Professional Documents
Culture Documents
Историјски извори
- први пут их спомиње Плиније у 1. в. И смешта их под именом Венеди уз притоке
Висле
- Тацит их смешта источно од Германа, између њих и Фина. По њему , крећу се по
шумама, подижу куће, носе штитове, иду пешке и веома брзо. Убраја их у
Германе
- Птоломеј у 2.в. помиње их источно од Висле, на Балтику
- Табула Појтингеријана смешта Словене( Венеде) јужно од Балтика, између
Дунава и Дњепра, заједно са Гетима и Дачанима, а помиње и Венадисармате на
извору Тисе.
Извесно је да Словени нису нападали римске границе све до 6.в., барем не по
познатим именима- Склавини , Анти , Венеди.
Проблем етничког опредељења Лимиганата, народа који средином 4.в.збацио власт
Сармата Аргараната и кренуо у походе на римске границе ( вест Амијана
Марцелина).
О насељавању Словена на левој обали Дунава у 4-5.в.( пре Хуна) сведочи Псеудо-
Цезарије, који спомиње Склавене (дивљи Словени у Подунављу). Такође и Приск
(говори о народу у Војводини који живи под Хунском влашћу, користи чамце
издубљене у деблу, пије медовину и једе просо- вероватно Словени)
Пшеворска култура
- датује се у 2.в.пре Х. до 5.в. по Х
- простире се од Одре на западу до горњег тока Тисе
Главна обележја:
- користе се веће надземне , правоугаоне куће и мање укопана са огњиштима и
зидовима од плетера са лепом
- спаљивање , пепео спаљењих се ставља у кружне или издужене јаме, са или без урне,
са прилозима у храни или оружју, касније се јавља и тризна ( култно ломљење
керамике)
- стона грнчарија је глачана и украшена меандром
- кухињска грнчарија је груба, са намерно окрњеном површином
- накит је латенске израде ( по њему датовање), а касније се јављају римске
фибуле
- има доста римског увоза
Сматра се да је ова култура искључиво словенска, али има мишљења да је на западу
помешана са Германима.
Словенска грнчарија сред. 5.в. откривена је у Мушићима код Бајине Баште и везује се за
налазе 4.-5.в. из Чехословачке и Мађарске. Посуде су рађене без витла и приглачане су
површине, а откривени су трагови насеља са земуницама укопаним унутар античког
архитектонског простора. Неки аутори датују ово насеље од 7.-9. в.
Сличне посуде откривене случајно код ОПОВА, у Баранди (ископавања 1993.г.).
Пронађене су целе посуде, по облику сличне онима у Мушићима. Околности указују да
се ради о урнама или прилозима у спаљеним словенским гробовима, што је уобичајено
за Пшеворску културу.
У близини Панчева је , изгледа, постојало гробље из ½ 5.в.
Историјске вести
Хуни 376.г. или нешто пре покоравају источно готски племенски савез и тиме наастају
велика померања народа. Од тог периода па до 441-447.г. они су уништили Пшеворску,
Кијевску и Черњаховску културу. Цела занатска производња нестаје, долази до
општег осиромашења. Уопште, мало се зна о овом периоду.
После слома Хунског савеза, после смрти Атиле 453.г., Готи напуштају Подунавље и
448.г. одлазе у Италију. После 535.г. у Подунављу остају само Гепиди и Херули
настањени око Београда, и у Срему. Гепиди ратују са Лангобардима, који су од 546.г.
настањени између Саве и Драве. Словени су живели у залеђу Германа, од Драве на
ссевер, у Бачкој, Банату и даље на север и исток до ушћа Дунава.
Археолошки трагови
После слома Хуна и пресељења у римске провинције, код Словена се устаљују нови
облици материјалне културе.
Из овог периода потиче словенско насеље код Хоргоша ( 2/2 5.в.), које је живело
неколико година и уништено или напуштено у неком походу на прелазу 5. у 6.в .
Грнчарија – рађена гњетањем, украс у виду јамица на ободу и други налази припадају
овој новој, раносредњовековној материјалној култури Јужних Словена, образованој
пред почетак 6.в.. Јављају се лонци без наглашеног врата, са додатком дробљене
керамике, а карактеристичне су кружне плоче за печење хлеба, зделе су ретке. Сличних
налаза има и у другим деловима Бачке, у Сомбору и Каћу.
-историјски извори
Јорданес помиње 551.г. тадашњи словенски простор ( Гетика ), Венеди су многобројна
племена са различитим етноименима. Склавени живе од Невиодунума и Мурсијанског
блата до Дњестра, а између Дњестра и Дњепра живели су Анти, а иза њих до Балтика-
Венеди.
Прокопије ппомињње прве нападе Слловена ( De aedificiis ), затим Словене на Доњем
Дунаву ( средина 6.в. -9.), написао је De belis ( Словени и Анти су свему једнаки- језик,
обичаји, не помиње Венеде).
Теофилакт Симоката у делу '' О историји'''описује ратове у време цара Маврикија.
Псеудо Маврикије '' Стратегикон''- описује начин словенског живота, словенско
друштво...
Први напади Словена су време цара Јустина 518.-527.
У време Јустинијана 1 527- 565 Словени су нападали 535.543. 545.548. преко Ђердапа, а
нарочито 550-551. ( поход на цео Балкан, повратак у Бачку и Банат преко Срема, где их
превозе Гепиди). Истовремено настају проблеми и са Лангобардима, Гепидима,
Кутригурима и Уртригурима. Заједнички поход Лангобарда-Илдиг и Словена на област
Венеције 549. 550/551. Словени први пут проводе зиму на територији Далмацијје, а
напади на Византију углавном иду преко Баната и Ђердапа.
Пред крај владавине Јустинијана 1 на доњи Дунав долазе Авари. Они у време Јустина 2
565.-578. прелазе у Панонију, где побеђују Гепиде, а Лангобарди одлазе у Италију.
Доласком Авара, Словени насељавају нове просторе, углавном Византију ( споразумно
или насилно).
571. бележи се упад на Тасос ( ово племе, под притиском Авара, је преко Ђердапа
доспело до Пирота и спустило у долину Струмице а одатле на Тасос- вероватно су у
питању потоњи Струмљани; сеоба се прати преко остава и оптицаја новца ), као и
велики напад Словена средином 70-тих г. 7.в. Због тога Авари нападају Словене 578.,
на позив Јустина 2 да би опустошили словенске области.
У време цара Маврикија 582-602., Словени почињу масовно да насељавају Балкан.
Византија напушта последња упоришта у Панонији. Догађају се појединачна
пресељења на Балкан (служба у виз.војсци, мирно насељавање уз сагласност Византије
у тврђавама и градовима на доњем Дунаву). Словени су ступали у виз.војну службу као
пешаци или коњаници, а помињу се и Словени- официри, па и један управник Тракије.
Током 2/2 7.в. Словени су присутни у свим тврђавама на Дунаву, па и у ширем виз.
Подунављу. У виз. утврђењима појављује се по неки комад словенске керамике
( Доњи Миллановац-Велики Градац; Хајдучка Воденица-Дукепрату; у Гамзиграду кућа
Словена грађена на ромејски начин). Ови Словени насељени на граници са својим
породицама напуштају обичај спаљивања покојника и прелазе на скелетно
сахрањивање, а то се прати по женском накиту.
У војсци Авара, Словени су чинили помоћне јединице за грађење мостова, скела и
пловила.
Походи 584.-586., када су Авари опљачкали скоро сва утврђена места у Подунављу, а
градови им се потчињавају. По завршетку рата са Персијом 592. Византија пребацује
војску у Европу и врше се походи на Словене 594. у област Доростола на Доњем
Дунаву, 596. када се обезбеђује граница Прве Мезије, а 600. војска прелази Дунав и
побеђује Аваре на Тителском брегу.
Од 620. нема више писаних података о стању на граници. Да ли је било словенских и
аварских напада на Балкан у време Фоке( 602.-627.), не зна се.
Авари 617.-619. прво нападају Солун, а потом Цариград. У исто време и Египат пада у
Персијске руке. Од 619.-627. Византија је у контраофанзиви и враћа све окупиране
теериторије, 626.велиика опсада Цариграда о д стране Авара, али су поражени и то
представља њихов крај.
Око 600. Словени упадају у Италију. Нападају Сплит, Салона пада 615., опсада Солуна
618. и до 620. они завршавају своје походе на Балкан. Све тврђаве и утврђена места
запустела су између 615.- 620.Singidunum, Viminacium, Naissus, Serdica
Падом лимеса виз.власт у Подунављу није у потпуности и коначно нестала, о чему нам
говори низ случајних налаза.
У време Констанса 2 641.- 668. Арапи заузимају Египат, Јерменију, пљачкају
Кападокију, Фригију, Кипар 649. и нападају Родос, Кос и Крит. Констанс 2 658. напада
Словене и пресељава их у Малу Азију. Са Словенима напада 663. Сицилију.
Наслеђује га Константин 4 668.—684., поражен од Арапа, а Цариград је под опсадом до
678. У то време и Словени опседају Солун, када је убијен Првуд, кнез Рихнина 674.-684.
680. долази до сеобе Бугара, и тада на Доњи Дунав долази Аспарух, а у исто време се
одиграва и Хуверова сеоба из подручја средњег Подунавља на југ.
Јустинијан 2 685.-695.,705.-711. успева да сувоземним путем стигне до Солуна и у том
походу расељава Словене у М.Азију, а одатле пресељава Мадраите на Пелопонез.
Архелошки трагови
-на левој обали Дунава утврђују насеља ( Хоргош ), на десној преузимају тврђаве
-подижу дрвене куће, надземне или полукопане
-укопане куће су на дубини 0,2-1,5м, прос.1м, углавном правоугаоне; на југу нема
стубова, већ је конструкција била од наслаганих греда, изнад је кров на две воде;
уколико има стубова- конструкција је била лакша; има кућа и са 4 стуба и кровом на две
воде, дим.3*3, 4*4; укопане куће користе зими
-надземне куће се праве од дасака и дрвених греда, без стубова, истих су дим. као и
укопане, а користе их лети
-пећи- могу бити глинене или камене
-камене су основе слова П, смештене у углу, дим. 1*1м, улаз је од два велика камена, а
иза се налази ситно камење, лонац се ставља на горњу површину пећи
-земљане пећи се праве укопавањем у зид куће, пречника 1 м, са калотом, користе се за
печење хлеба
ватришта- огњишта- појављују се некад у насељима, а особене су за Србе и Словене на
западу
У Подунављу је познато десетак сеоских насеља ( Велесница, Кула код Михајловца,
Река на Болећици код Винче, Дунав код Хајдучке Воденице), смештена уз Дунав, на тлу
благо нагнутом према обали реке, имају око 5 станишта једног покољења
-углавном полукопане куће, на растојању од 30м, дим. 2*2 до 4,5*4.5м, дубине око
0,70м; под покривен слојем глине, ретки су укопи за стубове ( Река), а они указују на
слабе конструкције и двосливне кровове, зидови су дрвени од водоравно наслаганих
греда
-надземне куће- на Кули и Дунаву, од дрвета , без стубова, вероватно дашчаре сличне
оним у виз.утврђењима
- у угловима кућа су глинене пећи, најчешће правоугаоне, дужине око м, од
камена, а прављене су и глинене пећи, најчешће кружне, р=1м, у зиду станишта,
а има их и у угловима, са калотом од глине или сводом од камена
- постоје и пећи са решетком и ложиштем испод, па и димњаком
- у насељима се праве и јаме-оставе, дубине до 0,5м, колико да стане лонац; биле
су покривене дрвеним поклопцем или каменом плочом
- нађене су и велике јаме-трапови, на Дунаву дубине око 2,5м, р=око 1,5м, са
отвором 0,70м; служили су као трап за чување хране, али и као пушница за
димљење меса и рибе; у трапу је нађена велика количина пепела, нагореле
земље, делова посуђа и рибљих крљушти
Накит
МЕТАЛ
Последица пол. нестабилности у 4. и 5.в. био је успон рударства и обраде метала.
