1
Elem, kako to da nikom nije palo na pamet da se okrene
poljoprivredi i stocarstvu. Slazem se ja sa vama koji zavrsavate
fakultete i ocekujete da za ulozen trud budete adekvatno placeni
i da radite posao za koji ste se skolovali, ali...
Stanite na trenutak i razmislite malo.
Sta se u celom svetu placa: ZNANJE, MOGUCNOST i VREME.
Sta je cilj vecine (ako ne i svih) ljudi: SIGURAN POSAO,
VLASTITA FIRMA, PROFIT.
Sta svaki covek mora da radi: JEDE, PIJE, (WC) i da UMRE.
Da ne citiram Topalovice, smrt jeste jedini siguran posao, ali ja
cu se posvetiti prvoj stvari: HRANI.
Za pocetak, znate li vi sta jede SELJAK kada nema jedan jedini
dinar u kuci?
Prasece pecenje, pije punomasno mleko, jede neprskanu salatu
i domaci hleb.
A sta jede radnik u gradu kada ostane bez posla ili ne primi
platu? Koga ce on da pece? Golubove? Ne, on ce da se
pozajmi pa ce kod SELJAKA na pijac da kupi sta mu treba taj
dan da prezivi.
E sad, posto imam i ja zemlju na selu, niko ne moze da mi kaze
kako seljaci lose zive i kako nije bas tako. Naravno da necu
otkrivati cime se ja tamo bavim, ali recimo da moj "konkurent" iz
okoline Sombora, koji je pre pet godina BUKVALNO krenuo od
NULE, za 5 godina bavljenja tim poslom sebi KUPIO: STAN u
Somboru, STAN u NOVOM SADU, 5 Ha zemlje i jos skoluje
decu na fakultetu u Novom Sadu. Doticni je Masinski inzinjer a
zena mu je inzinjer arhitekture (il' tako nesto), i oboje su ostali
bez posla i nije ih blam niti im je tesko da stoje na pijaci svaki
dan od 7 ujutro do 4 popodne.
Izracunajte sami koji je to godisnji/mesecni profit.
Da, da ne zaboravim, sinu su kupili noviju Astru za 10000 a
cerkica im vozi golfa 3. A i ti "klinci" im bogami pomazu kad god
mogu! Zaista!
Tata i mama ce im sutra oboma otvoriti po jednu privatnu firmu,
a klinci neka se sami onda snalaze sta ce i kako ce. Realno, fer
i korektno. A ako propadnu u gradu, selo je uvek spas.
Svakom od vas koji misli da ovo nije tacno, iskreno
preporucujem da, ako vec nemate posao i sta da radite, idite
malo kod rodbine na selo pa pazljivo proucavajte. Sa malo
matematike i strucne literature, pa ako se jos ogrebete za
iskustvo, eeeeeee....... I ne slusajte seljake kako kukaju da
nemaju. Pogledajte samo sta imaju u dvoristu, bice vam
dovoljno.
A za sve vas koji imate predrasude o zivljenju i radu na selu,
recicu vam samo jedno: Ako zivis u selu, ne moras da budes
seljak. Ima ih dosta koji zive po Beogradu a mogu se svrstati u
tu kategoriju.
Tri generacije iza mene su beogradjani, i ja mogu da kazem za
sebe da sam iz Beograda poreklom. U Beogradu sam poznat
kao covek koji je uspeo, pre tri godine, da internet prezentaciju
trenutno najvece opozicione partije da dovede medju 10.000
najposecenijih na svetu (sa 1.000.000. mesta), radio sam na tri
velike beogradske televizije digitalnu montazu i u jednoj
distributerskoj kuci DVD autoring, i tek onda sam
izvagao koje pare zaradjujem (ali i trosim) ovde sa znanjem koje
posedujem, a koje sam tek skoro poceo da zaradjujem SAMO
POVREMENIM radom na selu i drzanjem malog studija u
Beogradu.
I jos nesto, setite se zbog cega je zaista zapoceo prvi svetski
rat: zbog kvalitetne stoke i suvih sljiva iz Srbije, zar ne?
Pa vi sad vidite.
================================================
Krenuli ste da ubedjujete ljude da je nemoguce zaraditi bez
para. Evo vam primer Onazis, koji je zaradio bogatstvo bez
prebijene pare. Ima mnoogo non-criminal primera i u Srbiji.
Dok ne promenite nacin razmisljanja nema nekih vecih para za vas
dvojicu. Zao mi je, to je surova istina. Ja sam siguran da je svako
sposoban da zaradi bogatsvo bez i 1 dinara (bukvalno). Ja znam
da mogu da se obogatim vec za 5 dana, ali nazalost i mene koce
sumnje i strahovi kao i skoro sve ljude, koje mi usporavaju taj
proces. Zato radim na tome da se otarasim toga (sto je teze od
icega drugog).
Verovatno na umu imas neki fin biznis koji bi verovatno uspeo, ali
zbog nekih sumnji sprecavas sebe da krenes. Nazalost nije lako
uraditi neku krupnu stvar, ali na tome mora da se radi.
Ko nema na umu ideju za bar jedan biznis, onda mu predlazem da
odmah uposli mozak i razmislja o tome SVAKI DAN (!), jer ce mu
ideja posle toga sama doci. Ako to nemoze da uradi, onda ce ostati
neciji radnik do kraja zivota.
=============================================
Posto pretpostavljam da su ovde svi u neku ruku dovoljno strucni
da naprave neki sajtic ili makar znju nekog sa kim mogu da se
udruze evo vam moje ideje iz prakse. Meni licno npr sajt u potpisu
donosi znacajno vise od 250-300 evra mesecno. Ulaganja su
manja od 100 evra godisnje i znanje da se sajt napravi. Ako ne
umete da ga napravite udruzite se sa nekim ko ce ga napraviti i
kome ce ici recimo 50%. Nadjite temu koja vas zanima i siguran
sam da mozete stvoriti dovoljno sadrzaja na sajtu koji ce vam
omoguciti pristojnu posetu koja ce vam omguciti finu zaradu. Ako
se promoiji sajta, kreiranju sadrzaja, itd.. posvetite prvih par meseci
par sati dnevno (uz pretpostavku totalnog neznanja o istoj na
pocetku) siguran sam da za 6 meseci do godinu dana mozete
imaiti >200 evra mesecno. Naravno, morali bi da gadjate englesko
govorno podrucje kako bi povecali sanse za zaradu. Mislim da je
realno... ako nekom treba pomoc, tu je forum :-)
=============================================
Citat: DiceBG: da se svi asocijalizujemo
Ja da smatram da će mi to rešiti neki finansijski problem, ja sam
spreman i to da uradim.
Citat: DiceBG: odreknemo se pusenja, kafe, pica,
proslava, letovanja, da ne slavimo slave
'ladno... Ja i sa USA platom ništa od ovoga ne praktikujem... Ne
pušim (mada volim Philip Morris deonice), kafu pijem samo na
poslu (i onako sam u proseku ovde 10-12h dnevno), proslave ne
volim, na letovanje nisam išao od 1997 niti planiram da idem (niti
sam uzimao odmor u zadnjih 5 godina, jer su mi praznici koje
imamo ovde sasvim dovoljni), ne slavim slave (nisam niti
pomodaran niti tradicionalista)... Jedina stvar na koju ne štedim
novac su stručne knjige... :)
Ja ne pričam ovde da bih vas u nešto ubedio. Samo iznosim
sopstveno mišljenje. A vi slobodno nastavite da vodite život kakav
vodite i ne menjajte vaše navike.
Citat: Nabukodonosor: Ali mi se ne svidja poneciji stavovi
tipa "ako nesto dovoljno zelis, to ces i da dobijes". Mozda je to kod
tebe tako, bkaradzic-u, ipak si ti blizu Hollywood-a.
Sve što posedujem sam stekao sopstvenim radom. Ništa nisam
nasledio ili dobio. Sve želje koje sam do sada imao su mi se
ostvarile... ;)
============================================
A sto se tice one tvoje poruke o primanjima od 200 eura itd, da ne
bude sve suplja prica, poslaji mi mail na PP, i ja cu te licno
obavestiti kada u mojoj firmi budu zaposljavali nove radnike koji
imaju pocetnu platu 400 evra. Dodji, pa se bori za svoje mesto pod
suncem, nece niko nista da ti servira.
Sa nastavkom tvog posta o proizvodnji hrane se u potpunosti
slazem. Ali, tu opet dolazimo na pricu da je mnogima ovde u Srbiji
'ispod casti' da rade odredjene poslove, iako im deca nemaju sta
da jedu... Oni koji su to prevazisli su uspeli da urade nesto od svog
zivota...
Ja sam dosta razmisljao o toj poljoprivrednoj proizvodnji, i pazi ovu
racunicu, imas recimo njivu od 50 hektara (nebitno kako si dosao
do nje, to sad nije predmet price, inace prosek je 5 hektara medju
domacinstvima u Vojvodini):
 2
Da sadis psenicu, koja je na granici isplativosti, a moozes da
sadis mnogo unosnije kulture tipa secernu repu, cvece, itd...
Znaci psenica je u pitanju.
Kod nas se dobar prinos po hektaru smatra 2-3-4 tone po aru.
Raniji poljoprivredni kombinati su znali da prave 'necuvenih' 5
tona prinosa. Sto je smesno, u USA je najnormalnije da imas
prinos od 10 tona po hektaru.
Cena jednog hektara kvalitetne zemlje u Vojvodini se krece
izmedju 750 i 1500 eura, znaci njiva od 50 hektara bi kostala
50,000 eura. Da kazemo da cemo u proizvodnju psenice ulagati
kako treba, imacemo prihod od 6 tona po hektaru. Da kazemo
da smo pukli 50% na sve te troskove (sto je nemoguce), ostaje
nam 3 tone psenice po hektaru cistog profita. Tona psenice na
svetskom trzistu (A i kod nas bogami) je oko 160 dolara. Znaci
godisnje jedan hektar napravi 480 dolara profita, odnosno nekih
40% povracaja na osnovnu investijiciju, i to samo od gajenja
psenice !!!
A gde su tu jos raznorazne beneficije koje drzava daje
poljoprivrednicima (http://www.blic.co.yu/arhiva/2002-12-
05/strane/ekonomija.htm), koje troskove produkcije smanjuju
znacajno od onih nasih vrtoglavih 50% ...
A sta je tek da gajimo secernu repu koja ima prinos od 30 tona
po hektaru, a tona secerne repe se krece izmedju 20-25 dolara,
onda dolazimo do 750 dolara prihoda po hektaru!
Znaci sa psenicom bi imao godisnji prihod od oko 24,000
dolara, a sa secernom repom bi godisnje zaradio oko 30-35,000
dolara godisnje... Kao sto si i sam rekao, drzava stimulise
poljoprivredne proizvodjace na sve moguce nacine.. Znaci kredit
za kupovinu zemljista dobijas bez problema (ako ne u vidu
novca za direktnu kupovinu, onda u vidu zemljista), drzava ti
poklanja svaki treci hektar (znaci nebi imao njihvu od 50 hektara
nego od 66 hektara za iste pare, ako gajis psenicu, drzava ti
godisnje daje raznorazne beneficije u vidu besplatnog goriva za
poljoprivredne masine, a ostalo gorivo ti je oslobodjeno poreza i
akcija, daju ti direktne donacije za prehranu psenice, itd, itd, i
uprkos svemu tome mi proizvodimo psenicu loseg kvaliteta, sa
strasno malim prinosom, koja je po ceni jednaka svetskoj
psenici!
Evo ti recimo realan tok dogadjaja. Uzmes na kredit njivu od 50
hektara. Godisnji prihod ti je 24,000 dolara (to je ako su ti
troskovi 50%), da kazemo da su ti troskovi 40% na otplatu
kredita, otplatu poljoprivrednih masina, troskove djubriva,
semena, prihrane i sta ti ja znam vec, i da ti ostane 10%
godisnje koje ulazes u prosirivanje poseda. To je odprilike oko
10% godisnje uvecanje poseda, a kako troskovi poljoprivredne
proizvodnje opadaju EKSPONENCIJALNO u odnosu na velicinu
poseda, da se zakljuciti da bi kroz 5 godina bavljenja
poljoprivredom imao u posedu 73.2 hektara, zaradjivao 35,000
dolara godisnje pod uslovom da je cena proizvodnje ostala ista,
a nije, opala je, znaci ti sada imas 73.2 hektara, 50% zarade od
35,000 dolara, da kazemo da ti je cena proizvodnje odprilike
jednaka kao za 50 hektara, jer sada mozes u jednom cugu da
zanjes vise psenice, u jednom cugu mozes da prihranis vise
psenice, tako da mozda potrosis 10% vise goriva i vremena da
obradis jos 46% vise zemljista, znaci imao bi oko 45,000 dolara
prihoda ustvari.
kroz 10 godina bavljenja poljoprivredom imao bi u posedu 118
hektara zemljista, prihod od 79,000 dolara... itd itd...
Poljoprivreda nije nimalo naivan posao, medjutim vecini Srba je
'ispod casti' da budu 'seljaci' ...
============================================
Ne znam sta se toliko glozite kad je recept vrlo jednsotavan:
dobro popricaj sam sa sobom i odluci se sta je to sto umes
dobro da radis i zelis da radis, nadji nacin kako to da prodas i
redovno unapredjuju znanje i budi spreman da radis, radis, radis
i mozda malo spavas.
Razumem ljude koji kukaju, jer sam se naslusao toga poprilicno.
Svi koji kukaju po pravilu ne znaju sta ce sa sobom. Ne znaju
sta bi zeleli da rade, ne znaju sta umeju da rade, a obicno i ne
mogu da izdvoje nesto sto posebno dobro znaju, nemaju volje
da nesto novo nauce, ali znaju da bi voleli da im neko da neki
posao gde ne moraju mnogo da rade a da je plata dobra.
Postoji doduse i druga grupa, oni koji kukaju kao ne mugu da
nadju posao jer niko nece da ih plati onoliko koliko vrede. Ti
obicno u stvari precenjuju svoju vrednost i zive u oblacima.
Ja mozda spadam u one koji su negde na sredini. Imam svoju
firmu, ne mogu da se hvalim da sam bogat, da mi sve ide ko po
loju, da imam skup auto, zivim u stanu koji je u vlasnistvu mojih
roditelja, ali imam para onoliko koliko mi treba i nesto vise tako da
mogu sebi da priustim i malo luksuza tj. da pribavim nesto sto
volim a nije mi preko potrebno. Radim ko konj, po ceo dan, i
suguran sam, da sam malo bolje slozio kockice, da bih mogao isto
da zaradjujem i sa manje truda al' 'ebiga, tako je ispalo. Radim na
tome da se stvari promene.
Odluciti se za privatan biznis je ogroman korak i velika stvar. Nije
sve tako ruzicasto kao ponekima koji su uspeli. Kada radis
sopstveni biznis, u tome si do guse i nema ti mrdanja, ili radis od
jutra do mraka ili nema nista od biznisa. Ja nisam od onih koji
fukcionisu na kredite i tapije sto znaci da su izvori prihoda
ograniceni samo na ono sto se zaradi ali bar mirno spavam - kad
imam vremena za spavanje :)
Mislim da je mnogo realnije ipak gledati da se covek negde zaposli,
stalno ili povremeno. Ne mogu svi biti gazde a i klasican problem je
sto onog momenta kada postanete gazda (vlasnik ili direktor firme)
prestajete da budete ono sto vam je bio pocetni izbor jer firma od
vas trazi potpuno drugaciju vrstu angazmana: da nadjete posao, a
to je samo po sebi velika obaveza i trazi stalnu aktivnost koja ne
ostavlja dovoljno prostora da radite i nesto drugo.
Univerzalan savet je: trudite se da naucite sto vise i ne libite se
nikakvog posla. Ako vec nemate posla, trudite se da nesto radite,
ni zbog cega drugog nego da bi ste ucili. Ako to sto radite jos neko
moze i da vidi (a kada je u pitanju programiraje ili web dizajn to je
vrlo lako postici) gledajte da se to sto vise vidi. Ljudi su
zainteresovani da vas zaposle samo ako znaju da umete da radite
ono sto njima treba i to onoliko kvalitetno koliko njima treba. Da bi
ste nekome pokazali sta znate potrebne su vam reference, to jest
rezultati vaseg znanja i vaseg rada. Bez toga, slabo da cete bilo
gde proci i ato korsitite to vreme dok ste bez posla i ne znate sta
cete sa sobom - ucite, radite i pravite sebi dobre reference.
============================================
A sto se tice da je vecini Srba ispod casti da budu "seljaci", Ja sam
"SELJAK" i dacu svima kojima je to zaista ispod casti jednu stavku
za razmisljanje:
5000 koka nosilja nosi u proseku oko 4600 jaja dnevno (sto je oko
138 000 jaja mesecno)
Jedna koka jede 125gr hrane dnevno, sto znaci da mesecno sve
koke pojedu skoro 18.8 tona hrane
Koncetrat za hranjenje je 14 dinara / Kg (tj. mesecno treba izdvojiti
oko 270 000 dinara za hranu)
Troskovi Struje i vode za njihovo odrzavanje je oko 14000 dinara /
mesecno
Troskovi prevoza i prodaje mi izadju oko 21000 / mesecno
