Bžon Fanto

VINO MIADOSTI
izabrane priie

preveo s englesko«
Flavio Rlgonat

L O M
B E o rp u / MHXV
 OTMKA U P O R O D K I

spavaćoj sobi moje majke stajao je jedan stari kovčeg.

Najstariji kovčeg koji sam ikada video. Jedan od onih
kovčega s okruglim poklopcem kao trbuh debelog čoveka.
Duboko u tom kovčegu, ispod svadbenog rublja koje nikada
nije korišćeno, jer je bilo svadbeno rublje, i srebrnog escajga
koji nikada nije korišćen, jer je bio svadbeni poklon, ispod
svih mogućih ukrasnih traka, dugmadi, krštenica, ispod sve-
ga toga bila je kutija sa porodičnim fotografijama. Mama je
krila ključ i nikome nije dozvoljavala da otvori taj kovčeg. Ali
ja sam jednog dana pronašao ključ. Otkrio sam ga skrivenog
pod jednim krajem tepiha.
Te godine sam u prolećna popodneva dolazio iz škole i za-
ticao mamu kako radi u kuhinji. Ruke su joj od rada bile one-
moćale i bele, nalik na sasušenu glinu, kosa joj je bila tanka i
suva, a njene upale oči velike i tužne.
Slika! pomislio bih. O, ta slika u kovčegu!
Kada mama nije gledala, ušunjao bih se u njenu spavaću
sobu, zaključao vrata i otvarao kovčeg. Mnogo je slika bilo u
njemu, i sve sam ih voleo, ali jednu su moji prsti jedva čekali
da dohvate i moje oči čeznule da vide otkako sam je otkrio -
to je bila fotografija moje mame snimljena nedelju dana pre
nego što se udala za mog oca.

7
 Kakva slika!
Mama je sedela na doručju plišane fotelje, u beloj haljini
do stopala. Rukavi su bili kao pena: bili su to veoma elegantni
rukavi. Na haljini nije bilo kragne, a oko maminog vrata bila
je kameja na zlatnom lančiću. Njen Šešir je bio najveći šešir
koji sam ikad video. Padao je do njenih ramena kao beli sun-
cobran, blago nakrivljenog oboda, i pokrivao je najveći deo nje-
ne kose, sve osim tamnih gustih uvojaka u pozadini. Ali lepo
su se videle zelene, duboke oči, tako krupne da čak ni šešir ni-
je mogao da ih sakrije.
Gledao sam u tu neobičnu fotografiju, ljubio je i plakao
nad njom, srećan što je to nekad bilo istina. I sećam se jednog
popodneva kada sam je poneo na obalu potoka, stavio je na
kamen i molio joj se. A u kuhinji je bila moja mama, zatoče-
na šerpama i loncima: ona koja više nije bila predivna žena sa
slike.
Tako je to bilo sa mnom, dečakom koji dolazi kući iz škole.
U drugim prilikama radio sam druge stvari. Stajao bih
pred ogledalom na komodi i držao sliku pored uva, zagledan
u to okruglo ogledalo. Obuzela bi me neka plahost, neko uz-
đrhtalo ushićenje. Kako je neverovatna ta velika dama, ta kra-
ljica! Nisam mogao da progovorim.
Mama u kuhinji nije u tom trenutku bila moja majka.
Nisam je želeo. Ovo je bila moja majka, ova dama s velikim
šeširom. Zašto nisam mogao da se setim bilo čega u vezi s
njom? Zašto sam morao da budem tako mlad kad sam se
rodio? Zašto nisam mogao da budem rođen sa četrnaest go-
dina? Ničega se nisam sećao. Kada se mama promenila? Šta
je dovelo do promene? Kako je ostarila? Da sam ikad video
mamu tako lepu kao što je bila na toj slici, odmah bih je pitao
da se uda za mene. Ona mi nikada ništa nije odbila, i osećao
sam da me ne bi odbila kao svog muža. Razrađivao sam tu
misao, čak pronalazio način da se otarasim oca: mama bi mo-

8
gla da se razvede od njega. Ako crkva ne bi odobrila razvod,
mogli bismo da čekamo i venčamo se čim otac umre.Tražio
sam u katihizisu i molitveniku zakon koji kaže da majke ne
mogu da se udaju za svoje sinove. Bio sam zadovoljan kad ni-
šta od toga nisam pronašao.
Jedne večeri sam gurnuo sliku ispod pojasa i poneo je
ocu. Sedeo je na tremu i čitao novine.
,,Vidi“, rekao sam. „Pogodi ko je to?“
Pogledao je kroz koprenu dima od cigare. Nervirala me
njegova ravnodušnost. Proučavao je sliku kao da je neka buba
ili neštoj parče bajate torte ili nešto. Pogled mu je triput kli-
znuo preko slike, odozgo naviše, zatim još triput poprečno.
Okrenuo je i proučavao poleđinu. Više ga je zanimala kom-
pozicija nego sam predmet fotografije, a ja sam se ponadao da
će mu se oči razrogačiti i da će uzviknuti od uzbuđenja.
,,To je mama!“ rekao sam. „Zar je ne prepoznaješ?“
Umomo me pogledao. „Vrati je tamo gde si je našao", re-
kao je, podigavši novine.
„Ali to je mama!“
„Blagi bože!“ rekao je „Znam ko je! Ja sam čovek koji se
oženio njom.“
„Ali pogledaj!“
,,Odlazi“, rekao je.
„Ali tata! Pogledaj!“
„Odlazi. Čitam.“
Došlo mi je da ga lupim. Bio sam zbunjen i tužan. Nešto
se dogodilo u tom trenutku i slika nikad više nije bila tako ču-
desna. Postala je kao i svaka druga slika - samo slika. Retko
kad sam je ponovo gledao, i posle te večeri nisam više otvarao
mamin kovčeg da bih iskopao blago sa njegovog dna.

9
 Pre nego što se udala, mama je bila Marija Skarpi. Bila
je ćerka Đuzepea i Stele Skarpi. Oni su bili seoski ljudi iz Na-
pulja. Đuzepe Skarpi je bio obućar. On i njegova žena došli
su iz Italije u Denver. Moja majka, Marija Skarpi, rođena je
u Denveru. Bila je četvrto dete. Sa svojom braćom i sestrama
išla je u školu časnih sestara. Onda je tri godine išla u državnu
srednju školu. Ali ta srednja škola nije bila kao škola časnih
sestara, i njoj se nije dopala. Dva njena brata se se oženila i če-
tiri sestre udale odmah posle srednje škole.
Ali Marija Skarpi nije htela da se uda. Rekla je svojima
da je brak ne zanima. Htela je da bude opatica.To je šokiralo
čitavu porodicu. Njena braća i sestre mislili su da je takva
težnja potpuno besmislena. A šta je sa decom? Šta je sa do-
mom i dobrim mužem, finim čovekom kao što je Pol Karna-
ti? Na sva ta pitanja žena koja je postala moja majka dizala je
nos i čvrsto se držala svojih ambicija da postane opatica. Bila
je btmtovnik, a njena braća i sestre su u kuću dovodili razno-
razne poželjne prosioce, samo da bi je ubedili da prevaziđe
svoju nerazumnost. Ali Marija Skarpi je bila hladna i okrutna,
nije htela čak ni da razgovara sa njima. Kad bi čula glasove u
prizemlju, zaključala bi se gore u svoju sobu i ostajala tamo
sve dok oni ne bi otišli.
Pol Karnati je imao pekaru. Zarađivao je mnogo para,
imao je dosta dobrih ideja i bio je lud za mojom mamom. Jed-
nog dana dovezao se do kuće Skarpijevih u svojim novim-
novcijatim čezama sa gumenim točkovima, koje je vukao di-
van mladi konj. Taj Karnati je imao toliko novca da je u stvari
hteo da pokloni mami konja i kočiju. Mama nije htela ni da
ih pogleda; nije čak htela ni da siđe, i Pol Kamad je otišao, to-
liko ljut i uvređen da se nikada više nije vratio. Posle toga je

Skarpe (scarpe) : cipele (ital.). Prev.

10
iz svoje ojađenosti duplo više naplaćivao hleb porodici Skarpi,
sve dok nisu prestali da kupuju kod njegaj i, povrh svega, od-
mah se naprasno oženio nekom drugom. Italijani to zovu brak
iz inata.
Mama mi je pričala o svom prvom susretu s mojim ocem.
Bilo je to 1910, u avgustu, na praznik svetog Roka, značajnog
sveca zaštitnika svih Italijana. Na taj veliki dan Italijani su iza-
šli na ulice Severne strane grada, a sredinom ulice prošla je
svečana parada, sa tri orkestra i Sinovima svetog Roka u cr-
venim uniformama, sa belim perjem na šeširima. Prodefilo-
vali su i Kolumbovi vitezi sa svojim orkestrom, i Sinovi Male
Italije sa svojim. Svi su bili tamo, uz mnogo Amerikanaca koji
se ne računaju, ali koji su došli samo da gledaju i smeju se, jer
su im te proslave na Severnoj strani uvek bile zabavne.
Parada je prošla niz ulicu Osaž do Belmonta, i krenula na
istok od Belmonta do crkve Svetog Stefana. Mama je stajala
na uglu Osaž i Belmonta, ispred dućana koji je i sad tamo, i
gledala paradu.
Bila je sama, okružena mladim Italijanima koji su pohrlili
na ulicu iz bilijarske sale u Star holu, sa bilijarskim štapovima
u rukama i šeširima zabačenim na potiljak. Znali su moju
mamu, mladi ljudi su je znali, znali su sve o njoj. Svi na Sever-
noj strani znali su za Mariju Skarpi koja bi da bude opatica
umesto da bude supruga. Stajala je okrenuvši im leđa, mrzeći
ih; to su bile bitange, prvi među gangsterima koji su kasnije
ukaljali dobar glas Italijana u Denveru.
Pretvarali su se da ih zanima parada. Ali nije ih zanimala
parada.To je bio blef. Njih je zanimala samo moja mama. Bila
je to čudna situacija, strana bitangama. Šta čovek da kaže de-
vojci koja treba da postane opatica? Ništa nisu rekli, ni reč.
Samo su stajali i tapšali dok je parada prolazila.

11
 U pozadini je nastalo komešanje. Neko se probijao. Lak-
tajući se i režeći da bi sebi dao na važnosti - nije bio krupan
čovek, pa je po potrebi režao dvaput glasnije - krčio je sebi
put, sve dok - oho, ko je to pred njim? Ta devojka sa velikim
šeširom? GvidoToskana je bio razdragan od belog vina, ali je
tako mnogo jasnije sagledao lepotu. Zastao je, odbijajući di-
move iz patrljka cigare. Ostali su ga ignorisali. Šta je taj umi-
slio - ko je uopšte on? Nikad ga ranije nisu videli, mada su bili
sigurni da je Italijan, isto kao i oni.
Mama je osetila njegovu blizinu, obod njenog šešira do-
dirivao je njegovo rame. Pomerila se napred. Ali ne daleko.
Slivnik je bio na pedalj od njenih stopala.
„Dobar dan!“ rekao je Gvido Toskana.
„Ne poznajem vas“, rekla je ona.
„Ho!“ rekao je on. „Ho ho! Zovem se Gvido Toskana.
Kako se ti zoveš?“
Osvrnuo se i namignuo mladim ljudima iza sebe. Lica
su im se zaledila. Mamin pogled preletao je po licima s druge
strane ulice, tražila je nekog od svoje braće. Pijani muškarac.
A ona je devojka koja hoće u opatice! O dragi Bože, molila se,
molim te pomozi mi! Ali očigledno je čak i dragi Bog uživao
u ovome, ili je bio previše zauzet gledanjem parade u čast
svog sveca Roka, jer je dopustio Gvidu Toskani i druge slo-
bode. Ispunivši usta dimom cigare, moj budući otac se nag-
nuo i - puffi! - dunuo dim ispod oboda šešira moje buduće
majke. Beli dim koji štipa za nos i oči. Zagrcnula se i zakaš-
ljala se u maramicu.Toskana se grohotom nasmejao i okrenuo
se ka mladim ljudima očekujući odobravanje. Pretvarali su se
da ništa nisu videli. Ah, pomislio je GvidoToskana, to je zna-
či: žabari!
Mami je svega bilo dosta. Pridržavajući šešir, odgurnula
ga je u stranu, probila se kroz gomilu Italijana i brzim kora-

12
kom poŠla niz ulicu. Kuća Skarpijevih bila je tri ulice odatle.
Kad je došla do ugla, skrenula je, pogledavši preko ramena.
Dah joj je zastao. On je išao za njom! Skinuo je šešir dok
se probijao kroz gomilu, i mahao joj, pozivajući je da se vrati.
Tada je potrčala. I on je potrčao.
,,Mama!“ vikala je Marija Skarpi. „Mama! Mama!“
U jednom skoku savladala je šest stepenika trema. Mama
Skarpi, velika i široka kao tri obične majke, otvorila je vrata i
Marija je utrčala. Vrata su tresnula, brava je škljocnula. Gvido
Toskana je zadihan trčao ulicom. Sve je bilo mirno i tiho kad
je stigao do kuće Skarpijevih. Roletne su bile spuštene i nika-
kav dim nije izlazio iz dimnjaka. Mesto je izgledalo napušteno.
Ali on je ostao tu. Nije hteo da ode. Hodao je tamo-amo is-
pred kuće kao neki stražar.Tamo-amo.Tamo-amo. Iza zavesa
na spratu provirivala je glava Marije Skarpi. A GvidoToskana
je samo hodao tamo-amo. Tamo-amo.
Neustrašiva mama Skarpi otvorila je vrata. I dreknula je
na kreštavom italijanskom: „Šta hoćeš, skitnico pijana? Od-
lazi odavde! Gubi se!“
„Hoću da popričam sa mladom damom“, rekao je Gvido
Toskana.
„Skloni se od ove kuće, svinjo pijana!“
,,Ja nisam pijan, hoću da popričam sa mladom damom.“
„Idi svojim putem da ne bih pozvala policiju, svinjo pi-
jana!“
Pokušao je da osmehom rastera svoj strah od policije.
„Samo jednu reč sa mladom damom i odlazim.“
,,Policija!“ ciknula je mama Skarpi. ,,Policija!“
GvidoToskana se trgao, sklopio oči, i na licu mu se uka-
zala grimasa. Stavio je dlanove ispred lica, kao da su krici ma-
me Skarpi boce koje lete ka njegovoj glavi.
„Policija! Policija! Policija!“

13
 Nešto se pokrenulo na gornjem prozoru. Roletna se po-
digla uz škripu i klepetanje. Prozor se otvorio i ukazala se
glava Marije Skarpi.
,,Mama!“ doviknula je. „Molim te ne viči. Ljudi će mis-
liti da smo ludi!“
Njen glas je za GvidaToskanu bio kao glas one devojčice
iz grla Enrika Karuza.
,,Ne viči, mama! Da vidimo šta hoće.“
,,Da“, rekla je velika mama. „Šta hoćeš, svinjo pijana!“
Stao je ispod prozora, pogledao naviše i progovorio na
italijanskom.
„Kako se zoveš?“
Uzdah.
„Marija Skarpi.“
„Hoćeš li da se udaš za mene?“
Mama Skarpi je bila potpuno zgađena.
„Napolje iz ovog dvorišta!“ dreknula je. ,,I vrati se pija-
nim svinjama - ti svinjo pijana!“
On je nije slušao. Otvorio je usta i zapevao. Ništa ga nije
moglo zaustaviti. Ljudi koji su se vraćali sa parade zapanjeno
su blenuli. Mama Skarpi je ušla unutra i zalupila vrata. Moja
majka, nevična dosetkama, devojka mekog srca koja je htela
da postane opatica i moli se za grehe ovog sveta, ostala je pri-
kovana za prozor.
I sada je bila prikovana. I sada se pitala. A to je umelo da
me nervira, dečaka koji se vratio iz škole.
„Nisam znala šta da radim“, rekla bi. „Svi ti ljudi i sve -
bilo mi ga žao.“
„Šta je pevao?“
„Tu ludačku pesmu, onu koju peva kad se brije.“
Znao sam tu pesmu. Svi u kraju su je znali. Kad god bi
on stao pred ogledalo sapunjajući lice pomislio bih na njega

14
pod prozorom u Denveru, godinu dana pre nego što sam se
rodio. Pesma je bila: „Avaj meni!“

Ah, devojko, povredila si me tužno.

O, tužno.
Moje srce krvari sad teško.
Da, teško,
Krv života mog polako ističe,
i tu bujicu zaustavit ne mogu.
Avaj meni! Život mi podari!
Poljubac mi daj. Poljubac mali.
N e odbijaj mi to!
Poljubac mali nije neka šteta.
Saberi se, ne budi koketa.
Šta je mali poljubac za tebe?
Vidi šta si učinila od mene.
Sažali se malo, poljubac mi daj!

,,I šta je bilo posle toga, mama?“

Čistila je kuhinjski pod, zastajući tu i tamo da dosegne
parčiće uglja iz šupljina nogu od šporeta. Lepo sam čuo krc-
kanje njenih zglobova kad se sagnula.
„Moj brat Džo je došao kući i video tvoga oca.“
,,I šta je ujka Džo rekao?“
„Ne znam. Ne sećam se.“
,,Da, sećaš se. Šta je ujka Džo rekao?“
„Smejao se.“
„Zar se nije naljutio?“
,,Ne. Nimalo."
„Kladim se da se uplašio od tate.“
,,Nimalo.“
„Svejedno, kladim se da se smrznuo od straha.“
„Neka bude po tvom onda.“

15
 „Šta je ujka Džo uradio ako nije bio ljut?“
„Pozvao je tvog oca da uđe.“
„Zar se nisu potukli ili nešto? Zar ga tata nije odalamio
ili nešto?“
„Ne. Ništa od toga.“
„Da li je tata ušao?“
,,Da.“
„Šta si ti radila?“
„Ne sećam se.“
„Da, sećaš se.“
„Bilo je tako davno - zaboravila sam.“
,,Ne, nisi. Samo nećeš da mi kažeš.“
Uspravila se, zadihana.
„Ostala sam neko vreme gore u sobi, a onda se ujka Džo
popeo i rekao mi da siđem. Sišla sam.“
,,I šta se desilo?"
„Ništa.“
„Nešto mora da se desilo! Šta se desilo?“
„Ništa se nije desilo!“ iznervirano je rekla. „Tvoj ujakmi
je rekao ko je tvoj otac, pa smo se rukovali. I to je sve!“
„Zar je to sve?“
„To je sve.“
„I šta se još desilo?“
„Tvoj otac mi se udvarao, i posle nekoliko meseci smo se
venčali.To je sve.“
Ali to mi se nije dopalo. Bilo mi je glupo. Nisam to mo-
gao da prihvatim. Nisam mogao da poverujem u to. Nikad
ne bih poverovao.
,,Ne, ne“, rekao sam. „Nije se tako desilo.“
„Ali jeste! Zašto bih te lagala? Nemam šta da krijem.“
„Zar ti ništa nije uradio? Zar te nije oteo ili nešto?“

16
 ,,Ne sećam se da sam bila oteta.“
„Ali bila si oteta!“
Sela je, s metlom među kolenima, njene šake su stezale
dršku, glavu je oborila na njih. Bila je tako umorna, a ipak je
zamor iščezao s njenog lica i onda se nasmešila, izbledelim os-
mehom dame sa slike.
,,Da!“ rekla je. „Oteo me je! Došao je jedne noći dok sam
spavala i odveo me.“
,,Da!“ rekao sam. ,,Da!“
„Odveo me u neku razbojničku jazbinu u planinama!"
„Naravno! I nosio je pištolj, zar ne?“
,,Da! Veliki pištolj! Sa drškom od sedefa.“
,,I jahao je crnog konja.“
,,0 “, rekla je, „nikada neću zaboraviti tog konja. Bio je
prelep!“
,,I zaledila si se od straha, zar ne?“
„Bila sam paralisana“, rekla je. „Potpuno paralisana.“
„Vikala si upomoć, zar ne?“
„Vikala sam i vikala.“
„Ali on je ipak utekao s tobom?“
,,Da, utekao je.“
„Odveo te u razbojničku jazbinu.“
,,Da, tamo me je odveo.“
„Prepala si se, ali ti se dopalo?“
„Baš mi se dopalo.“
,,A držao te zarobljenu?"
,,Da, ali je bio dobar prema meni.“
,,Da li si nosila onu belu haljinu? Onu sa slike?“
„Naravno. A zašto?“
„Samo sam hteo da znam“, rekao sam. „Koliko te je du-
go držao zarobljenu?“

17
 „Tri dana i tri noći.“
„I treće noći te zaprosio?“
Njene oči su se sklopile, kao da se priseća.
„Nikada to neću zaboraviti“, rekla je. „Pao je na kolena
i molio me da se udam za njega.“
„Ali u početku nisi htela da se udaš za njega?“
„Nisam. Baš nisam! Dugo je prošlo pre nego što sam re-
kla da.“
„Ali si na kraju ipak rekla?“
„Da“, rekla je. „Na kraju.“
To je bilo previše za mene. Previše. Zagrlio sam je i lju-
bio, osetivši na usnama jetki ukus suza.

18
 ZIDAR U SNEGU

e zime u Koloradu bile su nemilosrdne. Svakog dana sneg

je padao sa neba, a sunce je predveče bilo depresivno
crveno dok je zalazilo s druge strane Stenovitih planina. Ob-
laci su skrivali planine, tako niski da smo ih dosezali grudva-
ma. Beli potop nije davao mira drveću. Vetar je nanosio sneg
u mrtve gomile na ogradama i šupama za ugalj.
Voda je bila suviše ledena za piće. Zubi su trnuli od nje,
pa smo je samo oprezno srkutali. Ako ne bismo ostavili otvo-
rene slavine celu noć, čekali bismo do podne da se otkrave.
Ložili smo mnogo uglja, koji je bio skup i to je mom ocu kva-
rilo raspoloženje.
Moj otac je bio zidar. Zbog snega nije mogao da radi. Mal-
ter se smrzavao pre nego što prione na zid, a očevi prsti po-
stajali su ukočeni i nezgrapni. Ali on je bio čovek od akcije,
neprestano je morao da radi nešto, i taj dugi niz belih dana
samo bi ga ozlojedio, pa je stalni boravak u kući činio od nje-
ga opasnog čoveka. Pušio je jednu cigaru za drugom, bučno
krckao prstima i hodao od sobe do sobe kao čovek u gvozde-
nom kavezu. Kad je tako hodao, mi deca bila smo užasnuta,
i sklanjala smo se čim bi se ukazalo njegovo stameno telo. Kud
god je išao, za njim je ostajao snažan vonj njegovih iskrivlje-
nihToskaneli cigara.

19
 Otac se trudio da ostane zaposlen. Provodio je vreme nad
svojim nacrtima. Nagnut nad velikim pisaćim stolom koji je
odudarao od ostalog nameštaja u trpezariji, crtao je sve, od
kamina do katedrala. Zabranjivao je glasan razgovor dok to
radi. Ponekad ne bi mogao da pronađe svoj uglomer ili kom-
pasj tada nek nam je bog u pomoći! Sebi u bradu mumlao bi
najstrašnije psovke i nastavljao je tako s narastajućim gnevom
sve dok moja mama ili neko od dece ne bi pronašli njegov
uglomer u mašini za pranje veša, ili u kadi, ili u frižideru, ili
gde god deca sakrivaju uglomere i onda zaborave na njih. Ma-
ma bi uvek bila kriva. Ako joj ne bi direktno prebacio što os-
tavlja uglomer u kadi, okrivio bi je što podiže decu koja mogu
da urade tako nešto. Mi deca, oslobođena krivice, lepo smo
se slagala s njim i mrštila se na mamu, nemo je optužujući,
kao da govorimo: „VidišlTako ti i treba!“
Nama je bilo veoma zabavno kada je otac samo besposle-
no sedeo i žvrljao šta god mu padne na pamet.Tada je obično
crtao satirične karikature. Njegove najomiljenije teme bili su
njegovi šuraci, braća moje majke. Nacrtao bi magarca s licem
ujka Karla, ili svinju koja je ličila na ujkaTonija. Gromoglasno
se smejao tim crtežima. Davao ih je nekom od nas, pa su on-
da išli iz ruke u ruku. I mi bismo se smejali. Nismo u stvari
mislili da su crteži smešni, ali smejali smo se zato što se on
smejao. Naša srca bi najzad osetila slobodu kada se on smejao,
i ponekad bi moja mala sestra Klara smeh okončala suzama.
Terao nas je da odnesemo crteže u kuhinju.
„Pokažite ih mami“, govorio je.
Mama bi hladno pogledala u njih, a onda bi ih ravnodu-
šno vratila.
„Sram ga bilo“, rekla bi. „Kažite mu da sam rekla: ‘Sram
ga bilo’.“ I mi bismo svi zajedno otišli kod njega u trpezariju.
„Rekla je da ti kažemo: ‘Sram ga bilo’.“
On bi zadovoljno frknuo.

20
 Crtao je lica dece, uvek s velikom ozbiljnošću. Mala Kla-
ra mu je bila omiljena. Obavio bi krpu za sudove ili neku ma-
ramu oko njene kose, dok bi ona klečala, ruku sklopljenih u
molitvi. Niko nije smeo da pisne u tim trenucima. Zabranio bi
majci i nama dečacima da ulazimo u sobu. Sestra bi klečala,
gledajući naviše. On bi udobno sedeo, s cigarom u jednoj ruci
i olovkom u drugoj. Crtajući, uvek bi tugaljivo mumlao reči
one melodije ,,U senci stabla stare jabuke“. Znao je samo pet
reči te pesme, i samo ih je beskonačno ponavljao:

U senci stabla stare jabuke,

u senci stabla stare jabuke,
u senci stabla stare jabuke.

Zastavši, nasmešio bi se ćerki.

,,Ko je tatina mala Bogorodica?“
Trepereći od sreće, Klara bi uperila majušni kažiprst u
svoje lice, kikoćući se.
„Tako se razgovara", rekao bi on. ,,To ja zovem pravim
razgovorom!“
Ona bi ciknula od ushićenja kad bi videla crtež, a majka
i svi mi uzbuđeno bismo ga proučavali. Mama je uvek bila za-
dovoljna. Sasvim ozbiljno pitala bi oca: „Zašto ne otvoriš rad-
nju za prodaju slika?“
„O, bože!“ žalio se otac. ,,To samo žena može da smisli.“
Nikada ne bi dozvolio da sačuvamo njegove crteže, i ni
najmanje ga ne bi pokolebale sestrine suzice. Posle nekih sat
vremena naglo bi se umorio i počeo bi da gužva crteže u gru-
dve i baca ih u šporet u kuhinji. Tačno je znao koliko je bilo
crteža, jer kad bismo pokušali da sakrijemo neki, on bi to
odmah uočio i tražio ga je od nas, preteći da će nas prebiti,
sve četvoro bez razlike. Crtež koji nedostaje uvek bi bio vra-
ćen.

21
 II

Otac je svake zime donosio nove odluke, čvrsto namerava-

jući da se izvuče iz dugova i ulepša svoj dom. Došao bi kući
usred popodneva s kantom boje i počeo bi da kreči neku od
soba. Dva sata bi zviždukao i mumlajući pevušio pri svom
radu. Bio je srećan, ta njegova vedrina prenosila se na čitavu
kuću, i svi su u njoj bili srećni. A onda bi se u njega ušunjao
zamor. Prekrio bi kantu s bojom i seo kraj prozora, zamišljen
zbog snega i novca koji zbog snega ne može da zaradi. Ponovo
je bio opasan. Nismo smeli da mu priđemo. Ostavio bi kre-
čenje za sutra. Ali to sutra nikad ne bi došlo. Na kraju bi ma-
ma okončala taj poduhvat, u retkim predasima između svojih
uobičajenih poslova, deo po deo.
Oca bi grizla savest, pa bi štitio sebe od sebe tako što je
kritikovao njene napore.
„Gledaj ti to“, rekao bi. ,,Ne kreči se tako. Farba sa gro-
muljicama. Nemoj da ti tako kaplje sa četke.“
„Zašto to onda sam ne uradiš?“
„Kasno je sad. Sve si pokvarila.“
Loše je spavao, njegovo telo tražilo je iscrpljenost rada
pod suncem i bol napregnutih mišića. Kad je bio besposlen,
njegov mozak ga je napadao i izazivao u njemu nemir koji ni-
je mogao da obuzda. Bilo je jutara kad bi uzbunio sve u kući,
tako što bi skočio iz kreveta u četiri sata, oblačio se i žurno iz-
lazio u dvorište. Mama je znala šta ga muči i nije pokušavala
da ga uteši, jer su besposlica i tešenje bili baš ti đavoli koji su
ga mrcvarili. Kad bi ustala kasnije ujutro, videla bi ga kroz
prozor kako u dvorištu polako odbija dimove cigare dok lo-
patom probija staze u snegu koji je tako ludački mrzeo. Nje-
govi su napori bili čudovišni. Sneg se gomilao na sve strane,
čitavo dvorište bilo bi na kraju raščišćeno sve do crnog zamr-

22
znutog tla. S rukavicama i u džemperu ušao bi na doručak,
telo bi mu kiptelo od vrelog znoja, a šake bi mu živnule od ok-
repljujućeg bola.
Strpljivo bi čekao na majčinu pohvalu za svoj rani jutamji
napor i svaki čas gledao kroz prozor u bele planine snega s
obe strane dvorišta, taj podvig njegovih ruku. Mama u počet-
ku ništa ne bi rekla, jer nikada nije bila sigurna u sebe. Proždi-
rao je hranu, nestrpljivo iščekujući njen komentar, da bi na
kraju rekao:
„Pogledaj u dvorište.“
Onda bi se ona pretvarala da ga tek sad vidi.
,,0!“ rekla bi. ,,Ti si to uradio?“
On bi klimnuo glavom.
„Sam? Sve to?“
,,Naravno.“
„Mora da si se umorio.“
„Umorio? Ja? Ne bih rekao.“
Toga dana bio bi srećniji, i te bi noći bio nežniji, spava-
jući s rukom prebačenom preko nje, možda bi čak rekao ne-
što da je nasmeje.
On je bio i pronalazač. Njegov radni kabinet bila je dne-
vna soba. Doneo bi kući drvenu kutiju od cigara i gajbicu za
voće. Sa čekićem i testerom oblikovao je svoje zagonetne izu-
me. Mama i mi deca bili smo radoznali posmatrači. Niko od
nas nije mogao da pogodi šta bi to moglo da bude. Nije imalo
nikakve svrhe pitati ga, jer nisi mogao da ga navedeš da pro-
govori. Čitavo subotnje popodne radio bi na tome. Na kraju
bi bilo gotovo, šta god to bilo. Mora da je bilo gotovo, jer bi
prestao s radom i podigao to sa poda.
I šta je to bilo? Sam bog zna. Niko nije znao. Ali šta bi on
rekao? Rekao bi da je to naprava za izvlačenje automobila kad
se zaglave u snegu. Mi smo potpuno drugačije mislili.

23
 „Liči na violinu“, rekao je moj brat.
„Ja sam mislio da je to gitara“, rekao sam ja.
Mama je odbijala da učestvuje u tome. Zadržavši dah, po-
vlačila se u kuhinju pod izgovorom da će krompir da zagori.
Ali on ju je čuo kako se smeje, i onda bismo se svi smejali, svi
osim njega. Pomisao da bi to mogla da bude i gitara navela bi
ga da se počeše po glavi i upita se da li je izmislio napravu sa
dvostrukom namenom. Nikad ništa ne bi bilo od tih izuma.
Povlačili bi se po kući, mama bi ih premeštala iz jedne ostave
u drugu, ali nikad ništa ne bi bilo od toga.

III

Jednog popodneva mama ga je zamolila da donese kantu ug-

lja. Uzeo je praznu kantu iza šporeta u kuhinji, i pri izlasku iz
kuće rekao joj da uspori malo sa ugljem.
,,Košta“, rekao je. „Bolje loži novine.“
Ubrzo se vratio s punom kantom i ponovo izašao. Onda
se vratio s drugom kantom punom uglja. Mama ga je radoz-
nalo posmatrala. Ništa nije rekao pre nego što je ponovo iza-
šao. Kroz kuhinjski prozor ga je videla kako gotovo trči ka
šupi. Sada nije više bilo kanti. Mama ga je videla kako nestaje
u šupi i onda izlazi s teškom komadinom uglja u šakama.
Uneo ju je u kuću i smestio je na dve pune kante. Onda je po-
novo izašao. Bio je u nekom mahnitom stanju, i mama je bila
uplašena. Kad se vratio, pobunila se.
,,Ne donosi više“, rekla je.
„Znam šta radim“, rekao je i žurno izašao.
Naslagao je planinu od uglja iza šporeta, preko metar i
po visoku. Nije ostao ni pedalj prostora između šporeta i zida.
Veliki crni stub preteći se njihao nad šporetom. Otac je morao

24
da se propne na prste da bi postavio poslednji grumen. Onda
je završio. Povukao se unazad i sa zadovoljstvom posmatrao
svoje delo. Mama je bila nepomična, kao opčinjena. Okrenuo
se ka njoj, šake su mu bile crne od uglja.
,,Eto“, rekao je. „Eto ti tvoj ugalj.“
„Ali čemu toliko?“ prigovorila je.
Bio je duboko pogođen, ili se pretvarao. „Zar to nije tipi-
čno za ženu?“ upitao je zamišljenu publiku. „Tražila je ugalj*,
zar ne? I ja sam joj doneo ugalj, zar ne? A sad je besna što sam
joj doneo ugalj!“ Tužno je zavrteo glavom, glumeći beznade-
žnu nedoumicu. Onda je rekao: „Majko na nebesima, šta čo-
vek da radi sa ženom?“
Mama je uzdahnula. ,,To grumenje je preveliko“, rekla
je. „Neće stati u peć.“
„Uzmi čekić“, rekao je. „Polomi ga.“
Pokušala je da podigne grumen sa vrha. On ju je posma-
trao. „Zašto ne staneš na stolicu?“ rekao je. „Možeš se povre-
diti.“
„Zašto ne ućutiš?“ planula je. „Dovoljno si ludosti napra-
vio donoseći toliki ugalj u ovu malu kuhinju!“
Nevino je slegnuo ramenima. „Samo sam hteo da pomo-
gnem“, rekao je.
Nagnut nad sudoperom, prao je ugljenu prašinu s ruku.
Šešir mu je, kao i uvek, bio naheren na jednu stranu glave;
trebalo ga je podsetiti na pčstojanje šešira, ili ga nikad ne bi
skinuo. Stajao je raširenih nogu i bučno prao ruke. Jedna od
stvari kojima se dičio bila je njegova čvrstina. Hvalio se da ni-
kada ne koristi sapun za umivanje. Za radničko lice, rekao je,
najbolji na svetu je tvrdi sapun za sudove.
Mama se borila s teškom komadinom uglja, pažljivo je
povlačeći sa gomile iznad svoje glave. Nazubljena površina
onemogućavala ju je da je čvrsto uhvati. Planina je škripala i

25
pucketala, a onda počela da se ruši na nju. Odskočila je u
stranu. Ugalj se s treskom sručio na pod, lomeći se u hiljade
komada. Kuhinja se zatresla. Prozori su zakloparali. Mama je
bila preplašena i namrštena.
,,Eto!“ rekla je. „Eto! Šta sam ti rekla?“
On je bio samo blago iznenađen, sa njegovih mokrih šaka
cedila se sapunica. Coknuo je jezikom i zavrteo glavom nad
rasutim ugljem.
„Nemoj sad samo da stojiš!“ rekla je mama. „Šta ja sad
da radim sa svim ovim ugljem?“
„Lepo sam ti rekao da uzmeš stolicu. Zar ti nisam rekao
da uzmeš čekić?“
„Muka mi je od tebe!“
Pogledao je u crni krš na podu i tiho se nasmejao. Njemu
je to bila vrlo komična situacija.
„Šta sad“, rekao je. „Htela si ugalj i eto ti ugalj.“
„Molim te prestani!“
Bio je ogorčen. Nema te žene na ovom svetu koja će tim
tonom govoriti s njim.
„Bolje da ti prestaneš!“
„Ali pogledaj ovaj lom. Vidi šta si napravio!“
,,Ja?“ rekao je, zapanjen. ,,Ja?“ Na licu mu se ukazao izraz
bola. „Ništa ja nisam uradio. Stajao sam ovde i prao ruke.“
Mama je umorno sklopila oči. Ah, ništa se nije moglo
uraditi s njim. Oteo joj se dubok uzdah, prepun rezignacije i
praštanja, a onda je posegla za metlom.

26
 IV

Bilo je rano popodne. Mi deca bila smo u školi. Moj brat Majk
je došao kući. Bacio je kapu negde, školske knjige na neko dru-
go mesto, kaput na treće, i onda njuškajući ušao u kuhinju
da pojede nešto. Posle škole, ako otac nije bio kod kuće da nas
spreči, jeli smo gomile hleba i džema i tako kvarili apetit za
večeru.
Mama je čistila razbacane komadiće uglja.
„Blagi bože!“ rekao je Majk. „Vidi sav taj ugalj! Šta ćeš
da radiš s njim?“
„Ložiće se“, rekao je otac. „Šta se obično radi s ugljem?“
„Znam, ali.. . “
„Ali da ćutiš! Ni reč da nisi rekao!“
„Tvoj otac ga je doneo ovamo“, sarkastično je objasnila
mama, uspravivši se. „Tako je dobar u tome.“
„Pa nije morao sve to da unese, a?“
„Nebitno“, rekao je otac.
Na trenutak su ćutali. Onda se otac prisetio nečeg. Izne-
nada se okrenuo i pogledao u Majka, zatim u mamu.
„Reci“, zamišljeno je progovorio. „Da li ti je ovaj mali
đavo doneo kantu uglja pre nego što je jutros pošao u školu?“
Majk je pobeleo. Oči su mu se izbečile. Nije to uradio. A
to je uvek značilo nevolju. Uzmicao je kuhinjom, rukama se
držeći za zadnjicu. Otac je sporo i preteći pošao ka njemu.
Stigavši do vrata, Majk je potrčao. Otac je skočio i zamahnuo
nogom. Veoma blizu, ali je ipak promašio. Jeknuvši od olak-
šanja, Majk je istrčao napolje. Otac mu je uputio niz psovki,
mašući pesnicom ka vratima. Mama je dodirnula njegovu mi-
šicu da ga smiri.
„Molim te“, rekla je. „Čemu te besramne reči?“

27
 ,,Besramne!“ rekao je. „Šta sam to besramno rekao?“
Otišao je do ormana i uzeo kaput. Posmatrala ga je dok
se borio da ga navuče.
„Gde ćeš sad?“ rekla je. „Uskoro će večera.“
„Otkud znam gde ću?“ viknuo je.
Uvek je tako divljački izlazio iz kuće da je to izvlačilo svu
snagu iz nje i činilo je potpuno bespomoćnom. Tražila je iz-
govore da bi ga nekako zadržala u kući. Ali bio je tako žestok
da to nije imalo nikakvog dejstva na njega.
,,Da skuvam večeras špagete?“ namešila se.
,,Ma briga me“, rekao je. „Kuvaj bilo šta.“
Zakopčavao je kaput. ,,Da“, rekao je. „Skuvaj špagete. Sa
dosta sira.“
„Sav sir sam upotrebila prošli put“, rekla je.
„Kupi ga onda“, rekao je.
Prišla mu je.
„Htela sam da te pitam“, rekla je. „Imaš li pola dolara?“
„Otkud mi pola dolara?“
Uhvatio ju je za mišicu i poveo je do prozora, uklonio za-
vese i pokazao joj sneg.
„Vidiš li ga? Sneg! Hoćeš li sada da mi kažeš gde da na-
đem pola dolara?“
Ona se namršteno ispravila, namrštena od straha pred
njim. „Samo sam pomislila da možda imaš“, rekla je. ,,Ne vi-
dim zašto moraš toliko da se ljutiš zbog toga.“
Pesnicom je lupio u dlan druge ruke i razdraženo uzvik-
nuo: „Nemam! Čuješ li me? Nemam!“
„Ali nemoj tako da se uzbuđuješ! Razumem.“
,yAh, vi žene! Ništa vi ne razumete.“
Izvadio je cigaru iz unutrašnjeg džepa i nabio je u lice,
usta su mu skočila za njom. Cigara je bila ono što mu je pos-
lednje ostalo. Pripalio je, raspirujući žar.

28
 „Kad odeš u dućan“, rekao je, „uzmi mi cigare.“
Mama je sela i šakom prekrila oči. „Ne mogu više da uzi-
mam cigare na dug“, rekla je. „Prosto ne mogu. I neću. Kad
bi samo znao kako me bakalin gleda.Tako me sramota!“
Otac nikada nije razumevao bilo kakvo oklevanje da se
uveća već ionako neverovamo visok dug kod bakalina, ali on
nikada nije odlazio u dućan. Uvek je slao majku ili neko od nas
dece.
„Kaži bakalinu da će dobiti svoj novac kad ja dobijem
svoj“, rekao je.
Mama se prisetila nečega. Ustala je sa stolice. „Sačekaj
malo“, rekla je.
Nestala je u spavaćoj sobi. Otac nikada nije pamtio gde
ostavlja opuške cigara. Ostavljao ih je gde god stigne. Svuda:
u spavaćoj sobi, u kupatilu, na komodi, na daskama prozora,
na tremu, na stolicama, na ramovima slika i ogledala; svuda.
Ponekad je slao čitavu porodicu u potragu za određenim opu-
škom. Mi deca smo se uvek pitala kako razlikuje ovaj od onog
opuška, jer su nam svi izgledali isto, ali on bi samo odmahi-
vao glavom dok mu ne bismo doneli onaj pravi.
I tako je mama, znajući njegove čudne navike, sakupila
veliki broj tih opušaka u drvenu kutiju od cigara. Vratila se iz
spavaće sobe i pružila mu kutiju, otvorenog poklopca, i on je
pogledao unutra, upitno se namrštivši, iznenađen.
„Odakle ti ovo?“
Bila je vrlo ponosna na svoj podvig. ,,To su tvoji!“ rekla je.
,,Ne, nisu“, slagao je.
„Ali jesu!“
,,Ne, nisu.“
„Ali jesu! Ne misliš valjda... “
,,Hm.“ Pažljivo ih je proučavao. Pružio je ruku u kutiju
i stisnuo jedan opušak. Suvo je zapucketao i raspao se među
njegovim prstima. Zavrteo je glavom.

29
 „Ne mogu ništa s njima“, rekao je. „Mnogo su stari.“
„Pogledaj malo bolje“, ubeđivala ga je. „Možda nađeš
neki svež.“
„Jesi li ikad pušila cigaru?“
,,Nisam“, rekla je.
,,U redu onda.Treba mi još cigara. Baci ovo.“
„Ali ne mogu više da se zadužujem za cigare! One su luk-
suz i gospodin O’Nil se toliko ljuti!“
„Mani se O’Nila. Kaži mu da pričeka. Pitaj ga da li je ikad
pokušao da zida po snegu. Samo ga jednom pitaj i vidi šta će
da ti kaže.“
Ostavio ju je da stoji s kutijom opušaka u ruci. Gledala
ga je kroz prozor kako teško korača ulicom, pogleda uperenog
ka nebu, dok je vrteo glavom u beznadežnoj neverici. Pomis-
lila je na štene izgubljeno u snegu.

30
 PRVA PRIfEST

ako dobro pamtim svoju prvu ispovest i prvu pričest!

Tada mi je bilo devet godina.Taj dan je uzvišen i jasan
u mom duhu. Sećam se da je trebalo da ispovedim šest gre-
hova. Trebalo je da kažem ispovedniku da sam šest puta rekao
ružne reči. Nisam želeo da mu to kažem. Nisam hteo da na-
vedem reči. On je bio sveti čovek. Klečao sam u klupi i poku-
šavao da smislim reči koje bi izrazile suštinu mojih greha.
Svašta mi je padalo na pamet. Pomislio sam kako bih mogao
da kažem: „Šest puta sam rekao ružne reči“, ili: „Šest puta
sam zgrešio protivTreće zapovesti“, ili: „Šest puta sam upo-
trebio nedolične reči“, ili: „Šest puta sam ružno govorio“, ili:
„Šest puta sam rekao nešto loše“.
Mesec dana su nas časne sestre učile ozbiljnosti i obredu
ispovesti. Imali smo po sedam ili osam ili devet godina. De-
vojčice su klečale ispred dečaka, u prve dve klupe. Jedna ruž-
na devojčica, koja je kasnije postala opatica, klečala je ispred
mene. Zvala se Ketrin. Bila je niska rastom, providne bele
kože, isturenih lopatica. Neutešno je plakala. Ramena su joj
se grčila i krivila kad sam oslonio bradu na klupu ispred sebe
i žonglirao sa svojih šest grehova. Stara hladna crkva bila je
prazna, osim nas šesnaestoro i časne sestre. Ketrinini jecaji
su se uzdizali i punili crkvu kao sramežljivi pramenovi dima.

31
Njena haljinica je poigravala u ritmu jecaja. Sestra je na prsti-
ma došla iz predvorja. Obgrlila ju je rukom u crnini i nežno joj
pomilovala uvojke.
,,De, de“, prošaptala je. „Nemoj tako teško da ti pada. Si-
gurna sam da naŠ Gospod zna da se kaješ zbog svojih greha.“
Mi dečaci podrugljivo smo pogledali jedni u druge. Ma-
mina maza, kaje se zbog svojih greha! Ketrin, mamina maza,
kaje se zbog svojih greha!
Kaje se zbog svojih greha? Pogledao sam u razigrane uvoj-
ke. Zašto bi ona plakala? Ako je bilo nekog u tom razredu ko
je imao puno pravo da plače, to sam bio ja. Ketrin plače? Pih!
Mamina maza, mamina maza! Čekaj samo dok bude morala
nešto stvamo loše da ispovedi. Onda će zaista moći da plače.
Čekaj samo dok bude morala da ispovedi ono što ja moram
da ispovedim. Mala mamina maza Ketrin!
Istog trenutka stekao sam lošu naviku koja se od tada za-
dugo uvrežila u meni. Počeo sam da proučavam njenu savest
umesto nje. Tražio sam u njoj mane velike kao što su moje.
Ona je bila veoma dobra devojčica. Imala je odlične ocene.
Napamet je znala ,,Uzvišeni“ i „Vodi me, nežna svetlosti“.
Preleteo sam u mislima raspuste i dane otkako je znam. Ni-
sam pronašao ništa vredno plakanja nad tim. Zamislio sam je
u činu greha. Izveo sam je iz klupe u crkvi i prebacio je na
benzinsku pumpu, moje omiljeno mesto. Naslonio sam je na
zid benzinske pumpe, u usta joj gurnuo opušak cigarete i
naveo je da psuje, da kaže, recimo, šest loših reči. Ali nije bilo
ubedljivo. Mamina maza Ketrin to jednostavno nikad ne bi
uradila. Nikada ne bi mogla da psuje kao ja. Niko nije mogao
da psuje kao ja. Niko nije imao hrabrosti da psuje kao ja. Ni-
ko nije bio dovoljno loš da psuje kao ja. Niko nije bio dovoljno
pokvaren. N iko... prezrivo sam frknuo.

32
 Prevazišao sam malu Ketrin u cmizdrenju mnogo pre
nego što je sveštenik sišao iz sakristije. Bio sam najgori tip ko-
ji se ikad rodio. Stavio sam šaku preko nosa i zario lice u nju.
Dečak s moje leve strane tiho je plakao. Dečak s moje desne
je grcao. Bele maramice lepršale su između devojčica u pred-
nje dve klupe. Svi su plakali. Sestra, i sama dovedena do ek-
statičnih suza, proglasila nas je za svoj najuzorniji razred.

II

Sveštenik je došao iz sakristije i nakratko kleknuo i pomolio

se kod oltara. Možda se, pomislio sam, moli našem Gospodu,
i preklinje ga da u ispovedaonicu ne šalje nikog ko treba da is-
povedi ružne reči. Figura Hrista, njegova toga otvorena ka cr-
venom i krvavom srcu probodenom sa dva bodeža, tražila je
oproštaj za nas sa vrha mermernog oltara. Siguran sam bio da
sam video kako se Njegove oči pomeraju. Siguran sam bio da
sam video kako diše. Siguran sam bio da je krv curila iz Nje-
govog srca.
Uronio sam lice u svoj lakat i prigušeno zakukao: „O pre-
blagi Isuse, nikada to više neću reći! Biću dobar! Nikada se
više neću motati oko benzinske pumpe! Videćeš! Daj mi još
jednu šansu i videćeš!“
Sveštenik je sa oltara sišao do ispovedaonice. Njegova sto-
pala padala su po tepihu kao gvozdeni lanci. Izvadio je čač-
kalicu iz usta i ispljunuo iver od nje na pod. Nas šesnaestoro
ga je posmatralo s radoznalošću i teskobom, zaustavivši dah.
Onda je izduvao nos i obrisao ga maramicom. Načas se za-
gledao u galeriju za hor kao da je zaboravio nešto. Nasmešio
se sestri, prebrojao nas, uzdahnuo, i ušao u ispovedaonicu.
Ispovest je počela. Devojčice su bile prve. Svaka bi ustala
iz svoje klupe i bojažljivo pogledala unazad ka sestri. Ona bi

33
ljubazno klimnula glavom i pokazala ka ispovedaonici. De-
vojčice su tiho ulazile, jedna po jedna. Kroz staklo na vratima
mogli smo da vidimo svaku pokajnicu ponaosob kako kleči u
kabini. Od male klizne rešetke koja je odvajala sveštenika od
pokajnica dopiralo je klik-klak, klik-klak, u razmacima od po
dva minuta. Jedna za drugom, devojčice su ulazile i izlazile.
Oči su im i dalje bile namreškane od suza, ali im se na usna-
ma ukazivao krotki osmeh olakšanja.
Prvi dečak koji se ispovedio izašao je uz mnogo buke.
Oholo je uzdigao bradu. Sledeći je nakon ispovesti imao neku
samouverenost u pogledu: simica! govorilo je to.
Iznenada sam rešio da se iskreno ispovedim. Sada sam
počeo neustrašivo da se kajem. Hteo sam da uđem i okončam
tu priču. Zalio sam sveštenika. Moja ispovest će mu spržiti ut-
robu.
Kad je konačno došao red na mene, jedva sam čekao da
uđem. Skočio sam iz klupe i ušao. Kleknuo sam i prekrstio se.
Kabina je bila mračna i hladna, mirisala je na frižider. Klizna
pregrada se otvorila uz jedno klik.Tu je bio sveštenik s nosem
u maramici. Duboko sam udahnuo. Otpočeo sam propisani
obred. Odjednom me izdala hrabrost.
„Pomilujte me, oče, ispovedam se Svevišnjem Bogu i va-
ma, Oče, da sam grešio. Ovo je moja prva ispovest.“
A onda: „Zgrešio sam šest puta. Rekao sam nešto vrlo
ružno, oče. A znao sam da je to greh. Rekao sam nešto što
vam se neće dopasti, oče. Nikada to više neću učiniti, oče.
Užasno mi je žao i kajem se, oče. I sada tražim pokoru i raz-
rešenje greha od vas, oče.“
„Ne mogu ti dati pokoru i razrešenje dok ne znam grehe
koje si počinio“, prošaputao je sveštenik.
„Oni su užasno loši, oče. Mislim da ćete se naljutiti kada
ih budem rekao, oče.“
„Ne, neću se naljutiti. Moraš mi ih reći.“

34
 ,,Ah, oče! Bili su zaista užasni. Neće vam se dopasti, oče.“
Sveštenik je promenio stav, pomerivši ruku. Skočio sam.
Pomislio sam da će me udariti.
Rekao je: „Da li si upotrebio ime Gospodnje?“
„O, bilo je mnogo gore od toga, oče. Ne znate koliko je
to loše bilo, oče.“
,,Da li si govorio nepristojne reči? Moraš mi reći. Ne tre-
ba da se bojiš.“
„O, užasno mi je žao, oče.“
„Reci mi. Sveštenik je tvoj prijatelj.“
„O, užasno mi je žao, oče.“
Sveštenik je uzdahnuo.
,,Da li si rekao ‘prokletstvo’?“
„O, bilo je nešto mnogo gore, oče.“
,,Da li si rekao: ‘Isuse Hriste’?“
,,Ne, oče, nikad to ne govorim.“
,,Da li si rekao ‘kopile’?“
,,Ne, oče. Mada skoro da je bilo to, oče.“
,,Da li je bilo ‘kurvin sine’?“
,,Da, oče.“
Sveštenik je uzdahnuo.
,,Da li je to sve?“
„O, da, oče.“
Izdeklamovao sam ostatak formule: ,,I kajem se zbog
ovih i svih grehova iz mog proteklog života, i molim pokoru,
oprost i razrešenje od vas, oče.“
Dao mi je moju pokoru - nekoliko kratkih molitvi. Podi-
gao je ruku u znak nemog razrešenja. Izašao sam iz ispoveda-
onice. Bio sam srećan, veoma srećan. Kleknuo sam kod oltara
i rekao svoju pokoru. Izašao sam na sunčevu svetlost mirnog
popodneva. Nikada se nisam osećao tako čisto. Bio sam ko-
mad sapuna. Bio sam bistra voda. Bio sam sjajni staniol. Bio

35
sam novo odelo. Bio sam šišanje. Bio sam Badnje veče i ne-
otvorena bombonjera. Lebdeo sam. Zviždukao sam. Jednog
dana biću sveštenik. A sad bolje da otrčim kući i nahranim
piliće i pokosim travu i unesem ugalj i drva i odem u dućan.

III

Sledećeg jutra je nas šesnaestoro trebalo da primi prvo sveto

pričešće. Dečaci je trebalo da budu u belim košuljama i tam-
nim kratkim pantalonama. Mama mi je bila u bolnici, pa je
otac rekao mojoj babi da se pobrine za mene i obuče me. Ni-
sam imao belu košulju, ali je baba rekla da će to srediti, bez
brige. I sredila je, nego šta! Iz ormana je uzela jednu od oče-
vih belih košulja. Odsekla joj je rukave do lakata. Sada mogu
da je obučem, rekla je. Mislio sam da je to grandiozna košu-
lja za mene, košulja moga oca. Prekrila me je kao čaršav. Njeni
džepovi padali su mi ispod pojasa. Rukavi su i dalje bili suviše
dugački. Kraj košulje nabrekao je kao jastuk. Baba se složila:
to je stvarno bila grandiozna košulja. Blagoslovila me i onda
sam otišao na misu u devet sati.Trebalo je da svoje prvo pri-
češće posvetim uspehu majčine operacije.Tog jutra je trebalo
da je na kolicima odvezu u operacionu salu.
Ali samo smo baba i ja mislili da imam grandioznu košu-
lju. Sestra nadzornica je ciknula kad me je videla kako stojim
u redu s mojim parom. Pritrčala mi je. Povukla je moj rukav,
koji se klatio s neodrezanim koncima. Rukav se oparao sve
do lakta.
„Nebesa! Idi kući i obuci nešto!“
Teško mi je bilo da shvatim. Mislio sam da je to jedna
grandiozna košulja, košulja moga oca. Dečaci su se smejali i
pominjali neke šatore, tende i džakove. Misa je trebalo da poč-
ne za pet minuta.