Када су поново успостављене везе са Византијом, метал почиње да се набавља
трговином и пљачком.
Гвоздени предмети су током 6. и 7. в. углавном набављани у виз. радионицама.
Оружје и оруђе се не разликује од ромејског. Од оружја се срећу секире са
крилцима, мачеви, копља, ножеви, а за Словене су нарочито особени врхови стрела
типа ластин реп. Срећу се још и кресива.
Посебно се истичу крстови од олова, датовани у 7.в. Они су нађени на низу
налазишта, било као резултат ископавања – Б.П.Село, било случајно – Костолац,
Јагодина и Река. Крстићи од олова познијег 7.в. присутни у Подунављу показују да
се хришћанство одржало, па и да покрштавање целих племена у време Ираклија не
треба искључити.
ПРИВРЕДА
Предмети од кости
Недостатак гвожђа се прати налазима коштаног оруђа. Коштаних шила има у
Мушићима и у Хоргошу у 5.в. али их нема у 6. и 7. в. – Река, Кула Дунав, када
гвожђе почиње да се набавља.
САХРАЊИВАЊЕ
БУГАРИ
-историјски подаци
У изворима се између 472.г.- долазак Гота у пров.Прва Панонија и Валерија- и 480.г.-
Готи освајају Сирмиум, помињу Бугари као учесници у овим сукобима. Ови делови
Бугара су највероватније Кутригури, који су заједно са Гепидима бранили Сирмијум.
Када се Лангобарди повлаче из Паноније у Италију 568.г. са њима одлази и део Бугара,
тзв. Бугари из Пентаполиса. Кутригури, под влашћу Авара, по наредби кагана Бајана,
пустоше Далмацију, после 568.г.
Пре 558.г. неколико бугарских племена: Кутригури, Утригури, Ултизури, Оногундури,
становало је у Великој Бугарској на Азовском мору. 589.г., под Заберганом, Кутригури
допиру до Доњег Дунава и у зиму продиру до Цариграда. Виз.дипломатија наговара
Утригуре под вођом Синдихом, да ступе у борбу и они су уништили Кутригуре при
преласку Дунава.
После овога, распоред Бугара у 7.в. је овакав: на Азовском мору- Оногундури под
доминацијом Хазара, Кутригури западно од Дона исто под утицајем Хазара, делови
Кутригура који су се пред Хазарима повукли у Бесарабију, делови Оногундура који су
се пред Хазарима повукли на ушће Волге и касније на средњу Волгу, и мања група
Бугара која је са Аварима 568.г. доспела у Панонију. По подацима Ибн Фадлана, Бугари
на Волги се сахрањују у тзв. гробовима са нишама, а у 7.в. у Панонији овакав начин
сахрањивања се среће само на подручју Кереш-Мориш.
Прва побуна Бугара против Аварске власти била је на сев.Кавказу. Орхан, бугарски кан,
био је савезник Царства и 619.г. примио је у Цариграду хришћанство и титулу
патриција. Његов нећак , Куврат је у Цариграду остао као талац, и примио је и он
хришћанство. Пошто је наследио стрица , Куврат се ставио на чело побуне на Кавказу.
Виз.дипломатија је потпомогла ову побуну и склопила је савез са Кувратом.
По Фредегаровој хроници, 631.-633.г. избила је побуна Бугара у Панонији, која је била
угушена. Око 9000 Бугара је потражило уточиште код франачког краља Дагоберта и по
његовом наговору, примили су их Баварци, али су их напали и већину убили. Бугарски
вођа Алциок са 700 Бугара је нашао уточиште код карантанског кнеза Валука. По Павлу
Ђакону, кнез Алциок је три деценије касније дошао код лангобардског краља
Гримоалда тражећи простор за насељавање и обећавајући војну службу. Краљ га је
отпратио свом сину Ромуалду у Беневент, где су ови Бугари колонизовали околине
градова Сепијане, Бовијане, Исреније...Бугарски насељеници су се овде задржали до
краја .в., говорећи поред латинског и свој матерњи језик.
По Теофану, после смрти кана Куврата, Бугари су се у Великој Бугарској на Волги
поделили око 678.г.- петорица синова кана Куврата се раздвоје и тројица стигну у
Подунавље. Кан Аспарух са једним делом Бугара прешао је Дњепар и Дњестар и
настанио се на левој обали Дунава 679.- 680.г.. Тих година провалили су Бугари под
Кувратовим сином Аспарухом у Тракију, победили царске трупе Константина 4. 68.-
685.г. и завладали над тамошњим словенским племенима (7 слов.племена). Да би се
осигурала западна бугарска граница према Аварима, извршена је сеоба словенског
племена Севераца са Брегавских кланаца (Чалкавски и Риски кланац). Тиме је Аспарух
проширио своју државу на цело Доње Подунавље. Други буг. кланови под вођством 4.
Кувратовог сина Кувера, прешли су Дунав и настанили се у Каганату, у Панонији,
признавши врховну власт кагана. Пети Кувратов син спровео је своје кланове од истока
на запад, прешао у Италију, у Равенски егзархат, у Пентеполис, где су ови буг.кланови
примили хришћанство.
Око 680.-685.г. догађа се једна друга сеоба. Вођа оних Бугара који су се покорили
кагану, Кувер, добија од кагана на управу народ настао од заробљених Ромеја. Они су
били хришћани, настањени на простору западно од Дунава. На њихову жељу и са
присталицама из других племена, преселио се на југ. Када су стигли у залеђе Солуна,
Ромеји су пребегли Византији, а остали су се сместили у планинске пределе, између
Охридског и Скадарског језера, где настаје тзв. Коман култура.
АРХЕОЛОШКИ ТРАГОВИ
Бугара, који су дошли у Доње Подунавље није било много, па су се брзо стопили са
Словенима. Они у д. Подунавље доносе своју номадску културу са глачаним посуђем,
своју ношњу и опрему. Њихова материјална култура је на запад допрла до области
Видина, а затим се расплинула.
САХРАЊИВАЊЕ
ГРНЧАРИЈА
За Бугаре је карактеристично номадско глачано посуђе, рађено на брзом витлу, понекад
са урезаном бугарским знацима. Истичу се крчази. Бугарска традиционална производња
прати се до 9.в.
ОРУЂЕ И ОРУЖЈЕ
Од оружја и оруђа срећу се следећи налази:
- коштана шила од костију оваца; праве се у жљебовима опеке или камена
- тегови од античких опека
- ножеви
- кресива
- стрелице за лов на дивљач, троугластог и делтоидног облика
- секире
- асови
- српови
- астрагали од овчијих костију ( пиљци); могу да имају урезе и натписе
- млинови-жрвњеви
- сврдла и длета
- писаљке ( стила) од гвожђа или бронзе
Када су се учврстили ханат, Бугари крећу у нава освајања, у 2/28.в. На Средњи Дунав
избијају 804.г., а већ 811.г., уз помоћ Словена, жестоко поразили Византију и угрозили
Цариград. Ширење Бугара изазива низ поремећаја- нека племена средњег Подунавља
одлазе даље на запад, а друга се са истока насељавају на њихово место.
У Франачким изворима се помињу Бодрићи и Тимочани ( Ајнхардови анали). По њима,
Тимочани су 818.г. одрекли савезништва с Бугарима и пришли Францима, а убрзо и њих
напуштају и придружују се устанку Људевита Посавског против Франачке. Бодрићи
( помињу се 818.,822..и 824.г.), живе у суседству Бугара, у Дакији која леже на Дунав.
Устанак Људевита је избио 819.г., а угушен је 822.г.
Хан Омуртаг- 814.-831.г. започиње преговоре са Францима, али неуспешно, па крене у
рат. Користећи флоту, Бугари заузимају Подравину у два похода, 827. и 829.г., када се у
Тиси удавио војсковођа Онегавон. Рат је завршен склапањем мира 832.г.- Бугарској су
призната проширења, вероватно у области Вуке и Босута до Подравине, где је за кнеза
постављен Ратимир.
Област Тимочана је вероватно обухватала западни Срем и Тамнаву ( Бољевци на Сави),
а можда и подручје источно од Београда.
У међуречју Саве и Дунава, обухватајући и јужну Бачку, издваја се простор са особеном
грнчаријом, откривеном у насељима и гробљима. Овако археолошки издвојене област,
са посебном занатском грнчарском производњом, указује на постојање посебне
словенске кнежевине 8.-9.в., за коју се у изворима не зна.
По доласку Бугара у Подунавље, Тимочани су напустили крајеве око Тимока, и преко
јужног Баната настанили се у источни Срем и Тамнаву. Западно од њих, у области у
чијем је средишту Фрушка Гора, живело је словенско племе непознатог имена,
најкасније од касног 8.в. или раног 9.в. Пошто су Франци поразили и опљачкали Обре,
они сада постају суседи Словенима у горњем току Тисе и у Трансилванији. Бугари су у
савезу са Тимочанима, покорили преостале Обре. Тимочани касније раскидају савез са
Бугарима и прилазе Францима, али се убрзо предомишљају и укључују у Људевитов
устанак, у области Сиска. Бугари крећу у рат против Франачке, зауизимају области
Тимочана, па и западније делове Посавине, а на крају прекидају утицај Франака на
Потисје. У освојеним областима, од Славонијје и среама на југу, до Словачке на северу,
насељавају се Словени и Бугари. Токоом 9.в ,уу делу Панонског баасена под бугарскиим
утицајем, развила се особена култура.
У време хана Симеона- 893.-927.г. Бугарска је била највећа, али управо таада и губи
огромне области северно од Дунава. Симеон се лако одреккао великих степскких
пространстава и усмерио снагу на освајање Византије, потпуно словенизирајући земљу.
Бугарска у 10.в , у доњем Подунављу је потппуно христијанизованатериторија
Слловена земљорадниикка.
Византија, да би ослабила Симеонов притисак, позивааа Мађаре да нападну Бугарску с
леђа. Симеон, као одговор на то ,позива Печењеге, да заједно отерају Мађаре из
црнномоорских степа. У томе су успели, па су Мађари приморани да се селе с Црног
мора, и спуштају у Панонски басен. Под вођством Арпада- 8896.-907.г. они су прво
савладали кнеза Салана, скоро самосталног бачког владара чије је средиште било у
Тителу. Мађари су после тога победилли Бугаре под Беогарадом и принудили их да
поткупе мир. Затим су, изгледда, долином Мораве и преко Косова, продрли до мораи
опљачкали Србију и Хрватску. Приликом освајањаисточних делова Панонског басена,
одупрли су им се кнежеви меннумморт и Гелу у Трансилванијји и Глад у Банату. У овим
кнежевинама су поред Словена жжживели и Власи и Бугари за које није јасно шта су-
Бугари- номади, Бугари Словени са Балкана, или само становннници бугарске државе.
Сведоци мађарског пустошења су насеља у којима је живот преннут.
Најјачи и најдужи отпр ширењу Мађара, пружио је банатскки кнез Гллад. Он је ,
изгледа, био заповедник одбране на Дунаву ( Анониммус). У борбама против
машђарсих насртаја стекао је велику славу, а сећање на њега је сачувано у називима
некких места у Подунављу. Мисли се да је Кладовооо добило име по њемму, као
иКладово у Руммунијии нестали '' Гладов манастир''. У његово време помињу се Ковин,
Харам ( Банатска Паланка) и Оршава, као и места где су биле битке и пружен отпор
Мађарима. На страни Глада били су и Печењези.