Saberite sve mesecne troskove (270000+14000+21000= 305000
dinara) i podelite sa brojem jaja (305000:138000= 2.22 dinara) i to
je cena koliko mene kosta jedno jaje. Da prodajes jaja ne veliko po
4.5 dinara, mesecni obrt ZIVOG (KES, nazovi kako hoces) novca
je skoro 320.000 dinara (ili, ako hocete u evrima, skoro 4000
EVRA!).
A po kojoj ceni Vi kupujete jaja?
Pocetni ulog za 5000 koka nosilja (izgradnja objekta, kupovina
zivine, kaveza i koncetrata za pocetak proizvodnje) je 50000 Evra,
ali niko ne kaze da mora odmah da se startuje sa 5000 koka. i
1000 je dosta za pocetak. Nemate te pare? Iskreno preporucujem
Ministarstvo za kapitalne investicije kao i Ministarstvo za
Poljoprivredu. Raspitajte se, verujte mi naci ce te ih.
------------------------------------------------------------------------------
Postoji covek u Leskovcu koji uzgaja posebnu vrstu Paprike, i
CELU PROIZVODNJU izvozi u EVROPU! Taj isti covek ne moze
da proizvede koliko moze da izveze, pa trazi ljude koji poseduju
zemljiste i koji su voljni da rade da im on da rasad, tehnologiju i
novac za start, a oni su u obavezi da celokupnu svoju proizvodnju
ustupe njemu, i to po racunici 80% vama, 20% njemu. Naravno,
moguc je i svaki drugi dogovor sa njim, a o kojim se ciframa radi ...
Pa raspitajte se malo.
POCETNI KAPITAL: 0$
 3
-------------------------------------------------------------------------------
Zelite da se bavite "cistim" poslom? Procenjuje se da ce Internet
zaigrati vaznu ulogu kod nas do 2010. godine. Pravo je vreme
da se krene
sa otvaranjem firme za izradu Internet prezentacija. Skripta na
Net-u koliko hoces, pa cak iako neznate PHP, HotScripts je
pravo mesto za vas. Treba vam kompjuter, internet veza (za
pocetak bilo kakva) i malo smisla za dizajn i biznis.
POCETNI KAPITAL: 400$ (ako nemate kompjuter)
-------------------------------------------------------------------------------
Svi pricaju kako ovaj narod ne voli da radi, ali zato voli da se
veseli i trosi. Onda kameru u ruke ili fotoaparat, oglas u novine i
slikajte/snimajte veselja, krstenja, slave pa i sahrana. Kinta je
kinta, zar ne, a radi su uglavnom vikendom. Za pocetak vam je
dovoljna jednocipna miniDV kamera, ili Hi8 ili VHS. Sto da ne?
POCETNI KAPITAL: 400$ (ako nemate kameru)
------------------------------------------------------------------------------
Koliko ljudi po Beogradu imaju kompjutere, a koliko ce ih tek
imati? Koja je cena rezaca diskova? Sta mislite, koliko se proda
diskova po Beogradu dnevno. Ja znam, a vi se raspitajte. Kod
nas (U SCG) postoje samo 3 COVEKA koja poseduju masinu za
proizvodnju CD i DVD medija, a od toga ih SAMO 1 pravi za
prodaju sa svojim Brand Name-om.
POCETNI KAPITAL: od 10 000$ do 120 000$
-------------------------------------------------------------------------------
Proverite pazljivo adresu www.e-ducan.com. Dali vam je nesto
sinulo?
POCETNI KAPITAL: Kol'ko imas...
-------------------------------------------------------------------------------
===========================================
Elem,
1. Otidji na biro za zaposljavanje i trazi program za
subvencionisanje samozaposljavanja
2. Na istom mestu se raspitaj o osnivanju Poljoprivrednog dobra
3. Napravi plan konto ideje o poslu kojim ces da se bavis i
detaljno se raspitaj o istom
4. Otidji u Eksim Banku preko puta Savezne skupstine i pitaj za
kredite za poljoprivrednike
5. Kada te izuzetno ljubazno osoblje bude snabdelo
informacijama i papirima, prioni realizaciji projekta za dobijanje
kredita (tacka 6)
6. Kupi zemlju na selu (Juzna Srbija - Podrucje u razvoju - Cena
Ara II i III kategorije oko 120Evra)
7. "Skini" se sa biroa sa zaposljavanje pod razlogom
samozaposljavanja, i konto toga uzmi 70000-120000 dinara od
istih
8. Odjavi mesto stanovanja u Beogradu i prijavi se na teritoriji
na kojoj otvaras poljoprivredno dobro
9. Kada ispunis uslove (tj. imas zemlju na selu koja se vodi na
tvoje ime), registruj u lokalnoj opstini poljoprivredno dobro
10. Otvori TEKUCI (ne ziro) racun u bilo kojoj poslovnoj banci
(najbolju u Eksim jer od njih dobijas kredit!) i uplati 50 DINARA
na racun
11. Idi i trazi od lokalnog Ministarstva javnih prihoda da ti
proceni vrednost imanja
12. Sluzbenika lepo ugosti, po mogucstvu sprijatelji se sa njim i
ljubazno ga upitaj da ti napise malo vecu cifru procenjene
vrednosti. Koliko ti je sluzbenik procenio imanje, toliki ces kredit
i da dobijes (1:1) na 20 godina sa 3% godisnje kamate. Za cifru
do 15 000 Evra ne treba biznis plan!
13. Prijavi se na socijalno da uplacujes sam sebi doprinose (U
zavisnosti od toga cime sec da se bavis, prijavi jos po nekog)
14. Posle 10-ak dana ljubazno ugosti sluzbenika banke, i
objasni mu i lepo pokazi (tj. DOKAZI) da imas uslove i znanje za
obavljanje posla za koji si trazio kredit
15. Posle 30 dana, kada dobijes pismo o odobravanju kredita
(sa imalo pameti, u 99% slucaja), pripremi fakture i racune stvari
koje moras kupiti, i nosi u banku da ti plate iste.
16. Pocni da radis! I pamet u glavu!
...
...
...
10,567. Kupiti avionsku kartu za Maldive i uzivati u bogatstvu
Svi koji zele moju pomoc u vezi napisanog, neka me kontaktiraju
na office@dvision.info, rado cu pomoci koliko mogu.
Jos ideja vezanih za poljoprivredu:
1. Vocnjak - Jabuke : Dugorocna investicija. Rok otplate od 5 do 10
godina. Maksimalan prinos posle 10 godina. Isplativost: od 100 do
200 evra po drvetu godisnje
2. Vocnjak - Sljive: Takodje dugorocna investicija. Rok otplate od 5
do 10 godina. Maksimalan prinos posle 10 godina. Isplativost:
manje vise slicna jabukama (osima ako ne pravis rakiju, sto mu
dodje otprilike 6Kg sljiva / 1 litar cistokrvne ljute. Cenu iste pogledaj
na pijaci)
3. Plastenik - Razne prizemne biljke - Brzo isplativa investicija.
Isplativost: u zavisnosti od zasadjenih kultura i velicine plastenika -
od 300 do 5000 evra CISTO MESECNO
Za sve ove ideje se odobravaju krediti sa 0% ucesca i depozita.
neznate to da radite? Knjigu u ruke! Sve sto ne pise, pitajte bilo
kog seljaka, on ce vam reci.
Ovde ljudi treba konacno da shvate da najveci potencijali ove
zemlje leze na selu! Srbija je vekovima bila poznata kao zemlja
poljoprivrednika. Prizovite se pameti ljudi malo. Pa nema za sve
posla po gradu. Ko kaze da za recimo 10 godina nemozete da
napravite Beverly Hills kucu i dvoriste na brdu iznad sela,
asfaltirate prilazni put do kuce, vozite dobar auto i da neko drugi
radi na poljima za dobru platu umesto vas. To je veoma lako
dostizno. Ovo se odnosi i na one sa fakultetom i na one bez njega.
Ako vam sve sto ste planirali propadne, okrenite se selu!!!!
============================================
Sreca uopste nije potrebna toliko. Ako si uporan krenuce ti kad tad,
iz treceg, cetvrtog puta. Problem je sto mnogi ne zele da cekaju
toliko. Ako neces da cekas, zna se svaki dan od 8h do 16h pravac
posao, stekanje sefu/gazdi, mala plata, tihi rat sa pojedinim
kolegama i tako do KRAJA ZIVOTA (neka ti ovo odzvanja u usima).
Dokazano je ako probas da udjes u neki biznis, i na nesrecu
padnes 2-3 puta, ako ne odustanes, i ako ucis na greskama
USPECES!
Problem ovde je sto mnogi ne zele da se uce , samo zele da nadju
posao i rade do penzije. Covek mora da uci do kraja zivota, jer
covek kada ode u penziju, on vise nije koristan, i samo je bledo
secanje na coveka koji je nakada bio. Bogati ljudi rade do kraja
zivota, jer vole da uce i da rade i da budu od koristi. Dakle recept je
uci, probaj, padnes, uci, probaj, uci....
==========================================
Ok onda, ali moras zaboraviti na tu misao da je imati biznis rizicno.
Imati zaposlenje je rizicno. Evo ga moj cale i keva svaki dan
razmisljaju da li ce da dobiju otkaz ili ne. To mi ne deluje kao
sigurno. Dok, ti ako steknes znanje kako da otvoris i razvijas biznis,
to ti niko nemoze uzeti. Ti ces uspeti bilo kada i bilo gde , ma kakva
da je situacija u zemlji ili svetu. Dakle, mora covek da se uci , i da
plus uci ono sto mu nije odredjeno ispitima. Naravno, isto tako
covek mora da primeni to znanje, a kako ce da ga primeni nego da
proba nesto. Taj momenat ti se sigurno cini rizicnim, ali i nije toliko,
jer ces steci znanje i iskustvo koje ce kasnije da smanjuje rizik gde
god on bio. Poznajem neke ljude koji nikako nemogu da propadnu.
Oni mogu da zatvore svoje uspesne firme i da odmah krenu da
zaradjuju na drugim stvarima. To je cini mi se veliko znanje. A
znanje je moc. Dakle, ono sto ti preporucujem je da gledas na
uspeh a ne na rizik. Vidim da si uspesan u stvarima koje radis i
nerazumem zasto onda to ne primeniti i na biznis. Imati biznis je
manje rizicno od voznje automobilom.
Ako si prezauzet, dovoljno je za pocetak da pocnes da razmisljas o
tome, svaki dan. Zamisljaj kako imas uspesnu firmu koja zaradjuje
milione i vremenom ces odbaciti ovo starinsko misljenje da je
dovoljno samo se zaposliti i raditi do kraja zivota, i mozak ce ti sam
pronaci nacin kako da uspes.
===========================================
o tumacenje je izazvano cistom i prostom zavišću...
 4
"Imao sreće pa uspeo, a vidi kako je glup"
Patetično.
Sreca nema previse veze. Naravno dapostoje ljudi kojima neke
stvari idu lakse, ali je sve stvar zelje, sposobnosti i rada. Nista
ne znace zelja i sposobnost ako se ne radi kao sto rad ne znaci
nista ako si nesposoban. Sva tri uslova moraju da budu
ispostovana. NAkon toga, sreca cini samo da stvari idu malo
brze.
Naravno, ima i malo toga da covek bude spreman da proguta
neuspehe, probleme, stres, nelojalnu konkurenciju i slicno, ali
sve to ide u rok sluzbe.
============================================
Banke u Srbiji odobravaju keš kredite i do 8.000 evra, međutim,
nije dovoljna samo želja i potreba građana kako bi se zadužili
već i da im rata koju otplaćuju ne prelazi 30 odsto zarade.
Takođe, ono na šta svaki zajmotražilac mora da računa jeste i
obavezno polaganje depozita od 20 odsto od vrednosti kredita,
koji mu banka vraća po otplati zajma.
„Vojvođanska banka“ odobrava dve vrste gotovinskih kredita.
Kod prvog, uz devizni depozit od 20 odsto, mesečna kamata
iznosi 1,6 odsto za klijente banke, odnosno 1,8 odsto za ostale
građane, na rok od 24 meseca i maksimalni iznos do 5.000
evra. Drugi model predviđa uplatu 100 odsto deviznog depozita,
mesečnu kamatu od 0,4 odsto, a rok i iznos otplate određeni su
rokom i visinom oročenja depozita.
Da bi dobio keš kredit u „Delta banci“, zajmotražilac mora da
ima otvoren tekući račun preko kojeg prima mesečnu zaradu ili
penziju, ili da radi kod preduzeća koje je deponent banke.
Naravno, neophodno je i da klijent ispunjava uslov o kreditnoj
sposobnosti. Za gotovinski kredit od 500 do 2.000 evra
obračunava se kamata od 14 odsto godišnje. Period otplate je
do 36 meseci i potreban je devizni depozit od 20 odsto. „Delta
banka“ daje i veće kredite, ali je neophodno i polaganje većeg
iznosa depozita. U tom slučaju kamate su niže.
„EFG Eurobanka“ odobrava dve vrste gotovinskih kredita, a čiji
iznos zavisi od kreditne sposobnosti klijenta. Za pozajmicu od
5.000 evra do četiri godine potreban je depozit od 20 odsto,
kamatna stopa (koja zavisi od visine kredita i kreditne
sposobnosti klijenta) iznosi od 16 do 18 odsto godišnje na
ostatak duga. Za keš zajam do šest godina otplate do 5.000
evra u dinarskoj protivvrednosti nije potreban depozit, a
obračunava se godišnja kamata od 18 odsto na ostatak duga.
Nacionalna banka Grčke daje gotovinske kredite u dinarskoj
protivvrednosti do 3.000 evra, sa rokom vraćanja do 48 meseci.
Za klijente koji imaju otvorene tekuće račune u ovoj banci
kamata je 14,5 odsto na godišnjem nivou, dok je 1,5 odsto viša
za ostale građane. Takođe, neophodna je uplata depozita od 20
odsto. Maksimalni iznos keš kredita do 300.000 dinara građanin
može da dobije kod Nacionalne štedionica. Uslov je uplata
dinarskog ili deviznog depozita od 20 odsto, ali i da rata ne bude
veća od 30 odsto zarade. Vreme otplate zajma je od šest do 12
meseci. Mesečna kamata iznosi 1,5 odsto i promenljiva je, jer je
banka koriguje svakog meseca za poslednju poznatu stopu
rasta cena na malo.
„Rajfajzen banka“ odobrava nenamenske gotovinske kredite od
1.000 evra do 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, uz depozit
od 20 odsto. Rok otplate je različit i zavisi od iznosa. Za zajam
od 1.000 do 3.000 evra period vraćanja je 36 meseci, a zajam
od 3.000. do 8.000 evra moguće je vratiti do četiri godine.
Godišnja kamata je 11,50 odsto i promenljiva je.
„Sosijete ženeral banka“ odobrava keš kredite do tri godine, uz
uplatu depozita od 20 odsto od iznosa zajma, a čija visina zavisi
od zarade klijenta, odnosno neophodno je da rata bude 30
odsto od plate. Banka obračunava mesečno 0,84 odsto kamate
linearno. Zajmotražilac mora da ima tekući račun kod ove
banke.
„Hipo Alpe-Adrija banka“ daje keš kredite od 500 do 7.500 evra,
a uslov je da se uplati depozit od 20 odsto i da mesečna rata
bude do 30 odsto od zarade klijenta. Kredit se može vratiti u
roku od jedne godine do pet godina. Kamatna stopa godišnje
iznosi 12 odsto za građane koji imaju otvoren tekući račun u
ovoj banci, tj. 13 odsto za ostale građane. Do 3.500 evra keš zajma
građani mogu da se zaduže kod HVB banke i to bez učešća i
depozita, na tri godine. Potrebno je da imaju jednog žiranta, kao i
da plate administrativan trošak od dva odsto.
Danijela Nišavić
p.s.
Šta je važno znati pre uzimanja kredita
Kada se građanin reši da uzme kredit kod banke, važno je da
unapred bude upoznat sa sledećim:
- Koja je donja i gornja starosna granica za dobijanje kredita, pošto
je donja granica 18 godina, a gornja se obično vezuje za broj
godina koje će korisnik imati u trenutku poslednje rate.
- Da li je potrebno učešće za dobijanje kredita od 10, 20 ili 30 odsto
iznosa kredita, ili se zajam može odobriti bez učešća. Za iznos
učešća umanjuje se i iznos kredita u otplati.
- Da li se traži depozit za dobijanje kredita. Ukoliko se traži -
depozit može biti na nivou od 10 do 100 odsto od iznosa kredita, s
tim da se depozit ne može koristiti pre isteka roka za otplatu.
- Kolika je kamata na položeni depozit, jer je banke utvrđuju na
izuzetno niskom nivou (uglavnom se kreće od jedan do dva odsto
na godišnjem nivou), pa se i to može smatrati delom ukupnih
troškova.
=============================================
Da bi bio ozbiljan, odradi istraživanje u vezi tog biznisa. Prvo
sakupiš listu postojećih pržionica kafe u gradu u kom hoćeš da se