36
 Mama će srediti moju košulju. Ali trebalo je da požurim.
Uskoro je trebalo da počnu operaciju. Znao sam te stvari, jer
se to desilo već dva puta te godine.
Pretrčao sam preko celog grada - dvadeset blokova - do
bolnice. Uspentrao sam se uz tri sprata stepenica do sobe
moje majke. Otvorio sam vrata i video kako je sestre podižu
sa kreveta i prebacuju na krevet sa točkovima. Video sam
majku. Bila je suviše bela da bi šila. Izgledala je kao da joj je
lice prekriveno talkom; kosa joj je bila vezana u kiku, kao de-
vojci.
Ugledala me je. Uzela me za ruku i nasmešila se.
„On je anđeo“, rekla je sestri. „Otišao je jutros na pričeš-
će zbog mene. Zato se ne plašim.“
Promucao sam: „Nisam još otišao, mama.“
Nije me čula. Upola sam to ponovio, ali mi je sestra pre-
ko usta stavila šaku koja je čudno mirisala. Odvezli su majku.
Pratio sam ih niz gumom prekriven hodnik čudnog mirisa.
Krevet na točkovima nečujno je stigao do operacione sale.
Mama me je videla u hodniku. Rekla je sestrama da stanu. Ma-
hnula mi je, i ja sam na prstima dotrčao do nje.
„Zar to nije tatina košulja?“ upitala je.
„Aha“, rekao sam.
„Daj da je popravim.“
„Ne možete sad“, rekla je sestra. „Doktor čeka.“
„Treba mi samo pribadača“, rekla je mama.
Sestra joj je dala jednu. Prikačila ju je na lakat otkinutog
rukava, da se ne bi dalje parao.
„Reci baki da je popravi“, rekla je mama. Poljubili smo se.
Ugurali su je unutra, a ja sam sišao niz bolničke stepeni-
ce. Bilo je prekasno za moje prvo pričešće. Polako sam hodao
prema kući. Ubrzo sam zaboravio na sve u vezi sa pričešćem.
Bio sam ponosan na tu grandioznu košulju, košulju moga oca.

37
Skinuo sam kragnu i pustio da mi povetarac prođe oko poja-
sa. Košulja se naduvala kao balon.
Pokušao sam da objasnim babi. Ona je slabo govorila en-
gleski, a još ga je manje razumela.
„Nema pričešća“, rekao sam. „Košulja ne valja. Sestra ne
voli. Rukav mnogo dug. Sestra otkine. Mama kaže ti popravi.“
„Ja, ja“, rekla je. ,,Ja popravi.“
Uzela je makaze i odsekla rukave. Sada mi je košulja pa-
dala do lakata.

IV

Te večeri je otac uzdahnuo kad je video svoju lepu košulju ta-

ko amputiranih rukava, pravio je neke zvuke zubima i jezi-
kom: c-c-c.
„Pomoli se bogu kad ti se majka vrati kući“, rekao je.
Kada je saznao razlog, tanjiri su zakloparali po stolu od
njegove pesnice. Bio je besan na časnu sestru. Posmatrao sam
ga i slušao s velikim ponosom. Zarežao je i pritisnuo slepooč-
nice.
„Isusa mi Hrista, sutra ćeš na pričešće, i to u plavoj rad-
ničkoj košulji, jel’ ti jasno? U radničkoj košulji. Ne u beloj ko-
šulji, ne u zelenoj košulji, nego u plavoj košulji. Plavoj košulji.
Plavoj! Plavoj! Plavoj! I ispisaću te iz te katoličke škole. I upi-
saću te u državnu školu. Ionako mi je dosta plaćanja tolikih
poreza.“
,,Umukni!“ rekla je baba na italijanskom. „Stalno samo
pričašj pričaš, pričaš, a ništa ne govoriš. Stalno. Umukni više!“
,,Ti umukni!“ rekao je otac. ,,Ko vodi ovu kuću? Ja ili ti?“
,,Bla-bla!“ rekla je baba. ,,Blebetalo!“

38
 Sledećeg jutra bilo je svakojakih iznenađenja pored mog
kreveta. Nove kratke pantalone. I nove cipele. I tri nove bele
košulje. I nove čarape. I dva para novih gaća. I nova kapa. I dve
nove kravate.
U kuhinji sam čuo oca kako mumlajući pevuši za doruč-
kom. Proveo je veći deo noći u bolnici s majkom, njena je ope-
racija dobro proŠla.
Baba je rekla ocu: „Zašto si mu kupio bele košulje? One
se lako prljaju i pocepaće ih. Plave su najbolje."
Otac je rekao: „Moj sin nikada neće nositi plavu košulju.“
„Ti si lud“, rekla je baba.
„Znam ja šta radim“, rekao je otac.
„Ti si lud“, rekla je baba.
„Daj još slanine“, rekao je otac.
Otišao sam u crkvu. Kad su se zvona oglasila, prošao sam
između klupa do ograde za pričešće. Milion cvrčaka pevalo je
u mojim novim cipelama. Ljudi su dizali glave sa svojih moli-
tvi da vide ko to pravi buku. Krivili su vratove da vide moje
nove cipele!
O, čoveče!

39
 MINISTRANT

J
ednom sam služio na misi sa Ejlijem Sejlerom, i on je služio
s desne strane. Mislim, on je bio taj koji svešteniku dodaje
vino i zvoni zvoncima i lista knjigu mise i radi skoro sve važne
stvari koje rade ministranti. Svi mi dečaci ministranti više smo
voleli da služimo s desne strane, zato što je toliko važna. Onaj
koji služi s desne strane mnogo je važniji od onog s leve strane.
Taj jedva da išta radi. Samo se klanja i drži činijicu sa hostijom
prilikom svetog pričešća.
Stigli smo do sakristije desetak minuta pre početka mise,
i kad je došao trenutak da rešimo ko će biti s desne strane, re-
kao sam da ću ja, a on je rekao da će on. Počeli smo da govori-
mo ružne stvari jedan drugom i tada je ušao otac Endru.
Rekao je: „Stanite malo, šta se ovde zbiva?“
Rekli smo mu.
On je rekao: „Ma to je nevažno. Rešiću to tako što će jut-
ros Ejli dobiti desnu stranu.“
Mrzeo sam taj izraz na Ejlijevom licu, kao da se već odav-
no dogovorio sa ocem Endruom da ću ja dobiti levu stranu,
i otac je gledao pravo u Ejlija, kao da uopšte nisam tu, i to je
bilo kao da mu kaže: „Volim te više nego njega, i tvoj otac ima
dragstor, a njegov otac nikad ne ide u crkvu, i zato ti dobijaš
desnu stranu."

41
 U katihizisu se kaže da je kad zlo misliš isto kao da to i
radiš, pa sam odmah znao da sam zgrešio jer sam hteo da se
pravim važan dok sam tu stajao, i znao sam da su moji gresi
odvratni, možda čak i smrtni gresi, jer sam tu stajao i želeo da
je otac Endru samo čovek a ne sveštenik, i više moje visine, pa
da mogu da ga prebijem i tako mu se osvetim. Nisam poželeo
ništa slično u pogledu Ejlija, jer bi to bila straćena želja. Znao
sam da mogu pošteno da ga nalupam posle mise. I on je to
znao. Lepo sam to mogao da vidim.
Ali sve je bilo gotovo. Ejli je dobio desnu stranu, pa smo
počeli pripreme za misu. Otac je obukao svoju mantiju, Ejli je
zapalio sveće, a ja sam pripremio vodu i vino.
Vino uopšte nije bilo pravo vino. Moj otac ima odličnu cr-
venu tečnost u svom podrumu, ali ovo je bio samo crnkasto-
crveni sok od grožđa, pomalo gorak i gust kao mastilo. Dečaci
su krišom tu i tamo otpijali po gutljaj i pravili se da ih to uz-
buđuje, ali ja nisam jer nije imalo lep ukus, a moj otac kaže
da možeš da sručiš u sebe puno bure toga, a da te uopšte ne
omami. Otac Endru je voleo svoje vino čisto, bez mešanja sa
vodom, oko dva prsta za svaku misu. Mislim, vino bi bilo dva
prsta duboko u posudi.
Dok sam pripremao vino, odjednom mi je sinulo kako da
se osvetim. Sada nije bilo neke razlike u još jednom grehu, gre-
hu odmazde, jer već sam počinio smrtni greh kada sam sve-
šteniku poželeo zlo. Jedan smrtni greh je isto tako loš kao i
dvadeset grehova. Mislim, ako počiniš jedan, ideš u pakao
istom brzinom kao da si počinio dvadeset.Tako kaže katihizis.
Znao sam da je u fioci s raznim priborom i bočica crvenog ma-
stila, pa sam otvorio fioku i uzeo je. Niko nije gledao, pa sam
je ulio u flašu, oko petinu bočice, a onda dopunio ostatak tim
sokom od grožđa.
Misa je počela, i dok sam klečao kod oltara počeo sam da
razmišljam o tome šta sam uradio. Otac Endru se polako kre-

42
tao napred-nazad pred oltarom i zatvorenih očiju izgovarao
molitve na latinskom, i lepo se videlo koliko sveto izgleda. Or-
gulje su svirale tužnu duhovnu muziku.Tada sam najednom
shvatio šta sam počinio. Počinio sam grozan greh, jer će mas-
tilo koje sam sipao u flašu postati osveštano i pretvoriti se u
telo i krv našeg Gospoda. Užasna mi je bila pomisao da je Isus
raspet zbog mojih greha, i eto mene, klečim pred tom žrtvom
a da me nije čak ni sramota.
Smrtno sam se prepao. Nisam znao šta da učinim. Lepo
sam video koliko sam nezahvalan prema našem Gospodu.
Mogao sam da ga vidim gore na Nebu, dok mu krv curi iz sto-
pala, i on roni krvave suze zbog onog što sam učinio. Samo
sam ponavljao: „Preblagi Isuse, oprosti mi! Preblagi Isuse,
oprosti mi! Preblagi Isuse, oprosti mi!“ Znao sam da sam za-
služio da zauvek gorim zbog svog greha, ali sam svejedno nas-
tavio da molim našeg Gospoda za oproštaj, jer se u katihizisu
kaže da je istinsko pokajanje dovoljno za spas, i hteo sam da
pokažem koliko sam stvarno tužan zbog svog greha.
Pri osveštanju, Ejli je dao ocu vino, i on ga je i ne trep-
nuvši progutao, pa mislim da ništa nije primetio. Ali ja sam
sve to vreme klečao na zelenom tepihu koji prekriva stepenice
oltara i ludački se molio našem Gospodu da mi oprosti. Mo-
lio sam se iz sve snage, pokušavajući da osetim besprekorno
kajanje. Besprekomo kajanje vredi isto kao ispovest ako ne mo-
žeš da se ispovediš. Ako ozbiljno pritisneš sebe, ako zaista
čvrsto pritisneš sebe, i ne misliš ni na šta osim na tugu, tugu,
tugu, ubrzo osetiš stvarnu tugu, i to je bilo ono što sam hteo.
Posle mise sam izvršio još jedan čin pokajanja, tako što
sam pride izgovorio nekoliko zdravomarija. Onda sam ušao u
sakristiju, i otac Endru mi se nasmešio, jer on voli da vidi
svete ljude, a kad se nasmešio zubi su mu bili crveni kao da
je jeo višnje. Nisam se nasmejao ili nešto kad sam video nje-
gove crvene zube. Bio sam stvarno uplašen, i da nisam znao

43
da je to mastilo, zakleo bih se da je to krv našeg Gospoda.
Dešavaju se takva čuda tu i tamo.
Otac Endru me je potapšao po ramenu, pa sam otišao na
drugu stranu crkve i skinuo svoju halju i košulju za misu. Ejli
Sejler je već otišao. Požurio sam i istrčao napolje i video ga
stotinak metara dalje. Sneg je počinjao da se topi, osećalo se
proleće, i Ejli je hodao kroz bljuzgavicu.
Dotrčao sam do njega, stavio mu šaku na grudi a desnu
nogu iza njegovih kolena i gurnuo ga, što je zahvat iz džiu-dži-
ce.Trik je savršeno uspeo. Ejli je seo u najmokriju, najblatnja-
viju bljuzgu.Tako sam se obračunao s njim. Niko nije saznao
za crveno mastilo osim oca Džozefa. Rekao sam mu na is-
povesti, Za kaznu, naterao me je da obećam da to neću pono-
viti, i obećao sam, i još da kažem pet očenaša i pet zdravoma-
rija. Sve u svemu, prilično sam dobro prošao.

II

Prvog maja, jer je maj mesec naše Majke, a pod tim mislim
na Blaženu Devicu, svi ministranti treba da se poređaju u
dugačku vrstu po dvoje i da jedan po jedan par priđe oltaru
Blažene Device u crkvi i tamo izgovori krunicu. Ušli bismo u
crkvu sa svojim parom i klekli u prolaz između klupa, a onda
bi Harold Megvajer, koji je bio glavni ministrant, počeo gla-
sno da govori krunicu. Mislim ovako. Evo šta bi rekao: „Zdravo
Marijo, milosti puna, Gospod je s tobom, blagoslovena među
ženama i blagosloven je Isus, plod utrobe tvoje.“ Tu bi stao,
a onda bismo mi nastavili, samo što smo se mi molili ovako:
„Zdravo Marijo, majko Božja, moli se za nas grešnike sada i
u času naše smrti. Amin.“
Moj par je bio Vorms Keli.Vorms je užasno mrzeo Meg-
vajera, a mrzeli su ga i svi ostali dečaci, mada ga je Vorms mr-

44
zeo najviše, jer je Megvajer bio tužibaba, a imao je i neku še-
mu sa časnim sestrama. A šema je bila da kad god Megvajeru
nešto treba od sestara, kao da recimo ide svaka dva minuta u
toalet, puštale su ga, a nisu nikog drugog, osim možda dve-tri
devojčice sa sličnom šemom. Nisam voleo da gledam Megva-
jera. Bio je šonja, imao je naočare od crnog celuloida sa de-
belim staklima. Šake su mu bile majušne. Znao je da u podne
sedi na stepenicama sa svojim Biblijskim pričama, tako da ses-
tra nadzornica može da ga vidi. Nosio je ručak u plavoj kan-
tici, a sendviči su mu bili umotani u beli papir za salvete koji
se kupuje, umesto u dobri stari papir za hleb. Njegov svakod-
nevni dezert bila je velika jabuka, ili kolač, ili pita, ili nešto
slično. Majka je dolazila po njega posle škole u svom stude-
bejkeru. Bila je veoma visoka, i izgleda da je imala jake mišiće.
Ona je bila predsednica Ženskog crkvenog društva, i kad bi
dolazila po Harolda, nagnula bi se kroz vrata od auta i s od-
vratnim ulagivanjem govorila sa sestrom Marijom, koja je odo-
zgo motrila s prozora na nas dečake da ne izlazimo iz reda.
Haroldu je dobro išla krunica i sve je bilo u redu do tre-
nutka kada jeVorms iznenada počeo da pravi neke zvuke us-
tima. Sestra Sesilija je bila u prvoj klupi. Nije odmah pogle-
dala, ali svi su se dečaci osim Harolda osvrtali i gledali pravo
u Vormsa i mene, jer smo klečali jedan pored drugog. Svi smo
se kikotali kao ludi, pa je Vorms postajao sve drskiji i drskiji.
Bio je sve bučniji i bučniji. Sestra Sesilija se pomerila malo,
kao da ju je nešto zasvrbelo, pa je Vorms prestao s tim. Bilo mi
je drago, jer je Vorms bio moj par, pa bi mogla da okrivi mene.
Stigli smo do Pete radosne tajne, što je poslednji deo
krunice, kada je Vorms bez ikakvog povoda proizveo ubedljivo
najsmešniji zvuk. Odjek se odbio visoko iznad cevi orgulja.
Svi smo se osim Megvajera svalili na pete i pucali od smeha.
Megvajer se okrenuo prema sestri kao da traži pomoć od nje.
To je bilo odvratno. Hteo sam da prestanem da se smejem,
jer je težak greh kada u crkvi iskazuješ nepoštovanje, ali nisam

45
mogao. Prosto nisam mogao. Smejao sam se i smejao, kao i
Vorms, kao i svi ostali.
Sestra Sesilija je bila crvenija od cvekle. Podigla je ruku
zahtevajući tišinu, kao Musolini u bioskopskim žurnalima.
Rekla je: „Niko neće izaći iz ove crkve dok ne otkrijem
svinju koja je to uradila.“
Svi smo ćutali. Bili smo tihi koliko god se to može biti.
,,Dobro“, rekla je. „Ostaćete dok to ne otkrijem.“
Morali smo da klečimo ispravljenih leđa, i kolenima je
postalo prilično nezgodno. Čulo se kako skroz pozadi u pred-
vorju crkve kuca sat. Nakon pola sata, kucanje je zvučalo kao
da teško kamenje pada po crepovima krova. Dečaci su počeli
da gledaju uVormsa, kao da hoće da mu kažu da ode i prizna,
ali što je duže bio nepomičan postajalo je sve gore, tako da se
na kraju uopšte nije usuđivao da progovori. Onda se stari
Megvajer okrenuo i video kako svi dečaci gledaju u nas dvo-
jicu, i posle minut vremena je ustao i otišao do mesta gde je
sedela sestra Sesilija.Tužakao je, eto šta je radio. Bilo je jasno
kao dan.
Počeli smo da šištimo: „Tužibaba Jeca! Tužibaba Jeca!
Tužibaba Jeca!“ I Megvajer je osigurao sebi batine od nas.
Sestra je pogledala pravo u mene i Vormsa i rekla: „Mo-
lim te, pođi za mnom u sakristiju."
Samo što se nisam srušio. Zadržao sam dah i treptao i
pitao se šta sad. Jedino što sam mogao da učinim je da preu-
zmem na sebe Vormsovu krivicu. Dečaci su šaputali: „Drž’
se!“ i lepo je to bilo čuti, ali nije mnogo pomoglo. Znao sam
da ću nastradati. Gadno sam pogledao Megvajera u prolazu,
i kladim se da je znao da ću ga srediti kad ga dohvatim na-
samo, jer ću to i učiniti. Sestra Sesilija je bila spremna za me-
ne.
Držao sam krvmicu i igrao se njom dok sam stajao pred
sestrom Sesilijom i čekao da uradi to što će uraditi.

46
 „Ostavi krunicu“, rekla je. Ostavio sam je.
Podvrnula je svoje crne rukave, malo se odmakla, zaje-
čala, i svom snagom me ošamarila po obrazu. Gadno me zape-
klo i pustio sam neku suzu, ali ne mnogo. Dečaci mora da su
čuli šamar, jer je odjeknuo baš kao kad se prelomi i sruši sta-
blo drveta. Osećao sam se više nego jadno. Obraz mi je bio
veoma vruć. Protrljao sam ga. I sestra Sesilija je plakala, pa
sam pomislio kako mora da je luda, jer ja dobijam batine a ne
ona. Ali bilo mi je žao nje, mada nisam znao zašto.
Rekla je: „Vrati se i klekni, divljaku mali.Videćemo se ka-
snije.“
Dečaci su videli moje lice, koje je bilo veoma crveno. Pri-
lično sam se jadno osećao zbog toga. Ponovo sam ružno po-
gledao Megvajera. Dobiće on svoje. Dečaci će ga dohvatiti
sutra. Ja i dečaci. Nismo mogli da ga sredimo posle krunice,
jer će njegova majka doći u svom studebejkeru da vodi tog
šonju kući.
Svi dečaci su pošli kućama, a ja sam, naravno, morao u
učionicu, gde sam, naravno, morao petsto puta da napišem
,,Ne smem iskazivati nepoštovanje u crkvi“. Nisam to završio
sve do sedam sati uveče. Kad je sunce zašlo iza vrhova plan-
ina, nije bilo svetla osim od uličnih svetiljki. Bio sam sam i up-
lašen. Kada sam konačno završio, ostavio sam hartije na se-
strinom stolu i pošao kući.
Moj otac me čekao kad sam stigao do kuće. Rekao bih da
je čekao. Sve je znao. Sestra Sesilija je tužakala, isto kao i Meg-
vajer. Otac je počeo da me juri čim sam ušao u kuću. Ono što
mi je uradio bilo je gore od onog što mi je uradila sestra Sesi-
lija, ali nisam plakao ili nešto. Podneo sam to kao pravi muš-
karac. A to zato što sam znao da je on moj otac i da će prestati
da me mlati pre nego što me ozbiljnije povredi. Samo je po-
navljao da će me ubiti, ali on mi je otac i ne može da me zap-
laši takvim pričama.

47
 Sledećeg dana u podne svi ministranti izašli su u podne
iz škole da bi se popeli u brda i nabrali cveće za oltar Blažene
Device. Glavni razlog što se molim Blaženoj Devici je to što
zahvaljujući njoj gubimo mnogo nastave. Krenuli smo u ko-
loni po dvoje i trebalo je da prođemo pravo kroz grad sa ses-
trom Sesilijom, koja nas uvek vodi kao da smo grupa robijaša
ili nešto. Kao da smo opasni.To mi se uopšte ne sviđa. Protes-
tanti stalno zastaju i gledaju u nas kao da smo nakaze. A i ses-
tre čudno izgledaju u svojoj čudnoj odeći.
Hodali smo pravo kroz grad do podnožja brda.Tu je bilo
puno žutih anemona, belih rada i ljubičica. Anemone i bele
rade je lako brati. Ljubičice lepo mirišu, ali nezgodne su za
branje.Treba ti milion njih da napraviš buket.
Izašli smo iz kolone i moj parVorms mi je pokazao novo
novcijato paklo kamela. Vorms je stalno pušio. Čak je uvlačio
dim. Sestra Sesilija je otišla da bere cveće, aVorms i ja smo
se odšunjali iza nekog žbunja i otpuzali na šakama i kolenima
do jedne jaruge koja je nekad bila potok. Pripalili smo i uživali.
Ubrzo smo dokrajčili naše cigarice i ispuzali iz jaruge.
Videli smo dečake raštrkane po brdima. Bili su veoma daleko
od nas. Neki od njih bili su u grupama, a neki su bili sami, s
punim rukama cveća. Jedva smo videli ko je ko, toliko su da-
leko bili. Mogli smo da vidimo sestru Sesiliju u crno-belom.
Hođala je na drugoj strani od nas i uživala. Dan je bio čude-
sno lep i blag. Nije bilo ni oblačka ili vetra, i bilo je toplo.
Vorms i ja smo hteli da odemo na pecanje.
Odjednom, ko je nabasao na nas iza žbunja? Niko drugi
nego Harold Megvajer. Nosio je cveće u kapi. Bio je toliko iz-
nenađen da se smrtno uplašio. I mi smo bili iznenađeni, ali
nismo se uplašili. Bili smo samo iznenađeni.
Ovo je bila naša šansa da se obračunamo, i znali smo to,
a znao je i on. Kao da je naš Gospod isplanirao da nas sretne.
Ali ne znam da li je naš Gospod nama isplanirao da se obra-

48
čunamo, jer je to ozbiljan greh. Mislim da naš Gospod ništa
nije imao s tim. Mislim da je to isplanirao Đavo.
„Aj’ da ga istamburamo“, rekao je Vorms.
„Ajde“, rekao sam.
Potrebna su dvojica da istamburaju čoveka. Oboriš ga na
leđa i jedan ga uhvati za ruke a drugi za noge, i onda ga dižeš
i spuštaš što jače, tako da mu dupe lupa o zemlju.
Harold je bio toliko isprepadan da se nije ni branio. Rekli
smo mu da legne na leđa i on je to uradio. Rekli smo mu da
skine naočare i on je to uradio. Rekli smo mu da ćemo ga na-
učiti da ne cinkari, i on je rekao da neće više nikad. Počeo je
da plače.To me je navelo da požurim.
Kad smo ga prvi put tresnuli, prodrao se najglasnije
moguće. Dečaci i sestra su ga čuli, jer su dotrčali sa svih stra-
na. Šteta što dečaci nisu bili bliže. Baš bi uživali u prizoru. Se-
stra Sesilija je gotovo trčala. Bila je skoro pola kilometra odatle.
Ugledao sam kaktus sa kratkim bodljama, vrlo kratkim.
„Aj’ da ga metnemo na to i onda begamo“, rekao sam.
Uradili smo to. Metnuli smo ga na kaktus i pobegli.
Skoro su nas izbacili iz škole zbog toga što smo uradili.
Mislim na časne sestre.
Morali smo da tražimo oproštaj od njih i od oca Endrua
i od čitave škole. Dobili smo batine i kod kuće i u školi. Mo-
rali smo punih mesec dana da ostanemo svakog dana do pet
u školi. Nismo smeli da odemo na banket ministranata.
Ali nimalo se nismo potresli. Obračunali smo se. Možete
bilo kog dečaka da pitate kakav je sad Harold Megvajer. Ka-
zaće vam da je nekad bio tužibaba, ali sada više nije. Sada je
dobar tip.

49
 III

Bil Šefer je najgori ministrant u čitavoj grupi. On krade stvari,

i žvaće žvaku na pričešću. Nije mi jasno kako mu to prolazi.
Mislim da njegovu majku nije briga, jer sam ga video da jede
meso petkom. To je bio sendvič. Njegova majka mu sprema
užinu. Da je briga, naterala bi ga da jede ribu. Bil kaže da nije
njegov greh ako jede meso. To je njen greh. Ona ga je stavila
u sendvič. Bil ima četiri nedeljna odela. Često ih nosi u školi.
Njegova majka baš dobro izgleda. Da moja majka tako do-
bro izgleda, stvarno bi mi prijalo. Ne mislim da moja majka
ne izgleda lepo ili nešto. Mislim da Bilova majka stvarno do-
bro izgleda.
Bil mi je pokazao kako da zdipiš klikere u radnji. Otvoriš
džep i onda se skroz nagneš preko tezge. Kada devojka ne gle-
da, samo skotrljaš klikere u džep.To je dobra šema. Uvek pro-
lazi. Ne verujem da je Bil na ispovesti rekao svoje, ali ja sam
rekao ocu Endruu svoje.
Otac Endru je rekao da moram ili da vratim klikere ili da
ih platim. Stvarno je bio Ijut. Skoro je urlao na mene. Bil je
osvojio sve moje klikere, tako da ću jednom morati da ih pla-
tim. Uradiću to kad porastem. Kladim se da Bil nikad ne pla-
ća svoje.
Jednom sam se sa Bilom vraćao kući iz škole. Imao je de-
set centi, pa smo ušli kod Drejka da uzmemo Eskimo slado-
led.
Kad smo ušli, Bil je rekao: „Ej, treba li ti penkalo?“
Rekao sam: „Naravno.“
On je rekao: „Pričekaj malo.“
Onda je rekao g. Drejku: „Ej, gospodine Drejk, mogu li
da telefoniram?“
G. Drejk je rekao: ,,Naravno.“

50
 I tako je Bil otišao iza tezge do telefona. U početku sam
se pitao šta to radi. Onda sam znao da će da zdipi penkalo za
mene. Ali ja ne tužakam; ja nisam tužibaba. Nisam gledao šta
radi, jer bi stari Drejk možda ukapirao. Otvarao je Eskimo
sladolede, i gledao sam u njegovu ćelu. Skoro da nije imao vrat.
Počeo sam da mislim da će možda neko ući u radnju. Možda
neko i uđe, i onda će nas uhvatiti i poslati nas u Golden. U
Goldenu je veliki popravni dom. Sestra kaže da tamo nema
katoličkih dečaka. I da ih nikad nije bilo. Ako nas uhvate, bi-
ćemo prvi katolici tamo. Nisam želeo da me uhvate. Pomis-
lio sam da je najbolje da se molim da nas ne uhvate.
Gledao sam u ćelu starog Drejka i molio se. U glavi, mis-
lim.
Rekao sam: „Zdravo Marijo, molim te ne daj da neko uđe.
Molim te ne daj da neko uđe.“
Blažena Devica je čula moju molitvu, jer se Bil baš u tom
trenutku vratio.
Kad smo izašli, rekao je: „Ej, mrdni malo. Pakleno poju-
ri.“ Pakao nije ružna reč. Pakao je na svakoj stranici katihizisa.
Može da se govori.
Nismo stali dok nismo dotrčali do mosta na Dvanaestoj
ulici i zavukli se ispod njega.
Bil je rekao: ,,Ej, to je stvarno bilo lako kao kliker.“
Ja sam rekao: „Idi, Bile, ti stvamo umeš da zdipišeš!“ On
ništa nije rekao. Znao je da smo počinili smrtni greh, ali ništa
nismo rekli.

Otvorio je pojas i pokazao mi. Mislio sam da je zdipio jed-

no penkalo, ali on ih je zdipio petnaest. Bila su u plišanoj ku-
tiji. To su bila penkala koja mnogo koštaju. Na jednom od njih
je bila cena. Pisalo je „18 Stravično sam se prepao.
Bil je rekao: ,,Ej, koje ti treba?“

51
 Nisam hteo da Bil pomisli da sam šonja ili plašljiv ili ku-
kavica.
Rekao sam: „Ma uzeću ovo.“ Uzeo sam najjeftinije. Koš-
talo je pet dolara.
On je uzeo ono od osamnaest dolara i rekao: „Ej, šta će-
mo s ostalim?“
Rekao sam: ,,Ne znam.“
On je rekao: „Nek se nose.“ Bacio ih je u vodu. Na dnu
je bio pesak. Lepo su se videla penkala.
Hteo sam da pobegnem. Nisam ćaknut, i ne može pen-
kalo da me uplaši, ali hteo sam da pobegnem. Nisam hteo da
idem na ispovest, jer kad sam poslednji put ispovedio da sam
krao klikere, otac Endru se naljutio. Mislim, stvarno je glasno
govorio. Kad bih mu rekao da sam zdipio penkalo od pet do-
lara, kladim se da bi vikao. Culi bi ga sveti ljudi napolju.
BU je rekao: „Ej, bolje da palimo. Idem ja prvi.Ti sačekaj
pet minuta.“
Otpuzio je gore i ostavio me sasvim samog sa penkalima.
Penkala me ne plaše ili nešto, ali plašio sam se nečega.
Uzeo sam neko kamenje i mulj i pokrio penkala. Voda se za-
mutila i postala blatnjava. Pojavila se dugačka pruga blatnjave
vode.To je učinilo da se osetim kao lopov. Ali Bil je to uradio.
Najednom mi je došlo da potrčim. Otpuzio sam gore i po-
trčao.Trčao sam i trčao. Zaboravio sam kuda sam krenuo dok
se nisam stvorio baš ispred Drejkove radnje. Samo što se ni-
sam srušio kad sam video gde sam. Ostao sam bez daha, ali
sam ponovo potrčao.Trčao sam još brže. Ubrzo sam se stvo-
rio pred crkvom. Crkva i škola su jedna pored druge. Pomis-
lio sam da je potpuno suluđo biti ponovo tu, jer je bilo skoro
pet popodne, a škola je potpuno levo mesto da budeš tamo u
pet popodne. Pitao sam se otkud ja tu, pa sam pošao kući.
Stigao sam do sledeće ulice, a onda sam pomislio kako
je bolje da se vratim u crkvu i pokajem se. Onda sam uvideo

52
da sam u gadnoj nevolji, jer se u katihizisu kaže da čin poka-
janja vredi samo ukoliko ispovest nije moguća, a bio sam sa-
mo jednu ulicu od sveštenikove kuće. Sveštenik će saslušati
moju ispovest ako ga zamolim. Mislio sam da je bolje da po-
đem i okončam sve to. Otac Endru će sigumo biti mnogo ljut.
Onda mi je sinula odlična ideja. Potražiću oca Džozefa.
On nije znao za klikere, pa neće biti toliko ljut na mene.To je
bila zaista dobra ideja, jer sam sada mogao da se ispovedim,
i penkala me neće plašiti. Mislim, neću se plašiti. Penkala su
ništa. Suludo je plašiti se od njih.Vratio sam se u crkvu.Trčao
sam skroz do nje.
Pitao sam čistačicu za oca Džozefa, i on je sišao. Otac
Džozef ima veoma veliki trbuh i podvaljak. On me voli. Kaže
da sam odličan bacač. On zna jednog bacača u Sent Luis
Bratmsima. On kaže da sam ja rođeni bacač. Ja baš mnogo
volim oca Džozefa.
Rekao sam: „Oče, hoću da se ispovedim.“
On je rekao: „Zašto da ne? Svi to rade.“
Ušli smo u crkvu, i otac je ušao u ispovedaonicu.
Rekao sam mu šta sam uradio. Nisam tužio Bila. Samo
sam rekao da sam maločas bio u lošem društvu i da sam uk-
rao penkalo. Nisam ja tužibaba.
Otac Džozef je rekao da moram da vratim penkalo ili da
platim koliko ono vredi, jer mi inače neće oprostiti. Rekao sam
da hoću. On mi je dao razrešenje. Otišao sam do oltara i re-
kao svoju pokoru, koja je bila pet očenaša i pet zdravomarija
posvećenih Blaženoj Devici. Otac Džozef je baš dobar tip.
Ništa nije učinio da se jadno osećam.Teško da je išta i rekao.
Izašao sam i pošao kući. Odlično sam se osećao. Počeo
sam da zviždućem himne kao što uvek radim nakon ispovesti.
Sve sam smislio u vezi sa penkalom od pet dolara. Zadržaću
ga. Reći ću majci da sam ga našao. To jeste laž, ali laž je ipak
oprostiv greh. Ne ideš u pakao ako imaš oprostive grehe na

53
duši. Ideš u čistilište. A onda ideš u raj. Platiću jednog dana
starom Drejku za penkalo. Uradiću to kad porastem. Kladim
se da Bil Šefer nikad ne plaća.

IV

Bil Šefer je često žvakao žvaku na pričešću. Bio je ubeđen da

je mangup. Bio je ubeđen da je mnogo bistar. Kada ideš na
pričešće ne smeš posle ponoći da jedeš ili piješ ništa što je
hrana i piće. Moraš da postiš. Bil je prilazio nama dečacima
na pričešću i pucao nam balone od žvake na uši. Bio je ube-
đen da je mnogo bistar.
Sestra ga je uhvatila da to radi i naterala ga da ispljune
žvaku.To je zaista bilo lepo od nje, to kad mu je rekla da je
pljune. On je ispljunuo i svi smo se mi dečaci glasno smejali.
Bili smo isto u crkvi, ali u predvorju. Bil je bio ubeđen da je
mangup. Nismo se smejali kao da je to zaista smešno. Smeja-
li smo se drukčije, tako da se Bil oseti pomalo glupo.
Smejali smo se ovako: ,,He he he he.“
Bil je rekao: ,,Ej sestro, čemu to? Žvaka nije ni jelo ni pi-
ce.
Sestra je rekla: „Žvaka ima šećera u sebi.“
To nas je stvarno zabavilo. Bil je bio ubeđen da je mnogo
bistar. A mora da se glupo osećao.
Sledećeg dana je to ponovo uradio na pričešću. Mislim
pucao balone. Bio je ubeđen da je mangup.
Jedan od dečaka ga je tužio. Znao sam ko je to uradio, ali
neću da ga cinkarim zato što je on tužio Bila. Nisam ja tuži-
baba.
Sestra je ubrzo dotrčala tamo gde je stajao Bil. Stajao je
i pravio balone od žvake. Uhvatila ga je za kosu i cimnula ga
i rekla: „Ispljuni to! Ispljuni to“!

54
 Bil je rekao: ,,Ej, sestro! Nema šećera u ovoj žvaki. Ovo
je stara žvaka. Sačuvao sam je.“
Sestra je rekla: „Slušaj, mladiću, dosta mi je ovoga. Jutros
ne smeš na sveto pričešće. Kakve su to ideje! Mladiću, hoću da
odeš kod oca Endrua odmah posle mise.“
Posle podne, na času katihizisa, sestra je sela pravo isp-
red Bila i rekla mu šta ima, tu ispred nas dečaka. Rekla mu je
šta misli o dečaku koji žvaće žvaku na pričešću. Čoveče, stvar-
no ga je opeglala! Starom Bilu nije bilo lako. Sestra je rekla da
neko ko radi tako nešto mora da dolazi iz neke čudne kuće.
Mislim da je sestra u pravu, jer sam video da Bilova majka
stalno žvaće žvaku. A baš dobro izgleda. Mislim Bilova majka.
Ne sestra. Sestra smešno izgleda.
Onda nam je sestra ispričala razne priče o bistrim tipo-
vima kao što je Bil. Rekla nam je kako su se trudili da budu
pamemjakovići u odnosu na našeg Gospoda i kako ih je on
doveo u red. Pošteno se obračunao s njima.
Sestra je rekla da je jednom bio neki pametnjaković kao
što je Bil, koji je svakog dana išao da se pričesti. Išao je toliko
puta da mu je to prešlo u naviku, i ubrzo je počeo da iskazuje
nepoštovanje. Jednog jutra je smislio da uradi neŠto. O da,
bio je ubeđen da je mnogo bistar. Smislio je da uradi nešto
posebno. Smislio je da izvadi svetu hostiju iz usta kad je primi,
i onda je odnese kući. I tako je otišao na pričešće.
Uradio je to što je rekao sebi da će uraditi. Kad se vratio
sa oltara, stavio je svetu hostiju u prljavu maramicu.To je bilo
odvramo. Ne mogu ni da zamislim tipa koji bi uradio takvu
stvar. Ali naš Gospod ga je naravno pošteno doveo u red.
Kad je taj odvratni tip došao kući, izvadio je maramicu i
bog da te sačuva kako se prepao! Maramica je bila skroz krva-
va. Krv našeg Gospoda bila je u njoj!
Kad je tip to video, pao je na kolena i molio Boga da mu
oprosti, u ime Božje. Onda je ustao i otišao iz kuće i postao

55
sveštenik. Bio je toliko svet da su ga imenovali za biskupa. I
sada je taj. Negde na Istoku.
Stari Bil je samo ponavljao: „Laž! Laž! Laž!“ Bio je ube-
đen da je mnogo bistar. Izvadio je maramicu i pretvarao se da
traži krv. Bio je ubeđen da je mnogo pametan tip.
Posle škole, Bil je rekao meni i Ejliju Sejleru: ,,Ej, kladim
se da je izmislila tu priču sa biskupom.“
Ejli je rekao: „Kladim se da nije.“
Bil je rekao: „Ej, u šta ćete da se kladite da ću to uraditi
a da mi ne okrvavi maramicu?“
Ja sam rekao: „Kladim se u milion dolara.“
Bil je rekao: „Daj ruku!“
Pružili smo jedan drugom ruku. Ja nisam mislio na pra-
vih milion dolara. Imam samo dva dolara u kasici.

Sledećeg jutra posle mise, Bil je potrčao za mnom i Ejli-

jem.
Išli smo kući na doručak. U maju idemo svakog jutra na
pričešće.
Rekao je: „Ej, ljudi, stanite! Da vam pokažem nešto.“
Sišli smo u toalet u podrumu škole.Tu su visili neki klinci
iz četvrtog razreda.
Bil je rekao: „Ej, klinci, brišite odavde.“
Ušli smo u toalet i zaključali vrata. Bil je izvadio marami-
cu. U njoj je bila sveta hostija. Bila je zgužvana i topila se. Vi-
delo se da ju je izvadio iz usta.
Rekao sam: „O, bože!“
Ejli se prekrstio. Pomislio sam da je to dobra stvar, pa sam
se i ja prekrstio. Bil se samo smejao.
Rekao je: ,,Ej, gde je krv?“
Nije bilo ni kapi na maramici.
Ejli je rekao: „Hajdemo, Džime. Moram da idem.“

56
 Bil je rekao: ,,Ej3gde je krv?“
Rekao sam: „Bile, Bog će se sigurno obračunati s tobom
zbog ovoga.“
Bil je rekao: ,,Ej, ako me ikad ocinkarite, budite sigurni
da ću se ja obračunati sa vama.“
Rekli smo da nećemo.
Kad smo izašli iz toaleta, čuli smo povlačenje vode. Kla-
dim se da je Bil bacio tamo hostiju. To je svetogrđe, i to ve-
liko. Kladim se. Bil će dobiti svoje. Naš Gospod će ga kazniti.
On je ubeđen da je mangup. Ubeđen je da je mnogo bistar.

Moj omiljeni svetac je Sveti Džejms.To je onaj po kome sam

dobio ime. Sveti Džozef je nekad bio moj omiljeni svetac, ali
kako nije bilo nikakve vajde od pisama koja sam mu pisao,
vratio sam se Svetom Džejmsu, a Sveti Džozef nije više ono
što je bio. Čudno je kad pomisliš, ali kad god se molim sve-
tom Džozefu mislim na Džoa Krauta.Tojest, kad god mu se
molim a ne stojim pred njegovim kipom, koji bi trebalo da
liči na njega, mislim na Džoa Krauta, a nije baš prijatno mis-
liti na Džoa Krauta. Džo ima samo jedanaest godina, a već
ima tri ili četiri dlake na bradi, ima spljoštenu bradu i debeo
je. Možda je zato teško moliti se Svetom Džozefu, zato što
onda mislim na Džoa Krauta, a to nije baš neka prijatna mi-
sao. Ali ja volim Džoa Krauta. On uvek ima neku paru, pa
odemo u pekaru posle škole i kupujemo pite od juče.
Na neki način, mislim da me je Sveti Džozef izigrao, na-
kon svih pisama koja sam mu slao. Pišemo mu svake godine
na njegov praznik, mislim svi dečaci i devojčice treba da na-
pišu malu poruku šta najviše žele, i da napišu koliko će mo-

57
litvi reći da to dobiju, a onda sestra Egnis pokupi sve te po-
ruke na gomilu i spali ih, s podignutim poklopcem od peći,
da bi ih Sveti Džozef pročitao u dimu.To je bar ono što ses-
tra kaže, ali ne mislim više mnogo o tome, jer Sveti Džozef
možda nikada ne čita moje poruke, a ako ih baš i čita, onda
me ne voli baš mnogo.
Njegov praznik je jednom godišnje, i na taj dan sam već
tri puta uzastopce tražio bicikl.Tražio sam jedan od onih le-
pih Rendžer bicikala, sa smeđim ramom, niklovanim žbicama
i vakumiranim gumama. Nikada nisam dobio to što sam želeo.
Kada prva dva puta nisam dobio bicikl, otišao sam kod
sestre Egnis i pitao je kako to. Ona je rekla, eto, pošto svetac
zna samo ono što je dobro za nas, možda je osetio kako bi bi-
cikl mogao da mi naškodi. Možda me neko pregazi i ubije. I
to je razlog što ga nijednom nije poslao. Još je rekla da sam
možda tražio previše, ali ja mislim svetac je svetac, a bicikl
nije za njega nešto previše da mi ga nabavi, i, osim toga, ništa
me neće pregaziti, jer ja bolje vozim bicikl od bilo koga. Kad
pročita tvoju poruku, Sveti Džozef ide kod Boga i kaže mu šta
je šta, a Bog ne može lako da odbije, zato što je Sveti Džozef
bio poočim bebe Isusa kada je On bio ovde dole.
Ostali dečaci valjda nisu tražili toliko kao ja, pa ipak su
mnogi od njih dobili to što su želeli. Rajnhard je tražio novu
loptu za ragbi i otac mu je sledećeg dana doneo kući lepu no-
vu spolding loptu. Mada mislim da znam kako je došlo do to-
ga. Mislim da je sestra Egnis pročitala poruku Svetom Džo-
zefu, a onda telefonirala Rajnhardovom tati, koji je uzeo loptu
iz svoje radnje, jer on prodaje spoldingove stvari u svojoj rad-
nji.
Odmah posle ovog poslednjeg puta kada sam pisao Sve-
tom Džozefu, otišao sam kod sestre Egnis i rekao: „Sestro,
ovo je sad treći put kako tražim Svetom Džozefu bicikl.“

58
 Rekao sam joj to zato što sam imao neki osećaj da će te-
lefonirati mome ocu, i onda ću možda dobiti bicikl. Sve vre-
me sam takođe stalno u sebi govorio Svetom Džozefu. Mislim,
molio sam se, i to ovako: „O Sveti Džozefe, dragi, preblagi
Sveti Džozefe, ako ne pošalješ bicikl neću ti se više moliti.“
Kad sam se tako molio, mislio sam da će bicikl sigurno stići,
jer ukoliko Sveti Džozef sazna da ću prestati da mu se molim
ako ne pošalje bicikl, onda će ga poslati. On neće hteti da ga
napustim.
Pisao sam mu kako želim da taj bicikl bude na našem tre-
mu kad se sledećeg jutra probudim. Mislio sam da bi baš bilo
zgodno da se probudim i nađem ga tamo. A mislio sam još
ako je sestra telefonirala mome ocu, on će do sledećeg jutra
imati vremena da stavi bicikl na trem.
Otišao sam baš rano te noći u krevet, oko osam ili pola
devet, i molio se Svetom Džozefii sve dok nisam zaspao. Rekao
sam i svoje večernje molitve. Hteo sam da budem siguran da
sam rekao dovoljno molitvi.
Sledećeg jutra sam ustao i odmah istrčao na trem. Bicikl
je zaista bio tamo. Ali nije bio ono što sam ja hteo. To je bio
polovni bicikl koji je odavno stajao u Bensonovom izlogu. Bio
je sav upljuvan od muva. Boja mu se oljuštila. Imao je suma-
nut starinski upravljač. Sredio sam ga, ipak, i obojio ga, ali
bio sam užasno razočaran, jer sam hteo novog Rendžera.
Moja mama je plakala kad sam joj rekao koliko mi je kri-
vo zbog toga. Ali ona plače u vezi svega što je u vezi s Bogom.
Rekla je da se bicikl pohabao dok je silazio s Neba. Ona sigur-
no misli da sam stravično glup.

59
 ŠAŠAVA PESNA NO IE NAIKE

ama ne veruje da su me uhapsili zbog krađe karbida.

M Trudim se i trudim da joj dokažem, ali neće da mi po-
veruje. Ne vredi razgovarati sa njom.
Ovako je to bilo. Diber i ja uhapšeni smo u nedelju, od-
mah posle službe božje. Imali smo papirne kese. Otišli smo
iza zgrade Kompanije za snabdevanje rudnika države Kolo-
rado. Sakrili smo se u visokoj travi pored puta. Niko nije gle-
dao, pa sam bacio ciglu u prozor na zadnjoj strani zgrade.
Stravično je puklo, baš kao kad cigla tresne u prozor. Diber i
ja smo se prilično prepali. Ali niko se nije pojavio.
Diber i ja smo se provukli kroz razbijeni prozor. Karbid
je bio tu, u velikim crnim kantama. Svaka kanta je bila teška
dvesta pedeset kila, tako da nismo mogli baš da odvučemo
neku od njih. Čak i da smo mogli da odvučemo neku od njih,
morali bismo da provalimo vrata. Čak i da smo provalili vrata,
morali bismo da teglimo kantu do kuće, a to je bilo mnogo
teško. Čak i da smo odneli kantu do kuće, ne bismo znali gde
da je sakrijemo. Čak i da smo znali gde da je sakrijemo, imali
bismo previše karbida. Zato smo napunili papirne kese.
Nismo čuli nikakav šum. Ali baš kad smo obavili posao,
iz prednjeg dela radnje ušao je g. Krasovič. On nije bio neko

61
od koga bi se čovek prepao. O ne - ni najmanje! Bio je samo
vlasnik radnje, tek toliko.
Rekao je: „Stanite malo, momci.“
Diber je pokušao da iskoči kroz prozor. G. Krasovič ga je
zgrabio za pantalone. Mene je dohvatio za kravatu. Nedeljom
uvek nosim tu glupu kravatu. Ali nisam ni pokušao da bežim.
Rekao je: „Pođite sa mnom, rnornci."
Poveo nas je u kancelariju. Onda je uzeo telefon. Nije po-
zvao nikog naročito važnog. O ne - nikog naročito važnog. Sa-
mo je pozvao pandure, tek toliko. Spustio je slušalicu. Obmuo
se na stolici i pogledao u mene i Dibera. Mislio je da je strašan.
Diber je rekao: „Gospodine Krasoviču, ako nas pustite,
obećavamo da nikada više nećemo krasti od vas.“
G. Krasovič je rekao: „Ne, momci. Poslaću ja vas dvojicu
na robiju.“ Ali takvom pričom nije mogao da zaplaši mene i
Dibera. Diber i ja nismo tako glupi kao što mislite.
Sedeo je tu kao da je bog i batina. Nama ionako nije tre-
bao njegov stari karbid.Trebale su nam samo dve kesice toga
da izbijemo pampure iz flaša.
Onda je g. Vagner, brzi pandur, stigao na svom motociklu.
Aj-jaj! Čim sam ga video, znao sam da sam pečen. On nije na-
ročito važan. Ne poznaje nikog naročito važnog. O, ne! Poz-
naje samo moga oca, tek toliko. I g. Vagner i moj otać članovi
su Elksa. Kad je saznao šta se dogodilo, g. Vagner je rekao da
će nas policija obojicu strpati na petnaest godina robije.
Izveo nas je do motocikla i naterao nas da sednemo u pri-
kolicu. Plakao sam malo, sasvim malo. I Diber je, i to mnogo.
I vi biste. G. Vagner je dao gas i motocikl je krenuo.
G. Krasovič je dreknuo za nama: ,,E pa zbogom, momci.
I srećno vam bilo!“ On je od onih vickastih tipova. Mislio je
da je duhovit.
G. Vagner nas je vozio kroz grad do suda. Ljudi su samo
blenuli u nas. Bilo mi je drago što sedim ispod Dibera. Niko

62
me nije video. Diber mi je sedeo u krilu. Video ga je čitav grad.
Mora da se osećao veoma jadno.
G. Vagner nas je poveo niz stepenice i strpao nas u zatvor.
Nismo ni pokušali da bežimo ili nešto. To je bio odličan zat-
vor. Niko nije nikada pobegao iz njega. Mada je to jednom
uspelo trojici lopova. G. Vagner se popeo gore i telefonirao
našim očevima. Rekao im je da odmah dođu. Dok smo Diber
i ja čekali šta će da se desi, izvadili smo peroreze i urezali naša
imena na zidu. Ako ikada uđete u taj zatvor, videćete naša ime-
na. Samo pogledajte kraj prozora.
Videćete kako je Diber urezao: „Kanzas Siti Lenon“.
Ja sam urezao: „Revolveraš izToskane, Mala Smrt“.
Vrlo brzo, u sud je došao Diberov otac. Bio je besan kao
ris. Vikao je dok je silazio niz stepenice.
Urlao je: „Gde je on? Gde je?“ - mislio je na Dibera.
G. Vagner je otvorio vrata ćelije i g. Lenon je upao tmu-
tra. Jurio je Dibera po ćeliji. Prevalio ga je preko ležaja. I tu,
ispred mene i g. Vagnera, počastio je Dibera takvim batinama
kakve nikad niko nije dobio. Osim mene. Diber mora da se
osećao veoma jadno. Mislim, znate već.
Onda je Diberov otac prestao da mlati Dibera i odveo ga
kući. Odvukao ga je za uvo uz stepenice. Čuo sam Dibera ka-
ko se dernja kroz čitav hodnik, pa čak i kad su izašli ispred
zgrade, pa čak i kad su prešli ulicu. Diberu nije bilo lako, ali
dobro je prošao.
Posle nekog vremena, niz stepenice je sišao moj otac. On
nimalo nije žurio. G. Vagner je otvorio vrata ćelije i otac je po-
lako ušao.
Rekao je: „Sad si znači i lopov, a?“
Rekao sam: „Ne, tata. Nisam namerno lopov.“
Rekao je: „Namerno! E, bogami, pokazaću ja tebi šta je
namerno!“

63
 O, Diber je stvarno dobro prošao u odnosu na ono što
sam ja dobio. O, moj otac me počastio kaišem. On nosi kaiš
zato što voli da se šepuri. Mislim, čemu kaiš kad već imaš tre-
gere? Po meni, to je šepurenje. Moj otac me još gore prebio, jer
ako mislite da zidari ne biju jako, samo im opipajte mišiće.
Bridelo je i bridelo i bridelo. Pantalone su gorele kao peć.
Kad se otac umorio od vitlanja kaišem, gurnuo me u ćo-
šak i vratio kaiš na pantalone.
Rekao je: „Kad stigneš kući, kaži majci šta si uradio, bi-
tango mala. I ako ona ne ubije boga u tebi, onda ću, kunem
se, ja to uraditi.“
„Već si to uradio“, rekao sam.
„Onda ću, kunem se, opet to uraditi.“
Izašao sam iz zatvora, uz stepenice i niz hodnik i napolje
i niz stepenice ispred zgrade i preko ulice. Potrčao sam. Hteo
sam da stignem kući pre oca, kako bih od majke dobio svoje
druge batine, jer ako ona to ne uradi, otac će me ponovo pre-
biti, još gore od nje.To bi bilo dva nula za njega, a ja bih radije
primio sto pedeset miliona batina od majke nego čak i pola
jednih batina od oca.
Ho-ho!Trebalo bi da vidite moju majku kad me bije. Ho-
ho! Trebalo bi da je vidite. Ho-ho! Bije me kao neka mala sla-
bašna devojčica i još misli da umirem od toga. Ja stenjem i
pravim grimase, pa njoj već posle dva-tri udarca bude toliko
žao da mora da prestane, i ubrzo je ona ta koja plače, a ne ja.
Potpuno sam ostao bez daha kad sam stigao do kuće.
Mama je bila pozadi u dvorištu, hranila je piliće. Ispričao sam
joj šta se desilo. Rekao sam joj samo istinu i ništa osim istine.
Govorio sam joj i govorio.
Rekao sam: „Mama, ukrao sam karbid. Uhapšen sam.
Strpali su me u zatvor. Tata me izvadio. Prebio me. Rekao je
da me i ti prebiješ.“

64
 Ali ona je mislila da se šalim. Govorio sam joj i govorio,
ali nikako nije htela da mi poveruje.
Rekla je: „Nemoj da pričaš takve stvari.“
Kazao sam joj da požuri i prebije me. Cak sam našao
šibu. Nije htela da je uzme. Ušli smo u kuću. Bojao sam se da
će svakog časa stići otac. On veoma brzo hoda. Znao sam da
stiže.
Ali mama je samo sela i rekla: „Nemoj da pričaš takve
stvari.“
Onda sam smislio kako da joj dokažem.Telefonirao sam
g. Krasoviču. Rekao sam mu da pričeka na sekund. Ali mama
nije htela da razgovara s njim.
Rekla je: „Spusti slušalicu. Neću da razgovaram s njim.“
Rekao sam: „Ali časna reč, mama.“
Rekao sam: „Kunem se, mama.“
Rekao sam: „Tako mi Boga, mama.“
Rekao sam: „Dabogda crko, mama.“
Onda je otac stigao kući. Čuo sam bat njegovih cipela na
tremu. Nisam imao sreće. Ušao je ne skinuvši šešir.
Rekao sam: „Tata, mama ne veruje da su me uhvatili ka-
ko kradem i neće da me bije. Reci joj ti.“
Rekao je: „Naravno da ću joj reći, ali kasnije. A sad uđi
tamo“ - mislio je na mene. I na spavaću sobu.
Ušao sam tamo. Ponovo sam ih dobio. Dobio sam stra-
vične batine. Najgore koje sam ikad dobio u životu, osim kad
sam ono razbio Alobaksov prozor i onda kad sam šutnuo bra-
ta u glavu i onda kad sam ukrao maminu tašnu, Sve u svemu,
bile su to baš gadne batine. Zarilo je i žarilo i žarilo. Onda me
je otac bacio na krevet i otišao da razgovara s majkom.
Rekao je majci. Čuo sam ga. Govorio joj je i govorio. Ali
ona nije htela da mu poveruje. Rekla je da sam još previše
mali da bih krao i da bi me hapsili. To je izludelo oca.