После смрти цара Симеона –0о 918.г. цар- настављају се мађарски пљачкашки ппоходи
на Бугарску., подстицани од Византије. Мађари користе смену на бугарском
престолу и 927.г. заузимајју Оршаву и упадају у Бугарску, проваливши до
Македоније и Црног мора. Средином 10.в., граница Мађарске почињала од
Трајановог моста – Кладова. До тог времена је Бугарска изгубила и Влашку
ниизиијју, заправо целу леву обалу Дунава, ккоју је препустила некадаашњим
савезницима Печењезима.
На западу, уз помоћ Византије, ослободила се и Србија, и под кнезом Чаславом- 927.-
959/60.г. брзо обновила. Он је, изгледа погинуо негдде на Сави у борби са
Мађарима.
Средином 10.в. помиње се кнежевина Морава- Константин 7. Поргирогенит- која се
налазила у сливу Велике Мораве, Млаве и Пека. Србија се вероватно тада
проширила до Београда, обухватајући слив Колубаре. Такко се Бугарска свела на
подручје доњег Подунавља.
Војно опадање Бугарске користи Византиија, која позива Русе да нападну Бугаре.
Кијевски кнез Свјатослав-946.-972.-, се радо прихвати освајања Бугарске 968.г. и
коначно је покори следеће године. Међутим, он је хтео да новоосвојене
територије прикључи Русији па је Византија, тек после тешких борби успела да
ослободи Свјатослава 971.г. Цар Јован Цимискије ( 9699999.-976.г.), кои је
победио Русе, припојио је Бугарску Византији, тако ада је граница Царства,
ппосле више векова избиила на Дунав, низводно од Ђердапа.
Византија ниије могла одмах да успостави чврсту власт на овако великоој ериторији, па
се на западу зато осамостаљују кнежевине ( Морава). Најјачи међу племенима
били су тад Брсјаци, под кнезом Николом. Његови синови су одбили
потчињеност Византији што су подржале и остале кнежевине некадашње
Бугарске. Тако настаје савез словенских кнежевина са Брсјацима и Самуилом на
челу –976.-1014.г., проглашеним за бугарског цара.
Самуило је тежиоо да уједини све словенске области, од Дунава до Пелопонеза. Цар
Василије 2. (986.-1025.г.) је тек 1000.г. успео да преокрене ток рата у своју
корист. После опсаде од 6 месеци, Вааасилије 2. 1002. освојио је Видин, тако да
је доњоподунавска Бугарска враћена под византијску власт. Ссавез Брсјака је
коначно покорен 018.г., а врховну власт вВизантије признали су иудаљени
Хрвати. Кнез Сермон, владар Митровице и Срема, одбиио је да се поккори, али
је на превару убијен, а Византија је коначно заузела средње Подунавље.
У време Византијских освајања средњег Подунавља, у Банату постоји независна област
кнеза А хтума, са седиштем на Моришу Ценад-, коју су Мађари покоорили
1028.г.. Ахтум је крштен у Видину, у његовом манасстиру у Ценаду служилли су
грчкии монаси, па је и Банат могао признати власт Византије.
Послле завршетка ратовања није било већих промена у власти, постављени су
самммммо нови заповедници у новоорганизованим темамам. Охридској
аархиепископппији су ппотврђана стара права, што значи да су јој у Подунављу
припадале епископпијее у видину, Браничеву, Београду и Срему. Уведена је
управа са службеницима који који користе грчки језик, а и на положаје
архиеппископа, еппископпа и нижег свештенства постављени су, такође, они
који се користе грчкиим језиком. Временом се увећава број намета и уводи се
плаћање новцем, што је све довелло до устанака, који захватају словенске
области од Дуунава до Вардара.
АРХЕОЛОШКИ ТРАГОВИ
насеља 8.в.- доласком Бугара десетак насеља 7.в. је уништено , а у 8.в. се може датовати
само 3-4 насеља
- лок. Дунав има нова станишта 8.в.
- лоок. Кошића брег код Дубовца, откривена је словенска полуукоопана кућа с краја 7.в.
- у селу Бољевци на Сави у Срему, откривано је трајниије насеље, настало крајем 7.в.
или касније; у насељу се наишло на неколико полуукопаних кућа, пећи, јама, које
припадају целом 8.в.
насеља 9.в.
- српскоооо насеље код Батковића близу Бијељине, насеље дугог зрајања ( 7.-9.в.)
- насеља у Срему: Челарево- пполуземуница и Футог- две полуземунице, из ½ 9.в.
- обновљено насеље у Реци
- насеља код Панчева
- насеље Дунав
насеља 10.в
- приликом доласка и најезде Мађара страдала су следећа насеља: код Панчева, Синор
код Великог села и Река, у унурашњости, даље на југ насеље у Ковачевцу кооод
Младеновца и насеље на улазу у Јагодину
- приликом мађарског похода 927.г. страдају следећа насеља: Дунав, Михајловац,
Фетислам, утврђења изнад Поречке реке, тада се слклања и чувена остава из Бољетинаа
- за походддде Русаможе се повезати напуштање насеља са гробљем код Грабовца
ГРНЧАРИЈА
Грнчарија 2-2 7-8 века. Код Словена се грнчарски занат развија од 7 века. У 8 веку се
препознаје грнчаарија Тимочана.
1. ДУНАВ Овде је у неколико нових станишта 8 века откривена грнчарија која није
настала развојем старије.
2. КОШИЋА БРЕГ Уцелини датованој у крај 7 ека нађено је доста уломака
различитих лонаца и делови две таве. Десетак ситних уломака лонаца рађено је
гњетањем, без украшавања, а исто тако су прављене и таве. Крупнији деелови
лонаца зидаани су на витлу и украшени чешљем (валовнице и водоравни
снопови) на наачин особен за 7 век у областсти низводно од Ђердапа.
Становници Дубовца дакле користили су домаће гњетано посуђе, али и оно које
је пппрооизводио грнчар досељен из шире области Тимока (Тимочани).
3. 3. БОЉЕВЦИИ НА САВИ Трајније насеље ииз краја 7 и8 века. Овде је нађена
грнчарија слична онојиз Банаа, али губље зидаана на спором витлу. Код лонаца
није наглачшена седина трбуха, а украс је исти. Вероватно се ради о
Тимочаниима.
ГРНЧАРИЈА 9 и 10 века
Почев од 9 века , на низу налазишта појављљује се на дну посуда отисаак осовине
спорог витла у виду кружног удубљења, ређе испупчења, пречника 10мм. То је доказ
занатске производње (Дунав, Београд, Мировица).
Занивљива је појаваа печата на данцима, ретко у 10 в (Рекаа, Велики Градац, Дунаав).То
су увек појединачни ппримерци, печат се не понавља. Из тога произилази да то посуђе
није прављено у местима где је откривено већ потиче из непознатих радионица великих
градова.
Од облика посуђа углавном се срећу лонци, ретко зделе и неке друге форме.
НАКИТ
Накит 8 века
По доласку Бугара обновљено византијско златарство, представљено звездоликим
наушнацама, било је привремено прекинуто. Словени су овајј недосстатак у 8 в.
Надокнадили ливеним накитом. То су лунуласте наушнице које подражавају оне
визаантијске са звездоликим привеском, али су од бронзе и и сребра, ливене на
словенски начин у једноделним калупима. Оне се развијају из наушница 7 века
израђиваних у техници филиграна и гранулације. Њих има на Баллкану и у Русији, а у
нашем Подунављу су нађене и на левој (Нови Баановсци –79-1, Земун) и на десној
страни Дунава (Даљ, Винча, Колари, Оток). Оне су познате и у целом Панонском
басену, осим у областима између Дунава иТисе, где су Обри 2. каганата. Послее
франачког упада у Панонију крајем 8 в., производња ливених наушница са звездоликим
привеском је прекинута.
- коментар у Каталогу Сеобе народа: лукксузан накт рађен према понтским и
византијским узорима са карактеристичним звездоликим привеском, у
Подунављу се ппојављује већ почетком 7.в. и траје и у 9-том в.; у ливеној
техници има тај накит континуитет од аварско-словенске културе углавном 2.
каганата до у белобрдску културу, тј. Приближно од 8 до 10 в. Облик тог накита
без обзира на технику израде прихватили су Словени према старијим понтским и
византијским традицијамаа.
- Накит 9 века
- Традицију словенског ливења накита 8 в. Одржале су кроз 9 лиунуласте
наушнице. Оне подражаваају визаантијске облике са гранулираним троугаоним
додаацима (Б.Паланка, Корбово-израђена у једноделном каалупу са имитацијом
гранулације. Њих има, мада мали број, у областима од Блатног језера –Кестхељ
до ушћа Дунава, у врло сличном калупу али не више са сасвим равном
полеђином ливење редакк приерак из Неготина. Ова наушница изливена је у
калуппу који већ представља неку врсту дводелног калупа, на прееедњој страни
иитира фину гранулцију, кариччица је накнадно уметнута, негде на прелазууу у
наредни век по узору на златне наушнице из Велкке Мораве.
- У Панонији се истиче слој 9 века који се пррриписује Бугаима. Појављују се
гробови са металним оковима са утиснутим круговима, сличним онима из 2.
каганата.Не зна се поуздано коме они тачно припадају, али се одрђују у крај 2.
каганата и почетак бугарске доминације.
САХРАЊИВАЊЕ
Спаљивање јеее напуштено најкасније у 9.в. Најмлађе гробње спаљених покоојника
је оно из Новог Сланкамена, датовано око крала 8.в., као и у околним областима
( Пљевља, Бугарска, Сомешени, Морава). Са Бодрицима се можда могу пппповезати
спаљени гробови под великим хумкама 8.в. из околине Клужа у Трансилванији.
Скелетно сахрањивање
Тимочани су изглаеда јошш пре краја 7.в. прешли на скелетно сахрањивање
( Корбово). У таквој промени хришћанство је имало одлучујући утибцај. Тако се
током 8.в. раширио, а у 9.в. преовлсда о оцбичај скелетног сахрањивања. Покојник
је полаган на леђа, пружених руку , са главом на СЗ, З или ЈЗ. Најчешћи прилог је
храна у виду комадаа меса, или нечег куваног и остављеног у посуди у гробу. Храна
се остављала код ногу или код главе.
У 9.в. постоји разлика у скелетном сахрањивању:
- јужно од Дунава, где је познато мало гробова, уз посуде је нађено мало предмета,
на некрополама у Звечки, Гомолави, Винчи и можда и Брестовику.
- Северно од Дунава, у Панонијји, под итицајем номада гробни инвеентар је
моного је богатији. У женским је нађен разноврстан накит, појас о којји је била
окачена ифггленица, кесица са пршљенком ножем понекад са кресвоми
кременом ( Нови Сланкамен). Још увек се јављају коњанички гробови, у којима
је уз покојника сахрањен његов ккоњ са потпуном ормом и седлом са
узенгијама. Таквих гробова је мање него пре, али се ѕсрећу до доласка Мађара.
Покрштавање доноси велике промене у обичају сахрањивањаааааа. У гробовима више
нема хране, нити коња и оружја. Гробља покрштених Словена, настала кр.9. и поч.10.в.
константована су :
- Дунав, на вису у залеђу насеља, око 100м од насеља, на бившшој римској кули
- Михајловац, лок. Блато, на бившој римској киули, укупно 8 истражених
гровбоваа, са накитом раног 10.в.
- Винча, лок. Бели Брег, изнад Дунава, на другој страни речици Завојнице, око
3000м узводно од Реке, вишеслојно гробље 11.-15.в.
- Рам, неопознато налазиште
- Калдово, Трајанов мост, гробље 10.в., са 25 скелетних гробова
- Грабовица, лок. Позајмиште, са 226 скелетних гробава, крај 10. прва пол. 11.в.
Гробови су имали белеге, дрвене крстове. Нема примера прекклапања гробова.
Покојницима су рујкке прекрштене на гругдима, по хришћанском обичају.
Једини налази су: накит у женским гроцбовим,а.
Карактееристичан је избор узвишења за сахрањивање, па макар и бивше римске
кујле кооја подсећа на хумку.