baviš tim biznisom. Popišeš njihove cene. Pogledaš kakvu imaju
opremu i napraviš spisak šta ti je sve potrebno. Kupiš mapu tog
grada pa u tu mapu ucrtaš sve pržionice kafe koje znaš u gradu.
Uzmeš šestar, otvoriš ga u poluprečniku od npr. 1km i napraviš
krug oko svake prižionice koja postoji. Ako na mapi ima delova
grada na kojima se krugovi ne preklapaju tu je slobodna teritorija.
Onda obratiš pažnju gde su te pržionice locirane proceniš koji je
promet na tim lokacijama, pa uporediš sa prometom na lokaciji koja
nema prižionicu. Možda čak i da odeš ispred neke pržionice za
koju misliš da je veoma prometna i brojiš im mušterije u toku dana
(mada možeš uz malo socijalnog inžinjeringa da to saznaš od
zaposlenih koji rade u pržionici). Ovo je bitno da bi znao da li ti se
isplati da otvaraš biznis u blizini neke postojeće ako nema previše
pržionica (a velik je promet) i da im budeš konkurencija ili da ideš
negde gde nećeš imati konkurenciju u blizini. Raspitaš se za cenu
opreme, cenu materijala, cene ambalaže, cene poslovnog prostora
u na toj teritoriji, itd. uneseš te podatke u spread sheet i počneš da
računaš koliko moraš da pržiš i prodaš kafe da bi ti se biznis
isplatio. Ovo je kratka i nekompletna lista onoga šta bi trebao da
uradiš da bi bio sposoban da proceniš koliko je to isplativo... Iako
dobra biznis ideja dolazi od "osećanja", ako budeš pravio bilo
kakvu biznis odluku na osnovu "osećanja" i bez ikakvog plana,
onda su ti vrlo, vrlo male šanse za uspeh...
Imaj u vidu uvek poslovicu:
Fail to plan is plan to fail.
=============================================
Od danas prva adresa za one koji su se spremili da krenu u
privatni biznis, umesto trgovinskih sudova, biće Agencija za
privredne registre. Prijave za registraciju firmi sa potrebnom
dokumentacijom mogu da pošalju poštom ili predaju u
beogradskom sedištu Agencije na Trgu Nikole Pašića 5, na
četvrtom spratu ili na šalterima bilo koje od 12 organizacionih
jedinica širom Srbije – u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu,
Pančevu, Požarevcu, Zaječaru, Nišu, Leskovcu, Kraljevu, Užicu,
Kragujevcu i Valjevu, bez obzira na to u kom mestu će im se se
firma voditi i raditi. I mogu što je i najbitnije da računaju da će
posao obaviti uz manje procedura i papira, brže i jeftinije nego da
što bi to učinili pre nove godine.
Ćutanje kao odobravanje
Svi papiri na broju i uredno popunjena prijava (Agencija ne ulazi u
proveru podataka, za koje inače odgovara podnosilac zahteva)
garancija su da će za deset dana ozvaničiti svoj biznis. Bar tako
nalažu zakonske odredbe.
 5
Čak i ako se administracija ne bude oglašavala, ako ne
odgovori, kad istekne desetodnevni rok koji će kasnije kad se
posao uhoda, od jeseni, biti skraćen na pet dana, smatraće se
da je registrator obavio svoje da je firma zvanično i registru. U
međuvremenu, sa početkom primene Zakona o elektronskom
potpisu, otvoriće se i mogućnost registracije elektronskim
putem, odnosno bez dolaska na šalter i slanja dokumenta
poštom.
Ukoliko pak nešto nije u redu sa prijavom ili nisu pribavljeni svi
papiri, registrator će, u predviđenom roku, uslovno odbiti
registraciju dajući podnosiocu zahteva naknadni petodnevni rok
da pribavi potrebnu dokumentaciju. Istina, uz plaćanje neke
vrste kaznene naknade u visini polovine registracione naknade.
Prijave na sajtu
I samo pribavljanje dokumentacije ubuduće bi trebalo da se
završi u mnogo manje koraka. Praktično, neko ko namerava da
registruje firmu moraće da pribavi dokumentaciju koju propisuje
Zakon o privrednim društvima za pojedine oblike organizovanja i
pojedine delatnosti, sa kojim bi, istina, u međuvremenu, vrlo
brzo, trebalo usaglasiti ranije doneti Zakon o registraciji.
Međutim, sa Republičkim zavodom za statistiku već je
dogovoreno da podnosioci zahteva ne idu u Zavod radi
dobijanja statističkog broja, na čije pribavljanje se gubilo i po
nekoliko dana, već da sve završe u samoj Agenciji. Takođe,
podaci iz registra privrednih subjekata , kao i uputstva, formulari
i prijave, kako je najavljeno od danas će biće dostupni svim
zainteresovanima na sajatu Agencije www.apr.sr.gov.yu. To
istovremeno, pruža i mogućnost rezervacije naziva firme na 60
dana.
Preregistracija do 15. juna
Novi sistem registracije donosi i jednu obavezu i za firme i
preduzetnike koji već rade. Istovremeno sa upisom novih, od
danas počinje i preregistracija postojećih firmi i preduzetnika.
Oni su dužni da do 15. juna podnesu prijave za prevođenje u
centralni registar i to besplatno, bez plaćanja registracione
naknade.
Ako to ne učine, nakon isteka zakonskog roka vodiće se kao
neaktivni. Ne mogu da budu likvidirani, ali status neaktivnog
subjekta znači gubitak prava na ime, pa ukoliko žele da se
reaktiviraju moraće da podnesu novu prijavu i kompletnu
dokumentaciju kao da se prvi put upisuju.
U narednih desetak dana, kako je potvrđeno na prošlonedeljnoj
konferenciji za novinare, počeće i registracija lizinga i založnog
prava na pokretnoj imovini. Naknade za registraciju finansijskog
lizinga i založnog prava na pokretnim stvarima, čiji će se registri,
takođe, voditi u ovoj agenciji, u okviru jedinstvenog registra, biće
od 1.000 do 4.000 dinara, zavisno od vrednosti ugovora.
Prema zakonskom kalendaru, od 1. marta Agencija će početi da
vodi i registar preduzetnika, što je sada posao opština. Time će
kod nas biti stvorena jedinstvena centralizovana baza podataka
svih privrednih subjekata dostupna svim zainteresovanim
korisnicima. Svi privredni subjekti ubuduće će biti dužni da
Agenciji ažurno (u roku od 15 dana) prijavljuju statusne
promene, podatke o stečaju i likvidaciji, a od 1. januara 2006.
godine i godišnje finansijske izveštaje.
Naknade od 250 do 8.500 dinara
Sem što će se registracija koja je umela da potraje i do 70 dana
sada obavljati za desetak, u biznis će moći da se udje i manje
novca. Osim što je osnivački kapital, po Zakonu o privrednim
društvima znatno umanjen, pojeftiniće i sam upis firmi u registar.
Registracione naknade, po novim propisima, iznosiće od 250 za
najmanje promene do 8.500 dinara, koliko će koštati upis
akcionarskog društva. Primera radi, za registraciju društva sa
ograničenom odgovornošću, koje je najčešći oblik
organizovanja, prema poslednjim analizama trebalo je izdvojiti
202 dolara, a ubuduće 3.000 dinara, a za registraciju radnje 450
dinara.
Sada se upis u sudu, bez obzira da li je reč o promeni sedišta ili
osnivanju nove firme plaća 1.500, uz dodatnih 2.500 dinara za
oglas. Međutim, budući privrednici su po novom oslobođeni
troška oglašavanja, koje će biti zamenjeno objavljivanjem na sajtu
Agencije.
Vesna Jeličić
p.s.
Zakon o registraciji privrednih subjekata
Uredba o visini naknade za registraciju i druge usluge koje pruža
agencija za privredne registre
Zakon o privrednim društvima
Zakon o finansijskom lizingu
Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar
http://www.apr.sr.gov.yu/APRWeb/zakoni.aspx
p.p.s.
Formular zahteva za registraciju osnivanja privrednog subjekta
http://www.apr.sr.gov.yu/APRWeb/preduzeca.aspx
===============================================
Lekovito bilje - Hleb od kamilice
Dobit od hektara pitome nane 85 hiljada dinara, od kamilice 72
hiljade dinara.., a od pšenice pet hiljada dinara…
Po biodiverzitetu Srbija je svrstana u 158 najboljih centara sveta; u
bogatoj flori utvrđeno je:
- više od 700 biljnih vrsti sa lekovitim svojstvima,
- registrovano je 400 vrsti lekovitog bilja,
- od kojih se sa 280 vrsti trguje kao sa industrijskom sirovinom koja
se daljom preradom koristi za izradu lekova, kozmetičkih i
higijenskih preparata, začina, raznih ekstrakata...
Potražnja za ovim sirovinama na domaćem i stranom tržištu je
povećana, pa je i iskorišćenost prirodnih staništa intenzivirana, što
"preti" da iskoreni pojedine vrste. Sem toga, u nesrazmeri je veliki
broj preduzeća koja se bave trgovinom lekovitog bilja, a malo je
proizvođača - sirovinaša.
Inače, Srbija je još daleke 1939. godine izvozila 1.810 tona
lekovitog bilja i 29 tona etarskog ulja. U 2003. godini vrednost
izvoza ovih proizvoda premašila je tri miliona dolara. U strukturi
izvoza najviše je bilo bilja za:
- farmaceutsku i kozmetičarsku industriju (u vrednosti 1,3 milion
dolara), zatim
- kamilice (726 hiljada dolara) i
- nane (543 hiljade dolara).
Istovremeno, uvezeno je bilja za milion dolara, od čega najviše za:
- farmaceutsku i kozmetičarsku industriju (745 hiljada dolara),
- korena lincure (82 hiljade dolara),
- cveta lipe (73 hiljade dolara) i
- nekih vrsta ekstrakata etarskih ulja.
Te godine je pod lekovitim biljem bilo 1.740 hektara, a prošle
godine oko tri stotine hektara više, što govori da se uviđa da je ova
proizvodnja ekonomski profitabilna i da bi u dogledno vreme mogla
da dostigne i do desetak hiljada hektara plantažnog gajenja.
Prema projektu Instituta za proučavanje lekovitog bilja "Dr. Josif
Pančić" iz Beograda (Strategija zaštite lekovitog bilja u Srbiji), na
ovaj način bi bilo više sirovina, što bi podstaklo više stepene
finalizacije i dalje, podizanje raznih pogona za obradu, sušenje,
destilaciju etarskih ulja. Naravno, izvozom finalnih proizvoda bili bi
veći i finansijski efekti. I u tom segmentu agrara predstoji
usaglašavanje sa standardima EU - u prometnoj sferi, pripremi
sirovina, tehnologiji obrade i proizvodnje.
Edukacija
Intenzivnije gajenje lekovitog bilja na našim prostorima započelo je
sredinom prošlog veka. Dve decenije kasnije (1970. godine)
dobijene su veće količine sirovina od 15-ak biljnih vrsti sa
poznatom tehnologijom gajenja, među kojima je bila kamilica,
pitoma nana, matičnjak, žalfija, beli slez...
Nosilac procesa edukacije i obuke proizvođača bio je od osnivanja
- 1948. godine (do danas) Institut za proučavanje lekovitog bilja
"Dr. Josif Pančić", čiji su stručnjaci determinisali aktivne sastojke u
bilju i njihovo terapeutsko dejstvo i postavili visoke standarde za
ocenu kvaliteta lekovitih sirovina biljnog porekla. "Za izradu
pomoćnih lekovitih sredstava ove standarde može da zadovolji
organizovana proizvodnja sirovina ujednačenog kvaliteta.
 6
Praktično, postoji četrdesetak biljnih vrsti koje mogu da se gaje
plantažno, a postoji i grupa bilja koje bi trebalo da se privedu
kulturi da bi se zaštitila u prirodi zbog nekontrolisanog
sakupljanja. Generalno, kamilica i pitoma nana dominiraju
(skoro 50 odsto u ukupnoj strukturi setve lekovitog bilja), mada
po profitabilnosti ne zaostaju ni beli slez ili žalfija.
Prednosti plantažne proizvodnje su evidentne, jer se dobijaju
veće količine kvalitetne biljne sirovine sa željenim sadržajem
pojedinih bioaktivnih komponenti, pri čemu je moguć izbor
ekološki prihvatljivih uslova za proizvodnju, a i gajenje vrsti koje
ne postoje u flori zemlje..
Računica
Seljaci već godinama nikako da izvuku profit iz tradicionalnih
kultura - pšenice, kukuruza, šećerne repe... Nisu se naročito
ovajdili čak ni prošle, izuzetno rodne godine. Tako je od pšenice
sa prosečnim prinosom od pet tona po hektaru i ceni od 7
dinara za kilogram vrednost proizvodnje 35 hiljada dinara.
Kada se odbiju predsetveni i drugi osnovni troškovi - ukupno 30
hiljada - seljaku od hektara pšenice ostaje oko pet hiljada dinara
(pod uslovom da je neko hteo da mu je otkupi po sedam
dinara).
Ukoliko bi se taj isti proizvođač odlučio za gajenje kamilice -
ukupni troškovi po hektaru su:
- 48 hiljada dinara, vrednost proizvodnje 120 hiljada dinara - pod
uslovom da su prinosi:
- 400 kilograma cveta (240 dinara kilogram),
- 200 kilograma pulvisa (120 dinara kilogram) - znači da je dobit
72 hiljade dinara.
Druga najmasovnija lekovita biljka - pitoma nana u prvoj godini
ima:
- troškove proizvodnje 66,5 hiljada dinara i
- dobit 52,6 hiljada dinara.
Da bi se u drugoj i trećoj godini troškovi sveli na 35,3 hiljade
dinara, a dobit dostigla 85 hiljada dinara.
=============================================
konstatno nailazim na ovake ideja , kao ovo tipa lekovito bilje ,
sve je to lepo i krajnje zanimljivo , ali ima jedno veliko ali
,zanimljivo je da je uzadnje vreme zadnjih 7-8 godina plasirano
mnogo ovakvih ideja ( samo ideja i neki biznis planovi obojeni u
ruzicasto ) poslednje cega se secam su pcelarstvo , gljivarstvo ,
cincile pa zadnje puzevi i kalifornijske gliste :( .Zasto drzavna
preduzeca i razni kombinati kojih ima mnogo i imaju velike
kolicine Hektara zemlje nepocnu da rade te projekte ili recimo
velike firme kao krmivo produkt ? To je siguran biznis , zar
ne ???Nego lepo sve se plasira kao porodican biznis i onda se
lepo ljudi uvuku u machinu iz koje lako nema izlaska .I ja sam
se bio primio na takve ideje i ulozio dosta vremena i dosta para
na proizvodnu bukovaca , za koje su tada davali cak i neke
kredite, od izvoza naravno nije bilo nista , a u nekim emisijama
su cak neki "strucnjaci "govorili da se uvoze po ceni po kojoj
sam ja tada prodavao nakupcima na pijacama po beogradu .
U praksi je sve to jako cudno , drugim recima mnogo se " mulja
" , kada trebate nesto da prodate cak i kade je to za izvoz ,
ucenjuju vas i neplacaju odmah i kada kupe (ne plate sve) .Sve
sto se kod nas proizvodi se i uvozi maline, meso, sirevi ,
salata ,voda !@! tako da teorija uvoz -izvoz nema mnogo
osnova .
Inace ko plasira ovakeve tekstove i kakva su njegova iskustva u
praksi da moze da donosi takve zakljucke ?!?! teorija ?!?!?
euforicno-optimisticki poremecaj !?!?!? warpspeed !????
startrek ?????
KO se "ovajdio" od proizvodnje lekovitog bilja ???
Ma naravno Srbija ima i resurse i najnaprednije agrotehnicare a
holandija ili francuska ih nemaju :))))))))))))))))))))))))))))))
Ako nekoga ima ko nesto slicno proizvodi rado bih razmenio
iskustva ili bar nekoga ko pise ovako "zanimljive" tekstove .
=============================================
...niks ja sam svoj posao vec otprilike i razradio , bavim se
bravarijom u elektrotehnici ( proizvodim razvodne ormare ) , pa sad
poucen iskustvom mogu da usmjeravam stvari na svoj nacin .
Znaci mogu ti samo otprilike iznjeti neka svoja iskustva stecena
vremenom .
Ja sam do krajnjih ili bolje receno svojih kvalitetnih kupaca dosao
na veoma tezak nacin : radio sam nekada i po cijelu noc , pa ujutro
odvezao robu kupcu na noge koji je upravo ustajao iz kreveta ,
davao i na plivanje i u pola cjene i svakako samo da se proguram
medju ostali svjet , uzimao kredite , zaposljavao i do deset ljudi i
drzao ih i van sezone kad su me ubijali troskovi pa se nisam