65
 Rekao je: »Boga mu poljubim, ti i ne znaš kakav je to
đavo.“ A moj otac je u pravu, jer ja sam prilično nezgodan.
Izašao je. Mama je ušla u spavaću sobu. Još sam plakao.
Imao sam puno pravo da plačem, jer su to bile najgore batine
u mom životu. Mama je uzela melem sa mentolom i spustila
mi pantalone. I dalje mi nije verovala. Mentol je bio kao led,
hladni led. Dok me je trljala, pokušavala je da me ubedi kako
ja to nisam uradio. Ali rekao sam joj da jesam, naravno.
Rekla je: »Znam da nisi to uradio.“
Rekao sam: »Znam da jesam.“
Rekla je: »Hajde, reci da nisi.“
Rekao sam: »Ali ja to jesam uradio.“
Rekla je: »O ne, nisi.“
Rekao sam: »Ali jesam!“
Rekla je: »Ne, nisi. Ne možeš prevariti svoju majku.“
Rekao sam: ,,Ma đavola nisam! Ako ne veruješ, idi do
zatvora i pogledaj. Idi tamo i videćeš da smo Diber i ja ureza-
li naša imena na zid.“
Ali ona je samo zavrtela glavom, što je značilo da je i da-
lje mislila kako se šalim s njom.
Otišla je iz sobe, i onda sam je čuo u kuhinji. Pevala je.
Moja mama uvek peva istu staru pesmu, a to baš i nije neka
pesma. Odavno je znam, još od kad sam bio u prvom osnovne.
To je »Seljak u dolini“.
Ovako se peva „Seljak u dolini“:

Seljak u dolini,
seljak u dolini,
haj ho, baš veselo,
seljak u dolini.

66
 To je stvarno glupa pesma, ali ovako je moja mama pe-
vala, a to je činilo vrlo šašavom pesmom:

O ja znam da nije
uradio on to nije,
haj ho, baš veselo,
uradio on to nije.

Mislila je na mene, mislila je da ja to nisam uradio, što je

suludo, jer ja to jesam uradio. I ako joj treba dokaz, može slo-
bodno da ode do zatvora i vidi moje i Diberovo ime urezano
na zidu.
Diber je urezao svoje: „Kanzas Siti Lenon“.
Ja sam urezao svoje: „Revolveraš izToskane, Mala Smrt“.
Moje mi se više sviđa.

67
 SHEJTE $E DIBERU LENONU

iber Lenon ima starijeg brata. On se zove Pet Lenon.

D Diber mi je rekao da će njegov brat Pet jednog dana biti
papa. E, pa Diber se grdno prevario. Diber je rekao da će Pet
biti najveći papa na svetu, veći čak i od pape Pia. Smejte se
Diberu Lenonu!
Evo zašto.
Pet Lenon je bio u osmom razredu kad smo Diber i ja
bili u trećem razredu. Sećam se ja njega. I to mi je neki stariji
brat! Bio je tužibaba, eto šta je bio. Bio je šampion tužibaba
ove škole i još uvek drži rekord. Diber to ne zna. A i otkud bi
znao? Bio je Petov mali brat, i otkud bi mali brat znao da je
njegov veliki brat tužibaba? Ko bi mu to rekao? Niko. E pa
smejte se Diberu Lenonu.
Čuo sam neke starije dečake iz škole kako pričaju o Petu
Lenonu. Oni znaju. Pričali su o vremenu kad su išli na prak-
tičnu nastavu, ali nisu išli, nego su bežali sa nastave. Svi osim
Peta Lenona. On je bio suviše dobar da bi bežao. I šta je ura-
dio? Poveo je g. Simonsa i odveo ga do drvenog mosta. De-
čaci su bili ispod mosta i pušili. G. Simons je podelio kečeve
svima osim Petu Lenonu. Eto kakvog brata ima Diber Lenon.
A to je isti taj brat za koga je Diber rekao da će biti papa.

69
 Kada je Pet Lenon išao u našu školu, ja sam bio tek u
trećem razredu. Ali sećam ga se. Bio je vrlo čudan tip. Izgle-
dao je kao ludak. Nosio je naočare. Oči su mu šetale. Pogle-
dao bi u nešto, i oči bi mu vrljale levo-desno. Nosio je sandale.
I to mi je neki stariji brat! Stariji dečaci su rekli da je Pet u pr-
vom razredu nosio šiške! I on da bude papa! Ho ho.
Naša škola svake godine pravi predstavu. Sećam se fead
je Pet Lenon igrao u tim predstavama.Te predstave nikad ni-
su valjale. Mislim, grozne su. Sestre ih pišu.To nisu čak ni ko-
madi. Glupe su. Nema nikakve akcije u njima, niko ne bude
mrtav i niko nikad ne kaže ništa smešno. Devojčicama nije do-
zvoljeno da igraju u njima. Dečaci se oblače u neke haljine od
čaršava. Sve je to suludo. Svako ima neku glupu ulogu. Neki
dečak bude Greh. Drugi bude Vrlina.Treći je Vera. Sledeći je
Milost. I to baš dugo traje, a svi pobožno govore, kao Isus.
Greh izađe na binu. I on kaže nešto tim pobožnim rečima.
Onda izađe Vera. I taj dečak kaže: „Hvaljeni bili! Jer ja sam
Vera! Poruku vam nosim!“ Onda izađe Nada.Taj kaže ljudi-
ma ko je i šta radi. Sledeći dečak je Dobročinstvo, ili je Čed-
nost, ili nešto podjednako glupo. Svi stoje nasred scene i če-
kaju. I šta čekaju? Čekaju Ljubav! A ko je bio Ljubav? Pet
Lenon! Svaki put! Izašao bi i galamio: „Hvaljeni bili! Jer ja
sam Ljubav! Mir na zemlju donosim, dobru volju ljudima!“
Ljudi u publici mislili su da su to predivne reči. Tapšali su i
tapšali. I to mi je neki papa!
Pet Lenon je imao jaku šemu za sestre. Imao je bicikl.
Obavljao im je sve i svašta. Ostajao je do uveče u školi. Prao
je sunđere i table. Čak je ispravljao zadatke drugih učenika.
Stariji dečaci su mu govorili da će mu razbiti nos ako im da
keca. Ali morao je da podeli dva-tri keca da bi sve to ličilo na
nešto. I šta je radio? Davao je kečeve devojčicama. A zašto? Jer
su one bile jedina deca u školi koju je mogao da bije! A Diber
je govorio da će on biti papa! Da pukneš od smeha!

70
 Rasel Meskimen je bio jedan od starijih dečaka. Često je
izduvavao gume na Petovom biciklu. Jednom je Rasel morao
da ostane posle škole zato što je pisao bezobrazne reči po tro-
toaru. Sestra Kletus mu je bila učiteljica. Obećala mu je da će
ga pustiti kući ako je nešto posluša. Rasel je rekao da hoće, jer
je mislio da će se lako izvući. Ali prevario se.
Sestra Kletus je rekla: „Idi do ‘Gejlsa’ i kupi dvadeset
rolni toalet-papira, neka ih stave na račim Časnih sestara."
Aj-jaj.To je bilo nezgodno.
Ali Rasel nije mogao da kaže ne. Kazao je da. A nije želeo
to da obavi. ‘Gejls’ je u samom centru grada. Šta će svi ti ljudi
da pomisle? Jedna ili dve rolne nisu ništa - ali dvadeset! I još
za sestre! Zna se kakvi su ljudi. Smeju ti se u lice ni za šta. Ra-
sel je otišao po bicikl.
Kod pregrada za bicikle video je Peta Lenona.
,,Ej, Pet“, rekao je Rasel, ,,je P bi voleo da ti obećam da
ti neću više izduvavati gume?“
,,Ti bi bilo fenomenalno“, rekao je Pet.
„Ako odeš do grada umesto mene, obećaću ti“, rekao je
Rasel.
I tako je Pet otišao do ‘Gejlsa’. On ništa nije mislio o to-
me. Samo je ušao i zatražio dvadeset rolni. I on je tip za koga
je Diber rekao da će biti papa! I to mi je neki papa! Dvade-
set rolni! Kad se vratio, Rasel je uzeo rolne i odneo ih sestri
Kletus. Izlazeći, Rasel je ugledao Petov bicikl u pregradi. Po-
čeo je da razmišlja. I smislio je - ako je Pet toliko glup, ne tre-
ba mu vazduh u gumama. I tako ih je izduvao. Što đokazuje
nešto.
Bob Armstrong je bio još jedan stariji dečak. On i Pet su
bili ministranti. Zajedno su služili tokom mise. Bob je voleo
da krade vino. Jednog dana je popio previše, pa su se ocu Vo-
keru otvorile oči. Pitao je Boba da li je on to uradio.

71
 Bob je rekao: ,,Ne, oče. Časna reč.“
Onda je otac Voker upitao Peta.
Pet je rekao: „Bob je to uradio, oče. Video sam ga.“
Da, da. Kakva tužibaba!
Posle mise, Bob je sačekao Peta. Napao ga je iza grma
jorgovana. Kakav je borac ispao Pet Lenon? Baš prljav borac,
jer se šutirao. Čak je i grebao! Bob je pobesneo još više. Pošte-
no ga je izudarao.

Često sam išao kod Lenonovih. Diber i ja smo se svašta

igrali. Napravili smo kućicu na drvetu i iskopali pećinu. Posle
igre, Diber bi me poveo u kuću da pojedemo nešto. Lenonovi
imaju lepu kuću, jednu od najlepših u gradu. Nije ni čudo -
g. Lenon ima prodavnicu nameštaja. Svuda imaju tepihe, čak
i u podrumu. Imaju tvrd zeleni tepih u kuhinji, i zelene sto-
lice, i zeleni šporet, čak i zelene ručke na sudovima.To je baš
lepa kuhinja. Mnogo je bolja čak i od naše dnevne sobe.
Pet Lenon ima laboratoriju u podrumu. Gledao sam
kako se igra s priborom za hemiju. Stajao sam kod vrata. On
je ćutao. Nije voleo što se igram sa Diberom. Gledao je u me-
ne tim vrljavim očima. Plašio sam ga se. Posle nekogvremena
pokazao mi je epruvetu s nečim zelenim.
„Vidiš ovo?“ rekao je.
Rekao sam da vidim.
Onda mi je pokazao na epruvetu s nečim žutim.
„Vidiš ovo?“
Rekao sam da vidim.
Rekao je: „Sipaj ovo zeleno u žuto.“
Sipao sam.
I bilo je - fu!
Spržilo mi je kosu i prste. Bolelo je. On se smejao dok mu
naočare nisu pale s nosa. Onda sam se i ja smejao. Ali samo

72
sam se pretvarao. Nije bilo smešno. Bilo je tužno. Bio sam
povređen. Prst me boleo. Bio sam ljut. Mrzeo sam tu budalu.
Isuse, kako sam ga mrzeo. I to mi je papa!
Jednom sam otišao s Diberom do uklete kuće kraj poto-
ka. Poneli smo praćke da pobijemo duhove. Peli smo se svuda,
tražeći ih. Bilo je paukovih mreža i slepih miševa, ali nigde du-
hova. Čuli smo gore buku i pripremili praćke. Zvučalo je kao
da su duhovi. Ali to nisu bili duhovi.To je bio samo Pet Lenon.
Muvao se gore. Izvadio je kredu iz džepa i napisao na podu:
Oprez! Daske su trošne. Oprez!
„Šta to znači?“ upitao je Diber.
Nije mu rekao. Rekao je da je to tajna. Ali dao mi je nov-
čić, a onda i Diberu. Rekao nam je da odemo do vođe skauta
i kažemo mu šta je napisao. Rekao je da će dobiti medalju za
to. Diber je otišao tamo. Ja nisam. Mislio sam da je to još jed-
na šala kao ono s epruvetama. Prešao sam ga. Uzeo sam još
jedan novčić i otišao u igraonicu.
Pet Lenon ima tajne žice razapete u dnu dvorišta. Sve
što bi dodirnuo ožarilo bi te i oborilo. On je rekao da je to pro-
tiv lopova koji kradu kokoške. Ali ja sam znao šta se desilo s
kokoškama. Pet ih je ubio. I prema mačićima je bio surov.
Motao im je žice oko nogu i davao im šokove. Gonio bi koko-
šku i gonio kokošku i gonio kokošku sve dok ne bi pala od
umora. Onda bi joj lupio šok. Mešao je nešto u laboratoriji i
ubijao mačiće. U njihovom dvoriŠtu bio je mravinjak. On je na
vrhu mravinjaka vezao mače za štap.
Posle osnovne škole, Pet je otišao u srednju. Lenonovi
su imali pakarda. Pet je u njemu vozio devojčice iz škole na
misu. Seđele su u klupi Lenonovih. One nisu bile katolkinje.
Ako si katolik, ne treba da izlaziš sa njima.To nije greh, ali ne
treba to raditi. Mada su imale baš lepe noge. Lepše od kato-
ličkih nogu. One nisu slušale misu. Samo su sedele. Jedna je
bila riđokosa i žvakala je žvaku. Ja sam sedeo u susednoj klupi

73
kad je došla. Stalno je zapitkivla: Zašto je to uradio? - misleći
na sveštenika.
Diber je rekao da Pet dovodi protestantkinje na misu da
bi ih preobratio. Budalaštine! Pet Lenon nikog nije pokušavao
da preobrati. Ja to znam. Vratio se jednom sa službe božje i
smeškao se.Trljao je stomak i oblizivao usne. Riđokosa je gle-
dalau njega. ,,Fenomenalno!u rekao je. ,,Fenomenalno!“ Sve-
togrđe je tako govoriti. Sveta služba božja nije nimalo feno-
menalna. Ne možeš čak ni da je okusiš. I to mi je neki papa!
Smejte se Diberu Lenonu!
Glavna devojka Peta Lenona bila je Dagmar Hajne. I nju
je dovodio u crkvu. Sviđa mi se Dagmar. Slatka je. Lepe noge.
I zlatna kosa. Pre nego što je porasla i pošla u srednju školu do-
lazila je na naše brdo da se sanka na svojim Letećim sankama.
Svake godine je postavljala rekord. Živela je blizu nas, odmah
ispod brda. Majka joj je bila mrtva. Njen otac je radio za že-
leznicu.
Papa ne psuje, ali lepo sam čuo Peta Lenona kako psuje
pred Dagmar. To je bilo na teniskom terenu Lenonovih. Pet
je igrao protiv Dagmar. Pobeđivala ga je. Smejala mu se. Pao
je na mrežu pa je morala da prekine igru koliko se smejala. Pet
se naljutio i nije hteo da igra dalje. Rekao je da je umoran. Ali
ja znam zašto je odustao. Bio je ponižen. A tada je bio u sred-
njoj školi. I to mi je neki papa!
Pitao sam ga da mi pozajmi svoj reket.
Rekao je: „Pitaj onu drolju.“
„Ali Pet!“ rekla je Dagmar.
„Jebi se!“ rekao je on.
I to mi je neki papa!
Čitavo leto je bio sa Dagmar. Ona je dolazila kod njega
kući. Video sam ih kako se grle i ljube. Pet je skidao naočari
kad to radi. Posred njegovog lica je bilo udubljenje od okvira.
Dagmar je to videla, ali se i dalje ljubila. Nisam mogao da vi-

74
dim kako je to radila. Želeo sam da sam stariji, da bih mogao
da je ljubim. Ale ne posle tog tipa.
Ako smo Diber i ja bili u našoj pećini, Pet i Dagmar su
bili u našoj kućici na drvetu. Ako smo mi bili u kućici na dr-
vetu, oni su bili u pećini. Pokušavali smo da ih oteramo. Nisu
hteli da odu. Dagmar nam je nudila novac da ih pustimo.
Dali su nam dolar. Diber i ja smo ga podelili. Znao sam šta
rade u toj kućici na drvetu, mrzeo sam to.Tresla se kao da je
zemljotres. I to mi je neki papa!
Diber mi je uvek govorio da će Pet studirati za lekara. Jed-
nom smo pitali Dagmar šta će ona biti, i ona je rekla da će biti
medicinska sestra za Petove pacijente. A onda je najednom
ceo grad počeo da priča kako Pet Lenon ide u sveštenike. Mi-
slio sam da je to veoma čudno. Otac Voker nije to objavio kao
kad je Runi otišao. Nisam verovao u to. Pitao sam majku. Ona
je rekla kako misli da je to istina. Ali ja i dalje nisam verovao
u to. Pitao sam Dibera. On je rekao da je to činjenica. Rekao
je da je Pet u samostanu u Kentakiju.
Onda je Diber počeo da se hvali. Pričao mi je o pismima
koja dobijaju od Peta. Hvalio se i hvalio. Jednom je Pet pisao
da je radio u vinogradu samostana. Onda je učio kineski. On-
da je ljuštio krompir. Onda se povukao na šest nedelja, i nije
bilo pisama dok je povlačenje trajalo. Povlačenje je kad ne ra-
diš ništa osim što se moliš. Ne možeš da pišeš pisma. Bilo mi
je drago.
Dagmar je dolazila kod nas kući. Pričala je s mojom ma-
jkom. Nije mogla da poveruje da je Pet otišao u sveštenike.
Rekla je mojoj majci da nikada neće poverovati u to. Plakala
je i bila veoma tužna. Sveštenici ne mogu da se žene. Zato je
bila tužna. Bila je zaljubljena u tog tipa. Dagmar je ponekad
donosila mojoj sestri časopise. Ostajala je i razgovarala pre
nego što ode. Pitao sam je da li će biti medicinska sestra. Rek-
la je da ne zna.

75
 Čuo sam majku kako razgovara s njom. Sve je to bilo su-
ludo, to što joj je moja majka govorila. Rekla je Dagmar da bi
trebalo da bude veoma ponosna sada kad će Pet postati sve-
štenik. Rekla je da će Pet obasjati njen život osveštanom mi-
lošću. Rekla je da je Dagmar najsrećnija osoba na svetu jer joj
sveštenik upućuje molitve. Fuj! To mi je zvučalo suludo. Sve-
štenik je nešto dobro - kao otac Voker - on je dobar čovek. Ali
ne i Pet Lenon. Znao sam ja njega. Mene nije mogao da pre-
vari. Znao sam tog tipa. Znao sam kako je ubijao kokoške i
mačiće. Znao sam ga. Možda će i postati sveštenik, ali neće
biti omiljen. Video sam mrtvo mače. Ne možeš to uraditi i bi-
ti svetac. Ni za milion godina.
Onda je ponovo došla zima. Brdo je bilo pokriveno sne-
gom. Ubrzo je postao tvrd i blistav, pa smo se spuštali san-
kama. Posle ručka smo bili na brdu. Ja i Diber i moj brat i svi
dečaci. Staza je prolazila pored kuće u kojoj je živela Dag-
mar. Videli smo je kako stoji kraj prozora. Gledala nas je. Vi-
kali smo joj da izađe sa svojim Letećim sankama, kao što smo
to radili kad je postavljala rekorde, ali nije došla. Svetla bi se
pogasila i njena kuća je postajala crna. Vukli smo naše sanke
uzbrđo pored njene kuće i pitali se šta joj je.
Sankali smo se do kasno uveče. Jedan po jedan, dečaci su
odlazili kućama. Onda je Diber odšao kući, pa smo na brdu os-
tali samo moj brat i ja. Rešili smo da se spustimo još jednom.
Bio je red na moga brata, pa je on vukao sanke uzbrdo. Svetla
na kući u kojoj je živela Dagmar bila su i dalje pogašena. Kad
smo se popeli na vrh brda, svetla su se ponovo upalila. Dag-
mar je u bundi izašla na trem. Stari Hajne je bio s njom. Sišli
su niz stepenice i pošli kroz najdublji sneg do Rivsovog paš-
njaka. To je bilo veoma nezgodno. Nije bilo nikakve staze
preko pašnjaka. Teško su koračali, probijajući se kroz duboki
sneg. Kad su stigli do brestova nismo više mogli da ih vidimo.
Ne znam da li su oni videli nas. Zato^oj nisam viknuo zdravo.

76
Nisam to mogao da shvatim. Moj brat i ja smo otišli u krevet.
Nisam mogao da zaspim, razmisljao sam o Dagmar i njenom
ocu kako se probijaju kroz sneg prema brestovima.
Sledećeg dana sam to ispričao Diberu Lenonu.
„Čudno je to“, rekao je.
„Nego šta je“, rekao sam.
„Hajdemo da je vidimo“, rekao je.
Otišli smo te večeri pre sankanja. Garaža Hajneovih bila
je otvorena.Videli smo Dagmarine sanke sa zarđalim metal-
nim saonicima kako vise sa greda.To je bilo tužno. Kakve su
to bile sanke! Najbrže sanke ikad viđene na našem brdu! A
eto ih sad, zarđale i ostarele.
Onda je Diber zazviždao i Dagmar je izašla na trem. Pi-
tala je Dibera sve i svašta, uglavnom o Petu i šta im piše u pi-
smima. Diber je odmah počeo da se hvali. Rekao je da Peta
u samostanu pripremaju da postane sledeći papa, što je bila
laž, jer se niko ne priprema da bude papa, nego te biraju. O
taj Diber! Možeš samo da mu se smeješ. Dagmar je samo
stajala i slušala ga. Baš je lepo izgledala u toj bundi.
Onda je g. Hajne proturio glavu kroz vrata.
,,Dagmar!“ rekao je. „Uđi u kuću!“
Odvukli smo naše sanke uz brdo i počeli da se sankamo.
Sankali smo se do jedanaest. Bilo je veoma hladno. Dečaci
su počeli da odlaze kućama. Diber i ja smo čekali na brdu.
Niko nije mogao da nas vidi odozdo. Posle nekog vremena
Dagmar je izašla sa ocem. Krenuli su preko pašnjaka, probi-
jajući se kroz najdublji sneg. Nigde nisu išli - samo su napra-
vili veliki krug oko brestova i natrag do kuće. Posle toga su to
radili svake noći. Diber i ja smo bili na brdu i posmatrali ih.
Ležali smo potrbuške pa nisu mogli da nas vide. Ništa nisu
radili, samo su hodali. Nikada nisu išli stazom. Uvek kroz svež
sneg koji im je sezao do kukova.

77
 Onda je Dagmar otišla. Bilo je to pred Božić. Čuo sam
kad je mama govorila o tome. Bila je veoma besna. Stalno je
nazivala Dagmar ubicom. Posle Nove godine stiglo nam je
pismo za moju sestru. Bilo je od Dagmar. Mama ga je iskidala
na parčiće.
„Ubica!“ rekla je mama. ,,Ubica!“
„Koga je Dagmar ubila?“ rekao sam.
„Gledaj svoja posla“, rekla je ona.
Ako je Dagmar nekog ubila, to je i zaslužio. Nemam ništa
protiv. Osim toga, u redu je ako Dagmar ubije nekog, jer je
ona protestant, a protestanti nemaju smrtne grehe u svojoj
crkvi. Osim toga, ja volim Dagmar. Osim toga, Dagmar ima
lepe noge. Osim toga, ona ne bi ubila mače onako kako je Pet
Lenon to uradio. Ja to znam.
Taj Pet Lenon! A Diber se hvalio njime. Pet Lenon je bio
prevarant. Reći ću vam zašto je bio prevarant. Posle šnega je
došlo proleće i sezona bejzbola. Jedne noći posle vežbanja Di-
ber i ja smo pošli kući. Diber se hvalio. Imao je drskosti da mi
kaže kako će Pet postati papa do leta. Prelazili smo ulicu. Au-
tomobil je prošao pored nas. Bio je to pakard Lenonovih. Pet
Lenon je bio u njemu. Diber je povikao. Auto nije stao. Vozio
je pravo niz ulicu i dizao prašinu za sobom. Onda je Diber re-
kao da to nije Pet. Jer Pet je u samostanu gde uči za sveštenika.
Ali to je bio Pet.
Kad smo došli do dragstora na ulici Pajn, bio je tamo, u
pakardu. Riđokosa što žvaće žvaku bila je s njim. Meni nije iz-
gledao kao sveštenik. Kragna mu nije bila izvrnuta naopako
i nije nosio crno odelo. Izgledao je isto kao uvek. Diber mu je
pritrčao.
Rekao je: ,,Ej, treba li sada da te zovem Oče?“
Pet se nasmejao.
,,Ne“, rekao je. „Zovi me Pet kao i uvek.“

78
 „Jesi li sad sveštenik?“ rekao je Diber.
Riđokosa se nasmejala.
„Prekini, droljo!“ rekao je Pet.
Diber je bio gadno iznenađen. To je bio prvi sveštenik
koga je on ikada čuo da to kaže. Pravi sveštenici su vrlo dosto-
janstveni. Oni znaju mnogo ružnih reči, ali ih ne koriste u go-
voru.
„Nikad neću biti sveštenik“, rekao je Pet. „Izgleda da sam
omašio poziv.“
Diber je bio zgađen.
„Kakva bruka!“ rekao je. ,,A ja sam svima rekao da si sle-
deći papa!“
Pet se smejao. Izvadio je nešto novca i dao ga Diberu.
,,Zaboravi“, rekao je. „Povedi Artura na milkšejk.“
Otišli smo niz ulicu. Diber je bio prilično bedno raspolo-
žen. Ja dugo ništa nisam progovorio. Ali kad smo stigli do
banke morao sam da kažem nešto.
,,I to mi je neki papa!“ rekao sam. ,,Da pukneš od smeha!“
„Umukni više!“ rekao je.
Ali nisam. Smejao sam mu se skroz do kuće. Stalno sam
ga zvao Papa. Sada ga svi u školi tako zovu. Ranije su ga zvali
Diber, ali sada treba samo da kažeš Papa, i Diber se osvrne.
Mada mu ne smeta toliko. Misli da je to bolje od Diber.

79
 PRVOLIGAŠ

re mnogo godina, kad sam bio mali učenik drugog ra-

P zreda, gradili su novu školu. Oko podne smo često odla-
zili na gradilište i uzimali smolu. Žvakali smo je.
Zbog smole me sestra Egnis nije volela kad sam bio mali
učenik drugog razreda. Ali nisam ja bio kriv što se ona zale-
pila. Klupe su bile tako male u drugom razredu, pa je zauzela
skoro sav prostor kad je sela pored mene, a ja nisam znao da
je smola na klupi.
Trebalo je da recitujemo, ali sam ja žvakao smolu. Ses-
tra Egnis me je videla. Pošla je ka mojoj klupi. Kad sam video
da dolazi, uplašio sam se. Izvadio sam smolu iz usta i ispus-
tio je. Mislio sam da je pala na pod. Ali pala je na klupu. Ufl
Nisam to znao. Nisam znao da će ona da sedne na moju malu
klupu. Ali sela je.
Zapretila je prstom i rekla: „Koliko puta moram da ti
kažem da ne žvaćeš to?“ Bila je ljuta. Cutao sam i onda je us-
tala. Mislim, skoro da je ustala. Mislim, pokušala je da usta-
ne. Mislim, smola joj nije dala.
Haljina joj se zalepila. Pokušao sam da pomognem. Ha-
ljina je počela da se cepa. Postala je veoma ljuta. Rekla mi je
da sklonim ruke. Ošamarila me. Baš je puklo. Onda je rekla
jednoj devojčici da donese makaze. Isekla je malu rupu na
haljini.

81
 Rekla je: „Ti si bezobrazan dečak, i trebalo bi da te um-
latim.“
Morao sam da ostanem posle škole i očistim klupu. I ses-
tra Egnis je ostala. Morao sam da stružem nožem. Nije se sva
smola skinula. Bilo mi je užasno žao, ali joj to nisam rekao. Ne
volim da govorim ljudima da mi je žao. Mada nisam bio up-
lašen. Ko je ikada čuo da se ja plašim časnih sestara?
Sastrugao sam crno parče tkanine i bacio ga u korpu za
otpatke. Sestra Egnis je i dalje bila ljuta. Nije čak ni gledala
u mene. Znala je da sam m, ali nije gledala u mene. Bilo je ču-
dno reći joj laku noć, ali morao sam to da kažem.
I tako sam rekao: „Laku noć, sestro.“
Ona je rekla: „Idi do korpe i uzmi to parče tkanine.“
Tkanina je bila lepljiva od smole. Jadno sam se osećao dok
sam joj to pružao. Bilo mi je žao nje. Mislio sam da će tim smo-
lastim parčetom da prišije rupu. Smola joj se lepila za prste.
Uplašio sam se. Glupo sam se osećao.
Rekla je: „Ti si loš dečak.“
Rekla je: „Ti si veoma loš dečak.“
Rekla je: „Ti si veoma, veoma loš dečak.“
Pravio sam se da je ne čujem. Gledao sam u vrata. Pravio
sam se da trljam smolu prstima. Mislio sam da je bolje da joj
kažem da mi je žao. Ali to bi bilo kukavički. Nisam rekao.
Rekla je: „Čuješ li ti mene?“
Mislio sam o kukavicama.
Rekao sam: ,,Šta?“
Sestrama ne treba da govoriš ,,Šta?“Treba da kažeš: „Šta
ste rekli, sestro?“Tako da sam opet pogrešio. Opet sam se pod-
metnuo.
Znao sam da stiže, ali nisam se sagnuo. Prilično sam se
dobro pokazao za malog učenika drugog razreda. Uopšte nije
bolelo. Zabolelo bi nekog drugog, ali ja sam bio čvrst.

82
 Rekla je: „To je sve. Idi kući.“
Tada je trebalo da kažem: „Žao mi je.“ Trebalo je to da
kažem, ali nisam.
Posle toga, sestra Egnis me nije volela. Jednom je pred
celim razredom glasno rekla da su mi ruke prljave. Morao sam
da izađem i operem ih. Jednom sam prosuo mastilo, a nisam
imao upijač.
Sestra Egnis je prošla između klupa.
,,Brzo!“ rekla je. „Stavi upijač! Brže malo!“
Svako treba da ima upijač. Ja ga nisam imao. Pozajmio
sam ga od jedne devojčice.
Sestra Egnis je pred svima povikala: „Posle ovoga donesi
svoj. Nebesa, oni koštaju samo jedan peni!“ Osećao sam se
jadno. Deca su mislila da sam siromašan.

II

Sestra Egnis nije bila učiteljica drugog razreda kada smo sle-
deće godine pošli u treći razred. Drugi razredi su dobili drugu
učiteljicu. Prišao sam joj i pitao je za sestru Egnis. Rekla mi
je da je sestra Egnis u Filadelfiji, odakle dolaze veliki igrači be-
jzbola.
Te godine sam bio tek učenik trećeg razreda, ali bio sam
najbolji igrač bejzbola u celoj školi. Bacao sam.Tukao sam bo-
lje od njih četrdeset. Izveo sam dvadeset houmranova.Treba-
lo je da sestra Egnis bude tamo. Trebalo je da vidi meč u ko-
me sam bacao protivVitmena.Trebalo je da vidi kako tučem
i optrčavam teren u četvrtom razredu.Trebalo je da vidi kako
tučem u petom razredu i mojih šezdeset devet homera i osam-
deset sedam triplera.Trebalo je da prošle godine bude ovde
i vidi kako ih izbacujem iz igre, jednog... drugog... trećeg. I
to u svakom meču! Stvarno sam čudo.

83
 Šta mislite, ko je prošlog septembra ponovo učio druge
razrede? Sestra Egnis! Sreo sam je u holu. Uf! Kad je pošla
prema meni, osećao sam se isto kao onda kad je prošla izme-
đu klupa i sela na smolu. Mada nije pomenula smolu. Rekla
je da je čula sve o mom čudesnom bacanju. A to dokazuje da
kad si velik, prosto si velik, pa čak i kad uradiš nešto loše i
dalje si velik.
Svakog dana mi se sve više i više sviđala. Pomagala mi je
kad god sam morao da ostanem posle časova. Ta šašava ses-
tra Žisrin, upravnica, naterala me je da ostanem. Da me je tim
imao kao bacača, dobili bismo meč sa školom Emerson. Sada
dečaci iz Emersona misle da katolici nemaju pojma. Tu vam
je sve jasno. Mislite li da je šašavu sestru Žistin briga što nas
dečaci iz Emersona zovu ,,kulovi“ i ,,papani“? Nije, naravno!
Rekla je: ,,On mora biti kažnjen. Pokazaću ja tom dečaku
da ovde ne može da radi šta mu padne na pamet.“ Bla bla bla.
Ali je sestra Egnis bila dobra. Došla bi u učionicu posle
časova i navijala za mene, govoreći mi da brže radim. Skoro
svakog dana sam morao petsto puta da napišem: ,,Ne smem da
se smejem tokom molitava.“ Dugo je trebalo da se sve to na-
piše. Meč bi već bio upola okončan dok bih ja stigao do ,,sme-
jem“.
Pogledao bih naviše, i sestra Egnis bi bila ispred mene,
posmatrala me je kako pišem. O, baš je bila lepa! Kosa joj je
bila riđa, baš riđa kao cigle. I jedva si mogao da vidiš sićušne
pege po njenom licu. Ho ho!To je bilo smešno. Zasmejavalo
me, jer je sestra Egnis često govorila: „Zdravo, ti riđokosa ital-
ijanska bitango pegavog lica!“ Baš lepo! A šta je s njenom
riđom kosom? Šta je s njenim pegama?
Nagnula bi se i rekla: „Brže, brže, brže. Misli na one da-
leke lopte! Misli na ona optrčavanja terena!“
Itekako sam mislio na njih! Itekako! Pisao sam ludačkom
brzinom. Ona je brojala svaku reč. Mislio sam da nikada neću

84
završiti. Kad sam završio, dao sam papire onoj šašavoj sestri
Žistin. Onda sam trčao skroz do škole Emerson. Ali svi su već
otišli. Zakasnio sam. Nikoga nije bilo na terenu, i nastojnik mi
je rekao kako je katastrofalno potučena škola Svete Katarine.
Naš tim uvek bude katastrofalno potučen kad ja ne igram.

Sestra Egnis me uvek pitala kako je kod kuće. Uvek je

govorila da će doći kod mene kući da vidi da li sam loš prema
svojoj majci. Drago mi je što nije došla. Moja kuća nije baš
neka.To u stvari i nije moja kuća.To je kuća moga oca. Nije
baš neka. Prednji prozor je razbijen. Moj brat je to uradio pot-
kovicom. Zbog te rupe kuća izgleda kao sirotinjska kuća. Naš
trem je nekada bio beo, ali kad se igramo loptom tučemo u
zidove i stubove. Sada trem sumanuto izgleda. Sestra Egnis
će pomisliti da smo užasno siromašni ako ga vidi. U dvorištu
ispred kuće, gde nam je prva baza, druga baza, treća baza, me-
sto za bacača i kućna baza, sva trava je izgažena. Sestra će vide-
ti koliko smo siromašni ako to vidi. Drago mi je što nije došla.
Mama se uzbudila kad sam joj rekao da sestra Egnis ho-
će da dođe. Rekla mi je da saznam kada će doći. Ali nisam.
Lagao sam. Rekao sam mami da sestra Egnis neće doći do
letnjeg raspusta.
Nije bilo pristojno što je mama poželela da sestra Egnis
dođe kod nas kući. Sestre ne jedu napolju. One imaju svoje
mesto. Zato su sestre. Osećao bih se stravično jadno kad bi
sestra Egnis došla. Naša kuća nije neka. Mislila bi da smo
stravično siromašni kad bismo počeli da jedemo. Mama bi
skuvala makarone. Sestra bi mislila da je sve to suludo. Mi
nemamo stolnjak. Mama uvek raširi novine. Ona stavi deo sa
stripovima pod tanjir moga brata, a deo sa rezultatima bejz-
bol-mečeva pod moj. Kada jedem, mogu da vidim šta se radi
u Prvoj ligi. Izgleda da će Atlete i ove godine biti prvi.

85
 III

Jednog dana je mama pisala sestri Egnis. Otišao sam dole do

potoka i pročitao poruku. To nije bila dobra poruka. Bila je
umrljana. Mama je pisala onim starim penkalom. A napravi-
a je i grešku. Potpisala se ovako: „MarijaToskana“. Što je po-
grešno. Kada druge majke pišu sestrama, one to pišu ovako:
„G đ a___“ i onda napišu svoje prezime. One ne koriste svoje
ime. Moja mama je trebalo ovako da se potpiše: „GđaToska-
na“. Kad se potpiše: „MarijaToskana“, ljudi znaju da smo si-
romašni.
Mama je napisala:

Draga sestro Meri Egnis,

Zaista mi je žao što ne možete da dođete kod nas. Moj
dečak skoro svakog dana priča o vama i jedva čekam da
vas upoznam. Mogu li vam nekad poslati činiju maka-
rona? Samo mali znak pažnje zbog tako lepog odnosa
prema mom dečaku.
MarijaToskana

Baš nezgodno. U poruci je pisalo da je mojoj majci zaista

žao, a Sestra će pomisliti da je to čudno, jer je nisam ni poz-
vao da dođe, tako da nije ni mogla da odbije, pa zašto je onda
mojoj majci žao?
Nisam znao šta da radim. Na kraju nisam ni otišao u
školu. Seo sam na klupu na železničkoj stanici i gledao vozo-
ve. Atlete se voze takvim velikim vozovima.
Tamo je tip koga zovu Džambo, i on je došao do klupe.
Hteo je da zna da li sam zbrisao iz škole. On nije dete ili nešto.
On je čovek. Hteo je da zna zašto sam zbrisao iz škole. Poka-
zao sam mu poruku i rekao mu.

86
 , , 0 “ , r e k a o je , ,,t o je la k o .“
Iscepao je poruku na parčiće. Rekao je da treba da odem
kod sestre Egnis i lično je pitam hoće li da proba makarone
moje majke.To je bila zaista dobra ideja.
Otišao sam u školu i rekao sestri Žistin da nisam došao
na jutarnju nastavu jer je moju majku ponovo boleo stomak,
pa sam morao da odem po lek u apoteku. I znate štaPTa glu-
pa sestra Žistin ponašala se kao da mi ne veruje! Gle ti nje!
Misli da može da veruje šta god njoj odgovara, samo zato što
je upravnica. Dobro, izradio sam je.
Posle škole sam otišao do učionice sestre Egnis. Džambo-
va ideja je zaista bila dobra. Ne smeta mi da lično pitam ljude
da jedu makarone moje majke, ali mi smeta da im dajem po-
ruke.To je skroz drugačije.
Sestra Egnis je svirala orgulje. Bila je sama. Učionica i
orgulje i sestra Egnis i sve ostalo podsetilo me na ono vreme
kad sam bio dete. Pogledao sam oko sebe i znate li šta sam
tražioPTražio sam onu malu klupu na koju se zalepila smola.
I naravno, eto i nje, u zadnjem delu učionice. Seo sam u nju.
Ah, bilo je tužno. Eto mene, najvećeg bacača koga je ova škola
ikad imala, i sedim u istoj onoj maloj klupi gde sam sedeo
kada mi je sestra Egnis bila učiteljica.
Orgulje su prestale da sviraju i čuo sam je kako kaže: ,,Ne-
besa, šta sad radiš tamo pozadi?“
Rekao sam: ,,Ma ništa.“
Ona je rekla: „Dođi ovamo, pa ćemo da pričamo.“
Počeo sam da se izvlačim iz te male klupe.
Ali ona je rekla: „Čekaj. Hoću da ti pokažem nešto.“ Pro-
šla je između klupa.
Bilo je potpuno isto kao kad je onda prošla između klupa
i sela na smolu. Mislio sam da se ne seća smole, ali to je bilo
ono što je htela da mi pokaže. Uh, baš sam pocrveneo. Sav
sam se sledio kad me zatekla u istoj onoj maloj klupi.

87
 Ali nije bilo tako strašno. Povukla me za kosu i rekla mi
za kažnjenike koji se vraćaju na mesto zločina. Nasmejao sam
se, pa se i ona nasmejala, i onda smo se oboje smejali. Uh, baš
je bila lepa.Voleo bih da sam davno, davno mogao da kažem:
„Zao mi je“. Trebalo je tada to da kažem, ali i dalje ne volim
da to govorim ljudima.
U m esto toga sam rekao: „Moja mam a h oće da probate
njene makarone.“
Ona je rekla: „Naravno! Zahvali majci i reci joj da će mi
biti drago da pojedem pvm lonac.“
Baš sam bio iznenađen! Nisam mislio da sestre jedu ma-
karone. Ali valjda jedu. Mada sestra nije mislila na pun lonac.
Mislila je na pun tanjir. Ali pretpostavljam da je mama pomis-
lila da je ona mislila na pun lonac.
O bogovi! Sledećeg dana morao sam da teglim pun lonac
makarona u školu. Urlao sam, ali to ništa nije pomoglo. Otac
je bio kod kuće. Išao sam sporednim uličicama da me ne vidi
niko od dečaka. Ušunjao sam se na zadnja vrata škole i dao
lonac sestri Kuk i rekao joj da ga da sestri Egnis.
Sestra Egnis je rekla da su to bile najbolje makarone koje
je ikad okusila. Ipak, kladim se da se pretvarala. Znam ja te
stvari. Znam da je mama jednom dala neke makarone Dov-
sima. I oni su isto rekli da su bili dobri. Ali Arčer Dov je rekao
da su imali šugav ukus, i video sam ih posle u kokošarniku.
Osetio sam se toliko jadno da sam prebio Arčera. Znam ja lju-
de. Znam šta rade.
Posle tih makarona, sestra Egnis me još više zavolela. Pre-
skakao sam treninge da bih pričao sa njom. Dobrom igraču
kao što sam ja ionako ne treba trening. Sestra Egnis me je
vrlo kratko nagovarala da postanem sveštenik. Onda je raču-
nala prosek mojih udaraca. Znala je kako. Sračunala je da
pogađam 599, što je mnogo bolje od Rodžera Hornsbija. Na
terenu sam tako dobro tukao loptu samo da vidim šta će da

88
kaže sestra Egnis. Tukao sam osam homera, pet triplih i tri
duple u meču protiv škole Toro. I bacao sam. Sad vam je ja-
sno. Sestra Egnis nije verovala da toliko toga mogu da uradim
u jednom meču. Rekao sam klincma iz drugog razreda da joj
sve ispričaju.

IV

Sestra Egnis je sračunala da ne mogu da postanem sveštenik

pre trideset pete godine.
Rekao sam: ,,Ej, Sestro, koliko ste vi stari?“
Ona je rekla: „Nikad ne pitaj opaticu za godine.“
Onda je podigla upijač sa svog stola i pokazala mi sliku.
To su bili njena majka i njen otac i sestra Egnis kad je bila de-
vojka. Sestra Egnis je imala visoki šešir sa perom. Dugo sam
je gledao.
Uzela mi je sliku i stavila je ispod upijača.
,,A sad“, rekla je, „koliko misliš da imam godina?“
Rekao sam: „Kladim se da ću pogoditi.“
,,Pogodi“, rekla je.
„Dvadeset pet“, rekao sam. Pogađao sam bilo koji broj za
starije ljude.
Nasmejala se.To je značilo da sam pogodio. Kad se ljudi
tako smeju, to znači da si pogodio.
Pre nego što mi je rekla laku noć, rekla mi je da odem do
sakristije i molim našeg Gospoda da postanem sveštenik. Oti-
šao sam. Molio sam se onako kako mi je rekla, ali nisam se baš
svojski molio, jer i nisam baš želeo da budem sveštenik. Biću
prvoligaš. Mada nisam molio da zaigram u prvoj ligi, jer se to
molim nedeljom. Zato idem na pričešće. Zato radim i nove-
nu. Novena je kada devet puta za redom ideš na Sveto pričeš-

89
će. Ako savršeno uradiš novenu možeš da tražiš od našeg Go-
spoda bilo šta na svetu. Ali meni u suštini ne treba novena da
zaigram u prvoj ligi. Već sada sam veliki igrač. Novena mi to
samo osigurava.
Baš kad sam ustao da odem, sinula mi je ođlična ideja.
Ponovo sam kleknuo i izmislio molitvu. Odličnu molitvu. Evo
je: „O draga, preblaga bebo Isuse, ako mi pomogneš da uz-
mem sliku sestre Egnis, izmoliću sledeću novenu da posta-
nem sveštenik.“ Molio sam se iz sve snage. Bio sam svet. Kle-
čao sam uspravnih leđa. Nisam razdvajao dlanove u molitvi.
Posle molitve sam otišao u učionicu sestre Egnis. Hteo
sam da je zamolim da mi da sliku. Baš sam je želeo. O, trebalo
je da vidite tu sestru Egnis!
Nije bila tamo. Ali lepo su se čule viljuške i noževi u sa-
mostanu.To je značilo da sestre večeraju. Baš sam želeo tu sliku.
I tako sam je ukrao. Stavio sam je ispod majice. Ištmjao
sam se i požurio kući. Posle večere sam otišao u potkrovlje i
sakrio sliku. Tamo držim sve važne stvari i niko ne može da
vidi sliku. Niko osim mene.
Sledećeg dana sam se zamislio i nisam znao šta da radim.
Bilo je grozno, jer je sestra Egnis znala da sam ja to uradio.
Kad sam stigao u školu, nisam izašao u dvorište. Sakrio sam
se u kupatilo i zaključao se dok nije zvonilo. Ostao sam tamo
i u podne, za vreme odmora.
Posle škole sam izašao iz reda i otrčao iza crkve. Džordž
Meklar me video, pa sam ušao u crkvu da izmolim pokajanje,
jer je krađa smrtni greh. Dok sam tamo klečao, prišao mi je
Džordž Meklar.
Rekao je: ,,Ej, traži te sestra Egnis.“
Rekao sam: ,,Zašto?“
Rekao je: „Otkud znam.“
Rekao sam: „Jel’ izgleda ljuta ili nešto?“

90
 R e k a o je : „ N e b ih r e k a o .“

Pre nego što sam otišao da je vidim, pomolio sam se još

jednom. Bila je to prilično dobra molitva. Evo je: „O draga,
preblaga bebo Isuse, ako si ikad ikom pomogao, pomozi sad
meni.“
Sestra Egnis je svirala orgulje. Čula je kako ulazim. Bio
sam toliko uplašen da nisam mogao da progovorim. Bio sam
sav napet i ukočen. Bio je to isti osećaj kao onda kad sam bio
mali učenik drugog razreda, a ona došla između klupa.
Rekla je: ,,Zdravo!“ To nije bilo iskreno. Znam ja to.
Rekao sam: ,,Zdravo.“
Rekla je: „Nikad više ne smeš da uđeš ovamo.“
Rekla je: „Nikad više ne smeš da mi se obratiš.“
Onda je viknula: „Jesi li me čuo?“
Rekao sam: ,,Da, sestro."
Rekla je: „Idi kući.“
I posle toga me nikad više nije volela. Znao sam da me
nikad više neće voleti. Znam ja to.
Mada nisam otišao kući. Otišao sam na teren za bejzbol,
Rešio sam da uvežbavam udaranje dugih lopti. I jesam.Te ve-
čeri sam odvalio šest homera i pet triplih.

91
 BITANGA

estra Meri Egnis bila mi je osam godina direktor u školi

S SvetogVinsenta. Više je znala o meni od moje majke. Ali
takva je bila moja mama.
Na primer, sestra Egnis me je izvadila iz zatvora u koji su
me strpali zbog razbijanja uličnih lampi. Narednik policije
pozvao je mamu, ali mama mu nije poverovala. Narednik Ko-
reli uhvatio je Džeka Džensona i mene u šteti. Stajao sam baš
tamo kad je narednik Koreli telefonirao mami. Mogao sam da
čujem njen glas iz slušalice.
,,To mora da je neka greška“, rekla je, ,,moj sin Džimi ni-
kada ne bi uradio tako nešto.“
„Kažem vam da je to vaš dečak“, rekao je narednik Ko-
reli. „Evo ga ovde. Džejms Kenedi.“
„O, ne“, rekla je mama, ,,ja znam da ste pogrešili. Ima
mnogo Kenedija na ovom svetu. Moj Džimi nije takav.“
Spustila je slušalicu. Narednik Koreli je zavrteo glavom.
„Baš si je sludeo“, rekao je. Onda me je pitao u koju ško-
lu idem.
Rekao sam mu da idem u osmi razred škole Sveti Vin-
sent. Telefonirao je sestri Meri Egnis, jer je ona bila direktor
i sestra nadzornica. Uskočila je u taksi i odmah stigla do poli-
cijske stanice.

93
 Otac Džeka Džensona stigao je tamo otprilike u isto vre-
me. Nismo se slagali, g. Dženson i ja. Zapretio mi je prstom.
,,Ti si kriv za ovo.“
,,Ja sam razbio dve lampe“, rekao sam. „Džek je razbio
druge dve.“
,,Lažeš“, rekao je Džek.,Ja sam zveknuo onu na uglu De-
vete i Borove, ti to odlično znaš. Sredio si samo jednu. Ja sam
sredio tri.“
„Ali Džek“, rekao sam, „nije baš tako.“
„Đavola nije.“
,,Ne znam ko je šta sredio“, rekao je narednik Koreli, ,,ja
znam samo za četiri razbijene lampe. Gradsko dobro.“
Sestra Egnis je zakokodakala. ,,To je skandalozno“, rekla
mi je, „apsolutno skandalozno. Zar da ti, katolički dečak, sin
katolika, vaspitan u katoličkoj školi, ideš naokolo i uništavaš
javna dobra. Džejmse, upozorila sam te jednom, upozorila sam
te hiljadu puta - kloni se lošeg društva.“
Usta i oči g. Džensena naglo se otvoriše. „Stanite malo,
gospođice“, rekao je, ,,ne možete za mog sina reći da je ‘loše
društvo’. Možda ste vi svetica, gospođice, ali neću trpeti da
mog sina nazivate kriminalcem.“
Baš tada je Džek isplazio jezik sestri Egnis.
,,Ja nisam rekla da je kriminalac“, rekla je sestra Egnis.
„Ostavimo se prepirke i posvetimo se suštini ovog dela“,
rekao je narednik Koreli. ,,Da čujem: zašto ste vi, deco, to ura-
dili?“
Džek je pogledao u mene. „Hajde, reci mu.“
„Kladili smo se“, rekao sam.
Sestra Egnis je duboko uzdahnula. „Šta to čujem, Džej-
mse Kenedi? Još i kockanje.Ti znaš da je kockanje greh.“
,,Ne baš veliki greh“, rekao sam. „Kladili smo se u sitno.“
„Kakav bezobrazluk!“ rekla je.

94
 „Šta ste se kladili?“ upitao je narednik Koreli.
Džek mu je rekao: „Kladio sam se sa dve cigare u paklo
cigareta da mogu da polupam više lampi od njega.“
,,Cigare!“ rekao je g. Dženson. „Tako mi znači nestaju ci-
gare.“
,,Cigarete!“ rekla je sestra Egnis. „Znači opet pušiš.“
Mi ništa nismo rekli. Bili smo iskreni, ali tome kao da
niko nije poklanjao nimalo pažnje, niti je to umeo da ceni.
,,Tu smo“, rekao je narednik Koreli. „Oni sve priznaju.
A sad - šta da radim s ovom decom?“
G. Dženson je otvorio usta, a zubi su mu bili kao vučji oč-
njaci. „Znam šta ćuja uraditi", rekao je.
Džek je progutao knedlu i prevrnuo očima.
,,A ja mislim da mogu da se pobrinem za ovog mladog
čoveka“, rekla je sestra Egnis.
Džek je na prstima izašao iz stanice. G. Dženson ga je
čvrsto držao za levo uvo. Bilo mi je žao sirotog Džeka. Bio je
tako osetljiv, bilo je tako lako povrediti ga, a njegov otac uop-
šte nije bio takav. Džek je umeo da svira klavir i pevao je u ho-
ru metodističke crkve. G. Dženson je bio poslovođa u držav-
noj firmi za izgradnju autoputeva.
„Vodim te kod oca Kunija“, rekla je sestra Egnis. Zamo-
lila je narednika Korelija da pozove taksi. Narednik je rekao
kako će mu biti drago da nas neko od njegovih poveze policij-
skim vozilom. To je šokiralo sestru Egnis.
,,Ne bih to mogla da prihvatim", rekla je, ,,ali mnogo vam
hvala, naredniče. Baš ljubazno od vas.“
Narednik je uzeo telefon i pozvao taksi. Sestra Egnis i ja
seli smo na klupu kraj prozora i čekali. Bio sam povijen na-
pred i pokušavao da smislim nešto lepo što bih mogao da joj
kažem. Sestra Egnis je poljubila raspeće na kraju tamne broja-
nice koja je visila s njenog pojasa i počela da govori krunicu.

95
 „Sedi pravo“, prošaptala je.
Ispravio sam se i skrstio ruke.
„Zar nećeš da se pomoliš?“ upitala je. „Trebalo bi da si
zahvalan Svevišnjem što nisi iza rešetaka.Trebalo bi da klek-
neš, ponudiš mu zahvalnost i moliš ga da ti oprosti ovaj dan.“
„Ovde?“ rekao sam. „U policijskoj stanici?“
„Moli se bar u svom srcu“, rekla je sklopivši oči.
Zažmurio sam i smislio molitvu: Dragi Gospode, mnogo
ti hvala što si me spasao ove bede. Mislim da je sve to običan
blef, pošto ne mogu ništa naročito da mi urade jer mi je samo
trinaest godina. Ali sve je moglo da bude mnogo gore. Zato
još jednom hvala. I molim te, dragi Spasitelju, potrudi se da
središ da sestra Egnis ne telefonira mome ocu. Molim te,
Gospode. Ako si ikad učinio nekom uslugu, molim te, molim,
ne daj joj da kaže mome ocu.