ППИСМЕНОСТ
У пОДУНАВЉУ је постојала и пре примања хришћанства. Први трагови писмена
везани су за Бугаре и Хуно-бугарско, односно турско писмо. Омно се у различитим
видовима јавља на посуђу, опекама, зисдовима. Н јајстарији знкаак је нађен неа
унутрашњој стррани уломка словенског лонца из Футога. Бугарски знаци се јављају
наа опекама из гробова у Сланканмену. Појава стављања оппеке са записиом одозго
на гроб, први путт је утвввррђаена у Челареву. Ту се уз менору налазззе и хебрејски
симбооли. У 9.-10-.в. ччеста је појава обележавањапосуда намењених пићиу неким
графитом; накнадно урезаним знаком или натписоооом- ознаке власника посуде.
Такви знаци откривени су у Дунаву и др. Често су то цртежи, тотеми или
хијероглифи, у значењу имена или сл. На посудама се појављују и читави записи,
можда имена. Бугарски знаци, слова, појављљују се као печати грнчарских
радиооница.
Глагољица се после 862.гг. јавља запаадноо од Бугарске, а после 885.г. и у њој. У
бугарској је преовладала ћирилица већ у 10.в. , тако да је глафгољица тамо врло
ретка.
Историјски извори
Франци, поред САвара, почетком 9.в. потчињавају и подунаавска словенска
племена, као и Чееехе и Моравце. Тада почиње и њихово покрштааваање и
понемчавање.
После ссмрти К.Великог настаје племенски савез под именоммввелика Морасва. На
челло стаје кнез Мојмир1. 830-835 до 846 г. Са седиштем у Нитри. Ускоро
прротерује кнеза Прибину842, који бежи немачком владару Лудвигу 840-876. Овај га
кршштава и поставља за грофа Паноније са седиштем у Блатограду (Залавар), на
Блатном језеру.847.г. Панонија обухвата простор између Дунава, Драве и Рабе. Њега
наслеђује син кнез КОцељ 861-876, јер Прибин гине у борби са Моравцима 860-861.
Кнез Коцељ влада у Панонији која је захватала области око Вуке, Срем, БАчку, тзв.
Доња Панонија. Седиште Коцеља је било у Митровици.
Фраанци воде ратове против Моравске и свргавају кнеза Мојмира 846 а за кнеза
постављају Ростислава 846-870. Он наставља Мојмировву политику и 848 Мораска
постаје самостаална. Од 858 до 861 Моравска је у наааметнутиом савезу са
Фраанцима. Ростислав покушава да од папе добије бискупа за Моравску, аали га не
добија, па 862 шаље посланство у Цариград цару Михајлу3. 842-867 и Констатин
(Ћирило) и Методиј е крећу 863 у мисију.864 Лудвиг крштава Ростислава у Девину,
ушће Мораве у Дунав.
Око 867 Ћирило и Методије се враћај у Цариград а панонски кнез Коцељ тражи од
папе да постави Методија за архиепископа што оваји чини. Тако је основана
панонска архиеписскопија. Њено седиште се не зма, можда код Митровице или
близу Будима.
Ускоро Ћирило уире, а Мораввска и Панонија се ослобађају Немаца. 870 Сватоплук
870-896 диже устаанааааааак пррротив Рпстислава и испоручује га Немцима који га
ослепљљују. Истовремено је и Методије зааробљен. Франци потпуно овладавају
Моравском. Сватоплук се ослобађа 872-873 и склапа мир са Немцима. Истовремено
Немци ослобађају Методија и враћаају га Коцељу.
Сваатоплук усскоро поражава Коцеља, осваја кнежевину Панонију, све до Срема и
проширује Моравску до Чешке (до Лабе), а на истоку заузима Потисје а држи и део
Пољске. КОнстантин 7. ставља границу Моравске негде код Сирмујума.
883-884 избја рат Моравске са Немачком и Бугарссском које су у савезу.Моравци
припајају Бачћку. 889 папа постава Вићину з а бискупа у Митри против Методија.
Методије умире 885. а Вићина постаје надбискуп. Словенски свештеници су
протерани из Моравске, Климент, Наум и Ангела стиж 886 у Београд и даље у
Плиску. Климент постје епископ Кутничевице.
Око 881 први пут се спомињу Угри, када допиру до Беча.
По смрти Сваатоплика на престо долази Мојмир2. 896-906 и у његово време се
распаада моравски савез. Угри се 896 досељавају у Панонију , упадају у Итаалију
898 а до 906 уништаавајју Моравску. Ускоро су и Баварци поражени 9007 код
Братиславе.
Сваатоплук 886 поствља кнеза Броивоја за владара Чешке који вввлада до 902
заједно са женом Људмилом , ћерком српског кнеза. Она касније постаје светица.
Боривоја заменује Братислав 902-925 а овога кнез Вацллав 929-935. Он страда у
оквиру пгансог устакна који су дигли пагански Словени на чеклу са Србима. Вацлац
ј епрви чешки светитељ. Убија брат Болеслав 1. 935-972. Око 967 папа забрањује
Болеславу да на епископско место довееде неког које словенског порекла.
Археолошки трагови
У Чехословачкој је аархеологија Велике Мораве добро испитана. Откривемни су
велики гррадови, утврђена нассеља, цркве и гробља. Велику Мораву одликује
изузетно богат накит пронађен у некрополама. Најстарија налазишта су Микулчице,
Старо Место, Нитра, Кулце и Бреслав и други .
Разликује се неколико фаааза раазвоја:
1. 680-7991-796
2. 79-око867
3. 3. 867-896-906
4. завршна фаза, остаци кулртуре у 10.веку(Чешка и др.)
Пстоји и подела на два основна слоја: 1
1. предвеликоморавски или Блатница-Микулчице хоризонт (прериод од кр. 8.в.до
сред 9.в.)
Археолошки наалази овог слоја одговарају онима из Челарева, Сланкаамена,
Војке.То су фазе 1 и 2 када су особена гробља са појасевима
2. великоморавски слој (од времена Ростислава око 860-870).
Материјал се мења. Ради се о фазама 3 и 4 , за које је особен накит византијског
порекла, познат и у Бугареској.
Фаза 1 и 2 налази из овог форизонта су скоро јединствени на простору од Мораве со
Срема, а то се објашњава сродношћу становништва. У тој области су претежно били
настањени Јужни Словени , преостаки Обри, а и ширење Бугарске на С је утицало
на мат. Културу Мораве.
У мучким гробовим апојављује се оружје и опрем а а у женским накит.
Накит повезује предвеликоморавски слој са моравским слојем, па се он временски
додирује:
- наушнице вса стошцем ) има и код нас)
- карике наушница четвороугаоног пресаека
- наушнице са привезком малих јагода
- наушнице сличне аварским , са малим гранулиарним јагодама
Од оооорушжја и оруђа су каракретеристичне секире. Потом долазе копља, стрела,
српови, кресива. Истиче се и посуђе.
Фазе 3. и 4. ( великоморавски слиој)
На нестанак и гашење предвеликоморавског слоја на северу панонског баена
иутицало је више чинилаца. Пре свега принмање хришћавнства и утицај друге
културе, промена ношње, замена појасева другим сталешким обележјиа, уништење
и гашење радионичких цеентара, забрана убијања и сахраањивања коња са
покоојниицима.
ГРОБЉА
У великомиравским гробљима мушкарци се сахањују са ратничмком опремом као
што су оружје, мамузе, дрвена ведра са гвозденим оковима, гвоздене пређице, али
никада са коњем. То је због утицаја Франака. Карактеристичне су бојне секире са
крилцима. Од оружја истиче се мач из Блатнице. Мачеви су исти као коод Хрвата.
Гробља су или на редове ( слична аварским) или под хумкама ( залеђе Моравске,
Чешке и Слловачке). Код грааобаља под хумкама има више варијанти ( са раком, са
нишом), а у њима се покојник или спаљујуе или сахрањује,. Код гробаља на редове
гробови могу имати даску на дну раке, али изнад покојника и др. Видови. Покојници
су положени на леђа, ориј. З-И. Сахрањују се у одећи , са накитом или ратном
опремом. Приклози су у виду хране, пппосуда и др.
НАКИТ
Права особина великоморавског слојја је богатство и разноврсност накита
византијаског стила. Он је прављен од сребра и злата сложенм техникама
отисдкивања матрицом, гранулацијом, филиграном, позлатом и ажурирањем.
1. наушнице- најомиљенији накит, у разним варијантама
- са привесцима од шупљим јагода; оне могу имати уместо 3или4 чак 7 и више
јагоодаа, веелики број наушница је са 4 јагодддде, оне се праве од злата, у свим
комбинацијамам и техникама; на јагодама сее ссреће гранулација
- саа привесцимаааа од гранула
- облика шишарке
- са коленцима на алци
- златне , лунуласте, покривене грануллацијом; имају низ варијанти, са или без
привезка; сличне наушнице се јављају и у Подунављу.
2. дугмад- исто омиљена,; велика и шупља, богато украшена наа различите
начите, са представама врежа, листића, птица; носе се у пару, као што су некада
ношене мале парте, у 2. каганату; раскошнија се раде од ссребра, у техници
граннулације и филиграна
3. прстење- истиче се оно виизантијскоог порекла, пре свега купасто, рађено у
техници филлиграна ( трака ) и гранулације ( круна прстена )
4. привесци- облика крста
5. огрлице- сачињавају их перле различитих облика, од стаклене пасте; не јављају
се у великом броју као на Балкану.
ГРНЧАРИЈА
ЦРКВЕ
- веома особене за великоморавску
У Микулчицама је откривено укуппно 7 цркава, углавном централног плана
( ротоонде и четворолисти). Подужне цркве датју се у време покрштавања од
сстране Немаца ппоч. 9.в. Таквих цркава има и у Фрначкој и у Хрватској. Особене
ссу и цркве са контрафорима. Око цркава се често налазе и гробља.
ВИЗАНТИЈА
- архелолошки материјал
грнчарија- најбоље позната из Велике Царске Палате у Цариграду ( R. Stevenson, The
pottery I). Палта у Цариграду није најјасније датована. Откопан јее само део атријума,
који се на основу мозаика датује у 4. или 5.в. Није искључено да је палата и млађа.
Издвојено је 5 слојева:
1. друга пол.7.в. ( новац Константина4.)
2. прва четвр. 9.в. ( опсада Цариграда 887.г.)
3. 9.в. ( новац Василија 1., танак слој с мало материјала)
4. 10.в. ( новац Василија 2., побуна у Цариграду)
5. 12.в. ( времммме Комнина, до 1204.)
Украшавање
- у 9. и 10.в. користи се бела и ружичаста глина
-можже бити:
- једнобојно од 9. – 10.в.- стављају се налепци од глине, па се то све глеђоше;
може дда се нанесе и црвена енгоба, а потпом се наноси жута глеђ; енгоба је
квалитетна глина, добро прочишћена кооја сее наноси као бооја; могу се сессти
и урези испоод глеђи кооја може бити жута или зелена, са или без печатног
украса
У ово време настаје и техника зграфито.
- вишебојно од 10 – 11.в- сликање испод провидне глеђи које може бити
набаченом црвенкастом енгобом или без ње
посуде могу сликане само разнобојном глееђи ( жута, браон зелена и плава)
код украшавања енгобом, најпре се на посуду наноси енгоба , па се на њу наносе
разнобојне шаре, а преко њи х глеђ
Основни облици посуда су зделе , крчази и лонци, који су нам најмање познати.
