1.

Nastava – najsistematičniji oblik vaspitanja i obrazovanja koji se sastoji od faza:

planiranje, priprema, realizacija, evaluacija.
® predavačka (frontalna) nastava - receptivno učenje, cilj je prikazivanje jasno struktuiranog
sadržaja prenošenjem znanja direktnim instrukcijama i kontrolom. Prednosti su ekonomičnost,
jednostavnost, lakša kontrola discipline na času, to što neki sadržaji nisu primereni za druge
oblike nastave; nedostaci su zapuštanje socio-razvojnih aspekata, mala motivacija i
zainteresovanost učenika, neuvažavanje individualnih razlika, preopterećenost učenika.
® problemska nastava - učenje putem otkrivanja, cilj je oblikovati saznavanje koje prevazilazi
izložene informacije. Učenici su aktivni a zadatak nastavnika je da omogući uslove za njihovu
aktivnost. Prednosti su što se znanje lakše i brže učvrsti kada se uči otkrivanjem, deca su aktivna
u tom procesu, razvijaju kognitivne veštine, podsticanje kreativnosti, veća sposobnost primene,
trajnost znanja, aktivnost, a nedostaci kognitivizam, odvojenost školskog znanja od života, ne
razvijaju se socijalne kompetencije.
® grupna nastava - podela razreda u male obrazovne skupine, kooperativno učenje u grupama
učenika, opet, nastavnik mora da obezbedi te uslove. Prednosti su saradnja učenika, fleksibilnost
metoda, razvoj kognitivnih sposobnosti višeg reda...
2. Didaktika - nauka o podučavanju, nastavi i učenju
· tradicionalna didaktika - didaktika poučavanja (nastavnik je nosilac znanja, ciljevi su
prenošenje znanja i oblikovanje stavova, sadržaji su organizovani u nastavne predmete,
nastava je frontalna, sredstva su udžbenici, metode su podučavanje i odgovaranje na
pitanja)
· reformska didaktika - didaktika učenja (ciljevi su podsticanje interesovanja i mišljenja,
sredstva su knjige, leksikoni, časopisi, didaktički materijali, slike, filmovi itd., oblik nastave
individualna i grupna, metode su učenje kroz vlastitu aktivnost, igru, rad i projekte,
rešavanje zadataka)
3. Evaluacija (spoljašnja, unutrašnja, formativna, sumativna) – deo nastavnog procesa
koji obuhvata proučavanje (praćenje i analizu) nastave u cilju sagledavanja i razumevanja
samog procesa nastave i njegovih rezultata
- spoljašnja - kada neko ko nije učesnik nastavnog procesa evaluira nastavu
- unutrašnja – kada evaluira neko od učesnika nastavnog procesa
- formativna- “u hodu” služi za rast i razvoj i motivaciju
- sumativna - na kraju, rezultati, ocena ishoda