Bil Kalen je bio vlasnik firme Bulder taksija. Parkirao se

uz ivičnjak, pa smo izašli iz stanice i sišli niz stepenice. Bil je
nekada bio jedan od učenika sestre Egnis. Otvorio je vrata
taksija i pomogao joj da uđe.
„Ima li nekih problema, sestro?“ rekao je. „Mogu li da
učinim nešto?“
„Ništa, Bile“, nasmešila se sestra. „Baš ništa. Samo nas
vrati do samostana, molim te.“
„I njega?“
Ponovo se nasmešila.
Ušao sam i seo pored sestre Egnis. Bil me pogledao i po-
novio sve redom: „Ako mogu nešto da učinim, sestro, bilo šta,
samo recite.“
„Hvala ti, Bile.“
On je gledao u mene i znao sam da se priseća kako smo
mu za Noć veštica strpali kozu u taksi. „Ne zaboravite, sestro.
Tu sam ako zatreba.“

96
 „Čuli ste je“, rekao sam. „Gnjavite. Oterajte ovaj krš do
samostana - ako može da dobaci donde.“
„Slušaj“, rekao je, „nimalo mi se ne sviđaš.“
„Joj“, rekao sam, „srce me zabole.“
„Ne volim male dripce koji se odaju kriminalu, a onda
im treba sestra ili naš Gospod da ih vade iz popravnog doma.“
To me je naljutilo, ali nisam mu pokazao.
„Zlikovče“, rekao sam, „kreni više.“
Zalupio je vrata i seo za volan. Sestra Meri Egnis je se-
dela sasvim uspravno, njene duge bele šake bile su joj sklop-
ljene u krilu. Vozili smo se niz ulicu Perl i kroz centar grada.
Leto samo što nije počelo, poslednja nedelja škole, još neko-
liko dana do mature.
„Šta ćemo sad, sestro?“ upitao sam.
„Prvo te vodim kod oca Kunija."
To nije bilo loše. Otac Kuni nije bio neki propovednik, ali
je bio dobar za pokajanja. Dovoljno je bilo da oboriš glavu i
napraviš tužno lice, i sve bi ti oprostio.
„Otac Kuni će biti veoma razočaran zbog mene“, rekao
sam. „Sve bih učinio samo da ne moram pred njega.“
„Moja je dužnost da ovo prijavim“, rekla je.
„Znam. Užasno me je stid. Jadni otac Kuni.“
,,A onda, naravno, moram to reći tvom ocu.“
„Mom ocu? Mislite mom ocu?“
„Tvom ocu.“
Otac Kuni je bio otac Kuni, ali je moj otac bio nešto sa-
svim drugo. Moj otac je bio snažan ćutljiv tip. Uglavnom je
bio snažan i voleo je da se razmeće svojom snagom. A nije
bio ni preterano ćutljiv. I još nešto: nije imao mašte. Postojao
je samo jedan način na koji je rešavao ovakve situacije. Nije
bilo nimalo prijatno misliti o tome.
„Telefoniraću mu večeras", rekla je.

97
 Nasmejao sam se. Nije to bio glasari smeh. Bio je prigu-
šen.
Pogledala me. „Zašto se smeješ?“
„Pa nekako je smešno“, rekao sam, zavrtevši glavom.
„Baš maločas sam se molio našem Gospodu da ne dozvoli da
moj otac sazna za ovo. A sada ćete mu vi reći.“
„Naravno da ću mu reći.“
„Znam“, rekao sam. „Morate. To vam je dužnost. Ne bi
bilo pravo ako mu ne biste rekli. Pa ipak, katihizis kaže da će
se onom ko moli sve ostvariti. Znam da morate reći mome
ocu. Jasno mi je to. Ali to ipak pokazuje da ono što se uči u
katihizisu ponekad ne važi u stvarnom životu.“
Posmatrala me je svojim krupnim plavim očima. Prezrivo
sam iskrivio usta, mlitavo se zavalio na sedištu i smeškao se
kao čovek koji je tužan ali se ne boji, koji je spreman na sve
što može da ga snađe. Ona je čitavim putem uzbrdo do Sve-
tog Vinsenta sedela i posmatrala kako drveće i kuće lebde i
promiču, ne progovorivši ni reč. Tu i tamo bi se ugrizla za
usnu i pogledala u mene. Ni ja nisam progovorio.

Otac Kuni je večerao. Rekao je svojoj kućepaziteljki, gđi

Henli, da je slobodna. Sestra Meri Egnis i ja posmatrali smo
je kako odlazi. Otac Kuni je baš stigao do dezerta, a to je bila
čokoladna torta. On je bio visok i krupan čovek sa ćelom na
temenu. Pokazao je na prazne stolice oko stola.
„Sedite, molim vas“, rekao je. „Voliš li čokoladnu tortu,
Džimi?“
„O, kakvo pitanje!“
Sestra Egnis nije sela. Otac Kuni je uzeo nož za tortu i
odsekao veliko parče za mene.
„Posle onoga što je ovaj mladi čovek uradio“, rekla je ses-
tra Egnis, „mislim da ne treba da bude nagrađen čokolad-
nom tortom.“

98
 „Nije valjda?“ rekao je otac Kuni i pogledao u mene. „Šta
je to, Džimi? Šta si to uradio?“
„Upao sam u nevolju.“
„Nevolju? Kakvu nevolju?"
Oborio sam glavu i ništa nisam rekao. Otac Kuni je sta-
vio parče torte na tanjir ispred mene. Sestra Egnis je skrstila
ruke na grudima. Izraz njenog lica govorio je: ostavi se torte.
Utonuo sam u stolicu i sedeo s rukama u krilu. Otac Kuni
nas je posmatrao. Podigao sam ruke ispod stola i uzeo vilju-
šku.Torta je bila đavolja hrana, sa debelom čokoladnom gla-
zurom. Pogledao sam u sestru Egnis. Izazivala me da probam
tortu. Kada sam pomerio viljušku prema torti prišla je stolu
i spustila mi ruku na rame.
„Nisi rekao ocu Kuniju zašto si ovde“, rekla je.
Nisam ostavio viljušku, ali sam oborio glavu od stida.
„Uhapšen sam, oče. Još jedan dečak i ja privedeni smo
zbog razbijanja uličnih lampi.“
„Nije valjda“, rekao je otac Kuni.
Rekao sam mu kako se to desilo.
,,On nije katolički dečak“, rekao sam. „Bolje da se nisam
družio s njim.“
„Nema razloga da se ne družiš s onima koji nisu katoli-
ci“, rekao je otac Ktmi, ,,ako su to dobri dečaci.“
,,On nije tako loš dečak“, rekao sam. „Jedino što je rekao
da može da polupa više lampi od bilo kog katoličkog dečaka
u gradu.“
,,I ko je pobedio?“ pitao je otac Kuni.
„Bilo je nerešeno. Po dve.“
,,Aha.“
Pojeo je još jedan veliki zalogaj torte i otpio malo kafe. Ra-
zmišljao je. Ponovo sam pomerio viljušku prema tanjiru. Ovog
puta sestra Egnis me nije zaustavila. Torta se topila u mojim

99
ustima. Zavalio sam se na stolici i uživao u gustoj slatkoj
čokoladi na mojim zubima i jeziku, čitavim putem ka stoma-
ku.
„Baš je ukusna“, rekao sam.
Otac Kuni je još jednom pokušao da nagovori sestru Eg-
nis da sedne.
„Probajte ovu tortu“, rekao je. „Čudesna je.“
„Ne, hvala vam, oče. Čeka me večera u samostanu. Dove-
la sam ovog mladog čoveka jer osećam da treba da bude stro-
go ukoren. Uništavanje javne imovine je vrlo ozbiljan prestup.“
„To jeste ozbiljan prestup“, rekao je otac Kuni. „Apso-
lutno. I ja nameravam ozbiljno da ga kaznim.“
Sestri Egnis je momentalno bilo bolje. Ali ja nisam bio
zabrinut. U našoj parohiji bio je čovek po imenu Fips, koji je
uhapšen zato što je pretukao svoju ženu. Otac Kuni je i za
njega rekao da će ga ozbiljno kazniti. Ali sve što je uradio bilo
je da izvuče Fipsa iz zatvora i plati njegovu kiriju i račune u
dućanu.
„Odmah ću telefonirati gospodinu Kenediju“, rekla je
sestra Egnis.
„Odlična ideja“, rekao je otac Kuni.
Torta je odjednom postala bljutava. Nisam više mogao
da gutam. Sestra Egnis je rekla zbogom ocu Kuniju. Zastala
je kod vrata da kaže kako želi da me vidi pre nego što pođem
kući. Kad je otišla, bilo mi je bolje. Otac Kuni mi je dao čašu
mleka i još jedno parče torte. Dugo smo jeli i ništa nismo go-
vorili. Onda sam završio s tortom i zavalio se na stolici. Otac
Kuni je pripalio cigaru.
„Prošle noći sam čitao o životu svetog Pavla“, rekao je.
„Predivan čovek - zaista predivan.“
Počelo je. Sledila je propoved o svetom Pavlu, a svi su u
parohiji mislili da su otac Kuni drži najgore propovedi od svih
sveštenika u dijecezi.

100
 „Apostol Pavle verovao je u učenje koje se ne zasniva
samo na veri, već na veri potkrepljenoj dobrim delima, veri
koja nije samo služba molitvama našem blagoslovenom Spa-
sitelju, već je i služba samilošću i dobrim delima, čime je pru-
žio lep primer, kako ranim hrišćanima, tako i paganima.“
,,Da, oče.“
Otresao je pepeo sa cigare i nagnuo se napred. ,,Da ti ob-
jasnim ovako, dečače moj. Kako bi bilo da je, u ranim dan-
ima borbe mlade crkve, sveti apostol, umesto da pruži primer
dobrim delima, išao naokolo i razbijao ulične lampe? Kakve
bi onda šanse imalo hrišćanstvo?“
,,Nikakve“, rekao sam.
„Baš tako.“
,,Da li su imali ulične lampe u to vreme, oče?“
„Možda jesu, a možda i nisu. Svetlost vere u Hrista sve-
jedno je sijala u srcima svetog Pavla i njegovih odanih sled-
benika. Pristajali su, i čak im je bilo drago da se izlože proga-
njanju i smrti u Njegovo ime. U tim krotkim ljudima svetlost
hrišćanskog milosrđa i bratstva hranila se dobrotom u nji-
hovim srcima. Kud god da su putovali, pružali su primer
kojim su postajali dragi Bogu i ljudima. To nije bila svetlost
uništavanja, razbijanja stvari.To je bila svetlost vere, nežnosti,
humanog bratstva. Shvataš li šta hoću da kažem, sine?“
,,Da, oče.“
„Dobro. Lepo. Još torte?“
,,Ne, hvala vam, oče.“
Odgurnuo je stolicu i ustao.
„Sad možeš da ideš.“
Spustio mi je ruku na rame i otpratio me do vrata. „Pro-
veriću kod Uprave za elektriku kolika je šteta. Ali obećaj mi
da to nećeš više raditi.“
,,Obećavam.“

101
 Rukovao se sa mnom kao da sam odrastao čovek. „Laku
noć, Džimi.“
„Laku noć, oče. Hvala vam na torti.“

Bilo je skoro šest uveče. Opatice su živele u zapadnom

krilu školske zgrade. Ostalo je da se vidim sa sestrom Egnis,
pa sam rešio da uđem na zadnja vrata. U to vreme bilo bi kraj-
nje neuobičajeno da neko pokuca na glavni ulaz samostana.
To bi značilo samo jedno - da je taj nešto gadno zabrljao.
Osim toga, sestra Meri Tomas je bila u kuhinji samostana.
Ona je kuvala opaticama. Uvek je bila darežljiva prema nama
s kolačima ili parčetom pite.
Kad sam pokucao, sestraTomas je otvorila zadnja vrata.
Ona je bila najstarija opatica u samostanu. Neki ljudi su go-
vorili da joj je skoro sedamdeset godina. Lice joj je bilo crveno
i sjajno od vrele peći, a ruke su joj bile brašnjave, Kuhinja je
mirisala kao nebo od jabuka i cimeta.
„Moram da vidim sestru Egnis“, rekao sam.
„Ti uvek moraš da vidiš sestru Meri Egnis. Šta je sad
bilo, mali čoveče?“
„Ništa posebno.“
„Naravno da nije. Samo neka sitnica kao što je pljačka
banke ili nešto slično. A ti verovatno ne bi voleo ni parče pite
od jabuka.“
„Samo parčence.“
,,Znam“, rekla je, „samo parčence.“
Seo sam na kraj dugačkog stola koji se pružao duž čitave
odaje. Na stolu se pušilo šest vrućih francuskih pita od jabu-
ka. SestraTomas mi je odsekla skoro polovinu pite.
„Imamo i sladoled od jagoda“, rekla je, „ali pretpostav-
ljam da ga nećeš; ne mnogo, u svakom slučaju."
„Samo malčice.“

102
 Stavila je tri velike kugle sladoleda od jagoda na vruću
pitu.
,,To je mnogo“, rekao sam.
„Jesi li siguran?“
,,Apsolutno.“
Pita je bila tako vrela da se sladoled topio i ružičasti krem
je curio u jabuke sa cimetom. Bilo je čudesno. Bilo je čak bo-
lje od torte oca Kunija. Sestra Meri Tomas je pričekala dok
nisam stigao skoro do poslednjeg zalogaja, pa je tek tada poz-
vala sestru Egnis kućnim telefonom. Sve opatice su se mnogo
plašile sestre Egnis. Kao sestra nadzomica, ona je svima izda-
vala naredbe.
Stavljao sam poslednji zalogaj pite u usta kad je sestra Eg-
nis ušla u ktihinju.
„Šta ovo znači?“ rekla je.
„Izgledalo je kao da je gladan“, rekla je sestraTomas.
„Gladan? On uvek izgleda kao da je gladan - bitanga.“
Ustao sam i nadlanicom obrisao usta. Sestra Egnis je bila
toliko ljuta da je lupila nogom u pod. Prišla je mom praznom
tanjiru i zveknula viljuškom po njemu.
„Sestro Meri Tomas“, rekla je, „zabranila sam vam da
hranite ove dečake. Rekla sam vam više puta: prestanite -
hraniti - dečake. Kako se uopšte mogu nadati da održim dis-
ciplinu u ovoj školi ako oni bivaju nagrađeni umesto da budu
kažnjeni? Ponoviću to još jednom i poslednji put: prestanite
- hraniti - dečake!“
Sirota stara sestra MeriTomas slegla je ramenima, pogle-
dala u pod i obrisala svoje brašnjave mke o kecelju. Sestra Eg-
nis se naglo okrenula i pogledala me. Skinula je naočare i na-
mrštila se.
,,Ti“, rekla je. ,,Ti bitango mala. Nakon sve sramote koju
si naneo svojoj besmrtnoj duši - nakon sveg poniženja kojem

103
si izložio svoju crkvu i svoj grad - imaš toliko drskosti da sto-
jiš ovde preda mnom, prežderan čokoladnom tortom i pitom
od jabuka.“ Pogledala je naniže u moj tanjir. ,,I sladoledom
od jagoda.“
Pomerio sam malo nogu, ali nisam progovorio.
„Dobro - šta imaš da kažeš na sve to?“
„Ništa, valjda.“ Smislio sam kako je bolje da odmah neš-
to uradim. Zato sam oborio glavu i počeo da jecam.
„Šta ti je otac Kuni rekao?“
Ćutao sam. Samo sam stajao i gledao u svoje cipele i tiho
plakao. Lice stare sestre Meri Tomas počelo je da se bora i
znao sam da joj je bilo strašno žao mene. Ali sestra Egnis bila
je tvrda kao kamen.
,,I sad još plačeš“, rekla je.
Sručio sam se na stolicu, zagnjurio lice u dlanove i jecao.
Čuo sam svoje glasne jecaje kako pune kuhinju. Neko vreme
niko ništa nije rekao.
Onda je sestra Egnis progovorila: „Bar se nazire da je os-
tala neka trunčica ljudske pristojnosti u njemu.“
Zakukao sam.
„Bolje da sad odeš kući“, rekla je.
I dalje skrivajući dlanovima lice, oteturao sam se do vra-
ta. „Laku noć, sestro Tomas“, rekao sam.
„Laku noć, Džejmse.“
„Hvala za pitu“, zagrcnuto sam rekao.
Kad sam otvorio vrata, prišla mi je sestra Egnis. „Samo
trenutak“, rekla je. Spustila mi je ruku na rame i smešila se -
tim slatkim prelepim osmehom. „Zaista verujem da ti je žao
zbog ovog što se danas desilo.“
„Grozno se osećam“, rekao sam, oborene glave. „Sve te
ulične lampe. Sva ta pita i torta. Odvratno se osećam.“

104
 Podigla mi je lice vrhom kažiprsta. „I meni je žao što se
to desilo“, rekla je. „Ali kad si već pokazao tako iskrenu žalost,
potrudićemo se da zaboravimo sve to.“ Ponovo se osmehnu-
la. „Što se tiče tvoga oca, ne treba da brineš. Neću mu telefo-
nirati.“
Rekao sam: „ 0 , sestro. Hvala vam!“
,,A sad idi kući što brže umeš. I ne bacaj nikakvo kame-
nje - ni na šta.“
Žurno sam se udaljio preko travnjaka. Osim što sam pre-
više pojeo, prilično sam se dobro osećao. Duge senke javorova
padale su preko travnjaka. Rub velikog zlatnog sunca tonuo
je iza planina, a planine su bile tamnoplave. Hodao sam veo-
ma brzo nekoliko blokova, a kad sam pomislio šta je moglo da
se desi da je otac saznao, stao sam i duboko udahnuo.
Prisetio sam se svoje male molitve bogu, kada sam ga za-
molio da otac ne sazna.To me je ispunilo. Naslonio sam se na
jedno stablo javora u Desetoj ulici i zaplakao. Nije to bila ista
vrsta plača kao u kuhinji sestreTomas. Ovo je bio pravi plač
koji me je čitavog uzdrmao, sve dok nisam pomislio da ću se
raspasti na komade. Nisam mogao da prestanem. Ljuštio sam
koru s drveta i dugo dugo plakao. Onda sam pošao kući.

105
 JEDAN OD NAS

ama je odnosila poslednje tanjire od večere u kuhinju

kad se čulo zvono na vratima. Svi smo ustali kao po ko-
mandi i pohitali da otvorimo. Majk je prvi stigao do vrata.
Širom ih je otvorio, i svi smo priljubili noseve na zaštitnu mre-
žu. Tamo je stajao momak u uniformi, s kapom u ruci i telegra-
mom u kapi.
„Telegram za MarijuToskanu", rekao je.
„Telegram, tata!“ viknuo je Majk. „Neko je mrtav! Neko
je mrtav!“
Telegram je stizao u našu kuću samo kad bi neko iz fami-
lije umro.To se desilo tri puta u životima nas dece.Ta tri puta
bila su smrt mog dede, smrt moje babe, a onda smrt mog
ujaka. Jednom je, ipak, telegram stigao kod nas greškom. Na-
šli smo ga ispod vrata kad smo jedne večeri kasno došli kući.
Svi smo bili strašno iznenađeni, jer je bio rođendanska čes-
titka nekoj dami po imenu Elsi, koju niko od nas nije znao. Ali
najšokantnije u vezi sa tim telegramom bilo je što nije bio vest
o smrti. Sve do tada nije nam padalo na pamet da telegram
može da ima i druge svrhe.
Kada je otac čuo Majka kako viče, ispustio je salvetu i od-
gurnuo stolicu. Mi smo kod vrata poskakivali od uzbuđenja.

107
Paralisana brigom, mama je stajala u kuhinji. Otac je s važnim
izrazom na licu prišao vratima i, kao čovek koji je celog ži-
vota potpisivao prijeme telegrama, potpisao je prijem ovog.
Posmatrali smo kako cepa žuti koverat3da se dovoljno rastvori
za njegove glomazne prste koji su vadili papir. Namrštio se na
nas i stao nasred dnevne sobe, pod luster. Visoko je držao
papir, skoro iznad glave. Čak i skačući, mi deca nismo mogla
da ga vidimo, a moj mali bratToni, koji je bio još žgebe, su-
više mali da bi čitao, peo se uz očev bok, kao da je to drvo, pa
se otac stresao iToni je pao na pod.
,,Ko je umro?“ pitao je. ,,Ko je umro?“
„Mirni, mirni“, rekao je otac, kao da govori štencima što
skaču. „Tiše tamo. Mirni, mirni.“
Zažmirivši, presavio je zloslutan žuti papir i vratio se na
svoje mesto za stolom. Išli smo za njim. Rekao nam je da se
sklonimo, ali samo smo se gurali oko njegovih ramena, aToni
se popeo na prečku od stolice i uhvatio se prstima za njegovu
kragnu. Mama je stajala u kuhinji i grizla usne. Briga joj je zgu-
žvala lice. Sake su joj se pod kariranom keceljom pomerale
kao mačići.
Napregnuto smo čekali. Napregnuto smo pokušavali da
pogodimo na koga su se tužne vesti odnosile. Nadali smo se
da to nije tetka Luiz, jer nam je uvek slala tako divne božićne
poklone. Nismo, ipak, marili ako je to tetkaTereza, jer čemu
je uopšte služila za Božić? Baš ničemu. Sve što smo ikad do-
bili od nje bila je čestitka, i znali smo da je koštala samo peni,
jer je bila ista kao one koje je mama kupovala. Ako je bila mrt-
va, to je i zaslužila zato što je takva cicija.
Otac se oslobodio od nas, Oštro nam je rekao da se vra-
timo na svoja mesta. Mama je tiho sela. Svoje malo zabrinuto
lice prekrila je raširenim prstima, kao žena koja prikuplja sna-
gu za veliko iskušenje. Imala je mnogo braće i sestara koje nije
videla još od devojaštva, jer je bila veoma mlada kad se udala.

108
Mogli smo da vidimo kako očev um luta ne bi li otkrio najbrži
i najbolji način da saopšti žalosnu i šokantnu vest kada mama
bude bila spremna da je prihvati. Ona je podigla glavu i po-
gledala ga širom otvorenih očiju.
„Ko, Gvido?“ upitala je. „Ko?“
,,Klito“, rekao je. „Sin tvoje sestre Karlote."
,,Mrtav?“
„Ubijen. Pregažen. Mrtav je.“
Mama je nemo sedela, kao kip u cicanoj haljini. Posle ne-
kog vremena podigla je glavu ka onom mestu gde je verovala
da je večni život. Njene usne su se napućile kao u oproštajnom
poljupcu. Oči su joj bile previše tužne da bi ostale otvorene.
„Znam da je njegova mala duša predivna u božjim oči-
ma“, prošaptala je.
On je bio naš brat od tetke, jedino dete ujka Frenka i tet-
ke Karlote, starije majčine sestre. Živeli su u Denveru, tride-
set milja južno od našeg malog mesta. Klito je bio samo dan
stariji od našeg Majka. Klito i Majk su deset godina ranije ro-
đeni u istoj bolnici u Denveru. Isti ih je lekar uveo u život i -
što je najlepše! - oba su dečaka bila upadljivo slična u licu i
telu. Među mnogim pripadnicima našeg razbacanog klana na
njih se uvek gledalo kao da su blizanci, jer su bili nerazdvojni
kada je naša porodica do pre tri godine živela među Italijani-
ma u Severnom Denveru, i, mada su se često svađali, činilo
se da postoji dublje srodstvo među njima nego između Majka
i mene, ili između Majka iTonija. Ali naša porodica se pre tri
godine odselila iz Den vera u ovaj gradić u planinama, i Majk
otada nije video svog brata od tetke.
To su bili razlozi zašto je, u tišini nakon što je otac pro-
govorio, mama sa tolikim žarom, tako posesivno piljila u Maj-
ka, i oči su polako počele da joj blude. Majk je osetio njen
pogled. Bio je još suviše mlad da bi osetio tragično značenje
Klitove smrti, ali osetio je mamine oči, koje kao da su ga upi-

109
jale, i nervozno se uzvrteo, gledajući u oca kao da od njega tra-
ži pomoć. Mama je odgurnula stolicu i otišla u spavaću sobu.
Čuli smo kako je legla, a onda smo čuli njene jecaje.
„Kladim se da je Klito u raju“, rekao je Majk. „Kladim
se da nije morao da stane usput u čistilištu.“
,,Naravno“, rekao je tata. ,,On je bio dobar dečak. Otišao
je pravo u raj.“
Mama se javila iz spavaće sobe.
,,Majk“, pozvala ga je, „dođi kod mame.“
On nije hteo da ustane od stola. Ali pogledao je u oca ko-
ji je klimnuo glavom, pa je ustao i oklevajući se udaljio. Čuli
smo kako ga je mama povukla da sedne pored nje na krevet,
i čuli smo vlažne, žestoke poljupce po njegovom licu i vratu.
Čuli smo zvuk cmoktanja usana i posesivne majčine uzdahe.
„Ali to nisam ja!“ govorio je Majk. „Vidiš! Ja nisam mr-
tav.“
„Hvala Bogu! Hvala Svevišnjem Bogu!“
Kada je otac ustao od stola, telegram je ostao otvoren
tamo gde ga je spustio, jednim krajem u činiji za salatu, žuti
papir upijao je ulje iz salate kao upijač. Bacili smo se na njega.
Prvi sam ga zgrabio i držao ga iznad sebe, van domašaja moje
sestre Klare, koja se propela na prste i posezala za njim. Po-
peo sam se na očevu stolicu i i držao papir gotovo na plafo-
nu. Sestra se odmah popela na stolicu i stala iza mene. Čitao
sam vest nad glavom dok se ona držala za mene, a moj mali
bratToni povlačio me za pantalone, pokušavajući da me svrg-
ne sa tog trona.
„Daj da pročitam!“ vikao je.
„Budalo mala!“ rekla je Klara. ,,Ti još ne umeš da čitaš.
Ne ideš još ni u školu!“
,,E baš umem! Ne znaš ti sve i gotovo!“
U telegramu je pisalo: „Klita udario kamion dok je vozio
bicikl. Umro danas popodne u četiri. Sahrana u nedelju u tri.“

110
 Papir mi je propao kroz prste i u cik-cak odlebdeo ka po-
du. Klara iToni su su bacili na njega i on se u trenutku pre-
tvorio u parčiće, razbacane naokolo. Bacakanje po linoleumu
privuklo je Majka i mamu, koji su žurno došli iz spavaće sobe.
Mama je ugledala deliće iscepkanog telegrama na podu i, ob-
risavši suze ivicom kecelje, rekla: „Nisam ni stigla da ga vidim.
Kako je umro?“
„Pregazio ga bicikl“, rekao sam.
Otac je bio u dnevnoj sobi, čitao je novine.
„Ne“, ispravio me. „Dečaka je pregazio kamion.“
„Ne, nije“, rekao sam. „On je naleteo na kamion."
„Kamion je naleteo na njega.“
I tako smo, uz neprestana prekidanja, potpuno izgubili
svaku predstavu o tome šta se stvarno dogodilo. Posle nekog
vremena rekao sam da se naš sada mrtvi Klito vozio pozadi
u kamionu sa biciklom pored sebe, i da je ispao kad je kamion
naleteo na džombu. Svi smo proizvoljno nagađali. Čak je iTo-
ni imao svoju verziju.Tvrdio je da je i on pročitao telegram,
ali rekao je da je Klita ubio nemački pilot koji je bacao bombe
iz aviona. U čitavoj pometnji niko više nije imao nikakvu novu
ideju.
Onda je Klara rekla: „Možda niko od vas nije u pravu.
Možda ga je pregazio motocikl.“
Mama je u očajanju upitala da li je pomenut pogreb.
,,Utorak.“
,,Ponedeljak.“
,,Petak.“
,,Da nije nedelja?" rekla je Klara.
Dok smo se beznadežno preganjali, mama i Majk su sa-
kupili komadiće žutog papira i spojili ih na stolu.

lll
 II

Posle ručka mama nije pustila Majka napolje. Ostale je pus-

tila, ali je Majk morao da ostane s njom u kuhinji. Mogao je
da nas čuje kako vičemo u dvorištu, pa je plakao i šutirao špo-
ret, ali mama nikad nije bila tako nepopustljiva. Čak je i otac
bio iznenađen. Kad je ušao u kuhinju i rekao joj da je luda i
nerazumna, okomila se na njega, i dalje uplakanih očiju, i re-
kla mu je da se vrati svojim novinama i gleda svoja posla. Sisa-
jući čačkalicu, buljio je u pod, slegao ramenima i vratio se
novinama.
„Ali mama“, ponavljao je Majk, „nisam ja mrtav! Vidiš?“
„Hvala Bogu. Hvala Svevišnjem Bogu.“
Te večeri su ujka Đuzepe i tetka Kristina došli kod nas.
Tetka Kristina je bila najmlađa sestra moje majke i tetke Kar-
lote. I ona je dobila telegram. Mama je obrisala ruke mokre
od pranja sudova kad je videla kako Kristina ulazi u kuću, pa
su se dve žene čvrsto zagrlile u dnevnoj sobi, a onda su samo
stajale i plakale. Mama je zabila nos u rame tetka Kristine i je-
cala, a tetka Kristina je jecala i milovala maminu kosu.
„Jadna Karlota!“ govorile su. „Jadna Karlota!“
Niko nije gledao Majka u kuhinji. Uočio je svoju šansu i
išunjao se na zadnja vrata. Optrčao je oko kuće i pridružio
nam se u dvorištu. Naša braća od tetke, sinovi tetka Kristine,
došli su sa njom, tako da je sad čitava gomila nas šutirala kon-
zervu naokolo.
Mama je zaboravila na Majka. Ona i otac i tetka Kristina
i ujka Đuzepe posedali su u dnevnoj sobi i razgovarali o Kli-
tovoj smrti. Dve žene su sedele jedna pored druge na stoli-
cama za ljuljanje. Mama je još držala krpu za sudove, i njene
suze su kapljale na nju. Tetka Kristina je plakala u majušnu
zelenu maramicu koja je mirisala na karanfile. Neprestano su
ponavljale jedno te isto.

112
 „Jadna Karlota! Jadna Karlota!“
Otac i ujka Đuzepe pušili su cigare i ćutali. Smrt je bila
najveća misterija za ove ljude, i žene su se grozničavo prepu-
stile zamislima Svevišnjeg. Ali muškarci su se držali drevnih
otrcanih fraza, drevnih kao čovečji um. Kako to nije bio nji-
hov sin, smrt tog dečaka nije ih upadljivo dirnula. Bilo im je
žao što je mrtav, ali im je bilo žao samo zato što treba da im
bude žao, tako da je njihova žalost bila samo pristojnost, a ne
nešto što dolazi iz njihovih srca.
,,Eh“, rekao je otac, „nikad ne znaš. Svako mora jednom
da ode.“
Tamna glava i iskrivljene usne ujka Đuzepea polako su se
složile s tim.
,,Loše“, rekao je. „Baš loše.“
„Ali bio je tako mlad!“ rekla je mama.
Otac je setno uzvratio: „Možda mu je sad bolje.“
,,Ah, Gvido! Kako možeš da kažeš tako nešto? Kako mis-
liš da je njegovoj sirotoj majci? A sirotom Frenku?“
„Muškarac nikad ne misli šta je u ženskom srcu“, rekla
je tetka Kristina. ,,Ne, oni ne znaju. Nikada neće znati. Muš-
karci su tako sebični.“
Otac i ujak su buljili u svoje cigare, u neveseloj postiđe-
nosti.
,,Eh“, rekao je otac, ,,sve što znam je da svi moramo jed-
nom da odemo.“
Ujka Đuzepe se ozbiljno trudio da oseti bol. Zažmurio je
i rekao: ,,Ne. Nikad ne znamo. Sutra, prekosutra, noćas - sle-
deće godine, sledećeg meseca, nikad ne znamo.“
„Jadna Karlota“, rekla je mama.
„Jadna žena“, rekla je tetka Kristina.
„Šteta za Frenka“, rekao je otac. „Nedostajaće mu de-
čak.“

113
 Ujka Đuzepe je bespomoćno sedeo, bilo mu je neudob-
no na stolici s ravnim naslonom. Gledao je i gledao u plafon
i zidove kao da ih nikad ranije nije video. Onda je proučavao
svoju cigaru, kao da je i to neki nov i neobičan predmet. Otac
je sedeo opuštenije, jer je bio u svojoj kući. Sedeo je s cigarom
među zubima, raširenih i ukočenih stopala, s palčevima zade-
nutim za tregere umrljane od znoja, oči su mu žmirile da iz-
begnu uvojke dima iz cigare. Hteo je da kaže nešto drugačije
na temu smrti, ali ništa novo nije mogao da smisli.
„Najbolji od nas moraju da umru“, izjavio je.
„Kako je to istina“, rekao je ujak.
Tetka Kristina je mnogo puta izduvala nos, a onda mu je
cedila vrh sve dok nije postao crven kao rotkvica. Ona je bila
zdepasta žena koja se uvek trudila, ali nikada nije uspevala da
prekrsti svoje kratke debele noge.
„Kako je Majk?“ upitala je. „On i Klito su bili tako dobri
drugari. Toliko su voleli jedan drugog.
Mamine oči su se raširile od straha, pa se okrenula na sto-
lici i užasnuto pogledala iza sebe.
„Majk!“ viknula je. „Gde si, Majk?“
Nije bilo odgovora. Iskrivljenog tela, napeto je gledala u
kuhinju. Nikog nije videla. Ustavši, zarila je prste u svoju gus-
tu kosu i vrisnula.
„Majk!“ ciknula je. „Gde si, Majk?“ Vrati se, Majk!“
Otac je skočio sa stolice kao da je ugledao duha. Uhvatio
ju je s obe ruke.
„O Dio! “ rekao je. Smiri se, ženo!“
„Nađi Majka! Tako ti boga, nađi ga!“
Ujka Đuzepe je otišao do ulaznih vrata i video nas kako
se u sumraku igramo iza crnog drveća u dvorištu. Majk je bio
malo postrani od nas, naslonjen na najveće stablo, delimično
skriven u senkama.

114
 „Majka te zove“, rekao je ujka Đuzepe. „Zar je ne čuješ?“
Rekao je samo: „Uf, šta sad hoće?“
„Idi, Majk“, rekli smo. „Idi vidi šta hoće.“ Jer je majčin
krik prekinuo našu igru kao neočekivani blesak munje. Onda
se se vrata s mrežom naglo otvorila i tresnula u zid, i mama
je mahnito istrčala iz kuće. Stala je i podigla Majka visoko iz-
nad sebe kao bebu i, smejući se i plačući, ljubila ga i ljubila i
gugutala mu.
„Mali mamin dečko“, dahtala je. „Nikad nemoj da me
ostaviš. Nikad, nikad, nikad, nikad nemoj da me ostaviš.“
„Nisam ja Klito“, rekao je. „Nisam ja taj koji je mrtav.“
Odnela ga je u dnevnu sobu, svi su ponovo seli, i, mada
je Majk to mrzeo, morao je da joj sedi u krilu i istrpi milion
njenih poljubaca.
Spavali smo u istom krevetu, Majk i ja, i veoma, veoma
kasno te noći - negde posle ponoći - mama je došla u našu
sobu i tiho legla između nas, ali je i dalje Majk bio taj o kome
je brinula. I, dok je ležala leđima okrenuta meni, probudila ga
je milovanjem. Kada se vratila u svoj krevet morao sam da obr-
nem jastuk, jer je bio sav mokar od njenih suza.

III

Ko ide na pogreb? U nedelju ujutru majka i otac su se u kuhi-

nji žestoko prepirali povodom toga. Mama je htela da povede
Majka, ali je otac hteo da povede mene.
,,Ne“, rekla je mama. „Hoću da pođe Majk.“
„Čemu to?“ rekao je otac. „Zašto otežavati tim ljudima?
Ti znaš da kako će se Karlota i Frenk osećati kad ugledaju
Majka.“
„ 0 “, podrugljivo je rekla mama, „o čemu ti uopšte pri-
čaš?“

115
 ,,Ja dobro znam o čemu pričam“, rekao je otac. „Koji je
đavo vama ženama?“
„Kažem da Majk ide sa mnom“, rekla je mama. „I ići će.
Ako Džimi hoće da ide, neka pođe.“
,,A ja?“ rekla je Klara.
„Ništa od toga“, rekao je otac.
,,Ja i Džimi i Majk“, rekao jeToni.
Otac ga je prezrivo pogledao.
,,Pih!“ rekao je. ,,A ko si sad ti?“
,,U f‘, rekao jeToni. Bio je tohko mali da nikada nije umeo
da odgovori na to pitanje.
U telegramu je pisalo da će pogreb biti u tri popodne.
Bilo je samo sat vozom do Denvera, ali kad god bi neko iz
naše porodice negde išao, morali smo da izvmemo celu kuću.
Mama nije mogla da pronađe svoje ukosnice, a Majk nije
mogao da nađe svoju novu kravatu. Kad ju je konačno našao
u ostavi, ispostavilo se da su miševi progrizli rupu u njoj, pa
je zato dobio jednu staru očevu kravatu.
Uvlačeći beskrajnu kravatu u pantalone, vikao je: ,,Ne
sviđa mi se! Vidi kolika je! To je kravata za starca.“
,,Ko kaže da je to kravata za starca?“ rekao je otac. „Stavi
je i smiri se.“
Ali mama je htela da on lepo izgleda. Uopšte nije obra-
ćala pažnju na moj izgled, ali nije dopustila da Majk nosi tu
kravatu. Naterala jeTonija da ode preko puta do kuće Olive-
ra Holmsa i pozajmi svetloplavu kravatu za Majka, a ja sam
otišao da pozajmim ukosnice od gđe Dejli, dok je ona sedela
na krevetu u podsuknji, raspuštene kose i preplitala prstima,
ušivajući dugme na Tonijev kaputić.
Kad smo najzad bili spremni za polazak, nije mogla da
pronađe svoj šešir. Umorna i razdražena, stajala je usred hrpe
kutija u plakaru i dozivala sve nas da tražimo njen cmi šešir.

116
Otac ga je našao na potpuno drugom kraju kuće, pod kreve-
tom moje sestre Klare, ali je Klara rekla da ne zna otkud šešir
tamo, i to je bila masna laž, jer Klara uvek krišom nosi ma-
mine stvari. Kada je otac nabio šešir preko grudvi majčine
kose, uzdahnuo je i rekao: „Blagi bože, obriši taj puder s vra-
ta. Izgledaš kao da si pravila tortu.“
Pljuvačkom je nakvasila kraj maramice i tapkajući uklo-
nila puder. Onda je zgrabila Majka za zglob na ruci i jurnula
napolje. Potrčao sam za njima, s njenom tašnom koju je zabo-
ravila.
Otac, Klara iToni stajali su na tremu i gledali kako idemo
niz ulicu. Kad smo malo odmakli, otac nam je zazviždao. Nas
troje smo se okrenuli.
„Požurite!“ viknuo je, dovoljno glasno da ga čuje čak i glu-
va gospođica Jejts, koja je otvoriia prozor i pogledala napolje.
„Požurite! Imate samo još pet minuta da uhvatite voz!“
Mama je stegla Majkovu šaku i požurila onoliko koliko
joj je dozvoljavala izlizana peta na desnoj cipeli, a po tome
kako se Majk trzao dok je češao stomak video sam koliko mu
je muka od svega i da je spreman da brizne u plač.

IV

Stigli smo na voz i sat kasnije bili smo na staci Denver Junion.
Odatle smo išli žutim tramvajem do kuće tetke Karlote i ujka
Frenka. Čim smo ušli i seli u tramvaj, mama je počela da
plače, tako da su joj kapci bili crveni kad smo sišli u tetka Kar-
lotinoj ulici. Zastali smo na uglu da mama zategne podvezice,
a Majk i ja piškimo iza žive ograde, pa smo produžili ulicom.
Ispređ tetkine kuće je bilo toliko ljudi i automobila da je
to bio najveći pogreb u istoriji naše familije, i bilo je toliko

117
cveća da su neki buketi bili naslagani čak i na tremu, pa si
mogao da namirišeš pogreb čim izađeš iz tramvaja.
Popeli smo se stepenicama do predsoblja.Tamo je stajalo
desetak Italijana u prazničnim odelima, i tužnih lica gledalo
preko ramena ljudi ispred sebe ka salonu, gde je kovčeg bio
izložen nasred prostorije zagušene mirisom tamjana. Pok-
lopac je bio otvoren, a voštano i sjajno lice Klitovog tela spa-
valo je večnim snom, dok su se oko njega čuli jecaji, uzdasi i
molitve tamnoputih žena u crnini, koje su grcale u suzama i
povremeno klečale a povremeno se dizale, prvo na jedno pa
na drugo koleno, da poljube ledenu ručicu sićušnog tela oko-
vanu brojanicom, u sivom sanduku sa srebrom optočenim
ručkama.
Majk i ja smo sve to gledali iz predsoblja, kroz noge muš-
karaca, a onda nas je mama povukla kroz gomilu i uz stepeni-
ce do tetka Karlotine spavaće sobe.
Tetka je ustala sa kreveta, pa su sestre pale jedna drugoj
u zagrljaj i neuteŠno plakale.Tetka Karlota je toliko plakala da
joj je lice bilo kao rana. Ruke su joj bile oko majčinog vrata,
šake su mlitavo visile, a nokti su joj bili izgriženi do krvi. Za-
tvorio sam vrata, pa smo Majk i ja stajali i gledali.
Onda smo ugledali ujka Frenka. Stajao je kraj prozora.
Nije se pomerio kad smo ušli, samo je stajao sa svojim dlaka-
vim šakama u zadnjim džepovima. Retko je govorio sa nama,
ali je bio ljubazan i darežljiv, i svake godine slao nam je pidža-
me za Božić. Nismo mnogo znali o njemu, osim da je elektri-
čar. Bio je visok čovek tankog vrata; ispod njegove preplanule
kože kičma mu se ocrtavala kao konopac, pa se uvek činilo da
je uredno podšišan.Telo mu se nije grčilo od jecaja, i kad smo
na oknu videli odraz njegovog mršavog lica suvih očiju, začu-
dilo nas je što ne lije suze. Nismo to mogli da shvatimo.
„Zašto on ne plače?“ prošaptao je Majk. „On je tata, zar
nije?“

118
 Mislim da ga je ujka Frenk čuo, jer se polako i podozrivo
okrenuo, kao što se neko okrene da pažljivije oslušne glas ne-
ke nepoznate ptice. Video je majku i mene, a onda je uočio
Majka. Njegova kolena kao da su istog časa klecnula i on je
ustuknuo ka prozoru prekrivši dlanom usta. Taj prizor je na-
veo mog brata da vrisne, a onda je zgrabio majku oko struka
i sakrio lice u udubljenje njenih leđa.
Ujka Frenk je ovlažio usne.
,,0 “, rekao je, protrljavši oči. „O, to si ti, Majk.“
Seo je na krevet, dahtao je i provlačio obe ruke kroz kosu.
Tada je tetka Karlota ugledala Majka i srušila se na krevet, li-
ce joj je podrhtavalo u naborima ružičastog prekrivača. Ujka
Frenk ju je potapšao po ramenu.
,,De-de“, promumlao je. „Moramo biti hrabri, moglie mia.“
Ali nije plakao, i to je bilo sve čudnije što sam više mis-
lio o tome.
Mama se sagla da popravi Majkovu iskrivljenu kravatu,
„Budi dobar dečko“, rekla je, ,,i poljubi ujka Frenka i tet-
ka Karlotu. I ti, Džimi.“
Ja sam ih poljubio, ali Majk nije hteo da priđe ujka Fren-
ku. ,,Ne, ne, ne!“ vikao je. ,,Ne, ne!“
Pošao je za mnom kad sam se uputio ka prozoru koji je
gledao na dvorište. Pogledali smo napolje u vrelo nedeljno
popodne i videli ono u šta je gledao ujka Frenk kad smo ušli.
Bio je to polomljeni bicikl. Ležao je pored jame za pepeo, pre-
savijena gomilica gvožđa. Majk je i dalje gledao preko ramena
u ujka Frenka, kao da iščekuje udarac, i kad je ujka Frenk us-
tao s kreveta, prišao prozoru i stao pored nas, Majk se privio
uz mene i počeo da cvili od straha. Ujka Frenk se tužno nas-
mešio.
,,Ne boj se, Majk. Neću te povrediti.“
Pogladio me je po kosi, i čak sam kroz nju osetio kako mu
je suva ruka i koliko je tuge u njoj.

119
 ,,Vidi“, rekao je. „Džimi se ne boji svog ujka Frenka, zar
ne, Džimi?“
,,Ne, ujka Frenk. Ne bojim se.“
Ali Majk se skupio da se ukloni od njegovih tužnih dla-
nova. Ujka Frenk se upinjao da se osmehne, da bi najednom
izvadio dve kovanice od pola dolara iz džepa. Ja sam uzeo je-
dnu, ali je Majk oklevao, gledajući u majku koja je sedela na
krevetu. Ona je klimnula glavom. Blaženi osmeh ukazao se
na dečakovom licu, pa je šmrcajući prihvatio novčić i prepu-
stio se zagrljaju ujka Frenka.
„Mali dečak Majk“, rekao je ujka Frenk. „Mali dečak
Majk, tako sličan mom malom dečaku Klitu.“ Ali nije plakao.
Posadio je Majka sebi na krilo, i do trenutka kada je tre-
balo da povorka krene ka groblju, moj brat mu je postao du-
boko privržen. Sišli su niz stepenice do parkiranih automo-
bila, Majk je držao ujka Frenka za ruku i radoznalo i s divlje-
njem gledao naviše u njegovo lice.
Ujka Frenk je bio jedini koji nije plakao tokom pogreba.
Stajao je malo iza pročelja groba, tetka Karlota se jecajući os-
lanjala na njega, oči su mu bile sklopljene, vilica stegnuta.
Oko groba se tiskala gomila Ijudi, muškarci sa šeširima u ruci,
maramice žena lepršale su u beživotnoj popodnevnoj jari, je-
caji su prštali kao nevidljivi mehurići, sveštenik je škropio sve-
tom vodicom, pogrebnik je s profesionalnim dostojanstvom
stajao u pozadini, kovčeg je polako tonuo, a brat i ja smo sta-
jali jedan pored drugog, zagledani u crnu zemlju koja se po-
javljivala dok se sanduk spuštao, oči su nam bludele i blu-
dele, grudi su nas bolele, srca su nam pucala od užasa i prve
patnje dok je Klitov život poslednji put navirao iz naših seća-
nja, živo i tužno; naša mama je tiho jecala i grizla maramicu,
remeni oko sanduka su pucketali, srebrni čekrci su škripali,
sunce je blistalo na njima, sveštenik je neprestano mrmljao,
muškarci su postiđeno kašljali, žene su naricale, tetka Kar-

120
lotu je od slabosti hvatala nesvestica, pa se držala za ujka Fren-
ka, a on je bio tu, stegnute vilice i sklopljenih suvih očiju, mi-
sleći misli oca, misleći - samo Bog zna o čemu je mislio.
Onda je sve bilo gotovo.

Vratili smo se do tetka Karlotine kuće i seli u dnevnu so-

bu, tetka Karlota je i dalje plakala, a moja mama ju je tešila.
Ošamućen i beo, ujka Frenk je stajao kraj prozora, Majk je
gledao u njegovo lice.
Majk je rekao: ,,Je 1’ ti nikad ne plačeš, ujka Frenk?“
Čovek je samo pogledao naniže i slabašno se osmehnuo.
,,Pa je 1’ plačeš?“
,,Majk!“ rekla je mama.
,,Pa zašto ne plače? Zašto ne plačeš, ujka Frenk?“
,,Majk!“
„Smiri se, Majk“, rekao sam.
,,Pa zašto ne plače?“
Ujka Frenk je pritisnuo slepoočnice.
,,Ja plačem, Majk“, rekao je.
,,Ne, ne plačeš.“
,,Majk!“
,,Pa ne plače.“
„Ućuti više, Majk“, rekao sam.
„Ali nisi plakao na groblju, a svi ostali su plakali.“
,,Majk!“
,,On jedini nije plakao, gledao sam.“
„Majk! Izađi napolje.“
Ozlojeđeno je izašao na trem i seo na stolicu za ljuljanje
kod prozora, leđima okrenut ujka Frenku. Počeo je žestoko da
se ljulja, ukočivši noge dok se odbacivao unazad. Ujka Frenk

121
se okrenuo od prozora, izašao napolje i nagnuo se nad Maj-
kovom stolicom, smešeći mu se. Onda je progovorio. Gledao
sam kroz prozor, ali nisam mogao da čujem šta je rekao. Majk
se nasmejao, pa su zajedno sišli niz stepenice i izašli na ulicu.
„Kuda idu?“ rekla je mama.
,,Ne znam“, rekao sam.
Kako se ni nakon pola sata nisu vratili, mama i tetka su
me poslali da ih tražim. Pošao sam ulicom do dragstora na
uglu, i tu sam ih pronašao. Bili su u delu sa sladoledom, Majk
je pio sladno mleko, pohlepno ga uvlačeći kroz slamku. Ujka
Frenk je sedeo naspram njega, s dlanovima preko lica, krupne
suze curile su mu niz obraze i kapale na sto dok je gledao Maj-
ka kako srče mleko.

122
 ŽENA ZA DINA ROSIIA

vao se Dino Rosi i bio je berberin u severnom Denveru,

Z dole u italijanskom kvartu, gde smo živeli kad smo bili
deca. On se nekada udvarao mojoj majci.To je bilo negde 1909,
pre nego što je moj otac stupio na scenu. Dino Rosi nije mogao
da bude preterano žestok u svom udvaranju; bio je suviše ne-
žan za tako nešto, bio je tako tanušan, tako je tiho govorio, imao
je tako male šake i stopala. Nije mogao da se meri s mojim
ocem, koji je bio zidar, nije mu bio nikakva konkurencija.
Otac i majka venčali su se Dinu ispred nosa. Dino Rosi je jed-
na od mojih najranijih uspomena. Sećam se kako sam jahao
konja na njegovim kolenima, kako sam cupkao gore-dole na
njegovim koščatim kolenima.
Šest ili sedam puta godišnje Dino je dolazio kod nas na
večeru. Obično je tata navaljivao da on dođe.Tata je sa svog
puta skretao do Dinove berbernice da bi ga pozvao na večeru.
Nama deci, Majku, Toniju, Klari i meni, razlog je bio oči-g-
ledan: tata je voleo da Dino dođe zato što je Dinu propao sav
trud da se oženi mamom, dok je tata uspeo u tome.Tu je bila
mama, koja je sve vreme ulazila i izlazila iz sobe, kružila oko
stola i posluživala večeru, nagrada jednom muškarcu i gu-
bitak za drugog. Kad god je Dino bio tu, tata je pokazivao
upadljivu nežnost prema mami. Sa mesta gde je sedeo izme-

123
đuTonija i mene, Dinove krotke oči gledale su kako tata grli
mamu kad god bi došla iz kuhinje donoseći pečenje, ili ma-
karone, ili šta god da je spremila. U drugim navratima tata bi
hvatao mamu i žestoko je ljubio.
To je bilo nešto nesvakidašnje i bilo jeodvratno, jer tata
to nikada nije radio osim kad je Dino bio tu.Tata je bio sklon
promenama raspoloženja: danima bi bio zlovoljan i pravio je
scene zbog beznačajnih stvari: ili su mu jaja bila suviše rovita,
ili mu maramice nisu bile opeglane, ili mu je falilo dugme na
košulji, dizao je obe pesnice ka plafonu, čupao sebi kosu i ur-
lao pretnje. Ako bi na stolu nedostajao hleb ili so ili biber, obi-
čno bi nas opominjao, posebno mamu, da mu je svega dosta
i da će da ode od kuće i živi sam. Navikli smo na te njegove
ispade i niko nije obraćao pažnju na njih, čak ni sam tata.
A kad je Dino bio tu, mamma mia, koliko je tata bio dru-
gačiji! Tada mi je bilo četrnaest, ali je čak i moj brat Toni,
kome jedva da je bilo šest godina, osećao skriveni bodež iza
tatinog čudnog ponašanja. Tata ga je zabadao, mučeči Dina,
koji je živeo u dve sobe iza berbernice na ulici Osedž, i vero-
vatno nikada ne bi mogao da nađe ženu koja bi vodila brigu
o njemu.Tata je uvek potezao temu braka - Dinovog - u prisu-
stvu svih nas, za samim stolom.
„Šta je kog đavola s tobom, Dino? Jesi li ti muško ili šta
si? Već ti je skoro četrdeseta, ćelaviš, a i dalje živiš u toj rupi
iza berbernice. Nađi sebi ženu, Dino! Madonna, kako to uop-
šte izdržavaš? Kako možeš da živiš bez žene?“
Onda bi se okrenuo i dohvado mamu oko struka, stežući
je svojim grubim šakama dok se mama strpljivo smešila, nje-
no ljubazno lice molilo je Dina za razumevanje, molilo je da
oprosti tati.
„Vidi mene!“ nastavio bi tata. „Vidi šta ja imam. I vidi ovu
hranu na stolu. Kakvo kuvanje, tako dobro za stomak muškar-
ca! Jesi li ikad probao ovakve raviole, a Dino?“

124
 Dino bi se nasmešio u znak pohvale.
„Odgovori mi, Dino! Ne boj se. Nemoj da se stidiš pred
mojom ženom. Nekada si bio zaljubljen u nju. Nekada si čak
pokušao da se oženiš njom.“
Dino je uvek govorio na italijanskom.
„Ravioli su izuzetni, Gvido“, odgovorio bi. „Ambrozija!“
I on bi prstima skinuo poljubac sa usta, upućen tanjiru.
„Naravno. Sve je ambrozija kada ti tvoja žena kuva. Ah,
Dino, kakva si ti budala što živiš u tom ćumezu. Ti, sa svom
svojom ušteđevinom, i šta imaš od toga? Ništa! Usamljenost,
sedu kosu, starenje.“ Onda bi se u njegovom glasu ukazao po-
verljiv ton. „Dino, ti mora da imaš bar dvadeset pet ili trideset
hiljada dolara u banci, a Dino?“
Dino bi pogledao u pod, i svi bismo patili zajedno s njim,
jer Dino nije bio čovek koji se hvalio onim što poseduje, a bio
je darežljiv, Dino Rosi, besplato nas je šišao i davao nam sva-
kom po kvoter* kad god bi došao kod nas kući, a uvek i lepe
poklone za Božić.
Posle večere bilo bi još gore. Dino bi pomogao mami i
Klari oko sudova, a onda bi došao u dnevnu sobu, gde je tata
sedeo i nestrpljivo ga čekao, pun prezira prema odraslom muš-
karcu koji učestvuje u beznačajnim ženskim poslovima. Pi-
juckali su aniset i pušili cigare. Posle večere je na nas bio red,
mi smo tada postajali žrtve očeve taštine.
Uvek bismo se tiho iskrali iz kuće, van njegovog vidnog
polja i domašaja, ali bi nas on neizbežno pozvao, glas bi mu
bio odvratno nežan, pa ipak sa prizvukom komande koja nas
je plašila. Ostavili bismo igračke i ulazili u kuču, oborenih usa-
na, nesrećni zbog Dina, a još nesrećniji zbog onog što nas čeka.

