glavni urednik Zoran Hamović

Uređivački odbor Dušan T.

Bataković Dušan Korać
Smilja Marjanović-Dušanić
(urednik) Vojislav Pavlović
Danica Popović Nenad
Tasić
Likovni urednik Dragana Atanasović

PoGovor i sŠručna redakcija dr

Aleksandar Fotić

Naslov originala
N18TOŠE OE GEMR1K.E OTTOMAN s!e Khjćeg1
MANTKAI \UogM sorupdć! ć E1VKA1K.1E AKTNEME
RAUAKO 1989
ISTORIJA
OSMANSKOG
CARSTVA

iriredio

Rober ManŠran prevela s

francuskog
Ema Miljković-Bojanić

sco
2002
 PREDGOVOR

Pre nešto više od sto pedeset godina na francuskom je

objavljena knjiga /. 7;/l7o// s s1e GEtr1ge oIotap, autora jozefa fon
Hamer-Purgštala, prevod njegovog kapitalnog dela SehsćGsćJe
sJez oztašzsćep Ke1ske$U Ova knjiga je neminovno morala imati
velikog odjeka jer je, po prvi put, objavljena op~ šta istorija
Osmanskog carstva, zasnovana na turskim i stranim izvorima,
prvenstveno na hronikama. Iako se knjiga završava 1774.
godinom, izazvala je veliko interesovanje, jer je od početka XIX
veka Osmansko carstvo bilo u središtu evropskih i sredozemnih
zbivanja: Bonapartin pohod na Egipat, ratovi sa Rusijom, ustanci u
Srbiji i Epiru, borba za nezavisnost Grčke, francuski napad na Alžir,
sukob sa Mehmedom Alijem u Egiptu, vojne, diplomatske i
ekonomske intervencije velikih sila. Činilo se da se Carstvo, od
koga je Evropa vekovima drhtala, bližilo svome kraju ili da barem
prestaje njegova dominacija nad velikim brojem naroda, bilo
hrišćana ili muslimana, Evropljana ili Istočnjaka.
Istorija Osmanskog carstva, na način na koji ju je
predstavio J. fon Hamer, pisana u tradicionalnom istorio- grafskom
stilu, više opisuje nego što objašnjava i ne traži dublje uzroke
događaja. S druge strane, ona posebno ističe, a to se može
pripisati antiosmanskom kontekstu epohe, mane, pogreške, i sve
vrste ekscesa, što nisu zanemarljive pojave, ali nisu ni suština ove
nauke, i, iznad svega, pružaju nepot- punu i pristrasnu sliku.
Tokom XIX i početkom XX veka, nakon dela J. fon Hamera,
objavljeno je još nekoliko opštih dela o Osmanskom carstvu, ali
uglavnom manjeg obima, koja nisu prodirala u su- štinu materije i
koja su najčešće bila obeležena evropocen- tričnom vizijom
istorije. Većina tih dela, pisanih na osnovu izvora zapadnog, a ne
istočnog porekla, činjenice predstavlja jednostrano u pogledu
ekonomskih pitanja, ili suviše povr- šno kada se radi o pitanjima
državne administracije. Svaka- ko, u to vreme, turski arhivi nisu
bili dostupni, ali sve i da jesu, to ne bi izmenilo koncepciju političke
i kulturne nad- moći Evrope.
Ubrzo po završetku Drugog svetskog rata stvari su počele
da se menjaju. Olakšan je pristup turskim arhivima i otkriveno je
da oni pružaju obilje podataka, prevashodno o unutrašnjim
odnosima u osmanskoj državi. Za osmansku isto- riju
zainteresovaln su se Turci u želji da bolje upoznaju svoju prošlost,1
kao i Zapadnjaci, eksperti za orijentalne jezike, koji su koristili sve
do tada zapostavljene turske, arapske i persijske istorijske izvore.
Na taj način su se umnožila is- traživanja i detaljni radovi i ponovo
je otvoren veliki broj pitanja. Kao rezultat nastala je istorija
Osmanskog carstva, iz pera Stanforda Dž. PJoa, iako bi neki
zaključci i pogledi koje iznosi Šo mogli da budu predmet kritike.2
Dok su ranije objavljeni radovi stavljali akcenat na „događajne“
aspekte i na političke odnose između evropskih država i
Osmanskog car- stva, ovo delo je omogućilo da se istorija
institucija, pri- vredna i društvena istorija sagledaju i sa osmanske
tačke gle- dišta, kao i odnosi između Turaka, Arapa, Persijanaca,
itd. Dakle, proširilo se, i to tačno od pre četrdeset godina, naše
poznavanje osmanskog sveta i činilo se korisnim da se studen-
tima, kolegama istoričarima i ljudima željnim kulture pred- stavi
delo zasnovano na novim podacima. Primer nam je dao Klod Kaen
koji je, sa svojom knjigom Rge-Oiotap Tigkeu (Preo- smanska
Turska), čije je izmešeno i dopunjeno izdanje nedavno objavljeno u
Šrancuskoj, izneo novu analizu prodiranja Turaka i njihovog
učvršćivaša u Maloj Aziji, u periodu od XI do
XIII veka, što je uvod u istoriju Osmanlija.3
1Videti radove M. F. Keprilija, I. X.
Uzunčaršilija, O. JT. Bar- kana, X. Inaldžika.
281apLjgs1 J. bća\u, Šz(ogu o/Gće Oiotap
Etrgge apsJ MosJegp Tigkeu,
2 uo1., SašđpsZ§e 1J.R. 1976-1977. Francuski prevod,
NŠogge s1e GEtrGge oIo- tap e1 Ae 1a Tigdte, I.
1,1)ez op§teb jš^i’ai H1He 51es1e, NoguaLj 1984.
3 S1ais1e Saćep, Rge-ONotap Tigkeu,
1^opbop 1968. Prerađeno i dopu- njeno frandusko
izdanje, Ea Tigdte rge-oPotap, u izdanju Francuskog
 Orijentalistika, poznavanje arapskog magrepskog sve- ta i
Bliskog istoka ima u Francuskoj tradiciju koja datira iz XVII veka,
od vremena kada su dragomani pri izaslanstvi- ma, zahvaljujući
svom poznavašu tzv. „orijentalnih“ jezika (turskog, arapskog,
persijskog), mnogo bolje proučili zemlje Orijenta, kako njihov
svakodnevni, tako i politički i verski život. Malo -pomalo razvila se
nauka, koja je dugo pripadala isključivo stručnjacima, među kojima
su Francuzi uvek imali značajno mesto.
Turkologija, grana orijentalistike, u okviru je te nau- ke, i
ona je, kako u daljoj, tako i u bližoj prošlosti, obeleže- na izuzetnim
ličnostima. Danas je francuska turkologija na glasu. Prisutna je u
brojnim disciplinama: lingvistici, an- tropologiji, etnologiji, istoriji.
Francuski istoričari tur- kolozi toliko su brojni da mogu da prouče
čitavu istoriju Tu- raka, i naročito Osmanlija. Zato se učinilo da je,
umesto da čitavo delo napiše jedan autor, koji bi o mnogim
pitanjima mo- gao samo da predstavi radove iz druge ruke, bolje
da po jedan ekspert obradi svaki od velikih perioda osmanske
istorije.

Već je uobičajeno da se ovakva vrsta knjige naslovi

Istorija Osmanskog carstva. Ni mi nismo želeli da preki- nemo sa
tom tradicijom, iako je ovo, u velikoj meri, pre isto- rija osmanske
države koju smo želeli da istaknemo, uz nasto- janje da pokažemo
da taj svet nije bio samo svet osvajanja, prevlasti, vojne nadmoći,
već i svet sa unutrašnjom organiza- cijom i administracijom.
Istina je, ranija slika o Osmanskom carstvu bila je
zasnovana na konceptima stvorenim najviše u XIX veku: taj režim
tiranije, surovosti i nasilja, imao je za svoju premoć da zahvali
samo snazi vojske i brutalnim pritiscima kojima je povremeno
pribegavala šegova vlada; sultani su bili ili ne- milosrdni krvnici,
vođeni željom za vlašću, koji su vladali zahvaljujući teroru, ili
osobe bez karaktera, koje su živele u razvratu, korupciji (malo je
izuzetaka, kakav je Sulejman Ve~ ličanstveni); osmanski svet nije
poznavao sistem vlasti, ad- ministracija nije postojala ili je bila
obeležena nemarom; islam je bio svemoćan i svoju je nadmoć
ispoljavao iznuđiva- njem pa i masakrima hrišćana. Ta vizija, koja
se oslašala na primat Zapada i zapadnih shvatanja tokom XIX
veka, na prin- cipu nacionalnosti, na odbrani pojedinih mašina, i
danas se često sreće, toliko je u knjigama i u glavama usađeno
mišljenje o štetnosti i o izopačenosti muslimanskog sveta uopšte, i
posebno turskog sveta.
Ono što se naziva „Istočnim pitanjem“ sve donedavno
obrađivano je samo sa zapadšačkog stanovišta, a naročito sa
antiosmanske tačke gledišta, u svetlu raspada Carstva, sa že- ljom
da se osvoje šegova privredna bogatstva, trgovački putevi,
strateške tačke, sa željom da se učine „štićenicima“ narodi koji su
se „oslobodili osmanskog jarma“. S druge strane, poka- zano je
veoma malo interesovanja za arapski deo Carstva, izuzev u
periodu od kraja XVIII, i naročito tokom XIX veka, kada je to
interesovaše bilo u funkciji ekonomskih, političkih („kolo-
nijalizam“) ili strateških (indijski put, pristup Crnoj Africi) ciljeva
Evropljana. Ne smeju se smetnuti s uma ni od- tužbe koje su
iznosile arapske zemlje protiv Osmanlija, sma- trajući ih
odgovornim za muslimansko slabljenje, kao i za to što su
Zapadšaci arapsko-muslimanski svet stavili pod svoje tutorstvo. I
za ovo pitanje pristup orijentalnim izvorima - a ne samo zapadnim
koji su očigledno isticali osmansku nespo- sobnost, nemar i slabost
- omo1ućio je da se o osmansko-musli- manskom „opadašu“ stvori
nešto drugačiji sud.
Čišenica je da se od samih početaka može uočiti re~ alno
postojaše osmanske države, sa institucijama, zakonima,
političkim, administrativiim i vojnim osobljem: prvi osman- ski
vladari nisu delovali kao varvari bez ikakvih principa, a okupljaše
vizantijskih velikaša i plemića, kao i odsustvo irogona hrišćana
svedoče o izvesnom stepenu suživota. Vre- menom, režim se
menjao, sultanovom autoritetu nije bilo su- protstavljanja; akcenat
je stavljen na muslimanski karakter države, ali uporedo je postojao
i jedan sistem, koji je uvaža- vao različitosti pojedinih zemalja:
pored muslimanskog šeri- jata važili su i posebni propisi,
kanunname, koje su dozvo- lzavale da se očuvaju, prilagode, pa i
unaprede običaji, tradicije, način života, društveni uslovi podanika,
kako muslimana, tako i nemuslimana; posledica takvog sistema u
provincijama, a posebno u hrišćanskim oblastima bilo je oču- vanje
lokalnih jezika, religija, čak i političkih i društve- nih funkcija.
Osmanske vođe nisu težili asimilaciji poko- renih naroda, kao ni
nasilnom poturčavašu ni islamizaciji: da je to zaista bilo tako
dokaz je očuvanje jezik poput grčkog, bugarskog, srpskog i drugih,
kao i hrišćanskih religija, lo- kalne vlastele, što sve predstavlja
elemente koje su velike si- le koristile, počev od kraja XVIII, a
naročito tokom XIX ve- ka, pod plaštom očuvanja principa
nacionalnosti i odbrane prava nacionalnih i verskih mašina?
Svakako, češće ili ređe, u opravdanim ili manje
opravdanim okolnostima bilo je nasilja, pa i progona nemusli-
manskog stanovništva (koja sila to nije radila u odnosu na po-
tlačene?); zaštita zimija, nemuslimana, bila je regulisana u
osmanskoj državi, sa ograničenjem koje je važilo u svakoj mu-
slimanskoj državi da su zimije podanici drugog reda u odnosu na
muslimane, te im je zabranjen pristup određenim dužnosti- maa ali
sistem devširme je omogućavao i da se ta zabrana izbegne.
Takođe ne treba zaboraviti da su na osmanskoj terito- riji (Solun,
Istanbul) našli utočište Jevreji proterani iz Španije i Srednje
Evrope. Ta otvorenost i tolerantnost osmanskog sveta odražava se
u delima putopisaca XVI, pa i XVII veka, sve do trenutka kad je
evropska ekonomska, kulturna i politička ekspanzija izmenila sliku
koju su pružali puto- pisci, i navela ih da akcenat stave na
nedostatke režima.
U XIX veku, osmanske su vođe nastojale da sprovedu re-
forme i modernizuju državu. Iako su te reforme uglavnom lo- še
sprovođene, čišenica je takođe da neke velike sile nisu že- lele da
osmanska država ponovo postane snažna, moćna i dobro
organizovana, i da su osujećivale napore osmanske vlade, guraju-
ći je u vojne sukobe i izazivajući pobune (Srbi, Bugari, Jerme- ni,
Aibanci), osvajajući teritorije ili podržavajući secesiju. Tema
osmanskog jarma, rasprostrašena u XIX veku, važila je za
hrišćanske oblasti Carstva, ali ne i za muslimanske, sve do
početka XX veka, kada su Engleska i Francuska tražile sece-
siju i tih delova, te je počelo da se govori o „arapskom
nezado- voljstvu“ i to samo na Bliskom istoku. U pogledu
jermenskog problema, iako se njegovo „rešenje" pripisuje
Osmanlijama, uzroci se ne mogu tražiti samo na turskoj strani.
Nesporno je da su Zapadšaci Osmansko carstvo uvek
prikazivali u negativnom svetlu, i to se može opravdati. To,
međutim, ne znači da su Osmanlije u potpunosti oslobođene
kritičkog suda istorije. Ako su bili izloženi kritici Zapa- da,
krivica nije bila samo do Zapada: Osmanlije su, u više navrata,
pokazale beskrupuloznost, nesposobnost, neprilago- dljivost,
uz to su bili opterećeni kompleksom više vrednosti, koji im je
onemogućavao da dobro sagledaju i procene stvarnost.
Podaci kojima danas raspolažemo omogućuju nam da
se oslobodimo koncepta iz XIX veka, i da pokušamo da stvo-
rimo pravo istoriografsko delo, oslobođeno političkih uti- caja
bilo koje vrste, bez pristrasnosti ili slabosti. Proce- nili smo da
bi bilo korisno posvetiti pažnju i kšiževnosti (istorijskoj, ali i
opštoj kšiževnosti), kao i umetnosti, što su elementi koji su
često izostavljeni iz ovakvih istori- ja ili su sasvim
marginalizovani, a koji su odličan pokazatelj bilo političke
moći, bilo duboke jedinstvenosti nekog naro- da, bilo
asimilacije drugih kultura; u tom smislu, osmanska umetnost
je za sobom ostavila još uvek vidljiva svedočanstva. Previše je
značajna da bi bila izostavljena.
Ukratko, namera je bila da se otkrije jedan malo po-
znat, pogrešno predstavljen svet, često optuživan za sve ne-
dostatke i sramna dela, svet koji je predstavljen kao „bolesnik
Evrope“, koga su lekari pre želeli da ubiju nego da izleče. Kao i
sva carstva, Osmansko carstvo je nestalo, ali je zadr- žalo
svoje mesto u istoriji Starog sveta, gde je vekovima
predstavljalo prvu silu, čime se mogu objasniti ljubomora, za-
vist, osvetnički pokreti, destabilizacija, pa i razaraše kome je
bilo izloženo. Istorija Evrope i sredozemnog sveta ne bi bila
kompletna ukoliko se iz še izostavi Osmansko carstvo.
[
I
Ova kšiga predstavlja kolektivno delo: svako
pogla- vlje pisao je stručnjak koji je izneo ideje i viđenja
na osnovu svojih znaša o tom pitašu. Značajan deo
posvećen je počecima Osmanlija, uspostavljanju države
i šenom širešu, doskoro ma- lo poznatom periodu. Isto
je učišeno i sa balkanskim, a naro- čito sa arapskim
državama pod osmanskom vlašću. Ovde treba
napomenuti da savremeni arapski istoričari iskreno
nastoje da ponovo razmotre ovaj period svoje istorije.
Na kraju, velika pa- žša je posvećena posledšem
periodu Osmanskog carstva, ali taj period nije obrađen
sa isključivo zapadšačkog stanovipgga, već je obrađen
polazeći od unutrašše situacije u Carstvu. S druge
strane, nije se činilo potrebnim da se previše prostora
posveti vladavini Selima I i vladavini Sulejmana Veličan-
stvenog, što predstavlja period uspona Carstva, jer su
događaji iz tog perioda već bili predmet razmatraša
brojnih dela; či- nilo se uputnijim da se što detaljnije
opiše administracija osmanske države tokom XVI veka,
što je maše poznato i o čemu su zapadni hroničari toga
doba izveštavali povremeno i izmi- šljajući, ali što se
dugo smatralo istorijskom istinom.
Napomene i bibliografija namerno su svedeni na
naj- osnovnije i najneophodnije podatke i dokumenta.
Ova kšiga te- ži da bude oruđe za rad, ali isto tako i
instrument kulture. Zbog toga u šoj nema velike
erudicije, ali nije prihvaćen ni princip preteranog
uprošćavaša. Nadamo se da smo postigli ravnotežu koja
može da zadovolji zahtevne čitaoce, ali isto tako i one
čitaoce koji samo žele da bolje upoznaju istoriju.
Rober Mantran
 1
POČECI: OSMAN I ORHAN

Iren Beldičanu

Počeci Osmanskog carstva obavijeni su gustom

ma- glom. Osman, po kome je dinastija dobila ime,
stupio je na istorijsku pozornicu prilikom bitke kod
Bafeona (1302), o kojoj izveštava savremenik, istoričar
Pahimer. Znamo da mu se otac zvao Ertogrul, jer je
pronađen novac koji je iskovao Osman, Ertogrulov sin, a
i jedan osmanski popis iz polovine
XV veka pomiše njegovu zadužbinu podignutu u Sogutu
(So- jutu), gradiću u kome se i danas može posetiti
njegov grob. O svemu ostalom, govori legenda.

Činjenice i legende
Sam turski hroničar Ašikpašazade priznao je u
XV veku da postoji više verzija o nastanku Osmanskog
carstva. On daje prednost priči koju ćemo ovde ukratko
izneti i koja se, uz nekoliko novih detalja, ponavljala u
potonjim hronikama.

Od stvaranja osmanske države do 1302.

godine
Ertogrul, ne zna se tačno kada, našao se u Maloj
Aziji sa ocem, Sulejman-šahom, i dva brata, Sunkurom
Teki- nom i Gundogduom. Tu su boravili više godina, a
zatim su re- šili da se vrate u zemlju iz koje su potekli.
Sulejman-šah se udavio prilikom prelaska Eufrata. Dva
brata su nastavila put ka Turkestanu, dok je Ertogrul
ostao u Anadoliji sa četi- ri stotine šatora. Zatim je
institu- ta za anadolske studije (V 1pzP1i1 Ggap^aJz sTeGiskz
apaSoNeppez), Istanbul 1988.

13
Ertogrul poslao svog sina Saru Jatija kod novog
seldžučkog sultana Alaudina — hronika ne na-

14
15
vodi kod kog od tri poznata pod tim imenom — da bi im
sultan dodelio zemlju za ljude i stada. Alaudin mu je
poverio naselje Sojut kao baštinsku zemlju, a oblasti
Domaniča i Ermeni Be- lija za letnje pašnjake.
Posle Ertogrulove smrti, šegov sin Osman je
obnovio prijateljske odnose sa pojedinim istaknutim
hrišćanima, u pr- vom redu sa namesnikom grada
Biledžika. Ovaj mu je dozvoljavao da kod šega ostavi sve
pokućstvo kada bi krenuo na letša sta- ništa. Osman mu
je za uzvrat poklašao tepihe, sir i jaganjce.
Međutim, drugi hrišćanski vladari, kao na primer
namesnik Ajnegela (Inegela), nisu imali poverenja u
Osmana. Usled okršaja, bilo je žrtava na obe strane, a
život je izgu- bio Osmanov sinovac Bej Hoca, sin Saru
Jatija. Namesnik grada Karadžahisara i njegov brat
Kalanoz su se takođe ubraja- li u Osmanove neprijatelje.
Tokom jednog napada, poginuo je Saru Jati, Osmanov
brat.
Saznavši da je Osman zapao u teškoće i da je
emir Germijana neprijateljski raspoložen prema šemu,
seldžučki sultan je lično došao u oblast Karadžahisar, da
kazni hrišća- ne. Ali sultan je morao odmah da se vrati, jer
su Mongoli na- pali grad Eregli (Herakleju u Kapadokiji).
Osman je sam od- neo pobedu, te je poslao svog rođaka
Aktimura da prenese dobru vest sultanu, koji mu je kao
nagradu poslao zastavu i poklone.
Čim je zauzeo grad, Osman je počeo da
organizuje svoju državu. Kuće koje su napustili hrišćani
dao je ludima koji su došli iz emirata Germijana, pretvorio
je crkve u džamije i uveo muslimansku molitvu. Konačno,
izgradio je trg privlačan i za stanovnike Biledžika, grada
smeštenog na teritoriji Vizantije.
Osman je održavao dobre odnose sa hrišćaninom
pod imenom Kose Mihal (Mihailo Ćosavi), zapovednikom
Har- mankaje. Kako navodi hronika, prisustvovao je
šegovom venča- nju, a zajedno su išli i u ratne pohode.
Nzihovi košički po- hodi su ih doveli sve do grada Gojnuka
i Tarakli Jenidžesija, na mestu gde zavija reka Sakarija. Da
bi prešli reku, za vo- diča su uzeli izvesnog Samsa čauša
koji je sa svojim bratom Silemišom živeo u toj oblasti, u

16
dobrimjodnosima sa hri- šćanima. Osman i .Mihal su
grabili sve što im je dolazilo pod ruku, ali nisu odvodili
zarobljenike; jedini cilj im je bio da pokore stanovništvo.
Međutim, dobri odnosi između Osmana i
namesnika Biledžika prekinuti su prilikom venčanja ovog
posledšeg. Kose Mihal, zadužen da Osmanu prenese
poziv, upozorio ga je da je u pitanju zaseda. Ipak, nije
dovoljno jasno zašto je name- snik Biledžika tako
iznenada odlučio da Osmanu postavi zase- du. Kako god
bilo, dok se izvan grada proslavljalo venčaše, Osman je
uspeo da u tvrđavu ubaci grupu svojih ljudi, preobu- čenih
u žene. Pošto su Osmanovi vojnici zauzeli tvrđavu, čiji su
stanovnici bili na proslavi, Osman i Kose Mihal su osedlali
koše, kako bi izgledalo da su se dali u bekstvo. Na-
mesnik Biledžika, već pomalo pripit, uplašio se da mu
Osman ne pobegne i krenuo je za njim. Osmanovi ljudi
postavili su zasedu i odrubili mu glavu. Osman se zatim
vratio u Jarhi- sar, gde je čekala mlada Ailifer (Nilifer), na
glasu po svo- joj lepoti. Ona je postala supruga šegovog
sina Orhana. Ti ratni poduhvati završeni su osvajašem
Ajnegela.
Svi ti događaji, od prvih neprijateljstava sa name-
snikom Karadžahisara do zauzimaša Jarhisara, odvijali su
se, kako piše Ašikpašazade, u periodu od 1283. do 1299.
godi- ne. Ali, delo istoričara Pahimera, a ne smemo
zaboraviti da je on bio Osmanov savremenik, pokazuje da
se mnogi podaci iz osmanskih izvora, nastali gotovo dva
veka kasnije, moraju do- puniti i popraviti.
U posledšoj četvrtini XIII veka, oblast Eskišehira,
nekadašši Dorileion, kao i tvrđava u neposrednoj blizini
Karadžahisara, bili su u rukama muslimana. Reka
Sangarios, danas Sakarija, predstavljala je granicu između
Vizantije i emirata. Car Mihailo VIII (umro 1282) je, u
stvari, oživeo tvrđavu u blizini granice i postavio kolje duž
reke da bi sprečio napade Turkmena. Osman (koga
Pahimer naziva At- man) nije bio jedini turski zapovednik
koji je ratovao u toj oblasti. S jedne strane bio je tu sin
sultana Izedina Kajka- vusa II (koga Pahimer naziva Melek
Ma[n]sur), koji je zajedno sa svojim ocem bio u izgnanstvu
u Carigradu. Posle smrti ovog potošeg, on je nastojao da

17
se nametne na pograničnim tr- govima, obezbedivši
prethodno sebi naklonost ilhana Arguna (1284—1291).
Bilo je takođe nekoliko turskih zapovednika koji nisu
poštovali ničiji autoritet, bio on vizantijski, seldžučki ili
mongolski. Među šima, Pahimer ističe izve- snog
Amuriosa (emira) koji je živeo na okuci reke Sakarije, kao
i Solimampaksa (najverovatnije se radi o Sulejman-paši,
zapovedniku Paflagonije). Amurios, čiji je brat Nastratios
dugo bio talac kod Vizantinaca, najpre je bio njegov
saveznik, ali je Osmanova slava probudila šegovu pohlepu
i obezvredi- la mirovnu politiku cara, koji se nadao da će
Turkmene drža- ti pod kontrolom uz pomoć „poklona i
milosti“. Još jedna mera da se zaštite zapadne granice
pokazala se bezuspešnom. Car Andronik II je naimenovao
Kucimpaksa za zapovednika oblasti Nikomedije. Taj
Kucimpaks, poreklom iz zemalja Zlatne horde, nasukao se
sa svojim brodom u Herakleji na Pontu i sa čitavom
porodicom je primio hrišćanstvo. Car mu je dopustio da
uda kćer za Solimampaksa, u nadi da će taj brak Vizantiji
jednog dana biti od koristi.
Poređešem turskih i vizantijskih izvora dobija se
sledeća slika samog početka XIV veka: Turkmeni, koji su
pobe- gli od Mongola i izdvojili se od gradskog
stanovništva na Anadolskoj visoravni, u potrazi za novim
paššacima, nagomi- lali su se na zapadnoj granici
seldžučke države. Na pogranič- nim trgovima, na
šumovitim visoravnima, nalazili su hranu za svoja stada.
Blizina vizantijskih gradova omogućavala im je da
plasiraju svoje proizvode, kao i da se dodatno snabdevaju.
Na početku, sve to se odvijalo bez većih sukoba. Sam
Ašikpaša- zade piše da u vreme Ertogrula nije bilo sukoba.
Muslimani i hrišćani su boravili jedni pored drugih na
trgovima jer gra- nica nije bila toliko čvrsta koliko je to
vizantijski car že- leo. Zajednički život na teritoriji
Vizantije bio je olakšan prisustvom Turaka koji su primili
hrišćanstvo. Oni nisu bili iste veroispovesti, ali su govorili
istim jezikom, a osmanski popisi iz sredine XV veka
svedoče o postojašu hri- šćanskih imena među imenima
turskog porekla. Dve zajednice su održavale i odnose na
višem nivou, jer je Mihailo VIII po- setio ikonijskog (Koša)

18
sultana, a seldžučki prinčevi izbegli su u Carigrad.
Vizantinci su ipak određeni broj talaca zadr- žali da bi ih u
pogodnom trenutku pustili.
Zajednički život je, ipak, kratko trajao. Od sukoba
do sukoba, Turci su pokazivali snagu. Osman je na kraju
pri- vukao veliki broj ljudi, željnih plena i avanture — neki
od ših bili su poreklom čak iz oblasti Meandra. Ti uspesi,
me- đutim, izazvali su zavist onih koji su sprovodili
politiku mira. Nzegova ratobornost navela je vojnike koji
su marširali iza drugih manje dinamičnih turskih
zapovednika, da ih napu- ste i da se pridruže Osmanovim
trupama; Osman, koji je mla- dost proveo između zimskih
i letnjih pašnjaka, uspeo je da usmeri tu ljudsku bujicu i
da je dovede do pobede pod zajed- ničkom zastavom. Kad
je bilo potrebno, okretao se i protiv komšija muslimana,
ako bi u njih posumnjao. Pravnici i uče- ni ljudi napuštali
su urbane centre Anadolije, pridružujući se Osmanu da
mu pomognu da izgradi državu. Kada je 27. jula 1302.
godine Osman pobedio heterijarha Muzalona, kod Bafe-
ona, u blizini Nikomedije (Izmit), on se uzdigao na isti ni-
vo kao emiri Germijana, Mentešea i Ajdina. Osman je bio
spreman da započne novu karijeru.

Od 1302. do osvajanja emirata Karesi

Poraz Muzalona naveo je Vizantince da potraže
druga sredstva da se odbrane od turskog napredovanja.
Car Andronik II je 1304. godine poslao izaslanike pred
Gazan-ha- na, da mu predloži bračni savez. On se nadao
da će Mongoli, koji su vladali u zapadnoj i centralnoj
Anadoliji, pošto su pobedili Seldžuke kod Kosedaga
(1243) dovesti u red predu- zetne pogranične emire.
Za to vreme pojačavao se pritisak Turaka.
Pahimer izveštava da su: Nikomedija (Izmit), Nikeja (Iznik)
, Belo- komis, Angelokomis, Anagurd, Platanea, Melangija,
Krula (Girle) i Katikija (Kite?), i mnogi drugi gradovi, koje
je ne- moguće sve ubicirati, mnogo propatili. Vojska
udružena pod Zgurom, komandantom vizantijskih
konjanika, poražena je u oblasti Katikije. Pošto je
stanovništvo Belokomisa uče- stvovalo u toj bici, to
naselje je ispražnjeno i postalo je Osmanov plen (1304).
19
 Vizantijski istoričari ne beleže značajne događaje
u Oblasti Bitinije između 1304. godine i zauzimanja Burse,
dva- deset dve godine kasnije, jer je njihova pažnja bila
zaokupljena turskim napadima na Egejskom moru, koje
su, pored drugih voj- skovođa, predvodili i katalonski
plaćenici. Ali, ni Osman i njegovi saborci nisu ostali po
strani. To dokazuju opisi bita- ka iz osmanskih hronika.
Predao se čitav niz manjih gradova, neki silom, dok su se
neki, kao Kite, Kestel, Dinboz, Adra- nos, Aeblebidžihisar,
Mekedže, Akhisar, Gejve, Lefke, Karače- piš sami predali.
Nažalost ti događaji nisu datirani, i neki od njih su se
nesumšivo dogodili nakon Osmanove smrti.
Sudeći po toponimima, osmanska ekspanzija išla
je u tri pravca. Osman i njegovi saborci najpre su se
kretali duž leve obale Sakarije, presecajući prilaz gradu
Nikeji (Iznn- ku), sa istočne strane. Na zapadu su
napredovali ka Lopadio- nu (Ulubad) i Adranosu,
zaobilazeći sa severne i južne stra- ne planinski masiv
Olimpa (Uludag), te ostavljajući po strani Bursu, koja je
bila suviše dobro utvrđena da bi mogla biti osvojena na
prepad. Prodirući na jugoistok stupili su u kontakt sa
muslimanskim susedima. U vreme kada je Osman oteo,
kako kaže legenda, lepu Malhatun, buduću Orhanovu
majku, turski begovi4 su bili u Ineniju i Eskišehiru. Hro-
ničari često beleže razmirice između bega Germijana i
Osmana. Granica između osmanske države i njenih
musliman- skih suseda bila je u to vreme nestabilna, jer
jedan osmanski popis beleži verske zadužbine stvorene uz
odobrenje Osmaaa i Orhana u oblasti Sultanejuju. Kasnije
su i Sulejman-paša i Murat I krenuli u pohod u pravcu
Ankare, područje uticaja dinastije Eretnida.
Osman je, po svemu sudeći, najverovatnije umro
izme- đu septembra 1323. i marta 1324. godine. Čak i ako
je zaista živeo sve do zauzimanja Burse (6. april 1326),
kako tvrde ne- ki hroničari i arapski putopisac Ibn Batuta,
sasvim sigur- no nije bio na vlasti posle marta 1324.
godine. Zna se da je imao šest sinova — Orhana, Čobana,
Meleka, Hamida, Pazar- luja i Alaudina, kao i jednu ćerku,

4Beg i bej su dve transkripcije iste reči u različitim periodima;

prva je starijeg datuma.
20
Fatmu. Nasledio ga je Orhan, ne bezbolno, jer je postojalo
rivalstvo između njega i njegovog brata Alaudina, koji se
odrekao prestola, nije pozna- to da li milom ili silom.
Orhan, koji će definitivno izvesti osmansku državu
iz anonimnosti, imao je 1324. godine tri odrasla sina.
Dakle, kada je zauzeo Osmanovo mesto, nije više bio tako
mlad. Nze- gov prvi uspeh bilo je zauzimaše Burse.
Opsedan godinama i desetkovan glađu, grad se predao 6.
aprila 1326. godine. Lo- padion je uključen u osmansku
državu 13. maja 1327. godine.
Nakon ovih uspeha, Andronik III, koji je na
prestolu nasledio svog dedu 1328. godine, rešio je da
lično ode da se bori u Mezoteniji (u neposrednoj blizini
današnjeg Kodžae- lija), da bi se rešio osmanske
opasnosti. Bitka kod Peleka- nona odigrala se 10. juna
1329. godine. Rašen, car je morao da se iskrca u
Filokreni, da bi stigao u Carigrad, dok su njego- vi vojnici,
koji su se najpre sklonili u obližnjim utvrđenji- ma, uspeli
da stignu u Uskudar (Skutari) peške. Sa osmanske strane,
prilikom ove bitke poginuo je Pazarlu, Orhanov brat.
Nakon ove pobede, Orhan više nije imao razloga
da strahuje od vizantijske vojske. Nikeja se predala 2.
marta 1331. godine i Orhan je započeo opsadu
Nikomedije (Izmit). Andronik III je poslao izaslanike kod
Orhana. Mir je sklo- pljen avgusta 1333. godine i car se
obavezao da plaća 12.000 perpera za tvrđave smeštene
između Nikomedije i prestoni- ce. Primirje je kratko trajalo
i godine 1337, Turci su zauze- li Nikomediju.
Izvesno je da je teritorija sa unutrašnje strane
reke Sakarije pripojena u periodu između zauzimanja
Burse i zau- zimanja Nikeje. Svakako, još u Osmanovo
vreme, osmanski ko- njanici, koje je predvodio Samsa
čauš, vršili su upade na tu teritoriju, ali to nisu bila trajna
osvajanja. Prva teritorija koja je pala pod vlast Osmanlija
bila je oblast Muradedina Hamze (koga spominje isključivo
Šihabedin al Umari), i či- ja je prestonica bila Kavija,
danas grad Gejve. Zatim su došli na red udaljeni gradovi:
Gojnuk, Tarakli Jenidžesi i Mudurnu, koji su se predali
Sulejmanu, Orhanovom sinu. Svi ti grado- vi bili su pod
osmanskom vlašću kada je u njima boravio Ibn Batuta
21
tokom zime 1333—1334. godine.5 Ko su tu ranije bili
oblasni gospodari? Možda Turci Tatari, koji su delimično
primili hrišćanstvo od Vizantinaca, ali koji su bili u do-
sluhu sa zapovednikom Kastamonua. U svakom slučaju, u
lo~ slednjoj četvrtini XIII veka te oblasti više nisu činile
sa- stavni deo Vizantijskog carstva.

Zauzimaše emirata Karesi

Prodiranje ka zapadu stvorilo je rivalitet između
Osmanlija i emirata Karesi6 koji je izronio iz istorijske tmi-
ne gotovo istovremeno kada i Osmanov emirat.
Neuspešni po- hod, koji je Mihailo IX, sin Andronika II,
vodio sa Katalonci- ma na obalama Mramornog i Egejskog
mora (1304) ne bi li potisnuo Turke, ostavio je slobodan
prostor pridošlicama, što su zauzeli čitavu oblast
Pergama, sve do Dardanela. Nastavili su se sukobi između
Vizantinaca i katalonskih plaćenika, koji- ma su se
priključili Turci, što je samo pogoršalo situaciju sa obe
strane moreuza. Arapski izvori, naročito putopisac Ibn
Batuta, izveštavaju da je grad Pergam bio razoren, te da u
gradu Balikesiru nije pronašao džamiju za molitvu
petkom, što doka- zuje da su Turci skoro zauzeli te
teritorije. S druge strane, vi- zantijski izvori pišu o
žalosnom stašu do koga su Katalonci i šihovi turski
saveznici doveli Galipoljsko poluostrvo posle pobede nad
Mihailom IX kod Apra (1305).
Orhan je iskoristio trzavice koje su potresale
emirat Karesi da ga pripoji (1334—1335). Osmanske
hronike potvrđu- ju da je stanovništvo, nezadovoljno što
je knez preuzeo vođstvo nad državom nakon smrti
Adžlan-bega, pružilo podršku njego- vom bratu Dursunu,
koji je već bio u Orhanovoj službi. Među- tim, one se samo
5Po jednom drugom tumačenju teksta Ibn Batute, šegov
boravak na ovom području mogao je da bude u periodu od 1332. do 1334.
godine.
6Naziv emirata potiče najverovatnije od geografskog pojma,
bilo da je u pitanju Karesen, oblast koja se pominje kod Strabona, ili
Karesus, reka u ovoj oblasti, ili pak Karesis, grad koji se nalazio u
neposrednoj blizini Pergama, na severozapadu, ali sasvim sigurno ne od
mitske ličnosti Kara Ise.
22
slažu sa navodima zapadnih, vizantijskih ili arapskih
izvora. Na osnovu iskaza savremenika, zna se da je oko
1333. godine emirat bio podeljen na dva dela. U Balikesi-
ru7 je 1328. godine na vlasti bio Demir-han, a u Pergamu
Jah- ši. Andronik III je pametno procenio da treba da sklopi
mir sa Demir-hanom 1328. godine, pre nego što je napao
Orhana go- dinu dana kasnije. Nije nemoguće da se Orhan
zamerio Demir- hanu, te da je podržavao one koji su
osuđivali takvu politiku; iz tog ugla gledano, navodi
osmanskih hronika postaju nešto verodostojniji. Što se
tiče Jahšija, šegova flota bila je te- ško oštećena
brodovima koje su poslali papa, kralj Francu- ske, Rodos,
Venecija i Kipar. On je 1341. godine predvodio je- dan
turski upad u Trakiju. Pre nego što je uzvratio, Jovan
Kantakuzin je sklopio mir sa Orhanom; taj savez je trebalo
ne samo da izoluje Jahšija, već i da podstakne Orhana da
ga na- padne. Konačno, 1345. godine, izvesni Sulejman
poslao je iz Troje trupe svom tastu Vatacu. Osmanlije su,
dakle, postepeno osvojile emirat Karesi, a posledša etapa
odvijala se oko 1345. godine. Jedna osmanska hronika taj
događaj datira u 749. godinu (1348—1349), ali se čini da
je to dosta kasno, jer hroničar Ašikpašazade izveštava da
je posledši emir Karesija dove- den u Bursu, gde je dve
godine kasnije umro od kuge. Znamo da je kuga harala
tom oblašću 1347—1348. godine.

Od prelaska u Evropu do Orhanove smrti

Zauzimaše emirata Karesi dovelo je Osmanlije do
južne obale Dardanela. Bilo je samo pitaše vremena kada
će odatle preći u Evropu. Tu je bilo more — jedva nekoliko
sto- tina metara koje je trebalo savladati. Zajednička igra
politi- ke i sreće ubrzala je razmeštaše Turaka u Trakiji.
Prva ozbiljna prodiraša datiraju sa samog početka
XIV veka. Turski plaćenici, koji su se priključili Katalon-
cima u borbi protiv drugih Turaka iz Anadolije, pratili su ih
na vizantijskim brodovima gotovo do poluostrva Galipo-
lja. Smrt Andronika III, 1341. godine, i unutrašše nevolje

7Kada je reč o ubikaciji ovoga grada, izvori se razlikuju; moglo

bi se raditi o gradu u neposrednoj blizini Agire.
23
dovele su do masovnog dolaska novih kontingenata.
Naslednik prestola Jovan V Paleolog bio je maloletan, te je
Jovan Kan- takuzin sebi obezbedio regentstvo, ali ubrzo
nakon toga raz- buktao se otvoreni rat između šega i
pristalica Ane Savoj- ske, majke Jovana V.
Emir Ajdina, Omur, prvi je pritekao u pomoć
Jovanu Kantakuzinu. Prelazeći more u više navrata da bi
se našao u Evropi, on se pokazao efikasnim i vernim
prijateljem, bez obzira na to što su njegove trupe vršile
pustošenja, ne vode- ći računa da li se nalaze u
prijateljskoj ili neprijateljskoj zemlji. Omur se našao u
nevolji 1344. godine, kada su Latini zauzeli luku Smirnu
(Izmir) i njegov dvorac; umro je ubrzo nakon toga (1348)
pred zidinama grada, proboden strelom.
Jovan Kantakuzin je morao da traži drugog
saveznika. Najmoćniji, ali istovremeno i najbliži emir bio je
Orhan. Tokom zime 1344—1345, Orhan je pomogao
Jovanu Kantakuzinu da zauzme gradove koji su se nalazili
na obali Crnog mora, izuzev Sozopolja. Nekoliko meseci
kasnije, Jovan Kantakuzin dao mu je ruku svoje kćeri
Teodore. U junu 1346. godine, ven- čanje je proslavljeno
uz veliku pompu. Konačno, sledeće godine Jovan
Kantakuzin sreće Orhana, koga su pratila njegova četi- ri
sina. Od tog trenutka osmanske trupe su stalno prelazile
Helespont. Osmanske trupe, predvođene Sulejmanom,
jednim od Orhanovih sinova, pomogle su 1347. i 1349.
godine Jovanu Kantakuzinu u borbi protiv njegovih
neprijatelja.
Rodbinske veze između Jovana Kantakuzina i
Orhana nisu sprečavale ovog drugog da pomaže i
neprijatelje svog ta- sta. Kada su se Mlečani (u to vreme
saveznici Vizantinaca) i Đenovljani sukobili 13. februara
1352. godine u vodama Bos- fora, Turci su podržali
Đenovljane, time što su im poslali devet brodova. Iako
nemamo dokaza da su Turci direktno uče- stvovali u
samoj bici, zna se da su obavestili Đenovljane o kretanju
njihovih neprijatelja i da su im, kada je neprijatelj
presekao prolaz ka Peri posle bitke, pružili utočište na za-
padnoj obali Bosfora. Oni su takođe obezbedili oporavak
nji- hove flote, tako što su dozvolili Đenovljanima da melju
24
žito u mlinovima koji su se nalazili na njihovoj teritoriji.
Ako je verovati Jovanu Kantakuzinu, iste godine
Su- lejman je preduzeo pohod na istok zemlje i pripojio
grad Anka- ru. Ali, nije samo zov avanture naveo
Osmanlije da prošire granice ka istoku države. Orhan je
1349. godine iznenada po- zvao svog sina Sulejmana, koji
se nalazio u Trakiji, uz Jovana Kantakuzina, usled neke
nepoznate opasnosti. Osmanlije nisu uvek živeli u
odnosima dobrog razumevanja sa susedima i sa- svim
sigurno su se plašili Eretnida, koji su se, nakon odla- ska
mongolskog zapovednika Timurtaša 1327. godine,
smatra- li gospodarima Anadolije. Ankara se oslobodila od
osmanske vlasti za vreme Orhana, jer je njegov naslednik,
Murat I, na samom početku vladavine, morao ponovo da
osvoji grad.
Konačno, 1352. godine Sulejman se umešao u
sukob između Jovana V Paleologa i Matije, sina Jovana
Kantakuzi- na. O tome se znaju samo osnovni podaci.
Jovan V Paleolog, čije je sedište bilo u Didimotici, pokušao
je da izbaci Ma- tiju Kantakuzina iz Jedrena. Odbijen,
krenuo je ka Enosu, te je 10. oktobra 1352. godine
potpisao sporazum sa Mlečanima, od kojih je pozajmio
20.000 zlatnih dukata u zamenu za ostrvo Tenedos.
Istovremeno, uputio je poziv Srbima i Bugarima. Tada je
Matija doveo Sulejmana. Bitka se odvijala u Empiti- onu, u
blizini Didimotike. Srbi i Bugari su bili poraženi, a
Sulejman se zatim vratio u Jedrene da izbavi Matiju, koji
je bio opkoljen u tvrđavi.
Stalno prelazeći preko Trakije, Turci su se tu i na-
selili. Treba podvući da se pod pojmom „Turci“ ne
podrazu- mevaju samo Osmanlije, već takođe i Turci iz
emirata Ajdin, Saruhan i naročito Karesi. Kako smo već
naznačili, prvi ta- las Turaka se razmestio, počev od zime
1304—1305, na poluo- strvu Galipolju. Oni su čak počeli i
da obrađuju zemlju, dok su Katalonci više voleli da žive od
ratnog plena. Katalon- ci i Turci su napustili poluostrvo
1307. godine, ali su neke porodice možda tu ipak ostale.
Kasnije, kada je Jovan Kanta- kuzin uputio poziv Orhanu,
neprijateljska strana je ujedinila trupe u emiratima
Saruhan i Karesi. Na osnovu drugih izvo- ra, a ne
25
osmanskih hronika, u Trakiji je, pored Sulejmana, bi- lo i
drugih begova koji su ratovali za svoj račun; najpoznatiji
su bili Haci Ilbegi i otac šejha Bedredina, čije je sedište
bilo u gradu Simavna, u Trakiji.
Turci su za svoje sedište najpre odabrali Cimpe
(Čimbi), koji se prvi put pominje u vezi sa događajima iz
1352. godine.8 Jovan Kantakuzin je od Orhana tražio da
vrati to mesto Vizantincima, ali je Sulejman tražio nešto u
na- doknadu. Jovan Kantakuzin im je poslao 10.000
zlatnika, ali nije povratio to mesto. Jedan neočekivani
događaj učinio je položaj Vizantinaca u Trakiji još težim. U
noći između 1. i
2. marta 1354. godine, snažan zemljotres ozbiljno je
oštetio zidove Galipolja. Sulejman, koji se nalazio u Pegi
(Kdra Bi- ga) iskoristio je to i zauzeo mesto.
Snovi Jovana Kantakuzina prekinuti su 1355.
godine. Jovan V je uspeo da prodre u Carigrad. Jovan
Kantakuzin je 4. decembra bio prisiljen da abdicira.
Zamonašio se, i nakon kratkog boravka u manastiru sv.
Gregorija Manganskog, sme- stio se u manastiru
Harsijanita, gde je pisao svoju istoriju, koja predstavlja
opis brojnih situacija iz njegovog uzbudljivog života, ali
takođe i izuzetno značajan izvor podataka o odno- sima
između Vizantinaca i anadolijskih emirata u drugoj če-
tvrtini XIV veka.
Tokom leta 1356. godine, novi događaj izmenio je
po- zicije na šahovskoj tabli istorije. Halila, jednog od
Orhano- vih sinova, oteli su gusari iz Fokeje u
Astacenskom zalivu (danas Izmitski zaliv). Sve do jeseni
Orhan nije znao gde mu drže sina. Pošto nije imao
dovoljno snažnu flotu da bi se zaputio ka Egejskom moru,
obratio se Jovanu V za pomoć. Car, koji je posle napada
na Jedrene, bezuspešno pokušavao da se približi
Osmanlijama, u ovom slučaju Sulejmanu, rešio je da
iskoristi situaciju. Obećao je Orhanu svoju pomoć, pod
uslo- vom da ovaj više ne pomaže Matiji, sinu Jovana
Kantakuzina. Prvo putovanje u Fokeju, u proleće 1357.

8Lokalitet (danas ne postoji) morao se nalaziti, prema belešci iz

jednog osmanskog popisa, u blizini današnjeg Šarkeja.
26
godine, završilo se neuspehom. Zapovednik Fokeje tražio
je visok otkup, a po navodima vizantijskih istoričara,
vetrovi koji su duvali iz suprotnog pravca onemogućili su
napad na utvrđeno mesto. Narednog proleća, vođeni su
pregovori između Orhana i Jova- na V, ne samo da bi se
ubrzalo oslobođenje Halila, već i radi sklapanja
sporazuma. U isto vreme Jovan V je predložio brak jedne
od svojih kćeri i zatočenog Orhanovog sina. Posle pla-
ćanja visokog otkupa, u iznosu od 60.000 ili 100.000
perpera, kako navode izvori i dodeljivanja titule
„panipersevast“ za- povedniku Fokeje, Halil se zaputio ka
Carigradu, gde je ubr- zo nakon toga proslavljena veridba
vizantijske princeze i turskog princa.
Pre Halilovog povratka Orhan je bio skrhan
žalošću. Sulejman, njegov verovatno najsposobniji sin,
758. godine (25. decembra 1356. — 14. decembra 1357)
poginuo je prilikom pada s

27
 konja.9 Nzegov grob, pored koga se nalazi grob
njegovog koša, u Bolajiru, posećuje se i danas. To mesto
koje privlači veliki broj posetilaca obavijeno je legendama.
Na osnovu hronika, za vreme napada neke bezbožničke
vojske sa mora10, Sulejmanovi sa- borci su sakrili njegov
grob tako što su ga prekrili kamenjem. Mauzolej je
izgrađen kasnije, verovatno za vreme Murata I.11
Orhan je umro marta 1362. godine. Sahranjen je u
Bursi, u jednom starom vizantijskom manastiru, koji je
pre- tvoren u mauzolej. U neposrednoj blizini, u posebnoj
zgradi, nalazi se grobnica njegovog oca, čije je telo tu
preneto, po nje- govoj sopstvenoj želji, posle zauzimanja
tog grada. Prvobitno su se dve grobnice nalazile pod istim
krovom. Najpre požar, a zatim i zemljotres ozbiljno su
oštetili zgradu, te je sultan Abdulaziz 1868. godine
naredio da se izgrade dva mauzoleja, koji su sačuvani do
naših dana. Treba podsetiti da se taj deo grada naziva
Osmandžik (mali Osman) i to najkasnije od kraja
XVI veka.12 Arapski putopisac Ibn Batuta koji je posetio
Bursu septembra 1333. godine (ili 1331) navodi da se
Orha- nov otac zvao Osmandžik, objašnjavajući da to ime
znači mali Osman. Dakle, sasvim je izvesno da ime tog
dela grada potiče od imena utemeljivača dinastije.

Organizacija vlasŠi
U Orhanovo vreme, vlast nije bila u rukama vođa
dr- žave, već čitave porodice. Prvi vladari su kretali u
vojne pohode okruženi braćom, sinovima, bratancima ili
rođacima. To saznajemo na osnovu hronika koje beleže
gubitke: Baj Ho- dža, Osmanov rođak, poginuo je u zasedi
9Od raznih verzija o Sulejmanovoj smrti, ova je
najverodostojnija.
10Svakako se radi o pohodu Amadea Savojskog 1366. godine.
11Dokument o zadužbinama koji smo koristili iz vremena je
Mehmeda II.
12Taj naziv je izazvao izvesnu zabunu, jer se u pojedinim delima
tvrdi da je Osman poreklom iz grada Osmandžika, na oko 200 km
severoistoč- no od Ankare.
koju su Turcima posta- vili stanovnici Ajnegela. Saru Jati,
otac Baj Hodže i Osma- nov brat, poginuo je tokom
sukoba sa Kalanozom, bratom name- snika Karacahisara.
Ajdogdu, Gunduzov sin, a Osmanov brat, poginuo je u
borbi na putu između Dinboza i Kojunhisara. Pazarlu,
Orhanov brat, kako izveštava Jovan Kantakuzin, poginuo
je u bici kod Pelekanona.
Tokom osvajanja, oblasti su dodeljivane na
upravu raz- ličitim članovima porodice. Orhan je na
upravu dobio Ineni i okolnu oblast, za života svoga oca,
dok je Gunduz naimenovan za subašu, vojnog
zapovednika ovoga grada, ako je verovati na- vodima
Ašikpašezadea. Aktimuru, svom nećaku, Osman je po-
verio jedno od utvrđenja, izgrađeno radi odbrane Burse.
Kada je baština bila u pitanju, ujedinjavala se čita-
va porodica. Dokument kojim je Orhan osnovao manastir
u Mekedžeu, dodelivši mu zemlju za izdržavanje,
potpisala su Orhanova braća, ali i tri njegova sina, jedna
sestra i najvero- vatnije jedna rođaka. Podvucimo ulogu
koju je žena imala u društvu. Četiri žene su potpisale
dokument. Kasnije, žene je na sudu zastupao muškarac
od poverenja.
Glavu kuće je nakon smrti nasleđivao
najsposobniji član porodice, koji nije morao da bude
pokojnikov najstariji sin: kada je umro Ertogrul, Osman je
bio u rivalskim odnosi- ma sa stricem Dindarom, kako
navodi hroničar Nešri. Ne znamo na koji se način vršio
odabir, ali, pored porodice, najugledniji ljudi su takođe
iznosili svoje mišljenje i nije vladalo pravo najstarijeg. Po
Osmanovoj smrti, Alaudin se povukao u manastir, dok je
upravljanje državom preuzeo njegov brat Orhan. Teritorija
je dakle bila dobro čitave porodice. Svaki član porodice
aktivno je doprinosio širenju države, i ponekad skupo
plaćao to angažovanje. Od početka XV veka, sultanova
braća su sistematski ubijana odmah po njegovom stu-
panju na presto, čak i ako se radilo o dojenčadi; u nešto
ka- snijem periodu, osmanski sultani, smatrajući da je
fizička eliminacija suviše varvarska, zatvarali su prinčeve
unutar palate, u odaje nazvane kafes (kavez).

21
 Integracija Osmanlija u politički sistem
Osmanske, pa u izvesnoj meri i vizantijske
hronike, opisuju osmansku državu kao političku tvorevinu
koja se brzo

21
 oslobodila svakog tutorstva. Izvestan broj izvora,
međutim, dokazuje da su Osmanlije u prvoj polovini XIV
veka ustanovi- li državni sistem koji je bio na snazi do
kraja Orhanove vla- davine. Vratimo se unazad da bismo
razumeli situaciju.
U prvoj polovini XIII veka, više činilaca oslabilo je
seldžučku državu. Navedimo, najpre, brojne ratne pohode
ko- je je Alaudin Kajkubad I (1220—1237) vodio protiv
svojih su- seda, kao i činjenicu da je više voleo svog
mlađeg sina, koji je prouzrokovao nevolje posle njegove
smrti. Najozbiljniji doga- đaj bio je ustanak turkmenskih
plemena koje je predvodio Baba Ilijas 1240. godine. Kada
su Mongoli prodrli u Malu Aziju 1243. godine, seldžučke
trupe nisu mogle da im se odupru; oni su poraženi kod
Kosedaga, na putu između Sivasa i Erzindža- na. Posle tog
poraza, seldžučka dinastija je zadržala presto u Konji, ali
pri svakom stupanju na presto, novi sultan je morao da
bude potvrđen jarlikom, tj. naređenjem mongolskog hana.
Sultan je, dakle, bio samo igračka u rukama emira i
predstav- nik Mongola. Za Masuda III, posledšeg sultana,
ne zna se čak ni datum smrti. Prinčevi iz dinastije nastavili
su da žive još neko vreme u pograničnim oblastima, ali je
do nas došlo ime samo jednog od njih, koji je umro 1363.
godine.
Opadanje moći države prouzrokovalo je brojne
poli- tičke saveze koji su za centralnu vlast bili vezani
čvršćim ili labavijim vezama. Stvaranju tih saveza
pogodovala je či- njenica da je seldžučka vlast počela da
daje, na neodređeno vre- me, u zakup prihode sa zemlje.
Dakle, ti novi zakupci nisu bi- li zakupci zemlje, već
fiskalnih prihoda sa nje, te su te prihode mogli ostaviti u
nasledstvo deci ili ih zaveštati nekoj dobrotvornoj
instituciji. Na ostacima seldžučke države pojavili su se
brojni emirati. Najpoznatiji su emirat Kara- man (sa
prestonicom u Ermenaku, zatim Larendeu i na kraju
Konji), Germijan (Kutahija), Hamid (Burglu), Ešref (Gur-
gurum), Teke, Menteše (Balat), Ajdin (Birgi), Saruhan
(Manisa), Isfendijar (Kastamonu), Karesi (Pergam i Bali-
kesir), kao i onaj Osmanov (Bursa, posle Nikeja). Bilo je i
manjih zajednica koje nisu toliko poznate, jer nisu opstale.
28
Granice tih emirata nisu bile stabilne i zavisile su od bli-
skosti ili saveza, kao i od širenja na račun Vizantije. Ne
može se govoriti o prestonici u modernom smislu te reči,
jer je mnogo vođa menjalo mesto boravka u zavisnosti od
sezone ili usled novih osvajaša.
Kad je ilhan Abu-Said saznao da su pobunjeni
Turk- meni destabilizovali čitavu Anadoliju, poslao je
emira Čo- bana da ponovo uspostavi red i mir.13
Podsetimo se da se car Andronik II, umoran od turskih
napada, obratio prethodnici- ma Abu-Saida da ih
podstakne da kontrolišu isuviše predu- zetne emire. Pred
Čobanom su se, 1314. godine, radi pokora- vanja, pojavile
sledeće vođe: Felekedin Dindar iz emirata Hamid,
nasledici porodice Ešrefa, unuci Sahib Ate, čije je sedište
bilo u Afjon Karahisaru, emiri Germijana i nasled- nici Ali-
Šira iz Kutahije i obližnjih tvrđava. Osman se uopšte ne
pominje, da li zato što je u to vreme bio sasvim be-
značajan, ili zbog toga što je odbio da se pojavi, kao i
Kara- manidi. Potčinjavanje je značilo plaćanje dažbina.
Jazidžiza- de, prevodilac i nastavljač seldžučke hronike Ibn
Bibija, primetio je za gospodara Paflagonije: „Kad bi Turci
jednom nešto platili Mongolima, oni bi im postali
gospodari.“
Zatim su Mongoli za namesnika Anadolije
naimeno- vali Timurtaša, Čobanovog sina. On je od 1317.
do 1327. go- dine vladao zemljom u ime ilhana, sa
kratkim prekidom između 1321. i 1322. godine. Istok i
centralni deo zemlje bili su direktno pod njegovom vlašću,
dok je ostatak teritorije bio u rukama turkmenskih begova
koji su mu dugovali poslušnost i plaćanje dažbina^ Svako
protivljenje se oštro kažnjavalo, bilo da se radilo o turskim
ili mongolskim vođama. Kada je Timurtaš, 1327, krenuo u
pohod — meta je verovatno bio emir Ajdina koji je odbio
da plati dug — vest o ubistvu njegovog brata Dimašk
Hodže i izgnanstvo čitave porodice prinudilo ga je da se
vrati nazad i da se skloni u Egipat, gde je ubijen godinu
dana kasnije.

13Tako izveštava selcučki hroničar Kerimsdin Mahmud, pore-

klom iz grada Aksaraja.
29
 Izvod iz popisa iz 751. godine (11. mart 1350. —
27. februar 1351), prepisan u jedan računovodstveni
priručnik, dokazuje da je Orhan bio među vođama koji su
imali dug prema Ilhanidima. Nije nam poznato,u kojoj
meri su sakupljači da- žbina uspeli da u tom kasnom
periodu naplate dugovanja, ali na osnovu dokumenta se
saznaje da Osmanlije nisu uspele da se oslobode te
obaveze sve do drute polovine XIV veka. To izjed-
načavanje u pravima ogleda se i u titulaturama prvih
vladara. U najstarijim popisima, Osman i Orhan nose titulu
bega. Ti- tula sultana javlja se tek od perioda Murata I.

Ndeološka osnova osmanske države

Čitava državna tvorevina ukazivala je na potrebu
da se zasnuje politička moć na osnovu ideologije. Kada je
u pita- šu osmanska država, motivi koji su korišćeni da bi
se oprav- dala prevlast kuće Osmanlija, menjali su se
tokom godina.
Usled brzog šireša putem ratnih pohoda, politička
misao je najpre bila zasnovana na pravu mača. Hroničar
Ašikpašazade jedini pominje to pravo, navodeći
Osmanove reči, prilikom naimenovaša jednog kadije u
gradu Karadžahi- sar: „ja sam oštricom svog mača osvojio
ovaj grad, te zašto bih tražio dozvolu od sultana, koji ovde
nema šta da traži? Bog koji mu je dao sultansko
dostojanstvo, dao je i meni dosto- janstvo hana, jer ja
vodim Sveti rat.“
Iako je pravo mača predstavlalo jedan od stožera
moći, radije se navode drugi činioci kojim se ono
legalizuje. Neki hroničari su insistirali na pripadnosti
Osmanove ku- će plemenu Kaji. Jazidžizade je poručio
begovima pograničnih područja: „Han je bio Kaji, najstariji
posle Oguza i han svih klanova Oguza. Na osnovu
testamenta Ginhana i zakona Oguza, dostojanstvo hana i
ono padišaha [vladara], mogu da steknu sa- mo oni
klanovi u kojima ima naslednika plemena Kaji. U ovom
trenutku ne možemo da se nadamo pomoći od seldžučkih
sulta- na; oni su izgubili najveći deo zemlje i njome sad
vladaju Ta- tari. Pošto vas je pokojni Alaudin gledao sa
naklonošću, ne- ka svaki od vas bude han. Bićemo vam
30
na službi i vodićemo ovde Sveti rat.“ Ašikpašazade takođe
vezuje Osmana za Ogu- za, a zatim i za Noja.
Posle uzdizanja plemena ova ideja više nije mogla
da opstane. Stoga se nastojalo da se Osmanlije predstave
kao le- galni naslednici Seldžuka. Trebalo je naći veze
koje su mogle da opravdaju prelazak vlasti u njihove ruke.
Prvi pokušaji bili su obazrivi. Jazidžizade spomiše
samo blagonaklonost koju je sultan Alaudin ispoljavao
prema Osmanu. Prema Ašikpašazadeu i Nešriju, Seldžuci
su u dva navrata intervenisali. Kada se Ertogrul zaputio ka
pogra- ničnim oblastima, sultan mu je dodelio letše i
zimske pa- ššake, a zatim mu je u Osmanovo vreme
poslao konjski rep, za- stavu i vojni orkestar, obeležja
oblasnog vladara. Nešri tvrdi da je sultan Alaudin gledao
na Osmana kao na svog sina, jer nije imao naslednika. Ali
zna se da to nije tačno, jer je poslednji sultan koji je bio
na vlasti bio Masud III. Taj tekst je zanimljiv jer pokazuje
nastojanje da se uspostavi veza između seldžučke i
osmanske dinastije, pa makar ona bila i duhovna. Na
osnovu Spandunjinovih navoda, Mehmed II je želeo da do-
kumentuje tvrdnju da su Osmanlije naslednici Komnina iz
Trapezunta, ali to nije bilo moguće dokazati.
Osvrnimo se na poslednje pitanje. U svim
hronikama i epskim delima kao lajtmotiv pojavljuje se
tema gazije, tj. ratnika za veru. Osman i Orhan su
predstavljeni kao vođe čiji je jedini cilj bio širenje
muslimanske vere. Svi koji su ih okruživali bili su vođeni
istim idealom: da se unište neposlušni never- nici koji nisu
želeli da prihvate dominaciju islama. Na nat- pisu džamije
Šehadet, u Bursi, vidi se da je Orhan nosio titu- lu
„sultana učesnika u verskom ratu i boraca za veru“!
Iako se snaga religije ne može negirati, takav
način gledanja je donekle pojednostavljen i teško održiv
za period Osmana i Orhana. Turci koji su stigli do
Dardanela u prvoj polovini XIV veka stavili su se u službu
Vizantinaca. Oni su povremeno bili na strani Jovana
Kantakuzina, povremeno na strani njegovog suparnika
Jovana V Paleologa. Tu se nije radilo o osvajanjima, već o
vojnoj pomoći. Turci su se našli na vizantijskoj teritoriji u
istom položaju kao i Katalonci.
U Anadoliji, hrišćani su se borili u redovima
31
osmanske vojske. Kose Mihal je čitav niz godina ratovao
pored Osmana, pre nego što je primio novu veru. U
jednom popisu za- dužbina iz 1454—1455. godine za
oblast Hudavendigar (oblast koja se proteže od Nikeje do
Pergama, i čija je prestonica bi- la Bursa), pominje se
spahi/a-hrišćanin, koji se zvao Anastas.
Treba takođe naglasiti da natpis na džamiji
Šehadet nije iz perioda Orhanove vladavine, već iz
perioda vladavine
Mehmeda I, jer potiče iz 820. godine po hidžri (18. februar
1417. — 7. februar 1418). U natpisu se spbminje požar za
vre- me napada Karamanlija na Bursu 1413, koji je oštetio
Orha- novu džamiju toliko da je morala biti obnovlena.
Čini se da su ulogu boraca za veru namerno naglašavali
anadolski emiri, kako bi se pružila snažna pomoć
Osmanlijama, na braniku muslimanskog sveta, i da se, s
druge strane, kazne neprijatelji. Sem toga, pitanje gazija
pripada ovim drugim navedenim moti- vima, s ciljem da
se obezbedi dominacija dinastije Osmanlija.

Društvo
Prilikom opisa prvih Osmanlija, uvek se koriste isti
stereotipi: idilična slika nomada, koji jezde poljima za
stadima, postavlja se nasuprot slici surovih ratnika, koji
uništavaju sve što im se nađe na putu, ili čak onoj verskih
fanatika, koji oštricom mača nameću svoju veru.
Precizirajmo najpre da prve Osmanlije nisu bili no-
madi u striktnom značenju te reči, tj. to nisu bili ljudi koji
su neprestano krstarili putevima, bez stalne naseobine.
Oni su živeli u plemenima, i sa svojim stadima su odlazili
na let- nje bačije. U jesen, silazili su u ravnice, da bi tu
proveli zi- mu, a početkom leta bi se vratili u planinu. Iako
su oni veo- ma rano osvojili jedan broj manjih gradova i
Bursu 1326. godine, 1329. godine, kada je Andronik III
započeo bitku kod Pelekanona, još uvek su živeli pod
šatorima, kako navodi istoričar Jovan Kantakuzin. Car je
morao da požuri, da bi stigao pre nego što se Turci upute
ka šumovitim predelima.
Nekoliko godina nakon toga, Ibn Batuta je sreo

32
Orha- na u Nikeji, dok je mitropolit Grigorije Palama, koji
je zaro- bljen 1354. godine, nakon pretresa broda na
južnoj obali Darda- nela, našao Orhana u letnjem bivaku,
pošto je prošao kroz gradove Lampsak (Lapseki), Pege
(Kara Biga) i Bursa.
Pr ve Osmanlije lako su se privikli na život u gra-
dovima. Oni su izgradili, poput muslimanskih vladara,
čitav niz građevina u novoosvojenim gradovima. I u Bursi
i u Ni- keji rađale su se džamije, medrese, narodne
kuhinje, kupatila, mostovi i hanovi (trgovački centri). Te
građevine, koje su ponekad činile jedan veliki kompleks,
predstavljale su jezgro

33
 novog dela grada, oko koga se odviJao
svakodnevni život sta- novništva. U blizini Orhanove
camije u Bursi, izgrađeno je kupatilo, narodna kuhinja,
sklonište za putnike i njihove ko- vje, kako saznajemo iz
dokumenta o osnivanju, koji nosi datum 19—28. april
1360. Oni su vodili računa ne samo o spasenju duše, već i
o dobrobiti za telo.
Članovi vladajuće porodice, kao i ugledni ljudi,
podjednako su doprinosili podizanju građevina od opšteg
zna- čaja: Nilifer, Orhanova žena, izgradila je prostoriju za
mo- litvu, kao i most na starom putu Bursa — Mudanja;
Alaudin, Orhanov brat, tekiju (manastir) i prostoriju za
molitvu u Bursi; Sulejman, Orhanov sin, izgradio je
medresu u Nikeji i kupatilo u Nikomediji, da navedemo
samo to. Što se tiče građevina koje su podigli drugi
ugledni ljudi, pomenimo još džamiju Hadži Hamze, kao i
džamiju Hadži Oz Beja, obe u Nikeji. Aala Šahin-paša je
takođe izgradio verske građevine: medre- su u Bursi, kao i
džamiju, zaviju i medresu u mestu Mustafa Kemal-paša,
koje se ranije zvalo Kirmasti.
Ako je održavanje zemlje zavisilo od lokalnog sta-
novništva, osoblje potrebno za više funkcije dovođeno je
u početku iz anadolskih gradova, u kojima je muslimanska
tra- dicija bila duboko ukorenjena. Prvi profesor u medresi
u Nikeji bio je izvesni Davud iz Kajserija. Među potpisnici-
ma dokumenta o zadužbinama iz tog vremena, navode se
grado- vi iz kojih su došli: Kajseri, Kiršehir, Konja, Sivas,
gradski centri iz kojih se prenosila vera i nauka do pogra-
ničnih oblasti. Arapski gotovo da se nije govorio, kako sa
izvesnim razočaranjem konstatuje Ibn Batuta. Na veliko
iz- nenađenje ovog putopisca, verski vođa u Gejveu, koji
se s po- nosom nazivao fakihom, dakle stručnjakom za
pravo, govorio je persijski, a ne arapski.
Ahije su doprinosile učvršćivanju muslimanskog
stanovništva u novoosvojenim gradovima: članovi esnafa
su činili organizovanu zajednicu koja je pružala i socijalnu
i duhovnu pomoć. Najpoznatiji, zato što se najčešće
spominje, jeste ahija Hasan, nećak šejha Edebalija, koji je
bio Osmanov tast. On je učestvovao u Orhanovim ratnim
34
pohodima, a zatim se nastanio u Bursi, gde je izgradio
manastir. Bio je takođe prisutan u trenutku kada se delilo
Osmanovo nasleđe. Popis zadužbina iz 859. godine (1454
—1455), koji između ostalog sadrži dobra koja su ostavili
Osman i Orhan, pokazuje da su br<jjne ahije uživali
darežljivost prvih osmanskih vladara ili članova njihove
porodice. U oblasti Sapance, Sulejman- paša ostavio je
zemlju za održavaše jednog mosta, a upravu je poverio
ahiji. Zavijom koju je Orhan podigao u Nikeji u spo-' men
na svoga sina (dokument o zadužbinama datira iz perioda
od 6. juna do 4. jula 1361) upravljao je Osman ibn Jusuf,
koga su zvali Karaoglan, čiji je sin, ahija Mustafa, nasledio
tu dužnost nakon smrti svoga oca. Hatice, Orhanova kći,
podi- gla je zaviju u korist ahije Turdže. Ibn Batuta,
prilikom svog boravka u Anadoliji, posetio je u Balikesiru,
Girleu, Gejveu i Mudurnu zavije o kojima su se starale
ahije.
Pored muslimana, koji su se polako navikavali na
život u gradovima nedavno osvojenim od Vizantinaca,
živeli su i Turkmeni, držeći se turske plemenske tradicije.
Dok su prvi širili znaše sticano u medresama i u skladu s
tim strogo se pridržavali verskih propisa, ovi drugi su
propove- dali narodnu religiju, koja se može okvalifikovati
kao hete- rodoksna: kult Alije, Prorokovog zeta,
obožavaše dvanaest imama, tajni sastanci radi uvođeša u
veru.
U već pomišanom popisu zadužbina (1454—
1455), brojni derviški prvaii koji su nosilu titulu baba,
uživali su zemlju zahvaljujući Orhanovim naređešima:
Ermez-baba u nahiji Jarhisar, Zekerija-baba i Saru-baba u
nahiji Ermeni Ili, Kara-baba u nahiji Inegel i jedan baba,
čije ime nije poznato, u nahiji Germedže. Selo gde je ovaj
posledši živeo zvalo se Babailer, po imenu koje su nosili
učenici baba-Ili- jasa, pokretača ustanka 1240. godine.
Jedno drugo selo Babai- ler nalazilo se u oblasti Tarhale
(danas Soma), koga su dru- gačije zvali Kepek-šejh (Šejh
pas): to ime dokazuje iznova da se radi o heterodoksnim
osobama, jer je pas u muslimanskoj re- ligiji smatran
nečistom životišom. Hroničar Ašikpašaza- de tvrdi da je
potomak baba-Ilijasa. U svojoj hronici, on je posvetio
jedno poglavlje odnosima jednog od učenika tog svetog
čoveka, koji se zvao Gejikli-baba i Orhana. Na osnovu tih
na- voda, Orhan je izgradio mauzolej, manastir i džamiju,
koja je obnovljena za šegovog života. Jedan deo tih
zgrada još uvek postoji. Selo se danas zove Baba Sultan.
Od stvaranja osmanske države, postojala je još
jedna vrsta derviša koji se takođe mogu smatrati
heterodoksnima: abdali. U Bursi su sačuvani — barem do
polovine ovog veka — skromni ostaci manastira Abdal
Murata i Abdal Muse. Da- nas su delovi gradova u kojima
su živeli derviši deo grad- skog jezgra, dok su u ono
vreme bili izvan zidina.
Na kraju, nekoliko reči o vizantijskom stanovni-
štvu. Pahimer, čije se delo završava sa 1307. godinom, ne
prestaje da sažaljeva svoje sunarodnike u Anadoliji
izložene turskim napadima. Oni su, kaže, bežali, noseći
samo nešto malo dobara ka „Gradu“, naime ka Carigradu.
Caru nije nedo- stajalo valjanih ljudi koji su pokušavali da
se suprotstave neprijatelju. Nakon prodiranja u grad, kako
izveštava Ašik- pašazade, i sami Osmanlije bili su
zadivljeni otporom sta- novnika Burse i zaprepašćeni
brojem žrtava koje je glad osta- vila na ulicama.
Veliki broj Vizantinaca, međutim, s osećanjem da
ih je vlast izdala i napustila dosta se mlako borio. Plan An-
dronika III da morskim putem pruži pomoć stanovništvu
Bur- se nije se ostvario; pod Andronikom II, borcima je već
nedo- stajalo konja i novca, jer je država plaćala pomoćne
trupe, Alane. Ne treba se dakle čuditi što je veliki broj
Vizanti- naca potražio utočište kod novih gospodara. Zar
tome pri- mer nije dala i sama carska kuća, sklapanjem
brakova između vizantijskih princeza i neverničkih vođa?
Očevici kao Ibn Batuta i Grigorije Palama, koji su
prošli Bitinijom počev od druge četvrtine XIV veka, pomi-
nju grčko stanovništvo. Palama je osetio utehu u tome što
su Osmanlije, čiji je bio zarobljenik, dozvoljacdle da boravi
kod onih koji su iste vere kao i on. Uprkos metežu koji je
izazva- lo tursko nadiranje u XIV veku, veze između Grka
u Carigra- du i onih pod osmanskom vlašću nisu bile
prekinute. Neki grčki trgovac vinom iz Carigrada je, 1350.
godine, prodao jednom Mlečaninu, koji je živeo u istom
36
gradu, vino iz Tri- lje, tj. vino iz južne oblasti Mramornog
mora, u vrednosti od 565 perpera. Ne znamo tačan datum
osvajanja te luke, koja je bila veoma važna za zaleđe, ali
je 1350. godine sasvim sigur- no bila u turskim rukama.
Polako se privikavalo na novu si-
tuaciju. Život se nastavljao.
*
**
Prošlo je všpe od sedam vekova od razmeštanja
jedne nepoznate zajednice južno od mesta gde zavija
reka Sakarija. Svesti račune o činjenicama koje su
obeležile epohu, pred- stavlja veoma težak zadatak.
Neki navode razočaranje Pahimera i Kantakuzina
zbog pada gradova u Bitiniji, a drugi dele radost jednog
Ašikpaša- zadea ili Nešrija zbog uspeha prvih osmanskih
begova. Odjek tih događaja koji je dopro do nas kroz
vekove prenosi čas gorči- nu i začuđenost zbog
nejedinstva hrišćanskog sveta, pggo je ubr- zalo pad
Vizantije, čas divljenje pred munjevitim usponom
Osmanlija, ostavljajući po strani sve ono što bi moglo da
zase- ni slavu dinastije. Ali, stvaranje osmanske države,
sa svim usponima i padovima, treba smestiti u istorijske
okvire.
Napustivši teritorije sa kojih potiču, potisnuti od
anadolskog stanovništva ka pograničnim oblastima,
Osmanlije i njihovi saveznici u početku su se našli
uklješteni između dve sile: Mongola i Vizantinaca. Nije
dovoljno naglašeno da su ono što su uzimali jednom
rukom, davali drugom; u kojoj me- ri i dokle to traje,
veoma je teško ustanoviti. Opasnost na za- padnoj
granici emirata bila je stalno prisutna, ali je ona u
hronikama dvora, kao i u zapadnim izvorima, umanjena
ili se uopšte ne pominje. Zahvaljujući jednom opisu,
istočnog, ali ne i osmanskog porekla, kao i jednoj belešci
koja je bila namenje- na samo za administrativnu
upotrebu, saznajemo koliko je bila surova borba sa
anadolskim susedima. Na početku, Osmanlije su
strahovale od mongolskih kaznenih ekspedicija, utoliko
vi- še jer su se Vizantinci žalili na njih kod ilhana.
Smešteni na periferiji ilhanidske države, oni nisu uvek
bili toliko izloženi opasnostima, kao emir Hamid ili Ešref,
koga je Timurtaš, mongolski zapovednik, osudio na smrt.
Pad ilhanidske države nakon smrti Abu Saida
(1335) nije u potpunosti otklonio opasnost. Naslednici, ili
oni koji su se smatrali naslednicima, i to emiri Eretnidi i
Kadi Burhanedin, sve do Timura (Tamerlana) i Uzun
Hasana u XV veku, nastavili su da vrše pritisak na
Osmanlije. Ipak, ni Ašikpašazade ni Nešri ne pominju
bitku koju je Kadi Burhanedin vodio protiv sultana
Bajazita I kod Kirk- je poraz koji im je naneo Timur
isuviše glasno
dilima. Samo odjeknuo, da bi
mogao da se prećuti.
Jedno drugo pitaše prisutno u svim razmatrašima
o ovoj epohi i neprestano ponavl.ano jeste vera. U ime
katoličke vere Aatini su okasnili sa svojom pomoći
Vizantincima; u ime pravoslavne vere ovi potoši su
odbacili šihove predloge, te su otišli toliko daleko da su
govorili da više vole turban od papske mitre, a u ime
muslimanske vere Osmanlije su krenu- le u osvajanje
vizantijskih teritorija. Ali, kada se proučava svakodnevna
realnost, može se uvideti da su prljavi interesi često bili
iznad zanosa duše. Četrnaesti vek bio je posebno surov i
kod stanovništva je ulio snažan osećaj nesigurnosti. Niko
nije mogao da predvidi šta će doneti novi dan: mogli ste
da nestanete u ratu, da vas prodaju kao roba posle
pljačkaškog pohoda, ili da umrete usled epidemije.
Prijateljstva su nasta- jala i gasila se diktirana isključivo
trenutnim potrebama, i tu rasa ili religija nisu igrale
nikakvu ulogu. Trebalo je ču- vati se, kako pripadnika
svoje vere, tako i onih drugih. Dnev- nik vođen za vreme
ekspedicije đenovskog admirala Paganina Dorije između
1351. i 1352. savršeno ilustruje atmosferu koja je tada
vladala na Aevantu: pošto je trebalo spasti kasu, na-
padali su se grčki brodovi, podizan je namet
stanovništvu Mitilene i Galipolja, na trgovima roblja
prodavali su se mu- škarci, žene i deca, oteti u
pograničnim gradovima Vizanti- je, i, sve to bez imalo
griže savesti. Đenovljani nisu bili ni bolji ni gori od svojih
saveznika ili neprijatelja. Ne zabora- vimo da su Grigorija
Palamu, solunskog mitropolita, zarobili Turci, a Halila,

38
Orhanovog sina, gusari iz Fokeje.
U takvim okolnostima rođena je osmanska
država. Sa državom smeštenom na samom kraju
muslimanskog sveta i suo- čeni sa nejedinstvenim
hrišćanskim svetom, Osman i Orhan su umeli da
iskoriste priliku, mudrost i vojne mogućnosti, da se
uzdignu na pozornici istorije.
 USPON OSMANLIJA
(1362-1451)

Nikola Vašen

Murat I (1362—1389)
Prema turskoj tradiciji jednako pravo na presto
ima- li su svi sinovi preminulog vladara: onaj koji bi prvi
uspeo da uspostavi kontrolu nad trupama i Carskom
riznicom, kao i podršku velikaša, dolazio je na vlast i sebi
osiguravao legi- timitet. Takvi principi pretili su da izazovu
izbijaše gra- đanskih ratova za vreme međuvlašća, ali
takođe i strane in- tervencije koje su podržavale ili
izazivale otpor odbijenog pretendenta. Osmanska istorija
je puna takvih primera i mo- že se videti kako su tokom
vekova primenjivani različiti me- todi da bi se krize
izbegle, ponekad sa uspehom.
Nakon smrti, 1362. godine, Orhan je ostavio tri si-
na: Murata, koji je trebalo da ga nasledi, Halila i Ibrahima.
O toj davnoj eposi zna se veoma malo, a izvori, najviše
hroni- ke, puni su kontradikcija, i ne dozvoljavaju da se
sačini zado- voljavajuća hronologija.
Murat I je nasledio svog brata Sulejmana,
osvajača Gali- polja, koji je umro 1357. godine, kao vođa
osmanskih trupa što su ratovale na evropskom tlu. Murat
je već učestvovao u vlasti, tako što je vodio Sveti rat
gazija, čiju je podršku uživao. Delovao je kao prirodni
naslednik svog oca, i nakon što je ovaj umro, pozva- li su
ga velikaši iz prestonice Burse. Prihvaćen od ratnika sa
granice, kao i od uleme, on je postao legitimni emir.
Halil, namesnik Iznika (Nikeje), zet vizantijskog
cara Jovana V, najverovatnije je takođe imao adute, jer su
ana- dolske kneževine, zabrinute zbog osmanskog

36
napredovaša, pretile zapadnim granicama. Verovatno je
Murat I protiv svo- je braće započeo borbu, iz koje je na
kraju izašao kao pobednik.
Da li je to suparništvo među braćom bilo u vezi s
poho- dom na Ankaru, koji se odvijao upravo u to vreme?
Ne zna se. Osmanlije su zadržali grad koji su oduzeli od
Eretna-ogulara iz Sivasa, 1354. godine, u vreme
međuvlašća. Nakon događaja o koji- ma se malo zna, emir
Eretnaoglu Mehmed, verovatno želeći da iskoristi
osmansko međuvlašće da bi ponovo zauzeo grad, uputio
se pod oružjem ka Ankari jula 1364. godine. Do jeseni,
Murat I je ratovao u Anadoliji, da bi odbranio zapadne
granice kneževine.

Osvajanje Rumelije
Murat I je bio zauzet u Anadoliji i sve do 1365. go-
dine nije imao vremena da se aktivno bavi Trakijom i da
isko- risti Galipolje, odlično uporište za ulazak u Evropu,
koju je njegov brat obezbedio dinastiji u martu 1354.
godine. U godi- nama koje su usledile, tursko
napredovanje se nastavilo pod vođstvom emira, njegovog
namesnika Lala Šahin-paše, i vođa kao što su bili Evrenos-
beg i Haci Ilbegi: Dimetoka (Di- dimotika) je zauzeta u
novembru 1361. godine, dok je Murat napredovao,
verovatno privremeno, oko Carigrada, zauzimaju- ći Čorlu,
Misinli, Aileburgas, i preuzimajući vlast nad utvrđenjima
na putu od Jedrena do Carigrada.
Nakon što je smrt Stefana Dušana, 1355. godine,
izazvala raspad Srpskog carstva, na Balkanu više nije bilo
snage koja je mogla da se odupre turskim
napredovanjima. Za- brinut zbog takvog napredovanja,
bugarski car Jovan Aleksan- dar potražio je tursku
podršku, zamerivši se time kralju Ugarske i vizantijskom
caru. Zbog te koalicije, Jovan V Pale- olog se 1355. godine
obratio Zapadu, obećavši Svetoj stolici pokornost grčke
crkve, u zamenu za vojnu pomoć. U suštini, ne-
popustljivost obe strane onemogućila je ostvarivanje

37
takvog verskog saveza.14 Ipak, diplomatski napori Jovana
V nisu bili sasvim uzaludni, jer je vlasti Aatina na Aevantu
bio dopušten krstaški pohod. Vojvoda Amadeo Savojski je
1. aprila 1364. godine uzeo krst u Avišonu. Pohod je kao
zvanični cilj imao Svetu zemlju, ali je njegov stvarni cilj bio
da odbrani latin- ske države u Grčkoj, mletačke posede,
Smirnu i Vizantiju.
Ugarski kralj Audovik Veliki, pak, pripremao se da
protera Turke sa Balkana. Pošto je napao Bugare, činilo
se, u proleće 1366. godine, da je spreman da napadne
Turke, kada ga je Jovan V, nateran nevoljom, posetio u
Budimu. Ali, vizantijski car nije ništa dobio od Ugara, a na
povratku mu je Šišman onemogućio da prođe kroz
Bugarsku. Zadržan u Vidinu, on se konačno poklonio
Amadeu Savojskom, koji je, juna 1366, napustio Veneciju
na čelu jedne moćne flote. Zauzevši Galipolje (23. av-
gusta), prešao je u septembru u Carigrad, i pošto je
osvojio vi- še gradova na Crnom moru, te izdejstvovao
oslobođeše Jovana V, Amadeo je 14. maja 1367. godine
preoteo od Turaka Eneakosi- ju (Kučuk Čekmedže) i, deset
dana kasnije, ugrozio šihov položaj kod Kalonejra (Bujuk
Čekmedže?): uputivši se ka Veneciji u ju- nu, sve osvojene
teritorije predao je vizantijskom caru.
Za Osmanlije, gubitak Galipolja bio je težak poraz.
Odbačen ponovo u Malu Aziju i bez luke, Murat je, izgubiv-
ši evropske posede, bio na milosti Vizantinaca, Mlečana ili
Đenovljana i zavisio je od šihove pomoći. Takva situaci- ja
trajala je skoro deset godina.
Za to vreme Turci su nastavili napredovanje u
Rume- liji, ali je veoma teško odrediti tačnu ulogu
Osmanlija među turskim trupama. O zauzimanju Jedrena

14Savez rimske i carigradske crkve je već planiran u vreme

vasilev- sa Mihaila VIII (1261—1282), u trenutku kada je Karlo Anžujski
napao Vizan- tijsko carstvo da bi ga potčinio latinskoj vlasti. Proglašen
na Lionskom koncilu (jula 1274), taj savez nikada nije uhvatio korena,
zbog ponašanja pape Martina IV, neprijateljstva naroda i sveštenstva
Vizantije, kao i poraza koji je pretrpeo Karlo Anžujski na Siciliji 1282.
godine. Politika verskog saveza obnovila se kada su se vizantijski vladari
suočili s velikim poteškoćama u odnosima sa Turcima: to je slučaj
Jovana V, kao i Jovana VIII u narednom veku. Uostalom, bilo je uzaludno.

38
postoji obimna litera- tura, a datumi koje iznose stručnjaci
smešteni su između 1361. i 1371. godine. Odavno je
poznato da je Murat I osvojio grad odmah po dolasku na
vlast 1362. godine15, ali je izvesno da su ga Grci još (ili
ponovo) kontrolisali 1366: Turci su dakle morali zauzeti
Jedrene posle tog datuma. Problem dato- vanja nastaje
usled toga što su turske trupe u tom periodu već bile u
Evropi. Kada je Orhan umro, Osmanlije su u Evropi
zauzimali značajno mesto. Čim bi osvojili neki grad, rušili
bi njegove zidine i tu bi smeštali ljudstvo, stvarajući novu
bazu za napad. Čini se da osmanska politika opkoljavanja
Ca- rigrada nije počela pre 1360. godine.
Osmanlije nisu bili jedini koji su delovali po Tra-
kiji i koji su se tu naseljavali: Hadži Ilbegi stigao je sa
Umur-begom iz Ajdina, pre Osmanlija; Evrenos-beg,
poreklom iz Karesija, prešao je, prema osmanskom
predanju, u službu Muratovog brata Sulejmana, ali je
verovatno imao jednaka prava kao i on; kao Hadži Ilbegi, i
on je imao titulu bega, ko- ja je najpre bila rezervisana
samo za Orhana i Murata I, dok je Lala Šahin, sluga ovih
potonjih, imao samo titulu paše.
I Bihova nezavisnost je rasla počev od 1362. godine, usled
od- sustva Murata i većine njegove vojske. Ali, Evrenos-
beg i Hadži Ilbegi su omogućili pad Jedrena, pobedivši na
Mari- ci srpske velikaše, Vukašina i Jovana Uglješu 1371.
godine. Ta pobeda, koja je Turcima otvorila vrata
Makedonije, nije bila delo samih Osmanlija.
Pre svega zahvaljujući svojoj politici prema Vizan-
tiji, Osmanlije su se uskoro nametnuli u Evropi. Posle pre-
govora vođenih nakon krstaškog pohoda Amadea
Savojskog, Jo- van V krenuo je ka Italiji. Tamo je stigao
avgusta 1369. godine, 18. oktobra je prihvatio katoličku
veru i, 21. oktobra, odbacio šizmu. U Veneciji je uspeo da
sklopi dogovor povo- ljan za Vizantince, koji su se plašili

15Ta hipoteza se ne uklapa u najverovatniji razvoj događaja

tokom prvog perioda vladavine Murata I. X. Inaldžik tvrdi da je on
zauzeo grad, ali 1361. godine, pre Orhanove smrti. I. Beldičanu, s druge
strane, smatra da je Jedrene moglo biti zauzeto tek između 1365. i
1369. godine, verovatno u tom periodu, bez učešća osmanskog emira.

39
da će se Republika udružiti sa Muratom I i od njega kupiti
Skutari (Uskudar). Ipak, putovanje se pokazalo kao
neuspeh, jer nije dobio pomoć. Pritisnut finansijskim
poteškoćama, nije mogao čak ni da napusti Veneciju;
njegov sin Andronik, koji je vladao u Cari- gradu, nije mu
pritekao u pomoć, te je njegov drugi sin, Manoj- lo, morao
da prikupi novac i da ga lično odnese u Veneciju.
Po povratku u Carigrad 28. oktobra 1371. godine,
Jovan V izgubio je svaku nadu da će dobiti pomoć od
hrišćana sa Zapada. Osmanlije su napredovali u Trakiji, pa
je on bio prinuđen da sklopi dogovor sa Muratom I. Taj
dogovor je po-

40
42
znat u potpunosti, usled srcbe njegovog sina Andronika,
koji se, verovatno izazvan uzdizanjem svog brata Manojla,
dogovo- rio sa Savdžijem, jednim od sinova Murata I, da
podignu zajed- ničku bunu protiv svojih očeva. Prema
nekim izvorima, dva princa su se pobunila maja 1373.
godine, prilikom jednog po- hoda koji su dva vladara
zajednički vodi^la, što pokazuje da je Vizantija već bila u
određenom vazalskom položaju u odnosu na Osmanski
emirat. Kako god bilo, očevi su ujedinili snage i Murat je,
uz pomoć Jovana V, prešao sa svojim trupama u Evropu —
prvi put od gubitka Galipolja i zahvaljujući isklju- čivo
vizantijskoj pomoći, emir je ponovo došao na vlast u Ru-
meliji. Potučen 25. maja u blizini prestonice, Andronik se
predao 30. maja. Što se tiče Savdžija, on je zarobljen u
Dime- toci 29. septembra i oslepljen; umro je od
zadobijenih povre- da. Na nagovor Murata I, Jovan V je
iskoristio prilike i do- veo na vlast svog sina Manojla, koji
je proglašen za vasilevsa 25. septembra pod imenom
Manojlo II, a Andronika je oslepeo i zatvorio ga u tamnicu.
Ali, poduhvat nije uspeo u potpuno- sti: pobunjeni princ
predstavljao je i za Jovana V i za Manoj- la II opasnost koju
je Murat I umeo da iskoristi. U tom tre- nutku, najveći
dobitnik bio je Murat I; on se vratio na evropsko tlo, a
vizantijski car je postao njegov vazal.^
Unutrašnji odnosi u Vizantiji omogućili su Osman-
lijama da zabeleže novi poen. Prilikom putovanja u Italiju,
Jovan V je predložio Mlečanima da im prepusti ostrvo
Tene- dos (Bozdža Ada), kojim se kontroliše ulaz u
Dardanele; to- kom leta 1376. godine postignut je o tome
dogovor. Đenovljani, stari rivali Mlečana, protivili su se
takvom sporazumu jer su imali značajne interese u Galati i
na Crnom moru. Oni su takođe podržali Andronika (koji je
našao utočište u Gala- ti) prilikom nove pobune. Andronik,
koji je u međuvremenu osigurao materijalnu podršku
Murata I u zamenu za po- slušnost i plaćanje tributa,
stigao je u Carigrad u julu. Odnevši pobedu u oktobru,
utamničio je Jovana i Manojla. Predavanje Tenedosa u ruke
Đenovljana nije imalo značajne posledice, ali pobednik,
koji se proglasio za cara pod imensjm Andronik IV, predao
je Galipolje svom osmanskom gospodaru. Prešavši moreuz
uz pomoć đenovske flote u jesen, emir je po- novo

43
preuzeo grad. Osmanlije su tamo trajno ostali.
Dakle, zahvaljujući vizantijskoj politici, Murat I je u
Evropi, počev od 1376, a možda čak i od 1373. godine,
pono- vo mogao da dela po svom nahođešu. On nikada
nije bio odatle sasvim izbačen, ali je tada postao jedini
gospodar oblasti.
Kao što je i ranije bio slučaj, lokalni begovi su bi- li
u zavisnom odnosu prema vladaru, što pokazuje sve veći
značaj titula Murata I, koji je najpre bio beg i emir kao
njegov otac, da bi postao emir svih emira (epig p1-ptega) i
sultan. Haci Ilbega je smenio Lala Šahin, dok su sa
drugima po- stignutl kompromisi. Evrenos-beg sa svojima,
koji su bili smešteni u Jedrenu, prešao je u Komotini, zatim
u Ser, i na kraju u Jenidže Vardar (Janica). GBegova
porodica je potom u toj oblasti bila svemoćna; Turahani su
napustili oblast Malkare i smestili se u Tesaliji. Trajanje tih
porodica za sve vreme postojaša Osmanskog carstva i
značaj šihovog lo- kalnog uticaja ukazuju na to da su ti
begovi ostali moćni. Oni su i dalje imali važnu ulogu
„gospodara granica“ {is ćeu1egG), zaduženih da vode
Sveti rat na krajištima Carstva u ime svog osmanskog
vladara.

Osmansko napredovanje u Anadoliji i

Rumeliji
Dok su se sticale okolnosti koje su omogućavale
osman- sko osvajaše Balkana, Murat I je napredovao i u
Anadoliji. Ta- mo je šegov uspeh i dalje počivao na slabosti
i nejedinstvu kne- ževina Germijan, Teke, Hamideli... Te
male države su dobrim delom izgubile razloge svog
postojaša, jer više nisu imale kon- takt sa hrišćanima.
Uspon Osmanlija ih je ostavio bez ljudi, privlačeći na svoju
stranu ne samo borce, već i učene ljude, podsticane
mogućnostima za postizaše uspeha u karijeri koje su im
nudile administrativne potrebe osmanskog emirata. Samo
su Karamanidi izvukli korist iz čitave situacije — počev od
kra- ja šezdesetih godina XIV veka, pod vođstvom
Alaudina, oni su u znatnoj meri proširili teritoriju na račun
svojih suseda. Nije stoga čudno što su se druge kneževine,
uklještene između
Karamanida i Osmanlija žalile na ove prve ovim drugima,

44
te su ovi potonji iz toga izvukli korist.
Iskreno govoreći, na ta osmanska osvajaša na
račun muslimanske braće i Turaka nije se dobro gledalo,
pogotovu što su sprovedena uz podršku hrišćanskih
vazala. Turski izvori pružaju veoma malo detalja. Na
osnovu predanja saznaje se da je prilikom venčanja svoje
kćeri, 1381. godine, sa sinom Murata I, Bajazitom, emir
Germijana dao Osmanlijama kao mi- raz gradove
Simavnu, Egrigez, Tavšanli, pa čak i svoju pre- stonicu
Kutahiju. Kupovinom, Murat I je od Hamid-ogulara preuzeo
teritorije između emirata Teke, Germijana i Karama- na:
Bejšehir, Akšehir, Sejdišehir, Jalvac...
Za to vreme, u Carigradu, na vlasti su ponovo bili
Jovan V i Manojlo II, zahvaljujući pomoći Mlečana, ali tako-
đe i podršci Murata I, kome su obećali plaćanje visokog
dan- ka, godišši vojni doprinos i prepuštanje Filadelfije, po-
slednjeg vizantijskog poseda u Anadoliji. Andronik IV je
morao da potraži utočište kod svojih prijatelja Đenovljana
u Peri, koji su neko vreme izdržali opsadu Jovana V i
njegovih saveznika. Konačno, sporazum između
Đenovljana i Turaka po- stignut je u maju 1381. godine, te
je Murat I naredio svom vi- zantijskom vazalu da prizna
kao legalne naslednike Androni- ka IV i njegovog sina
Jovana, te da im preda Selimvriju, Herakleju, Radosto, kao
i Panidos. On je takođe doprineo rasparčavanju
Vizantijskog carstva: Jovan V je vladao u Cari- gradu,
Andronik IV u oblasti Mramornog mora, dok se Manoj- lo
smestio u Solunu krajem 1382. godine, a Teodor, drugi sin
Jovana V, postao je despot Moreje, takođe 1382.
Ova dva poslednja spomenuta nisu oklevala da se
su- protstave Osmanlijama. Manojlo je 1371. godine
iskoristio srpski poraz, i dokopao se Sera, ugrozivši tako
tursko napre- dovanje. Stigavši u Solun, ponovo je
započeo sa agresivnom politikom16, ali, nakon početnih
uspeha, morao je da se povuče pred turskim
kontranapadima. Oni su zauzeli Ser 19. septem- bra 1383.
godine, a zatim su opkolili Solun. Sa drute strane, Sofija je
pala u njihove ruke 1385, a Niš i Aarisa sledeće

16Postavlja se pitanje da li je opasnost koja je pretila od vladara

Soluna igrala ulogu u potčinjavanju begova Muratu I.

45
 godine. U Solunu, Manojlo se našao u lovdem
položaju, a pre- ma -šemu neprijatelzski nastrojeno
stanovništvo ranije se pre- dalo. Despot je, 6. aprila 1387.
godine, morao da pobegne iz grada, u koji su Turci ušli tri
dana kasnije. Sklonivši se najpre na Aezbos, Manojlo se
uputio ka Tenedosu. Jovan V je odbio da primi u Carigrad
sina čije je antitursko ponašanje, suprotno šegovoj politici,
dovelo do gubitka drugog grada u carstvu. Manojlu je
preostalo jedino da se stavi u službu Mu- rata I, te je
otišao u Bursu krajem leta 1387. godine. Do 1394. godine,
pokazao se kao verni vazal Osmanlija.
U Moreji, Teodor nije više imao izbora. Posle zau-
zimanja Soluna, gospodari Tesalije morali su da priznaju
vr- hovnu vlast Osmanlija, koji su postali susedi latinskog
voj- vode Atine, Nerija I Ačajuolija, Teodorovog zeta i
saveznika. Ni on nije uspeo da slomi otvoreni otpor
arhonata, te je mo- gao samo da sledi primer svoga brata i
da od Turaka načini saveznike. U periodu 1387—1388.
godine, obratio se Evrenos- begu da bi učvrstio svoju
vlast, ponudivši mu deo plena. je- dan pohod u jesen
1387. godine dao je odgovor na njegove želje. Poklonivši
se Muratu I, Teodor se potvrdio kao dobar vazal u svojoj
despotovini. Nastojao je da je učvrsti i uveća, osvo- jivši
Argos od Mlečana i oduzimajući zemlju od nepokornih
arhonata. Tokom nekoliko godina, Murat I i njegovi begovi
stvorili su u Evropi uticajno carstvo, jer su osmansko size-
renstvo priznali svi prinčevi iz dinastije Paleologa i neko-
liko srpskih vladara.
Opasnost je dolazila iz Anadolije: Alaudin iz Ka-
ramana, koji nije mogao da prihvati promenu odnosa
snaga u Maloj Aziji u korist svog osmanskog rivala,
započeo je rat protiv njega. Na čelu vojske, sastavljene
najvećim delom od turkmenskih plemena, Murat je krenuo
protiv neprijatelja svom silinom. Međutim, ideal gaze17 bio
je ozbiljno ugrožen time što su deo njegovih trupa
sačinjavali hrišćanski vaza- li, Srbi i Vizantinci. Murat I se

17Gaza: vojni pohod koji ima za cilj osvajanje nemuslimanskih

zemalja. 46
ograničio na to da učvr- sti svoju vlast pobedom u ravnici
kod Konje, što bi moglo da ublaži kritike; on je dakle
prepustio svoje teritorije Alau- dinu, koji je došao da se
pokori.
Upravo ta blagost nije se dopadala srpskim
vojnici- ma. Oni su ostali bez plena a povremeno su bivali
kažšavani zbog krađe, što je osnažilo antitursko
raspoložeše kod Sr- ba. Veštom politikom sklapaša
brakova, knez Lazar je uspeo da okupi lokalne vođe i da
stvori jedan antiturski savez, za- jedno sa bosanskim
kraljem Tvrtkom. Sa druge strane, bugar- ski car je odbio
da se pokori. Bio je neophodan ratni pohod. Uprkos porazu
koji su Osmanlijama naneli Bosanci, kod Pločnika18 1388.
godine, Džandarli Ali-paša vodio je uspe- šne pohode u
Bugarskoj, gde je zauzeo više tvrđava; car, koji je bio
opkoljen, morao je da obeća da će plaćati danak, te da će
predati Silistru. Osmanlije su se zatim okrenuli protiv
udružene srpske i bosanske vojske: 15. juna 1389. godine,
po- sle teške bitke, Turci su pobedili na Kosovu polju.
Lazar je najpre zarobljen, a zatim pogubljen. Murat I, koji
je vodio bit- ku, bio je ubijen. Ali, tamo je bio prisutan
šegov sin Bajazit, te je prelazak vlasti prošao bez štetnih
posledica po drža- vu. Zahvaljujući pobedi na Kosovu, novi
osmanski vladar na- sledio je carstvo, dobro učvršćeno na
Balkanu.