Слој 2.3 9.в. –све посуде радерађене на брзом витлу
1. Лонци
-лоптасти са кратким правим ободом који је глеђосан
- са наглашеним раменом и вратом и профилисаним ободом, имају печат на дну
- -са налепцима , имају две дршке(комади глине се лепе не посууду након чега се
глеђђошу у једу боју, смеђа или зелена, а могу бити од глине друге боје са глеђу
преко)
2.Тањири и зделе
- тањири са профилисаним ободом
- -зделе (чиније, дубоки тањири) са стопом
- -зделе са наглашеним аменом
- - зделе са стопом и шупљином у коју се убацује жар како би јело било топлије
(карактеристика 3. слоја)
Тањири и зделе су различито украшени , углавном у унутрашењосто посуде. Срећу
сер мотиви птице, сунца, гео мотиви, троуглови по ободу- Јављају се и печати, тј.
Украси изведени печатирањем (Кртст), који ће у 3. слоју постати још развијенији и
сложенији. Има и оних који су уктрашени уцртавањем једноцставних шасра.
Слој 4 10.век
1.Поклопци
2.Тањиири и зделе
-различити облици
-украси се зуглавном налазе на дну плићих тњира и здела у овом прериоду почиње и
сликање посудаа, зграфифито и урезивање цртежа. Мотиви су разни: птица, 2 птице,
коњ са крилима, фантсастичне животиње, актови и др.Слични укрси се срећу и на
минијатураама истог периода, а представе птица су сличне представама птица на
прстењу. Сликају се и ободи неких тањираа, углавним глеђосаним мрежастим
украсом
3.Крчази
-различити облии, са 1 или2 дршке, дугме на дшци
-сликање, од мотива се среће врежа
-сличан материјал у Украјини
Амфоре
У 9. в. Су све сличне израде; раде се не витлу, пресек им је жуте светле боје, а
површина беличасте и жућкасте. Од старијих античких амфора разликују се потањим
дршкама и по томе што им дршке почињу испод обода и иду до средине врата. Јављају
се и водоравна ребра, жлебови- Свач, Будббва.Срећу се и печати радионица перрчника
1-2цм
Особене врсте амфора налазе се као незаобилазан прилог на гробљима у Бугарској.
Накит
-слабо познат; карактеристичан је накит из Коринта
1.наушнице-лунуласте, сличне карантанским, у 9.в.; од сребра су а лунула израђена у
техници филиграна; при дну је6 гроздоликих гранула и између њих 2 концентричма
круга; јављају се у Бугарској (НИшевско, Грубеново) и на Сицилији
2. наруквице- карактеристичне су оне од стаклене пасте и то у 10.в. и јављају се у
унутрашњости Балкана
3. прстење- украшено крстом
4. копче. Са Крима 9.в., на шарнир, сличне мааађарским; имају биљни мотив(копче
које су у употрби код Мађара и бугара су визаантијског порекла
5. огрлице- сачињавају их перле од стакла или од злата
Стакло, чешљеви, керамичке плоче као украси за зидове цркава и паалата.
ХРВАТИ
-ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ
Најранији подаци о Хрватима налазе се код К.Порфирогенита поглаавља 29, 30, 31. По
њему, они долазе из Беле Хрватске, пре Срба и 3 год. Ратују са Аварима, па их
протерују. Од насељених Хрвата, један део се одвојио и населио се на граници
паноније и Илирика (''негде на саве'', око Б:Градишке), одржааавјући добре односе међу
собом. Прва група Хрвата населила се између Истре и Цетине ( НИн, Задар), испод
Велебита.
Бела Хрватска се по Порфирогенитту налази у суседстввву Франачке (Немачке) и
Турске (Маађарске), поред Беле Србије. По руским истраживачима, Бела Хрватска се
налазила на простору Украјине и Гаалиције. Хрвтаи се поињу међу племенима која су
укључена у Кијевси савез. Једна група научника сматра да су Хвврваати дошли на
Балкан око 800. г. (Н.Клаић, Маргетић и др.).
Хрвати се насељавају у време цара Ирааклија 610-641, протеравши Аваре са територије
Далмације. Исти цар их је и покрстио. Не зна се одакле су дошли, вероватно из
данашње Галиције. Мисли се да су живели у околини Кракова.
778 Франци заузимају Истру, а 799 нападају Хрвате. Ун борби гине фурлански марк-
гроф Ерих. Његов наследник Кадолах покорава Хрватску до 803. Далматински градови
и Венеција предали су се Карлу Великом, а мир је склопљен 812, по коме Истра остааје
Франаачкој.
Због насилног спровођења феудализма и увођђења хришћанства долази до побуне кнеза
Људеввита, који819.г. побеђује Кадолаха, па му се прикључују Доња Панонија и
Тимочани. Неки Словени остају на страни Франака, међу њима и кнез Борна, воођђа
Гудушчана. Људевит је поражен на Драави, али усппева да победи Борну на Купи.
Следе франачки походи на Хрваате 820 , 821, 822 , а Људевит се склања код Срба, да би
касније био убијен 823.
Од 828 фран. Власт у Хрватско слаби и кнежеви постају саамосталнији. Далм. Хрватске
потпаада под власт краља Италјије.
За време бугарског хана Пресијана извршен је 1. напад на Србију, а у време Борис
аМИхааила и на Србе и на Хрвате, али безуспешно.
Сматра се да у хрватској влада кнез Мислав 836-845 који пребаацује престоницу из
Нина у Клис.
Среввдином 9 в. Оснива се тема Далмација са седиштем у Задру,. Рватском влада
Терпимир 855-864. Њега наслеђују синови Петар, Здеслав и Мутимир (непуздано). У то
време долази до поновног покрштавања Хрвата, оснивају се епископије, а у Нину се
оснива Хрватска биспупија. Смењују се кнежеви Здеслав, Домаагој, Браанимир. У то
време избија борба између ррриммма ии Визаантиијјее окоо покрштаваааа, а Бранимир
стаје на страну Рима. Далматинским гадови су потчиињени Цариграду. Византија у тоо
врем,е плааћа данак Хрватттима. Хрвати се тада поовезују а Нереетвљани и ту
побеђују 867 Млечане код Макарске. У црквеном погледу градови су били ктолички.
После овог сукоба Рим и Цариггграад се мирае и заједно боре против словенске
сллужбе у цркви. У време кнеза Мутимир 888-901 нинска бискупија постаје сплитсккка
надбискупија. Овај ввладар влада у иииитсо време када и српски кнез Мутимир.
Крајем 9в појављују се Угри, а избеглице беже у Хрватску. Мискли се да је кнез
Томислав910-930 иступиоо као заштитник Словена и присајединио је Посавину
Хрватској. Буг. Цар Симеон заузима Србију 924 а потом напдааа Хрвватску где је
пораажжен. Хрвати склапају савез са Византијом и добијају од ње градове. У Сплиту је
9225 одржан црквени сабор у коме уучествује и захумски кнез Михајло Вишевиић, где
је хрватска бискупја са Гргуром на шчелу прикључена сплитској надбискупији, а
словенска служба је забраањњена. Та борба је коооначно завршена927 на штету
словвна, када је укинута нинска бискупија.
У Хрватсској се смењују ввладари, а она временом поччиње да слаби. Хрвати од 995
нападају млетачке бродове. Са ЈИ се шири Самуило који продире у Хрватску све до
Задра.
У хрватсској избија грађански рат око10000 у који се мешају Млечани и оссвајају Задар,
Трогир, и Ссплит. На престо долази Крешимир 1000-1036. Хрватска 11102 пада под
Угарску- битка на Петровој гори.
Археологија
У Хрватској аархеологији најбоље суу испитана гробља и цркве док се о насљеима
веома мало зна.
Грробља 7-9в
7в сспааљивање се среће у 2 случаја на лок Кашић-Маклиново брдо и на гробљу у
Петоошевцима.
На лок Каашић-Маклиново брдо пронађени су уломци грнчаријеее код којих је
реконструисано неколико урни. Урне су биле укопане у земљу најдубље до 0,50м.
Покојници ниису спаљивани на месту укопа урне, неего је то чињено на ломачи даље од
места укппопа. После укопа урне, изнад је направљена мања или већа хумка. Урне су
прављене на спором витлу. Аналогије за овај налаз налаазе се углавно у Чехословаачкој.
Цео наалаз се датује оквирно у 7в.
У новије време у Пприморју је откривено још урни. Истичу се и гробља са урнаама код
Пуле и Бакар код ијеке.
8-пр.пол-9 скелеетно сахрањ- Хрвати су непосредно по доласку наа пподручје
Далмације, под утицајем аутохтоног романизованог илирског становнииштва,
напустили обичај спааљивања и прешли на скелтно сахрањивање у гробљима на
радове. Тај најстаарији хоризонт гробаља назива се и пагански хоорииизонт тј.
Грообоови пре покрштавања Хрвата. Тај хоризонт се оквирно датује у 8 прпоол9в.
Гррробља 8 пр пол 9в распрстрањена су углавномна подручју сев Даламције (околина
Нина, Равни Котари, јужни делови Буковице уз десну обалу Крке). Пагааански
хооризонт мање је зааступљен у средњој Далмацији изммеђу Крке и Цетине.
Гробља се смештена углавном на нешто узвишшеним пешчаним теренима.
За сахрањивање су употребљиване и праисторијске хумке.
У склопу сахрањивања 8.- 1/9.в нијјје постојала истовремена сакрална архитеектура,
као што је то био случај код млађег хоризонта старохрватских некропола, 9.-11.в., где су
сее гробља формирала окко сакралних објеката.
Сва гробља припадају типу гробаља на редове.
Истичу се следаећа гробља: Нин и околина- лок. Материза ( 25 гробова); лок. Св.
Криж; трослојно гробље коод иистоимене цркве /( 55 гробова из 3. слооја ); лок.
Ждријац, два истттовремена, одвојена гробља ( источно са 56 гробова и западно са 278
гробова ); Кашић и околина- лок. Маклиново Брдо ( 55 гробова ) и гробље са спаљеним
покојницима; лок. Разбојине ( 37 гробова ); лок. Главчурак ( 15 гробова ),; Смиличић,
лок. Кулица ( 5 гробобва ); Биљане Доње, лок. Трљуге ( 17 гробова ) и дрр. Гробља.
У оквиру паганског хоризонта, срећу се 4 типа гробова:
1. гробови у обичној , земљаној раци ( овалне )
2. гробови у земљаној раци са делимичном употребом камена ( по један камен
поред главе или ногу; већи или мањи број камења са стране гроба; камен под
гллавом покојника ); овај тип гробова је најзаступљенији
3. гобови са каменом гробном архитектуром- овај тип може се поделити на две
вааријаанте:
- са једним редом необрађеног камена посављеног у около покојника; гробови
овог типа хоризонта 10.- 11.в. имају преко камена пллоче , док их пгански
хоризонт не садржи
- са каменим ллпллоочама постављеним вертикално уз коостиур; свви гробови
овог типа имали су преко камене плоче; гробови могу биити: овални,
четвороугаони и трапезни, овај тиип гроба је најзаступљеније у хоризонту 10.-
11.в.
4. гробови у примитивним, дрвеним сандуцима
Релативна дубина укоопа на истраженим гробљима креће се од 0,20-преко 1м, а
највећи број гробова налаазио есссе на дубини око 1м.
На свим гробљиммма из 8.-1/2 9.в. оријентација гробова била је перетежно И-З, са
главом на зпаду, сс већим или мањим одступањима од дтог правца. Покојник се
полагао у гробну раку на леђа са главом на затиљку, испруженим ногама и рукама
спуштеним низ тело. У паганском хоризонту, није ретка појава две или више
индувидуа у један гроб. У двојним и тројним гробовима овог периода , сахрана јее
увек извршена истовремено, за разлику од хоризонта 10.-11.в.
Над гробом се приликом сахране вршила погребна гозба ( прилози пппосудаа у
гробу, разбијене посуде над гробовима). У посуде се стављало јело или пићће. У
гробовима су се наллазили и уломци од ритуалног разбијања посуда над гробом,
приликом вршења погребних гоозби ( даћа ). Као ритуални чин сматрају се и
постављене камена плоче на телу покоојникаа.-Међђу паганске обичаје припада и
паљљење ватре надд гробовима. Уз наведене појаве, јавља се и новац, који је нађен
као обол код покојника ( у устима или рукама). Покојник се сахрањује у својоој
одећи и обући.