Dvadeset pet centi. Prev.

125
 Tata bi sedeo kraj prozora u velikoj stolici za ljuljanje , a
Dino bi sedeo na sofi kod police sa knjigama. Umarširali bis-
mo na sredinu sivog tepiha kao drveni vojnici, i tamo smo
stajali dok su nam se ruke budalasto klatile, svako od nas dece
svesno da je tatin jaki burgundac sada dostigao svoje puno dej-
stvo nad njim. Tu je sedeo tata, Neron na svom tronu, tela
duboko zavaljenog u stolicu za ljuljanje, mlitavih ruku na do-
ručjima, ispruženih nogu. Majk,Toni i ja bismo uvek poželeli
da otrčimo daleko u noć i tamo u stidu sakrijemo svoja lica.
S Klarom je bilo drukčije; tata nije mnogo mario za nju, zato
što je bila devojčica.
„Evo ih, Dino“, počeo bi tata. „Moji sinovi. Meso mog
mesa, kost moje kosti. Mojih ruku delo, Dino. Ja sam stvorio
ove dečake, ja i niko drugi. Ah, Dino! Radost stvaranja sinova!
Pogledaj ih; bistre oči, gusta kosa, jake kosti, zdrava koža. Oni
nose moje ime, oni me čine besmrtnim, oni me spasavaju od
groba. Kad me ne bude više na zemlji, moj duh će živeti i ži-
veti u telu ovih dečaka, i njihovih sinova, i sinova njihovih si-
nova.“
Nas trojica bismo se pogledali, zbunjeni, s osećanjem uža-
sne ogoljenosti, naše bi oči postavljale jedno drugom isto pi-
tanje: Zašto on ovo radi? Ali na kraju bi mali Toni najgore
prošao, jer je bio najmlađi i najslađi, pa je on bio taj koga bi
tata pozvao da mu priđe.Toni bi se mrštio dok bi vukao noge
prema tati, a tata bi podigaoTonija na krilo i držao ga tu, ste-
žući ga u zagrljaj svojih velikih ruku kad god biToni pokušao
da se izmigolji. SirotiToni! Majk i ja bismo otrčali iza kuće,
odahnuvši, govoreći: „Nek se nosi, nek se nosi!“ Ali Toni je
morao da sedi tamo i cupka na tatinim kolenima, i čak da trpi
poljupce, što je bilo poprilično gadno, jer je tata pušio svoje ja-
ke crne Toskaneli cigare, i kad bi se Toni konačno oteo, usta
bi mu ostala stisnuta, kao da i dalje pokušava da se ukloni od
tatinog lica.

126
 ★ ★ ★

„Našao sam ženu za Dina Rosija.“

To je tata rekao. Bili smo u krevetu, četvoro nas u jednom
krevetu,Toni i Hugo, naš terijer, u sredini, Majk i ja na spolj-
noj strani kreveta. Klara je spavala na sofi u dnevnoj sobi.Tata
tek što je stigao kući iz Kluba Mala Italija, i mogli smo da ga
čujemo kako u susednoj sobi govori mami dok se svlačio, nov-
čići i ekseri zveckali su mu u džepovima dok je skidao panta-
lone.
„Našao si ženu?“
To je bio mamin glas, zaškripali su federi na krevetu, i
znali smo da je sela kad je čula njegove reči.
„Ženu. Dino Rosi će se oženiti, tako mi boga!“
„Ali kada? S kim?“
„S Koletom Drigo“, rekao je tata.
„A ko je Koleta Drigo?“
„Žena“, rekao je tata.
„Ali ko je ona? Kakva žena?“
„Prelepa žena. Iz Čikaga.“
„Da li je Dino voli?“
„Nije je još ni upoznao.“
Mama je duboko udahnula. Majk i ja smo seli, iščekujući
da čujemo još nešto. Hugove uši su se podigle i načuljile, i
počeo je da reži. Zbog tišine smo znali da je mama ostala bez
reči. Dugo se odande nije čuo nikakav zvuk. Jedna od tatinih
cipela je lupila o pod, onda i druga. Hugo je počeo da ližeTo-
nijevo lice, pa je iToni seo u krevetu. Čuli smo kakoTata tap-
ka bosim nogama po podu, čuli smo kako je isključio svetlo i
još jednom tapkanje njegovih stopala dok je prelazio na svoju
stranu kreveta.

127
 ,,Ti mora da si poludeo“, rekla je mama. „Dino ne želi da
se ženi. On je veoma srećan.“
,,Ne, nije“, rekao je tata.
„Kakva je ta žena?“
,,0 “, rekao je tata, „nije tako loša.“ Po načinu na koji je
to rekao znali smo da Koleta Drigo, ko god da je, mora da je
prilično loša žena. Tata je zevnuo. „Večeras sam je upoznao“,
rekao je. „Nova je u gradu. Dolazi sutra na večeru. I Dino.“
„Misliš - dolazi ovamo, u ovu kuću?“
,,Naravno“, rekao je tata. ,,A gde si mislila?“
Mama je ustala iz kreveta, žurno prešla preko sobe i upa-
lila svetlo, koje je prošlo je i u našu sobu, jer su vrata bila od-
škrinuta. „Neću tu ženu u svojoj kući“, rekla je. „Čuješ li me?
Nećeš je dovesti pod moj krov, da jede za mojim stolom. Ne-
ću da imam ništa s tim.“
„Kako to misliš u tvojoj kući?“ rekao je tata. „Kako to
misliš, pod tvojim krovom? Za tvojim stolom? Ja pravim pare
u ovoj porodici, i biće kako ja kažem.“
„Čuo si me!“ rekla je mama. „Siroti Dino, siroti nevini
Dino. E pa neće moći!“ Čuli smo klaparanje vrata plakara,
oblačenje kućne haljine, onda mek šum maminih stopala dok
ulaze u papuče. Svetlo u dnevnoj sobi preplavilo je ostali deo
kuće kad je mama izašla iz spavaće sobe. Čuli smo je kako
hoda naokolo, kao da besno ide u krug.
„Žena za Dina!“ zadihano je rekla. „Pazi molim te!“
„Dođi u krevet!“ viknuo je tata. ,,Ja sam zidar, ako si slu-
čajno zaboravila. Moram da budem na poslu u sedam ujutru.“
Mama je pogasila svetla i vratila se u krevet. Čuli smo je
kako nešto tužno govori sama sa sobom. Majk i ja smo ležali
u mraku i osluškivali. Toni je zaspao, Hugova njuška bila je
položena preko njegovog vrata, Hugove debele usne su duvale
i uvlačile vazduh. Posle nekog vremena mama je zaječala i
obmula se u krevetu. Ponovo je sela.Tata je uzdahnuo.

128
 „Šta je sad?“
,,0na neće doći. Ne želim je u kući.“
„Čula si me već. Ona dolazi na večeru, a dolazi i Dino.
Vreme mu je da se oženi, i tako mi boga pobrinuću se da to
i uradi.“
„Neću da kuvam večeru. Neću to da radim.“
,,Da, hoćeš.“
Prepirka se nastavila, sve dok Majk nije zaspao, a Hugu
se toliko smućilo od galame da je iskočio iz kreveta i otišao na
svoje mesto iza šporeta u kuhinji. Slušao sam njihove glasove
u mraku, ali ništa više nije rečeno što bi razjasnilo misteriju
Kolete Drigo. Mamin glas je bio ogorčen. Stalno se čulo ,,ta
žena“, ali nijednom njeno ime. Čak i kad sam zaspao, svađa
se nastavila, mama je uporno govorila da neće kuvati večeru
za tu ženu, a tata ju je upozoravao kako je bolje da to uradi.

Tata je pobedio u toj prepirci. Što se toga tiče, tata nikada

nije izgubio ni u jednoj prepirci sa mamom, ali znao sam da
je ponovo pobedio tek kad sam se sledećeg popodneva vratio
iz škole i nanjušio bogat miris sosa za raviole koji se širio po
kući. Ravioli su značili jednu ili dve stvari u našoj kući: ili je
to bila Uskršnja nedelja, ili Božić, ili su nam dolazili gosti. A
nije bio ni Božić ni Uskrs.
Dovoljno je bilo videti Hugove tužne oči i oborene uši i
znao sam da je mama opasna. Hugo nije čak ni hteo da uđe
u kuću. Ušao sam u kuhinju, a mama se okrenula, lice joj je
bilo vrelo i znojavo, i naredila mi da izađem. Kecelja joj je bila
brašnjava i pokušavala je da oduva pramen kose sa očiju.
„Hoću samo krišku hleba sa kikiriki-puterom“, rekao sam.
Podigla je ruku i pokazala ka vratima. Nisam se pomerio.
Stajala je, pokazujući rukom i duvajući ka svojoj kosi. Slegnuo
sam ramenima i udaljio se.Toni je prošao isto kao ja. Bimio

129
 se, galamio i tražio da dobije svoju redovnu krišku hleba s
kikiriki-puterom, ali nije vredelo. Kad je Majk stigao kući, i on
se vratio praznih šaka u dvorište. Klara je jedina nešto dobila.
Ostala je s mamom u kuhinji. Sedeli smo pod stablom jabuke,
nemi i pokunjeni.Ta žena, ta Koleta Drigo, bila je kriva za sve.
Tata je došao kući nekoliko minuta pre šest. Dvorište se
rumenelo pri zalasku sunca. Čuli smo tatu u kući, blokeji na
njegovim petama zvonko su odjekivali po podu, a onda se za-
čula i pesma koju je zviždukao prilikom brijanja. Duge senke
pružile su se iza ograde zadnjeg dvorišta. Ni reč nismo pro-
govorili. Posle nekog vremena tata je prestao da zvižduće, i
Hugo je nemirno zacvileo. Čudan neki mir nastao je s mra-
kom. Sedeli smo i gledali u prozor kuhinje, posmatrali mamu
kako se kreće tamo-amo od stola do šporeta i natrag. Ubrzo
je tata izašao u dvorište. Bio je obrijan i namirisan, lepo smo
mogli da ga osetimo, bilo je kao da sediš kod frizera. Nosio je
malu čašu vina. Seo je na stepenice zadnjeg trema i pijuckao
ga u zloslutnoj tišini. Jednom je bučno coknuo usnama, ali to
je bilo samo junačenje, jer bilo je neke krivice u tome kako je
gledao oko sebe; a kad je pucnuo prstima i dozvao Huga, pas
je ustao i polako se udaljio.
Onda je stigao Dino. Mama je proturila glavu kroz vrata
i rekla nam da uđemo.Tata je skočio.
,,Dino!“ rekao je. „Da li je to Dino stigao? Pa da li je mo-
guće?“
To je bilo kao da pokušava da ubedi sve nas da je Dinov
dolazak neočekivan događaj, uprkos činjenici da je on lično
pozvao Dina da dođe na večeru. Ušli smo u kuću.Tata je str-
čao u podrum do svojih buradi sa vinom, a Dino je stajao kod
šporeta, oči su mu se pobožno sklapale dok je udisao prediv-
nu aromu maminog paradajz-sosa. Dino je umeo takve stvari.
Mamino kuvanje je bilo mnogo bolje kad je on bio m da ga
/ pohvali pokretima svojih malih prstiju i iskrama zahvalnosti
' u spokojnim očima.

130
 Stajali smo uz kuhinjski zid i posmatrali ga iz potpuno
drugačije perspektive nego ikad ranije. Hugo je podozrivo nju-
škao njegove cipele. Uvek smo nekako neodređeno žalili Dina,
a sada nam ga je bilo otvoreno žao i bili smo postiđeni što zna-
mo tajnu, što znamo šta ga čega. Žena će uzeti Dina. To nam
ništa nije značilo, a ipak je to bila katastrofa, mada nismo znali
zašto. Kad je video naša tužna lica nije mu bilo pravo. S neo-
čekivanim poletom pljesnuo je rukama.
„Šta je sad?“ rekao je. „Zašto ste tako pokisli?"
Zavukao je ruku u džep i izvadio sve svoje srebrne novči-
će da nam ih razdeli. Nije moglo jednako da se podeli. S nes-
trpljivim osmehom izručio je sve novčiće u Tonijeve šake.
„Podelite ih među sobom.“ Zahvalili smo mu se bez oduševlje-
nja. Dok smo se povlačili u dnevnu sobu, on je stajao na pragu
kuhinje i češkao se po glavi, na licu mu se ogledalo čuđenje.
„Šta im je?“
„Verovatno su umorni“, rekla je mama.
Ali šta je sa misterioznom Koletom Drigo? Naša žarka že-
lja da je vidimo činila je da se ukočimo pri najmanjem šumu
sa prednjeg trema. Hugo je spustio njušku do pukotine na dnu
vrata i iščekujući ležao tamo, povremeno bi nesigurno zare-
žao.
U kuhinji je tata sipao vino sebi i Dinu. Glas mu je imao
neuobičajen, odbrambeni ton. Kao da je po svaku cenu hteo
da odvuče Dinovu pažnju, i išao je do apsurdnih krajnosti,
samo da bi se Dino osećao što ugodnije. Postavljao je silna su-
luda pitanja o Dinovom zdravlju, njegovom poslu, i kako spa-
vaš ovih dana, Dino, i da li ti je vino dovoljno hladno, i kako
ti odgovara ovo vreme? Ako je Dino i posumnjao nešto, to je
prikrivao, jer se ponašao kao i uvek, glas mu je bio jednako blag
kao i njegove oči.
„Večera je spremna“, rekla je mama. „Naravno, ta žena
će kasniti."
„Još neko dolazi?“ rekao je Dino.

131
 Tata se pretvarao da je zapanjen.
,,Pa da, Dino. Dolazi Koleta Drigo. Zar nisi znao? Zar ti
Marija nije rekla?“
„Nije mi rečeno“, kazao je Dino.
Tata je viknuo na mamu: ,,Na šta to liči, zašto nisi rekla
Dinu da Koleta dolazi? Zar ti nisam rekao da mu kažeš? Ka-
kva si ti to uopšte žena?“
Mamine oči su bile grumeni leda.
„Slušaj me sad. Ja nemam ništa s tim, jesi li razumeo?
Apsolutno ništa.“
To je ućutkalo tatu, koji se zacrveneo od nemog besa.
Izašao je iz kuhinje i pošao prema nama u dnevnu sobu, svih
deset prstiju napadalo je njegovu kosu, lice mu je bilo kao uz-
burkana voda kad je pomerio zavesu i pogledao na ulicu.
„Svakog časa će da stigne“, rekao je sebi.
Znali smo zašto je izašao iz kuhinje: pogrešio je, sve je za-
brljao, i pobegao je od Dinovog spokojstva da bi se pribrao.
Sigurno će biti svađe kada Dino ode.Tata je uvek išao do kra-
ja sa svojim zamerkama, i on neće zaboraviti da je mama od-
bila da sarađuje.
Vraćao se u kuhinju kad je Hugo zalajao i onda smo čuli
kako se kola zaustavljaju ispred kuće.Tata je pohrlio ka prozo-
ru i pogledao napolje. „Došla je!“ uzviknuo je. „Evo je!“ To
je iz kuhinje dovelo mamu i Dina, uplašenih lica.Tata i Hugo
su istrčali napolje. Hugo je radosno skakao. Ustali smo i stali
kod vrata, na vreme da vidimo tatu kako grli ženu višu od se-
be i ljubi je u obraz. Tata ljubi drugu ženu! Čak je i Hugo iz-
gledao zapanjen.
U tami nismo dobro videli njeno lice, ali je njena silueta
naspram ulične svetiljke bila zaobljena, meka i uspravna. Ru-
ku pod ruku, ona i tata ušli su u kuću. Njena pojava, upadljiva
lepota te žene, ostavila nas je zabezeknute, otvorenih usta kad
je pogledala naniže u nas, njeni beli zubi su blistali.

132
 Tata nas je predstavio: prvo mene, ondaTonija, zatim Kla-
ru i na kraju Majka. Hugo je stajao i srećno se smejao, jezik
mu je visio iz usta, ali bio je samo pas, i svi su ga ignorisali.
Nismo mogli a da ne budemo veoma ponosni na tatu, obič-
nog zidara, ali uprkos tome čoveka koji je mogao da bude
ležeran u prisustvu lepotice kakvu nikad nismo videli. Kada
me je uzela za ruku i stisnula je svojim dugim, mekim prstima,
dok su teške zlatne narukvice na njenom zglobu zveckale kao
zvonca, toliko sam se uzbudio da sam se naglas zakikotao.
Nisam mogao da ne pozavidimToniju. Koleta ga je zagr-
lila, prošla mu prstima kroz kosu i privila ga uz sebe. Bio je
preplavljen ushićenjem, njegovo lice ozario je osmeh kakav
nikad ranije nisam video. Na trenutak je izgledao uplašeno, a
onda je podigao ruke i klonulo joj se prepustio, obgrlivši je
oko struka, sklopivši oči dok se privijao uz nju.
Mama i Dino su došli iz kuhinje. Mamino lice je bilo stro-
go, ali je Dino izgledao spreman na sve. Mama je obrisala šake
o kecelju i rukovala se sa Koletom. „Kako ste?“ rekla je mama.
„Dobro, hvala na pitanju“, rekla je Koleta. ,,A vi, gospo-
đoToskana?“
Mama nije odgovorila.
Bile su možda istih godina, ali je trideset pet godina mo-
glo da bude četrdeset pet ako bi se po maminom licu merilo
vreme, dok je Koletino lice moglo da pokazuje dvadeset pet.
Na maminom licu se videlo četvoro dece, video se čak i Hugo;
videla su se stoleća briga, milenijumi napora, eoni rada i
nevolja. Na licu Kolete Drigo nije bilo tragova dece, ni briga ni
napora; umesto svega toga video se redak spoj mladosti i zre-
losti; videli su se zanosi; videli su se veliki gradovi, srećna vre-
mena, čitav čudesni svet, a iznad svega njena lepota, crna
kosa, crne oči, preplanula koža. Mogao si da budeš siguran da
njen ljubimac, ukoliko ga ima, nije pas nego mačka, sijamska
mačka.

133
 Stojeći pored mame, Dino je više nego ikad izgledao kao
jedan od nas, naš brat ili naš ujak, a lepota Kolete Drigo činila
je tu ženu samom i izdvojenom od nas. Pružila je Dinu ruku,
kao klonulog belog labuda, i nasmešila se kad je Dino obrisao
znoj sa dlanova o svoj bok i, ostavši bez daha, s oklevanjem
prihvatio njenu ruku. Slabašno je stisnuo njene prste, naklo-
nivši glavu tako da je mogla da vidi začetak ćelavosti na njego-
vom temenu. Njene crne oči širom su se otvorile u znak spoz-
naje, kao da ga markiraju, kao da samoj sebi govori: „Znači ovo
je taj dasa!“
„Čast je upoznati vas“, rekao je Dino.
,,Hvala“, rekla je. „Hvala vam, Dino.“
Njegovo ime oblikovano njenim usnama dalo mu je sna-
ge. Odvažno je pogledao u nju, promena se dešavala na nje-
govom licu i telu, sreća je zračila iz njegovog osmeha.Tata se
uzmuvao naokolo, nervozan, kezeći se, i mogli smo da vidimo
kako je već počeo da oseća da će, nakon svega, večera ipak biti
uspešna.
Prineo je stolicu Koleti, koja je svukla svoju bundu na
neki čudan način, kao da je gola ispod nje. Majku, Toniju i
meni zastao je dah dok smo gledali kako se ispod bunde po-
javljuje crni saten pripijen uz telo, i kao jedan smo jurnuli da
prihvatimo njenu bundu. Završilo se nerešeno, osam pesnica
stezalo je crno-belo krzno. Hugo je zario zube u rukav koji se
klatio, pa je i on cimao, sve dok ga tata nije naterao da otvori
čeljust. Odneli smo bundu u maminu sobu i s ljubavlju je
prostrli na krevet. Onda ju je Majk zgrabio u zagrljaj i uronio
lice u duboki okovratnik.
„Sveti Mojsije! Omiriši - jooo!“
,,Parfem“, rekla je Klara.
Hugo je kinuo.

134
 * * *

To je bila večera za pamćenje. Tata je insistirao da Dino

sedne pored Kolete, ali je Dino već našao sebi mesto između
Majka i mene. Mama je došla iz kuhinje i hladno gledala u
Koletu.
„Nisam večeras gladna“, rekla je mama. „Ništa ne bih
mogla da pojedem.“ Kako je mamino mesto uvek bilo izme-
đu tate i Dina, stolica je sada bila slobodna.
,,Dobro!“ dočekao je tata. „Baš lepo. Koleta, ti sedi na me-
sto moje žene, a ti, Dino, dođi ovamo i sedi pored Kolete.“
Koleta je ustala i senzualno skliznula na maminu stolicu.
Kad god bi se pomerila činilo se da je gola. Dino je bio veoma
učtiv, ali je odbio da se premesti. Raširio je ruke preko Majka
i mene, spustivši ih na naša ramena.
„Zadovoljan sam ovde“, rekao je. „Između svoja dva de-
čaka.“
„Ti si moj gost!“ rekao je tata, tresnuvši pesnicom o sto.
„Moraš da sedneš tamo gde ti ja kažem.“
Koleta je oborila pogled.
„Možda Dino ne želi da sedne pored mene“, promrmlja-
la je.
Dino je skočio sa stolice. Svečano se poklonio.
„Oprostite mi“, rekao je na svom učtivom italijanskom.
„Nisam mislio da vas uvredim, sinjorina Drigo. Bio bih više
nego radostan da sednem pored vas.“
„To sam hteo da čujem!“ rekao je tata. „Sada smo na pra-
vom putu. Sedi ovde, Dino, pa da jedemo. Gladan sam kao
zver. Marija!“
Mama se pojavila iz kuhinje.
„Šta hoćeš?“
„Hranu!“ viknuo je tata, sva njegova dotadašnja galant-
nost je iščezla. „Šta kog đavola misliš da hoću?“

135
 Mama nas je bez reči poslužila. Nasred tog širokog stola
od mahagonija stavila je pladnjeve piletine u lovačkom sosu
sa raviolima. Zatim je donela činije salate i povrća. Lice joj je
bilo kao od sivog kamena; oči su joj gledale pravo ispred sebe.
Nijednom nije progovorila. Jedna njena reč, jedan osmeh, i
večera bi bila spasena. Umesto toga je bila potpuna havarija.
Njeno pojavljivanje iz kuhinje unelo je napetost koja te
sprečavala da jedeš. Čim je ponovo otišla, tata je pokušao da
razbije tišinu mahnitom bujicom reči. To je samo povećalo
napetost. Večera je propala i svi su to znali, pogotovo Koleta.
Ali ne i Dino. Bio je to isti stari Dino, sa uvek spremnim
osmehom i blagim očima, neuznemiren sukobom koji se od-
vijao pred njim. Dok smo svi mi samo bockali viljuškama, on
je uzeo po dve velike porcije od svega, žvaćući i gutajući sa is-
tim sporim, idolopokloničkim obožavanjem maminog kuli-
narstva.
Za dezert je bila čokoladna torta. Čokoladna torta! Magi-
ja mamine čokoladne torte! Umrli bismo za čokoladnu tortu,
mi deca, ali te večeri jednostavno nismo želeli nikakvu čoko-
ladnu tortu. Niko nije želeo čokoladnu tortu. Kafu, da. Čak
je i Koleta pristala na šolju crne kafe, ali ne i na tortu.
Svi osim Dina. Napeto smo gledali kako jede jedno parče
i onda traži drugo, s očima punim divljenja prema svakom
zalogaju. Koleta je sedela uzdignute brade, s junačkim osme-
hom na usnama. Jednom je otvorila torbicu, izvadila paklo
cigareta, za trenutak se dvoumila, a zatim s rezigniranim škljo-
cajem zatvorila torbicu. Bilo nam je žao Kolete. Mamin nemi
revolt bio je napad na nju, i ona se činila tako sama, kao pre-
divna ranjena ptica. Stideli smo se mamine okrutnosti. Žalili
smo tatu, koji je prekidao tišinu patetičnim izjavama u stilu:
„Odlična večera!“ i „Ljudi moji, kakva hrana!“ i „Najbolje
jelo koje sam ikad jeo!“ Sto se tiče Dina, on je jeo s apetitom
male svinje.

136
 Kad je završio sa svojim poslednjim parčetom torte, ma-
ma je došla da pokupi prljave tanjire. Dino je ustao da joj po-
mogne.
„Molim te, Dino“, rekla je mama, „nemoj da se mučiš.“
„Ah, Marija“, rekao je Dino, „mala pomoć nije ništa po-
sle tako izvrsne hrane.“
Tata je namignuo Koleti.
„Tako znači! Nije ti bilo dovoljno što si odbijao da sedneš
pored počasnog gosta. Sada bi da je ostaviš sa mnom dok po-
mažeš mojoj ženi oko prljavih sudova!“
„Možda bismo svi mogli da joj pomognemo“, rekao je
Dino.
„Naravno!“ složila se Koleta i ustala.
Ali mama je odbila. Jasno je pokazala da neće da vidi ni-
kakvu Koletu Drigo u svojoj kuhinji. Sve se okončalo tako što
su mama i Klara obavile posao, dok smo se mi ostali okupili
u dnevnoj sobi. Koleta je kliznula dlanovima iza bokova, po-
ravnavajući haljinu pre nego što je sela nasred divana. S uzda-
hom se zavalila. Tata je seo pored nje. Mi smo se izvalili po
tepihu na sredini sobe, ležeći potrbuške, zagledani u prelepu
ženu. Ona je prekrstila noge i njena svilena kolena bila su kao
zlatne narandže. Buljili smo u čudu, uživajući. Hugo je na-
krivio glavu i naćulio uši. Na drugoj strani sobe, u ćošku, Dino
je seo na stolicu za ljuljanje. Pripalivši cigaru, ispustio je tanak
dim iz ugla usta.
„Šta radiš čak tamo, Dino?“ rekao je tata. „Zašto ne mo-
žeš da budeš kavaljer i sedneš pored Kolete?“
Dino je pogledao u cigaru, nesiguran.
„Savim mi je jasno da se ne dopadam Dinu“, rekla je Ko-
leta. „Osećam to čitavo veče.“
To je duboko žacnulo Dina. Ustao je, prislonio dlanove
na grudi i rekao: „Oprostite mi, sinjorina.Tako sam neotesan.

137
Nisam vičan društvenim manirima. Vidite, nisam baš često u
prilici da budem s nekim tako lepim kao što ste vi. Biće mi ve-
lika čast da sednem kraj vas, ako mi to dopustite.“
Ona je ljubazno klimnula glavom i on je seo, uplašen i
spreman na sve.
,,On pravo kaže, Koleta“, rekao je tata. „Govori ti istinu.
On ne zna ni ‘ž’ o ženama.“
Tata je odjednom postao vrlo prijateljski nastrojen. Ra-
širio se po celom divanu, ispružio noge i podigao obe ruke na
naslon divana. Njegova desna ruka je kao slučajno pala preko
Koletinih glatkih ramena, ali je nije sklonio, njegov dlan je
prekrio zaobljenu mekoću i nežno je stisnuo.
„Jeste li ikad čuli onaj o ledadžiji i ženi u kadi?“
,,Ne“, rekla je Koleta. „Molim vas, ispričajte ga.“
Tata je premestio cigaru. „Eto, ta žena se kupala u kadi.
Naravno da nije imala ništa na sebi, a onda je čula ledadžijin
kamionet pa se setila da nije stavila porudžbinu na prozor. I
tako je strčala dole, potpuno gola, da stavi porudžbinu na
prozor, ali kad je sišla, čula je kako neko dolazi, pa je pomis-
lila da je to ledadžija. Zato je utrčala u ostavu, a ništa nije
imala na sebi. Ali to uopšte nije bio ledadžija.To je bio čitač
struje koji je hteo da očita strujomer, pa je otvorio vrata od os-
tave, i eto nje, potpuno gole, koja mu govori: „O! A ja mislila
da ste ledadžija!“
Koleta se smejala, skrivajući šakom lice. Dino je sedeo
skrštenih ruku i smeškao se; bilo je očigledno da nije shvatio
vic, a nismo ni mi. Tata se setio još jednog.
„Jeste li ikad čuli onaj za farmera koji je hteo da se ženi?“
,,Ne“, rekla je Koleta. „Molim vas ispričajte ga.“
„Eto, taj farmer je hteo da se ženi.“ Tata je zastao i osvr-
nuo se, kao da sumnja da neko prisluškuje. Onda je ugledao
nas na podu. Kao da pojma nije imao kako smo sve vreme tu.
„Šta kog đavola radite vi klinci ovde?“

138
 Mi smo se naslađivali Koletinom lepotom. Uopšte nismo
bili spremni za takvo pitanje. Ništa nismo mogli da mu odgo-
vorimo.
„Gubite se“, rekao je. „Idite napolje da se igrate.“
Povukli smo se prvo u trpezariju, gde su mamine ruke i
dalje razdraženo sklanjale prljave tanjire, krv joj se skroz po-
vukla iz bledih usana. Stajali smo tamo, zadovoljni što bar ču-
jemo melodiju Koletinog glasa.
„I ti, Hugo“, rekao je tata. „Gubi se.“
Hugo se neodlučno udaljio, pogledavši nekoliko puta za
sobom. Onda smo to osetili iza nas, svaki od nas u isto vreme,
i pre nego što smo se okrenuli i pogledali u nju postali smo
svesni te agonije koja je navirala, preplavljivala nas, i svi smo
se u isti mah okrenuli, a ona je tamo stajala i gledala u nas, i
izgledala je milion godina stara, mama, naša majka, i mi deca
osetila smo njeno skrhano srce, stajala je pred vratima kuhi-
nje, s keceljom koja je skrivala svu bedu njenih malaksalih ša-
ka, mali potoci iščezle lepote zaludno su krivudali niz pustoš
njenih obraza.
Jednom sam i ja bila kao Koleta, govorile su njene neme
usne, ali sve to što sam nekad bila otišlo je u vas četvoro, i u
njega, i tu sad stojite, moja muka i moja nagrada. Osetili smo
njenu poruku, ali nismo mogli da je shvatimo, jer nas je zbu-
nila i prestravila nas; i radije nego da patimo zajedno s njom
prošli smo pored nje i izašli pozadi u dvorište, dok su suze kli-
zile niz njene obraze a tatin grohotan smeh odjekivao kroz
kuću. Ali Klara je ostala, držeći mamu za ruku.
Na prstima smo prošli oko kuće, kroz leje jagoda i nane,
sve dok nismo stigli do prozora dnevne sobe. Bio sam dovolj-
no visok, a bili su i Majk i Hugo, ali čak i kad se propne na pr-
ste,Tonijeve oči nisu dosezale do prozora. Šištali smo mu da
bude tih, ali on je dahtao i propinjao se, daj da vidim, daj da
vidim, cimao nas je za košulje i besneo kroz suze, a onda je po-

139
čeo da nas šutira i oborio je Huga, histerično je cičao na nas
da mu nađemo sanduk da stane na njega ili će sve pokvariti.
To me uplašilo: čupao je kosu i grizao prste kao u nastupu lu-
dila. Otrčao sam do šupe za ugalj i brzo doneo sanduk. Popeo
se na njega i istog trenutka se smirio, samo je blenuo i blenuo
u lepotu Kolete Drigo, dok su poslednji od njegovih jecaja
prelazili u neku vrstu uzdaha blaženog zadovoljstva.
Uzdrhtao sam od prizora. Koleta je i dalje sedela između
tate i Dina, prekrštenih nogu, i s prozora sam mogao da vidim
čak i više od kolena. Zateturao sam se od senzualnog šoka dok
sam očima gutao njihovu zaobljenost obloženu zlatnom svi-
lom. To je bilo nešto tamno i grešno, i hteo sam da u potaji
uživam u tome; nerviralo me prisustvo Majka,Tonija i Huga.
Osetio sam gnev što možda i Majk oseća isto i uživa u tome,
a možda iToni, mada je bio tako mali. Odjednom mi je došlo
da tresnem Majka u nos, tog pokvarenog malog majmuna.
„Zašto ne isparite?“ rekao sam.
„Tako da imaš ceo prozor za sebe? Nema šanse! Mi os-
tajemo - zar neToni? Zar ne, Hugo?“
Hugo je zalajao, aToni me upozorio: „Opet ću da plačem.“
„Dobro“, rekao sam, pakosno ga uštinuvši za ruku i ćuš-
nuvši Huga u stranu. „Ostanite, baš me briga.“ Hugo me je
dočepao za nogavicu i počeo da je cima, da reži i trese glavom.
Pomilovao sam ga, pa se umirio.
Tata je govorio. I ne samo to, tata je sad spustio šaku na
Koletino koleno, tapšući ga i urlajući od smeha. „Čim se Pet
sakrio pod krevet, ušao je Majk.“ Smejao se i smejao, presa-
mitivši se i puštajući taj grohot iz sebe, tapšući i stežući njeno
koleno. To je bio zarazan smeh. Koleta se smejala zajedno s
njim, kao i Dino, a onda smo se nas trojica na prozoru sme-
jali i smejali, Hugo je lajao i lajao, i niko od nas nije znao za-
što. Samo smo se smejali i smejali, sve dokToni nije pao sa
sanduka i otkotrljao se na travu, rukama se hvatajući za sto-

140
mak, Hugo je stajao nad njim i srećno režao, a Majk i ja smo
ga posmatrali, dok se iz sobe i dalje razlegao smeh, divlji bru-
talni smeh koji je bilo nemoguće razumeti.
Smeh se okončao isto tako naglo kako je i počeo, pa sam
pomislio da su mama i Klara uŠle u sobu, ali nisu.Toni se još
jednom popeo na sanduk. Sada tamo nije bilo baš nikakvog
smeha, i neka natmurenost navukla se na tatino i Koletino li-
ce. Ona je glancala svoje nokte o bedro i pretvarala se da je
veoma zauzeta ovim poslom. Tata je povukao šaku s njenog
kolena. Sedeo je kao Dino, stoički prekrštenih ruku, zubima
premeštajući cigaru, a Dinovo lice se smešilo kao i uvek, po-
kazujući jednostavnu zahvalnost što je zajedno sa njima.
Cutanje je ispunilo sobu. Dino je pogledao prema kuhi-
nji. „Ali šta je s Marijom?" upitao je. ,,Ah, trebalo je da joj po-
mognemo.“
Osluškivali su sve dok se nije začuo zveket tiganja u sudo-
peri. Dino je ustao i naklonio se.
„Molim vas da me izvinete.“
Posmatrali su ga kako izlazi iz sobe.Trenutak kasnije mo-
gli smo da ga čujemo kako u kuhinji razgovara sa mamom i
Klarom, i znali smo da im pomaže oko sudova.Tata i Koleta
su sada bili sami.Tata je namignuo Koleti kroz dim svoje ciga-
re. Nagnuo se bliže i nešto joj tiho govorio. Nismo to mogli da
čujemo sa prozora. Njegovo levo oko je čkiljilo dok je govorio,
i bilo je očigledno da govori o Dinu.Tata je čkiljio na određeni
način za svaku temu o kojoj je govorio. Mogli smo da pogle-
damo njegovo lice i nepogreŠivo saznamo da govori o politici.
Ili o ratu. Ili o ženama. Ili o novcu. Sada smo znali da tata go-
vori o novcu. Ne o svom novcu - znali smo da ga nema - već
Dinovom novcu. Samo je klimao glavom i njegovo čkiljenje
je postajalo sve izraženije. Koleta se igrala narukvicama na
svom zglobu i zamišljeno se smešila. Zgledali smo se, što je
bio naš način neodobravanja zavere koja se kovala u toj sobi,
mada ni reč nismo mogli da čujemo.

141
 Čim je začuo korake, tata je ustao sa divana. Veoma gla-
sno je rekao, skoro uzviknuvši: ,,I tako mu ja kažem: Džordž,
ono što ovom gradu treba je pošten gradonačelnik, jer ako
nemamo poštenje na vrhu, ne možemo ga očekivati na dnu.“
Ušavši u sobu, mama je zabacila kosu i zagladila je pocr-
venelim šakama. Njene hladne oči bile su namenjene Koleti
i tati, govorile su da nema šta da kaže nijednom od njih dvo-
je. Koleta je ustala.
„Moram sad da idem“, rekla je. „Divna je bila večera,
gospođoToskana. Zaista je prijala.“
Tata se nakezio. Videlo se da se oseća vrlo počastvovano.
Obgrlio je mamu oko struka i potapšao je po zadnjici. „Ništa
ti još nisi probala, Koleta. Ova stara cura stvamo zna da kuva.“
Onda se nasmejao. „Sta ti misliš, zašto sam se oženio njom?
Možda ne izgleda kao ti, ali ljudi moji, kako samo kuva!“
Mama je ustuknula, lice joj je bilo bledo i ukočeno. Dino je
uhvatio obe mamine šake i rastvorio njene dlanove. Sagnuo
se i ovlaš poljubio svaki dlan, u sredinu.
„Hvala ti, Maria mia“, rekao je na svom uobičajenom
italijanskom. ,,Te umorne male šake imaju suviše strpljenja za
sve nas.“ Mrgodnost je nestala s maminog lica i ona se prvi
put osmehnula. „Hvala ti, Dino“, rekla je.
Tata je izašao iz sobe i ubrzo se vratio s Koletinom bun-
dom. Hugo je zarežao i mi smo ga ućutkali.Tatine oči su bli-
stale dok je držao bundu, i videlo se da su mu prsti iznenađe-
ni takvom mekoćom. Sa strahopoštovanjem ju je pridržavao
Koleti, držeći je raširenu s obe ruke, kao da je neka životinja
koja ga ostavlja u nedoumici. Koleta je prešla kao leopard
preko sobe, do ivice divana, gde je ostavila maramicu. Svi mi,
oni u kući i mi na prozoru, zapanjeno smo je gledali i divili se
čudu njenih zanosnih pokreta.
Onda je tata progovorio. „Koleta, kad već ideš do grada,
zašto ne povezeš Dina?“

142
 „Naravno!“ rekla je.
Dino se pobunio: zašto bi se mučila, hodalo mu se, on
voli noćni vazduh, treba mu šetnja, stan mu je samo dve ulice
daleko. Okrenuli smo se od prozora da pogledamo auto koji
je stajao ispred kuće, njegove glatke linije topile su se u noći.
Izgledao je baš kao što treba, taj auto. Koleta je pripadala sa-
mo tom automobilu i nijednom drugom; bio je deo nje kao i
tamna kosa, crno krzno, pokreti leoparda.
Dino je uzalud protestovao. I Koleta i tata s prezirom su
odbacili njegovu želju za šetnjom, i kada mu je tata dao nje-
gov šešir, Dino je slegnuo ramenima, pobeđen.
„Hajde sad, vas dvoje“, rekao je tata. „Uskačite u kola.“
Uzeo je Dinovu levu šaku i podvukao je pod Koletinu de-
snu mišicu. Dino je pogledao u mamu tražeći pomoć, i mama
je shvatila, ali ništa nije mogla da učini. Koleta je stidljivo obo-
rila pogled, gledala je u Dina, jer je bila viša od njega.
Rekla je: „Izgleda da nema ničega Što možemo da učini-
mo u vezi s tim, zar ne, Dino?“ A Dino se nasmešio da prikri-
je svoju zbunjenost i stid.Tata je stao iza njih, stavio im ruke
na ramena i skoro ih oborio kada ih je stisnuo zajedno i gur-
nuo ih prema vratima.
„Hajde sad, vas dvoje!“ rekao je. „Izađite pod mesec i pod
one tamo zvezde i stvarno se upoznajte!“
Toni je pogledao u nebo.
„O čemu on priča? Nema nikakvih zvezda.“
,,A ni meseca“, rekao je Majk.
,,Cutite“, rekao sam.
Čuli smo ih na tremu. Potrčali smo oko kuće i bacili se
potrbuške u leju jagoda. Koleta i Dino su sišli s trema, ruku
pod ruku, i pošli stazom prema kolima. Dino je nežno poku-
šao da izvuče svoju ruku. Na to je tata povikao: ,,E nećeš, Di-
no! Šta ti je? Zar ni pet minuta ne možeš da budeš kavaljer?“
I tata se smejao.

143
 Bili smo toliko zgađeni tatom da smo zarili lica u leju ja-
goda, a meni se toliko smučio da sam zubima čupao travu.
Kad su izašli na ulicu, Dino je ipak izvukao svoju šaku ispod
Koletine mišice i pošao ka limuzini, hitro otvorivši vrata da
ona uđe. Ali Koleta jedva da ga je i videla, prošla je pored
blistavog čudovišta, a onda zastala pred izubijanom krntijom
koja je bila parkirana iza njega. Ta olupina je bila neki stari
ford, ulubljenog krova, slupanih blatobrana, oljuštene farbe.
To je bio takav krš da ga do tada nismo čak ni primetili.
,,Ne, Dino“, rekla je Koleta. „Sirota ja. Ovo su moja kola.“
Šokirani, razočarani, u neverici, sve troje smo ustali sa tla.
Nismo više marili da li nas neko vidi. Koleta je sela za volan,
a Dino je seo pored nje. Motor je zakrkljao i pokrenuo se na-
kon serije tandrkanja i odvramog škripanja dok je Koleta do-
davala gas. Kola su otkloparala niz ulicu, dok je Hugo jurcao
za njima i ogorčeno lajao, a mi stajali i podsmešljivo gledali
trag prljavog dima iz auspuha koji je gotovo skrivao tablicu Či-
kaga.
,,Bljak“, rekao je Majk. ,,0na je prevarant.“
„Mrzim je“, rekao jeToni.
„Pozerka“, rekao sam.
Hugo se vratio do mesta gde su kola bila parkirana. Užur-
bano je njušio ovde-onde i, pogledavši niz ulicu u pravcu ku-
da su otišli, dlaka mu se nakostrešila na vratu i preteći je za-
režao.

★ ★ ★

Nedelju dana nakon Koletine posete naša kuća je bila

prilično teško mesto za život. Mama je potpuno zapustila
svoju kosu, prestala je da koristi puder, i stalno je nosila istu
cicanu haljinu sa belim tufnama. Tako je uvek bilo u našoj

144
kući. Mama i tata bi se posvađali, i onda bi mama potpuno
prestala da vodi računa o sebi.
Sa tatom je bilo sasvim suprotno. O, on se lickao više ne-
go ikad. Glancao bi cipele i sve vreme zviždukao, kao da će se
nešto vrlo uzbudljivo desiti te noći, neki bal, ili banket u Klu-
bu Mala Italija.
Dok bi mama kuvala večeru bio je veoma nežan prema
nama, davao je Klari novčić zato što mu je očetkala odelo ili
otišla po skupe cigare, jer je u tim periodima sukoba sa ma-
mom, tata uvek pušio Čenselors, ostavljajući po kući njihov
bogati očinski miris. Onda bismo seli za večeru, tata sav us-
treptao u beloj košulji bez kravate, i smejao se i pričao nam
herojske priče o tome šta je radio u stara vremena, kad su
muškarci bili muškarci, a zidari pravi umemici, i kada je podi-
gao čitavu crkvu svojim rukama.
Tada smo ga obožavali: bio je uzbudljiv, i odgovarao je na
sva pitanja čudesnim pričama koje su se završavale onako
kako to ne biva ni u snovima. Ponekad bismo se ljutili na
mamuj jer bi odgurnula svoju stolicu i odlazila od stola usred
neke od njegovih priča. Senka bi prešla preko njegovog lica
dok ju je gledao kako odlazi, mi bismo ga bučno molili da
nam ispriča šta je dalje bilo, a on bi se trgao kao da je sve to
samo san, rekavši: „O, da, gde sam ono stao?“ Mi bismo mu
rekli, a onda bi on uzdahnuo i završio priču.
Ali njegove priče su uvek bile bolje kad ih je mama slu-
šala. Nismo mogli da shvatimo zašto je mama i dalje Ijuta na
njega; ponekad smo krivili mamu, mada nam je na neki način
bilo drago što su u svađi, jer tata nikada nije pričao te lude
priče iz svoje prošlosti osim ako on i mama ne bi govorili je-
dno s drugim. Mnogo sam mislio o tome u tim danima, i go-
vorio sam koliko je mama nerazumna, i mislio sam kako ne
bih, da sam ja ona, nikada mogao da se ljutim na čoveka tako
uzbudljivog kao što je tata.

145
 Četiri noći nakon Koletine posete}tata je došao kući pi-
jan. Mora da je bilo oko pet ujutru, jer dan je već ulazio kroz
prozore kad smo se probudili. Čuli smo ga kako se tetura po
dnevnoj sobi i peva ,,La donna e mobile “. Odjednom se začu-
lo rušenje nameštaja, a zatim tišina. Svetlo se upalilo, pa smo
iskočili iz kreveta i pohitali u dnevnu sobu, gde smo zatekli
tatu ispruženog na tepihu, ležao je na leđima, s blaženim os-
mehom na licu. Hugo je prišao i liznuo mu nos, a tata je rekao
odi-odi i pokušao da poljubi Huga. U ćošku se još mrdala
Majkova lopta, koja je tamo odskočila kad je tata stao na nju.
Znali smo da nije povređen, jer se ne bi tako srećno smešio.
Hugo je nanjušio tatin dah i zgroženo ustuknuo.
„Tata je pijan“, rekao jeToni, a mi smo pogledali jedni u
druge i nasmešili se. Stari dobri tata, balsamovan od pića i
veoma srećan, i nakezili smo se s razumevanjem, osećajući se
kao zreli muškarci.Tata se često napijao. Bio je tako širokogrud
kad se napije. Mnogo smo ga voleli kad se napije. Ali mama
je drugačije gledala na to. Mrzela ga je kad je takav. Gledala
je naniže u njega, stisnuvši zube.
„Pogledajte ga“, rekla je. „Pogledajte samo tog bestidnog
čoveka, oca četvoro nevine dece!“
Nismo voleli da nam se govori kako smo nevina deca, pa
smo branili tatu, a Majk je iznenadio mamu kad je rekao: ,,Mu-
škarac ima pravo da se ponekad napije.“
„Hajde da ga probudimo“, rekao jeToni. „Možda će nam
dati neke pare.“
,,Vidi!“ pokazala je Klara. „Krv! Sva mu je košulja krvava.“
Pali smo na kolena pored njega. Toni i Majk su počeli da
plaču, a to je navelo Huga da zacvili. „Tata je ranjen", rekao
je Majk. „Naš tata je ranjen. On je mrtav, mrtav je.“ Rekao
sam im da ućute, i, dok je mama raskopčavala tatin kaput, to-
liko su se zainteresovali da su prestali da plaču.
„Čudna neka krv“, rekla je Klara. ,,Ružičasta.“

146
 Ispod tatine kragne bio je otisak karmina u obliku žen-
skih usta. Oni to nisu znali, Majk i Toni i Klara, ali mama je
znala, a znao sam i ja. Pogledali smo se, i morao sam da uklo-
nim pogled pred sivim besom u maminim očima. Bez reči je
ustala i otišla u spavaću sobu. Bacila se na krevet i ostala da le-
ži, nema i nepomična.
„Neko ga je ujeo“, rekao jeToni.
Tata se probudio, tek toliko da se nakezi, pogleda oko
sebe i pita koliko je sati. Rekli smo mu, aToni je rekao: „Tata,
jesi li mrtav ili nisi?“ On je spokojno odmahnuo glavom i pono-
vo sklopio oči. Pokušao je da zapeva ,,La donna e mobile“, ali
jezik mu je toliko otežao da se samo nasmejao sebi i zadovo-
ljio se da slabašno mumla melodiju dok je ponovo tonuo u san,
njegove krupne pesnice izbrazdane od rada držale su Toni-
jevu ručicu s nežnošću kojom bi držao ruku nekoj devojci.
„Tata“, rekao je Majk, „imaš li deset centi?“
„Naravno. Možeš da dobiješ šta god ti treba. Samo kaži
tati kad ti nešto zatreba i budi siguran da ćeš to dobiti. Jer te
tvoj tata voli mnogo više nego što te mama voli.“
,,Daj“, rekao je Majk.
Tata je opipavao pantalone da pronađe džepove.Toni mu
je rado pomogao u tome, uzevši tatinu mlitavu šaku i gurajući
je u džep.Tamo je i ostala, jer je tata naglo zaspao, utonuo je
u san iz koga nije mogao da se probudi, mada smo ga drmu-
sali iz sve snage; onda je Majk skupio šake nad tatinom uvom
i viknuo: ,,Ej, tata! Gde su deset centi?“
Bilo je uzalud. Spavao je sa širokim osmehom preko ce-
log lica, i ubrzo je glasno zahrkao. Šaka nije mogla da se izva-
di iz džepa. Pomislili smo da ga polijemo vodom po licu, ali
smo se plašili da bi ga to do te mere otreznilo da bi uzeo re-
men za oštrenje brijača. Gurali smo ga tamo-amo po podu, a
Hugo mu je grizao cipele kada se mama vratila u sobu. Videlo
se da je plakala. Pažljivo mu je izvukla ruku iz džepa i izvadila

147
nekoliko novčića. Dala nam je svakom po jedan i vratila se u
krevet.
Posle nekog vremena mama me je pozvala. Ustao sam, ju-
tro je bilo blistavo i hladno. Svukla je tatu, podmetnula ćebad
ispod njega, stavila mu jastuk pod glavu, i pokrila ga tu na
podu. Odeća mu je bila složena i prebačena preko stolice za
ljuljanje, sve osim košulje, koju je zgužvala i bacila u ćošak.
„Video si šta je to?“ upitala me.
,,Znam“, rekao sam. „Ali neću da pričam.“
„Dobri moj dečko.“ Mada je mirno govorila, suze su joj
tekle iz očiju. ,,To je ta žena“, rekla je. „Znam da je ta žena.“
,,To nije ništa ozbiljno.“
„Možda i nije“, rekla je. „Poljubac. Ne - ništa to nije. Ali
ovo je ozbiljno, ovo što mi on ovde radi“, i pritisnula je svoje
srce.Tata se probudio, progunđao nešto i prevrnuo se na po-
du, sve sa prekrivačima.
„Šta se ovde dešava?“ rekao je. „Šta će sve te žene u mom
krevetu?“
To me je nasmejalo. Bilo mi je žao mame, ali vratio sam
se u krevet smejući se tatinim rečima.
U sedam sati smo ustali da pođemo u školu. Tata nije
bio na podu. Pogledali smo u spavaću sobu, ali ni tamo ga
nije bilo. Doručkovali smo u kuhinji.Tamo je bila mama, poli-
rala je šporet. Mahnito je radila, znoj je izbijao kao izmaglica
po linijama na njenom čelu. Šporet je bio veoma vruć, na ne-
kim mestima usijan, i u kuhinji se osećao prodoran miris pa-
ste za poliranje i nagorelih krpa. Posedali smo i nakljukali se
tostom i jajima.
„Gde je tata?“ rekla je Klara.
„Otišao je“, zadihano je rekla mama. „Odšao je na posao.“
Majk je zapušio nos.
„Fuj! Nešto gadno smrdi!“

148
 Pogledali smo u krpu u maminoj ruci. Majk i Toni i
Klara nisu to primetili, ali ja sam po preostalim dugmadima
prepoznao da je to tatina košulja od prethodne noći. Pogledao
sam u mamino lice. Osveta je blistala na njemu. Tost mi je
zapeo u grlu kao pesak.To me preplašilo, pa sam pogledao u
stranu.

Posle škole smo imali probu hora, pa nisam došao kući

sve do šest popodne. Na tremu je bio tata, spavao je dubokim
snom na stolici za ljuljanje, kapci su mu bili bledi i natekli,
usta širom otvorena, njegova porcija za ručak bila je pored
njega na podu. Mrlje maltera na njegovim šakama i rukavi-
ma pokazivale su koliko je naporno radio tog dana. Ispod nje-
govog šešira pramen kose bio mu je zalepljen za čelo, tužan,
sasušen od znoja.
To me je zabolelo.Tata me zaboleo, njegov izgled, s kos-
tima koje su ga bolele, s njegovim kvrgavim, deformisanim,
pa ipak tako junačkim šakama, smlavljenim od godina i godi-
na rintanja. O, to me zabolelo duboko u grudima, zaplakao
sam, moj jecaj je lebdeo u toplom sutonu. I odjednom sam
zamrzeo mamu.
Utrčao sam u kuhinju i bacio knjige na pod. Nanjušio
sam ribu, pečenu ribu, što je značilo da je petak. Mama je
stajala nad šporetom, lice joj je bilo smrknuto kao i tog jutra.
„Zašto to radiš?“ rekao sam. „Zašto ga ostavljaš samog ta-
mo napolju? Usamljen je. Zašto ne razgovaraš sa njim?“
Nije odgovorila.
„Ti si loša. Zla si prema njemu. Nije ništa ozbiljno uči-
nio. Vidi kako teško radi svakog dana.“
Sa šporeta je podigla lonac sa kuvanim krompirima i
ponela ga do cediljke u sudoperi, para iz lonca skrivala je nje-
no lice. „Molim te, skloni se“, rekla je. Dok je gnječila krom-
pire sedeo sam za stolom, posmatrao njeno ukočeno lice, ne-

149
promenljivu liniju njenih usana. Nisam to mogao da shvatim:
dan za danom jednak izliv gneva, taj neprestani odsjaj u nje-
nim očima. U redu je bilo naljutiti se ponekad i ostati neko
vreme takav, ali zašto ostati danima ljut, bez prestanka? Na
kraju krajeva, šta smo mi imali s tim, Majk i Toni i ja? I mi
smo tu morali da živimo.
Izvadila je pečenu ribu iz rerne i probola je viljuškom.
Bila je gotova. Otišla je do zadnjeg trema i pozvala Majka,
Tonija i Klaru, koji su bacali potkovice u dvorištu. Umarširali
su u kuću i seli za sto u trpezariji, mada nisu oprali ruke i
umili se, a ruke su im bile žute od prašine. Mamu nije bilo
briga. Majk iToni počeli su da štrpkaju ribu prstima i bacaju
parčiće Hugu pod sto. Ona ni reč nije rekla. Ćušnuo sam
Huga nogom i isterao ga odatle, a onda pokušao da ih nate-
ram da operu ruke i umiju se, ali samo su digli noseve ka meni
i rekli ko sam ja da im bilo šta govorim. To me toliko razbe-
snelo da ni ja nisam oprao ruke. Sedeli smo za stolom, sva su
mesta bila zauzeta osim tatinog.
,,A šta je s njim?“ rekao sam.
„Zovi ga“, rekla je mama. „Mislim, ako ti je toliko stalo.“
Izašao sam na trem i prodrmao tatu da se probudi. Ute-
turao se u kuću, mišići su ga boleli. Nagnuo se nad sudope-
rom i umio se, dahćući od ledene vode. Onda se očešljao pred
malim ogledalom na zidu, ušao u trpezariju i seo. Mama je
pobledela kada ga je ugledala. Odgurnula je svoj tanjir i otišla
u spavaću sobu, zatvorivši vrata. Jeli smo u tišini. Riba je bila
zagorela, pire od krompira je bio vodnjikav; nije bilo salveta
na stolu, i svaki čas je neko od nas ustajao da donese nešto što
je trebalo da bude na stolu.
Čim smo završili s večerom, tata je ušao u spavaću sobu.
Mama je istog trenutka izašla iz sobe i ušla u kuhinju. Čuli
smo kako se tata presvlači u spavaćoj sobi. Sada mu je bilo bo-
lje, zviždukao je, i čuli smo ga kako se žustrije kreće naokolo.