Sumativno ocenjivanje – ocenjivanje na kraju, nakon tematske celine, završenog časa ili
školske godine. Daje sliku o tome koliko je učenik do tada naučio, šta zna, razume i može da
uradi. Predstavlja pokazatelj i dokaz o postignutim znanjima i nivou stručne spreme.
Formativno ocenjivanje – ocenjivanje u toku pripreme i planiranja ili u toku realizacije nastave.
Funkcija formativnog ocenjivanja je oblikovanje, usmeravanje, i vođenje procesa učenja, tj.
odlučivanje šta i kako učenik dalje da uči, planiranje narednih nastavnih aktivnosti.
ocenjivanje (opisno, u rangovima)
a) opisno je izraženo kroz opis konkretnih znanja, interesovanja, ponašanja, stavova, veština,
sposobnosti; izbegava poređenje među učenicima; dominantno je u saznajno-razvojnoj funkciji
b) rangovanje (numerička, slovna, kratki opisi) je izraženo kroz određeni broj kategorija,
učenici se porede prema stepenu savladanosti nekih zadataka ili promena znanja i veština
pojedinog učenika; u funkciji izveštavanja učenika, roditeljai drugih nastavnika o tome kako
nastavnik procenjuje učenički rang i davanja dozvole za dalje napredovanje
c) oblici ocenjivanja – ispiti i izdvojena ispitivanja (usmeni i pisani), praktični zadaci i
projekti, različite nastavne aktivnosti
d) forme pisanih zadataka – zadaci esejskog tipa, zadaci objektivnog tipa, rešavanje problema
funkcije ocenjivanja
a) informativna (izveštajna) – pružanje povratne informacije, sagledavanje rezultata rada
b) instruktivna (razvojna) – definisanje sledećih koraka, pravljenje plana daljeg rada
c) motivaciona (pedagoška) – podizanje samopouzdanja i zainteresovanosti učenika
d) evaluativna (funkcija ovlašćenja) – sumiranje podataka o napredovanju i uspehu učenika,
davanje opšteg suda i/ili odobrenja za napredovanje
4. programiranje, planiranje
® program je dokument po kome se radi u školi, obično definisan preko skupa i sadržaja
predmeta
® programiranje je proces osmišljavanja i doterivanja programa, proces izrade programa
® planiranje je put prevođenja programa u praksu, organizacija sadržaja i vremena
® kurikulum - ono što je aktuelno, što se stvarno dešava/ sve što se dešava u školi između
učenika i nastavnika, uključujući i program, sva iskustva i aktivnosti koje se događaju u školi
® zvanični (formalni) program – donose ga prosvetne vlasti kao zamisao pretočenu u
dokument.
® skriveni program – čine ga paralelni program institucije (organizacija škole, način
grupisanja dece, način izvođenja nastave, pravila ponašanja učenika i nastavnika) i implicitne
teorije obrazovanja (viđenje uloga učesnika, viđenje škole, viđenje obrazovanja)
® aktuelni program – ono što se stvarno dešava
globalni nastavni plan
5. Dokument koji izrađuje nastavnik u procesu planiranja nastave i sadrži raspored
nastavnih tema tokom školske godine naziva se _operativni nastavni plan___
6. Najrasprostranjeniji organizacioni oblik nastave koji podrazumeva grupisanje učenika
prema uzrastu i stepenu znanja u razrede, organizaciju nastavnih sadržaja po srodnosti i fiksnu
vremensku organizaciju naziva se frontalna nastava?
7. Dokument čija je funkcija oblikovanje nastavne prakse i koji u principu donose
prosvetne vlasti, a u čijoj se osnovi eksplicitno ili implicitno mogu naći shvatanja o prirodi
deteta i njegovom razvoju, ulozi nastavnika, načela i ciljevi vaspitanja, načela za organizaciju
sredine.... naziva se _zvanični/formalni program________
8. Kada biste bili nastavnik, da li biste evaluirali svoju nastavu i šta bi smatrali
najvažnijim pokazateljima? Zašto?
9. Tačno/netačno
a) tipično pitanje tradicionalne (herbartijanske) didaktike je kako da prezentujem sadržaj da bi
ga učenici usvojili. TAČNO
b) veoma uspešan je primer ocene u rangovima. TAČNO
c) nedostatak ispitivanja testovima znanja je što omogućavaju pregledanje širokog opsega
gradiva – pa ne bi trebalo da je nedostatak to što pokrivaju širok opseg
d) formativno ocenjivanje se obavlja u svim fazama nastavnog procesa. Piše da je formativno
ocenjivanje- ocenjivanje u toku pripreme i planiranja ili u toku realizacije nastave tkd. mislim da
je tačno
e) debata je polemički oblik razgovora, te ne može biti nastavni metod – pa ona je navedena
među metodama i tehnikama tako da bih rekla da je ovo netačno, i ja mislim da je netačno
f) operativni nastavni plan izrađuje nastavnik – mislim da je tačno, u 5.pitanju sam to dopisala
(videla na netu)
g) skriveni nastavni program čine nepisana pravila koja regulišu delovanje školske institucije-
rekla bih da je netačno jer mislim da je pisani dokument
h) nedostatak zadataka objektivnog tipa u odnosu na druge zadatke pisanog tipa je što
omogućavaju prepisivanje i pogađanje odgovora – TAČNO
i) primena kooperativne strategije nastave, ako je stalna, dovodi do razvijanja pozitivne slike
o sebi kod učenika – TAČNO
j) u okviru instruktivne funkcije ocenjivanja nastavnik može zajedno sa učenikom da
dogovara plan daljeg rada u cilju razvoja učenika - TAČNO
10. Blumova taksonomija
- KREIRANJE – konstruisanje, planiranje, stvaranje, otkrivanje
- EVALUACIJA – postavljanje hipoteza, proveravanje, praćenje, kritikovanje,
eksperimentisanje, prosuđivanje
- ANALIZA – poređenje, organizovanje, dekonstruisanje, ispitivanje
- PRIMENA – implementacija, izvođenje, korišćenje
- RAZUMEVANJE – interpretiranje, sumiranje, parafraziranje, klasifikovanje, objašnjavanje
- PAMĆENJE – prepoznavanje, izlistavanje, opisivanje, imenovanje, pronalaženje
informacija
Sa testa, da se poveže sa vrstom znanja:
- Objasni osnovne prednosti predavačke nastave (Razumevanje)
- Navedi podelu oblika organizacije nastave (pamćenje možda?) i ja msm da je pamćenje
- Osmisli primer opisne ocene (kreiranje možda?)
- ....da li je bilo dilema pri odgovaranju, obrazloži.
11. Odlike tradicionalne didaktike
a) Učenici su usmereni na nastavnika kao nosioca informacija i instruktora
b) Škola se shvata kao misaona i istraživačka zajednica
c) Osnovni cilj nastave je prenošenje znanja
d) U planiranju nastave polazi se od interesovanja učenika
e) Osnovno nastavno sredstvo je udžbenik
12. Odlike reformske didaktike
- B i D iz prethodnog pitanja
13. Zaokruži pojmove koji pripadaju reformskoj didaktici:

rad u grupi
odgovaranje na pitanja
prenošenje znanja
podsticanje kritičkog mišljenja
rad kroz aktivnosti

14. Spojiti vrste nastave (frontalna, grupna, problemska) sa njihovim

nedostacima/prednostima

- Izaziva strah od haosa kod nastavnika - GRUPNA

- Zanemaruje individualne razlike među učenicima - FRONTALNA
- Nespremnost mnogih nastavnika za ovakav način rada – možda grupna? e ovo ne znam, po
meni može biti i grupna i problemska
- Preterana usmerenost na razvoj intelektualnih sposobnosti – rekla bih frontalna i ja msm da
je frontalna
- Rad sa velikim brojem učenika istovremeno- msm da je frontalna najbolje odg, al msm da su
i ove druge dve isto
- Razvija kod učenika sposobnost primene znanja – PROBLEMSKA
- Omogućuje veću participaciju učenika u nastavi - GRUPNA msm da je i problemska , tj.obe
- Nastoji da utiče na celovit razvoj dece – GRUPNA ja bih pre napisala problemska
- pogodna je kada su predznanja ucenika ujednacena – FRONTALNA? možda pre grupna
- ....da li je bilo dilema pri odgovaranju, obrazloži

15. nastavne metode – postupci i procedure koje se koriste u nastavnom procesu;

brainstorming, studija slučaja, konsultacije, debata, akvarijum, predavanje, igranje uloga,
demonstracija, diskusija, slagalica, ledolomci
16. Jedan od pedagoških modela koje navodi Bruner je da nastava treba da pomogne deci
da shvate razliku između ličnog znanja i onoga što se smatra poznatim, što je deo kulturnog
kanona; odnosno da učenike treba dovoditi u situacije da proveravaju lične zaključke, da krenu
dalje od vlastitih utisaka, te da razmišljaju i o znanjima uskladištenim u prošlosti – u kulturi.
(deca željna znanja)
a) Koji način rada u nastavi bi bio najadekvatniji za to (oblik rada, metod...)
Možda studija slučaja jer pokazuje važnost različitih percepcija i pristupa. Onda možda
konsultacije jer pomaže učenicima da razmišljaju o temama različitim od onih iz svog okruženja
i iskustva. Stiče se uvid u tuđe probleme i dobija pomoć drugih u rešavanju svog problema.
Veoma relevantan za stvarni život. I možda diskusija jer omogućava sagledavanje problema iz
različitih perspektiva, razmenu i upoređivanje različitih mišljenja, povezivanje sa ličnim
iskustvima. I možda i debata jer ona traži od učenika da dobro razmisle o razlozima za svoje
stavove.