Stvaraše carstva i organizovaše države

Vladavina Murata I nije bila obeležena samo nizom
vojnih pobeda, koje ipak nisu bile dovoljne da bi se
obezbedila šegova vrhovna vlast u osvojenim ili
pokorenim zemljama. Nai- me, za vreme šegove
vladavine, kao i za vreme vladavine Orha- na, primešivana
su pravila osmanskog zauzimaša neke oblasti. Sa
stanovišta sultana, svaka zemlja osvojena mačem bila je
le- gitimno i u potpunosti šegova, svejedno da li zauzeta u
Svetom ratu protiv nevernika, ili oteta od muslimana čije
je ponašaše ugrožavalo Sveti rat. Nije teško sagledati sve
mogućnosti ko- je je nudio ovaj drugi uslov! Ako bi se
jedan grad sam predao, Osmanlije ga nisu uništavali.
18Krupna faktografska greška u originalu: radi se, naime, o bici
kod Bileće. — Nap. red.

47
Nakon osvajaša tvrđave mala osmanska vojna kolonija ju
je rušila ili naseljavala, i ona je po- stajala polazište za
nove pohode i nova osvajaša.
Politika kolonizacije išla je dalje. Praksa preme-
štanja stanovništva, ustaljena kod Osmanlija, započela je,
či- ni se, veoma rano, sa prvenstveno vojnim ciljem:
trebalo je sta- novništvo prebaciti iz Anadolije u Rumeliju
kako bi bilo moguće vođenje Svetog rata. Ali, bilo je i
spontanog preselja- vanja, kada je stanovništvo po svom
nahođešu odlazilo u druge oblasti. Pridošlice su osnivale
sela ili nove delove grada, odvojene od lokalnog
stanovništva, kome su ostavljali pravo na stari način
života i religiju. Što se tiče lokalne aristo- kratije, ona je
često uključivana u timarski sistem^, što je predstavljalo
dobro rešenje koje je obezbeđivalo lokalni mir i jačanje
vojske. Hrišćani-spahije sreću se i tokom XV veka. *
Pošto su se gazije razmeštale duž granica i pošto
su lokalne vođe integrisane u sistem, najčešće
zahvaljujući vazalnim odnosima, osmanska administracija
je počela da se učvršćuje u Rumeliji. Privučena
mogućnostima karijere i za- rade, jer je kadija mogao da
bude timarnik, ulema je sprovodnla muslimansku
administraciju, izrazito tolerantni prema ne- vernicima,
radi održavanja reda, dobrog upravljanja i fi- skalne
isplativosti.
Osnivač dinastije vezira Džandarlija, Kara Halil
Hajrudin-paša igrao je ključnu ulogu u uspostavljanju
centra- lizovane administracije. Alim19, kadija Biledžika i
Iznika, a zatim Burse, postavljen je na mesto kazaskera,
„vrhovnog vojnog sudije“ — u stvari čelnika uleme do
uspostavljanja funkcije šejh ul-islama. Objedinjujući u
svojoj funkciji vođenje admi- nistracije i komandovanje
vojskom, on se smatra prvim stvar- nim velikim vezirom.
On je, takođe, imao važnu ulogu u stva- ranju Državne
riznice i uvođenju sistema popisa (deftera), koji su činili
osnovu timarskog sistema. Za vreme Murata I stvoren je
prvi beglerbegluk, te je nosnlac te funkcije imao zadatak
da nadgleda saniakbegove, lokalne predstavnike vla- sti
koji su upravljali gradovima i oblastima, zajedno sa kadi-
jama. Aala Šahin bio je prvi beglerbeg Rumelije. Drugi be-
19Alim, jednina od ulema: stručnjak za šerijatsko pravo.

48
glerbegluk, Anadolijski, osnovao je Bajazit I 1393. godine.
Konačno, osmanska država duguje Muratu I i Kara
Halilu Hajrudinu jednu od svojih najoriginalnijih tvorevina:
instituciju janičara (tur. uetdep, „nove trupe“). Ova insti-
tucija potiče od prava emira na svakog petog zarobljenika,
za- točenog u Svetom ratu (retek/repsGk). Najverovatnije
je da je u vreme kada je ponovo zagospodario Trakijom,
Murat došao na ideju da stvori vojsku od ljudi zarobljenih u
pohodima. Azud- stvo je prikupljano putem institucije
s1eu$1gte%, „odabira“. Za vreme Murata I stvorene su
osnove administracije, tako da to više nije bila obična
kneževina gazija, već pravo carstvo u rukama osmanskih
vladara.

Bajazit I (1389-1402)
Uprkos pogibiji Murata na bojnom polju na Kosovu,
nije bilo poteškoća pri promeni vlasti. Umirući, Murat je za
naslednika odredio svog najstarijeg sina Bajazita, koji je
uče- stvovao u bici. Naimenovan od strane svog oca, novi
emir je imao priliku da odmah preuzme vlast. Ipak, rešio je
da se ota- rasi svog brata, potencijalnog rivala, te je
naredio da ga ubiju.
Bajazit je bio veoma snažna ličnost, kako otkriva i
šegov nadimak Munja (tur. UMšš). Sa trideset pet godina,
on se već bio dokazao: poslat oko 1381. godine za
namesnika u nekadašnju pokrajinu Germijan, vodio je
računa o zapadnim interesima carstva i istakao se u borbi.
Da li je dobio na- dimak zbog svojih vojničkih pobeda ili
zbog brzine pokreta? Zna se da je uvek bio aktivan i
preduzetan. Vaspitavan sa svešću da je sin moćnog
princa, ne znajući za neuspeh, bio je svestan svoje
veličine. U sopstvenim očima bio je mnogo više nego
samo vođa gazija. Prema hrišćanskim vazalima ponašao
se više kao vladar nego kao borac za veru. On jeste vodio
Sveti rat, ali je sebe pre svega smatrao moćnim vladarom.
Zbog toga je krajem 1394. godine, kada je bio gospodar i
Ru-
8
Devširme (Leu$1gte), videti str. 60.
melije i zapadne Anadolije, tražio od abasidskog halife u

49
Kairu da ga imenuje za sultana Ruma, nesumšivo vođen
že- ljom ili snom da obnovi univerzalno Rimsko carstvo
pod jed- nim muslimanskim žezlom.
Inteligentan, preduzimljiv i brz, otvorenog duha,
ali i dominantna ličnost, koja nije vodila mnogo računa o
mi- šljenju drugih: takva je bila slika Bajazita u
nepouzdanom ogledalu Istorije.

Operacije u Anadoliji
Brzo se pokazalo da je carstvo koje je ostavio
Murat veoma krhko. Da bi izbegao da neprijatno iznenadi
muslimane, pokazavši da nije sposoban da trajno zadrži
teritorije kara- manlijskog princa Alaudina, Murat je
odlučio da bude oba- zriv prema njemu. Odatle je došla
opasnost: iskoristivši od- sustvo Murata, koji je bio zauzet
u Evropi, Alaudin je okupio oko sebe većinu anadolskih
begova, moćnog Kadi Burhanedina iz Sivasa, gospodare
Saruhana, Germijana, Mentešea i Hami- delija, koji su
krenuli u ofanzivu. Jakub-beg iz Germijana vratio je
teritorije koje je predao svom zetu Bajazitu 1387. go- dine,
Kadi Burhanedin je zauzeo Kiršehir, dok je Alaudin zauzeo
Bejšehir i uputio se ka Eskišehiru.
Bajazit je, dakle, morao da reaguje čim je stupio
na presto. Prešavši u Bursu, okupio je vojsku. Pomoćne
hri- šćanske trupe igrale su značajnu ulogu, jer su mu u
pomoć pri- tekli Manojlo II i Jovan VII Paleolog, kao i Stefan
Aazare- vić, na čelu srpskih trupa. Sulejman Džandarli
vladao je u Kastamonuu, i takođe se pridružio
Osmanlijama, koji su ga podržali u borbi protiv njegovog
oca.
Bajazit je započeo osvajaša u zimu 1389—1390.
godine. Pored Filadelfije (Alašehir), posledšeg vizantijskog
pose- da u Anadoliji, koji je zauzet krajem 1390. godine,
pripojio je oblasti Saruhana, Ajdina, Mentešea, Hamidelija i
Germijana. Sem Smirne, koja je ostala u rukama vitezova
sa Rodosa, čita- va zapadna obala Male Azije prešla je pod
osmansku vlast. U maju 1390, Bajazit je potvrdio
privilegije koje je emir Efesa i Mileta ranije dodelio
Mlečanima, jer su im ta mesta služila kao polazište za
napade na hrišćanska ostrva.
Pravi protivnik ostao je Alaudin iz Karamana. U je-
50
sen, Bajazit je ponovo osvojio Bejšehir i opseo Konju.
Osvoje- na su i mesta Nigde, Akšehir, Aksaraj, ali se
situacija naglo promenila. Veliki uspesi Osmanlija zabrinuli
su Džandarli- ja jer je ujedišeše Anadolije pod osmanskim
žezlom, koje je bilo uzelo maha, ugrožavalo šegovu
kneževinu. Stoga mu se učinilo povoljnijim da poništi
savezništvo, te se pribli- žio Kadi Burhanedinu, sa kojim je
sklopio antiosmanski sa- vez i započeo pregovore oko
pružaša pomoći Karamanlijama. Ta opasnost je bez sumše
dovela do toga da Bajazit sklopi primirje sa pobeđenim
Alaudinom. Prema sklopljenom dogovo- ru, zadržao je
teritorije osvojene tokom godine, a Alaudin je zadržao
vlast istočno od Čaršambe.

Situacija u Vizantiji
Bajazit se vratio da provede zimu u Bursi, još uvek
u pratši dva vizantijska princa. Nakon smrti Andronika IV,
u junu 1385. godine, šegov sin, Jovan VII, koji je preuzeo
na sebe ostvareše očevih namera, dobio je snažnu pomoć
Đenovljana. Novi osmanski emir, koji je imao nameru da
osvoji Carigrad, video je u tim unutraššim borbama priliku
da osnaži svoj uti- caj. Tako je uz pomoć Đenovljana, ali i
Bajazita, Jovan VII, po- držan od turske vojske, krenuo ka
prestonici. Ušao je u grad 13. aprila 1390. godine,
primoravši Jovana V (kome se pridružio šegov sin Manojlo)
da se povuče u tvrđavu na Zlatnom rogu.
Iako se činilo da je Jovan VII učvrstio svoju vlast,
on nije uspeo da izbaci starog vladara iz šegovog
skloništa. Manojlo je uspeo da pobegne i da okupi flotu,
koja mu je omo- gućila da pritekne u pomoć svom ocu.
Uzurpator je savladan 17. septembra 1390. godine. Turci
nisu bili neposredno za- služni za tu pobedu, međutim,
ona ne bi ni bila moguća bez prećutne Bajazitove podrške.
Nzemu je trebalo isplatiti dug, jer je on uvek mogao da ih
ugrozi preko Jovana VII. Manojlo je takođe bio obavezan
da vrši vojnu službu. U osmanskoj vojsci, on je bio talac
koliko i vazal: pretšama Manojlom, Bajazit je kod Jovana V
izdejstvovao razaraše utvrda na tvrđavi na Zlatnom rogu.
Turski pritisak se pojačavao. Car se zatvorio u svoju
palatu, gde je umro 16. februara 1391. godine.
Pošto je saznao za novost, Manojlo se oslobodio i
51
preuzeo vlast u Carigradu. Bajazit, i pored gneva koji je
ose- ćao, primio je to kao svršenu stvar, ali nije popuštao
priti- sak. Vasilevs Manojlo II ostao je vazal, obavezan na
vojnu slu- žbu i plaćaše tributa. Bajazit je insistirao da se u
gradu izdvoji poseban deo za turske trgovce, kao i da se
postavi kadi- ja. Konačno je dogovoreno da se vlast
vizantijskog vladara ogra- niči samo na grad unutar zidina.
Teško je ustanoviti da li je od tog vremena kadija bio
stalno prisutan u Carigradu, ali je sigurno da je 8. juna
1391. godine Manojlo II napustio svoju pre- stonicu da bi
učestvovao u Bajazitovom pohodu u Anadoliji.

Novi pohodi u Anadoliji

Pohod iz 1390. godine protiv Karamana ukazao je
na opasnost koju je predstavljao džandarlijski emir.
Početkom le- ta 1391. godine, da bi otklonio tu opasnost,
Bajazit je krenuo ka emiratu Kastamonuu. U junu je postao
gospodar emirata, či- ji je vladar, Sulejman II, ubijen. Osim
Sinopa, koji je ostao u rukama brata ovog potonjeg,
Osmanlije su svojoj državi pripo- jili čitavu džandarlijsku
kneževinu.
Bajazit je zatim preduzeo niz pohoda sa namerom
da učvrsti svoj uticaj u Anadoliji, kao i da ograniči uticaj
Ka- di Burhanedina iz Sivasa, koji je verovatno krenuo u
pomoć Sulejmanu, kada je objavljena vest o njegovoj
smrti. Bajazit je, dakle, krenuo ka istoku, ka Bafri i
Samsunu, okupljajući mi- lom ili silom lokalne vladare, a
zatim je krenuo na jug, ka Osmandžiku, gde je želeo da
obezbedi predaju Amasije. To je izazvalo Burhanedina, jer
se sve to odvijalo u njegovoj sferi uticaja. Pošto dogovor
nije bio moguć, neprijateljstva su na- stavljena, ali je
sasvim izvesno da nije bilo velike bitke, po- što je
gospodar Sivasa odlučio da se povuče pred mnogo moć-
nijom osmanskom vojskom. Pobeda kod Čorumlua, koju
mu pripisuje njegov biograf Ibn Ardašir, bila je verovatno
sa- mo jedan okršaj. Što se tiče malih oblasnih gospodara
dina- stija Tašan u Merzifonu, Tadžudin u Čaršambi, te
emira Bafre i onog Amasije, oni su stali uz Bajazita. Sve u
svemu, pohod u Anadoliji, koji se završio usred zime 1391.
godine, bio je uspešan. Ali, osmanska vlast nije bila u
potpunosti uspostavljena u Maloj Aziji, jer su protiv
52
Bajazita bili Ka- di Burhanedin i Alaudin iz Karamana.
Ukratko, čini se da je Bajazit najpre želeo da otklo-
ni opasnost od Džandarlija. Osmanlije su želele da
napadnu Sinop sa mora u proleće 1392. godine, i zbog
toga su osnovale flotu. Da li zbog mera koje su preduzeli
uznemireni Mlečani ili usled ugarske opasnosti na Dunavu,
Bajazit je odustao od svog anadolskog pohoda.

Nanredovanje u Rumeliji (1393—1396)

Posle Kosovske bitke, pošto je Bajazit bio zauzet u
Maloj Aziji, turski zapovednJlci granica nastojali su da učvr-
ste turske teritorije u Evropi. Paša Jigit je potčinio Srbi- na
Vuka i smestio se u Skoplju (turski Uskub), koje je zauzeto
1391. godine; Firuz-beg i Aala Šahin vodili su napade u
pravcu Albanije. U periodu 1393—1395. godine, Osmanlije
su nastojali da uhvate Stracimirovića, feudalnog
gospodara koji je vladao severnom polovinom zemlje, a
koji je prešao na stranu Mlečana. Mlečani su tek zauzeli
Lješ i Drač (1393) i Dri- vast (1396), dok su Osmanlije
pokušavali da privuku lokalne gospodare dodeljivašem
timara. Uočava se uspostavljaše osmanske administracije
u zemlji: postavljaju se kadije,.sandžak- beg, spahije. Sa
svoje strane, Evrenos-beg je pokorio Tesaliju.
Ali situacija nije bila baš blistava, a prema proce-
nama, najveća opasnost pretila je i osmanskom
protektoratu u Bugarskoj. Mirča, vlaški knez, pod ugarskim
zaštitništvom zauzeo je Dobrudžu i Silistru, na desnoj obali
donjeg Dunava. Ugri su želeli da zauzmu Vidin. Bajazit je
odmah reagovao, te je nakon osvajanja prestonice Trnova
(17. jul 1393) dunavska Bugarska pala pod direktnu vlast
Turaka, dok se car Ši- šman povukao u Nikopolj, kao
osmanski vazal. Zatim je Baja- zit oterao Mirču iz oblasti
koje je on bio nedavno osvojio.
Kada se situacija stabilizovala, Bajazit je procenio
da je potrebno da potvrdi svoju snagu i zadao je veliki
udarac u zimu 1393—1394. godine. Taj zanimljiv događaj
odigrao se u Seru, gde je Bajazit odvojeno pozvao sve
svoje hrišćanske va- zale. Ostavljeni šemu na milost i
nemilost, vazali su morali da budu zabrinuti, naročito jer ih
je dočekala mučna sceno-

53
 grafija. Teodora, despota Moreje, optužio je
Mamonas, gospo- dar Monemvasije, odbacivši svoje
vazalstvo prema šemu. Dok su se vazali uzajamno
optuživali, Bajazit je pretio da će ih sve pobiti! Ipak, izuzev
Teodora, koga emir nije hteo da pu- sti dok ne preda više
gradova, svi drugi vazali su se slobod- no vratili u svoje
oblasti. Međutim, iako je Bajazit potvrdio svoju vlast, ovaj
događaj predstavlja i kraj vizantijskog potči- njavanja, jer
se car Manojlo II, gnevan i rešen da više ne po- pušta,
okrenuo Zapadu.
Slučaj sa Mamonasom pokazao je koliko je
beznačaj- nim Bajazit smatrao Paleologa, jer je despota
Moreje stavio u istu ravan sa Mamonasom, čijim se
sizerenom Teodor smatrao. Za Bajazita, feudalni posedi
samo od šega, te je krenuo na put ka kao
Tesalij Monemvasija
zavisili su
i, zadržavši Te- odora kao zatvorenika, koga nije želeo da
pusti pre predaje tog grada. Ali, kada je od despota
zahtevana predaja Argosa, ovaj je uspeo da pobegne i da
stigne do Moreje. Bajazit se za- dovoljio slanjem kaznene
ekspedicije na Peloponez. Tada je pripojio latinsko
vojvodstvo Salonu (Amfisu).
U isto vreme, dakle u april 1394. godine, neki
izvo- ri smeštaju drugo zauzimaše Soluna, koji je Murat I
već bio zauzeo 1387. godine. Da li to znači da se grad u
međuvremenu oslobodio turskog jarma, ili da su
Osmanlije, nakon razlaza sa Paleolozima, tamo uveli
neposredniju i strožu upravu?
Bajazit je dakle prepustio Teodora šegovoj
sudbini, da bi započeo opsadu Carigrada u proleće 1394.
godine. Nije poznat uzrok te promene u strategiji. Da li je
borbu napustio očekujući očajnički otpor? Da li su ga prvi
znaci opasnosti koji su dolazili od Timura naveli da
promeni pravac, te da ostane pod Carigradom, kada je
znao da je istočšački osvajač krenuo put Indije? To je bila
prilika da iskoristi neprija- teljstvo sa Manojlom II da
ostvari svoj pravi san i osvoji grad. Prvi su se napadi
razbili o jake vizantijske zidine i započela je opsada koja
će trajati do kraja Bajazitove vladavi- ne. Manojlo, koji je
uspeo da se odupre, zatražio je pomoć od hrišćana sa
Zapada. Venecija je mogla da mu pošalje pojačaše, budući

54
da Turci još uvek nisu gospodarili morem.
Vizantija je u svakom slučaju izdržala. Teodor je
po- novo osvojio Monemvasiju (jul-avgust 1394) uz pomoć
Mleča-

55
 na, kojima je prepustio Argos 27. maja. Ali, šegove
prepirke sa naslednikom atinskog vojvode, Karlom Tokom,
pružile su priliku za intervenciju Evrenosu, jer su ga Aatini
pozvali u pomoć. Teodor je poražen početkom 1395.
godine. Ipak, čim su Turci napustili Moreju, on je ponovo
ovladao situacijom.
Bajazit se uputio na pohod protiv Vlaške. Uz
pomoć svojih srpskih vazala, ušao je u tu zemlju. Posle
neizvesne bit- ke na Rovinama (17. maj 1395), Mirča,
saveznik Ugara, morao je da se preda. Zatim je osmanski
vladar umarširao u Nikopolj, gde je naredio da se ubije car
Šišman (3. jun 1395). Dobrudža je pala pod tursku vlast.
Osmanski garnizoni su kontrolisali prelaze preko Dunava.
Nije više bilo tampon države između prve katoličke
države, Ugarske i Bajazitovih teritorija.

Krstaški pohod na Nikopolj

Žigmund, kralj Ugarske, bio je veoma zabrinut
zbog osmanskog nadiranja i delovao je uz pomoć Zapada.
Venecija se pokazala mudra i, prihvativši da naoruža flotu
koja će za- tvoriti moreuze, ostala je u miru sa Turcima,
održavala do- bre odnose i sa šima trgovala. Francuska je
pak krenula u krstaški pohod, kojim je želela da stigne do
Svete zemlje. Sa svoje strane, Manojlo II morao je da
naoruža deset galija za račun Žigmunda, koga su takođe
podržali vitezovi sa Rodosa i burgundski konjanici na čijem
je čelu bio vojvodin nasled- nik lično. Moćna vojska se
okupila u Budimu. Žigmund je želeo da privuče Turke, te
da ih izmori dugačkim maršom. Francuzi su,
nepromišljeno, izdejstvovali da ih odmah na- padnu.
Vojska je krenula krajem avgusta, spustivši se dolinom
Dunava sve do Vidina, koji je branio Stracimir, bugarski
va- zal Turaka. Grad je pao. Zatim je doŠar red na
Rahovu, čije je stanovništvo nemilosrdno pobijeno. ; \
Početkom septembra 1396. godine, krstaši su
zapo- čeli blokadu Nikopolja. Bajazit, kome se usput
pridružio Srbin Stefan Aazarević, krenuo je da ih
presretne. Bitka se odigrala 25. septembra 1396. godine'.
To je bio veliki poraz hrišćana, za koji najveću
odgovornost snose francuski koša- nici koji su ratovali na
zastareli način. Načinivši istu grešku kao kod Kresija,

56
krenuli su u napad. Prethodnica i prve turske linije predali
su se, ali to je bio manevar kojim je Bajazit naveo
francusku košipu da se zaglibi i iscrpi, pa ju je zaustavila i
razbila elita šegovih trupa, okupljena oko šega na vrhu
jednog brežuljka. Osmanska košica je potom is- koristila
paniku koja je zahvatila Francuze. Kada se videlo da se
poraz ne može izbeći, Vlasi na čelu sa Mirčom i Tran-
silvanci na čelu sa vojvodom Sedmogradske napustili su
Ugre i Nemce, pridruživši se Osmanlijama, koji su upravo
zado- bili podršku Stefana Aazarevića. Taj poraz koji se
dugo pamtio ohladio je vatrene želje Francuza da započnu
krsta- ški pohod. Većina zarobljenika je ubijena, dok su
drugi uzeti u službu ili zadržani radi otkupa. To je stvorilo
priliku za uspostavljaše prvih diplomatskih odnosa između
Kraljevi- ne Francuske i Porte.
Ta velika pobeda povećala je prestiž Osmanlija i
učvrstila šihov položaj na Balkanu. Oni su, od tog
vremena, vladali čitavom Bugarskom, čija je posledša
nezavisna terito- rija, Vidin, pala u šihove ruke. Ugri i
zapadšaci bili su to- liko uzdrmani da su im ostavili
slobodne ruke na Balkanu. U to doba, Osmanlije su se
učvršćivali u Albaniji. Odmah su ponovo krenuli ka Moreji,
koju su šihove trupe osvojile u leto 1397. godine, po
naređešu Timurtaša i Jakub-paše. Stigli su
3. juna do Argosa, gde su izvršili pokolj stanovništva, a
zatim su opkolili, bez uspeha, Aeontarion i Korint. Despot
Teodor se obratio Mlečanima, koji su odbili da se izlažu
opasnosti, a potom vitezovima sa Rodosa, kojima je
najpre 1397. ponudio Ko- rint, a zatim 1399. godine
predaju čitave despotovine. Do toga je zaista i došlo, iako
je Teodor sebi zadržao pravo otkupa, koje je kaenije
iskoristio. Od tada je prisustvo hospitalaca, latinskih
vitezova, koje je pravoslavno stanovništvo teško
prihvatilo, štitilo despotovinu od turskih upada.
A što se tiče samog Carigrada, šegova opsada je
po- novo započela. Ovog puta, Bajazit je napao i
Đenovljane iz Ga- late. Ali, Turci još nisu imali mogućnosti
da pobede, kako zbog neosvojivih zidina, tako i usled
zadivljujuće hrabrosti branilaca. Emirov pritisak je oslabio
1397. godine, ali je on nastavio sa blokadom. Kao i šegov
brat Teodor, Manojlo II nije imao drugog izbora sem da se
okrene zapadnim silama. Najznačajniji odgovor došao je

57
od Karla VI, kralja Francu- ske, koji je u leto 1399. godine
poslao 1.200 ljudi pod koman- dom Jovana Neverskog20,
maršala Busikoa, prekaljenog borca iz bitke kod Nikopola.
Ta pomoć je omogućila značajne poho- de, kao onaj do
Nikomedije (Izmita). Ali, Vizantiji je bila potrebna
značajnija pomoć, i to prvenstveno finansijska. Ma- nojlo
je stoga rešio da krene u Francusku krajem 1399. godi-
ne, prepuštajući vlast svom sinovcu i nekadašnjem
neprijate- lju Jovanu VII. Vratio se tek u junu 1403. godine,
bez ikakvih čvrstih obećanja. Blokada se nastavila i za
vreme Jovanove vladavine. Ali, taj nekadašnji Bajazitov
saveznik bio je iz- ložen jakom pritisku emira i čini se da je
morao da mu preda Selimvriju (Silivri) i sve teritorije
eh1ga tigok. Jovan VII branio je grad kako je najbolje
mogao. Ali, 1402. godine, izgu- bivši svaku nadu, obećao
je da će Bajazitu predati grad, ako ovaj pobedi Tamerlana
(Timura, koji je nosio nadimak Ćopa- vi, tur. 1epk, otuda
na Zapadu iskrivljena verzija njegovog imena Tamerlan,
prim. prev.). Vizantija je sa njim imala do- bre odnose još
od vremena Manojla, zasnovane na zajedničkom
neprijateljstvu protiv Osmanlija, i njihov poraz je istog tre-
nutka promenio tok istorije.

Poslednji pohodi u Anadoliji

Emir Karamana, Alaudin, sasvim prirodno, iskori-
stio je odsustvo svog osmanskog suparnika, koji je bio
zauzet u Evropi. Nakon što je ponovo osvojio teritorije
prepuštene po prethodnom dogovoru, prešao je u
ofanzivu, napredujući ka Ankari i Bursi. Bajazit se ponovo
uputio protiv njega. Ovoga puta bio je rešen da ide do
kraja, siguran u svoje zaleđe u Evropi. Poražen, Alaudin je
našao utočište u Konji, čiji su ga stanovnici predali
Bajazitu. Bajazit je naredio da ga ubiju, te je pripojio
Karaman (u jesen 1397. godine). To je bio početak
konačnog osvajanja Anadolije, gde je, nestankom sa sce-
ne emirata Karaman, nestala i poslednja prepreka
osmanskom napredovanju. Teritorije Kadi Burhanedina
osvojene su 1398. godine. Nzegova prestonica, Sivas,
predstavljala je izvrsno polazište za druge pohode.

20U kasnijem periodu navodi se kao Jovan Neustrašivi. - Prim.

irev.

58
 Timur se 1399. godine ponovo pojavio u toj
oblasti. Zabrinuti, gospodar Bagdada i Kara Jusuf, emir
kneževine Kara Kojunlular (tur. — Crne Ovce) koji su se
nalazili se- veroistočno od Anadolije, gurnuli su Osmanlije
protiv lo- kalnih Timurovih pristalica. Sulejman, najstariji
Bajazitov sin, bio je zadužen da vodi operacije u Jermeniji i
u dolini Eufrata, gde se potčinilo više gradova. Pozvan da
se pojavi pred osmanskim dvorom i da plaća danak,
pokorio se Tahir- ten, koji je vladao u Erzindžanu i
Erzerumu. Ali, ubrzo se kod svog zaštitnika Timura
pridružio anadolskim begovima, ko- je je Bajazit opljačkao.
Oko azijskog osvajača okupio se čitav
antiosmanski savez, koji su činili emiri Ajdina, Saruhana,
Mentešea i Germijana. Oni nisu bili jedini koji su krenuli u
borbu pro- tiv Bajazita: Timur je primio ambasadore
Manojla II, kao i Karla VI, kralja Francuske, zaštitnika
Đenovljana, koji bi sve izgubili porazom kod Carigrada.
Ohrabreni od Mlečana, oni su takođe nagovarali osvajača
da krene u pohod. Da li je to bilo dovoljno za uspeh? Na
čelu Turaka iz Transoksijane, Timur Gurhan, na Zapadu
poznat kao Tamerlan, iznova je po- čeo da osvaja
mongolske teritorije. Turčin i musliman, on je ujedinio
veliku teritoriju, koja se prostirala od Indije do
Mesopotamije, u kojoj je vladajuća religija bio islam, ali je
u tome carstvu, organizovanom na univerzalističkim
osnovama, bila omogućena slobodna trgovina. Timur je
oklevao da napad- ne Osmanlije: taj udaljeni emirat bio
mu je manje važan od Sirije i Svetih mesta.
Ali iako je Bajazitova slava gazije bila vredna po-
štovanja, Timur nije mogao da podnese provokacije koje
je osmanski emir upućivao šegovim štićenicima. Mongol
nije priznavao predaju Erzindžana i zahtevao je da se
anadolski emirati vrate legitimnim vladarima, kao i da mu
se preda Ka- ra Jusuf, vođa kneževine Kara Kojunlular.
Kako je Bajazit odbio da to izvrši, Timur je smatrao da
mora da mu održi lekciju: to je bila svrha pohoda iz 1400.
godine. Osmanski go- spodar je želeo da izbegne direktan
sukob, pa je radi kontra- napada propustio Timurove trupe
da se udalje od svoje baze. Mongoli su na prepad zauzeli
Erzindžan i pobili stanovni- štvo koje je tu naselio Bajazit.
Zatim su započeli opsadu Si- vasa, čij se tvrđava predala

59
26. avgusta 1400. godine. Osveta je bila surova: zidine su
u potpunosti razdrene, vojnici gar- nizona pobijeni,
stanovništvo pobijeno ili deportovano. Za- tim se Timur
okrenuo svom prvobitnom cilju, osvajanju Siri- je,
oduzimajući od Osmanlija tvrđave na obali Eufrata. U
septembru su istočne oblasti Bajazitovog carstva bile
poko- rene. Timur je krenuo ka Alepu.
Kada je saznao da je neprijatel. zauzeo Siriju i Me-
sopotamiju, Bajazit je krenuo u pohod da ponovo osvoji
desnu obalu Eufrata. Timur je poslao vojsku, i započeli su
teški pregovori. Baš u to vreme, Kara Jusuf, Bajazitov
štićenik, krenuo je u pljačkaški pohod i napao, možda baš
radi provo- kacije, karavan koji je išao za Meku. Za Timura,
to je bilo nedopustivo. Preko izaslanika koje mu je Bajazit
poslao u zi- mu 1401—1402. godine, tražio je od njega da
kazni Kara Jusu- fa. Ne dobivši nikakav odgovor, 16.
februara 1402. godine, krenuo je u pohod, stigavši bez
poteškoća do Sivasa, koji je zauzeo. Tamo je saznao da je
Bajazit odbio šegove zahteve. Od tog trenutka, rat se nije
mogao izbeći.

Bajazitovo carstvo 1402. godine

Krajem 1401. godine, i pored opasnosti koju je za
nje- ga predstavljao Timur, Bajazit je bio na vrhuncu moći.
U Evropi, Trakija, Makedonija, Tesalija, Dobruca i
Bugarska, bile su pod direktnom vlašću Osmanlija. To je
bio slučaj i sa delom Albanije. Vlaška i Srbija bile su
potčinjeni pro- tektorati. Vizantija, koja se još odupirala,
nije mogla dugo da se održi. Ona je bila svedena na sam
grad Carigrad, koji je bio pod opsadom, i na Moreju, čiji je
despot bio prinuđen da se baci u zagrljaj vitezova sa
Rodosa, da bi se odupro upadima pograničnih begova. U
Maloj Aziji, emir je vladao crnomor- skim oblastima (sa
izuzetkom Sinopa, Trapezunta i Smirne). Od Egeja do
Eufrata, Anadolija je pripadala Bajazitu, pošto se rešio
svoja dva glavna protivnika Kadi Burhanedina iz Sivasa i
Alaudina iz Karamana.
Carstvo se organizovalo. Institucija janičara, stvo-
rena u vreme Murata I, pretrpela je, čini se, velike
promene za vreme Bajazita I. U svakom slučaju, od
perioda njegove vla-
60
 !
davine susreću se prvi pomeni sistema devširme
(Ljeurgte), redovnog „odabira“ (u našoj tradiciji poznatog
kao danak u krvi, prim. prev.), mladih hrišćana koji su
primali islam, bivali poturčeni, vaspitavani i obrazovani u
anadolskim po- rodicama i u samoj GTalati, po veoma
strogim pravilima, da bi zatim činili vojsku koja je bila pod
neposrednom koman- Dom sultana, dok su neki od ših
vršili službu u državnom administrativnom aparatu. Oni su
činili onu instituciju koja se zvala kapi kulari (karg ki11ap),
„robovi“, mada bi bi- lo bolje reći „sluge“ Porte. Cilj takve
prakse nije bio da se „unište“ mladi hrišćani, kao ni to da
se odvoje od svoje rodne sredine (to i nije uvek bio slučaj),
već da se vladaru obezbede verne sluge, čija je karijera
zavisila od vlastitih sposobnosti. Ta institucija će imati
veliki značaj u istori- ji Carstva. S druge strane, nastavila
se politika naseljava- nja stanovništva na osvojenim
teritorijama. Begovi su se učvrstili na Dunavu i
Jadranskom moru, i skoro evuda je bi- la uvedena fiskalna
i sudska administracija, zahvaljujući nastojašima uleme.
Osnovani su novi sandžadži u Nikopolju i Ohridu (1393),
Ćustendilu (1394) i Vidinu (1396). Veliki vezir Džandarli
Ali-paša im je 1393. godine, da bi obezbe- dio
nepristrasnost kadija, precizno odredio način rada i plate.
Carstvo se učvršćivalo.
Ta mreža, međutim, još je uvek bila labava.
Rumelija je ostala sa većinskim hrišćanskim
stanovništvom — musli- manskih naseobina je bilo malo.
Situacija u Anadoliji bila je još maše bezbedna. Osvojeni
emirati bili su muslimanski — takva osvajaša nisu bila
dostojna jednog pravog gazije. Bajazit je morao da poveri
najveći teret pohoda u Anadoliji janičari- ma i svojim
hrišćanskim vazalima, što nije moglo da dopri- nese jačašu
šegove popularnosti. Stanovništvo je gajilo sim- patije
prema lokalnim emirima, što se ispoljilo već prvom
prilikom. S druge strane, ako nije bilo moguće uvođeše fi-
skalne administracije, gazije nisu bile voljne da ratuju pro-
tiv muslimana, jer se od ših nije mogao uzeti plen. Što se
tiče uleme, oni su novo polje delovaša i nove izvore
prihoda očekivali od osvajaša hrišćanskih zemalja.
Postojao je dakle jedan talas otpora i u odlučujućem
trenutku samo su se Srbi i janičari pokazali u potpunosti

61
vernim.

62
 Da li je bar vojna situacija bila nešto povoljnija?
Svakako, osmanska vojska je bila moćna, i oni su bili
nepriko- snoveni gospodari kopna. Nasuprot tome,
hrišćani su vladali morima, te su mogli da pruže pomoć
Carigradu i da prekinu blokadu moreuza, deleći tako
Osmansko carstvo na dva dela. Tačnije rečeno, Venecija,
koja je u Bursi pregovarala sa Baja- zitom, prekinula je te
pregovore 1401. godine, kada je bila si- gurna da Timur
kreće u pohod: ona je osigurala bezbednost svo- jim
kolonijama, pregovarala je o stvaranju antiturske lige sa
Đenovlzanima sa Hiosa, hospitalcima sa Rodosa i
vojvodstvom arhipelaga, pripremajući se da konačno
napadne Galipolje. Flote iz Carigrada, Galate i Trapezunta
ponudile su se da podrže Timurov pohod, koji je
predstavljao šihovu posledšu nadu. Što se tiče ovog
potonjeg, on je razorio Siriju i Meso- potamiju i porazio
mamelučku vojsku. Bio je gospodar Eufrata i bila su mu
otvorena vrata ka Anadoliji. Dok je Bajazitova vojska,
raznolika i neblagonaklona prema isuviše ponosnom
gospodaru koji o njoj ne brine dovoljno, bila nepouzdana,
Ti- murova vojska je bila odana, a njena odanost bila je
podstaknuta time što joj je bila isplaćena sedmogodišnja
plata. Konačno, to što je uz sebe imala anadolske emire,
omogućilo joj je da se savršeno snalazi na terenu koji nije
poznavala.
Poraz kod Ankare nije bio neizbežan, ali je lako
razumlšv.

Bitka kod Ankare

Kada je saznao da Timur stiže, Bajazit je napustio
opsadu Carigrada i otišao za Bursu. Strahujući od akcija li-
ge koju su stvorili Mlečani, ostavio je devet galija u Galipo-
lju i naoružao flotu od dvadeset brodova. Protiv
neprijatelja sa istoka okupio je sve svoje snage: vojsku iz
Anadolije, sa tru- pama iz Ajdina, Saruhana, Karesija,
Hamida, Tekea, Karama- na, Germijana i Sivasa, potom
trupe iz Rumelije koje su se na- lazile na Galipolju i pred
vizantijskim zidinama. Bili su pozvani timarnici i vazalni
hrišćanski prinčevi. Uvećavaju- ći se duž puta, osmanska
vojska se uputila ka Ankari. Tamo su saznali da je
63
neprijatelj krenuo u pravcu Tokata. Bajazit se povukao u
šumovite predele, odakle je planirao da izmori ne-

64
 prijatelja. Želeći da izbegne niz manjih sukoba,
Timur je pro- menio plan, stigavši najpre u Kajseri, a zatim
u Ankaru, dok je većina njegovih trupa imala zadatak da
prodre u srce zemlje i da je opustoši. Započeo je opsadu
Ankare, kada je Bajazit, odvojen od ostatka svoje vojske,
došao da ga iznenadi.
U vrhu osmanske države postojale su velike
razlike. Veliki vezir Džandarli Ali predlagao je da se
neprijatelj iz- mori noćnim napadima i opsadom.
Beglerbeg Rumelije, Fi- ruz-beg zalagao se, nasuprot
tome, za bitku. Nzegovo mišljenje je prevladalo, i bitka se
odigrala 28. jula 1402. godine, na polju Čibukova.
Bitka je bila duga i puna preokreta, ali je osipanje
trupa kod Bajazita brzo ugasilo nadu da će pobediti; trupe
iz anadolskih emirata pridružile su se svojim vođama,
okuplje- nim oko Timura, značajno oslabivši dejstvo
desnog krila. Oslabljeno odmetanjima, desetkovano, levo
krilo je takođe po- sustalo, dok su Timurove trupe
napredovale. Procenjujući da je dan izgubljen, Ali-paša je
naredio povlačenje, u begu povu- kavši sa sobom i princa
Sulejmana, najstarijeg Bajazitovog sina: to je bila prava
revolucija u palati. Murat-paša, jani- čarski aga, kao i
druge značajne ličnosti, otpratili su pre- tendenta u
prestonicu Bursu, zatim u Evropu. PJto se tiče drugih
Bajazitovih sinova, Mehmeda su emiri Amasije odveli u taj
grad, dok su se Isa i Musa spasli sa svojim trupama.
Odolevale su samo srpske trupe, međutim, janičarima
okružen Bajazit odbio je da napusti bojno polje, te je i
Stefan Lazare- vić odlučio da ga napusti i da pokrije
Sulejmanovo uzmicanje. Usred povlačenja, pojavili su se
nagoveštaji očuvanja države, koji zaslužuju da budu
zabeleženi. Konačno, prisiljen na beg, Bajazit je uhvaćen i
zarobljen i njegova se vladavina završila katastrofom bez
presedana.

Međuvlašće (1402—1413)
Deset godina koje su usledile nakon poraza kod
Anka- re bile su veoma teške. Bajazit je za sobom ostavio
četiri si- na nestrpljiva da zauzmu njegovo mesto:
65
Sulejmana, Mehmeda, Isu i Musu. Osmanska država se '1
razjedinila.
Iako je poraz prouzrokovao pad i rasulo, osmanske
snage nisu bile slomljene u potpunosti. Timur je najpre
želeo da ih uništi i da se dočepa naslednika, Sulejmana. Ali
dok su vojnici u potrazi za njim stigli u Bursu, 3. avgusta
1402. godine, begunac je imao vremena da se dokopa
Riznice i da se uputi u pravcu Bosfora. Moreuz je
obezbeđivala liga koju su stvorili Mlečani. Oni su bili
spremni da zažmure i da gtu- ste Turke da pređu u Trakiju,
iako je to predstavljalo kršenje sporazuma koji su postigli
sa Timurom. Međutim, Đenovljani su prihvatili da
pomognu Sulejmanu, i njihov primer su usko- ro svi sledili.
Najstariji Bajazitov sin je tako ponovo postao gospodar
Rumelije, moreuzom zaštićen od neprijatelja.
Za to vreme su Timurove trupe popalile Bursu, a
za- tim su, pre nego što su počele da čiste obale, započele
pusto- šenje Jenišehira i Iznika. Iskoristivši to odlaganje,
osmanske i srpske trupe su prešle Dardanele. Šireći teror,
Timurovi vojnici su paleći i uništavajući zauzeli Malu Aziju,
ali su povremeno nailazili i na neočekivan otpor. Hrišćani
su se plašili napada. Nzihova procena je bila po- grešna,
jer je Timur želeo da na svoj način ponovo uspostavi red u
toj oblasti, a drugi poslovi su ga zvali u Aziju. Pre ne- go
što je krenuo, započeo je opsadu Smirne. Pobeđeni,
vitezo- vi sa Rodosa pobegli su svojim brodovima, dok je
grad razoren, a hrišćansko stanovništvo pobijeno.
Timur je primio ambasadore koje su mu poslala
dva Fokejca, Đenovljanin sa Hiosa i Isa, Bajazitov sin, koji
se smestio u Bursi, kada je osvajač otišao. On je pozvao
Sulej- mana da izađe pred njega ili da mu plati tribut, te je
primio izaslanike i poklone. Ne želeći smrt grešnika, Timur
je od- lučio da ih ostavi da svi zajedno žive, te da se
međusobno unište. Sulejman je tako zadržan na teritoriji
Rumelije, Isa u Bursi i u svojoj oblasti, a Mehmed u oblasti
Amasije i To- kata, odakle je bilo nemoguće pomeriti ga,
čak ni oružjem.
Dinastija Osmanlija je opstala, ali je njeno carstvo
bilo podeljeno, te je ostalo bez anadolskih emirata koji su
vraćeni dinastijama: Germijan, Karaman, Džandar,
Saruhan, Teke, Menteše... Koristeći stare strukture vlasti,

66
za koje se pokazalo da su popularne, Timur je podelio
teritoriju, da bi lakše vladao. S druge strane, da bi otklonio
opasnost od po-

67
 '1

68
novnog uspona Osmanlija, on je dao veliku vlast
karamanskoj dinastiji, čija se teritorija dosta uvećala,
pojačavši njihov značaj, i od tada je obuhvatala čitavu oblast
kod zavoja koji pravi reka Sakarija, protežući se između
Burse i Ankare. Rešivši na taj način veliki problem u
Anadoliji, Timur se uputio ka Aziji. Sa sobom je poveo
Bajazita, koji je umro na putu, u Akšehiru, 9. marta 1403.
godine.
Za Osmanlije, situacija nije bila tako strašna kao što
je izgledalo. Rumelija, u kojoj je vladao Sulejman, i uz ko- ga
je bila administrativna elita države, ostala je nedirnuta.
Timurovi pohodi, sa svim strahotama koje je on činio i sa
građanskim ratom koji je usledio, imali su kao posledicu ve-
liki talas izbeglica, koji su ubrzali turkizaciju zemlje. U
Anadoliji, Mehmed se dosta dobro učvrstio u svojoj neosvoji-
voj tvrđavi Amasiji. Sasvim je izvesno da su obojica morali
da priznaju Timurovu vrhovnu vlast. Ali, teškoće sa kojima
se Timurova vojska suočila posle bitke kod Ankare, naročito
u pogledu Mehmeda, pokazale su da je Osmansko carstvo
već postalo stvarnost u Maloj Aziji.

Sulejman čelebija u Rumeliji

Krajem 1402. godine, Sulejman čelebija bio je
Bajazi- tov sin miljenik: raspolagao je Riznicom i visokom
admini- stracijom, i vladao je čitavom Rumelijom. Nzegova
vlast bila je opštepriznata, iako su Mlečani istovremeno
pregovarali sa Osmanlijama u Maloj Aziji.
Ali, nije sve išlo po dobru. Bilo bi veoma teško
stvoriti predstavu o javnom mnešu i sa izvesnošću, pod uti-
skom slike koju su hroničari XV veka dali o Sulejmanu, za-
ključiti da on nije bio popularan vladar. U svakom slučaju,
nisu se smele potcenjivati spoljne opasnosti. Evropa je bila
suviše oslabljena i podeljena da bi snažno delovala, ali to se
svakako tada slabije uočavalo nego danas. Timur, čiju je
vrhovnu vlast Sulejman prihvatio, i dalje je boravio u Ana-
doliji. Odlazeći, ostavio je osmanske kneževine, koje Sulej-
man nije želeo da napadne. Sa hrišćanske strane, najmanje
tri moćne sile sanjale su o tome da iskoriste krizu kod An-
kare: Vizantija (nakon povratka Manojla), Ugarska i red sve-

69
 tog Jovana Jerusalimskog (hospitalci sa Rodosa). Ali,
ništa se nije dogodilo.
Sulejman je radije pregovarao sa ranije stvorenom
Ai- gom, koju su sačišavali Jovan VII Paleolog, Đenovljani,
voj- voda Naksosa, vitezovi sa Rodosa, kojima se pridružio
Ste- fan Aazarević. Dogovor koji je postigao sredinom
februara 1403. godine bio je veoma povoljan za hrišćane.
Sulejman je otvorio svoje luke za brodove Aige i obavezao se
da ni njegovi brodovi neće prolaziti moreuzima bez
dogovora sa članovima Aige. Đenovljani su bili oslobođeni
plaćanja tributa za svo- je trgovce na Crnom moru i u Novoj
Fokeji (Jeni Foča); Đe- novljani sa Hiosa oslobođeni su
plaćanja tributa gospodaru Altoluoga (Auabo1ik/Efes).
Vojvoda Naksosa bio je oslobođen tributa prema
gospodarima Altoluoga i Palatije (Va1a1:/Mi- let). Tako je
Sulejman klauzulama potvrdio vlast nad tim te- ritorijama.
Vitezovima sa Rodosa, koji su Teodoru upravo vratili njegovu
despotovinu, potvrđena je vlast u Saloni (Amfisi). Venecija je
konačno dobila delove teritorija na kopnu nasuprot Eubeje.
Ali najveći dobitnik bila je Vizanti- ja: ne samo što je Jovanu
VII obećao da će ga braniti od mogu- ćeg Timurovog napada,
Sulejman ga je oslobodio i plaćanja tributa i vratio mu je
nekoliko ostrva, Solun, Halkidiki, obale Mramornog mora,
kao i znatan deo obala Crnog mora. Po povratku u Evropu
juna 1403. godine, Manojlo II je objavio odredbe sporazuma.
On je bio svestan da se situacija samo privremeno
poboljšala. Jedan od njegovih prvih poteza bio je izuzetno
neprijateljski — izbacio je Turke iz dela grada za koji je
Bajazit izdejstvovao da im bude dodeljen u Carigradu.
U tom trenutku, Sulejman je želeo da učvrsti svoju
vlast mirnim putem, uprkos protivljenju gazija koji su u tome
videli samo gubitak ratnog plena: ne obazirući se na mir koji
je Sulejman zaključio, Paša Jigit nastavio je da se bori pro-
tiv Mlečana u Albaniji.

Mehmed čelebija u Anadoliji

Politika koju je vodio drugi Bajazitov sin, Mehmed
čelebija, ili tačnije rečeno njegov skrbnik Bajazit-paša, bila je
mnogo agresivnija.
70
Albanac koji je primio islam i koji je u
Palati obrazovan za državnu službu, Bajazit-paša je najpre
radio na ponovnom uspostavljanju jedinstva carstva,
preuzevši 1402. godine u svoje ruke sve poslove Mehmeda,
izbeglog u Amasiju. Za početak, Mehmed je objavio svoje
pravo nad kneže- vinama u Anadoliji. Napao je svog brata
Isu čelebiju, koji se smestio u Bursi, i pobedio ga početkom
1403. godine. Sklo- nivši se u Carigrad, Isa je po druti put bio
pobeđen kada je pokušao da zauzme Bursu, te je našao azil
kod Isfendijara iz Džandara, koji je bio veoma zabrinut zbog
Mehmedovog napredo- vanja. Isa i njegov saveznik započeli
su opsadu Ankare, ali je ponovo poraženi Isa morao da
pobegne u Smirnu, čiji je emir Džunejd sa begovima
Saruhana, Mentešea i Tekea sklopio ofanzivni savez protiv
Mehmeda. Mehmed je izašao kao po- bednik, pripojio je
Saruhan i primio na poklošenje druge be- gove iz zapadne
Anadolije, dok je Isa nestao zauvek.
Sulejman nije želeo lično da se meša, ali je ohra-
brivao Isu. Međutim, podstaknut uspesima svoga brata, pre-
šao je u Anadoliju. Datum tog prelaska ne može se tačno
utvr- diti (1406. ili 1407?). Bursa, a zatim Ankara, otvorile su
mu vrata. Došavši pred svog starijeg brata, Mehmed je
morao da se vrati, jer se plašio prelaska svojih trupa na
drugu stra- nu. Svakako da je Sulejmanova vojska bila
mnogo jača, te su se šoj pridružili mnogi Mehmedovi vazali.
Od tog trenutka, ravnoteža snaga u Anadoliji bila je na strani
saveznika. Mehmed-beg iz Karamana napao je Sulejmana,
ali je on iz te bitke izašao kao pobednik. Povukavši se u
Amasiju, Mehmed je promenio taktiku, te je rešio da
napadne Sulejmana s leđa. U julu 1409. godine, doveo je iz
Sinopa šihovog brata Musu, uz pomoć Isfendijara iz
Džandara (koji je prešao na šegovu stranu) i Mirče iz Vlaške:
dva princa su već duto održava- la dobre odnose.

Avantura Muse čelebije

Poraz kod Ankare više je štetio Musi nego šegovoj
braći. Zarobljen, on je bio očevidac smrti svoga oca u zaro-
bljeništvu. Pošto mu je bilo dozvoljeno da šegovo telo prene-
se u Bursu, našao se u položaju siromašnog Mehmedovog
rođa- ka. Ta nesrećna iskustva svakako upotpušuju
predstavu, možda pogrešnu, koju imamo o njemu: to je bio
71
jedan fanatični, ogor- čeni mladić teške naravi, potpuna
suprotnost Sulejmanu.
Musa je ušao na teritoriju ovog potonjeg sa vojskom
u kojoj su bili i Vlasi, Srbi i Bugari. Mirča, čijom se jednom od
kćeri Musa oženio, imao je mnogo razloga da podrži na-
stojanja da se destabilizuju Osmanlije. Moguće je objasniti i
prisustvo Stefana Aazarevića, koji više nije mogao da održi
svoju vlast pred Đurđem Brankovićem, koga je podržavao
Su- lejman, bez pomoći Ugara. Pošto je Musa naimenovao za
kaza- skera čuvenog šejha Bedredina, koji je kasnije podigao
ustanak protiv Mehmeda, možemo zaključiti da je igrao na
kartu popu- lističke politike, okupljajući oko sebe male,
obične ljude, i Grke i muslimane, u borbi protiv aristokratije.
Ušavši u Rumeliju krajem 1409. godine, Musa je 13.
februara 1410. godine odneo značajnu pobedu. Sulejman je
mo- rao što pre da pređe u Evropu. Okružen neprijateljima,
na- šao je saveznika u Manojlu II. Sulejman se oženio jednom
de- vojkom iz dinastije Paleologa i vratio je caru dva taoca.
Poražen 15. juna 1410. godine u blizini Carigrada (bitka kod
Kosmidiona), a zatim 11. jula kod Jedrena, Musa se povu-
kao. Ponovo se vratio sledeće godine i iznenada je napao
Su- lejmana, koji je, pošto ga je napustilo nekoliko oficira,
po- kušao da pobegne, ali je uhvaćen i ubijen 17. februara
1411. godine. Musa je ostao jedini gospodar Rumelije:
njegov uspeh potvrđen je odlukom Mlečana da pregovaraju
sa njim o zadrža- vanju ustupaka koje im je dodelio njegov
brat.
Došavši na vlast, Musa je nastavio borbu: napao je
Stefana Lazarevića, koji ga je napustio nakon njegove
pobede i koji je možda ohrabrivao drugog pretendenta da
krene pro- tiv njega. Isto je učinio i Manojlo II. U svakom
slučaju, Mu- sa je opseo Solun, Selimvriju (Silivri), Carigrad,
nagova- rajući cara da se okrene Mehmedu. Ovaj drugi se
nije naročito radovao uspehu svoga brata i dogovor je bio
brzo postignut. Musi su bile vezane ruke zbog protivljenja
rumelijskih veli- kaša, na čijem su bogatstvu počivali njegovi
ratni poduhvati. Neki od tih velikaša pridružili su se šegovim
neprijate- ljima. Na njihovo insistiranje, Mehmed je prešao
Bosfor vi- zantijskim brodovima. Ali, nakon što ga je Musa
pobedio u bici kod Indžegiza (jul 1412), morao je da se vrati
72
u Aziju, gde je ponovo uspostavio red i gde je mnogo
pažljivije pripre- mao svoj povratak. Prikupivši sve svoje
snage i postigavši dogovor sa begovima pograničnih oblasti,
Stefanom Aazare- vićem i Manojlom II, ponovo je prešao
moreuze u junu 1413. godine. Musa je, 5. jula, bio primoran
da se bori u oblasti Sofije. Pobeđen od mnogoljudnijih snaga,
želeo je da pobegne, ali je uhvaćen i zadavljen. Rešivši se
svoje braće, Mehmed je postigao ono na čemu je godinama
radio: povratio je jedinstvo Osmanskog carstva.

Mehmed I (1413—1421)
Mehmed čelebija21 je, dakle, postao sultan. Tu titulu
Osmanlije su povremeno koristili od vremena Murata I; zna
se da je Bajazit I tražio od kalifa u Kairu dozvolu da je no- si,
ali se ona tek od XV veka bezuslovno koristi za titulisa- še
osmanskog vladara. Ni Sulejman ni Musa, koji su iskovali
svoj novac, nisu imali aspiracije prema toj tituli. Stoga je
važno istaći da je Mehmed, koji je verovatno jedini od četvo-
rice braće imao carsku viziju, sebe proglasio sultanom 1407.
godine. On je imao iste ambicije kao i šegov otac, ali je bio
veoma oprezan i vodio je računa o ravnoteži snaga i trenut-
nim okolnostima. Mehmeda I osmanski, ali isto tako i vizan-
tijski hroničari opisuju kao prijatelja hrišćana. To mišlje- še
se mora prihvatiti s rezervom. Svojom pobedom nad Musom
Mehmed je postao jedini vođa dinastije Osmanlija, i tako je
1rzo jas1o bilo okončano međuvlašće. Zbog toga ga turska
tra- dicija smatra naslednikom Bajazita I.
Građanski mir ipak nije bio stabilan: sve do smrti,
sultan je morao da se bori sa narodnim pobunama i sa
anadol- skim emirima. Stoga mu je bilo veoma važno da
izbegne spolj- ne sukobe. Svom savezniku, Manojlu II,
Mehmed I je predao te- ritorije, vraćene Vizantiji po
odredbama sporazuma iz 1403. godine. Kao potvrdu dobre
volje sa svoje strane, car je prote- rao Orhana,
Sulejmanovog sina, koji je bio zadržan kao talac.
Oslepljen, princ je poslat u Akhisar. Mehmed I je sa druge

21Hronologija vladavine Mehmeda I prilično je konfuzna, te je sa- svim

sigurno da i ova koju mi predlažemo ima izvesnih grešaka.
73
strane potvrdio svoju mirotvornu politiku izaslanicima Sr-
bije, Vlaške, Bugarske, vojvodstva Janjine, kao i despota
Teo- dora. Međutim, Venecija se kasno odlučila na pregovore
i za sporazum je bio potreban pomorski rat. Mehmed I nije
odbio rat. Vodio je više pohoda: ka Negropontu (Eubeja)
protiv Mlečana (jun 1414), ali takođe i ka Ugarskoj i
Štajerskoj. Za vreme njegove vladavine osvojeni su gradovi
Avlona (Valo- na/R1bge) i Đirokastro (1417. i 1418) u
Albaniji. Manojlo II nije se dao prevariti, te je, počev od
proleća 1415. godine, po- čeo ponovo da obnavlja ostatke
utvrđenja Heksamiliona, i tako je presekao Korintski kanal.

Sukobi sa Karamanom i Venecijom

Obezbedivši pozadinu u Evropi, Mehmed I je prešao
u Anadoliju. Mehmed iz Karamana, iskoristivši građanski rat
u Rumeliji, stigao je do Burse, ali je na vest o pobedi
Mehmeda I podigao opsadu. Stoga je Džunejd, koga je
Sulejman postavio za sandžakbega Ohrida da bi ga odvojio
od Anadolije, pobegao; stigao je u Ajdineli, gde je započeo
pobunu, zauzevši Ajasoluk (Efes). Sultan je 1414. godine
krenuo najpre protiv šega. Svi Džunejdovi susedi stavili su
se na osmansku stranu. Smirna, koja je bila pod opsadom,
morala je da se preda. Sru- šene su zidine grada, kao i kula
koju su sazidali vitezovi sa Rodosa. Što se tiče Džunejda, on
je naimenovan za namesnika Nikopolja. Osmanska vojska se
zatim uputila protiv Karama- na: emir Mehmed, opkoljen u
Konji, morao je da prizna poraz i da vrati sultanu Bejšehir,
Sejdišehir i Akšehir. Sledeće godine, 1415, novi ustanak
doveo je do nove opsade Konje. Zau- zet grad ostavljen je
privremeno pokorenom gospodaru. Što se tiče ostalih
teritorija, bilo je mudrije ne zabrinjavati Ti- murovog sina,
Šahruha, koji je nastojao da očuva ono što je njegov otac
postigao u Maloj Aziji.
Teško je stvoriti tačnu predstavu o sledu događaja u
Rumeliji. Mehmed I je imao probleme, usled neprijateljstva
koje su mu objavile Venecija i Vlaška, kao i zbog opasnosti
od vizantijskog cara, koji je neprestano tražio vojnu pomoć
za borbu protiv Turaka. Mlečani i Osmanlije su se
međusobno i s pravom optuživali za gusarenje, dok su mere
odmazde kom- plikovale situaciju. Stoga se 1415. godine
74
postavilo pitanje stvaranja antiosmanskog saveza na moru. I
sultan je oformio snažnu flotu u Galipolju: po prvi put,
osmanska država shva- tila je neophodnost borbe protiv
hrišćanske (mletačke) pre- vlasti na moru, barem u oblasti
moreuza. Takođe treba istaći da su brojni mornari koji su
služili Mehmeda I bili Đeno- vljani, Katalonci, Sicilijanci,
Provansalci, ili Krićani. Zauzimanje Budonice opredelilo je
Mlečane, koje su pogađali turski napadi na Eubeju:
početkom aprila 1416. godine, flota je poslata ka Galipolju,
sa naređenjem za napad, ukoliko se ne postigne sporazum
sa Osmanlijama, kojima je istovremeno upu- ćen mirovni
predlog. Dve flote su se sukobile kod Galipolja 29. maja
1416. Bio je to potpuni poraz Turaka.

Pitanje „lažnog“ (Duzme) Mustafe

Sasvim je izvesno da su postojali sukobi između
Mehmeda I i Mirče, vladara Vlaške, ali je njihove datume te-
ško utvrditi. U svakom slučaju, Mirča je igrao primarnu ulo-
gu u dve ozbiljne političke i društvene krize koje su potre-
sle osmansku državu i koje su pokazatelj koliko je pozicija
Mehmeda I još uvek bila nestabilna.
Onaj koji se u osmanskoj tradiciji naziva „lažnim
Mustafom“ (tur. Vigte) krenuo je upravo iz Vlaške, gde se
nalazio u leto 1415. godine, u Makedoniju preko Bugarske.
Taj čovek je tvrdio da je jedan od sinova Bajazita I. 22
Istoričari nisu pouzdano utvrdili da je zaista u pitanju bio
varalica. To je ionako od drugorazrednog značaja: podrška
koju je dobio Mustafa (od Mirče, Džunejda koji je napustio
Nikopolj da bi krenuo sa njim, zatim Manojla II i nekoliko
istaknutih osmanskih velikaša), kao i zabrinutost koju je
zbog toga poka- zao Mehmed I, pokazuju da je imao uticaj
pravog pretendenta, bilo da su njegove pretenzije bile
legitimne ili ne.
Mustafa je uspostavio kontakte sa Venecijom i Cari-
gradom 1415. godine. Krajem jeseni 1416, nalazio se u
Makedo-

22Pričalo se da je princ Mustafa poginuo u bici kod Ankare, ali njegovo

telo nikada nije pronađeno.
75
 niji. Mehmed I je smestio svoj glavni štab u Seru,
Pobedivši svog suparnika u blizini Soluna, sledio ga je do
zidina grada u kome je poraženi tražio sklonište kod svog
saveznika Džu- nejda. Pod Solunom, čiji je namesnik
odugovlačio sa pregovo- rima, odbijajući da pregovara u ime
Manojla II o jednom takođe veoma delikatnom pitanju,
postavljena je opsada. Vizantinci su na kraju sklopili povoljan
sporazum; umesto da predaju sultanu dva begunca,
obavezali su se da ih čuvaju: Mustafu na Limno- su, a
Džunejda u njegovoj prestonici. Ne zadovoljivši se samo
značajnom političkom pobedom, Manojlo II je trebalo da
dobija godišnje sumu od 300.000 akči. Mehmed I nije imao
izbora, jer više nije imao vremena za pregovore. Saznao je
za ustanak šej - ha Bedredina, koga je, sasvim prirodno,
podržavala Vlaška, pa je stoga požurio ka Seru, da bi
preduzeo neophodne korake.

Bedredinov ustanak
Poreklom iz jedne od prvih turskih porodica naselje-
nih u Trakiji, rođen u blizini Jedrena oko 1358. godine, sin
ka- dije i Grkinje koja je primila islam, šejh Bedredin dobio je
solidno obrazovanje u Bursi, a zatim u Konji, Jerusalimu i Ka-
iru, odakle je 1383. godine krenuo na hodočašće u Meku. Bio
je cenjeni učenjak, koji je sledio ortodoksnu tradiciju (tek po
svom povratku iz Egipta on je postao heterodoksni sufija). U
godina- ma koje su usledile mnogo je putovao,
propovedajući svoje ideje u anadolskim kneževinama u
kojima je šiitski oblik islama bio snažan, a zatim i u Rumeliji.
Kad je reč o Bedredinovoj doktri- ni, treba posebno naglasiti
njegovu naklonost prema hrišćani- ma, koja se više može
pripisati sufijskom preziru prema spolj- nim formama
ispoljavanja vere nego ideji ekumenizma i njegove teorije o
društvu, o kojima ima veoma malo podataka: čini se da su
duhovni naslednici u bugarskoj oblasti Deli Orman nastavi- li
sa tom tradicijom. Ali, svakako treba uzeti u obzir i moguće
skretanje koje su uveli preterano revnosni učenici, klevete i
neprijateljsku propagandu. Brojni su mistični redovi koji su
tr- peli napade kakvim je Bedredin za života zaista bio često
izložen. Polazište njegovog „komunizma“ pre se može naći u
76
istoriji književnosti Republike Turske, nego u vremenu Meh-
meda I. Veoma je važno podvući strah stanovništva, hrišćan-
skog i muslimanskog, izazvan stravičnim Timurovim
pohodom i nevolje koje su usledile. Taj narod koji je živeo u
bedi, bio je manje ili više pod Jlgicajem šiitskih ideja, i
sasvim je prirod- no pggo je prihvatio spasitelja. Bedredin je
bio naročito pogo- dan za tu ulogu, tim pre pggo je
predstavljao izdanak ortodoksne sredine. Njegove ideje, čija
će se originalnost tek pokazati, ni- su bile usamljene u
Anadoliji, gde je kriza pogodovala takvim tokovima.
Navedimo primer Hadži Bajrama iz Ankare čija milo- srdna
dela nisu ugrožavala stabilnost države. Ali, pored toga,
Bedredin je imao i političku ulogu.
Popularnost šejha bila je toliko velika da se, nakon
pobede nad Musom 1413. godine, Mehmed zadovoljio da ga
po- šalje u progonstvo u Iznik, gde je nastavio da širi svoje
uče- še. Sigurno je da je bio u vezi sa Berklidže Mustafom i
Tor- lak hu Kemalom (za koga osmanska tradicija navodi da
je bio Jevrejin), podstrekačima narodne bune koja je
zahvatila Ajdi- neli 1416. godine. Na osnovu onoga što se
zna o idejama vodi- ljama predvodnika, Bedredin je svakako
bio duhovni vođa te bune, koja je trajno, ali veoma teško
ugušena. Gotovo u isto vreme, u julu 1416. godine,
Bedredin, koji je pobegao iz Izni- ka, prešao je u Vlašku, uz
pomoć Isfendijara iz Džandara. Krenuo je ka Rumeliji,
okupljajući na putu mnoge vernike. Sto- ga je sultan
napustio opsadu Soluna i krenuo protiv šejha, ko- ji je
zarobljen, nakon čega mu je suđeno. Moć Mehmeda I bila je
u tom nemirnom periodu suviše ugrožena, da bi sebi mogao
da dozvoli da pokaže samilost. Bedredin je obešen u Seru
18. decembra 1416. godine: pobuna je ugušena na svim
frontovima.

Put ka miru
Bilo bi verovatno preterano govoriti o organizovanoj
koordiniranosti događaja iz 1416. godine. Sasvim sigurno
nije slučajnost što se Bedredinova buna nije podigla u
Ajdineliju i Saruhanu, zemlji Džunejda, i što je imala snažnu
podršku Džandarskog emirata i Vlaške, koja je takođe
podržavala „la- žnog Mustafu“. Danas se zna da se pokret
77
lažnog Mustafe desio istovremeno kad i Bedredinova
pobuna. Ti pokreti, iza- zvani društvenom situacijom iznutra
i delovanjem neprijatelja Osmanlija spolja, sasvim su sigurno
zavisili jedni od drugih.
U svakom slučaju, to što su se odvijali istovremeno
učinilo ih je još opasnijim; ali, tu se jasno pokazalo da je
osmanska država bila dovoljno jaka da reaguje brzo i efika-
sno. Pobeda Mlečana na moru pokazala je da je sultan
daleko od toga da zagospodari morima. Iako su kriza iz
1416. i njeno rešenje pokazatelj problema Osmanskog
carstva, to je svakako bio i odraz čvrstine vladavine
Mehmeda I.
Od tada je u Osmanskom carstvu nastupio period
mir- nije vladavine. U Evropi su se nastavili pogranični
sukobi sa Vlaškom i Ugarskom, ali oni nisu stvarali ozbiljnije
probleme. Neprijateljstvo sa Venecijom trajalo je do 1419.
godine, kada je sklopljen sporazum. Osmanlije, koje su ranije
zauzele epirsku Albaniju, do Kroje, u periodu 1415—1417.
godine priznali su vrhovnu vlast Republike nad trideset
osam mesta i tvrđava, dok se Venecija obavezala da će
plaćati danak za posede na Aepantu, Lzešu, Drivastu i
Skadru. Obe strane su i dalje bile oprezne. U Vizantiji,
Manojlo II je još uvek bio dovoljno moćan da namet- ne svoju
politiku mira, čemu je doprinelo slamanje Mustafe.
Situacija se stabilizovala i u Anadoliji. Zbog sukoba
sa mamelučkim Egiptom, emirat Karaman više nije
predstavljao opasnost. Na Crnom moru, Džandarska
kneževina se podelila. Poslat da se bori na strani Osmanlija,
Kasim, sin Isfendija- ra, po povratku sa pohoda 1416.
godine, saznao je za nameru svo- ga oca da deo šegovih
teritorija prepusti šegovom bratu Hizi- ru. Stoga je zatražio
osmansku pomoć da bi osvojio deo džandarskih poseda.
Mehmed I je krenuo ka Kastamonuu, a zatim je započeo
opsadu Sinopa, gde je Isfendijar bio zatvoren. Ovaj potoši,
shvativši da je izgubio, odabrao je da prihvati vrhov- nu vlast
Osmanlija. On nije predao Kasimu, već sultanu obla- sti
Tosje, Čankirija i Kaledžika, postavljajući granicu na pla-
ninskom vencu Ilgaz. Kasimu je povereno upravljanje tom
oblašću, zajedno sa Ankarom, u ime osmanske države.
Naredne godine doneće Osmanlijama mogućnost da
još malo napreduju. Napredovanje kneževine Kara Kounlular
(Crnih Ovaca) bilo je zabrišavajuće. Sa druge strane,
Isfendijar iz Džandara, osvojivši deo teritorije 1Danika
(Samsun-Bafra), poverio ju je na upravu svom sinu Hiziru.
Jedan od prvih pohoda, vođen 1418. godine, predstavljao je
de- limičan poraz: Mehmed I uspeo je da osvoji deo
Samsuna koji su držali Đenovljani, ali ne i onaj u rukama
emira iz Canda- ra. Dve godine kasnije, početkom 1421, ta
oblast je osvojena zaslugom princa Murata, koji je bio na
službi u Amasiji. Se- damnaestogodišši mladić poleteo je na
sopstvenim krilima. Bilo je i vreme, jer je njegov otac, koji je
prve znake bolesti osetio 1416. godine, umro u Jedrenu 21.
maja 1421.

Murat II (1421—1451)
Putnik iz Burgoše, Bertrandon de la Brokijer, koji se
susreo sa sinom Mehmeda I, ostavio je veoma živ opis ovog
vladara: „To je dežmekast čovek, kratkog stasa /.../ dosta
veli- ka i povijena nosa i dosta sitnih očiju i jako mrka lica,
veli- kih obraza i mrke brade. I rekoše mi da je dobre naravi,
blag i široke ruke u davanju zvaša i novca. Rekoše mi i da
dosta mrzi rat /.../ A ono u čemu nalazi najveće zadovoljstvo,
to je pijančenje. I on voli ljude koji mnogo piju /.../ A posle
pića, on najveće zadovoljstvo nalazi u ženama i malim
dečacima“.23
Ovakva slika dobroćudnog, ali razvratnog sultana
nije verodostojna. Murat je bio veoma aktivan sultan. On nije
bio naročito ratoboran, ali je bio mudar i promišljen čovek,
koji je znao da u svoju korist preokrene i najtežu situaciju.
On je znao, takođe, kako da zadobije ljubav i poštovaše,
naro- čito janičara, ali i neprijatelja. Možda je na samom
kraju ži- vota, kada je želeo da prepusti vlast svom sinu,
izgubio želju za vlašću? U svakom slučaju, trudio se da
izbegava sukobe i trideset godina bio je gospodar situacije.

Teškoće oko nasleđivaša prestola

23 Prevod preuzet iz: Bertrandon de la Brokijer, Putovanje preko mora,

prevod i komentar M. Rajičić, Biblioteka Istorijskog društva NR Srbije, Beograd
1950, 111-113. - Prim. prev.
79
 Kada je Mehmed I umro, u tišini se otišlo po Mura- ta
u Amasiju, dok je telo šegovog oca bilo preneseno u Bursu.
Smrt sultana držana je u tajnosti do dolaska njegovog
nasled- nika, koji je stupio na presto 25. juna 1421. godine.
Takva pre-
 dostrožnost nije bila preterana, jer je Murat imao tri
mlađa brata. Mustafa, koji je imao dvanaest godina, bio je
namesnik Hamidelija; što se tiče malih Jusufa i Mahmuda, za
koje je Mehmed I umirući izrazio želju da budu povereni
Manojlu P, oni su se našli u rukama velikog vezira, Jahšioglu
Dželaludi- na Bajazit-paše, koji nije želeo da ih preda
Grcima. Kako na- vodi vizantijski istoričar Duka, to odbijanje
izazvalo je ob- novu neprijateljstava. Čini se da je jedno
ratničko krilo, okupljeno oko mladog princa, naslednika
vizantijskog prestola (Jovana VIII Paleologa), poništilo tu
odluku, uprkos proti- vljenju Manojla II, i privlačnim
predlozima Murata II. Za Vizantiju, u čijim je rukama još
uvek bio „lažni Mustafa“, to je bila dobra prilika da
destabilizuje i podeli Osmansko car- stvo. Tokom leta 1421.
godine, „lažni Mustafa“ i Džunejd su se iskrcali u Rumeliji i
započeli, uz vizantijsku pomoć, opsa- du Galipolja. U slučaju
pobede, trebalo je da vrate caru terito- rije na obali
Mramornog i Crnog mora i u Tesaliji.
Bio je to dobro izabran trenutak, jer su u isto vreme
kneževine u Anadoliji želele da iskoriste priliku. Prizna- jući
malog Mustafu za legitimnog sultana, germijanski emir
Jakub, čiji su vilajet Hamideli zauzeli Karamanlije, uzeo je
mladog princa pod svoju zaštitu; činjenica je da su od davni-
na te teritorije bile predmet rivalstva između dveju porodi-
ca. Takođe, Mentešeoglu, koji se predao 1416. godine,
ponovo je stekao nezavisnost i iskovao je svoj novac;
Isfendijar iz Džandara ponovo je preuzeo teritorije Čankira,
Kalecika i Tosje, koje je nedavno bio predao, dok su emiri
Ajdina i Sa- ruhana delimično povratili svoje. Svi su želeli da
povrate pozicije koje su Timurovim pohodom stekli, a potom
izgubili. Da budemo precizni, sin ovog potonjeg, Šahruh
nastojao je da zadrži ravnotežu koju je postigao njegov otac,
a Murat, koji je činio velike ustupke i jednima i drugima,
strahovao je da njegova susretljivost ne izazove reakciju
Timurovih nasledni- ka. U pohod je krenuo samo protiv
Isfendijara, ali je dogovor sklopljen krajem 1421. godine.
Više nego od moguće akcije Timurovih naslednika,
Murat je strahovao od delovanja „lažnog Mustafe“, koji je,
poverivši opsadu Galipolja Džunejdu, napredovao u Rumeliji,
81
prihvatan duž čitavog puta kao legitimni sultan. Na njegovu
stranu stali su oni koji su uvek podržavali pretendente na
presto: pogranični begovi, oduvek podozrivi prema
centralnoj vlasti, kao i „sultanovi robovi“ (kar1 kiNap), koji su
ranije bili uz Murata. Veliki vezir je brzo poslao vojsku da se
su- protstavi silniku, ali je ona bila pobeđena kod Sazli Derea
— mnogo vojnika iz Rumelije napustili su svoje trupe i pri-
družili se Mustafi. Na vest da je on osvojio Jedrene, Gali-
polje se samo predalo; Mustafa je postao gospodar Evropske
Turske, moreuza i flote. Vezir je bio pogubljen i za velikog
vezira je postavljen Džandarli Ibrahim-paša koji je ranije
napustio Musu da bi prišao Mehmedu I. Taj alim, veoma mu-
dar čovek i protivnik avanturističke politike, zadržao je
položaj do smrti, 25. avgusta 1429. Pokazalo se da je
nemogu- će sklopiti sporazum sa Vizantincima koje je
Mustafa preva- rio, jer je sultan odbio da im prepusti
Galipolje.
Ipak, diplomatija je bila nešto uspešnija. Murat je
obezbedio podršku nekih pograničnih begova — kao što je
Mi- haloglu Mehmed-beg, naimenovan za beglerbega
Rumelije — i srpskog despota, dok je sa Žigmundom,
ugarskim kraljem, sklo- pio mir na pet godina. Na kraju,
pošto je flota bila u rukama njegovog suparnika, Murat je
postigao dogovor sa Đenovljanima iz Nove Fokeje (Jeni
Foča), koji su bili sultanovi dužnici, i koji su mu obećali trupe
i brodove. Za to vreme je Mustafa, koji je 20. januara 1422.
godine prešao u Anadoliju, još uvek bio u prednosti. Murat,
odsečen rekom Ulubad, nastojao je da izmeni situaciju:
obećavši Džunejdu Ajdineli i begluk Smir- nu, nagovorio ga
je da napusti Mustafu. Istovremeno, Mihalo- glu je uspešno
nastojao da na sultanovu stranu privuče po- granične
zapovednike iz Mustafine vojske. Ovaj potonji, izgubivši
ugled zbog propagande koja ga je predstavljala kao ne- kog
ko se prodao Vizantincima, pobegao je ka Jedrenu, a zatim,
pošto su ga ovi napustili, ka Vlaškoj. Pošto je teško porazi- la
njegove trupe kod mosta na Ulubadu, Muratova vojska je sti-
gla do moreuza i, uz pomoć Đenovljana, krenula za
Mustafom. Uhvaćen, on je pogubljen u Jedrenu tokom zime
1422. godine.
Preokrenuvši situaciju u svoju korist, Murat II je
krenuo protiv Vizantije, koja je u poslednjim događajima
izra- žavala neprijateljski stav. Stoga je započeo opsadu
Carigrada tokom juna 1422. godine, dok je Evrenosoglu
Barak napao So- lun. Ali, artiljerija nije bila dovoljna da slomi
neosvojive zidine grada, i Vizantinci su odbili opšti napad
koji se od- igrao 24. avgusta 1422. godine. Taj prvi neuspeh
ne bi zausta- vio Murata, da ga na to nije primorala situacija
u Anadoliji.
U stvari, podstaknut i podržan od Vizantinaca, pot-
pomognut od emira Germijana i Candara, Mustafa, mlađi
Mu- ratov brat, proglasio se za sultana. Smestivši se u
Izniku, čini se da je imao podršku velikog dela Anadolije.
Avgusta 1422. godine započeo je opsadu Burse. Murat II je
morao da od- ustane od opsade Carigrada i da krene protiv
svoga brata. Pred sultanovom vojskom, ovaj je pobegao u
vizantijsku presto- nicu, gde ga je car Jovan VIII primio 30.
septembra 1422. go- dine. Zaključen je sporazum, čije
odredbe nisu poznate. U sva- kom slučaju, to nije duto
trajalo. Kako se Mustafa zatvorio u Kocaeliju, Murat je
ponovo zauzeo Iznik tokom zime. Aoše vreme je rasulo
vojsku njegovog brata, a naklonost stanovni- štva je ponovo
zadobio stariji brat. Konačno zarobljen, Mu- stafa je
pogubljen 20. februara 1423. godine.

Oonovni usnon Osmanlija

Konačno se rešivši pretendenta na presto, Murat II
mogao je da se posveti jačanju svog carstva. Najpre se
okrenuo protiv Isfendijara iz Džandara. Ovaj je, poražen u
bici kod Tarakli Borlua, potražio utočište u Sinopu, odakle je
za- tražio primirje. Krajem 1423. godine sklopljen je
sporazum, po kome emir Kastamonua, koji je zadržao taj
grad i Bakirku- resi, priznaje vrhovnu vlast sultana, te se
obavezuje da mu svake godine obezbedi deo kontingenta
trupa, kao i da mu daje deo svojih prihoda od rudnika. Što se
tiče Karamanlija, drugih velikih protivnika Osmanlija, iste
godine se ukazala prilika da povrate ono što je bilo
izgubljeno. U stvari, smrt emira Mehmeda otvorila je krizu u
nasleđivanju prestola: protiv novog emira Alija podigao se
Ibrahim-beg, koga je po- državao Murat II. U zamenu za tu
pomoć, Osmansko carsgvo je povratilo Hamideli, koji su
Karamanlije zauzeli 1421. godi- ne. Bračne veze su učvrstile
83
dogovor.
Jedan drugi tradicionalni neprijatelj Osmačlija želeo
je da iskoristi političku krizu — Vlaška. U zimu 1422—1423.
godine, oni su, uz pomoć Ugara, otpočeli napade na Dunavu.
Firuz-beg je krenuo da ih presretne, ali saznavši za uspehe
Murata II u Anadoliji, vlaški knez je rešio da zatraži pri- mirje,
poslavši svoje sinove kao taoce.
Privremeno oslobođen problema u Anadoliji, Murat II
je mogao da ponovo započne sa svojom antivizantijskom
poli- tikom. Sveže iskustvo pokazalo je da Turci još uvek ne
mogu da osvoje sam Carigrad. Ali, Osmanlije su pojačale
opsadu Soluna i započele su sa napadima na Moreju: 22.
maja trupe pograničnog bega Turahana uništile su zidine
Heksamiliona i prodrle u despotovinu, koju su opustošile.
Turahan je 1423. godine ponovo razorio Heksamilion. Što se
tiče Soluna, nje- gova odbrana je toliko mnogo koštala, a
situacija je bila toli- ko bezizlazna, da je njegov despot,
Andronik, ponudio grad Mlečanima, uz uslov da se poštuju
institucije i prava stanov- ništva (7. jul 1423. godine).
Venecija, čiji je novi dužd Frančesko Foskari odlučio da krene
u rat i koji je posebno strahovao od Turaka, prihvatio je
ponudu 27. jula. U septem- bru, njegovi vojnici i providuri
grada ušli su u Solun.
Jovan VIII, prepustivši vlast svom bratu Konstanti-
nu, krenuo je 15. novembra 1423. godine put Venecije,
tražeći pomoć i savez Republike sa Ugarskom u borbi protiv
Osmanli- ja. Po povratku u Carigrad preko Ugarske, 1.
novembra 1424. godine, on nije mnogo postigao. Ali
Konstantin i Manojlo II sklopili su mir sa sultanom, možda
stoga što su brinuli zbog rezultata carevog putovanja, ili što
su se plašili prepuštanja Carigrada Mlečanima. Sporazumom
koji im je potvrđen 20. fe- bruara 1424. godine, Vizantinci su
vratili teritorije na Mra- mornom moru, kao i obale Crnog
mora (izuzev Misivrija i Terkosa) i obavezali su se da ponovo
plaćaju tribut.
U tom periodu je konačno rešen problem Džunejda.
Po- novo postavši gospodar Smirne i oblasti Ajdina,
zahvaljujući osmanskom sultanu, Džunejd ipak nije
priznavao njegovu vrhovnu vlast i podgovarao je Vizantiju i
anadolske emirate, kao i Ve- neciju, protiv Osmanlija.
Takođe, naimenovavši Hamza-bega za beglerbega Anadolije
1425. godine, Murat II ga je obavezao da ukloni tu opasnost.
Poražen u blizini Akhisara, opkoljen u Ipsali, Džunejd nije
uspeo da privuče Karamanlije, te je sto- ga naumio da
izazove ustanak u Rumeliji, uz pomoć Vizantije i

85
 1

osmanskog pretendenta na presto Ismaila. Konačno,

zahvaljuju- ći pomoći Đenovljana, kojima je vratio Samsun
koji im je bio oduzet za života Mehmeda I, Murat II se
oslobodio Džunejda (ubijen je 1425, kao i čitava njegova
porodica). Pored Smirne i Ajdinelija, Osmanlije su zauzeli
teritorije koje su držali Hamid-ogulari i Menteše-ogulari u
oblasti Teke.

1423—1430: sukob sa Venecijom i borba

irotiv Ugarske za prestiž
Period do 1430. godine bio je ispunjen sukobima sa
brojnim silama, a obeležje tog perioda nestabilnosti bio je
sukob sa Venecijom. Uspon Osmanlija stavio je Mletačku
repu- bliku u tešku poziciju. Stalni napadi na Moreju i
učvršći- vanje u Albaniji predstavljali su neposrednu pretnju
teritori- jama pod kontrolom Mlečana (Drač, Skadar, Lješ,
Drivast, Budva, Ulcinj, Bar, Eubeja, Lepant, Koron, Modon).
Odluka da se prihvate odbrane Soluna pogoršala je poziciju
Mlečana. Uprkos brojnim diplomatskim pokušajima, sultan je
odbijao svaku vrstu pregovora i nastavljao je sa opsadom.
Nesrećni do- gađaji sa pretendentom Mustafom koji se
sklonio u taj grad po- goršali su situaciju. Osmanska flota
koja je u tom trenutku posedovala odlične baze kao
polazišta za osvajanja i koja se bila znatno razvila, uvećala
je broj napada u arhipelagu uop- šte, a i protiv venecijanskih
poseda, naročito na Eubeji. U strahu da se ne sukobi sa
sultanom, vojvoda Naksosa prestao je da pomaže Veneciji u
odbrani od turskih napada sa mora. Ak- cije venecijanske
flote u Galipolju nisu bile naročito efika- sne. Isto tako,
beskorisnim su se pokazali i napori Jovana VIII da oformi
savez između Venecije i svog suparnika Žig- munda, kralja
Ugarske, kao i pokušaji da se stvori savez sa kraljem Kipra i
emirom Karamana, Ibrahimom, avgusta 1429. godine.
Situacija je 1429. godine bila teška za Veneciju. Ona je za
odbranu Soluna imala na raspolaganju značajnu količinu
novca, ali se ta suma, ipak, pokazala nedovoljnom.
Snabdevanje grada kao i održavanje odbrane bili su teški a
stanovništvo veoma nezadovoljno. Što se tiče Turaka, svi
pokušaji da ih potkupe ili privole na dogovor nisu uspeli.
Murat II nije prihvatao mletačko prisustvo u Solunu i opsada
86
se nastavila.
Nevolje Venecigje su bile ublažene drugim brigama
koje su mučile Osmanlije. Došlo je do sukoba između
Osman- lija i kralja Ugarske u pogledu Srbije i Vlaške. Da bi
spre- čio Žigmunda, Murat je poslao svoje trupe u Vlašku sa
ciljem da zameni prougarskog vladara Dana II sa Radulom.
Žigmund je lično krenuo da odgovori 1424. godine, ali su i
njega i njego- vog štićenika porazile Osmanlije 1426. Ponovo
je ušao u Vlašku u proleće 1427. i tu je postigao nekoliko
uspeha, ali je konačno Dan, štićenik Ugarske, morao da
potpiše lojalnost sultanu 1428. godine. Što se tiče srpskog
despota Stefana Aazarevića, on je sarađivao sa turskim
zapovednicima na gra- nici sa Albanijom protiv Venecije koja
mu je oduzela Skadar, Drivast i Ulcinj. Ali dogovor sa
Mletačkom republikom za- ključen avgusta 1423. i
ratifikovan 1426. učinio je da i on promeni stranu. S druge
strane, despot se ponašao kao ugarski vazal i odbijao je
osmanski uticaj. U martu 1426. Murat II je poslao vojsku da
opustoši Srbiju do Alacahisara (Kruševca). Stefan je tada
tražio mir prepuštajući svoju teritoriju do Kruševca uz
obećanje da će plaćati tribut. Kriza je ponovo započela
nakon njegove smrti 19. jula 1427.
Murat II se proglasio naslednikom despotovine na
osnovu braka Bajazita I sa Oliverom, osporavajući prava
Đur- đa Brankovića. Za to vreme Žigmund je krenuo da
osvoji Beo- grad dok su Osmanlije zauzele Alacahisar i
Guverdžinlik (Go- lubac) na Dunavu. Tokom zime 1427/1428.
godine kralj Ugarske započeo je opsadu tog grada, ali snage
poslate po na- redbi beglerbega Sinana primorale su Ugre na
beg, ostavljaju- ći mnoge mrtve i ranjene. Konačno, 1428.
godine, Žigmund je zaključio sa Muratom primirje na tri
godine.
U Anadoliji, Karamanlije su nastojali da iskoriste
nevolje svog protivnika, te su za vreme opsade Golupca
zauze- li Bejšehir. Zadržan u Evropi, Murat II je bio prinuđen
da ponovo prepusti Hamideli Karamanlijama. Pojavila se još
veća opasnost, jer je Timurov sin Šahruh krenuo ka zapadu,
s željom da u Anadoliji zadrži isto stanje koje je uspostavio
njegov otac. Nzegova pobeda nad dinastijom Kara Kojunlular
17/18. septembra 1429. godine otvorila mu je put ka Siriji i
87
Anadoliji. On je krenuo u pravcu Herata; iz straha, sultan ga
u tome nije sprečavao.
U narednom periodu, Venecija mu je bila jedini pro-
tivnik. Posle zimskih pripreMa, Murat II je prikupio svoje
trupe i lično krenuo ka Solunu. Posle tri dana napada grad je
zauzet i opljačkan 29. marta 1430. godine. Većina Mlečana
je ipak uspela da pobegne. Ovog puta Turci su čvrsto držali
Solun. Držaće ga sve do 1912. godine. Mlečani nisu ni sanja-
li o tome da povrate grad, već su morali da štite svoje pose-
de: Aepant, Koron, Modon, Eubeju, kao i svoje gradove u Al-
baniji. Admiral Morozini bio je zadužen za pregovore sa
Portom, naglašavajući nadmoć Venecije na moru. Nzegova
flota nanela je značajne gubitke Osmanlijama u predelu Gali-
polja čime je presekla veze između Evrope i Azije. Potpisan u
Lapsekiju 30. jula, sporazum između Venecije i Osmanskog
carstva ratifikovan je 4. septembra 1430. godine. Solun je
ostao Osmanlijama, a Mlečanima njihovi grčki i albanski po-
sedi. Konačno, mletački pregovarači su uspeli da im se pri-
zna sloboda trgovine i kretanja.

1430—1437: sukobi sa Albancima,

Ugrima i Karamanlijama
Neutralnost Venecije uskoro se pokazala veoma kori-
snom za Osmanlije u Albaniji. Kako mu je ostavljena sloboda
delovanja u Epiru, Murat II je iskoristio unutrašnje nesugla-
sice u familiji Toko i bez problema zauzeo Jašinu i okolnu
oblast (oktobar 1430). Nadalje, pošto je Venecija sebi obez-
bedila vlast nad Svetom Mavrom, Zakintom i Kefalonijom,
Osmanlije su želele da uvedu svoju upravu u Albaniji. U pe-
riodu 1431—1432. godine započeo je novi popis. Operacija
je naišla na veliki otpor u brojnim selima, gde je odbijeno us-
postavljanje timara. Timarnici su ubijani. Znamenite poro-
dice (Kastrioti, Arvaniti) bile su prinuđene da napuste ve-
like posede, veoma nezadovoljne. Arvaniti su 1432. godine
organizovali ozbiljnu pobunu. Ohrabreni od Napulja i Ugar-
ske, Albanci su potukli Evrenosoglu Ali-bega, koji je poslat da
uguši pobunu. Taj uspeh okupio je oko njih hrišćanske ve-
likaše sa severa i iz centra zemlje.
Ovoga puta Osmanlije su reagovale tako što su an-
gažovale moćnu vojsku da uguši pobunu. Snaga je bila na
88
strani Turaka, ali moraju se uočiti neke činjenice: Osman- lije
su naišle na lokalni otpor koji će se pokazati žila- vim.
Mlečani su vešto izbegli da budu umešani. Nasuprot tome,
Ugri čije je primirje sa Portom isteklo 1431. godine, pokazali
su da su i dalje ozbiljni protivnici Osmanlija. Ne
zadovoljavajući se time da podržavaju Albance, oni su se
spremali za rat tako što su okupili oko sebe pretendente na
presto u Janjini i Bugarskoj, a zatim pridobili 1434. godi- ne
bosanskog kralja Tvrtka, čija je zemlja bila izložena stalnim
upadima Turaka, kao i sultanovog saveznika srpskog
despota Đurđa Brankovića. Konačno nakon smrti vladara
Vlaške, Žigmund je postavio svog štićenika Vlada I Dra- kula
(1435). Pogranični begovi su bili zaduženi da odgova- raju
na te pretnje.
Murat je morao da vodi računa i o onome što se de-
šavalo u Anadoliji. Godina 1435. bila je obeležena novim
pohodom Šahruha na zapad. Po svom običaju, Murat se
opre- delio za veoma opreznu politiku i diskretno je
podržavao Iskendera, emira Kara Kojunlulara, koji je bežao
pred Ti- murovim naslednikom, ali nije činio ništa što je
moglo da uvredi ovog potonjeg, njegovog vrhovnog vladara.
Nakon odla- ska Šahruha, Osmanlije su nastavile sa
dejstvima protiv emira Karamana Ibrahima, koji je, uz
pomoć Mameluka, zau- zeo Kajseri i njegovu okolinu (u leto
1435. godine). Ostavši bez poseda, dinastija Zulkadra tražila
je pomoć od sultana. Za Murata je to bila prilika da se
suprotstavi Karamanlija- ma kojima je 1428. godine
prepustio Hamideli i koji su učvr- šćivali nedavno zadobijene
posede. Ibrahim je najpre izašao kao pobednik, u zimu
1435/1436. godine, ali u proleće 1437. nije uspeo da se
odupre zajedničkom napadu osmanskih trupa i trupa iz
Zulkadra. Prinuđen da se povuče, on je tražio i sklopio
dogovor kojim se obavezao da ne diže pobune i predao
Hamideli svom bratu Isi, štićeniku Osmanlija (maj—jun 1437.
godine). Osmanlije su iskoristile Isinu smrt da pono- vo
potčine Akšehir, Bejšehir i okolinu. Sa svoje strane emir
Zulkadra nije uspeo da povrati Kajseri, dok su Mamelu- ci
mlako reagovali na osmanske akcije.
Kako je kriza prošla, Murat II je usmerio sve svoje
misli ka Evropi.
Poslednje godine prve vladavine Murata II:
89
 novi sukob sa Ugarskom (1437—1444)
Murat II nije vodio agresivnu politiku. Najpre je želeo
da učvrsti vlast i da obezbedi brisani prostor na kome bi
značajno uvećao svoje posede. Međunarodne okolnosti su
opravdavale takvu opreznost, jer je sultan bio okružen nepri-
jateljima: Venecijom, Ugarskom, Karamanom i uvek
mogućim do- laskom Timurovog sina Šahruha u Anadoliju.
Katastrofalan poraz Bajazita I ostavio je duboke posledice u
osmanskom dru- štvu, te su najznačajnije ličnosti u državi,
kao Džandarli Ibrahim-paša (veliki vezir od 1421. do smrti
25. avgusta 1429. godine) ili Sarudža-paša, drugi vezir i
beglerbeg Ru- melije, bili protiv avanturističke osvajačke
politike. Situ- acija se promenila 1437. godine: Osmanlije su
postigle povo- ljan sporazum sa Venecijom. Izmorenoj usled
sedam godina sukoba, zainteresovanoj da sačuva svoje
ekonomske interese, Mletačkoj republici je pogodovao mir,
te je poštovala prin- cip stroge neutralnosti. Šahruh je
upravo ponovo krenuo put Azije. Što se tiče emira
Karamana, on je bio bespomoćan. Žigmundova smrt je, 9.
decembra 1437, oslabila Ugarsku. U isto vreme, počeo je da
opada uticaj Sarudža-paše. Nzegovo uklašanje u periodu
1435—1436. godine ojačalo je moć zagovor- nika agresivne
politike.
U leto 1438, sultan je lično poveo pohod na Transil-
vaniju i Ugarsku, uz pomoć svojih srpskih i vlaških vazala24.
Osmanska vojska opustošila je zemlju i vratila se sa ogrom-
nim plenom i velikim brojem zarobljenika. Slab ugarski ot-
por ohrabrio je Murata da istraje. U martu 1439, napao je Sr-
biju, čiji despot nije odgovorio na njegov poziv. Osmanlije su
zauzele prestonicu Smederevo (Semendire) 27. avgusta, te
je osim rudarske oblasti Novog brda, čitava zemlja bila u
njiho- vim rukama. Istovremeno, nakon što ga je napao
skopski kra- jišnik (udž-bđg), bosanski kralj Tvrtko prihvatio
je plaćanje tributa. Krajem oktobra 1439, umro je Albert,
kralj Ugarske, što je još više oslabilo tu zemlju. U aprilu
1440. godine
Murat je započeo opsadu Beograda, koji je bio u ugarskim
ru- kama. To je bio neuspeh. Pošto je opustošio čitavu
24Nakon smrti Žigmunda, Vlad I Drakul poslao je svoju decu kao taoce u
Jedrene.
90
oblast, sultan je u septembru morao da odustane od opsade.
Beglerbeg Rumelije pak, Šehabedin-paša, osvojio je Novo
brdo, čiji je ekonomski značaj bio veliki.
Poraz kod Beograda označio je povratak na staro
sta- nje. Na vizantijskoj strani Unija sa rimskom crkvom, koja
je konačno proglašena na Saboru u Firenci (6. jul 1439), nije
mnogo toga promenila. Po svom povratku, nakon odsustva
koje je trajalo osamnaest meseci, car Jovan VIII nije mogao a
da ne vidi neprijateljstvo koje je njegov narod iskazivao
prema Uni- ji. Unutrašnje poteškoće koje su usledile nisu
mogle biti ne- utralisane uz pomoć Latina. Sa druge strane
sultan, koji je bio veoma nepoverljiv, tražio je garancije od
cara. Venecija je još uvek odbijala da se umeša.
U Ugarskoj je otpor organizovan oko zvezde u
usponu. Janoš Hunjadi, vojvoda Transilvanije koji je obnovio
zidine Beograda i koji je vršio upade na osmansku teritoriju,
počeo je da postiže manje pobede. Početkom 1442. godine
po naređenju Mezid-paše započeo je pohod na Ugarsku.
Nakon početnih uspeha, Turke je porazila vojska na brzinu
sastavljena od ugar- skih seljaka koji su branili svoju zemlju.
Murat je poverio Šehabedin-paši, koji je stajao na čelu
moćne vojske, da osveti Mezid-pašu, ubijenog u borbi. Bio je
to novi poraz i septem- bra 1442. godine Hunjadi je
beglerbegu naneo težak poraz is- koristivši to što se više
odreda, zauzetih pljačkom, odvojilo od glavnine osmanske
vojske. Psihološki efekat ove pobede bio je veoma značajan.
Nada da se obnovi krstaški pohod i da se Turci isteraju iz
Evrope delovala je mnogo realnije. Papa Evgenije IV i njegov
izaslanik u Ugarskoj, kardinal Čezarini, kao i Đurađ
Branković, čiju je despotovinu zauzeo Murat, vr- šili su
pritisak na Ugre. Mladi Vladislav Jagelonac, kralj Poljske i
Ugarske, zadužio je Hunjadija da organizuje ono što se u
istoriografiji naziva Dugi pohod (1443—1444).
Akcija je počela dok je Murat bio zauzet u
Karamanu. Moguće je da je emir Ibrahim krenuo u napad u
dogovoru sa Ugarskom i Venecijom. Murat II i njegov
najstariji sin Alau- din, namesnik Amasije, krenuli su mu u
susret i opustošili njegove teritorije. Ali situacija u Evropi
primorala je sulta- na da sklopi dogovor sa svojim starim
protivnikom. Hunjadi, računajući na to da će se spahije
91
tokom zime rasuti po čitavom carstvu, prešao je Dunav 1.
oktobra 1443. godine. Pratili su ga kralj Vladislav Jagelonac i
despot Đurađ Branković, a pri- družio se i Vlad Drakul iz
Vlaške. Dobro snabdeven muni- cijom i hranom, Hunjadi je
napredovao ka Jedreiu zauzevši Niš, a zatim Sofiju. Ali, kako
je vreme prolazilo i kako se neprijatelj približavao glavnim
centrima carstva, Osmanlije su prikupili snage. Nevreme,
nedostatak namirnica i klisure koje su odvajale Sofiju od
Jedrena, pomogli su im da odbiju, mada veoma teško,
utarski napad. Ugri su krajem decembra po- čeli da se
povlače, porazivši u još nekoliko prilika osman- sku vojsku
(januar 1444). Borci su se trijumfalno vratili u Budim 2.
februara 1444. godine. Pobeda nad Turcima nije vi- še bila
nemoguća, te je papa Evgenije IV započeo sa priprema- ma
krstaškog pohoda ujedinivši Ugarsku, Burgundiju, Veneci- ju
i Dubrovnik. Ali, sultan nije želeo da nastavi borbu.
Činjenica je da su se pojavili drugi problemi. U Grč-
koj, despot Moreje Konstantin Paleolog, pošto je ponovo
osvojio gotovo čitav Peloponez i obnovio zidine Heksamili-
ona, prešao je u napad zajedno sa katoličkim neprijateljima
sultana. Godine 1443, napao je Atiku, i tako primorao
vojvodu Nerija II Ačajuolija, Muratovog vazala, da prizna
njegovu vr- hovnu vlast i da mu plaća godišnji tribut.
Sledeće godine, njegovi upadi u kontinentalnu Grčku doveli
su ga do planin- skog lanca Pinda.
U Albaniji je započelo previranje. Pokrenula ga je
jedna potpuno nova ličnost: Đurađ Kastriot, koga su nazivali
Skenderbegom, zet Arvanita, veliki albanski timarnik vas-
pitavan u osmanskom okrilju, koji je 1443. godine osvojio
Kro- ju (Akčahisar) i koji je želeo da ponovo postane moćni
feu- dalni gospodar. Okupivši oko sebe više porodica, on je
kontrolisao sever zemlje i više decenija se uspešno odupirao
Osmanlijama. Osmanlije su bile zabrinute zbog akcija
despota Moreje i emira Karamana, koji je takođe u dogovoru
sa Ugrima, prešao u napad ponovo osvojivši Bejšehir i
Akšehir nakon čega je krenuo ka Ankari (proleće 1444).
Te opasnosti, postojeće, kao i one koje su se mogle
predvideti, kao i strah od mogućeg novog ugarskog
krstaškog po-
hoda navele su Murata II da zatraži primirje u martu
92
1444, uz posredovaše Đurđa Brankovića, privučenog
idejom da povrati svoju despotovinu. Dogovor sklopljen u
Jedrenu 12. juna 1444. godine, van svake sumnje,
ratifikovao je kralj Vladislav krajem jula. Bugarska i
Vlaška priznavale su vrhovnu vlast sultana, dok je Srbija
vraćena Brankovićima. Dva protivnika su se oba- vezala
da više neće prelaziti Dunav. Primirje je zaključeno na
deset godina, ali se može postaviti pitanje iskrenosti dve
strane. Vladislav Jagelonac je brzo pogazio datu reč.
Sultan je mogao da se okrene prema emiru Karamana
Ibrahimu, bez stvar- ne opasnosti. U pohod je krenuo jula
1444. godine, ostavljajući Jedrene mladom Mehmedu,
koji je nakon smrti princa Alaudina postao jedini
naslednik prestola. Novi veliki vezir, Candar- • li Halil-
paša, bio je zadužen da održava osmansku vlast u
Rumeliji, i ta promena čelne ličnosti označila je početak
po- litike opreza i diplomatije. Nad Karamanom je
izvršena suro- va osveta, ali je ubrzo postignut
sporazum. Emir je povratio Akšehir, Bejšehir i Sejdišehir,
ali se obavezao da će Osmanlijama svake godine slati
sina sa vojskom. Murat II je bio zainteresovan da
obezbedi mir na svim stranama.