150
 Zviždukao je ,,La donna e mobile“, a kad je izašao, na sebi
je imao novo odelo i zviždukao je celom svetu kao najbezbriž-
niji čovek.To je toliko razbesnelo mamu da je uzela veliki por-
celanski pladanj za ribu i tresnula ga o pod. Hugo je uplašeno
urliknuo i pobegao iz kuhinje, sakrivši se pod krevet. Mama
je šutnula parčad u stranu i žurno otišla u spavaću sobu. Hu-
go je ispuzao ispod kreveta i vratio se da pojede ribu s poda.
Posle nekog vremena, mama se vratila u kuhinju, počistila
lom sa poda i oprala sudove od večere.
Sedeli smo za trpezarijskim stolom i igrali kazino. Mama
se vratila u spavaću sobu i zatvorila vrata. Posle sat vremena
me je pozvala. Ušao sam i u mraku stao pored kreveta. Mogao
sam da osetim njen očaj i suze koji su prožimali sobu.
„Idi kod Dina“, rekla je. „Kaži Dinu da odmah dođe.“
,,Zašto?“
„Uradi to što sam ti rekla.“
Navukao sam džemper i izašao. Dinova berbernica bila
je blizu prolaza na ulici Osaž, stotinak metara od mosta. Od
Dina si mogao da čuješ i nanjušiš reku Plate. To je bila ber-
bernica s jednom stolicom, ne mnogo veća od naše dnevne
sobe. Pored berbernice je bio Rekreativni klub Severni pol,
gde bi tata igrao pangini, jednu kartašku igru, i ponekad se
napijao. Dinova radnja bila je zatvorena, mutno plavo svetlo
gorelo je iznad otvorene kase. Dino je živeo u sobi i kuhinji iza
radnje. Nekada davno, tu je bila kovačka radionica, i kad uđeš
unutra mogao si još uvek da osetiš miris konjske opreme i za-
dah sprženih kopita.
Prošao sam iza zgrade do zadnjeg ulaza. Iz dva prozora
na kuhinji sijalo je svetlo. Prebacio sam se preko ograde. Iznu-
tra je dopirao smeh, Koletin razdragani smeh i grohotan smeh
moga oca. Prikrao sam se prozoru i pogledao unutra. Sedeli
su za malim stolom nasred Dinove bele, besprekorno čiste
kuhinje, s flašom vina pred sobom: Koleta, Dino i tata. Dino

151
je sedeo kao za sebe, malo po strani od Kolete i tate, koji su
bili sasvim blizu, stolice su im bile priljubljene. Prethodnog
puta je bila u crnom. Sada je bila u belom, ali boja nije činila
nikakvu razliku - i dalje je izgledala zanosno gola. Progutao
sam knedlu. Blagi bože! Kakva lutka!
Tata je mahao rukama pri govoru i povremeno ju je grlio,
ne prestajući da govori.
„Pogledaj ga tamo!“ rekao je tata. ,,On nije muško, Ko-
leta. On je polučovek, eto šta je.“
Dino se ravnodušno smešio.
,,Ne smej se“, upozorio ga je tata. „Znamo mi tebe, vara-
lice, ingannatore. Ti samo nemaš petlje da izađeš i nađeš ženu.
To je njegov problem, zar ne, Koleta?“
Koleta je oborila pogled i ništa nije rekla.
„Gledaj, Dino. Da ti pokažem.“
Tata je obgrlio Koletu oko ramena i privukao je sebi.
„Vidiš? Ne moraš da poljubiš ženu, Dino.Treba samo da im
pokažeš ko je gazda, a ne bubašvaba.“
Dino je podigao čašu s vinom i trepnuo u čudu.Tatin sa-
vet očigledno nije imao nikakvog dejstva. To ga je razgnevilo.
Skočio je sa stolice, naglo se uneo Dinu u lice i, ispruženih ru-
ku, prstima koji su treperili ispod Dinovog nosa, preklinjao ga
na italijanskom:
„Dino Rosi, u ime Svetog Roka, priberi se. Ja sam tvoj
najbolji prijatelj, Dino. Ovo ti govori GvidoToskana, onaj koji
te voli više od samog života. Dao bih ti svoj jezik, išupao bih
ga iz korena da ga zatražiš. Pokušavam da ti pomognem, Di-
no. Probudi se, Dino! Avanti!'Ne.mo) da njuškaš po ulicama
i budžacima tražeći sebi ženu. Našao sam je za tebe, Dino.
Ovde je pred tobom, cvet sa planina Sorenta. Pokreni se, Di-
no.To ti govori tvoj prijatelj GvidoToskana, koji je znao tvoju
glupu majku, tvog bezvrednog oca i tvog idiotskog brata.“

152
 To je bilo previše za Koletu. Ustala je i zatražila da tata
ućuti. Gipkim mačjim pokretima prešla je preko kuhinje i on-
da stala, podbočivši se rukama, usne su joj bile iskriviljene od
jeda.Tata je klečao pred Dinom, a kad je ona progovorila, us-
pravio se da je sasluša.
„Mislim da imam da kažem nešto o svemu ovome“, rekla
je. „Slučajno sam pristojna žena, a ne od onih koje se bacaju
pred noge bilo kom muškarcu koji naiđe.“
„Vidiš li šta si učinio, Dino?“ rekao je tata. „Uvredio si
je. Napravio si budalu od nje.“
Dino je pocrveneo.
»Ali ja. . . “
„Ali ništa!“ rekao je tata. „Prijatelj ili ne, trebalo bi da ti
razbijem nos.“
„Nipošto!“ rekla je Koleta.
To je ostavilo tatu bez reči, zbunilo ga.
„Molim vas, draga damo“, rekao je Dino, ispruživši ruke.
„Molim vas da mi oprostite.Toliko sam ništavan, toliko neuč-
tiv. Nisam hteo da vas uvredim. Samo ne želim d a . .. “
„Eto ga!“ rekao je tata. „Opet je počeo.Traži oproštaj.To
je sve što zna: oprosti mi, oprosti mi, oprosti mi.“ Tata je to
sarkastično deklamovao. To je povredilo Dina. Ukočeno je
gledao u pod i grizao usne.
„Oprosti mi! Govori to otkad se rodio. Pre petnaest go-
dina je pokušavao da se oženi mojom ženom.“ Tata se po-
drugljivo nasmejao. „On! Od mene je pokušao da otme ženu!
Govorio je istu stvar: oprosti mi, oprosti, oprosti. Oprostio
sam mu, naravno! Pokupio sam mu Mariju ispred nosa - tako
sam mu oprostio!“
To je bilo kao nož među Dinova rebra. Zgrčio se na stoli-
ci, žile na njegovom vratu nabrekle su kao konopci. Onda sam
video njegove oči, plakao je.Tata je zapanjeno pogledao u Ko-

153
letu. I ona je bila iznenađena. Dino je jecao, oborivši glavu na
grudi, grcavo izbacujući svoju nesreću.
„Siroti Dino“, rekla je Koleta. „Povredio si ga.“
Obgrlila ga je s leđa. „Siroti Dino, siroti, siroti Dino.“
Priljubila je svoj obraz na njegov, svoje grlo na njegov vrat.
„Siroti Dino, siroti nežni Dino.“ Tata ih je podozrivo posma-
trao. Koletin prst je prolazio kroz Dinovu kosu. Njen glas je
pevušio u njegovo uvo, i Dino je duboko uzdahnuo. Sklopio
je oči i opustio se u njenim rukama.
„Tako je, Dino!“ rekao je tata. „Tako se to radi.“
Najednom je Dino ponovo briznuo u plač, jecajući u
svoje šake. Koleta je pokušala da ga uteši, ali je on plakao bez
stida. Koleta je zavrtela glavom, a tata je nestrpljivo rekao: „Za-
što kog đavola plače?“
To je izazvalo novi napad, Dino je grcao u suzama. Ogor-
čeno je pogledaou tatu. Koletina maramica je zalepršala dok
mu je brisala suze. Nasmešio se i podigao lice ka njoj.
Koleta je rekla: „Bolje da odeš, Gvido.“
Tata je već uzeo svoj šešir. Dino se pobunio što tata odla-
zi, i dok su se žestoko prepirali oko toga preskočio sam ogradu
i otrčao niz ulicu. Za pet minuta bio sam kod kuće. Bila je to-
pla noć; video se mesec. Zatekao sam mamu na tremu, u sto-
lici za ljuljanje. Ustala je kad sam ušao u dvorište.
„Gde je Dino?“ upitala je.
„Nisam uspeo da ga nađem.“
Ubrzo smo začuli zvuk blokeja sa ulice i zviždukanje ,,La
donna e mobile“. Tata je šepureći se dolazio kući. Ušao sam
unutra i posmatrao sa ulaznih vrata.Tata i mama su se pogle-
dali, ali ništa nisu rekli. Onda je tata seo na stepenice trema,
a mama se vratila na stolicu za ljuljanje. Sat vremena su bili
napolju pod mesečinom. Zrikavci su pevali, tu i tamo bi pro-
šišao neki automobil, ali tata i mama ni reč nisu progovorili.
Zajedno su ušli u kuću i legli zajedno u krevet, i dalje ne pro-
govorivši ni reč.

154
 ★ ★ ★

Tek tri dana kasnije ponovo su počeli da razgovaraju je-

dno s drugim.To se desilo tako obično da smo jedva i prime-
tili. Svi smo sedeli za večerom, svi smo jeli i niko nije govorio,
kad je mamin pogled potražio nešto na stolu. Korpica sa hle-
bom bila je pored tatinog lakta.Video je kako ona gleda i traži
nešto, ali kao da je to ignorisao.Tada se dogodilo.
,,Gvido“, rekla je mama, „molim te dodaj mi hleb.“
Tata je pogledao oko sebe, pretvarajući se da je veoma
zbunjen. „Hleb? Rekla si hleb?“ Pogledao je preko ramena i
svuda po sobi, kao da hleb ima noge i da će da pobegne na
vrata. „0, hleb! Naravno, hleb. Evo ga, tu je.“ Pružio joj je hleb,
i od tog trenutka čitava kuća kao da se vratila u život, kao sa-
mrtnik koji konačno otvara oči da bi ipak preživeo.
„Ovo je dobar kupus“, rekao je tata. „Stavila si lovor u
njega?“
„Samo malo“, rekla jer mama. ,,Ne verujem u previše lo-
vora. Više volim ruzmarin. Ali treba biti vrlo oprezan sa ruz-
marinom. Ponekad staviš previše i sve pokvari. Toliko sam
puta to videla.“
,,U pravu si“, rekao je tata. „Apsolutno. Znaš li šta ja vo-
lim? Reći ću ti.“ Skupio je prste da pokaže vrlo malu količinu.
„Volim origano. Samo mrvicu. Mislim da bi mogla jednom
da probaš s origanom. Odličan začin.“
„O Gvido! Nisam znala da voliš origano! Pa trebalo je
da mi kažeš! Zar to nije čudno! Pa ja imam puno origana,
Gvido. Koliko god ti duša ište.“
„Predivan začin. Tamo kod nas u Italiji stalno smo ga ko-
ristili.“
,,Je l’ da, Gvido? Pa imam punu kutiju u ostavi.“
Tata je bio zabezeknut.

155
 „Punu kutiju! Ooooo! Baš bih voleo da ga ponekad upo-
trebiš.“
,,Ma naravno, Gvido. Čekaj. Pokazaću ti.“
Pohitala je u ostavu i čuli smo kako mahnito pretura po
kutijama i papirima. Vratila se sa malom zelenom kutijom, li-
ca ozarenog od uzbuđenja.Tata je uzeo kutiju i u čudu je pos-
matrao. Naglas je čitao šta piše na njoj: „Origano. Pet unci.
Šilingov proizvod. Cena: deset centi. Pakovano u Kaliforniji,
SAD, Šilingovi začini, Los Anđeles, Kalifornija, SAD.“ Tata
je klimnuo glavom. ,,To je to, dabome.To je to, nego šta.“
Pogledao je u nas decu, i stari sjaj mu se vratio u oči. Nije
više bio pripovedač herojskih priča, onaj što rasipa novčiće i
nežnost. Ponovo je bio svoj. Nedelju dana je iscrpljivao sebe
nežnošću prema nama. Svemu je tome bio kraj. Sada se klat-
no sa sečivom zanjihalo. Sada će ponovo biti strog.
,,Ti“, rekao je, uperivši prst. „Zašto jutros nisi uneo ugalj
i drva za potpalu?“
„Ali jesam“, promucao sam, lažući.
„Nisi. Video sam tvoju sirotu majku kako jutros tegli pu-
nu kofu uglja. Dođi ovamo.“
Ustao sam i stao pred njega. U ćošku se Hugo pridigao,
dlake su mu se nakostrešile na vratu.
„Okreni se“, rekao je tata.
Okrenuo sam se i malo se nagnuo. Hugo je zacvileo. Dlan
tatine ruke odjeknuo je po mojoj zadnjici. Zakukao sam, ne od
bola, već samo da bih preuveličao efekat. Hugo je samilosno
zalajao. Majk iToni su se radosno zakikotali. Nije me bilo bri-
ga. I na njih će doći red. Dobio sam još tri udarca, ali nije-dan
me nije ožario kao prvi. Pretvarajući se da strahovito pa- tim,
oteturao sam se na svoju stolicu i nastavio da jedem. Hugo je
prišao i gurkao me njuškom, tešeći me. Majk iToni su se uću-
tali. Tata je gledao u njih.
,,Ti“, rekao je Majku.

156
 „Ništa nisam uradio“, rekao je Majk.
Hugo je ponovo zacvileo.
„Otkud znaš?“ rekao je tata. „Pomažeš li majci ovde u
poslu? Ne. Samo jurcaš naokolo po ceo dan i puštaš je da rinta
sama. Kako ćeš da dokažeš da ništa nisi uradio?“
„Pitaj mamu“, rekao je Majk. „Mama, da li sam uradio
nešto loše? Zar nisam bio dobar dečko?“
Ali mama je bila suviše zadovoljna tatom da bi se ume-
šala.
„To je između tvog oca i tebe, Majk. Morate to sami rešiti.“
Majk je počeo da plače. „Izdajice jedna. Obična si izda-
jica.“
,,Ho!“ rekao je tata. „Tako znači! Tvoja majka je izdajica
a? Naučiću te ja da pokažeš malo poštovanja ovde. Dođi ova-
mo!“
„Nikad ništa nisam uradio“, rekao je Majk, ustajući. ,,Ni-
kad ništa.“
„O, ne“, podrugljivo je rekao tata. „Vređaš osobu koja te
je donela na svet, ali nikad ništa nisi uradio. Pokazaću ti ja!
Okreni se!“
On i Hugo su cvileli dok je zauzimao stav, i Majk je suz-
nim očima optužujući gledao u mamu. Tata ga je šljepnuo
nekoliko puta, udarci su odjeknuli; mora da su ga pomalo i
štrecnuli, ali nisu zavredili toliku njegovu dreku. Znao sam
da ne jauče zbog bola, već zato što veruje da ga je mama izn-
everila. Dva minuta kasnije, dok je jeo žele za dezert, prestao
je da plače, i dok mu je Hugo lizao prste pogledao je i video ka-
ko mu se mama smeši, a senka osvete prešla mu je preko lica.
Toni je bio sledeći. Bio je još tako mali, a pravio je toliko
buke i problema da je počeo da plače čak i pre nego što ga je
tata optužio. I tako je sedeo i plakao u svoj žele, a tata još ni
reč nije rekao. AliToni je bio tatin ljubimac i retko je, možda

157
sedam-osam puta godišnje dobijao batine. A to i nisu bile
neke ozbiljne batine. Buka je bila ono što je plašiloTonija, jer
bi tata zvonko pljesnuo s obe šake oTonijevu zadnjicu, aToni
bi panično vrisnuo.
,,A sad ti“, rekao mu je tata.
„Bolje nemoj“, rekao jeToni. „Otići ću od kuće. Povešću
Huga i mi ćemo pobeći i nikada se više nećemo vratiti.“
„Slušaj ko mi priča“, rekao je tata.
,,I hoću“, rekao jeToni. „Pobeći ću i pridružiću se cirku-
su. Ja i Hugo. Hoćemo li, Hugo?“
Hugo je izgledao veoma nesrećno.
Sve u vezi sa cirkusom plašilo je mamu, koja se gadila
zmija i uzdrhtala bi čak i od njihove slike u novinama. ,,Da se
nisi usudio!“ rekla je mama. ,,Ne pomišljaj na to.“
„Onda mu bolje reci da me ne bije.“
Ali ipak je dobio svoje, isto bučno, bezbolno šljepkanje
koje bi uvek dobio, i bio je besan i ponižen preda mnom i
Majkom.
„Odlazimo u cirkus“, rekao je kroz plač, teturajući se ka
spavaćoj sobi. „Hajde, Hugo, da pobegnemo iz ove grozne
kuće.“ Hugo je pošao za njim u spavaću sobu i vrata se zat-
voriše. „Sad pakujem svoj kofer“, obavestio nas je, i čuli smo
kako nešto vuče po podu. Hugo je režao i cimao nešto zubi-
ma. „Sad stavljam stvari u kofer“, jadao seToni. „Evo sad idu
moje cipele, i evo sad džemper, i evo čarape, i neću da nosim
nikakve gaće ni majice i možda se prehladim i umrem.“ Sme-
jali smo se, a smejao se i tata, ali su se na maminom čelu uka-
zale brižne linije. Počela je da ustaje.Tata je zavrteo glavom.
„Evo polazimo", objavio je Toni. „Sve smo spakovali i
sad izlazimo. Idemo da se pridružimo cirkusu. Idemo, Hugo.“
Gledali smo kako se vrata otvaraju. Pojavio se leđima ok-
renut nama, vukući kofer, velik koliko i on, toliko težak da ni-

158
je mogao da ga podigne, dok je Hugo cimao remen sa dru-
gog kraja, šape su mu klizile po linoleumu. „Zbogom svima“,
plakao je. „Idemo da se pridružimo cirkusu. Zbogom mama,
zbogom tata, zbogom Majk, zbogom Klara, zbogom Džimi.
Lepo postupaju s decom u cirkusu. Ne tuku te i samo hraniš
životinje. Zbogom svima.“
Smejali smo se dok je pokušavao da prevuče teški kofer
ka ulaznim vratima, Hugov snažni vrat se ukrutio dok je po-
lako vukaoTonija nazad ka spavaćoj sobi. Naš smeh je toliko
razljutioTonija da je još glasnije vikao, trošeći snagu na mah-
nita cimanja kofera, kojima je Hugo lako parirao. Mama to
nije više mogla da podnese. Ustala je i zagrlila ga.
„Daću ti nikl* ako ne odeš“, rekla je. Ušmrknuo je, pre-
šao rukom preko nosa, i razmotrio njenu ponudu. „Neka bu-
de dajm**“, rekao je.
Mama ga je podigla sa poda i poljubila ga, a Hugo je ra-
dosno zalajao.Tata je prošaptao Klarino ime. Ona je zajecala,
pritrčala mu, a on ju je podigao na krilo i poljubio je.

★ ★ ★

U našoj kući ponovo je bio mir.Tata je režao i prigovarao,

ali to je bio dobar znak: to je značilo da je u dobrim odnosima
sa celim svetom. Mama je živela u oblacima, njene usne su se
smešile, misli su joj bile daleko od nas. Svakog dana je za
večerom nosila svoju skupu nedeljnu haljinu, onu koju joj je
dala tetka Luiz. Bila je dobra prema nama; dopuštala je da se
Hugo kupa u kadi s nama, upozoravajući nas da ništa ne pri-
čamo tati o tome.

★
Pet centi. Deset centi. Prev.

159
 Kada bismo prikucali obruče od bureta na zidove dnev-
ne sobe i igrali košarku, nikad ni reč nije rekla. Razbili smo
prozor i polupali vazu, ali ona je samo stajala nad šporetom,
mešajući palentu, s licem kao u anđela, daleko u mislima, i
nije čak ni čula buku. Niti je išta rekla kada smo otkinuli
bradu Benita Musolinija, čija je slika visila iznad tatinog stola.
Tata je te večeri video sakaćenje sa stola za kojim smo veče-
rali, ali imali smo sreće, jer je tata baš tada pročitao nešto u
večernjim novinama što ga je navelo da progunđa: „Taj pro-
bisvet Musolini!“ i kad je pogledao u sliku i video da Duče
nema bradu samo je trepnuo nekoliko puta i kao da je bio za-
dovoljan prizorom. On i mama su ranije uvek razgovarali o
Dinu Rosiju, ali sada uopšte nisu spominjali čak ni njegovo
ime. Što se tiče Kolete Drigo, svi smo osećali da je i sama po-
misao na nju tempirana bomba.

U nedelju ujutro, prve nedelje posle pomirenja, ustali

smo da odemo u crkvu. To je bilo jedino jutro u nedelji kada
je tata duže spavao. Morali smo da šapućemo i hodamo na pr-
stima.To je bilo dovoljno loše. Ono što je činilo sve još gorim
bilo je što smo to morali da radimo u svojoj prazničnoj odeći,
nove cipele su nas tištale, kravate gušile. Mama je pripremala
doručak. Nismo obraćali pažnju na nju. Onda smo navukli
kapute i krenuli u crkvu.
Čim sam izašao iz kuće osetio sam da nešto ne valja. Neš-
to je bilo naopako, nešto je nedostajalo, a do tada to uopšte ni-
sam primetio. Vratio sam se u dnevnu sobu i stajao tamo. On-
da sam jasno osetio šta je, kuća mi je govorila o tome: tata
nije bio tu, instinkt mi je govorio da tata nije u kući. Otvorio
sam vrata spavaće sobe. Mama se vratila u krevet.Tatino me-
sto pored nje bilo je prazno, glatko: on te noći nije tu spavao.
Muka mi je pripala. Došlo mi je da jurnem u sobu i izu-
daram to prazno mesto. Mama se okrenula i otvorila oči, Pre
nego što je stigla da progovori zatvorio sam vrata i izašao iz

160
kuće. Nisam tog jutra otišao u crkvu. Pošao sam da pronađem
oca i kažem mu da je sve predaleko otišlo.
Trčao sam celim putem do Dinove berbernice. Kad sam
stigao do ograde u prolazu iza berbernice, uplašio sam se i
zbunio. Na kraju krajeva, šta ja uopšte mogu da kažem tati?
Ko sam ja uopšte da upravljam njegovim životom? On neće
preći preko toga; prebiće me, naravno. Ali svejedno sam mo-
gao da mu kažem da dođe kući. Mogao sam to da kažem pri-
stojno, da ga ne iznerviram.
Dino je otvorio kad sam pokucao. Na sebi je imao belu
spavaćicu i noćnu kapicu u obliku dimnjaka. Protrljao je sa-
njivo lice i rekao mi da uđem.
„Gde je otac?“ rekao sam.
„St, zar noćas nije došao kući?“
„Nije.“
Coknuo je usnama. „Loše. Baš loše.“
„Gde bi mogao da bude?“
Raširio je dlanove. „Ko zna?“
„Kladim se da je s njom - sa onom Koletom.“
Pritisnuo je dva prsta na moje usne. „Ne smeš da govoriš
takve stvari o svom ocu. Ne, ne. Nikad o svom ocu.“
„Svejedno. Kladim se da je s njom.“
,,Ne“, nesigurno je rekao. ,,To je nemoguće.“
,,On ne bi smeo da radi takve stvari, Dino.“ Osećao sam
se zrelo i pun drevne mudrosti. „Covekovo mesto noću je s
njegovom ženom i decom.“ Onda sam se prisetio još nečeg
što je tata voleo da kaže. ,,U tome je i problem sa današnjim
svetom, Dino. Nema više porodičnog života.“
Potapšao me po ramenima,
„Idi kući“, rekao je. „Naći ću tvog tatu.“
Ali nije pronašao tatu. Te večeri došao je u deset sati kod
nas kući, umornog lica i bolnih stopala. Majk, Toni i Klara

161
su već bili u krevetu, ali bili su i dalje veoma bučni. Ušao sam
u spavaću sobu. Perje je letelo na sve strane. U uglu je bio Hu-
go, komadao je ono što je ostalo od jastuka.
,,Gledaj!“ rekao jeToni.
Podigao je jastuk i bacio ga preko sobe. „Drž’ Koletu,
Hugo! Drž’ je!“ Pas je skočio preko kreveta i navalio na jas-
tuk, divljački ga kidajući. Ućutkao sam ih. Ugasio sam svetlo
i izbacio Huga iz sobe.
Dino je u kuhinji izuo cipele. Pretražio je čitav severni
Denver, svaku salu za bilijar i svaku sobu za kartanje, svako
mesto za kuglanje i svaki bar, ali tate nigde nije bilo. Mama
je donela lavor tople vode sa Epsomovim solima; Dino je po-
topio stopala u lavor, jeknuvši od olakšanja.
„Nema razloga za brigu“, rekao je. „Gvido ume da se vo-
di računa o sebi.“
,,I te kako ume“, rekla je mama. „Otac četvoro dece, koji
juri za opajdarom!“
Dino je žestoko zavrteo glavom.
,,Ne, ne, Marija! Ne smeš da govoriš takve stvari. Nemaš
nikakvih dokaza za to. Gvido je nesmotren čovek, ali je dobar
čovek, Marija. Porodičan čovek.“
,,Naravno“, rekla je mama. ,,Za svačiju porodicu.“
Ali mama nije plakala. Izgledala je kao da je provela do-
sta vremena razmišljajući o svemu, i da je konačno donela
odluku. Nije bilo osmeha na njenom licu, ali ono je bilo blago
i mirno. Nije bilo mnogo toga da se kaže. Dino je mrdao prs-
tima u vodi, odsutno gledajući u njeno mreškanje. Kao da je
jedva čekao da otvori svoje srce, ali mami nasamo, i mogao
sam da osetim kako ga moje prisustvo zabfinjava, i da on
oseća kako sam suviše mlad da bih bio upetljan u to. Mama
je razumela njegove poglede upućene meni.
„Džimi je moj najstariji“, rekla je. „Hoću da on shvati
ove stvari.“

162
 „Pobogu, Dino“, rekao sam, „nisam juče rođen!“
Dino je i dalje bio skeptičan.
,,U redu je“, rekao sam. „Preda mnom možeš da kažeš
šta god hoćeš, Dino. Imam četrnaest, uskoro ću i petnaest.“
Ni to ga nije ubedilo, i sve troje smo utonuli u beznade-
žno ćutanje.
Rekao sam: „Vidi, mama. Nikud nećemo stići ako samo
sedimo ovde. Hajde da preduzmemo nešto. Šta nameravaš da
učiniš? Šta ćeš kad je takav čovek, mislim da bi mogla da tra-
žiš razvod.“
Na tu reč, mama je pozelenela. Užasnuto me je pogledala.
Istog trenutka sam znao da to nisam smeo da izgovorim, jer
smo katolici, i u našoj crkvi ne postoji tako nešto kao što je
razvod. Osetio sam Dinov ljubazni pogled, tračak osmeha na
njegovim usnama. Vidiš, kao da je govorio, ti ipak ne razumeš
takve stvari.
„Dobro, pamemi Dino“, rekao sam. „Kad si toliko bis-
tar, šta bi ti uradio?“
„Razvod!“ rekla je mama, kao da se guši. „Jesi li čuo šta
je rekao, Dino? Još je dete a tako govori!“
„Neko mora nešto da učini!“ rekao sam.
„Sram te bilo!“ rekla je mama. „Tvoji rođeni otac i majka.
Sram te bilo!“
„Mislio sam da si ljuta na njega“, rekao sam.
„Sram te bilo“, rekla je mama. „Sramota, sramota!“
„Šššš“, rekao je Dino. ,,Slušajte.“
Izdaleka smo čuli nekog, slabašno, ali sve čujnije - to je
bio tata - kako zvižduće La donna e mobile; zatim bum-bum
potpetica na tremu, otvaranje vrata, i istegli smo vratove da ga
vidimo kako ulazi u dnevnu sobu. Oklevao je pre nego što je
zatvorio vrata. Ugledali smo njegovo lice, crvenkasto, veselo,
ozareno, oči sjajne kao veveričje. Nije baš bio pijan, ali su

163
nagib njegovog šešira i razmetljivost njegovih ramena ukazi-
vali da nije štedeo burgundac.
,,Zdravo!“ mahnuo je. „Zdravo, zdravo, zdravo! I kako je
moja srećna familija noćas? Moja blagorodna žena, moja an-
đeoska deca?“
,,U f‘, progimđala je mama. „Kakva je to zver!“
„I Dino je tu!“ rekao je tata. „Dobri stari Dino, bliski po-
rodični prijatelj. I on je tu.“
Naslonio se na dovratak, podbočivši se rukom, šešir mu
se nakrivio ka potiljku. Namignuo mi je, ali mama me je paž-
ljivo posmatrala, pa sam se plašio da mu uzvratim.
„Molim te nemoj da mi kažeš gde si spavao prošle noći“,
rekla je mama. „Molim te nemoj. Ja sam samo tvoja žena. Ne-
mam nikakvog prava da te ispitujem.“
,,0!“ rekao je tata. „Sad smo i sarkastični!“
Majk i Toni su došli do vrata spavaće sobe. ,,Ej, tata“,
rekao jeToni. „Daj paricu.“
Tata se okrenuo. ,,Da ti dam paricu? Daću ti deset pari-
ca. Evo!“
Dao je Toniju novčanicu od jednog dolara, i Toni ju je
bojažljivo uzeo, ustuknuvši, uzbuđen i podozriv, ta novčanica
je bila nešto neverovatno u njegovim šakama. Otrčao je, i on-
da smo ga čuli kako skiči od radosti kad je skočio na krevet,
Majk i Hugo pošli su za njim. Slušali smo ih, Hugo je lajao,
Majk je vikao: „Meni pola, meni pola!“
,,Ko vas najviše voli?“ viknuo je tata. „Vaš otac ili vaša
majka?“
„Naš otac!“
Tata se nakezio mami.
,,Eto“, rekao je, raširivši ruke. ,,Vidiš?“
Mamin bes gotovo ju je iskidao. Stajala je kraj sudopere,
tresla se i grizla usne. ,,Ti - ti - ti - bitangolTi - ti - ti - ti psu,
životinjo!“

164
 Vrtela se ukrug, tražeći nešto, njene šake su posezale za
bilo čime. Napipale su sapun na sudoperi, i u magnovenju je
dograbila veliki komad sapuna Beli kralj i bacila ga na tatu.
Tata je rekao uh kad ga je sapun pogodio pravo u grudi i pao
na pod. Toliko je bio iznenađen da ga je to otreznilo. Mama
je i dalje kružila i kružila, njene šake su ponovo tražile.
„Tako znači stoje stvari!“ rekao je tata. „To je znači hvala
za sav moj znoj!“
Ustuknuo je kad je to rekao, jer je mama na peći našla
slanik i bibernik. Dino je skočio da je zaustavi, ali je pomislio
kako je bolje da se sagne kad je zamahnula. Slanik i bibernik
su proleteli, daleko iznad tatine glave, a tata je i dalje uzmi-
cao ka ulaznim vratima, rukama štiteći glavu kao bokser,
dovikujući Dinu na italijanskom: „Jesi li video, Dino! Ti si
svedok činjenice da me je napala u rođenoj kući!“ Mama je
upala u ostavu i pojavila se s punim šakama šolja i tanjirića.
Tata je počeo da beži ka ulaznim vratima. „Video si, Dino! Sve
si video!“
Čim je nestao, mama se skljokala, telo joj se treslo. Pre-
krila je lice šakama, a sto je podrhtavao od njenih jecaja. Dino
se nagnuo da je uteši, ali ona je zatresla glavom i zamolila da
je ostavi samu. Njena pamja ispunila je prostor.
„Mala Marija“, šaputao je Dino. „Mala moja Marija. Ne
plači, mala moja. Sve će biti dobro.“
Mama se uspravila na stolici, otrla suze i jedva čujno iz-
duvala nos u rub svoje kecelje. I Dino je zaplakao. Dovoljan
je bio jedan pogled u njegove suzne oči da mama zajeca i
ponovo se prepusti plaču. Oboje su plakali, mama je grcala u
suzama, Dino je tiho plakao, gutajući svoj jad. Ubrzo sam i ja
plakao sa njima, ne zbog mame, već zbog Dina, jer je bio tako
dobar mali čovek, jer je toliko voleo mamu i često ju je viđao
kako pati, nemoćan da bilo šta učini. Uzeo je jednu od njenih
šaka i svojim belim prstima nežno milovao žuljeve nastale du-
gogodišnjim radom u kući.

165
 „Ne plači, mala Marija. Rešićemo to zajedno. Bog će nam
pomoći.“
„Šta može Bog da učini?To je on, Dino. I ta žena.Ta gro-
zna putana!“
Dino je izduvao nos i uzeo šešir.
„Ima načina“, rekao je. „Naći ćemo neki.“
Pri izlasku me potapšao po ramenu: dopao mu se moj
plač. „Dobar si ti dečak, Džimi.“ Tiho je prošao kroz kuću do
ulaznih vrata. Zatim se vratio, i ja sam se smejao i plakao, jer
je otišao bos, i morao sam da stegnem zube da se ne bih sme-
jao dok je navlačio čarape i obuvao cipele. Onda je ponovo
prošao kroz kuću i izašao, čuo sam njegove korake na ulici.
Pokušao sam da navedem mamu da ode u krevet, ali ona
je sakrila lice i odgurnula me. Svukao sam se i legao u krevet.
Hugo je ležao na mom mestu, žvakao je iskidanu jastučnicu.
Izbacio sam ga, a on se zavukao pod krevet, odvukavši svoju
žrtvu. Posle nekog vremena ugasilo se svetlo u kuhinji i znao
sam da mama sedi u tami. Čuo sam njen prigušeni plač. Či-
nilo mi se da bi i ja trebalo da plačem, i pokušao sam da ose-
tim patnju, ali je nije bilo, sve dok nisam pomislio šta će biti
s nama ako tata zaista ode, kakva ćemo biti sirotinja i kako će
se druga deca smejati mojoj staroj odeći, i dok sam tonuo u
san toliko mi je bilo žao sebe da se jastuk sav ulepio od suza.
Probudila me vika, bat koraka, treskanje vrata, smeh,
neko je pevao. Svetla su se upalila usred kuće. Mi deca smo
seli u krevetu. Bilo je tri noću, i pevač je bio tata, pesma je bila
„Evo ide mlada“, a smeh je bio Koletin.
Ustali smo iz kreveta i otišli do vrata, baš kad se mama
pojavila iz kuhinje, širom otvorenih očiju.
„Dobrodošla u moju kuću!“ vikao je tata. „Buduća go-
spođa Dino Rosi!“

★
Kurva. Prev.
 Pojavili su se, tata ruku pod ruku sa Koletom. Koleta je
stupala visoko uzdignute brade, prkosnih očiju. Iza njih je bio
Dino, i činilo se da je smrtno preplašen.
„Uzmi kaput“, tata je rekao mami. „Oni sad idu da se
venčaju. Ja i ti smo svedoci.“
,,To ne može biti“, rekla je mama, skrivajući reči nad-
lanicom. ,,To je nemoguće.“
,,To ti misliš“, rekao je tata. „Hajde, uzmi kaput. Idemo
u Golden da ih venčamo.“
Dino je uhvatio mamine šake.
„Marija, mi te molimo za blagoslov, Koleta i ja.“
„Ah, Dino“, rekla je mama. ,,Ne smeš to da uradiš. Ne
smeš!“
Koleta joj je prišla. Njeno lice je bilo besno.
„Vi se ne mešajte u to!“
Mama ju je ignorisala. ,,Ne, Dino. Ne smeš.“
Najednom je Koleta nasrnula između Dina i mame, i ša-
kom zapušila mami usta. Mama je ustuknula, ali je Koleta
nije puštala. Mama je pokušavala da dođe do vazduha i kaže
nešto, obrazi su joj se nadimali a lice joj je postalo ružičasto.
Hugo je zarežao. Stajali smo, uplašeni.Tata i Dino su pokuša-
vali da odvoje Koletine šake sa maminog lica.
„Drž’ je, Hugo!“ rekao jeToni. „Drž’ Koletu!“
Iskeženih zuba, Hugo se provukao između tate i Dina.
Zario je njušku pozadi u Koletu i ujeo je. Ona je ciknula i s
obe ruke uhvatila se za zadnjicu. Besno je napala Huga, šuti-
rajući ga. On se povukao pod sto, lajući na nju. Koleta se ok-
renula i pogledala u sve nas.
„Divni ljudi!“ rekla je. „Gospode, kakvi ljudi!“
„Molim te“, rekao je Dino. „Nemojmo se svađati.“
,,Ti da ćutiš“, rekla je Koleta. „Kepecu glupi.“
„Stani malo“, rekao je tata.

167
 „I ti!“ rekla je Koleta. „Majmune!"
„Ko je majmun?" rekao je tata.
,,Ti si majmun!"
„Napolje odavde!“ rekao je tata. „Niko ne sme da kaže za
GvidaToskanu da je majmun. Napolje!"
Koleta je pogledala u sve nas, polako, pažljivo, vrteći gla-
vom. „Kakvi ljudi! Kakvi grozni ljudi.“
Okrenula se i ponosno krenula napolje iz kuće, uzdignu-
te brade. Dino je pošao za njom, moleći je da se vrati. Pred
vratima se naglo okrenula i pogledala ga. Onda je počela da
se smeje, kikoćući se dok je odmeravala Dina od glave do
pete. Čuli smo je kako se smeje čitavim putem do kola. Onda
je motor zakrkljao i grunuo i ona se odvezla.
Tata je spustio šaku na Dinovo rame.
„Zaboravi je, Dino. Ne valja ona.“
,,Ah, ali. . . „
„Ostani neženja, Dino. Bolje ti je tako.“
,,Si. Si. Ali... “
„Zaboravi je, Dino. Nema ničeg osim nevolja kad se ože-
niš. Deca. Problemi. Dugovi. Ostani neženja, Dino. Poslušaj
moj savet.“
Dino je pogledao u mamu, a mama se smešila. I Dino se
nasmešio. Onda je ispod stola izašao Hugo, oborenih ušiju,
podvijenog repa. Dino se sagnuo i potapšao ga po glavi.
„Dobra ker“, rekao je na engleskom. „Lepa terijer."
,,Vi deco“, rekao je tata, „vratite se u krevet.“
Dino je kopao po džepovima. Dao nam je svakome po
kvoter. Ali Toni je dobio dva kvotera.
„Neki hamburg za ker“, rekao je Dino.
Dino je otišao kući, i kada su se svetla pogasila čuli smo
kako mama i tata razgovaraju u spavaćoj sobi.

168
 „Gde si bio prošle noći?“ rekla je mama.
„U gradu.“
„A ko je bio s tobom?“
,,Niko!“Tako je divljački viknuo da se mama nije usudila
da nastavi.

169
 U PROLEĆE

eli smo dezert kad je Barton zazviždao. Otac mi je uputio

J jedan od svojih pogleda.
„Evo tvoje bitange od prijatelja.“
,,Bitanga?“ prekinuo sam s jelom. „Slušaj, gospodine.Ti
ne znaš o čemu govoriš. Ralf Barton je slučajno jedan od naj-
boljih igrača prve baze koje je ovaj grad ikada iznedrio.“
„Oprostićeš, ali za mene je on i dalje samo bitanga.“
,,To je zato što ne znaš šta se dešava u svetu.“
Barton je ponovo zazviždao. Ustao sam od stola i požu-
rio napolje. Otac je samo ostao da sedi, zagledan u svoj žele
od jabuka. Imao je skoro četrdeset tri godine, stario je, i pojma
nije imao o važnim stvarima.
Bilo je skoro sedam sati, ali nije bio mrak. Barton se krio
iza bresta u dvorištu.
„Hoćeš da bacamo malo?“
„Ne“, rekao sam. „Bolje da popričamo.“
Hodali smo dva bloka do rečice koja je tekla kroz Bulder.
Barton je izvadio neotvoreno paklo cigareta, pa smo seli na
obalu. Barton je baš imao sreće: njegov matori ih je kupovao
na boks. Moj je pušio cigare.
„Baš mrzim ovaj grad“, rekao je Barton.

171
 „Mesto za seljake“, rekao sam. „Nije dovoljno velik čak
ni za treću ligu bejzbola.“
Barton je pogledao u nebo. „Zašto sam morao ovde da
se rodim?“ rekao je. „Zašto se nisam rodio u nekom gradu
koji je u prvoj ligi? Bar u Kanzas Sitiji, ili makar u nekom
gradu Istočne lige Teksasa? Zašto sam morao da se rodim u
Bulderu, Kolorado?“
Lepo je bilo maštati. Povukao sam dim i pustio ga da iz-
lazi sa dahom. „Kad bih morao sve ponovo“, rekao sam, „ro-
dio bih se u kući preko puta Jenki stadiona. Dovoljna bi bila
obična neokrečena straćara s krovom koji prokišnjava. Šta je
novac? Ne bih mario za to.“
„Novac nije bitan“, rekao je Barton. „I nije bitno kakvo
je mesto u kome živiš. Bitno je samo imaš li to u sebi, umeš
li da udaraš lopticu."
Voda je žuborila kroz kamenje u potoku.
„Džejk“, rekao je Barton. „Imam jedno pitanje za tebe.
Veoma lično pitanje. Ali nemoj da se izvlačiš. Kaži mi istinu.“
,,Da čujem, Barte. Poznaješ me.“
„Evo šta hoću da znam: da li sam dovoljno dobar, sada
i u ovom trenutku, za prvu ligu?“
Ne možeš tek tako da odgovoriš na takvo pitanje. Dugo
sam razmišljao. Onda sam rekao: „Bartone, po mom iskrenom
mišljenju, dovoljno si dobar sada i u ovom trenutku da držiš
prvu bazu u bilo kom klubu prve lige u zemlji. Video sam te u
akciji, druže.Ti si kao zmija oko te baze. Što se tiče udaranja,
imaš dva najoštrija oka koja sam ikad video.“
,,Uh, ne bih tako daleko išao.“
„Samo si previše skroman, Barte. Mislim da si spreman
za prvu ligu. I to odmah.“
„Hvala ti, Džejk. Cenim tvoju iskrenost.“

172
 Pao je mrak i bilo je hladno. Na zapadu su planine počele
da iščezavaju iza velikih belih oblaka. Osećalo se na prolećni
sneg. Dah nam je izlazio u malim beličastim pramenovima.
Zapalili smo vatru između dva kamena i hranili je komadima
drveta koje je potok naneo uz nasip. Gledali smo u plamen.
Pržio nam je lica, a leđa su nam zebla. Kamenje je od vreline
naprslo i raspalo se.Toplih očiju, zurili smo u plamen.
,,Barte“, rekao sam. ,,Na mene je red da ti postavim jed-
no pitanje.“
„Samo napred.“
„Istinu, Barte. Mogu da je podnesem."
,,Ja nikad ne lažem, Džejk.“
,,Da li sam dovoljno dobar za prvu ligu?“
„Apsolumo.Ti si najveća bacačka nada koju sam ikad vi-
deo.“
,,Ne, Barte. Dobro razmisli o tome. Nemoj samo da mi
laskaš. Promisli malo.“
,,Važi.“
Nije progovorio punih pet minuta. Onda je rekao: ,,Po
mom mišljenju, imaš najnezgodniji izbačaj lopte u Sjedinje-
nim Američkim Državama. Nikada nisam igrao protiv Vika
Rejšija ili Elija Rejnoldsa, ali sam se već mnogo puta suočio
sa tobom, Džejk. Znam šta je bacanje.To je moj posao, jer ja
treba da tučem. Mislim da si dobar kao bilo ko u prvoj ligi, ako
ne i bolji.“
Sve vreme dok je pričao, posmatrao sam njegovo lice. Nije
lagao. Osetio sam to u kostima.
,,Barte“, rekao sam, „hvala ti na iskrenom mišljenju.“
„Problem je“, rekao je on, ,,što smo suviše mladi za prvu
ligu.“
„Suviše mladi? Ma šta pričaš, Barte! Za deset godina će-
mo imati po dvadeset četiri. Zamisli to - dvadeset četiri! Stari

173
ljudi. Oni tamo vape za mladom krvi. Miki Mentl, uzmi samo
njega. Koliko je on - šest godina stariji od nas?“
Vetar je počeo da duva, pa smo se pribili uz vatru. S druge
strane potoka upalile su se ulične svetiljke. Grejao sam ruke
i mislio o naslovu u Denver Postu: Dečak iz Kolorada sam re-
šio meč Prve lige.
Onda sam na drugi način mislio o sebi - onako kako je
moj otac želeo. Godine su prošle i ja sam bio građevinski in-
ženjer, radio sam u birou, razmatrao nacrte. Nemirno sam
šetao po svom birou. Stajao sam očajan kraj prozora jer sam
sada bio suviše star da igram bejzbol. Bio sam u braku, imao
sam zaokrugljen stomak, bio sam vezan za ženu i gomilu de-
ce. I dok sam gledao kroz prozor, proklinjao sam oca što je
upropastio moj urođeni talenat bacača, jer mogao sam da po-
stanem besmrtnik prve lige, s imenom u Holu slavnih. Ali bio
sam poslušan sin. Otišao sam u koledž kao što je otac hteo.
Zaboravio sam na bejzbol. Sada sam bio star i bilo je prekasno.
Slomljenog srca, otvorio sam prozor i skočio - samoubistvo.
,,Barte“, rekao sam, ,,moj otac me žestoko maltretira. On
me uopšte ne razume."
„Isti je kao moj.“
„Hoće da postanem inženjer, Barte.“
„Šališ se?“ Bart se nasmejao. „Ti - najveći umetnik u ba-
canju frljoka u Stenovitim planinama? Ne smeš mu to dozvo-
liti, Džejk.To je kriminal.“
„Reci to mome ocu.“
Barton je oborio glavu i ćutao.
„Šta je sad?“
„Moji žele da budem sveštenik.“
Sada je na mene bio red da se smejem.
,,Ti sveštenik? Oni mora da su ludi. Da li je iko u tvojoj
familiji video kako tučeš lopticu da preleti ceo teren? Ili bar

174
da optrčiš do treće bazePTi imaš kvalitete novog Lua Geriga.
Ne daj im da ti to urade Barte. Odupri se!“
„Oni me ne razumeju, Džejk.“
,,Ni mene moji.“
Sada je bilo veoma hladno. Voda će se te noći zalediti u
baricama i proleće nikad neće doči.
„Još jedan problem s ovim gradom je vreme“, rekao sam.
„Odvratno je.“
„Pričaj mi o tome.“
„Dole na jugu je sad lepo i toplo, dole u Arizoni. Tamo
Divovi treniraju ove godine, u Feniksu.“
,,Ah, vrelo sunce, plavo nebo, zelena trava, udaranje pali-
com, hvatanje lopti.“
„Tuširanje posle treninga, onda večera u hotelu Ric, i ze-
zanje s tipovima kao što je BobiTompson i Leo Duroher... “
,,A sutradan vrhunski doručak, još sunca, i samo igraš
bejzbol po ceo dan.“
Toliko je bilo lepo misliti o tome da je bolelo. Ugasili smo
vatru i vratili se na ulicu. Barton je živeo šest ulica od mene.
Polako je hodao trotoarom, visok dečak, imao je oko 180, veli-
kih šaka i stopala. Bio je levoruk i tako je i hodao, oborivši
levo rame. Stvarno je umeo da udari po lopti. I ništa nije mo-
glo da prođe pored njega. Pokrivao je prvu bazu kao da je go-
rila na dve noge.
Sada se vraćao u malu belu kuću u Bulderu, Kolorado,
gde je živeo s roditeljima i svoja dva brata. Išao je da podeli
krevet sa svojim bratom Edijem. Sutra će ustati i poći u školu.
Sledeći dan će biti isti, i sledeći, i sledeći, dan za danom, ista
monotonija u istom zabačenom gradiću.
Bio sam isti kao Barton. I ja sam spavao sa bratom. Sutra
ću se probuditi i pojesti doručak i otići u školu, i samo ću
sedeti tamo, slušajući, sanjareći, i to će samo da se nastavi,

175
dan za danom, mesec za mesecom, kroz čitavu srednju školu,
kroz čitav koledž, godine i godine u istom žrvnju. A zašto? Da
bih postao inženjer, zatočen u kancelariji. Što sam više mis-
lio o tome, sve sam više mrzeo oca koji je mrvio moj život i
uništavao mi najbolje godine.
Ušao sam u kuću. Otac je sedeo pored lampe i čitao no-
vine. Tresnuo sam ulaznim vratima.
„Šta te muči?“ rekao je.
„Moja stvar.“
Slegnuo je ramenima i vratio se novinama. Pogledao sam
oko sebe: isti stari zidovi, isti stari plafon, isti stari pod. Eto
mesta u kome živim.To je bio kavez u kome su me hranili i da-
vali mi mesto za spavanje.
,,Zarobljen“, rekao sam. „Kao životinja. Zarobljen u ovoj
rupi.“
Otac je onjušio vazduh i spustio novine.
„Ti. Dođi ovamo.“
,,Ma nosi se.“
Odbacio je novine i uhvatio se rukama za doručja fotelje.
„Pušio si.“
„Matori je prilično bistar. Sve provali.“
„Već sam ti rekao. Nema pušenja.“
„Rekao si mi. Pa šta?“
Skočio je iz fotelje i dohvatio me za ramena svojim veli-
kim šakama. Ali otimao sam se. Nisam se dao.To je od sada
bila borba za život, pre nego što smrvi moj duh, pre nego što
bude prekasno i budem star i debeo i radim u kancelariji. Sna-
žno me je prodrmusao, a ja sam ga i dalje gledao pravo u oči.
,,Gospodine“, rekao sam, „savetujem vam da skinete
svoje šape s mene. Ui to, ili nikad više nećeti videti svog sina.“
Popustio je i skrstio ruke.
„Šta te muči, dečko?“

176
 „Nemoj ti meni ‘dečko’“, rekao sam. „Nisam nešto lud
za tim.“
„Ma šta reče, bedni mali crve!“
Obrnuo me i šutnuo u tur. Nije bilo bolno, ali bilo je ve-
oma uvredljivo, prekardašio je. Stigli smo do raskrsnice naših
puteva.
„To je bilo to, gospodine“, rekao sam. „Kajaćete se zbog
ovoga dok ste živi.“
„Možda ću se kajati, dečko, ali ne zbog ovoga. U suštini,
ovo je nešto što mi je najviše godilo u poslednje dve nedelje.“
Vratio se u svoju fotelju, pripalio cigaru i podigao novine.
Izašao sam napolje i seo na trem. Konačno sam došao do
toga - do velike odluke.To mi se motalo po glavi još od avgu-
sta, kada sam ovladao bacanjem frljoka i shvatio svoj životni
poziv. Od svih ljudi na ovom svetu, samo je Barton to razu-
meo. I Barton će poći, jer sam sad sve smislio, i preostalo je
samo jedno: pobeći ćemo od kuće, pobeći u Arizonu i poku-
šati da se priključimo njujorškim Divovima.

Nisam morao da zviždim Bartonu. Sedeo je na tremu svo-

je kuće, neraspoložen, grickajući nokte.
„Dosta mi je“, rekao je. „Podneo sam sve što čovek može
da podnese.“
„Šta se desilo?“
„Vidiš ovu baštu? Pemaest metara dugačka, osam metara
široka. Sutra moram da je okopam.“
,,Celu?“
„Tako on kaže, gnjavator.“
„Zašto tvoj brat Edi to ne uradi?“
„Jer je mezimac u ovoj kući. Uzima časove klavira. On je
genije.“
,,A šta si ti? Šta ako se povrediš kao Sesil Bim?“

177
 „Sesil Bim?“
,,U gipsu je. Čistio je lopatom sneg sa trotoara.“
,Je 1’ ozbiljno?“
„Nikada više neće igrati bejzbol.“
Ta misao je progorela rupu u Bartonovom mozgu. Zaš-
krgutao je zubima. „Neće oni mene u gips“, rekao je. „Mogu
da pokušaju, ali im to nikada neće uspeti.“
„Slušaj, Barte.“
Rekao sam mu za stopiranje do Arizone i priključenje nju-
jorškim Divovima.
„Važi. Idem.“
Skovali smo plan da pođemo sledećeg jutra.

Poslednja moja noć kod kuće. Plakao sam u krevetu i pri-

sećao se raznih stvari: svoje braće i sestre, Božića, svog psa,
svojih zečeva, svoje majke, svojih školskih dana, mirisa vrućeg
hleba. Bio je to oproštaj od svega, od mame, tate i Kolorada.
Ujutru će otkriti da me nema. Verovatno time uništavam
život svoje majke, ali to neće mnogo značiti mome ocu. Kaja-
će se, naravno, mogao sam da ga vidim tu, kad prođu godine,
kako sa suzama u očima drži moju sliku i govori: „Vrati se,
sine: sve ti je oprošteno. Igraj bejzbol ako je to ono što voliš.“
Posmatrao sam sat na komodi. Barton i ja smo se dogo-
vorili da se nađemo u šest. U dva noću bio sam još budan i
slušao kako otac hrče u susednoj sobi.
To je bio pravi trenutak. Izvukao sam se iz kreveta i na
stomaku otpuzio po podu do stolice preko koje su bile preba-
čene očeve pantalone. Moji prsti su u zadnjem džepu prona-
šli novčanik, pa sam ga pregledao pod mesečinom. U njemu
su bile dve novčanice - od pet i od deset.Tih deset je bilo vi-
še nego što sam se nadao. Otpuzio sam iz dnevne sobe i vra-
tio se u krevet, iščekujući novi dan.