b) Obrazloži

17. Jedan od pedagoških modela koje navodi Bruner zasnovan je na ideji da je učenički um
tabula rasa, posuda koja čeka da je neko napuni, te se podučavanje vidi kao jednosmerna
predaja znanja; znanje je objektivna datost i treba ga samo potražiti u nekoj knjizi ili poslušati;
proceduralno znanje, znati kako, automatski sledi iz poznavanja činjenica, teorija itd. (deca uče
u didaktički oblikovanim situacijama)
a) Koju vrstu znanja ovaj model nastave nastoji da razvije kod učenika?

Pamćenje
Kreiranje
Primena
Razumevanje
Evaluacija
Analiza

b) Obrazložite odgovor
Ja bih rekla pamćenje jer se valjda koncentriše na poznavanje činjenica, one su glavne tj.valjda je
to poznavanje osnova pa se onda nadovezuje automatski raumevanje, analiza primena i ostalo.
Tako sam ja ovo shvatila, al treba proveriti.
c) Šta je po vašem mišljenju osnovna prednost, a šta osnovni nedostatak ovog modela?
Obrazložite odgovor.
18. Jedan od pedagoških modela koje navodi Bruner je deca kao mislioci. Prema ovom
modelu deca, kao i odrasli, konstruišu model sveta koji im pomaže u osmišljavanju njihovog
iskustva; pedagogija u tome pomaže deci da nešto shvate bolje, dublje, manje jednostrano;
deca se podstiču da izražavaju svoja mišljenja kako bi se lakše njihovo mišljenje uskladilo sa
drugima kroz odgovarajući način rada u nastavi. Osnovna prednost i nedostatak, obrazloži?
· prednost je što su deca aktivna i ceni se njihovo mišljenje, mana može biti je što je sve
previše relativno i nema mnogo propozicijskog znanja što može recimo biti štetno
19. Kada bi trebalo da održite čas, šta biste pokušali da saznate o učenicima u tom
odeljenju da biste se mogli dobro pripremiti za čas? Kako ćete to saznati?
20. Kada biste postali nastavnik i kada biste mogli da birate, šta biste voleli da sadrži
dokument nastavnog programa po kome radite? Obrazložite odgovor
21. Objasnite odnos pojmova pristup nastavi – strategija – metode – oblik organizacije
To su sve načini rada. Strategija može biti individualna, kooperativna, takmičarska. Pristup
nastavi može biti Tradicionalni (predavačka, transmisivna, frontalna), i Interaktivni
(problemska, projekti, tematska, kooperativna. Socijalni oblici organizacije su frontalni,
individualni, grupni i u paru. Metode su brainstorming, studija slučaja, konsultacije, debata,
akvarijum, predavanje, igranje uloga, demonstracija, diskusija, slagalica, ledolomci
22. Koje načine u nastavi bi vi najviše koristili u svom radu? Od čega bi zavisio vaš izbor
načina rada?
Ne znam šta mu dođe načini u nastavi, al ako misli na metode onda: izbor bi zavisio od toga koji
je najpogodniji način da se ostvari cilj časa, da li uvažava individualne razlike, da li zahteva veći
ili manji stepen prethodnih znanja i veština, koliko vremena zahteva, da li se ja kao nastavnik
osećam prijatno i kompetentno za tu vrstu načina rada… I onda napišemo koju metodu bi
najčešće koristili.
23. Podvucite naziv nastavne metode