Orva vladavina Mehmeda II i

druga vladavina Murata II
Želja za mirom bila je najverovatnije izazvana
sulta- novom namerom da abdicira. Činjenica je takođe
da on nije imao mnogo poverenja u krajišnike. Zar se nije
sumnjalo da je Turahan bio u dosluhu sa neprijateljem?
Spoljni i unutrašnji problemi, kao i smrt njegovog sina
Alaudina, verovatno su ga iscrpli. Nisu poznati pravi
uzroci njegovog postupka. Žele- ći da osigura spoljašnji
mir, Murat II je krajem jula ili u av- gustu 1444. godine
prepustio presto svom sinu Mehmedu.
Ta odluka je kao prvu posledicu imala novo
izaziva- nje rata. Politička situacija u Jedrenu bila je
nestabilna: veliki vezir Džandarli Halil-paša, u koga je
Murat II imao puno poverenje, suočio se sa protivljenjem
drugih vezira koji su bili bliži Mehmedu II. Za neprijatelja,
to je bila izuzet- na prilika: dok su Vizantinci oslobađali
93
Orhana, unuka Ba- jazita I, čiji je pokušaj da podigne
ustanak propao, katolici

94
su pokušali novi krstaški pohod. Zaključenje mira sa Ugar-
skom i napad Karamanlija doveli su osmansku vojsku u
Anado- liju. Jula 1444. godine, krstaška flota pod mletačkom
koman- dom bila je poslata ka moreuzima, imajući za
osnovni cilj da preseče put povratka Muratu. Na čelu
kopnene vojske bio je kralj Vladislav Jagelonac, papski
izaslanik Čezarini, i Hu- njadi. Ali despot Srbije, kome je
savez sa Portom doneo izu- zetne prednosti, nije učestvovao
u krstaškom pohodu. On je čak sprečio Skender-bega da se
na vreme priključi svojim ugarskim saveznicima. Krstaši su
prešli Dunav, izbegavaju- ći opasne klance na putu ka
Jedrenu, krenuli su prema Crnom moru preko Vidina i
Nikopolja, usput pljačkajući. Noima se pridružio Vlad Drakul i
njegovi Vlasi. Kad su krstaši sti- gli u Varnu, 9. novembra
1444, saznali su da je, najverovatni- je uz pomoć
Đenovljana, i svakako bez ometanja od krstaške flote koja je
ostala u Dardanelima, Murat prešao Bosfor. Osmanske trupe
bile su brojno nadmoćnije. Bitka je odnela mnogo života i
njen ishod je dugo bio neizvestan, ali smrt kralja i Čezarinija
odlučila je krajnji ishod. Kada je pala noć, hrišćani su se
razbežali. Osmanska vlast na Balkanu od tog trenutka bila je
dobro učvršćena.
Pobednik Murat ponovo je prešao u Aziju, ostavlja-
jući presto u rukama svog sina. Prethodna jesen koja je-
pred- stavljala početak vladavine Mehmeda II bila je veoma
teška i puna događaja. Ozbiljna previranja usledila su nakon
propove- di jednog derviša iz reda hurufija koga je štitio
mladi sul- tan protiv muftije i velikog vezira. Jedrene je bilo u
požaru. Opasnost od Ugara stvorila je paniku u gradu.
Odnosi između Mehmeda II i Halil-paše bili su izuzetno loši.
Prva vla- davina Mehmeda II trajala je više od godinu dana.
Najvažniji događaj bio je zaključenje mira sa Venecijom (23.
februar 1446), veoma sličnog onom zaključenom 1430.
godine. Za to vreme Šehabedin je nadgledao granice koje su
ugrožavali Ugri i Vlasi, dok je despot Konstantin nastavio sa
svojim po- hodima na Grčku. U međuvremenu Halil-paša je
pozvao Mura- ta II da se vrati na presto. Da li zato da ponovo
zadobije uti- caj koji je gubio? Da li, možda, usled brige zbog
namere Mehmeda II da napadne Carigrad, ili pak usled
događaja u Vlaškoj koje je izazvao pretendent na [osmanski]
presto
Davud? Šta god da je bio stvarni razlog, Murat je napustio
Manisu u koju se bio povukao (5. maja 1446) i vratio se u
Bursu, a zatim u Jedrene gde je Halil izazvao pobunu janiča-
ra, protivnika Mehmeda II, koji su sa oduševljenjem prihvati-
li Murata II. Mehmed II je otišao u Manisu u pratnji onih koji
su mu ostali verni.
Kada je uspostavljen mir u prestonici, sultan je
morao da se suprotstavi onima koji su ugrožavali osmansku
vlast na Balkanu. Prvi je bio despot Moreje Konstantin, ko- ji
je napadao Osmanlije na Peloponezu, ali i u kontinentalnoj
Grčkoj. U pratnji Turahan-bega koji je vodio više pohoda na
Moreju, Murat II je napao zidine Heksamiliona koje despot
tek što je obnovio. Osmanski topovi su doneli pobedu (de-
cembar 1446). Grčka vojska se razbežala, puštajući turske
trupe da opustoše Peloponez i da povedu veliki broj zaro-
bljenika. Šta je bio uzrok poraza? Da li loša organizacija
vojske, bekstvo albanskih vojnika ili plašljivost lokalnih Grka,
tek posle poraza kod Varne i odluke Mlečana da održa- vaju
dobre odnose sa PortoM, Moreja nije imala nikakve šan- se
da opstane protiv ojačane osmanske sile. Pohod iz 1446-
1447. godine označio je kraj grčkog uspona i završetak
perioda nezavisnosti Moreje. Konstantin je morao da prizna
vrhovnu vlast sultana.
Murat II je leto 1447. godine proveo u Jedrenu. Za to
vreme u Albaniji Skenderbeg je vodio svoju antiosmansku
po- litiku. Sultan je u pratnji mladog Mehmeda krenuo protiv
njega u proleće 1448. godine, ali je pohod prekinut. Naime,
Hunjadi, ugarski regent od 1446. godine, čvrsto je rešio da
izbaci Turke iz Evrope. On više nije mogao da računa na Ve-
neciju niti na despota Srbije, koji je, očigledno radi bezbed-
nosti, više voleo da bude u savezu sa Osmanlijama. On je
tako sklopio savez sa Vlasima i Skenderbegom.
Upozoren od Brankovića da se sprema ugarsko-
vlaški pohod, Murat II je napustio Albaniju i uputio se ka
Sofiji gde je organizovao snažnu vojsku. Hunjadijeve trupe
prodrle su u Srbiju 28. septembra 1448. godine, opustošivši
zemlju. Za Ugre je bilo veoma važno da budu u blizini svog
albanskog saveznika, da bi, eventualno, uz njihovu pomoć,
uspeli da pre- seku na dva dela osmansku Evropu. Ali
96
zatečen na Kosovu po- lju sa jačom i brojnijom vojskom
Murata II, Hunjadi je morao 18/19. oktobra 1448. godine da
se upusti u bitku koja je bila katastrofalna za Ugarsku.
Sledeće godine beglerbeg Rumelije ponovo je
osvojio tvrđavu Đurđu (Jergogu) na vlaškoj granici, dok su
akindžije Turahan-bega pljačkale zemlju. Za to vreme Vlad II
Drakul, štićenik Osmanlija, započinjao je rat protiv
Vladislava, ko- ga su Ugri postavili na presto. Sultan je lično
krenuo da utu- ši albansku pobunu koju je vodio
Skenderbeg. Sredinom maja 1450. godine započeo je
opsadu Kroje sa brojnim snagama. Više topova obrušilo se
na zidove tvrđave, ali nisu uspeli da po- raze branitelje.
Skenderbegove trupe sklonile su se u planine odakle su
vodile uspešan gerilski rat. Ipak, Albanci su bi- li na kraju
snaga kada su Osmanlije, najverovatnije u strahu od
nadolazeće zime, podigli opsadu krajem oktobra 1450.
godine. U poslednjem trenutku, jer Skenderbeg, suočen sa
nezadovolj- stvom vođa plemena koji su mu prebacivali da
vodi politiku centralizacije na njihovu štetu, nije uspeo da
obezbedi podr- šku opreznih Mlečana koji su čak snabdevali
tursku vojsku! On je uspeo da ponovo uspostavi svoju vlast
zahvaljujući fi- nansijskoj pomoći Dubrovnika. Poznat širom
Evrope kao he- roj hrišćanstva, dobio je pomoć sa gotovo
svih strana i u mar- tu 1451. godine sklopio je sporazum
kojim je priznao vrhovnu vlast napuljskog kralja Alfonsa:
Albanija će se još dugo opi- rati Turcima. Zahvaljujući njenim
planinama, blizini Ja- dranskog mora i udaljenosti od
osmanskih vojnih baza lako ju je bilo odbraniti. Ali osmanska
vlast na Balkanu nije bila ništa manje postojana.
Smrt Murata II u Jedrenu 3. februara 1451. godine
omogućila je dolazak sultana koji će još više ubrzati uspon
Turskog carstva.

Murat II i učvršćivanje carstva

Na kraju vladavine Murata II, carstvo je povratilo
svoje teritorije iz 1402. godine. Vizantija, koja je na početku
vodila igru, bila je primorana da ćuti. Politika Unije nije ništa
konkretno donela caru u Carigradu i Morejska despo- tovina
bila je potčinjena. Posle teškog rata za Solun, Vćne- cija je
više volela da sa Portom održava dobre odnose, koji su
97
donosili i ekonomsku korist. I Dubrovnik je sklopio spo-
razum sa Osmanlijama. Srbija je bila pokorena, dok su Ugar-
ska i Vlaška odolevale. Albanski problem više je iritirao nego
što je zabrinjavao. U Anadoliji, Karaman je bio naizgled
primiren. Iako su morali da se odreknu Hamidelija, brojne
male kneževine pale su pod osmansku vlast pod pritiskom
na- mesnika Amasije Jorguč-paše: Čorum, Osmancik, Džanik,
kao i emirat Germijan, koji je Osmanlijama zaveštao njegov
po- slednji vladar 1428. godine. Bez naslednika, Jakub-beg
nije imao iluzija da će uspeti da zadrži svoju kneževinu.
Svestan opasnosti koju su predstavljali Šahruh i
Karaman u Aziji, Ugarska, Vlaška, Srbija i Venecija u Evro- pi,
Murat je bio oprezan i ne mnogo agresivan, ali njegova
vladavina obeležena je jačanjem osmanske vojske. Iako
turska mornarica još uvek nije bila u stanju da se bori sa
mletačkom flotom, ona se razvijala, uznemiravala je
mletačke posede, što je igralo veliku ulogu u konačnoj
pobedi. Na kopnu, jani- čari su redovno napredovali. Čvrsti i
odani Muratu, janiča- ri su predstavljali elitne trupe koje su u
borbi odbijale na- pade neprijateljske konjice. Novo oružje,
muskete i naročito topovi, davali su vojsci moderno obeležje.
Gospodari granica (udž-begovi), dobro utvrđeni u
svo- jim oblastima, sa vojskama sastavljenim od spahija,
igrali su značajnu ulogu u odbrani teritorija od napada
neprijatelja. Ipak, između 1420. i 1450. godine, njihov uticaj
se smanjivao. Insistirajući na samostalnosti i nepoverljivi
prema cen- tralnoj vlasti koju je predstavljao sultan i njegovi
beglerbeš- vi, nisu oklevali da podrže brojne pretendente na
presto, ili da ne izvršavaju naređenja, tako što nisu poštovali
spora- zum, ili su na svoju ruku pregovarali sa neprijateljem.
Ali potrebe modernog ratovanja (upotreba vatrenog oružja,
grupi- sanje velikih trupa), kao i pojava opasnih protivnika
kakav je bio Hunjadi, postepeno ih je primoravala da ponovo
uspostave veze sa centralnom vlašću.
I sama centralna vlast bila je podeljena. Murat je bio
bliži krilu pobornika obazrive politike, koje je težilo
diplomatskim rešenjima kad god je to bilo moguće i koje nije
bilo za napade čiji ishod nije bio siguran. Ali takav stav je

98
 pre bio odraz međunarodne situacije nego sultanove
sklonosti ka mirotvorstvu. Najistaknutiji predstavnik tog krila
bila je porodica Džandarli, najpre na čelu sa Ibrahimom a
kasnije sa Halilom. U želji da izbegne katastrofu
avanturističke poli- tike, Halil je svoju moć zasnivao na
popularnosti koju je imao među janičarima, kojima je
manipulisao u slučaju potrebe. Po- stojalo je, međutim, i
ratoborno krilo koje je došlo na vlast u trenutku kada se
učinilo da je moguće napasti Ugarsku. Kada se menja
politika menjaju se i ljudi, te je prvi vezir Fazlulah- paša
uklonjen kada je neuspeh takve politike postao očigledan.
Takva tendencija, koja je imala podršku mladoga Mehmeda
II, potpuno je promenjena dolaskom novog sultana na
presto.
Postojanje suprotstavljenih krila nimalo nije neo-
bična pojava i svakako treba podvući jačanje države i socijal-
nu stabilnost prisutnu za vreme vladavine Murata II. Najva-
žniji događaj u ovom periodu bila je pojava veoma značajnog
neprijatelja — Ugarske.

99
 "Š

USPON OSMANLIJA

(1451-1512)

Nikola Vašen

MEHMED II (1451-1481)
Mehmed II bio je snažna ličnost: problematičan kao
dete koje je bilo veoma teško usmeriti, svojevoljan mladić,
on je postao autoritarni vladar. Bez namere da se o njemu
stvori slika renesansnog princa, ipak nije moguće ne uočiti
širinu duha sultana koji je naručio portret kod jednog mle-
tačkog slikara i koji je zahtevao da mu prevode razna grčka
ili zapadna dela da bi bolje upoznao hrišćansku religiju. Ne
treba pogrešno shvatiti ograničeni karakter takvog in-
teresovanja, i svakako se mora imati na umu da je deo tih
te- kovina sadržan i u osmanskoj tradiciji. Kao Bajazit I, i on
je imao carsku viziju svoje uloge. Osvajanje Carigrada, stari
san dinastije, bio mu je neophodan da bi obezbedio
harmoni- čan razvoj svoje države i da bi prisvojio vizantijsko
nasle- đe. Mehmed II nije, pri tom, zapostavljao ni tursko ni
mu- slimansko nasleđe. Sa političke tačke gledišta, on je
radio na stvaranju carstva koje bi ujedinilo i uskladilo tri kul-
ture. Sa vojnog stanovišta, želeo je da se domogne teritori-
jalnog nasleđa nestalih dinastija, ali takođe i da ponovo
osvoji nekadašnje osmanske teritorije, kao i da obezbedi
stabilnost kontrolišući Anadoliju i Rumeliju, Crno i Egejsko
more. Političkih razloga nikada mu nije nedostaja- lo, ali žeđ
za osvajanjima i ratnički nagon bile su svakako osnovne
karakteristike njegove ličnosti. Veoma često pobed- nik bez
ikakve milosti, tajnovit, izuzetnog fizičkog izgle- da, Mehmed
II je postao legendarni lik.
100
O
s
m
a
ns
k
o
ca
rs
tv
o
u
oč
i
za
uz
i
m
a
nj
a
C
ar
ig
ra
d

Težak početak vladavine

101
 "Š

U skladu sa već ustaljenom praksom, smrt sultana

dr- žana je u tajnosti izvesno vreme. Rizik da međuvlašće
izazo- ve probleme naročito je porastao stupanjem na presto
Mehmeda II, koji nije bio omiljen među janičarima, te se
moglo očekiva- ti da će Vizantinci protiv njega uputiti
pretendenta Orha- na. Stupivši na presto 18. februara 1451.
godine, on je vodio veoma opreznu politiku. Ne želeći da
izazove unutrašnje po- litičke nerede, zadržao je Džandarli
Halila na mestu velikog vezira, uprkos njihovim lošim
odnosima. On je svakako bio čovek pogodan da političke
probleme rešava diplomatskim putem, na način koji se
nametnuo u tom periodu. Što se tiče janičara, Mehmed II je
bio prvi sultan koji je, nekoliko mese- ci kasnije, prihvatio da
im uruči „dar za uspešno stupanje na presto“, što je bilo
pravo koje su izborili tokom jedne pobu- ne. Ali, nakon te
mere, usledilo je svrgavanje više njihovih vođa i
reorganizacija korpusa.
Jedino je car Konstantin XI, nasledivši Jovana VIII,
koji je preminuo 31. oktobra 1448, mogao da pokuša da od
Ita- lijana dobije pomoć u borbi protiv mladog sultana. Ni
Grci ni Aatini, međutim, to nisu smatrali neophodnim.
Većina Evropljana bavila se unutrašnjim problemima:
Venecija je po- slala izaslanstvo kod Mehmeda II koje je
postiglo dobre re- zultate; različiti sporazumi koje je
zaključio Murat II i koji su poništeni kada je on umro, bili su
obnovljeni. Izaslanici sa ostrva u Egejskom moru, iz Vlaške,
sa Hiosa, sa Aezbosa, Rodosa, izaslanstvo Đenovljana iz
Galate, bili su dobro pri- mljeni. Srpski despot Đurađ
Branković povratio je 1451. go- dine neke od svojih teritorija
i ponovo je dobio garanciju na svoja prava za vreme
trogodišnjeg primirja sklopljenog sa Ugarskom u aprilu, a
ratifikovanog 20. septembra 1452. godi- ne. To je bilo
priznavanje ugarskog uticaja u Srbiji. Sultan je prvo morao
da obezbedi pozadinu da bi njegov pohod protiv Vizantinaca
bio uspešan. On je 10. septembra 1452. godine obnovio mir
sa Venecijom. Dubrovnik je, sa svoje strane, obezbedio
osmansku naklonost samoinicijativno povećavajući godišnji
tribut. Mehmed II se u aprilu 1451. godine obavezao
Konstantinu da će mir koji su zaključili šihovi prethodnici

102
 biti strogo poštovan. Orhanovo prisustvo u Carigradu Kon-
stantinu je čak omogućilo da dobije godišnju rentu od
300.0 akči. Porta se, dakle, pokazala veoma fleksibilnom.
Mehmed je imao veće poteškoće u Anadoliji: predu-
zimljiviji nego Evropljani, emir Karamana Ibrahim želeo je da
iskoristi međuvlašće. Nije mu bilo dovoljno da sam uđe u rat,
nego je podstakao i pobune u oblastima Mentešea, Ajdi- na,
Germijana. On sam napao je Antaliju. Prvi osmanski napa- di
vođeni protiv šega propali su i sam je sultan morao da in-
terveniše, dok je beglerbeg Anadolije bio poslat protiv
Mentešeoglu Ilijasa. Prinuđen na povlačenje, emir Karama-
na se sklonio u priobalnu planinsku oblast Tašeli, odakle je
zatražio mir. Mehmed II je povratio Akšehir, Bejšehir i
Sejdišehir, koje je šegov otac bio primoran da napusti. S
druge strane, emir Karamana morao je da učini ustupak
Porti i obećao je da će svake godine slati određeni
kontingent tru- pa. Red je ponovo uspostavljen u Anadoliji, a
mir sa hrišća- nima bio je obezbeđen. Mehmed II mogao je
da se posveti starom snu: osvajanju Carigrada.

Osvajanje Carigrada
Postojaše male grčke trgovačke kolonije u okviru
Osmanskog carstva postalo je suvišno. GBeno prisustvo,
iako mašeg značaja nego ranije, ometalo je komunikaciju i
prolaz trupa. S druge strane, zauzimanjem prestonice
drevnog Rim- skog carstva i pretvaranje osmanske države u
carstvo na uni- verzalističkim principima, bio je san o kome
je Porta ma- štala još od vremena Bajazita I. U Jedrenu je
postojalo ratno raspoloženje i naročito je mladi Mehmed, koji
je još za svoje prve vladavine želeo da napadne grad,
zastupao ratnu opciju. Bilo da bi izbegao tu opasnost, ili iz
neznanja, car Konstan- tin XI poslao je Mehmedu, koji se
vraćao iz Karamana, iza- slanike čiji je zadatak bio da
protestuju zbog kaššenja otkupa za Orhana, pa čak i da mu
zaprete. Sultan je kurtoazno odgo- vorio, ali takvo ponašanje
Grka moglo je samo da ga učvrsti u nameri da se oslobodi
onih koji su mu stajali na putu.
Po povratku u Jedrene, Mehmed II započeo je opse- žne
pripreme za opsadu, uprkos diskretnom protivljenju ve- likog
vezira Džandarli Halila. Najpre je prisvojio novac koji je bio
namenjen za Orhanov otkup; potom su mere mone- tarne
devalvacije uvećale njegove lične prihode. Gledano sa vojne
strane, najznačajnije delo bilo je izgradnja tvrđave Ru- meli
Hisari smeštene na Bosforu, tačno preko puta tvrđave
Anadolu Hisari koju je izgradio Bajazit I na azijskoj obali, na
mestu gde je moreuz najuži (660 metara). Tvrđava izgra-
đena između 15. aprila i 31. avgusta 1452. godine, bila je
opremljena topovima koji su omogućavali da se zatvori Bos-
for. Svi brodovi morali su da se prijave osmanskom zapo-
vedniku i da plate pravo prolaza. Ukoliko ne bi tako postu-
pili, postojala je naredba da budu potopljeni. Sultan je
napustio gradilište 28. avgusta da bi proveo tri dana pro-
veravajući utvrđenja Carigrada. Po povratku u Jedrene po-
sebno je obratio pažnju na izradu topova. Jedan ugarski maj-
stor angažovan je za to i pod njegovim nadzorom sultanova
livnica izlila je topove neverovatne veličine, koji će odi- grati
veliku ulogu. Konačno, Mehmed II izgradio je značajnu flotu
na čijem je čelu bio sandžakbeg Galipolja, tradicional- ni
zapovednik osmanske mornarice. Preduzete su i strate- ške
mere predostrožnosti. Emir Karamana neutralisan je uz
pomoć oružja a negrčki hrišćani diplomatskim putem. Što se
tiče vizantijskih snaga u Morejskoj despotovini, koju je
Konstantin po dolasku na presto ostavio svojoj braći Tomi i
Dimitriju, one su se raspršile na Peloponezu, zbog napada
koji je u jesen 1452. godine preduzeo stari krajišnik Turahan
i njegovi sinovi. S druge strane, beglerbeg Rumeli- je Daji
Karadža-beg osvojio je vizantijske gradove u Trakiji. U
februaru i martu evropske i azijske trupe sultana, među
kojima je bio i srpski kontingent, okupile su se oko grada.
Kao prethodnica stigli su i topovi i mehanizacija za opsa- du,
a sam Mehmed II stigao je 2. aprila 1453. godine.
Konstantin XI nije uspeo da se odupre neskrivenim
namerama Osmanlija. Noegovi protesti zbog izgradnje
tvrđave na Bosforu nisu imali nikakvog dejstva. On je 1452.
godine uputio izaslanike da o tome obaveste Italijane i da
zatraže njihovu pomoć. Ali, Venecija i Đenova su želele da
zadrže dobre trgovačke odnose sa Osmanskim carstvom.
Đenova je svojim žitelima i stanovnicima svojih kolonija
(Pera, Hi-

104
 M
k
rg
m
o
ri

C
ar
ig
ra
d
1
4
5
os) dala punu slobodu delovaša da se sporazumeju sa
Turcima. Venecija, koja je bila spremna da snabde Carigrad,
ostala je uzdržana u pogledu vojne pomoći. Što se tiče
napuljskog kra- lja, on je poslao flotu u Egejsko more, ali ju
je opozvao nakon nekoliko meseci. Papa je smatrao da
prioritet ima primena unije dveju crkava o kojoj je odlučeno
u Firenci — drugim re- čima, potčinjavaše Rimu. Stigavši u
Carigrad 26. oktobra 1452. godine sa 200 konjanika, njegov
izaslanik, kardinal Isidor Kijevski, održao je u Svetoj Sofiji 12.
decembra službu u kojoj je proslavljena unija uz prisustvo
vasilevsa i dvora. Tom zvaničnom priznavanju unije nije bio
pružen na- ročit otpor, ali je to bio besmislen potez. Već je
bilo preka- sno. Mletačka flota opremljena ljudima i
namirnicama, po- slata kada je opsada već započeta, nikada
nije stigla. S druge strane, krajem marta tri đenovska broda
snabedevena su o tro- šku pape oružjem i municijom. Ni
jedna druga sila nije pomo- gla opkoljenima.
Ipak, putnici i posade stranih brodova našli su se u
luci da pomognu odbrani. Bilo je đenovskih i katalonskih
dobrovoljaca, kao i 26 brodova opremljenih za borbu kod
Zlatnog roga (5 mletačkih, 5 đenovskih, 3 sa Krita, 1 iz An-
kone, 1 katalonski i 1 provansalski). Đenovljanin Đustinija- ni
je 29. januara 1453. godine došao predvodeći 700 ljudi.
Nzemu je poverena odbrana zidina, za koju je bio ekspert.
Sve u svemu, branioci nisu bili brojni: zadužen krajem marta
da popiše ljude sposobne za borbu, računajući i kaluđere,
isto- ričar Sfrances izbrojao je 4.983 Grka i 2.000 stranaca.
Na- padači, mnogobrojniji, raspolagali su neuporedivo
moćnijom artiljerijom.
Čuvene zidine ovog puta nisu predstavljale dovoljnu
odbranu. Mnogo bolje naoružani od Turaka, hrišćani su mo-
gli uspešno da odolevaju napadima, ali se ubrzo pokazalo da
njihova artiljerija nanosi više štete sopstvenim zidinama
nego neprijatelju. Utvrđenja na moru bila su čvrsta i jedan
la- nac štitio je ulaz u Zlatni rog. Stoga su vojnici uglavnom
bili raspoređeni u šančeve na kopnu. Upravo je sa te strane
Mehmed II okupio svoje snage i svoje topove, pre svega u
delu grada koji se danas zove Topkapi. Mornarica, smeštena
na evropskoj obali Bosfora u današnjoj luci Bešiktaš, bila je
zadužena da sprovodi blokadu i da kontroliše taj deo Mra-
mornog mora. Put koji je povezivao flotu i kopnenu vojsku
okruživao je đenovljansko naselje Galatu, čiji su stanovnici
106
tražili spas u pritvornoj neutralnosti, snabdevajući i jedne i
druge kako namirnicama tako i obaveštenjima.
Turski topovi nanosili su svakodnevno velika ošte-
ćeša na zidinama koja su opsađeni dugo uspevali da
poprave, bez obzira na neprestane artiljerijske napade.
Osmanlije su organizovali tri velika napada: 18. aprila, 7.
maja i 12. maja, da bi iskoristili pukotine koje je napravila
topovska paljba, ali su ih opsađeni odbili. Mehanizacija za
opsadu i potkopa- vanje zidina pokazala se neefikasnom, a
ni mornarica nije bi- la naročito uspešna: ne samo da nije
uspela da uđe u Zlatni rog već je pretrpela užasan poraz
kada je htela da presretne tri đenovska broda koja je
iznajmio papa, kao i jedan utarski tovar žitarica. Zaustavljen
20. aprila usled nedostatka ve- tra, konvoj se snažno branio
od napada, tako da je osmanska flota pretrpela velike
gubitke kada je on konačno ušao u lu- ku, što je izazvalo
gnev Mehmeda II. Iako se sultanova morna- rica veoma
razvila, pokazalo se da njeno ljudstvo i tehnika još uvek nisu
bili dostojni protivnici latinskim flotama.
Bezuspešno pokušavajući da sruši blokadu Zlatnog
roga, Mehmed II je promenio taktiku. Prebacio je 22. aprila
deo flote kopnenim putem sa Bosfora na Zlatni rog. Zidine
koje su ga opasavale teže je bilo odbraniti, a brodovi u luci
mnogo izloženiji opasnosti. Đenovljani i Mlečani su po- kušali
da spreče opasnost u noći 28. aprila, tako što su podmetnuli
požar turskoj floti. Taj osmanski gubitak ih je skupo koštao.
Artiljerija smeštena na obalama odbila je hri- šćanske
napade. Prednost koju je stekao sultan prodrevši na Zlatni
rog bila je potvrđena. On je podigao most koji je olak- šao
prelazak trupa.
Krajem maja opsađeni su bili izmučeni glađu i umo-
rom od neprestanih borbi. Ali, nakon sedam nedelja opsade
bez rezultata i u osmanskom taboru je bilo podela. Halil-pa-
ša je insistirao da se napusti opsada: strahovao je od kontra-
napada velikih razmera sa Zapada. Konačno, pobornici rata
koje je predvodio Zaganos-paša odneli su prevagu, i
odlučeno je da poslednji napad bude u noći 28. maja 1453.
godine, pošto je Konstantin XI odbio predloge koji su mu
ponuđeni u skladu sa islamskim pravom. Grad je napadnut
sa svih strana i duž obale Mramornog mora odakle je
delovala flota. To su, u stvari, više bile diverzije. Prava bitka
odigrala se u doli- ni Aikus. Usledila su tri napada. Teško
107
ranjen, komandant Đustinijani napustio je borbu, što je
prouzrokovalo dezerti- raše đenovskih trupa. Sami protiv
napadača, Grci i Mlečani bili su ubrzo poraženi. Car je
poginuo tokom bitke. U tom trenutku osmanska pobeda bila
je izvesna. Mornarica se iskr- cala i Turci su zauzeli grad,
uprkos tome što je u nekim de- lovima još pružan otpor.
Jedan deo hrišćanske flote uspeo je da pobegne, dok su se
sultanovi vojnici latili pljačke, na šta su imali pravo. Što se
tiče stanovnika, od kojih su mnogi bez uspeha potražili
sklonište u Svetoj Sofiji, oni su bili za- robljeni i većinom
odvedeni u roblje, dok su ostali pobijeni. Osvajanjem
Carigrada 29. maja 1453. godine Mehmed II je sta- vio tačku
na postojaše Vizantijskog carstva.

Doseljavaše Osmanlija u Carigrad

U poslepodnevnim časovima 30. maja, Mehmed II je
ušao u grad koji će se ubuduće zvati njegovim turskim
imenom Istanbul. Na konju je došao do Svete Sofije, gde je
najavio molitvu. Nzegova neskrivena namera bila je da od
osvojenog gra- da stvori prestonicu svog carstva. Razrušen
grad, prepušten pljački, veoma ga je rastužio. Stoga je
zapovedio da se pre iste- ka roka od tri dana, koliko je
vojnicima bilo dozvoljeno po za- konu, obustavi pljačka.
Činjenica je da je plen već bio značajan. Sultan je želeo da
vrati sjaj i prosperitet gradu koji pred sam početak opsade
nije imao više od 40.000 stanovnika.
Da bi u tome uspeo, Mehmed II je najpre pokazao
neo- čekivanu velikodušnost prema Grcima. Stanovništvo
nije izbeglo masakre i pljačku. Osmanlije nisu ispoljile
nikakvu milost prema katoličkim borcima, kao ni prema
Orhanu, po- gubivši ih, ali, s druge strane, objavljeno je da
Grci koji ni- su bili žrtve pljačke mogu slobodno da se vrate
u svoje kuće. Prema vizantijskoj aristokratiji se nije uvek
loše postupalo. Određeni broj dece uzet je u red „carskih
robova“ (kar1 kiPap), što im je obezbedilo dobru karijeru.
Istovremeno, postavilo se pitanje da se Auki Notarasu poveri
uprava nad gradom. Ali, usled upozorenja Šehabedina i
Zaganosa, koji su se plašili izdaje, Notaras je bio pogubljen.
U svakom slu- čaju, situacija je za Grke bila jasna. Koji god
da je bio razlog za to, u početku su sačuvane brojne crkve.
Što se tiče Grčke crkve, ona je dobila svoj trajni statut i
108
organizaciju. Na ini- cijativu sultana, veoma popularni vođa
antiunionističkog krila Georgije (Genadije) Sholarije
postavljen je za patrijar- ha. Genadiju i njegovim
naslednicima život nije uvek bio lak, ali je Crkva sačuvala
duhovnu nezavisnost koja je odgovarala antikatoličkim
osećašima naroda. Grčki narod tIŠ predvo- dila je i
predstavljala šegova patrijaršija; razmirice među Grcima
rešavale su se na pravoslavnim sudovima i, konačno, bilo je
dozvoljeno slobodno ispovedanje vere. Takav status bio je
istovetan sa uobičajenom situacijom koju su uživale hri-
šćanske zajednice u muslimanskim zemljama; budući da je
sve podignuto na državni nivo i da je priznat priMat patrijar-
šije, bio je to značajan događaj.
To je bio samo jedan od elemenata politike obnove
Istanbula. Mehmed II je započeo značajne radove: obnovu
zi- dina, izgradnju tvrđave Sedam kula (UesN Ki1e) i jedne
palate u centru grada. Državni dostojanstvenici su 1459.
godine do- bili naredbu da svako od njih oko velikih džamija
treba da osniva univerzitetske, medicinske, milosrdne i
trgovačke centre. Intelektualni i ekonomski život u gradu
trebalo je, tako, ponovo da procveta.
Treći element takve politike predstavljalo je ponov-
no naseljavanje pod kontrolom države. Veliki broj zarobljeni-
ka koji su pripadali Mehmedu II oslobođen je i naseljen u de-
lu grada koji se zvao Faner (Repeg), jer su sve nepokretnosti
pripadale sultanu. Naseljavanje je podsticano obećanjem da
će im biti dodeljene kuće, a vođena je i tradicionalna politika
deportacije stanovništva iz velikih gradova Carstva, kao i iz
gradova osvojenih tokom vladavine. Najteže je bilo primo-
rati bogate trgovce i zanatlije, neophodne za ekonomski
život prestonice, da se u nju nasele. Mehmed II je, početkom
1454. godine, morao da provede nekoliko nedelja u Bursi,
da bi oba- vezao bogate stanovnike ovog privredno
razvijenog grada da se nasele u novoj prestonici.
Političke, diplomatske i vojne iosledice pobede
Osvajaše Carigrada donelo je pobedu ratnički raspo-
loženom krilu koje je podržalo Mehmeda protiv velikog vezi-
ra, koga je nasledio od Murata P. „Osvajač" je stekao
ogroman ugled i imao je odrešene ruke. Čim je stupio na
presto uklonio je Isak-pašu iz središta vlasti. Došao je red i
na velikog ve- zira Candarli Halila. On je oduvek bio u lošim

109
odnosima sa Mehmedom II, a poslednji događaji pokazali su
da nije bio u pravu. Toje bila prilika da se sultan reši jednog
suviše uti- cajnog čoveka, čija politika više nije bila
primenljiva, ali je šegova popularnost kod janičara i dalje
predstavljala prepreku. Nije neophodno da se poveruje u
optužbe o izdaji i nesavesnom obavljašu službe koje iznose
hroničari naklošeni Mehmedu, da bi se objasnilo šegovo
svrgnuće i smaknuće jula 1453. godi- ne. Nzegov protivnik
Zagonos-paša postavljen je na to mesto.
Osvajaše Istanbula dovelo je do preispitivanja od-
nosa Porte sa stranim silama. Prvo je na red došla đeno-
vljanska kolonija u Galati, čije je ponašanje bilo dvolično.
Upravitelj grada bio je dovoljno mudar da sultanu preda klju-
čeve grada, čime su Đenovljani priznali vrhovnu vlast Porte.
Mehmed je naredio rušeše zidina i oduzimanje oružja i to-
pova, ali je ostavio stanovnicima njihova dobra i crkve i ga-
rantovao im je slobodnu trgovinu. Što se tiče Đenovljana,
oni su imali slobodan pristup svojoj nekadašnjoj koloniji.
Uostalom, Turci se nisu ni naselili u gradu. Moćna Veneci- ja
nije imala velike teškoće da izdejstvuje slobodu za svoje
zarobljene podanike i da postigne sporazum. Po sporazumu
o miru i prijateljstvu, sklopljenom 18. aprila 1454. godine,
ko- ji je u velikoj meri sličan onome iz 1451. godine, Veneciji
se garantuje zaštita njenih brodova, dobara i građana u
Osman- skom carstvu, slobodan ulaz i izlaz iz luka, kao i
pravo trgo- vine uz taksu od 2%, a osmanski trgovci su
dobili iste povla- stice u mletačkim lukama; Venecija je
mogla da postavi bajila u Istanbulu. Konačno, ostala je i
vrhovna vlast Mlečana nad vojvodstvom Naksosa.
Ekonomski, sporazum je bio veoma povo- ljan.
Drugorazredne sile: Ankona, Firenca, Dubrovnik, ne- koliko
godina kasnije, takođe su se sporazumele sa Portom. Samo
je red vitezova svetog Jovana Jerusalimskog sa Rodosa
odbijao da plaća tribut sultanu. Ali, dva despota Moreje,
Domeniko Gatiluzio (gospodar Aezbosa i Tasosa), Palamed
Gatiluzio (gospodar Enosa), car Trapezunta, i srpski despot,
prihvatili su uvećanje svojih godišnjih obaveza.
Uostalom, takva situacija bila je privremena.
Mehmed je držao prestonicu Romejskog carstva. Koliko
svojom voljom, toliko i usled okolnosti, on će osvojiti
poslednje ostatke Vi- zantije, kao i latinske posede na
Aevantu. Što se tiče grčkih teritorija, ako se izuzmu neki
110
džepovi koji su mogli da opsta- nu, a koji su se nalazili u
Trakiji, sve druge su bile osvojene. U Moreji, buntovno
albansko stanovništvo kome su se pridru- žili brojni Grci,
pobunilo se tokom leta 1453. godine protiv despota
Paleologa, i u pomoć je pozvalo Portu. Brza akcija Omera,
Turahan-begovog sina, znatno je doprinela umanjivanju
uticaja Paleologa. Bio je potreban drugi, mnogo značajniji
po- hod, oktobra 1454. godine, koji je vodio stari Turahan,
da bi se Albanci pokorili.
Nešto ranije nastupile su promene prema latinskim
kolonijama. Posedujući značajnu flotu, sultan ju je i kori-
stio. Tokom leta 1454. godine, svojim brodovima ušao je u
Crno more. Osmanlije su zauzele Sevastopolj, a zatim su pri-
morale đenovljansku koloniju Kafu, kao i stanovništvo Kri-
ma da plaćaju tribut. Mornarica je delovala i na Egejskom
moru: zbog ponašanja vitezova sa Rodosa, Mehmed II je
slao ljude u pljačkaške pohode od obala Ajdina, ka njihovim
pose- dima na Kosu i Rodosu (leto 1455. godine). On je
takođe po- slao flotu pod komandom Hamza-paše, koja je
uvela plaćanje nameta kod prolaza ka Aezbosu, ostrvu
Domenika Gatiluzija i koja je opustošila Hios, a zatim Rodos.
Shvativši da je ne- moguće prodreti u sam grad, Hamza se
uputio ka Kosu. Na po- vratku, osmanski mornari sukobili su
se sa stanovnicima Hi- osa, a admiralska galera je
potopljena. To je skupo stajalo stanovnike ostrva, a Hamzu
je zamenio Junus, koji je ponovo krenuo krajem leta 1455.
godine, i potom osvojio Novu Fokeju 1. novembra 1455.
godine, đenovsku koloniju koja se razvila zahvaljujući
trgovini stipsom. Tom novom posedu Mehmed II je ubrzo
dodao Staru Fokeju. S druge strane, pretnjom je od voj-
vode Aezbosa, Đenovljanina Domenika Gatiluzija, iznudio
ostrvo Tasos (jesen 1455). Konačno, tokom zime i početkom
proleća 1456. godine, iskoristivši unutrašnje borbe u dru-
gom krilu porodice Gatiluzio, on je anektirao ostrvo Enos, na
ušću Marice, kao i ostrva Imbros i Samotraku, i najzad
Limnos. Jedna od prvih posledica pada Carigrada bilo je br-
zo nestajanje Đenovljana iz Crnog i Egejskog mora.

Kontrola nad Dunavom: srpsko pitaše i sukob

sa Ugarskom
Osnovna preokupacija Mehmeda II bio je Balkan. Za
111
sultana je bilo od ključnog značaja da osigura stabilnu
osman- sku premoć na Dunavu, nasuprot Ugarskoj koja se,
za vreme prethodnog vladara, pokazala kao glavna
prepreka turskoj eks- panziji. To pitaše bilo je u vezi sa
pitašem Srbije, tampon- države, u kojoj je bilo veoma važno
uspostaviti osmanski uti- caj. Međutim, u očima Porte,
Ugarska je igrala i suviše značajnu ulogu. Mehmed II je
1451. godine prepustio brojna me- sta despotu Đurđu
Brankoviću. Nakon zauzimaša Carigrada, despot je smatrao
da je mnogo mudrije da neka mesta preda, ali je sultan
tražio i druga, sve vreme se pozivajući na osmansko pravo
na nasleđe Stefana Lazarevića: u igri su bili Smede- revo i
Golubac na Dunavu, i Beograd, koji se smatrao kapijom
Ugarske. Ali, verodostojnosti radi, treba reći da su finan-
sijske potrebe carstva nametale neophodnost ponovnog
zauzi- maša rudarske oblasti Novog brda, koja je u
potpunosti pri- padala Brankoviću.
Prvi pohod, koji je započeo u proleće 1454. godine
nije bio mnogo uspešan. Krajem avgusta, sultan je krenuo
put Jedrena, ostavljajući u Srbiji vojsku koja je krajem
godine uspela da se odupre kontranapadu Srba, koje su
podržavali Ugri. Napad je ponovljen sledeće godine:
početkom juna sultan je uspeo da zauzme Novo brdo.
Bogata rudarska oblast konačno je bila u osmanskim
rukama, nakon čega je sproveden popis. Sa despotom je
sklopljen sporazum: on je za sebe zadržao posede Stefana
Lazarevića, ali je bio prinuđen da preda oblast No- vog brda;
obavezao se da će plaćati tribut, i da će uspostavi- ti čvršće
veze sa Portom, na štetu Ugara. Tako je krajem leta
1455. godine, Mehmed II i obezbedio ono što mu je bilo
najva- žnije: dragocene prihode od rudnika i srpsku
neutralnost.
Činilo se da Vlaška miruje. Još jedan potencijalni
protivnik, vojvoda Moldavije, prihvatio je oktobra 1455.
godi- ne da plaća tribut da bi osigurao mir i slobodnu
trgovinu u carstvu za svoje podanike u Akermanu. Sultan je
mogao mirno da napadne Ugarsku, koju su razdirali
unutrašnji sukobi. Opsada Beograda temeljno je pripremana
tokom zime 1455—1456. godine. Sprovodeći blokadu,
opsada grada počela je prvih dana jula
1456. Međutim, Hunjadi je uspeo da 15. jula prodre u grad i
da ga snabde neophodnim namirnicama. Da bi se donela
112
konačna odluka, Turci su 21. jula započeli napad, koji se
završio ulič- nim borbama u kojima su oni pobeđeni.
Spontano se okupivši, „krstaši“, slabo naoružani, obični mali
ljudi, rešili su da na poziv franjevca Jovana Kapistrana brane
svoju zemlju, te je napad protiv Osmanlija započeo vrelog
popodneva 22. jula. Te, znatno ojačane trupe, primorale su
Turke na povlačenje. Osta- vljajući za sobom veliku količinu
oružja, uništavanu u žurbi, Mehmed II, i sam ranjen u borbi,
dao je znak za povlačenje.
Ugri nisu bili u mogućnosti da iskoriste svoju pobe-
du, jer je smrt Hunjadija (11. avgust 1456) označila početak
novog kriznog perioda. Ali, put ka Ugarskoj bio je presečen.

Godina 1457
Sultan je 1457. godinu proveo u Jedrenu, odlazeći
po- vremeno u Istanbul da se lično uveri kako napreduju
radovi na novoj palati, zatvorenom bazaru i vodovodu.
Sunećenje prinčeva Bajazita i Mustafe bilo je prilika da se
njegova moć pokaže na veličanstven način. Na političkoj
sceni, velikog vezira Zaganos-pašu zamenio je Mahmud-
paša. Drugi vezir, Šehabedin-paša koji je kao i Zaganos
pripadao ratnički ras- položenom krilu, bio je takođe
smenjen. Iako nije bilo govora o porazu kod Beograda, njih
dvojica su smenjena jer ih je sultan smatrao odgovornim za
smaknuće Notarasa i naročito Candar- li Halila, što su
janičari i ulema veoma teško prihvatili.
Za to vreme, nastavljen je sukob sa Skenderbegom
u Albaniji jer su Osmanlije tražili izlaz na Jadransko more.
Albanski vođa bio je u teškoj situaciji. Pretrpeo je, 26. jula
1455. godine, težak poraz kod Berata. Zemlja je ponovo
opu- stošena 1456. godine. Sve je više jačao otpor drugih
plemen- skih vođa, koji su tražili pomoć od Osmanlija. Ipak,
Skei- derbeg nije bio sam: njegov vrhovni vladar Alfons,
napuljski kralj, poslao mu je konkretnu i veoma značajnu
pomoć. Sa druge strane, papa Kalikst III, ne obazirući se na
njegov neuspešni pohod, naoružao je flotu, koju je poslao u
istočno Sredozemlje i koju je želeo da iskoristi da pomogne
Albancima. Konačno je i Tomaš, kralj Bosne, bio rešen da
napadne Turke, te je to- kom 1457. godine osvojio nekoliko
srpskih gradova. Nakon toga sklopio je sporazum sa
sultanom početkom 1458, po kome zadržao osvojene

113
teritorije, uz obavezu plaćanja tributa. Snažna osmanska
vojska prodrla je u Albaniju u leto 1457. š- dine,
primoravajući Skenderbega na bekstvo. Ipak je on izvo-
jevao konačnu pobedu u području planine Tomor,
septembra 1457: vojsku Isa-bega iznenadili su, u vreme
odmora, Alban- ci, koji su se spustili sa planine, te je
izgubila brojno ljud- stvo i za sobom ostavila ogroman plen.
Tokom leta 1457. godine, papska flota, zadužena za
odbranu poslednjih latinskih ostrva na Aevantu, ponovo je
za- uzela Aimnos, Samotraku i Tasos, koji su nekoliko godina
ostali pod vlašću pape. Veoma oprezni, Đenovljani sa Hiosa i
Domeniko Gatiluzio, vladar Aezbosa, rešili su da i dalje
plaćaju tribut. U Moreji pak, despot Toma Paleolog mislio je
da može da prestane da ga plaća. Na protivudar nije trebalo
dugo čekati. Istočno Sredozemlje postalo je pozornica stal-
nih sukoba između Osmanlija i vitezova sa Rodosa, kao i
sva- kodnevnih gusarskih napada. Sultan je ponovo postao
gospodar tri izgubljena ostrva.

Pad Moreje i Srbije: 1458—1460

Dva despota Moreje: Toma u Patrasu i Dimitrije u
Mistri kasnili su nekoliko godina sa plaćanjem tributa. Na-
pustivši Jedrene u aprilu 1458. godine i uputivši se ka Te-
saliji, Mehmed II ih je pozvao da plate svoje obaveze. Pošto
nijedan od njih nije na to odgovorio, sultan je ušao na Pelo-
ponez. Ostavljajući deo trupa ispred Korinta, krenuo je ka ju-
gu, a zatim se vratio na severozapad, gde mu se predalo
neko- liko gradova, između ostalih i Patras. On je zauzeo još
neke gradove i opustošio zemlju. Nakon što je poslao trupe
u pljačku u Elidu i Meseniju, Mehmed se vratio pred Korint,
izmoren nedeljama opsade. Osmanlije su bezuspešno
napadali, ali je zapovednik grada, Matija Asan, zet despota
Dimitrija, morao da popusti pred željama iscrpljenog
stanovništva i 6. avgusta 1458. godine, on je pustio
Osmanlije da uđu u tvrđavu Akrokorint u zamenu za slobodu
svog stanovništva, koje je sa- mo moralo da plaća tribut. On
je, takođe, u ime despota sklo- pio sporazum sa sultanom.
Pored danka koji mu je nametnut, stanovništvo je moralo da
preda Porti sve gradove i tvrđave koje je sultan osvojio, kao
i teritorije na koje je kročila njego- va vojska. Jedan veliki
deo Moreje od tada je pripao Osmanli- jama, a bila je

114
pripojena i Atina.
Kada je sultan krenuo ka Moreji, veliki vezir Mah-
mud-paša uputio se ka Srbiji. U toj zemlji vladala je ozbiljna
kriza. Lazar, sin i naslednik Đurđa Brankovića (umro 15. ja-
nuara 1456), preminuo je 20. januara 1458. godine. On nije
imao muškog potomka i oko pitanja naslednika prestola
ponovo su se sukobili turski i ugarski uticaj. Postojala je
proosmanska struja, zadojena mržnjom prema Ugrima i
katolicima: pravo- slavni Srbi su smatrali da im pravo na
verske običaje manje ugrožavaju Turci muslimani nego
katolici. Na čelu tog krila bio je rođeni brat velikog vezira,
Mihajlo Anđelović, koji je uputio poziv Porti. Marta 1458.
godine, Mahmud-paša je kre- nuo ka Smederevu, ali je u
tom gradu izbila pobuna i Anđelo- vić je smenjen krajem
marta. Prevagnula je ugarska struja, tako da je Mahmud-
paša ušao u Srbiju kao neprijatelj. On je zauzeo nekoliko
gradova, ali je odustao od dugotrajne opsade Smedere- va,
čiji su branioci najavili dolazak ugarskih snaga. Smestiv- ši
se u blizini Niša jula-avgusta 1459. godine, pokorio je Go-
lubac, čije zauzimanje nije bilo nimalo lako. Vojska na čijem
je čelu bio Matija Korvin, sin Janka Hunjadija, koji je 24.
janua- ra 1458. godine postao kralj Ugarske, primorala je
Mahmud-pa- šu da se povuče. On se u Skoplju sreo sa
sultanom, koji se vra- ćao iz Moreje, i koga je obavestio o
situaciji (oktobra 1458).
Osmanlije su preduzele određene mere da bi se su-
protstavile Ugrima, iako su oni organizovali vlast u Srbiji po
svom nahođenju. U januaru 1459. godine, priznali su preno-
šenje titule despota na Stefana, sina bosanskog kralja, koji
je za uzvrat, priznao vrhovnu vlast Ugarske. Stefan je na
presto stupio 21. marta 1459. godine; 1. aprila oženio se
Jelenom, kćerkom Lazara Brankovića, što mu je dalo
vladarski legiti- mitet. Osmanski odgovor je odmah usledio.
Sultanova vojska je bez otpora ušla u Srbiju, jer je Matija
Korvin bio zauzet problemima sa nemačkim carem na
zapadu. Otac „despota“ Stefana, Tomaš iz Bosne, smatrao
je da je mnogo mudrije da se pregovara sa Mehmedom II, te
je pristao da mu prepusti Sme- derevo u zamenu za ustupke
koje je dobio na granici Srbije i Bosne. Grad, u kome je
proosmanska struja bila uticajna, pre- dao se, kao i druti
gradovi. Godina 1459. predstavlja kraj de- spotovine Srbije,
koja je postala Smederevski sandžak.
115
 Istovremeno, u Moreji nije bilo mira. Despot Toma je
tokom pohoda 1458. godine izgubio više nego njegov brat, i
pot- činjavanje Turcima mu je teško palo. Nasuprot Dimitriju,
koji je prihvatio da bude sultanov vazal, Toma je nastavio sa
tradi- cionalnom politikom Paleologa vezanom za uniju sa
Latinima: papa i milanski vojvoda poslali su mu samo 300
ljudi (jula 1459). Toma je digao pobunu i okupio brojne
feudalne velika- še, pa je započeo opsadu Patrasa,
osmanskog grada. Takođe je napao svog brata, čija se
despotovina brzo raspala. Saznavši za to, Mehmed II je
poslao Hamza-pašu da u Atini smeni Omer- bega iz porodice
Turahana, kome je zamerao pasivnost. Dolazak Hamze
primorao je Tomu da se skloni u grad Leontarion, is- pred
koga su se trupe razbežale nakon bitke prsa u prsa. Usled
beznadežne situacije na Peloponezu, dva brata su se
pomirila. Ali, Dimitrije je ubrzo prekršio primirje i odbačen i
opko- ljen u Monemvasiji, pozvao je u pomoć Osmanlije.
Ušavši u Moreju, marta 1460. godine, osmanska vojska
oslobodila je Pa- tras, koji je Toma opsedao. On je ubrzo
zatražio mir, ali nije bio kadar da prikupi novac potreban za
plaćanje tributa na ko- ji se obavezao. U Moreji je vladala
potpuna anarhija.
U maju 1460. godine, odlučan da pripoji teritoriju
koju nije mogao da kontroliše drugim sredstvima, Mehmed II
je odlučio da se lično umeša. Dimitrije se predao bez borbe,
prihvatajući časne ustupke koji su mu ponuđeni u drugim
delo- vima carstva (30. maj). Tokom leta, Osmanlije su
zauzele či- tavu despotovinu. Obnovivši sporazum sa
Portom, Mlečani su sačuvali svoje teritorije. Toma je
pobegao u Rim. Na po- vratku, Turci su pripojili Tebu,
ostatak latinskog vojvod- stva Atine. Kada je Mehmed II
stigao u svoju prestonicu u je- sen 1460. godine, Moreja nije
bila umirena, ali je bila osmanska. Opstala je samo jedna
grčka država: Trapezunt.

Pohod na obale Crnog mora:

osvajanje Sinopa i Trapezunta
Pohod iz 1461. godine učinio je jasnom situaciju u
Anadoliji. Dolazak Mehmeda II značio je kraj prisustva T5e-
novljana u Amastrisu (Amastra, 1459). Došao je red na po-
slednje nezavisne gradove na toj obali Crnog mora: Sinop i
116
Trapezunt. Zauzimanje ta dva grada imalo je ekonomski, ali
i politički aspekt: Trapezunt, poslednja vizantijska država,
koja je plaćala tribut Porti od 1456. godine, bila je osuđena
na propast, usled carskih ambicija sultana. Štaviše, njeno
postojanje predstavljalo je opasnost za osmansko zaleđe,
pogo- tovo što je prethodni car, Kalojan Komnin, udao svoju
kćer Katarinu (Despinu) za Uzun Hasana, vladara Akkojunlua
(Belog ovna), koji je bio na čelu kraljevine koja se sastojala
od zapadne Anadolije, Azerbejdžana i Mesopotamije.
Mehmed II je najpre uništio džandarlijsku kneževinu,
koja je poštovala svoje vazalne obaveze, ali čija je
nezavisnost predstavljala potencijalno opasan anahronizam.
On je krenuo ka Sinopu koji se predao, i čiji je emir bio
obeštećen. Porta je takođe osvojila Kastamonu, koju je
najpre nameravala da pove- ri emiru Džandara Kizil Ahmed-
begu. Međutim, on je u kasni- jim događajima igrao
značajnu ulogu u podsticanju antiosman- skog raspoloženja
kod Karamanlija i Akkojunlua. Osmanska vojska se uputila
ka istoku, da bi se sukobila sa Uzun Hasa- nom, ali je
sklopljen dogovor, koji je Mehmedu II ostavljao slo- bodne
ruke za pohod na Trapezunt. Za to vreme, flota formi- rana
u Istanbulu započela je opsadu grada, čija je predgrađa i
obalu opustošila i koji je izložila topovskoj paljbi. Opsada je
trajala više od mesec dana, kada je stigla osmanska
kopnena vojska. Ne računajući više na pomoć Uzun Hasana,
David, koji je bio na čelu grada, procenio je da mu je
mudrije da započne pregovore sa posrednikom
protovestijara Georgija Amirucesa, rođakom velikog vezira
Mahmud-paše. Isposlovavši prihva- tljive garancije, on je
Osmanlijama predao grad 15. avgusta
1461. Nzegovo zauzimanje organizovao je sam sultan, koji je
deo stanovništva preselio u Istanbul, uzevši brojne ljude u
svoju službu ili u službu svojih vezira.
Po povratku u prestonicu 26. oktobra 1461. godine,
Mehmed II je bio gospodar gotovo svih anadolskih obala na
Crnom moru. Pošto se oslobodio malih sila koje je pobunio
Timur, u Maloj Aziji su mu ostala samo još dva neprijatelja:
Karamanlija Ibrahim-beg i Uzun Hasan, vladar Akkojunlua.

117
 Sukobi sa hrišćanima: Rat sa Venecijom
(1462-1470)
Iskoristivši dugo odsustvo Mehmeda P, dva
pobeđena princa oslobodila su se ropstva. Na Aezbosu,
Nikolo Gatilu- zi se usudio da otvori svoja vrata katalonskim
gusarima. Ali, desilo se nešto još ozbiljnije: vojvoda Vlaške,
koji je bio oba- vezan da plaća tribut Porti, sklopio je
sporazum sa Ugarskom radi borbe protiv Osmanlija. Prešao
je Dunav i doslovno opu- stošio osmansku Bugarsku: došavši
na vlast 1456. godine, Vlad III Drakul, „nabijač na kolac“,
zahvaljujući najnovijem izumu — štamparskoj presi ubrzo je
postao poznat u Evropi, i to pod ozloglašenim imenom
„Drakula“. Tokom perioda koji nije bio nimalo prijatan, on je
pokazao neopisivu surovost.
Moralo je da se reaguje. Nakon obimnih priprema,
Mehmed II osvojio je Vlašku u proleće 1462. godine i pripo-
jio je carstvu. Ali, pohod se pokazao veoma teškim.
Stanovni- štvo se zajedno sa stokom sklonilo u šume i
neprijatelj nije prihvatio borbu, već je vodio gerilski rat. Iako
je vlaška vojska u potpunosti bila potučena, Mehmed II je
odlučio da u Vlaškoj ostavi na vlasti svog vazala, Radula,
brata Vlada III Drakula, koji je bio talac Porte. Po povratku u
Istanbul ju- la 1462. godine, sultan je krajem avgusta krenuo
u pohod na Aezbos. Napad združene mornarice i jakih
kopnenih snaga koje su došle sa obala Male Azije savladao
je otpor Nikola Gatiluzija. Aatini su pobijeni, a ostrvo
osvojeno, uz uobičaje- no preseljavanje stanovništva i
odvođenja roblja.
Takve mere mogle su da se pripišu želji Osmanlija
da konsoliduju osvojene teritorije, ali su se takođe na delu
po- kazale i agresivne namere Mehmeda II. Pošto je osvojio
Sinop
i Trapezunt, okrenuo se ka svojim starim ugarskim i
mletač- ‘ kim neprijateljima. Velike pripreme, naročito na
moru, obele- žile su 1462—1463. godinu. U tom periodu u
Istanbulu je iz- građena „luka za galije“ (Ka&g^a Itapg).
Podignuta su dva utvrđenja na obe obale Dardanela.
Mramorno more i Istanbul bili su, na taj način, bolje
zaštićeni od mletačkih napada.
Za to vreme, mletačke posede u Grčkoj sultanove
lo- kalne trupe ugrožavale su pod različitim izgovorima.
118
Izve- den je jedan uspešan iznenadni napad na Aepant u
novembru
1462, a Argos je zauzet 3. aprila 1463. godine. Ništa
manje značajno nije bilo ni osvajanje Bosne. Kralj Stefan
Tomaše- vić, koji se odavno plašio tog napada, bio je u
mogućnosti da rezreši svoje nesutlasice sa Ugarskom. Ali,
iz Italije, ovoj kraljevini, koja je bila podeljena na katoličko
krilo okupljeno oko kralja i krilo bogumilskih jeretika, nije
stigla nikakva pomoć. Kralj se prekasno okrenuo sultanu:
obećavši primirje u trajašu od petnaest godina, Mehmed II
je, zajedno sa velikim vezirom Mahmud-pašom, krenuo u
pohod. Operacije, koje su se odvijale u periodu maj-juni
1463. godine, bile su relativno lake. Kralj je morao da se
preda. On lično je pomogao u osvaja- nju ostatka zemlje,
što nije sprečilo njegovo smaknuće. Osman- lije,
gospodari Bosne, nisu uspeli da zauzmu Hercegovinu, gde
su se suočili sa efikasnim gerilskim otporom.
Venecija, koja je teško podnosila turske napade,
po- četkom 1462. godine ponovo je počela da razmatra
politiku mira sa Portom. Nakon sultanovih osvajanja rat se
nije mogao izbeći. Nakon pada Bosne, Dubrovnik,
Dalmacija, kao i luke na Dunavu bili su izloženi stalnoj
opasnosti. Antiosmanski savez je počeo da se prikuplja
oko Ugara. Dana 22. jula 1463. godine, odlučeno je da se
krene u rat. Započeo je napad na Mo- reju, zemlju koja se
smatrala bogatom, i za koju je Venecija bi- la
zainteresovana. Mletačke trupe su ponovo zauzele Argos,
avgusta 1463. godine. Početkom septembra obnovljen je
heksa- milionski bedem. Kada su Mlečani započeli opsadu
Korinta, namesnik Bosne, Turahanov sin Omer-beg,
pojavio se pred Heksamilionom i postignuti su dogovori.
Za to vreme, u skladu sa sporazumom od 12. septembra
1463. godine, Matija Korvin ušao je u Bosnu: izgledalo je
da je krajem godine ze- mlja ponovo u rukama hrišćana.
Situacija na Peloponezu bila je manje blistava.
MlečaNi su 20. oktobra 1463. godine doživeli težak poraz.
Kada se veliki vezir Mahmud-paša sa pojačanjem vratio u tu
oblast, Mlečani su bili izmučeni dizenterijom, a zatim su u
borbi izgubili vođu i ništa nisu postigli pred Korintom. Stoga
su odustali od opsade i odbrane Heksamiliona i sklo- nili se
u Nauplion. Osmanlije su opustošili poluostrvo i povratili sva
mesta koja su bili izgubili. Heksamilion je u potpunosti
119
razoren i Mlečani su izgubili svoje poslednje po- sede u
Moreji. Neprijateljstva su se nastavila 1464. godine: Mlečani
su priskočili u pomoć Skenderbegu. Oni su u Egej- sko more
poslali flotu koja nije uspela da iz dva pokušaja po- vrati
Lezbos (maj—jun). Postavljen na čelo morejske vojske,
Sigismondo Pandolfo Malatesta nije postigao nikakav re-
zultat, te se vratio u Italiju 1466. godine.
U proleće, sultan je krenuo da ponovo zauzme
Bosnu. Ugarski udar u avgustu primorao ga je da napusti
opsadu pre- stonice Jajca, a osmanski protivnapad s kraja
jeseni omogućio je Porti da zadrži najveći deo zemlje.
Mehmed II se nakon tog polovičnog uspeha vratio u
svoju prestonicu. Trupe su bile iscrpljene. On sam je bio bo-
lestan. Ostao je u Istanbulu do 1465. godine i posvetio se
učenju. U to vreme je započela izgradnja nove palate
Topkapi. Na zapadu, prisustvo sultana nije bilo neophodno.
Rat u Mo- reji stajao je mnogo više Mlečane nego Osmanlije.
Flota Mletačke republike bila je aktivna na Egejskom moru,
gde je 1466. godine osvojila Imbros, Tasos i Samotraku.
Činilo se čak da će uspeti da istera Turke iz Atine. Ali, na
kopnu Omer-beg je uvek bio pobednik. U avgustu 1466.
godine, Mle- čani su doživeli dva teška poraza kod Patrasa.
Štaviše, Kapelova smrt ostavila je mornaricu bez
nezamenljivog vođe.
Sultan je, dakle, mirno mogao da se posveti Albaniji,
kuda je krenuo u pohod u proleće 1466. godine. Opustošio
je zemlju, ali nije uspeo da zauzme Kroju koju su iznutra
branili Mlečani i Albanci, a spolja Skenderbegove trupe. Pre
nego što se povukao ostavivši Balaban-pašu da upravlja
opsadom grada u junu i julu, Mehmed II je izgradio tvrđavu
Elbasan, isturenu tačku koja je odolela svim albanskim
napadima. Al- banci su odmah započeli sa efikasnim
gerilskim ratom i uni- štili su osmanska pojačanja koja su
stigla u aprilu 1467. godi- ne. Nakon poslednjeg napada na
Kroju, vojska smrtno ranjenog Balaban-paše započela je
povlačenje i pretrpela velike gubit- ke. Narednog leta sultan
je vodio pohod, koji nije bio uspešan. Ali ipak, Osmanlije su
napredovale. Povećavao se broj njiho- vih upada u Albaniju
sve do priobalnih mletačkih gradova, za- tim u Hercegovinu,
Dalmaciju, Hrvatsku, kao i u Kranjsku, Korušku i Furlaniju.
Skenderbegova smrt (17. januara 1468) podelila je Albaniju
između feudalnih moćnika. Tako nastala anarhija olakšala je
120
osmanske akcije, iako su Mlečani sve svo- je snage okupili
na odbranu Kroje i priobalnih poseda.
Uprkos neuspešnim mirovnim pokušajima, niko, nai-
me, nije bio spreman na ustupke, rat se nastavio
smanjenom že- stinom. Sultan je dovoljno kontrolisao
situaciju na kopnu da bi u Maloj Aziji vodio pohode koje ni
Mlečani ni Ugri nisu iskoristili. Mletački i turski pomorci
takmičili su se u gusarstvu. Tokom leta 1469. godine flota
Mletačke republike osvojila je Imbros i Limnos, a zatim je
opustošila Solun, Novu Fokeju i ostrvo Enos.
Vrativši se nakon pobede u Anadoliji, sultan je imao
odrešene ruke da zada veliki udarac. Podignuta je snažna
flota i u junu 1470. godine kopnene snage i mornarica
započe- le su opsadu Negroponta (Eubeje), koji je most
načinjen od bro- dova vezivao za kopno. Peti napad, započet
11. jula, omogućio je osvajanje grada 12. jula u jutarnjim
satima. Ta pobeda ne bi bi- la moguća da mletačka flota nije
ostala potpuno pasivna, što je neobjašnjivo. Stanovništvo je
masakrirano. Time što je Eubeja postala osmanska teritorija,
Venecija je izgubila jedan od svojih najvažnijih poseda na
Levantu. I drugi su bili veo- ma ugroženi: pad Negroponta
predstavljao je zaokret u mletač- ko-osmanskom ratu, kao i
u istoriji istočnog Sredozemlja.

Anadolski front, osvajanje Karamana i sukob

sa državom Akkojunlua (1463—1474)
Mehmed II je osetio posledice sukoba sa Venecijom.
Nzegova bolest, kuga koja je vladala u carstvu,
nezadovoljstvo trupa, kao i izgradnja Istanbula, zadavali su
mu velike bri- ge. On je takođe izbliza pratio situaciju u
Maloj Aziji.
Ozbiljna kriza podelila je Karaman tokom leta 1464.
godine. Sinovi pokojnog Ibrahim-bega posvađali su se oko
toga ko će preuzeti vlast. Pir Ahmed je bio gospodar Koše i
najve- ćeg dela zemlje, dok je Ishak tražio pomoć od Uzun
Hasana, vladara Akkojunlua. Za njega je to bila izuzetno
dobra prilika. Nzegova moć bila je ugrožena, nakon što je
Mehmed II zauzeo Trapezunt 1461. godine, ali je od tada
ponovo dosta ojačala. Dok su Osmanlije, počev od
decembra 1463. godine, bile u suko- bu sa Mlečanima i
Ugrima, mletački Senat predložio je Kara- manu i Uzun
121
Hasanu savez protiv Osmanlija. Pregovori, ometa- ni
razdaljinom i ratom, trajali su deset godina. Emir se nadao
da će od Venecije dobiti vatreno oružje. Mletačka republika
je, sa svoje strane, priželjkivala drugi front, koji je i dobila,
ali nije uspela da ga iskoristi. Za protivnika Mehmeda II do-
šao je trenutak da pomeri figure. On je pomogao Ishaku da
uhvati Pir Ahmeda. Novi emir je procenio da je mudrije da
sultanu predloži da mu preda oblasti Akšehira i Bejšehira,
oko kojih su dve države stalno ratovale. To Mehmedu II, koji
je želeo i predaju teritorija zapadno od Čaršambe, nije bilo
do- voljno. Ne dobivši odgovor, on je pomogao Pir Ahmedu i
po- slao Hamza-pašu protiv Ishaka, koji je morao najpre da
pobeg- ne kod Uzun Hasana, a zatim u Egipat (1465).
Pir Ahmed je najpre nastojao da ponovo uspostavi
ne- zavisnost, što je navelo Mehmeda II da interveniše u
proleće 1468. godine. Ušavši u Konju bez ikakvog otpora, on
je poslao velikog vezira Mahmud-pašu protiv Pir Ahmeda koji
se sklo- nio u Aarende (Karaman). Poražen i proteran do
planinskog lanca kod Tarsa, Pir Ahmed je uspeo da izvede
jedan briljantan napad protiv trupa Mahmud-paše. Taj
incident imao je značaj- nu ulogu u postavljanju Ishak-paše
na mesto velikog vezira (ju- li 1468). Sve u svemu, pohod je
doneo uspeh: iako su Tars i Ta- šeli izmakli njegovoj kontroli,
sultan je zauzeo ravnicu oko Konje, gde je za namesnika
postavio svog sina Mustafu.
Uleto 1470. godine, iskoristivši to što su Osman- lije
bili zauzeti oko Eubeje, drugi Pir Ahmedov brat, Ka- sim,
organizovao je pobunu. U Anadoliji, narednog leta, veli- ki
vezir nije uspeo da eliminiše Karamanlije pa je umesto njega
postavljen Rum Mehmed-paša. Te iste godine, Osmanli- je
su osvojile Alaju, malu kneževinu pod mamelučkom vlašću,
čiji je emir Kilic Arslan odlučio da bez borbe preda svoj grad
Gedik Ahmed-paši.
Sukob je ponovo započeo tokom leta 1472. godine.
Tru- pe Uzun Hasana, kojima se pridružio Kizil Ahmed iz
Džandara i Kasim iz Karamana napale su osmansku
teritoriju. U oktobru, trupe Akkojunlua i Karamanske braće
osvojile su Karaman pri- moravši Mustafu, sina Mehmeda II
da napusti Konju. Sultan je oštro reagovao. Započeo je time
što je mesto velikog vezira poverio sposobnom Mahmud-
paši. Brzo su okupili vojsku, a za- tim, da bi obezbedili dobro
raspoloženje trupa, dali su ljudi~ ma plate i poklone.
122
Osmanska vojska provela je zimu u blizini Amasije. Za to
vreme, trupe princa Mustafe potukle su vojsku kneževine
Akkojunlu, nateravši karamansku braću u beg, Pir Ahmeda
kod Uzun Hasana, a Kasima u pravcu Silifke.
Pravi suparnik sultana ostao je Uzun Hasan. Posle
prvog uspeha na Eufratu u blizini Erzindžana, on je doživeo
težak poraz kod Otluk Belija u blizini Baškenta, 11. avgu- sta
1473. godine. Nasuprot dobro opremljenoj vojsci, Hasanu je
nedostajalo vatreno oružje: mletačka flota koja mu ga je no-
sila, nije uspela i da ga dostavi. Po savetu Mahmud-paše,
Mehmed II se odrekao mogućnosti da izvuče korist iz te
pobe- de, što je bilo veoma teško. Uzun Hasan je prestao da
uznemi- rava svog moćnog suseda. Održavajući kontakte sa
Venecijom, on je ipak zaključio mir sa Mehmedom II. Ali, čini
se da se ovaj zamerio svom velikom veziru, koji je dao
ostavku i koji je zamenjen Gedik Ahmed-pašom (novembar
1473).
Gedik Ahmed-paša imao je zadatak da umiri
Karaman 1474. godine. Pir Ahmed i Kasim bili su ponovo
primorani da potraže utočište kod Uzun Hasana. Tokom tih
poslednjih bitaka princ Mustafa umro je nakon teške bolesti
(jun 1474). U decembru 1474. njega je, na čelu jedne već
uveliko osmanske provincije, zamenio princ Džem.

Pobeda nad Italijanima,

sukob sa Ugrima i Moldavcima (1473—1479)
Sultan je ponovo mogao da se okrene protiv
hrišćana. Tokom leta 1472. godine, krstaška flota je kružila
blizu obala Male Azije, pružajući podršku Kasimu iz
Karamana.

123
Oni su takođe podmetnuli požar u Smirni i u arsenalu u Ga-
lipolju. Ali, te akcije bez dugoročnog dejstva nisu donele
olakšanje Uzun Hasanu. Posle 1473. godine, inicijativa je bi-
la u rukama Osmanlija, koji su vršili upade u srednju Evropu
do granica Venecije, a nastojali su i da osvoje Albaniju. Be-
glerbeg Rumelije je 1474. godine doživeo poraz prilikom op-
sade Skadra (15. juli — 28. avgust) i morao je da se povuče,
sa vojskom koja je bila desetkovana bolešću i napadima na
bedeme.
Neuspeh je samo nakratko odložio pad Skadra. Sul-
tan je zaključio primirje na šest meseci sa Venecijom, što je
omogućilo Gedik Ahmed-pašinoj floti da izvodi manevre u
Crnom moru. U junu 1475. godine, osmanska flota zauzela
je Kafu, na Krimu, a zatim Tanu, na Azovskom moru. To je
bio kraj prisustva Đenovljana na Crnom moru, koje je
praktično postalo osmansko jezero. Đenovske kolonije u toj
obasti izgu- bile su značaj nakon što je prekinut mongolski
put, te je Đe- novljanima na Aevantu ostao samo Hios, koji
je imao sasvim drugačiji značaj.
Dejstva na Crnom moru bila su u vezi s unutrašnjim
problemima Krimskog hanata, na čijoj su teritoriji bili sme-
šteni đenovski gradovi. Utemeljen na sili Džingis-kana i ve-
likaša — plemenskih vođa, hanat je tokom 1474—1475.
godine prolazio kroz tešku krizu. Na osnovu zahteva
Đenovljana, han Mengeli Giraj smenio je tatarskog
predstavnika u Kafi, Emi- neka, bega iz uvaženog klana
Širina. S druge strane, han Zlatne horde je opustošio Krim.
Okupivši oko sebe najveći deo aristokratije, Eminek se
obratio Osmanlijama. U takvom kontekstu, Mehmed II je
proglasio svoju vrhovnu vlast nad Krimom, nakon zauzeća
Kafe. Osmanlije koji su do 1502. go- dine ometani
pretenzijama Zlatne horde na hanat, postepeno su nametali
svoj uticaj; iako je Porta koristila klansku ari- stokratiju,
naročito Širine, da bi se suprotstavila autori- tetu hanova,
oni su ipak dugo ostali u velikoj meri nezavisni.
Porta se 1476. godine suprotstavila Ugrima i Mol-
davcima. Matija Korvin se pripremao da u jesen odagna opa-
snost sa svojih granica: turske čete su često vršile upade
preko osmanske tvrđave Šabac. On je pobedio 15. februara
1476. godine, posle opsade Šapca, koja je trajala trideset
dva dana, i uputio se ka Smederevu, koje je opasao sa tri
drvena
t
utvrđenja, da bi sprečio eventualnu opsadu. Osmanlije su
od- govorili novim napadima i prinudili su Ugre da napuste
Smederevo naredne zime, po povratku sa pohoda na
Moldaviju. Taj pohod je bio najveći događaj te godine. Od
1473. godine, Stefan Veliki, vojvoda Moldavije i saveznik
Ugara, uspešno je branio Vlašku od osmanskog uticaja.
Odgovori Porte dava- li su samo privremene rezultate, a u
januaru 1475. godine ona je čak doživela i veoma težak
poraz. Narednog proleća, Meh- med II je, bolestan, morao da
odustane od pohoda na Moldaviju. Taj pohod se odigrao u
proleće 1476. godine. Stefan Veliki je odbijao da prihvati
bitku, sve dok nije naveo neprijatelja da zađe dublje u
neprijateljsko okružeše. Ipak je bio prinuđen 26. jula da se
kod Valea Albe upusti u bitku sa Osmanlijama, koji su ga
jedva pobedili. U nemogućnosti da iskoristi pobe- du, sultan
se povukao nakon što je opustošio zemlju, koja je na kraju
ostala pod vlašću njegovih neprijatelja: na utarskom i
moldavskom frontu situacija je ostala stabilna.
Ratom iznurena Venecija pak, čiji su posedi na isto-
ku, kao i oni na samoj granici Republike bili ugroženi, bila je
na izdisaju. U Albaniji su se Osmanlije sve više učvršći- vale.
Kroja se predala Mehmedu II juna 1478. godine. Došao je
red na Drivast i Lješ. Samo je Skadar uspeo da se odupre.
Smrt Uzun Hasana, u januaru 1478. godine, onemogućila je
da se ponovo otvori drugi front. Nakon šesnaest godina rata,
Venecija je konačno sklopila mir.
Sporazumom od 25. januara 1479. godine, Mletačka
125
republika je Porti predala Skadar, Kroju, Limnos, Negro- pont
i rt Majinu, na jugu Peloponeza. Dve sile su se obaveza- le
da jedna drugoj vrate određene teritorije zauzete tokom su-
koba. Što se finansijske strane tiče, Venecija je obećala da
će platiti dug od 100.000 dukata, te da će svake godine
davati
10.0 dukata u zamenu za slobodnu trgovinu u
Osmanskom carstvu, uz povoljne uslove. Konačno, Mletačkoj
republici dozvoljeno je da u Istanbulu postavi bajila, koji je
imao sud- sku vlast nad mletačkim državljanima. U
političkom pogledu, Venecija je zadobila udarac od koga se
nikada nije u potpuno- sti povratila. U ekonomskom pogledu,
odredbe sporazuma bile su relativno povoljne. Neutralnost
Venecije omogućavala je Porti da do kraja ostvari željeni cilj.
Dve posledše godine vladavine
Pobedivši dva velika protivnika, Mehmed II je na-
stojao da za svoje vladavine završi sa osvajanjima. Na
istoku, on je 1479. godine uputio svog sina Bajazita,
namesnika Ama- sije, da zauzme malu grčku kneževinu
Torul, koja se nalazila na 90 kilometara jugozapadno od
Trapezunta i koju je nekada štitio tada već pokojni Uzun
Hasan, kao i uski pojas zemlje istočne Gruzije. Na zapadu,
Gedik Ahmed-paša, u to vreme sancakbeg Valone, bez većih
teškoća osvojio je sa mora despo- tovinu Artu, koja je
obuhvatala ostrva Svetu Mavru, Kefalo- niju i Zakint.
Venecija, koja je pokazala blagonaklonu neu- tralnost, dobila
je potom od sultana Bajazita II ostrvo Zakint. U Grčkoj i
Albaniji, samo nekoliko mletačkih poseda ostalo je izvan
domašaja Osmanlija.
Sultan je imao manje sreće kada je u pitanju bio Ma-
tija Korvin. Turski upadi na njegovu teritoriju nisu presta-
jali, ali ugarska pobeda kod Kenjermezea nad moćnom
turskom vojskom, oktobra 1479. godine, pokazala je da su
osmanske mo- gućnosti ograničene.
Za sultana je 1480. godina bila u znaku teškog pora-
za pred Rodosom. Red svetog Jovana Jerusalimskog, koji je
dr- žao ostrvo, očekivao je napad: za razliku od Đenovljana
sa Hiosa, oni su i dalji odbijali da plaćaju tribut. Štaviše, dok
je Hios za same Turke još uvek bio značajno i korisno tr-
govačko mesto, Rodos je postao živo gusarsko središte, ne-
prihvatljivo za Portu. Osmanske trupe, na čijem je čelu bio

126
Paleolog Mesih-paša iskrcale su se 23. maja 1480. godine i
započele opsadu grada. Veliki majstor reda Pjer de Obison
konsolidovao je i učvrstio utvrđenja. Opreza radi, pozvao je
iz Evrope veliki broj vitezova i grad snabdeo svim potrebnim
namirnicama. Uklonio je građevine izvan zidina. Na kraju,
obezbedio je sebi zaleđe, sklopivši sporazum sa
mamelučkim sultanom, koji nije želeo da Osmanlije zauzmu
Rodos. Turska artiljerija bila je veoma efikasna, ali su zidine
bile izuzet- no čvrste, a odbrana, takođe zasnovana velikim
delom na arti- ljeriji, izuzetno aktivna. Opšti napad koji je
izvršen 28. ju- la u potpunosti je odbijen, a napadači su imali
velike gubitke. Usled tolikih gubitaka, Mesih-paša je odlučio
da

127
 napusti ostrvo. To je bio veliki uspeh za red svetog
Jovana Je- rusalimskog koji je mogao da zadrži svoje posede
na Rodosu, Kosu i Halikarnasu (Bodrum, na kopnu).
Nasuprot tome, na zapadu, Gedik Ahmed-paša je
tog istog leta postigao veliki uspeh, koji je uzdrmao Italiju.
Pa- ša je u Valoni okupio flotu spremnu da pređe Jadransko
more. Italija je bila uznemirena zbog ambicija kralja
Ferantea iz Napulja, koga su stanovnici Firence i Venecije
toliko malo cenili, da su bili optuženi da su navodili Portu da
napadne Napulj. Čini se da se Mletačka republika, po svom
već usta- ljenom običaju, držala neutralno, ali puna
iščekivanja. U svakom slučaju, Mehmedu II i njegovom
ratobornom slugi Gedik Ahmed-paši nije trebalo ohrabrenje
da idu u dalja osvajaša. Šta god mislili o pretenzijama Porte
na teritorije koje su posedovali prinčevi Tarenta, Napuljska
kraljevina je veoma aktivno delovala protiv Osmanlija,
podržavajući Skenderbe- ga. GBeie obale bile su svega
nekoliko kabala25 udaljene od Va- lone. Podela Italije i
neutralnost Venecije olakšale su osvajanje polazne tačke za
dalja osvajanja na poluostrvu. Osmanska flota se bez
ikakvih poteškoća iskrcala kod Otranta, 28. jula 1480.
godine. Bez artiljerijskog oružja, grad je pao 11. avgusta.
Stanovništvo je pobijeno, a upadi su dosezali do Brindizija,
Aećea i Tarenta. Ali, Napolitanci su povratili svoje snage, te
su u septembru njihove trupe sti- gle u blizinu Otranta, gde

25Kabal - mera za dužinu, oko 185 m. - Prim.

prev. 120
je bio smešten snažan osmanski garnizon, dok je paša, koji
se sa većinom svoje vojske vratio u Valonu, čekao priliku da
ponovo pređe moreuz. Za to vreme, papa Sikst IV
organizovao je krstaški pohod i u tu svrhu je izgrađena flota.
Kralj Ferantea osvojio je Otrant 10. sep- tembra 1481.
godine, za šta je veći značaj imala smrt Mehme- da II,
neprilike koje su zatim usledile u Turskoj i odustajanje od
tog plana nego te pripreme.
Sultan je mogao da poveruje da je osvajanje Italije,
koje se na kraju nije ostvarilo, bilo dobro započeto. On je, u
svakom slučaju, 25. aprila 1481. godine, sa svojim trupama
krenuo ka Anadoliji. Nije nam poznat cilj tog pohoda. Da li je
cilj bio mamelučki Egipat, sa kojim su se odnosi veoma
pogoršali, zbog sukoba interesa u tampon-kneževini
Zulkadr? Prethodne godi- ne, osmanski sultan je sa prestola
uklonio ešpatskog štićeni- ka, da bi postavio svoga. Možda
je želeo da po drugi put napad- ne Rodos. Ali je umro na
putu, 4. maja 1481. godine. Tako, 1481. godina nije bila
godina osvajanja, već godina građanskog rata.

Mehmed II, organivator države26

Mehmed II je bio najpre ratnik koji je znatno uvećao
svoju flotu i koji je kopnenu vojsku opremio efikasnim arti-
ljerijskim oružjem: nakon smrti, ostavio je za sobom silu koje
se plašila Evropa. Ali, on nije zanemarivao ni organizaciju
svog carstva.
Nzegova prva briga bila je da obezbedi ličnu vlast.
Kad^ je eliminisao Džandarlije, veliki veziri koji su se brže
smenjivali, bili su „robovi“ (ki1) sultana, a ne više članovi
velikih porodica koje su predstavljale dinastije. Zaviseći od
sultanove milosti, oni su imali više stvarne vlasti u svojim
rukama. U senci sultanove slave, svesne potreba modernog
rato- vanja, sultanu su se potčinile i velike porodice iz
pogranič- nih oblasti. Janičari, koji su stalno boravili u
prestonici, predstavljali su mnogo delikatniji problem.
Reorganizacija korpusa i nepoverenje Mehmeda II nisu
sprečili ispoljavanje nezadovoljstva ove pretorijanske garde,
čiji će politički zna- čaj s vremenom porasti.
Na polju organizacije carstva, Mehmed II je hteo da

26Upravljanje Osmanskim carstvom pod prvim sultanima je detal,-

nije izloženo u narednom poglavlju.
129
od Istanbula stvori moćnu prestonicu, politikom izgradnje,
ali i preseljavanjem stanovništva, što je izazivalo otpor.
Nezadovoljstvo muslimana povećano je zakupninama koje
su od- ređene doseljenicima. Od te se mere najpre odustalo,
ali ju je zatim Rum Mehmed-paša ponovo primenio 1471—
1472. godine, usled finansijskih teškoća. Međutim, vezir je
potom bio op- tužen za izdaju u korist Grka, koji bi mogli da
povrate svoje vlasništvo jednog dana. Veliko nezadovoljstvo
u toj musliman- skoj sredini izazvala je odluka o vraćanju
dobara brojnim Gr- cima, kao i o obezbeđivanju zaposlenja.
Želja da ojača svoje Carstvr i uticaj prestonice, nave-
t su Mehmeda P da nemuslimanima dozvoli postojanje
centralne crkvene organizacije, na čelu sa patrijarhom, čije
je sedište bi- lo u Istanbulu. Za Grke je to važilo od osvajanja
Carigrada. Jermenski arhiepiskop Joakim je 1461. godine
preseljen u presto- nipu, gde je proglašen za patrijarha.
Takve mere odražavale su težnju da se uspostavi povezan
sistem na nivou države.
Tose isto može reći za čuvene kanunname, zbirke la-
ičko svetovnjačkih zakona priređenih u poslednjim
godinama nje- gove vladavine, kada je alim Karamanli
Mehmed-paša, poslednji veliki vezir Mehmeda P bio veoma
uticajan. Posvećena krivič- nom pravu, fiskalnom sistemu,
obavezama timarnika, statusu sultanovih podanika, itd. ta
zbirka sadrži zakone koje je doneo Mehmed P, ali isto tako i
propise iz ranijih perioda, kao i one preuzete iz pravnih
sistema pokorenih zemalja. Originalnost Mehmeda P
ogledala se u tome što je na ujednačen način obuhva- tio
veliki broj zakona koji su bili na snazi u Carstvu. Tom ka-
nunnamom, da bi se izbegla opasnost od građanskih ratova,
Meh- med II je svojim potomcima odobrio ubijanje onih koji
nemaju pravo na presto. Taj zakon o bratoubistvu, koji je
naišao na ogroman broj kritika, predstavljao je samo
ozakonjenje prakse.
Rat je za sultana imao izuzetno veliki značaj. Ali, on
je mnogo koštao, naročito u slučaju neuspeha. Da bi finan-
sirao svoja osvajanja, Mehmed II je vodio politiku inflacije:
redovna praksa emisije novca sa smanjenom vrednošću,
usled čega su stare kovanice morale da se zamenjuju
novim, bila je još manje popularna, s obzirom na činjenicu
da su poverenici fiska imali dozvolu da pretresaju kuće i
putnike.
130
 Još jedna ekonomska mera, sa značajnim političkim
posledicama, bila je zemljišna reforma s kraja vladavine, či-
ji je inicijator, kao i za kanunnamu, bio Karamanli Mehmed-
paša. Da bi se uvećalo ljudstvo i prihodi koji su pripadali
Porti, država je oduzela obradivu zemlju koja je bila u pri-
vatnom vlasništvu (mulk) ili koja je bila u okviru zadužbi- na
(vakuf) i razdelila je timarnicima. Iako toj reformi nije bio
primarni cilj da umanji moć derviških redova, takva
posledica je u potpunosti odgovarala sultanu.
Stoga se ne treba čuditi činjenici što je sultan bio
nepopularan među verskim redovima: veoma je moguće da
je bio otrovan i da je iza toga stajao red halvetija i šegov sin
Baja- zit. Karamanli Mehmed-paša, koji je umro nasilnom
smrću, izazvao je nezadovoljstvo derviša, ali i „robova“ (kul)
u pa- lati, jer je pokušao da ih isključi iz vlasti. Pošto je Rum
Mehmed-paša pogubljen, Gedik Ahmed-paša, Ishak-paša i
Davud-paša podržali su Bajazita, prijatelja derviša.
Kada je ^mro 1481. godine, Mehmed II je ostavio za
sobom ogromno i moćno carstvo, ali i umornu vojsku,
nezado- voljno stanovništvo koje je živelo pod velikim
pritiskom, kao i uznemirenu i podeljenu elitu. Građanski rat
delimično je bio posledica takvih burnih okolnosti.

Bajazit II (1481—1512)

U tako složenoj situaciji, razume se što je Karaman-

li Mehmed-paša, koji je zbog svoje politike imao mnogo
nepri- jatelja, bio obazriv. Još jedanput je smrt sultana, čije
je telo preneto u Istanbul, zadržana u tajnosti. Janičari, u
koje ve- liki vezir nije imao poverenje, ostali su na azijskoj
obali.

Građanski rat (1481—1482)

Mehmed II ostavio je dva sina. Stariji, Bajazit,
boravio je u Amasiji. U dosta lošim odnosima sa svojim
ocem, princ je bio u kontaktu sa derviškim redom halveti- ja.
Tast Sinan-paše, beglerbega Anadolije, bio je takođe blizak
nekim drugim ličnostima koje su imale uticaj na ja- ničare,
poput vezira Ishak-paše, neprijatelja velikog ve- zira. Iako se
ne može dokazati da je on naredio ubistvo svog oca, sasvim

131
je sigurno da su na njegovom dvoru u Amasi- ji bile
okupljene različite struje, koje su se suprotstavljale politici
Mehmeda II. Stoga je prirodno što je Karamanli Mehmed,
iako je obavestio Bajazita o smrti šegovog oca, ipak
podržavao njegovog brata Džema, koji je službovao u Konji.
Bilo je određenih ličnosti kod kojih je Džem uživao simpatije.
Ali nasuprot jakoj struji svoga brata, koji je ras- polagao
redovnom vojskom i moćnim saveznicima, on je kao podršku
imao nepopularnog velikog vezira i lokalne jani-
čarske trupe, kao i turkmenska plemena koja nisu
podržava- la osmansku centralnu vlast.
Dok je Džem napredovao ka Bosforu, želeći da
uveća svoju vojsku, Bajazit je okupio svoje snage i
pripremio linije odbrane Istanbula: pobednik u prestonici,
imao je sve šanse da dobije presto. Ali, saznavši za smrt
sultana, janičari su se pobunili. Prešavši Bosfor, oni su
opljačkali grad i ubili velikog vezira. Ishak-paša je 4. maja
1481. godine na presto postavio Korkut čelebiju,
Bajazitovog sina, u očekivašu dola- ska šegovog oca.
Bajazit je 22. maja ušao u prestonicu i preuzeo vlast.
Džem je, sa svoje strane, stigao u Bursu, gde se proglasio
za vladara i iskovao novac sa svojim imenom. Ali, pošto je
še- gov brat odbio da mu preda azijsku stranu carstva,
došlo je do odlučujuće bitke kod Jenišehira, 19. juna 1481.
godine. Bajazit, kome se pridružio osvajač Otranta Gedik
Ahmed-paša, pobe- dio je Džema, koga je na bojnom polju
napustilo mnogo ljudi, jer su se opredelili za stranu onoga
koji je očigledno bio sultan. Džem je, sa svojom
porodicom, pobegao u Kairo.
Sultan se ipak nije rešio svih briga. Karamanlija
Kasim-beg, koji je utočište našao kod Akkojunlua, želeo je
da iskoristi okolnosti i da povrati svoju kneževinu. Sa svo-
jom vojskom nije uspeo da se nametne Gedik Ahmed-
paši, ali je Bajazit smatrao da je mnogo mudrije da
pregovara sa vitezovi- ma sa Rodosa o šestomesečnom
primirju, zaključenom novembra 1481. godine i da se
sporazume sa Venecijom sa kojom je dogo- vor o miru
potvrđen januara 1482. godine: granice su zadrža- ne, a
ukinuto je plaćaše tributa; zauzvrat, Republika će pla- titi
svoje dugove i prihvatiti da plaća ulaznu carinu za svoju
robu u visini od 4%.
Za to vreme, u martu 1482. godine, Džema, koga
132
 je dis- kretno pomagao mamelučki sultan, a podstaknut
od strane Ka- sim-bega i prebega iz tabora Gedik
Ahmeda, ponovo je okušao sreću u Anadoliji. On je
Karamanlijama obećao ponovo uspo- stavljaše šihove
kneževine. Ali, usled nedostatka efikasnog plana akcije i
jedinstvene komande, prinčeva vojska se rasula. On je bio
prinuđen da ponovo pobegne i utočište je našao na
Rodosu, gde se iskrcao 29. jula. Želeo je da stigne u
Ugarsku, da bi u Rumeliji ponovo započeo borbu za
presto. Ai\i, vite- zovi su ga ubedili da je neophodno da
najpre ode u Francusku.
Zadržan u toj zemlji od oktobra 1482. do 1488. godine, a
za- tim u Rimu od 1489. do 1495. godine, Džem je bio
predmet spo- razuma donetog u aprilu 1483. godine
između Porte i vitezo- va sa Rodosa. Pošto su obećali da
će zadržati pretendenta, vitezovi su dobili od sultana
godišnju nadoknadu u vredno- sti od 40.000 dukata,
ekonomske povlastice i priznavanje prava na tvrđavu
Halikarnas (Bodrum). Džem je od tog trenut- ka bio samo
oruđe u rukama katoličke diplomatije.
Pošto se rešio svog brata, Bajazit je uspostavio
red u carstvu. Kasim-beg, koji je naimenovan za
namesnika Ičeli- ja, prekinuo je čarke sa Karamanom, koji
je definitivno pri- pojen Osmanskom carstvu. Po povratku
u Istanbul, sultan je učvrstio svoju vlast smaknućem
Oguza, mladog Džemovog sina, i neprijatnog Gedik
Ahmed-paše, koji je teško prihvatao njego- vu mirovnu
diplomatiju i koji je sklapao zavere sa svojim ta- stom,
velikim vezirom Ishak-pašom, i pri tom imao veliki broj
pristalica među janičarima. Njegova smrt (18. novembra
1482) izazvala je njihovu pobunu. Udaljen je potom i
Ishak- paša, koga je zamenio Mesih-paša.

Politika Bajazita II
Novi sultan imao je trideset četiri godine. Verovat-
no istrošen usled nezdravog života — njegova sklonost ka
opijumu je i ranije izazivala nezadovoljstvo njegovog oca,
u ka- snijim godinama postao je pobožan i bogobojažljiv. 27

27Zadivljujući portret koji je sačinio venecijanski bajilo Andrea Griti

1503. godine zaslužuje da bude citiran: „Ništa na njegovom debelom i ma-
snom licu ne odaje surovog ili opasnog čoveka; naprotiv, njegovim likom
133
Ali, bez obzira na njegove privatne sklonosti, okolnosti su
mu namet- nule politiku kakvu je vodio.
Na unutrašnjem planu, ukinuo je nepopularne
mere koje je preduzeo njegov otac: vratio je mulk i vakuf
njihovim

134
domi- nira melanholija, sujeverje i tvrdoglavost, ne bez određene doze
škrtosti. Zalju- bljenik je u tehninke veštine i ima razvijen ukus za lepo
oblikovane koreole (crveni ahat, prim. prev), obrađeno srebro i predmete
načinjene od njih. Veoma je dobar poznavalac teologije i astrologije, koje
neprestano proučava. Niko ne zna bolje od njega da zategne luk. Već dugi
niz godina odrekao se vina, ali se nije odrekao drugih užitaka: poroci su
od njega napravili starca pre vremena".