178
 Barton me čekao ispred Prve nađonalne banke. Bilo je
šest ujutru i bilo je veoma hladno. Beli oblaci su prekrivali pla-
nine, a sa severa je duvao vetar. To je značilo sneg.
„Baš smo izabrali dan“, rekao je Barton.
On nije imao previše sreće. Ničega nije bilo u džepovima
njegovog oca, pa je bio prinuđen da ukrade sedam dolara is-
pod babinog madraca. „Imamo dvadeset dva dolara“, rekao
sam. „Lako ćemo.“
Bili smo na magistrali. Saobraćaj je bio tako redak da je
prošlo petnaest minuta pre nego što smo ugledali prvi auto-
mobil. Onda je prošao kamion sa mlekom. Baronovi zubi su
cvokotali, i rekao je da su mu se noge smrzle.
„Nikada nećemo stići do Feniksa, Džejk. Nećemo čak ni
izaći iz Buldera.“
Počeo je da pada sneg - u početku samo u krupnim pahu-
ljama. Do pola sedam vejao je kao da se nebo provalilo. Prošlo
je još nekoliko vozila, nijedno u našem pravcu. Nismo bili ode-
veni za sneg. Bili smo u našim crvenim bejzbol-jaknama s ve-
likim belim slovom B na grudima.
„Dobro, eto nas“, rekao je Barton. „I dalje u Bulderu, Ko-
lorado. Hajdemo dole do škole, da sednemo u ložionicu. Nika-
da nećemo stići do Arizone po ovoj mećavi.“
„Znači kukavica si“, rekao sam.
„Nisam kukavica.“
„A šta si onda?“
„Samo je hladno.“

Čuli smo kako dolazi kamion. Jedva se išta videlo u sne-

žnoj oluji. Istrčao sam na put i mahao. Kamion je stao. Unu-
tra su bila dva čoveka. Vozili su u Fort Kolins, dvadeset pet
milja odatle.
„Ima mesta pozadi“, rekao je vozač.

179
 Ukrcali smo se. Prikolica kamiona bila je natovarena ku-
tijama punim konzervi. Cirada ih je štitila od snega. Podvukli
smo se pod ciradu i ležali potrbuške i slušali hrskanje snega
pod gumama. Neko vreme je bilo dobro, ali je hladnoća po-
stajala sve gora. Podigli smo ciradu i pogledali napolje. Peli
smo se obronkom planina, mećava je besnela. Kamion je
milio u prvoj brzini. Vetar je prohujao kroz prikolicu, bodući
nas ledenim iglama. U osam sati stali smo na benzinskoj pum-
pi u Fort Kolinsu.Vozač je podigao ciradu.
„To je to, dečaci.“
Bili smo tako ukočeni od hladnoće da je morao da nas iz-
vlači napolje. Oteturali smo se u benzinsku pumpu i skupili
se pored male grejalice. Jedan starac u bundi od ovčje kože op-
služivao je ptunpu. Rekli smo mu da idemo u Feniks, u Arizo-
ni.
„Kad sam bio u vašim godinama imao sam ponosa“, re-
kao je, istovremeno žvaćući duvan i pušeći lulu. „Nikada ni-
sam molio da me neko poveze. Uvek sam putovao prvom kla-
som.“
„Mi imamo samo dvadeset dva dolara“, rekao je Barton.
„Čitavo bogatstvo“, rekao je starac. „Dovoljno da vas od-
vede na put oko sveta.“
„Ali kako?“
„Ništa ne košta da uskočite na teretoi voz. Jedan polazi
odavde u šest uveče za Solt Lejk. Vozi nekih osam sati. Onda
hvatate drugi koji ide južno ka Arizoni. Treba putovati kako
valja, o tome pričam.“
„I smrznuti se“, rekao je Barton.
Starac je odbijao dimove iz lule i proučavao nas. „U toj
odeći, da. Uzmite lepo dva vojnička ćebeta, nekoliko konzer-
vi pasulja i kesu duvana, i putovaćete kao kraljevi, pravo u ze-
mlju bejzbola.“

180
 ,,Ma koji teretni voz“, rekao je Barton. ,,Ja sam igrač prve
baze, nisam skitnica.“
,,To je protiv naših principa“, rekao sam.
Starac je zavrteo glavom i pljunuo u grejalicu. „Niste vi
za Divove. Ne vi klinci. Mnogo ste mekani. Niste borci.“
„Nismo došli ovde da nas vređaju", rekao je Barton. „Ide-
mo, Džejk.“
Na drugoj strani ulice bio je kafe. Nismo doručkovali i
bili smo veoma gladni. Starac nam je doviknuo sa pumpe:
„Imajte ponosa, momci. Uhvatite taj voz u šest.“
Pojeli smo obilan doručak i kupili neke čokoladice. Sada
kad mi je bilo toplo i nisam više bio gladan, hteo sam da uh-
vatimo taj voz. Izašli smo iz kafea i hodali ulicom. Sneg je
prestao da pada. Nebo je bilo plavo, s oblacima koji su se
spoticali jedni o druge dok su plovili ka jugu. Stali smo is-
pred vojno-pomorske radnje i buljili u hrpe ćebadi i cokula i
rančeva. Hodali smo dalje, ali nismo govorili o teretnom vozu.
Na kraju ulice bila je železnička stanica. Dve lokomotive
su gurale vagone. Stali smo i posmatrali. Razmišljali smo o
onome što je starac rekao, ali nismo govorili o tome. Vratili
smo se oko podne u centar grada i rešili da odemo u bioskop.

Žurnal je presudio. Čitav jedan prilog prikazivao je nju-

jorške Divove na prolećnom treningu u Feniksu. Sedeli smo
na ivici svojih sedišta i gledali kako prvoligaške veličine razbi-
jaju po kampu za trening Divova. Kad se to završilo, odmah
smo požurili napolje, kao potpuno novi ljudi.
„Moramo da se iščupamo odavde“, zagrcnuto je rekao
Barton. „Moramo se dokopati Arizone.“
Na drugoj strani ulice bila je vojno-pomorska radnja.
Kupili smo ćebad, rančeve, rukavice i vunene kape. Našli smo
bakalnicu i napunili naše rančeve s konzervama svinjetine sa
pasuljem, lepinjama, sardinama i duvanom. Sve se to veoma

181
brzo odigralo. Kad smo završili, proverili smo svoj budžet.
Spao je na tri i po dolara. To nije zabrinulo Bartona.
„Odvešće nas na pola puta oko sveta“, rekao je.
Hodali smo gore-dole ulicom, s rančevima na leđima i
ćebadima pod rukom. U četiri sata ponovo je zahladnelo.
Nebo je postalo sivo i spremao se novi sneg.
„Voleo bih da još jednom pogledam taj žurnal“, rekao je
Barton.
U bioskopu, glavni ljubavni film bio je upola završen.
Nikog nije bilo osim nas dvojice. Stalno smo gledali u zidni
sat koji je stajao iznad jednog od izlaza. Zurnal je počeo u 5
i 25. Prilog o bejzbolu trajao je tačno dva minuta. U 5 i 28 bili
smo ponovo napolju. Bio je skoro mrak i žestoko je vejalo. Ali
mi smo i dalje osećali sunce iz žurnala.
Spustili smo se ulicom do železničke stanice.Tamo je bila
sastavljena dugačka kompozicija, lokomotiva je brektala u
mestu, usmerena ka jugozapadu. Izabrali smo jedan otvoreni
teremi vagon pri kraju voza i popeli se u njega. Nije nam bilo
prvi put da uđemo u teretni vagon, ali sada je bilo veoma
čudno. Zatvorili smo vrata i u mraku pošli napred. U vagonu
se osećao neki bajat, odvratan vonj. Umotali smo se u ćebad
i posedali. Iz nekog razloga počeli smo da šapućemo umesto
da govorimo normalno.
„Zaboravio sam svoju rukavicu prve baze“, prošaptao je
Barton.
„Uprava Divova daje svu opremu“, rekao sam.
Dugo nismo progovorili.
Onda sam ovako rekao Bartonu: „Barte, sada kad smo na
pravom putu, hoću da ti postavim jedno pitanje. Reci mi is-
tinu, pravu istinu. Misliš li da smo dovoljno dobri da utrčimo
u ekipu Divova?“
„Sumnjam“, rekao je Barton. „Ali udenućemo se negde.
Utrapiće nas nekom. Možda u ligu Obale Pacifika.“

182
 ,,To i ne bi bilo tako loše.“
„Hoćeš da znaš istinu?“ rekao je Barton. „Otvorenu, čis-
tu, pravu istinu?“
,,Reci.“
„Postoji šansa da ne utrčimo ni u Obalnu ligu. Ali jedno
je sigurno: negde ćemo se udenuti - uTeksašku ligu, ili bar u
Južnu udruženu ligu.“
„Ili u liguTri oka.“
„Ili u Jugoistočnu ligu.“
„Ili u ligu države Arizone.“
„Igraću besplatno“, rekao je Barton. „Samo za hranu i
smeštaj.“
Nismo mogli da smotamo duvan u mraku. Barton je is-
kopao paklo cigareta pa smo pripalili.
„Čim stignemo u kamp, nema više pušenja.“
„Tako je.“
„Daj ruku.“
U mraku smo pronašli jedan drugom ruku,
Oborio nas je strahovit tresak. Voz se pokrenuo. Čuli smo
udaljeni zvižduk lokomotive. Voz se sporo kretao, lokomotiva
je brektala kao luda, točkovi su se klizali po zaleđenim šina-
ma. Nezgodna vožnja. Otpuzili smo do vrata i virnuli napolje
u večernju tamu i sneg koji je vejao.
„Mogli bismo na spavanje“, viknuo je Barton, jer je sada
bilo bučno, vagon je kloparao i škripao. Ispružili smo se, zgre-
jani i veoma umorni.

Ne znam koliko smo dugo spavali. Odjednom se začuo

užasan tresak koji je skoro smaknuo ćebad sa nas.
„Možda je sudar“, rekao je Barton.
Sve je bilo tiho i nepomično. Seli smo. Voz se ponovo po-
krenuo. Naš vagon se kretao napred-nazad. Onda se začuo zvi-
žduk, lokomotiva je zabrektala, a naš vagon je ostao u mestu.

183
 Povukli smo klizna vrata. Sneg je padao u dubokoj tišini.
Naš vagon je stajao sam u snežnoj noći. Bili smo u nekim ni-
skim brdima. Naš vagon je pomeren na sporedni kolosek po-
red rampe za utovar stoke.
Bili smo uplašeni. Činilo se kao da smo poslednja dva pre-
ostala čoveka na zemlji. Vratili smo se u tamu i umotali se u
ćebad. Barton mi je ponudio cigaretu, ali nije mi se pušilo.
„Nemoj da zaspiš“, rekao je Barton. „Znaš već šta biva
s ljudima kad zaspu u mećavi."
Znao sam, ali sam ga svejedno pitao.
,,Ne probude se.“
Seo sam razmišljajući o svom životu, svom straćenom
životu, i o svim nevoljama koje sam priredio svojim roditelji-
ma. Prisetio sam se sveg novca koji sam ukrao iz očevih pan-
talona i majčine torbice i sestrine prasice. Prisetio sam se ko-
koške koju sam iz blizine razneo očevom dvocevkom. Sve me
je to odjednom spopalo, sva ta zbrka koju sam napravio od
svog života - padanje iz algebre tri godine za redom, varanje
na ispitima, slušanje tuđih prljavih priča i pričanje svojih.
Razmišljajući o tome, poželeo sam da ponovo proživim
svoj život: poželeo sam još jednu šansu. Hteo sam da preživim
tu mećavu da bih mogao da se vratim kući u Bulder, Kolora-
do, i učim za inženjera.
Onda sam čuo Bartona kako jeca: ,,Ja sam obična bitan-
ga, Džejk“, rekao je. „Obična bitanga.“
,,Ne, nisi. Za mene si sasvim dobar.“
Ali on je insistirao da nije dobar tip, i ispričao mi je neke
stvari koje je uradio u životu - lupio je majku pesnicom u sto-
mak, krao je knjige iz biblioteke, polupao ulične svetiljke, pro-
dao nov par cipela svoga oca, kidao znakove sa automobila i
tako dalje. Pomenuo je jednu zaista lošu stvar: kako je zapalio
sopstvenu kuću.To se desilo kad mu je bilo deset godina, i ni-
ko nikad nije saznao da je on to uradio - niko osim mene.

184
 Trudili smo se da ostanemo budni, ali smo bili suviše
umorni, pa smo ipak zaspali, a onda smo se probudili, sunče-
va svetlost probijala se kroz pukotine vagona. Povukli smo
vrata i pogledali napolje. Bio je potpuno vedar dan sa plavim
nebom. Stotinak metara odatle, buldožeri su krčili sneg sa
magistrale. Iza buldožera je milelo na desetine vozila. Zgrabi-
li smo jedan drugog i počeli da skačemo od radosti.
„Spaseni smo!“ povikao je Barton. „Spaseni!“
Ostavili smo stvari u vagonu i probili se kroz sneg do
magistrale. Primila su nas prva kola iza buldožera. Vozač je
bio farmer, i zanemeli smo kad smo čuli ono što nam je rekao.
Ušli smo u pogrešan voz u Fort Kolinsu. Sada smo bili samo
milju odTačera i četiri milje od kuće. Ali meni je bilo dosta.
Kao da su prošle čitave godine otkako sam otišao. Hteo sam da
budem sa svojim roditeljima, sa braćom i sestrom.
,,Dobro“, rekao je Barton. „Ponovo se krećemo - polako
ali sigurno.“
,,Aha.“
,,I dalje si za Arizonu?“
„Naravno, Barte“, slagao sam. ,,A ti?“
,,Ne možemo sad da stanemo.“
„Tako je.“
Farmer je zaustavio kola ispred pomoćne šerifove stani-
ce u Tačeru. Grad je imao samo jednu ulicu. Stajali smo tu.
Hteo sam da odustanem od svega. I Bart je to hteo, ali teško
je bilo pokazati slabost.
Onda je stiglo šerifovo patrolno vozilo. Dva policajca su
seđela u njemu.
„Jesi li ti Džejk Krejn?“ upitao je jedan od njih.
,,Da, gospodine.“
Policajac je otvorio zadnja vrata. „Upadajte, dečaci.“
„Ništa nismo uradili“, rekao je Bart.

185
 „Samo upadajte."
Onaj što je vozio okrenuo je kola i onda smo se vozili ma-
gistralom prema Bulderu. Sedeli smo skrštenih ruku.
„Arizona!“ podrugljivo je rekao Barton. „To je bila tvoja
ideja.“
„Svejedno, ja nisam kukavica“, rekao sam.
„A ko je kukavica?“
„Bio si uplašen od početka. Noge su ti se smrzle. Hteo si
da odustaneš.“
„ I trebalo je“, rekao je. „Ti i tvoji suludi planovi. Pogle-
daj nas sad. Uhapšeni.“
„Jesmo li uhapšeni?“ upitao sam policajca.
„Gde stanuješ?“ rekao je.
„U Arapaho devetsto pedeset devet.“
Osvrnuo se i pogledao u Bartona. „A ti?“
,,U Orahovoj petsto dvadeset devet.“
To je bilo sve što su policajci rekli. Barton se podrugljivo
zacerekao. „Ti i tvoja frljoka“, rekao je.
„Dovoljna je da tebe izbaci iz igre“, rekao sam.
„Završili smo priču“, rekao je Barton. „Moj matori je
bio u pravu.Ti si loše društvo.“
„Neću čak ni da ponovim šta moj matori kaže za tebe.“
„Pih! Zidar. Šta taj uopšte zna?“
„Mnogo više nego tvoj glupi moler.“
Kola su nas dovezla ispred moje kuće. Policajac se okre-
nuo i otvorio vrata. Izašao sam. Barton je sedeo kao Indijanac,
skrštenih ruku.
,,Barte“, rekao sam. ,,Ne zameri.“
Na trenutak me nije čak ni pogledao.
Onda se nakezio. „Vidimo se, Džejk. Sve najbolje.“

186
 Okrenuo sam se od kola. Tamo na tremu stajao je otac.
Polako sam išao ka njemu, proučavajući njegovo lice. Nije bi-
lo gneva na tom licu. Stajao je s rukama u džepovima, uspra-
van i kao da se malo smešio.
„Zdravo, tata.“
„Zdravo, dečko.“
Odjednom se sve sručilo na mene - sav užas onog što sam
uradio svom tati, i stajao sam tamo i plakao i grcao i nisam
bio u stanju da progovorim. Obgrlio me oko ramena.
„Hajde, dečko. Doručak je na stolu.“
„O, tata!“
,,Zaboravi.“
Zajedno smo ušli u kuću.

187
 IA SAM PISAC ISTINE

stina je često neprijatna, ali istina se mora reći. U ovom

I slučaju istina je da Dženi nije lepa devojka. Ona je žalosna
heroina ove priče. Mala je i debela, s faltama sala koje poska-
kuju na njoj. Njena glupost je van domena mog pera. U suš-
tini, ona mi se gadi. Ne, to nije istina, ne gadi mi se. Ali ona
čini nešto što uopšte nije dobro. Ona me rastužuje. Kada raz-
mišljam o njoj obuzima me neka beznadežnost, neko osećanje
da ništa ne mogu da učinim povodom nejednakosti
muškaraca i žena. Ja ne mrzim Dženi, ali svakako prezirem
sve iza čega ona stoji. A šta je to, zaista ne znam.
Jedne večeri, bez daha je utrčala u moju sobu, raširenih
ruku. Cičala je od ushićenja, njene sive oči trijumfalno su se
smejale i smejale. Okrenuo sam se od pisaće mašine i zamolio
je za objašnjenje.
,,Gledaj!“ rekla je. „Gledaj moju ruku! Gledaj! Dao mi
ga je moj dečko!“
Bio je to ručni sat.
,,Dženi“, rekao sam, „tako ti boga prekini više sa tim
‘dečko’. Odvratna mi je ta reč. Mrzim je!“
Dženin dečko je tip po imenu Majk Švorc. On je Jevre-
jin - monstruozan tip. Već mnogo puta sam ga video, on je
stokilaš, snažan i ćudjiv, i dolazi ovamo svako božje veče da

189
poseti Dženi u njenoj sobi. Njegova snažna ćutljiva priroda ne
može me obmanuti. Ja lično nisam ni snažan ni ćutljiv, ali
svestan sam da je ćutljiva priroda kod krupnih ljudi nepro-
cenjiva. Kada se on na svoj ćutljiv način penje uz stepenice,
lako mogu da shvatim šta on želi od Dženi. Naravno da mo-
gu! Svestan sam da ćutljiva priroda ima svoje prednosti.
Što se tiče ručnog sata, Dženi je stenografkinja u kance-
lariji, dole u centru Los Anđelesa. Tog popodneva, rekla je,
Majk Švorc je došao tamo. Ćutljivo je došao, veliki čovek koji
nosi ručni sat u maloj kutiji.Tu je stajao, snažan i ćutljiv. Lepo
sam mogao da vidim čitavu scenu. Mislim da je to monstru-
ozno; istina je da moram da se smejem kad pomislim na to.
Majk Švorc ju je pitao kako joj se sviđa sat.
„Sladak je“, rekla je Dženi.
Sladak! O, Gospode! Kakav grozan opis. Sladak! Kakva
odvratna reč! Ručni sat može biti zanimljiv ili šarmantan, pa
čak i prekrasan. Ali nikad sladak. Nikad! Samo osoba ogra-
ničene inteligencije kao što je Dženi može reći za ručni sat da
je sladak.
Majk je rekao: „To je za moju prijateljicu - devojku koja
je pred udajom.To je svadbeni poklon.“
To je razočaralo Dženi, koja je mislila da je sat za nju.
Bez ijedne reči vratila mu je sat. Bio je sladak, i to je bilo do-
voljno. Lepo mogu da vidim čitavu scenu. Dok joj je nos po-
drhtavao, vratila je sat.
Majk Švorc se uputio ka izlazu iz kancelarije. Okrenuo joj
je leđa i hodao ka vratima. Govorim vam tačno ono što mi je
Dženi rekla. Ja sam pisac. Vidim sve to veoma jasno. Kod vrata
se okrenuo, i suze su bile u njegovim očima. Suze u njegovim
očima! Zamislite to! Snažan, ćutljiv čovek, div od čoveka, sa
suzama u očima. Želim da budem iskren, po meni je tip od
četrdeset godina sa suzama u očima običan magarac. Okre-
nuo se, i suze su bile u njegovim očima, nesumnjivo i suze na

190
njegovoj košulji i kravati, i on se vratio, pao na kolena pred
Dženi, koja ima dvadeset godina i debela je, i zdrobio je u za-
grljaju.
„Zadrži ga, Dženi!“ vikao je. „Zadrži ga. Lagao sam.To
nije svadbeni poklon.To je za tebe. Zadrži ga - zauvek!“
Zauvek! Suze u njegovim očima! Kakav cirkus! Lepo mo-
gu da vidim sve to, i moram da se smejem i smejem. Eto nje-
ga, snažnog i ćutljivog čoveka od četrdeset godina, kako na
kolenima jeca pred devojkom dvadeset godina mlađom od
sebe! Gospode, kako je to smešno. Smejem se i smejem. Bu-
daletina! Mene te suze ni najmanje ne bi dirnule. Ja bih mu
se smejao u lice.
Ni Dženi nisu dirnule. Ali Dženi je prepredena, gram-
ziva, promućurna. Sada je sat postao više nego sladak. Sada
je to postao prekrasan sat, pa je i ona plakala. I eto njih, dvoje
ljudi koji plaču nad običnim ručnim satom. I tako je te večeri
Dženi donela sat u moju sobu i pričala mi o njemu, đosađi-
vala mi čitavom tom besmislicom, govorila mi da je Majk
Švorc dotakao njenu dušu i da je plakala zbog njegove nežno-
sti.
„To je bilo jače od mene, gospodine Bandini“, rekla je me-
ni - piscu, tumaču ljudske duše.
Odbio sam da joj poverujem. I više od toga, odbio sam
da poverujem kako je plakala zbog toga. Ona je suviše promu-
ćurna, suviše je gramziva, suviše je debela za tugu i nežnost.
Moja teorija je da su, ukoliko je uopšte zaplakala, to bile suze
radosti, suze posedništva, jer je sada postala vlasnik sata, sada
je pripadao samo njoj, i ona je plakala u svom trijumfu.
„Da vidim taj sat“, rekao sam.
Ravnodušno sam ga proučavao. Bio je to Bulova Baget,
ili neka slična tričarija. Sićušan srebrni sat sa srebrnim lan-
čićem - zaista apsurdan sat, obična igračkica, jedva video i
sat, a kamoli kazaljke: šala od sata, besmislica na kojoj se ne

191
može ni videti koliko je sati. Obrnuo sam ga na dlanu. Poleđi-
na je bila izgrebana perorezom, kao da je neko brisao mono-
gram. Polovan sat. Nesumnjivo polovan sat.
„Ha!“ rekao sam. „Nošena roba! Polovan sat! Baš ono
što sam i mislio. Čovek je prevarant. Gnjida. Jeftini šarlatan.“
Dženi je znala da je polovan, jer je zaista bila promućur-
na. Znala je i više od toga. Otišla je kod zlatara i procenila sat.
Može to Dženi!
„Dobro“, rekao sam. „I šta kaže zlatar?“
Odbila je da mi odgovori.
„Prilično je skupocen“, rekla je.
„Budi iskrena, molim te“, rekao sam. „Ja sam pisac - čo-
vek istine. Hipokrizija je strana mojoj prirodi. Koliko je zlatar
rekao da vredi?“
,,Poprilično“, nasmešila se.
,,Dobro“, rekao sam. ,,Ni najmanje me ne zanima da za-
badam nos u tvoje prozaične aktivnosti. Ali ako hoćeš da znaš
istinu, kažem ti sada i ovde da mogu da nađem bolji sat od to-
ga za tri dolara i pedeset centi. Mnogo bolji sat.“
Vratio sam joj sat.
„Nema baš mnogo svrhe braniti tog čoveka preda mnom“,
rekao sam. ,,To je nesumnjivo prevarant. Običan fakir. On je
surogat. Zabavlja me do entog stepena. Kad izađeš iz ove sobe
počeću da se smejem zbog njega.“
Bez reči je stavila sat na ruku i otišla. Bila je povređena.
Sad ne nosi sat. Nije ga ni nosila. Eno ga u njenoj komodi, u
maloj kutiji koju sam otkrio jedne noći kad sam preturao po
njenim stvarima tražeći cigarete.
Ručni sat nema nikakvog značaja. To je bio zaista jeftin
sat, i Majk Švorc je mogao da nađe i bolji. Ali Dženi koja
dolazi u moju sobu i pita me šta mislim o njemu - ah! Eto sad
nečeg što toliko toga znači! To otkriva njene sumnje. Običan

192
pisac bi detaljno hvalio sat, izvrćući istinu. Ali ne i ja. Moje
reči probadaju kao usijani noževi. Jer ona duboko u srcu zna
šta Majk Švorc stvarno želi, a znam to i ja. Sat je bio mizeran
izgovor, bedna uvreda. Ali sve se to mene nimalo ne tiče, niti
me posebno zanima.

Ničega nema između Dženi i mene. Ja živim s jedne stra-

ne hodnika, a ona živi s druge, gore na prvom spratu jedno-
spratne zgrade. Treća prostorija je kupatilo. Kad sam došao
ovamo, mislio sam da ima nečega u tome. Čuo sam lupkanje
visokih štikli u hodniku i drugoj sobi, a u kupatilu su se sušile
njene bledoplave stvari. Dodirnuo sam ih jer su mi se dopale,
a njihova nežnost i miris prijatno su delovali na moju maštu.
Ali ništa se nije dogodilo.
Kad sam začuo lupkanje visokih štikli sedeo sam u svojoj
sobi, uvek je to bilo uveče, i silovito sam kucao na pisaćoj ma-
šini, žestoko sam lupao po njoj, pisao sam šta god mi dođe,
bilo šta, govor Abrahama Linkolna ili Šekspirov sonet, bilo šta,
svom snagom udarajući po tipkama, tako da se zvuk nadale-
ko čuo, jer ima nekog ko će po buci pisaće mašine znati da je
u susednoj sobi pisac, pa će doći do vrata i pitati ga šta piše
- mislim na žene - to mi se već mnogo puta desilo, jer sam
živeo ovde-onde u ovom velikom gradu, u kućama, stanovima
i hotelima, i znao sam da divljačko lupanje po pisaćoj mašini
uvek upali, ono bi uvek dovelo nekoga, muškarca ili ženu, do-
voljno često ženu koja je usamljena i radoznala; i ponekad,
još češće, muškarca, muškarca koji peni od besa i govori ti da
prestaneš s bukom kako bi mogao da se naspava.
Ziveo sam u toj kući tri dana pre nego što sam video
Dženi. Buka moje velike mašine nikada je nije namamila, ni-
kada je nije navela da zastane pred mojim vratima i zapita se,
i možda izvidi šta se tu dešava.To me je iznenadilo, pa sam po-
mislio na druge metode. Međutim, sve je na ovaj ili onaj na-

193
čin izviralo iz moje pisaće mašine, i ništa više nisam mogao da
učinim, pa sam samo još jače lupao po tipkama. To je bilo
noću, kad bih čuo da je već legla u krevet. Ali buka je nikada
nije uznemirila. Očigledno je spavala čvrstim snom. Na kraju
je ona namamila mene.
To je bio telefon. Svake večeri je redovno zvonio na dnu
stepeništa, i uvek je bilo za nju. Na kraju sam klonuo, odvojio
bolne vrhove prstiju sa tastature, stao kraj vrata i slušao tele-
fonski razgovor. Ovog puta razgovarala je sa osobom koja se
zove Džimi.
„O, Džimi, srce si!“
„O, Džimi, baš si bezobrazan!“
„Džimi, mnogo si bezobrazan!“
„Džimi! Ne preteruj!“
Dugo sam slušao ovakav razgovor, zapanjen idiotizmom
tako banalnih dijaloga. Čim je završila razgovor, ustremio
sam se na pisaću mašinu i ponovo počeo da treskam po njoj.
Ali nije vredelo. Njena stopala popela su se uz stepenice i bez
zastoja prošla niz hodnik, a onda su se vrata njene sobe zatvo-
rila.
Kasnije sam upoznao tog Džimija. Bio je ekstremno glup,
šminker sa kariranim sakoima i varvarskim kravatama, pro-
stak koji nije bio impresioniran drskom jednostavnošću mojih
bosih stopala, uprkos tome što su bila na Dženinom stolu i što
sam pušio veću i dužu lulu od bilo koje lule u gradu Los An-
đelesu. Džimi je bio agent koji skuplja pretplatu na časopise.
„Prodajem sve samim facama“, rekao je. ,,En Harding
je jedna od mojih mušterija.“
Nesumnjivo je očekivao da ću da padnem sa stolice kad
to budem čuo. Pušio sam u tišini, dok su Dženi i on čekali moj
komentar.
,,Ko?“ rekao sam. ,,Da nije možda filmska glumicaPTra-
gično. Zaista tragično.“

194
 Kasnije mi je Dženi rekla čak i više o toj apsurdnoj En
Harding. „Ona sve časopise kupuje od Džimija. Na desetine
časopisa.“
,,To je“5rekao sam, „krajnje nezanimljivo. Čak i činjenica
da su moje priče nesumnjivo objavljivane u tim časopisima
nije u stanju da iznedri moj entuzijazam.“
Ponovo je moja bistra urbana opaska bačena na prostač-
ko i neplodno tle. Ali to nije bilo važno, jer nisam bio bogzna
koliko zainteresovan, i njeno druženje sa Džimijem nimalo me
se nije ticalo.
Reći ću vam istinu o svom prvom razgovoru sa Dženi.
Bila je noć kada nas je gazdarica međusobno upoznala. Poz-
vao sam Dženi na čašu vina u svoju sobu. U stvari sam poku-
šavao da je šokiram. Pušila je cigaretu, naslonjena na komodu,
a ja sam ja sipao vino. Pogledao sam u nju.
,,Ne smeta ako ti kažem Dženi?“ upitao sam. ,,To ime
ima zabavan bukolički ukus.“
,,Nipošto!“ nasmešila se, jer nije znala šta znači bukoli-
čki. Pružio sam joj čašu vina.
,,Mmmm!“ rekla je. ,,Hvala!“
Pažljivo sam proučavao njeno iice, proučavao sam ga kao
što bi ga proučavao tumač ljudske duše, pisac.To ju je učinilo
pomalo nervoznom. Podigla je čašu.
,,Za tebe!“ rekla je. „Sigurna sam da si veliki pisac.“
Dotakao sam njenu čašu i nasmejao se. Za trenutak sam
postao svestan da, uprkos svemu, devojka nije potpuno bez-
nadežna.
,,To će rešiti istorija“, rekao sam. ,,Ja sam čovek Istine.
Dozvoli mi da formulišem jedno zapažanje koje se odnosi na
tebe.“
Podigla je čašu.
„Samo napred, gospodine Čarls Dikens! Ispalite iz obe
cevi!“

195
 ,,Dženi“, rekao sam. „Ja sam kao i moj veliki prethod-
nik, Haneker. Ništa na ovom svetu nije mi dosadnije od jar-
canja kokote.“
,,Kokota?“ rekla je. „Šta je kokota?“
,,Opajdara“, nasmešio sam se.
,,Opajdara?“ rekla je „Zagrizla sam, profesore. Šta je to?“
Tužno sam zavrteo, glavom.
,,Opajdara“, rekao sam ,,je aspida.“
„Šta je aspida?“
,,Aspida“, rekao sam ,,je kalaštura.“
„Opet te me našli, profesore. Šta je kalaštura?“
„Kalaštura je fuksa.“
„Fuksa?“ Namrštila se, onda se nasmejala. „Dobro zvuči,
ali i dalje sam zbunjena.“
,,Lilit“, rekao sam. „Dalila. Mesalina. Jezavelja.“
„Daj još nešto“, rekla je.
„Eno ti rečnik, pa pogledaj.“
Spustila je čašu i pošla po rečnik.
„Evo ga!“ rekla je. „Koju da tražim?“
„Probaj fuksa“, rekao sam.
I našla je. Onda je sklopila rečnik.
„Ali kakve to veze ima sa mnom?“
Nisam siguran šta sam tačno rekao. Ali niko ne može da
porekne da je to imalo zvuk i snagu zapanjujuće analize, prave
bombe, bila ona istinita ili lažna, vredne da eksplodira samo
zbog efekta.

James Gibbons Huneker ( 1857- 1921) , američki pisac i kritičar, po sopstvenim

rečima „Amerikanac sa velikom misijom". Prev.

196
 ,,Dženi“, rekao sam. „Sav ženski rod je sklon kurvanju
još u samom embrionu. Ta sklonost je neodoljiva, i žena od
puberteta mora da se bori sa tim kao sa tifusom.“
Spustila je čašu, zgnječila cigaretu i izašla iz sobe.
„Grozan si“, rekla je. „Zbilja si odvratan.“

Ali kako je vreme prolazilo ništa je više nije šokiralo, šta

god da sam rekao. Razgovarali smo svake noći, uglavnom sam
ja govorio, a ona nije obraćala pažnju na to što govorim. Ako
mene pitate, nije bilo moje reči ili firaze koju je Dženi mogla
da upamti.To je bila tragedija. Rekao sam neke izuzetne stvari,
čak bih ponekad i samog sebe iznenadio. Ne mogu sada da ih
se prisetim, ali pamtim da su u tom trenutku bile spektaku-
larne, prekrasno sročene i apsolutno vredne pamćenja.
Rekao sam kako želim da govorim istinu. Moram sad pri-
znati da nisam uspeo. Rekao sam da je Dženi debela i da nije
lepa. To je prilično daleko od istine, jer Dženi nije ništa od
toga. Ne. Dženi je lepotica. Ona je vitka i gipka. Njeno drža-
nje je arogantno kao ruža. Radost je živeti u njenoj blizini. Nje-
na kosa je zanosna. Nije ni riđa ni zlatna, već i jedno i drugo,
i ona je vrlo zagonetno češlja, pokupi je na vratu kao što to ra-
de slovenske žene. Bila je udata, ali sada je razvedena. Njen
muž je bio pilićar. To me zabavilo.
,,Dženi“, rekao sam, „kako izgleda pilićar?“
Nisam to morao da je pitam. Kad smo već kod toga, ja
odlično znam kako izgleda pilićar. Moj ujak u Kolorado Sprin-
gsu posluje sa živinom, i ja sam celo jedno leto radio na njego-
vom ranču.
Majk Švorc je udovac. Mogao bih da ga svrstam u lepo-
tane. Ima sina, divan dečak, star šest godina. Ponekad Majk
dovodi dečaka ovamo da vidi Dženi. Dečak ima izuzetno sna-
žno malo telo, noge kao od uglačane slonovače i kovrdžavu
kosu. Divan dečak - na kakvog bih bio vrlo ponosan da je moj.

197
Veoma je bučan. Ponekad zaluta u moju sobu, pa ga posadim
pred pisaću mašinu i puštam ga da lupa po tipkama kao ma-
jmun. On uživa u tome. Divan dečak. Tragično je što je nje-
gov otac toliko glup. Dečak je pokazao izrazit literarni talenat.
Da je moj, napravio bih od njega književnog genija. Pobrinuo
bih se da u dvanaestoj godini napiše i objavi autobiografiju.
To bi bilo pravo remek-delo, i za to bih se pobrinuo. Ovako,
dečak će nepobitno izrasti u soma kakav je i njegov otac, čo-
vek bez ikakve poezije u sebi, čovek koji pada na kolena i dere
se kao magarac dok poklanja devojci parče metala.
Dženi se uzbudi kada Švorc dovede dečaka. To onda iz-
gleda kao da će se Švorc oženiti njom. Ona drži dečakovu fo-
tografiju na komodi i obožava je. Meni je prilično muka od te
fotografije. Kad god uđem u njenu sobu da pozajmim cigare-
tu, moram da trpim da mi je gura pod nos, zajedno sa zbir-
kom njegovih bistrih izreka. One su nesumnjivo bistre, ali to
me uopšte ne zanima. Ja volim dečaka, divan je to dečak, ali
dosadni su mi njegovi detinji epigrami. Zaista me ne zanimaju.
Majk Švorc redovno dolazi da vidi Dženi. Svake večeri
pred njegov dolazak Dženi upada u moju sobu i pita me da
li joj haljina dobro stoji, da li joj kosa lepo izgleda, da li mi se
sviđaju ove ili one cipele. Majk Švorc ima para, debele štosove
novčanica u banci. On je vlasnik ciglane. I to nije sve. Ima ku-
ću u Los Anđelesu, vilu na Bel Eru, da ne pominjemo dva pa-
karda i pontijaka.
,,Dženi“, rekao sam, ,,on može da ima ciglanu i zamak na
Bel Eru, ali ima li on dušu? Ima li on ikakvu dubinu? Ja sam
ga pažljivo osmotrio i nisam uspeo da otkrijem ni trunku le-
pote u njegovoj prirodi. On je hladni, beskrvni, srebroljubivi,
prizemni materijalista.“
„Užasno je sladak“, rekla je Dženi.
,,To je savršeno besmislena procena. Ima li on ikakvu per-
cepciju vrednijih stvari u životu? Dubljih, trajnijih stvari?“

198
 „On je prosto sladak. I tako krupan kakav je, umiljat je
kao jagnje.“
Prevrnuo sam očima ka plafonu.
„Ah, Dženi.Tvoja naivnost budi tugu u meni. Dođe mi
da slepo odem u noć i plačem na visokom usamljenom brdu
zbog ženske nesreće. Puka činjenica da je Švorc umiljat ništa
ne dokazuje. I krava je umiljata. Ono što hoću da kažem je ima
li on ikakve poezuje u krvi?“
„Nikada mi nije napisao nešto.“
„Čovek je prevarant. Zasmejava me. Ima poezije u sebi
koliko i irigator stomaka.“
„Mislim da je užasno sladak.“
„To je zato što ima dva pakarda, pontijak i kuću na Bel
Eru.“
Samo se nasmešila, jer nije čak ni slušala moju procenu
čitave situacije.
Da kažem istinu, ja nisam nikakav materijalista. Ali voleo
bih da kažem Dženi neke stvari. Voleo bih da joj kažem kako
sam u svoje vreme bio vlasnik automobila. Bila su to prekras-
na kola, od blistavog čelika, s pumpom za benzin visoke kom-
presije, nelomljivim staklima, spojlerima, reflektorskim faro-
vima i vakumiranim gumama.
Nemojte pogrešno da me shvatite. Govorim o plimutu
da bih vam objasnio da sam živeo, manje ili više, životom tog
tikvana Švorca. Nije dugo trajalo, jer je banka ubrzo okončala
sve to. Ali nije mi teško palo, jer sam se već umorio od toga,
a postojala je hrpa novih priča koje sam hteo da napišem. Pa
ipak bih voleo da imam sad taj auto. Iz jednog jedinog raz-
loga. Dženi mi neprestano podnosi obimne izveštaje o bogat-
stvu Majka Švorca. To me stvarno ne zanima. Ja sam samo
filozofski nastrojena osoba, pomalo sam veseo, i pomalo sam
tužan.

199
 Pa ipak, uprkos svemu tome, voleo bih da imam plimuta.
Voleo bih da ga imam samo na na sat vremena. Znam kako
se to radi. Povezao bih jedne večeri Dženi u njemu. Najoholije
moguće sedeo bih pored nje, s rukama na volanu, i ništa ne
bih govorio, ni reč. Pustio bih Plimuta da govori umesto me-
ne. Vozili bismo se do Santa Monike i parkirali auto na brdu,
gde se more susreće sa zvezdama. Ravnodušnim dodirom prs-
tiju pritisnuo bih dugme na instrument-tabli, i radio bi odgo-
vorio iz trbuha mašine, emitujući kreketanje Binga Krozbija.
Ostao bih snažan i ćudjiv, i ništa ne bih radio. Ne bi bilo nika-
kve potrebe da kažem Dženi kako me njena kosa omamljuje,
da je samo pogled u njene sive oči dovoljan da zaboravim, bar
nakratko, prozu i sižea i slične zamorne stvari. Sve bi odradila
mašina; ali samo nakratko, samo na sat vremena i bilo bi do-
voljno. Plimut i Bing Krozbi dirnuli bi Dženi u dubinu duše,
i nakratko bi bilo dobro. Ubrzo bi mi sve to dosadilo, možda
za sat vremena, pa bismo se odvezli natrag u grad. Kasnije bi
Dženi pričala drugima da zna pisca sa plimutom. Ne običnog
pisca, nego pisca sa plimutom. Mada bi to bilo sasvim nevaž-
no.

200
 SANIAR

olicajac mi je rekao za sobu. Rekao je da je gore na Bun-

P ker Hilu, velika sivo okrečena zgrada. Otišao sam gore. Pre
trideset pet godina Bunker Hil je bio otmen kraj, ali ne i da-
nas.Ti pansioni sa dvadesetak soba sada su ruine.
Velika sivo okrečena zgrada. Eto je. Zazvonio sam. Mek-
sikanka mi je otvorila vrata. Bila je snažna i uspravna.
Kosa joj je imala blistavo crni sjaj.Tako tamna, tako sjaj-
na, davala je njenom licu narandžastu nijansu.To je bila gos-
pođa Flores.
Zakup je bio deset dolara nedeljno. Dao sam joj četrdeset.
„Bolje prvo vidite sobu“, rekla je.
Ali bio sam umoran od traženja soba. Hteo sam bilo šta,
samo četiri zida. Hteo sam da budem sam sa svojom pisaćom
mašinom. Čekalo me je dosta posla. Nije me bilo briga kakva
je soba. Gospođa Flores me povela gore na sprat. Veoma stara
zgrada. Debela visoka vrata. Kvake od mesinga.
Videvši sobu, oklevao sam. Bila je tako gola. Samo četiri
komada nameštaja: krevet, komoda, stolica i sto. Bez tepiha.
Bez zavesa. Bez slika na zidu.
„Mnogo je to za ovo mesto, gospođo Flores.“
„Rekla sam da prvo vidite.“

201
 Nije bila ljuta. Kao da joj nije bilo važno. Kada je progo-
vorila opazio sam njene bele zube. Bili su prekrasno bespre-
korni. Ona je bila odevena po običajima svog naroda - seoska
suknja i bluza, srebrne minđuše, odgovarajući srebrni ukras
na vratu. Na svojim malim stopalima imala je huarače* Iz-
gledale su izdržljivo i udobno.
Otišla je po sapun i peškire. Otvorio sam torbu i izvadio
tih nekoliko stvari koje sam posedovao. Dve-tri košulje, veš,
kravate, čarape. Čitav ris čistog belog papira. Nije mi baš išlo
u to vreme. A trebalo je toliko toga da napišem.To me je popri-
lično tištalo.
Otvorio sam portabl-mašinu i stavio je na sto ispod pro-
zora. Video sam sebe kako mahnito pišem, kako danonoćno
kucam u toj sobi, dok se veliki grad pruža ispod mene. Ispred
prozora je bio vrh neke stare palme.To će me nadahnuti, ra-
zbiće monotoniju četiri zida.
Gospođa Flores se vratila sa sapunom i peškirima. Njene
tamne oči su se razrogačile kad je ugledala pisaću mašinu. Ob-
jasnio sam joj kako to ide sa mnom - tako ja zarađujem za ži-
vot, pišem.
„Moraćete da odete“, rekla je.
„Da odem? Zašto?“
Izvadila je četrdeset dolara iz džepa na suknji i spustila ih
na komodu. „Zbog buke mašine“, rekla je. „Čoveku iza sused-
nih vrata potreban je san.“
Vrata između moje i susedne sobe bila su od punog ora-
hovog drveta. Zidovi su bili debeli. A moja mašina je bila tiha.
Pokazao sam joj, lupivši nekoliko tipki. Obećao sam joj da
neće biti buke. Ali ona nije popustila. Vrtela je glavom, sporo
i uporno. Počeo sam da trpam stvari natrag u torbu. Pomis-

*
Pletene meksičke sandale. Prev.

202
lio sam da je vrlo nerazumna. Mrzeo sam čoveka u susednoj
sobi, ko god on bio; proklinjao sam ga.
Iz hodnika su se začuli koraci. Pojavio se, taj čovek koji
je živeo u susednoj sobi.
,,Kristo!“ rekla je žena.
Stajao je i gledao u mene, i video sam kako je lice gospođe
Flores ozarila ljubav, obožavanje je zaiskrilo u tim tamnim oči-
ma.
,,Zdravo“, rekao je.
To joj je rekao nekako mehanički, hladno. Uočio je njenu
ozarenost. Nije je želeo. Čuvao se od nje. Bio je visok, markan-
tan, privlačan Filipinac od oko trideset pet godina. I prelepo
odeven, njegova žuta mašna blistala je kao malo sunce s nje-
govog vrata.
„Nešto ne valja?“ upitao je.
,,On piše mašinom“, rekla je gđa Flores. „Nećete spavati
ako on ostane.Treba vam vaš odmor. Ne spavate dobro.“
„Dobro spavam“, rekao je. „Otkud to znate - kako ja spa-
vam?Virite?“
Tražio je odgovor. Njegove oči su je ozlojeđeno gledale.
Gospođa Flores je oborila glavu.
„Loše za ženu da gleda muškarca dok spava“, upozorio
ju je. ,,Ne sviđa mi se to.“
Podnela je to mirno, stoički. Kristo mi se nasmešio. ,,Mo-
lim ostani, prijatelju“, rekao je. „Dobro kad je obrazovan čo-
vek u blizini, i to sa mašinom.“
Zahvalio sam mu se, pa smo se rukovali.
„Prezime Sijera. Kristo Sijera.“
„Džon Lejn“, rekao sam mu.
Ali posmatrao sam gospođu Flores. Nije pokazivala nika-
kvu emociju. Hteo sam da je čujem kako kaže, sa mnogo reči,
da je soba moja. Kristo je držao kvaku na vratima dok je izla-
zila, i tada mi je uputila hitar, nedokučiv pogled. Onda sam

203
ostao sam u svojoj sobi. Seo sam i pokušao da radim. Kroz
glavu mi je prošla strast u očima gospođe Flores, način na
koji je gledala u Krista, ali to nije htelo da siđe na papir.
Ne, ništa nije htelo da siđe. Nakon tri dana, od svega što
je ključalo u mom mozgu mogao sam da pokažem samo lop-
tice zgužvanog papira. Hodao sam po škripavom podu. Lupio
sam se po glavi, izvalio se na krevet, buljio u plafon. Napet,
osluškivao sam zvuke koji su dopirali iz zgrade. Svakog jutra
sam čuo kako Kristo odlazi. Nije ga bilo do kasno uveče, po-
nekad se vraćao tek posle ponoći. Na spratu su bila još dva
stanara. Stari gospodin Ešli imao je srčane probleme i retko
se čuo. Nikada nisam video drugog čoveka. Ali sada sam za-
tekao sebe kako večito slušam mačje šuštanje huarača gos-
pođe Flores. Njeno ime mi je smetalo. Rekao sam sebi da bi
sa svojom mladošću i lepotom trebalo da se zove Dolores ili
Marija, nešto što se slaže s njenim preplanulim, privlačnim li-
cem.
Svakog jutra kad bi Kristo otišao, čuo sam je u njegovoj
sobi. Čistila ju je i nameštala njegov krevet. Njeni jecaji bi se
otimali kao lepršanje ulovljene golubice.
Čuo sam ponešto o njoj od starog Ešlija. On je dvadeset
godina živeo u toj zgradi. Pamtio je kada ju je gospođa Flo-
res kupila, tri godine ranije. Bila je ratna udovica. Muž joj je
dovoljno ostavio da može da kupi tu zgradu. Ako je Ešli i mis-
lio da je ona zaljubljena u Krista, nije to rekao. Ali bilo je indi-
kativno što je odmah počeo da govori o njemu. Kristo je radio
za jednu trgovinu voćem, bio je poslovođa u magacinu.

Razgovarao sam sa Kristom nedelju dana kasnije. Tada

sam prvi put video njegovu sobu. Već je pao mrak nakon još
jednog jalovog dana, bez ičega na papiru. Pokucao je na vrata
koja su razdvajala naše sobe. Kad sam se javio, on je okrenuo
ključ i otvorio vrata

204
 ,,Zdravo“, rekao je. „Jesi li za malo piće?“ Namrštio se
kad je video na šta liči moja soba.
„Gospođa Flores mi je obećala korpu za otpatke“, rekao
sam.
„Težak posao, a?“ rekao je, klimnuvši glavom ka pisaćoj
mašini.
Dopadao mi se taj Kristo. Eto bar jedne osobe koja shva-
ta moje probleme. Napravio je korak u stranu i naklonio se ka
svojoj sobi.
,,Izvoli.“
Od njegove sobe mi je zastao dah. Već sam skoro zabora-
vio da postoje takva mesta.Tu su bile lampe: tri podne lampe
koje su blago osvetljavale tako bogato nameštenu sobu da
sam samo blenuo u neverici. U jednom uglu je bio kamin. Is-
pred njega bile su dve luksuzne fotelje od crvene kože, niski
sto između njih, a na njemu su s elegantnom jednostavnošću
bile postavljene boce sa pićem, činija sa ledom i poslužavnik
sa čašama.
Sa strahopoštovanjem sam gledao oko sebe. Na zidovima
su u skupocenim ramovima bile reprodukcije Kerijera i Ajv-
sa. To je bila soba na samom uglu zgrade, dva zida bila su
obložena borovim drvetom. Dodirnuo sam draperije koje su
visile sa velikih dvostrukih prozora. Bile su od plavog damasta
sa zlatnim vezom. A Kristo me je sve vreme zadovoljno pos-
matrao. Stajao je ispred kamina i točio viski preko leda, usne
su mu se izvijale u osmeh. Kao da me je pozivao da prošetam
po sobi. Svuda sam zavirio, otvorio sam vrata plakara za ode-
ću. Odela su uredno visila, kao obezglavljene figure njega
samog. Tu su bile i kravate - ne u tolikom broju koliko sam
zamišljao, petnaestak možda - ali svaka je bila gozba za oči.
Zatvorio sam plakar i zastao pred sledećim vratima.

Currier & Ives: poznati američki ilustratori XIX veka. Prev.

205
 „Smeta li?“ upitao sam. „Kad sam već krenuo, mogu sad
sve da vidim.“
„Samo izvoli.“
Našao sam se u kupatilu. Apsolutno privatnom kupatilu
Krista Sijere. Kada sam video tuš-kabinu s kliznim vratima od
mutnog stakla prvi put sam pozavideo Kristu.
„Imate sreće“, rekao sam.
Odgovorio je samo slegnuvši ramenima. Pružio mi je ča-
šu. Prešao sam preko sobe do činije sa voćem i vaze sa cvećem
na stolu pored kanabeta.
„I vi volite cveće?“ rekao sam.
»Ne.“
„Volite li gospođu Flores?“
„Dobra žena“, rekao je, pokazavši rukom naokolo. „Dala
mi sve ovo. Kirija pet nedeljno. Volim da platim više. Ona ne-
će da uzme.“
„Ona ima dobar ukus.“
„Dobra žena. Ali ne za Kristo Sijera.“
„Čujem je svakog dana ovde. Ona plače.“
„Znam. Ne vredi. Nije moj tip.“
Pitao sam se kakav je njegov tip, ali ništa nisam rekao.
Izvalili smo se u kožne fotelje, pušili i pijuckali svoje piće.
Kao da smo znali da nam predstoji ozbiljan razgovor. Ispili
smo viski i ponovo napunili čaše.
„Gospodine Lejn“,rekao je. „Ja imam velik san.Velik.Ti
si pisac.Ti ćeš razumeti.“
Njegov san je bio da se trijumfalno vrati u svoje rodno se-
lu u Vilazonu, sedamdeset milja severno od Manile. Pre dva-
deset godina, kada mu je bilo petnaest, Kristo je došao u
Ameriku. Uspeo je nekako da pobegne od bede i pustoši Vi-
lazona, samo da bi bi upao u klopku šljašteće bede u Kalifor-
niji. Ali to je sada bila prošlost. Preživeo je to. Brao je grožđe

206
u Modestu, pamuk u Bejkersfildu, špargle u Sakramentu, ce-
ler uVenisu, dinje u Imperijal Veliju. U San Pedru je pakovao
tunjevinu u konzerve. Gladovao je u Oksnardu, Lompoku i
San Diegu. Jednom je skoro umro od upale pluća u bolnici
okruga Sater. Jednom je živeo punih mesec dana na železnič-
koj stanici u Berkliju.
Ali nijednom za sve te godine nije se zaljubio, niti je sreo
san svoje duše. Sada mu je bilo drago što je tokom tog gorkog
vremena nije pronašao. Mogao je da je izgubi, jer ne bi mogao
da je oblači i hrani. Ipak, konačno su došla dobra vremena za
Krista. Godinama je štedeo novac. Naučio je kako se radi i
bio je dobro plaćen za svoje znanje. Sada je bio poslovođa, šef
magacina.
„Vidi. Pokažem ti.“
Izvadio je knjižicu u kojoj je bio upisan njegov štedni ulog
u banci. Pogledao sam cifru. Skoro sedam hiljada.
„Uskoro vraćam se u Vilazon“, rekao je. „Kupim tamo
plantažu duvana.“
Jer on je tačno znao šta hoće. Stotinu jutara u brdima iz-
nad svoj rodnog sela. Kao dečak se igrao sa psom u tim brdi-
ma. Uskoro će se vratiti kao junak i doneti blagostanje svojoj
porodici.
„Uskoro?“
„Uskoro čim nađem ženu.To moj san.“
„Možda je nećete naći.To može godinama da potraje.“
Zavrteo je glavom. Sada je bio spreman da je nađe. Sada
je imao novac. U tome je razlika.
„Gospođa Flores bila bi savršena supruga.“
„Nije moj tip.“
„Šta je vaš tip?“
„Nije tip gospođe Flores. Drugačiji.“
„Gde je tražite?“

207
 „Svuda po Los Anđeles. Svaku noć. Po ceo dan subota i
nedelja. Šetam ulicom, ulazim u radnje. Stalno tražim. Idem
na noćni šou, idem u kafe. U nedelja tražim u crkvi. Tražim
po cela Južna Kalifomija. Ponekad idem u Long Bič, San Ber-
nardino. Vrlo uskoro je nađem.“
„I vi hoćete američku devojku?“
„Mora bude američka.Tipična američka devojka. Nekad
imale predrasuda prema Filipinci. Nema više. Mora bude ame-
rička, zbog dece. Da rodi pionire, za plantažu.“
„Gospođa Flores je Amerikanka.“
„Nije moj tip“, odsečno je rekao.