posteno mogao oporaviti do ljeta , radio kompenzacije sa jacim
firmama koje kao sve daju samo ne pare , sjedio sa kupcima i
ispijao kave toliko da mi se znalo i smuciti , javljao se na telefon i u
jedanaest sati navece u vezi posla , skoro svakom vozio na noge
sto proizvedem , cijene su pravili prakticno kupci a ne ja , nije bilo
zahtjeva za ponudu a da nije prosao i uz sve to i jos puno stvari
ulagao sve sto zaradim u objekat i masine, a drzava stalno u
zimala svoje ( porez , taksa ova ,taksa ona , za zeljeznicu ,za
sume.........)
Sve do jednog dana kad mi je puko film , al' normalno kad se vec
znalo za mene u mom poslu , ...........
Znaci kad sam stvari spustio na jedan ljudski a ne konjski nivo
shvatio sam da neznam gdje "gonim" pa sam skratio ljudima radno
vbrjeme na osam sati , suboto vise ne radimo , iz mora kupaca
svakakvih profila izabrao sam samo one koji posteno i to avansno
placaju ono sto poruce , imam privatan zivot kojeg nisam
imao .......itd.........
Znaci da bi mogao sad ovo biolo je potrebno ono sto sam radio
prije .
Sad znam sta nudim a kupce sam stekao ( ko je dobar kupac taj ne
trazi na plivanje i shvata da mora postovati rokove jar postoje i
drugi kao on ).
Nudim kvalitet , rok , cijenu ........
Ali tesko je i bice sve teze jer drzava nista ne preuzima pogotovo
po pitanju balansa uvoz/izvoz . Na balkanu kruze fiktivne pare.....
============================================
Proizvodnja testenine
Program obuhvata proizvodnju svih vrsta testenine, sveže ili
sušene, bez jaja i sa jajima, uz dodatak brašna drugih žitarica, uz
dodatak povrća i voća, npr. cvekle, spanaća, paradajza, šargarepe,
jabuke i dr.
Glavna obeležja proizvodnje nezavisno od sirovinske osnove i
sezone sazrevanja sirovina jesu velika fleksibilnost u kreiranju
pogona i relativno malo ulaganja u građevinske objekate (prostor).
Veća profitabilnost se može ostvariti uz dodatna ulaganja, pre
svega u opremu (veći kapacitet prese i sušare). Pogon bi trebalo
smestiti neposredno uz mesto potrošnje, na primer blizu većega
grada ili trgovačkog centra.
Veličina zemljišta i prostora: 100 m2 (objekat 35-45 m2)
Broj radnika: 1 KV, 1 PKV, 1 NKV
Ulaganje kapitala: 51.500 evra (objekat 54%, oprema 36%, ostalo
10%)
Period izvršenja: 10-12 meseci
Rok povratka kapitala: četiri godine i tri meseca
Godišnja bruto dobit: 16.000 evra
http://www.smeinstitute.co.yu/
p.s.
http://www.smeinstitute.co.yu/o/SBiznis.htm
================================================
-----------------------------------------
Preporuke: Edita Kastratović - http://www.smeinstitute.co.yu/
-----------------------------------------
Diskontna prodaja tekstila
Zašto otvarati male diskontne prodavnice tekstila kad postoje
velika odeljenja u robnim kućama i veliki tekstilni magazini?
Odgovor glasi: tražite lokaciju upravo u njihovoj neposrednoj blizini
kako biste jače naglasili svoju različitost - pažljiv odabir, moderno
dizajnirane tkanine za sezonu, veliki izbor boja (uz male količine).
Osigurajte svoju snabdevenost iz različitih izvora: domaćih i
inostranih robnih kuća (u sezoni sniženja), od proizvođača koji će
takođe uz vas profitirati. Aranžirajte pažljivo odabran propratni
pribor za svaku tkaninu (konac, dugmad, okovratnike, pojaseve).
 7
Svoju trgovinu opremite modnim revijama i stručnom literaturom
za šivenje.
Veličina prostora: 20 m2, broj radnika 3
Ulaganje kapitala: 10.000 evra
Rok povratka kapitala: 1 godina
-----------------------------------------
Prodavnica knjiga, pribora i instrumenata
Specijalizovana prodavnica knjiga, kancelarijskog pribora i
muzičkih instrumenata može računati na potrošače svih nivoa
kupovne moći, među svim kategorijama stanovništva. Dakle,
tržište je prilično široko, ali treba znati da je reč o povremenoj
potrošnji, koja se smanjuje s padom kupovne moći stanovništva.
Budući da se kupovina asortimana planira unapred, lokacija ne
mora biti u centru grada, kako je to u ovom programu
predviđeno. Konkurencija su uglavnom slične prodavnice, a i
ostale manje prodavnice koje u svom asortimanu imaju neke
navedene robne vrste.
Veličina prostora: 50 kvadrata
Broj radnika: 1 VKV i 2 KV prodavca
Ulaganje kapitala: 23.000 evra
Rok povratka kapitala: 2 godine i 2 meseca
Godišnja bruto dobit: 19.500 evra
-----------------------------------------
Prerada bilja
Program predviđa kompleksnu preradu lekovitog i aromatičnog
bilja, kao i dobijanje sledećih proizvoda: lekova, tečnih
ekstrakata, tečnih koncentrata, suvih ekstrakata i eteričnih ulja.
Kvalitet tih poluproizvoda odgovara farmaceutskim propisima.
Povećanim ulaganjem za 17.500 evra, pre svega u kolone za
ekstrakciju, kapacitet proizvodnje tečnih produkata bi se
udvostručio, a profit povećao na 82.000 evra. Kritični elementi
programa su: kanali nabavke kvalitetnih sirovina (obično se
organizuju stalne ili povremene otkupne stanice), prodajni kanali
(dobro je imati stalne i velike kupce), kvalitet, asortiman i cene
gotovih proizvoda, kao i uspešnost promocije. Prerada lekovitog
i aromatičnog bilja
Veličina prostora: 126 m2 - vlasništvo preduzetnika
Broj radnika: jedan
Ulaganje kapitala: 192.000 evra
Period izvršenja: 10 do 12 meseci
Rok povratka kapitala: 5 godina i 10 meseci
Godišnja bruto dobit: 41.000 evra
-----------------------------------------
Podrumsko gajenje šampinjona
Reč je o vrlo zanimljivom dopunskom porodičnom programu koji
zahteva srazmerno malo rada. Proizvod se lako prodaje i donosi
dobru zaradu. Od osnovnih sredstava potrebno je imati oko 250
metara kvadratnih klimatizovanog podrumskog, jamskog ili
sličnog prostora, opremljenog potrebnim inventarom. U
programu je predviđeno i pakovanje u kućnoj radinosti, što
uveliko povećava njegovu profitabilnost. Potreban je samo
preduzetnik uz povremeno angažovanje člnova porodica.
Ulaganje kapitala je 19.500 evra,
period izvršenja od dva do tri meseca,
rok povratka kapitala godinu i dva meseca.
Godišnja bruto dobit je 21.500 evra,
a dobit po evru investicija je 0,96 evra.
-----------------------------------------
Proizvodnja odeće unikatnih dezena
Za šetnju u prirodi, gradu ili negde drugde, sigurno treba imati
prikladnu i udobnu odeću koja je izrađena prema zahtevima i
sugestijama svakog kupca – naručioca. Program treba smestiti
u urbanu sredinu sa većom koncentracijom potencijalnih
potrošača. Naročito je važno da dizajner dobro poznaje svetske
modne trendove u proizvodnji odeće za slobodno vreme,
kvalitet i mogućnosti materijala i, što je najvažnije, mora znati da
udovolji i najzahtevnijim klijentima.
Veličina zemljišta i prostora: 250 kvadrata (zemljište), 160
kvadrata (prostor)
Broj radnika: 7 VSS ili VŠS, 11 KV ili NKV
Ulaganje kapitala: 110.000 evra
Rok povratka kapitala: 1 godina i 5 meseci
-----------------------------------------
Proizvodnja zamrznutog povrća
Programom je predviđeno konzervisanje različitog povrća
(šargarepe, paprike, karfiola, kelja pupčara i sl.), kao i
proizvodnja i zamrzavanje pomfrita i kroketa od krompira. Odabrani
uređaji prilagođeni su kapacitetu manjeg kontinuiranog tunela za
zamrzavanje od 300 do 500 kilograma po satu. Program je
namenjen područjima u kojima se gaji povrće, po mogućnosti blizu
većih potrošačkih sredina.
Veličina potrebnog prostora je 350 metara kvadratnih zatvorenog i
1.000 metara kvadratnih manipulativnog.
Potrebno je 18 radnika.
Potrebno je uložiti kapital od 528.000 evra (objekat 48%, oprema
46%, ostalo 6%). Rok povratka kapitala jedna godina i osam
meseci,
godišnja bruto dobit 808.500 evra.
-----------------------------------------
Proizvodnja maltera
U ovom programu malter se proizvodi mešanjem ekspandiranog
perlita, gipsa i kaolina. Takav malter je izuzetan termoizolator za
unutrašnje i spoljne zidove. Program je projektovan za proizvodnju
oko 9.000 tona godišnje, i to u sagrađenom pogonu, lociranom, po
mogućstvu, blizu područja ekstrakcije i prerade gipsa i/ili
intenzivnije građevinske delatnosti. Tražnja za tom vrstom maltera
na svetskom tržištu je velika, pa se povećanje profitabilnosti može
ostvariti povećanjem proizvodnje, odnosno njenim intenziviranjem i
uvođenjem rada u smenama, dakle, bez većih dodatnih ulaganja u
osnovna sredstva.
Veličina zemljišta i prostora: koncesija na 500 kvadrata zemljišta i
izgradnja 300 kvadrata zatvorenog prostora
Broj radnika: 9, ulaganje kapitala: 450.000 evra
Godišnja bruto dobit: 635.500 evra
-----------------------------------------
Mlekara
Mini mlekaru je isplativo izgraditi u kraju sa razvijenim
govedarstvom. Posebno napominjemo da bi objekat trebalo graditi
u neposrednoj blizini kuće ili okućnice radi smanjenja investicionih
troškova (struje, vode, kanalizacije). Kritičan element programa je
kapacitet mlekare. Program ima obeležje manjeg industrijskog
pogona sa pretežno stalnim i srednje automatizovanim linijama, a
namenjen je preduzetnicima koji bi se bavili preradom mleka.
Kritični elementi programa su kvalitet, asortiman, cena proizvoda i
izbor makrolokacije i mikrolokacije. Osim toga, treba brinuti o
kvalitetu i dizajnu ambalaže kao i o pakovanju.
Veličina prostora: 150 m2
Broj radnika: 3
Ulaganje kapitala: 105.000 evra
Godišnja bruto dobit: 42.500 evra
-----------------------------------------
Ručne alatke - sekire ;-)
Proizvodnja alata je isplativa jer je to na domaćem tržištu izrazito
tražen potrošni materijal. Tehnološki proces uključuje sečenje
materijala, zagrevanje, kovanje, brušenje i kaljenje. Sekira se
izrađuje od topljenog čelika. Za izradu su potrebni: testera za
sečenje, čekić 5 kN, alat za kovanje, peć (plinska ili električna),
bazen za kaljenje i brusilica. Povoljna mikrolokacija je industrijska
zona, a makrolokacija je nezavisna.
Troškovi proizvodnje smanjuju se uvođenjem automatizacije.
Odluka o uvođenju automatizacije mora se optimalizovati sa
stanovišta troškova, broja zaposlenih i kvaliteta proizvoda.
Veličina prostora: 40m2
Broj radnika: 2
Potrebno ulaganje: 6.500 evra
Godišnja bruto dobit: 6.250 evra
-----------------------------------------
Košarkaška škola sa pratećim sadržajima
Ovaj program podstiče razvoj košarke i lansiranje novih zvezda u
jednom od najpopularnijih sportova današnjice, tim pre što
pretpostavlja privatnu inicijativu, kad je kvalitet posla preduslov
zarade. Program sadrži manju košarkašku dvoranu, tri svlačionice,
tri tuš-saune, trim-kabinet, sanitarne čvorove i kancelariju, čime
upravlja vlasnik-preduzetnik, a poslovne, ugostiteljske i trgovačke
prostore daje u zakup. Kritični elementi su sposobnost
preduzetnika i menadžera, uspešnost promocije, kvalitetan
trenerski kadar, asortiman, kvalitet i cene usluga.
Veličina zemljišta i prostora: 4.000 kvadrata
Broj radnika: 17
Ulaganje kapitala: 960.000 evra
Period izvršenja: 10 do 12 meseci
Rok povratka kapitala: 4,5 godina
 8
-----------------------------------------
Kafe-bar
Kafe-bar je ugostiteljski objekat u kojem se pripremaju i
poslužuju napici i pića, topli i hladni sendviči, poslastice, voće i
industrijski proizveden sladoled. Sastoji se od prostorije za
posluživanje, s točionikom, sanitarnog čvora za osoblje i goste,
kao i priručnog skladišta.
Mikrolokacija zavisi od pešačkih tokova stanovništva. Račun je
izveden za adaptirani postojeći objekat.
Kritični elementi programa su izbor mikrolokacije, kvalitet,
asortiman i cene usluga, kvalitet osoblja i sposobnost
preduzetnika, kao i uspešnost svih oblika promocije.
Veličina prostora: 50 m2
Broj radnika: 2
Ulaganje kapitala: 40.000 evra
Rok povratka kapitala: 2 godine i 3 meseca
-----------------------------------------
Kandirano voće
Celi ili izrezani plodovi voća se odgovarajućim postupkom
impregniraju šećernim sirupom (potapanjem i ukuvavanjem).
Zbog visokog učešća suve materije vrlo su stabilan proizvod i u
odgovarajućim uslovima rok trajanja je više meseci. Kako su
postupci pripreme isti kao za proizvodnju kompota, kandirano
voće se može, uz dodatne investicije (u opremu za kandiranje i
privremeno konzervisanje), proizvoditi i u mesecima kada nema
svežeg voća. Zbog visoke cene proizvoda, program u početku,
možda, ne bi bio suviše profitabilan na tržištima zemalja u
tranziciji.
Veličina zemljišta i prostora: 1.500 m2
Broj radnika: 21
Ulaganje kapitala: 845.000 evra
Godišnja bruto dobit: 669.000 evra
-----------------------------------------
Salata iz plastenika
Za plasteničku proizvodnju preporučujemo vrstu omega RZ,
koja vrlo brzo raste. Dobra je za gajenje od kraja januara do
kraja aprila i od septembra do decembra. Zbog jednostavne
konstrukcije plastenik se lako i brzo postavlja na željeno mesto.
Prema potrebi, moguća je demontaža i prenošenje na drugu
lokaciju. Krov plastenika je kristalno čista, troslojno ekstrudirana
folija, na primer, „Solar EVA“, trajnosti četiri godine. Osim
izvršnih termoizolacionih svojstava, folija omogućava kapanje
kondenzovane vode po biljkama. U ovom tipu plastenika
moguće su tri berbe godišnje.
Veličina zemljišta: 100 kvadrata (za plastenik)
Broj radnika: dva (članovi domaćinstva)
Ulaganje kapitala: 1.000 evra (za plastenik)
Rok povratka kapitala: nakon 6. berbe
-----------------------------------------
Proizvodnja sredstva za čišćenje
U domaćinstvu se koriste različiti proizvodi za čišćenje i negu
površina i predmeta. Tržište je vrlo promenljivo, pa veliki
proizvođači sirovina ne mogu pratiti sve zahteve, koji često
imaju i lokalne specifičnosti. Zato je prisutan velik broj novih
proizvođača za lokalna tržišta. Postupak proizvodnje je
jednostavan. Potrebno je dobro poznavanje tržišta, ulaganje u
promociju i povezanost sa proizvođačima kvalitetnih sirovina.
Povoljna je realizacija u sklopu slične proizvodnje. Nema
posebnih lokacijskih zahteva osim ekonomskog uslova, blizine
tržišta radi smanjenja troškova prevoza i kontakata sa
trgovačkom mrežom. Godišnji kapacitet programa je 250 tona.
Veličina zemljišta i prostora: 500 kvadrata
Broj radnika: 3 KV, 2 NKV (rad u dve smene)
Ulaganje kapitala: 85.000 evra (objekat 59 odsto, oprema 41
odsto); Rok povratka kapitala: 1 godina i 5 meseci
Godišnja bruto dobit: 190.000 evra
-----------------------------------------
Farma zečeva
Reč je o mini-farmi za kavezno gajenje zečeva radi dobijanja
mesa, sa 100 ženki godišnje. Potrebno je imati 300 kvadrata
zatvorenog prostora, sastavljenog tako da su odvojeni prostori
za kaveze, skladište, klanicu, pakovanje, kancelariju i sanitarni
čvor. Programom je predviđena izgradnja sopstvenog prostora,