124
127
zakonitim korisnicima. Derviši su povratili sve počasti.
Italijanske slike koje je naručio šegov otac su prodate.
Nze- gov nadimak UeI (Sveti) bio je zaista zaslužen! S
druge stra- ne, moć koja je vraćena „sultanovim
robovima“ (kapi kulari) i janičarima osigurala je da
ponovo dobiju dar za uspešno stu- panje na presto.
Očigledno je sultan nastojao da ojača svoju ličnu vlast.
Član porodice Candarlija je 1498. godine pono- vo
naimenovan za velikog vezira.
Na spoljšem planu, vladavina Bajazita II
obeleženaje živom diplomatskom aktivnošću. Ne može
se reći da ona nije i ranije postojala; Mehmed II je zaista
organizovao zavidnu obaveštajnu mrežu. Ali, pitanje
Otranta, a zatim problem oko Džema bili su uzrok, a
sasvim sigurno i prilika, za brojne di- plomatske misije
Porte, koja je slala predstavnike na više za- padnih
dvorova. Dokle god je Cem bio u rukama zapadnih sila,
bilo je korisno sporazumevati se sa šima: Bajazit je
poslao na Rodos, a zatim u Rim, godišnji tribut. Poklonio
im je drago- cene relikvije. Obavezao se 1490. godine da
neće napasti Ve- neciju, papske države i Rodos, i u više
navrata odustao je od priprema za pohod na moru, usled
pritiska pape i viteškog re- da sa Rodosa. Čak su, 1494.
godine, kralj Napulja i papa Alek- sandar VI zahtevali od
Porte pomoć protiv kralja Šrancuske, Šarla VIII.
Osmansko carstvo prihvatilo je igru velikih si- la. Za
vreme Bajazita II su ostvareni i prvi kontakti sa Mo-
skovljanima. Činjenica je da su oni, 1495. i 1499. godine
uči- nili prve korake da se sklopi trgovinski ugovor.
Koliko god da je Bajazit II bio pacifista, osmanska
politika bila je agresivna kada su to okolnosti dopuštale.
U tom periodu vršeni su upadi u Dalmaciju, Bosnu,
Korušku, Hrvatsku, Krašsku, Austriju, Ugarsku i Poljsku, a
gusarenje nije prestajalo. Bilo je takođe i većih sukoba.

Prva osvajanja tokom vladavine:

Hercegovina i Moldavija
Pošto je povratio vlast na unutrašnjem planu,
Baja- zit II je mogao da se posveti drugim pitanjima. U

128
proleće 1483. godine, beglerbeg Rumelije osvojio je
Hercegovinu, koja je od tada bila potpuno vezana za
Portu. Sultan je otišao u
Rumeliju, gde je obnovio utvrđenja. Smrću njegovog oca,
preki- nuto je primirje sa Ugrima, te su se u toj oblasti
stalno deša- vali napadi i kontranapadi. Stigavši do
Sofije, Bajazit II je predložio obnavljanje primirja. Matija
Korvin, koji je ra- tovao sa carem, prihvatio je primirje na
pet godina.
Uspostavivši mir sa svojim glavnim
neprijateljima, Venecijom i Ugarskom, sultan je krenuo u
pohod u Moldaviju. Već duže vremena ta kneževina se
protivila Porti u Vla- škoj, čiji su se vladari — nametnuo
ih je Stefan Veliki — ubrzo potčinili sultanu. U toj oblasti
se neprestano vodio rat. Jedan neuspešan osmanski
pohod u Moldaviji (1481), izazvao je Stefanov odgovor.
To je bio izgovor za pohod koji je Bajazit 1484. godine
poveo protiv gradova Kilija i Aker- man, koji su imali
veliki strateški značaj i čije je zaposeda- nje otvaralo put
ka Poljskoj i Ugarskoj. Štaviše, osmanski garnizoni na
moldavskoj teritoriji onemogućavali su njihove
intervencije u Vlaškoj. Konačno, ti važni privredni grado-
vi nalazili su se na trgovačkom putu koji je povezivao
Poljsku i Baltik sa Bliskim istokom, preko Crnog mora.
Zauzimašem ovih gradova ojačala je pozicija sultana,
dok je Moldavija oslabila. On je konačno postao gospodar
čitavog Crnog mora, što se i moglo predvideti ako se
sagleda promišljena politi- ka koju je u toj oblasti od
dolaska na presto vodio Mehmed II.
Moldavija nije bila uključena u primirje sklopljeno
sa Ugarskom. Bajazit je mogao da deluje bez ikakvog
straha, pa je zahtevao isplatu celog tributa koji mu je
Moldavija dutova- la. Krenuvši sa snažnom vojskom,
zajedno sa flotom koja je bila zadužena za snabdevanje i
prevoz artiljerije, sultan je imao pomoć svojih vlaških i
krimskih vazala. Opsada Kilije započela je 5, a grad je
pao 14. jula. Zatim je došao red na Akerman, čija je
opsada započela 22. jula, a završena je 7. av- gusta.
Zauzimanje ovih gradova potpomogla je proturska

129
struja, koja je nesumnjivo želela da zadrži ekonomsku
moć, tako što će ući u osmanske krugove, s obzirom na
to da je Porta kon- trolisala čitavo Crno more.
Organizacija pobede, sa kolonom deportovanih ka
prestonici, zarobljavanjem onih koji se nisu predali i
regrutovanjem mladih ljudi, ali takođe i uobičajeno
poštovanje lokalnih zakonskih običaja, bili su u vezi sa
eko- nomskim značajem dva grada.
Antiturska struja obratila se Stefanu Velikom. On
je, shvativši da od ugarskog kralja ne može ništa da
očekuje, krajem proleća 1485. godine iznenada napao
Akerman. Ndegov neuspeh izazvao je u jesen osmanski
kazneni pohod. Bajazit II mogao je da se pohvali da je
uspeo tamo gde njegov otac nije mo- gao. I Crno more je
postalo tursko.

Sukob sa Egiptom
Odnosi sa mamelučkom državom počeli su da se
po- goršavaju za vreme Mehmeda II. Dve sile su
započele borbu za uticaj nad turkmenskim plemenima
koja su ih razdvajala. Više incidenata zatrovalo je
odnose, a ponašanje sultana Kajit-be- ja prema Džemu je
izazvalo nezadovoljstvo Bajazita II.
Uzrok sukoba bila je pomoć koju su Osmanlije
pruži- le svom štićeniku, emiru Zulkadra Alaudevletu,
kome su Mameluci pretili. Nakon početnih uspeha,
Alaudevleta i Jakub-pašu, osmanskog namesnika
Kajserija, potukli su mame- lučka vojska i njihovi
turkmenski saveznici (septembar 1483. godine).
Odbijajući ponude Egipćana, Osmanlije su poslali protiv
turkmenskih plemena Turguta i Varsaka beglerbega
Karamana, Karađoz-pašu, koji je zauzeo više mesta,
među nji- ma i Adanu i Tars (maja 1485. godine). Ali, na
vest da nadi- re velika mamelučka vojska, Bajazit II
zadužio je Ahmeda Hercegovića (Hersek-zade),
beglerbega Anadolije, da odbra- ni ovu oblast. Stigavši u
pomoć Adani, koju je opseo nepri- jatelj, Hercegović koji
nije imao pravu podršku nekih od svojih podređenih (kao

130
 što je Karađoz) bio je pobeđen i za- robljen. Ostavivši
Tars i Adanu neprijatelju, Turci su se povukli (u proleće
1486).
Sledeće godine, veliki vezir Davud-paša stao je
na čelo vojske kojoj se pridružio beglerbeg Rumelije i
Alaude- vlet. Pohod je pokrenut protiv Varsaka i Turguta,
koji su se digli na ustanak, okupljeni oko karamanskog
pretendenta na presto. Pošto ih je pokorio, Davud-paša
se vratio u presto- nicu. Mameluci nisu odustali od
sukoba. Bajazit nije zanema- rivao diplomatske predloge
koje su iznosili hrišćanima, kao i šihova nastojanja da
preuzmu Džema, da bi mogli da ga isko- riste protiv
njega. On je takođe pripremao novi pohod.
Znajući da ni Ugarska ni Venecija neće intervenisa- ti,
sultan je u proleće 1488. godine uputio u ravnicu Čuku- rova
veliku vojsku pod zapovedništvom Hadim Ali-paše. Hercegović,
koji je u međuvremenu oslobođen, učestvovao je u ovom
pohodu na čelu moćne flote. Ta združena operacija omo-
gućila je zauzimanje više utvrđenih mesta, ali su 17. avgusta
1488. godine mameluci nanovo porazili Osmanlije u dolini
Agačairi, između Tarsa i Adane. Opkoljena, ova potonja mo-
rala je da otvori svoja vrata Egipćanima u septembru. Osman-
lije, u veoma lošem stanju, držali su još uvek značajna mesta
Tars i Kozan. Ostavljajući ostvarenje svojih ambicija za ka-
snije, podržali su pretendenta šaha Budaka iz Zulkadra u
njegovom nastojanju da preuzme vlast od Alaudevleta, koji je
prišao pobediocima mamelucima. To je bio još jedan poraz.
Mameluci su 1490. godine započeli opsadu Kajserija i opu-
stošili Karaman. Bajazit se i sam spremao da krene u pohod.
Mameluci su gotovo neprestano napredovali, ali nikada nisu
stekli značajnu prednost, ili nisu bili u stanju da iskoriste svoje
pobede. Taj rat je skupo plaćen, Sirija je bila iscrplje- na. Dve
sile su zaključile mir maja 1491. godine. Osmanlije, koji su
povratili kontrolu nad Kilikijom i njenim gradovima (Tars,
Adana), nisu time ništa novo dobili.

Razvoj odnosa sa Evropom

Bajazit II je morao da se, u velikoj meri, posveti do-

131
gađajima u Evropi koji su se odigrali tokom nekoliko prote- klih
godina. Uprkos osmanskom pritisku na kralja Francuske, Džem
je prebačen u Rim, gde je stigao marta 1489. godine. U
proleće 1490, papa Inokentije VIII, raspolažući tim oruž- jem,
organizovao je antiturski skup. Smrt ugarskog kralja Matije
Korvina 6. aprila, značila je kraj tog krstaškog podu- hvata.
Stigavši u Rim 30. novembra, osmanski izaslanik Mu- stafa-beg
sklopio je mirovni sporazum kojim se Porta obave- zala da će
papi plaćati Džemovo izdržavanje, te da neće napadati Rim,
Rodos niti Veneciju.
Pošto je uspešno razrešio taj problem, i sklopio mir sa
Egiptom, Bajazit II je imao nameru da iskoristi smrt Matije
Korvina i anarhiju koja je usledila u Ugarskoj, s obzi- rom na to
da je istekao rok primirja; bilo je nagoveiggaja da je
komandant Beograda spreman da pređe na drugu stranu. Ali,
taj komandant je smenjen kada je sultan stigao u Sofiju maja
1492. godine. Stoga je Bajazit odlučio da krene put Albanije.
Isto- vremeno je preduzeo značajne pohode u pravcu Austrije,
Ugarske i Transilvanije, gde je naišao na ozbiljan otpor. Papa je
morao da odustane od napada na Valonu, nakon zauzimanja
Otranta. Ali, nakon smrti Mehmeda II ustanke koji su izbili u
Albani- ji, predvodio je Jovan Kastriot, i region je postao
nesiguran za Turke. Obuzet do tog trenutka ozbiljnijim
problemima, Bajazit II je u proleće 1492. preduzeo jedan
osvetnički pohod. Ipak, sve do završetka osmansko-mletačkog
rata započetog 1499. godine, Osmanlije nisu mogle trajno da
umire tu zemlju.
Sukob sa Ugarskom se nastavio, smenjivali su se na-
padi i kontranapadi, a Porta je brinula i o događajima u Italiji,
koje je pratila: kralj Francuske prešao je Alpe 1494. godine da
bi osvojio Napuljsku kraljevinu. Ali, on je objavio svoju nameru
da tu stvori bazu za krstaški pohod protiv Turaka. Pisma
kojima su papa ili kralj Napulja pozi- vali u pomoć sve su više
plašila Bajazita, koji je započeo sa pripremama za odbranu.
Aoš znak je predstavljalo to što je Šarl VIII, prolazeći kroz Rim,
uzeo Džema u svoju pratnju (27. januar 1495. godine). Bajazit
II je stoga smatrao mudrim da zaključi sa Ugrima primirje na tri
godine. To nije imalo nekog velikog uticaja, jer je Džem umro u
Napulju 24. februa- ra 1495. godine i Francuzi su odustali od

132
svoje namere. Na- stavljen je rat sa Ugrima, od kojih je tokom
1496. godine odu- zeto više tvrđava u Bosni.
Kralj Poljske Jovan Albert VI, koji je 1493. opet na tri
godine obnovio ugovor sa Portom zaključen 1490. godine, nije
priznavao osmanski protektorat nad Moldavijom, gde je želeo
da ustoliči Žigmunda, svog brata. On je u junu 1497. godine
ušao u Moldaviju, čiji je knez Stefan tražio pomoć sultana.
Uprkos ugarskom posredovanju, protiv Poljaka je po- slata
vojska, koja je odbačena. Tokom 1498. godine, zajedno sa
Tatarima sa Krima, osmanske snage su preduzele nekoliko ra-
zornih pohoda na već opustošenu Poljsku, ali su ti pohodi Portu
mnogo koštali u ljudstvu. Prepušten sam sebi, Jovan Albert je
zatražio mir od sultana.
Rat sa Venecijom
Ako se izuzmu redovne obostrane provale na ugarskoj
granici, sultan je bio miran. Još više ga je smirilo to što su mu
Napuljci predali maja 1499. godine Džemovo telo: Evro- pljani
nisu mogli više da ga navedu da igra kako oni sviraju. Sve
svoje snage usmerio je na mletačke posede u Grčkoj, rešiv- ši
da završi delo svoga oca zauzimanjem tih enklava: ubuduće će
more predstavljati granicu sa Republikom.
U suštini, incidenti su bili česti. Venecija se ža- lila na
tursko gusarenje i osmanske upade, a Porta na loš od- nos
prema šenim državljanima. Uprkos svemu, mir je trajao
dvadeset godina i Republika, čija se diskretna pomoć Džemu
veoma cenila, bila je loše pripremljena za rat koji nije očeki-
vala. Utvrđeša kao i garnizoni na Aepantu bili su u jadnom
stanju. Slabo uvežbana flota izgubila je svoj značaj. Osmanli- je
pak, čija je prednost na kopnu bila nesporna, u velikoj meri su
napredovali i na moru. Nemogućnost da odgovore na poziv
muslimana iz Španije, pokazala je koliko je nedostajala jedna
moćna mornarica. Nastavljajući delo svog oca, Bajazit II se po-
svetio tome da izgradi veći broj brodova, ali i da osnaži svo- ju
mornaricu, privremenim angažovanjem iskusnih gusara. Do
značajnog naoružavanja došlo je u periodu 1498—1499.
godine.
U avgustu 1499, Osmanlije su započeli kopnenu
opsadu Aepanta. Sultanova flota, posle pustošeša Koronskog

133
zaliva i okršaja sa neodlučnom mletačkom flotom, uspela je da
osvoji Aepant, i on se 29. avgusta predao Osmanlijama, koji su
postali gospodari Korintskog zaliva. U isto vreme, Porta je
preduzima- la pohode u oblasti Zadra, a nakon uspeha kod
Aepanta, i u oblastima Furlanije i Koruške. Nakon neuspeha
mletačke mi- sije u Istanbulu u zimu 1499—1500. godine,
sukob se nastavio. Nakon šestonedeljne opsade, 9. avgusta
1500. godine, pao je Mo- don. Koron i Navarin su se predali:
bio je to kraj jednog sveta.
Iako je Firenca iskoristila situaciju da preko jed- ne
posredničke misije izdejstvuje trgovačke povlastice u
Osmanskom carstvu (1499), Venecija nije bila sasvim napu-
štena. Francuska flota podržavala je Mlečane od 1499. go-
dine. Odnosi Porte sa Ugarskom su se pogoršali, jer Ugarska
nije želela da obnovi primirje iz 1500. godine, a da u njega ne
uključi i Veneciju. Trostruki antiturski savez proglašen je 30.
maja 1501. godine, između Svete Stolice, Venecije i Ugar- ske,
kojoj je dodeljena materijalna pomoć da bi se borila pro- tiv
Turaka. Hrišćani su vodili rat neprestanim upadima, što je
samo otežavalo situaciju u izmučenoj Republici. Upra- vo
suprotno, Mlečani su zauzeli Kefaloniju zahvaljujući španskoj
pomoći (24. decembra 1500), a ostrvo Svete Mavre (Levkadu,
30. avgusta 1502) uz podršku papske flote. Ali, osim piratskih
poduhvata na Egejskom moru, to su bili jedini uspesi Venecije,
koja je izgubila Drač 1502. godine.
Uzdrmanoj Republici bio je potreban mir, a Bajazit je
postigao svoje ciljeve i imao je probleme u Anadoliji: de-
cembra 1502. godine sklopljen je sporazum, koji je dužd potvr-
dio 20. maja 1503. godine. Bez mletačkog novca, Ugri nisu
mo- gli da nastave ratovanje i sklopili su mir sa sultanom na
sedam godina (22. februar 1503. godine), koji je obnovljen
1510. i 1511. godine. Venecija je morala da vrati Svetu Ma-
vru, da napusti Koron, Modon, Aepant i Drač. Ali, ona je
ponovo zadobila trgovačke povlastice, a u Istanbulu je posta-
vljen bajilo koji će se smenjivati svake tri godine. Odnosi
između dve sile bili su dobri u posledših deset godina vla-
davine Bajazita II. Ovaj potonji, koji je imao drugih briga,
mogao je da bude zadovoljan: ta nova faza opadanja mletačke
moći na Aevantu učinila je Portu gospodarem čitave Grčke i

134
dala joj veći prostor u Albaniji. Povrh svega, Osmansko car-
stvo je postalo pomorska sila, na koju se moralo računati.

Razbijanje osmanske Anadolije:

Safavidi i kizilbaše
Primirje koje je vladalo između Osmanlija i Zapada
tokom prve dve decenije XVI veka28, omogućilo im je da se
suoče sa jednom od najozbiljnijih kriza u svojoj istoriji. Usred
rata sa Venecijom, 1500. godine, Karaman se ponovo podigao
na ustanak pod jednim pretendentom, pripadnikom lokalne
dina- stije, koga su podržavala lokalna turkmenska plemena
Turgut i Varsak, ona ista koja su nastojala 1481—1483. godine
da isko- riste problem sa Džemom. Nestabilnost u Anadoliji
imala je duboke uzroke. Stanovnipggvo, koje još nije bilo
prihvatilo da postane deo Osmanskog carstva, ostalo je verno
svojim prinče- vima, a nomadska, turkmenska plemena,
žestoko su se opirala uvođenju osmanske fiskalne prakse. I
oštre reformatorske mere koje je preduzeo Mehmed II još uvek
su se osećale. Dervi- ši i spahije su iskreno podržali pobunu,
koju je uspeo da ugu- ši tek 1501. godine lično veliki vezir
Mesih-paša.
Ono što je tu krizu činilo još ozbiljnijom, bilo je to što je
ona izbila istovremeno sa pojavom novog tipa vlasti u Persiji.
Nakon smrti Jakuba, emira Akkojunlua, 1490. godine, u Persiji
je započeo građanski rat koji se završio svrgnućem di- nasgije i
preuzimanjem vlasti od mladog Safavida, šaha Ismai- la.
Stupivši na istorijsku pozornicu 1499. godine, on je 1501.
godine postao gospodar prestonice, Tabriza, a zatim je 1508.
go- dine osvojio Bagdad: dakle, postao je jedini gospodar
Iranskog carstva. Turci, kao i dinastija Akkojunlu, Safavidi,
poreklom iz Ardabila, bili su najpre šejhovi jednog religioznog
reda, ni suniti, ni zaista šiiti, već su najviše nagišali
heterodoksiji. Nzihova mesijanska doktrina, koja je vukla
28Tokom tog perioda Poljska, Ugarska i Venecija su redovno
obna- vljale primirje. Odnosi su bili naročito dobri sa Venecijom, pa su
povreme- no čak prerastali u saradnju. Ako se izuzmu pogranični upadi,
najozbiljniji problem predstavljala je piraterija, u kojoj su vitezovi sa
Rodosa, veliki ne- prijatelji Osmanlija i Mameluka, igrali značajnu ulogu:
ne jedanput ugrozi- li su Mlečane.

135
korene iz preislam- ske tradicije, u velikoj se meri raširila u
Anadoliji, naročito u plemenskim oblastima Teke, Karamana,
Taurusa, odakle su re- dovno započišale pobune protiv
centralne osmanske vlasti. Te pristalice (ktNja§ 1, „crvene
glave“), slepo odani harizmatskoj ličnosti šaha Ismaila kome su
dobrovoljno davali prilog, po- red poreza koje su bili dužni da
plaćaju sultanu, predstavljali su temelj šahove vojske, koja je
bila malobrojna, ali fanatično odana svom gospodaru i
neizmerno hrabra.
U proleće 1500. godine, šah Ismail se našao u Er~
zindžanu, gde je okupio svoje pristalice. Oni su došli u ma- šem
broju nego što je očekivao, što ga je odvratilo od ideje da
otvoreno podrži pobunu u Karamanu. Bajazit nije ni najma- nje
sumšao u njegove neprijateljske namere i na granicu je po-
slao izviđače. Ulazak šaha Ismaila u Tabriz ga je zabrinuo:

136
|r?'
1502. godine usledio je niz hapšenja, dok je veliki deo
sta- novništva, pretežno kizilbaša proteran na teritorije koje su
nedavno oduzete od Venecije u Moreji. U cilju razdvajanja
Safavida od njegovih pristalica u Anadoliji (koji su činili osnovu
njegovih snaga), sultan je u leto 1502. godine zatvorio granicu:
kizilbaše nisu mogli ni da uđu ni da izađu iz car- stva. Mera nije
imala efekta, jer je bio dozvoljen prolazak tr- govačkim
karavanima, te su šahove pristalice nastavile da ulaze na
teritoriju osmanske Anadolije.
Mudar po prirodi, Bajazit je neprestano izbegavao
sukob u Anadoliji koji je mogao da bude poguban: stoga je,
1504. godine, poslao izaslanstvo da negoduje protiv ispada
kizilba- ša prema sunitima, ali je takođe čestitao šahu pobedu
protiv Akkojunlu Murata. On je, 1505. godine, primio
safavidskog izaslanika, zaduženog da zatraži Trapezunt za
svog gospoda- ra, te da protestuje protiv upada koje je vodio
princ Selim, na službi u tom gradu. On je, 1507. godine,
dozvolio šahu da pre- đe preko njegove teritorije prilikom
operacija protiv Zulka- dra, ograničivši se, kao i njegov
mamelučki sused, da na mesto događaja pošalje samo
izviđače. Novi sukobi između Safavida i Selimovih trupa 1508,
a zatim i 1510. godine, izazvali su nove proteste šaha i princ je
pozvan na odgovornost.
Situacija nije prestala da se pogoršava. Nezadovo- ljan
zbog sve češćih provokacija, šah je, želeći da sebi obez- bedi
saveznika i vatreno oružje, poslao ponudu Veneciji, što je
izazvalo diplomatsku krizu imeđu njega i Mameluka, koji su, s
druge strane, bili zabrinuti zbog portugalskih dejstava u
Crvenom moru. To je bila, počev od 1509. godine, prilika za
savezništvo na moru sa Osmanlijama. Pored svega, prista- lice
kizilbaša nikada nisu bili aktivniji u Anadoliji. Na pomolu je bila
velika kriza.

Konačna krnza i neuspeh Bajazita II

(1511-1512)
Raspad Anadolije, usled nesposobnosti senilnog sul-
tana i njegove svite, izazvao je političku krizu i rivalstvo
između potencijalnih naslednika prestola. Već 1509. godine,
princ Korkut, čovek isuviše častan za političara, nezadovo- ljan
naimenovanjem u Amasiji i u sukobu sa velikiM vezirom Hadim
Ali-pašom, našao je utočište u Egiptu, gde je i umro ubrzo
nakon dolaska. Sa svoje strane, princ Šahinšah, name- snik
Karamana, podržavao je kizilbaše i bio u dogovoru137 sa šahom.
Murat, sin princa Ahmeda, slično je delovao. Nasu- prot tome
Selim, najsposobniji od svih, bio je veoma zabrinut za
budućnost. Mrzeo je šaha Ismaila, protiv koga se od po- četka
borio. Osećao je da mora brzo da deluje. Osim toga, pre-
meštaj njegovog sina Sulejmana iz Bolua u Kafu ukazao je na
nadmoć princa Ahmeda, koji je odbijao da dozvoli da se u Bo-
luu načini prepreka na putu koji je povezivao Amasiju (gde je
on vladao) sa Istanbulom. Pitanje naslednika Bajazita II bi- lo je
otvoreno. Rešen da deluje, Selim se početkom 1511. godi- ne
pridružio svom sinu u Kafi, odakle je tražio da mu dode- le
jedan sandžak u Rumeliji, što je za jednog osmanskog princa
dotad bilo nezamislivo. Kada je njegov otac to odbio, uz podr-
šku svog tasta, krimskog hana Mengli Giraja, Selim je sa voj-
skom krenuo ka Jedrenu (marta 1511. godine).
Sa svoje strane, Ahmed i Korkut su se približili
prestonici. Odlazak Korkuta iz Antalije poklopio se sa iz-
bijanjem velike pobune u oblasti Teke, 9. aprila, koji je va- žan
datum po šiitskom kalendaru29: njen stvarni podstrekač, šah
Ismail, želeo je da iskoristi čišćenje Anadolije. Po- bunjenici, na
čijem je čelu stajao izvesni Karabijiklioglu Hasan Halife (zvani
Šah Kuli, „šahov sluga“), ušli su u Antaliju i krenuli ka Kutahiji,
porazivši usput trupe beg- lerbega Karađoz-paše, koga su
pogubili. Veliki vezir Hadim Ali-paša, spojivši se sa trupama iz
Ruma30, koje je predvodio princ Ahmed, sukobio se sa Šah-
Kulijem, koji se, stigavši skoro do Burse, povukao prema
Karamanu. Veliki vezir, na

29Po muslimanskom kalendaru, 9. april 1511. godine odgovara 10.

muharemu 917; za sve muslimane, 10. muharem je praznik ašure, dan posta,
koji podstiče na određena istorijska sećanja; šiiti posvećuju taj dan obeležava-
nju tragične smrti Huseina, Alijevog sina, Prorokovog unuka, na bojnom po- lju
kod Kerbele, godine 61. (po našem kalendaru to je 10. oktobar 680. godine): za
njih, to je dan žalosti.
30Ovde se pod oznakom Rum obeležava oblast Sivasa, što ne treba
mešati sa138nazivom za Malu Aziju u vreme Selcuka.
CR' čelu manje grupe konjanika, krenuo je za njim: većina
" trupa ostala je sa Ahmedom. Pobušenici su izmorene vojnike
I
veli- kog vezira između Kajserija i Sivasa 2. jula 1511. godine
raz- bili u male grupe. Na bojnom polju su ostali veliki vezir i
Šah Kuli. Bez vođe, kizilbaše su pobegli ka safavidskim
teritorijama, pljačkajući zemlju pri prolasku.
Gušenjem pobune, učvršćena je Selimova pozicija.
GBegova braća, Korkut, koji je ostavio Teke pobunjenicima i
Ahmed, koji nije bio sposoban da ih porazi, izgubili su ugled.
Dobivši naimenovanje u Rumeliji, Selim je uspeo da iskori- sti
odsustvo sultana da uđe u Jedrene, da preuzme Riznicu i
postavi svoje ljude. Bio je otišao predaleko. Bajazit II, čiji su
veziri podržavali Ahmeda, krenuo je protiv svog sina, ko- ga je
pobedio 3. avgusta 1511. godine, primoravši ga da se po- vuče
na Krim. Ahmed je mislio da će nakon toga, uz podsticaj
velikodostojnika sa Porte, moći da krene put Istanbula i da se
proglasi naslednikom prestola. Ali janičari, koji su ga smatrali
škrtim i nesposobnim, pobunili su se protiv njega i primorali ga
na povlačenje. Proglasivši se za sultana, on je zauzeo
Karaman, što je samo uvećalo njegovu nepopularnost.
Izgledalo je da ti događaji pogoduju šahu Ismailu.
Početkom 1512. godine, Šah je izazvao drugu pobunu, koju je
ubrzo potom podržao princ Murat, Ahmedov sin. Pobeda po-
bunjenika nad trupama ovog potonjeg razgnevila je janičare,
ko- ji su se, znajući da se Selim vratio u Rumeliju, podigli na
ustanak marta 1512. godine, tražeći da se njihov miljenik po-
stavi za naslednika prestola. Prinuđen na ustupke, Bajazit II je
pozvao kod sebe svog sina, koji je 19. aprila stigao u Istan-
bul. Posle nedelju dana pregovora, podržan od janičara i sta-
novništva grada, Selim je postigao svoje ciljeve: Bajazit II je
abdicirao u njegovu korist 24. aprila 1512. Izmučen, stari
sultan je umro na putu u progonstvo 10. juna 1512. godine.
Selim I je, ne bez poteškoća, stupio na presto. Ali, to
nije bio kraj njegovih nedaća. Osmansko carstvo se, nakon
poraza kod Ankare, suočilo sa veoma ozbiljnom krizom. Da bi
je prevazišao, novi sultan morao je da sprovede reforme u vo-
đenju poslova, kako u strateškim, tako i u religijskim i eko-
nomskim pitanjima. Sa te tačke gledišta, 1512. godina zaista
predstavlja prekretnicu u osmanskoj istoriji.

139
 ORGANIZACIJA OSMANSKOG
4 CARSTVA (HGU-HG VEK)
Nikoara Beldičanu

Retko bogata građa — narativni izvori, kao i doku-

menti koje je izdavala administracija Porte31, omogućuju nam
da upoznamo strukturu institucija osmanske administracije.
Osmanska država počivala je na različitim pravnim osnova-
ma. Osmanlije, muslimani i Turci, nasledili su strukture koje su
utemeljili Seldžuci u Maloj Aziji i emirati koji su ih nasledili.
Osmansko zauzimaše najpre vizantijskih, a zatim srpskih i
bugarskih teritorija, gde je primenjivana potpuno drugačija
pravna tradicija u odnosu na islamsku, primoravala je sultane
na ustupke koji ukazuju na pragmatizam vladara nove države.
Vladar je često u propise koje je donosio unosio od- redbe
običajnog prava ili pređaššeg prava balkanskih naro- da, a za
Egipat, zakone koje su doneli Mameluci.
Da li je to što su osmanski vladari priznavali po-
stojaša drugog prava, pored onog islamskog, značilo da su oni
bili jeretici? Ne, jer šerijat daje vladaru slobodu da donosi novi
zakon svaki put kada mu muslimansko versko pravo ne
omogućava da reši neku novonastalu situaciju. Sultani su u
velikoj meri koristili tu mogućnost koju im je pružao božan- ski
zakon. Istovremeno, osmanska vlast, suočena na Balkanu

31Porta: skraćeni izraz koji označava osmansku vlast. Čitav izraz glasi
„Visoka porta" (tur. Vać-1 'Ak), i prvobitno je označavao sultansku pa- latu;
naknadno, izraz je počeo da se primenjuje za državnu vlast, stoga što je ona
funkcionisala u okviru palate; počev od XVIII veka, a naročito u XIX ve- ku, kada
je vlast bila u rukama velikog vezira, izraz je označavao njegovu pala- tu, koja se
nalazila u blizini Svete Sofije, i šire samu osmansku vladu. Istoričari ga,
anahrono,
140koriste u ovom poslednjem značenju.
 sa problemima eksploatacije rudnika, koje je bilo
nemoguće rešiti odredbama kuranskog prava, nije oklevala da
u rudni- cima u Srbiji ili Bosni primeni saksonsko rudarsko
pravo. Na isti način se postupilo i kada su u osmanski vojni
sistem uvedene balkanske vlaške (rumunske) zajednice, koje
su bile oslobođene nekih dažbina. Na teritoriji Bugarske,
plaćali su se isti nameti kao i pre osmanskog osvajanja.
Broj običajnih zakona koje je prihvatio Mehmed II bio je
toliki da je sultan bio primoran da proglasi običajni zakonik u
drugoj polovini XV veka. Osmanski pravnici pri- kupili su zbirku
propisa vezanih za kovnice novca, monetu, solane,
posedovaše zemlje, fiskalne dažbine, carine, trgove i luke. Ali,
pošto ta zbirka nije uspela da obuhvati ogromnu složenost
državnih struktura, Mehmed II je bio prinuđen da donese novi
običajni zakonik. On se sastojao od tri knjige, u kojima je
obrađeno krivično pravo, status timarnika i seljaka (raje),
nomada, kao i stanovnika nekih balkanskih oblasti, či- ja
organizacija (što dokazuje više naziva institucija) potiče iz
prvog perioda Vizantijskog carstva.
Osmanska vlast je priznavala pravne odredbe koje su
važile u osvojenim zemljama, svaki put kada bi to bilo neop-
hodno za dobro funkcionisanje države. Ali, osmanska država
nije pod običajnim pravom podrazumevala isključivo pravne
od- redbe nastale hiljadugodišnjim iskustvom jednog naroda,
koji je morao da odnose između zajednice i pojedinca, između
samih za- jednišh, ili između zajednina i centralne vlasti uobliči
u za- kon. Nasuprot vizantijskom pravu, osmansko običajno
pravo prihvatalo je svaki zakon, svaku pravnu odredbu koja
nije posto- jala u šerijatskom pravu, čak i kad se radilo o
zakonu koji je donela administracija osvojene zemlje. Na
osnovu te koncepcije, osmanski običajni zakoni su, pored
pravnih normi izrađivanih tokom vekova, podrazumevali i
zakone koje su doneli hrišćan- ski ili muslimanski vladari u
bliskoj prošlosti. Stoga ne ču- di što se u zakonima koje su
donosili pojedini sultani, nalaze elementi zakonskih propisa čiji
su duboki koreni rimskog, vi- zantijskog, slovenskog,
germanskog ili mamelučkog porekla.
Pravna osnova Osmanskog carstva počivala je, dakle,
na dva osnovna postulata: na muslimanskom pravu (šerijatu) i
pravnim normama naroda koje su Osmanlije porobile tokom
osvajanja. Ta dualnost Osmanske države veoma je uočljiva.
Čud- no je da je jedna država, koja je krenula u osvajanje
hrišćanskog sveta, iz njega preuzela dobar deo zakonskih
odredbi osvojenih zemalja. Jedan od činilaca koji su sultane
141
navodili na takvu po- litiku svakako je šihova želja da ne
prekidaju sa pojedinim du- boko ukorenjenim tradicijama u
pravu pokorenih naroda, u nadi da će na taj način biti maše
otpora novoj vlasti. U drugim slu- čajevima, ekonomija je
nametala priznavanje određenog zakono- davstva: već je
napomenuto da je eksploatacija rudnika zlata i srebra na
Balkanu primorala Velikog gospodara, da prihvati, po1et
Uo1eph one zakone koji su bili na snazi u trenutku osvaja- nja
rudarskih područja. Takvih primera ima dosta.
Osmanski vladar nije bio apsolutni gospodar čijoj se
moći nije moglo suprotstaviti, jer je njegova moć bila ograni-
čena pravnim tradicijama hrišćanskih naroda. Fetve koje je
izdavao šejh ul~islam omogućavale su mu da, po svom
nahođe- nju, praktično tumači muslimansko versko pravo, ali
uz po- štovaše određenih ograničeša; običaje je pak morao da
po- štuje. Iznenađuje činjenica da je gospodar u Carigradu bio
dužan da se stara o izvesnim zakonima stanovništva druge
vere. Moć Velikog Turčina bila je daleko od diskrecione.

Centralna vlast
Carska palata bila je duša carstva. U njoj je služilo više
hiljada ljudi: spahije (konjanici), kapiiije (čuvari ka- pija palate),
čauši (izaslanici i ambasadori vladara), soko- lari, zatim oni
zaduženi za snabdevanje dvora, čuvari Rizni- ce; evnusi,
zaduženi za čuvanje carskog harema, takođe su činili posebnu
službu.
Osoblje u palati delimično je bilo hrišćanskog po- rekla,
ali islamizovano i njihov se broj povećavao tokom XV veka.32
Najznačajniji velikodostojnici su najčešće započišali službu u
školama carske palate ili u janičarskim korpusima.
Klasa iz koje su potekli civilni i vojni državni službenici se tako
lagano mešala: ti renegati, bez korena među turskim
stanovništvom, kojima su bile potpuno strane plemenske ili
klanske tradicije koje su još uvek bile veoma žive u osman-
skom društvu, mogli su da se obogate samo ako bi bili verni
osmanskoj dinastiji.
Osmanski vladar upravljao je svojom državom uz po-
moć jednog visokog dostojanstvenika: velikog vezira.33 Prvi
32Ćenovljanin Jakopo de Promontorio de Kampis, savremenik Meh-
meda II, opisao je više službi u palati. Jedan drugi Italijan, Ramberti, sa-
vremenik Bajazita II, zarobljenik Osmanlija, ostavio je spis prepun informa- cija iz
prve ruke o organizaciji centralne administracije.
33Počev od vremena vladavine Mehmeda II zaključno sa XVII vekom,
većina velikih vezira, bila je poreklom iz balkanskih hrišćanskih sela do- vedena
putem 142
devširme; izuzetak je predstavljala Bosna, odakle su dovođeni mladi
veliki vezir bio je Alaudin, sin drugog sultana, Orhana. To- kom
XV veka, zadaci i odgovornost su se uvećavali, velikom veziru
su pomagali veziri, kojih je moglo da bude trojica. Carski savet,
ili divan, uključivao je i kazaskera, vrhovnog defterdara za
Rumeliju i počev od vladavine Bajazita II, još jednog za
Anadoliju. Nišandžija, koji je bio na čelu carske kancelarije,
takođe je bio član veća. Za vreme Murata I, savet je uvećan jer
je u njega uključen i beglerbeg (zapovednik Rume- lije, dok je
drugi beglerbeG, za Anadoliju, ustanovljen za vreme Bajazita
I). U drugoj polovini XVI veka, kapudan paša, zapo- vednik
carske mornarice, kao i aga janičara, kada je bio u rangu
vezira, bili su članovi Carskog saveta.
Kakva su bila ovlašćeša članova Divana? Veliki vezir,
uz pomoć ostalih vezira, upravljao je administracijom i vodio je
računa da se sprovodi politika koju je određivao sultan. U
slučaju ratnog pohoda, on je mogao da bude na čelu vojske.
Kazasker (vojni sudija) bio je glavni u pravosuđu; še- ga su, u
čitavom Carstvu, predstavljale kadije. Bašdefter- dar (u
doslovnom prevodu nadzornik registara) vodio je fi- nansijske
poslove države. U XIV i XV veku postojao je samo jedan
defterdar, koji je upravljao finansijskim poslovima Ru- melije;
na to mesto je za vreme Bajazita II postavljen i jedan defterdar
za Anadoliju. Shodno tome, svaki deo Carstva imao je svog
defterdara, ali je samo bašdefterdar bio član Divana.
Nišandžija, nadzornik carske kancelarije, bio je za- dužen za
kancelarije koje su izdavale brojna dokumenta vezana za
carsku administraciju. Gotovo svi članovi Carskog saveta bili
su i na čelu pojedinih odeljek^ja, čiji su službenici sprovodili
odluke administracije Porte, upravljajući kance- larijama u
najudaljenijim delovima države Velikog Gospodara.
Država je bila podeljena na provincije (sandžake), od
kojih je svaka bila poverena na upravu jednom namesniku
(san- džakbegu). Za vreme Mehmeda I, sancaci u Rumeliji, kao
i oni u Maloj Aziji, bili su pod upravom jednog beglerbega.
Kasni- je, usled novih osvajanja, uvećao se broj beglerbegova.
Vojni namesnik sandžaka, sandžakbeg, nadgledao je
eko- nomske aktivnosti, kao i gradsku administraciju; on se
starao da pravosudni sistem dobro funkcioniše, a ponekad je
bio za- dužen i da sprovede istragu u ime centralne
administracije. Pomagao mu je divan, stvoren po ugledu na
Veliki savet oku- pljen oko sultana. U zamenu za mnoga
zadužeša, ovaj visoki dostojanstvenik ubirao je dažbine od

muslimani. 143
ekonomskih aktivnosti u sandžaku, i pojedine globe. 34 Iznos
godišnjeg prihoda sandžak- bega mogao je da dostigne
nekoliko desetina hiljada osmanskih zlatnika (jedan zlatnik =
3,57 gr). Tokom prve polovine XV veka, prihod sandžakbega
Albanije iznosio je 9.249 zlatnika. Sandžakbeg Tesalije
raspolagao je 1454—1455. godine sa 8.684, a zapadne
Makedonije sa 19.075 zlatnika. Namesnik oblasti Burse ubirao
je 1464—1465. godine prihod od 15.000 zlatni- ka, ali je
namesnik Trapezunta 1486—1487. godine imao pri- hod od
samo 5.128 zlatnika.
Ispod sandžakbega po hijerarhiji bio je subaša. Nji- hov
broj zavisio je od unutrašše podele u sandžaku. Subaša je na
svom subašiluku imao iste nadležnosti kao sandžakbeg. Taj
velikodostojnik je imao znatne prihode. Tako je godine 1454—
55, subaša Fenera raspolagao sa 3.156 zlatnika, a 1465.
godine subaša Sera (istočna Makedonija) primao je sumu od
2.477, a do 1473. subaša Patrasa (Moreja), oko 1.340 florina
(zlatnika). Pored tIh velikodostojnika, od- ređeni broj
službenika je kontrolisao primenu zakona i obezbeđivao
prisustvo centralne vlasti u najudaljenijim de- lovima carstva.
Osmanska država, sa svojim interesima velike sile,
svojom veličinom i svojom vojnom politikom, imala je ogromne
izdatke. Po navodima Đenovljanina Jakopa de Promontorija de
Kampisa, savremenika Mehmeda II, oni su iznosili 1.375.000
zlatnika, što je činilo 4.908,75 kg zlata, dok su ukupni godi-
šnji prihodi iznosili 1.800.000 florina, ili 6.426 kg zlata.
Staše osmanskih finansija nije bilo tako sjajno. Go-
dine 1462. florin se menjao za 40 akči; 1510. bilo je potreb- no
54 za isti zlatnik. Akča (aspra, prim. red), srebrni no- vac, koji
je 1451—1452. godine težio 1,052 gr, sadržao je 1481—1482.
godine samo 0,75 gr metala. Vojni pohodi predsta- vljali su
pravu rak-ranu za budžet Carstva. Nakon pohoda Mehmeda II
protiv Moldavije (1476), Porta je bila prinuđe- na da zapleni
verske zadužbine i posede u privatnom vlasni- štvu, da bi
popunila Riznicu. Finansijski zamor Osmanskog carstva jasno
se ogleda u padu akče, koja krajem XV veka nije težila više od
0,73 gr. To je bila daleko manja vrednost od vrednosti akče u
vreme Orhana (1324—1362), koja je bila te- ška više od
jednog grama.
Da bi se na najbolji mogući način upravljalo priho-
dima države, povremeni popisi, koje je nadgledao baš defter-
dar, omogućavali su vlasti da sledi razvoj ekonomske situaci-

34Glavarina (džizja) koju su plaćali nemuslimani nije pripadala

144 bila je namenjena sultanovoj riznici.
sancakbegu;
je carstva u njegovim punim granicama. Carsko
zakonodavstvo je predviđalo da sultan može direktno da se
obavesti i da do- nosi odluke o finansijskim, pravnim i drugim
pitanjima, koja se tiču stanovnika određene provincije, ili
čitavog carstva; predmet njegovih intervencija su najčešće bili
prihodi fiska ili prihodi timarnika. Pored registara koje je vodio
baš defterdar, svakako se moraju pomenuti i detaljni popisi,
na- ročito oni u kojima su prepisane potvrde o dodeljivanju
tima- ra. Prvi poznati popis sastavljen je pre 1400. godine.
Takav sistem prikupljanja poreza podseća na onaj u
Francuskoj pre 1789. godine. Različite fiskalne prihode, kao
što su oni od rudnika, solana i dr. nisu direktno priku- pljali
carski činovnici: Porta ih je radije davala u zakup, kako
dažbine, tako i prihode ubirane od raznih dobara.
Zakupac poreza zvao se amil što je bila reč arap- skog
porekla. On je uz pomoć jednog ili više jemaca (ksf1), koji su
rizikovali da plate svojim životom, ili u najboljem slučaju
svojom slobodom svaku grešku zakupca, morao da doka- že
svoju solventnost. Kšigovodstvo zakupa kontrolisao je kadija, a
kasnije inspektor (mufetiš). Ali Porta je bila oprezna: pored
kadije, nadzornik za finansije (emin)35 kon- trolisao je delatnost
zakupca.
Ako je bilo nepravilnosti u zakupu nekog dobra, sul-
tan je slao službenika centralne vlasti (jaksaGdžiju). Ta je
osoba imala diskreciono pravo da utera novac u državnu kasu.
Kako saznajemo na osnovu izvora iz druge polovine XV veka,
Porta je u zakup na tri godine davala rudnike, kovnice novca,
carine, pirinčana polja, eksploataciju solana, dobra koja su
pripadala državi, trgovinu tekstilom, sela sa robovima u oblasti
Carigrada, Galate, na obali Mramornog mora, Jedre- na, u
Karamaniji, sapundžinice, kao i čitav niz dažbina. Gla- varinu
koju su plaćali nemuslimani, načelno, skupljali su di- rektno
carski činovnici, ali to pravilo nije uvek poštovano. Treba uočiti
da je 1476. godine zakup skela36 između Carigra- da i oblasti
Jedrena bio dodeljen nekolicini Grka za 14.000.000 akči, što je
iznosilo 311.111 florina (1.110 kg zlata). Zakup kovnice novca
donosio je Porti 120.000 flori- na 1475. godine, a zakup solana
u Rumeliji 92.000 zlatnika.
Muhtesib je imao važnu ulogu u nadgledašu ekonomi-
je. Najraniji pomen te funkcije, koju su Osmanlije pozajmile iz
35Emin: službenik koga su administrativni organi zadužili da upravlja
zakupljenim dobrima ili prihodima; emin je nadgledao ekonomski ži- vot
gradova, upravljanje raznim eksploatacijama i radionice u državi, kao i
održavanje vladarevog dvora. Taj termin se česgo prevodi terminom nadzornik.
36Skela; rečna ili morska luka. 145
arapskog sveta, datira iz perioda 20—29. jula 1385. godine;
od- nosila se na grad Bursu. Taj predstavnik administracije (po-
znat takođe pod nazivom aga ihtisaba) nadgledao je gradske
trgove, učestvovao u određivašu cena svih artikala kojima se
trgovalo, mesečno je kontrolisao rad dućana i zanatlija i pro-
veravao ispravnost tegova i mera. On je takođe vodio brigu i o
javnom moralu. Konačno, s obzirom na to da je imao određena
pravna ovlašćenja, on je kažnjavao sve one koji nisu poštovali
propise, i uz odobreše lokalnog kadije, sudio prestupnicima. U
velikim gradskim sredinama, muhtesib je primao nadoknadu u
vidu zakupa; u gradovima od manjeg značaja, Porta mu je
dode- ljivala civilni timar. U oba slučaja, muhtesib je kao lični
prihod ubirao određene dažbine koje su zavisile od ekonom-
skih aktivnosti na tržištu.
Na važnim tržištima, trgovina je, za period od tri
godine, bila poverena osobama koje su se obavezivale da će
centralnoj vlasti plaćati zakup. Pravo na trgovinu bilo je strogo
zakonski regulisano propisima koje je izdavala Porta, počev od
zakonskih propisa Mehmeda II, koji su precizno od- ređivali
listu proizvoda i prihoda od delatnosti trgovaca.
Poreski i ekonomski sistem u Osmanskom carstvu bio
je postavljen na tri nivoa. Na prvom nivou, Porta je in- direktno
uživala većinu prava, koja je dala u zakup ljudima sa
značajnim kapitalom; oni su raspolagali čitavom mrežom
službenika koji su prikupljali poreze na terenu.37 Na drugom
nivou, Porta je vršila kontrolu delatnosti zakupaca uz po- moć
brojnih inspektora (mufetiša), u njenoj službi. Na trećem i
poslednjem nivou, bili su timarnici koji su uživa- li pravo na
dažbine koje je seljaštvo bilo dužno da plaća. Veoma je
verovatno da je sitnim timarnicima više pogodovao sistem
zakupa.

Ekonomski živoŠ

Urbani sektor
Tokom XIV i XV veka osmanska država nije bila ur-
banizovana, ako se ima u vidu šeno prostranstvo. Četiri gra- da
dominiraju nad raznim gradskim centrima glavnim grado- vima
provincija: Istanbul, Jedrene i Solun u Rumeliji, i Bursa u Maloj
Aziji.
Većina gradskog stanovništva živela je od obrade
37U Arhivu Predsedništva vlade u Istanbulu čuva se veliki broj
146
registara o zakupu, koje su vodile službe bašdefterdara.
zemlje u okolini. Bez obzira na versku pripadnost, stanovni-
štvo u carstvu živelo je od obrađivaša zemlje. Uzgoj ovaca
obezbeđivao je meso za muslimansko stanovništvo, dok su hri-
šćani, u skladu sa svojom religijom, gajili sviše, naročito u
srpskim zemljama. U Jedrene, Bursu i Istanbul donosila se
ovčetina iz Vlaške i Moldavije jer lokalni uzgoj nije zado-
voljavao potražšu.
Popisi pokazuju da su za Portu glavni izvor prihoda
činili poljoprivredni proizvodi: žitarice, povrće, voće, vi-
nogradi, maslišaci i tekstilne biljke. Selo je takođe obezbe-
đivalo snabdevaše medom i voskom, koji je korišćen u radio-
nicama za proizvodšu sveća. Ali, osmanska proizvodša nije bila
dovoljna; da bi se obezbedilo snabdevaše velikih grad- skih
centara, naročito Istanbula, Porta je bila prinuđena da uvozi
velike količine meda, voska i žitarica iz dve kne- ževine, Vlaške
i Moldavije, odakle je takođe dolazilo drvo, glavni građevinski
materijal u tom periodu. Konačno, mora i reke snabdevale su
tržnice carstva ribom, koja je soljena radi transporta; kavijar i
jegulja iz Dunava i Crnog mora bili su veoma traženi u
Istanbulu.38
Ugradovima je bilo malih radionica: sapundžinice,
bojadžinice, prese za preradu maslina i lana, bozadžinice, ko-
vačnice, valjavice, radionice za proizvodšu tkanina, izradu
obuće, pekare, užare, itd. Neki gradovi posedovali su radio-
nice za izradu oružja (lukova, mačeva, oklopa), kao i brodo-
gradilišta. Postojale su vodenice ili vetrešače, kako u seo-
skim, tako i u gradskim sredinama. Svako naselje od malo
većeg značaja imalo je svoje krčme, mesta za zabavu, poslasti-
čarnice, a takođe su postojali i dućani u kojima su se proda-
vale sve vrste robe, kao i apoteke ili drogerije.
Propisi iz juna 1502. godine koje je doneo Bajazit II, s
ciljem da se uvede red u ekonomsku delatnost u Istanbulu,
Jedrenu i Bursi, poimenično navode, pored onih već pomenu-
tih, zanatlije kao što su krojači, čizmari, sedlari, proizvo- đači
ćebadi, kovači, potkivači, kazandžije, bakali, kožari, zlatari.
Takođe treba istaći radionice svile u Bursi, jer je

38Č Prvi propisi koje je doneo Bajazit II nakon zauzimanja dva trgo-
vačka centra: Kilije i Akermana 1484. godine, pokazuju da je veliki broj pro-
izvoda iz ova dva grada odlazio u Osmansko carstvo: riba, laneno platno i sukno
iz Lemberga, vino, bivolja koža, žitarice, kavijar, riblji mehuri,147
da- ske, građa, itd.
 svila bila veoma luksuzan proizvod, izuzetno tražen u
Osmanskom carstvu i inostranstvu.
Rudnici srebra, zlata, olova i bakra u Srbiji i is- točnoj
Makedoniji predstavljali su još jedan značajan pri- vredni
sektor. U oblastima u kojima su bila smeštena nalazi- šta zlata
i srebra, kao i u više gradskih centara u Rumeliji i Anadoliji,
kovnice novca su obezbeđivale kovanje moneta od zlata,
srebra i bakra. Kovnica novca bilo je u Afijon Kara Hisaru,
Amasiji, jedrenu, Ankari, Ajasoluku, Ajdinu, Bolu, Bursi,
Carigradu, Koši, Novom brdu, Seru, Skoplju i Tiru.
Prvi osmanski zlatnici pojavili su se u drugoj polo- vini
XV veka.39 Promontorio de Kampis uočio je da su florini koje je
iskovao Mehmed P venecijanskog tipa i da teže 3,75 g.
Osmanski srebrni novac, akča (aspra), najverovatnije je isko-
van u vreme Osmana, osnivača emirata, ali je jaču monetu
(1.152 g) iskovao Orhan, po ugledu na mletački mecanin.
Nzegov na- slednik, Murat I, iskovao je bakarni novac koji
datira iz mese- ca ramazana 790. godine (septembar 1388).
Za vreme vladavine Mehmeda II iskovan je bakarni novac koji
je težio 3,207 g, kao i jedan od 1,069 g. Po propisu koji je
izdao sultan, 8 bakreša- ka od 3,207 g ili 24 onih od 1,069 g
vredela su jednu akču. Osmanska vlast nije bila u stašu da
tokom godina zaustavi pad vrednosti akče, koja krajem XV
veka nije težila više od 0,73 g: dakle, dok su u Orhanovo
vreme bile potrebne 33 akče za jedan zlatnik, 1500. godine
trebalo ih je otprilike 54.
Kao i svako organizovano društvo, osmansko društvo
počivalo je na gradskom i seoskom društvu. Ali, ta jednostav-
na šema predstavlja jednu mnogo složeniju strukturu i sulta- ni
se nisu ustručavali da se umešaju, ukoliko bi se ukazala
potreba, u delovaše ekonomskog aparata svog carstva.
Ono što je najvažnije, gradsko stanovništvo ostvari-
valo je prihode od malih dućana i radconica. Preduzeća koja su
prelazila okvire porodice bila su veoma retka, i u šima je
najčešće bilo zaposleno nekoliko šegrta i ponekad poneki rob.
Dokumenti koji se odnose na kontrolu cena u Istanbulu, Bursi i
Jedrenu pokazuju da je od XV veka u ova tri grada ra-

rata II.

141

39Najstariji zlatnik je iz 1425. godine, iz vremena vladavine Mu-

 dio znatan broj preduzeća svih vrsta, kao i esnafi.
Pored ma- lih radionica, u pojedinim velikim centrima postojale
su dr- žavne fabrike u kojima je bilo uposleno najviše radne
snage: konstruktori i graditelji ratne mornarice, arsenala,
topova, zatim zaposleni u fabrikama lakog naoružanja,
barutanama, a ne smeju se zaboraviti ni radionice u kojima se
izrađivala odeća za janičare. Druge radionice su radile za
carsku palatu, obezbeđivale sve potrebe za sultana i njegov
dvor, kao i za održavanje zgrada i za osoblje.
Čak i u gradovima od mašeg značaja, tkačnice i proda-
ja tekstila su imale veoma značajno mesto: tako, u Trikali, u
Tesaliji, u popisu iz 1454—1455. godine ubeležena su četiri
proizvođača jedne i dva druge vrste kapa, pet svilara, trinaest
krojača, trinaest suknara, tri trgovca krojačkim materijalom;
kožom se bavilo pedeset sedam starešina porodica: njih četr-
naest bavilo se preradom kože, jedanaest je pravilo čizme,
osamnaest papuče, sedam sandale, a ne treba zaboraviti ni
se- dlare. U tom popisu se takođe pominju mesari, grnčari,
potkiva- či, sapundžije, bozadžije, a takođe i dva zlatara.
Nekim zanatima bavio se samo po jedan čovek: tako je u
Trikali postojao jedan kotlar, jedan užar, jedan proizvođač
tambura i jedan bakalin.
U Solunu, 1478—1479. godine na primer, bilo je više
stotina dućana i veliki broj zanatskih radnji. U pojedinim
gradovima neki su zanati bili toliko razvijeni da su zanatli- je
koje su se bavile istim zanatom formirale čitave kvartove. U
Maloj Aziji, u Konji, bilo je više tržnica i određen broj dućana:
pekara, bakalnica, bojadžinica, tekstilnih radionica, pa i
gostionica. U Trapezuntu je, krajem XV veka bilo mnogo
zanatlija, kako hrišćana, tako i muslimana, a naročito treba
istaći pet trgovaca, što govori o razvijenoj trgovini.
Odnosi između sultana i stanovnika gradova, vlasnika
dućana ili kuća, nisu uvek bili idealni. Tako je Murat II, kada ju
je naselio u Solunu 1430. godine, turskoj koloniji dao u punu
svojinu kuće oduzete od ranijih vlasnika hrišćana, uzimajući za
sebe veći broj dućana. Nakon pada Akermana, trgovačkog
grada na Crnom moru, 1484. godine, Bajazit II je oduzeo sve
kuće, dućane, čak i javna kupatila, primoravajući ranije
vlasnike da plaćaju zakup, da bi ponovo mogli da ih koriste.
Ali, stanovništvo je često veoma burno reagovalo protiv takve
politike, što je imalo za posledicu promenu stava Porte, za šta
najbolji dokaz pred- stavlja čišenica da je Mehmed II oklevao
prilikom naseljavanja Istanbula: jedan visoki dostojanstvenik
intervenisao je kod sultana, kako bi ovaj dodelio kuće u punoj
148
svojini (mulk) depor- tovanom stanovništvu smeštenom u
gradu, uz argument da će Mehmed II tako doprineti uklapašu
deportovanog stanovnipggva u život nove prestonice. Osvajač
je konačno morao da se povuče i da udovolji novim
stanovnicima Istanbula.
U drugim gradovima carstva, Porta je popuštala naj-
verovatnije tamo gde je stanovništvo oštro protestovalo pro-
tiv oduzimaša dobara i propisa koji su ih obavezivali da plaćaju
zakup za dobra koja su nekad bila šihova puna svojina.
Osmanski sultani su postupali prema raspoložešu, ili u za-
visnosti od okolnosti.
Osmanska proizvodša, kako sirovina, tako i zanat- skih
proizvoda, nije zadovoljavala potražšu, te je država Ve- likog
Gospodara morala da uvozi različitu robu. Već od dru- ge
polovine XV veka, uvozi se sukno iz Severne Afrike, Majorke,
Katalonije, Engleske, Bergama i Firence, kao i platno poznato
pod imenom karisej ili londrina; tkanine protkane zlatnim
nitima, svilu, lan i konoplju; različite za- čine; noževe (koji su
dolazili iz Vlaške, ili najverovatnije iz Štajerske, preko te
kneževine); krzna risa, samurovinu, kune, te krzna lisice i
veverice; koža iz Rusije. U propisu iz vremena Mehmeda II, gde
su utvrđena carinska pravila, na- vode se i držači lukova, zubi
od morža, lukovi, štitovi, ve- like količine oružja, pancirne
košulje, čelik, kalaj, cino- ber, živa, olovo, franačke tkanine sa
pozlatom ili obične, smola, gvozdene lopate, gvožđe, ogrlice,
zvončići za sokolove, riblja kost (za strugaše), vlaški koši, itd.
Krajem XV veka, Porta je odredila za strane trgovce iznos
carine od 4%, a za muslimane 1%. Sve u svemu, cene
osmanskih trgovaca bile su znatno niže od onih na
međunarodnom tržištu.

Ruralni sektor
Veliki deo gradskog stanovništva carstva nije živeo od
zanatstva, već od obrade zemlje, od koje je seljak imao samo
prinos.
U skladu sa islamskim zakonom, sultan je bio vlasnik
zemlje i onoga što se nalazi ispod zemlje. Ali, da bi se obez-
bedilo obrađivanje poseda, seljacima je dodeljivano pravo na
uživanje zemlje, nekada čak i u obliku pune svojine, uz pravo
da povrate ono što su ustupili: tako Mehmed II nije oklevao da
konfiskuje dobra, koja su bila u punoj privatnoj svojini, i da ih
pretvori u timar.
Struktura seoskog društva bila je veoma složena.
Seosko stanovništvo raspolagalo je, u najboljem149 slučaju, jed-
nim čiftom, tj. komadom zemlje od nekoliko hektara, na koju je
imalo samo pravo korišćenja, i koja je, na početku osmanske
države, prelazila s roditelja na potoktstvo samo po muškoj
liniji. Raja40 je za ubiranje prinosa sa zemlje bila dužna da
plaća timarniku pravo na uživanje zemlje; njemu je takođe pri-
padala desetina od prinosa, kao i čitav niz dažbina na ovce,
svinje, ribolov, mlinove, med, kao i na gajenje peradi u pojedi-
nim oblastima na Dunavu. Za svaki prestup se plaćala kazna;
konačno, plaćao se i namet na venčanje.
Hrišćanski seljak bio je dužan da plaća glavarinu
(harač) i ispendžu. U načelu, glavarina je pripadala državi, dok
je ispendža pripadala timarniku. Ispendža je kod hrišćana
odgovarala obavezi koju su muslimanski seljaci plaćali za se-
janje zemlje.
Za razliku od seljaka na zapadu, raja nije bila vezana
za zemlju, i pod određenim uslovima, rajetin je mogao da
napusti svoje selo da se naseli negde drugde. Jedan manji broj
seljaka, ortagdžija, nije imao pravo na takvu slobodu kretanja.
Ortagdži- je su bile dužne da obrađuju zemlju, sa određenom
količinom se- mena, koju im je dodelila centralna vlast ili neki
od visokih dostojanstvenika. Korisnici zemlje bili su dužni da je
obrađu- ju, kao i da brinu o životinjama i alatkama
neophodnim za rad. Pošto se preda desetak, polovina se
vraćala korisniku zemlje. Zauzvrat, ta kategorija seljaka bila je
izuzeta od plaćanja odre- đene vrste poreza. Nestala je u XVI
veku.
Postojala je još jedna društvena kategorija koja je, u
većini slučajeva, živela na račun toga što je raja obrađivala
zemlju — timarnici.41 Porta je privremeno dodeljivala fi- skalne
prihode da bi stvorila jednu moćnu konjicu, kao i dru- ge vojne
službe, a korisnik je imao pravo da uživa prihode sa svog
dobra (zemlje, voćnjake, povrtšake, mlinove, itd.)
Timarnici su se delili u više grupa u zavisnosti od visine
godišnjeg prihoda koji im je Porta dodeljivala. Obi- čan timarnik
imao je prihod od svega nekoliko stotina akči, dok je namesnik
jedne provincije raspolagao, u periodu 1464—1465. godine, sa
600.000 akči (535 kg zlata) godišnje. Za vreme vladavine
Mehmeda II, zapovednici (beglerbegovi) Rumelije i Anadolije

40Raja: muslimanski ili hrišćanski seljak, upisan u popis kao onaj koji
obrađujb zemlju.
41Termin timar, persijskog porekla, znači „brinuti se, voditi brigu o
nečemu“. Institucija timara je preosmanskog porekla; kod Osmanli- ja,
dodeljivanje timara značilo je za njegovog korisnika, pored obaveze da od- lazi u
ratni pohod, i da se na njegovom timaru obrađuje zemlja, kao i da se ubi- raju
prihodi 150
i nameti sa njega.
uživali su, jedan 1.142 kg, a drugi 785 kg zlata godišnje.
Položaj osmanskog timarnika, uz nekoliko izuzetaka, nije bio
nasledan. U uobičajenim okolnostima, Por- ta timarniku nije
ostavljala isti timar na period duži od tri godine. Počev od XVI
veka, Porta je prihvatala da timarnik može da prenese na svog
sina dobro čiji je korisnik. Mora se naglasiti da je u XV veku
postojao znatan broj timarnika koji su bili hrišćani; oni su
poticali od feudalaca iz redova Sr- ba, Grka, Rumuna ili
Jermena iz neke od oblasti Carstva.
Obaveze timarnika zavisile su od godišnjeg prihoda sa
njegovog timara. Prva obaveza bila je naoružavanje timar- nika
u zavisnosti od njegovog prihoda; druga, takođe u zavi- snosti
od njegovog prihoda, opremanje određenog broja naoru- žanih
ljudi koji su bili dužni da ga prate u slučaju ratnog pohoda. Za
prihod od 1.000 akči, timarnik iz druge polovine XV veka bio je
dužan da lično učestvuje u ratnom pohodu, dok je sandžakbeg
morao da ima pratnju od nekoliko desetina slugu, koji su nosili
razne delove opreme. U izvorima se spominje nekoliko vrsta
pancirnih košulja, kao i oklopi za konjanika i konja. Ova
poslednja obaveza ticala se timarnika koji su imali godišnji
prihod od 30.000 akči. Većina timarnika no- sila je običan
šator, dok su veliki timarnici nosili više njih: jedan za zaštitu od
sunca, drugi sa zastorom, za održa- vanje higiJene, Jedan šator
da se skloni riznica, još Jedan za namirnice, kao i još dva za
kuhišu i sedlarnicu.
Mali deo seljačkog stanovništva u Anadoliji, poznat pod
imenom zaćLj-G taIkape, uživao je puno vlasništvo nad delom
prihoda od dažbina koje je raja plaćala, tačnije rečeno nad
desetkom od ubranih proizvoda. U slučaju kada je uzgajivač
plaćao dva desetka, zaćLj-G taIkape imao je pravo samo na je-
dan; bio je dužan da vrši vojnu službu samo tamo gde je uži-
vao prihode od poreza na ime timara. I ta vrsta naslednog
vlasništva bila je preosmansko nasleđe.
Postojala je još jedna vrsta vlasništva, koja je bila
veoma rasprostranjena kako u seoskoj, tako i u gradskoj sredi-
ni: verska zadužbina (vakuf). Radilo se o dobru u punom vla-
sništvu, od koga se prihod ustupao u verske svrhe ili za javno
dobro, i to naročito za milosrđe, čije je trajanje bilo neogra-
ničeno. Položaj raje na toj vrsti poseda nije se razlikovao od
položaja raje na timaru ili na dobrima tipa malikane. Onaj koji
je obrađivao zemlju davao je vakufu dažbine na proizvode.
Treba naglasiti da su se u gradovima vakufi uglavnom sastoja-
li od dućana, čija je zakupnina pripadala onome ko upravlja
zadužbinom. Njihova uloga podseća na današnje socijalno
151
osiguranje. Dodajmo još da su u nekim od provincija Porte
mlinovi bili u punom vlasništvu različitih seoskih zajedni- ca ili
običnih seljaka, ali retko timarnika.
Rudari su činili posebnu društveno - profesionalnu
grupu: na Balkanskom poluostrvu su oko gradova, ali takođe i
u blizini pojedinih sela, postojali rudnici koji su snabdeva- li
Osmansko carstvo zlatom, srebrom, olovom, bakrom i gvo-
žđem. Rudarsko stanovništvo se može podeliti u četiri ve- like
grupe: radna snaga, tehničko osoblje, uživaoci pojedinih vrsta
prihoda od rudnika (potpuno vlasništvo pripadalo je vladaru,
ali on je imao samo teoretsko pravo na vlasništvo) i uprava
rudnika.
Neophodnost dovođenja stručnjaka radi eksploatacije
onoga što se nalazilo pod zemlom navela je sultana da dodeli
uživaocima široka svojinska prava u zamenu za čitav niz
obaveza. Zakoni za rudnike bili su saksonskog porekla, a ru-
dari su imali privilegovan status. Efektivan rad iznosio je
sedam časova, pet dana u nedelji. Rudar je, dakle, radio 35 sa-

152
 ti nedeljno. Bio je slobodan subotom i nedeljom42.
Štaviše, imao je odmor dva puta godišnje: 15 dana za Božić i
isto to- liko za Uskrs. Važno je uočiti da su, u slučaju gladi,
mesari prvo morali da usluže rudare. Konačno, rudar je bio
izuzet od čitavog niza dažbina.
Na kraju ovog opisa društva, treba pomenuti radnike u
solanama i na pirinčanim poljima. Solane su, u čitavom
Osmanskom carstvu, pripadale državi, koja ih je davala u za-
kup solarima. Oni su uživali poreske olakšice. Što se ti- če
orizara, oni su većinom pripadali kategoriji ortagdžija; uživali
su poreske olakšice, ali za razliku od ostale raje, njihovu
delatnost su izbliza nadgledali službenici, na čijem je čelu
stajao nadglednik orizara.43
Osmansko društvo, dakle, nije bilo feudalnog tipa.
Gotovo svaki obrađivač zemlje mogao je da promeni prebivali-
šte. Timarnik nije bio vlasnik zemlje, on je dobro uživao samo
privremeno uživajući prihode od dažbina. Osmanski timar nije
imao ništa zajedničko sa feudom, kao ni sa većinom veza
zavisnosti u zapadnom feudalnom sistemu. Može se čak uočiti
sličnost između timarnika i raje: ovaj prvi je uživao prihode kao
sultanov sluga; raja je dobijala zemlju, da bi, plaćanjem da-
žbina Velikom Gospodaru, obezbedila izdržavaše ovog prvog.

Vojska
Sultani su znali kako da stvore vojsku koja se razli-
kovala od drugih vojski onog vremena. Osmanska vojska se
mo- že podeliti u pet rodova: konjicu, pešadiju, artiljeriju, mor-
naricu i specijalne jedinice. Suprotno onome što se često misli,
u osmansku vojsku nisu regrutovani samo muslimani, nego i
hrišćani.
Konjica se najvećim delom sastojala od timarnika. Oni
su, kako je već ukazano, bili opremljeni zahvaljujući pri-
hodima koje im je dodelio sultan. Većina jedinica koje su čini- li
timarnici sastojala se od lake konjice, sa izuzetkom velikih
timarnika, koje je morao da prati jedan manji broj košanika
opremljenih oklopima, kako za njih lično, tako i za njihove ko-
42Takvi uslovi rada, veoma moderni i prilično različiti od onih u
drugim granama privrede, objašnjavaju se teškim radom, ali takođe i veli- kom
potrebom za dobrim rudarima; bilo je neophodno pružiti radnicima po- voljan
položaj, jer je za vreme Mehmeda II i Bajazita II bilo veoma teško naći radnu
snagu, zato što su neki od njih napuštali svoja mesta i bežali.
43Poznato je da se pirinač na Balkanu gaji počev od prve polovine XV
153
veka, ali je verovatno da se to datiranje može pomeriti u raniji period.
nje. Godine 1475, timariotske jedinice, uključujući i šihove
ljude, brojale su oko 40.000 ljudi.
Toj timarskoj košici treba pridodati akindžije, lako
naoružanu košicu, u koju su najpre ulazili regruti iz turskog
plemenskog okruženja, ali kasnije i iz drugih sredina, kao što
je slučaj sa vlaškim stanovništvom [stanovništvo sa vlaškim
statusom, prim. red.] iz oblasti Timoka i Morave. Broj akin-
džija se kretao oko 10.000 ljudi. Među konjanicima, moraju se
spomenuti muselemi, bilo muslimani ili hrišćani. Krajem XV
veka, Porta je mogla da računa na 50.000 ljudi na košima.
Osmanska pešadija se delila na više korpusa. Od
vremena Orhanove vladavine, stanovništvo je regrutovano u
pešadijske jedinice poznate pod imenom jaja ili pijade, orga-
nizovane u oiake. Svaki jaja je posedovao parcelu zemlje i
uživao poreske olakšice. Porta je, među Turcima, regrutova - la
i pešadiju zaduženu za izviđaše, za rad u rudnicima, kao
posadu tvrđava ili kao pomoćne vojnike u mornarici. Za vre-
me Mehmeda II, ovih vojnika, azapa, bilo je 12.000.
Najpoznatiji pešadijski korpus bio je onaj sastavljen od
mladića hrišćana, koje je Porta dovela da bi služili u korpusu
janičara. Zasluga za obrazovaše te nove udarne vrste trupa
pripada Muratu I. Broj janičara je za vreme Mehmeda II
verovatno bio oko 6.000. Organizovani u nekoliko korpusa,
janičari nisu služili Velikom Gospodaru samo na bojnom po- lju;
oni su povremeno čuvali tvrđave. Janičar koji bi se ista- kao u
borbi, mogao je da dobije timar. Najsposobniji među ši- ma
postajali su visoki dostojanstvenici Carstva, i mogli su da
napreduju sve do položaja velikog vezira.
Hrišćansko stanovništvo nije popušavalo samo ja-
ničarski korpus. Jedan veliki broj osmanskih gradova branile su
jedinice sastavljene od lokalnog stanovništva. U zamenu za
takvu službu, stanovici bugarskih, grčkih, srpskih ili jer-
menskih gradova dobijali su poreske olakšice. Takođe, lokal-
no hrišćansko stanovništvo je na selu čuvalo određene stra-
teške tačke, u zamenu za oslobađaše od nekih nameta.
Osmanlije, koji su pridavali veliki značaj artiljeri- ji,
činili su sve da dobro opreme trupe. Nzihova tehnička znanja na
polju izrade topova bila su nedovoljna, te su sultani dovodili,
naročito tokom XV veka, stručšake iz Nemačke, koji su
snabdeli vojsku i mornaricu topovima. Jedan od maj- stora za
izlivaše topova, savremenik Mehmeda II, ostavio je belešku o
svom boravku među Turcima. Jedan drugi majstor, slavni
Urban, iz vremena opsade Carigrada (1453), dobio je timar za
uspešnu službu Velikom Gospodaru.
Od vremena vladavine Orhana, Porta je počela da iz-
154
građuje mornaricu, čije je sedište bilo u Galipolju. Na osnovu
nekih izvora saznaje se da je osmanska vlast u mornaricu
najpre regrutovala Turke, ali i Grke, Italijane, Katalonce, sve do
Francuza iz Provanse. Već početkom XVI veka, odbranu mor-
naričke baze u Galipolju obezbeđivalo je grčko stanovništvo
grada.44 Za takvu vrstu saradše, grčkom stanovništvu su odo-
brene poreske olakšice. Namesnik Galipolja nosio je titulu
vrhovnog admirala (kapudan paša) carske mornarice.
Osmanski vojni sistem nije mogao da opstane bez či-
tavog niza zanatlija. U tvrđavama su postojale posebne jedini-
ce sastavljene od ljudi različitih zanimaša čija je dužnost bila
da snabdevaju garnizon vojnim potrepštinama i da se sta- raju
o šemu. Oemanska građa često spomiše kovače, radionice za
izradu oklopa i strela. U slučaju opsade, Porta je dovodi- la
jedinice specijalizovane za kopaše rudarskih jama, da pro- dru
ispod zidova odabrane tvrđave. Te specijalne jedinice,
regrutovane utlavnom iz rudarskih redova, bile su češće hri-
šćanske nego muslimanske.
Osmanski stratezi su organizavali još jednu vojnu
jedinicu, koja je bila nadmoćna u odnosu na vojske šihovih
potencijalnih neprijatelja. Laka akindžijska košica trebalo je da
prodre duboko u neprijateljsku teritoriju i da razbije linije za
komunikaciju i pripremu odbrane. Janičarska peša- dija
predstavljala je za sultana disciplinovan i dobro opre- mljen
korpus, koji je, uz pomoć artiljerije, mogao bilo da zbriše
neprijateljsku vojsku, bilo da se odupre, kao kod Ni- kopolja
(25. septembar 1396. godine) pred napadima teške košice
burgundskih krstaša. Shodno vojnoj situaciji, polu- laka konjica,
koja se sastojala od timarnika, privlačila je na sebe tešku
konjicu neprijatelja, da bi je zatim usmerila ka položajima
janičara i na teren pokriven osmanskom artilje- rijskom
vatrom, ili je odnosila pobedu u jurišu na neprija- teljske trupe
u begu. Sultani su znali kako da iskoriste hri- šćanski
elemenat, čiji su otpor suzbili davašem znatnih poreskih
olakšica.
Pred osmanskom vojskom, koja je daleko prevazišla
srednjovekovni način ratovanja, njeni protivnici, koji su još
uvek ratovali na stari način, nisu mogli biti ništa drugo do
gubitnici: to se odnosilo, početkom XVI veka, i na ratove sa
Safavidima u Iranu i Mamelucima u Egiptu.

44Veoma je verovatno da neke strukgure u organizaciji mornaričke

baze predstavljaju vizantijsko nasleđe.
 IIaseljavapje, turkizacija i islamizacija
Osmansko carstvo bilo je naseljeno stanovništvom
različitog etničkog porekla i različitih konfesija, što se može
ustanoviti na osnovu popisa.
Balkansko poluostrvo, iznad linije koja je grubo pre-
secajući današnju Trakiju, prolazila kroz Makedoniju, sever- no
od grada Janjine, bilo je naseljeno najvećim delom bugarskim i
srpskim stanovništvom, zatim albanskim stanovništvom na
obali Jadrana i vlaškim stanovništvom45, čija je najveća sku-
pina živela u oblasti oko reka Timoka i Morave, i delom u Bosni
i Hercegovini. Južno od te linije, u zapadnoj Makedo- niji,
Tesaliji, Epiru i Moreji, živeli su Bugari, Grci, Al- banci, Sloveni.
Stanovništvo albanskog porekla predstavlja- lo je jednu trećinu
stanovnika na toj teritoriji. U gotovo svim gradskim centrima
na Balkanu u slovenskim zemljama, postoja- le su i grčke
etničke zajednice. Podrazumeva se da je na teri-

45 Autor ovog poglavlja vlahe posmatra kao etničku, a ne kao uglav-

nom socijalnu kategoriju, kategoriju stočarskog stanovništva s posebnim
pravnim156
statusom. - Prim. red.
 toriji današnje Grčke helensko stanovništvo bilo u
većini kako u seoskim, tako i u gradskim sredinama.
U zapadnoj Trakiji, na osnovu popisa iz XV veka, uo-
čava se da je u selima mahom živelo tursko stanovništvo, ali je
u velikim gradovima poput Jedrena i Carigrada živeo značajan
broj Grka. Veliki broj hrišćanskog stanovništva u Carigradu
posle 1453. godine rezultat je osmanske politike preseljavanja
stanovništva. Novi stanovnici dolazili su iz različitih de- lova
carstva. U Carigradu je, 1478. godine, bilo 9.517 musli-
manskih, 5.162 hrišćanskih i 1.647 jevrejskih kuća, što je
ukupno iznosilo 16.326 kuća. Po popisu iz 1488—1489. godine
u Carigradu i Galati bilo je 9.776 hrišćanskih i jevrejskih kuća,
što iznosi oko 40.000 ljudi. Očigledan je porast musli- manskog
u odnosu na hrišćansko i jevrejsko stanovništvo u pe- riodu
između 1478. i 1488—1489. godine, kada je broj musli-
manskih kuća iznosio oko 12.500. U Carigradu je 1488—1489.
godine bilo više od 22.000 kuća. Od tog broja 670 kuća čini- lo
je stanovništvo iz dva rumunska trgovačka centra Kilije i
Akermana, deportovano 1484. godine. Početkom narednog
veka u gradu je bilo 80.000 kuća. Muslimani su činili 58,3%,
hri- šćani 31.61%, a Jevreji 10,08% stanovništva. U Jedrenu je
1488—1489. godine bilo oko hiljadu kuća nemuslimana, a
počet- kom XVI veka 3.338 muslimanskih, prema 522
hrišćanska i 201 jevrejsko domaćinstvo.
Situacija u istočnoj Makedoniji bila je specifična: dok je
na jugu te oblasti stanovništvo bilo grčko, u severnim
predelima sela su bila naseljena slovenskim stanovništvom,
ali, ono o čemu se veoma malo zna, jeste da je u nekim selima
živelo hrišćansko, preciznije kumansko, stanovništvo tur- skog
porekla, koje su kolonizovali vizantijski carevi tokom XIII veka:
njihovo prisustvo u dokumentima otkrivaju lična imena turskog
porekla. Ukupan broj stanovnika Soluna izno- sio je 1478—
1479. godine 2.258 kuća, od toga 932 musliman- ske, a 1.326
hrišćanskih. Početkom narednog veka u gradu je bilo 1.229
muslimanskih, 981 hrišćansko i 2.645 jevrejskih domaćinstava.
U gradu Seru živelo je 1478—1479. godine 3.200, u Drami
722, a u Zihni 2.000 stanovnika.
U nekim gradovima bilo je dosta Jermena i oni su igrali
važnu ekonomsku ulogu. Jedan deo Jermena iz Istanbu-

/57
 la bio je poreklom iz Akermana i iz Kafe. Ne sme se
zabora- viti da su na Balkanu živele grupe Roma (Cigana),
kako mu- slimana, tako i hrišćana. U jednoj zakonskoj odredbi
iz 1488—1489. godine spominje se postojaše Cigana hrišćana
u Carigradu, Jedrenu, Vizi, Galipolju, Janboliju, u Nikopolj- skom
sandžaku, Sofiji i raznim srpskim zemljama. To stanov- ništvo
živelo je u plemenima, sa narodnim starešinom na če~ lu. Na
kraju, treba pomenuti da je u Carigradu postojala italijanska
zajednica.
U Maloj Aziji živelo je muslimansko, ali i hrišćan- sko
stanovništvo. U Zapadnoj Anadoliji, sa izuzetkom Burse,
nemuslimanski živalj bio je grčkog ili jermenskog porekla. U
oblastima Saruhana, Ajdina, Mentešea, Germijana i Kengeri-
ja, nemuslimanski živalj bio je malobrojan. Hrišćansko sta-
novništvo Ajdina, na primer, činilo je 1488—1489. godine
svega 576 domaćinstava; u Mentešeu je bilo 219, a u
Germijanu 199 hrišćanskih kuća. Nešto istočnije, u Hamidu,
situacija je bila slična. I na drugim delovima obale
Sredozemnog mora, hrišćani su bili u mašini. Slično, u oblasti
Ankare 1488—1489. godine, u popisu su ubeležena svega 824
hrišćan- ska domaćinstva. Mali broj hrišćana živeo je u Sinopu i
Ka- stamonuu, gde su 1488—1489. godine, bile svega 2.322
kuće.
S druge strane, u nekadaššem Trapezuntskom car-
stvu, hrišćani su činili većinu stanovništva. Krajem XV veka, u
Trapezuntu i Rizi bilo je 27.131 kuća. U gradu Trape- zuntu bilo
je 186 jermenskih, 957 grčkih, 49 mletačkih i đe- novljanskih i
258 muslimanskih domaćinstava. Verovatno je da je u selima
bilo i Aaza (Gruzijaca). U oblasti Kajseri, hrišćansko
stanovništvo bilo je grčkog i jermenskog porekla. U Tokatu i
Sivasu živeo je veliki broj hrišćana, ali nije jednostavno
ustanoviti etničko poreklo nekih zajednica. U po- pisu iz
vremena Mehmeda II upisani su delovi grada koji su se nazivali
„Rum“ ili „Jermenski“. Analiza imena stanovnika ne otkriva
mnogo: pojedinci su imali imena turskog porekla. Postavlja se
pitaše da možda termin Rum ipak nije označavao stanovništvo
grčkog, a Jermenski jermenskog porekla? U prvom slučaju,
Rum se mogao odnositi na tursko pravoslavno hri- šćansko
stanovništvo ili na tursko-grčku pravoslavnu meša- vinu, a u
drugom, na tursko stanovništvo gregorijanskog pore- kla ili na
jermensko-tursku gregorijansku mešavinu [monofi- zitska
jermenska crkva, prim. red.].
Krajem XV veka najudaljeniji delovi istočne Anado- lije
još nisu bili potpali pod osmansku vlast. Tako je počet- kom
158
XVI veka u Mardinu bilo 5.782 muslimanska, 2.427 hri-
šćanskih i 92 jevrejska domaćinstva, s tim što je deo
hrišćanskog stanovništva bio jermenskog porekla. U istom
periodu, u provinciji Bajburt bilo je 977 muslimanskih i 3.775
hrišćanskih domaćinstava, od kojih su 352 uživala po- reske
olakšice. Jedan deo hrišćanskog stanovništva, kao i u Mardinu,
bio je jermenskog porekla.
Na osnovu osmanskih popisa iz XV veka saznaje se da
je u oblasti Karamana i Ruma (Tokat, Sivas) živeo određeni
broj Turaka-hrišćana, koji su živeli kako sedelačkim, tako i
nomadskim načinom života. Tursko hrišćansko stanovništvo
nije živelo samo u pomenutim oblastima. U velikom broju pro-
vincija u Maloj Aziji živeli su Turci hrišćani, a njihova
onomastika je prvenstveno turskog, a ne arapskog ili persij-
skog porekla. Treba dodati da jedan vizantijski izvor iz XIII veka
pruža zanimljive podatke o turskom hrišćanskom stanov-
ništvu grada Alašehira (Filadelfije).
Grci, Jermeni i Turci hrišćani nisu bili jedino
nemuslimansko stanovništvo u Maloj Aziji. U oblasti Tra-
pezunta onomastika nije uvek bila grčkog porekla; određeni
broj stanovnika bio je i jermenskog porekla, dok su drugi bili
Lazi, i to ne samo u prestonom gradu tog sandžaka. Usled
admi- nistrativne politike Porte, koja nije imala veliko
poverenje u tursko anadolsko stanovništvo, timari u čitavoj
Maloj Aziji dodeljivani su ljudima sa Balkana, otpadnicima koji
su primili islam, a koji su bili slovenskog, grčkog, albanskog,
vlaškog, pa čak i saksonskog ili ugarskog porekla.
U Osmanskom carstvu je u XV veku živelo jevrejsko
stanovništvo, koje prema poreklu može da se podeli na dve
kategorije:
1) OsmanliJe su na osvojenim teritorijama zatekli je-
vrejsko stanovništvo, koje se tu naselilo pre šIhovog dolaska.
To su Jevreji koji su živeli u Vizantijskom carstvu. U doku-
mentima se pomiše postojanje jevrejskih zajednica u XV veku
u Saruhanu, na Krimu, na Galipolju, u Korintu, u Solunu, i
svakako, u Carigradu. Osmanski popisi beleže 1488—1489.
godine 429 takvih domaćinstava, dakle oko 2.000 Jevreja.
2) Jevreji koji su se u velikom broju naselili u zemlje
pod vlašću Porte, pobegavši sa Iberijskog poluostrva, ju- žne
Italije, nemačkih zemalja i Provanse, nakon dekreta o
Proterivanju, koji su proglasili katolički kraljevi 31. marta 1492.
godine. U osmanskim popisima ubeležene su brojne je- vrejske
zajednice u svim gradskim centrima, koji su imali od- ređeni
značaj. Solun, gde su više od 60% stanovnika činili Jevreji,
159
postao je u XVI veku velika jevrejska metropola Osmanskog
carstva. Carski popisivači ubeležili su poreklo različitih
zajednica: oni su došli iz Španije, Portugalije, sa Sicilije, iz
Provanse, Nemačke, itd. U Jedrenu su se, na primer, nastanili
emigranti iz Španije, Portugalije, sa Si- cilije i iz Nemačke.
Valona je takođe bila značajan jevrejski centar; Jevreji su, u
tom gradu, početkom XVI veka činili 35,84% stanovništva.
Treba uočiti da je od proglašenja de- kreta o proterivašu, u
svakom gradu Osmanskog carstva po- stojala jevrejska
zajednica poreklom sa Zapada, a šena veliči- na je zavisila od
ekonomske moći samog grada. Objaššeše blagonaklone
politike Porte prema jevrejskim emigrantima može se
najverovatnije naći u sultanovoj želji da suzbije eko- nomski
značaj jermenskog, i naročito grčkog elementa, jer su Grci
sanjali o tome da podriju moć Osmanskog carstva.
Da li je moguće izvršiti procenu broja stanovnika
Osmanskog carstva oko 1500. godine? U Rumeliji je živelo
ukupno 1.111.799 domaćinstava, od čega 862.707
nemusliman- skih (oko 3.882.180 stanovnika) i 244.958
muslimanskih kuća (oko 1.469.750 stanovnika). U Maloj Aziji
bilo je 420.000 domaćinstava: 388.397 muslimanskih (oko
2.330.382 stanovni- ka) i 31.725 (oko 142.765 stanovnika)
nemuslimanskih kuća. Ako se uzme u obzir čišenica da je
muslimanska porodica bi- la poligamna, ukupan broj
stanovnika carstva procenjuje se na oko 7.825.000.
Carstvo sultana bilo je multinacionalna država, i
šegovo stanovništvo bilo je podeljeno na više konfesionalnih
grupa; s druge strane, to je bilo carstvo čiji su vođa, prvaci i
pravo bili obavezno muslimanski. Da li je Porta primoravala
hrišćanske i jevrejske podanike da promene veru i da prihvate

islam? Nije moguće dati definitivan odgovor; no, čini se

da sultani nisu nametali politiku islamizacije
nemuslimana. Či- ijenica je da su Bosanci postali
muslimani, a da su sačuvali svoj jezik, isto kao i, delom,
Albanci. Nepggo kasnije, jedna ma- la grupa Rumuna iz
istočne Makedonije — Megleno-Rumuni — prešla je na
islam, ali nije izgubila svoj jezik. U Aziji, Lazi su takođe
prihvatili islam, najverovatnije u XVII veku. Na kraju,
tokom druge polovine XVII veka, islam je primila jedna
mala grupa Jevreja, usled verskih neprilika koje su
potresale
160 zajednicu, dok je versko ubeđenje nekih
 hrišćana, više nego ne- pouzdano, bilo sklono prelasku na
heterodoksni islam.
Činjenica je da se Porta ne može optužiti da je
sprovodila politiku masovne turkizacije ili prisilne isla-
mizacije. Svakako, ona je odvodila hrišćane u janičare i
pre- tvarala ih u Osmanlije; ali, procenat dečaka uvrštenih
u ja- ničarske jedinice neznatan je u odnosu na broj
stanovnika carstva. Štaviše, iako je bilo nasilno,
uključivanje u te elitne jedinice, iz kojih se moglo dospeti
u redove najviših dostojnika Carstva, nije u svim
slučajevima izazivalo nezado- voljstvo onih koji su za njih
bili odabrani.
U suštini, sultan nije imao interesa da preobraća
mase hrišćana, jer je prelazak na islam podrazumevao
presta- nak plaćanja nameta od 25 akči. Ovaj namet
plaćao je svaki hrišćanin koji je obrađivao zemlju
(ispendža), kao i glavari- ne. U XV veku, ta dva nameta
zajedno iznosila su najmanje dva zlatnika (7,14 g).
Državna blagajna je obezbeđivala povraćaj dela sredstava
od ta dva nameta time što je novi musliman bio dužan da
plaća namet na zemljište, koji su plaćali obrađiva- či
zemlje koji nisu bili hrišćani, ali nije svaki od njih do- bijao
zemlju, te iznos nameta koje su davali seljaci koji su imali
samo mali komadić zemlje nije dostizao, u najboljem slu-
čaju, ni 50% sume koliko bi iznosila ispendža. Ako se na
to doda iznos glavarine, carska riznica je na svakom
preobraće- niku gubila više od jednog zlatnika (3,57 g).
Da je 1488. go- dine celokupno hrišćansko stanovništvo
Anadolije prešlo na islam, Porta bi izgubila više desetina
kilograma zlata. U Carstvu je 1500. godine bilo 894.432
hrišćanskih domaćin- stava: Porta nije mogla sebi da
priušti da izgubi godišnje sumu od oko 2.800 kg zlata,
tako da nije bila naročito zainte-
resovana da hrišćani prime islam, te su čak i preobraćenici
često nastavljali da plaćaju ispendžu. Neki osmanski popisi-
vači su ostavili dokumenta o tome.
Na Balkanu se uočava jedan drugi vid osmanske domi-
nacije. Činjenica je da je usled razmene stanovništva ili
migracija u XX veku broj Turaka opao u velikim razmerama.
Međutim, uprkos prestanku osmanske dominacije, među južno-
evropskim narodima se zadržao snažan turski pečat; gradovi
su sporo gubili svoj orijentalni izgled, a običaji i turski vo-
kabular su nastavili da žive u jezicima naroda koji su žive- li
pod vlašću sultana. Ako se samo baci pogled na turske reči
161
koje su nasledili Albanci, Bugari, Grci, Makedonci, Bosanci, Srbi
i Rumuni videće se koliko je osmanska civili- zacija ostavila
traga i koliko duboko je prodrla u određene vidove života na
Balkanu. Više od dve stotine izraza koji se odnose na uređeše
kuće, oblačenje, nameštaj, hranu ili grad- sko okružeše
osmanskog su porekla.
Treba li navoditi primere? Stanuje se u odi (sobi),
spava se u jataku (krevetu), gleda se kroz prozor na kome se
nalazi džam (staklo) i, naravno, čerčeve (ram). Soba ima de-
šme (pod) i tavan (plafon). Stvari se slažu u dolap (or- man), a
ručava se u sofražeriji, gde se nalazi sofra (sto za ručavaše).
Na stolu se nalaze farfuri (tanjiri). Nastaviće- mo time što
ćemo naglasiti da je krevet prekriven čaršavom a prozori
perdama (zavesama). Potrošač u jugoistočnoj Evro- pi kupuje
kod bakalina i zerzevatčije (trgovca povrćem). Turista koji
pogleda jelovnik u restoranu otkriće određeni broj jela i
poslastica koje nose turska imena.
Ta vrsta uticaja na narode istočne Evrope ukazuje na
značaj uloge koji su imali Turci i pokazuje da su upravo oni
postavili osnove nove gradske civilizacije. Može se reći da je
Porta u izgrađivanju struktura gradske civilizacije na Balkanu
imala istu ulogu kao Nemci u slovenskoj Evropi ili Mađarskoj.
*
*

Država u kojoj se, u principu, poštovao isključivo

šerijat, tj. muslimanski verski zakon, bila je primorana, ka- g-

ko se pokazalo, usled šarolikosti svog stanovništva, da

prizna običajno pravo različitih etničkih zajednica od kojih
se sastojalo carstvo. Takvo ponašanje prouzrokovala je
želja da se izbegnu nevolje među pokorenim narodima,
ali isto tako i ekonomski interesi. Kao ilustraciju
pragmatizma osmanske administracije, dovolno je
pomenuti dva primera: Veliki Gospodar je imao interes da
prihvati srpski rudarski zakon, jer na tom polju nije imao
nikakvog iskustva; s drute strane, da bi se iskoristile
hrišćanske vojne strukture, on je pri- znavao običajno
pravo stanovništva koje je još pre osmanskog osvajanja
ušlo u redove lake konjice ili tvrđavskih garnizo- na. Iako
je centralna administracija bila u rukama muslima- na,
ona je prihvatala opstanak pojedinih administrativnih,
poreskih, pravnih i vojnih institucija, ukoliko to nije ugro-
žavalo
162 interese države.
 Treba istaći još jedan vid takve politike.
Osmanska osvajanja stavila su tačku na anarhiju koja je
vladala kako u Anadoliji, tako i na Balkanu, i obezbedila
političku stabil- nost i kao rezultat toga, privrednu
delatnost. Na samom po- četku, zakup državnih dobara
bio je u rukama Grka i Jermena. Od poslednje decenije XV
veka, jevrejske izbeglice, poreklom iz država koje je
obuhvatala španska monarhija, počeli su da igraju
značajnu ulogu.
Sa tačke gledišta društvenog života, Osmanlije su
doneli ukidanje ropstva za većinu seljaštva, ali u
gradovima administracija nije bila u stanju da izgradi
gradske strukture koje bi ličile na one na Zapadu.
Ukažimo, na kraju, na nepo- stojanje feudalnog sistema
sličnog onome u Zapadnoj Evropi.
Na vojnom planu, Osmanlije su donele novine.
Sulta- ni su vojsku oslobodili svih plemenskih atributa, i
ona je u potpunosti bila vezana za ličnost vladara.
Masovno korišće- nje artiljerije na bojnim poljima protiv
vojski paralisanih osećanjem časti baštinjenim iz sredšeg
veka, efikasnost pe- šadije, tj. janičara, i razborita
upotreba lake konjice sasta- vljene od timarnika bili su
elementi koji su doprineli nad- moći Osmanlija nad
vojskom hrišćanskih zemalja.
Novi gospodari doneli su u okupirane zemlje novi
način života. Vokabular je najbolji dokaz tog uticaja; do
na- ših dana oseća se uticaj na balkanske jezike.
Završimo ovo izlaganje konstatacijom koja može da
zvuči iznenađujuće. Određeni vidovi života osmanskog sveta iz
onog vremena prethode modernoj državi, jer je sultanova
vladarska moć bila ograničena ne samo šerijatom, već i obi-
čajnim pravom pokorenih naroda.

163
 PROCVAT OSMANSKOG
CARSTVA (1512-1606)

Žan-Auj Bake Gramon

Selim I (1512-1520)
Kada je Selim I nasledio Bajazita II, 24. aprila
1512. godine, Osmansko carstvo bilo je izloženo
najozbilši- joj krizi od bitke kod Ankare, sto deset godina
ranije. Opa- snost je bila dvostruka. S jedne strane, slom
pobune šaha Ku- lija nije uklonio opasnost od novog
ustanka, koji bi iz daljine vodio šah Ismail. S druge strane,
jedan deo Anadolije još uvek se nije pokorio vlasti novog
sultana, čija braća i rođaci, znajući da su izloženi
opasnosti od prava na bratoubistvo, nikako nisu hteli da
se odreknu svog prava na presto, tražeći podršku od
heterodoksnih turkmenskih plemena, pa čak i od samog
šaha. Uloživši izuzetno mnogo energije i uz izražen
smisao za vođeše politike, Selim je ponovo uspostavio
unu- trašši red u Anadoliji, a zatim je vodeći operacije
udaljene od tog prostora, za pet godina, od Osmanskog
carstva načinio najveću silu islamskog sveta, što je ono i
ostalo, gotovo do samog svog nestanka u XX veku.
U vreme stupaša na presto, Selim je imao oko
četrde- set godina. Kao namesnik u Trapezuntu već je
imao zavidnu reputaciju izuzetnog vojnog komandanta
koji se lično stavljao na čelo svojih trupa, pravednog i
efikasnog administratora, sunita kome se ništa ne može
zameriti164ali koji nije verski zatucan, pomalo sklonog
luksuzu i uživašima. Ispod spolja- ššosti okrutnog vojnika,
vladar je bio i čovek široke kul- ture, veliki poklonik kšiga
koje je čitao, sa naočarima na očima, a dobro je pisao
stihove na persijskom. Selim, usamljen i tajnovit čovek,
nije se opterećivao time da li će savremeni-

165
ci shvatiti njegove odluke ili neće, a poverenje je ukazivao samo
166
uskom krugu proverenih pratilaca. To je dovelo do pro-
tivrečnosti u nekoliko ondašnjih osmanskih hronika, koje su se
divile delu, ali su uzmicale pred čovekom koji je za živo- ta
stekao nadimak Javuz — Grozni, toliko su bile strašne ak- cije
koje je on preduzimao. Jer, zaista sultan je do te mere la- ko
zapadao u jarost, da je ponekad i pesnicama tukao svoje vezire.
Izvesno je da su glave visokih dostojanstvenika letele češće
nego što je bilo uobičajeno. Ali, sultan je bio uveren u ispravnost
kazni, čije žrtve gotovo nikad nisu bile nevine. Konačno, sultan
je stupio na presto zahvaljujući određenim klanovima i uz
protivljenje drugih. Neki su verovali da im mnogo duguje, drugi
su u potaji radili protiv njega. Udarci su počeli da pljušte s obe
strane, kada su obe shvatile da je car- ska vlast u veoma
čvrstim rukama.