Posle toga se moje stanje na Bunker Hilu popravilo. Kri-

sto je ostavljao svoja vrata otvorena da mogu slobodno da ko-
ristim njegov tuš. Insistirao je da se služim voćem iz činije.
Obično se s posla vraćao oko šest uveče. Svake večeri dolazio
bi do vrata i gledao u novu korpu za otpatke koju mi je do-
nela gospođa Flores. Obično je bila puna zgužvanog papira,
dokaza o još jednom jalovom danu. Posle nekog vremena, is-
tuširan i lepo odeven, s impresivnom kravatom oko vrata,
Kristo bi odlazio, i ja sam znao da će cunjati po ulicama i ka-
feima, u potrazi za svojom ženom iz snova.
Jednog dana je zbog prehlade ostao u sobi. Nije bio oz-
biljno bolestan, više je bio mrzovoljan. Gospođa Flores je po-
kušala da uđe i namesti krevet, ali čuo sam kako ju je oterao.
„Bolesni ste“, rekla je. „Mogu li da vam pomognem?“
,,Ne. Samo prehlada. Hoću budem sam.“
Gospođa Flores je odmah zatim ušla u moju sobu. Izgle-
dala je zabrinuto. Držala je bokal sa vrelom vodom i paketić.
„Molim vas“, rekla je. „Hoćete li da mu date ovo?“
U paketiću su bile obloge od senfa za bronhitis i kapi za
nos. Odneo sam to Kristu. S užasom je pogledao sve to, kinuo
i gadljivo okrenuo glavu.

208
 „Ona luda žena. Evo najbolje za prehladu.“
Nalio je sebi viski i s naporom ga progutao.
Sledećeg jutra je ponovo bio na nogama. Cuo sam ga ka-
ko iskače iz kreveta i odlazi na posao. Kad sam pošao na doru-
čak sreo sam gospođu Flores. Nije mogla da prikrije svoju
brigu.
„Kako je on?“ upitala je.
,,Izlečen“, rekao sam. „Otišao je na posao.“
„Znači da su lekovi pomogli?“
„Nego šta.“
Nasmešila se s velikim olakšanjem. Bila je srećna.
Kada sam se vratio s doručka zatekao sam neke prijatne
novitete u sobi. Na prozoru su bile čiste bele zavese, ispred
kreveta je bila lepa mala krpara i još jedna stolica u sobi - sto-
lica za ljuljanje.

Kristo Sijera je našao svoju devojku iz snova četiri nede-

lje posle mog dolaska u pansion gospođe Flores. Siguran sam
u taj datum, jer mi je tada istekla zakupnina, a nisam više
imao para.
Negde oko ponoći u subotu, Kristo je ušao u moju sobu.
Sedeo sam u stolici za ljuljanje i čitao hrpu ništavnih ruko-
pisa, pokušavajući da sačuvam nekoliko rečenica. Kristo se
nije obradovao tom prizoru. Izgledao je više kao kupac auto-
mobila koji je konačno pronašao baš to što je hteo.
„Vidim je večeras“, rekao je. „Ona čarobna. Baš ono što
tražim.“
„Kako izgleda?"
„Tipična američka devojka."
„Jesi li razgovarao sa njom?“
Ne, nije je čak ni upoznao. Samo ju je video u noćnom
klubu.

209
 „Hoću da čujem šta ti misliš“, rekao je. „Sutra vodim te
da je vidiš.“
Izašli smo iz zgrade u nedelju uveče i sišli niz Anđeoski
let do centra Los Anđelesa. Kristo je bio veličanstven u odelu
od plavog gabardena sa dvorednim zakopčavanjem, preko
crne košulje s purpurnom kravatom. Osećao sam se jadno i
otrcano pored njega, moje bezoblične pantalone mlitavo su
visile. Ali bilo mi je drago što sam izašao iz kuće, nisam više
mogao da pišem tamo. Razmišljao sam da se preselim.
Uzeli smo taksi i odvezli se do Sanset Stripa. Duga vož-
nja, skoro deset milja. Negde kodVilšera Kristo je rekao vo-
začu da stane ispred cvećare.
„Šta je dobro cveće za čarobna žena?“
Rekao sam mu da sve one vole orhideje.
Ušao je i pojavio se nakon pet minuta sa velikom kutijom.
„Uzeo si znači ruže?“ rekao sam.
„Orhideje. Vrlo skup cvet.“
„Dovoljna je jedna orhideja.“
„Za nju kupio dvanaest.“
Koštale su koliko i šest nedelja zakupa za moju sobu.
Sada smo se vozili Stripom, drečava neonska svetla bleštala su
duž bulevara. Kristo je bio spokojan, pušio je cigaru i pos-
matrao saobraćajnu gužvu. Nije izgledao niti se ponašao kao
zaljubljen čovek. To je za njega bio posao.
Lokal se zvaoTempiko. Izašli smo iz taksija i Kristo je pla-
tio enormnu sumu za vožnju.Tempiko je zračio nekom pom-
peznom jednostavnošću, što se odražavalo čak i na snobovski
nastrojenom vrataru koji je bio otvoreno uvređen mojom ne-
formalnom odećom, ali ništa nije rekao. Kristo je ušao s ug-
lađenom veselošću. Predao je cveće glavnom konobaru, sve sa
pet dolara napojnice, i odmah smo seli za sto ispred podiju-
ma za ples.

210
 Nakon moje male sobe dobro mi je bilo na takvom me-
stu - prigušena svetla, muzika, namirisane lepe žene.
„Radi li ona ovde?“ rekao sam.
Samo se nasmešio. Podijum se raščistio i počeo je šou.
Tada sam je ugledeo. Pevala je sentimentalne pesme, visoka,
plava, čudesno vitka, u srebrnom lameu, s orhidejama u kosi.
Predstavljena je kao Šarlin Šeron i pevala je napuklim glasom
o izmučenoj ljubavi, o ljubavnoj pamji, o čoveku koji se zvao
Bil i koji ju je ponekad tukao, ali ga je ona svejedno volela.
Prilično je dobro pevala i bila je veoma dražesna, ali se jedno-
stavno nije uklapala u vlasnicu plantaže duvana u zabačenom
zaleđu Filipina. Posmatrao sam Krista dok je pevala. Njegovo
hladno priznanje bilo je pomalo zastrašujuće. Nije čak ni tap-
šao kad je Šarlin Šeron završila svoj treći bis i poklonila se.
Više je bio zainteresovan za ovacije koje je dobila.
,,Vidiš“, rekao je, shvativši da nisam baš ubeđen. „Vole
je.“
Šta sam ja imao s tim? Bio sam samo čovek iza susednih
vrata koji se muči da stavi nešto na papir. Odjednom mi je
bilo dosta Tempika, pa sam ustao.
„Hajdemo odavde.“
Izašli smo i ušli u taksi. Zavalio se i kao da je čekao da ka-
žem nešto o pevačici. Ali izneverio sam ga. Namerno ništa
nisam rekao.
Najzad me upitao: „Kako ti sviđa moja žena?“
Slegnuo sam ramenima. Već je bila njegova - devojka ko-
ju je video, ali je nikada nije upoznao.To je bilo beznadežno,
mala tragedija. Kristo će neminovno biti povređen. Ponovo.
Pamtio sam priču o njegovoj mladosti u Americi, o usamlje-
nosti, o pamjama koje je pretrpeo jer je druge rase, i o nepro-
bojnom oklopu koji je stvorio da se zaštiti. Došao je pre dva-
deset godina preko Pacifika u Kaliforniju da nešto stekne.
Mučno i očajnički je preživljavao i uspeo je u tome. Isto oča-

211
janje privuklo ga je sada ka ženi kao što je Šarlin Šeron. Kri-
stova Amerika je bila zemlja sa razglednice. Njegova idealna
američka žena bila je heroina sa razglednice. Ona će postati
njegova nevesta, ona mora postati njegova nevesta, jer je po-
brkao simbole. Po njegovom, ona je bila Amerika. A on je hteo
da se u Vilazon vrati kao osvajač, s Amerikom pored sebe.
Sve što se desilo te noći nije mi dalo da zaspim, i prevr-
tao sam se u krevetu sve do svitanja. Ali nisam bio jedini koji
nije mogao da zaspi. Pred zoru sam u hodniku čuo meki korak
huarača gospođe Flores. Vodio je do Kristovih vrata. Zatim se
vratio i nestao niz stepenice.
A onda su krenula ljubavna pisma. Evo šta se desilo: ne-
koliko noći nakon što smo otišli u Tempiko, Kristo mi je po-
kazao zlatnu tabakeru koju je kupio za Šarlin Šeron. Hteo je
da joj uz nju pošalje i ljubavnu poruku. Da li bih je napisao
za njega?
,,Platim“, rekao je. „Deset dolara."
Dugovao sam zakupninu. Pristao sam. Ubacio sam list
papira u mašinu i napisao da je beskrajno volim, da je iz-
daleka obožavam, da ona peva kao vetar u letnjoj noći. Kristo
je bio veoma zadovoljan. Odmah mi je dao deset dolara. On-
da mi je dao još pet.
„Dobar posao“, rekao je. ,,To bonus.“
Umotao je tabakeru u papir i, potpisavši pismo samo svo-
jim imenom, prikačio ga je za paketić. Ukazao sam mu da
nije napisao adresu pošiljaoca.Tajanstveno se nasmešio.
,,Ne još“, rekao je. „Ona još ne sme zna.“
I to je bilo to. Počeo sam da shvatam njegov plan.Tokom
sledeće dve nedelje napisao sam šest ljubavnih pisama devoj-
ci uTempiku.To je bilo jedino što sam napisao za sve to vre-
me. Do tada je stvaralačka iskra potptmo zgasnula u meni.
Proganjao me je mučni osećaj krivice. Znao sam da sam šar-
latan koji prodaje svoj oskudni talenat da bi obmanuo jednu

212
nevinu osobu. Uzdrhtao bih od samog pogleda na pisaću ma-
šinu i, mada sam se bolje hranio nego nedeljama pre toga, moj
duh je polako izdisao od gladi. Uz svako pismo upućeno Šar-
lin Šeron išao je i neki skupoceni poklon - parfem, nakit, de-
set pari najlonki.
Na kraju je Kristo ušao u moju sobu sa najuzbudljivijim
poklonom za svoju devojku iz snova.To je bila velika kutija, i
već dok ju je otvarao pribojavao sam se onoga što ću videti.
Znao sam nekako da će to prevazići sve do tada. Bila je to
kapa od srebrne lisice. Dodirnuo sam je i ostao bez reči.
„Dobra, a?“
„To je to“, rekao sam. ,,Ne možeš više od toga.“
„Tako je. Večeras joj kažem ko sam.Ti napišeš veliko lju-
bavno pismo.“
Trebalo mi je dva sata da napišem poruku na jednoj stra-
nici. Bio sam isceđen. Ali na kraju sam ga završio - poslednje
Kristovo ljubavno pismo. Bilo je bezbojno i puno klišea, što
on nije ni primetio. Potpisao ga je imenom i prezimenom, a
ispod toga je napisao svoju adresu.
„Sad čekamo odgovor.“

Stigao je sledećeg popodneva. Doneo ga je raznosač te-

legrama koji je tražio Krista Sijeru. Potpisao sam prijem. Pred
vratima zgrade stajala je gospođa Flores, njene tamne oči pro-
dorno su gledale, ne skrivajući uznemirenost.
Prineo sam telegram prozoru. Poželeo sam da ga otvorim,
da svojim očima pročitam kako Šarlin Šeron odbija Krista
Sijeru. Morala je da ga odbije. Drugačije nije moglo biti. Pam-
tio sam je onakvu kakvu sam je video uTempiku, prelepu, pri-
mamljivu. Najednom sam se prisetio nečega što mi je do tog
trenutka sasvim promaklo. Bila je hladna - hladna kao led.
Bila je kao Kristo. Tada sam postao siguran da će se ta ljubav-
na priča i ostvariti. Legao sam na krevet i zagledao se u pla-

213
fon. Krivio sam sebe, pa ipak nisam mogao da shvatim zašto
bih ja bio nesrećan zbog Kristove sreće.
Stigao je kući oko sedam. Guo sam ga u susednoj sobi.
Osetio sam njegovo iščekivanje. Otvorio je vrata i provirio unu-
tra, nakezivši se.
„Kod pisaće mašine“, rekao sam.
Stajao je nad telegramom i trljao ruke. Pocepao je koverat
i pročitao poruku, osmeh mu se širio licem. Dao mi je poruku
i izašao iz sobe.Telegram je potpisala Šarlin Šeron. Pisalo je:
„Molim vas dođite da me vidite.“
Obukao se, sve po propisu - smoking, crna leptir-mašna,
lakovane crne cipele, crni ogrtač. Posmatrao sam ga kako se
još jednom gleda u ogledalu. Izgledao je osvajački.
„Obavesti me kako je bilo“, rekao sam.
„Tebi kažem prvom. Moj prijatelj Džon Lejn“, rekao je.
„Dobar prijatelj.“
Mislio je na pisma. Ništa nisam rekao. Kad je otišao, na-
točio sam sebi burbon iz njegove zalihe. Bilo je pola devet.
Predstojala je duga noć.
U petnaest do devet čuo sam šuštanje huarača gospođe
Flores. Pokucala je na moja vrata. Sve do tada pokušavao sam
da sakrijem od nje kako koristim Kristovu sobu. Sada nisam
više mario za to. Doviknuo sam joj da uđe, otvorila je vrata i
kroz moju sobu ušla kod Krista.
„Dobro veče“, rekao sam.
„Zašto ste toj ženi pisali pisma?“ upitala je.
„Preturali ste po mojoj korpi za otpatke, gospođo Flo-
res, To nije lepo.“
„Lepo? A od vas?“
„Platio mi je da ih napišem.“
,,I vi ste prihvatili posao.“

214
 Nemoguće je bilo odrediti kako se osećalae. Nije delovala
gnevno, ali me je ostavila u nedoumici. Prišla je bliže.
„Kakva je ona, ta Šarlin?“
„Veoma privlačna.“
»A ja?“
Iznenađen, pogledao sam u nju.
„Vi ste mnogo više od toga“, rekao sam.
To ju je obradovalo. Sela je u crvenu fotelju naspram
mene i prekrstila noge. Bile su čvrste i glatke i smeđe.
„Pretpostavljam da Kristo u njoj vidi tipičnu američku
devojku.“
„To su baš njegove reči.“
„Jadni Kristo“, rekla je.
Ustala je.
„Nemojte da vas brine zakupnina", nasmešila se. „Neću
vas izbaciti."
Nakon sat vremena još sam mislio o njoj kad sam začuo
Kristove korake u hodniku. Bili su to koraci osuđenog, koraci
poraza, odjekivali su gorkim neuspehom. Ušao je sivog lica
čoveka koji je preživeo teško iskušenje. Ruke su mu bile pre-
tovarene paketima. Bacio ih je na stolicu i stajao nad njom, i
ponovo sam ugledao kapu od srebrne lisice, bočice parfema,
nakit. Pogledao me, dubok unutrašnji bol zategao je mišiće
oko njegovih usta, oči su mu bile suve i svetle i tražile su
mrak. Ustao sam i izašao iz njegove sobe. Zatvarajući vrata,
čuo sam prigušen jecaj. Onda je zaplakao.
Nakon tri dana i dalje je bio u svojoj sobi. Nisam se za-
brinuo za njega; trebala mu je samoća, druženje sa samim
sobom. Ono što me mnogo više uznemirilo bio je iznenadni
nestanak gospođe Flores. I stari Ešli je bio zabrinut. Hteo je
da zove policiju.

215
 „Poznajem ovaj grad“, rekao je. „Nešto joj se dogodilo.
Previše je lepa.“
Četvrte noći nakon Kristovog samonametnutog izgnan-
stva počeo sam da mislim kako je Ešli u pravu.
Pokucao sam na Rristova vrata. Otvorio je. Izgledao je
nervozno, uznemireno.
„Gospođa Flores je nestala", rekao sam mu.
„Loše.Vidi.“
Soba mu je bila u haosu. Trebalo je počistiti tepihe, ka-
nabe je bio sav zarozan, čaše su bile razbacane po doručjima
fotelja, a pepeljare prepune. Činija sa voćem bila je prazna,
osim ljuski od jabuka i koštica od breskvi. Cveće u vazi je
uvelo.
„Gde ona ode?“
„Niko to izgleda ne zna.“
,,Loše“, ponovio je. „Dobra žena.“
Vrativši se u sobu, čuo sam korake u hodniku - zvuk vi-
sokih štikli. Zastale su ispred mojih vrata. Kucanje. Otvorio
sam.
Tu je stajala žena, uspravna plavuša, njenu svetlu kosu
razmahao je vetar. Na sebi je imala haljinu od zlatnog satena,
tesnu i izazovnu - miris njenog parfema ostavio me bez daha.
Samo sam blenuo u nju.
„Dobro veče“, nasmešila se.
„Gospođo Flores!“
Ušla je u sobu i onda sam je natenane razgledao, od prs-
tiju u sandalama sa visokom štiklom do tračice u njenoj blaj-
hanoj kosi. Bilo je potpuno neverovatno, pa ipak je to bila
ona. Bilo je i pomalo tužno.
„I šta sad?“ rekao sam.
Klimnula je ka Kristovim vratima.

216
 Pokucao sam i otvorio vrata. Stajala je pored mene, u ne-
kom napadno elegantnom stavu, ali osetio sam njenu nervo-
zu kad se Kristo okrenuo na fotelji i pogledao u nas.
„Hoću da upoznaš jednu prijateljicu“, rekao sam.
U prvi mah je nije prepoznao. Duboko je udahnuo usta-
jući. Njegove smeđe oči su se raširile. Usta su mu se otvorila.
Ona mu je odvažno prišla, netremice ga je gledala.
„Zdravo, Kristo“, rekla je.
„Gospođo Flores! Gospođo Flores!“
Ponavljao je to i ponavljao, gledajući je u neverici. „Go-
spođo Flores - zašto to uradili?“
To je bilo sasvim nevino ali brutalno pitanje. Stavila je
ruku preko usta, kao da hoće da zadrži reči.
„Ja sam budala“, zagrcnuto je rekla. „Takva budala.“
Onda je istrčala iz sobe i niz hodnik. Čuli smo kako trči
niz stepenice i kako za sobom zaključava vrata svoga stana.
Kristo je gledao za njom.
„Ona tako lepa“, rekao je. „Lepša od moja Šarlin.“
„Ona te voli.“
,,Za mene uradila ovo. Postala plavuša. To čarobno. Ja
velika budala. Dvadeset godina u Amerika ja traži pogrešna
stvar.To ne odeća.To ne svetla kosa.To ljubav. Ona ovde.“
Potapšao se po srcu.
„Kaži joj to, Kristo.“
„Pravi dobre pionire.“
,,Najbolje.“

Gledao sam kako uzdiže ramena i odlazi niz hodnik. S

vrha stepeništa video sam ga dole, kako kuca na vrata gospođe
Flores. Otvorila su se i ona je stajala tamo.

217
 „Hoću mnogo izvinem se“, rekao je.
„O, Kristo!“
Zagrlila ga je. Posmatrao sam ih za trenutak. A onda se
sve razbistrilo u meni. Sve te nedelje, sve ono što sam imao
da kažem, sve što sam hteo da napišem - sve sam to mogao
da napišem sada, sva ta osećanja u mojoj krvi; ona će se
pomešati s mastilom na traci i pružiti se preko poljana belog
papira. Pohrlio sam natrag u sobu i seo pred pisaću mašinu i
poteklo je kao magijom.
DODATAK
stablo jufce u pustinji Mohava
 PROLOG ZA „UPITAI PRAH“

pitaj prah na drumu! Upitaj stabla juke što usamljeno

stoje tamo gde počinje Mohava. Upitaj ih za Kemilu Lo-
pez, i ona će šaputati njeno ime. Da, jer je poslednja osoba
koja je videla moju devojku Kemilu Lopez bio čovek koji je
umirao od tuberkuloze u kolibi na ivici Mohave, a ona je išla
ka istoku sa psom kojeg sam joj dao, i pas se zvao Pančo, i
niko više nije video ni Panča. Nećete poverovati u to. Nećete
poverovati da bi devojka pošla preko pustinje Mohava u ok-
tobru, bez ikoga osim mladog policijskog psa po imenu Pan-
čo, ali to se dogodilo. Video sam otiske psećih šapa na pesku,
i video sam otiske Kemilinih stopala pored njegovih, i ona se
nikada nije vratila u Los Anđeles, njena majka je nikada više
nije videla, i osim ukoliko se nije desilo neko čudo, ona je no-
ćas mrtva tamo u Mohavi, kao i Pančo. Ne moram da smiš-
ljam zaplet ove, druge svoje knjige. To mi se desilo. Devojka
je nestala, bio sam zaljubljen u nju a ona me je mrzela, i to je
moja priča.
Upitaj prah na drumu. Upitaj starog Hunipera Seru* dole
na Plazi, tamo je njegov kip, kao i one pruge po njemu, tamo

Š p an sk i sv e šten ik i m isio n a r (1713-1784). Prev.

221
gde sam palio šibice, pušio cigarete i posmatrao čovečanstvo
kako prolazi pored mene, ja, Džon Fante i Arturo Bandini,
dvojica u jednom, podjednako prijatelj i ljudi i životinja.To su
bili dani! Lutao sam tim ulicama i upijao i njih i ljude na nji-
ma kao upijač mastila. Arturo Bandini, s jednom prodatom
kratkom pričom, veliki pisac s velikim planovima. Još uvek
mogu da vidim tog tipa, tog Bandinija, sa zelenim časopisom
pod miškom, uvek pod miškom, kako hoda ovim gradom,
nežno trpeljiv, podjednako i prema ljuđima i prema životinja-
ma, filozof, tako mlad, obična priča o piscu koji se zaljubio u
devojku iz kafea i kome je rečeno da ode.
Ali slušajte, pokušaću da ispričam svoju priču. Zaljubio
sam se u devojku po imenu Kemila Lopez. Ušao sam jedne
večeri u kafe, i eto nje, i uvek, čak i sada, noćas, dok pišem o
tome, zagrcnem se kad pomislim na lepotu te devojke. Bila je
tamo, pored mene, bila je konobarica, donela mi je kafu i me-
ni se činilo da je to kafa za skitnice i onda smo razgovarali.
Dolazio sam zatim ponovo i ponovo, i ubrzo sam postao tako
ludo zaljubljen da sam se ponašao kao budala, a ona je sve
vreme volela nekog drugog, volela je šankera u Liberti bifeu
gde je radila, a šanker nije mogao ni da je gleda. I tako je izla-
zila sa mnom, da ga zaboravi, svuda je išla sa mnom, i ja sam
bio potpuno lud za njom, i bio sam sve luđi, a ona je bila sve
luđa za šankerom. Počela je da puši marihuanu. I mene je
navukla da pušim. Doživela je slom. Strpali su je u ludnicu.
Ostala je tamo mesec dana. Izašla je, i ponovo sam je video.
Bila je i dalje zaljubljena u šankera Semija. On nije mogao ni
da je gleda. Nije mogao da je gleda jer je ona za njega bila sa-
mo Meksikanka, a on je bio Amerikanac, i ona je za njega bila
niže biće, i to je cela priča - tema Ramone, samo što je ovog
puta priča jedan Italo-Amerikanac, a on, Bandini, saoseća sa
devojkom, jer je i sam dobro upoznat sa društvenim predra-
sudama, i on je ludo voli, a ona nije u stanju da ga razume i pri-

222
hvati. On je pisac. Sam je u Los Anđelesu. On piše devojci so-
nete. Ona čita sonete i baca ih na ulicu. Upitaj prah na ulici,
upitaj piljevinu na podu Uberti bifea, upitaj odvratnu prljavu
piljevinu na tom podu i ona će ti reći da je dobila parčiće pa-
pira, a to su bili moji soneti, jer devojka nije marila za mene,
samo sam je zabavljao, bila je luda za Amerikancem Semijem.
Mislite da nemam roman? Slušajte sad, upoznao sam Ke-
milu i prve noći smo otišli na plažu i plivali goli, i ona je dale-
ko otplivala, daleko iza linije gde se lome talasi u zalivu Santa
Monika, odvezli smo se tamo njenim kolima, i ona je otpli-
vala, daleko na mesečini, predivna devojka, predivna Kemila,
0 kako sam voleo tu devojku, i o kakvu mi je lošu kartu podeli-
la, mislila je da sam ludak, da govorim čudne stvari, otplivala
je, previše daleko za normalnu devojku, još u tom hladnom
okeanu u dva noću, i kad sam je video na mesečini naslutio
sam da je ona devojka koja puca pod društvenim pritiskom,
bilo je nešto tako nežno i lepo u njoj čak i tada i uvek, čudesna
devojka, crne kose, preplanule kože, plivaia je na mesečini,
izazivajući me da otplivam čak tamo gde je ona otplivala, ali
nisam, otplivao sam ka njoj i onda se umorio i ona se vratila
1umotali smo se u ćebe tu na plaži i zaspali - dvoje golih kli-
naca, ali osetio sam to tada dok sam ležao uz nju - osetio sam
da ta devojka nikad neće biti moja, osetio sam da je ona na
neki način otrov i da se to nikad neće desiti, osetio sam strast
bez želje, osetio sam njenu čudnovatost, osetio sam sigurnost
sise svoje majke, i ono što je proždiralo prelepu devojku iz
Meksika koja je pripadala toj zemlji, pod tim nebom, a nije
bila prihvaćena. I ja, onaj što saoseća, što podjednako voli i
ljude i životinje, upitajte pesak duž zaliva Santa Monika da li
je veliki Arturo Bandini bio tako veliki ljubavnik te noći, ne ne
ne, zato jer mi je bUo žao nje kao što je čoveku žao njegove ma-
le devojčice, i nisam osetio strast, već samo želju, i to je bilo
sve što je ikad bilo. A onda u pet ujutro, dok je sunce izlazilo

223
na istoku, odvezli smo se nizVilšer i bilo joj je tako drago što
je nisam ni dodirnuo, vozila je auto, i rekla je nešto čudno i
tako značajno, tačno pamtim njene reči, rekla je: „Ovo je bila
tako divna noć. Nikada se više neće ponoviti.“ Ali uvek je u
meni ostala sumnja da sam se ponašao kao budala, ne samo
te noći, nego svake noći kad sam bio s njom, dok smo išli po
mnogim čudnim i fascinantnim mestima u ovom ogromnom
gradu. Govorim li o Holivudu s njegovim drečavim šljokica-
ma? O filmovima? Govorim li o Bel Eru i Lejksajdu? Govo-
rim li o Pasadeni i glamuroznim mestima? Ne i hiljadu puta
ne. Kažem vam da je ovo knjiga o devojci i mladiću u druga-
čijoj civilizaciji: ovo je priča o Mejn stritu i Spring strim i Bun-
ker hilu, o ovom gradu samo od ulice Figeroa, i niko nije sla-
van u ovoj knjizi i ništa čuveno i poznato neće biti spomenuto,
jer ništa od toga ne pripada ovoj knjizi, niti će duže biti ovde.
Ovo je Ramona naopačke. I dobro je.To sam ja.
I tako sam nazvao svoju knjigu Upitajprah, jer je prah sa
Istoka i Srednjeg zapada na ovim ulicama, i to je prah iz koga
ništa ne niče, kultura bez korena, sumanuta žudnja za uras-
tanjem u to do, isprazna žestina izgubljenih beznadežnih ljudi
koji mahnito žele da se dokopaju te zemlje koja im nikada ne-
će pripasti. I devojka zavedena na pogrešan put koja misli da
su ti mahniti srećni, i koja pokušava da postane jedna od njih.
Arturo Bandini, ja, veliki pisac, s jednom prodatom pri-
čom Amerikan Merkjuriju, pričom koja je uvek u mom džepu
samo da bi dokazala moj uspeh dok se smucam oko zgrade
Opere i posmatram bogate kako ulaze, ponekad se izmaknem
iz gomile da slučajno dodirnem krzno hermelina, samo tip u
prolazu, oprostite, gospođice, i u dugim noćnim satima mis-
lim o njoj, pitam se ko je ona - možda je čak junakinja mog
velikog romana, razgovaram sa njom dok se crvena i zelena
svetia hotela Sveti Pol pale i gase po mom krevetu.

224
 To su bili dani. Upitaj prah na drumu, upitaj paukove
mreže u mojoj sobi u Svetom Polu, idi kod miševa što izlaze
iz ugla moje sobe, ah, tako druželjubivih miševa, bili su moji
kućni ljubimci, govorio sam im: „Zdravo mišu, kako si noćas,
gde su ti drugari?” Dabome, čovek koji podjednako voli ljude
i životinje, hranim miševe i pravim od njih prijatelje, veliki
čovek, ljubazna duša, čitalacToroa i Emersona, veliki budući
pisac koji mora da bude trpeljiv, bacam mrvice svojim miše-
vima da jedu noću dok se svetla Svetog Pola pale i gase, i ja
ležim i gledam ih kako trčkaraju tamo-amo, sve dok to nije
moralo da se okonča, postali su suviše privrženi, peli su se na
moj krevet i čučali u podnožju, bili smo veliki prijatelji, ali
množili su se kao Kinezi, a soba je bila tako mala.
Da li pričam kao bezumnik? Dajte mi onda bezumlje, daj-
te mi opet one dane. Dajte mi hirovit roman o čoveku koji je
žalio ljudski rod, o velikoj ličnosti Bandiniju, tvorcu veličan-
stvenih obrta, dajte mi da žalim sve to, taj apsurdni grad oko
mene, srećnog poočima mog genija, i gore uz Anđeoski let, uz
dve stotine blagoslovenih stepenica usred grada, do Bunker
hila, Bandini se peo njima do besmrtnosti! Jednog dana, ljudi,
vi što stalno govorite da, te će stepenice odzvanjati od mojih
uspomena, i tamo na tom visokom zidu biće zlatna pločica, a
na njoj bareljef moga lica. Jesam li sad usamljen? Pih! Moja
usamljenost donosi plod, i postojaće Los Anđeles sutrašnjice
koji će pamtiti da se Glas peo tim stepenicama, i Beni Dleto
dole na uglu Treće i ulice Hil plakaće od radosti dok priča
svom unuku kako je jednom govorio sa čovekom za sva vre-
mena. I tako do moje sobe, na razgovor sa sobom u ogledalu.
Ili da možda malo vežbam za dane svoje slave, da postavim
ogledalo pod određenim uglom, da vidim kako izgledam za
pisaćom mašinom, velikan pri svom radu, odgovara na pita-
nja za novine, strpljivo trepće dok blicevi sevaju. „Gospodo!
Gospodo! Molim vas! Moje oči, gospodo - na kraju krajeva,

225
imam i ja svoj posao, znate već.“ Smeh gospode iz novina.
„Isuse, ovaj Bandini je baš dobar lik, slava ga nije pokvarila.
Isti je kao bilo koji od nas, običnih novinara - baš dobar lik.“
Upitaj prašnjave hodnike, upitaj prašnjavi hol, upitaj pra-
šnjave ljude u prašnjavom holu Svetog Pola, umorne prašnja-
ve ljude koji stare i ubrzo će postati prah, ovde će umreti, stari
ljudi, prah Indijane i Ohaja i Ilinoja u Ajove u njihovoj krvi,
da umru i postanu prah u prašnjavoj zemlji bez korena. Pro-
šlo je šest godina i toliko je njih već postalo prah, ali ima nekih
koji pamte velikog pisca, nema praha u njegovim ustima, ne,
ne, nema praha u njegovim ustima, veliki lažov pisac što gov-
ori o velikim pričama u Setrdej Ivning Postu i dokazuje to
pričom u zelenom časopisu. Veliki pisac, česti posetilac prašn-
javih knjižara, gde podiže prašnjave časopise i oduvava prah
sa svoje voljene priče, kupuje ih, svoju priču, koja ne sme po-
stati prah. Da, upitaj prah na drumu.
Ho ho, veliki pisac piše pisma mami, velikom piscu nije
lako, ali vidi, mama, izlazi mi uskoro priča u Atlantiku, na Pa-
cifiku, i pošalji mi zato pet dolara, mama, pošalji mi pet dola-
ra. I tako sa pet dolara, sa deset dolara, veliki pisac sa zelenim
časopisom razgovara u preskupom noćnom baru sa prašnja-
vom plavušom i priča joj o velikom danu. Da li je čitala Ca-
rissima mia od Artura Bandinija? Nije, baš šteta. A da li je
čitala Mea culpa od Artura Bandinija? Da, čitala je. Čudno.
Jer to nikad nije napisano. Ali pet dolara i deset dolara, iz pra-
ha Kolorada, da pomognu maminom sinu - mea culpa, mea
culpa, mea maxima culpa.
Knjiga vrvi od ljudi, prašnjavih sirovih ljudi. Stvarni Los
Anđeles, Bunker Hil, deo grada ispod ulice Figeroa, i Arturo
Bandini koji sanja o velikim danima. Ljudi koji sreće na svom
putu: Markus, prodavac vina, koji me zaposlio da raspremam
stolove jer je mislio da pišem feljtone u SetlvPostu. Gđa Adol-
fa Langa sa svojim debelim ružičastim sisama koje mi je nudi-

226
la, živeo sam u sobi pored njeneu Sent Polu, nudila mi je
svoje ružičaste debele sise jer je bila majka Božja pa je treba-
lo da i ja okusim mleko života. Dejv Majers, komunista sa ugla
Treće i ulice Hil, sa svojom kljastom nogom iz koje je proda-
vao cigarete marihuane. Stare dame koje su bile od boga iza-
brane i morale su da mu prinesu žrtvu, krv jagnjeta, ali nisu
imale jagnje, pa su ubile predivnu sijamsku mačku. Debeli
crnac koji je poveo Kemilu i mene niz dugu crnu zloslutnu
uličicu do Centralne avenije i gore uz neke trošne stepenice
do sobe u napuštenom hotelu, gde su muškarci i žene ležali
naokolo kao mrtvi, i debeli crnac ih je oborio s kreveta, rase-
kao madrac i prodao nam marihuanu iz pukotine. Kasnije
smo je pušili u mojoj sobi. Jedna cigareta, ništa. Druga. Soba
se muti. Arturovo telo se diže. Diže se iznad poda, jedan inč,
dva. Sve više i više, i o apsurdni svete, apsurdna Kemilo, i Ar-
turo se smejao i smejao, ali ne i Kemila, usta su joj se opustila,
bela pljuvačka kao niti svile na njenim razbludnim usnama
koje se nežno rastvaraju da izgovore njegovo ime: Arturo, Ar-
turo. Da i amin. Jaka stvar. Isuse, kakav roman! Dve lezbijke
sviraju klavir u Embasiju, sviraju Strausove valcere za Kemilu,
a Arturo tone i proliva pivo po klaviru i u kosu violinistkinje.
Pijani slikari u ateljeu iznad njih, tužni slikari, slikari bez nade,
škola svetog Mekdonalda Rajta, poslednji tračak slikarske
struje koja teži ujedinjenju Istoka i Zapada. Stotine sumnjivih
noćnih klubova u donjem delu Pete ulice, prepuni prelepih
žena, devojaka koje pišu kući u Ajovu i Indijanu kako se penju
i penju u velikom gradu, fuj, nisu se penjale, samo su se jebale
sa svim i svakim, Filipinci, Japanci i crnci u tim mestima za-
sićenom obiljem lepote. Ah ti noćni klubovi, zbog kojih sam
se naučio lutanju i dokonosti, ponekad sa novcem od još jed-
ne prodate priče, ponekad praznih džepova, često pozajmlju-
jući od devojaka.

227
 Kutija za sirotinju kod crkve na staroj Plazi, iz koje sam
ukrao šezdeset centi jer sam bio sirotinja. Filipinska sala za ples
u kojoj je bila racija zbog droge, upala je policija, svetla su se
pogasila, žandari su urlali i ludački se tukli u mraku, a smireni
mali Filipinci stajali su po ćoškovima, izbacivali su brijače is-
pod kažiprsta brzinom metaka iz mitraljeza i sekli lica žanda-
ra na trake.
Čudnovato i neobično i lepo: jedne noći, žena previše le-
pa za ovaj svet došla je na krilima parfema, nisam to mogao da
izdržim, nisam mogao da odolim da je ne pratim, nikada ni-
sam doznao ko je ona, žena sa crvenom lisicom oko vrata i s
izazovnim šeširićem, pratio sam je jer je bila lepša od sna, gie-
dao sam je kako ulazi u Bernštajnovu riblju pećinu, gledao je
u transu kako jede, kroz izlog u kome su plivale žabe i pastrm-
ke i, kad je završila, dečak ulazi u Pećinu, seda na isto mesto
na kome je ona sedela, opipava salvetu koju je koristila, jer je
bila tako lepa i - samo tanjir supe molim, nisam gladan, samo
tanjir supe za petnaest centi. Ljubav za male pare, besplatna
heroina, da se pamti kroz izlog u kome plivaju pastrmke i žabe.
Hamsunova Glad, ali ovo je glad za životom u zemlji pra-
ha, glad da vidiš i učiniš. Da, Hamsunova Glad. Klarens Mel-
vil, pijani veteran iz špansko-američkog rata, živeo je na dru-
goj strani hodnika. Imao je svetlu nastojničku sobu. Bio je sit
narandži. Imao je auto. Seli smo jedne noći u njega. Znao je
gde da pronađe meso. Odvezli smo se u San Fernando. Par-
kirali smo auto. Provukli smo ispod ograde od bodljikave žice
i ušli na pašnjak. Na prstima smo došli do štale. Tu je bilo
tele. Klarens ga je lupio macolom u glavu. Odvukli smo kr-
vavi trup u kola i vozili natrag u Los Anđeles. Vukli smo ga na
zadnji ulaz i sve do njegove sobe. Bože, kakva je to bila noć!
Tele nije htelo da umre, koliko god ga jako lupali po glavi.
Onda krv po podu, tepihu, zidovima, kadi. Bilo mi je muka.
Nisam to mogao da jedem. Krv u hodniku, došla je policija.

228
Zatekli su Klarensa u kadi, kako kasapi tele. Dobio je šezde-
set dana, i sve vreme dok su mu sudili i dok je bio u pritvoru
nisam izlazio iz sobe, mnogo tog vremena proveo sam moleći
se, ne Hamsunu ili Hajneu, već našem blaženom Gospodu i
Spasitelju, Isusu Hristu. Spasi me Gospode, nevin sam.
Pitajte Kemilu Lopez. Pitajte je. Reci mu, Kemila. Ispri-
čaj tom trezvenom izdavaču o nama. ,,Pa eto, vidite: zovem se
Kemila i Arturo me je voleo, i mislila sam da je malo šašav, pi-
sao mi je sonete i ništa ih nisam razumela. Delila sam ih nao-
kolo pijanim advokatima u Liberti bifeu, i oni su se smejali,
vidite da je bio šašav, jer su se čak i advokati smejali. Jednom
sam mu rekla: Arturo, hoću da budem pametna kao ti. I onda
mi je kupio rečnik sa izgovorom i rekao mi da učim po pet
reči svakog dana, i jesam - prvog dana - ali on nije bio kao
Semi, šanker. O, taj Semi! Kakve oči! Semi je bio muško, a ne
neki šašavi pisac, nije bio šonja, i volela sam Semija, a on me
mrzeo, o bože kako me je mrzeo. Zato što sam Meksikanka,
zvao me ganka, zvao me griserka, stalno me vređao. Ali on!
Taj Arturo, rekao mi je kako treba da budem ponosna što sam
Meksikanka, čak je rekao da će krotki naslediti zemlju, Isuse,
ja nisam htela zemlju, samo sam htela Semija, i bacila sam
mu rečnik u lice, jer volim da je muškarac muško, ne volim
muškarca koji je samo reči, reči, reči, to je sve što je on bio, taj
Arturo, upitajte krevet u kome smo spavali, pet puta sam mu
dala šansu, pet puta, a on je pričao sa mnom kao sa lutkom,
ali me nikad nije dodirnuo, i zabacila sam kosu i smejala se i
rekla mu: Arturo, ti nisi muško, nešto nije u redu s tobom,
jer ti nisi muško. Ali ionako ga nisam htela, nije mi bilo do
njega, samo sam htela da zaboravim Semija, a tu je bio Arturo
u krevetu i plakao je, govorio je da ne zna zašto ne može, to-
liko me voli, toliko me voli. Odlazila sam kod njega u sobu, u
hotel Sveti Pol, bacala sam mu kamenčiće u prozor, i on bi
me povukao kroz prozor u sobu, i ostala bih, jer sam znala da

229
me neće dodirnuti, i onda sam ga mrzela zato što stalno govo-
ri kako treba da budem ponosna što sam Meksikanka, i onda
sam ga izazivala da me dodirne, zadigla sam haljinu i bacila
mu je preko lica, a on koji toliko zna i toliko je bistar na reči-
ma, samo je pocrveneo i rekao molim te ne radi takve stvari,
Kemila. A kad smo sišli dole na Glavnu ulicu do streljane i
pucali u glinene golubove, koliko sam ih srušila? Sve redom!
Baš sve. A on? Sve ih je promašio! Nijednog nije pogodio -
ali Semi nije bio takav, i Semi ih je sve redom rušio. Cesto
smo se vozili noću, Arturo i ja.Vozili smo se do ostrvaTermi-
nal, do San Pedra, i volela sam lude stvari, kao što je jahanje
na cisterni kamiona, ali da li bi Arturo to uradio? Ne, ne bi,
rekao je da je to apsurdno, tako je on to nazvao, ali vozač ka-
miona nije tako mislio, ne, vozač kamiona se smejao, i os-
tavila sam Artura tamo i vratila se sa vozačem kamiona. I
onda bi on posle toga došao u Liberti, cmizdreći za mnom, i
davao mi pesmu, ali bila sam tako besna na njega što nije kao
Semi, iako me je Semi tukao, iako me je zvao ganka. Ali pone-
kad je bio sladak, ponekad mi je davao cveće, kupovao mi je
po jedan cvet, zvao ga je kamelija, kao moje ime, tako da sam
na kraju valjda ponešto i naučila od njega, jer nisam znala da
se ti beli i ružičasti cvetovi zovu isto kao ja. Ali nisam baš ne-
što marila za njih, nisu mirisali ni upola toliko kao gardenije.“
A ja, Bandini, očajnički sam patio i vukao se po prašini,
hteo sam da umrem. Napiši zato samoubilačku poruku, Ban-
dini, dobro je napiši - jednu dugačku za Kemil. I napisana je,
duga samoubilačka poruka napisana slomljenim srcem, suze
su kapale po tipkama tokom duge noći dok je pisao, onda je
zaspao na stolici, na kraju se odvukao u krevet, suviše umoran
da se ubije. I ujutru je uz kafu čitao svoju samoubilačku poru-
ku, i o kako je dobro ispala! Samo mu je naslov trebao, i stavio
ga je i poslao je sve to poštom i za nekoliko dana dobio je ček
i poruku od izdavača zelenog časopisa: „Dragi Bandini - ovo

230
je jedan od najzabavnijih tekstova koje smo ikad pročitali. Ra-
dujemo se što ste nam ga poslali i nadamo se da ćete nam po-
slati još takvih tekstova. Ček je u prilogu.“
Bandini, veliki humorista, trči niz Anđeoski let da odnese
svoju priču Kemili: vidi, čudesna je, vrlo smešna. Nova strana
mog talenta: ja sam humorista! I ona je čitala i smejala se, i
onda je on umro smrću na koju je zaboravio te noći, jer se
nadao da će ona videti tragediju, ali ne, čak je i ona mislila da
je to smešno.
Prah u mojim ustima, prah u mojoj duši, tako daleko od
praha kraj zelenog mora, s devojkom u zelenoj haljini na
Long Biču, s pogledom na more, i cele noći flaša džina i de-
vojka u zelenom, greškom joj je govorio Kemila, sve dok nije
povikala: „Prestani da mi govoriš Kemila! Moje ime je Doris
- ne Kemila.“ Spavanje sa devojkom u zelenom, zamišljajući
da je to Kemila, cele te noći i celog sledećeg dana kraj zelenog
mora - dve stotine za novu priču i imaću Kemilu na svoj na-
čin, jer sam te imao, Kemila, na svoj način. Ceo taj dan, a on-
da predveče paraliza smrti nad zemljom, šuštava tišina gnev-
nog praha, i soba se najednom ljulja, kuća se raspada, ziđovi
stenju, prašina se diže, žene vrište sa svih strana i kad stigne-
mo na ulicu nema ni jedne ptice u letu, ne rumeni se suton
u toj martovskoj večeri, samo prah od zemljotresa, i u prahu
i ruševinama svuda su mrtvi, i ja zahvaćen panikom, zemlja
se grči od mržnje zbog mojih grehova, jer zemlja mrzi i mene
i sve nas, mrtvi pod krvavim čaršavima na travnjacima, ptice
su nestale, i prah je prekrio svet. Onda žurim natrag u Los
Anđeles, nadam se da je mrtva, nadam se da je Kemila među
onima koji su se vratili prahu.
Ali veliki čovek mora da prašta, i tako je veliki čovek se-
deo u svojoj sobi, zadubljen u neurotičnu dušu svoje ljubavi
i osudio je sebe zbog njene sramote - ona nije bila ništa više
kriva nego što bi ma koja fina američka devojka bila kriva što

231
vrišti svoju mržnju vulgarnošću i prostaštvom pijace na Gla-
vnoj ulici. Neophodno je bilo pismo izvinjenja, napisano bi-
ranim rečima, perom i mastilom na jednostavnom belom
papiru i potpisano punim, procvalim, pažljivo uvežbanim pot-
pisom. I odmah je bilo gotovo, pažljivo pismo kojim ne priz-
naje svoju veliku ljubav i koje se završava sa: „Iskreno tvoj“.
Nakon nekoliko noći opet zvuk kamenčića na oknu mog
prozora, i ona se smešila ispod njega, zaboravila je i oprostila,
i da dokaže svoju velikodušnost spavala je sa mnom dok sam
se ja prevrtao i drhtao od te želje bez strasti.
Zatim dani koji su doneli promenu u njoj, njeno propa-
danje, mutne oči, klonulost, laži, laži, laži. Noć kad se pojavi-
la s modricom preko oka, sudar automobilom, rekla je. Onda
je Semi dobio tuberkulozu i morao je da ode u pustinju, a ona
je pošla tamo za njim i on ju je oterao, rekao joj je da mu ne
prilazi, da želi da bude sam i umre sam u kolibi od gline koju
je napravio na ivici pustinje.
Semi, moj neprijatelj, i on je postao pisac, a ona mi je do-
nela njegove tričave glupe priče „zato što si ti pametan, Ar-
turo, ti možeš da pomogneš Semiju da postane pisac“. Čitao
sam ih i smejao se od radosti što mogu da ih sahranim, i ura-
dio sam to: sve tri priče koje mi je poslao sahranio sam reče-
nicu po rečenicu, napisao sam mu kako je bolje da se drži
šankerisanja, ali veliki čovek mora biti podjednako prijatelj i
ljudi i životinja, pa sam pocepao pismo i ponovo ga napisao,
dao sam sve od sebe, dao sam mu ono za šta sam mislio da
zvuči kao savet, i on je počeo da mi piše iz pustinje, taj glupi
Semi, ali je u osnovi bio dobar čovek, pomalo hladne krvi, uvek
je o Kemili govorio: „mala ganka“ , i poveravao mi da je dobra
za krevet i da će biti moja ako budem postupao kako treba.
„Samo grubo s njom, Bandini, kao da je zemlja pod tvojim
nogama, kao da je prašina na putu, maltretiraj je pa će se
omotati oko tvog kurca i umreti na njemu.“ I to je bio čovek

232
u koga je Kemila bila zaljubljena - to je bio moj suparnik.
Pa zašto da ne? Isprobao sam Semijev savet. Došla je
jedne noći, a Bandini je čekao. „Zdravo, glupačo mala, iz koje
rupe noćas dolaziš?“ Oči su joj se raširile, usne su se nas-
mešile i bila je neobično tiha dok je Bandini terao dalje: Imam
posla; ako si došla da traćiš moje vreme, odlazi. I uspelo je!
Tada sam spoznao da ona ne želi da se prema njoj odnose kao
prema kraljici, kao da je prava ljubav, kao Kejbelov san o čis-
toj ženi. Naučena je bila na osornost i plašila se obožavanja.
Smučilo mi se od toga, povraćalo mi se, pa sam je izbacio,
uhvatio je za mišku, poveo je do vrata i rekao joj da ide i nikad
se više ne vrati. Otišla je pomamna od žudnje, spremna da
padne u prah pod mojim nogama. Bože, jadnog li Bandinija
te noći, njegova kraljica više voli da bude robinja.
Onda noć kad smo pušili marihuanu. Dole noge, ostani-
te dole, ali podigle su se i bio sam stopu od poda, s obe noge,
i nisam mogao da se spustim, a ona je bila tako apsurdna, nje-
no telo tako nestvarno, njena lepota nešto čemu se možeš
smejati - i to je bila noć strasti bez želje i zavođenja, iz Bod-
lera i De Kvinsija. Ali ta noć je okončala sve za nas, ona je oti-
šla a ja ostao da ležim u krevetu i moje telo nije htelo da se
spusti, ali kako je dejstvo popuštalo glava mi je bila teška i ose-
tio sam nešto što nisam osetio još od detinjstva, tu potrebu za
ispovešću, za odmazdom, za kaznom, jer sam pokvario san i
prekršio božji i ijudski zakon. Moje noge i dalje nisu htele da
se spuste, i dalje sam se osećao odvojen od zemlje, čeznuo
sam da se vratim, i posegao sam za bokalom sa vodom, razbio
ga o pod i hodao po polomljenom staklu sve dok se ekstaza
odmazde nije izoštrila u slabost i stao sam da se ne bih onesves-
tio. To je bila noć kad sam ćopao do male katoličke crkve u

*
James Branch Cabell (1879-1958), američki pisac. Prev.

233
meksičkom kvartu i proveo duge sate sedeći u tišini, poku-
šavajući da preustrojim svoj život, kovao sam planove i vapio
da postanem bolji čovek. Uvek biti bolji čovek, to je bila ideja
s Arturom Bandinijem, biti veliki čovek, iznad praha na dru-
mu, čovek koji podjednako voli ljude i životinje. Da ide i ne
greši više.
Dani su prolazili i naporno sam radio, i kao i uvek kad
naporno radim, bilo je uspeha. Nema više Kemile, klonio sam
je se, a ona se nije vratila da baca kamenčiće u moj prozor.
Prošla su tri meseca a sreća i rad su se udružili u iznenadnu
i ozbiljnu promenu, i komad koji sam napisao otkupljen je za
film i dobio sam skoro deset hiljada dolara.
I tako veliki čovek kroji novo odelo, i namirisan, u luk-
suznim kolima vraća se na poprište svojih ranih borbi, da do-
broćudno poćaska sa Benijem Dletom i gurne mu pet dolara
za decu. „I pozdravi ženu, Beni. Reci joj da je odlično pam-
tim!“ Onda do Markusa, insistiram da mu dugujem deset,
on insistira da mu ne dugujem, primoravam ga da ih uzme,
prekorevam ga zbog lošeg pamćenja, zadovoljan da dam deset
dolara za takav trijumf, pošten čovek, veliki čovek, namiruje
stare dugove.
Zatim poslednja stanica. Ali ona nije tamo, druga devoj-
ka je tamo umesto nje, i svet je odjednom samoća, a Bandi-
nijev uspeh šupalj i nepotpun. Ali ona bi morala da zna. Ako
ONA ne zna, onda se to nije ni dogodilo. Ali svi ćute i niko ne
zna šta je bilo s njom. Mito novoj konobarici i dobijam njenu
adresu. Odlazim tamo, upoznajem njenu majku - ženu nalik
na moju majku, dobru ženu slomljenog srca, koja živi u stra-
ćari u meksičkom kvartu, žena tragičnog lica govori mi da su
Kemilu odveli u Paton, u luđnicu. Plakali smo zbog toga i ja
odlazim u Paton, ali ne daju mi da je vidim. Mesec dana kas-
nije puštena je i video sam devojku sablast, užas u njenim
očima i samoću koja je ubija. Htela je jednu stvar od mene -

234
da li bih joj kupio psa? I to je učinjeno. Zvali smo ga Pančo, i
ona je bila srećna s njim i ništa više, spavala je s njim, pričala
s njim, devojka sablast, čija je sablasnost bila kao bolest, i kako
su dani prolazili i Pančo je postao sablast, čudan pas izglad-
nelog usamljenog izgleda kao i njegova gospodarica. Stalno je
plakala, sedeli smo pod stablom eukaliptusa u njenom dvoriš-
tu i suze bi neobjašnjivo potekle, Pančo bi počeo da zavija,
onda bi se i njegove oči ovlažile, i znao sam da je ona i dalje
zaijubljena u Semija. A onda je jednog dana došio pismo od
njega iz pustinje, tražio je da dođem i odvedem nju i njenog
prokletog psa, motala se oko njegove kolibe kao prosjak i tra-
žila mrvice ljubavi, nije mogao da je gleda, i mogu li da dođem
i odvedem je. Vozio sam sto milja do tamo. Ona je nestala.
Njen olupani žuti ford, izduvanih guma, bio je parkiran pored
prašnjavog druma, u šumarku bodljikavih stabala juke. Gde
je ona? Semi nije znao. Oterao ju je, bacao je kamenje na psa,
muka mu je bilo od nje i nimalo ga nije zanimalo gde je. I tako
je to, niko ništa ne zna o njoj. Njena kola su još tamo, gume
su poskidane, sve što može da se skine pokradeno je. Ona je
nestala, progutala ju je pustinja. Možda ju je neko pokupio i
poveo je u Meksiko. Možda se vratila u Los Anđeles i umrla
u prašnjavoj sobi. Znam samo da je nestala, pas je nestao, i
ništa nije ostalo osim njene priče koju hoću da ispričam.
Prevodilac zahvaljuje Robertu Nemečeku koji mu je skrenuo pažnju
na knjigu T he B ig H u n g er - Fanteove priče koje nisu ranije objavljene
ni u jednoj zbirci. U ovom izboru, osim priča iz knjige The W in e o f
Y outh, prevedene su tri priče iz knjige T he B ig H u n ger: „Smejte se
Diberu Lenonu“, ,,Ja sam pisac istine“ i „Prolog za Upitaj prah“.
007 otmlca u porodid

019 xidar u sneou

031 prva priiest

041 ministrant

001 iaiava pesma moje majke

oco smelte se Diberu Lenonu

001 prvolioai

093 bitanoo

107 jedanodnas

123 iena za Dina Rosija

171 u prolete

109 ja sam pisar istine

201 sanlar

221 proloo za „UpltaJ prah“