a ako imate mogućnost adaptacije postojećeg prostora, to će
bitno smanjiti potrebna ulaganja u osnovna sredstva i povećati
profitabilnost programa. Mikrolokacija farme zavisi od pogodnosti
za izgradnju prostora, a makrolokacija od blizine većih
prehrambeno-prerađivačkih kapaciteta i/ili potrošačkih sredina. Pri
povećanju legla profitabilnost se uveliko povećava. Kritični elementi
programa su izbor makrolokacije, uslovi eventualnih kooperacijskih
ugovora, kvalitet i cene mesa.
Veličina prostora: 300 kvadrata
Broj radnika: od dva do pet (farmer preduzetnik, pomoćni radnik -
stalno, tri priučena mesara - povremeno)
Ulaganje kapitala: 71.500 evra
Rok povratka kapitala: četiri godine
Godišnja bruto dobit: 24.000 evra
-----------------------------------------
Gajenje šargarepe u plasteniku
Gajenje šargarepe može biti unosno ako se obezbedi plasman.
Profitabilnost programa raste sa povećanjem veličine plastenika,
pa za površinu 250 m2 bruto dobit po 1 evru investicije iznosi 2,45
evra. Kritični elementi programa su izbor sorte šargarepe, proces
gajenja i veličina plastenika. Prema potrebi, moguća je demontaža
i prenošenje na drugu lokaciju. Lukovi su izrađeni od čeličnih cevi
prečnika 32 mm i trajno su zaštićeni galvaniza-cijom. Krov
plastenika je kristalno čista, troslojno ekstrudirana folija, na primer,
Solar EVA, trajnosti 4 godine.
Osim izvrsnih termoizolacionih svojstava, folija omogućava kapanje
kondenzovane vode po biljkama. Ventilacija plastenika izvodi se
jednostavnim podizanjem folije po dužini. U ovom tipu plastenika
moguće su tri berbe godišnje.
Veličina zemljišta: 100 m2; Broj radnika: 2
Ulaganje: 1.000 evra; Godišnja bruto dobit: 500 evra
-----------------------------------------
Mlekara
Mini mlekaru isplativo je izgraditi u kraju sa razvijenim
govedarstvom. Posebno napominjemo da bi objekat trebalo graditi
u neposrednoj blizini kuće ili okućnice radi smanjenja investicionih
troškova (struje, vode, kanalizacije). Kritičan element programa je
kapacitet mlekare. Program ima obeležje manjeg industrijskog
pogona sa pretežno stalnim i srednje automatizovanim linijama, a
namenjen je preduzetnicima koji bi se bavili preradom mleka.
Kritični elementi programa su kvalitet, asortiman, cena proizvoda i
izbor makrolokacije i mikrolokacije. Osim toga, treba brinuti o
kvalitetu i dizajnu ambalaže kao i o pakovanju.
Veličina prostora: 150 kvadrata; broj radnika: 3
Ulaganje kapitala: 105.000 evra (linija za pasterizaciju)
Period izvršenja: 2-3 meseca
Rok povratka kapitala: 3 godine i 9 meseci
Godišnja bruto dobit: 42.500 evra
-----------------------------------------
Proizvodnja peciva
Reč je o proizvodnji svih vrsta peciva, koje se razlikuju po obliku,
težini ili dodacima različitih sirovina. Prednost je u odnosu prema
industrijskoj proizvodnji proširenje asortimana proizvoda. Veća
profitabilnost može se postići uz dodatna investiciona ulaganja
(potpuno automatizovana linija, povećanje kapaciteta peći).
Proizvodi se mogu prodavati u vlastitoj prodavnici ili u drugim
prodavnicama na pogodnom mestu (u centru grada, blizu škola i
slično). Kritični elementi programa su asortiman, kvalitet, prodajni
kanali (mogućnosti velikih i stalnih porudžbina), cene proizvoda
kao i uspešnost promocije.
Veličina zemljišta i prostora: 100 m2 (objekat 60-80 m2)
Broj radnika: 2 KV, 2 PKV
Ulaganje kapitala: 84.500 evra
Godišnja bruto dobit: 52.000 evra
-----------------------------------------
Građevinska stolarija
Govoreći o građevinskoj stolariji, u ovom programu ograničavamo
se pretežno na pojedinačnu proizvodnju prozora, vrata, zidnih
obloga i drvenih podova. Program je usmeren najpre na
zadovoljavanje veoma visoke tražnje za popravkama, zamenom i
prepravkama. Samo u slobodnom vremenu proizvodili bi se delovi i
sva stolarija za manje objekte. Proizvodnja nije zahtevna, ne
zagađuje okolinu i nema nikakvih posebnih zahteva u pogledu
lokacije. Problem nedostatka građe od četinara, posebno od
borovine za zahtevne kupce, može se rešiti uvozom.
Veličina prostora: oko 215 kvadrata natkrivenog i 50 kvadrata
otvorenog prostora, broj radnika: pet
 9
Ulaganje kapitala: 253.500 evra
Period izvršenja: tri do šest meseci
Rok povratka kapitala: tri godine
Godišnja bruto dobit: 103.000 evra
-----------------------------------------
Gajenje krastavca u plasteniku
Preporučujemo sorte Valore RZ zbog visokog prinosa i
ujednačenosti ploda. Plod je tamnozelen, blago rebrast i dobro
se čuva. Sorta je otporna na virus krastavosti. Profitabilnost
programa raste sa povećanjem veličine plastenika, pa za
površinu 250 kvadrata bruto dobit po evru investicije iznosi 0,57
evra. Kritični elementi programa su izbor sorte krastavaca,
proces gajenja i veličina plastenika. Zbog jednostavne
konstrukcije plastenik se lako i brzo postavlja na željeno mesto.
Prema potrebi, moguća je montaža i prenošenje na drugu
lokaciju. Lukovi su izrađeni od čeličnih cevi prečnika 32
milimetara i trajno su zaštićeni galvanizacijom. Krov plastenika
je kristalno čista, troslojno ekstrudirana folija, na primer, Solar
EVA, trajnosti četiri godine. Osim izvršnih termoizolacijskih
svojstava, folija omogućava kapanje kondenzovane vode po
biljkama.
Veličina zemljišta: 100 kvadrata (za plastenik)
Broj radnika: 2 (članovi domaćinstva)
Ulaganje kapitala: 1.000 evra (plastenik)
Bruto dobit: 500 evra
-----------------------------------------
http://www.smeinstitute.co.yu/
p.s.
http://www.smeinstitute.co.yu/o/SBiznis.htm
=============================================
Daš sto, dobiješ četiri puta više
Čistu zaradu od oko 2.660 dinara (45 evra) po akciji danas
može da očekuje svako ko je, kada su se hartije od vrednosti
„Metalca“ prvi put pojavile na berzi, rizikovao i uložio 140 dinara
po akciji (2,31 evro). „Hemofarm“, „Soja protein“, „Imtel
Computers“, „Standard“, „Energoprojekt“ samo su neke od
mnogih firmi čije su cene akcija, od kako se njima trguje,
drastično porasle.
Ulaganje u trgovanje hartijama od vrednosti srpskih preduzeća
je jedan od unosnih načina da građani svoj novac „oplode“. Za
ovu često veoma isplativu investiciju potrebni su novac,
spremnost na rizik, ali i sreća, mada znatno manje nego u igri
loto. Tako je, primera radi, pojedinačna akcija firme „Soja
protein“ za samo tri meseca probila sve rekorde, dostigavši
vrednost od 13.000 dinara, pa je kupac zaradio 250 odsto više u
odnosu na novac koji je potrošio na kupovinu akcija. Realizacija
je u rukama berzanskih posrednika, koji uz odgovarajuću
proviziju, a za račun kupca, trguju hartijama od vrednosti. Na
Beogradskoj berzi trenutno se kupuju i prodaju akcije čak 490
preduzeća iz Srbije.
- Kada je počelo trgovanje akcijama „Metalca“, njihova početna
cena bila je niža za 50 odsto od knjigovodstvene, međutim, za
protekle tri godine one su delovanjem ponude i tražnje dobile
realnu cenu.
Čak 77 odsto vlasništva je u rukama radnika, što ukazuje da oni
znaju kolika je vrednost firme i njen potencijal. Zaposleni
akcionari imaju upravljačko pravo, ali i radne obaveze koje
ostvaruju - kaže Dragoslav Vukadinović, direktor „Metalca“ iz
Gornjeg Milanovca.
Najveći uticaj na cenu akcija ima rezultat poslovanja, a ništa
manje i vlasnička struktura preduzeća. Što je veći broj malih
akcionara, to je firma primamljivija za kupovinu. Povećanje
vrednosti preduzeća, kao i obima prometa akcija, za akcionare
prevashodno predstavlja motiv da prodaju svoje vlasničke
hartije. Za zaposlene pak osnovno je da se menja vlasnička
struktura firme gde rade i da time dobijaju sigurnost u
poslovanju. Ona sa sobom neumitno povlači i bolji položaj
radnika. U „Metalcu“, recimo, s rastom dobiti, rastu i zarade
zaposlenih. U proseku radnici ove fabrike primaju oko 23.000
dinara.
Ipak, nisu svi mišljenja da porast cena akcija preduzeća
oslikava neumoljive zakone ponude i tražnje. Razne igre iza
kulisa čine da rizik trgovanja akcijama uvek postoji. Jedan od
primera je „Energoprojekt holding“ koji je za prvo tromesečje
zabeležio porast prometa hartija od vrednosti, a i cena njegovih
akcija porasla je za 80 odsto.
- Povećanje vrednosti holdinga ostvareno je ne zbog poslovnih
rezultata, već zbog špekulativne igre brokerskih kuća i investicionih
fondova. Nama dividende nisu isplaćivane, ali zarade imaju trend
rasta - kaže naš sagovornik iz „Energoprojekt holdinga“ koji je
želeo da ostane anoniman.
===============================================
Distribucija i plasman knjige
===============================================
Da li je neko mozda ranije radio na izdavanju i plasmanu neke
knjige.
Naime radi se o tome da sam napisao knjigu koja moze biti prilicno
popularna medju sirom publikom(inace se bavi poljoprivredom) pa
me zanima kako bi najlakse izveo korak izdavanja knjige ti jest
njene distribucije.
Na koji nacin je najlakse doci do velikog broj zainteresovanih
citalaca. Da li bi trebao da kontaktiram nekog izdavaca ili bi to
trebalo da uradim u sopstvenoj reziji.
U tom slucaju da li neko zna neku dobru stampariju? I da li je taj
posao uopste ekonomski isplativ.
=============================================
Kao i u mnogim drugim oblastima pa i u izdavaštvu, pravilo je da
nije teško proizvesti već prodati. Pokušaću da vam objasnim put
izdavanja knjige na osnovu iskustava mnogih autora sa kojima sam
godinama sarađivala.
Ako želite da ponudite nekom izdavaču — nosite gotov rukopis u
štampanom obliku od jednog do drugog. Ako se nekim slučajem
desi da su zainteresovani, ostavljate rukopis da glavni urednik
pročita. To može i da potraje. Ako se posreći da su zainteresovani,
sledeći korak je traženje sponzora koji će da pokriju troškove
pripreme i štampe. Zašto pripreme kad ste uradili pripremu? Nije
dobra – rećiće, u većini slučajeva, tehnički urednik. Lektor će,
naravno, pronaći more grešaka, ako ne gramatičkih ono barem
stilskih. I onda Jovo nanovo. Priprema teče, prva korektura, druga
korektura ili tzv. autorska revizija a za to vreme se čeka novac koji
treba da obezbedite. Zovete sve žive, znane i neznane, obećanja...
a novac ne stiže na račun izdavača. Najzad sve je gotovo,
odobravate za štampu i knjiga kreće. Naravno sve se poštuje po
ugovoru koji je vrlo precizan osim roka koji se probija i do nekoliko
meseci, a često se pojave i neki dodatni troškovi. Honorar za knjigu
najčešće dobijate u dogovorenom broju primeraka sopstvene
knjige (koje treba sami da prodate) a drugi deo dobijate procenat
od prodatih knjiga...
Ako sami izdajete put je mnogo kraći. Treba vam dobar urednik da
„privatno“ pročita knjigu i da realnu procenu, zatim lektor da pročita
da se ne biste posle brukali. Dobro bi bilo da imate dva recenzenta,
neka poznata imena iz te oblasti (na primer, profesori sa
Poljoprivrednog fakulteta ili neko iz Instituta). Sami nabavljate ISBN
broj i nosite poslednji print u Narodnu biblioteku Srbije radi
dobijanja CIP-a. Kada je to pribavljeno nosite u štampariju. Cenu
knjige formirate na osnovu proizvodne cene puta 3 (u idealnim
uslovima). Jedna trećina je štampa, druga je vaša a treća je za
distributera (mada se kreće i do 40%, a to znači 6,7% manje
vama). Čim dobijete prve primerke knjige jednu ili dve nosite u
ministarstvo da pokušate da dobijete rešenje o oslobađanju
poreza). Kao autor, imate pravo da odnesete u knjižare, ali moraću
da se raspitam u vezi plaćanja jer mi se čini da su nešto promenili.
U najgorem slučaju, ako ne ide prodaja, možete da povratite
uložen novac snižavanjem cene knjige, ali ostajete bez zarade.
Ostaje vam samo zadovoljstvo da ste izdali knjigu.
=============================================
Lepo ste opisali postupak ali imao bih jedno pitanje: Ako sami
tražite sponzore i "skupljate" pare za izdavanje knjige. šta će Vam
onda izdavač? Koliko ja znam iz prakse, izdavač je neko ko će da
plati pripremu, štampu, promociju, distribuciju i prodaju knjige, poki
svu zaradu od prodaje a Vam isplati honorar koji se dogovorite, bilo
da je fiskni ili procenat od prodaje.
Kao što ste rekli, najveći problem su pare, i ako ih sami nabavite
onda Vam izdavač i ne treba već idete direktno u neku štampariju.
 10
Ako već želite izdavača zbog distribucije i prodaje, onda
donesete gotovu knjigu i dogovorite se za cenu samo ovih
usluga (njihov procenat).
==============================================
Zaista mnogo Vam hvala na iscrpnom odgovoru.Ovakav
odgovor nisam cuo dugo vremena. Sada su mi mnoge stvari
daleko jasnije.Posto sam ipak resio da knjigu izdajem sam
(lektori i dva recezenta su vec pregledala knjigu i za to se
moze reci da je gotovo) da li bi mogli malo da mi pojasnite samu
proceduru oko izdavanja ISBN broja,od koga da ga trazim i
naravno u vezi CIP-a.
I jos jedna stvar da li se nekome na osnovu Vaseg iskustva
stampa knjige zaista ekonomski isplatila. Ovo pitam jer sam
odlucio da je sam izdajem dakle i finansiram pa cisto da znam
sta mogu da ocekujem.
I damo jos jedna stvar koju sam zaboravio da napisem u
prethodnoj poruci. Da li ste imali iskustva sa prodajom knjige
pouzecem.Da li bi to moglo uspesno da funkcionise.
===============================================
Kad budete izdali knjigu, radi dalje prodaje mozete se prijaviti da
uvrstimo vasu knjigu u ponudu. To mozete uraditi on-line, na:
http://www.knjigainfo.com/index.php?gde=/podaci/
Tu mozete uneti podatke o autoru, izdavacu, kao i o samoj
knjizi.
===============================================
Goran je potpuno u pravu za izdavače i njihove obaveze prema
autorima, sa malom napomenom da su u pitanju poznati autori
čije knjige imaju sigurnu prođu. Mislila sam na nove i nepoznate
autore – retko da će ijedna kuća uložiti novac na neviđeno.
Većina dobrih izdavača gotovo unapred znaju šta ide a šta ne, a
naravno da su zainteresovani prvenstveno da zarade. Od slave
se ne živi.
Da se vratim na temu i da odgovorim autoru na postavljena
pitanja. Velimire, finalni print na papiru (može da ima male
ispravke) nosite po ISBN broj u Jugoslovenski bibliografski
institut, Terazije 26, tel: 688-927; 687-836. Ovde se plaća
gotovinski i sve se završava za manje od pola sata. Print dajete
samo na uvid. Da ne gubite vreme nastavite do Karađorđevog
parka u Narodnu biblioteku Srbije, Skerlićeva 1 (prizemlje levo),
tel/fax: 2452-243; tel: 2451-242 lok. 06; žiro račun: 840-506668-
17, poziv na broj: 742311-048204.
Tu treba da ostavite print „da prenoći“ i sutradan će vam vratiti