У гробовима хоризонта 8. –1/2 9.в. налази су били веома бројни. Сви налази се могу
поделити у неколико групаааа : оружје, предмети свакоднеевне употребе, ситни алат,
накиит, украсни делловии ношње и остали наллази.
Пређице – 8в
Копља – од гвожђа
Врхови стрела – од гвожђа разних типова величина, углавном типа ластин реп
Кључеви – од гвожђа
Шила – од гвожђа
Стакло – једна стаклена боца и 2 стаклена чаше из некрополе Ждријац код Нина, датују
се на поч.9в. Овде су можда доспелле из Италије, посредством Франака. Чаше имају
редра која се спуштају низ тело чаше или су украшене ребрима од стаклене пасте. За
сррееедњи век је особена равна стопа на чашама, док аантичке чаше омају коничну и
уздигнутуу стопу. Боца је украшена пластичном валовницом и ељефним венчићима
Предмети од кости
Чешшљеви – дворедни, с једне стране зупци су шири, с друге ужи; украашени су
урезима
Иглеенице
Предмети од рога јеелена – без јасн е наамене, вероватно кутије за со ; украшени су
приказима религијских сцена везаних за шааманистички култ мртвих, потсећају на
аавареа овде доспеле као плен или као последица мешања словенског и аварског
становнишштва
Налааз из Триииља код Сиња – случајни налаз златног женског накита из гроба
хрватске одличице (Ћерка жжупана) ; визнтијси увоз, налаз се састоји од:
-златна оглица саставњена од шуљих јагода
-2 златна дугмета, урашена гранулама
-3 пара златних грооздоликих наушница, различите величине; Караман различиту
величину науушница тумачи на следећи начин: Величина наушнице одговара старосном
дообу покојнице (дете, девојка, жена); имају 2 клленцаод 3 реда јагода; горњи део
карикаа (део) израђен је у техници филиграна; привезаак је у облику стилизованог
грозда; овај тип византијске наушнице јужнословенски златари су прихватили и врло
дуго опонашали у разним варијантама, било у сребру или у бронзи; дакле, ради се о
прототипу и узору зс све касније словенске гроздолике наушнице; датују се у др. Пол.
8.в. и пр. Пл. 9.в.
-златни прстен са црвенкастом стакленом пастом
- златни солид цара Константина 5. Копронима 7441-775
СРБИ
Исторријјски пподаци
По подацима Константина порфирогенита, Срби у 10.в. насељавају следеће територије:
- Дукља, почиње из залешђа Драча до кањона Мораве, са границом према Србији
коод Никшића. За њу се каже да у њој не живе Срби.
- У залеђуу Дубровника, са центром код дданашњег Требиња
- Захумље и паганиија ( Наретвљанска област, обухвата хвар, Брач и Мљет); није
јасан положај Пељљешца, тј. Да ли је он у Захумљу илине. Паганија се зоове
тако јер су они ппоследдњи ппримили хришћанствр.
- Србија се простирала у залеђу Дукље и у плллланинскоој области Динаре
- Хрватска се прооотеже од Цетине до истре. Граница према Србији код Ливна и
према Цетини.
- У ТРавунији и Конавлима живе и Срби, а у Захумљу је владао кнез Михајло
Вишељић, из племена Литеика, који се ссреећу на ушћу Висле.
- У СРбији се помињу и градови, у Босни град Соли ( ТУзла) и жупа Срб на Уни.
- У Метохији се поммиње Дрстеник.
Покрштавање Срба падаа у време владе цаара Василија 1. Македонца 867.- 886.г. У
Србији у то време влада кнез Мутимир 860.- 891./2.г. Он се сматра ујединитељем
Србије. Папа Јован 8. ппише Мутимиру да своју земљу ппотчини Методијевој
панонаској Епископији 883.г.
Синови Мутимира су : Првослав, Бран, и Стефан. Пагани се повезујју са Хрватима и
887.г. побеђују Млечане код Макарске. Венеција плаћаа данак Хрватима и Паганима.
У Хррватској долази до поделе на световну ( Византијс ) и вцрквену ( Рим) власт.
Угри долазее 896.г. и пљачкају Панојжнију и долину Мораве. У борби са њима гине
кнез Бреслав из облассти Саве и Драве. Избеглице стижу у Угарску и Бугарску. Из
тоог времена потиче и податак о ппобеди Угра над Бугарима код Београда.
Цар Симеон бугарски 889.- 927.г. покушава даа у Србији доведе свог човека и
савезника, али без успеха ( Петар, Павле, Захарије и др. ). Бугари зато нападају
Србијју 920.-924.г. , аали их Захарије побеђђује. 924.г Симеон креће са великоом
војском, побеђује Србе, расељава становништво и приппаја Србију Бугарскоој.
Избеглицце беже у Хрватску и Византију. Бугари после тога нападају заједно са
МИхајлом Вишевићем 918.-9950.г., али трпе пораз.
После смрти Симеона кнез Часлав 927/8.-950.г. , син Клонимира бежи из
заробљеништва и уз помоћ Византијје обнавља Србију са Босном и Травуннијом.
Брани сееверне границе од Мађара, када и гине на Сави, где је била граница Србије.
После овог догађаја има врло малло подаатака о Србији, јер се ту завршава дело К.
Порфирогенита.
На ЈИ се оснива Самуилова државаа- савез слловенских племена. Ова држава је
заменила Бугарсаку, али је уништена 1018.г. У међувремену је Самуило освојио
Дукљу и Србију и заробио кнеза Владимира, савезника Византије. Он влада од краја
10.в до 1016.г када га је убио Самуилов син.
АРХЕОЛОГИЈА
-Гробља
Срби се од 5.- 10./11.в сахрањују спаљивањем и полагањем остатака на громилама.
На основу њиховог пшоллложаја закључчује се да су Срби имали сточарску
привреду у овом периоду.
Конструкција на дну громиле може бити остатак култног огњишта, од запечене
земље.
У громилама се среће и керамички материјал. То је класично словенско посуђе
( лонци ), украшено валовницама или неукрашено. Поред тога, има и Византијског
посуђа ( лонци), рађеног на брзом витлу. Поред грнчарије, у громилама се јављају и
гвоздени клинови.
У Лужичкој области, у Немачкоој испитано је гробље саа громлама у Гарово.
Грообоови потичу из 8.-10.в. ( на основу грнчарије која је рађена наа витлу ). Нађене
су и С каричице. На дну громиле су нађени остаци дрвета ( гар) . На површини
громиле су нађаене спаљене људске кости ( претпоставка да је урна била на врху
громиле ). Громила је била засута земљом.
Са примањем хришћанства напушта се спаљивање. Скелетна гробља 9.- 10.в је онај
случајан из Чечана ( рановиз. Утврђење- рефугиум 6.в.). Ради се о брду код села
Дубовва, огранак планиннне Чичавице, удаљеном око 8 км ЈЗ од Вучитрна.
Обрађујућии земљиште, мештани су нашли меални алат, новац ,накит и др. Посебну
пажњу је привукао налаз средљоњовековног накита који се састоји од оштећених
наушница и два прстена.
Систематски је истражено гробље у Матичану код Прриштине ( ''69.-73.г ), на лок.
Брег. Ради се о скелетном гробљу, а укупно 112 гробова који образују неправилне
редове. Умрли су сахрањивани у земљаним ракама, понекад уз употребу дрвених
заштитних елемената. Покојници су оријентисани З-И ( с главом на З ). Најбоље је
познат наккит, датован у 10.-11.в.
Насеља
Истражена насеља су веома ретка, сл. Громилама, а истиче се вишесллооојнно
бнассеље у Батковићима код Бијељине, лоок. Јазбине. Ово насељље је једино до сада
ископано.
Насеље нема укопаних објеката, то су углавном колибе грађене изнад земље. Има
индиција да ссу грађене на стубовима. Основа им је правоугаона, криужна или
поллукржна. На средини објеекта се налази и ватришште.
Насеље се налази у равници и датује се од 7.- 14.в.
Налази су типично ранословенски. Од грнчатрије среећу се различито обликовани
лонци, украшени чешљем. Ипак, разлике у односу на Подунавско, Средње и
Источно Балканско подручје одређују ову грнчарију као српске налазе 7.-9.в.
Карантанија
Историја
Део Словена, при крају 6.в., под прритиском Аваара, населио се у два таласа, на
западу све до Фурланске низије, извора реке Драве и Муре и ппподдручја Енса
(Аниже) и Трауне, на севру до Дунава, најугу до ккКупе и Јадрансског мора, а до
Блатног језееера на истоку. На запааду су им били сусседи Лаангобаарди, на СЗ
Франци и Бајури, на северу Морављани, а на истоку Аавари.
Око 623.г. настаје Самов племенски савез , обухватајући поллапске Србе, Чехе,
Моравце, Словеенце, простире се до саавве. Савез траје до 658.г. Након тога,
Карантанци настављају своју самосталлну историју.
Окоо 625.г. Лангобарди заузимају долину реке Зиље, која се улива у Драву.
Око 6288.г. Карантиинци ппобеђују Бааварце. Тада франаачки краљДагоберт напада
Словене, ал бива поражен.
Око 630.г. Карантанијом влаада кнезВалук. До 750.г. Карантанија је ссамостална, а
до 8200.г. је имаала саамоуправу под Францима.
Око 664.г. Карантанију нападају Фурлаанци, али трпе пораз. Онии опет упадају око
705-7200.г.
Око 7330.г долина реке Зиље је поново прешла у руке Карантаанаца.
Средином 8.в. расте притисак Обра на Карантанију. Таада Баварци дижу устанак
против Франака, Карантанци им ппоомажу, али око 7440 ФФранци поообеђују
савезнике. Потом следи напад Обра на Карантанију, па кнез Борут (влада до
74888)тражи помоћ Баварацаа, добија је , али истовреемено се Карантанија
потчињава Францима. Карантанија даје таоце Горазда и Хоотимира, сина нећака
Борута, који су и покрштени.
До почетка 9.в. сачувана је у Карантанији унутршња самоуправа. Најпре влада
Горазд 749-751,2, а после њега Хотимир ддо 769. Карантанија се тада ппотчињава
Салцбуршкој цркви, а Хотимир уводи данак у корист цркве. Словени дижу устанке
против Франака 765, 769-772. У међувремену се оснивајууу манстири, а бааварски
војвода Тасило подиже манастир у Инихену 769 и Кремсминзеру 777.
Каааарло Велики помера границу Франачке до Фурланске низије 774, заузима Истру
778, а Карантанија и Баварска падају под непосредну власт Франака. Ускоро следи
покооооооравање Обра, а црквена граница Салцбуршке надбиискупије спустила се
до Драаве, све под јурисдикциијом парријарха у Аквилеји.
Франци колонизују и понеемчавају Словвене у Панонији. Све то се прекида
доласком Мађара, који уништавају цркве у Паанониј.
Карантанија се простирала између долине Дунава на севееру, а на југу је
обухваатала долину Драве. У данашњој Словенији живели су Словени којима је име
непоознато.
Архееологија
Археологија Караантанаца може се поделитии на следеће фазе:
1. Карантанска култура 7-пр.пол.9.в.
2. 2.кетлаашка култура(Котлацх), др.пол.9. 10. и поч.11.в.
Заједно, у литератури се зову Караантанско-кетлашка култура или културни ккруг.
Овај културни круг заузима простор у који улази Словенија, аустријска Корушка и
Штајерскаа, делимично Доња и Горња Аустрија и деоо италијанске Фурлааније.
По П.Корошец, карантанско-келташки круг се дели на групу с керамиком,
карантанску и кетлаашшку фазу.