Pohod protiv iranskih Safavida

Tačno godinu dana po stupanju na presto, Selim je
pobedio i pogubio poslednjeg pretendenta na presto koji je
mogao da predstavlja određenu opasnost: svog starijeg brata
Ahmeda. Sultan je uspeo da ga dovede na bojno polje kod Jeni-
šehira, dajući mu lažne izveštaje o dejstvima i odanosti carske
vojske. Selim je dugo i tajno pripremao taj plan, koji mu je
omogućio da u ključnom trenutku porazi mnogo manje veštog
protivnika. Tako je kriza dinastije, 1513. godine, razrešena u
korist Selima i njegovog sina jedinca Sulejma- na, koji je
postavljen za namesnika Manise. Preživeli su sa- mo Ahmedovi
sinovi koji su se sklonili u Iran ili Egipat i potom netragom
nestali.
U Anadoliji je odmah nakon toga ponovo uspostavljen
mir, neposrednom upravom u oblastima u kojima su u prethod-
nom periodu heterodoksni ustanci našli pogodno tle. Čini se da
je taj „lov na veštice“ bio usmeren na oDuzimanje prava
kompromitovanim timarnicima i na pogubljete poznatih vođa tih
ustanaka. Nema pouzdanih dokaza da je tačna legenda o ma-
sakru i pogibiji 40.000 heterodoksnih lica, 1513. ili 1514. godine,
već se čini da je taj događaj obojen „orijentalnim ma- glovitim
baratanjem brojevima“.

167
 1
Kada je ponovo ustanovljena carska vlast u državi, Selim
se okrenuo protiv onih koji su metodično, od početka ve- ka,
pokušavali da ga ometu spolja. Spor između šaha Ismaila i
Selima produbio se tokom godina koje je Selim proveo u Trape-
zuntu, jer uprkos protivljenju oca on nije oklevao da oružjem
odbije upade Safavida. Sultan je šahu zamerao da primešuje
doktrinu koja izlazi iz granica islama, kao i da je stalni či- nilac
urušavanja osmanske Anadolije, za šta je kao dokaz uzi- mao
ustanak kizilbaša i stupanje na presto Bajazita II.
Selim je najpre od šejh ul-islama Sarija Gurza, najvi- šeg
verskog autoriteta u carstvu, izdejstvovao fetvu koja je ša- ha
Ismaila i njegove sledbenike isključivala iz islamskog dru- štva i
omogućavala da ih se, do poslednjeg, oslobodi i da šihove žene i
decu pretvori u robove. Takva fetva je bila u funkciji
legitimizacije ulaska u rat protiv šaha, čije su pri- preme već
ranije otpočele. Sa njima se nastavilo sve do potpu- nog poraza
protivnika, i one su ostale glavno obeležje sultano- ve politike do
njegove smrti. Sve drugo bilo je tome podređeno.
Pohod iz 1514. godine predstavlja početak često veo-
ma dugih ratova koje su sve do XVIII veka vodili sultani i šahovi.
Da bi se izbegle sve moguće nedoumice o tome je po- trebno
dati nekoliko uvodnih napomena. Godine 1514. ne može biti ni
govora o sukobu dve nacije — Turaka Osmanlija protiv Iranaca
Safavida. Takva slika, koju su dugo prihvatali istoričari iz te dve
zemlje, ne bi mogla da izdrži ozbiljnije ispitivanje. Šah Ismail je
bio predvodnik turskog poluno- madskog sveta, kao što su bili
kizilbaše, koji su ga doveli na vlast. Pošto nije znao persijski,
razmišljao je na turskom i na turski način. Iako je njegova
administracija bila u rukama uglednih iranskih službenika,
preuzetih iz ranijih turskih država Irana, njegova vojna sila
počivala je na snazi turskih plemena, koja su prihvatila čudan
sinkretizam ideja, sjedinja- vajući lokalna preislamska verovanja
sa šamanizmom stepa, što je sve bilo tek neznatno prikriveno
šiitskim tipom islama, ali veoma udaljeno od duodecimalnog
šiizma, koji će se kasnije razviti u Iranu. U očima polunomadskih,
anadol- sko-turskih podanika sultana, šah je bio oličenje Boga,
zato što je govorio njihovim jezikom, i što je u Azerbejdžanu
stvo- rio idealnu tursku državu, koja je za njih bila mnogo prihva-
tljivija u odnosu na centralizovano Osmansko carstvo i na
dinastiju više od veka i po odvojenu od sredine iz koje je po-
tekla. Nzihove potrebe dinastija više nije razumela, a admi-
nistrativni
168sistem, čiji su lokalni predstavnici birani iz redova
urbane elite ili dovođeni putem devširme, za njih su bili
uglavnom stranci. Šah Ismail već je bio pokazao da njegovi
brojni saborci mogu da odigraju značajnu ulogu u de- stabilizaciji
osmanske vlasti u Anadoliji.
Selimu je bio jasan put kojim je morao da ide i po ko- me
je rešenje problema u Anadoliji bilo smaknuće šaha. Kad njega
ne bi bilo, doktrina zasnovana na njegovom božanskom
karakteru sama bi nestala, a njegovi sledbenici ostali bi na-
pušteni. Anadolsko pitanje, koje je predstavljalo unutrašnje
pitanje Osmanskog carstva, moglo bi biti rešeno pobedom
turskog sultana nad turskim šahom; a rešenje tog pitaša iza-
zvalo bi i rasplet nekih spoljnih problema.
Vojska na čijem se čelu nalazio Selim i koja je krenu- la
iz Istanbula u proleće 1514. godine, bila je jedna od naj-
moćnijih vojski onog vremena u pogledu broja ljudi, kvaliteta
vatrenog naoružanja, kao i sposobnosti boraca. S druge stra- ne,
šahove trupe, koje su se izuzetno dobro pokazale u teškom
sukobu u Transoksijani dve godine ranije, sastojale su se od
malobrojne i veoma efikasne konjice, ali nisu posedovale to-
pove ni puške.
Okršaj se dogodio 23. avgusta 1514. godine kod Čaldi-
rana, severoistočno od jezera Van. Osmanlijska artiljerija je
pokosila fanatične kizilbaše, koji su do poslednjeg daha zada-
vali smrtonosne udarce, nanoseći velike gubitke protivničkom
taboru. Gospodar terena, Selim, sistematski je ubijao zaroblje-
nike, ali je šah uspeo da pobegne. Osmanska vojska je krenula
za njim, usporena komorom, preko teško savladivih planinskih
oblasti. Kizilbaše su neprijatelju ostavile samo spaljenu ze- mlju,
jer je posle izuzetno sušnog leta, prerano došla zima. Ta- briz je
zauzet bez borbe, ali je vojska, uglavnom sastavljena od
janičara, odbila da ide dalje, i tražila je da tu prezimi. Sul- tan je
morao da popusti i da da znak za povlačenje. Izmučeni pohodom
na kome su se suočili sa vrućinom, žeđi, glađu, hlad- noćom i
zapanjujućom borbenošću kizilbaša, dugo nakon toga su odbijali
da još jedanput krenu put Azerbejcana.
U Amasiji, u Anadoliji, gde je proveo zimu 1514—1515.
godine, Selim je mogao da proceni moral svojih trupa, dok je šah
izgubio većinu vojske. Dakle, novi pohod na Iran ne bi, s vojne
strane gledišta, predstavljao veliku teškoću, ali su po- stojali
problemi logističke i političke prirode. Delimično je uzrok tome
bio udaljavaše od zone dejstava i poteškoće u snab- devanju
brojne vojske u gotovo opustošenoj zemlji. S druge stra- ne,
postojala je opasnost da se na krila ili pozadinu osmanske vojske
koja se kreće u pravcu istoka, obruši novi protivnik ko- ga bi
podržavao šah. Selim je doneo plan akcije da pod svoju vlast
stavi čitavu istočnu Anadoliju. Poslednji tragovi safa- 169 vidskog
otpora u centralnoj Anadoliji uništeni su tokom 1515. godine, a
zatim se veliki vezir okrenuo protiv turkmenskog be- ga
Zulkadra, koji se sumnjivo ponašao tokom bitke kod Čaldi- rana.
Istovremeno, izaslanici Porte, među kojima je bio i ču~ veni
hroničar Idris Bitlisi, oko sultana okupili su kurdske lokalne
gospodare, koji su bili nezadovoljni načinom na koji se šah
prema šima odnosio. Ustanak jednog od njih, koji je podr- žala
vojska Bijikli Ahmed-paše, oterao je definitivno 1516. godine
Safavide iz jugoistočne Anadolije, i ta oblast je posta- la
osmanski beglerbegluk Dijarbekir.

Pohod na Siriju i Egipat protiv Mameluka

Od 1501. godine u Egiptu je vladao mamelučki sultan
Kansuh al Guri. On je održavao odlične odnose sa Bajazitom II
koji je u velikoj meri doprineo da se na Crvenom moru po- digne
mamelučka flota, predviđena za ratovaše protiv Por- tugalaca u
Indiji. Osmansko carstvo, sredozemna pomorska sila,
Mamelucima, koji nisu bili vični vojevašu na moru, ve- likodušno
je slalo inžešere, tehničare i sve vrste materija- la. Od stupaša
na presto, Selim je prekinuo tu saradšu, pre- dajući se ratnim
naporima koje se pripremao da lično vodi protiv jeretičkog šaha.
Mamelučko carstvo je 1516. godine moglo da deluje kao
vodeća sila u islamskom svetu. Nzegova teritorija se pro- stirala
od goršeg Egipta do centralne Anadolije, obuhvataju- ći
Palestinu i Siriju. Šerif Meke bio je vazal mamelučkog sultana,
koji je držao garnizone u luci Hedžaz i koji je u Kai- ru izdržavao
halifu, potomka dinastije Abasida, od koga su razne
muslimanske vođe tražile potvrdu naimenovanja, odmah po
stupašu na presto.
Uzrok Selimovog iznenadnog udara protiv Mameluka
nije bila želja da postane zaštitnik Svetih mesta i da pri- poji
Egipat. Proučavaše geografske situacije u Anadoliji 1516. godine
pokazuje da posle zauzimanja emirata Zulkadr i Dijarbekira,
osmanske teritorije nisu bile međusobno poveza- ne, već su
okruživale deo mamelučke teritorije severne Meso- potamije koji
se prostirao preko Ajn Taba i Malatije, do Di- vrigija na severu,
između Sivasa i Erzindžana. To je bila sultanova glavna
strateška briga, imajući u vidu prethodeće operacije protiv
Irana. Štaviše, Selim je znao da je šah nudio savez Kansuhu al
Guriju i da bi, uprkos poznatoj netr- peljivosti koju je on osećao
prema šahu, usled osmanskog ši- renja u centralnoj i istočnoj
Anadoliji, sultan Kaira, zabri- nut za svoje severne teritorije,
mogao da zauzme neprijateljsko držanje. Za osmanskog sultana,
nastavak 170rata na istoku uticao je na prethodno započete
operacije na jutu. Za njega je put za Tabriz išao preko Kaira.
Selim je počeo da osamnaest meseci unapred priprema
zamku, koju je Kansuh prepoznao tek u posledšem trenutku i od
koje je stradao. Zauzimaše Zulkadra bilo je hrabar potez, jer se
od davnina smatralo da su Mameluci vladari te provin- cije.
Naimenovanje u toj oblasti sina najsnažnijeg protivni- ka, kao u
nekoliko prethodnih decenija, za naslednog bega i osmanskog
beglerbega, smatralo se neprijateljskim činom. Se- lim je želeo
da privuče Kansuha u severnu Siriju, gde bi mo- gao da ga
kontroliše, kao što je učinio prilikom bitke kod Čaldirana, a zatim
da ga iznenada napadne. Preko svojih pri- stalica na
mamelučkoj teritoriji, pre svih preko namesnika Alepa, sultan iz
Istanbula stvarao je neprilike sultanu iz Kaira, da bi ga nagnao
da krene sa vojskom ka željenoj oblasti, dok se on zvanično
uputio ka istoku, u pravcu Irana. Odvaja- lo ih je nekoliko dana
hoda, kada mu je Selim, tvrdeći da je Kansuh zatvorio prolaz
preko šegovih anadolskih teritorija i time se stavio na stranu
šaha, objavio rat i presreo ga kod Mardž Dabika, severno od
Alepa 24. avgusta 1516. godine. Bitka je trajala veoma kratko,
jer se, u skladu sa ranije skova- nim planom, naib Alepa
odmetnuo sa delom vojske, koja je bila neorganizovana i
pokošena osmanskim topovima. Selim se do- čepao Sirije, a
zatim, januara 1517. godine Kaira, pošto je potukao posledše
Mameluke. Tu je ostao do septembra preu- zevši sve teritorije,
titule i prava sultana iz Kaira, kojima je dodao pravo nasledstva
nad abasidskim halifatom, iako je ta stvar ostala prilično
nejasna. Šerif Meke je požurio da prizna vlast novog gospodara.
Ubrzo nakon toga, 1519. godine, osmanski gusar koji je postao
zapovednik Alžira takođe se potčinio: bio je to Hajrudin
Barbarosa, budući veliki admi- ral i stvarni osnivač osmanske
pomorske sile na Sredozemlju.
Kada je Selim stupio na presto, Osmansko carstvo bilo je
država koja se dičila zauzimanjem Carigrada i svetim ratom
protiv nevernika u Evropi, ali je u poređenju sa Mame- lučkim
carstvom, koje mu je doskora redovno nanosilo poraze u Kilikiji,
bilo drugorazredna sila. Od države koja je 1512. go- dine bila na
ivici raspada, Selim je postao jedini naslednik Vizantije i
Bagdada, ogromnog carstva koje se prostiralo na tri kontinenta.
Takvo će ostati u naredna četiri veka.
Ali, to je bio samo deo velikog plana osmanskog sul-
tana, koji je napustio Kairo, najavivši da je njegov naredni cilj
Iran, gde je želeo da jednom zauvek završi sa šahom. Posle
dugih priprema tokom zimovanja u Damasku, stigao je na obalu
Eufrata maja 1518. godine. Stigavši dotle, njegova171 voj- ska je
odlučno odbila da krene dalje ka istoku. U strahu od po- bune,
gospodar velikog dela sveta odlučio je da sačeka. Vratio se u
Istanbul, gde je osmislio novi pohod protiv šaha Isma- ila, vodeći
posebno računa o etapama i snabdevanju. Do tog pohoda
nikada nije došlo, jer je, nakon kratke bolesti, premi- nuo
septembra 1520.

Sulejman VeličansŠveni (1520—1566)

Sulejman, jedini preživeli Selimov sin, imao je u to
vreme oko dvadeset pet godina. Bio je namesnik Manise i po-
nekad je u Istanbulu zauzimao počasni položaj, dok je njegov
otac bio na udaljenim pohodima. O šemu se veoma malo znalo.
Pobunjenicima na Porti i u vojsci, koje je Selim porazio, porasle
su nade kada su na prestolu videli mladog princa za koga su
smatrali da nema ni iskustva ni volje. Ali, prevarili su se. U
nekoliko narednih godina, Sulejman je učvrstio ono što je šegov
otac postigao, obezbedivši unutrašnji mir u Carstvu i proširivši
granice do najudaljenijih tačaka gde je delovala šegova vojska.
U vreme Selima, na snazi je bila isključivo sultano- va
volja, koju su veliki veziri samo izvršavali, jer bi i za najmaši
protest padale glave. Nasuprot tome, Sulejmanovi ve- ziri imali
su značajan prostor za inicijativu i za delovaše. Nije moguće da
se odredi do koje je mere sultan učestvovao u donošešu odluka.
Prva trećina Sulejmanove vladavine u sva- kom slučaju bila je
obeležena istinskom saradšom u krugu bliskom sultanu i
velikom veziru, i usklađenošću u izboru rešeša i određivašu
prioriteta.
Sulejman je bio dovoljno mudar da na položaju veli- kog
vezira ostavi Piri Mehmed-pašu, osobu koja je bila izu- zetno
uvažavana zbog svoje odmerenosti i iskustva, kao i či- šenice da
je od 1518. godine odano služio Selimu, uprkos šegovim
žestokim izlivima besa. Taj razborit čovek kori- stio je svoj uticaj
na novog sultana, ne bi li on ispravio gre- ške i poništio
najnepopularnije mere koje je uveo šegov pret- hodnik. Selim je
nastojao da uguši safavidsku privredu, zavisnu od trgova u Bursi
i Alepu, namećući na istočnim gra- nicama svog Carstva čvrstu
blokadu, čija je primena izazvala zloupotrebe. Štaviše, prekid
značajnih trgovačkih odnosa sa Orijentom pokazao se
katastrofalnim za same osmanske pro- izvođače i trgovce.
Sulejman je uz određena ograničeša pono- vo uspostavio
slobodnu trgovinu, a opljačkane je obeštetio. Njegov dolazak na
presto bio172je obeležen i davašem određe- nih sloboda i
ukazivašem milosti janičarima. Sve u svemu, za svega nekoliko
nedelja šegova reputacija pravednog i milosti- vog vladara bila
je učvršćena.
Kada je objavljena vest o Selimovoj smrti, Džanberdi al
Gazali, moćni beglerbeg Sirije i Palestine, smatrao je da je došao
pogodan trenutak da se proglasi za vladara. Osman- ska vojska
se uputila protiv pobušenika, čiji je poraz počet- kom 1521.
godine pokazao da je sultan sposoban da pokaže svoj autoritet
na čitavoj teritoriji Carstva.
Zauzimanje Beograda i Rodosa
Pravci spoljne politike koju je vodio Sulejman, od samog
početka svoje vladavine, u mnogome su se razlikovali od očevih.
Selim je sve podredio bespoštednoj borbi protiv ša- ha, borbi u
kojoj ga je vojska nerado sledila. Sultan i šegov veliki vezir su
procenili da se treba okrenuti prirodnijim protivnicima:
nevernicima u Evropi. Svakako da se o šahu moralo voditi
računa, te je jedan izaslanik tajno poslat u Ta- briz; pošto je
predstavio u najlepšem svetlu mogućnost uspo- stavljaša
normalnih odnosa, uspeo je da za čitavih godinu da- na odvrati
šaha od akcija protiv osmanskih teritorija, koje bi mogle da budu
veoma nezgodne. U isto vreme, sultan je po- stigao dva sjajna
uspeha na onim bojištima gde je šegov prade- da Mehmed
Osvajač morao da ustukne.
Za vreme Selimove vladavine, na granici sa Ugar- skom
dešavali su se manji incidenti. Kada je Sulejman saznao da se
kralj Aajoš II nedolično ophodio prema osmanskom iza- slaniku
poslatom u Budim da obavesti o šegovom stupanju na presto,
učinilo mu se da je kucnuo pravi čas. U suštini, sul- tanu je bio
potreban saziz VeŠ da bi poveo svoju vojsku u istinski Sveti rat,
rat koji će vojsci povratiti samopouzda- še, kao i volju za
ratovašem, zahvaljujući otetom plenu. Cilj — utarska granica,
nije otkriven sve dok Sulejman nije napu- stio Istanbul 18. maja
1521. godine. Posle nekoliko nedelja vođeša ratnih operacija,
Beograd i još nekoliko utvrđeša u okolini pali su pod vlast
Osmanlija, učvršćujući na taj na- čin šihovu poziciju na desnoj
obali Dunava i otvorivši im srednji tok i dolinu reke Save za
naredne pohode.
Tokom naredne godine došlo je do kombinovane ope-
racije, na kopnu i na moru, protiv Rodosa. Sultani su toleri- sali
opstanak bastiona franačke prisutnosti na istočnom Sredozemlju
sve dok im interesi Carstva nisu naložili zau- zimaše svih obližših
mora. Osvajaše Egipta stvorilo je no- ve uslove: komunikacije
između prestonice, luka na Aevantu i Aleksandrije173 postale su
unutrašši osmanski problem. Ako se ostave po strani hrišćanski i
muslimanski gusari u vodama Egeja, posledšu priobalnu
prepreku za plovidbu u ono vreme, predstavljali su Dodekanezi,
koje su još uvek držali vitezovi svetog Jovana. Tom strateškom
razlogu moraju se pridodati i zamerke koje je sultan morao da
ima na ponašaše reda velikih majstora, koji su bili u dosluhu sa
neprijateljima Carstva: je- retičkim šahom i mamelučkim
vladarima. U petom mesecu op- sade, 20. decembra 1522.
godine, Rodos je kapitulirao pod ča- snim uslovima: veliki
majstor Vilije de l’Il Adam i šegovi ljudi mogli su da napuste
ostrvo i da odu u Evropu. Sa izu- zetkom Kipra, za koji je
Venecija plaćala tribut, istočno Sredozemlje postalo je osmansko
jezero. Godinu dana nakon to- ga, sultanove trupe su se
domogle Jemena.

Pohodi na Ugarsku. Opsada Beča (1529)

Pet meseci nakon povratka sa Rodosa, 27. juna 1523.
godine, Sulejman je doneo odluku čije će se posledice osećati
narednih dvanaest godina. Naime, on je zahvalio dotadaššem
velikom veziru Piri Mehmed-paši na odanoj službi i dozvo- lio mu
da se povuče na svoja dobra. Njegov naslednik, Ibrahim, do tog
trenutka dostojanstvenik drugog reda u carskoj kući, bio je
nepoznata ličnost, poreklom iz Epira i sultanov miljenik. Uspešna
saradša između Sulejmana i šegovog mladog prijatelja davala
je, dugi niz godina, briljantne rezultate po Carstvo, ka- ko na
unutraššem, tako i na spoljnom planu. Inteligentan, re- alan,
preduzimljiv, obdaren izoštrenim smislom za politiku i veoma
snažnog karaktera, Ibrahim-paša igrao je prvorazrednu ulogu,
koja je period u kome je on bio veliki vezir (1523—1536) učinila
najsjajnijim u zlatnom veku Osmanskog carstva.
Iznenadno imenovaše miljenika na najviši položaj u
državi, bez postepenog prolaska kroz tradicionalnu hijerarhi- ju,
bilo je nešto dotad nečuveno i prouzrokovalo je velike lju-
bomore s ozbiljnim posledicama. Nekoliko nedelja kasnije, dru-
gi vezir Ahmed-paša, ispušen srdžbom, dobio je zauzvrat
namesništvo nad Egiptom, što je donosilo ogroman prihod. Malo
nakon svog dolaska u Kairo, početkom 1524. godine, on se
proglasio za sultana. Poslate su lojalne osmanske trupe da ga
uklone i da uspostave red. Avantura Ahmed-paše otkrila je do
koje je mere neophodna reorganizacija u administraciji i odbra-
ni te provincije na periferiji Carstva, kojom Porta nije ima- la
vremena da se bavi otkad je, nekoliko godina ranije, osvojena.
Tom174prilikom Ibrahim-paša je pokazao svoje sposob-
nosti. On se 22. maja 1524. godine oženio jednom od sultano-
vih sestara, što je bio događaj koji je u Istanbulu obeležen
nezaboravnim svečanostima. Dva meseca kasnije, okićen
novom prestižnom titulom, veliki vezir krenuo je iz Istanbula u
Egipat, na zadatak koji je potrajao više od godinu dana. Ibrahim-
paša je zaustavio zloupotrebe, nepravde i korupciju koje su činili
raniji namesnici, na velikoj udaljenosti od centralne vlasti. U
Egiptu je konačno uvedeno idealno admi- nistrativno uređeše.
Unutrašši red je ponovo čvrsto uspo- stavljen, okupljene su
beduinske starešine, arsenal na Suecu je obnovljen da bi
omogućio značajnije osmansko prisustvo u Crvenom moru.
Zahvaljujući akciji velikog vezira, u Egiptu je obezbeđen mir koji
je trajao čitav vek.
Misija Ibrahim-paše prekinuta je sultanovim pi- smom
kojim ga poziva da se hitno vrati u Istanbul. Jedan od razloga
bila je pobuna janičara, koja ja izbila u martu 1525. godine, ali
koja je na kjaju energično suzbijena. Drugi razlog bilo je
obnavljaše neprijateljstava sa Ugarskom, nakon niza
pograničnih incidenata, a pogotovu usled neuspeha osmanskih
upada na neprijateljsku teritoriju. U stvari, oba razloga bila su
povezana: pohod na Ugarsku uz veliki ratni plen omogućio bi
umirivanje janičara.
Operacije nisu dugo trajale: pošavši iz Istanbula 23.
aprila 1526. godine, Sulejman se sukobio sa ugarskom voj- skom
29. avgusta u močvarnoj ravnici kod Mohača. Teška ko- šica, sa
gvozdenim oklopima, za dva je sata potučena osman- skim
topovima i zahvaljujući većoj pokretljivosti trupa. Kralj Lajoš II
stradao je u bici. Put za Budim bio je otvoren. Su- lejman je ušao
u grad 11. septembra. Za naslednika Lajoša II, koji je poginuo
bez potomaka, sultan je postavio Jovana Zapo- lju,
transilvanskog vojvodu. Ovaj snažni čovek stao je na čelo onoga
što je ostalo od Ugarskog kraljevstva, koje je tako posta- lo vazal
Porte. Dva meseca kasnije, ugarski plemići koji su bili protiv
Zapolje, okupili su se u Presburgu gde su za kra- lja proglasili
Ferdinanda Habzburškog, brata Karla V i Marije Ugarske,
udovice Lajoša II. Pravo na osvajaše za Osmanlije i opredelješe
sabora za Habzburgovce, predstavlja- li su principe na kojima su
protivnici zasnivali opravda-

175
 nost svojih aspiracija prema Ugarskoj tokom dva i po
veka, i u ime kojih su neprestano ratovali.
Sultan je još uvek bio u Ugarskoj kada je saznao za
ustanak koji je zahvatio Anadoliju. Buna heterodoksnih sledbe-
nika šaha Kulija 1511. godine nastavljena je 1520. godine, u
istim oblastima, bunom šaha Velija, koja je bila silom uguše- na.
Mnogo je bilo uzroka nezadovoljstva u Anadoliji: beda ti-
marnika, ograničenje prava plemenskih starešina, nerazumljiva i
često korumpirana administrćcija. Buna iz 1526—1527. godi- ne,
koja je brzo zadobila velike razmere, imala je takođe hetero-
doksni karakter i nanela je velike štete vojsci namesnika pro-
vincija. Moralo se posegnuti za vanrednim sredstvima da bi se ta
buna zaustavila, ali to je već bilo učinjeno pre dolaska ve- likog
vezira. Trebalo je da mere koje je on preduzeo u mašoj ili većoj
meri zadovolje želje nezadovoljnih. Ono što je najvažni- je, u
Anadoliji je uspostavljen red, koji je trajao sve do izbijanja velikih
buna dželalija krajem veka. Nakon trajnog smirivanja ja- ničara, i
za ovaj novi uspeh bio je zaslužan Ibrahim-paša.
U Ugarskoj, Ferdinand koga je Sabor u Presburgu
proglasio za kralja, krenuo je protiv svog rivala Zapolje i po-
tukao ga u prvoj akciji. Ovaj potonji je zatražio podršku od
sultana da bi povratio presto. To su bili uzroci četvrtog
„uzvišenog pohoda“, zbog koga je Sulejman napustio Istanbul
10. maja 1529. godine, u pratnji velikog vezira, koji je nakon
nekoliko nedelja svojim titulama dodao i titulu vrhovnog za-
povednika (seraskera) osmanske vojske i beglerbega Rumelije.
Budim je 8. septembra uzet od Habzburgovaca, i nekoliko dana
kasnije, Jovan Zapolja je proglašen za kralja Ugarske. Ali, Su-
lejman i Ibrahim nisu krenuli u pohod samo da bi sproveli tu
formalnost. Ne plašeći se poodmaklog doba godine i jesenjih
kiša, osmanska vojska, koja je brojala 120.000 ljudi, stigla je 27.
septembra pod zidine Beča, gde se Ferdinand mudro povu- kao,
i koje je branilo oko 20.000 vojnika. Žestok otpor opsa- đenih,
moćne zidine grada, izgledi da će vladati nepovoljne vremenske
prilike, naveli su sultana da 16. oktobra podigne logor. Dva
meseca kasnije, vratio se u Istanbul.
Pohod na Beč je, čini se, odredio krajnje granice na za-
padu do kojih je osmanska vojska mogla da stigne za vreme
jednog pohoda, koji je obično započinjao krajem aprila i
završavao se
t
pre zime. Uprkos nadmoći u broju ljudi i materijalu, Osmanlije
nisu ponovile to iskustvo sve do 1683. godine, kada su ponovo
doživeli neuspeh. Sa Bečom van domašaja, osmanski pohodi na
Austriju, koji su retko stizali do zemalja Habzburga, ličili su na
neprestano ponavljanje beskonačnih marševa, i bez odlučujuće
bitke bili su iscrpljujući i mnogo su koštali obe strane.
Nije trebalo dugo da se obnove sukobi. Habzburgovci su
opseli Budim, te je Sulejman 25. aprila 1532. godine krenuo u
pohod koji osmanski hroničari nazivaju „pohodom na Nemač-
ku“, jer je trebalo da vojska dođe do Graca, u koji je stigla u
septembru, suviše kasno da bi se nastavilo dalje. Osmanlije su
zauzele tvrđave u zapadnoj Ugarskoj, za šta nisu bile potrebne
jake snage. Diplomatski pregovori, koji su malo nakon toga za-
počeli u Istanbulu, doveli su do sklapanja primirja i do pri-
vremenog zŠŠva ^io u Ugarskoj, te su Ferdinand i Zapolja za-
držali teritorije koje su držali krajem 1529. godine, i u to ime su
plaćali dva tributa Sulejmanu.

Osvajaše Iraka. Veliki vezir Ibrahim-paša

Na istoku, pregovori koje je Sulejman poveo na počet-
ku svoje vladavine rezultirali su u zimu 1523. godine dola- skom
safavidskog izaslanstva u Istanbul i sklapašem pri- mirja.
Sledeće godine, šah Ismail je umro, ostavivši kao naslednika
desetogodišnjeg dečaka, svog najstarijeg sina Tah- maspa. Vođe
plemena pristalica kizilbaša međusobno su se sukobili jer je
svaki želeo da vlada u ime mladog šaha. Iran je tako zaplovio u
period unutrašnjih nesuglasica koje su sa- mo pogodovale
Osmanlijama, jer su tokom čitavog pomenutog perioda bili
oslobođeni svake brige sa te strane. Ali 1528. godine jedan
ambiciozni emir kizilbaša postao je namesnik Bagdada i odbio
da prizna vlast šaha. Pošto je izrazio spremnost da se pokori
Sulejmanu, on je ubrzo potom ubijen, a Safavidi su ponovo
zauzeli zemlju. Osmanski sultan je sma- trao da mu prelazak
pobušenog namesnika na šegovu stranu daje prava na Bagdad,
ali, situacija u Ugarskoj mu nije dozvo- ljavala da reaguje u tom
trenutku.
Nešto kasnije, tokom 1530. i 1531. godine, Olam Ta-
kalu, safavidski namesnik Azerbejdžana, razočaran zbog neo-
|G
stvarenih ambicija, prešao je na osmansku teritoriju i poja-
vio se na Porti, gde je uspeo da zavede Ibrahim-pašu. Mr-
žnja koju je ispoljavao prema Šeref-begu, emiru Bitlisa, do-
vela je ovog potonjeg u nemilost, te je on, pod pritiskom
okolnosti, zatražio podršku od šaha da bi odbranio
177 svoju
 kneževinu. Tahmasp nije bio dovoljno razborit, te se
kompro- mitovao u toj situaciji, koja se završila veoma loše
po Še- ref-bega. Ali, upravo to je pružilo Sulejmanu novi
izgovor da započne neprijateljstva, u trenutku kad su mu
Habzburgovci ostavili slobodne ruke da može da se okrene
ka istoku.
Krajem 1533. godine, Ibrahim-paša je napustio
Istanbul na čelu jedne moćne vojske da bi pripremio
osvajaše arapskog dela Iraka. Sa vojne tačke gledišta,
izgledalo je da je operacija jednostavna, jer safavidski
garnizoni još uvek nisu bili spremni da pruže ozbiljan otpor
osmanskoj artilje- riji. Međutim, iznenada su bili promenjeni
i cilj i karakter operacije. Tokom zimovaša u Alepu, emiri
Akkojunlua, koji su se posle pada svoje dinastije sklonili na
osmansku terito- riju, uspeli su da nadmudre Ibrahim-pašu,
uveravajući ga da bi zauzimaše Iranske visoravni bilo
veoma lak poduhvat. Istovremeno su na papiru između
sebe delili teritorije. Ve- liki vezir, zaboravivši iskustva iz
pohoda na Čaldiran, prihvatio se novog poduhvata koji je,
da bi bio uspešan, zah- tevao značajniju logističku pripremu
i mnogo veći broj ljudi. Zapavši u opasnu avanturu u
Azerbejdžanu, on je pozvao Sulej- mana, koji je prešao u
Anadoliju sa pojačašem.
Kako se moglo i očekivati, Tahmasp je izbegavao
bilo kakvo sučeljavaše. Nedostatak namirnica, kao i
nepovoljne vremenske prilike, navele su sultana da krene
ka Bagdadu, u koji je ušao bez bitke u novembru 1534.
godine. Cilj je po- stignut, ali uz velike gubitke: glad,
epidemije, pomor stoke, materijalna dobra ostavljena na
putu. Ipak, Ibrahim-paša je još uvek uživao carsku milost:
dobio je glavu nadzornika fi- nansija, defterdara Iskender
čelebije, koji je od izlaska iz Amida neprestano kritikovao
način na koji su operacije vođe- ne. Tokom zimovaša u
Bagdadu, sultan je saznao da Tahmasp preti Vanu.
Osmanska vojska je uz mnogo teškoća prešla Za- gros i
stigla u Tabriz, dok se šah, koji je bio brži, već upu- tio ka
istočnom Iranu. Odustajući od te uzaludne potere,
Sulejman je krenuo nazad ka Istanbulu, u koji je stigao počet-
kom 1536. godine. Dve godine teških vojnih operacija doneli su
na kraju Osmanlijama samo pripajaše arapskog dela Iraka i
oblasti Erzuruma i Vana. Te oblasti, koje su mogle biti za- uzete i
uz mnogo manje gubitaka u ljudstvu i materijalu, posta- le su
kasnije čvrsta uporišta osmanske odbrane na istoku.
Dva178meseca nakon povratka vojske, u noći između 14. i
15. marta 1536. godine Ibrahim-paša je u tišini uklonjen. Nisu
poznati razlozi zbog kojih je pao u nemilost. Može se
pretpostaviti da je tome veoma doprineo relativni neuspeh
pohoda na dva Iraka, ali je isto tako značajnu ulogu odigralo i
jačanje uticaja sultanovog okruženja, naročito šegove milje- nice
Hurem sultanije (Rokselane).
Smrt Ibrahim-paše označila je kraj prvog dela vla~
davine Sulejmana, koji je bio briljantan i pun osvajačkih uspeha,
i tokom koga su dosegnute dve krajnje tačke osmanskog širenja
na zapadu i na istoku: Beč nikada nije osvojen, a Azerbejcan
nikada nije zauzet na duži vremenski period. Čvrsta volja i
istrajnost koje su bile odlike državne politi- ke od 1523. godine
objašnjavaju se uspešnom saradnjom između suverena i
njegovog velikog vezira. Kada je ovaj potoši nestao sa scene,
Sulejmanova lična politička uloga nije bila lako uočljiva. Sve do
postavlješa Mehmed-paše Sokolovića na po- ložaj velikog vezira,
pred kraj šegove vladavine, veliki ve- ziri su bili sposobne, ali
veoma blede ličnosti u poređenju sa Ibrahim-pašom. Ali to
izvesno povlačeše sultana sa po- litičke scene nije bilo praćeno
njegovim povlačenjem sa mesta vojnog zapovednika: tokom
trideset poslednjih godina svoje vladavine, Sulejman je vodio još
sedam „uzvišenih pohoda“.
U trenutku kada je Ibrahim-paša nestao sa scene,
Osmansko carstvo je, na svim poljima, bilo učvršćeno na teme-
ljima koje je postavio Selim I. Administracija i vojska bile su
prilagođene ogromnim proširenjima teritorije Carstva. I sa- ma
ta širenja su predstavljala osnovu i pravac koji je vodio da- lje
napred. Pošavši od Sueca 1538. godine, pomorski pohod Hadim
Sulejman-paše nije postigao očekivani uspeh protiv Portugalaca
u Indiji, ali je rezultirao zauzimanjem Adena i učvršćivašem
osmanskog prusustva u Jemenu. U Magrebu, Haj- rudin-paša
„Barbarosa“, veliki admiral, beglerbeg Alžira zauzeo je 1534.
godine Tunis, ali ga je odatle već sledeće godi- ne isterao Karlo
V. Ipak, Osmanlije su bar stekle iskustvo: ovu oblast su u
potpunosti potčinili 1574. godine. Konačno, zauzimaše arapskog
Iraka omogućilo je Osmanlijama da izađu na Persijski zaliv, čiji je
značaj za trgovinu bio ogroman. Sem toga, Basra je
predstavljala bazu za pohode koji su im omoguća- vali da pod
svoju kontrolu stave arapsku obalu Zaliva. Polaze- ći iz Crvenog
mora, turski brodovi stizali su daleko do obala istočne Afrike, sa
ciljem da tamo stvore stalna utvrđenja.
Osmanska osvajanja od 1536. godine, može se reći dru-
gorazredna, sledila su logiku događaja. Iako Osmanlije nisu
mogli da preskoče prepreku zvanu Malta 1565. godine, 179 Kipar,
Krit i nekoliko maših ostrva pali su u ruke jedinih pomor- skih
gospodara u istočnom Sredozemlju. Vojno prestrojavaše
krajipgga u Ugarskoj i učvršćivaše vazalskog odnosa Moldavi- je
omogućili su im da dosegnu granice Poljske sa jedne strane, a sa
druge strane da pripoje teritorije između Pruta i ušća Dšepra.
Konačno, pokazao se značaj pogranične oblasti Erzu- ruma za
osvajaše Gruzije i istočnih obala Crnog mora.
Posledša politička akcija koju je preduzeo Ibrahim-
-paša, nekoliko dana pre ubistva, bilo je uspostavljaše stalnih
diplomatskih odnosa sa Francuskom. Francuska i Osmansko
carstvo imali su zajedničkog neprijatelja: Habzburge. Pripre-
mljena brojnim diplomatskim misijama tokom prethodnih godi-
na, misija Žana de la Forea omogućila je zaključivaše spora-
zuma (tzv. kapitulacija), kojim se potvrđuju na teritoriji čitavog
Carstva povlastice koje su uživali francuski trgov- ci u Egiptu u
vreme Mameluka, a koje je za tu oblast najpre ob- novio Selim I,
a zatim i Sulejman nekoliko godina kasnije. Kapitulacije su bile
praćene recipročnim dogovorom o vojnoj saradši koji nikada nije
suštinski sproveden, već se pri- mešivao samo u sporednim
operacijama. Bilo kako bilo, sa Žanom de la Foreom prisustvo
francuskog diplomatskog predstavnika na Porti postalo je
istinsko i trajno.

Nova neprijateljstva sa Španijom i Austrijom

U Sulejmanovom okružešu, jedna struja na čijem je če-
lu bio veliki admiral Barbarosa zastupala je rat sa Veneci- jom.
Uprkos pomirljivom ponašašu Republike, koja je mogla da
pronađe opravdane razloge za sukob sa Portom, neprijateljstva
su izbila 1537. godine. Osmansko iskrcavaše u Apuliji, za- tim
združena operacija na kopnu i na moru protiv Krfa, na čijem je
čelu stajao sam sultan, nije donela zapažene rezulta- te. Borbe
su morale da se nastave na moru, gde se Barbarosa, nakon što
je kod Preveze potisnuo Mlečane sa šihovih po- slednjih položaja
u arhipelagu, kod epirske obale uspešno su- očio sa udruženom
flotom Mletačke republike, pape i Špa- nije, pod zapovedništvom
Andree Dorije (25. septembra 1538. godine). Konačno,
Osmanlije i Mlečani su sklopili mir, ko- ji je potvrđen 1540.
godine, davanjem izuzetno važnih trgo- vinskih povlastica
Serenisimi.
Istovremeno, 1538. godine, Sulejman je poveo novi po-
hod, ovog puta protiv Moldavije, gde je vojvoda Petru Rareš
zaboravivši svoje vazalske obaveze prema Porti iskazivao ne-
prijateljsko180
raspoloženje prema Poljskoj, koju je Porta sma- trala
prijateljskom zemljom, a održavao je veze se Austrijom. Sultanu
nije pružen nikakav otpor, te je naimenovao novog voj- vodu i
pripojio teritorije koje su delile Moldaviju od Krima.
Smrt Jovana Zapolje, ugarskog kralja koga je naimeno-
vao sultan, izazvala je ponovna neprijateljstva sa Habzburgov-
cima, jer Ferdinand nije hteo da dopusti da kruna pređe na Jo-
vana Žigmunda Zapolju, rođenog dve nedelje pre smrti svoga
oca. Opsada Budima od Austrijanaca, koja je ubrzo prekinuta,
nagnala je Sulejmana da krene u pohod 1541. godine. Stigavši u
Budim, sultan je stavio Ugarsku pod direktnu osmansku vlast do
punoletsta Jovana Žigmunda. U suštini, Ugarska je postala
provincija Osmanskog carstva, podeljena na dvanaest sandžaka,
obezbeđena snažnim garnizonima, da bi se sprečila ofanziva
Habzburgovaca. Godinu dana kasnije, tvrđava u Pešti bila je
izložena napadu ovih potonjih. Bez obzira na sve, Sulejman je
nastavio u istom pravcu, i 1543. godine krenuo je. u novi, izu-
zetno dobro organizovani pohod. Rezultat tog pohoda bilo je
zauzimanje Estergoma (Ostrogona), Sekešferhervara (Stolnog
Beograda) i mesta u zapadnoj Ugarskoj, obezbeđujući odbranu
Budima nizom isturenih bastiona. Naredne godine osmanske
trupe su učvrstile odbranu provincije i zauzele Višegrad. Dugi i
teški pregovori sa Ferdinandovim izaslanikom zavr- šeni su 19.
juna 1547. godine, sklapašem primirja na pet godi- na. Po
odredbama tog primirja na koji je svoj potpis stavio Karlo V,
Austrija je prihvatila da plaća tribut Porti.
Privremeno otklonivši svaku opasnost na zapadu, sultan
se nanovo okrenuo u pravcu Irana. Ljut na svog brata
Tahmaspa, princ Elkas Mirza je kod sultana potražio utoči- šte i
naveo njegovo okruženje da počne da kuje ratne planove.
Hurem sultanija je želela rat u kome bi se istakao njen rođak
Rustem-paša, veliki vezir od 1544. godine. Sulejman nije imao ni
više ni manje motiva nego obično da povede pohod protiv
Safavida, sem ako se kao razlog ne uzme ponovno zau- zimanje
Vana, ali se na to konačno rešio 1548. godine. Još je- danput je
osvojio Tabriz bez otpora, ponovo je zauzeo Van, obezbedio još
nekoliko utvrđenja u istočnoj Anadoliji i Gru- ziji, i vratio se u
Istanbul krajem 1549. godine. Ostvareni rezultat nije uvek bio u
skladu sa naporima i troškovima ko- ji su uloženi u te skupe
pohode na Istok.
Pogranični incidenti uz Ferdinandove spletke u
Transilvaniji izazvali su nove sukobe sa Austrijom, ovog pu- ta u
kraljevini koja je bila vazal Porte, a čiji je namesnik to- kom
maloletstva Jovana Žigmunda, kardinal Martinuci, bio opsednut
ambicijom, te je podigao narod i zadobio 181 podršku
Habzburgovaca, nastojeći da njega sultan prizna za kralja.
Mehmed-beg, beglerbeg Rumelije (budući Mehmed-paša Soko-
lović) započeo je operacije u Banatu 1551. godine, ali je ubrzo
morao da se vrati u Srbiju. Sledeće godine, Ali-paša, bu- dimski
beglerbeg naterao je neprijatelja u povlačenje kod Se- gedina, a
zatim je zauzeo Vesprem, u zapadnoj Ugarskoj. Malo nakon
toga, Mehmed-paša i drugi vezir Ahmed-paša osvojili su
Temišvar, a zatim i druga mesta u Banatu, koji je postao
osmanska provincija. Tokom marša kroz Ugarsku oni su osvo- jili
Solnok, ali su uzalud opsedali Eger, na severu zemlje.
Na istoku, Tahmasp je poslao vojsku da zauzme tvrđa-
ve na severnoj obali jezera Van. Kao odgovor, Sulejman je kre-
nuo iz Istanbula 1553. godine na čelu svog dvanaestog „uzvi-
šenog pohoda“, trećeg i poslednjeg protiv Irana. Taj pohod
obeležila je jedna porodična tragedija. Popuštajući pred na-
valjivanjem Hurem sultanije, koja je želela da na presto dove- de
svog sina Selima umesto princa prestolonaslednika Mu- stafe,
koga je rodila druga majka, sultan je ovog potonjeg optu- žio za
zaveru i naredio njegovo pogubljenje kada je došao da mu se
pokloni tokom puta. Mlađi Sulejmanov sin, Džihangir umro je
nekoliko nedelja kasnije, za vreme zimovaša u Alepu. U životu su
ostali samo Selim, novi prestolonaslednik i njegov rođeni brat
Bajazit. Bajazit je strahovao za svoj život i pobegao je u Iran, gde
ga je šah, pod pritiskom sultana, 1561. godine pogubio zajedno
sa njegova četiri sina.
Pohod iz 1553—1554. godine nije doveo Osmanlije do
Nahcivana, na Araksu. Osmanska vojska je krenula nazad kada
su Tahmaspovi kuriri došli sa mirovnim predlogom. Pregovo- ri
su završeni sklapanjem mirovnog sporazuma u Amasiji (29. maja
1555. godine) koji je obezbedio teritorijalni zŠŠz ^io tj. priznata
su osmanska osvajanja na istoku nakon 1514. godine.
U Amasiju su došli i Ferdinandovi izaslanici, među
kojima i slavni Buzbek, koji je takođe želeo da pregovara o mi-
ru. Porta je pristala samo na primirje i neprijateljstva su po- novo
otpočela 1556. godine. Osmanlije su uzalud opsedale Si- get, ali
su uspeli da zauzmu grad Tatu 1558. godine. Tokom tog
vremena, u Istanbulu su nastavljeni mirovni pregovori. Oni su
trajali sve do 1562. godine kada je potpisan mirovni sporazum,
na osnovu koga se Ferdinand odriče svojih pretenzija na Tran-
silvaniju i ponovo prihvata da plaća danak Porti.
Veliki admiral Pijale-paša se proslavio 1560. go- dine
osvajajući od Španaca ostrvo Đerbu. Na čelu flote od 181
jedrešaka, on se 1565. godine iskrcao na Malti sa više od 25.000
182
ljudi, koji su bili pojačani snagama Turgut-reisa, bega Tripolija od
1551. godine, kada je taj grad oduzet vitezo- vima. Istorijska
opsada Malte trajala je više od tri meseca, od 20. maja do 11.
septembra. Borbenost branilaca i dolazak u pomoć napuljske
flote naveli su Osmanlije da se povuku. Pi- jale-paša se za taj
neuspeh osvetio sledeće godine, zauzima- šem ostrva Hios,
posledšeg đenovskog poseda u arhipelagu.
Problemi u Ugarskoj rešeni su dolaskom na vlast dvojice
novih protagonista: cara Maksimilijana II, Ferdi- nandovog sina
naslednika, 1564. godine i Mehmed-paše Soko- lovića (Sokolu
Mehmed-paša), velikog vezira od 1565. godi- ne, koji je na tom
položaju ostao duže od četrnaest godina, pod trojicom vladara.
Pogranični incidenti i prestanak pla- ćaša tributa od strane
Austrije, izazvali su nova neprija- teljstva. Sulejman je napustio
Istanbul 1. maja 1566. godine da bi poveo svoj trinaesti i
poslednji „uzvišeni pohod“, koji je trebalo da ga odvede pod
zidine Sigeta. Posle mesec dana opsade, grad je zauzet 8.
septembra. Dva dana ranije, Sulejman, sedamdeset godina star i
bolestan, umro je u svom šatoru. Vest se držala u tajnosti dok
šegov sin Selim nije došao u Istanbul da preuzme vlast.

Od Selima II (1566—1574) do
Mehmeda III (1595—1603)
Selim II je ostao zapamćen u osmanskoj istoriji kao
prilično nesposoban vladar. Tokom njegove vladavine ipak ni- je
bilo ozbiljnih propusta, jer je Mehmed-paša Sokolović upravljao
svim poslovima Carstva, tako da je sprečio da se osete nemile
posledice poduhvata koje su preduzimali sultan i šegovi
miljenici. Taj janičar, plemenitog „robovskog“ pore- kla, prošao
je, zahvaljujući svojoj sposobnosti, sve stepenice vojne i civilne
hijerarhije. Muž sultanije Esmahan, kćerke novog vladara, snažni
šezdesetogodiššak, visok, ozbiljan i odmeren, pokazao se kao
veliki sluga Carstva, čijim se delova- šem objaššava čišenica da
nije bilo osetnog prekida između Sulejmanove epohe i one
njegovih maše nadarenih naslednika.
Nakon Sulejmanove smrti i povratka carske vojske u
Istanbul, osmanske snage u Rumeliji obnovile su neprijatelj- stva
protiv Austrije sa različitim uspehom. Konačno, Mak- similijanov
izaslanik došao je na Portu da pregovara o miru i u Jedrenu je
zaključen mir na osam godina, 17. februara 1568. godine.
Naredne godine obeležene su različitim operacijama
koje su učvrstile osmanske pozicije u Jemenu (1568—1569), kao
i zapašujućim poduhvatom izgradše kanala koji bi 183povezivao
Don i Volgu i olakšavao prevoz trupa, potrebnih za ponovno
osvajaše Astrahana od Ivana Groznog. Taj ambiciozni proje- kat
nije mogao da bude realizovan do kraja šegove vladavine.
Prvi događaj koji je obeležio vladavinu Selima II bilo je
osvajaše Kipra, od čega je sultan nastojao da napravi lični
podvig. Nije bilo teško naći povod koji bi opravdao, uprkos
rezervisanosti velikog vezira, pokret flote od 360 je- drenjaka i
velikog broja ljudi. Osmanlije su imale ogromnu prednost u
ljudima i sredstvima, ali je Aala Mustafa-paši trebalo više od
godinu dana da slomi mletački otpor u Fa- magusti, koja je
kapitulirala tek 1. avgusta 1571. godine. Ovaj novi osmanski
osvajački uspeh snažno je odjeknuo u Evropi.
Uprkos nastojanjima Mehmed-paše Sokolovića da na-
govori Mlečane da ostanu tu gde jesu, oni su sklopili ofan- zivno-
defanzivni savez sa papom Pijom V i Španijom. U je- sen 1571.
godine, don Huan od Austrije, vanbračni sin Karla V, stao je na
čelo udružene flote koja je brojala preko 200 je- drešaka. Veliki
osmanski admiral Mujezinzade Ali-paša, koji je raspolagao
brojnijim trupama, prebrzo je prihvatio bitku na Aepantu.
Najveća pomorska bitka veka odigrala se 7. oktobra 1571.
godine. Ona je završena naizgled potpunim uni- štešem
osmanske flote. U stvari, posledica gotovo da nije ni bilo. S
jedne strane mir sa Venecijom potpisan 1573. godine učvrstio je
osvajaše Kipra. S druge strane, osmanske pomor- ske snage su
nakon katastrofe obnovljene, i 1574. godine su bile spremne da
definitivno oduzmu Tunis od Španaca.
Selima II je 1574. godine nasledio šegov sin Murat III koji
se ni najmaše nije interesovao za vođeše državnih po- slova, kao
ni Mehmed III (1595—1603). Vladavine ova dva bleda vladara
obeležene su velikim smenama na ministarskim mesti- ma:
posle Mehmed-paše Sokolovića, koga je neki fanatik ubio 1579.
godine, titula velikog vezira prelazila je iz ruke u ruku dvadeset
tri puta. Poraslo je mešanje sultanovog okružeša u javne
poslove, a naročito je ojačao uticaj sultanije majke (valide
sultanije). U stvari, delovanje časnog Sokolovića uspelo je da za
vreme Selima II održi veličinu koju je Carstvo imalo za vreme
Sulejmana. Novi sultan, šegov zet, bio je igračka u ruka- ma
svojih miljenika i njegovo polje delovanja bilo je u velikoj meri
smašeno. Kada je Sokolović otišao sa scene, pojavili su se prvi
znaci opadanja moći: korupcija na svim nivoima u admi-
nistrativnom i vojnom aparatu izazvala je socijalne potrese ko- ji
su krajem veka snažno uzdrmali Anadoliju.
U okviru vojske, neprijateljstva između ljudi regruto-
184
vanih devširmom (odvođenje nemuslimanske dece, predodređe-
ne da služe u janičarskom korpusu, na primer, i koja su
mogla da dostignu najviše funkcije u državnom aparatu) i
spahija su rasla. Nezadovoljstvo vojnika koji su živeli od
prihoda sa zemlje, te im prihodi nisu dozvoljavali da se
uspešno suoče sa opštom ekonomskom krizom, završilo se
izazivanjem pobune 1603. godine u samoj prestonici, uz
podršku uleme. Sultan je stao uz janičare, pa su njihovi
protivnici, potučeni, pobegli u Anadoliju, gde su se
priključili grupama nezadovoljnika, dže- lalijama. Rezultat
toga bile su decenije stalne nesigurnosti i povremeno
žestoke pobune, naročito 1608. godine.
Na spoljaššem planu, kraj XVI veka obeležen je du-
gim ratom sa Iranom (1576—1590). Usled nemira koji su
usle- dili nakon smrti Tahmaspa, u tom ratu su najpre
postignuti spektakularni uspesi: Gruzija i Azerbejdžan
postali su delovi Carstva, stvorena je osmanska flota na
Kaspijskom moru. Ali šah Abas je povratio svoje teritorije
1603—1604. godine. On je od safavidskog Irana stvorio
jednu od najvećih sila u re- gionu i potisnuo sultanovu
vojsku na granice iz 1576. godine.
Na evropskim granicama, upadi osmanskih
akindžija na austrijsku teritoriju i hrišćanskih uskoka na
osmansku terito- riju izazvali su ozbiljne reakcije i na jednoj
i na drugoj strani. Reakcije Osmanlija bile su takve da je
1592. godine car Ru- dolf II odbio da obnovi mirovni ugovor
i u znak odmazde potu- kao je osmansku vojsku kod Siska.
Tako je započeo rat koji je trajao trinaest godina i uključio i
druge učesnike, kao što je Vlaška koja je ustala protiv
sultana, a zatim i Moldavija. Po- sle niza neuspeha svoje
vojske, novi sultan, Mehmed III, predvo- dio je pohod, koji
se 1596. godine završio osvajašem Egera, tvrđave koja je
kontrolisala komunikacije između austrijske te- ritorije i
dunavskih kneževina. Od tog trenutka, mada uz veli- ke
teškoće, situacija se odvijala u korist Osmanlija. Duge go-
dine rata na tom frontu snažno su se odrazile na finansijske
prilike u Carstvu, pretilo je izbijaše novih sukoba na istoku
sa Safavidima, te mladi sultan Ahmed I nije pravio nikakve
probleme kada su Austrijanci ponudili pregovore.
Mir potpisan u Žitva-Toroku, 11. novembra 1606.
godine, predstavljao je značajan napredak 185 u odnosima
 dveju si- la, pošto je osmanski vladar prvi put prihvatio da
sklopi mir pod jednakim uslovima, ne tražeći od druge
strane ni
tribut, niti priznaše svoje vrhovne vlasti. Potvrđene su granice
od pre izbijanja sukoba i Porta je povratila svoj au- toritet nad tri
dunavske provincije.
*
**

Vladavine Selima I, Sulejmana I i Selima II pred- stavljale

su vrhunac osmanskog širenja, kako u balkanskoj i srednjoj
Evropi, tako i na Sredozemlju i na Bliskom istoku. Poraz na
Lepantu, koji je tako bučno proslavljen na hrišćan- skom
Zapadu, predstavljao je za Osmanlije samo prolazni in- cident,
koji je brzo zaboravljen. Ali, taj poraz predstavlja ta- kođe i znak
neprilagodljivosti pojedinih dostojanstvenika Carstva jednoj
svetskoj politici, naročito kada je u pitanju Sredozemlje; znak
neprilagodljivosti koja se ogledala u izbo- ru nesposobnih ili
neodgovornih ličnosti: Carstvo je živelo u okviru koncepta
nenadmašive superiornosti, dokazane uspe- sima postizanim
duže od jednog veka.
Pošto su se Selim I i Sulejman I predali vođenju vojnih
pohoda, izgledalo im je nesporno da je njihovo prisu- stvo
neophodno, ukoliko se želi uspeh. Brojnost pohoda poka- zala je
želju za osvajanjima, zasnovanu na kvalitetnim vojno- tehničkim
sredstvima, kao i na diplomatskom pritisku, bilo psihološkom ili
verskom, čiji su rezultati bili očigledni. Ta osvajanja zaista su bila
impresivna. Ona se delom mogu ob- jasniti slabošću, a delom
razjedinjenošću protivnika. Ona su bila samo jedan od aspekata
politike Carstva, rezultat do- bre unutrašnje organizacije i
postepenog uspostavljenja admi- nistracije, što je dalo
Osmanskom carstvu solidne strukture, zasnovane na njegovoj
moći: XVI vek nije samo vek osvajanja. Treba istaći ono što je u
toj eposi učinilo velikim Osman- sko carstvo: organizaciju
države. Nisu Turci bez razloga Sulejmana I, na Zapadu poznatog
kao Sulejman „Veličanstve- ni“, nazvali Kappit: „Zakonodavac“.

b CARSTVO NA VRHUNCU
MOĆI (XVIVEK)

Žil Vejnsšejn
186
 Sulejman I, naš Sulejman Veličanstveni, nesumnjivo je
najčuveniji vladar u osmanskoj dinastiji, i jedini je uklju- čen u
gotovo svaki pregled velikana svetske istorije. U tome ima
pomale nepravde, jer ni neki od njegovih prethodnika nisu bili
nimalo inferiorniji od njega i doprineli su, barem ko- liko i on,
izgradši fantastičnog carstva, koje je Sulejman I nasledio. S
druge strane, pored brojnih beznačajnih ili čak neuravnoteženih
ličnosti, i među njegovim naslednicima bi- lo je nekoliko velikih
figura. Ostaje činjenica da se njegova vladavina, impresivna po
dužini trajanja (1520—1566), u naj- većoj meri podudara sa
najsvetlijim periodom duge osmanske istorije. U svoje vreme pa
sve do naših dana, kako na Zapadu, tako i na Istoku, on je
predstavljao simbol veličine u kojoj je uživao u istoj meri u kojoj
je stvarao.
Trebalo bi kazati da je „Veličanstveni“ ili „Zako-
nodavac“ (Kanuni), kako ga nazivaju u osmanskoj tradiciji
zaslužio mesto koje mu je podarila istorija. Visok i mršav,
neskladno građen, visokog čela, kukastog nosa, crnih i krup- nih
očiju, on je svojim fizičkim izgledom i pre svega svojim
ponosnim držanjem, pružao dostojanstvenu sliku moćnog vla-
dara. Iako su a rpop zazirali od ovog vladara nevernika, za-
padni posmatrači su jednodušno priznavali njegovu veličinu. Oni
ne propuštaju da pomenu određene slabosti i neke svire- posti
koje su vezane za šegovo ime, a pre svega to što je u mla- dosti
suviše bio pod uticajem svog miljenika Ibrahim-paše, a zatim
lepe robiše, Rokselane, koja mu je postala žena; kao ni svirepo
ubistvo dva sina u ime državnih razloga. Ti nega- tivni aspekti
nisu međutim, bili dovoljni da naruše visoku reputaciJu ovog
vladara, reputaciju mudrog čoveka visokih mo- ralnih načela,
predanog dužnostima, u privatnom životu smernog, a izuzetno
upućenog i nadahnutog u verskim pitanji- ma. Sa godinama,
njegova pobožnost i krepost pretvorili su se u neumoljivu
strogost, a zatvorena priroda činila se kao ravnodušnost prema
neizvesnostima sudbine.
Za vreme vladavine ovog strogog i dostojanstvenog
vladara, u okvire carstva definitivno su integrisane terito- rije
osvojene na Bliskom istoku malo pre smrti njegovog oca Selima
I, a zatim su čitavom serijom novih osvajanja konačno
zaokružene granice na kopnu i na moru, te je carstvo doseglo
vrhunac teritorijalnog šireša. Poslednja osvajanja bila su samo
doterivanje (Kipar i Krit), ili prolazni uspesi, a na- suprot tome
krajem XVII veka započela je oseka. Od drute po- lovine
Sulejmanove vladavine po novim odlikama osmanskih osvajaša
— kada se, bilo da je reč o pohodima protiv Habzbur- 187govaca ili
Safavida, nije više radilo o trajnom osvajanju či- tavih pokrajina,
odnosno kraljevina, već o postepenom osvaja- šu pojedinih
tvrđava koje je bilo teško zadržati — videlo se da su dosegnute
krajše granice.
Po, kako se čini optimalnoj konfiguraciji, Osman- sko
carstvo bilo je bez sumše jedna od najvećih političkih tvorevina
u čitavoj svetskoj istoriji, i najpre se može upore- diti sa
Vizantijskim carstvom, i to ne sa skromnim ostacima tog carstva
kojima su se Osmanlije suprotstavili da bi posta- li šegovi
direktni naslednici, već sa Istočnim Rimskim carstvom na
njegovom vrhuncu, u doba Justinijana. Osmansko carstvo je
pokrivalo otprilike tu teritoriju, tu „međuregiju“ Starog sveta,
kako ga je nazivao Dimitri Kicikis, između Dalekog istoka i
Zapadne Evrope, gde se deset vekova kasnije ponovo ostvarilo
čvrsto političko jedinstvo.
Da bi se stekla jasnija predstava o tako stvorenoj ce- lini,
navešćemo po šihovim savremenim nazivima zemlje koje su,
različito organizovane, u celini ili delimično činile Osmansko
carstvo. U Evropi to su bile: Mađarska, Rumunija, Bugarska,
Jugoslavija, Albanija, Grčka, Besarabija, Ukrajina, Krim; u Aziji:
Turska, Irak, Sirija, Liban, Izrael, deo Arabije koji je izlazio na
Crveno more, Severni Jemen i Aden; u Africi: Egipat, obala
Sudana i Etiopije, Libija,
Tunis i Alžir. Pomorski prostor tog carstva na razmeđi tri
kontinenta zahvatao je iStočni basen Sredozemnog mora (što je
obuhvatalo i istočni deo Jadranskog i Jonskog mora), južni deo
njegovog zapadnog basena do granica Maroka, kao i dva
„osmanska jezera“: čitavo Crno more i gotovo celo Crve- no
more, jugozapadni deo Persijskog zaliva. Nije moguće utvr- diti
tačan broj stanovnika, ali se ono najčešće procenjuje na 22
miliona sredinom veka, što predstavlja veliki broj za ono vreme;
XVI vek na ovom prostoru, kao i u ostalom delu Sredo- zemlja,
obeležen je jakom demografskom ekspanzijom.
Istovremeno, Sulejmanova vladavina se opisuje kao
klasičan period za institucije karakteristične za speci- fičnu
organizaciju carstva na društvenom, političkom, ad-
ministrativnom i privrednom planu: izgrađivane tokom vla-
davina prethodnih sultana, one su u to vreme dostigle punu
zrelost i činile su jednu celinu, koja je državi obezbeđiva- la
snagu i stabilnost. To je takođe bio pravi trenutak da se
uspostavi unutrašnje funkcionisanje carstva. Ipak, ovaj pe- riod
ne treba preterano idealizovati, kako su to radili autori iz
prethodnih vekova, pripisujući sve nevolje koje su se kasnije
188
dogodile napuštanju pravila koje je postavio veli- ki „Sultan
Zakonodavac“. U stvari, od perioda njegove vla- davine, motor
je počeo da zastajkuje i već tada su se nazirali neki budući
kvarovi.
Carstvo je, ipak, vrhunac svoje moći doseglo zahvalju-
jući pre svega efikasnosti organizacije i ogromnim bogatstvi-
ma, koja tada još nije ugrozila zapadna konkurencija. Carstvo se
nametnulo na međunarodnoj sceni gde je njegovu nadmoćnost
priznao muslimanski sunitski svet, a i Zapadna Evropa, zao-
kupljena renesansom, ali oslabljena političkim i verskim po-
delama. Uveren u nepobedivost turskog neprijatelja i živo za-
interesovan da opravda opreznu politiku svog gospodara,
ambasador Ferdinanda Habzburškog kod sultana, Buzbek, ovako
je opisao situaciju: „Sulejman uliva strahopoštovanje svojim
uspesima, kao i uspesima svojih prethodnika [...] On stoji na
čelu vojske opremljene zahvaljujući resursima brojnih kraljevina.
Sva tri kontinenta na našoj hemisferi sada do- prinose našem
uništenju. Kao grom, on udara, lomi i uništa- va sve što mu se
nađe na putu.“
Osmansko carstvo potvrdilo se, dakle, kao najveća
svetska sila, a period Sulejmanove vladavine bio je jedan od
najsvetlijih perioda osmanske civilizacije na pol»u umetno- sti,
nauke i kšiževnosti. I na tom se planu može govoriti o klasičnom
periodu. U pretežno dvorskoj kulturi, vidljiv je lični uticaj sultana
kao mecene i neposrednog inspiratora. Sa svoje strane,
evropske putopisce oduševljavala je raskoš zvaničnih
ceremonija gde su blistale skupocene tkanine, dra- go kameše i
izuzetna košička oprema. U tom nagomilanom bo- gatstvu oni
su videli moć „Velikog Turčina“.

Upravljanje džarsŠvom
Ovo carstvo na svom vrhuncu bilo je potpuna suprot-
nost nacionalnoj državi: bilo je to carstvo koje je, ne nastoje- ći
da ih sve ujednači, okupilo raznorodne elemente. Terito- rije su
se odlikovale krajše različitim prirodnim uslovima. Među
narodima bilo je raznih nacionalnosti. Bili su tu Turci, Tatari,
Arapi, Persijanci, Kurdi, Cigani, berberi, Kopti, Grci, Jermeni,
Sloveni, Albanci, Rumuni, Ugri... Mešale su se brojne religije:
dominirao je islam u svojoj su- nitskoj formi, ali bilo je i šiitske
forme i različitih he- terodoksnih verovaša, u okviru sufijskih
bratstava, koje je država nekad tolerisala a nekad nije. Iako je
hanefitska škola bila zvanično uvedena u srce carstva, na
periferiji su se poštovale i druge pravne škole. Hrišćanstvo
189 se
javljalo u više vidova: grčko-pravoslavno, jermensko, katoličko,
mono- fizitsko... Judaizam je obuhvatao zajednice romaniota,
karai- ta, sefarda i aškenazija.
Više nego po nacionalnosti ili veri, sultanovi su se
podanici razlikovali prema zanimašima. Tako je zvanična podela
na asker — kategoriju koja je obuhvatala vojnike u pra- vom
smislu tog pojma, i šire, sve one koji su služili državi i koji su
zbog toga bili izuzeti od plaćaša nameta, i s druge strane raju
(ge'aua) — sve proizvođače, koji izdržavaju drža- vu plaćašem
dažbina, imala je više pravno i ideološko nego sociološko
značeše. Takva podela je isticala veliku razliku u načinu
privređivaša i u skladu sa tim, načina života. U

tom smislu treba istaći podelu na polunomade sa planina,

u potrazi za zimskim i letnjim staništima, šumare, velike
no~ made iz vrelih pustiša i hladnih stepa, ratare koji su se
ra- zlikovali prema kulturama koje su uzgajali, ribare na
velikim rekama, jezerima i morskim obalama, gradsko
stanovništvo ko- je su činili trgovci, zanatlije, činovnici,
službenici i voj- nici, kaluđere i derviše iz verskih zajednica.
Brojne su dru- štvene grupe na koje je bilo podeljeno
stanovništvo carstva.
Sultanove zemlje činile su, takođe, države sa razli-
čitim istorijskim nasleđem, koje su pre ili kasnije pale pod
vlast „polumeseca“ i koje su u okviru Osmanekog carstva
uži- vale različiti status, od jednostavnog i čistog pripajanja
do vazalnog odnosa koji je obezbeđivao široku autonomiju.
Na osnovu čisto carske logike, Sulejman nije iz svoje
titulacije izbrisao različitost kraljevina ujedinjenih pod
svojim že- zlom. Naprotiv, on ih s ponosom ističe, pomalo
preuveličava- jući listu svojih stvarnih poseda, a prestiž
svake od njih uve- ćavao je značaj njegove krune. Tražio je
da se na nekoliko načina, kao uvod u njegovim zvaničnim
aktima, napiše: „Ja, sultan i padišah Sredozemlja, Crnog
mora, Rumelije, Anado- lije, zemlje Ruma i Karamana,
zemalja Zulkadra, Dijarbekira, Kurdistana i Azerbejdžana,
Persije, Damaska i Alepa, Egipta, svetog Jerusalima, slavne
Meke i svetle Medine, svih arap- skih zemalja, Jemena i
Džede, tatarske teritorije, kao i brojnih drugih zemalja
osvojenih nesavladivom silom mojih svetlih predaka i
mojih velikih prethodnika, kao i velikog broja zema- lja
koje 190
je osvojila moja sablja iz koje izbija plamen...“
 Sultan nije bio na čelu samo jedne zajednice
kraljevi- na, već je nastojao da stvori specifično carstvo,
koje se ne mo- že definisati kao „Tursko carstvo“.
Nesumnjivo je da su, na- ročito u Maloj Aziji, Turci
predstavljali značajan elemenat stanovništva, a i sama je
dinastija delom bila turskog pore- kla; nema sumnje ni u to
da je zvanični jezik bio jedan oblik turskog, iako je
„osmanski dijalekat“, da se poslužimo termi- nologijom
Žana Denija, pun elemenata arapskog i persijskog je- zika.
Visoki službenici u vojsci i u administraciji, među- tim,
zaista su bili različitog porekla. Sultani nisu uopšte
razmišljali o nekakvoj čistoći rase, pa su ostavljali potom-
stvo sa konkubinama različitog porekla. Takav mentalitet,
tuđ
svakom modernom shvatašu rase i nacije, padao je u oči savre-
menicima ca Gijom Postel u jednom delu iz 1560. godine piše:
„Turci, više od svih naroda u svetu mrze svoje ime, pa ga ni
vladari ni privatna lica ne koriste u zvaničnim dokumentima.
Nema toga ko ne smatra uvredom da ga nazovu Turčinom, tako
da se čini da reč Turčin zvuči kao da se kaže prostak.“
Da bi se stekla jasnija predstava o tome kako je sam
sultan video svoju vladavinu treba se osvrnuti na formulacije
njegove titulature koje su prethodile onima već citiranim. On je
tako bio „sultan svih sultana Istoka i Zapada“, „vladar nad
vladarima“, „onaj koji dodeljuje krune monarsima na Ze- mlji“,
„božja senka na Zemlji“... To je značilo da je pored ra- zličitih
teritorija pod njegovom neposrednom vlašću, on te- žio ka
nadmoći nad svim drugim vladarima, kao i da, po Božjoj volji,
vlada neograničeno. Ovde se ukrštaju dve carske tradicije —
rimska i islamska. U suštini, osvajaše Carigra- da, od vremena
Konstantina nove prestonice Rimskog carstva, stvorilo je od
Mehmeda II legitimnog naslednika rimskih ca- reva i njihovih
težnji ka univerzalnom carstvu. Učeni Vizan- tinci koje su za
sebe pridobili italijanski humanisti iz Osvajačevog okruženja
ohrabrivali su ga u tom pravcu. Tu su koreni ironije, koju je
preko svojih učenih ljudi ili izaslani- ka, Sulejman izražavao u
pogledu habzburških težnji za titu- lama imperatora i cezara. Za
njega, Karlo V bio je samo „kralj Španije“, a njegov brat
Ferdinand „kralj Beča“ ili „Čeha“.
Posle zauzimanja Carigrada, osvajački uspesi Seli- ma I
na istoku, koje je dovršio Sulejman, označili su preokret u
razvoju Carstva: Osmanlije, koji su se uspinjali na obodu
klasičnog muslimanskog sveta, zauzeli su nekadašnje zemlje
islama, te su uspostavili svoju dominaciju nad svim 191musliman-
skim vladarima onog vremena. Pobedivši mamelučke sultane,
Selim je preuzeo njihovu ulogu i dostojanstvo „slugu dva sveti-
lišta“, što ga je načinilo zaštitnikom godišnjeg hodočašća
hadžiluka, kao i puteva koji tamo vode. Vlast nad svetim mesti-
ma i Hedžazom koja proizlazi iz te funkcije, potvrđena je time
što su se stanovništvo 1Dede i šerif Meke predali Osman- lijama,
ugroženi portugalskim napredovanjem na Crvenom mo- ru.
Stalne pretenzije prvih Osmanlija kao i većine njihovih srodnika,
na titulu halifa, do tada bez naročitog značaja, sada
! su dobile novi smisao. Oni su pod svojim žezlom ujedinili sve
svete islamske gradove: Meku, Medinu i Jerusalim, kojima je
Sulejman pridodao Bagdad i svetilipgga u Kerbeli i Nadža-
fu; u palatu u Carigradu donete su Prorokove mošti iz Kai- ra;
u Svetom ratu protiv nevernika postigli su izuzetne uspe- ~
he: sve se to smatralo Božjom naklonošću prema toj
dinastiji ’ i opravdavašem nastojanja obnove halifata.
Sulejmanu, stoga, nije bilo neophodno da se vezuje
za Proroka krvnim vezama. On nije težio ni da se ta prava
na Selima i šegove potomke prenose od posledšeg
abasidskog ha- life u Kairu, već je takva tradicija
uspostavljena kasnije, ka- da su Osmanlije u XVIII veku težili
da odbrane svoj legiti- mitet u odnosu na Vahabite, ili da se
suprotstave napadu hrišćanske Evrope, i da u punoj meri
postanu nesporni na- slednici „zapovednika vernika“, da bi
se uverili u osnova- nost reči koje mu je uputio šerif Meke:
„Vi ste nadmoćni u odnosu na nas i na sve sultane islama,
zato što ste osvojili zemlje koje su pripadale Evropljanima i
šima sličnima“. Nzegovo carstvo se u potpunosti
identifikovalo sa islam- skim, i kao takvo bilo je
predodređeno da se prostire čitavim svetom, u meri u kojoj
se „zemlja rata“ smašivala u korist „ze- mlje islama“.
Sulejman je bio padišah islama, a šegove su trupe bile
„trupe islama posvećene pobedi“. To naravno nije značilo
da su svi podanici postali muslimani niti da su to morali
postati: Hrišćani i Jevreji ostali su brojni u čita- vom
njegovom carstvu i predstavljali su više od 80% stanov-
ništva Rumelije. Nzihov status garantovan je kanonskim
pra- vom, šerijatom, koji je zimijama priznavao mesto u
državi i pravo na slobodu veroispovesti, ali ih je držao u
podređenom položaju u odnosu na prave vernike i
obavezivao ih je na pla- ćaše glavarine koja se nazivala
džizja ili harač i koja je bila znak šihovog pokoravaša
muslimanskoj dominaciji.
192Pored te dve carske tradicije, rimske i muslimanske,
 u osnovi osmanske politike postojala je i treća koncepcija
či- ji su nosioci bili narodi stepe od kojih su potekli Ertogrul i
šegovi, oguski preci dinastije. Za taj pravac se vezuje prin-
cip plemenskog porekla, prema kojem je među svim
mogućim te- meljima legitimiteta jednog suverena, ono što
ga je zaista či- nilo suverenom bila pripadnost „svetom
plemenu“. Tako je na
primer u Mongolskom carstvu, pod naslednim vladarima, legi-
timitet bio vezan isključivo za različite grane potomaka Džingis-
hana. Na taj je način, postojanje Carstva nerazdvojivo od
postojaša dinastije. To osnovno pravilo određivalo je pri- rodu,
ali i nesigurnost u osmanskom sistemu nasleđivanja.

Problem nasleđivanja
U načelu, legitimnim pretendentima na presto sma- trali
su se svi muški potomci, ali je, na osnovu principa plemenskog
starešinstva, najstariji član vladajuće loze bio pozvan da nasledi
presto. Osman je, međutim, jednim prekret- nim činom prekinuo
sa tom tradicijom, ubivši svog ujaka Dindara da bi obezbedio da
presto nasledi šegov otac. Kao posledica tog čina, tokom čitavog
perioda osmanskog uspona, rivalstvo je bilo ograničeno na
sinove vladara. Pri svemu to- me, čišenica da to nije bilo
regulisano nijednim striktnim propisom, te da nasledni princip u
pravom smislu nije ni po- stojao, predstavljala je, kako su to
pokazale brojne epizode to- kom XV veka, stvarni uzrok sukoba i
čak raspadaša Carstva. U takvim uslovima, prinčevi koji su
stupali na presto usvoji- li su praksu eliminacije davlješem, sve
svoje braće. Iz pre- dostrožnosti, Mehmed II je sačinio pravilo,
čuveni „zakon o bratoubistvu“, donet „za dobrobit Države“, uz
odobreše „ve- ćine uleme“. Tom drastičnom merom koja je
umnogome doprine- la stvarašu negativne predstave o
osmanskom režimu kod za- padnih posmatrača, vladar je na
efikasan način obezbeđivao stabilnost svoje vlasti, kao i pravo
svog potomstva. Možda je bio vođen idejom, koja predstavlja još
jednu staru tursku kon- cepciju, po kojoj šegovo nasleđivaše
prestola predstavlja Božji izbor, tako da on samo treba da
prihvati ono što iz toga proizlazi.
Jedini preživeli sin Selima I, Sulejman, nije morao da po
stupašu na presto izvrši grozan čin. Kasnije se ipak pokazao
veran logici koja je iz toga proistekla: izveštaji go- vore da je
nakon zauzimaša Rodosa, ubio sinove i unuke svoga strica
Džema, koji su našli utočište kod vitezova reda svetog Jovana.
Pored toga što je ubio svoja dva sina, Mustafu i Ba- jazita,
193 koji su
se suprotstavili šegovom autoritetu, on se okomio i na njihove
potomke, s cil»em da u potpunosti preseče ta dva ogranka
mogućih pretendenata na presto.
U praksi, kada je postojala konkurencija između više
prinčeva (šehzade), Božji sud, koji je određivao ishod, bio je
pripremljen delima njihovih očeva, samih zainteresovanih stra-
na, kao i raznih sila od kojih su tražili podršku. Barem do kraja
XVI veka, šehzade su imali značajnu ulogu u javnom živo- tu i
odgovarajuće izvore prihoda. Sinovi i unuci sultana bili su
namesnici sandžaka u Maloj Aziji, gde su se upućivali u po- slove
i upravu, pod vođstvom učitelja, lale. Oni su imali mali dvor i
trupe. Ako bi došli na presto, tako stvoreno okruženje uzdizalo
se do najviših mesta u Carstvu. Obično su spomeni- cima
ukrašavali prestonicu svoje oblasti, naročito džamijama
podignutim u čast princeze koja ih je donela na svet. Tako je
Sulejman, za vreme vladavine svog dede, popggo je tri godine
bio namesnik Kafe na Krimu, po dolasku svog oca na presto
prešao u Manisu, gde je ostao do smrti ovog potonjeg.
Geografska uda- ljenost od Istanbula provincija u kojima su
vladali, bila je faktor od prvorazrednog značaja za pretendente,
jer je po smrti oca presto zauzimao onaj koji prvi stigne u
prestonicu. Dakle, miljenik je bio onaj koji je bio smešten
najbliže.
Koliko god da je to bio pedagoški koristan potez,
provincijska su namesništva predstavljala pravu opasnost za
aktuelnog vladara, u onoj meri u kojoj je to pružalo mogućno- sti
ambicioznim i nestrpljivim prinčevima da se pobune pro- tiv
svog oca i da ubrzaju smenu na prestolu koja se preduto če-
kala, naročito ako bi zadobili podršku janičara. Kraj vladavine
Bajazita II ilustruje tu opasnost, kao i intrige koje je Sulejman
pripisao dvojici svojih sinova. Naslednici ovog potonjeg
postepeno su odustajali od te prakse: Selim II i Mu- rat III
poveravali su namesništva samo svojim najstarijim si- novima, a
od vremena vladavine Mehmeda III (1595—1603), svi prinčevi su
zatvarani u tajne odaje u carskoj palati, na mesto koje se vrlo
slikovito nazivalo kavez. Oni su tamo čuvani pod jakom stražom,
isključivo u društvu konkubina koje više nisu mogle da rađaju,
čekajući, odvojeni od ostatka sveta, even- tualno stupanje na
presto.
Istovremeno, postepeno se odustajalo od prakse bra-
toubistva. Takav se razvoj događaja, najverovatnije, podudario
sa promenom u mentalitetu. Nije li jedan hroničar napisao,
nakon što je Mehmed III naredio ubistvo devetnaestorice svo- je
braće, da 194su „anđeli na nebu čuli uzdahe i plač stanovnika
Istanbula“ ? U svakom slučaju, to je imalo određene posledice.
Mehmed III je nakon smrti ostavio za sobom samo dva malolet-
na sina, pa se po stupanju prvog na presto smatralo pametnijim
da se drugi ostavi u životu, da se ne bi dovodio u pitanje op-
stanak dinastije. Ipak, ubistava u kavezu bilo je tokom čita- vog
HUP veka, a opasnost koja se nadvijala nad životom prin- čeva
nije doprinosila njihovoj psihološkoj ravnoteži, već ugroženoj
osamljeničkim životom koji su vodili.
Neprimenjivanje, iako postepeno, zakona o bratoubi-
stvu omogućilo je da se u osmanskoj dinastiji ponovo počne sa
primenom principa starešinstva koji je napušten nakon Osmana.
Pitanje se postavilo nakon smrti Ahmeda I 1617. go- dine:
pripadnici uleme su želeli da, umesto njegovog sina, koji je imao
samo trinaest godina, na presto dođe njegov stric, Mustafa, koji
je, kako se vidi, ostao u životu. Takav način sukcesije od tog
vremena bio je uobičajen, iako nije po- stao pravilo.
U suštini, pre kao i posle institucije kaveza, izbor sultana
između mogućih pretendenata zavisio je najpre od jav- nih ili
tajnih uticajnih grupa. Podrška trupa — naročito ja- ničara — bila
je odlučujuća, ali i oni su mogli da podlegnu uticaju određenih
grupa iz palate ili iz redova uleme. U tom smislu, intrige koje je
plela Hurem sultanija — na zapadu po- znata kao Rokselana,
Sulejmanova obožavana supruga — da bi favorizovala svoje
sinove na račun Mustafe, koga je rodila druga žena, prethodile
su kasnijoj moći harema i neiskorenji- vim rivalstvima kojih je on
bio poprište.

Sultan, glavni stožer Carstva

Jedno od prvih dela novog sultana po stupanju na pre-
sto bilo je davanje bakšiša, ili poklona za srećno stupanje na
presto, janičarima, čime se priznavao šihov značaj u pro- cesu
nasleđivaša prestola. Nakon Sulejmanove smrti, njegov
nastavljač i poslednji preživeli naslednik, Selim II, poku- šao je
da ne ispuni tu obavezu, ali pred opasnošću pobune, na
G
kraju je odredio da se svakom janičaru dodeli 2.000, a
svakom konjaniku Porte 1.000 akči.
Po islamskoj tradiciji, zvanično potvrđivaše novog
vladara bilo je obeležavano ceremonijom zvanom Veu'a,
koja je predstavljala zakletvu na vernost visokih
dostojanstvenika Carstva, glavnih pripadnika uleme i
195
komandanata vojske. Ta- kođe, da bi se prikazao
 stanovništvu prestonice, prvih dana svoje vladavine sultan
je uz veliku pompu odlazio u džamiju svete Sofije, gde je
učestvovao u molitvi petkom. Jedan drugi običaj, hodočašće
na grob Ejupa, Prorokovog saborca koji je sahranjen u
Carigradu, na obodu Zlatnog roga, uvodio ga je u red
osmanskih vladara: novi sultan opasavan je Osmanovom
sa- bljom, a na povratku bi posetio grobove svojih predaka.
Jedan broj zvaničnih dokumenata potvrđivao je
njegovo preuzimanje vlasti: on je menjao, ili preusmeravao
vladu. Svim džamijama u Carstvu izdavala se naredba da
pominju nje- govo ime u propovedi petkom. Promena na
prestolu se oglaša- vala, uz sve potrebno isticanje, pismima
upućenim namesnici- ma i kadijama u Carstvu, koji su
odgovarali poklonima, a obaveštavali su se i strani vladari.
Ako ne bi primili vest na odgovarajući način, smatralo se da
su krivi i da pružaju povod za rat. Kralj Ugarske je, zarobivši
čauša koji je došao sa vešću o Sulejmanovom stupanju na
presto, obezbedio novom sultanu izgovor da krene u
pohode na Beograd i na Mohač, ko- jima je bacio Ugarsku
na kolena.
Po svom stupanju na presto, prema islamskoj
tradici- ji, padišah nije bio obavezan da prihvati akte koje su
izdali njegovi prethodnici, već je morao da potvrdi svaki
pojedinač- no, da bi oni imali pravnu vrednost. Takođe, on
je naređivao da se sprovede veliki popis stanovništva
Carstva, kojim su, kao što ćemo videti, beleženi status i
obaveze svakog poda- nika, a koji je nosio sultanov znak.
Novoproglašeni sultan bio je izvor svakog autoriteta i
legitimiteta. On će ubuduće, barem naizgled, predstavljati
apsolutnu vlast, čija je koncep- cija zasnovana na lepezi
nasleđenih političkih teorija, i ko- jima je objedinjena
arapska titula sultana, persijska titula šaha i tursko-
mongolska titula hana, koje je nosio istovreme- no. U njemu
je, kako se to kaže, bila objedinjena izvršna, za- konodavna
i pravna vlast.
Sultan je ispoljavao svoj autoritet u svim domenima
izdavanjem fermana pisanih u prvom licu, potvrđenih njego- vim
monogramom. Taj karakterističan ukras koji se nazivao tugra
sadržao je njegovo ime uz patronim i epitet „uvek po-
bedonosni“. Fermani su uzvišeni, sveti (kptaupp, §ep/) i „traže
poslušnost čitavog sveta“ (staptŠa'). Sultan je izdavao akta
(berate) o postavljenju na sve položaje, u kojima se određuje
funkcija i nadoknada. On je bio vrhovni koman- dant vojske, koji
je noseći Prorokovu
196
zastavu lično predvo- dio ratni pohod, ili je
komandovanje vojskom poveravao svojim vezirima. Sulejman je
predvodio dvanaest pohoda tokom prve trideset četiri godine
svoje vladavine, a zatim je nakon deset godina pauze, preminuo
u pokušaju trinaestog. Sultan je sklapao mirovne dogovore, ili,
tačnije, pošto to nisu bili bilateralni sporazumi, preuzimao je
inicijativu i kao dokaz svoje dobre volje izdavao je dokument o
„zalagašu za mir“ ('a/gs1pate) u korist nekog inostranog
vladara.
U pitanjima koja su bila blisko vezana za religiju i za
pravo, sultan je imao realnu, ali ograničenu vlast: on je imao
verski karakter, i kao halifa bio je „imam svog vreme- na“, kako
je to opisao veliki vezir Autfi-paša. Nzegova vlast bila je Božja
volja: on je bio „Božja senka na zemlji“, a njegovi fermani i tugre
smatrali su se svetim. Prorokove relikvije osveštalave su
njegovu palatu, kao što je hodočašće na Ejupov grob imalo
značaj neke vrste miropomazanja. Sve je bilo usmereno ka tome
da se kod podanika stvori predstava o verskoj suštini sultana.
Takvo je bilo čudesno Sulejmanovo otkriće ostataka svetog
učitelja Abu Hanife, za vreme njego- vog boravka u Bagdadu.
Jedan drugi potez, o kome izveštava Buzbek, opisuje njegov
verski uticaj: kada je trebalo ubediti vojnike da je dozvoljeno da
prekinu ramazanski post tokom ratnog pohoda, „ukoliko bi oni
oklevali da se tome potčine“ — pisao je Ferdinandov ambasador
— „sultan bi javno uzimao hranu u podne na očigled cele vojske,
da bi ih svojim prime- rom ohrabrio da učine isto“.
S druge strane padišah nije imao nikakvu moć po
šerijatskim pitanjima: on nije mogao da ih razrađuje, niti da ih
prilagođava. Nije mu bilo dozvoljeno ni da ih tumači, jer je to bilo
isključivo pravo verskih pravnika (muftija) koje je on postavljao i
opozivao, ali kojima nije mogao da se meša u odluke.
Zauzvrat, najliberalniji pravci islamske pravničke tradicije,
u prvom redu hanefiti, davali su sultanu pravo na inicijativu ( bgj),
što mu je omogućavalo da proglasi sekularni zakon, kanun. To
pravo bilo je ograničeno na pitanja iz domena javnog,
državotvornog, administrativnog, finansijskog i kri- vičnog
prava, ne zamenjujući šerijat, ali dopunjujući određene praznine,
koje nisu bile suprotne odredbama šerijatskog prava. Osmanlije
su zbog konkretnih potreba tokom stvaraša države, ali
verovatno isto tako i usled uticaja tursko-mongolske tra- dicije
koju su nasledili, veoma razvile to pravo sultana. Takvo
donošeše brojnih zakona izlazilo je čak iz pravnih okvira
proglašavanjem, na primer, agrarnih zakona potpuno stranih
šerijatu. Sultani poput Mehmeda II i Sulejmana Zakonodavca na
taj su način razvili intenzivnu zakonodavnu aktivnost. 197
 S druge strane, osmanski sultan imao je prava i oba-
veze vrhovnog sudije u Carstvu. Konkretno, svaki od šegovih
podanika mogao je od šega da traži mišlješe u lokalnom spo- ru
ili da se požali na svaku nepravdu koju su počinili šego- vi
potčišeni, tako što bi podneli žalbu šegovom veću, ili što bi mu
se direktno obratili na putu koji ga je vodio u dža- miju svete
Sofije.

Pitanje despotizma
Takav opis teoretskih moći sultana svakako nije mo- gao
da zadovolji brojne zapadne posmatrače koji su nastojali da
definišu osmanski režim, tokom čitave šegove istorije. U suštini,
takav opis ne pravi veliku razliku u odnosu na lik tadašnjeg
zapadnog vladara, kao što je na primer bio kralj Francuske. Do
sada smo zanemarili dve karakteristike koje predstavljaju
razliku između evropskog vladara koji vlada ap- solutistički i
„Velikog Gospodara“: odsustvo svakog ograni- češa moći ovog
potošeg i postojaše političkog sistema u ko- me su podanici bili
robovi vladara, gospodara šihovog života i šihovih dobara.
Teorija o „osmanskom despotizmu“ vezana je za Monte-
skjeova razmišljaša u delu O duhu zakona (1748), koje je utica-
lo na brojne potonje pisce. Iako tada termin još uvek nije bio u
upotrebi, osnovne postavke despotizma definisane su još u XVI
veku. Pomenimo u tom kontekstu slavno Makijavelijevo delo
Vladaladž, koje se pojavilo 1513. godine, ili kšižicu objavljenu
1576. godine pod naslovom Francuska-Turska, u kojoj su kralje-
vi Šarl IX i Anri III optuženi da pokušavaju da vladaju poput
sultana, po savetima nekog dvoranina koji se vratio iz Turske.
Današši istoričar ne može u potpunosti da potvrdi te inter-
pretacije osmanskog režima, čak i ako razume kako su neki
doga- đaji mogli da se odigraju. Za uzvrat, on prihvata
zasnovanost kritika najboljih poznavalaca orijentalnih prilika,
poput En- gleza Portera ili Francuza Pejsonela, Rufena i Anketil-
Di- perona, upućivanih od XVIII veka teoriji despotizma.
Nije tačna tvrdša da je osmanski sultan vladao po
sopstvenom nahođešu, da je bio „iznad zakona“, kako je tvrdio
ambasador Žan de la E (1669), jer ni osmanski sultan, kao ni
drugi muslimanski vladari, nije mogao da deluje u suprotnosti sa
nepovredivim pravilima šerijata koja su regulisala šegov javni i
privatni život. Postavljeno na širi plan, moralo se voditi računa o
jednoj vrsti carske ideologije, čiji je islamski izvor predstavljao
samo jednu od komponenti, i koja je za vlada- ra predstavljala
idealan model
198 kojem je morao da se povinuje. Naročito je
Sulejman težio da ostvari idealnu inkarnaciju te ideologije, koja
mu je nalagala da pravedno vlada svojim musli- manskim i
neverničkim podanicima koje mu je Bog poverio, da ih zaštiti od
zlodela svojih službenika i da svoj autoritet stavi u službu šihove
dobrobiti. Ta moralna obaveza odgova- rala je dobro shvaćenom
interesu vladara, jer je svetski pore- dak jedan krug, a
prosperitet raje je preduslov moći Carstva. Putem velikog broja
ukaza, uobičajene formulacije su jasno od- ražavale šegove
principe. Da bi sprečio zloupotrebe, on je izdavao „ukaze o
sprovođešu pravde“ ('as1a1e1pate), u potaji je slao službenike u
inspekciju u provincije, a i sam ih je inkog- nito obilazio,
preobučen u spahiju. Kasnije, kako su se nepra- vilnosti
uvećavale, šegovi bledi nastavljači ipak su ostali verni takvoj
praksi i idealu koji ih je inspirisao.
U istom smislu, vladar je morao da vlada ispoljavaju- ći
velikodušnost i pokazujući dobru volju prema svojim poda-
nicima, službenicima i saveznicima, preko značajnih verskih

zadužbina (vakufa), kao i davašem milostinje, koja se

veli- kodušno delila siromašnima, prema verskim
propisima, ali i po osnovnom principu liberalizma.
Takođe, strani izasla- nici koji bi bili primljeni u carskoj
palati, dobijali su obrok i poklone. Na kraju, onome ko bi
učinio bilo kakvu uslugu suverenu, uzvraćano je
poklonima u novcu, odeći, sku- pocenim tkaninama i
krznu. Na carsku milost mogao je da ra- čuna i zarobljenik
koji se vratio iz sužašstva u inostran- stvu, kao i sluga koji
je izgubio nekoga od svojih bližnjih.
Iako je tačno da sultan nije bio obavezan da
prihvati zakone svojih prethodnika, nesumšivo je da je u
svim pitašima bio zadržan zŠš dio, ustanovljena praksa,
„besmrtni“ običaji, uključujući i one koji su prethodili
osmanskoj vlasti. Sve to se nametalo sultanu, i on je
mogao jedino da nešto raščlani ili prilagodi. Sultan je, u
suštini, imao ograničen prostor delo- vaša, usled uticaja i
pritisaka koje je ispoljavalo šegovo okru- žeše, slabije ili
jače u zavisnosti od snage ličnosti samog sultana, kao i
materijalnih teškoća koje su praktično ograniča- vale
ispušeše šegovih ciljeva. On je bio vezan spregom normi i
tradicija, koje su određivale šegovo ponašaše i
uslovljavale šegove i najsitnije poteze i reči199u različitim
 situacijama. Ako bi se suviše udaljio sa utabane staze,
rizikovao je da sta- vi u pogon mehanizam pobune:
stanovništvo provincija imalo je u tom smislu ograničena
sredstva, iako su posledice mogle da budu otpor plaćašu
poreza, bekstvo seljaka koji su napunggali zemljišna
dobra i stvaraše lokalnih žarišta nepokornosti i
nestabilnosti. Ali stanovništvo Istanbula, naročito kada je
imalo jednake ciljeve sa janičarima i ulemom izazvalo je
neko- liko puta svrgnuće i smrt sultana, koji se otuđio od
tih snaga. Većina tih slučajeva se tragično završila.
Oni koji govore o tiraniji, ili kasnije o despotizmu
osmanskih sultana, imaju u vidu ne samo šihovu
ograničenu moć, već pre svega posebnu društveno-
političku strukturu, u kojoj su ljudi na vlasti u potpunosti u
rukama gospodara, i pot- puno onemogućeni da stvore
protivtežu njegovoj svemoći. Ma- kijaveli je pisao:
„Čitavim carstvom Velikog Turčina vlada samo jedan
čovek; drugi su šegove sluge [...]. Francuski kralj,
nasuprot tome, vlada među velikim brojem visokih
plemića ko- ji imaju staro poreklo, i koji su priznati i
prihvaćeni od svo-
jih podanika. Svaki od ših ima svoje nasledne privilegije, ko- je
kralj ne može da opozove a da ne stvori krizu...“
Firentinac govori o prodirašu carskih robova u
mehanizme države, što je za jednog Evropljanina u to vreme
bilo zaprepašćujuće. Već su abasidske halife i njihovi prvi
naslednici bili okruženi vojskom robova, miji su određeni
pripadnici mogli da se uzdignu na značajne položaje. Sistem je
dostigao vrhunac u mamelučkom režimu u Egiptu i Siriji, gde je
sam sultan, kao i čitav vladajući sloj poreklom bio od uvezenih
robova. Taj proces je kod Osmanlija doživeo poseban razvoj,
jer su i veliki deo vojske, najbliži monarhu, kao i še- govi glavni
službenici u prestonici i provinciji, bili re- grutovani iz redova
robova (ki1). Jedna druga osmanska poseb- nost proističe iz
porekla onih robova od kojih su jedni bili klasični zarobljenici sa
bojnog pol»a, dodeljivani sultanu kao peti deo ratnog plena
(pendžik), ili kupljeni na trgovima, a jedan maši deo prikupljan
je „odabirom“ (devširme), što je predstavljalo jedan od
kamena temeljaca Osmanskog carstva.
Tim činom, sultan je pretvarao u robove mladiće
(između sedam i dvadeset godina) koje bi šegovi izaslanici
odabrali među hrišćanskim podanicima. U početku se to odi-
gravalo samo na teritoriji Rumelije, ali je od polovine XV veka
200
bila zahvaćena i Anadolija. Gradsko stanovništvo je bilo izuzeto
(što objaššava odsustvo Jevreja), kao i muslimani, izuzev
preobraćenika iz Bosne i Hercegovine. U XVI veku prikupljaše
ovog danka se obavljalo svake treće ili sedme go- dine, prema
potrebi, i tada bi bilo skupljeno od hiljadu do tri hiljade dece.
Veoma surov prema porodici, ovaj danak je u na- rodnoj
tradiciji ostao kao simbol neumoljivosti osmanskog jar- ma.
Stefan Gerlah je 1577. godine pisao da hrišćani „žene svoje
osmogodišše ili devetogodišše sinove, samo da bi ih zaštitili od
danka, jer ožešeni muškarci nisu uzimani“. Ali, neka druga
svedočanstva otkrivaju izvesno dvojstvo ove pojave: odabir je
jednoj siromašnoj i brojnoj porodici obezbe- đivao određeni
društveni uspon, a možda čak i sjajnu sudbinu. Ima izveštaja
da su muslimani mešali svoju decu za hrišćan- sku da iskoriste
takav iznenadni dobitak, te je mletački amba- sador pisao
1594. godine: „Izvorni Turci neprestano izraža- vaju svoje
nezadovoljstvo poveravašem vlasti renegatima“.
Mladi hrišćani, gtokupljeni „odabirom“ odvođeni su u
Istanbul ili Bursu gde su silom prevođeni u islam (što
predstavlja kršenje odredbi šerijata). Prilikom prvog odabi- ra,
oni koji bi manje obećavali pohađali bi višegodišnji kurs koji je
vodio u janičarski korpus, tj. sultanovu pešadiju. Naj- pre
smešteni kod seljaka ili vojnika u Anadoliji, ali od po- lovine XV
veka i u Rumeliji, radili su kao robovi, dok su učili turski i, kako
je pisao savremenik, Spandunjino: „veru, zakone i običaje
Turaka“. Mladi muslimani iz Bosne i Her- cegovine bili su
oslobođeni „pripravničkog staža“. Kad bi postali „veliki i
snažni“, da se opet poslužimo Spandunji- novim rečima, ti
potencijalni janičari bili su slati u razli- čite delove korpusa
„dečaka stranaca“ (adžemi-oglana). Oni bi očvrsnuli radeći
fizičke poslove, kao što je bio prevoz mate- rijala namenjenog
za palatu, za proizvodnju u carstvu, ili za velika gradilišta. Neki
su bili raspoređeni u vrtove palate. Najveći broj je služio u
Istanbulu, drugi u Jedrenu, Galipo- lju ili u tvrđavama u
provinciji. Godine 1503. bilo ih je 1.789 u Istanbulu i 284 u
Galipolju; godine 1527. u Istanbulu ih je bilo 3.553. Računa se
da ih je 1547. godine bilo 5.840, a dva- deset godina kasnije
7.745. Na kraju, vojnički su obučavani među janičarima, da bi u
potpunosti postali deo korpusa.
Sjajnija i još više paradoksalna bila je sudbina mla- dih
hrišćanskih robova koji su po svom dolasku u prestonici
odabrani kao fizičko i intelektualno najobdareniji. Oni su ulazili
u sastav „dečaka unutrašnjih odaja“ (ičoGlani ili §11tap-j
ep<1egaš): tokom niza godina oni su, zahvaljujući najbo- ljim
učiteljima, sticali izuzetno obrazovanje, koje je 201obuhvata- lo
sportske, vojne, intelektualne i umetničke discipline. Te- žilo se
da se od njih stvore kompletne ličnosti, vodeći računa o
posebnim sklonostima svakog pojedinca, ali oni su bili ne samo
osposobljeni da obavljaju sve državne zadatke, već i
vaspitavani u duhu potpune potčinjenosti i odanosti vladaru.
Sticali su obrazovanje u palati u Jedrenu i u više carskih palata
u Istanbulu: palati Ibrahim-paše, na Galati, i tokom određenog
perioda u palati Iskender čelebije u Bakirkeju.
Najbolji među njima završavali su svoje obrazovanje u
palati samog sultana, „Novoj palati“ u Istanbulu, gde su bili
kao paževi u ličnoj službi gospodara. Oštra selekcija vršena
Je na svim nivoima, a ona Je zavisila od značaJa položaJa dode-
ljenog svakom od njih tokom obuke. Najviši položaji bili su
dodeljivani onima koji su najduže služili kao paževi vladara i
koji su dostigli položaj slugu u njegovim odajama (has oda), jer
je ta posledša faza bila rezervisana za elitu. Tako su, pre- ma
zaslugama, ičoglani bili dodeljivani različitim službama, više ili
maše prestižnim, u košici ili na Porti, gde su gra- dili karijeru
na položajima u Palati, u centralnoj admini- straciji ili u
provincijskim upravama. Slučaj Ibrahim-paše, Sulejmanovog
miljenika, koji je iz redova najviše službe među paževima,
službe „starešine ličnih odaja“ (hasodabaša) po- stao veliki
vezir, predstavlja neuobičajeno unapređeše; uspon je
uglavnom tekao postepeno, uključujući bavlješe različitim
civilnim i vojnim službama u prestonici i u provinciji.
Praksa devširme počela je postepeno da se napušta
tokom XVII veka (posledši poznati pomen je iz 1705. godine).
U XVI veku, na taj je način dobijena trećina robova koja je
ulazila u kul sistem. Zahvaljujući strogoj selekciji koja je na-
metana, ti mladići su dostizali najviše položaje. Sve u sve- mu,
na različite načine prikupljeni, robovi hrišćanskog po- rekla
činili su jezgro osmanske vojske, visokog komandnog kadra i
kadrova režima. Kada bi započeli uspon u karijeri, ti podanici
su postajali muslimani, te su u pravnom smislu prestajali da
budu robovi; nisu mogli da budu ponovo prodati, niti da služe
na drugim funkcijama, sem državnih.
Sistem se odlikovao izuzetnim etničkim šarenilom
vladajuće klase u Carstvu. Među četrdeset sedam velikih ve-
zira koji su se smenjivali između 1453. i 1623. godine, samo
petorica bili su turskog porekla. Među ostalima bilo je jeda-
naest Albanaca, šest Grka, jedan Čerkez, jedan Jermenin, je-
dan Gruzijac i jedan Italijan, dok ih je deset bilo nepoznatog
porekla. Čišenica je isto tako da je sve obrazovanje oglana išlo
202 potpunog odvajaša od etničkih i kulturnih ko- rena,
u pravcu
da bi bili oblikovani po istom modelu. U kojoj meri je to zaista
bilo moguće? Pitaše se postavlja kada se zna, na primer, da je
jedna od najznamenitijih ličnosti koja je potekla devširmom,
veliki arhitekta Sinan, intervenisao kod Seli- ma II da članove
svoje porodice, Grke iz oblasti Kajserija, spase od deportacije
na Kipar, nakon osvajaša tog ostrva. S druge strane, Sinan je
za radnike na svojim gradilištima do- vodio svoje zemljake.
Isto tako, veliki vezir Mehmed-paša Sokolović, i sam sultanov
kul, Srbin iz Bosne, pokazao se odan svojim korenima kada je
podizao verske zadužbine u rod- noj zemlji ili kad je omogućio
obnavljanje srpske patrijaršije u Peći 1557. godine.
Najnovija istorijska istraživanja pokazuju da je od XVI
veka smašena uloga robova na visokim funkcijama Car- stva.
Prnmećuje se da mnoga mesta počinju da zauzimaju potom- ci
robova, koji sami više nisu imali taj status, ili potomci starih
aristokratskih porodica, čija se premoć izgubila u okviru
osmanskog režima, bilo da su poreklom bili iz Vizan- tije,
sredšovekovnih balkanskih država, turkmenskih kneže- vina
Anadolije ili krajišta sa početaka Carstva. Niko od ših nije
stupio na neku dužnost drugačije nego voljom vlada- ra, te se
mogu smatrati pripadnicima zajednice robova (kul) sultana, u
koju su ulazili bez razlike robovi u pravom smislu tog pojma,
kao i sluge u širem smislu.
Upotreba robova, sa ograničešima na koje smo ukaza-
li, nikada nije prodrla u sve vojne i državne funkcije askera u
celini. Istovremeno, više sektora bilo je rezervisano za
muslimanske elemente, slobodne po rođešu. Takav je bio slu-
čaj sa provincijskom spahijskom košicom, čiji je samo visoki
komandni kadar poticao iz redova robova (kul); sa jednim ve-
likim delom birokratije koji se razvio pod vlašću Sulejmana; i,
na kraju, sa svim pripadnicima uleme, iz čijih su redova dolazili
propovednici, pravnici, profesori, sudije i upra- vitelji Carstva.
Svi ti državni službenici mogli su se ta- kođe povremeno
nazvati robovima (kul), ali taj pojam gubi svoj tehnički smisao i
dobija šire značeše, koje se odnosi na sve koji primaju novčanu
nadoknadu od sultana. Termin je ostao počasni, jer služba koju
podrazumeva praćena je s druge strane uživašem dela
vrhovne vlasti. Kako je zapazio Gijom Postel: „koga god Turčin
plaća novcem, on se smatra plemi- ćem kakav je i sam Veliki
Turčin“.
Zbog bliskih veza sa vlašću, sultanove su sluge uži-
vale položaj koji je poticao iz običajnog prava, te su bili li- šeni
nekih garancija koje su priznavane raji. Pošto su oni za sebe
203
lično, za svoja dobra i svoje baštine uživali zaštitu šeriJata,
sultan Je imao puno pravo na život i očevinu svih koji su ga
služili. Zapadni posmatrači su pogrešno to pravo proširivali na
sve šegove podanike. Takva vlast, na kojoj se u izvesnom
smislu izgradio sistem ropstva, Jbila je opravdana iz državnih
razloga, kao i zbog sumnje u proneveru. Sultan nije često
primenjivao udare: većina njegovih činovnika umirala je
prirodnom smrću, a svoje naslednike su ostavljali u skladu sa
šerijatskim zakonima. Egzekucijama se pribegavalo samo u
naj- ozbiljnijim situacijama, dok su najčešće kazne bile
svrgnuće i progon. Kada je reč o konfiskaciji, ona se smatrala
zloupotre- bom i povredom odredbi šerijata, i primenjivala se
uglavnom na finansijske službenike, čiji je imetak smatran
preteranim.
Neophodno je sa rezervom prići slici osmanskog
despotizma kakvu su uz žestoku osudu prikazivali zapadni
savremenici: sultan nije bio nedodirljiv niti je šegova moć bila
neograničena kako je to njima delovalo, raja nije bila li- šena
svake pravne pomoći kako su oni smatrali, a broj robova na
visokim položajima nije bio toliko opšta pojava, niti je imao
takve posledice, kakve su im pripisivane.
Bilo je i mišlješa koja su, opet, skrivala negativne
aspekte robovskog sistema i veličala ga zato što ne favorizu- je
poreklo, već uzima u obzir samo lične zasluge: „Onaj među
Turcima koji je na najvišem položaju posle Velikog Gospoda- ra
ne zna ni ko je, ni ko su mu otac i majka“, pisao je Buzbek, koji
je odobravao to što je sin ribara, seljaka ili čobanina mogao da
postane veliki vezir samo na osnovu svojih sposobno- sti:
„Takođe“, nastavlja on, „svaki čovek je nagrađen prema
svojim zaslugama, a zvaša se dodeljuju sposobnima“.
Nesumši- vo je da je takva postavka bila u suprotnosti sa
osmanskom stvarnošću, ali odlika meritokratije nije bila strana
eposi Sulejmana Veličanstvenog.