print i dati listić sa potrebnim podacima koje ćete ubaciti na
poslednju stranicu knjige. Bitno je da imate kompletan
impresum, ime štamparije, naglasite da je autorsko izdanje, broj
strana i format knjige. ISBN treba da stoji na zadnjoj korici, a
novije knjige imaju i bar-kôd.
Pitali ste da li se neko obogatio od prodaje knjiga. Poznajem
nekolicinu koji pristojno žive od prodaje svojih knjiga. Prodaju
vrše preko distributera ali i pouzećem. Povremeno izdaju novo,
malo prerađeno i dopunjeno izdanje.
Što se tiče štampe, mogu vam dati samo savet da izaberete
štampariju koja se bavi samo štampanjem knjiga i ima
kompletnu doradu, odnosno knjigoveznicu. Mnoge štamparije
će prihvatiti posao ali nemaju dovoljno ni iskustva, ni opreme, ni
prostora i mogu da nastanu problemi. Da ste naveli format, tiraž,
broj strana, korice, kolore… mogla sam da vam napravim
kalkulaciju da vam koristi kao reper. Ne navodim vam štamparije
– forum nije mesto za reklamu već za savete i pomoć.
Ako sam vama, ili ostalim članovima foruma makar malo
pomogla, biće mi drago.
===============================================
Hvala Vam mnogo na odgovoru.Sada su mi neke stvari mnogo
jasnije.Nadam se da razumete ipak mi je ovo prva knjiga.Sada
jos u vezi tih stamparija,ja cu Vam dati podatke a vi mi dajte neki
reper kako bi se lakse orjentisao.Za pocetak knjiga ima 135
strana,tiraz je 500 primeraka,format je B5, korice su u tri boje sa
plastifikacijom,povez je standardni(ne znam kako se strucno
zove ali mislim na ono sto se moze naci kod vecine
udzbenika),knjiga je crno-bela stampana na klasicnom papiru.
Eto toliko mogu za sada da se setim ako sam nesto zaboravio
slobodno me podsetite.I da koliko brzo stamparije mogu to da
odrade(tiraz recimo oko 500 primeraka),pitam cisto da znam
kako bi se vremenski organizovao.
================================================
Za to je najbolje da pitaš neku štampariju, jer će ti svaka dati drugu
cenu. Moraćeš malo bolje da definišeš zahteve jer "štampa na
klasičnom papiru" njima ništa ne znači :-)
Dobra štamparija to izlupa za par sati (računam samo štampu), a
one najbolje za manje od sat vremena, ali one se verovatno ne
uklapaju u tvoj budžet i a kod njih postoji lista čekanja pa ćeš
verovatno sa ovako malim poslom doći na red u maju :-)
===============================================
jos jedno pitanje u vezi tih stamparija.Ako neko zna neku dobru
neka mi posalje na mail(po mogucstvu i kontakt podatke) kako ne
bi bila reklama a ja sam gledao razno razne ponude ali posto
nemam iskustva ne bih tek tako da se zalecem sa nekim ko nije
provren i ko verovatno nece uspeti da uradi sve kako valja.
================================================
Dodao bih samo da je malo do knjige a mnogo do trgovine. Ako ce
da stoji u knjizarama onda treba razmisljati o reklamiranju.
Drugi nacin je angazovati akvizitere da rade npr. na procenat.
Na ovim prostorima u ovom trenutku ne moze se ocekivati vise od
pozitivne nule ako se ne desi neko cudo.
Poenta: proracunajte rizik i isplativost. Takodje i motive: iz
humanitarnih razloga stampanje se isplati, ili iz licnih. Za profit ima
drugih opcija.
I, da, cene u stamparijama variraju do 60%. Dobro da se
raspitujete.
PS
eksperiment sa niskobudzetnim (fotokopiranim printovima) tirazom
nije za potcenjivanje. Znam ubedljivo najbolju fotokopirnicu u NS,
pa ako zatreba pitaj na private ili mail.
================================================
Proizvoditi knjigu fotokopiranjem deluje primamljivo jer je jeftino, ali
ima jedan skriveni problem; naime, papir koji se zapeče u
fotokopirki (ili laserskom štampaču) gubi svoju elastičnost i postaje
krut, pa se tako povezana knjiga posle nekoliko godina
jednostavno raspada pošto taj ukrućeni papir "razbija" lajmovanu
riknu.
Inace, knjiga je kao i svaka druga roba... ko ume zaradjuje, ko ne
ume, propada i kraj priče.
===============================================
evo konkretnog primjera stampanja knjige u sarajevu:
prije nekoliko dana sam razgovarao sa covjekom koji je uradio
stampanje knjige u stamapariji u sarajevu /stvarno nisam zapamtio
ime stamparije - rijec je o firmi nekog gastrabajtera koji ima
>drukeraj< u njemackoj/
covjek /visokoobrazovan/ je odnio na cd-u text pisan u MSWord-u,
radi se o nekoj temi iz hemije
podaci o knjizi
-------------
format: A5+
broj strana: 260 /18 color strana/
papir: offsetni 70/80g
korica: color na debljem papiru, naplastificirana
uvez: lijepljenjem /bez ikakvog sivenja/
knjiga je bila gotova u istoj sedmici kada je predan cd /znaci 3-4
dana/
cijena: 1.000 kom = 1.500 EUR - placanje odmah
-----------------------------
napomena: covjek je prvi puta bio u toj stampariji /nije stara
musterija/
knjigu sam licno pregledao - stampa nije losa, kao ni uvez
pitanje: da li je ovo povoljna cijena stampanja? /bez obzira u kojoj
drzavi/
...........ako moze i komentar
===============================================
To je definitivno prevelika cena... i to cak i za Beograd, gde su cene
dosta više nego u manjim mestima po Srbiji.
Ovako odokativno, to ne bi smelo da pređe 1000 eura... 1200
maximum.
 11
================================================
Pre no što počnete da tražite osobe za marketing, distribuciju i
plasman podsetiću Vas samo na jedan detalj. Svaka publikacija,
časopis... tog tipa, mora da ima mišljenje Ministarstva prosvete
Republike Srbije br. ... da je, taj časopis ili bilo šta drugo, učilo ili
priručnik za...
Jedino na taj način možete da ponudite školama ili predškolskim
ustanovama takve publikacije. U ustanovama vaspitno-
obrazovnog tipa prvo će Vas pitati za pismeno odobrenje od
Ministarstva i ako ga imate nastaviće razgovor. Ukoliko šaljete
cirkularno pismo određenim ustanovama, obavezno naznačite
mišljenje Ministarstva.
Mnogo uspeha u daljem radu.
================================================
Naravno da je za svaku publikaciju potrebno mišljenje
Ministarstva, naravno sve publikacije koje smo do sada izdali
imaju saglasnost Ministarstva, takodje, zbog toga što knjiga-
časopis ima edukativan karakter, oslobođena je od poreza.
Ponude smo slali na adresu mnogih dečijih ustanova, ali smo u
90% slučajeva odbijeni za dalju saradnju, jer već uzimaju od tog
i tog... U većini slučajeva u pitanju je novac, zato što neka druga
izdavačka kuća da veliki procenat vaspitaču, direktoru,
nadzorniku itd, a na žalost niko ne pita decu i njihove roditelje
šta oni misle o tome, nego samo donesite toliko i toliko. Ovo su
neki ekstremni primeri korupcije, ali nije svuda tako. Čini mi se
da je od ove godine uveden zakon koji se tiče baš slobodnog
izbora uđzbenika. Izgleda da ću lično morati da se potrudim oko
marketinga, tj. da posetim što je više moguće vrtića i ponudim
im svoja izdanja, što bi mislim bilo najplodonosnije.
================================================
Kao sto znate ja sam se odlucio da sam izdam knjgu i jos uvek
trazim pravu stampariju(ukoliko neko ima povoljno resenje neka
mi posalje na mail-ranije sam vec naveo parametre stampe-500
primeraka,papir 80gr offsetni,crno cela stampa,korice 3 boje sa
plastifikacijom,135 strana).
Gde vi stampate knjige? Interesuje me kako na primer vi
stampate u Velikoj plani? Verujem da su cene povpoljnije nego
u Beogradu. Ako nesto imate sto bi mi odgovaralo javite mi.
E i jos jedna stvar,kako bi i ja mogao da dodjem to resenja
Ministrastva prosvete kojim se moja knjiga preporucuje za
koriscenje jer takodje ima edukativan karakter.Lako cu je
osloboditi poreza ali me ovo bas zanima.
Imam neke preporuke profesora ali kome bi trebao da se
obratim u
Ministarstvu prosvete,sta mi je potrebno od
dokumentacije,koliko traje sama procedura i slicno(da li je to
moguce posto iza mene ne stoji izdavac)?
================================================
= knjige iz oblasti arhitekture i ima stalnu klijentelu. Nakon izdavanja
Citat:
Gde vi stampate knjige? Interesuje me kako na primer
vi stampate u Velikoj plani? Verujem da su cene
povpoljnije nego u Beogradu.Ako nesto imate sto bi
mi odgovaralo javite mi.
> za knjigu ne bih mogao ništa fixno da ti kažem, koja bi cena
bila, ima još par detalja koji moraju da se ustanove, možda ćeš
morati da dodaš ili čak oduzmeš stranu, dve, tri, da bi se sve
lepo uklopilo kod štampe, očigledan primer, imaš knjigu od 135
strana, pošto oni štampaju na tabaku na kome staje 8 x A4
(136/8=17), pa da bi se sve lepo uklopilo prema štamparskom
špiglu (šablonu) moraćeš da dodaš jednu stranu, nadam se da ti
to neće biti veliki problem, sve ćeš lepo znati kada sirov
materijal odneseš u štampariju.
Citat:
E i jos jedna stvar,kako bi i ja mogao da dodjem to
resenja Ministrastva prosvete kojim se moja knjiga
preporucuje za koriscenje jer takodje ima edukativan
karakter.Lako cu je osloboditi poreza ali me ovo bas
zanima. Imam neke preporuke profesora ali kome bi
trebao da se obratim u Ministarstvu prosvete,sta mi
je potrebno od dokumentacije,koliko traje sama
procedura i slicno(da li je to moguce posto iza mene ne
stoji izdavac)?
>uhhh, nije to jednostavno, nisam 100% siguran koja je procedura
trenutno, jer stalno se menjaju nadležna Ministarstva od kojih se
dobijaju mišljenja, jedno vreme je bilo Min. za informisanje, pa za
kulturu, sad je nadležno Ministarstvo za prosvetu. Kao prvo i
obavezno to je da moraš da nađeš izdavača jer kao pojedinac ne
možeš da izdaš knjigu !!! Koliko mi se čini, ti si završio knjigu,
odštampaj je, korice i sve baš onako kako treba da izgleda, idi u
bibliografski zavod, pa u CIP. To ubaciš na zadnju stranu knjige sa
isbn brojem koji si dobio. Kako mi je sad keva rekla, treba da
odštampaš knjigu pa tek onda da šalješ zahtev nadležnom
Ministarstvu u kome ističeš da je tvoja knjiga edukativnog karaktera
jer će .... i te smatram da je ta i ta knjiga od posebnog interesa za
kulturu seljaka itd. Jedno je sigurno a to je da za časopis ne treba
mišljenje već samo issn broj.
Verovatno ovo deluje malo zbunjujuće, i verovatno da imaš dosta
pitanja, slobodno mi piši na rsfc_yuga@hotmail.com ili
yuga@yubc.net. Želeo bih temeljno da porazgovaramo o ovome i
naravno da ti pomognem koliko god mogu da izdaš svoju knjigu što
pre !!!
=================================================
Imas ovde na es lika s nikom Paramecijum. Taj se bavi
izdavastvom i u malom prstu ima sve kombinacije da se jeftino a
dobro odstampa knjiga. Baci mu privatnu poruku.
=================================================
Eto, za sve ovo vreme niiko nije spominjao ništa o problemima
distribucije knjige, a nismo nešto čuli ni cene (sem u BiH).
Što se tiče cena, preporučujem da potrošite nekoliko dana da bi
poslali ponude u veći broj štamparija koje imaju iskustva u
izdavanju knjiga, kako je Mimar dobro napomenula. U Novom
Sadu je npr. neverovatna konkurencija štamparija (ima ih sigurno
preko 300) i dobim odabirom može se lepo uštedeti na štampanju.
Najveća ušteda se postiže ako dođete u situaciju da proračunati
broj tabaka papira sami kupite po povoljnoj ceni, jer se svi štampari
kunu u visoku cenu zbog cene papira. Kada iz priče izbacite papir,
tada pregovarate samo o njihovoj proviziji za štampanje. Što se
tiče odabira štamparija, najjednostavnije je da odete u neku
knjižaru, da pregledate knjige koje vam se dopadaju (sa aspekta
kvaliteta štampe) i da tamo pročitate koje su to štamparije radile.
Takođe, bilo bi dobro da porazgovarate sa nekim ko je iz vaše
branše prodavao svoju knjigu/e i da pokušate da saznate prodajne
tiraže. Ako kojim slučajem imate mogućnost da prodate knjigu u
tiražu preko 500 komada i ako imate dovoljno sredstava, što je veći
tiraž cena štampanja je značajno niža (ovde se računa i cena
papira).
Što se tiče distribucije, lično poznajem čoveka koji izdaje redovno
svakog izdanja kupuje nova kola :) Ceo sistem radi putem slanja
poštom veoma kvalitetno urađene brošure, a naručivanje je
isključivo pouzećem.
Preporučujem vam da napravite sajt za predstavljanje knjige i da
koristite Google AdWords za oglašavanje, neće vas koštati iznad
20 EUR mesečno za područje SCG (pogledajte u vašem slučaju
sajt www.poljoprivreda.info).
Ako ne uradite dobru proveru narudžbina pouzećem, prosečan broj
vraćenih porudžbina je 1/10 (na svakih 10 poslatih knjiga, jedna
vam se vraća nazad), gde su vam troškovi slanja pouzećem
klasičnom poštom (u zavisnosti od težine knjige) između 1.5 i 2
EUR, a vraćena knjiga se dodatno naplaćuje oko 1.5 EUR.
Ako želite da radite dominantno prodaju knjiga pouzećem, morate
da proučite šta čita i gleda vaša ciljna populacija i da tamo platite
oglašavanje.
Ako želite da vam se knjige pojave u knjižarama i hoćete sami da
distribuirate knjigu, to znači da morate ići od knjižare do knjižare i
nakon toga proveravati stanje, tražiti naplatu i sl. Dobro je da vam
neko objasni gde se vaše knjige mogu dobro prodavati, a gde malo
teže. Dovoljno će biti da vam kažem da ja moju sledeću knjigu
kada je budem pisao, sigurno neću sam distribuirati, jer je to posao
za sebe. Problem u ovoj državi je što skoro da ne postoje
organizovani distributeri koji nisu izdavačke kuće. Ako sami izdate
 12
knjigu, teško ćete ubediti nekog izdavača koji ima razvijenu
distribuciju da preko njega prodajete vašu knigu. Inače, ako
želite ozbiljnije efekte od prodaje knjiga po knjižarama, onom ko
vam distribuira knjigu morate ponuditi rabat između 50 i 60%.
Kada vam izađe knjiga, bilo bi poželjno da napravite
konferenciju za štampu, ili da ciljanim redakcijama pošaljete
saopštenje o izdavanju knjige.
Kako ne bi bilo pametno da stavite veliku cenu knjige, vaša
okvirna zarada bi trebalo da bude izm. 1.5 do 2 EUR po knjizi,
što daje maksimalan rezultat od 1.000 EUR ako prodate sve
knjige u neodređenom periodu, s tim da je to sigurno manje, jer
ćete neke knjige poklanjati, itd.
==================================================
Ovako stvari stoje: imam jedan posao sa nekim "piscem", odnosno
on je izdao sada neku knjigu (roman) petu valjda po redu, i sad, on
bi ako moze taj posao da se prosiri, znaci neki inostrani izdavaci.
Da li je neko upucen u to, i kako i s kim bi trebalo da stupim u
kontakt kako bi nasao neke zainteresovane da prevedu tu knjigu i
da je prodaju na nekom od svetskih jezika, naravno uz obostranu
korist, znaci jedan deo nama jedan njima... Ima li neko iskustva sa
ovim ? Bilo kakva pomoc bi mi dobrodosla...
==================================================
Moj je predlog da naplatite vaše usluge koje mogu ići u tri pravca:

Iz svega navedenog prethodno, razmislite o mogućnosti da sa
nekom izdavačkom kućom koja ima više izdanja iz poljoprivrede
(a ima inače produkciju od jedne knjige na nedelju dana ili na
dve nedelje), da sa njima napravite dogovor o izdavanju, jer
ćete na taj način obezbediti podršku promocije i distribucije, a
da vi finansirate štampanje. To nije lako ispregovarati, ali mislim
da se vredi protruditi, naročito ako uspete da obezbedite i neki
honorar.
============================================
Hvala svima na odgovorima.Mislim da smo prilicno detaljno
obradaili ovu temu.Mene jos samo zanima kako se moze doci
do tog resenja Ministarstva prosvete o preporuci za koriscenje
knjige. Mislim da bi time zaokruzio jednu celinu. Da li je to
moguce s obzirom da cu knjgu sam izdavati.
Pitao sam sve moguce od ministarstva(koje mi nije odgovorili)
pa do nekih prijatelja ali niko nije znao da mi kaze.
Ako je neko upucen oko procedure neka mi javi.Hvala jos
jednom.
================================================
==
Citat:
Dragan Varagic:
Najveća ušteda se postiže ako dođete u situaciju da
proračunati broj tabaka papira sami kupite po
povoljnoj ceni, jer se svi štampari kunu u visoku cenu
zbog cene papira. Kada iz priče izbacite papir, tada
pregovarate samo o njihovoj proviziji za štampanje.
1. Napravite sajt na engleskom jeziku (ili nekom drugom na koji
autor želi da prevede knjigu) koji predstavlja knjigu.
2. Izvršite istraživanje putem Interneta o potencijalnim izdavačima
(veoma je bitno o kojoj se oblasti radi, obzirom da postoje veoma
specijalizovani izdavači) i krenite u pregovore sa njima. Upućujte
izdavače na sajt da vide detalje o knjizi.
3. Možete pronaći specijalizovane PR agencije koje vam mogu
pronaći izdavača. ali i pokrivanje medija i ostale promotivne
aktivnosti oko knjige. Ovo nije nimalo jeftino (red veličina oko 5.000
$ US mesečno, nekih 3 meseca npr.), ali je veoma efikasno. "Sa
parama se prave pare". U SAD bez zastupnika teško da ćete bilo
šta ozbiljno uraditi.
Napomena: Skoro svi izdavači i PR agencije napominju da morate
precizno objasniti zašto mislite da ćete imati uspeha na tom tržištu i
tražiće nezavisnu evaluaciju o tome koliko je knjiga stvarno dobra.
Nemojte se iznenaditi negativnim odgovorima.
4. Moj vam je savet da ako je knjiga u redu, prevedite je na
engleski i objavite je kao elektronsku (pdf) knjigu. Uzmite CIP i
ISBN, i sa ovim poslednjim možete postaviti knjigu na
Amazon.com. Ako se zarade pare, nije posle problem sam platiti
izdavanje u inostranstvu.
5. Potrebno je da uradite dosta istraživanja o tome gde bi trebalo
da sve postavite vašu knjigu da se prodaje, što se tiče sajtova koji
već prodaju slične knjige.
U svakom slučaju, to je dosta posla (višemesečni angažman), i ako
niste motivisani finansijski, bolje da ne krećete u ovu priču.