Каарантанска култура
Углавном је позната по гробљима, а насеља су слабо испитана. Главна налазишта су
Блед-Брдо, Блед-Пристава, Бохињска Средња Вас. Култура се дели на 2 фазе:
1.5880-700, можда група са керамиком
2.700-750
Грнчарија – типично словенска, јавља се као прилог у гробовима, углаавном су то
лонци
Накит – везује се за Визаантију и не разликује се много од оног познатог у јужној
Бугарској.
Наушнице – у 1. фази више типова:
-каричице, могу бити обичне; каричице са ппетљама; могуће је да на каричицама
висе привесци; каричице са ланчићима који висе; каричице са шуппљом јагодом;
карииичице са више шупљих јагода од стаклла или метала, који висе каоланчић
-лунуласссст, на пробој, с јагодама и спиралним жичицама; јављају се још од 586-
600
у 2.фази:
-каричице, долази до финије ообраде кукица, крајеви су леппо обликковани и лакше
се каче
-лунуласте, са утиснути тачкастим украсом
Прстење – слично оом које се јавља од далмаааације, преко Паноније до Словачке,
Моравске и даље на запад.Углавном се среће прстење од лима са отвореним
крајевима, са једноставним украсом на рромбоиднон плчици или са тракастиим
украсом.
Фибуулле- у 11. фази се јављају круужне фибуле од танког бронзаног лима, кје са
задње страане имају механизам за заакопчавање. На средини фибуле може бити
украс од стаклене пастее, а могу бити и рађеене у техници филиграна. Мотиви су
обично биииљни, понекад са сликом крста, јагањца или орла, а понекаад имитирају
плетерну орнаментику и др.
У 2.фази се јављају лучне фибуле, са две кружне илиполукружжне сстопее,
украашене гравирањњем; са друге стране је ммехааниизаам за закопчавање.
Остаало
Поред накита, у гроговима се појављују и остали карактеристични налази, нп.
Нопжеви, кресива и торбице.
Кетлашка ултура
И за ову културу каарактеристична гробља, док су наасеља слабије позната.
Главааааа налазишта су Крањ, Блед-Пристава, Птуј. Особен је накит франачког типа.
Накит
Најособеније су наушнице и фибуле
Наушнице – има више типова:
-каричице са карактеристичним задебљалим крајевима
-лунуласте наушнице, којих има више подтипова:
а)лунуластее, украшене гравирањем
б)лунуласте ливене, могу имати удубљења за емајл који ту може бити постављен,
али и не мора
в) лунуластее са вегетабилним мотивимаа, мрежама , плетеницама
г)лунуласте, украашене цик-цак линијаамааа
Од мотива се још срећу и ликови пантера, орла, јаггњета или крста.
Фиибуле – углавном лучне, саа две кружне стопее, украшене гравирање
Коппче – кружне, вишебојно украшене (плава, зелена, жута, црвена бојаа)
Прстење – од лима, са отвореним крајевима, украшени на ромбоидној плочици
кружићима
МАЂАРИ ( УГРИ )
- историјскки подаци
Мађари воде порекло од Фино-угарских племане. Почетком н.е. живе источно од
Урала, на Обу и Иртишу. Од 5.-7.в. носиоци су Кушна-Ремковске култууре; то је
савез Угра и турских племена. Тада живе у сливу Беле реке, а од Каспијског мора их
одвајајју турска лплемена. Тзв. Магна Хунгариа постојидо средине 9.в.
По К.Порфирогениту, живели су у степама , у лЛевадији, заједно са Хазарима, са
коојјјјимма су били и у савезнишштву. Потом прелазе у Етелкуру ( између Дњешра и
Стрета). 862.г. упадају у Франачку, заједно са Хазарима, а окко 881.г стижу до Беча,
па на позив Византије 894.г., пљачкају Доње Подунавље. ПЕчењези 896.г. побеђују
Угрре и ови прелазе у Панонију, да би се око 898.г. населили око Будимпеште.
Први њихов вођа био је Арпад 896.-907.г. који је основао династију Арпадоваца. Од
898.-950.г. следе бројни напади Угра на з. И с. Еврооопу. До 99906.г. покорили су
Веллику Мораву и заузели њен источни део , а 907.г. побеђују Баварце код
Братиславе. У Панонији дуже ссе брани само јјош кнез Глад, и коначно је освојен
927.г. Око 907.г. Глад је поражен код Ковина. Око 950.г. приликом борбе саа Угрима,
у Сави се удавио српски кнез Часлав. 955.г. немачки цар Отно 1. побеђује Угрее код
Аугсбурга, на реци Леху, а они од тада прелазе на седделачки начин живота.
После Арпада влада Токсуни 907.-972.г. и у његово време долази до сукоба Угра са
Печењезима, који се спуштају у Доње Подунавље. Потом на престо долази Геза
972.-997.г., којји прима хришћанство.
После њега , на престо долази Стефан 1. Иштван 997.-1038.г., који крштава сву
земљу, оснива и доводи бенедиктинце. Папа Силвестер 2. оснива архиепископпијју
код Ђера 8 Гвор ) и даљје Стефану и 1. круну, уз звање апостолског краља.
АРХЕОЛОГИЈА
- може се поделити на следеће фазе:
1. до 896.г.
2. 896.-955
3. 955.-1000.
4. 1000-1240. ( долазак Монгола ) , у ооквиру Бјелоообрдске културее
Насеља
- нису истражена, јер су Мађари до 955.г. ноомадски народ; зна се да ссу
становали у шаторима
Сахрањивање
- у 9. и 10.в. –скелетно, окренути на леђа, глава је на западу или ЈЗ; у обичним
овалним ракама, положени нна дно раке или у ниши саа стране; гробља су на
редове; покојници се сахрањују у одећи, са оопремом и накитом ; мушки гробови
садрже и делове коња, а не целог коња као пре ( глава са кожом, реп, доњи
делови ногу и др. ) којји могу да се ставе у посуде
- женски гробови , поред накита, садрже и пршљенке и ножиће, као и кресива;
- од примања хриииишћанства , сахрањују се на хришћански начин, ор. ЗИ
- прво истражено гробље је ТАНКРевка, наа ушћу Каме у Волгу; датује се
углавном у 9.в.
- предмети у мађарсиким гробовима су ппореклом из степа између Црног и
Касппијског мора до области Кавказа ( сабље, појасеви, коњска орма саа
сседллом и узенгијама, лук и стреле ); овакви налази су познати и саа Балкана
НАКИТ
- особен за Мађаре; није поознат на Балкану
- за женске гробове су карактеристичне наушнице; има више типова
- ииздвајају се наушнице кооје имаају израззито дугачак привезак од окачених
шупљих јагодаа на издуженој карици, као и на горњем предњем краају
разлличчито изведене додатке
Наруквице
- од увијене жице са кружно облликованим крајевима, могу бити и отворене
тракасте са апликацијама на крајју
Сасвим нова појава у изради накита су тзв.двојни оккови за окковратник хаљине.
Рађени су од пресованог, и најчешће сребрног ллима, који меоже бити и позлаћен.
БЈЕЛОБРДСКА КУЛТУРА
Историја Славоније 10.-11.в. је непозната. Вероватно је она ббила област неког
словенског племена. Са заапада се ослањала на Хрватску, са југа на Србију, а са
истока наа Бугарску. У Славонији, хришћанство није ухватилоо дубљег коорена све
до 2/211.в.
Бјелобрдска култура је настала мешањем мађарске и културе словенског
становништва које је овде жживело. Обухватала је Мађарску државу ( Панонски
басен, Ердељ, Трансилваанијјја, Посавина, повремаано српскко Подунавље, Босна,
Хрватскаа, Славонија, на ссеверру Словачка, источчна Аустрија). Име јее добила по
откривеном гробљу уу Бијелом брду код Осијека, на ушшћу Драве у Дунав ( гробље
је открио Ј.Бруншмид).
- пподела на ддве фазе:
1. – старијја- 2/210.в. до 1/211.в.( од битке код Аугсбурга 955.г.до угушења
ппобуне 1046.г.) ; ову фазу одликује велика количина накита, углавном
бронзаног, ређе сребрног
2. – млаађа- 2/211.в до 1242.г. ( од ппотпадања ппод мађарску власт и
христијаниизације до најезде Монгола ); оову фазу одликује мммањак накитаа и
осталих преддммеа, преооовлађују само сребрне С наушнице
Поједини облици бјелобрдске култт. Појављују се већ у 9.в. ( у мађарским
гробовима појава С каричица)
Култура се распростиире у Славоннији , сев. Словенији, Војводини,
равничарским предалима сев. Босне. Среће се и у Мађарској и Словачкоој, а
бјелобрдског материијала има и у Далмацији и сев.Србији. Носиоци културе били су
земљорадници.
У Славонијии главна налаззишта су велика гробља у Бијелом Брду код Осијака и
Лијева Баара код Вуковара. У Б.Брду откривено јје 232 гроба, а датуује се у 27210.-
1/211.в. У литератури се овај лок. Помиње кпод називом Б.Брдо 2., јер је у близини
откривена и старија средњовекоовна ннекропполла, названа Б.Брдо 1. У Лијевој
Бари откривено је 450 гробова 10.-11-в- На овим гробљима нађен је богат бронзани
накит, којји се ссастојји оод наушница, кррутих огрлица ( торквеси ), наруквица ии
прстења. Накит ссе израђује од броонзе или лошег среебра, угллавном у техници
лливења и искуцавања.
Наушнице
- најособеније су карике са С завршецима ннаа једном крају; јављају се већ у 9.в.
каооо вид јједноставног словенског накита, а затим ссе ширее до Балкана; ове
каричице су нађене и на Лаби и то показује јединствену ношњу, а не област
распростињања културее; од 10.в ( позлаћене, посребрене ) до 12.-13.в. каче се
поред ушију
- обичне каричице, реетко се користе
- наушнице кооје подражавају '' волинске'' византиијске израде;; ретке су раде
ливењем од бронзе или калаја у двоструким калупима; по М.Ћоровић-
Љубинковић накит којји се налази на налазиштима уз Дунав и Саву је
бјелобрдски, међутим, то ниије доказано јер тог накита ( гроздолике наушнице )
нема у Панонији; у Барањи од лошег сребра
- наушнице са привеском у облику стиллизованог, веома упрошћеног грозда, због
којега се још називају и '' гроздоликим'' наушницама; раде се ливењем у бронзи
или лошем сребру, а својим обликом оппнашају ллуксузне византијске наушнице
од племенитог материјала, украшене филлиграном и гранулацијом
Огрлице
- омиљене су оне направљене од увијеног једног или два жице, са петљом и куком
на крајевима- торквеси
- оглице саастављене од бобаца од стакленаа пасте, разних металних, коштаних
и других привезака, алли су оне малобројне
Наруквице
Имају 3 облика
- сличне огрлицама од увијене жице, са петљом и куком на крају
- ливене од бронзе, имају наспрамне главе барских птица са отвореним или
затвореним крајевима (змијске главе); могу имати тело од уплетене жице, а на
крајевима ливене птичје главе
- ливене наруквице округлог пресека, отворених стањених крајева
Прстење
- једноставни бронзани обрчи, глатки или нарецкани
- прстење од тордиране жице
- прстење од ссребрне лимене траке са лежиштем за полудраги камен
- једноставно, тракасто, понекад са неким испупченим украсом (птице, цртице)
Прапорци – бронзани или гвоздени, украашени цртицама
Двојни срцолики привесци – ливени од бронзе, пришивају се на одећу (на руб хаљине
илли као крагна); називају се и кукице ( у мађа. Гробљима су од сребра); могу бити и
саставни део огррлице, заједно са перлама (Птуј, Гомјеница)
- овакви налази су датовани новцем првих мађарских владара, до сред. 11.в., а у
11.в. оваај накит; остају само с-каричице
Гробља - обична у правим редовима; раке су ископане у земљи, правоугаоне; покојници
су положени на леђа са прекрштеним рукама у каснијем преиоду; неки гробови имају
траагове сандука или угљевља (кађење помоћу луча); у гробовима се може појавити и
посуда (10-11 в.) као и сабља и коњска орма до 11.в.