Palata, centar moći

Ma gde se nalazio, sultan je bio stožer političke i
društvene moći, centar dvora, kao i vlade i centralne admi-
nistracije, gde god se ona nalazila, a najčešće je to bilo u pa-
lati u prestonici. Ali, gde god išao, u ratne pohode ili u lov,
pratili su ga vodeći zvaničnici Carstva, a uz ših je išao i deo
arhive. U toku tih pohoda, u logorima, izdavane su uredbe, a
ambasadori su primani u audijenciju.
U vreme Mehmeda II, Carigrad je postao rezidencija
vladara204i prestonica Carstva, nakon Burse i Jedrena. Ovaj
poslednji grad ostao je i dalje često zimsko boravište sulta- na.
Buzbek objašnjava redovno Sulejmanovo zimovanje u Jedre- nu
trostrukim razlozima. Grad je pre svega bio bliži ugar- skom
frontu, kada je pripreman pohod u tom pravcu za: naredno
proleće (obično je trebalo pet dana da se prevali udaljenost
između Istanbula i Jedrena), zatim, u toj oblasti bilo je izu-
zetnih lovišta, i na kraju uživao je u klimi koja se smatrala
zdravijom. Prelazak iz jednog grada u druti — skup i složen
poduhvat — zahtevao je preciznu organizaciju, što je davalo
sultanu mogućnost da mu se dive u njegovom punom sjaju.
U Istanbulu, Mehmed II je najpre izgradio jednu pa-
latu, kojoj je ostao naziv Stara palata, na mestu starog trga
Tauri, gde se danas nalazi univerzitet, u delu grada koji se zove
Bajazit. Malo nakon toga, napustio je tu rezidenciju da bi
izgradio Novu palatu na mestu koje se moglo lakše brani- ti, na
mestu antičke vizantijske akropole, na rtu koji domini- ra
Zlatnim rogom, Bosforom i Mramornim morem. Ta Nova Palata
(zagau-G sesNJ), kasnije nazvana, a taj naziv je ostao i do
naših dana, Topkapi saraj (Dvorac topovskih vrata), pru- žala je
utočište osmanskim sultanima do sredine XIX veka (videti plan
na kraju knjige).
Carska rezidenicija, koja je zvanično pominjana kao
„Preuzvišeni prag“, „Prag sreće“, „Kovnica sreće“, „Pre-
bivalište sultana“, ni po čemu nije podsećala na evropske
kraljevske palate, koje je činila ogromna velelepna građevina.
Rezidencija osmanskih sultana predstavljala je svojevrstan
grad u okviru prestonice, okružen visokim zidinama i kula- ma,
a sastojala se od različitih zgrada čiji su broj Mehmed II i
njegovi naslednici povećavali, a koje su se nalazile oko
dvorišta ili usred senovitih vrtova. Više hiljada ljudi sa
najrazličitijim zaduženjima, koji su bili na platnom spisku
Dvora, posvetili su se službi i veličini vladara.
Kako u svakoj muslimanskoj nastanbi postoje „muške
odaje“ (selamluk) — gde se odvija društveni život, otvoren
prema spoljnjem svetu i „ženske odaje“ (harem), mesto gde se
odvijao privatni život i gde je pristup bio strogo ograničen, i
carska palata se sastojala od spoljnjeg dela (birun) i unutra-
šnjeg dela (enderun). Birun je obuhvatao prva dva dvorišta
palate i zgrade koje su ih okruživale: prvo dvoripgge se otva-
ralo Uzvišenim vratima (JZSLJ-G kptaupp), u neposrednoj blizi- ni
Svete Sofije; taj veliki prostor, koji je dopirao gotovo do stare
crkve svete Irine, služio je kao spremište za oružje i topove. Sa
drugim dvorištem bilo je povezano šiljastim lu- kom, koji se
zvao Srednja kapija (og(a karđ ili Vrata pozdrava 205 (dab P5-
za1at), koje je izgradio Sulejman. Na ulazu su se nala- zile dve
odbrambene osmougaone kule koje su bile ranije izgra- đene.
U ovom dvorištu bavilo se raznim profesijama, koje su
obezbeđivale komunikaciju vladara sa spoljnim svetom.
Između drugog dvorišta i enderuna nalazila su se Vrata sreće
(baV P5-$aMe) ili Vrata belih evnuha (ak a§a kart), iznad kojih
se nalazio ogroman baldahin, gde je bio smeštan presto za
vreme ceremonija. Odmah iza tih vrata nalazila se soba za
prijeme (' agg os1a$[) gde su posetioci dovođeni pred sultana,
u jedan ma- li paviljon koji je onemogućavao pogled na tajni
deo palate. Od Vrata sreće, prostirao se privatni prostor
vladara, u koji su imali pristup samo oni koji su bili deo
njegovog privatnog života, njegovi paževi, evnusi i njegove
žene. Taj deo je obu- hvatao treće dvorište i zgrade koje su ga
okruživale, dok su u produžetku bili vrtovi, u kojima su sultani
koji su dolazili na presto dograđivali pojedine delove.

Unutrašnje službe u palati

Služeći lično sultanu, ičoglani koji su se istakli u
drugim palatama-školama, dovršavali su svoje obrazovanje.
Najpre bi bili na službi u „velikoj“ i „maloj“ odaji, nakon če- ga
bi prelazili u Riznicu (hazine), gde su se čuvali vredni i sveti
predmeti koje je prikupila dinastija, ili u Ostavu (ki- ler). Ovim
službama je početkom XVII veka pridodata služba u „ratnoj
odaji“ (seferli oda). Konačno, elita od četrdesetak paževa
prelazila je u direktnu službu gospodara u „privatnu odaju“
(has oda) da vodi računa o njegovoj toaleti, odeći, oruž- ju i da
ga čuva danju i noću. Neki od tih paževa, koji su imali posebne
dužnosti, bili su izuzetno značajni: silahdar je nosio

206
 sultanovu sablju, rikabdar je pridržavao šegovu
uzengiju dok se peo na konja, čohadar je bio zadužen za
šegovu garderobu, dul- bend oglan za šegov veš, sir katibi mu
je bio lični sekretar. „Starešina privatne odaje“ (has oda baši)
bio je prvi među tim paževima, najbliži sultanu i najuticajniji.
U enderunu Nove palate bilo je u periodu od 1547. do
1548. godine 178 paževa, a dvadeset godina kasnije 488.
Goto- vo u isto vreme, 1555—1556. godine, pohađajući
kurseve, broj paževa koji su prošli kroz palatu na Galati kretao
se, prema mesecima, između 265 i 378, a u Ibrahimovoj palati
između 309 i 366. Oko tih mladih ljudi bilo je okupljeno osoblje
koje se brinulo o podučavašu (hodža, mualim), kao i lekari i
sta- rije žene (pirezenan) — negovateljice, jer su bolesti i smrti
često pogađali ovu sredinu. S druge strane, paževe su pažlji-
vo nadgledali i eventualno kažšavali bele age (ak aga), evnu-
si bele rase, koji su vodili poreklo uglavnom sa Kavkaza: 1555
—1556. godine, bilo ih je sedamnaest u palati Ibrahim- paše a
na Galati dvadeset pet. Kada je reč o belim evnusima iz Nove
palate, ših je bilo četrdeset za vreme vladavine Selima I.
GBihov pretpostavljeni, koji je nosio titulu „age Porte“ (kapu
aga), imao je vlast nad svim službenicima u Palati i odlučivao
je o svim postavlješima i unapređešima. S druge strane, blizak
sultanu, bio je upoznat sa velikim poslovima u Carstvu. Na
šega, kao i na većinu zaposlenih u privatnom sultanovom
zdašu, odnosio se princip koji je Spandušino izrazio rečima:
„Kod Turaka, koliko god da je nizak bio polo- žaj, ako je onaj
koji je u takvoj službi bio u mogućnosti da če- sto viđa sultana
ili da razgovara sa šim, bio je veoma cešen“.
Najtajniji deo enderuna, harem, koji se takođe nazivao
Vratima sreće (bać pz-5a'Me), u kome je sultan bio jedini
„potpuni“ muškarac koji je tu imao pristup, golicao je maštu
zapadšaka i podsticao stvaraše fantastičnih priča i legen- di. U
suštini, po svojoj organizaciji harem je veoma podsećao na deo
Palate gde su živeli paževi, predstavljajući sa svoje strane
takođe jednu školu, istovetnu prvoj.
Smešten na izlazu iz Stare palate, vladarev harem je
tek za vreme vladavine Sulejmana pridružen Novoj palati:
tradicija govori da je Rokselana to preseljenje harema videla
kao način da osnaži svoj uticaj, trajno se približavajući svom
suprugu. Za vreme tog sultana počela je izgradnja lavirintskog
kompleksa zgrada, koji i danas predstavlja harem palate
Topka- pi. Od tog vremena, u Staroj palati bio je samo ostatak
harema bivših vladara ili preminulih prinčeva: po smrti sultana,
šegova majka, sestre, žene, konkubine i evnusi tu bi bili sme-
šteni da bi oslobodili mesto za harem naslednika u Novoj
palati. U Staroj palati bilo je 1555—1556. godine šest prin-
ceza, dojilje dva pokojna Sulejmanova sLna, Mehmeda i
Džihan- gira, hodža ovog potonjeg i četrdesetak robinja
(džarije), koje je čuvalo dvadeset pet crnih evnuha, na čijem je
čelu bio „aga Vrata sreće“, i sa spoljne strane, trideset tri
čuvara.
Bračni običaji osmanskih sultana drastično su se
promenili od kraja XV veka. Nisu se više sklapali brakovi sa
hrišćanskim princezama (vizantijskim ili srpskim), ili
potomcima muslimanskih dinastija kao što su Akkojunlu, Gi- raj
sa Krima ili Zulkadra, nisu se više dešavali, jer je po- tvrđivanje
osmanske snage otklonilo potrebu za takvim efika- snim
diplomatskim sredstvima. Od tog vremena, prinčevi naslednici
i sultani ženili su se sa običnim robinjama, obično bez legalnog
sklapaša braka. Brak sklopljen između Sulejmana i Rokselane
redak je izuzetak od tog pravila. Isto tako, sultanove kćeri nisu
udavane za muslimanske vladare: možda zbog toga što
nijedan nije bio dostojan osmanske kuće; možda zbog toga da
se izbegnu potencijalni spoljni pretenden- ti, koji bi mogli da
ugroze nasledni monopol muške linije, kao i integritet carstva.
Nasuprot tome, nakon Bajazita II, postao je običaj da se
princeze udaju za najuticajnije sultanove robove (kul), koji su
na taj način postajali rođaci i zetovi sultana (damadi). Bez
sumnje to je bio način da se obezbedi njihova lojalnost, ali i da
se osigura primat muške linije, jer iako su poticali od sultana
po ženskoj liniji, oni su ipak bili samo sinovi robova po očinskoj
liniji.
Robiše koje su sultani uzimali za žene dospevale su u
carsku kuću nakon precizno osmišljenog podučavaša i na
osnovu utvrđene hijerarhije. Obaveza žena da pobegnu kad im
se gospodar približi, i da ne smeju da ga pogledaju, bila je
smišljena da se ne bi zaobilazio taj strogi red.
Mlade device koje su ulazile u carski harem bile su ili
ratni plen, pokloni kurtizana, ili su kupovane na trgovi- ma
roblja. Za devojčice nije postojala devširma i izabranice su
birane na osnovu svoje podobnosti i svoje lepote. One su
ulazile u red početnica (adžemija), i poput paževa, u dve oda-
je, „maloj“ i „velikoj" sticale su odabrano obrazovaše, za šta je
bila zadužena nastojnica, koja se nazivala kahja kadun. Za-
robljenice nemuslimanskog porekla savladavale su osnove
islama i sve veštine i zanate potrebne da se od njih stvore
dobre družbenice, razvijajući kod svake posebno uočene spo-
208
sobnosti. Učile su da šiju, vezu, pevaju, sviraju, pomeraju ma-
rionete, pričaju priče, itd. Postepeno, sukcesivnim odabi- rom,
dostizale su različite stepene, čija je terminologija bila
određena zanimašem: od džarije postajala je početnica
učenidža (šagird), zatim „družbenica“ (gedikli) i konačno
majstorica (usta). Sultan je odabirao svoje ljubavnice iz re-
dova majstorica. Razlikovale su se omiljene prolazne konku-
bine (gezde), kao i konkubine u punom smislu, koje su se nazi-
vale has odalik (na Zapadu odaliske) ili haseki.
Kada je postojala zakonita supruga, svakako da je ona
imala prednost, te izveštaji govore da se čestiti Sulejman
uzdržavao od svih drugih veza nakon svog venčaša sa
Roksela- nom. Ali, ako nije postojals zakonsko sklapaše braka,
četiri hasećije — što je broj žena koje je šerijat dozvoljavao,
zauzi- male su privilegovano mesto, sa titulom kadune. Prva
od ših, baš~kaduna bila bi ona koja prva sultanu rodi sina. Ali,
vr- hovna vlast nad čitavim haremom pripadala je majci
vladara, valide sultaniji. Konkurencija među tim ženama, od
kojih je svaka težila da prevagne šen uticaj i da nametne svoju
decu, mogla je da dovede do nečuvenih mržši, pa i do krvavih
in- triga o kojima su se tajne čuvale u haremu. Takve intrige su
cvetale sa Rokselanom i trajale su sve do šene smrti 1558.
godine. Pun zamah doživele su u XVII veku i ozbiljno se
odrazile na upravljaše Carstvom.
U haremu je mogao da boravi veliki broj robiša — go-
dine 1603. u Novoj palati ih nije bilo maše od 266, ali samo
jedan mali broj ših bio je namešen sultanu. Druge, po zavr-
šetku obrazovaša, bile bi materijalno zbrinute i udavane za
sultanove paževe koji su započeli karijeru. Tako su pripad- nici
dva pola koji su činili vladajuću klasu u Carstvu bili
istovremeno „odgajani u saraju“. I same princeze, kako smo
već naglasili, sklapale su brakove sa onim pripadnicima te
klase koji su postigli najveći uspeh, ali su privilegije pripa- dale
legalnoj supruzi ili konkubini.
Red i disciplinu u haremu obezbeđivao je korpus ev-
nuha, na isti način kao što su beli evnusi vodili ranuna o pa-
ževima: ovde se radilo o crnim evnusima, poreklom iz Afri- ke,
čija je kastracija bila potpunija od one izvršene na prethodnim
(vršena je ne samo ne testisima, već i na penisu). U Staroj
palati bilo je 1603. godine 39 „crnih aga“, a u Novoj 72.
Nadzornik crnih evnuha u haremu, tzv. „aga Vrata sreće“ ili
„devojački aga“ (dar-us-sade agasi ili kizlar aga), zauzi- mao je
važno mesto, čiji se značaj samo povećavao sa jačanjem
uticaja politike na harem. Po značaju tog položaja prevazila-
209
zio je položaj age belih evnuha, što ga je svrstavalo na treće
mesto u Carstvu, posle velikog vezira i šejh ul-islama.

Spoljne službe u Palati

Birun je bio sedište centralne vlasti i više struč- nih i
vojnih službi. Nzihova delatnost je neodvojivo uticala i na život
dvora i čitave države. Oko njega su bili okuplje- ni brojni ljudi,
brižljivo popisani, čija su se naimenovanja (čikma) i
unapređeša vršila u više ili manje pravilnim razmacima (na
svake dve do pet godina u XVI veku), kao i na početku
vladavine novog sultana.
U ličnoj službi sultana bilo je nekoliko pripadnika
uleme, koji su bili sposobni da ostvare veliki uticaj na svog
gospodara. Aekari na čijem se čelu nalazio glavni lekar (he-
kim baši), i među kojima je bilo hirurga, travara i vidovša- ka,
ulazili su u tu grupu. Među njima je gotovo uvek bilo ne- koliko
Jevreja, od kojih su pojedini sticali izuzetan ugled, koji ih je
prirodno činio starešinama čitave njihove zajedni- ce: to je
svakako bio slučaj sa Josifom Hamonom u doba Baja- zita II, i
potom Selima I, a naročito sa njegovim sinom Moj- sijem za
vreme Sulejmanove vladavine. Ovaj monarh imao je oko 1535.
godine deset muslimana i šest Jevreja lekara.
U isto vreme, u sultanovom okružešu bila su trojica
astrologa (munedžim), zaduženih da odrede povoljne datume
za velike događaje, kao što je stupaše vladara na presto,
stupanje velikog vezira na dužnost, započišaše vojnog pohoda.
Svake godine oni su sultanu podnosili kalendar (takvim) koji je
određivao dane posta. On je pored sebe imao i nekoliko ver-
skih lica: propovednike (imam), profesore (mualim), reci-
tatore Kurana (hafiz), pojce (mujezin) i duhovnog učitelja
(šejh). Neke od ličnosti koje su zauzimale taj položaj, kao šejh
Šudža za vreme Murata III, Sadudin, autor Istorije Osmanlija za
vreme Murata III i Mehmeda III, Hudaj efendi- ja za vreme
Ahmeda I, imali su toliki uticaj na svoje eminent- ne đake, da
oni bez njih nisu donosili nikakve odluke.
Da bi se obezbedile materijalne potrebe, u drugom
dvorištu, s desne strane, po ulasku kroz Sredša vrata bile su
smeštene carska kuhiša (matbah-i amire) i poslastičar- nica
(helvahane). I danas se mogu videti karakteristične zgrade,
prekrivene brojnim kupolama, sa kojih se uzdižu viso- ki
dimšaci, koji se nadvijaju nad Mramornim morem. Takav izgled
dobili su po rekonstrukciji, koju je posle požara izveo arhitekta
Sinan za vreme Selima II.
U doba Sulejmana, te kuhiše su se veoma razvile, da
210
su postale zaista impresivne radionice. Pored kuvara u pra-
vom značešu tog pojma, među zaposlenima bilo je šegrta i po-
moćnika, regrutovanih iz redova adžemi-oglana. Godine 1514.
bilo je 230, a 1527. bilo je 277 kuvara, da bi četrdeset godi- na
kasnije bilo 629 „slugu carske kuhiše“. U istom periodu,
troškovi kuhiša koje je godišše podmirivala Riznica do- stigli su
ogromnu sumu od gotovo 5 miliona akči. Impresivna količina
svih vrsta životnih namirnica, iz različitih delo- va carstva,
čuvana je u „carskoj ostavi“ (ćileri amire), pod kontrolom
intendanata (emina). Početkom XVI veka, Spandu- šino je
mogao da napiše: „Kada je car u Carigradu, obično se dnevno
za kuhišu kolje četrdeset ovaca i četiri vola, ne raču- najući
perad i divljač“. U lunarnoj godini 1489—1490, na taj način su
pojedene 16.533 ovce.
Kuhiše je činilo više odelješa, zavisno od toga za koga
su spremani obroci. Od privatne sultanove kuhiše bila je
odvojena kuhiša belih evnuha, paževa, ambulante paževa,
pripadnika spolših službi u Palati, kao i kuhiše gde su se
spremali obroci za menažeriju i za ptice (samo su 1573—1574.
374 ovce žrtvovane kao hrana za ptice za lov), članova Diva-
na i stranih ambasadora nakon čijeg je prijema u Palati sle-
dila gozba (zijafet). Što se tiče slatkiša, oni su pripre- mani pod
nadzorom „starešine poslastičara“ (helvadži baša): „To je
služba, precizira Spandunjino, koja ima uvid u sve po- slastice
koje se jedu na dvoru, kao i na sve one koji ih sprema- ju i koji
će ih pripremati“. „Kušači“ (češnegir, zevakin) nadgledali su
pripremu jela i obezbeđivali pripremanje gozbi za Divan.
Krajem XV veka bilo ih je osam, 1514. godine dva- deset četiri,
a na njihovom čelu je bio „starešina kušača“, neka vrsta šefa
sale u Palati. Na Divanu su služili i nosa- či vode (sakajan-i
divan-i ali). I na šihovom čelu se nala- zio starešina, a krajem
XV veka bilo ih je deset, 1514. godi- ne trinaest, a 1567.
dvadeset pet.
Čitav niz drugih službi obezbeđivao je zadovoljenje
ostalih potreba Palate. Zanatlije (ehl-i hiref) poput kame-
norezaca, tesara, oružara, kovača, čizmara, sedlara, tkača te-
piha, zlatara, draguljara, vezara zlatnim nitima, itd, bilo je
1514. 307, 1527. 585, a 647 četrdeset godina kasnije. Izdvoje-
ni iz ove grupe, krojači su se delili na krojače „svečanih odo-
ra“, kojima je sultan iskazivao svoj uticaj (hajatin-i hilat) i na
lične sultanove krojače (hajatin-i hasa). Ukupan broj ovih
zanatlija bio je 1514. godine 242, 1527. bilo ih je 301, a 1567.
369. Kao i svi drugi zaduženi za materijalne službe u Palati,
šihove starešine bili su visoki dostojanstvenici: tako je 1527.
211
godine jedan nadzornik krojača bio sandžakbeg oblasti
Hamida. Tome treba dodati i one koji su se bavili pranjem
(džamešujan), a kojih je 1514. godine bilo 17.
Među tim ljudima od zanata, bilo je istinskih umetni- ka
čija su dela obezbedila procvat kulture osmanskog dvora. Bili
su pesnici, muzičari, kaligrafi, minijaturisti, kšigove- sci.
Pripadnici ova tri posledša zanata radili su na drago- cenim
rukopisima u slavu vere, kao što su Kurani, ili delima u slavu
vladara, šahnamama. Slikari-ornamentisti (nakaš) poput
čuvenih Šaha Kulija i Kara Memija osmišljavali su u slikarskim
radionicama motive koji bi se reprodukovali na carskim
kaftanima ili na predmetima od fajansa iz Iznika. Drugi su radili
gravure na drvetu ili metalu, ili su pravili različite predmete,
poput onih koji su se nazivali naklbendan, koji su pravili drveće
od voska ili cveće od papira.
Na čelu odelješa arhitekata u Palati bio je stare- šina
(mimar baša). U tom zvanju se u periodu od 1539. do 1588.
godine nalazio čuveni Sinan, koji je vodio sve velike
građevinske poduhvate sultana — verske, civilne i vojne. Oko
1533. godine, u toj službi bilo je dvanaest arhitekata, jedan
tesar i jedan crepar (kiremetčija).
Sultanovi vrtovi za uživaše, kao i šegovi voćnjaci i
povrtšaci izvan i unutar kompleksa palate, bili su povere- ni na
brigu korpusu bapggovana (bostandžije), koji su radili i kao
veslači na sultanskim barkama (kajik). U tu službu su ulazili
adžemi-oglani, koje bi odabirao starešina korpusa, bostandži
baša. Među dužnostima ovog potošeg bilo je upra- vljaše
Palatom i sultanovim kućama za zabavu, nadgledaše obala
Zlatnog roga, Bosfora i Mramornog mora na ulazu u
prestonicu. S druge strane, on je bio zadužen za lov i ribo- lov
u okolini Istanbula, a kao neka vrsta nadzornika, nad- gledao je
i smaknuća visokih dostojanstvenika ubijanih u Pa- lati. I u
Palati u Jedrenu postojao je korpus bostandžija.
U carskim štalama (istabl-i amire), koje su se de-
limično nalazile iza drugog dvorišta, s leve strane od ulaza,
služio je veliki broj ljudi: 2.080 slugu 1514, 2.830 1527. go-
dine, a 4.341 na početku vladavine Selima II. Na šihovom če-
lu se nalazilo više oficira, od kojih je glavni bio veliki
zapovednik ili „veliki košušar“ (emir-i ahori buzurg ili mirahor) i
„mali košušar (emir-i ahor-i kučuk)“. O prvom, Žefroa je pisao
1542: „On je komandovao košušarima, mazga- rima,
sedlarima, ostrugarima i vodičima kamila, dakle svim ergelama
koša, a u šegovoj nadležnosti bilo je četiri hiljade elitnih koša.“
Te elitne ergele bile su razasute na više me- sta u prestonici,
212
kao i u Jedrenu, Bursi, Seru, Solunu i mno- gim drugim
mestima Anadolije i Rumelije.
Lov na ptice, prestižan sport i jedna od omiljenih
zabava vladara poput Sulejmana, zahtevala je da se u birunu
ga- ji jedan veliki broj ptica grabljivica, kao i da postoji služba
sokolara (bazdarana). Pripadnici ove službe bili su pode- ljeni
na tri odelješa: šahindžije, koji su bili najbrojniji, brinuli su se o
sivim sokolovima (Ja1sot, rege§ppz), čakirdži- je, koji su bili
zaduženi za jastrebove i atmadžije, kojih je bi- lo nešto maše,
zaduženi za kopce. Ovaj korpus je 1503. godine činilo ukupno
163, 1514. bilo ih je 219, 1527. 259, da bi se četrdeset godina
kasnije povećao na 418 lica. Ptice su uvože- ne iz inostranstva,
kao recimo sokolovi belozori, nabavljani iz Moskve, ili su
dobijane na poklon od vazalnih prinčeva, kao što su bile
vojvode Moldavije i Vlaške. One su svakako bile plod jedne
rasprostranjene organizacije širom Carstva. U predelima
bogatim gnezdima u Anadoliji i Rumeliji, stanov- ništvo sa
posebnim statusom snabdevalo je dvor mladim gra- bljivicama,
u zamenu za poreske olakšice.
Drugi korpusi, više vojnog karaktera, bili su zadu- ženi
za stražu i kao policija u Palati; oni su takođe služi- li na
svečanim ceremonijama gde su predstavljali centralnu vlast u
spoljnim zadacima. Tako su vratari (kapiiije), pode- ljeni u
odrede (buljuke) držali stražu na tri kapije Nove palate.
Regrutovani iz redova janičara i paževa iz enderuna, 1503.
godine bilo ih je 146, 1514. godine bilo ih je 244, a 1547. 280.
U narednom periodu njihov broj se samo uvećavao: 1660.
godive bilo ih je 2.007. Nzihove starešine, kapidži 6a- še, bila
su dvojica 1537. godine, a trojica deset godina ka- snije. I
njihov broj se uvećavao. Pored dužnosti nadgledaša, imali su i
dužnost da prate članove Divana na sastancima tog tela i
strane ambasadore prilikom audijencije kod sulta- na. Tokom
ratnog pohoda, oni su stajali na ulazu u sultanov šator. Mogli
su biti kuriri ili izaslanici vladara u unu- trašnjosti Carstva ili u
inostranstvu. Nzima su poveravani delikatni zadaci, kao
gušenje pobune nekog namesnika ili ustoličavanje novog
vazalnog vladara koga je priznala Porta.
Sličnog karaktera, odelješe slugu naoružanih seki-
rama (baltadžije ili teberderan), vršilo je raznovrsne po- slove
nadzora i čuvanja u sali Divana, kao i u sobi za audi- jencije
enderuna, gde su bili dužni da reaguju u slučaju požara.
Baltaiija je 1514. godine bilo 20, a 1547. 50. Broj baltadžija i
kapidžija zajedno popeo se 1527. na 319, a 1567. godine na
467.
213
 „Čauši Preuzvišene Porte“ vršili su policijsku službu u
Palati i bili su sultanova pratnja. Nzihov stareši- na, čaušbaša,
bio je zadužen za protokol i red tokom sednica Divana i
ceremonija u Palati. Ovo odeljenje imalo je važna za- duženja i
izvan Dvora. Tokom pohoda, vodili su računa o di- sciplini u
vojsci. Kako je primetio Spandunjino „kada se voj- ska
pripremala za pohod, takozvani zausi (čauili) uzimali bi u ruke
toljage i gvozdene maljeve, i ako bi videli da neko izla- zi iz
stroja ili beži, oni bi ga tukli i vraćali na mesto. A ako bi neki
plemić pobegao iz boja, prilazili bi mu lepim re- čima i
ohrabrivali ga da se vrati“. Čauši su bili i sultanovi glasnici.
Zaduženi da nose njegova pisma u unutrašnjost Car- stva, kao
i u inostranstvo, opremljeni propusnicama i maršur- tama,
koristili su poštanske konje, koje im je tokom puta obe-
zbeđivalo za to zaduženo stanovništvo. Time je obezbeđivana
brza dolazna i odlazna komunikacija između Porte i njenih sa-
govornika. Često su čauši imali i duže zadatke u unutrašnjo- sti
Carstva. 1514. godine bilo ih je 22, a 42 oko 1535. Drugih
sultanovih glasnika, pejkova, bilo je 1547. godine 40.
Carske muzičare, sa bleh muzikom i udaraljkama, či-
nilo je 107 ljudi za vreme vladavine Bajazita II, a 1527. godi- ne
185. Ti mehteri bili su pod zapovedništvom izuzetno vi- sokog
dostojanstvenika, čuvara sultanovih zastava (emir-i alem ili
miralem). Čuvar simbola sultanove vlasti, zastave i šest
košskih repova (tug) je novopostavljenim provincij- skim
namesnicima predavao zastavu i konjske repove, što je
predstavljalo deo vlasti koja je preneta na njih. Razlikuju se
„muzičari zastave“ (mehteran-i alem) od druge čete, tzv.
mehteran-i hajme, koji su imali sasvim različita zaduženja da
čuvaju sultanove šatore tokom pohoda i da ih podižu na mestu
određenom za logorovanje. Dve grupe mehtera brojale su 620
ljudi 1567. godine.
Prestiž nabrojanih službi u palati može se ilu- strovati
činjenicom da je nekoliko njihovih starešina, poput miralema,
čauš-baše, kapidži-baše, imrahora, čakirdži-ba- še, šahindži-
baše, atmadži-baše, kao i češnegir-baše no- silo zajedno sa
janičarskim agama i komandantima košaničkih korpusa Porte
zvanje „age uzengije" (rikab agalari), što zna- či da su jahali uz
bok sultanu.
Konačno, jedan korpus konjanika sa bogatim unifor-
mama, koji je bio izuzetno uvažavan i cenjen, činili su mute-
ferike (doslovno ,,razna“), koji su imala ulogu svečane garde.
Ta počasna garda, čiji su pojedini pripadnici izvršavali posebne
zadatke za sultana, razlikovala se po neobičnom nači- nu
214
regrutovanja, Jer Je prednost davana po poreklu i porodič- nim
vezama. Pored službenika iz palate, od kojih su neki još uvek
bili u službi, a neki ne, nju su činili sinovi i braća vezira i ostalih
dostojanstvenika, kao i potomci pripadnika svrgnutih i
vazalizovanih dinastija (Mameluka, prinčeva Zulkadra, Tatara,
Kurda, Hercegovića, itd.) Bilo ih je 94
1514, a oko 70, 1535. godine.

Divan
Sala Divana i njeni dodaci nalazila se u drugom dvo-
rištu Palate, sa leve strane od ulaza. Izgrađene početkom vla-
davine Sulejmana, te prostorije su predstavljale sedište vlade.
Nazivom Divan Osmanlije su označavale veće koje su
činili najodgovorniji prvaci u Carstvu. U početku, sam sul- tan
je predsedavao tim vrhovnim političkim telom. Tokom
vladavine Mehmeda II, čini se oko 1475. godine, ta dužnost je
preneta na velikog vezira. Ipak, zadržana je kontrola vlada- ra,
barem potencijalna: u jednom od zidova sale za sastanke
otvoren je prozor zaklonjen rešetkama iza koga je gospodar,
neprimećen, mogao da vidi i sluša. S druge strane, ustalila se
praksa da posle sednice veća, veliki vezir, u pratnji glav- nih
članova Divana, bude primljen u audijenciju kod sultana, da
iznese pred njega najvažnija pitanja. Takva praksa, koja se
kasnije pretvorila u čistu formu, još uvek se uvažavala za
vreme Sulejmana. On se, ukoliko su to prilike zahtevale, nije
libio da promeni odluku, da ispravi zvanični akt, ili da ve- ću
nametne svoju volju.
Za vreme Sulejmanove vladavine, divan se sastajao
če- tiri jutra nedeljno, od subote do utorka. Pored velikog
vezira, sačinjavali su ga „veziri kupole“, kontrolori finansija,
dvo- jica „vojnih sudija“, sekretar Divana, i namesnik Rumelije,
kada bi boravio u prestonici. Veliki admiral (kapudanpaša) nije
bio član Divana, ali je ta čast ukazana čuvenom Hajrudi- nu
Barbarosi, koji je na toj funkciji bio od 1533. do 1546. go- dine,
zahvaljujući izuzetnim zaslugama u službi. On je pred kraj
svoje karijere dobio titulu četvrtog vezira.
Divan je u početku imao ulogu vrhovnog suda, pred
kojim su svaki podanik ili zajednica mogli da podnesu žalbu i
da traže reviziju odluka lokalnih sudija. Čauš baša je nadgledao
privođeše onih koji su se žalili kao i izvršenje kazni. Ovo telo je
takođe predstavljalo jedan ministarski sa~ vet gde se
razgovaralo i odlučivalo o „značajnim pitanjima" (umur-i
muhime) vezanim za carsku vlast. U stvari, osmanski
centralizam uveo je među ta pitanja, pored onih veoma važnih
215
koja su se odnosili na rat i mir, vođenje vojnih operacija i
visoku administraciju, i lokalna, pa čak i pitanja lične pri- rode,
koja su naizgled bila od manjeg značaja. Taj začuđujući
centralizam nije sprečavao vladu da uvaži mišljenje svojih
lokalnih službenika da bi se razrešili problemi koje su ovi
potonji postavili pred njih. Time su im priznavali, verovat- no s
pravom, da su oni najpozvaniji da donose odluke, na osno- vu
prava koja su im bila dodeljena, jer su bili na licu mesta i
upoznati sa situacijom.
Konačno, Divan je imao i protokolarnu ulogu. Tu su se
vodili pregovori sa stranim ambasadorima, priređivali zvanični
prijemi, nakon čega su, kako je to već naglašeno, prema
ritualu sledile gozbe. Takođe, na divanu su svečano po-
kazivane glave pogubljenih protivnika ili pobunjenika.
Na čelu Divana i čitave carske vlade, veliki vezir
(vezir-i azam ili sadr-i azam) bio je apsolutni opunomoće- nik
(vekil-i mutlak) sultana. Izvesno političko slablje- nje ovog
potonjeg, započeto u vreme Mehmeda II, a potvrđeno za
vreme vladavine Sulejmana i njegovih naslednika, imalo je kao
posledicu da je osmanski vezirat, po staroj terminologi- ji
Mavardija i Ibn Halduna, prešao put od „izvršnog ve- zirata“
(luGgaga! aMapPg) do „opunomoćenog vezirata“ (\U12aga1 a1-
1a:Rts1). Predajući mu carske pečate koji su mu omogućava- li
da sam potvrđuje ukaze, suveren mu je u suštini predavao u
ruke gotovo svu carsku vlast.
Po protokolu, veliki vezir bio je druga ličnost u Carstvu.
Bio je obasut izuzetnim počastima, a mogli su da ga služe čak i
članovi carske porodice. U praksi, on je bio taj koji je vladao
Carstvom. Pored plenarnih sednica Divana, svako poslepodne
(sem utorkom) on je predsedavao manjim sa- stancima na
kojima se odlučivalo o tekućim pitanjima. Posta- vljao je visoke
civilne i vojne službenike, i komandovao je vojskom kada
sultan lično nije učestvovao u pohodu. Uz pomoć dvojice
„vojnih sudija“, delio je pravdu u sultanovo ime, a petkom
posle podne predsedavao je posebnim Divanom, na kome se
raspravljalo o šerijatskim pitanjima. On je bio odgovoran i za
red u prestonici, pa je svake srede posle podne držao Divan
posvećen gradskim pitanjima vezanim za Istanbul, a svakog je
petka obilazio gradske tržnice.
Tako velika vlast bila je ipak ograničena, da bi se
sprečilo da ugrozi autoritet sultana, a time i opstanak dina-
stije. Ne samo da je veliki vezir za važna pitanja morao da
konsultuje i druge vezire, već su radi fine ravnoteže, neka
pitanja bila izvan njegove moći odlučivanja. On nije imao vlast
216
nad unutrašnjim službama u palati, što se odnosilo na dvojicu
starešina evnuha, kao ni nad pripadnicima uleme, či- je je
pretpostavljene direktno imenovao sultan. To isto je va- žilo i
za janičarskog agu, čije trupe nisu bile pod njegovom
neposrednom vlašću. Konačno, iako je odgovorni za finansije
morao da mu polaže račune, on sam nije mogao da pravi
ikakve troškove bez odobrenja ovog potonjeg.
Štaviše, potpuna zavisnost velikog vezira u odnosu na
sultana i njegovo okruženje veoma je slabila šegovu pozi- ciju.
Sulejman je strogo sledio princip koji je uspostavio Mehmed II,
da položaj velikog vezira poverava svojim robovi- ma
hrišćanskog porekla: sedam od devet velikih vezira — Ibrahim,
Ajas, Lutfi, Kara Ahmed, Rustem, Semiz Ali i Mehmed
Sokolović, pripadaju toj kategoriji. Piri Mehmed, koga je
naimenovao Selim I, pripadao je ulemi, a Hadim Su- lejman bio
je izdanak odeljenja belih evnuha iz Palate. Ali, kog god
porekla bili, veliki veziri bili su samo sultanovi robovi (kul). On
ih je imenovao i po svojoj volji razrešavao, i na način koji smo
opisali raspolagao njihovim životima i dobrima. Ako bi njihova
moć i ambicija postala prevelika, sultan bi uklanjao opasnost
time što bi naredio pogubljenje. Najbolji primer za to bila je
sudbina Ibrahim-paše. Prija- telj iz mladosti koga je Sulejman
veoma voleo, izuzetno nada- ren, zapovednik u ratu, kao i
mudri diplomata, odlično oba- vešten o evropskim pitanjima,
vladao je Carstvom tokom trinaest godina (27. jun 1523 - 5.
mart 1536. godine) sa sve većom samouverenošću, koja ga je
na kraju zaslepila. Ali, onaj koji se hvalio pred stranim
izaslanicima da gospodar sve či-

217
 ni po njegovoj volji i da uživa apsolutnu moć, nađen je
zada- vljen u svojoj sobi u Novoj palati, pored sobe samog
sultana.
U svakom slučaju, veliki vezir je bio podložan raspo-
loženjima sultana, kao i intrigama u palati, a takođe bio je izložen
pritisku trupa i ulice. Oterati velikog vezira sul- tanu je bio
način da otkloni sa sebe nezadovoljstvo i da razre- ši krizu, a u
slučaju neuspeha, udovoljio bi žeđ za osvetom ti- me što bi ga
usmrtio. Da bi smanjio nezadovoljstvo izazvano kod janičara
pogubljenjem njegovog sina Mustafe, 1553. godine Sulejman je
smenio Rustem-pašu, koji je devet godina bio na vlasti. Nzegov
naslednik, Kara Ahmed-paša bio je čovek veli- kih vrednosti, ali
Rokselana nije oklevala da ga uništi, vra- tivši Rustema na
njegovo pređašše mesto jer je bio suprug nje- ne kćerke
Mihrimah. Nakon dve godine njegove vladavine, ona je našla
izgovor da ga pogubi i da tako obezbedi povratak svom zetu.
BuzĐek se 1555. godine setio oštrog bistrog uma tog biv- šeg
malog svinjara, koji je putem devširme, postao zet sultana i
veliki vezir, i koji je mnogo učinio za slavu svoga gospodara. J
Begova osnovna mana bila je izuzetna škrtost koju je uvodio u
sultanovu službu (išao je čak dotle da je prodavao povrće i
cveće iz sultanovih vrtova da bi ostvario neki profit), ali i želja
za ličnim bogaćenjem. Kako je takva gramzivost izazivala
određenu podozrivost kod Sulejmana, koji ga je voleo i cenio,
Rustem je nastojao da se pred svojim sagovornicima pokaže
na- prasitim, brutalnim i oštrim, da bi otklonio sumnju da su ga
potkupili. Ipak, njegova potkupljivost bila je dobro poznata i
bogatstvo koje je ostavio nakon smrti bilo je ogromno, čak i za
velikog vezira: za sobom je ostavio 1.700 robova, 2.900 konja,
1.106 kamila, 700.000 zlatnika, 5.000 kaftana, kao i bezbroj
predmeta od zlata i srebra i drago kamenje.
Velikog vezira, prvog među vezirima, po hijerarhiji su
sledila dvojica ili trojica „vezira kupole“ (kube vezirle- ri), a
nekada i više njih, nazvanih tako po maloj kupoli koja je
prekrivala salu veća. Bez stalnog zaduženja, oni su uče-
stvovali u sednicama Divana, i zbog svog vezirskog položaja
dobijali su važne zadatke. Mogli su da budu na čelu ratnog
pohoda, ili da privremeno zamene velikog vezira, odsutnog iz
prestonice, ponevši titulu „zamenika“ (kajmakama). S druge
strane, oni su bili prirodni naslednici velikog vezira, jer je
poštovan princip da nakon smrti ili smene velikog vezira, na
njegovo mesto dolazi drugi vezir, a da treći vezir postaje drugi.
Na početku svoje vladavine Sulejman je poremetio taj red jer je
kao zamenu Piri Mehmed-paši, koji je penzionisan, umesto
Drugog vezira Ahmeda, postavio starešinu svoje pri- vatne
odaje Ibrahima. Međutim, naimenovan za namesnika Egipta,
Ahmed je želeo da se osveti zbog nepravde koja mu je
učinjena, izazivajući pobunu, koju je Ibrahim morao da uguši.
Nakon toga, Sulejman je uvek vršio naimenovanje drugih vezi-
ra na mesto velikog vezira, sa izuzetkom Rustema, koji je bio
treći vezir, ali zet sultana i Rokselane.
Pod kupolom Divana, veziri su sedeli desno od ve-
likog vezira. Aevo od šega sedela su dvojica „vojnih sudija“
(kazaskera). Ova funkcija je u početku bila jedinstvena, ali je
duplirana za vreme Mehmeda II, te je od tog vremena posto-
jao jedan kazasker za Rumeliju, koji je bio viši po rangu, i drugi
za Anadoliju. Svaki je bio na čelu uleme za svoje geo- grafsko
područje. Pod kontrolom velikog vezira, oni su ra- spravljali o
pravnim pitašima postavljenim pred Divan i postavljali su
sudije (kadije) i profesore (muderise) na svo- joj teritoriji. Pored
dodeljivaša plata i priznaša od sulta- na, imali su pravo
odlučivaša o nasleđivanju vojnika i slu- žbenika Carstva
(asker). Kao i druge kadije, bivali su naimenovani na
ograničeni period, ali su mogli da budu bira- ni na to mesto
nekoliko puta. Počev od polovine XVI veka, značaj kazaskera je
umanjen u odnosu na jednog drugog verskog
dostojanstvenika, carigradskog muftiju, koji je takođe nazi- van
šejh ul-islamom, i koji je postao stvarni pretpostavljeni svih
pripadnika uleme i glavni verski autoritet u Carstvu.
Muftija je imao dužnost i pravo da izdaje mišlje- nje
(fetve) o pravnim pitanjima, kao i da donosi sud o uskla-
đenosti neke političke odluke sa šerijatom. Tako su, počev od
XV veka neki pravnici iz prestonice mogli da steknu ve- liki
ugled i značajan uticaj, koji je proizlazio isključivo iz njihovog
intelektualnog i duhovnog autoriteta. Oni nisu pri- padali ni
državnom aparatu u odnosu na koji su zadržali ne- zavisnost
(nisu prisustvovali sednicama Divana), kao ni verskoj
hijerarhiji. Naprotiv, kako je to nedavno istakao en- gleski
istoričar R. Č. Rep, evolucija do koje je došlo za vre- me
Sulejmana i velikog šejh ul-islama, Ebusuud efendije (1545—
1574), koji mu je bio veoma blizak, dovela je dotle da muftija
Istanbula zauzme prvo mesto u hijerarhiji uleme i da postane
jedan od glavnih mehanizama Carstva, po protokolu
izjednačen sa velikim vezirom. Šejh ul-islam postao je neka
vrsta muslimanskog parnjaka pravoslavnom grčkom patrijarhu,
koji je imao vlast nad celokupnim sveštenstvom. Takvo stva-
ranje muslimanske crkve, sa čvrstom strukturom i hijerarhi-
219
jom, koja je bila vezana za državu i od nje finansirana, pred-
stavlja pojavu bez presedana u islamskoj tradiciji. Nzeno
postojanje u Sulejmanovom carstvu je najverovatnije preslika-
vanje vizantijskog modela. Ona je u svakom slučaju smatrana
za instrument borbe osmanske sunitske države protiv ogromne
političke i verske opasnosti koju su predstavljali Safavidi u
Iranu i njihove pristalice kizilbaše u Anadoliji.
Iako je šejh ul-islam delovao van Divana, pod nje-
govim nadzorom su bila sva važna verska naimenovanja, kao
što je naimenovanje kadija i muderisa, čija je plata prelazila 40
akči dnevno, a sem toga on je odobravao i važne političke
odluke. Sultan je tom dostojanstveniku, koga je imenovao i
razrešavao dužnosti po sopstvenoj volji, dao pravo stroge
kontrole nad ulemom i uopšte muslimanskim stanovništvom,
kao i pravo da potvrđuje religioznu ispravnost sultanovih
odluka. Zauzvrat, vojska je mogla da se okrene protiv njega, i
to kada bi se muftija osetio dovoljno jakim da se okrene pro-
tiv sultana, pa čak i da izda fetvu koja bi odobravala njegovo
svrgavanje sa prestola. Više Sulejmanovih naslednika doži-
velo je takav povratni šok.
Još dvojica državnih funkcionera, sekretar i admi-
nistrator finansija, bili su članovi divana.
Sekretar (nišaniija ili tevki) imao je osnovni za- datak
da na službena akta stavlja tugru (zvanu takođe nišan ili
tevki), koja je potvrđivala njihovu autentičnost. Ta isključivo
materijalna uloga bila je praćena velikom pravnom
odgovornošću, jer mu je bilo povereno da vodi računa o stilu,
ali i o usklađenosti teksta koji je pred njim, sa prethodnom le-
gislativom: da ga usaglasi ukoliko je to bilo potrebno, ili da na
osnovu tog zakonskog propisa uvede novu meru. Kao osnovni
zadatak, Sulejman je svojim nišaniijama poveravao brigu o
prikupljanju sekularnih zakona Carstva, o kanunu. Dželalzade
Mustafa, poznat pod nadimkom Kodža Nišandžija (veliki ni~
šandžija), koji je bio na toj funkciji od 1534. do 1556. godine, a
zatim ponovo od 1566. do 1567. godine, pored toga što je bio
istoričar i pesnik, veoma se istakao u radu na kodifikaciji. On je
takođe igrao veoma važnu ulogu u osmišljavanju onoga što bi
se moglo nazvati Sulejmanovom retorikom: njegova za- sluga
je preciziranje protokolarnih formula i lektura važnih sultanovih
pisama, koja su se isticala po stilu, visokoj misli, kao i
neponovljivoj rečitosti. Kodža Nišandžija bio je jedan od
najbližih saradnika „Sultana Zakonodavca“.
Nišandžija je bio zadužen za rad arhiva (defterha- ne) i
rad „čuvara registra“ (defter emini), koji mu je bio podređen.
220
On je takođe upravljao radom kancelarije, ali zao- kupljen
drugim zadacima, od početka vladavine Sulejmana, to je
prepustio svom podređenom službeniku. Ovaj potonji koji je
imao funkciju „starešine sekretara“ (reis-ul-kutab) stekao je
time veliki značaj u radu Divana.
Konačno, prihodi i rashodi Carstva bili su u nadle-
žnosti „kontrolora finansija" (defterdar). Dvojica od njih bili su
članovi Divana: defterdar Rumelije ili bašdefter- dar, koji je bio
viši po rangu i defterdar Anadolije, naknadno postavljen,
verovatno za vreme Bajazita II. Nzihova nadležnost protezala
se samo na spoljnu riznicu Carstva, dok je unutrašša riznica,
posebna sultanova kasa, vođena na drugi način.

Razvoj birokratije
Čitava birokratija, koja je obezbeđivala pripremu i
izvršenje odluka Divana bila je pod nadzorom nišaniije i
defterdara. Suprotno čestim anahronizmima, za vreme Sulej-
mana ona još nije bila toliko razrađena i organizovana, kako to
govore kasniji izvori. Ipak, vladavina Zakonodavca ozna- čava
značajnu etapu znatnim povećanjem broja službenika, kao i
veliki napredak u razdvajanju i organizovanju poslova.
Za vreme Bajazita II, službenici kancelarije i Ri- znice,
koji su bili prilično jasno razdvojeni, brojali su 25 pisara
(katiba) 1494, a 35 1503. godine. Za vreme Selima I, 1514.
godine bilo ih je 36. Počev od 1527. godine, izvori ja-
Sno izdvajaju tri kategorije pisara i „pisarskih pomoćnika“
(šagird)'. oni koji su pripadali Divanu i činili kancelari- ju u
Pravom značenju delili su se u dve grupe: pisare Divana koji su
zavisili od kancelara i, u nešto manjem broju, sekre- tare
divana pod nadležnošću defterdara, koji su bili zadu- ženi za
redigovanje finansijskih akata. Treću kategoriju či- nili su pisari
Carske riznice (katiban-i hizane amire). Ukupan broj ovih
službenika iznosio je 1527. godine 81, a 110 ih je bilo 1531;
1537. godine bilo ih je 95, a 1561. godine 83.
Pisari riznice, kojima su pomagali pomoćnici koji su uz
njih ulazili u posao, predstavljali su najbrojniji ele- ment
centralne birokratije. Bili su relativno pravilno po- deljeni po
geografskim sektorima za koje su bili zaduženi, kao i po prirodi
svojih delatnosti. Na osnovu jednog doku- menta iz prve
godine vladavine Selima II, koji je pronašao i analizirao O. A.
Barkan, a u kome se vide rezultati razvoja postignuti za vreme
Sulejmana, saznaje se da su se pisari u tom periodu delili na tri
kancelarije: najpre, kancelariju Rumelije na čijem je čelu bio
bašdefterdar (KpteI ’pt džkk-g euueN ka1et1), 221 kancelariju
Anadolije na čijem je čelu bio def- terdar Anadolije (Apa<Jo1i
s1eg1egs1agt kspetl), kao i još jedan defterdar koji mu je bio
pridružen; na kraju, postojala je još jedna kancelarija za
Rumeliju, na čijem je čelu bio treći def- terdar (KpteN uIaueIgip
$1kk-1 zamzg ka1et().
Unutar tih kancelarija, dvojica ruznamedžija beleži- li
su dnevni priliv i odliv novca; dvojica računovođa (mu-
hasebedžija) kontrolisali su račune različitih lokalnih po-
verenika fiska: upravnika religijskih zadužbina (vakufa) sultana
i velikog vezira, emina zaduženih za troškove Pala- te i
arsenala, prikupljača džizje od nemuslimana. Mukabeledži- ja
je vodio knjige plata, kao i sve vezano za određivanje i po-
većanje plata. Grupa od devet mukatadždžja bila je zadužena
za različite mukate u provinciji. Tim terminom se određuje
„deo“ prihoda riznice koji je dolazio iz različitih izvora: prihodi
koji se nisu ustupali već dospevali direktno u Ri- znicu poput
carina, iznosi za korišćenje različitih vrsta državnih dobara
(zemljišnih poseda Carstva, pirinčanih po- lja, ribnjaka, solana,
kovnica novca, rudnika, sapundžinica, itd). Mukate, koje su
nadgledali nadzornici (emin), davane su u zakup pojedincima,
bilo muslimanima ili ne, koji su se nazivali amil.
U poslovima vezanim za Riznicu* učestvovala su če-
tvorica „redovnih pisara“ (ahkam teskereiije), koji su redi-
govali zapovesti, ukaze o naimenovanju, kao i odgovore na žal-
be, kada bi se za njima ukazala potreba. Dvojica „pisara
tvrđava“ (kale teskeredžije) bila su naročito zadužena za ukaze
o naimenovašu i naredbama za isplatu plata provincij- skih
garnizona. Trojica mevkufadžija vodili su računa o do- brima
koja su dospevala u Riznicu jer nisu imala naslednika ili
poznatog vlasnika, kao i za raspolaganje timarima koji su
privremeno bili bez korisnika. Još jedna funkcija koje nije bilo
na popisu zadužeš^ iz 1535. godine jeste tešrifatči- ja,
službenik koji je popisivao poklone koje je primao sultan, kao i
one koje je zauzvrat poklanjao. Smešten ispred prosto- rija
Riznice, mevdžudadžija je upisivao ulaz i izlaz novca i
dragocenosti. Teslimatčija je beležio sirovine predate za-
natlijama koji su radili za državu. Najzad, četvorica varida-
ščija (dvojica za Rumeliju i dvojica za Anadoliju) imali su
zadatak da za prolećnu ravnodnevicu (nevruz), početak nove
fiskalne godine, izrade bilans prihoda i rashoda za proteklu
godinu. Neke od tih bilansa je pronašao i objavio O. A. Bar-
kan. Mreža lokalnih finansijskih službenika, koja je uklju- čivala
provincijske defterdare, o kojima će kasnije biti re~ či, kao i
čitav niz službenika, poreznika i kontrolora, vezanih za
222
centralnu birokratiju, radili su na samom mestu nastanka
prihoda i rashoda.
Za vreme vladavine Sulejmana brojčano ojačani i bolje
organizovani, birokrate u službi Divana i Riznice još uvek nisu
predstavljale homogen i zatvoren sloj „ljudi od pera“ (ehl-i
kalem) koji će kasnije postati posebna državna služba. Iako su
bili upućeni jedni na druge i ujedinjeni zajedničkim tehničkim
obrazovašem, što pospešuje postojaše pripravnika, u vreme
vladavine Zakonodavca, kao da oni potiču iz različi- tih sredina.
Takođe, mora se uočiti da vojna i činovnička ka- rijera nisu bile
sasvim razdvojene, tako da je jedna ista osoba mogla da meša
službu na osnovu promena i unapređeša.
Na kraju treba podvući da su svi opisani elementi
vezani za carsku palatu, kako za enderun tako i za birun, po-
stojali u identičnom obliku, ali, naravno, u mnogo mašem
obimu, na dvorovima provincijskih namesnika.

Poluge moći

Centralne snage: janičari i „trupe GTorte"

Komandni kadar i veliki deo trupa koje su se naziva- le
„robovi Porte“ (kapi kulari) bili su smešteni u presto- nici, u
blizini vladara. Taj ključni deo osmanske vojske predstavljao je
stalnu miliciju, regrutovanu putem devširme, čije su plate
isplaćivane u novcu predstavljale jednu od najve- ćih stavki u
troškovima Carstva: 31% 1527. godine, 42% 1567. Ona se na
taj način razlikovala od provincijskih snaga, mobilisanih po
sezonskom principu i nagrađivanih uživanjem poreza sa
teritorijalnog dobra, timara.
Iako nisu bili najbrojniji deo vojske, kapu kulari su
predstavljali šeno srce, „najprofesionalniji“ deo, najbolje
obučen, kao i najbolje opremljen, onaj deo vojske koji je
najviše impresionirao posmatrače sa Zapada. U očima ovih
potonjih, oni su predstavljali vojnički ideal, kakav njihova
vlastela ni slučajno nije imala. Ta elita sastojala se od pešadije,
čuvenih janičara i više korupusa konjice, čiji je ugled bio još
veći. Međutim, između janičara i košanika nije postojala
apsolut- na podela, kao ni između „robova Porte“ i timarnika:
jani- čar koji bi se istakao mogao je da bude unapređen unutar
svog korpusa, ili da pređe u neku od jedinica košice, ili da dobi-
je timar na uživaše. S druge strane, timarnik nije mogao da
postane janičar.
Za vreme Sulejmanove vladavine, janičarske
223 korpuse
(odžaci) činile su tri celine: jezgro koje su činile jedinice zvane
jaja i džema, Mehmed II je dodao jedinice sekbana sejmena,
koji su služili kao njegova lična garda, a Bajazit II odrede sa-
stavljene od aga (buljuci aga). Ukupan broj ljudi, čini se, deli-
mično se povećao u periodu između vladavina Bajazita II i Se-
lima I, te je mletački bajilo Spandušino procenio da ih je 1496.
godine bilo 8.000; 1503. godine ih je bilo 6.606, da bi taj broj
iznosio 10.156 1514. godine. S druge strane, njihov broj

224
 1
je početkom Sulejmanove vladavine opao, jer ih je
1527. godine bilo svega 7.886, što je potvrđeno u jednoj
Spandušinovoj opa- sci o broju janičara koje imaju Turci:
„čujem da ih u ovom tre- ngutku nema toliko“. Ti brojevi
su narednih godina porasli, da bi se ustalili na 12.000 ljudi
tokom nastavka Sulejmanove vla- davine. Ogroman porast
broja janičara, koji je imao velike po- sledice za javne finansije,
počeo je tek kasnije: za vreme Mura-
ta III, 1595. bilo ih je 26.000, a 35.000 1598. godine.
Tri gore pomenute celine delile su se na odrede (bu-
ljuk, orta), od kojih je svaki finansirao svoju kuhišu, a na čijem
je čelu stajao čorbadžija. Kapetani odreda jaje i džema, ših
101, nazivani su jajabaile ili serpijade; a oni koji su bi- li na čelu
34 odreda sekbana, jajabaše ili subaše. U svakom odredu
pored kapetana postojao je oda ćehaja (nazivan baš odabaša u
„četama aga“ i „nadzornici odaja“ (odabaša).
Na čelu korpusa stajao je moćni janičarski aga, sulta-
nov rob koji je direktno bio šemu odgovoran. On je bio okru-
žen sa više oficira, koji su činili šegov divan: sekban ba- šom,
komandantom 34 odreda sekbana; ćehajom ili ćehaja begom,
zapovednikom aga, kapetanom šegove prve čete i stvar- nim
zapovednikom janičara u borbi; zagardži bašom, kapeta- nom
64. odreda džema, koja se povremeno sastojala i od pešadi-
naca i košanika; samsondži bašom i turnadži bašom, koji su bili
kapetani 71. i 68. čete džema; baščaušom, kapetanom pe- te
čete aga, zapovednikom svih čauša, zaduženih da prenose
naređeša i eventualno da zamene ćehajabega; muhziragom,
ta- kođe kapetanom jedne od četa aga, koji je bio posrednik
između ših i carskog ddžvana; i na kraju oficirom koji se zvao
ćehaja jeri, koji je mešao ćehaja bega u slučaju šegove
odsutnosti.
Nekoliko drutih zapovednika imalo je takođe objedi-
šene funkcija komandanta svog odreda sa ulogom višeg ofici-
ra u čitavom korpusu: to su bili zapovednici 14, 49, 66. i 67.
odreda džema, nazvani haseki ortalari. Deo odžaka činio je i
imam — janičar, kapetan odreda aga, koji je dobio versku
funkciju. Na kraju, postojala je i administracija, na čijem če- lu
je bio janičarski efendija, zadužena za raspodelu plata.
Robovi sultana, janičari, odgajani su u duhu potči-
šenosti i apsolutne discipline. Neposlušnost je kažšavana
batinašem, premeštašem u provincijske garnizone u svojstvu

225
običnih vojnika, ili su, ako je to bilo potrebno, kažnjavani
najtežom kaznom. U početku im je ženidba bila
zabranjena. Obustavljanje te zabrane za vreme Selima I
predstavlja važnu etapu u razvoju ovog korpusa. Od tog
vremena, kako je pisao Gefroj oko 1540: „Oni koji su bili
oženjeni živeli su sa svojim ženama, dok su drugi živeli u
posebnim za njih odre- đenim kućama, u svim delovima
Carigrada, gde ih je zajedno živelo osmorica, desetorica,
dvanaestorica i više“. Kasarne koje pominje Gefroj bile su
„stare oda_je“ u blizini džamije Cjehzade, i „nove“ pored
današnjeg dela grada Aksaraja.
Verski žar preobraćenika podsticao je imam
korpu- sa, kao i derviši bektašije. Taj mistični red —
heterodoksan, ali kontrolisan od države, bio je direktno
povezan sa janiča- rima, iako zvanično nisu bili uvršteni u
njihove redove pre 1591. godine. Pre samobatinanja,
recitovala se molitva zvana đulbank, u kojoj se pominjao
Alija i njegov duhovni otac, Ha- dži Bektaš Veli.
U početku, umešnost stalno obučavanih vojnika
ogle- dala se u rukovanju tradicionalnim naoružanjem,
kao što su bili luk, strela, koplje, sekira. Od početka XVI
veka, poči- nje primena pušaka (tufenk). Na bojnom polju,
oni su se borili u samom centru formacije, ispred sultana,
u devet li- nija, gde je svaki oslobađao prostor sledećem,
kružnim pokre- tom. U fazama marša, oni su okruživali i
štitili sultana dan i noć. U svim okolnostima, pripadnici
četiri odreda džema (od šezdesetog do šezdeset trećeg),
zvani solak, bili su posebna zaštitnica sultanu.
Janičarima su dodeljivani drugi zadaci: u prestoni-
ci, oni su obezbeđivali javni red i borili se protiv požara, a
takođe su štitili divan. Takođe, jedan deo njih bio je na
službi u pograničnim tvrđavama, gde je šihovo prisustvo
bi- lo neophodno. U tim slučajevima se njihovim redovnim
platama dodavala dnevnica (nafaka). Od 12.131
registrovanog janiča- ra 1547. godine, 4.648 bili su poslati
u osamnaest različi- tih tvrđava. Buzbek ističe ulogu koju
su janičari igrali u tim gradovima u unutrašnjosti kao
zaštitnici hrišćana i Jevreja od „nasilja svetine“. Takođe,
janičari su pridruživani mor- naričkim trupama i
pomorskim
226 pohodima: u pohodu na Sredo- zemlje u leto
 1552. godine bilo ih je 1.500.
Plate su svečano isplaćivane svaka tri meseca na sa-
mom divanu. Svaki čorbadžija dobijao je u jednoj torbi od kože
iznos za svoj odred i nadgledao je deobu. Plate janičara izno-
sile su između 2 i 8 akči nedelzno, dok su plate aga dostizale
400 akči. Svako je još dobijao dva komada sukna iz Soluna, za
oblačenje. Ostareli su dobijali penzije. Ali, svestan svoje snage
i vođen moćnim duhom korpusa, oiak nije oklevao da is- kaže
svoje nezadovoljstvo zbog manjka, koji je bio posledica
opadanja vrednosti novca, ili zbog kašnjenja u isplati, usled
razmimoilaženja između solarnog kalendara prihoda carstva, i
onog vezanog za rashode. Bilo je neophodno odgovoriti na nji-
hove zahteve: od vremena vladavine Mehmeda II, „poklon za
uspešno stupanje na presto“ bio je stalno na snazi, a njegov iz-
nos bio je 3.000 akči po janičaru, što je najviši iznos u odno- su
na one koje su dobijali drugi „robovi Porte (kapi kuli)“. Već smo
pokazali kako je Selim II uzalud pokušao da promeni tu praksu.
Za tim poklonom sledio je druti poklon, takozvani poklon „za
pohod“ (sefer bakšiši), prilikom prvog vojnog pohoda novog
sultana, a ti bakšiši nisu isključivali druge eventualne
prinadležnosti u vreme rata ili mira. Takođe je već pomenut
uticaj ove grupe u rivalstvima između pretendena- ta na presto
i na ponašanje ljudi na vlasti, koji su mnogo ri- zikovali ako bi
izazvali njihovo nezadovoljstvo. Hrabrost ja- ničara još se više
povećala u vreme Sulejmana, pa je otišla dotle da su oni čak
okrenuli oružje protiv svog padišaha, kao prilikom ubistva
Osmana II 1622. godine.
Odmah uključena u osmanske snage, artiljerija i va-
treno oružje izazvali su stvaranje drugih korpusa sultanovih
robova (kul). Adžemi-oGlani koji su ušli u njih, imali su
privilegiju da steknu specijalizovano tehničko obrazovanje,
prolazeći faze od šegrta do majstora.
Tobdžije su obuhvatale dve vrste boraca: artiljerce ko-
ji su se dva puta nedeljno bavili gađanjem i livce topova
(Ljokpsp), na čijem je čelu stajao starešina livaca. Među ovim
potonjima bili su majstori svih profila, od proizvodnje do
popravke, i proizvodile su čitave serije tipova topova: ogrom-
ne poput aždaje (badžaluška) i falkoneta {s1agćgep), do
manjih poput prangija, šajki i šakaloza. Zapovednik tobdžija bio
je na čelu čitavog korpusa, a comagao mu je zamenik i šef
livaca.
Drtiljeriju, koja je u osmanskoj vojsci bila prisutna od
kraja XIV veka, razvio je i organizovao Mehmed II, koji je u
svojoj novoj prestonici osnovao livnicu topova (tophane), na
227
mestu gde će kasnije biti izgrađena džamija Kilič Ali-pa- še.
Godine 1514. bilo je 348 tobdžija, među kojima je, po mi-
šljenju Spandunjina, bilo oko stotinak hrišćana.
Za vreme Sulejmana, osmanska artiljerija doživela je
svoj procvat: to je trenutak, kada je, imajući u vidu čitavu nje-
nu istoriju, ona bila najsnažniji protivnik neprijatelju, i u
tehničkom, i u kvantitativnom smislu. Arsenal Tophane se
uvećao i livci iz prestonice su često slati u pogranične tvr-
đave ili u rudnike da bi rukovodili proizvodnjom topova i
metaka neophodnih za vojne operacije. Istovremeno, rastao je
broj ljudi u toj službi: broj od 695 tobdžija 1527. godine, po-
rastao je na 1204 četrdeset godina kasnije. Jedan korpus po-
kretne artiljerije (arabaiijani top) bio je opremljen lafeti- ma. U
njemu je 1514. godine služilo 372 čoveka, 1527. 943, a 1567.
godine 678 ljudi.
Jedan korpus oklopnika (džebedžija), ustanovljen u XV
veku, obezbeđivao je proizvodnju i održavanje različitih vrsta
naoružanja: lukova, strela, sablji, kopalja, pušaka, štitova,
šlemova. Na čelu mu je bio zapovednik oklopnika i četiri zame-
nika. Ljudstvo, podeljeno u posebne grupe, raslo je tokom
čitavog
XVI veka: 304 čoveka 1502, 368 -1504, 451 -1514, 524 -1527,
789 — 1567. godine. Sulejman im je priključio dve specijalizo-
vane jedinice: minere (lagumdžije) i bombaše (kumbaradžije).
Zajedno sa janičarima i tehničkim službama, šest
divizija konjice (alt buljuk) na čijem je čelu stajao po jedan aga,
činile su drugu veliku celinu trupa Porte. Robovi sulta- na koji
su u njima službovali pripadali su eliti, jer su oni bili nekadašnji
ičoglani ili bivši janičari koji su ostvari- li briljantnu karijeru.
Pripadnici ovih jedinica dobili su pre janičara pravo na ženidbu,
a i njihovi sinovi su primani u jedinice. Ako bi ostali siročići, o
njihovom izdržavanju brinuo se sultan. Svaki od konjanika
izdržavao je od svoje plate sluge, takođe dobro opremljene.
Kada nisu bile u pohodu, te trupe bile su rasute u okolini
Istanbula, Jedrena i Burse, gde su imale pašnjake neophodne
za svoje konje. Na čelu tih je- dinica stajali su se zapovednici
koji su se nazivali ćehajaje- ri. Samo je jedan mali broj njih
živeo u prestonici (u blizini džamije Sulejmanije i delu grada
zvanom Čemberlitaš).
Među tih šest divizija postojala je stroga hijerarhi- ja,
gde je odabir i rast plata zavisio od pojedinačnog ugleda svake
od njih.
Prvo mesto zauzimali su „sinovi spahija“ (sipahi oglani
ili ebna-i sipahijan): „Oni su bili najlepše obučeni, imali su
najbolje
228konje i u skladu sa sposobnostima i vrlinama rastao im
je položaj“, primetio je za njih Žan de Vega 1538. godine.
Njihov izuzetan značaj obezbeđivao im je pravo da jašu uz
sultana. Po Spandunjinu, i njihov broj je porastao za vreme
Bajazita II. Tako ih je godine 1514. bilo 1.630; početkom Su-
lejmanove vladavine 1.993; a na kraju njegove vladavine,
njihov broj iznosio je 3.124. Zatim, dolaze silahdari (nosači
oruž- ja) koji su jahali levo od sultana. Godine 1514. bilo ih je
1.800, 1527. godine 1.593, a 1567. godine 2.785. Pripadnici
trećeg korpusa, zvani „oni koji primaju platu“ (ulufedžije), delili
su se na dve grupe: „desne ulufedžije“, kojih je bilo ne- što
više, koji su jahali desno od sipahi oGlana i „leve ulu- fedžije“,
koji su jahali levo od silahdara. Jedan od njihovih za- dataka
tokom pohoda bio je da čuvaju sultansku riznicu. GBihov
ukupan broj iznosio je 1514. godine 1.096 ljudi, 1527. godine
1.087, a 1567. godine 2.546. Konjanici četvrtog korpu- sa, koji
su se nazivali „strancima“ (Gureba), delili su se, ta- kođe, na
„desnu diviziju“ i „levu diviziju“, od kojih je ova po- tonja bila
brojnija. Ukupno ih je bilo 790 1514. godine, 415 1527. godine,
a 2.589 na kraju Sulejmanove vladavine.
Tokom bitke, svi konjanici imali su zadatak da čuva- ju
bokove janičara. S druge strane sipahi oGlani i silahdar čuvali
su padiilahov šator. Konačno, sultan je među najstari- jima
odabirao 300 konjanika za svoje ađutante. U vreme mira, ti
nekadašnji paževi iz palate mogli su da budu uposleni na
drugim zadacima: zauzimali su mesta poreznika, starali se o
zakupninama, upravljali su verskim zadužbinama, itd. Tako-
đe, poveravani su im posebni zadaci kao što je prenos novca ili
glave pogubljenih pobunjenika.
U celini gledano, postojao je razvoj koji nije bio oči-
gledan; iako je broj janičara ostao gotovo istovetan, broj pri-
padnika drugih trupa Porte uvećao se skoro duplo za vreme
vladavine Sulejmana. Najveći je bio porast pripadnika carske
konjice, a iz još uvek nepoznatih razloga došlo je do velikog
opadanja u broju pripadnika pešadije.

Provincijska vojska
Nasuprot trupama Porte, smepggenim najvećim delom
u blizini sultana, ostatak osmanskih snaga, koje su se od njih
ve- oma razlikovale, bio je razmešten širom Carstva, kako su
se vodili pohodi. Postojala je međusobna povezanost između
teri- torijalne organizacije, podele na provincije i razgraničenja
dužnosti i podeli te vojske. Najveći deo tih trupa činila je
spahijska konjica, najbrojniji deo osmanske vojske, koja je u
ve- likoj meri bila zavisna od načina na koji je 229
nagrađivana —
pu- tem timara. Nzima treba dodati garnizone u utvrđenim
mesti- ma i druge pomoćne vojne ili paravojne jedinice, sa
različitim statusom, preko kojih su različiti slojevi stanovništva,
više ili manje direktno, bili uključeni u vođenje rata.
Institucija timara, koja je već pominjana, smatrala se u
ono vreme jednim od stubova vojnog, ali isto tako i društve-
no-ekonomskog sistema Carstva. Po svojoj suštini, ta insti-
tucija odgovarala je opštoj potrebi potvrđenoj u brojnim pret-
hodnim ili savremenim državama: da se velika vojska održava
uz ograničena sredstva i uz nerazvijenu fiskalnu administra-
ciju, kada nije moguće prikupiti sve dažbine od proizvođača.
Feudalni posedi na Zapadu u osnovi bili su namenjeni istoj
svrsi. Ali, među različitim rešenjima koje su primenjivale razne
države, a kojima je svima bio zajednički princip da se za
vršenje službe nagradi uživanjem zemlje, timar predstavlja
specifičnu instituciju, imajući u vidu i to da su Osmanlije
određenja rešenja preuzimali iz islamskog, i još u većoj meri, iz
vizantijskog nasleđa. Karakteristike timara su se donekle
razlikovale u zavisnosti od oblasti i perioda. Ovde će biti
razmatran osmanski timar iz perioda vladavine Sulejmana.
Timar po svojoj suštini ne predstavlja zemljišnu, već
fiskalnu koncesiju: kada sultan dodeli selo ili više se- la ili
delova sela pojedincu, on njemu ne dodeljuje teritoriju, niti
seljake koji žive na njoj, već desetak i druge poreze u novcu i
naturi koji se prikupljaju od ovih potonjih. Prihodi od poreza koji
su se ustupali timarniku mogli su biti i grad- skog porekla,
barem u slučaju značajnijih timara dodeljivanih visokim
oficirima. U takvim okolnostima, na osnovu timar- skog
sistema, čitav jedan deo prihoda Riznice nije dospevao u šu,
već je bio dodeljivan pojedincima: 37% za fiskalnu godi- nu
1527—1528, kako procenjuje O. L. Barkan.
Zapravo, uživalac timara (sahibi timar, timar eri) nije
dobijao samo poreska davaša raje upisane na šegovom timaru:
on je takođe u potpunosti raspolagao određenim do- brima,
zvanim hasa čifluci (ili kilič jeri): livadom, mli- nom,
vinogradom ili voćšakom, za koji se starao da bude obra- đivan
i sa koga je uživao bruto prihod. Ovaj deo timara postepeno je
iščezavao krajem XVI veka.
Dodeljeni timari bili su nejednaki. U terminologiji se
razlikuju sami timari, sa kojih je godišši prihod iznosio najviše
20.000 akči, zeamet čiji je prihod bio do 100.000 ak- či i iznad
tog prihoda has (mora se uočiti da korišćeni voka- bular u
dokumentima iz XVI veka ne poštuje uvek ove razli- ke). Dva
posledša tipa dobara dodeljivala su se oficirima timarske
230
vojske i provincijskim namesnicima. U XVI veku, go- dišši
prihod prosečnog košanika iznosio je oko 3.000 akči.
U principu, timar nije bio dodeljivan ni doživotno ni po
naslednom principu. Uživaše timara bilo je strogo uslovljeno
vršešem službe: ona je mogla biti civilna ili verska, ali je ipak
najčešće bila vojnog karaktera. Svrha ova- kvog sistema bila je
pre svega da se izdržava spahijska koši- ca, kao i oficiri koji su
činili provincijske snage. Jedan deo garnizona u tvrđavama,
kao i pomoćne jedinice, nagrađiva- ni su na toj osnovi. Taj
uslovni karakter timara ga razlikuje od feudalnog poseda na
Zapadu, koji je bio naslednog karakte- ra, jer osmanski sistem
ne poznaje piramidalnu strukturu i vazalne veze, svojstvene
feudalnom poretku.
Ako se služba ne vrši, ili ako se loše vrši, pre- stupnik
bi izgubio dobro, bez druge vrste kazni. S druge strane,
uživalac timara koji je bivao zapažen po svojim za- slugama
dobijao je dodatke (teraki) na svoj prvobitni timar. Uopšteno
gledajući, sastav i prihod sa dodeljenog dobra, koga god da je
nivoa, bio je vezan za osobu koja ga je uživala, u za- visnosti
od šegovog ličnog položaja i delovaša. To dobro nije bilo
nasledno i nije se automatski prenosilo na onoga ko tu istu
službu nasledi.
Kad više nije bio sposoban za ratovaše, spahija je
dobijao timar kao penziju. S druge strane, ako bi jedan posed
ostao prazan usled smrti, ili neizvršavanja službe, njegovog
uživaoca, smatrao se „uzapćenim“ (mevkuf), što je značilo da
su prihodi pripadali državi, dok se ne odredi novi uživalac.
Timarski sistem podrazumevao je da država mora da
bude dobro obaveštena o poreskim prihodima koje je mogla da
očekuje od svake zajednice, grada ili sela, da bi izvršila nji-
hovu raspodelu. To je bio osnovni cilj velikih operacija popi- sa
i sastavljanja registra (defter), koji je bio krajnji rezultat. Popisi
su vršeni na nivou sancaka: popisivač, iskusni slu- žbenik,
upisivao je, po grupama, za svaku oblast, ime stareši- ne
domaćinstava i imena samaca, uživalaca selišta, nakon če- ga
je sledio detaljan popis poreza koji se prikupljao od ovih
potonjih, dok je za svaki proizvod uziman prosek proizvodnje
za poslednje tri godine. Ukupni zbir tih cifara predstavljao je
poreski prihod koji se ubirao od zajednice koja je u pitanju.
Prvi „detaljni popis“ (mufasal defter) za određenu
oblast vršen je odmah nakon njenog osvajaša. Da bi se ažuri-
rao, naredni popisi su vršeni svakih dvadeset do trideset go-
dina. Ta stara praksa, već ustaljena na početku XV veka, zasta-
rela je, uprkos nekim izuzecima, krajem XVI veka: Sulejmanova
231
vladavina predstavlja najsjajniji period, ne samo zato što su
popisi iz tog perioda bogati raznovrsnim podacima, već i zato
što su najbrojniji, najpouzdaniji i najbolje prikazani. Na po-
četku tih popisa, zakonskim pravilom (kanunnamom) za
određe- nu oblast precizirani su porezi i nameti,
ustanovljavajući na taj način odnos između timarnika i raje. Na
osnovu tako priku- pljenih podataka, oformljeni su i dodeljivani
timari: popis timarnika, uz kratak opis njihovih dobara,
predstavlja drutu vrstu popisa, koji se nazivaju sumarnim
(idžmal defteri).
Ovakav sistem bio je podsticajan za nova osvajanja, u
onoj meri u kojoj je uvećavanje vojske bilo praćeno poreskim
prihodima koji su se mogli dodeliti. Konačno, takav sistem
mogao je biti ustanovljen samo u dobro naseljenim oblastima,
u kojima se odvijala proizvodnja i u kojima se ustalio mir, da bi
timarnik mogao da bude siguran da su mu prihodi redovni.
U principu, samo je pripadnik kategorije askera mogao
da nretenduje na uživanje timara, dok za običnu raju takva
mo- gućnost nije postojala. Praksa koja se ustalila u XV veku
da su, prilikom novih osvajanja, u tu kategoriju bili uključeni
pri- padnici lokalnog hrišćanskog plemstva zamrla je za vreme
Su- lejmanove vladavine; s druge strane, potomci onih koji su
isko- ristili prednosti takve politike, s vremenom su promenili
veru. Dakle, s vremenom sve spahije su bili muslimani. Među
njima je bilo robova (kul), jer je već ukazano da su pripadnici
„trupa Porte“ mogli da dobiju timar na uživanje; među njima je
bilo i sinova robova (kul), jer su zemljišna dobra dodeljivana
sinovima visokih dostojanstvenika, i visina njihovih prihoda
zavisila je od položaja na kome su se nalazili šihovi očevi. Ali,
spahije su uvek bili sinovi spahija: po svojoj suštini, ka- ko je
već naglašeno, timar nije bio nasledan, već je timarnikov sin
morao da stekne to pravo za sebe. Zakonski propis uveden za
vreme Sulejmana i Selima II precizira do detalja modalite- te
tog principa: u slučaju uživaoca zeameta, ako bi on poginuo u
ratu, trojica njegovih sinova mogla su da dobiju timar na uži-
vanje; samo dvojica, ukoliko bi preminuo prirodnom smrću. U
slučaju običnog spahije, pravo je bilo ograničeno na dva sina,
kakve god da su okolnosti smrti. Maloletni naslednici imali su
sedam godina da ostvare svoje pravo, ali je taj rok ukinut
1536. godine, od kada je bilo dovoljna svedočenje desetorice
ti- marnika da je kandidat zaista sin spahije.
I u slučaju kada isto dobro nije prelazilo sa oca na sina,
timar dodeljen sinu zavisio je od onoga koji je uživao njegov
otac: u slučaju dobra koje je donosilo 10.000 do 20.000 akči,
232
prvi sin imao je pravo na timar od 4.000 akči, a drugi od 3.000
akči; u slučaju zeameta koji je donosio 20.000 do
50.0 akči, timar prvog sina iznosio je 6.000 akči, drugog
5.0, a onaj eventualnog trećeg uživaoca prava 4.000 akči.
S druge strane, mladi ratnici koji još nisu bili
predviđeni za dodelu timara, a koji bi se istakli na bojnom
polju, mogli su da dobiju timar na izričit zahtev svojih pret-
postavljenih. Ovi potonji ispoljavali su sve izraženiju ten-
denciju da tim putem favorizuju svoje miljenike.
Proces dodelšvanja timara podrazumevao je više fa-
za: kandidat je najpre morao da dobije od Porte ispravu o pra-
vu pritežavanja timara, bilo na osnovu priznavanja prava po
naslednom principu, bilo po zahtevu svog pretpostavljenog.
Kada bi se obavila ta formalnost, on je ostajao na položaju
aspiranta (mulazima) dok odgovarajuće dobro ne bi bilo na
raspolaganju. Takvo dobro dodeljivao mu je namesnik njegove
oblasti, beglerbeg. Pravila koja su bila na snazi od 1530. go-
dine ograničila su pravo beGlerbega na tom nivou, u korist
centralne vlasti. Počev od tog datuma, autonomija namesnika
bila je ograničena na dobra od 3.000 do 5.000 akči, u zavisno-
sti od oblasti, na dobra koja su se sticala na osnovu naslednog
principa, kao i na ona dodeljivana kandidatima koji su već bi- li
timarnici. U svim drugim slučajevima, bellerbeG je mogao
samo da uputi Porti potvrdu (tezkeru), dokument o raspode- li,
dok je samo dodeljivanje berata uživaocu dobra bilo pravo
rezervisano za centralnu vlast. Tako se razlikuju „nepotvrđe-
ni“ (tezkeresiz) timari, koje je dodeljivao direktno beglerbeG i
„potvrđeni“ (tezkereli), koji su podlegali odobrenju Porte.
U zamenu za tu povlasticu, spahija je bio dužan da
vodi računa o svojoj opremi i opremi svoga konja. NBegovo na-
oružanje ostalo je tradicionalno, i uključivalo je luk, štit, sablju,
koplje i buzdovan. Drugi elementi, kao na primer oklop, mogli
su se dodati u zavisnosti od visine prihoda, iako „sumarni
popisi“ iz Sulejmanovog vremena ne sadrže de- talje o
obaveznoj opremi svakog timarnika. Pored sebe samog,
timarnik je morao da izdržava i opremi jednog oklopnika (ie-
beliju) za svakih 3.000 akči svog prihoda (i za svakih 5.000 od
zeameta). U takvim okolnostima, početkom XVI veka, spa- hija
koji je pritežavao timar od 9.000 akči morao je da krene u
pohod opremljen oklopom i šatorom, i u pratnji trojice dže-
belija. Na mestu gde su se okupljale trupe, obavljala se opšta
inspekcija trupa (joklama), koju je predvodio lično padišah ili
glavnokomandujući general, i koja je omogućavala da se, od
sandžaka do sandžaka ustanovi koji su ljudi odsutni i šta nedo-
233
staje od opreme.
Spahije su bile mobilisane tokom čitavog pohoda.
Imajući u vidu ogromne razdaljine koje su morale da se pređu
da bi se stiglo do neprijateljske teritorije, pohod je trajao čitavu
sezonu, i duže od toga, što znači da je trajao od marta- -aprila
do oktobra-novembra. Na bojnom polju timarnička voj- ska
raspoređivala se u obliku polumeseca, na dva krila fron- ta.
Kad bi se završile vojne operacije, spahije bi se vraćale na svoj
timar, na kome su provodili ostatak godine. Ako bi se pohod
odužio, i zimu su provodili pod oružjem: iz svog uda- ljenog
logora, odredili bi nekog između sebe, koji se nazivao
hardžigiija, koji bi otišao da preuzme proizvode sa njegovog
timara, da im ih donese, i da im tako obezbedi sredstva za
izdržavanje. Vrlo često su im bile potrebne pozajmice ili darovi
od sultana za potrebe tokom pohoda, naročito, kao što je
zabeležio Buzbek, kada je trebalo da zamene uginulog konja.
Tako su se spahije veoma nerado udaljavale od svojih ognjišta.
Jedan deo njih, oko 10% iz svakog sancaka, nije odlazilo u po-
hod: ti „nadzornici“ (korudžu) ostajali su na zemlji da osigu-
raju njenu odbranu i da se brinu o kulturama.
Koliko je ljudi sa mnogo nižim stepenom vojne ume-
šnosti sultan mogao da prikupi na ovaj mnogo manje
operativan način, nego što je postojanje plaćene vojske?
Podaci za 1527. godinu, koje je prikupio O. L. Barkan, pokazuju
da je u čitavom carstvu te godine bilo 28.088 timara i
zeameta. Nzihovi kori- snici izdržavali su oko 60.000 džebelija,
čime se dobija broj od oko 90.000 konjanika. Dodajmo da je u
istom periodu 9.653 timara (mustahfiz timarlari) bilo dodaljeno
pripadnicima tvrđavskih garnizona. U te podatke sa početka
Sulejmanove vla- davine nisu uključena teritorijalna proširenja
dostignuta za vreme ovog sultana. Po podacima s kraja XVI
veka, koji pruža Ajni Ali, u to vreme bilo je nešto manje od
43.454 uživaoca timara i zeameta i nešto manje od 105.000
džebelija.
Sve ovde nabrojane vojne jedinice podržavaju sliku
striktnog reda, koji su osmanskoj vojsci pripisivali zapadni
savremenici. Nasuprot tome, neke druge jedinice te iste vojske
su, čini se, donele za vreme „Zakonodavca“ u istu tu vojsku
prodor hordi iz stepe: to je slučaj akindžija, lagane i brze ko-
njice, koja je bila zadužena da vrši razarajuće upade na nepri-
jateljsku teritoriju, kao pripremu za trajniji prodor. Sa oca na
sina, akindžije su pljačkale i ubijale, zarobljavale stoku i
robove, živeći od plena (ipak, jedan deo njih primao je platu). U
XVI veku, njihovi begovi su i dalje poreklom bili iz dina- stija sa
234
krajišta Rumelije, kao što su Mihaljevići, Turahani, Evrenosi ili
Malkoči. Na nižem nivou, njima je komandovao (pojdža ili
zapovednik desetine (onbaša), zadržavajući tako staru tursko-
mongolsku decimalnu organizaciju. U Srbiji i u Bosni delije
(ludi) imale su istovetnu ulogu, a čitave grupe njih sultanu je
slao njegov vazal, han Krimskih Tatara.
Da bi ti upadi dobili masovniji karakter, trupe su se
popunjavale „dobrovoljcima“ (Gonulu), „hrabrim mladići- ma
sposobnim za borbu, željnim plena i upada“, kojima se plen
prikazivao u najlepšem svetlu, a obećavala im se i novčana
nadoknada. Ukoliko je to bilo neophodno, čak su i rajinski si-
novi mogli da uđu u sastav tih jedinica, što je predstavljalo
način da uđu u vojsku. Ta potreba za spoljnim elementima bila
je sve izraženija kako je s vremenom opadala borbenost akin-
džija koji su dobijali zemlju.
Vojni pohod i ratne operacije zahtevale su obavljanje
teških poslova čišćenja, vršenja zemljanih radova, prevoza
kolicima. Ti zadaci poveravani su različitim pomoćnim je-
dinicama. Nzihov deo činili su jaje i muselemi: pošto su, na
samim počecima Carstva, bili sastavni deo stalne osmanske
vojske, oni su se u XVI veku našli u potčinjenoj ulozi, ali
ostajući deo vojske. Ovi prvi, pešaci, postojali su samo u
Anadoliji, gde su bili pregrupisani na osnovu njihovog raz-
meštanja u dvanaest sandžaka, na čijem su čelu bili begovi. U
Rumeliji je postojala jedna slična organizacija, organizacija
juruka, kojih je 1552. godine bilo 1380. Što se tiče musele- ma,
konjanika, oni su raspoređeni u Anadoliji, gde su živeli u četiri
sandžaka, kao i Rumeliji gde su činili stanovništvo sandžaka
muselema, ili sandžaka Kizildža. Deo Cigana Rumeli- je uživao
je isti status, i činili su jedan sandžak. Pored voj- nih operacija,
svi ti elementi činili su pokretljivu radnu snagu, uposlenu na
najrazličitijim poslovima u rudnicima, državnim radionicama, ili
na gradnji tvrđava. Oni su slu- žili na period od šest meseci.
Te različite jedinice, kojima bi se još mogli prido- dati
vojnuci, hrišćani, najvećim delom Bugari, zaduženi za staranje
o konjima, počivale su na identičnom principu: sta- novništvo
raspoređeno u te jedinice bilo je podeljeno u odžake (ili koplja
u slučaju vojnuka), u kojima je bio jedan broj po- moćnika,
jamaka i nekoliko „boraca“ koji su odslužili svoje (nobeŠli
eškindžije), te su imali prvi zadatak da izdržava- ju ove druge ,
time što su im isplaćivali novčanu nadoknadu (hardžlik). Zbog
te obaveze, njihova dobra uživala su poreske olakšice. Oficiri
zvani subaše i čeribaše komandovali su različitim grupama
odžaka.
235
 Za vreme ratnog pohoda, sve ili deo tih različitih
raspoloživih jedinica stavljan je u pogon. Pored toga, osman-
ska vojna snaga se oslanjala na rasprostrašenu mrežu utvrđe-
nih mesta. Malo je utvrđenja građeno, većina ih je nasleđena
iz prethodnih vremena. Kako je zabeležio putopisac Belon di
Man: „Turci su oduvek imali običaj da neku tvrđavu ili dvo- rac
koju zauzmu, ostave u istom stašu u kakvom su je zatekli, jer
nikada nisu uništavali građevine“. Osmanlije su se zado-
voljavale da izvrše popravke i neophodne dopune, kada bi ne-
ka tvrđava bila izložena udaru. Takođe, u slučaju opasnosti,
uvećavali su broj ljudi, kao i artiljerijsko i drugo naoruža- nje, a
i dovođeni su i janičari iz prestonice.
Garnizone, na čijem je čelu stajao dizdar i njegov po-
moćnik — ćehaja, činile su različite jedinice, koje su nagrađi-
vane na različite načine, u zavisnosti od mogućnosti koju nudi
ta zemlja, bilo timarima ili u novcu: ljudima koji su služili u
garnizonu u pravom smislu tog pojma (merdi kale, musŠahfiz,
hisar eri), pridodavani su naoružani ljudi i neke zanatlije
(oružari, tobdžije, zidari, kovači, itd.), kao i pomoćne peša-
dijske jedinice, poput azapa, koji su u slučaju potrebe služili i
kao deo lokalnih flota, i bešlija, kao i košanika, poput fa-
risana. Za vreme Selima I, tvrđava poput Kafe (današnja Fe-
odosija), na jugu Krima, koja je bila centar osmanskih teritori-
ja u basenu Crnog mora u XVI veku, brojala je 131 vojnika u
garnizonu (mustahfiz), gde su uračunati pored dizdara i će-
haje, imam, kao i garnizonski kadija, dvanaest vratara
(bevab), deset tobdžija, tri muzičara, šestorica različitih
zanatlija i devedeset šest vojnika; jedinica azapa koja je
obezbeđivala, naj- verovatnije, izlaz na more u slučaju potrebe
sastojala se od age, ćehaje, šest kapetana i devedeset pet
vojnika. Ali, ljudstvo tvrđava Budim i Pešta, koji su nakon
1541. godine postale glavna mesta odbrane od
Habzburgovaca, bilo je daleko brojnije: odmah nakon
zauzimaša, Sulejman je u ših rasporedio 2.653, odnosno 914
ljudi. Tokom pohoda 1543. godine, ti brojevi su se popeli na
2.965 i 1.481. U istom trenutku, u utvrđešima u
G'

CJekesfehervaru i Estergonu bilo je 2.978, odnosno 2.775

voj- nika. Ti brojevi su kasnije opadali, i nisu zavisili samo
od potencijalne opasnosti, već i od mogućnosti
nagrađivanja.
Pored svoje uloge u odbrani od neprijatelja,
garnizo- ni su vršili određene dužnosti u interesu lokalnog
stanovni-
236 cggva, kao što je sprečavanje razbojništava,
 obezbeđivanje pro- izvodnje za carski has, a u određenim
slučajevima služili su i u regionalnim flotama, bilo morskim
ili rečnim. Na Balka- nu, institucije koje su Osmanlije
nasledile od prethodnih dr- žava, kao na primer jedinice
martolosa, gde su se starešine nahija ili sela zvali
knezovima i primićurima, takođe su se bavile čuvanjem
javnog reda. Ti paravojni elementi regrutovani iz redova
hrišćana bili su i posrednici između osmanskih vlasti i
pokorenog stanovništva. Što se tiče obezbeđivaša putnih
pravaca, to je u čitavom Carstvu potpadalo pod speci-
fičnu organizaciju „čuvara klanaca“ (derbendžija), čiji je
za- datak bio da čuvaju strateške tačke na putu. Oni su
regrutova- ni iz redova lokalnog stanovništva, i po
opštevažećem principu, uživali su poreske olakšice u
zamenu za svoju slu- žbu. Sredinom XVI veka, 2.288
seoskih domaćinstava u Ana- doliji i 1.906 u Rumeliji živelo
je pod tim statusom.