Interaktivna nastava
Frontalna nastava
Diskusija
Formativna evaluacija
Test
Grupni oblik rada

24. modeli nastave (Bruner) - koncepcije nastave

a. deca kao oponašajni učenici
odrasli su demonstratori određene radnje, daju primer detetu kako nešto treba činiti, čime ono
usvaja tzv. praktična znanja; nastavnik pokazuje, a učenik oponaša/imitira pokazano, čime se
prenosi kultura sa generacije na generaciju; odrasli polazi od pretpostavke da se dečja
kompetencija temelji na urođenim talentima i sposobnostima, a ne na znanju i razumevanju. U
osnovi ovog modela je sticanje veština i sposobnosti a ne znanja i razumevanja. Dakle dete ne
zna ali može i želi da nauči. Kompetencija se stiče praksom.
b. deca uče u didaktički oblikovanim situacijama
učenicima je potrebno predstaviti činjenice, pravila, načela itd. koja treba da nauče, zapamte i
primene
sposobnost usvajanja znanja proističe iz verbelnih, numeričkih i drugih sposobnosti, pri čemu je
dečji um pasivan i shvaćen kao tabula rasa, a obrazovanje jednosmeran proces usmeren od
odraslog ka detetu. Dete ne zna ali može da nauči usmenom predajom. Znanje je objektivna
datost i može se naći u knjigama ili saslušati. Proceduralno znanje automatski sledi iz
poznavanja činjenica.
c. deca kao mislioci
značaj socijalne dimenzije u procesu učenja, anticipiranje društvenih promena i prilagođavanje
nastave istim (akcenat na znanjima i veštinama koje će učenicima biti potrebne u budućnosti),
ovaj model je optimističan u pogledu shvatanja dečje prirode i potencijala. Interakcionizam, deca
uče kroz diskusije i debate, nastavnici im pomažu u konstruisanju slika sveta koje su podjednako
dobre kao i bilo koje druge. Ove zajedničke konstrukcije se usmeravaju ka zajedničkom okviru.
Ne uči se kroz oponašanje ili predavanje nego kroz diskurs unutar zajednice.
d. deca željna znanja
nastava treba da pomogne deci da shvate razliku između ličnog znanja i onoga što se smatra
poznatim u nekoj kulturi odnosno da shvate ono što je lično i ono što je deo kanona, uvažavanje
istorijske perspektive i naglašavanje sve tri dimenzije znanja, (re)konstrukcija znanja nasuprot
relativizmu
Moraju da nauče razlike između onoga što oni misle i znaju i onoga što se smatra poznatim u
nekoj kulturi. Prosto razume se da oni imaju konstrukcije ali ne znači da su podjednako vredne
kao neke koje imaju istorijski značaj ili tako nešto. :( Važna su znanja stečena u prošlosti i ako
posvetimo previše pažnje subjektivnosti, izgubićemo ih.

25. Koji su tipovi ocenjivanja, po vama, najkorisniji za učenike?

formativno jer se daju češće i individualizovane povratne informacije iz kojih student može
najviše da izvuče, opet može neko da kaže unutrašnje jer ga nastavnik najviše poznaje, ili
sumativno jer zna kako je sveukupno uradio taj predmet pa zna šta mu ide a šta ne
ne znam da li je ovo gore TIP ocenjivanja, postoji i ono rangovanje i opisno, ne znam šta je od
toga tip ocenjivanja.
26. Nedostaci sumativnog ocenjivanja - često se ne odnosi na individualnost učenika nego
na rangiranje čime se uskraćuje informacija o tome šta učenik UME i šta treba da razvija,
čemu treba više da se posveti i tako dalje. Možda i to što se daje na kraju kada je već kasno da
se išta menja. Ovo bih izbacila jer se ovo radi in a tromesečju i polugodištu tkd.ima vremena da
se menja nešto.
27. godisnji plan – u njemu nastavne teme; a operativni plan je mesecni u njemu se nalaze
nastavne jedinice, tip casa, oblik i metod rada, nastavna sredstva koja se koriste ???****
kontam da je ovo tačno