Ovo bih ipak osporio. =================================================

Štamparije ne vole da im drugi kupuju papir i vrlo često će vam
reći da papir koji ste kupili nije dovoljno kvalitetan, da ne prima Za pocetak, mozete ici i na Print on Demand i raditi prodaju samo
boju, falta, apciguje i šta sve neće smisliti; imaće mnogo škarta i preko Interneta.
možda će tražiti da se dokupljuje i na kraju, ukoliko je posao
relativno mali (nekoliko stotina kilograma papira) može se desiti =================================================
da pokušaj uštede ispadne kontraproduktivan.

Štampari vole da štampaju na hartiji koja im odgovara i svaki

iskusniji u tom poslu pronašao je vrstu papira koja mu leži i
ovladao je tehnikom korišćenja. Štamparske mašine su različite,
boje su različite, načini štampe (vrte vlaženja su različite) i izbor
papira treba prepustiti onima koji od toga žive.

Evo jedan živi primer: vidim ja u nekoj štampariji, čovek radi

kolore na nekoj jeftinoj češkoj hartiji, radi tiraže u desetinama
hiljada primeraka, na jednobojci, sve ispada natprosečno dobro;
pasuje iako izmedju prve i cetvrte boje prodje po deset dana,
uzmem istu tu hartiju da uradim posao u drugoj štampariji i
nastane fijasko. Posle nekoliko nedelja maltretiranja, sve smo
morali da bacimo, prvi otisak je bio super, ali već na drugoj
strani počela da se čupa boja, kada su krenuli naredni prolazi
boja sa papira preko valjaka dospela u bojanik i promenila
izgled boje... magenta u prvih sto primeraka liči na magentu a u
poslednjih sto tamnobordo... užas. Posle svega pitam onog
prvog štampara kako uspeva da radi na toj hartiji kada je ona u
suštini loša i ne prima dobro boju i čovek mi se nasmeje u lice:
"Da, tajna je u jednom sastojku koji sipam u boju da bi se
odmah sušila... ali to je moja tajna. Dođi da štampaš kod mene
pa ćeš dobiti dobro uradjen posao."

Ima beskrajno mnogo faktora oko papira i nikako ne bih

početniku u izdavaštvu preporučivao da iskušava sudbinu zbog
eventualne uštede od desetak evra.
 13
Kako napraviti dobar poslovni plan i na
temelju njega dobiti kredit
Vi ste nabrijani na poduzetništvo. U stvari imate odličnu ideju za
koju ste sigurni da će uspjeti. Ma šta uspjeti? Biti će to najveći
uspjeh u ovom djelu Europe. Želite krenuti, ali ne znate kako i
gdje. Svi vam govore o nekakvom planu, elaboratu, bla. bla. Vi
samo hoćete pišljivih 50 tis EUR- a i dalje sve znate, sve imate
u glavi. Ali nitko vam ne želi dati lovu i sad dolazite ovdje i čitate
post. Ajmo redom. Kako napraviti dobar poslovni plan? Nikako.
Platite izradu nekome tko zna! Zašto biste se bezveze gnjavili s
time;) Ima već i gotovih programskih rješenja u koja samo
unesete sve parametre i ona izbace gotovi poslovni plan.
Ukoliko ste poduzetnik početnik, imate dobru ideju, ali nemate
novaca niti nekretnina šanse da ćete dobiti neki značajni iznos
kredita su vrlo blizu nuli (0) makar u poslovnom planu imali
razrađenu izradu lijeka protiv AIDS-a. Ako ćete uz to i sami
pisati svoj poslovni plan šanse za ostvarenje čak idu u minus,
ispod nule;)
Pisanje poslovnog plana u 100 minuta - za poduzetnike
kamikaze
Na netu sam pronašao ovaj kratki sadržaj koji bi zadovoljio
potrebe ovog bloga (a i šire).
INVESTICIJSKI PROJEKT (Poslovni plan)
Uvod – sažetak
Tu napišite na jednu A4 stranicu sve ovo što piše na sljedećih
30-50 stranica;) Može jedna lijepa pregledna tablica.
1. Podaci o investitoru i investiciji
1.1. Podaci o investitoru
tu ćete nadrobiti takav svoj životopis kakvog se nebi posramio ni
Nikola Tesla. Uglavnom sad više niste početnik (iako ste se javili
za kredit poduzetnik početnik) već imate ohoho godina iskustva
u tom poslu. Od rane mladosti, tamo negdje od osnovne škole
već ste pokazivali interes za..... što je već vaš projekt. itd. itd.
1.2. Podaci o investiciji
Pravilo je što kraće i što jasnije. Ako vas ne skuže za dvije
minute čitanja - neće vas skužiti uopće. Opišite svoju investiciju.
1.3. Ostali podaci o investitoru
Koji ostali? Ukoliko se niste dovoljno nahvalili pod točkom 1.1.
ovdje uvijek možete napraviti mali kratki rezime i još jednom
istaknuti svoje kvalitete:)
2. Analiza tržišta
Ovo pod točkom 2. je jako važan dio, a tiče se prodaje. Tu se
skoncentrirajte dok pišete. Trebate uvjeriti čitaoca da vi to znate
prodati. Ako ste već prodali koji primjerak i sad želite krenuti u
masovnu proizvodnju istaknite to boldanim slovima. Dakle ovdje
trebate napisati kakvo je stanje trenutno na tržištu i gdje vi vidite
svoju priliku. Koliko se firmi već time bavi, koliko se godišnje
toga kupi, proda, uveze. Podatke fakat možete dobit od
Hrvatske gospodarske komore Ako tržišta uopće nema i vi ste
jedan od onih poduzetnika inovatora s nečim potpuno novim na
tržištu vaše su se šanse za kredit upravo smanjile na minus
beskonačno. Naime nitko nema pojima o tome i ne može vas s
ničim usporediti, ne može napraviti analizu. Znači: bok-bok.
Potrudite se uvijek povezati svoje tržište s nekim postojećim ili
nabavite podatke iz susjednih zemalja koje su slične nama (a
koje bi to bile? :D).
2.1. Procjena ponude i konkurencije
Ako se netko već bavi tim poslom - opet nije dobro. Pa vi
gospon imate konkurenciju kojoj niste ni do koljena. Nemate
šanse s tim svojim proizvodm kad to već 10 firmi nudi na našem
malom prezasićenom tržištu. Tu ih morate uvjeriti da vam
konkurencija nije ni do koljena i da je rupa na tržištu taman vaše
veličine (ne prevelika jer onda ispada da je to nekaj novog)
2.2. Tržište prodaje ili pružanja usluga
Kome ćete vi to prodati? Tko vam je ciljna skupina? Idealno bi
bilo ovdje uletiti s nekim ugovorom ili narudžbenicom. Znači vi
ste VEĆ PRODALI svoju robu sad je samo treba proizvesti.
Kupci su 100% zagarantirani jer su potpisali ugovor kojim se
obvezuju kupiti toliko i toliko po toj i toj cjeni. Kako ćete prodati
prije nego krenete u proizvodnju? E upravo se tu pokazuje
sposobnost vas kao poduzetnika početnika. Lako je prodati
gotovu robu - prodaj je ti dok je nemaš. Ovdje se trebate dosta
potruditi, ali prvenstveno radi sebe jer ako kojim slučajnim slučajem
i dobijete kredit i krenete u bizinis ne bi bilo zgodno shvatiti kako
nitko TO ne želi kupiti zar ne?
2.3. Tržište nabave
Ako se bavite proizvodnjom trebaju vam neke sirovine. Gdje ćete
njih kupiti? Po kojoj cijeni? Ovdje pokažite ponude koje ste skupili
od vaših budućih dobavljača, poslovnih partnera. Odmah
dogovorite i rokove plaćanja (odgodu plaćanja) i cijene tako da
možete kombinirati kasnije.
2.4. Marketing
Marketing je sve - sve je marketing. Samo nemojte pisati smješne
slogane pod kojima ćete dilati svoje proizvode :)
3. Struktura i dinamika zaposlenih
3.1. Analiza potrebnih kadrova
3.2. Proračun godišnjih bruto plaća
Ovo je jasno, bruto vam je onaj veći iznos;) Ubacite svoju plaću tek
tolko da imate nekaj. Ili ako ste ambiciozni planirajte jednog SSS
radnika.
4. Tehnički elementi ulaganja
4.1. Opis tehničko-tehnološkog procesa
4.2. Utrošak sirovina, materijala, energenata
4.3. Tehnička struktura ulaganja
4.4. Karakteristike građevinskog objekta
Ovisno o tome što je vaša investicija ovdje si možete dati oduška i
objašnjavati sve u najsitnije detalje. kolko vam sirovine treba, kako
će se prerađivati, kolko proizvoda ispadne, koliki je škart, ma
nadrobite sve kaj god znate.
5. Lokacija
Zagreb?
6. Zaštita čovjekove okoline
Samo ako vam je investicija nova nuklearna elektrana.
7. Dinamika realizacije ulaganja
Najbolje bi bilo kad bi vam svu lovu dali odmah bez previše pitanja.
Međutim nemre to samo tak. Možda vam je za početak 1. fazu
dosta 10 tis eur-a pa kad iskopate rupu možete zatražiti da vam
daju drugih 10 tis kako bi kupili cement, pijesak i ciglu. Uglavnom
podjelite svoju investiciju na nekoliko mjeseci i napišite koliko vam
love kada treba. Idealno bi bilo kada bi vi imali barem 50% svoje
love koju biste prvo vi utrošili, a tek onda korištenje kredita.
8. Ekonomsko financijska analiza
8.1. Ulaganje u osnovna sredstva
koliko para ide u tvornicu, aute, kompjutere i tak to.
8.2. Ulaganja u obrtna sredstva
koliko para vam treba za jedan proizvodni ciklus da pokrenete
proizvodnju? Znači ako proizvodite nešto u 5 faza u tvornici npr.
kruh prvo morate imati brašno i onda zamjesite tijesto. To tijesto
prebacujete u pećnicu i za to vrijeme ponovo možete mijesiti. zatim
iz pećnice tovarite u skladište gdje se to hladi i onda tovarite u
kamione itd. Na kraju ćete istovremeno imati kruh u kamionu, u
skladištu onaj koji je upravo gotov, u pećnici, u loncu za mješanje
će biti brašno i morate imati zalihe brašna za sljedeću rundu.
Ovisno o vašem kapacitetu ta lova da inicijalno napunite to sve da
zavrtite krug može biti znatna. E tu treba izračunati koliko bi to
bilo;)
8.3. Struktura ulaganja u osnovna i obrtna sredstva
Znači koliko para u jedno koliko u drugo i čijih para (vaša
imaginarna lova + kredit)
8.4. Izvori financiranja i kreditni uvjeti
lijepo napište 50 tis eura kredita na 10 godina, uključen poček 2
godine, kamata 5% i svoje ostale snove. Osiguranje kredita? -
izmislite nešto;)
8.4.1. Izvori financiranja
pa kredit, zaboga! :D
8.4.2. Obračun kreditnih obveza
kao firma koja vodi računovodstvo posebno se iskazuje kamata, a
posebno otplata glavnice. Nabavite neki kalkulator koji radi otplatni
plan i pogledajte kolike su vam obveze svake godine.
8.5. Proračun amortizacije
svako osnovno sredstvo ima svoju stopu
 14
8.6. Proračun troškova i kalkulacija cijena
Ovo je jako važno. Morate biti precizni. Koliko se vode i struje
potroši za jednu šnitu kruha? E otprilike bi to bilo to što se traži.
Po kojoj cjeni ćete prodavati crni kruh, a po kojoj bijeli? Koliko
će koštati makovnjača, a koliko obično pecivo? To samo vi
znate.

8.7. Projekcija računa dobiti i gubitka

e za ovo moram poseban post napisati

8.8. Financijski tok

pljuga je kad se napravi ovo gore

8.9. Ekonomski tok

skoro isti ko i financijski

8.10. Projekcija bilance

? a lijepo sam vam rekao da platite nekome;)

9. Ekonomsko-tržišna ocjena
9.1. Statička ocjena efikasnosti
9.2. Dinamička ocjena projekta
9.2.1. Metoda razdoblja povrata invest. ulaganja
9.2.2. Metoda neto sadašnje vrijednosti
9.2.3. Metoda relativne sadašnje vrijednosti
9.2.4. Metoda interne stope rentabilnosti
Ovo je sve pljuga za izračunat ukoliko ste odradili točku 8. Ovi
pokazatelji bi kakti trebali pokazati isplati li se i koliko vaša
investicija. Naravno svaki će iole pametan i sposoban
poduzetnik - početnik narihtati brojkice koje će pokazivati
PRAVU vrijednost. Neto sadašnja vrijednost veća nule, interna
stopa rentabilnosti veća od kamatne stope itd. itd. Jebi ga ak
ispadne da ne valja onda nećete ni ići u to, a kamoli tražiti
kredit!

10. Analiza osjetljivosti

A kaj ak ste sjebali u proračunu i vaša prodaja bude manja za
10% od planiranog? Onda morate napravit novu kalkulaciju i
vidjeti što brojke sada kažu? Ili npr. što ako vam dobavljač
poveća cijene za 15%? Napravite par najvažnijih primjera koji bi
se mogli dogoditi u praksi Naravno ako ste dobro narihtali
brojkice vaš projekt će podnjeti i prodajnu cijenu kruha od 2 kn a
vi ćete i dalje moći bez problema vraćati kredit i još ostvarivati
dobit.

11. Zaključna ocjena projekta

5. petica. Zaokruženi plus. Čista jedanaestica od 10.

12. Prilozi
- Ugovor s velikom firmom u kojem se ona obvezuje kupovati
samo od vas kada jednog dana krene proiizvodnja
- narudžbnice za vaš proizvod u vrijednosti vaše jednogodišnje
proizvodnje - znači prvih godinu dana posla ste prodali
- podaci Hrvatske gospodarske komore koji pokazuju rastući
trend uvoza u zadnjih 5 godina baš vašeg proizvoda i to po
visokim cjenama (vi ćete naravno proizvoditi po puno nižim)
- trendovi u industriji kruha, analiza od svjetski priznatog
dr.mr.****. sa sveučilišta ***** koja naravno govori vama u
prilog;)

Eto ga. Poslovni plan je gotov. Sad još samo da dobijemo kredit,
a o tome u sljedećem upisu.

=============================================