Flota
Sultanova vojska se udvostručila kada je u njen sa-
stav ušla flota. Godine 1573, nakon poraza kod Lepanta,
mletački bajilo Garzoni je mogao da napiše da su „i jedna i
druga bile stravične“.
Tokom XV i XVI veka, širenje na oblast Crnog mo-
ra i Sredozemlja do granica Severne Afrike, na oblast Cr-
venog mora, borba protiv Mlečana, Đenovljana, Španaca,
Portugalaca, gusara svih vrsta, zaštita trgovine i veza
izme- đu delova Osmanskog carstva, svi ti ciljevi naveli su
sultane da prihvate način ratovanja koji je bio stran
njihovoj tradici- ji, te da od svojih neprijatelja usvoje
tehnike ratovaša na mo- ru. Oni su u tome savršeno uspeli,
u toj meri da je tokom Su- lejmanove vladavine, tačnije
između pobede kod Preveze 1538. godine i poraza kod
Lepanta 1571, prevlast u Sredozemlju bi- la na strani
Turaka. Dve okolnosti su znatno doprinele ta-
kvom rezultatu: to što su se na osmanskoj teritorije stekli, i to
u takvoj količini da je to izazivalo zavist Zapadnjaka, svi
elementi neophodni za izgradnju moćne flote; s druge strane
vešto uključivanje nezamešivog pomorskog iskustva i snaga
islamizovanih pomoraca: najznamenitiji bio je Barbarosa, ko-
ga je Sulejman postavio za svog velikog admirala, ali svakako
se moraju pomenuti i imena Turgut-reisa (Draguta, kako su ga
nazivali Francuzi), Kilič Ali-paše, Uluč Hasan-paše.
Osmanska flota se sastojala u najvećoj meri od galija.
237
Jedan brod je pokretalo 150 veslača, a pored komandnog
kadra, na njega se ukrcavalo nekoliko artiljeraca i nekoliko
deseti- na običnih vojnika. Posadu su činili ratni zarobljenici, ali
pre svih osuđenici, spremni na različite prestupe, kao i raja
regrutovana u unutrašnjosti Carstva na ime doprinosa civil-
nog stanovništva ratu (avariz). Prilikom velikih pohoda, ta flota
se sastojala od 100 do 150 jedinica, sagrađenih u bazama u
Galipolju i Galati, od kojih je ova druga imala primat za vreme
Sulejmanove vladavine. Pod zapovedništvom kapudan paile, u
šoj su 1557. godine bila 123 doka, od kojih su u svaki mogla da
stanu dve galije, bilo da se grade ili popravljaju. Druge,
skromnije baze, u Sinopu, Izmitu, ili privremeno po- dignuts u
blizini materijala za gradšu, korišćene su u slu- čaju potrebe.
Radnu snagu su činili adžemi-oglani, jaje i mu- selemi, ali su u
slučaju potrebe angažovane specijalizovane zanatlije: tesari,
drvodelje, kovači, itd.
Najveća slabost te flote ogledala se u odsustvu spe-
cijalizovanih mornaričkih snaga: pored azapa, koji su najče-
šće regrutovani, pešadijske jedinice, janičari i u najvećem broju
spahije, pripadnici timariotske vojske bili su povreme- no
angažovani u pomorskim pohodima, iako za njih nisu imali
iskustva i bili su strani šihovom načinu života.

Snage i slabosti Sulejmanove vojske

Slika osmanskih trupa ne bi bila potpuna ako se ne bi
oslikala brojnost i različitost celine ili visok stepen obučenosti
pojedinih delova. Zapadni posmatrači podvlače ono čime se po
šima objašnjavala turska nepobedivost u koju su bili uvereni:
te trupe su se odlikovale čvrstom discipli-
Nom, kao i zapanjujućom sposobnošću da se brzo, u potpunom
redu i uz punu disciplinu iskoristi brojnost. Isticali su skromnost
ljudi, izuzetnu čistoću logora, što su bili kvali- teti koji su
nedostajali vojskama u ondašnjoj Evropi, koje su bile
arogantne, svadljive, ogrezle u pijanstvo i igre na sreću,
nečasne i nepromišljene.
Strogi red koji je vladao među sultanovim trupama, koji
je toliko hvaljen, ne sme da zaseni obimne radnje koje su
prethodile pohodu da bi se prikupile trupe za polazak i
obezbedili ljudi i životinje neophodni za različite faze na-
predovanja vojske, što se pre svega odnosilo na „trupe Por-
te“. Čitava ta mašinerija pokretana na osnovu prikupljenih
dažbina u naturi (nuzul), zaplene dodatnih količina tokom
etapa napredovanja (sursat), kupovine od seljaka i preduzet-
nika i 238
organizacije konvoja, činila je od Osmanskog carstva u
XVI veku preteču vojne logistike. Ipak, mora se voditi raču- na
o činjenici da su zapadni posmatrači imali sklonost ka
idealizovanju efikasnosti osmanskog vojnog sistema, a naroči-
to svemoći padišaha. Zar nije jedan očevidac poput Žana
Šesnoa pisao: „Kada pomenuti Veliki Turčin poželi da krene u
neki pohod, on samo treba da naredi pomenutim bel-
gerbegovima da se u određeno vreme sa svojim ljudima nađu
na određenom mestu, i oni su odmah spremni, jer se ni za živu
glavu ne usuđuju da zakasne ni pola dana“?
Proučavanje naredbi koje je izdavala Porta vodi ka
delimičnom razbijanju takve predstave: iz njih se vidi da je
Sulejman bio izložen zlovolji, nemaru, korupciji, pasivnom
otporu različitih elemenata koje je nastojao da regrutuje kao i
kašnjenjima kada je trebalo odmah reagovati, te da je bilo ne-
moguće otkloniti opasnosti koje su se nizale jedna za drugom.
Takođe, na tehničkom planu, osmanske snage koje u
prethodnim periodima nisu zaostajale u uvođenju nijedne
inovacije, za vre- me Sulejmanove vladavine počele su da
gube korak: na primer, Buzbek je izveštavao 1560. godine o
neuspehu velikog vezira Rustem-paše da tokom pohoda 1548.
godine opremi mušketama jedan „probni“ eskadron od 200
konjanika: ovi potonji odbili su da se prljaju prilikom nišanjenja
i najčešće nisu bili u stanju da poprave svoje oružje kada bi se
pokvarilo; s druge strane, bili su izloženi podsmehu svojih
drugova zbog svog oružja.. .Takođe, nakon puške, janičari u
potošim epohama ni- su prihvatili ni karabin ni pištolj. Što se tiče
uvođeša ga- leona u osmansku flotu vernu starim galijama, to
je sprovedeno sa zakaššešem od nekoliko decenija. Ti
pokazatelji inercije samo su prvi simptomi opšteg procesa
opadaša moći, ali Za- pad, usled svoje opčišenosti, to još nije
uviđao.

Provincijska organizacija
Od XIV veka, usled teritorijalnog šireša Carstva bilo je
neophodno da se uspostave pokrajine i postavljaju name- snici,
čije je naimenovaše vršila centralna vlast. Organiza- cija tih
pokrajina se poklapala, kako je to već napomenuto, sa
organizacijom timarske vojske: namesnik jedne pokrajine bio je
glavnokomadujući vojske, koju je morao da okupi, a koja se sa-
stojala od spahija, uživaoca timara iz te pokrajine. Više ad-
ministrativne jedinice, poverene beglerbegovima nazivale su
se beglerbegluk (ili ejalet posle 1590. godine). U početku su
postojala dva beglerbegluka, Anadolija i Rumelija, da bi se
kasnije taj broj uvećavao, usled šireša teritorije,
239 ali i usled
preraspodele pokrajina i šihovog delješa diktiranog strateškim
potrebama. Tokom prvih godina Sulejmanove vla- davine bilo
ih je osam, 1544. godine jedanaest, a na kraju še- gove
vladavine dvadesetak, više ili maše postojanih. Na po- četku
XVII veka bilo ih je trideset dva.
Beglerbeg je nosio titulu paše i vlast koju mu je po-
verio sultan simbolizovala je zastava (sandžak): motka na
čijem je kraju bila zlatna kugla, sa dva košska repa (tug).
Dobra (hasovi) koja su im dodeljivana donosila su u tom
periodu, od slučaja do slučaja, od 600.000 do 1.000.000 akči
godišše. Pomagalo im je više finansijskih službenika, koji su bili
podređeni defterdaru u prestonici: spahi jazidžija je popisi- vao
sve spahije iz pokrajine, dok su defter ćehaja i timar defterdari
upravljali zeametima i timarima. Mal defterdar imao je
posledšu reč u drugim finansijskim pitašima veza- nim za
pokrajinu. Na kraju, mefkufdžija je za fisk ubirao prihode sa
praznih dobara.
BelGerbegluk je obuhvatao administrativne jedinice
nižeg ranga, sandžake ili live. Na šihovom čelu stajao je san-
džakbeg, ia čijoj se zastavi nalazio samo jedan košski rep. Be-
glerbeg je, takođe, imao u potpunosti na raspolaganju jedan od
sandžaka na svojoj teritoriji, koji se zvao „pašin sandžak“. Go-
dišnji prihod sandžakbega iznosio je između 200.000 i
600.0 akči, u zavisnosti od značaja pokrajine, ali u skladu sa
opšterasprostranjenim principom, i u zavisnosti od lič- nog
integriteta uživaoca. U sastavu prihoda sa hasa značajan deo
poticao je od prihoda gradskog porekla, koji su se dodava- li na
prihode ruralnog porekla, kao i na one koji su uzimani od
nomada, čije je delikatno ubiranje prevazilazilo mogućno- sti
običnog spahije. Čini se, naročito na osnovu radova I. M- Kunta
o osmanskom uređenju unutrašnjosti Carstva, da autoritet
sandžakbega nije uvek u potpunosti odgovarao celini teritorije
njegove administrativne jedinice, jer on nije mogao da se meša
u dešavanja na teritoriji hasa, što je bilo direkt- no u domenu
krune, kao ni na teritoriji verskih zadužbina (vakufa), ili dobara
u punoj svojini (mulk). S druge strane, činjenica da se jedan
deo njegovog hasa mogao nalaziti u drugoj pokrajini, davala
mu je pravo da vlast proširi izvan granica svoje teritorije.
Mandat tih namesnika bio je po pravilu kratak, naj-
češće kraći od tri godine, da bi se izbeglo da se suviše čvr- sto
ustale u nekoj oblasti. Već je ukazano da su se među tim
visokim službenicima nalazili neki robovi (kul) sultana, a važno
je naglasiti i da se vlast nad nekim anadolskim sandža- cima
poveravala prinčevima iz carske kuće, pre njihovog za-
240
tvaranja u saraj. Sulejman je nastavio da poverava
namesništva potomcima akindžijskih begova ili preosmanskih
dinastija iz Male Azije: takav je bio slučaj „sinova Šehsuvara
Zulka- dra“, potomaka prinčeva Zulkadra, ili „sinova
ramazana" ko- ji su ostali na vlasti u oblasti Adane: godine
1527. Piri-beg Ramazanoglu bio je sandžakbeg Adane,
uživajući dobra koja su donosila izuzetno visok prihod od
1.870.000 akči.
S druge strane, alajbegovi zaduženi da pomažu
sandžak- begovima u nadgledanju spahija bili su potomci ovih
potonjih. Na nivou kadiluka, na koje je sandžak bio podeljen, tu
dužnost su vršile subaše, koje su bile zadužene i za vršenje
policijske službe u većim gradovima. Na kraju, na nivou sela,
spahije su imale vlast nad rajom od koje su prikupljale dažbine.
Prethodno izneta šema predstavlja tipičnu osmansku
provincijsku organizaciju i bila je primenjivana u srcu Car- stva.
Ali, nisu svi elementi te ogromne tvorevine bili homoge- ni: u
nekim drugim delovima Carstva, osmansko prisustvo bilo je
svedeno na prisustvo namesnika, finansijskih službenika,
kadija i garnizona, i taj relativno mali broj ljudi bio je nadre-
đen društvenoj strukturi i sekularnoj administraciji koju je
turski osvajač oklevao da promeni. Sultanu je bilo dovoljno da
u vidu tributa prikuplja poreske dažbine, umanjene za lokalne
administrativne i vojne troškove, i eventualno da prikupi od-
ređeni broj ljudi za vojnu službu. Te pokrajine su se nazivale
salijaneli, jer njihovi namesnici nisu bili nagrađeni putem hasa,
već godiššim novčanim iznosom koji se zvao salijane. Najbolji
primer predstavlja Egipat čiji je paša u XVI veku svake godine
slao tribut (hazine) u lični sultanov trezor koji je iznosio između
400.000 i 800.000 zlatnika, čemu su još pridodavani određeni
proizvodi: pirinač, šećer, povrće za Palatu; užad, kučina i
šalitra koji su upućivani u Arsenal.
Druge arapske provincije, kao što je Abisinija (Ha- beš)
predstavljaju slične primere, gde nije došlo do stvarne
osmanizacije lokalnih institucija. Ipak, timarski sistem bio je
zaveden u delu Iraka i Sirije. U beglerbegluiima Al- žir, Tripolis i
Tunis (ovaj posledši osnovan je oko 1574. godine), lokalni
janičarski garnizoni brzo su uspostavili sa- mostalne vlasti.
Takođe, u brdovitim predelima gde je živelo nomadsko
stanovništvo koje je veoma teško kontrolisati, Porta je prepu-
stila široku autonomiju lokalnim plemenskim starešinama:
postojalo je trideset „vlada“ (hukumet) u Jermeniji i Kurdi-
stanu, dok su slični režimi vladali među Turkmenima u obla-
stima Sivasa i Adane ili kod plemena Gega na severu Albanije.
241
 Ipak, svi ti elementi bili su integrisani u okviru
beglerbeGluka. S druge strane, nasuprot tome, opstale su
poje- dine specifične političke jedinice, vezane za Carstvo
maše ili više čvrstim vazalskim vezama: to je bio slučaj šerifata
Meke ili Krimskog kanata, gde je vlast bila podeljena između
kanova koji su bili potomci džingisidske dinastije Giraja, ko- je
je imenovala Porta, i mirzi, starešina velikih tatarskih plemena;
postojeće strane, međusobno podeljene, vodile su ne- zavisnu
politiku u odnosu na susede u Poljskoj, Moskvi i na Kavkazu, ali
je kanat ipak bio poslušan vazal.
Sultan je pripojio Carstvu i nekoliko hrišćanskih
vazalskih država. Nzihove teritorije ostale su van nadležno- sti
njegovih službenika, ali su oni bili dužni da mu plaćaju danak
(harač), da mu daju „poklone“ i da pružaju eventualnu vojnu
pomoć. U tu kategoriju ulazile su rumunske zemlje Vla- ška i
Moldavija — čije je vojvode, izabrane od lokalne vlaste- le,
morala potvrditi Porta — kao i Transilvanija koju je va- zalnom
državom učinio Sulejman nakon njenog odvajanja od
nekadašnje kraljevine Ugarske; zatim trgovačka republika Du-
brovnik, te episkopalna kneževina Crna Gora.
Te nejednakosti ilustruju raznolikost elemenata koji su
se našli u okvirima Carstva koje je predmet našeg prouča-
vanja. Čak i tamo gde je provincijska uprava bila u senci ti-
marske vojske, ne može se, ma kako to delovalo, govoriti o
voj- noj administraciji: u stvarnosti, uloga sancakbega i
beglerbega u njihovim administrativnim jedinicama, bila je
ograničena, pored ubiranja njihovih ličnih prihoda, na
obezbeđivanje reda i funkcionisanje timarskog sistema; u tom
poslu su im pomaga- li i finansijski službenici koje je postavljala
centralna vlast. Svi drugi administrativni poslovi, kao što je na
pri- mer sprovođenje zakona, nisu bili u nadležnosti ovih vojnih
namesnika, već isključivo kadija, u uslovima jedne striktne po-
dele vlasti i odgovornosti na lokalnom nivou.
Jednako kao i učitelji teoloških škola, pravnici u velikim
gradovima ili propovednici, i kadije su pripadale sloju uleme;
hijerarhijski su im bili nadređeni kazaskeri Anadolije i Rumelije,
kao i šejh ul-islam. U verskim škola- ma, medresama, oni su
učili različite islamske discipline. Te škole i mesta kadija, za
koja one otvaraju put bili su razlog stroge selekcije, i samo su
najobdareniji mogli da pre- tenduju na tu službu, i to oni
kandidati koji su obrazovanje sticali u najuglednijim
medresama većih gradova. Osam medre- sa (semanije) koje je
u Istanbulu osnovao Mehmed II, i još više, škole koje je
Zakonodavac osnovao pored svoje džamije, Sulejmanije, bile
242
su na vrhu te hijerarhije.
Osmanske kadije su se razlikovale od kadija iz dru- gih
islamskih režima po karakteru svoje službe, ali i po va- žnom
mestu koje su zauzimali u funkcionisanju Carstva. U bkviru
svojih administrativnih jedinica, kadiluka na koje je bio
podeljen sancak, oni su jedini bili nadležni za sprovođe- nje
pravde, te su morali da budu upoznati sa svim javnim ili
privatnim sporovima, kao i za primenu kanuna i šerijata.
Čišenica je da su kadije delile pravdu prvenstveno među mu-
slimanima, jer je država priznavala izvesnu sudsku autonomi-
JU U građanskim i krivičnim postupcima nemuslimanskim za-
jednicama. Ali, sve zimije su imale pravo da se obrate kadiji, a
to obraćaše bilo je često u sporovima između dva nevernika,
pripadnika različitih verskih zajednica; s druge strane, oni su
bili obavezni da presuđuju u svim procesima u kojima je bar
jednu stranku predstavljao musliman.
Kadije su obavljale i dužnosti beležnika, i bili su u
mogućnosti da odrede pravni lek u privatnim sporovima. Pored
tih pravnih nadležnosti, oni su delovali i kao lokal- ni zvaničnici,
u punom smislu te reči, sa različitim prina- dležnostima: oni su
odlučivali o svim pitašima vezanim za verske zadužbine, i u
vezi s tim, sa održavanjem javnih zgrada koje su bile deo tih
zadužbina: džamija, verskih škola, kupati- la, sirotišta, itd; oni
su takođe vodili računa o održavašu bedema, puteva i
mostova. Imali su i posledšu reč u privred- nom životu i
snabdevašu grada u kome su službovali, u čemu im je
pomagao muhtesib, zadužen za tržnu policiju; a odluči- vali su i
o zakupu lokalnih mukata. Rečju, oni su bili glavni oslonac
centralne administracije u svojim administrativnim jedinicama,
jer su obezbeđivali sprovođeše svih naredbi iz prestonice,
uključujući i one vojne prirode, na primer u sluča- ju
mobilizacije pomoćnih jedinica. Konačno, izveštavali su Portu o
pitanjima za koja su se tražili izveštaji ili istrage. U takvim
uslovima, po formulaciji X. Inaldžika, mreža kadi- luka bila je
kičma osmanske provincijske organizacije.
Pored dnevnih prihoda, veoma različitog iznosa, u
zavisnosti od važnosti mesta, kadije su uživale prihode od
svojih različitih službi. Tu su se otvarale mogućnosti i za
korupciju, kojoj su sudije bile podložnije, tako da je šihovo
naimenovaše bilo prekidako dugim periodima nemogućnosti
da vrše službu, kada su ostajali bez prihoda. Sultan ih je su-
više često pomišao u naredbama protiv iskušeša, te se može

243
 pretpostaviti da su im zaista podlegali. Takođe, svedoci
po- reklom sa Zapada, iznosili su različita mišlješa o
pravdi kod Turaka: izuzetno su hvalili njenu efikasnost,
ali su je optuživali za korupciju. Kako je pisao jedan od
njih, Rene de Lisenž, 1586. godine: „Sve se rešava uz
pomoć svedoka koji se kupuju i prodaju, i sve se presude
donose na osnovu novca i zlata koje se daje, međutim
brzina u obavljanju posla čini da se zaborave sve drute
neugodnosti. “

„Svetska privreda“ pod kontrolom države

Pored plena uzimanog tokom vojnih pohoda, koji
nije nikad pripadao samo državi, i koji se smanjivao kako
je osman- sko napredovanje bivalo sve sporije, državni
aparat se izdrža- vao od privredne delatnosti u Carstvu.
Čini se da je u XVI ve- ku ta privreda zadržala
tradicionalne karakteristike. Nzena moć počivala je na
obilju i raznolikosti resursa, kao i politič- koj stabilnosti i
bezbednosti, koju je osmanska uprava donosila sa
sobom. Reči jednog „starca Grka, stanovnika Limnosa“,
izre- čene sredinom veka putopiscu Belonu di Manu,
veoma su indi- kativne: „Nikad“, rekao je, „ostrvo nije
bilo tako dobro obrađe- no niti je bilo bogatije, i nikad nije
bilo više ljudi nego sada“, a Belon je dodao: „Što se mora
pripisati najdužem periodu mi- ra koji su ikad imali, u
kome ih niko nije uznemiravao“.
Dva druga faktora imala su nemerljiv podsticajni
efekat: u XVI veku, u Carstvu, kao i u drugim zemljama
Sre- dozemlja, došlo je do demografskog razvoja, gde se
stanovni- štvo u periodu od 1520 do 1580. godine
uvećalo za 41%. U nekim oblastima broj stanovnika se
gotovo udvostručio, a taj porast bio je još veći u velikim
gradovima. S druge strane, Carstvo je predstavljalo jedno
ogromno tržište, gde su posto- jali ogromni potrošački
centri, poput carske palate i pre- stonice, u kojoj je u
drugoj polovini XVI veka bilo više od
600.0 stanovnika, kasarni i vojske u unutrašnjosti.
Ta privreda, otvorena prema spoljnjem svetu i
oslo- šena u prvom redu na Evropu, još uvek u takvoj
razmeni doba- ra nije videla razarajuću konkurenciju,
začetak privredne podređenosti karakteristične za kasniji
uticaj kapitalizma
zapadnog tipa. Najnovija istraživanja dovode u pitanje ranije
244
tvrdše, koje su bile sklone da u kasniji period smeste uvođe-
še te kolonizacije ili „periferijalizacije“, kako je naziva I.
Valerštajn, u osmansku privredu: ona smatra da je do še došlo,
možda uz nekoliko izuzetaka, kako ćemo videti, kada je reč o
nekim vrstama tekstila, u drugoj polovini XVIII veka u Siriji i
Egiptu, a u prvoj polovini XIX veka u ostalim de- lovima
Carstva. Do tada, ta privreda je zadržala autonomiju svog
prostora, povlasticu da razmenu kanališe svojim sop- stvenim
potrebama: u svojim posledšim radovima, Fernan Brodel je bio
sklon da prihvati stav da je to u potpunosti bi- la „svetska
privreda“.
Ali, to je bila i privreda pod kontrolom, gde se in-
tervencija države ogledala na više načina: u rigoroznoj regu-
lativi vezanoj za proizvodšu, određivašu cena, rekviziciji radne
snage, dobara, pa čak i kapitala, sklonosti ka autorita- tivnosti
dela trgovaca, zabrani izvoza. Sve te mere imale su dvostruki
cilj: da se sultanovi podanici zaštite od „neprav- di“, poput
prevare, globa, nestašice, skupoće i nazaposleno- sti i da se, u
skladu sa ideologijom Carstva koja je već opisa- na, šihovim
dobrostašem garantuje moć čitavog Carstva. Drugi cilj bio je
da se osigura snabdevenost za državu najva- žnijih tržišta,
prestonice i vojske. Sa tim ograničešima, privrednu aktivnost,
kao ni sticaše profita, država nije osuđivala, već je čak i
podsticala poduhvate poput građenja zadužbina, bazara i
karavansaraja u gradovima i duž puteva, krčeša i obrade novih
površina. Visoki politički službe- nici nisu oklevali da u velike
poduhvate, preko deoničarskih ugovora, investiraju kapital
stvoren javnim delovašem. Tako- đe, pozajmice novca uz
kamatu, koje su svi islamski pravnici osuđivali i koje je odbacio
sam Abu Hanifa, u potpunosti su tolerisane u Carstvu, sve dok
se kamata kretala između 10 i 15% na godiššem nivou:
štaviše, to je bio jedan od glavnih izvora prihoda verskih
zadužbina.
Uopšteno gledajući, poznati princip koji je mašina- ma
— Jevrejima, Grcima i Jermenima, davao monopolsko pravo na
Trgovinu i finansije, odgovarao je potošim periodima: u
XVI veku, muslimani su jednako prisutni u toj sferi kao i u
državnim službama.
Poljoprivreda i stočarstvo
U takvoj privredi, glavno mesto zauzimao je ruralni
sektor, gde je obim i zemljoradnje i stočarstva zavisio od
oblasti i stanovništva.
Raja, hrišćanska ili muslimanska, koja je živela u
selima skromnih razmera, od kojih u najvećim nije
245
bilo više od
nekoliko desetina kuća, nije posedovala zemljišnu parcelu (čift)
koju je obrađivala: oni tu parcelu nisu mogli proda- ti, ni
založiti, niti su je mogli zaveštati u ime zadužbine, ili ostaviti
svojim naslednicima u skladu sa deobnim islam- skim
naslednim pravom. Najveći procenat obradive zemlje, 87%,
pripadao je državi (nazivala se mirijskom). Kada su u pitanju
zemljišni odnosi, mora se primetiti da je, uprkos na- porima
Ebusuda da prikrije stvarno stanje, osmanski kanun bio
suprotstavljen i kontradiktoran odredbama šerijata. Se- ljak je
imao pravo uživanja (tasaruf) zemlje, koju mu niko nije mogao
oduzeti sve dok ju je obrađivao, te ju je mogao, nepo- deljenu,
prepustiti svojim naslednicima. On je takođe mogao da
poseduje, ali kao punu svojinu (mulk) druge nepokretnosti,
poput kuće, vinograda, voćnjaka, povrtnjaka ili mlina.
Seljak je bio dužan da plaća veliki broj poreza i na-
meta, u novcu ili naturi, od kojih je deo pripadao Riznici, a deo
„gospodaru zemlje“ (sahibi arz) od koga je zavisio. Ovaj po-
tonji mogao je biti sam sultan u slučaju carskih poseda, uživa-
lac nekog dobra ili upravnik verske zadužbine. U slučaju kada
je gospodar zemlje davao svoja prava u zakup, raja je bila u
nadle- žnosti zakupnika. U sklopu obaveza koje su seljaci
morali da plaćaju postojali su kanonski porezi, kao i oni koje je
uveo sul- tan, bilo za teritoriju čitavog carstva, bilo samo za
pojedine oblasti; u drugom slučaju, to je bilo preuzimanje
zakonskih re- šenja iz preosmanskog perioda. Sve zakonske
odredbe bile su kodifikovane zakonikom (kanunnamom),
posebnim za svaku oblast, prihvatljivim za podanike. Svako
kršenje Porta je strogo kažnjavala, koliko je mogla. Opšta
tendencija bila je da se lični porezi i radni kuluci zamene
davanjima u novcu.
Upravo je u sistemu ličnih dažbina počivala osnovna
razlika između poreskog položaja muslimanske i nemusliman-
ske raje. Nemuslimani su pored drugih dažbina plaćali porez po
glavi, zvan džizja (ili harač), od koga je prihod najčešće odlazio
direktno u Riznicu, a čiji je iznos varirao u zavisno- sti od
platežne moći obveznika. Zimije su takođe plaćale još jedan
lični porez, ispendžu, koja je tokom XVI veka iznosila 25 akči.
Ekvivalent tom porezu plaćalo je i muslimansko stanov- ništvo,
ili barem ono koje je uživalo zemljišni posed, i to tzv. „porez na
parcelu“ (resmi čift), u iznosu od 22 akče.
Zauzvrat, oporezivivanje proizvodnje bilo je jednako za
svu raju, i osnovu je činio desetak (ušur) na žitarice ko- ji je
odgovarao davanju u naturi i razlikovao se od oblasti do
oblasti: uobičano je bilo davanje 1/7 do 1/8 proizvoda, ali je išlo
246
i do jedne trećine u Siriji i Palestini. Tome je doda- van čitav niz
raznorodnih poreza, pod zajedničkim nazivom baduhava, od
kojih je deo pripadao timarniku, a deo sandžakbe- gu ili subaši,
u čijoj se oblasti timar nalazio. Porez na ov- ce (adeti agnam)
pripadao je najčešće Riznici.
Raja je bila dužna da državi plaća određene namete
vezane za ratne pohode (avariz divanije), koji su mogli da
imaju različite vidove: kuluci, poput službe veslača na gali-
jama (kurekčilik), snabdevaše životnim namirnicama, kao što
su bile isporuke brašna i ječma u okviru nuzula, ili la- nenog
platna za flotu, u slučaju sandžaka Moreje; ovaj porez je često
plaćan i u novcu. U osnovi povremene, ove obaveze po- stale
su stalne krajem XVI veka, dok je šihovo plaćanje u nov- cu
postao opšti princip.
Nasuprot kmetu u sredšovekovnom društvu na Zapa-
du, raja nije bila apsolutno „vezana za zemlju“. Štaviše,
sloboda kretanja raje bila je regulisana preciznom legislati-
vom koju je zanimalo samo da se timarniku obezbedi prihod
ko- ji mu je dodeljen: propis za Bosnu i Hercegovinu iz 1539.
go- dine, na primer, precizira da ako seljak odlazi da obrađuje
zemlju u drugom selu, izvan svoga, mora da plaća dva
desetka: prvi „gospodaru“ te zemlje, drugi svom prvobitnom
spahiji. Isto tako, u zakonskom propisu za Požegu iz 1545.
godine, navodi se da ako neko od raje napusti posao obrade
zemlje, da bi postao šumar, ribolovac, mlinar ili zanatlija na
selu ili u gradu, on mora da plati svom timarniku „tlaku za
napušta- še zemlje“ (čiftbozan resmi) u iznosu od 80 do 120
akči, u zavisnosti od svojih materijalnih mogućnosti. Takođe,
po pro- pisu za oblast Kutahije iz 1528. godine, ako neko od
raje na- pusti svoj timar najmanje petnaest godina, ne može
silom biti vraćen na njega. U drugim oblastima, taj rok bio je
svega deset godina. S druge strane, raja naseljena u gradu
duže od dvade- set godina mora, prilikom popisa, tu da bude
ubeležena.
Pored sedelačkog seljaštva, brojna stočarska popula-
cija bavila se prvenstveno uzgojem stoke u planinskim predeli-
ma, velikim ravnicama, stepama ili pustišama: Turkmeni i
Kurdi u Anadoliji, Juruci u Rumeliji (naročito u Trakiji,
Makedoniji i Dobrudži), beduini u arapskim pokrajinama, Ta-
tari, Nogaji, rumunski ili slovenski pastiri u stepama severno od
Crnog mora. Često kontrola popisivanja ovih plemena i nji-
hovo plaćanje poreskih obaveza nije išlo bez problema. Jak ta-
las sedentarizacije nomada iz zapadne i centralne Anadolije,
na sceni tokom XVI veka, bio je u skladu sa zahtevima države.
247
 Poljoprivredna proizvodnja zavisila je od različi- tih
prirodnih okolnosti, dok su tehnike obrade bile primi- tivne, a
prinosi skromni. Navodšavanje je bilo ograničeno: u specifičnoj
oblasti, kao što je dolina Nila, zahvaljujući irigaciji postizale su
se dve ili tri berbe godišnje.
U svim onim oblastima gde je poljoprivreda imala cilj
da zadovolji lokalne potrebe prevladavale su žitarice, u prvom
redu pšenica, a zatim ječam: raži, zobi i prosa bilo je u malim
količinama, iako se proso dosta gajilo u Bugarskoj i Egiptu.
Proizvodnja u selima obuhvatala je stočnu hranu, voće i
povrće, kao i košnice. Tome treba dodati gajenje ovaca u
skromnim razmerama, kao i svinja u hrišćanskim delovima
Balkana. Gajila su se i goveda, iako u mnogo manjoj meri, kao i
magarci, mazge i konji, u svojstvu životinja za vuču ili mužu.
U skladu sa specifičnim prirodnim uslovima, u poje-
dinim regionima razvile su se specifične grane proizvodnje, čija
je namena bila snažnija komercijalizacija. Tako se u Egiptu,
Siriji, Anadoliji (u blizini Sinope, u okolini Bo- jabada, u blizini
Ankare, u okolini Bejpazara), ali i u Rume- liji, u dolini Marice
gajio pirinač. Gajenje te kulture bilo je pod kontrolom države
koja je uzgajivačima pirinča (čel- tugdžijama) dala poseban
status i posebnu organizaciju.
Na ostrvima u Sredozemlju proizvodile su se masli- ne,
susam i voće svih vrsta; bile su čuvene kruške i grožđe iz
Damaska, jabuke iz Sinopa, kestenje iz Burse, mušmule iz
Egipta i donjeg Iraka.
Ukiseljeni plodovi (turšija) i, posebno, sušeno vo- će,
imali su značajno mesto u ishrani; mletački i engleski uvo-
znici već su u ono vreme pokazali interesovanje za grožđe iz
Smirne i Korinta. Od vina koja su se proizvodila u Carstvu,
pomenimo ona iz Valone, Albanije, Mađarske, oblasti došeg
Podunavlja, Trapezunta, Modona, Kipra i čuvenu malvaziju —
muskatno vino, poreklom iz Monemvasije, na jugu Peloponeza.
Jedan deo tih vina izvozio se u Poljsku i Podmoskovlje: kralj
Poljske, Žigmund Avgust je 1567—1570. godine, tim povodom
odobrio trgovačke povlastice predstavnicima don Jozefa Na-
sija, moćnog sefarda i miljenika sultana, za Ljvov, veliki tr- žni
centar Galicije. Jedan drugi Jevrejin dobio je 1587. godi- ne od
Porte pravo na monopol na izvoz vina u Poljsku.
Hios, zauzet 1566. godine, proizvodio je mastiku.
Berba tog grožđa koje daje aromu rakiji bila je has sultanije
majke, dat u zakup Jevrejima. Čuven je bio luk iz Iznika. Mak je
karakterističan za oblasti Afjona i Bejšehira; šećerna trska od
koje se dobija glava šećera, kao i melasa posebnost je Egipta i
248
 Kipra. Šećer je bio luksuzan artikal, i u svako- dnevnoj potrošnji
zamenjivan je medom ili pekmezom na bazi soka od grožđa.
Drvo je najvećim delom dolazilo iz crnomorskih oblasti,
te su oblasti Izmita i Gojnuka predstavljale centre za seču, kao
i ogromne šume Taurusa, gde su turkmenski noma- di nazivani
tahtaiijama zbog svoje uloge snabdevača drve- tom za
gradnju.
Od tekstilnih biljaka, lan se gajio u Egiptu, kono- plja u
egejskim delovima Anadolije (Ajdin, Saruhan), u Tra- kiji i na
Kipru, ali pre svega u crnomorskoj Anadoliji J-de je
stanovništvo koje je živelo u blizini Samsuna i Terme bilo
zaduženo da stalno isporučuje konoplju u Arsenal. Kultura
duda i gaješe svilene bube bilo je ograničeno na Anadoliju, ali
zastoj u uvozu iranske svile usled sukoba sa Safavidima
podstakao je razvitak te delatnosti u okolini Burse. Svila se
takođe proizvodila na Peloponezu i u okolini Tropolija. Pamuk
je bio veoma rasprostrašen na Bliskom istoku, u Ma- loj Aziji i
na Kipru. U ravnici oko Adane, u drugoj polovini
1 XVI veka pamuk je postepeno bivao zamenjen pšenicom, što
je bilo podstaknuto fiskalnom politikom države.
Ribolov na moru, rekama i jezerima (kao što su Ti-
berijsko ili Pisidijsko) imao je veliki ekonomski značaj, na-
ročito u delti Nila ili na limanima velikih crnomorskih reka:
tu su gajene morune, od kojih se dobijao dragoceni kavi-
jar, na koga je monopol imala država.
Druge oblasti i stanovništvo sticali su ekonomsku
korist od određene vrste uzgoja, kvalitativno ili kvantita-
tivno značajnih: pomenimo samo velika krda ovaca iz
bugar- skih ravnica, Makedonije i zapadne Trakije,
crnomorske ste- pe, Fajum, ili u drugom redu centralnu
Anadoliju i kilikijski Taurus. Ali, isto tako, moraju se
pomenuti i konji iz Budžaka, Moldavije i centralne
Anadolije, po kojima su turkmenska nomadska plemena
koja su živela na prostoru iz- među oblasti Akšehira i
jezera Sale nazvana atčekenima; koze „angora“ iz stepe
oko Ankare i kamile beduina.
Na kraju, neki mlečni proizvodi imali su izuzetan
ugled, usled koga su zaslužili da se nađu na stolu u Palati,
poput sira iz Mitilene ili maslaca iz Kafe. Uopšteno uzev-
ši, maslac, u prečišćenom obliku, bio je u stalnoj upotrebi
u kuhinji, više od maslinovog ulja. Na dvoru su se cenile i
druge poslastice, poput meda iz Sofije i Malkare u Trakiji,
ili sirupa (nardenka) iz Galipolja.
249
 Rudnici i kopovi
Podzemno bogatstvo pripadalo je državi koja je
svoja prava davala amilima u zakup, i određivala
službenike emi- ne da kontrolišu i usmeravaju aktivnost
privatnih preduzet- nika kojima je, barem na Balkanu, bila
poverena eksploatacija. Takva kontrola bila je naročito
stroga prema nalazištima dragocenih ruda.
Radna snaga, koja je podrazumevala rudare,
topioniča- re i nosače, obezbeđivana je iz redova okolnog
ruralnog sta- novništva, koje je, od slučaja do slučaja,
nagrađivano platom ili poreskim olakšicama. Ali, kao što
je već napomenuto, u tu svrhu su se koristili i pripadnici
pomoćnih jedinica, ja- /e i muselemi, kako za transport,
tako i za vađenje rude. S
druge strane, retko se posezado za robovima. U svom
delovašu Osmanlije su za uzor prihvatile dostpgnuća svojih
prethodni- ka, i kako to jasno pokazuju radovi N. Beldičanua,
na Balkanu su prihvatili organizaciju, tehniku i terminologiju
proizi- šlu iz bogate metalurške tradicije ove oblasti.
U Rumeliji su se proizvodili olovo i srebro, i to u Bosni
(oblasti Fojnice i Srebrnice), Srbiji (masivi Rud- nika i
Kopaonika, kao i brojni rudnici u okolini Vučitr- na), u
Bugarskoj (Vidin), Makedoniji (oblasti Kratova, Prilepa i
Kavale), kao i na Halkidikiju (Sidre Kapsa). U Anadoliji je
postojao rudnik Džandža, u blizini Gimišhane. U planinskim
masivima Rudnika i Kopaonika bilo je i nalazi- šta gvožđa, kao
i u Bosni (oblast Baša Auke) i u Bugarskoj, u Samokovu. U
Maloj Aziji, eksploatacija te rude vršila se u Biledžiku, Divrigiju,
Kigi i Vanu. Na Balkanu se proizvo- dilo nešto bakra, ali se taj
metal proizvodio uglavnom u Anadoliji: u Akšehiru i Kireu, na
severu od Kastamonua. Na kraju XVI veka, u naselju Kire bilo
je 1.334 punoletna muškarca. Zahvaljujući nalazištima u
Šebinkarahisaru, Gedizu i Foču, Anadolija je bila veliki
proizvođač alauma, čija se eksploatacija takođe vršila u
Makedoniji, u Komoti- niju. Što se tiče soli, pored anadolskih
jezerskih nalazi- šta ili močvara Krima, eksploatacija se vršila u
kopovima u Vlaškoj i Kodžahisaru u Anadoliji.

Gradski život
U seoskom okružešu, postojala je određena zanatska i
trgovačka aktivnost radi zadovoljavaša tekućih potreba: pre-
diva, tkanina, grnčarija; bilu su, najverovatnije, u širokoj
upotrebi u seoskim domaćinstvima i namešeni, u prvom redu,
250
za domaću upotrebu. S druge strane, veliki trgovački centri,
poput Burse, Bergama, Ankare i Plovdiva, izmestili su pro-
izvodšu u okolna sela, dok su se u gradu odvijali samo zavr-
šni radovi, poput boješa i iznošeša na tržište. Kada j reč o
predešu vune, što je bio prvenstveno ženski posao, za- tim
obrade kože ili metala, to su bili poslovi koji su uz stočarstvo i
neke vidove zemljoradše predstavljali osnovni činilac
nomadskog života.
Zanatstvo i trgovina bili su, međutim, u potpunosti
koncentrisani na gradove, koji su tu svoju privrednu ulogu
kombinovali sa drugim svojim funkcijama, kao što su poli-
tička, vojna, administrativna, verska. Osmanski vladari su
favorizovali gradsku trgovinu, tako što su u glavne centre
premeštali stanovništvo koje se bavilo određenim zanimaši-
ma, kao i time što su opremali gradove neophodnom infra-
strukturom, putem sistema verskih zadužbina, u čemu su ih
imitirali namesnici i drugi velikodostojnici.
Ti osmanski gradovi XVI veka, koje tadašnji putopi- sci
često opisuju kao ogromna naselja, ostajali su u stvari, u
najvećem broju, skromna naselja, polururalnog karaktera. Jedi-
ni izuzetak predstavljao je Istanbul, za ono vreme ogroman
grad, kao i velike istorijske metropole na Bliskom istoku. T Pto
se ostalih gradova tiče, kako je to primetio O. L. Bar- kan,
zasnivajući svoje mišlješe na osmanskim popisima, najve- ći
gradovi nisu imali više od 60.000 do 70.000 stanovnika, a
većina ih je imala ispod 8.000 do 10.000. N. Todorov je
proračunao da je samo 3,5% gradova na Balkanu prešlo tu
graničnu veličinu. U istom periodu, u Anadoliji je postojalo
samo jedno značajno naselje: Bursa, koja je 1573. godine
dosegla broj od 12.900 kuća (oko 65.000 stanovnika).
Koliki god da je bio, grad se u prvom redu odlckovao
postojašem središta gde se odvijala proizvodša i razmena,
živopisnom, raznobojnom tržnicom, punom mirisa i života,
kakvom se Orijent i danas odlikuje. Tržnica se sastojala od tri
osnovna elementa: bezisŠana, pokrivene tržnice i mesta gde
se pohrašivala vredna roba (zar se nije u bezistanu u Istanbulu
čuvao deo carske Riznice?); više hanova ili ka- ravan-saraja,
koji su istovremeno predstavljali skladišta, mesta za
specijalizovanu trgovinu na veliko i krčme namešene
pugnicima i trgovcima; i na kraju čarilije, kompleksa uzanih
uličica u kojima su bile steššene radše i dućani, koji su
uglavnom bili grupisani u zavisnosti od zanata. U arapskim
provincijama, druge reči označavale su iste pojmove.
Tako su stvoreni i esnafi (ezpaG, 1opsa, 1aČGa,
251
JngRe!) koji su obuhvatali različite profesije. Članovi su se
delili u tri kategorije: majstori (izš), kalfe i šegrti (91gak). U
stvari, takva hijerarhija odgovarala je društvenim grupama,

252
 koje su imale maše ili više izrazita svojstva, u 1
zavisnosti od slučaja. Svi članovi jednog esnafa uglavnom su
bili iste veroispovesti, ali to pravilo nije bilo apsolutno.
Na čelu svakog esnafa postojao je glavni savet. Nzega
su činili: ćehaja, koji je bio glavno odgovorno lice i posred- nik
sa vlastima; „šef mladih ljudi“, jigit-baša, koji je bio pomoćnik
ovog prvog i koji je bio zadužen za unutrašnja pita- nja
zajednica; šejh, koji je bio oličenje moralne i aerske vla- sti; i
na kraju, jedan ili dva „stručnjaka“ (e/g/-/ ćLjge). Svi oni su
birani iz redova najumešnijih majstora. Oni su vodili računa o
uspešnom unutrašnjem funkcionisanju organizacije i
obezbeđivali dobre odnose sa spoljnim svetom. Oni su maj-
storima dodeljivali njihove privilegije gedik, kontrolisali su
primenu pravila proizvodnje, pravilnu raspodelu sirovina i
kvalifikovane radne snage. Zajedno sa kadijom učestvovali su
u određivanju cena. Oni su, rečju, oličavali taj duh moral- nosti
i poštenja, snažno prožet religijom, koji je instituci- ju esnafa
odlikovao još od njenih početaka.
Kadija je potvrđivao rezultate izbora i bio je arbi- tar u
slučaju unutrašnjih sukoba u okviru esnafa. Nzegovim
posredstvom, i u drugom redu, posredstvom muhtesiba, drža-
va je ostvarivala kontrolu nad sistemom kojim se služila da bi
kontrolisala proizvodnju i eliminisala konkurenciju, za koju je
smatrala da je uzročnik nestašica, skupoće i nezapo- slenosti.
Uostalom, istoričari su često isticali negativne posledice takvog
konzervativnog i multuzijanskog okruženja, koje je isključivalo
svaku privatnu inicijativu i inovaciju. Ipak, nova istraživanja su
u određenoj meri umanjila te kri- tike, preispitujući tako
stvorenu strogu sliku: barem u veli- kim centrima, zahvaljujući
demografskoj ekspanziji, prido- šlice su uspevale da razbiju
monopol esnafa koji su odbijali da načine mesta i za njih,
uprkos oštrim protestima ovih po- tonjih. S druge strane,
izmeštajući poslove na selo, vešti preduzimači jedan deo
proizvodnje izbavili su iz čeličnih okova, koji su stezali gradske
aktivnosti.
U tako definisanim okvirima, radnici muslimani,
hrišćani ili Jevreji bavili su se raznovrsnim tradicional- nim
zanatima prerade drveta, metala, kože i tekstila, manje ili više
raznolikim i složenim u zavisnosti od važnosti gradskog centra.
Strani putopisci često tu proizvodnju, ba- rem u njenom
najrazvijenijem vidu, kojom su se bavili sultano- vi podanici,
opisuju kao superiornu u odnosu na onu koju oni poznaju u
253
svojim zemljama: „Nzihova roba i proizvodi“, pisao je na
primer Belon di Man, „tako su izuzetno napravljeni i tako trajni
(sa izuzetkom kuća), da se uoLšte ne mogu poredi- ti sa ovima
ovde“. Isti autor dodaje: „Ako se poredi ume- šnost turskih
krojača sa onima koji su poznati u Evropi, on- da turski krojači
svaku košulju sašiju bolje i elegantnije", a isto mišljenje je imao
i o „čizmarima i sedlarima“.
Kao i za poljoprivredne proizvode, neophodno je, na-
ime, praviti razliku između tekuće proizvodnje, namenjene do-
maćoj upotrebi i lokalnoj razmeni i specijalizovanih pro- izvoda
pojedinih regiona, koji su se nudili na mnogo većem tržištu,
unutrašnjem ili međunarodnom, i čija je proizvod- nja bila
stimulisana tim tržištem.
U tu drugu grupu spada čitav niz poznatih proizvoda:
sapuni iz Alepa, Tripolija, Iraka i Urle, staklarija iz He- brona i
Damaska, proizvodi od kože iz Kire, koji su se pro- izvodili u
čitavoj oblasti Kastamonua (u Tokatu, Sivasu, Amasiji), sidra iz
Samokova, proizvodi od fajansa iz Izni- ka, Kutahije i
Dijarbekira, sveće iz Damaska i Istanbula, papir iz Istanbula.
Ali, najviše primera specijalizovanih regional- nih
proizvoda može se nabrojati u domenu prerade tekstila. Velur i
brokat iz Burse bili su izuzetno poznati. Pored ovog centra, koji
je oko 1500. godine brojao oko hiljadu za- nata, i u drugim
anadolskim gradovima se proizvodila svi- la: Tokat, Amasija,
Biledžik, Kastamonu. Roba od svile proizvodila se takođe u
Damasku, Alepu i Kairu, kao i u Istanbulu, gde je 1564. godine
zabeleženo 318 zanata, kao i u Kafi na Krimu.
Tkanje kozje vune bilo je namenjeno za proizvodnju bi-
saga, pokrivača i drugih predmeta neophodnih za konjsku
opre- mu. Izradi tih artikala posvetio se gradić Gojnuk, koji se
nalazio istočno od Burse. S druge strane od mohera od angor-
ske ovce proizvodile su se fi^e i svilenkaste (lo/) tkanine, koje
su bile izuzetno cenjene. Predenje i tkanje te izuzetno vredne
vune odvijalo se u gradovima i selima oblasti Ankare i njenog
konkurenta Tosje. U Anadoliji su se takođe proizvo- dile
mskane kape od ovčje vune (ApsiŠi kedezg).
Lan, koji se tradicionalno proizvodio u delti Nila i
Fajumu, takođe se obrađivao i u Tesaliji i na obalama
Mramornog mora. Takođe se tkala kudelja, od koje su se pravi-
li kučina i užad, neophodni za mornaricu, i to naročito u
rumunskim zemljama, oblasti Smedereva i Komotinija, kao i na
nekoliko mesta u crnomorskim oblastima Anadolije.
Što se tiče vunenih tkanina, razlikuju se grube tka-
Đa), čija je proizvodnja bila specijalnost Plovdiva, u
nine (‘a254
Bugarskoj, i finije tkanine (dika). Proizvodša ovog posled- njeg
artikla, prisutna u Jedrenu, postala je u XVI veku isklju- čiva
nadležnost iberijskih Jevreja, koji su se doselili u Car- stvo
krajem XV veka, i koji su sa sobom doneli specifične tehnike
tkaša: Solun, i u nešto mašoj meri Safed u Galileji nametnuli su
se kao glavni centri te industrije. Posebno tre- ba naglasiti da
je Solun sa okružešem imao ekskluzivno pravo snabdevaša
suknom u koje su se oblačili janičari: početkom ve- ka, država
je kupovala svake godine oko 95.000 aršina za po- trebe
odžaka, a ta brojka je udvostručena 1584. godine.
U Anadoliji, proizvodša vune, dolazila je iza pro-
izvodše pamuka, ali je bila zastupljena proizvodšom velikih
pokrivača (ueJepze) iz Manise i Tira; ovo posledše pomenuto
mesto odlikovalo se svojom tekstilnom proizvodšom, kao i veo-
ma raširenim tkašem tepiha i ćilima. Najpoznatiji su bili tepisi
iz Kutahije, Ušaka i Gorda. Egipat, Sirija i severni Irak imali su
takođe određenu proizvodšu vune.
Veoma rasprostrašena, obrada pamuka odvijala se u
brojnim centrima, kako na Bliskom istoku, Kipru i u Tesali- ji,
tako i u više delova Anadolije: na istoku, u Bursi, Berga- mu,
Akhisaru, Bajindiru i Tiru; u centralnoj Anadoliji, u Bolu,
Merzifonu, Sparti, Burduru, Genenu i Aarendu; na ju- žnoj obali
između Antalije i Adane, gde se ta proizvodna ak- tivnost
odvijala od vremena vladavine Sulejmana, u Selendiju,
Tulnaru, Mutu, Silifici i Gezendu. Među različitim pro- izvodima,
izdvajamo jedra, koja su se najviše proizvodila na egejskim
obalama Anadolije, u centralnoj Grčkoj i Alepu; ša- torska
platna; fine tkanine od pamuka od kojih su se proizvo- dili
turbani, koji su bili specijalnost Mosula ili Denizlija;

255
\
\
tanane pamučne tkanine namenjene za postavu; vredna
tkanina 1Š(pi, mešavina svile i pamuka.
Sveobuhvatna studija posvećena ovim različitim gra-
nama na samom je početku. Na osnovu prvih rezultata može
se reći da su pojedini sektori, poput proizvodše svile u Bursi ili
sukna u Solunu doživeli svoj vrhunac za vreme Sulejmano- ve
vladavine, a da je opadanje počelo nakon 1570. godine. To na-
zadovaše prouzrokovano je rastom cena proizvoda koji su bili
traženi na Zapadu, na šta treba dodati, u slučaju sukna, kon-
kurenciju artikala uvezenih iz Engleske. U isto vreme, proiz-
vodša običnijih proizvoda nije bila obuhvaćena tom konkuren-
cijom, i šen uticaj se osetio dosta kasnije.

Državni poslovi
Sve te aktivnosti odvijale su se u okviru esnafa, gde su
se maše ili više razvijale, ali su zadržale zanatski karakter. To
se ne odnosi na neke poslovne aktivnosti, koje je odlikovao
značajan broj ljudi okupljenih oko takvog posla i razvijena
orga- nizacija rada, što je bio slučaj sa već pomenutim
rudnicima, ili sa velikim građevinskim radovima na zadužbini
sultana, princa ili nekog drugog velikodostojnika, zvana
kpŠue, koja je predstavljala kompleks verskih građevina,
milosrdnih i trgo- vačkih, za koje je najistaknutiji primer
džamija Sulejmanija. Ali, izgradša ili popravka tvrđave,
vodovoda ili mosta takođe je zahtevala otvaraše gradilišta na
kojima su kvalifikovani aie- mi-oglani, seljaci i zanatlije,
pozvani za tu priliku, radili pod vođstvom arhitekata i
predradnika.
Postojale su, takođe, barem u državnom sektoru pro-
izvodše, prave fabrike (kagkape). Nžhovim radom su rukovodi-
li upravnici, a zapošljavale su određeni broj radnika (/g^aJ,
NasIt) i pomoćnika. Pomenimo, na primer, arsenale u Galati i
Galipolju ili oružarnicu (sećećape) u prestonici, zatim već
pomenute barutane (kagkapen MgpP z1uak) u Istanbulu i
Kajitha- ni, koje su 1554. godine zapošljavale 8 konjušara, 21
radnika i adžemi-oGlane; zatim radnike u šalitrani (kagkape-1
^pkegdIe) u tim pomenutim barutanama, kojih je te iste
godine bilo 563, dve državne fabrike nosača i podloga za
topove u Istanbulu, ili različite kovnice novca u Carstvu, čiji je
zakupac bila država.
Velika trgovina
256
Sva proizvodnja koja je prevazilazila potrebe lokal- ne
konzumacije snabdevala je ogromne trgovačke tokove koji su
prelazili preko Carstva i koji su se slivali ka snoljnjem sve- tu, a
čije je glavno tržište bio Istanbul, prvorazredni cen- tar
potrošnje bez premca. Ti tokovi su se odvijali kako po-
morskim, tako i kopnenim putevima: na Balkanu, transport
roba se u prvom redu odvijao dvokolicama i zapregama, a
rado- vi S. Farokija rasvetlili su ulogu vašara, koja je bila kon-
kurentna ulozi koju su imali gradski trgovi. U Maloj Aziji su
prevladavali karavani konja, mazgi i kamila.
Država je, na različitim osnovama, doprinosila pro-
metu, tako što se starala o održavanju puteva, kao i time što je
gradila, kroz sistem verskih zadužbina, fontane, mostove.
Pomenimo one u Bosni i Hercegovini među kojima su najpo-
znatiji: „most koza“ koji je vodio, počev od 1550. godine, u
Sarajevo, most u Mostaru (1566), a naročito onaj u Višegra- du
(1571), čiju je izgradnju naredio Mehmed Sokolović, čuve- na
„ćuprija na Drini“, glavni junak dela Ive Andrića. Na kraju,
treba pomenuti da su u trgovištima postojala konači- šta za
putnike i trgovce: Buzbek razlikuje karavansaraje, ko- je
optužuje za promiskuitet, hanove koje opisuje kao izuzetno
gostoprimljive impozantne i prostrane građevine. Derviški
manastiri (teke, zavije) takođe su imali ulogu prihvatili- štva.
Sa svojim prednostima, ove različite institucije mogle su biti
jezgro novog naselja.
Osiguravanje bezbednosti, kako na kopnu tako na mo-
ru, bio je primarni zadatak. Osvajanje Rodosa 1522. godine
imalo je cilj da očuva vezu između Istanbula i Aleksandrije od
napada vitezova svetog Jovana; ali hrišćanska piraterija, čiji je
centar od tog vremena postala Malta nije prestala da potresa
sredozemne obale i luke Carstva, dok su na kopnu derbeniije,
martolosi i druge lokalne snage bili mobilisani u borbi protiv
svih vrsta razbojnika, koji nisu prezali ni od toga da izazivaju
samog sultana, tako što su napadali njegove konvoje novca ili
roba. Ipak, uopšteno gledano, centralna vlast istrajavala je na
tome da doprinese trgovini održavaš njem neophodnog javnog
reda.
Činioci velike trgovine bili su trgovci iz esnafa, veoma
različiti, u zavisnosti od svog društvenog položaja, obima
poslovanja i visine bogatstva. Ti veletrgovci (tssag,
đagog^ap), muslimani, hrišćani ili Jevreji, raspolagali su
značajnim kapitalom, čijem su uvećavanju doprinosili politi-
čari visokog ranga, preko ugovora o deoničkim društvima
(ti&agaĐa). S druge strane, iako su i bili grupisani 257u esna- fe,
delovali su izvan strogih okvira i pravila muhtesiba. Najmoćniji
među njima uznapredovali su zahvaljujući trgovini luksuznom
robom: draguljima, dragocenim tkaninama, začini- ma,
bojama, parfemima.
Snabdevanje prestonice neophodnim životnim namir-
nicama bilo je manje unosno zanimanje, usled rigoroznih ogra-
ničeša cena koje je država primenjivala. Ali, nije bilo govo- ra o
napuštanju tako značajne delatnosti usled privatne inicijative.
Najnovije studije o snabdevačima svežim mesom, trgovcima
stokom (se1e1zke§ap) i kasapima Istanbula pokazuju razmere
državnog intervencionizma u toj oblasti. Aokalne ličnosti
različitog porekla, birane na osnovu svoje imovine, upisivale su
njihove kadije, i obavezivali ih, u zavisnosti od slučaja, bilo da
godišnje obezbede određeni broj ovaca, bilo da celinu svog
kapitala ulože u kupovinu mesa na veliko. Ta- ko odabrane
osobe neminovno su podlegale meri koja ih je goto- vo sigurno
vodila u stečaj. Zlokoban karakter te obaveze još više je
isticala činjenica da je ona povremeno služila kao kazna za
lihvare i poznate špekulante. Prihvatanje takve autoritativne
prakse od strane države, namenjene da obeshra- bri privatno
bogaćenje, odlično pokazuje da tamo gde je njeno nastojanje
da stanovništvo Istanbula ne izloži nemaštini i skupoći dolazilo
u sukob sa sticanjem profita, prioritet je bez dvoumljenja
davan brizi za stanovništvo.
Svojim stranim trgovačkim partnerima, padišah je
izdavao sporazume (ahdname) predstavljene kao dokumenta
koja proizilaze isključivo iz njegove dobre volje. U njih su bile
unete odredbe o recipročnim obavezama u pogledu slobodnog
protoka roba, bezbednosti ljudi i dobara, vraćanja dobara le-
gitimnim naslednicima i potraživanja robe nestale na putu, kao
i uslovi plaćanja -carina i drugih dažbina. Svaki inci- dent koji bi
se sultanovom podaniku dogodio u inostranstvu

258
 bio bi postavljen na nivo državnog pitanja, o kome se
razgova- ralo na najvišem nivou, u korespondenciji među
vladarima.
Ipak, i pored svega, veoma se mali broj osmanskih tr-
govaca upuštao u avanturu odlaska u hrišćanske zemlje, u Ve-
neciju, Poljsku ili Moskvu. Jedan deo njih činili su zvanič- ni
trgovci (ćazza TSSGP), koji su trgovali za račun sultana. Oni su
bili izuzeti od plaćaša dažbina i carina, i svakako, nalazili su se
pod posebnom zaštitom.
Suprotno tome, mnogo brojniji bili su stranci, hri- šćani,
koji su učestvovali u trgovačkim delatnostima u Car- stvu:
tokom XVI veka, Mlečanima, Đenovljanima, Dubrovča- nima,
Moldavcima, Vlasima, Poljacima, Moskovljanima, čije je mesto
od slučaja do slučaja bilo starijeg ili novijeg datuma, pridružili
su se pridošlice iz Zapadne Evrope. Kao posle- dica političkog i
vojnog saveza sklopljenog između Sulejmana i Fransoa I, prve
„kapitulacije“' su dogovorene 1536. godine, između Ibrahim-
paše i ambasadora Žana de la Forea, ali one izgleda nisu bile
ratifikovane. Međutim, kapitulaiije iz 1596. godine
predstavljaju pravnu osnovu za francusko pri- sustvo na
Aevantu: kraljevi podanici stekli su pravo na pla- ćanje
„uobičajenih taksi po prihvaćenim običajima za ulazak“ (što
znači carinu ograničenu na 5%) i bili su stavljeni pod zaštitu
svojih ambasadora i konzula, smeštenih u Istanbulu,
Aleksandriji, Tripoliju u Siriji i Alžiru. Od tog vremena, a
naročito od osmansko-mletačkog rata 1570—1573. godine,
francuski trgovci su počeli da potiskuju Mlečane u trgovini u
Carstvu. Ali, nije se dugo čekalo na ozbiljnu konkurenciju:
Englezi i Holanđani, koji su u prvo vreme trgovali pod fran-
cuskom zastavom, dobili su od sultana svoje kapitulacije, pr- vi
počev od 1580. i 1583. godine (^euaŠ Sotrapu osnovana je
1581. godine); ovi drugi su čekali do 1612.
Strani trgovci su morali da vode računa o brojnim za-
branama koje su u pogledu izvoza propisali Osmanlije, kako iz
vojnih razloga, tako i iz razloga zaštite unutrašnje potrošše.
„Strateškom robom“ smatralo se oružje, koši, barut, zlato,
srebro, bakar, olovo, gvožđe, sumpor, sirova i obrađena koža,

* Kapitulacija je sporazum o međusobnim trgovinskim olakšicama i

pravima stranih trgovaca u Osmanskom carstvu. — Prim. prev.
kao i žitarice, povrće, vosak, vuna i pamuk. Ipak, te
zabrane nisu bile apsolutne: izvozne dozvole su izdavane
kada je to do- zvoljavao obim proizvodnje, što je naročito
važilo za pšeni- cu; takođe, krijumčarenje je bilo veoma
prisutno, i to opet kada je u pitanju pšenica, čemu je
doprineo teško savladivi lavi- rint obala i ostrva, kao i
korupcija lokalnih službenika. U celini, „franački“ trgovci
su najviše nabavljali: svilu, vunu, pamuk, pšenicu, konac,
tkanine, tepihe, kao i začine, droge i parfeme koje su
dobijali iz Sirije i u Aleksandriji.
Carstvo je, sa druge strane, sa Zapada dobijalo
vune- no sukno, gvožđarsku robu iz srednje Evrope,
papir, kalaj i čelik iz Engleske, a naročito srebrni novac,
koji je sultan naplaćivao na ime prava na ulazak i kojim
su njegovi partneri dopunjavali deficit u razmenama.
Nasuprot tome, trgovina koju je Carstvo
razmenjivalo sa Istokom bila je deficitarna, što je
činjenica koju istori- čari često zanemaruju,
zainteresovani prvenstveno za trgovinu za Zapadom.
Međutim, savremenici su bili svesni toga da se prema
istoku, a naročito prema Persiji i Indiji, odliva osmansko
zlato i srebro, uprkos zvaničnim zabranama.
Iz srednje Azije, Carstvo je uvozilo mošus, rabar-
baru i porcelan iz Kine; sa Dalekog severa i iz Moskve,
vredna krzna, koja su u osmanskom protokolu imala
visoku simboličnu vrednost (samurovinu, hermelin, crnu
lisicu, da- brovinu, krzno risa), ptice za lov (sokole,
runjavice, sokole belozore), morževe kljove, ćilibar, živu;
iz zemalja sa severa Crnog mora tatarske lukove, strele i
štitnike, jegulje i kavi- jar, kožu iz Kazana (ki1§ap), bele
robove otete u tatarskim napadima i sa kavkaskog puta;
iz Afrike zlato iz Sudana i crne robove. U Bursu i Alep
karavanskim putem stizala je persijska svila iz
Asterabada i Gilana; taj promet je bio po- remećen
između 1512. i 1555. godine usled ratova sa Iranom. Na
kraju, otkrivanje puta oko Rta i portugalsko prisustvo u
Indijskom okeanu nije sprečilo da tokom čitavog veka
pro- izvodi iz Indije i Indonezije stižu u osmanske bliskoi-
stočne luke: začini, parfemi, boje, indijske tkanine
nastavili su da prolaze Crvenim morem, gde su ih
presretali trgovci ih Džede ili hodočasnici iz Meke, ili u
Persijski zaliv, gde je krajnji cilj bila Basra. Kada bi stigli u
Egipat
260 ili Siriju,
ti proizvodi su dalje nastavljali kopnom, ili su stizali u Istanbul
morem, preko anadolskih luka Alaše i Antalije.

Monetarna evolucija i odredbe e kraja veka

Počev od XV veka, Carstvo je delovalo u okviru dvo-
metalnog novčanog sistema. Srebrni novac, aspra (akča),
kovana od vremena vladavine Orhana, bio je, sasvim
očigledno, u upo- trebi više od zlatnika (altun, filur) koji je
kasnije prido- dat. Posle pada vrednosti, koji je usledio usled
ogromnih voj- nih izdataka iz vremena Mehmeda II, osmanska
akča je ušla u period snage i stabilnosti koji se nastavio u
vreme Sulejmano- ve vladavine. Taj period izuzetne
ekonomske stabilnosti bio je pokazatelj bogatstva Carstva i
mogućnost da se sa lakoćom na- mire veliki troškovi
izdržavanja države. Pravo rečeno, „bu- džet“ za 1527—1528.
godinu pokazuje da su u tom periodu Anado- lija i Rumelija
iskazivale unutrašnji deficit, ali to je bilo stoga što su one
nosile najveći deo tereta, dok su oblasti na Bliskom istoku:
Egipat, Sirija, Dijarbekir, s druge strane, obezbeđivale, zajedno
sa šima, dovoljnu količinu sredstava.
Kako navodi istoričar osmanskog novca, X. Sahilio- glu,
između 1491. i 1566. godine od 100 dirhema dobijalo se 420
aspri, što znači da je svaki srebrnjak sadržavao 0,731 gr tog
dragocenog metala. Ali istovremeno, mešao se odnos izme- đu
zlatnika i aspre: od 1 za 52 između 1491. i 1516. godine, preko
1 za 55 u periodu 1517—1549, stigao je do 1 za 60 izme- đu
1550. i 1566. godine. Oko tog posledšeg datuma, po stupa- nju
na presto Selima II, od 100 dirhema dobijalo se 450 aspri, što
je smanjivalo težinu srebra u svakom komadu na 0,682 gr. Od
tog vremena, pad vrednosti osmanskog srebrnog novca i
njegovo slabljenje u odnosu na zlatnik ubrzalo se, a naročito je
bilo podstaknuto smanjivašem vrednosti srebrša- ka i
povećavanjem broja falsifikata. Posle nekoliko bezuspe- šnih
pokušaja da se taj proces zaustavi, Porta je odlučila, između
1584. i 1586. godine, da izvrši emisiju snažno deval- virane
aspre: od 100 dirhema dobijalo se 800 komada tog no- vog
srebrnjaka, što znači da je u svakom komadu bilo svega 0,384
gr srebra. S druge strane, odnos između aliluna od 3,517 gr
zlata i nove aspre bio je određen na 1 prema 120, što
Je odnos koji ukazu]e na znatni pad vrednosti srebra u odnosu
na zlato, jer je gram zlata koji je vredeo 11,52 gr srebra 1566.
godine, porastao na 13,10 gr. U celini gledano, ta snežna de-
261
valvacija predstavljala je samo etapu u padu aspre koji se
neza- ustavljivo nastavio: 1600. godine, u njoj je bilo samo
0,323 gr srebra, a 1618. godine 0,306.
Brodel je, za početnu devalvaciju iz 1566. godine,
pisao da je ona bila „prvi znak umora Carstva“. Ona je ukazi-
vala na prekid u finansijskoj stabilnosti države, čiji su du- binu
i značaj potvrđivali nagli trzaji. Ta nestabilnost bila je
uslovljena čitavim nizom složenih faktora, koji su među- sobno
uticali jedni na druge, i čija je analiza još uvek pred- met
istraživaša i diskusija.
Kriza je svakako imala stvarnu ekonomsku dimenziju:
iako smo uočili njene domete u XVI veku, konkurencija sa Za-
pada, i to konkurencija proizvoda, novih trgovačkih puteva,
nabavka sirovina olakšana niskim turskim cenama, počela je
da se odražava ne neke grane osmanske privrede, i kao posle-
dica toga, da se smanjuju sultanovi prihodi. Takođe je već uka-
zano na negativan uticaj ogromnog priliva velikih novčanih
jedinica, iskovanih u Španiji ili srednjoj Evropi, guruša (od
nemačkog: Ogozsćep), kao i novca koji je stizao iz Ameri- ke:
dezorijentisane i reagujući u pogrešnom trenutku, osman- ske
vlasti su još pogoršale monetarne posledice te invazije, tako
što su u svom novcu smanjivale količinu dragocenog me- tala,
čija je vrednost ionako bila opala.
Ali, finansijska kriza bila je, sa više aspekata, po-
sledica vojne krize: u poslednjem periodu Sulejmanove vlada-
vine, kao i u pohodima protiv Irana i Austrije s kraja veka, rat
je, za Osmanlije, promenio svoj lik: nije više bilo bli- stavih
osvajanja, koja se donosila fantastičan plen. On je, od tog
vremena, omogućavao samo skromno ili prolazno napredo-
vanje, i imao je više defanzivan karakter. U takvim uslovima,
ne samo da se više nije isplatio, već je postao i nepodnošljiv i
poguban trošak. Istovremeno, novi uslovi borbe, nametnuti u
prvom redu vojnim razvojem Habzburgovaca, davali su značaj
artiljeriji i pešadijskim trupama, naoružanim vatrenim oružjem.
Stoga je ogromna timarska konjica, čije su teškoće u
funkcionisanju bile uočene u vreme Sulejmanove vladavine,
očigledno postala neprilagođena i zastarela. Nasuprot tome,
sultan je bio primoran da poveća broj plaćenih vojnika, usled
procesa koji se neumitno približavao. Od samog povećavanja
ovih trupa, još veća opasnost za finansijsku stabilnost dr- žave
bile su skupe pojave koje su neibežno pratile to poveća- vanje;
poput razvoja birokratije, povećanje ljudstva u palati,
neumerni 262rast izdataka za raskoš na dvoru.
 Odgovor države na novonastalu situaciju nije bila samo
devalvacija novca, već i iznalaženje različitih načina da osnaži
svoje prihode u novcu: timari koji su izgubili voj- nički značaj
bili su pridodati krunskim dobrima ili su do- deljivani
potkupljivanjem ili po principu favoritizma, bez povratne
obaveze vršenja službe; korupcija je postala opšta pojava u
dodeljivašu položaja; rast novčanih dažbina koje su direktno
pripadale državi, poput džizje i avariza, bio je veo- ma visok
(ove druge su postale stalan namet). S druge strane, sistem
zakupa (iltdžzam), koji je državi obezbeđivao siguran i brz
prihod, bio je razvijen uprkos smanjenju prihoda koje je
obuhvatao ili riziku od globa i zloupotreba.
Višestruke posledice svih tih mera počele su, kra- jem
veka, da remete instutucionalni i društveni poredak koji smo
opisali, na koji je takođe nepovoljno uticao i demograf- ski
razvoj. Primera radi, navedimo da je monetarna devalva- cija
smanjila stalne novčane prihode, što je izazvalo sve če- šće
pobune janjičara; položaj timarnika bio je sve slabiji i oni su
svojoj raji nametali globe; sve se više širila korup- cija među
državnim službenicima. Pogubna za pojedine gru- pe, inflacija
je, s druge strane, pogodovala drugima, omoguća- vajući
pojavu novih bogataša.
Još jednu karakteristiku kraja XVI veka predstavlja
egzodus seljaka, naročito u Anadoliji, iz brojnih razloga, ve-
zanih za različite pojave koje smo već istakli: porast broja
stanovnika, u slučajevima kada je bio veći u odnosu na
resurse, tome je svakako doprinosio, ali je takođe bilo prisutno
beža- nje usled povećavanja fiskalnih nameta; s druge strane,
raju su sve više privlačile vojne službe: oni su oformili nove
tru- pe koje su se zvale sekban ili sarudža, koje su državi bile
po- trebne usled teških ratova iz druge polovine veka. Otpušte-
ni nakon pohoda, ti elementi, koji su se uvećavali raseljenim
licima različitog porekla, činili su bande pobunjenika, po- put
džeLalija koji su širili strah u Maloj Aziji u periodu 1590-1610.
godine, i koji su takođe prouzrokovali pad broja stanovnika u
selima. Kada nisu činili deo pobušeničkih bandi, begunci su
bivali nomadi ili su uvećavali stanovi- štvo velikih urbanih
centara, ili su se stavljali u službu lokalnih moćnika, koji su se
usled napuštene zemlje i slablje- nja starih timarnika, dokopali
zemljišnih dobara, čifluka.
Nasuprot ovim neredima i promenama, ukratko izlo-
ženim, koje su usledile u decenijama nakon Sulejmanove smr-
ti, i koji su se nastavili nakon XVI veka, vreme velikog
263 sul- tana
deluje kao zlatna era. Ipak, potpuno je razumljivo da jedan
novi retrospektivni pogled ne bi mogao u potpunosti da
prihvati takvo istorijsko uopštavanje: razvoj budućih događa-
ja ima svoje ishodište upravo u klasičnoj eposi Carstva.
OSMANSKA DRŽAVA U XVII /
VEKU: STABILIZACIJA ILI
SLABLJENJE MOĆI

Rober Mantran

U poređenju sa sjajem XVI veka, čitav XVII vek nudi jednu

mnogo manje svetlu sliku, uprkos odlučnom delovanju ne- koliko
ličnosti, spremnih da održe autoritet i prestiž dr- žave, kao što su
bili sultani Osman II i Murat IV, veliki veziri Mehmed Ćuprilić, Fazil
Ahmed-paša i Fazil Mu- stafa-paša.
Bitka kod Aepanta, 1571. godine, stvorila je u hri- šćanskoj
Evropi, novo raspoloženje prema Osmanlijama. Vojni porazi koje su
doživeli u Ugarskoj u borbi sa trupama nemač- kog cara krajem XVI
veka, u Gruziji i u Azerbejdžanu sa Iran- cima početkom XVII veka,
pobune koje su izbile u Anadoliji i u Siriji očigledna su svedočanstva
slabljenja države. To se slabljenje, u više navrata, ogledalo u
prenošenju vlasti iz ru- ku sultana u ruke sultanskih majki i visokih
dostojanstvenika u haremu; za državne službenike sve su se češće
postavljali miljenici dvora, stvarali su se klanovi, a nadležni za
upravu, počev od velikih vezira, nisu uvek bili birani na osnovu svo-
je stručnosti, već na osnovu pripadnosti trenutno nadmoćnijem
klanu. Takva degradacija još je više bila naglašena finansij- skim
teškoćama, usled pobune seljaka u Anadoliji.
Pokušaj Osmana II da stvari vrati u red tragično je propao
pošto je, po prvi put, jedan sultan bio ne samo svrg- nut, već i
pogubljen (1622). Murat IV (1623—1640), pri kra- ju svoje
vladavine, uspeo je da popravi situaciju, ali, posle njega, vratilo se
pređašnje stanje. Tek dolaskom velikog vezi- ra Mehmeda Ćuprilića
(1656. godine), osmanska država se u narednih dvadeset godina
ponovo uzdigla. Nažalost, to je bi- lo umanjeno vojnim porazima
krajem veka (neuspela opsada Be- ča 1683. godine, napredovanje
Rusa u Ukrajini i na Krimu), Što se završilo Karlovačkim mirom
(1699. godine),
264 prvim po Osmanlije nepovoljnim sporazumom.
 Pored vojnih teškoća često su izbijali veliki nemi- rI; često i
drastičnih razmera, u provincijama, naročito arapskim, gde su se
probudile težnje ka autonomiji, premda one nisu dostizale nivo koji
bi utrozio centralnu vlast. U to vreme javili su se i pobunjenički
pokreti ekonomskog i soci- jalnog karaktera, prvenstveno u
prestonici, i to sredinom ve- ka. Sve to svedoči o opadašu vlasti,
obeleženom pre svega odsustvom jake osobe na čelu države, bar do
1656. godine.
Pa ipak iako su na diplomatskom planu odnosi sa carskim
silama, Mlečanima i Rusima, povremeno bili loši, uglavnom su, sem
povremenih incidenata bili dobri sa zapad- nim silama, Francuskom,
Engleskom i Holandijom, koje su bile posebno aktivne na
ekonomskom planu i već tada su žele- le da imaju političku ulogu u
Osmanskom carstvu.
Krajem XVII veka, Osmansko carstvo nije više delo- valo
zastrašujuće kao ranije. Ajudima sa Zapada postalo je bliže, o njemu
se više znalo, zahvaljujući evropskim putnici- ma, koji su tuda
prolazili, brojniji i upućeniji nego ranije. Skleroza, koja je zahvatila
sam vrh države i upravu, pogodila je intelektualni i umetnički svet:
malo je bilo inovacija, malo značajnih građevinskih poduhvata, i,
osim retkih izuzetaka, malo originalnih književnih dela. Sedamnaesti
vek je zaista bio period pojave urušavanja osmanskog zdanja.
Pukotine su se umnožavale i, da bi se izbeglo potpuno propadanje
ukazalo se da je apsolutno neophodan čin obnove. U narednom
veku pojavi- li su se odvažni ljudi i uhvatili se u koštac sa
problemima.

Od Ahmeda I do Murata IV (1603—1640)

Spoljni sukobi
Sa punim poverenjem u osmansku vojsku, nakon pobede
nad Irancima između 1576. i 1590. godine i posle postignu- tog
mirovnog sporazuma, povoljnog jer je potvrdio aneksiju Gruzije i
oblasti Tabriza i Širaza, sultan Murat III zapo-

265
 čeo je, 1592. godine, novi rat protiv trupa nemačkog
cara na granici sa Bosnom, rat koji se proširio i na Ugarsku. Ta
ze- mlja bila je opet ulog u borbi između Osmanlija i Austrijana-
ca, kojem se dodaje pitaše sizereniteta jednih ili drugih nad
Moldavijom i Transilvanijom.
Smrt Murata III nije zaustavila sukob koji je nasta- vljen
za vreme vladavina Mehmeda III (1595—1603) i Ahmeda I
(1603-1617), koji ga je prekinuo. Saveznik Carskih sila, knez
Moldavije, Mihailo, Turcima je naneo čitav niz poraza koji su mu
omogućili da pod svojom vlašću sjedini Moldaviju i Transilvaniju,
dok su Turci takođe poraženi u Ugarskoj (1595—1599). Situacija
je ipak bila dovedena u red zahvalju-
, jući knezu Transilvanije Bočkaju, koji se pobunio protiv
Habzburgovaca. Međutim, rat je iscrpeo zaraćene strane, i
Ahmed I sa carem Rudolfom i nadvojvodom Matijom potpisao je
mir u Žitva-Toroku (11. novembra 1606). Glavne tačke tog
sporazuma bile su ukidanje godiššeg nameta, koji je car pla-
ćao za Ugarsku, očuvanje granica koje su postojale pre izbijanja
neprijateljstava, jednakost u diplomatskom i protokolarnom
tretmanu između sultana i cara.
Taj mir, čiji su efekti potrajali pedeset godina,
označava, ako ne teritorijalni ustupak Osmanlija, onda bar
određeno povlačenje njihove pozicije naspram Habzburgovaca.
Bočkajeva smrt za sobom je povlačila novu zategnutost između
dve države, ali bez ponovnog otpočinjanja borbi. Konačno, izbor
Gabora Betlena za vojvodu Transilvanije (oktobra 1613. godine),
sultanovo priznanje tog izbora i novi sporazum pot- pisan jula
meseca 1614. godine (obnovljen juna 1615. godine) uvode tu
oblast u kojoj se Osmansko carstvo održalo severno od Dunava
u razdoblje stabilnosti.
U isto vreme, Kozaci su otpočeli sa upadima na oba- le
Anadolije, a zatim su se i Poljaci pokrenuli na granicama
carstva; sporazum zaključen septembra 1617. godine u Busi (na
Dnjestru, prim. red.), ograničava delovanje i jednih i drugih.
Koristeći teškoće koje su Osmanlije imale u Evropi, šah
Abas, iranski monarh, napao je i ponovo osvojio Gruziju i
Azerbejdžan (1603—1604), pobedio je osmansku vojsku kod
jezera Urmija (septembra 1605. godine) i osvajio istočnu
Anadoliju. Ta ofanziva pogodovala je ustanku Kurda pod
Džanbulatom i

266
 druskih plemena pod Fahrudinom Manom, što je
predstavljalo pretnju osmanskim pozicijama u Kilikiji, na severu
Sirije i u Libanu; osim toga, centralnu su Anadoliju potresale
pobune koje su podstrekivali dželalije (1605—1608). Sve je to
izazva- lo reakciju Osmanlija, koji su, kao pobednici, potpisali
mir 1612. godine: Safavidi su ponovo dobili Azerbejdžan i
obave- zali se da protiv Kozaka priteknu u pomoć Osmanlijama i
da više ne podržavaju kurdske pobušenike; granica je ostala
ona- kva kakva je utvrđena 1555. godine. Taj sukob ni
Safavidima, ni Osmanlijama nije doneo ništa osim saznaša da
Turci nisu bili sposobni da postignu odlučujuću pobedu na
terenu, a sa- mim tim ni da obezbede prednost na
diplomatskom planu.
Ako su odnose sa susednim državama obeležavale broj-
ne teškoće koje su privremeno bile stišane, oni su bili dobri sa
Francuskom (obnavljaše kapitulacija 1606), Engleskom,
Holandijom (sa kojom su kapitulacije potpisane 1612) pa i sa
Venecijom. Te nacije su Osmansko carstvo smatrale velikom
silom, čime se objašnjava činjenica što su diplomatski i, po-
gotovo, trgovinski odnosi održavani, pa čak i razvijani, jer je
potencijal šegovih prirodnih bogatstava bio primamljiv.
Ahmeda I je nakon smrti, 1617. godine, zahvaljujući
ženi pokojnog sultana, Kosem sultaniji, nasledio njegov brat
Mustafa I, nesposoban vladar. Veoma brzo, Mustafa I bio je
proglašen ludim i svrgnut, a zamenio ga je sin Ahmeda I,
Osman II (1618). On nije dugo vladao ali je njegova vladavina
bila posebno značajna na unutraššem planu.
Na spoljnopolitičkom planu, postupci Moldavaca doveli
su do sukoba sa Poljacima koji su bili poraženi za- hvaljujući
intervenciji Tatara. Oktobra meseca 1621. godine potpisan je
mir kojim su se oni obavezali da neće više inter- venisati u
pitanjima dunavskih kneževina zavisnih od Osmanlija, pa su im,
pored ostalog, ustupili Hotin.
Pun samopouzdaša nakon te pobede, Osman II se pri-
premio da započne sa reformama u srcu osmanske admini-
stracije. Međutim, zbog opozicije, pa i otvorene pobune ugro-
ženih ličnosti, svrgnut je i pogubljen (1. maja 1622. godine).
Vladavina Mustafe I, koji ga je zamenio, ponovo je otvorila vrata
vladavini harema i miljenika; dok je vest o nemirima u
prestonici, stigavši u provincije, izazvala pobune u raznim
oblastima, posebno u Anadoliji, gde se namesnik Erzuruma,
Abas Mehmed-paša, stavio na čelo pobunjenika. Svrgnuće
Mustafe I, septembra 1623. godine, omogućilo je dolazak na
presto Murata IV (1623—1640), što obezbeđuje pre svega po-
bedu njegove majke Kosem Mahpejker.
Anarhija koja je prevladala u osmanskoj državi, pod-
stakla je iranskog šaha Abasa I da napadne Irak. On je osvojio
Bagdad (12. januara 1624. godine), gde je veliki broj stanovni-
ka, sunita, pobijen, a zatim je osvojio Kurdistan. Osmanska
kontraofanziva (1625—1626), uspela je samo delimično: bili su
ponovo osvojeni samo severni delovi Iraka, pošto je propala
opsada Bagdada; isto se dogodilo novembra 1630. godine.
Abaza Mehmed-paša se na kraju pomirio sa gubitkom, ali su
izbile druge pobune ili su nastavljene u arapskim oblastima, na
Kri- mu, u Rumeliji, pa čak i u Istanbulu. Trupe pobunjenika koje
su prodrle u grad tražile su svrgnuće sultana. Nzega je konačno
spasio veliki vezir Arnavut Mehmed-paša (maja 1632. godine).
Od tada pa do kraja svoje vladavine, Murat IV je zaista sprovo-
dio vlast, kako na unutrašnjem, tako i na spoljašnjem planu.
Posle kratkog sukoba sa Poljacima (1633—1634) i eli-
minacije Abaza Mehmed-paše i njegovih pobunjenika ielalija
(avgusta 1634. godine), Murat IV je krenuo u pohod na Safavide
u Jermeniji i Azerbejdžanu. Nzegova pobeda bila je kratkog
daha, jer su po njegovom povratku u Istanbul, Iranci ponovo
osvojili izgubljene teritorije (u zimu 1634. godine). Popggo se
prethodno suočio sa teškoćama u Transilvaniji (1636—1637),
Murat IV je napao Irak, ponovo osvojio Bagdad decembra 1638.
godine i spremio se da osvoji Azerbejdžan, kada mu je iranski
šah Safi I predložio mir. Potpisan u Kosri Širinu 17. maja 1639.
godi- ne, taj mir je omogućio osmanskom sultanu da u
potpunosti kon- troliše Irak i istočne provincije svog carstva,
dok su istočna Jermenija i Azerbejdžan ostali u rukama
Safavida. Murat IV je ubrzo potom umro (8. februara 1640.
godine), pošto je ponovo uspostavio autoritet i prestiž
osmanske države.

Unutrašnji problemi
Kada je Ahmed I došao na osmanski presto, decembra
1603. godine, stanje na unutrašnjem planu u Osmanskom car-
stvu bilo je lošije nego što je to moglo izgledati u očima stranih
posmatrača, koji još uvek nisu dovoljno poznavali turski svet.
Osmansko carstvo je delovalo moćno, obuhvatalo je velike
teritorije sa ogromnim prirodnim bogatstvima, do- miniralo je
velikim delom Sredozemlja i kao da nimalo nije trpelo zbog toga
pggo su Evropljani koristili put oko Rta do- bre nade da bi došli
268
do bogatstva Indije, Kine i Dalekog istoka. Sigurno je da je
pojava američkog srebra u privredi Zapadne Evrope izazvala
posledice u Istanbulu, gde su se, krajem XVI veka javili
finansijski, preciznije rečeno novča- ni problemi. Međutim, činilo
se da je carstvo prevazišlo te teškoće. S druge strane, sukobi u
koje se carstvo upuštalo nimalo nisu interesovali zapadne sile,
koje su tada mnogo vi- še bile zabrinute za svoje vlastite
probleme, ili za svoje prekomorsko širenje, kojima su ti sukobi
delovali kao lokal- ni incidenti bez velikih posledica po život
Carstva, a još maše po njihove odnose i privrednu razmenu,
pogotovo.
Jedna tako prostrana i tako raznolika politička ce- lina,
kakvo je bilo Osmansko carstvo, nije mogla da bude bez
incidenata, niti bez problema u razvoju. Nzeno izvanredno
šireše, pristup bogatstvima u ljudstvu i resursima, izazvali su
preokrete koji su mogli da budu kontrolisani sve dok je na čelu
države bio čovek koji je umeo da nametne svoj autoritet i svoju
politiku, koji je umeo da sebi izabere ljude koji su mu bili
podređeni i da ograniči želje i ekscese svojih podanika.
Već krajem XVI veka, Mehmed III je prepustio upra-
vljaše Carstvom svojoj majci, sultaniji Safiji, koja je tokom osam
godina vladavine svog sina, na čelo administracije po- stavila
jedanaest velikih vezira, zaredom, što nije povlačilo i potpuni
politički kontinuitet. Štaviše, vojni pohodi ni- su bili uspešni, a
razmirice između janičara i spahija u Anadoliji pretvorili su se u
pobune, gde su janičari dezerte- ri potražili utočište: oni su se
oslonili na seljake koji su bili upropašćeni ili pod pritiskom, pa su
ih uvukli u pobu- nu protiv nadglednika vakufskih poseda, maše
ili više legi- timnih timarnika i protiv nesavesnih zvaničnika koji
su po- kušavali da iskoriste slabost centralne vlasti.
Činilo se da je dolazak na vlast Ahmeda I doneo neka
poboljšanja, prvenstveno na polju stabilnosti, pošto se do 1617.
godine smenilo samo šest velikih vezira, od kojih su trojica
ostala na svojoj funkciji više od metiri, odnosno tri i dve godine.
Sam sultan bio je izuzetno religiozan čovek, ce- nio je poeziju i
bio je željan mira kako izvan tako i unutar države. Nzemu se
pripisuje izgradnja velike džamije u Istan- bulu koja nosi njegovo
ime, mada je poznatija pod imenom Pla- va džamija; on je
osnovao i verske zadužbine (evkaf) i ulepšao Kabu; osim toga u
njegovo ime izdata je kanunnama koja je ima- la cilj da odredi
neka administrativna i trgovinska pravila u Carstvu. On nije
otvoreno pokazivao želju za vlašću, ali je umeo vešto da
odabere velike vezire i visoke državne zva- ničnike, tako da
269
njegova vladavina, gledano u celini, predsta- vlja relativno
uspešan period u istoriji Osmanskog carstva.
Po smrti Ahmeda I (22. novembra 1617. godine), na-
slednik je trebalo da bude njegov stariji sin Osman, koji je tada
imao trinaest godina. Mladost nije trebalo da predsta- vlja
prepreku za preuzimanje vlasti, jer je i njegov otac na presto
došao sa isto toliko godina. Međutim intervencija Kosem
sultanije bila je odlučujuća. Ona je sa sultanom Ahme- dom I
imala više sinova koji su mogli da vladaju Carstvom; u slučaju
Osmanovog dolaska na presto, oni bi ostali u igri za dolazak na
presto sve dok on sam ne bi dobio sina; tako, Ko- sem je
eliminisala Osmana u korist njegovog strica, Mustafe. Ovaj nije
imao dece, a osim toga bio je mentalno oboleo, te bez sumnje,
nije mogao dugo da ostane na vlasti. Pošto bi Osman bio
odstranjen, na osmanski presto svakako bi došao jedan sin
Kosem sultanije. Mustafa je dakle postao sultan pod imenom
Mustafa I, uvodeći tako nov način nasleđivanja, putem primo-
geniture. Pošto se novi sultan pokazao nesposobnim da vla- da,
tri meseca kasnije bio je svrgnut (26. februar 1618. godi- ne) na
zahtev age harema (kizlar age), Mustafe, pristalice Osmana,
koji je ubrzo proglašen sultanom i postao Osman II.

Osman II: neuspeh jedne reforme

Iako još mlad, Osman II je pokazao da je osoba jakog
karaktera, odlučan da preuzme odgovornosti koje je nalagala
vlast i da učini da ona bude poštovana. Veoma brzo odstranio
je ljude iz harema, počevši sa Kosem sultanijom, a zatim je
imenovao novog velikog vezira i druge visoke dostojanstveni- ke.
Nzegova vladavina je takođe značajna i po potpisivašu mi- ra sa
Iranom (septembra 1618. godine) i sa Poljskom (sep- tembra
1621. godine). Osman II je tako mogao da se posveti sprovođenju
reformi u osmanskom eistemu upravljaša. Usled degradacije
tog sistema, a pre svega usled slablješa vojske, za koje smatra
da se u velikoj meri desilo zbog heterogenog regru- tovaša
devširmom, sultan razmatra mogućnost da „poturči“ upravu i
vojsku postavljašem Anadolaca. Takođe, smatrajući da ulema
ima suviše vlasti, on je srezao šihove materijalne privilegije.
Sve je to izazvalo otpor ljudi koji su time bili ugroženi, što se
posebno odnosilo na janičare koji su se po- bunili i zatražili
smenu glavnih sultanovih savetnika, što je odobrio šejh ul-islam
(18. maja 1622. godine). Odbijanje sultana da to prihvati
podstaklo je nasilnu reakciju janičara: oni su prodrli u palatu,
oslobodili bivšeg sultana Mustafu i proglasili ga ponovo
270
sultanom. Malo kasnije, Osman je za~ robljen i pogubljen, 20.
maja 1622.
Prvi put jedan sultan bio je žrtva pobune. Taj doga- đaj
je, naravno, učvrstio janičare u ideji o šihovoj snazi u okviru
države i zaustavio sve pokušaje reforme u upravi i vojsci. Osim
toga, događaj je pokazao da ličnost sultana nije više smatrana
svetom i nedodirljivom.
Ubistvo Osmana II bilo je praćeno brojnim drutim eg-
zekucijama visokih dostojanstvenika. Janičari su, prilikom po-
stavljaša novih ljudi na odgovorna mesta, nametali svoju volju i
tako posejali nered u prestonici. Mentalna bolest Mustafe I
omogućila je šegovoj majci Kosem da nesmetano dela,
podstičući pobune i postavljajući za velikog vezira Mere Husein-
pašu, koji je malo-pomalo eliminisao ostale aktere državnog
udara.
U unutraššosti, namesnik Tripolija, Jusuf Sejfu- din,
tražio je nezavisnost u odnosu na centralnu vlast. Ali u Anadoliji,
namesnik Erzuruma, Abaza Mehmed-paša, krenuo je protiv
janičara, za šta je dobio podršku lokalnog stanov- ništva,
nezadovoljnog teškim uslovima života, kao i protiv- nika
janičara. Uskoro je čitava centralna Anadolija prešla u ruke
Abaza-paše, dok je u Istanbulu veliki vezir morao da se suoči sa
pobunom spahija i uleme. Na kraju je bio svrgnut i zamenjen
Kemankeš Ali-pašom (30. avgusta 1623), koji je, opet, sa vlasti
odstranio sultana Mustafu I i proglasio za sultana starijeg sina
Ahmeda I, jedanaestogodišnjaka koji je dobio ime Murat IV (10.
septembar 1623. godine).
U tom trenutku, vlast je zapravo bila u rukama njegove
majke, sultanije Kosem Mahpejker. Snažnog karaktera, ona je tokom
deset godina rukovodila državnim poslovima, oslašaju- ći se na ljude
iz saraja koje je mešala u zavienosti od raspo- loženja i potrebe. Isto
tako imenovala je i smenila velike vezire (8 između 1623. i 1632, od
kojih su trojica umrli nasil- nom smrću) i visoke zvaničnike (9 baš-
defterdara tokom istog perioda). Te dve funkcije, velikog vezira i
zvaničnika zadu- ženog za finansije pokazale su se kao izuzetno
opasne, usled političkih teškoća i finansijskih problema koji su tada
po- stojali u Carstvu. Nije bilo kontinuiteta, ni vizije vlasti, niti
administrativne kohezije. Pokušaj sprovođeša reformi Osmana II
uplašio je nosioce privilegija u domenu funkcija koje su se dobijale u
zakup ili značajnih položaja u pravosuđu i religijskoj hijerarhiji.
Samoživost i „staleške“ reakcije od- nele su prevagu, kako u vojsci
tako i u civilnoj administraciji, a izbili su i mnogobrojni sukobi.
Sultanova majka pokušala je da reši tako nastale probleme
271
smenama, imenovašima, unapre- đenjima, pa čak i smrtnim
presudama.
Katastrofalna situacija na vrhu vlasti pogodovala je Abaza
Mehmed-paši u pobuni, koja je trajala sve do 1628. go- dine, uz
naizmenične uspehe i neuspehe u zavisnosti od toga da li je protiv
sebe imao odlučnog ili slabog velikog vezira. Takođe, te su okolnosti
koristili i timarnici koji su imali velike zemljišne posede i uživali
pristojne prihode, zatim lokalne ličnosti koje su smerale da dostignu
nivo velikaša (ajan) i da osnaže svoju društvenu i ekonomsku
poziciju.
Osmanska moć je slabila; iranski šah je napao Irak i osvajio
Bagdad (12. januara 1624), a zatim i jedan deo Kur- distana. Takav
je zaokret izazvao reakcije protiv vlasti u Istanbulu, kao i u
provincijama; osmanske trupe morale su da se bore protiv Safavida,
i to sa različitim uspehom, kao i protiv pobušenika. Abaza-paša se
potčinio ali pobune su izbijale na Krimu (1624—1628), u Rumeliji i u
Anadoliji (1629), u Egiptu, u Jemenu i Aibanu (1630—1631). Nemiri
nisu poremetili samo politički poredak: slaše trupa na
različite frontove, mnogobrojni darovi koji su dodeljivani
janičarima opteretili su državnu kasu koja nije mogla da se
stabilizuje; neredovno su uplaćivani porezi i dažbine, sma-
šeni su prihodi vezani za unutrašnju ili spoljnu trgovinu.
Povrh svega, bilo je otežano snabdevanje gradova hranom,
po- gotovo prestonice, što je izazvalo porast cena namirnica,
i naravno nezadovoljstvo stanovništva.
Osmanske su vlasti tada, čini se, prestale da efek-
tivno vladaju. Ljudi koji bi mogli da delaju, upuštali su se u
rivalske svađe, potraživali su materijalna zadovoljenja, često
bez razmišljanja o budućnosti. Usled karaktera Kosem sulta-
nije i kizlar age Mustafe, harem, koji je činio dominantnu
političku sredinu, pokazao se nesposobnim da odredi način
vladanja koji bi mogao obezbediti bar poštovanje vlasti, ako
ne i opstanak države koji nije ugrožen.