Насеља – слабо испитана
Грнчарија
Већа количина грнчарије нађена је у једном већем укопу нејасне намене код Јанковаца
близу Винковаца. Ту су у великом броју заступљени лонци, међу којима има и великих
и сасвим малих, а ни зделе нису ретке. Све је украашено уобичајеним словенским
украсом, углавном изведениим чешљем. Грнчарија је прављена у неколико радионица,
од којих је једна као печат имала крст. Налаз се може датовати између позног 10. и
раног 11.в.
У Војводини се б.б. култура јавља тек од сред.111.в. Између Ловћенцаа и Фекетића,
јужно од Б.Тополе, откривено је неколико гробова. У њима су наађени следећи прилози:
- кариччице саа с-завршецима
- огрлице са бобицама од стаклене пасте
- лончићћи; мале посуде, неправилне, рађђене на спором витллу, са отиском крста
на једнојод њих; украшене су једноставно, утиснутим линијама и јамицама
испод врата
- новац мађарских краљева Андрије 1. 11047-1060 и Саломона 11063-1074
Сличних посуда има и у околини Панчева.
Оба гробља се на основу новца и осталих налаза у др. Пол. 11.в.
Б.Б. налази 10. и 11.в. има дубоко у унутршњости балкаанског полуострва, наа простору
Косова (Маттичаане) и на Приморју. Ти налаази су овде стигли са избеглицама, а то
показује ппојава појединачних комада накита међу којима као по правилу нема торквеса
и наруквица.
На простору Босне и Посавине на гробљима око Бањалуке и Приједдора, па и у Птују
има свих врста б.б. наакита. Тамо се ти налази мешају са налазима из других култура, а
то показује непосредне везе суседних области. Овај простор су заузимале вероватно
словенске кнежевине са Словенима који су избегли пред Мађарима.
Багруша у Петошевцима
Гомјеница код Приједора – удаљена око 5км од Приједора у правцу југа. Гробље се
налази на лок. Балтине Баре, где је откривено укупно 246 скелетних гробова. Ово
гробље припада типу гробаља равних гробова на редове. Скелетти су ор. СЗ-ЈИ, с
главом на СЗ. Оваква оријентација забеележена је и у Бледу 2, Добрачи и
Михааљевићима. Покопавање је вршено једноставним полагањем у земљу без икаквих
заштитних оквира. Дубина је рел. Мала, 0,40-0,90м. Скелети су положени на леђа у
испруженом положају. Најчешће су руке пружене уз тело или положене у крило(код
женна и деце) или једна у крилу а друга уз тело.
Укопавање на Балтини Барама је било једнослојно осим у 2 случајадвојних гробова: у
једном је гроб младе жене накнадно сахрањено дете; у другом су 2 дечија скелета један
изнад другог. Чешће се срећу истовремени двојни гробови а забележен је и 1 тројни
истовремени укоп.
Налази су нађени у 126 гробова.
Накит
Наушнице – најбројнији налази
- основни тип чине обичне карике, отворених крајева, који се понекад додирују и
прелазе један изнад другог; овакве карике се широко примењују на велико
простору и веома дуго; домаће су производње; има их од најситнијих до
крупнијих, дебљина жице се разликује, преовлаађују оне кружног пресека, мање
овалног, ромбоидног; најчеешће су овалног облика, ретко кужног, а има и
троугластих и потковичастих; у највећем броју случајева крајеви су формирани
отсецањем и углавном се додирују или су мало растављени, односно прелазе
један прекоооо другог
- код карика ромбоидног пресека крајеви су сужени
- код једне карике, један крај је повијен у петљицу а други у квачицу и карика је
затворена
- карика са јједним крајем пповијеним у квачицу
- карика ззавшена вишеструком малом спиралном петттттљпом повијеном према
унутра
- карике на које је аплицирана перла, од стаклене пасте, ретко у словенском
материјалу
- масивне отворене карике на које је ааплицирана покретна бронзана биконична
јагода која може бити аплицирана и на крупне карике завршене петљом и
квачицом, и затворене
Сви ови типови и вааријнте датују се у словенским гробљима обично у 9-12.в., а у
Гомјеници у др.пол.10. и 11.в.
- с-наушнице – ради се о типу у развоју карика; већина је израђена у бронзи, мање
у сребру; нађене су уз скелете свих узраста и оба пола; често су и једини налааз у
гробу, а у једном гробу је нађено 10 ком.
- У с-наушнице уврштавају се и карике чији је један крај скуцан и повијен у
спиралну петљу; овакве карике се често јављају уз с,наушнице или самостално
на многим словенским гробљима код нас (Птуј), као и другде; ове карике
украшене су крупном, биконичном или овоидном јагодом, смештеном углавном
уз петљу
- Издваја се група малих масивних кааричица завршених широко с-петљом из
гр.42, познатих као нитра тип, веома распрострањених у читавом каарпатском
басену, али и даље на југ и север; порекло ираде је можда у околини Нитре у
Словачкој (велики број у гробљима сред 10. и 11.в.)
- Наушнице на које су као украс аплициране перле од сттаклене пасте
- Наушнице са с-петљом чији је украс масивна биконична јагода (иста таква
нађена је у уздољу код Книна)
О с-наушницама расправљали су Нидерле, Ј-Корошец и З.Вана.
Већина овде пронађених с-наушница има аналлогије у многим другим гробљима
(сред.10. до краја 11.в.). Ово је најкарактеристичнија словенска наушница, типична за
налазе б.б. културе.
Кетлашка културна група
- карике са једном јагодом; карика јој је у доњем делу повијена на једном крају у
две петље, између којих је смештена крупна биконична јагода, други крај је
повијен у квачицу, тако да је карика затворена; све ове наушнице изађене су у
бронзи и између њих нема разлике, сем у масивности карике и величини јагоде;
убрајају се у слепоочничарке
У неколико гробних налаза оне су чиниле целину с наушницама с 3 јагоде, кое као и
оне припадају другом културном кругу. Изузеетно су ретке и нису познате у досада
истраженим словенским гробљима, осим у Отону код Книна где су нађене потпуно
идентичне 3 наушнице. Оне ни по облику, ни по изради не припадају б.б. култури.
Овај тип се раазвио из карике повијене на крајевима у петљу и квачицу украшену
истоветно биконичном јагодом, а карика је још једном повијена у петљу (нови тип).
Повијање карике у 2 или више петљи омиљен је начин разрађивања и украшавања
наушница у оквиру накита кетлашке културне групе. На ппетље су као украс веома
често обешени ланчићи, стошци и дурги привесци. Такввве нааушнице, сем са
некропоа Карантаније, познате су у Хохенбергу и Крунглу, из Бохињске Средње
Васи, Бледа 2, Мејица у Истри и међу наушницама книнског музеја. Повремано је у
доњем делу између петљи била усправно смештена бисферична јагода ( Хохенберг,
Крунгл, Долне Вестонице, Блед 2. ).
Наушнице овог типа са Блатних Барра вероватно припадају кетлашком кругу. Како
се налази ове групе датујју нешто раније и делимично савремано бб култури,, тј. У
9.-10.в., ове наушнице се могу дативати у каснијју фазу овааог раздобља, с обзиром
на њихову комбинацију саа бб налазима у истој гробној целини.
- наушнице са три јагоде, сличне као преетходни тип; три биконичне јагоде
постављене су на доњем делу карике, развијенији примарни тип карике саа
петљом и квачицом, чији је доњи део ппроодужен у виду слова Y и богатим
украсом претворен у основни део наушнице; ккарика, кооја је коод свиих јагода
повијена у петљу, а између јагода обавијена спиралном жицом, порстаје само
везни елемент
- у гробу 133, који лллежи мало изолооовано, на крајњем СЗ делу гробља, ове
наушнице су нађене уз нааушниице саа две петље и јагодом, а прстење
троугаоног пресека допуњавало је овај налаз; овакав облик пстена се јавља у обе
култ.групе, а овде се истиче као најизразитији пример кетлашке
Љ.Караман је објавио 6 истих наушница из Бискупије код Книна, сматрајући их
далм.-хрватским продуктом, по угледу на карантске узоре ( вероватно нетачно).
Датују се исто као наушнице са једном јагодом.( 9.-10.в)
- наушнице са једном јагодом ) у правом смислу)- припадају овој култ. Групи, или
по Д.Јеловинни, тзв.старохрватском накиту; подела на три облика:
1. са мањом, овоидном јагодом, формираном од две половине чији је састав често
декоративно наглашен
Код бронзаних и позлаћених наушниа из гр.216 и на фрагм.јагоди из гр.40 састав
јагоде је једноставно нагашен (сл.у Бискуппији, Лиштану код Бенковца, Горичану у
Придрази код Новиграду); код мале јагоде из гроба састав је наглашен једноставном
двоструком жицом ( сл. Бискупији, Кољанима код Врлике, Кашићу код Задра и
Трибаљу код Црквенице ); код крупнихх сребрних јагода из гр. 64 састав је наглашен
филлигрантском жицом или имитацијом филиграна ( Бискуппија, Главичине, Лука,
Горичин, Брибир ); јагода код наушнице из гроба 152 израђена од мешавине бронзе
и сребра украшена је двоструком филигранском жицом ( Бискупија, Главичине,
Лука, Пллавно, ГОричан, Могорјело ); издваја ссе и више биконична него овоидна
јагода, са наушницама, чији је састав звонасто наглашен и украшен трима псеудо
филигрантским жицама.
2. наушнице велликих карика са крупном овооидном јагодом , богато украшеном
филиграном и гранулацијом или у имитацији ових техника ливењем у бронзи; у
гр.117 нађене су само две крупне јагоде с пипцима док карике недостају ( сл.
Плавно, Брибир ) ; 4 наушнице из гр. 145 на којим се виде трагови позлате,
украшене су доста грубоо м имитацијом гранула сложених у нааспрамне
троуглове измеђа пллластичних лукова. Само једна посребрена наушница има
нешто финије и богатије изведен украс ( сл. Отон, Книнско ппоље, Могорјело,
Клашнице код Бања Луке, Чипуљић ); највећи и најбогатије украшен примерак
ове груупе је из гр.149 чији је украс на јагоди чине лукови и кругови изведени у
имитацији филиграна и гранулације.
3. прелазни облик ( између ове две групе )- наушнице са ситном јагодом, али
украшеном често истим украсом и техником као и крупне нааушнице; ову групу
чине наушнице, сребрне и позлаћене ( 205), једна бронзана и једна сребрна (141),
чије су малле јагоде украшене гранулама или њиховом имитацијом, сложеним у
троуглове који се наизменично нижу дуж састава ( Солин, Бискуппија, Мајдан,
Оточац)
Наушницедалм.-хрватске групе ималле су за узор извесне типпове луксузног
византијског накитаа. Налази ове групе у неколлико гробова чине затворену гр.
Целину, али су комбиновани и са налазима кетлашке и бб културе, што указује на
њихову истовремену употребу.
- наушнице са коленцима припадају претходниј групи накита; јављају се у три
гроба; припадају варијанти кккод којеих су колааенца намотавањем једноставне
или филигранске жице на масивну карику ( сл. Бискуппија, Главичине, Кашић,
Илиџа, Могорјело).
Датовање 9.-10.в.
Птујски град
За последњу фазу б.б. културе 12. и 1/1 13.в.) особеене су само каричице са с-
завршецима. Оне су омиљени сребрни накит на широком простору целог југа
Панонског басена, од Птуја до Вршца. Познати су и златни примерци(Ковин).С-
каричице нису ношене као обичне наушнице, већ окачене о неку траку. Оне показују
део наоошшње, можда капу, са тракама на које су окачене каричице са С-
завршетком.