Murat IV i obnova sultanske vlasti

U jednom nejasnom političkom kontekstu, u kome je
sva- ki visoki dostojanstvenik (veliki vezir, baš defterdar,
aga ja- ničara, itd.) tražio sebi podršku kako bi obezbedio
grupu za pritisak ili snagu za otpor, sukobi među klanovima
bili su po- spešeni pobunjeničkim pokretima, manje ili više
naglašenim, ali često nasilnim. Početak 1632. godine,
obeležen je u Istanbulu, ozbiljnim incidentima u kojima su,

272
jedan za drugim, stradala dva velika vezira: prvi je bio žrtva
jedne pobune jani- čara, a drugi je bio pogubljen po
sultanovom naređenju (18. maja 1632). U takvoj situaciji,
Murat IV, koji je tada imao dvadeset - i dve godine odlučio je
da uzme u svoje ruke vlast u Carstvu.
Uz podršku novog velikog vezira Tabanijasi
Mehmed- -paše, koji je na tom položaju ostao skoro pet
godina, a nadah- nut kritikama koje je formulisao pisac Koči
Beg u svojoj Po- slanici, on je otpočeo sa ozbiljnim
poduhvatima ne bi li uveo red. Veliki broj pobunjenika među
spahijama i janičarima, mnoštvo nesavesnih i korumpiranih
službenika administra- cije i pravosuđa (uključujući tu i šejh
ul-islama) pogubljeni su ili oterani u izgnanstvo. Ta represija
nije poštedela ni neke članove sultanske porodice. Jedan
deo vladajućeg persona- la je tako zamenjen. Za otprilike
godinu dana, red je ponovo
uspostavljen, a autoritet i prestiž sultana obnovljeni. U Osmanskom
carstvu počela je da se sprovodi vlast. Međutim, početkom 1633,
veliki požar uništio je četiri petine Istan- bula i prouzrokovao talas
nezadovoljstava koji se izražavao po kahvehanama (mestima gde
se prodavala kafa). Sultan je tada doneo ferman kojim se zabrašuje
upotreba kafe (i duvana), i naređuje zatvaranje prodavnica.
Naređenje je prošireno na ce- lo Carstvo, i bilo je na snazi tokom
čitave vladavine Murata IV. Godinu dana kasnije, izdato je i
naređenje da se zatvore krčme i prodavnice pića, a zabrašeno je i
piješe vina. Te za- brane bile su striktno primenjivane, a sultan je
lično vodio računa o njihovom sprovođenju. Takođe je ponovo
uvedeno pravi- lo po kojem su članovi zajednice nemuslimana imali
obavezu da nose posebnu odeću; pesnik Nefi, čiji su se stihovi
smatrali suviše satiričnim, pogubljen je januara 1635. zato što je kri-
tikovao nekoliko pripadnika uleme.
Murat IV se tako prikazuje kao obnovitelj verskih i moralnih
vrlina, a u isto vreme i kao zahtevan sizeren. Pa ipak on nije bio
lišen osetljivosti, i sam je pisao stihove i u određenoj meri podsticao
intelektualne aktivnosti, pod uslo- vom da one ne prelaze granice
koje je on postavio. Međutim, značajno je to što je sultan
prvenstveno uspostavio red u okviru državnih finansija, oduzimajući
nepravedno stečeno bogatstvo, praveći reviziju poreskih registara, i
insistiraju- ći na redovnoj isplati. Izdao je određeni broj zakona
(kanun- nama) vezanih za administraciju, isključivo finansijsku, u
prestonici i u provincijama. Osim toga, ponovo je osvojio Bagdad i
sklopio sa Irancima povoljan mir.
Kada je Murat IV umro, 9. februara 1640. godine,
Osmansko carstvo se nalazilo u povoljnoj političkoj situaci- ji: mir u
273
unutraššosti je skoro potpuno uspostavljen, spoljni neprijatelji su
pobeđeni, a odnosi sa velikim zapadnim sila- ma bili su dobri.
Carstvo je živelo u jednom kratkom perio- du prosperiteta što se
odrazilo na demografski i privredni razvoj prestonice. Ne postoji
tačan popis stanovništva grada tog vremena, ali se smatra da je
bilo oko 600.000 stanovnika, što je Istanbul činilo prvim evropskim
gradom. Unutrašša privredna aktivnost je procvetala, a u okviru
međunarodne tr- govine, utrkivali se Mlečani, Francuzi, Englezi,
Holanđa-

ni; Francuzi su ipak imali jedan period stagnacije, ako ne i

povlačenja, usled političkih i verskih problema sa kojima
se francuska tada suočavala, dok su Mlečani, čije su
granice često bile predmet sukoba sa Osmanlijama, imali
velike oscilacigje u trgovinskim aktivnostima: ipak, oni su
bili pr~ vi trgovinski partner Carstva. S druge strane,
Murat IV je oko 1636—1637. godine devalvirao osmanski
groš, što je bilo ponipggeno malo posle smrti sultana na
proleće 1640. godine.
Ukratko, vladavina Murata IV omogućila je gotovo
tre~ nutno obnavljanje prestiža, moći i čvrstine
Osmanskog carstva.

Opadanje centralne vlasti (1640 — 1656)

Takva situacija nije potrajala. Naslednik Mura- ta
IV, njegov brat Ibrahim I (1640—1648), sa nadimkom Deli
(ludi), bio je bolestan i nesposoban; zaokupljen više
svojim ličnim zadovoljstvima nego državnim poslovima
koji su se vratili u ruke Kosem, sultanije-majke. Ipak, prve
godine vla- davine odvijale su se bez mnogo poteškoća,
zahvaljujući pre svega mudrom upravljanju velikog vezira
Kemankeš Kara Mu- stafa-paše (1638—1644). On se
potrudio da nastavi delo Murata IV, ali je bio primoran da
se suoči sa intrigama ha- rema i sa ambicijama pojedinih
ličnosti, kao što je bio uči- telj i savetnik sultana, Husein
efendija, sa nadimkom Cindži Hoca, koji je bio u izuzetnoj
milosti valide sultanije, ili kao što je bio drugi vezir Jusuf.
Rivalstvo je izraslo u su- kob, koji se loše završio po
velikog vezira koji je smenjen i potom pogubljen (31.

274
 januara 1644).
Nzegovi naslednici nisu bili posebno obdareni.
Formirali su se klanovi koji su se sukobili, usled izbijanja
rata sa Venecijom oko Krita. Taj rat46, koji je tražio Džindži
Hodža, a kome se Kemankeš Kara Mustafa-paša protivio,
nije odmah doneo željene rezultate. Štaviše, potrošena
sredstva, sa rasipništvom sultana i proneverom dobara i
prihoda države, prouzrokovala su propast Riznice. U pro-
vincijama su izbili novi nemiri. Janičari, slabo ili nimalo plaćeni,
pobunili su se osvajajući sve više sloboda za sebe. Neke spahije
preuredile su svoj timar u lično vlasništvo, dok su neki drugi
timari bili dodeljeni raznim štićenicima ili miljenicama dvora.
Nakon svrgnuća i pogubljenja sultana Ibrahima (8.
avgusta 1648), u borbi za prevlast uticaja suprotstavile su se
valide sultanija Kosem i majka novog sultana Mehmeda IV (ko- ji
tada ima šest godina), sultanija Hatidže Turhan; Kosem je
pobeđena i zadavljena (1651. godine). Pa ipak, situacija se ni- je
poboljšala, jer su novi spletkaroši zamenili stare: veliki veziri
smenjivali su se velikom brzinom, a podmitljivost i kupovina
funkcija postala je uobičajena u različitim odelje- njima
centralne ili provincijske administracije, kao i u pra- vosuđu.
Osmansko carstvo doživelo je dramatičan period.

Borbe za uticaj
Sultan Ibrahim I provodio je vreme u uživašima u
haremu. On je raspolagao značajnim brojem štićenika, kojima
je, osim poklona kao nagrade, obezbeđivao i prihode iz držav-
ne kase, kao i postavljenje na visoka mesta u upravi. Uticaj ljudi
iz harema, majki sultana, hasekija, kizlar-aga, jača nakon
pogubljenja velikog vezira Kemankeš Kara Mustafa-paše.
Između 1644. i 1656, osamnaest velikih vezira nasleđuju je- dan
drugog, od kojih su četvorica pogubljena, jedanaestorica
smenjena sa svojih funkcija, dvojipa su sama podnela ostavku,
a samo jedan je umro prirodnom smrću. Isti sled u nasleđivanju
odvijao se i u okviru drugih visokih funkcija kao što su: šejh ul-
islam (dvanaest tokom istog perioda), baš defter- dar (dvadeset
tri), kapudan-paša (osamnaest) i naravno na- mesnici
provincija, naročito u Egiptu, zbog značajnih priho- da koje je to
mesto donosilo. Svaka od ličnosti koja je imenovana za
određenu funkciju povlačila je za sobom niz štićenika kojima su
dodeljivane nižerazredne funkcije, ali kako je vreme održanja na

46Poznat kao Kandijski rat. - Prim. red.

275
toj funkciji najčešće bilo ograni- čeno, u zavisnosti od hira ili
uticaja koji su vladali u hare- mu ili u njegovom okruženju,
svako se trudio da izvuče maksi- mum materijalne koristi iz
funkcije na koju je bio postavljen.
Pa ipak, sve do smrti Ibrahima I, osmanska država se,
izgledalo je, dosta dobro držala. S jedne strane, raspola- gala je
Riznicom koju je napunio Murat IV, i korisno upotre- bljavao
Kemankeš Kara Mustafa-paša. S druge strane, rat na Kritu
započeo je uspesima, osvajanjem gradova Kaneje i Reti- ma. U
prestonici nije došlo ni do kakvog narodnog bunta niti do
ikakvog pokreta esnafa. Trgovina je dobro funkcionisala; efekat
dovođešem u red monetarnog sistema koji je uspostavio Kara
Mustafa još uvek se osećao, održavala se vrednost akče i groša,
a osim Mlečana, posle juna 1645. godine, stranci ni- su trpeli
zbog takve političke situacije.
Međutim, počev od 1648. godine, stvari su se prome-
nile: Kosem sultanija, baba Mehmeda IV, i dalje je želela da
vlada, ali je došla u sukob sa majkom sultana, Hatidže Turhan.
Rat je smanjio zalihe Riznice, a državni su prihodi proneve- reni;
da bi se isplatili janičari bilo je neophodno pribeći pomoćnim
sredstvima kao što je, na primer, bilo zaplenjiva- nje dobara
Džindži Hodže (pogubljenog 1648). Svi, međutim, ni- su mogli
biti zadovoljni: broj funkcionera na državnom platnom spisku
porastao je na više od 100.000 ljudi, što je bilo za 40.000 ljudi
više nego 1640. godine, dok je zvanični budžet bio u deficitu od
sto pedeset miliona akči. Tako su počele da izbijaju pobune
među osobljem saraja i među spahija- ma u istanbulskom
garnizonu.
Pritisnut novčanim poteškoćama, veliki vezir Me- lek
Ahmed-paša nametnuo je timarima vanredan porez od 50%
(bedel-i timar), udvostručio porez na vojsku (ordu akčesi),
ozvaničio sistem prodaje funkcija i izazvao prisilnu deval-
vaciju: naredio je da se kuje zdrav groš i zdrava akča, primo-
ravajući zanatlije i trgovce da ih prihvate i da ih menjaju za
cekin u visini od 260 akči za 1 cekin umesto 170 (ili 120 akči
umesto 80 za 1 groš); osim toga porez i takse trebalo je plaćati
u gotovini. Te mere su izazvale pobunu ljudi iz esna- fa, a krajnji
rezultat je bilo svrgnuće velikog vezira i ubi- stvo Kosem
sultanije (septembra 1651. godine).
Pokušaj velikog vezira Tarhundžu Ahmeda da reorga-
nizuje administraciju i da napuni Riznicu izazvao je reakciju
profitera režima, toliko snažnu da su uspevali da izdejstvuju
njegovu smenu a potom i pogubljenje (marta 1653. godine),
276
dok je deficit državnog budžeta iznosio sto sedamdeset milioka
akči (iako su prihodi dosezali i do petsto miliona akči). Ca svoje
strane ulema je pokušavala da utiče na sultanovo okruženje u
smislu uskog konzervativizma, suprotnog svakoj unutrašnjoj re-
formi. Dve godine kasnije, i veliki vezir Ipšir Mustafa^pa- ša,
tragično je završio. Šinansije su bile u potpunom neredu. Kako
bi uspeli da isplate trupe, pribegavalo se isključivo za- plešivašu
dobara i kovašu novca koji je sadržao više bakra nego srebra:
taj novac je u Istanbulu nazivan „boemski novac“ ili „novac
krčmi“. Dve pobune, prvo janičara, a zatim i stanov- ništva
prestonice maja 1655. i marta 1656. godine, prouzroko- vale su
pogubljenja, smešivanja, zaplenjivaša, a situacija se pri tom nije
popravljala. U provinciji, stanovništvo je ustalo protiv
korumpiranih namesnika i državnih funkcionera, ili su pak sami
namesnici dizali pobune protiv centralne vlasti, kao što je to
učinio Abaza Kara Hasan-paša, koji je predvodio pobunu
dželalija u centralnoj Anadoliji.
Svemu tome treba dodati i rat protiv Venecije. Mar- ta
meseca 1650. godine, mletačka flota blokirala je Dardane- le.
Juna iste godine, ona je nanela težak poraz osmanskoj flo- ti,
koja je pak uzvratila udarac maja 1654. godine. Ali, ponovo
pobeđeni pred Dardanelima 26. juna 1656. godine, Osmanlije su
bili primorani da napuste ostrva Aimnos, Samotraku i Te- nedos
(jula-avgusta 1656. godine). Taj poraz izazvao je paniku u
Istanbulu gde su cene životnih namirnica skočile u nebesa.
Velikom veziru jedva je uspelo da sultana, koji je pobegao u
Uskudar, nagovori da se vrati u prestonicu (3. septembra 1656).
U takvim uslovima sultan, ili bolje rečeno šegova maj- ka,
Hatidže Turhan, poziva Mehmeda Ćuprilića da prihvati funkciju
velikog vezira (15. septembra 1656. godine).

Raspadanje vlasti
Kako objasniti tu degradaciju osmanske države? Tre- ba
pre svega konstatovati da ta država nije više bila ona di-
namična država iz XVI veka. Nije više bilo osvajaša, samim tim
više nije bilo ni ratnog plena; prihoda je bilo sve manje, a
trebalo je nastaviti sa održavanjem skupe vojske (broj vojni- ka
se od 1595. godine sa 48.000 popeo 1609. godine na 66.300;

277
1630. godine na 70.900; 1635. godine bilo ih je 64.150;
1640. godine broj se smanjio na 59.200, da bi se 1652.
popeo na
85.0, dok je samih janičara od ukupnog broja vojske bilo
oko dve trećine). Broj timara ostao je isti, a broj državnih
slu- žbenika se nije smanjivao, naprotiv, rastao je usled
povećanja broja osoba pod zaštitom visokih
dostojanstvenika: zaplenji- vanje je takođe služilo da se
zadovolje potrebe Riznice.
S druge strane, prilike koje su vladale u XVI veku
promenile su se, dok su se odnosi među narodima i, šire,
iz- među velikih sila, razvili. Bilo je dovolšo da osmanska
ad- ministracija sledi taj razvoj, da se prilagodi, da uzme u
ob- zir unutrašnje promene u provincijama i da s obzirom
na sve to promeni tekst iz kanunnama. Možemo,
međutim, da konsta- tujemo da stanovništvo, društvene ili
profesionalne katego- rije kojih se to ticalo, nisu želele da
se menjaju pravni tek- stovi koji su za njih predstavljali
određenu garanciju. Ni državni zvaničnici nisu želeli
promene koje bi ih prinudi- le da promene svoj položaj,
navike, a samim tim i svoje pred- nosti. Dakle, više se
cenio $Ši$ sjio, ali je ta linija manjeg otpora povlačila za
sobom jedno okoštavanje, koje je samo mo- glo da bude
kobno.
To stanje duha obuzelo je ulemu koja se nije
trudila da obnovi ili da poboljša svoja učenja a, povrh
svega, među njenim pripadnicima vladao je sve
naglašeniji, nepotizam. Tako se u provincijama stvaraju
grupe za pritisak koje su formirali viđeni ljudi (ajani) sa
kojima su zvaničnici pre- govarali i čijim su prohtevima
sve češće morali da udovolje, jer se radilo o velikašima —
zapravo posednicima timara, tr- govcima, ili visokim
zvaničnicima — koji su posedovali do- bra, bogatstva, a
samim tim i vlast u provinciji i nad njenim žiteljima. Ti
„feudalni“ odnosi postajali su sve važniji ka- ko je slabila
centralna vlast. Finansijski zahtevi vlasti te- ško su
pogađali građane, ali još teže seljake, koje su na razne
načine pljačkali zemljoposednici i civilni ili vojni funk-
cioneri. Seljaci su ponekad bili primorani čak da prodaju
svoju zemlju i da je napuste da bi postali poljoprivredni
278
 na- jamni radnici, da pobegnu u grad ili da se odmetnu od
zakona. U Anadoliji su, u prvoj polovini XVII veka, tako,
izbijale mnoge pobune socijalnog karaktera (dželalije) dok
su pobune
koje su izbile u Siriji i Aibanu imale pre svega politički ili verski
karakter.
Brze i mnogobrojne promene koje su se odvijale ju srcu
vlasti i u administraciji, uticale su na veliki broj stškci- ja, kako u
prestonici, tako i u provinciji. Funkcioneri su svoja imenovaša
morali da obezbede, manje ili više, svečanim poklonima, a
nastojali su da izvuku maksimalnu finansijsku korist tokom
novog zaduženja jer nisu znali koliko će prtra- jati. Razvila se
pronevera u administraciji: ni ajani, pa čak ni konzuli i strani
trgovci u „trgovinskim lukama“ nisu pre- zali da koriste taj
postupak da ostvare razne pogodnosti.
Usled maška autoriteta na čelu Carstva, kao i ozbiljnosti
i kompetentnosti u upravljanju državom, njene osnove su bile
uzdrmane: nemar u finansijskim poslovima, ko- rupcija u
administrativnim i pravosudnim funkcijama, dode- la timara, ne
vojnicima, već štićenicima, sve su to bili do- kazi degradacije.
Usled finansijskih teškoća, janičari su bili slabo plaćeni, pa čak
ponekad nisu uopšte bili plaćeni. Osim nasilnih incidenata, čiji
su oni bili podstrekači, ja- ničari su u okviru svog statusa sebi
dopuštali mnoge slobo- de: nepoštovanje celibata, manje
striktno regrutovanje, stano- vanje van kasarne, prodaju
položaja ili njegovo prenošenje na jednog sina, bavljenje sitnom
trgovinom, udruživanje sa trgov- cima i zanatlijama, itd. Što se
ovih poslednjih tiče, oni su se protiv vlasti prvi put pobunili kad
je veliki vezir od njih tražio da plate porez i dažbine u zdravom
novcu, kada je u opticaju bilo samo novca nepropisne čistoće.
Strukture države su oscilirale: tako je, u Magrebu,
osmansko sizerenstvo, iako nikad potpuno osporeno, bilo bit- no
suženo, u onoj meri u kojoj je lokalnu vlast držala milici- ja
janičara ili grupe gusara koji su birali vođu između sebe, dok je
predstavnik sultana, uprkos svojim titulama valije (namesnik) i
paše, bio samo simbol veze koja je zapadne pro- vincije
povezivala sa prestonicom.
Na diplomatskom planu, odnosi su do početka Kan-
dijskog rata bili dobri sa Francuskom, Engleskom, Holandi- jom,
pa čak i sa Venecijom: imenovani su stalni ambasadori u
osmanskoj prestonici, otvoreni su konzulati u glavnim trgo-
vinskim lukama gde su se okupljali trgovci, koristeći u najbo- ljoj
meri odredbe iz kapitulacija. Te olakšice koje su dode- ljivane
279
strancima pripisuju se promenama koje su se odvijale u
međunarodnoj tranzitnoj trgovini u Carstvu: prolaz kod Rta
dobre nade zapadnjaci su koristili za prevoz proizvoda sa Istoka
ka Evropi što je počelo da daje rezultate.
Ipak, međunarodna trgovina predstavljala je samo ma- li
deo trgovinskih kretanja u Osmanskom carstvu; unutrašnja
potražnja i dalje je bila velika, tradicionalne strukture (ka- ravani,
postaje, trgovi, lanci trgovina) nisu iščezli. Jedini udar ogledao se u
izvesnom smanjenju prihoda od carina i u mo- netarnom slabljenju,
usled manipulacija sa osmanskom valutom, koje se još i pogoršalo u
periodu od 1630. do 1640. godine, usled pojave trgovine valutom,
trgovine u rukama Evropljana koji su izvlačili dobit od „američkog“
novca, kojim su, krajem
XVI i početkom XVII veka, plaćali proizvode koji su dolazi- li sa
Bliskog istoka. Ali, i evropski su trgovci, takođe, u Carstvo izvozili
proizvode proizvedene u tek oformljenim zapadnim industrijama i
nisu želeli da budu isplaćeni deval- viranom valutom: oni su
praktikovali čistu i jednostavnu trampu, ili su tražili zdrav novac; u
Carstvu se najviše ko- ristio novac nečistog kova — bar u prestonici i
u Anadoliji, te su zapadni, italijanski, francuski, pa čak i holandski tr-
govci tamo izvozili zdrav novac i sticali veliku dobit.
Prosečni sultani, degradacija carskog autoriteta,
destabilizacija provincija, lokalne pobune, finansijske te- škoće,
nesposobnost da se odnese pobeda nad Mlečanima koji nisu bili
snažni kao u prošlosti, početak privrednog upada zapadnjaka, svi ti
elementi doprineli su da period sredine
XVII veka bude smatran dramatičnim za Osmansko carstvo.

Doba Ćuprilića (1656—1683)

Imenovanje Mehmeda Ćuprilića za velikog vezira otvorilo je
period od više od dvadeset godina stabilne vla- sti, političkog
uspravljanja, kao i obnove osmanskog presti- ža. U tom periodu, na
vlasti su bili Mehmed Ćuprilić (1656—1661), zatim njegov sin
Ćuprilić Fazil Ahmed-paša (1661—1676), zatim njegov zet
Merzifonlu Kara Mustafa-pa-
ša (1676—1683), čiji će se vezirat završiti tragičg|o posle 5
neuspešne opsade Beča (septembar 1683).
\
Mehmed Ćuprilić (1656—1661) ^
Mehmed Ćuprilić imao je više od sedamdeset godina kada
je bio imenovan za velikog vezira. Rođen je u jednoj al- banskoj

280
porodici (hrišćanskog porekla?) koja se nastanila u blizini
Merzifona, u gradu Kepri — što mu je dodato imenu — a koji se
danas zove Vezirkepri; regrutovan je devširomom i prošao je kroz
različite službe na Dvoru. Vezuje se za Bo- ššak Husrev-pašu,
budućeg agu janičara, a zatim velikog ve- zira, te biva postavljen
na nekoliko različitih funkcija u provincijskoj upravi, a zatim i u
Istanbulu; nakon toga po- stao je namesnik Trabzona (Trapezunta),
bio je na različitim funkcijama u vojsci i u administraciji, i konačno
postao na- mesnik Tripolija. Preporučen valide sulŠaniji, bio je
ime- novan za velikog vezira 15. septembra 1656. godine, što je
prihvatio u zamenu za punu moć.
Slabo poznat, bez pravih veza sa različitim klano- vima u
Istanbulu, energičan, odlučan da obavi svoj posao bez propusta i
da vlasti vrati autoritet, Mehmed Ćuprilić je odlučno kažnjavao
verske ekstremiste, kadizade, naredio je pogubljenje Abaza
Ahmed-paše, jer je prepustio Bozdža Adu (Tenedos) Mlečanima,
suzbio je jednu pobunu spahija, čije je odrede kasnije pročistio,
odneo je pobedu nad mletačkom flo- tom (jula 1657. godine), što
omogućava ponovno osvajaše Bozdža Ade i Aimnosa (avgusta i
septembra 1657. godine): Dardaneli su bili oslobođeni mletačke
blokade, čime je otklošena opa- snost da u Istanbulu zavlada glad
ili da izbije pobuna.
Nešto kasnije izveden je pohod protiv kneza Tran- silvanije
Đerđa II Rakocija, koji se pobunio protiv Osmanli- ja: pošto je
pobeđen i nateran u bekstvo, zamenio ga je Akoš Barčaj (juna —
septembra 1658. godine). U isto vreme izbila je pobuna spahija,
zabrinutih zbog delovaša Mehmeda Ćuprili- ća: predvodio ih je
Abaza Kara Hasan-paša; pobušenici su došli iz Alepa i napredovali
su do zapadne Anadolije sa na- merom da ubiju velikog vezira. On
je, međutim, reagovao tako što je izopštio nekoliko hiljada spahija,
a određeni broj ših

uprkos jednom porazu osmanske vojske kod Ilgina

je pogubio;
(decembra 1658. godine), pobušenici su konačno bili
pobeđe- ni, a šihove vođe pogubljene (februara 1659).
Pobune u Egip- tu i u Antaliji oštro su suzbijene (u proleće
1659. godine).
Nastavljajući sa politikom uvođenja reda u Carstvu,
Mehmed Ćuprilić krenuo je sa sprovođenjem čistki u vojsci i
u civilnim službama, strogo kažnjavajući dželalije, funkcio-
nere ili oficire koji su bili nelegalno u službi, bez zva- ničnog
281
imenovanja. Nzegova odlučnost i strogost ispoljila se i na
polju finansija gde je ograničena prekomerna potrošnja,
prevaranti su proganjani, a zemljoposednici timara i
zeameta morali su da obnove svoje pravo na zemlju tako
što su morali da isplate određenu taksu. Porez se redovno
naplaćivao, a ako su, na početku vezirata, trupe mogle da
budu isplaćene zahva- ljujući prisilnom zajmu —
zagarantovanom! — koji se naplaći- vao od imućnih, u
narednom periodu, vojnici su redovno is- plaćivani iz
budžeta: 1071. godine po hidžri (1660—1661), državni
budžet je praktično dostigao ravnotežu (580 miliona akči
prihoda za 593 miliona akči troškova), što pokazuje ve- liki
napredak u obnovi.
Kao negativnu posledicu vladavine velikog vezira
može se navesti neumereno i nepravedno pogubljivanje
nekih ličnosti, neaktivnost u Kandijskom ratu, kao i mere
preduze- te protiv francuskih trgovaca u Istanbulu, zbog
pomoći koju je Luj XIV pružio Mlečanima. Tokom njegovog
vezirata izbio je najveći požar u Istanbulu koji je izazvao
smrt 4.000 ljudi i uništio 28.000 kuća i 300 palata (jula
1660. godine). Na- suprot tome, on je omogućio izgradnju
džamije Jeni Valide (pr- va velika džamija izgrađena u
Istanbulu posle one koju je iz- gradio sultan Ahmed I, i koja
je bila završena oktobra 1663. godine); on sam podigao je
brojne verske objekte i obnovio od- branu Dardanela.
Konačno, pre svoje smrti (31. oktobra *1661. godine),
izdejstvovao je kod sultana da ga, na mestu velikog ve-
zira, nasledi njegov sin Fazil Ahmed-paša, što je ovome
omogućilo da praktično bude u službi već od septembra
1661.
Ponekad je bio optuživan za surovost, za preteranu
strogost, za potpunu bezosećajnost (naredio je da bude
obešen patrijarh Partenije, pod izgovorom da je sarađivao
sa Rusi- ma). Ali Mehmeda Ćuprilića su ipak hvalili brojni
pisci

282
njegovog vremena i to oni prilično značajni, poput Naime. Zaista,
za samo nekoliko godina, on je uspeo da popravi pri- like koje su, od
smrti sultana Murata IV, degradirale Osmansko carstvo i gurale ga u
propast.

Fazil Ahmed-paša Ćuprilić (1661—1676)

Fazil Ahmed-paša, rođen 1635. godine, stekao je so- lidno
obrazovaše u raznim medresama Istanbula; nakon toga se bavio
podučavanjem, da bi zatim ušao u administraciju; nakon što je bio
postavljen za namesnika Erzuruma, postao je namesnik Damaska
gde je urazumio Druze iz porodica Man i Šihab.
Iako je glavnina njegovih aktivnosti bila usmerena ka
spoljnim poslovima, Fazil Ahmed-paša nije zanemarivao unutrašše
probleme. Nastavljajući politiku svog oca, on je prema odgovornima
u administraciji pokazao veoma čvrst autoritet i uspeo je da zadrži
prethodnu finansijsku strogo- ću. Iako je tokom svog vezirata,
jednog od najdužih u osman- skoj istoriji, naredio nekoliko
pogubljenja, bio je manje strog i stekao je veoma visoku reputaciju.
Još za njegovog života, osmanski istoričari veličali su kvalitete tog
državnika i zaštitnika pis.aca i umetnika. Zahvaljujući njemu
stvorena je biblioteka kojz nosi ime Keprili i koja je postala jedna od
naJvažnijih istorijskih biblioteka u Istanbulu.
Za vreme šegove vladavine izbila je afera sa Saba- tajem
Zevijem. Taj Jevrejin iz Smirne, rođen oko 1625. godi- ne, nakon
jednog putovaša na istok, sebe je proglasio za novog mesiju. Uspeo
je da privuče veliki broj sledbenika u samom carstvu, a i van šega,
što je prouzrokovalo neprijateljsko raspoložeše pravovernih Jevreja,
sa velikim rabinom na čelu. Oni su na šegov račun pustili u opticaJ
razne priče, što je navelo velikog vezira da pozove Sabataja Zevija, i
da ga baci u zatvor u Istanbulu, a potom da ga progna u Jedrene.
Pošto je ispitan na Divanu, predloženo mu je da bira između smrtne
kazne ili preobraćenja u islam. On Je izabrao preobraćenje, ali je
nastavio svoju propagandu koja je, po njemu, imala cilj da se
muslimani preobrate u judaizam. Svoje pristalice, koji su i sami
postali muslimani, savetovao je da sačuvaju uverenost u
superiornost judaizma. Pošto se vratio u Istanbul, nakon

žalbi Jevreja u prestonici, Sabataj Zevi je premešten u Be- rat,

 u Albaniju, gde je umro 1675. ili 1676. godine. Nzegova sekta
nastavila je sa radom nakon njegove smrti, posebno u So- lunu;
iz nje su proistekli donme (preobraćeni), koji su posti- gli
izvestan uspeh u Solunu i u Istanbulu.

Spoljni poslovi

Mehmed Ćuprilić nije posvetio glavninu svojih ak-

tivnosti spoljnim poslovima, osim što je razbio mletačku
blokadu Dardanela i što je izgradio dva utvrđenja na samim
obalama Dardanela (Kum Kale i Sed ul-Bahr, 1659—1661).
Nasuprot tome, Fazil Ahmed-paša interesovao se za spoljnu
politiku skoro neprekidno. Jedan od njegovih prvih poduhvata
bilo je rešavanje pitanja Transilvanije, gde je Austrija igra- la
važnu ulogu. Podržavajući novog vladara Mihaila Apafi- ja
(1662), Osmanlije pokreću napade na austrijska utvrđenja, a
nakon niza pobeda i poraza, zaključuju mir (sporazum u Va-
švaru-Ajzenburgu, 10. avgusta 1664. godine) u svoju korist.
Fazil Ahmed-paša mogao je nakon toga da se posveti
potpunom osvajanju ostrva Krita, ne zanemarujući Dalmaciju,
gde su se Mlečani i Osmanlije uzajamno koškali. Čini se da su
1664. godine Mlečani bili spremni da predlože mir, ali je taj
predlog bio odbačen. Kada su Osmanlije otvoreno počeli da se
pripremaju za konačan napad na Kandiju, Mlečani su još
jednom predložili mir, koji je veliki vezir ponovo odbacio, i
tražio ustupanje Kandije. Maja 1666. godine, pokrenuta je
osmanska ofanziva iz Moreje; 3. novembra Fazil Ahmed-paša
iskrcao se kod Kaneje. Dva pokušaja obnavljanja mira, krajem
1666, i
1667. godine, ostali su bez uspeha. Konačno, uprkos francu-
skim i nemačkim pojačanjima, Frančesko Morozini, komandant
Kandije, predložio je krajem avgusta 1669. godine pregovore o
predaji grada, a 27. septembra 1669. godine, Osmanlije su ušli
u grad. Mlečanima je omogućeno da zadrže Sudu, Karabuzu i
Spinalongu na ostrvu, kao i Klis, na granici sa Bosnom.
Trebalo je dakle dvadeset i četiri godine da se
Osmanlije dokopaju ostrva i da zaokruže svoju dominaciju u
istočnom Sredozemlju: to nije donelo ništa novo njihovoj sla- vi.
Kada je novi bajilo, Alviz Molin, ponovo pokrenuo in-
stitucije i mletačke poslove kako u Carigradu tako i u dru. gim
osmanskim lukama 1670. i 1671. godine, činilo se da je okrenut novi
list u odnosima između Osmanskog carstva i Ve- necije, između
kojih je vladao mir tokom petnaest godina. To ne znači da taj mir
nisu povremeno narušavali incidenti, pre svega delovašem
284
berberskih gusara koji su značajno reme- tili mletačku plovidbu u
„Zalivu“, odnosno na Jadranu, upr- kos naredbama koje je izdala
Porta posle 1669. godine, a koje su se odnosile na gusare.
Na drugom frontu, veliki vezir je pokušao da isko- risti
nesuglasice između Kozaka sa Dnjepra i iz Zaporožja. Prve su
podržavali sultan i krimski kan, a druge kralj Polj- ske (1669.
godine).
Oslobođen kritskih stega, Fazil Ahmed-paša okre- nuo se
protiv Poljske; uz pomoć Kozaka sa Dnjepra, avgusta
1672. godine, on je osvojio utvrđenje Kamešec i otpočeo opsadu
Aavova; kralj Poljske želeo je sklapanje mira, ali su ponuđeni uslovi
bili neprihvatljivi za poljsku Dijetu (Sabor), što je izazvalo nove
pohode Osmanlija svake godine u periodu od
1673. do 1676. godine, koji su se završili potpisivašem mira u
Žuravni (27. oktobra 1676. godine) od strane novog poljskog kralja,
Jana Sobjeskog: po tom sporazumu, Ukrajina i Podolija dospele su
pod kontrolu Turaka; Fazil Ahmed-paša umro je nekoliko dana
kasnije, 3. novembra 1676. godine, od vodene bo- lesti koju je
izazvala šegova prekomerna konzumacija pića.
Uspostavljeni su diplomatski odnosi sa ruskim carem, a u
više navrata zabeleženo je slanje ruskog ambasadora u Ca- rigrad:
1640, 1666. i 1668. godine. Nakon potpisivaša spora- zuma u
Vašvaru, austrijski ambasador Aesli dobio je avgusta
1665. godine ferman u korist austrijske trgovine, što je omo- gućilo
pokretaše malog trgovinskog saobraćaja koji se odvijao Dunavom,
ali čija glavna razmena, čini se, nije prelazila grad Ruščuk; pokušaj
uspostavljaša predstavništva u Carigradu odvija se u isto doba, ali
bezuspešno; pa ipak Austrijanci su bili uporni: čak je osnovana
Aevantska kompanija, koja se još držala 1675. godine; rat Svete lige
će za šu biti fatalan.
Što se tiče Zapada, u tim odnosima nije bilo mnogo senki,
iako su nad Francuzima povremeno vršene represije, zbog pomoći
koju su sporadično pružali Mlečanima na Kri-

u. Žan de la E, ambasador od 1636. do 1660. godine nailazio je

t
na mnoge teškoće; šegov stav nije olakšavao stvari, a ne-
prijateljsko raspoložeše Ćuprilića stvaralo mu je neutod- nost
na koju su se i on i šegov sin žalili. On je neslavno na- pustio
Carigrad, da bi tek 1665. godine šegov sin Deni bio
naimenovan za ambasadora. Imao je cilj da obnovi veze sa
Turcima i da za francuske trgovce izdejstvuje smanješe ca-

285
rinskih dažbina sa 5% na 3%. Međutim, šegov plahovit ka-
rakter u odnosu prema velikom veziru i slaše francuskog po-
jačanja Kritu malo pre pada ostrva, što su Turci doživeli kao
uvredu, onemogućili su da postigne obnavljaše kapitula- cija.
Malo nakon toga, misija jednog osmanskog izaslanika,
Sulejman-age, u Parizu, 1669. godine, završila se neuspehom.
Novi ambasador, markiz De Noantel, koji je stigao 1670. go-
dine, počeo je da se sukobljava sa Fazil Ahmed-pašom, ali
malo-pomalo odnosi su se popravili i, posredstvom finansija,
1673. godine postignuto je obnavljaše Sporazuma o trgovin-
skim olakšicama, sa smašešem carinskih dažbina. Od tada,
osim nekoliko incidenata koji su kratko trajali, odnosi izme- đu
Osmanlija i Francuza bili su dobri.
Sa svoje strane, Englezi su imali tu prednost što ni u
jednom trenutku nisu bili u sukobu sa Osmanlijama, ali to ipak
nije bilo dovoljno da, u nekim trenucima izražene kseno- fobije,
šihovi trgovci u Istanbulu nemaju izvesne neprilike, mada
isključivo u obliku uvreda. Naihove kapitulacije su, pak,
obnovljene bez ikakvih poteškoća; to je bio slučaj 1662. i 1674.
godine, a Levantska kompanija izvlačila je korist od smaše- nja
obima posla sa Mlečanima, kao i od teškoća koje su imali
Francuzi. Englezi su pak za suparnike imali dobro organizo-
vane Holanđane, koji su, činilo se, bili odlučni u nameri da se,
sredinom XVII veka, nametnu na osmanskom tržištu; oni su
imali svoje podružnice u glavnim trgovinskim lukama, a njiho-
va najveća trgovinska razmena obavljala se u Izmiru (Smirna);
1668. godine oni su uspeli da izdejstvuju obnovu svojih kapitu-
lacija sa pogodnostima kakve su uživali Englezi.
T ako, na planu spoljnih poslova, vezirat Fazila Ah-
med-paše bio je uspešan usled postignutih vojnih i diplomat-
skih uspeha. Osmanska država je u to vreme doživljavala svo-
ju najveću ekspanziju i bez ikakvih prepreka kontrolisala je

286
celokupni istočni basen Sredozemlja. Međutim, ona nije vi- še bila
nepobediva sila iz XVI veka, iako je još uvek stvara- la tu iluziju. 1
Kara Mustafa-paša i neuspeh pred Bečom
(1676-1683)
Merzifonlu Kara Mustafa-paša, naslednik Fazil Ahmed-paše
na mestu velikog vezira, turskog je porekla; bio je odgajan u
porodici Ćuprilić kojoj duguje svoju karijeru u vojnoj administraciji i u
službi sultana Mehmeda IV. Ime- novan je za velikog vezira 3.
novembra 1676. godine, i na toj funkciji se održao bez prekida sve
dok nije pogubljen 25. de- cembra 1683. godine. Bio je više
zainteresovan za pitanja spolzne politike, a pogotovo za rat protiv
Austrijanaca, nego za rešavanje unutrašnjih problema. Kara
Mustafa-paša, am- biciozan, autoritativan, ali pohlepan za novcem i
duboko ksenofobičan, zasipao je ambasadore i strane trgovce
poniže- njima i teškim kaznama, uzimajući i najmanje incidente za
po- vod da im stvori poteškoće.
S druge strane, razrezao je vanredne namete provinci-
jama da bi osigurao neophodna finansijska sredstva, u cilju
potvrđivanja osmanskog prisustva na severnim granicama Car- stva,
naspram Rusa, 11oljaka i Austrijanaca. Između 1676. i 1681. godine,
Kara Mustafa-paša pokreće vojne pohode protiv Rusa u Ukrajini, koji
u celini gledano i nisu bili toliko uspešni. Sporazum u Radzinu,
sklopljen februara-marta 1681. godine sa Rusima, označio je
povlačenje osmanske odbrambene linije na Dnjepar i na Bug,
priznavanje cara kao vladara Rusi- je, njegovo pravo zaštite
pravoslavne crkve u Jerusalimu, kao i stvaranje pravoslavne
patrijaršije u Moskvi. Iz svega toga proizašle su pretenzije Rusa da
štite pravoslavce u Osman- skom carstvu kao i sukobi sa
patrijarhom Carigrada.
Međutim, Ugarska je posebno brinula Kara Mustafa- -pašu.
Pošto je priznao Tekolija kao vladara te zemlje 1682. godine, a da bi
sprečio mogućnost austrijske invazije, on je početkom 1683. godine
okupio jaku vojsku koja je trebalo da po- tvrdi osmanski autoritet
nad Ugarskom i da osvoji Beč, kako bi se otklonila svaka pretnja sa
Zapada. Opsada Beča, koja je

287
 započela 14. jula 1683. godine, završena je .12. septembra.
Taj neuspeh teško je primljen u Istanbulu, ali nije bio doži- vljen kao
katastrofa. Nasuprot tome, događaj je živo pozdra- vljen u Zapadnoj
Evropi, gde je proslavljena ne samo pobeda nad muslimanima, već i
efikasna pripomoć koju je pružio poljski kralj Jan Sobjeski. Osmanska
pretša bila je zausta- vljena, ali nije bila otklošena. Što se Turaka tiče,
posle poraza, vojska se povlači prema Ugarskoj. Pošto je ponovo bio
pobeđen, veliki vezir se zaustavio u Beogradu, da tu provede zimu i
da osmisli novi pohod, planiran za sledeće proleće. Međutim, u
Istanbulu, protivnici Kara Mustafa-paše uspeli su da ubede sultana
Mehmeda IV da ukloni velikog ve- zira; ovaj je pogubljen u Jedrenu
25. decembra 1683.
Kara Mustafa-pašu odmah je zamenio kajmakam Kara
Ibrahim-paša, koji je svoju karijeru ostvario u civilnoj i vojnoj
administraciji; bio je veliki admiral a, kao kajmakam (pomoćnik
velikog vezira), upravljao je državnim poslovima kada je Kara
Mustafa-paša predvodio vojne pohode daleko od prestonice.

Carstvo u Teškoćama (1684—1699)

Osmanski poraz pred Bečom izazvao je u Evropi želju da se
iskoristi taj događaj i pobudio je velike nade da se uzvrati Turcima,
za koje se smatralo da su poklekli posle po- raza. Tako se veoma
brzo osnovala koalicija glavnih protivni- ka Osmanlija (u zimu 1683
—1684): Austrijanaca, Rusa i Po- ljaka kojima se pridružila papska
država, a zatim i Venecija. Prvi vojni pohodi saveznika završili su se
uspesima u Ugar- skoj, u Transilvaniji i u Moreji, ali porazima u
Podoliji, u Bosni. Mlečani su osvojili skoro celokupnu Moreju i Atinu
(25. septembra 1687. godine), čija je opsada imala za posledicu
uništenje jednog dela Partenona; osim toga, osvojili su i Ul- ciš i
Herceg Novi, ali su pretrpeli poraz u osvajašu Eubeje.
Da bi se borila protiv svojih protivnika, osmanska država je
bila primorana da zavede veliki namet (imdad-i se- ferije) u svim
provincijama Carstva. Osmanska valuta je ta- kođe trpela zbog
vojnih poraza: akča i groš sadrže sve više bakra. Nakon gubitka
Budina, 2. septembra 1686. godine, svi gradovi Carstva su zvanično
oporezovani značajnom sumom da bi se namirile potrebe vojnih
pohoda; prihodi sa sultanovih poseda i poseda članova carske
porodice znatno su bili uma- njeni, te je sultan bio primoran da crpi
sredstva iz svojih ličnih rezervi; usled nezapamćene suše 1687.
godine, prinosi su bili maši, cene u porastu, seljaci su napuštali sela
288
i obrazovali bande pljačkaša; vojnici lišeni plate i namirni- ca digli su
pobunu i krenuli na Istanbul.
U prestonici, glavne ličnosti u državi odlučili su da svrgnu
sultana Mehmeda IV, koji nije bio svestan ozbiljno- sti događaja koji
su se odvijali u Carstvu, i da ga zamene še- govim bratom
Sulejmanom II (8. novembra 1687. godine). To nije bilo dovoljno da
se obuzdaju janičari, koji su, početkom marta 1688. godine, osvojili
carsku palatu, ubili velikog ve- zira i posejali nered po Istanbulu.
Međutim, stanovništvo se, usled ekscesa koji su počinili, diglo protiv
ših. Sultan je tada odlučio da reaguje; novi veliki vezir, Tekirdagli
Be- kri Mustafa-paša uspeo je da pobedi pobušenike i da ponovo
uspostavi mir u prestonici; međutim, i provincije su bile uzdrmane
pobunom.
U septembru 1688. godine, Austrijanci su osvojili Beograd,
što je pokrenulo niz pobuna protiv osmanske vlasti u Srbiji,
Bugarskoj, Transilvaniji. Ohrabrene holandskim namesnikom u
Istanbulu, osmanske vlasti pokušale su da sa Austrijom i Venecijom
uspostave mir, što im nije uspelo (februar—jun 1689. godine). Staše
se pogoršalo, jer su Austrijanci ponovo pokrenuli ofanzivu i upali u
Makedoni- ju, dok su Mlečani nastavili osvajaše Moreje. Finansijske
teškoće su se uvećavale: tada je iskovan novac od bakra, man- gir,
koji je trebalo da zameni akču, skoro potpuno povučenu iz opticaja,
a ponovo je uveden porez na piće i na duvan; pokreš nute su i druge
fiskalne mere.
Da bi popravio ovako tešku situaciju, sultan je za velikog
vezira postavio Fazil Mustafa-pašu Ćuprilića, brata bivšeg velikog
vezira Fazil Ahmed-paše, čije je i sa- mo ime delovalo kao garancija
obnove (25. oktobra 1689. godi- ne). Fazil Mustafa ukinuo je neke
od vanrednih poreza, na- ročito one koji su padali na teret hrišćana
u Rumeliji, i

ograničio civilne troškove države. Tokom leta 1690. godi- ne,

on je krenuo u pohod protiv Austrijanaca, ponovo osvojio Niš
(9. septembra 1690. godine), zatim Smederevo (27. sep-
tembra) i Beograd (8. oktobra). Na povratku za Istanbul,
obavezao se da će seljacima koje su Austrijanci proterali
olakšati povratak na njihove zemlje, da će povratiti povere-
nje Srba i Vlaha, kao i da će za upravnike tih prostora posta-
viti kompetentnije i čestitije l»ude. U Istanbulu, pokušao je da
sprovede reforme koje bi sanirale i poboljšale funkcio- nisaše

289
 administracije i pospešile kontrolu funkcionera provincija,
stvaranjem saveta uglednih ljudi. Počela je prava obnova
autoriteta vlasti, posebno autoriteta velikog vezira koji je u
trenutku smrti sultana Sulejmana II, uspeo da namet- ne svog
kandidata Ahmeda II.
Novi sultan popeo se na presto 22. juna 1691. godine
i potvrdio Fazil Mustafu na njegovom položaju. Jula 1691.
godine, veliki vezir pokrenuo je ofanzivu protiv Austrijana- ca
kako bi povratio Budin. Međutim, tokom bitke blizu
Slankamena, bio je ubijen a osmanske trupe poražene. Čini se
da su napori za sprovođenje obnove tada bili
kompromitovani, jer njegovi naslednici ni izdaleka nisu bili
sposobni kao on. Sultan Ahmed II (1691—1695), ličnost bez
širine pogleda, bio je nesposoban da upravlja državnim
poslovima, a još manje da nastavi sa primenom reformi koje
je započeo Fazil Mu- stafa-paša. Godine 1693. započeti su
novi pregovori o miru, koje su podržavale Engleska i
Holandija, ali koji su završe- ni neuspehom zbog
nepopustljivosti sultana. Ahmed II umire 6. februara 1695.
godine; nasleđuje ga stariji sin Mehmeda IV, Mustafa II, koji je
vladao do 1703. godine.
Čovek jakog karaktera, Mustafa II uzeo je stvari u
svoje ruke. Smanjio je troškove, povećao porez na duvan i ka-
fu, smanjio plate funkcionerima, regrutovao nove vojnike, ob-
novio flotu, iskovao zdrav novac. Postignuto je i nekoliko
uspeha na vojnom planu 1695. i 1696. godine: ponovo je
osvojen Hios, a Mlečani su pobeđeni u Grčkoj. Međutim, Rusi,
na či- jem je čelu tada bio car Petar Veliki, osvajaju Azov
1696. go- dine; Austrijanci su teško porazili Osmanlije kod
Sente, na granici između Ugarske i Srbije (11. septembra
1697. godi- ne). Velikog vezira Elmas Mehmed-pašu, koji je
poginuo na
bojnom polju, nasledio je novi član porodice Ćuprilić, Am- džazade
Husein-paša.
Vojska nije bila sposobna da preduzme novu ofanzivu, pa je
Husein-paša započeo pregovore o miru posredstvom amba- sadora
Engleske i Holandije. Taj mir su želeli i Austrijanci, koji su bili u
sukobu sa Francuzima. Pregovori koji su zapo- čeli jula 1698.
godine, završili su se 26. januara 1699. godine, potpisivašem
Karlovačkog mira sa Austrijancima, Mlečanima i Poljacima; Rusi su
ga potpisali 15. jula 1700. godine.
S pravom se može reći da je to bio prvi nepovoljan
sporazum koji su Osmanlije potpisale. Zaista, oni su izgubili skoro
290
čitavu Ugarsku i Transilvaniju koje uzimaju Austrijanci, ali su zadržali
temišvarski Banat; Poljaci dobijaju Podoli- ju i zapadnu Ukrajinu,
Mlečani zadržavaju Moreju, Korint, ostrvo Svetu Mavru i jedan broj
mesta u Dalmaciji i Bosni, ali ne dobijaju ništa na Kritu. Gradovi i
oblasti koji su ra~ nije plaćali danak Osmanlijama, a koji su sada
prešli pod do- minaciju drugih sila, prestali su sa plaćanjem tog
nameta. Što se Rusa tiče, oni su dobili Azov na Krimu, jedan deo
Ukrajine do Dnjestra i pravo na teritorijalno proširenje do Kubana.
Karlovački sporazum označava početak osmanskog po-
vlačenja iz Evrope. Od tog sporog ali neizbežnog povlačenja, imaće
korist sve velike evropske sile. Osmanske granice su od tada bile
otvorene, kako za vojne upade tako i za jačanje stranog uticaja. Na
planu spoljnih odnosa, počeli su da duvaju neki drugi vetrovi:
osmanska država više nije diktirala svo- ju volju, naprotiv, bila je
primorana da pregovara sa protiv- nicima, a često i da se povinuje
njihovim zahtevima. Povrh svega, novonastala sila ispoljila je sve
jači pritisak: pošto je zagospodarilo velikim delom Ukrajine, Rusko
carstvo se sada graničilo sa Osmanskim carstvom u Basarabiji, a
zatim duž zone koju su hanovi, turski vazali osvojili na Krimu. Podu-
hvati koje je pokretao car Petar Veliki krajem XVII veka trebalo je da
obezbede pristup Crnom moru, što je konkreti- zovano osvajanjem
Azova, što su Turci priznali 1700. godine. Konačno, Englezi i
Holanđani intervenišu kao posrednici u pregovorima o miru i
dobijaju, kao i Francuzi, pravo na ob- novu svojih kapitulacija, pa čak
i neka poboljšanja vezana za trgovinske aktivnosti.

291
 Vojni porazi, teritorijalni i diplomatski ustupci, znaci su da je
osmanska premoć prestala da bude apsolutna, Kao što je to bila
jedan vek ranije.

Ekonomski problemi
Sigurno je da su vojne i političke poteškoće negativ- no
uticale na privrednu i društvenu situaciju u osmanskoj dr- žavi. S
Druge strane, iako je Carstvo predstavljalo značajnu geografsku,
ljudsku, političku i ekonomsku celinu, ono nije bi- lo imuno na
prevrate i na promene koje su se odvijale u drugim delovima
zemlšne kugle. Carstvo samo za sebe predstavljalo je jednog od
najvećih proizvođača i potrošača na svetu, ali ta je proizvodnja u
svim domenima bila dosta lokalizovana, a potro- šša, osim u
Istanbulu i u nekoliko većih gradova, odvijala se na licu mesta i u
neposrednom okruženju. Vojni izdaci prou- zrokovani sukobima sa
Iranom, Venecijom i sa Svetom Aigom imali su finansijske kao i
fiskalne posledice: devalvaciju i dodatne takse, vanredna
oporezivanja, neisplaćene plate, kova- nje novca nepropisne čistoće.
Janičari, uvek spremni da reagu- ju, u više navrata su organizovali
pobune; zanatlije i sitni tr- govci takođe ustaju protiv vlasti:
finansijski zahtevi vlasti teško su padali građanima u provinciji, a još
teže seljacima. Ekonomski kao i socijalni problemi se udvostručuju.
Domaća proizvodnja, u takvim uslovima, ni izdaleka nije
bila redovna, a javljaju se periodi nestašice, pa čak i gla- dovanja,
što pokreće bežanje seljaka, porast cena i pobune po gradovima,
posebno u Istanbulu, ogromnom centru potrošnje.
U principu, organizacija države, zemljišna struktu- ra,
kontrola proizvodnje a pogotovo prevoz prehrambenih pro- izvoda i
sirovog materijala neophodnog za državne fabrike i zanatlije, trebalo
je da doprinesu izbegavanju svake ekonomske krize. U gradovima,
potrebe stanovništva i kontrola snabde- vanja bile su u nadležnosti
velikog vezira ili njegovog zame- nika za Istanbul, kajmakama, a na
drugim mestima namesnika i kadija. Oni nisu mogli da obezbede
izvršavanje svih zadataka koji su im postavljeni u tom domenu, pa
su poverili jedan deo svojih zaduženja muhtesibu, pre svega u
pogledu snabdevanja hranom, nadgledanja, kontrole esnafa. U
Istanbulu, na primer, cene prehrambenih proizvoda određivao je
kadija, a one su bile podložne promenama; on je, uz pomoć
muhtesiba, odlučivao za- jedno sa odgovornim ljudima iz esnafa o
količini robe i na- mirnica koje treba dostaviti prestonici; u funkciji
potreba, odluke su prešle na velikog vezira i na Divan koji su u pro-
vincije preneli potražšu i određivali kupovnu cenu. Ako su potrebe
bile određene u prestonici, ako su porudžbine polazile odatle, ostale
radše izvodile su se na nivou provincije, a za- tim na lokalnom nivou,
teoretski uvek pod kontrolom države posredstvom provincijskih
izaslanika. Određena kupovna cena nije uvek zadovoljavala
proizvođača, što je moglo da favorizu- je prodaju na crno, naročito
što se tiče pšenice. U vreme rata ili nestašice, kontrola države
bivala je strožija, i mogle su da budu donete vanredne mere u vezi s
isporukom namirnica od proizvođača ili zabrane izvoza nekih
vitalnih proizvoda. Ta- kav sistem snabdevaša zahtevao je pre
svega veliki autoritet centralne vlasti i provincijskih funkcionera, što
u više na- vrata tokom XVII veka nije funkcionisalo; zatim
koordinaci- ju između različitih službi, i konačno kontrolu, što je
mogu- će čvršću, proizvodše u raznim provincijama, potrošše i
potreba prestonice i glavnih gradova Carstva.
U prvom planu, osmanske vlasti su se brinule oko
snabdevaša prestonice pšenicom. Država je intervenisala da bi
odredila oblasti snabdevaša, pre svega u funkciji moguć- nosti
prevoza i važnosti proizvodše zainteresovanih obla- sti. Kada se
jedan veliki grad nalazio u oblasti proizvodnje ili u šenoj blizini, on
se neposredno snabdevao iz te regije, a ako je ta oblast proizvodila
više nego što su potrebe zahte- vale, višak je usmeravan ka drugim
provincijama, gradovima, ostrvima koja nisu mnogo udaljena: tako
se Mosul snabdevao iz oblasti Nusajbin, Rodos iz provincija Menteše
i Teke, ostrva iz Arhipelaga iz Rumelije, Meka i Medina iz Egipta,
Istanbul iz Trakije, Makedonije, zapadne Anadolije, Vla- ške,
Moldavije, mašim delom iz Ukrajine i istočne Anadoli- je (provincija
Rum).
Država je samo jednim mašim delom intervenisala u
kupovini i prevozu. Te radše obavljali su trgovci i brodovla- snici,
delajući ili za svoj račun ili za račun prodavaca na ve- liko, značajnih
brodovlasnika koji poseduju veliki kapital.

Na njih
aludira hroničar Evlija čelebija kada pominjući tr- govce
pšenicom i ječmom piše: „Oni su propast za moreplov- ce, oni
od njih jeftino kupuju pšenicu koju su uvezli i skladi- šte je.
Kada suša i nestašica dostignu najveći stepen, oni te žitarice
preprodaju mnogo skuplje. To su rđavi i bestidni ljudi,
prevaranti“. Dakle nije postojao potpuni državni mono- pol
nad trgovinom žitarica, već je moglo da se uoči postojanje

293
 privatnog kapitala, i to izuzetno moćnog i aktivnog. Kao što je
to bio slučaj sa žitaricama, država je pokušala da usposta- vi
kontrolu i nad snabdevanjem mesa (teletina i ovčetina). I tu
su prodavci na veliko odigrali veliku ulogu: to su oni koje
zovemo dželebdžije (dželeb kečan), vlasnici velikih stada ili
posrednici između vlasnika i mesara. Iako su delovali pod
nadzorom provincijskih funkcionera, kadije i muhtesibi, mo-
gli su, zahvaljujući svojoj finansijskoj i ekonomskoj moći, da
određuju visoke cene, pogotovo što država nikad nije interve-
nisala kao kuttac, osim u slučaju snabdevanja saraja.
Nasuprot tome, država je intervenisala u svojstvu
ubirača poreza: pravo na carinu robe koja se transportovala
sa jednog na drugi kraj Carstva, bilo morskim bilo kopnenim
putem, tranzitne, ulazne, brodske, prodajne, transakcijske
takse, spoljna carina, kao i taksa ihtisab koja je bila u nad-
ležnosti muhtesiba.
Glavni prihodi države dolazili su od poreza na ze-
mljište, odnosno od zemljoposednika kako u svojstvu vlasnika,
tako u svojstvu funkcionera kojima je zemlja dodeljena na uži-
vanje, kao što je bio slučaj sa timarnicima koji su morali da
isplate državnoj Riznici jedan deo od prihoda svoje zemlje. Ti
prihodi, procenjeni i određeni od strane funkcionera ka-
tastra, ubeleženi su u registrima defterdara prestonice i u
registrima finansijskih funkcionera provincija. Takav si- stem
funkcionisao je onoliko dugo koliko je i država održa- vala
vlast nad timariotima i službenicima. Međutim, kada je država
pokazala svoju slabost, svoju nesposobnost da upravlja
javnim poslovima, kada su glavne poluge vlasti prešle u ruke
nekompetentnih ljudi, štićenika, nesavesnih funkcionera, tada
su timarnici i zemljoposednici težili da se oslobode svojih
finansijskih stega. To se posebno događalo tokom XVII veka,
osim za vreme perioda Ćuprilića, prvenstveno onda ka-
da je država morala da se suoči sa dodatnim vojnim troškovi- ma:
ljudi se nisu više pridržavali fiskalnih odredbi, a u provincijama su se
stvarale grupe za pritisak koje su sačiša- vali znameniti ljudi (ajan i
derebej), koje su predstavljale neku vrstu provincijskog plemstva sa
kojim su državni funk- cioneri bili primorani da pregovaraju. Iz toga
su čak nasta- li i pobunjenički pokreti, kao onaj u Anadoliji sa Abas
Kara Hasan-pašom na čelu; finansijske teškoće povlačile su za
sobom devalvaciju čije su žrtve bili trgovci i zanatlije — mali svet
zanata koji je u svakom gradu predstavljao veoma zna- čajan deo
privrednog života.
Sa izuzetkom janičara, državnih poverenika i strana- ca, svi
294
stanovnici jednog grada, pored pripadnosti jednoj ver- skoj i etničkoj
zajednici bili su podeljeni u korporacije (esnafe), bili oni muslimani ili
ne. Vlast je gradskim esna- fima striktno ograničila ulogu na pitanja
profesionalnog i privrednog karaktera. Esnaf je, takođe, braneći
interese ljudi raznih struka, obezbeđivao manje ili više svesnu,
profesio- nalnu solidarnost koja se manifestovala odsustvom
nelojalne konkurencije, raspodelom sirovina i uvezenih proizvoda,
kao i kontrolom prodajne cene. Esnafi su bili sastavljeni od jasno
strukturisanih grupa kao što su bili majstori zanata, radni- ci, šegrti
u bazi i, iznad njih, upravljački kadar: šejh, na- kib, duadžija, čauš,
jijit-baša i ćehaja, kojima je pomagao Savet starih (ihtijarlar). Svojim
delovanjem, esnafi su uvo- dili određenu krutost u lokalnom
privrednom životu, jer je svaki imao privilegije, svoja mesta za
proizvodnju i prodaju. Veoma stroga pravila, odredbe sultana,
velikog vezira, ili na- mesnika provincije, određivale su brojne tačke
u pogledu esna- fa koji su tu videli zaštitu od otimačine od strane
vlasti ili od mešanje nekog drugog esnafa u njihove poslove. Među-
tim, konstantno pozivanje na te garancije povlačilo je za sobom
zastarelost, odsustvo inicijative i stagnaciju.
Pa ipak, u nekim gradovima kao što su bili Smirna,
Aleksandrija ili Solun, da bi se suprotstavili novim pri- vrednim
okolnostima nastalim usled sve većeg prisustva stra- naca i uvoza
njihovih proizvoda, plodova jedne naprednije teh- nike, stanovništvo
je pokušavalo da izađe iz tradicionalnih okvira. Nasuprot tome, u
Istanbulu, prisustvo sultana kao i postojanje brojne klase
funkcionera koji su učestvovali u ži- votu korporacija i doprinosili
njihovom životu, kao i maši broj stranaca, ide u prilog održanju
jedne organizacije koja je do tada funkcionisala na zadovoljstvo
kako zanatlija tako i vlasti, osim kada je dolazilo do slučajnih
incidenata, kao u XVII veku, kada je, usled monetarne nestabilnosti
došlo do snažnih reakcija zanatlija i trgovaca u prestonici.

Snodša trgovina
Neki proizvodi Carstva traženi su i van njegovih granica:
štavljena koža, koža, vuna, pamuk, svila, začini, stipsa. Sa svoje
strane, Carstvu su bili potrebni kalaj, pa- pir, luksuzni štof, staklo,
začini pa čak i novac, jer je mo- ralo da plati svoj vlastiti uvoz iz
Indije i sa Dalekog isto- ka srebrnim novcem koji je bio posebno
tražen na Istoku. Izvoz na Zapad jednim je delom bio regulisan
uvozom i zato su zapadnjaci uvideli važnost i interes u trgovini
novcem. Ta trgovina nije obuhvatala ni žitarice ni drvo koji su sma-
trani proizvodima za osnovne potrebe i čiji je izvoz bio za- branjen;

295
žitarice su ipak bile predmet trgovine na crnoj ber- zi, posebno
aktivnoj u Egejskom moru.
Značaj tranzitne trgovine koja je prolazila preko osmanskih
teritorija nije naročito opao u XVII veku, osim mo- žda kad je reč o
začinima nad kojima su Holanđani stekli mo- nopol. Ipak,
međunarodna trgovina predstavlja tek mali deo privredne razmene
u Carstvu. Štaviše, trgovinske strukture (karavani, postaje,
posrednici, itd.) nisu nestale; one su i da- lje imale svoju ulogu i
opstajale su naspram evropskog napret- ka. Tako Osmanlije nisu
više zauzimali najvažnije mesto u međunarodnoj trgovini i jedan
broj proizvoda koje su su proda- vali ili koje su Evropljani dolazili da
kupe u njihovim trgo- vinskim lukama, na drugim su mestima mogli
da se nađu direkt- no. Iz toga je proisteklo osiromašenje u novčanoj
masi, što objašnjava pojavu te trgovine, počev od godine 1630. do
1640, od koje će Evropljani izvući korist, na uštrb turskih vlasti.
U drugoj polovini XVII veka, Englezi i Holanđani su se sve
više interesovali za američko, a pogotovo za daleko azijsko tržište,
ostavljajući po strani Sredozemlja. Što se tiče Francuza,
zaokupljenih unutraššim problemima od kra- ja XVI do sredine XVII
veka, počev od 1665. do 1670. godine zahvaljujući Kolberovoj
aktivnosti, oni su se zaista okrenuli ka trgovinskoj ekspanziji u kojoj
su marseljski trgovci odigra- li prvorazrednu ulogu. Mlečani su, sa
svoje strane, trpeli kontraudar spoljne politike, kao na primer
posledice Kan- dijskog rata između 1645. i 1669. godine i Rata
Svete Lige između 1684. i 1699. godine; oni su tada trgovali pod
fran- cuskom zastavom ili za račun grčkih ili jevrejskih trgovaca
Carstva, ali takva trgovina nije donosila napredak.
Poput Francuske i Engleske, većina zapadnoevrop- skih
država izdejstvovala je od sultana kapitulacije i mogla je da otvori
svoje konzulate u glavnim trgovinskim lukama Carstva, pored
ambasade u Carigradu. U prvom periodu, ši- hovi konzuli, koje su
najčešće imenovale privredne komore (Marselj, London,
Amsterdam), imali su glavni cilj da štite svoje trgovce i da služe kao
posrednik između trgovaca i osmanske uprave. S vremenom,
„zvanični“ karakter ambasadora i konzula (u vreme Kolbera, konzule
je imenovala vlada) sve više se afirmisao. Oni nisu više bili obični
branioci tr- govaca i izaslanici privrednih komora, već su bili pravi
predstavnici vlasti, zvaničnici koje su velike sile poslale u Osmansko
carstvo.
S druge strane, nepristajanje I uraka da se neposred- no
uključe u međunarodnu trgovinu doprinelo je razvoju stra- nih
podružnica u trgovinskim lukama, a samim tim i razvoju
posredništva Grka, Jevreja i Jermena, što je imalo za posle- dicu

296
tešnje kontakte između stranaca i pripadnika manjina, na račun
Turaka. Ti kontakti su bili toliko jaki da su odre- đeni broj službi,
carine na primer, obezbeđivali Grci a još više Jevreji, a sa šima su
imali posla strani trgovci i kape- tani brodova. Od posrednika, Jevreji
su postali učesnici u međunarodnoj trgovini, u početku za tuđ račun;
oni su se udru- živali sa strancima ili su iznajmljivali engleske a
posebno za vreme Kandijskog rata, venecijanske brodove. Grci, sa
bo- ljim položajem na unutrašnjem tržištu, bili su u vezi sa turskim
velikašima i trgovcima, kupcima ili prodavcima u provinciji i kupovali
su, za račun zapadnjaka i njihovih snabdevača, robu koja je dolazila
sa zabranjenih obala Crnog

297
mora. Oni su raspolagali brodovima, bili su prisutni i u brojnim
provincijama Carstva, a osećali su se bliskim Evro- pljanima. U
službi ambasadora ili konzula bilo je i Grka kao prevodilaca ili
sekretara, koji su polako postajali „štićeni- ci“: u XVIII veku biće
im dodeljen zvaničan status zaštite, odnosno berat (potvrda
zaštite).
Tako, malo-pomalo, zapadšačko prodiranje u glavne
trgovinske luke na obali Sredozemlja, postalo je element gde su
trgovina i politika usko povezani. Više nije bilo primar- no da se
odbrane interesi stranih trgovaca naspram osmanske
administracije, već se pre svega time stvaralo tržište u okviru
kojeg je mogao da se uspostavi politički uticaj. U XVII veku još
se uvek nije došlo dotle, tim pre što su neki veliki veziri, kao i
namesnici provincija, tada bili budni čuvari turske nadmoćnosti
i nisu nikako tolerisali pokušaje nekih stranih predstavnika.
Francuski ambasadori, na primer, do- živeli su neprijatno
iskustvo: obnova francuskih kapitula- cija, bila je izvršena tek
1673. godine, i tada su oni izdej- stvovali smanjenje carinske
takse sa 5% na 3%, kao što su to imali Englezi, Holanđani i
Đenovljani. Međutim, već su ta- da finansijske poteškoće i
pronevere otvorile pukotinu u toj strogosti, koju su Evropljani i
pripadnici manjina iskori- stili na najbolji mogući način tokom
XVIII veka.
Pored tih velikih zapadnih nacija, u Carstvu su bi- le
prisutne i neke druge. Zna se da su Toskanci (Firentin- ci)
postigli obnovu svojih kapitulacija 1668. godine: taj do- gađaj
nije zanemarljiv, jer ne treba zaboraviti da su Toskanci
raspolagali lukom Livorno, gde su delovali jevrejski trgovci koji
su bili povezani sa Jevrejima iz Carigrada. Aivorno je tako
postalo jedan od glavnih centara jevrejske trgovine na
Sredozemlju, a engleski brodovi su tu svraćali ne samo da bi
utovarili firentinska sukna, uvek tražena na Istoku, već i da bi
uzeli španske groševe takođe veoma tražene u Osman- skom
carstvu. Holanđani su, takođe, koristili Aivorno kao
međupristanište za svoje konvoje.
Dubrovnik, koji je morao da plaća tribut Riznici Ve- likog
Gospodara, trudio se da preživi između Mlečana i Osmanlija.
Republika je u Istanbulu imala veoma mali broj svojih
državljana, koji su iznajmljivali brodove sa kojima su

54
trgovali između italijanskih gradova u Jadranskom moru i Ca_
rigrada. Đenovljanska trgovina takođe je doživela izražen pad. Nzu
je u prestonici predstavljao
je uživao veliki ugled kod Tur poslanik koji nikako ni-
aka. Đenovljani su ipak kon- stantno obavljali trgovinu, bilo u svoje
ime, bilo pod zastavom trgovaca drugih nacija; ta trgovina bila je
dovoljno značajna da
1666. godine obezbedi dobijanje Kapitulacija obnovljenih
1674. godine. Počev od 1660. do 1670, glavninu đenovljanske
trgovine činila je trgovina novcem, ali Osmanlije su reagova- li i
nakon 1675. godine, đenovljanska trgovina veoma je opala,
povlačeći za sobom odlazak njihovog predstavnika 1680. godi- ne.
Krajem XVII veka završilo se šest vekova đenovljanske prisutnosti i
aktivnosti u Vizantiji, a zatim i u Carigradu.
Usled ratnih dejstava, Austrijanci, Poljaci i Rusi obavljali su
veoma ograničenu trgovinu sa Osmanlijama, osim u pograničnim
oblastima. Krajem prve polovine XVII veka, austrijski predstavnik
Šmit fon Švarcenhorn pokušao je da obezbedi povoljne uslove za
uspostavljanje redovne trgovine između Austrije i Osmanskog
carstva: njegov pokušaj je pro- pao zbog protivljenja Francuza i
Mlečana. Međutim, 1665. godine izdat je ferman u korist austrijske
trgovine: tada je uspostavljen saobraćaj Dunavom, ali on nije
prelazio granice Ruščuka; čak je osnovana Kompanija za Aevant,
koja će se uga- siti 1682. godine.
Poljaci su u XVI veku izdejstvovali Kapitulacije, koje su
obnavljane 1623, 1640, 1668. i 1678. godine. Posle tog datuma
odnosi su postali veoma loši, a ponovo će biti obno- vljeni posle
potpisivanja Karlovačkog mira.
Rusi su se, sa svoje strane, pojavili najpre u XVII veku preko
Kozaka čiji je prvi upad u Bosfor, jula meseca 1624. godine, izazvao
određeno uzbuđenje u prestonici. Di- plomatski odnosi uspostavljeni
su nešto kasnije, a zabeleže- no je slanje ruskog ambasadora u
Carigradu 1640, 1666. i
1668. godine. Rusko napredovanje u Ukrajini i ka Krimu
predstavljalo je najavu pretnje za Osmanlije u Crnom moru, ali
krajem XVII veka, oni još uvek nisu izgubili svoje trgo- vinske
pozicije, tim pre što Rusi u Carigradu nisu imali nikakvu trgovinsku
organizaciju, niti trgovce sa stalnim me- stom boravka. Zapadne sile
su se veoma trudile da otvore sebi

52
put kroz Bosfor, da bi dobile pristup ukrajinskoj pšenici i drvetu sa
anadolijske obale, te da bi doprli do Trapezunta, početne tačke
iranskog i istočnog tržišta: ali preprečilo im se ne samo tursko
protivlješe, već i iranski i jermenski monopol, čiji su dobro
organizovani karavani donosili u osmansku prestonicu persijsku
svilu, indijska platna i druge jjstočnzZ-ČK.6 proizvode.
Za trgovinske brodove u Sredozemlju bilo je mnogo te-
škoća, a najveći strah su sejali osmanski gusari, prvenstveno gusari
berberskog porekla, koji su dolazili iz Alžira, Tuni- sa, ili Tripolija, i
koristili dve zone za delovaše: Arhipe- lag i „Zaliv“, odnosno ulaz u
Jadransko more; pretrpljena šte- ta u brodovima, robi, ljudstvu,
često je bila veoma značajna. U borbi protiv gusara, korišćena su
razna sredstva: neposredna pogađanja sa napadačima; uzvratni
udarac na same gusare i na njihove baze — što je moglo da izazove
incidente sa turskim vlastima, kao što je bio incident na Hiosu, koji
je izazvao ad- miral Diken 1681. godine; neposredan dogovor sa
berberskim namesnicima; pribegavanje pregovorima sa Portom, uz
zahtev da ona kazni gusare i njihove saveznike; naoružavanje
brodova; sistem konvoja, koji su koristili Englezi od 1650. godine, a
zatim Holanđani i konačno Francuzi između 1682. i 1684. godine.
Međutim taj sistem konvoja nije zadovoljavao trgovce, te je bio
obustavljen; i najzad pomorska osiguranja čije su se sume mešale u
zavisnosti od političkih događaja.
Međunarodna trgovina zauzimala je značajno mesto u
privrednom životu Carstva, ali joj ne treba pridavati prete- rani
značaj, kao ranije kada je istorija Osmanskog carstva pi- sana
isključivo na osnovu zapadnih izvora. Ipak je bilo pado- va, čije će se
posledice osećati tokom XVIII veka.

Društveni problemi
Politički i ekonomski problemi u velikoj meri su se
odražavali na društveni život Osmanlija. Finansijske i monetarne
teškoće, smanjenje količine zdravog novca, zahtev za isplatom
poreza u zdravim groševima, pronevere lokalnih funkcionera, sve je
to izazvalo otpor i pobune, pre svega onih koji su od vlasti sve češće
primali umašenu platu ili su je dobijali sa sve većim zakašnjenjem, a
koji su ipak predstavlja- li državnu vlast: naravno u pitanju su bili
janičari. Oni su činili živu snagu Carstva i kao takvi, trebalo je da
budu privilegovani. Tako, oni nisu uvek bili žrtve političkih
previranja na vrhu države (osim kada su sami bili odgovorni za njih),
niti ekonomskih teškoća, jer su uživali određene materijalne
beneficije. Vremenom, došlo je do duboke promene u praktičnom
53
statusu janičara: regrutovanje se više nije vrši- lo putem devširme,
obaveza celibata ostala je mrtvo slovo na papiru, prenošenje zvanja
na jednog sina postalo je tekuća praksa, kao i kupovina samog
zvanja; konačno bili su zabeleže- ni slučajevi u Istanbulu da su neki
janičari počeli da se bave trgovinom. Oni su loše prihvatili plan
reformi Osmana II, koji ih se ticao, ali i monetarne manipulacije čije
su bili di- rektne žrtve, jer su bili na državnom platnom spisku.
U takvim uslovima, osmanska vlast je morala ili da pristane
na zahteve janičara (isplata čistim novcem, elimina- cija ljudi koji
nisu bili cenjeni u rukovodećoj strukturi), ili da, zahvaljujući
energičnom monarhu, nametne svoj autoritet: sultan Murat IV
smanjio je broj janičara sa 100.000 na 60.000, a veliki veziri
Mehmed i Fazil Ahmed Ćuprilić nisu se ko- lebali da pogube vođe
pobuna. Nakon neuspeha opsade Beča i po- raza u godinama 1684
—1686, janičari su se ponovo pobunili; nisu prezali čak ni od toga da
osvoje i opljačkaju saraj i da po- seju nered u prestonici: ovog puta
stanovništvo se okrenulo protiv njih. To je bila poslednja velika
pobuna u tom veku.
Ono što se dogodilo sa janičarima, dogodilo se i u drugim
društvenim kategorijama. U gradovima, a pogotovo u prestonici,
zanatlije i sitni trgovci prvi su bili na udaru kada je u pitanju bilo
povećanje poreza i plaćanje poreza u zdravom novcu. Nzihova
pobuna iz 1651. godine nije bila i po- slednja, i svedoči o
suprotstavljanju stanovništva vlastima, nesposobnim da dobro
upravljaju. Treba podvući da je ovde u pitanju bila pobuna socijalnog
karaktera u jednoj tako tradi- cionalnoj sredini kakvo je bilo
Osmansko carstvo.
U provincijama, zahtevi vlasti predstavljali su veli- ki teret
za građane, a još veći za seljake koji su bili izlože- ni otimačini
zemljoposednika, često timarnika ili civilnih funkcionera. Može se
doduše zabeležiti evolucija u siste-

mu 3emljoposedništva: timari su sve više postajali nasledni i

smatrani su
kao dobro koje se prenosi s jednog čoveka na drugog,
a ne više kao zemljište koje država dodeljuje pojedin- cima na
korišćeše za jedan određeni vremenski period. Tako je, malo-
pomalo stvorena jedna kategorija zemljoposednika, de- re-
begova, najčešće neseljačkog porekla, koja je došla do ze- mlje
bilo putem funkcije, bilo kupovinom. Dere-begovi su či- nili deo
ajana (viđenih ljudi) ili su bili povezani sa šima stvarajući tako
neku vrstu provincijske aristokratije. Na- spram ših seljaci nisu
54
imali nikakvih uslova da opstanu: primorani da izvrše svoje
obaveze plaćaša poreza, kao i da dredaju jedan deo svojih
proizvoda, imali su samo mogućnost da se zaduže i konačno
da propadnu, ili da ustupe svoju zemlju. Oni su tada postajali
poljoprivredni radnici ili izbeglice koje su hrlile u gradove, ili su
se, pak, odmetali u razbojnike. Treba zabeležiti u XVII veku
razne pobune u Anadoliji, izraženog socijalnog karaktera;
međutim, kada su na šihovom čelu bili vojne vođe, one su
dobile politički karakter, i bi- le su usmerene protiv vlasti.
Gušeše tih pobuna nikako nije otklašalo šihove duboke uzroke,
a ratovi od 1680. godine svakako nisu uticali na poboljšaše
situacije. Tek počev od vladavine Mustafe II i nakon mira
potpisanog u Sremskim Karlovcima unutrašši uslovi počišu da
se poboljšavaju.
Tokom XVII veka, osmanska vlast je konstantno trpe-
la značajnu degradaciju. Na čelu Carstva najčešće su bili slabi
ili nesposobni sultani, koji su više voleli uživaša u saraju, nego
što su vodili državne poslove. Državni poslo- vi, kako je već
ukazano, prelaze u ruke majki sultana (Kosem, Hatidže Turhan)
i šihovih miljenika, ili u ruke velikih ve- zira, koji su počev od
1656. godine, skoro neprekidno do kraja veka, bili pravi
državnici.
Hijerarhija ispod ših, osoblje iz civilne ili vojne
administracije, kako u Istanbulu tako i u provinciji, poka- zivala
je često istu nesposobnost i svoje imenovaše na neku, bilo koju
funkciju (pogotovo u provinciji), videla je kao pri- liku da iz te
situacije izvuče finansijsku korist. Namesnici provincija
(beGlerbeg) i okruga (sandžakbeg) uspostavljaju od- nose sa
ajanima i derebeGovima, jer su i jedni i druš videli tu
mogućnost da ojačaju moć i da povećaju svoje bogatstvo. U
ne-
zi
/
KIMgradovima gde su bili prisutni stranci — kao što su tr-
govinske luke — uslovi su bili još povolšiji za funkcionere u

56
administraciji, pošto su stranci bili primorani da se pr- vo njima
obrate za svoje poslove i trgovinu. Ponekad se čak išlo dotle da
se iz posla eliminiše prestonica, čime se stvarala neka vrsta
lokalne vlasti, što će se mnogo više ispoljiti u XVIII veku.
Ti pripadnici vlasti su, barem što se tiče najviših
mesta, bili regrutovani među štićenicima palate, ili među
značajnim ličnostima prestonice; ako se ponekad i izlazilo iz
datog staleža, onda je to bilo samo u slučaju kada je bio u
pitašu štićenik neke značajne ličnosti, koji je favorizovao
šegovu karijeru. Ostale funkcije dodeljivane su osobama koje
su pohađale neku od škola širom Carstva: prvo škole po dža-
mijama, gde su se učili osnovi pisanja i čitanja, zatim usmere-
nije škole gde se učila pre svega verska kultura, i konačno
medrese, škole za „više obrazovanje“ nakon čega je mogla da
se pravi pravno-verska (pripadnici uleme, kadije, itd.) ili ad-
ministrativna karijera u raznim službama Carskog divana.
Jedan drugačiji put se otvarao u školama saraja, u koje je, u
početku, ulazio jedan broj mladih regrutovanih devširmom, dok
je u kasnijem periodu, pristup bio dozvoljen sinovima
zvaničnika, štićenicima koji su tu mogli da steknu obrazova-
nje, i da krenu da se penju stepenicama administracije. Među-
tim ta „administrativna kultura“ nije evoluirala od perioda XV i
XVI veka i nije uzimala u obzir promene koje su se de- sile u
Carstvu i u svetu. Funkcioneri su ostali usmereni ka
zamrznutim tekstovima, koji su zabranjivali svaku promenu,
svaki napredak. Zastarela administracija nije više bila spo-
sobna da odgovori na novonastale uslove.
Pa ipak, Carstvo je živelo, radilo, proizvodilo, trošilo.
Ako je, u jednom trenutku, mogla da se pojavi glad, pogotovo
u Anadoliji, na drugim mestima je snabdevanje hra- nom bilo
normalno, a snabdevanje državnih fabrika, zanat- skih
radionica, trgovinskih radnji odvijalo se redovno. U gradovima,
a pogotovo u prestonici, o čemu je vlast posebno vodila
računa, upravna tela su imala u svojim rukama sve ele- mente
da obezbede život u gradu. Činili su ih: veliki vezir (ili njegov
pomoćnik kajmakam), namesnik, kadije, muhtesib, zapovednik
grada, policija, odred janičara, razni odgovorni funkcioneri i
predstavnici esnafa. Ti esnafi su imali va~ žnu ulogu u
privrednom životu grada jer, u principu, ni je- dan odrastao
stanovnik grada ne bi trebalo da se nalazio van okvira esnafa
koji mu je obezbeđivao posao, novac, sigurnost, solidarnost,
bio on musliman ili nemusliman.
Čini se da verski problemi u tom periodu nisu bili
izraženi. Muslimani, suniti ili šiiti, bili su revnosni vernici i nije
bila zabeležena nikakva sklonost ka netole- ranciji naspram
drugih religija. Pa ipak, primeri bezbožno- sti i slobodnog
mišljenja verske su vlasti oštro suzbijale. Veliki broj
muslimana, pored toga, pripadao je raznim brat- stvima
(mevlevije, bektašije, kalenderije, rufaije, ahmedi- j<0, što je
često zavisilo od pripadnosti određenoj društve- noj ili
profesionalnoj sredini. Nemuslimani su mogli da ispovedaju
svoju veru pod autoritetom bilo patrijarha (grčko- -pravoslavni,
jermenski) ili svog velikog rabina — svojim od- govornim
predstavnicima pred osmanskim vlastima. Hrišća- ni i Jevreji
živeli su tesno povezani sa muslimanima, a sigurno je da je
struktura esnafa tu igrala značajnu ulogu. U gradu kao što je
Istanbul, suživot je bio očevidan, a netole- rancija ili primeri
ispoljavaša netrpeljivosti prema maši- ni bili su izuzetno retki.

Intelektualne i umetničke aktivnosti

Čini se da je i svet umetnosti i, jednim mašim delom
književnosti zahvatio proces zastarelosti izazvan smašešem
sultanovih sredstava, brigom znamenitih ljudi da se bave
isključivo svojim vlastitim interesima, a ne interesima od jav-
nog značaja, kao i time što se mnogo maše novca ulagalo u
veli- ke graditeljske poduhvate. Tako je u XVII veku u Istanbulu
za- beležena izgradša samo dve velike džamije: na Hipodromu,
džamija Ahmeda I (od 1609. do 1616. godine) — danas
poznata pod imenom Plava džamija zbog nijansi šenih ukrasa
od fajansa — koja je, u stvari neposredni nastavak sultanskih
džamija iz XVI veka, i džamije Jeni Valide (započeta 1597, ali
završena tek 1663. godine), u Emineniju, u čiju je izgradšu
uneto malo ino- vacija i istraživanja u izgradnji. Iako su te
džamije lepog ar- hitekturalnog izgleda, a njihov fajansni dekor
posebno negovan, one ne otkrivaju nikakvu suštinsku
originalnost; fajans koji ih ukrašava ne poseduje kvalitet niti
finese onih iz XVI ve- ka. Graditelji su se zadovoljili da samo
imitiraju stare modele.
Pod vladavinom Murata IV, primećuje se određeno
nastojanje da se u Istanbulu oživi građevinska delatnost, ali su
to ipak bila zdanja skromnih dimenzija, ponekad i fontane.
Izgradnja velikih hanova ili karavansaraja (Vezirov han, 1647.
godine, Bujuk Valide han, 1650. godine, Egipatska pija- ca,
1660. godine) predstavljali su aktivnosti sa izvesnim fi-
nansijskim ulaganjima.
58
 Na polju književnosti, dugo se epoha Sulejmana Veli-
čanstvenog smatrala zlatnim dobom. Tačno je da se većina pi-
saca XVII veka, uključujući i letopisce, zadovoljavala time da
sledi pređašnju tradiciju, ali treba zabeležiti da su neki
istoričari bili i autori političkih spisa, ponekad čak i veo- ma
argumentovanih kritika, tim pre što su pripadali osman- skoj
administraciji i što su uvideli njene slabosti. Takav je bio slučaj
sa Koči-begom (umro oko 1650. godine), savetnikom sultana
Murata IV koji ga je i naveo da vlada autoritativno; isti slučaj je
bio sa Mustafom Alijem, autorom priručnika sa uputstvima za
vladare, gde beleži svoja razmišljanja o uzroci- ma dekadencije
dinastija; sa Hadži-kalfom (ili Katib-čelebi- jom, preminulim
1657. godine) koji je napisao dva dela o re- formama koje je
trebalo sprovesti u Carstvu, i koji je izdao tursku verziju Atlasa
Minor od Merkatora i Hondijusa, kao i prevod Istorije Franaka;
sa Huseinom Hezarfenom (umro 1691. godine), funkcionerom
Riznice, koji je možda poznavao strane jezike, bio u kontaktu
sa evropskim dragomanima, te je u delima o organizaciji
osmanske države, koja je napisao, poka- zao uzroke njene
slabosti, prvenstveno na polju finansija, i sugerisao kako da se
situacija poboljša. Naima (1655—1718) autor je jedne Hronike
(1591—1659) koja predstavlja vrhunac osmanske
istoriografije; njegova Hronika nije originalna u pogledu
iznošenja činjenica, ali ona obiluje komentarima u pogledu
administracije i sprovođenja mogućih reformi. I ko- načno, iz
uobičajenog dela za taj period izdvaja se jedan pisac, Evlija
Čelebija (1611—1683), koji je jednostavnim i živim je- zikom,
izveštavao o brojnim putovanjima u okviru Osmanskog carstva
i van njega; šegov opis mesta koje je posetio — pa čak i onih u
kojima nije bio! — veoma je precizan, ali takođe i ma- štovit i
predstavlja kapitalno delo, koje ipak treba izučavati sa dozom
opreza.
Treba ipak primetiti da ti autori, ni u jednom tre-
nutku, ne postavljaju sebi pitanje o ideji carstva i nemaju vi-
ziju tog carstva. Oni predlažu poboljšaša — još uvek se ne
govori o reformama — ali samo u okvirima administrativne
mašinerije, ne u vezi njene koncepcije, niti o ponašanju poje-
dinaca kao podanika Carstva. Osmanski hroničari su veoma
slabo opisali unutrašnji život države, države koja nije bi- la
dovedena u pitanje, iako nije izgledala onoliko savršeno koliko
bi trebalo.
Naspram toga, na Zapadu su se javile promene u
viđešu Osmanskog carstva. Naravno, ono je još uvek smatrano
državom čija je moć znatna i koja i dalje skriva mnoge tajne,
pogotovo u domenu religije, ali pronicljiviji i upućeniji
posmatrači upu- štali su se u izučavanja sa većom dozom
kritike: tu se prven- stveno radilo o dragomanima,
prevodiocima, tumačima u zapad- nim ambasadama koji su se,
kao francuski tumači na primer, javili u drugoj polovini XVII
veka. Kao poznavaoci istočnih jezika, oni su bili bolje upućeni u
realnost ljudi i događaja; mogli su da uspostave neposredne
odnose sa ličnostima osman- ske države; oni su bili zapravo
začetak jednog recipročnog otvaranja, a njihova uloga, još
uvek skromna u XVII, biće mnogo značajnija u XVIII veku.
Zahvaljujući njihovim spisima i njiho- vim vezama, Zapad je
bolje upoznao osmanski svet. Taj svet je bio i područje
delovanja trgovaca; u svim domenima — vojnom,
intelektualnom, privrednom — taj svet je bio predmet rastućih
zapadnih pritisaka, Evrope koja je bila u punoj ekspanziji i za
koju osmanska država nije predstavljala samo kuriozitet već i
predmet ponovnog osvajanja, odnosno njenog održavanja u
okviru što manjih geografskih granica.
*
*
U trenutku kada je kada je sklopljen Karlovački mir,
Osmansko carstvo više nije odavalo tako veličanstven utisak
kao ranije; prvi pretrpljeni porazi, kao i ta] nepovoljni spo-
razum bili su dokazi njegovog slabljenja. U toj državi u kojoj je
do tada sultan bio i svetovni i duhovni vođa, te bio veoma po-
štovan, vojne pobune i revolucije u palati, sada upravljene i na
ličnost vladara, doprinele su rušenju mita o neprikosnove-
nosti sizerena. Ideja o „Velikom Gospodaru“, apsolutnom vla-
daru, predstavniku Boga na zemli, skoro svetoj ličnosti, ma- lo-
pomalo ustupila je mesto koncepciji jednog isključivo
ovozemaljskog vladara, čija dela mogu da budu kritikovana i
osuđivana. Za ostale narode, to je bilo otkrovenje jednog zna-
čajnog preobražaja koji je predstavnike tih naroda navodio da
se više tako lako ne povinuju odlukama sultana ili vezira.
Previranja u okviru vlasti nisu za sobom povlačila i
promene u političkom usmerenju Osmanlija. Administracija, u
suštini, nije pretrpela velike posledice zbog nestabilnosti vlasti
ili pobuna; u obavljanju svojih rutinskih poslova, zato- čenica
svoje tradicije i svoje prakse, ona je održavala, gde god je
dejstvovala, formalizam i stagnaciju. Aoše je uticala na razvoj
društva, održavajući kako muslimane, tako i nemusli- mane, u
striktno ograničenim političkim i ljudskim okvirima. Ona je
60
takođe loše uticala i na privredni život, usko kontr- olišući
esnafe i tržišta, zabranjujući svaku promenu esnaf- skih i
trgovinskih struktura. Reakcija na tako jak uticaj izra- žavala se
ili pobunama, ili udaljavanjem sa vlasti, što su praktikovali pre
svega visoki funkcioneri u provincijama.
Pa ipak Osmanlije su još uvek predstavljali silu na koju
je trebalo računati. Treba imati u vidu da su oni, tokom XVII
veka, ponovo osvojili Bagdad i Irak, osvojili Krit, i zapretili
Zapadu stigavši sve do zidina Beča. Međutim u vi- še su
navrata bili su pobeđeni, a neuspeh opsade Beča imao je na
Zapadu veliki odjek, možda i u disproporciji sa stvarnim
stanjem na terenu; ali odjek koji je ipak doprineo razbijanju
mita o osmanskoj nepobedivosti i koji je omogućio zapadnim
silama da zauzmu odlučniji stav prema vlasti u Istanbulu.
Taj stav se manifestovao većim zapadnim prisustvom,
osnivanjem trgovinskih baza — prvim koracima jednog politič-
kog uticaja koji će se sve više oslanjati na manjine, pogotovo
hrišćanske, u ime jednog duhovnog zajedništva. U tom su do-
menu Francuzi, ali i Rusi, počev od poslednje dve decenije
veka, zauzeli značajno mesto. Svesno ili ne, već je započeo
proces unutrašnjeg prodiranja, koji još uvek nije značio dez-
integraciju osmanske države, niti njeno cepanje, ali je svaka-
ko „otvarao put“ tome. U istoriji osmanske države, XVII vek
predstavl.a prelaznu fazu između vrhunca moći Carstva i nje-
govog pada. Carstvo je tada bilo još daleko od propasti; i
trajalo je još puna dva veka. Međutim, ono više nije imalo ni
polet ni dinamiku koji su doprineli njegovim uspesima, i ot- por
na evropske pritiske sve je više slabio.
OSMANSKA DRŽAVA U
XVIIIVEKU: EVROPSKI
PRITISAK

Rober Manšran

Dva su glavna toka događaja obeležila XVIII vek u

osmanskoj državi . S jedne strane, problemi na spoljnom
planu, periodični sukobi sa susednim državama, posebno
Rusijom i Austrijom prouzrokovali su teritorijalne gubitke
Osmanlija i znatnu degradaciju njihovog ugleda kako u
očima zapadnih naro- da tako i u očima podanika Carstva,
degradaciju koju je naroči- to istakao katastrofalan
Kučukkajnardžijski ugovor. S druge strane, neke vodeće
osmanske ličnosti postale su svesne neop- hodnosti
uvođenja reformi u funkcionisanje osnovnih zupčani- ka
države, počev od vojske i mornarice, koje su pretrpele
oset- ne poraze i koje nisu mogle da zaustave
napredovanje Rusije ka Crnom moru i početak intervencije
u pitanju pravoslavnog sta- novništva Carstva. Osmansko
carstvo više nije uživalo čak ni moralnu podršku Francuske
i Engleske, koje su, pošto su bile veoma angažovane u
drugim delovima sveta, pokušavale da intervenišu kao
posrednici samo onda kada su pregovori bili neophodni.
Dok su evropske provincije bile predmet ruske i austrijske
pohlepe, arapske provincije bile su daleko od pru- žanja
pomoći osmanskoj vladi, jer su u istom trenutku u njima
bile na sceni veoma jasne težnje za autonomijom, bilo da
je reč
o Siriji, Egiptu ili provincijama u severnoj Africi.
Pored toga, osmanska država trpela je sve
intenziv- niji strani ekonomski pritisak koji je ograničavao
njene mo- gućnosti da ostvari finansijske prihode. U toj
oblasti bile su neophodne i strukturne reforme; mnjenje,
međutim, još uvek na to nije bilo spremno. Iako su godine
1770—1774. bile ka- tastrofalne, one su izazvale
pokretanje prvih pravih pokuša- ja obnove Carstva.
 Problemi na sioljnom planu

Od Karlovačkog mira (1699)

do tursko-persijskog sporazuma (1746)
Po ponovnom uspostavljanju mira, neki osmanski
zva- ničnici osetili su potrebu da unesu promene u
funkcionisa- nje države kako bi je vratili na pravi put, kao i
potrebu da upoznaju spoljašnji svet kako bi bolje shvatili
razloge vojnog uspeha jednih i ekonomsku dinamičnost.
Poslednje godine
XVII veka bile su surove za Osmanlije a veliki veziri kao
što su Amidžazade Husein-paša, Rami Mehmed-paša,
Čorlu- lu Ali-paša i kasnije Damad Ibrahim-paša potrudili su
se da carstvo poštede novih nedaća pribegavajući
unutraššim reformama i pokušavajući da drže osmansku
državu izvan konflikata koji su se odvijali u Evropi.
Međutim, okolnosti su je ipak uvukle u nove
ratove. Švedski kralj Karlo XII, prinuđen na bekstvo nakon
poraza od Petra Velikog kod Poltave, (jula 1709. godine)
pronašao je utočište kod Turaka. Pokušavajući da povrati
svoj presto, oslašajući se na Poljsku, krimskog hana i
osmanske ratoborne pristalice, naveo je Turke da objave
rat Petru Velikom. Me- đutim, car ih je pretekao poslavši
ultimatum koji nije bio prihvaćen i koji je prouzrokovao
početak rata. Pobeđen, Pe- tar Veliki je potpisao aprila
1712. godine mir kojim je saču- vao Ukrajinu, ali je morao
da ustupi nazad teritorije koje je prethodno osvojio.
Ohrabreni postignutim uspehom, poborni- ci rata u
Istanbulu težili su obnavljanju sukoba sa Rusijom.
Konačno, mirom u Jedrenu (24. jun 1713. godine) okončani
su sukobi, dok se Karlo XII vratio u svoju zemlju.
Pobornici rata ipak nisu odustajali. Na čelu sa ve-
likim vezirom Silahdar Ali-pašom ovoga puta su se
ustremi- li na Mletačku republiku, kako bi povratili teritorije
koje je ona osvojila u Egejskom moru (decembra 1714).
Tokom leta 1715. godine, ponovo su osvojili Moreju, a
tvrđava Suda na Kritu pala je u ruke Turaka. Zatim su se
okrenuli protiv Austrije sa ciljem da ponovo osvoje Ugarsku
(u leto 1716. go- dine); austrijska reakcija bila je veoma
žestoka: zauzet je Te- mišvar (oktobra 1716. godine), a
zatim i Beograd (avgust 1717. godine), dok su Mlečani
uzaludno pokušavali da ponov- no zauzmu Moreju. Novi
veliki vezir Nevšehirli Damad Ibrahim-paša, svestan
osmanskih mogućnosti potpisao je mir u Požarevcu (21.
jula 1718. godine): Austrija je dobila temi- švarski Banat,
zapadnu Vlašku i severni deo Srbije sa Beo- gradom;
Mletačka republika nije dobila ništa i od tada je prestala da
igra važnu ulogu; Osmanlije su sačuvale Moreju, a Austriji
su odobrile iste ekonomske pogodnosti kao i dru- gim
zapadnim silama. Austrijanci su iz ove epizode izvukli
najviše koristi i između njih i Osmanlija mir je vladao do
smrti velikog vezira Damada Ibrahim-paše (1718—1730).
Međutim, dok je mir vladao zapadnim granicama
Car- stva, dok se veliki vezir trudio da popravi diplomatske
odno- se sa evropskim silama održavajući redovne odnose
sa šiho- vim ambasadama u Istanbulu i šaljući osmanske
izaslanike u glavne prestonice — Beč, (1729. i 1730), Pariz
(1720—1721), Moskvu (1722—1723), Varšavu (1730) —
situacija na istoku nije bila ista. Naime, safavidski Iran bio
je izložen veli- kim spoljašnjim i unutrašnjim teškoćama
(invazija Rusa na severu, Avganistanaca na istoku, zatim i
u centralnom delu, 1723—1724). Da bi zaštitile zapadnu
granicu Osmanlije su krenule prema Gruziji (zauzimaše
Tiflisa i Gorija, 1723, Je- revana, 1724, Tabriza, 1725.
godine) i zapadnom Iranu (zau- zimanje Kermanšaha,
1723. i Hamadana, 1724. godine) dok je avganistanski
Ašraf-šah zauzeo vlast u Iranu. Mirom za- ključenim 1727.
godine u Hamadanu, priznata su osmanska osva- janja, ali
su sukobi ubrzo nastavljeni dok je u Isfahanu af- šarski
vođa Nadir han proterao Avganistance, privremeno ponovo
uspostavio safavidskog suverena i konačno uzeo vlast
(1736). Septembra 1736. godine zaključen je novi mir, po
kome su Osmanlije napustile osvojene oblasti.
Osmanlije su ovaj mir potpisale jer su morale
ponovo da se suoče sa ruskom pretnjom. Posle brojnih
lokalnih inci- denata u južnoj Rusiji i na Kavkazu, Rusi su
napredovali na Krimu i zauzeli Azov (aprila 1736).
Osmanlije su objavile rat, pokušavajući da prisile zapadne
sile da posreduju. Janu- ara 1737. godine, Austrijanci su
sklopili savez sa Rusima i bezuspešno izvršili nekoliko
napada prema Bosni i Bugar- skoj, dok su Osmanlije napale
Beograd. Mir je konačno potpi-
 san ispred ovog grada, zahvaljujući posredovanju
ambasadora FranCUske (septembra 1739): Austrija je
povratila sve što je dobila mirom u Požarevcu; sa Rusijom,
koja se odrekla zadr- žavaNza svake ratne ili trgovačke
flote u Crnom moru, zadr- žan je 51a1t dio. Mir u Beogradu
ozvaničio je vojno i diplo- matsko uspravljanje Osmanskog
carstva i prekid sukoba sa Rusijom do 1768. i Austrijom do
1788. godine.
Novu etapu rata sa Iranom otpočeo je Nadir-šah iz
verskih (odbijanje „pete muslimanske teološke škole“) i po-
litičkih razloga (posle uspeha u Indiji i Avganistanu, Na- dir-
šah je želeo da dominira Srednjim istokom). U ratu koji je
objavljen 1743. godine smešivale su se pobede i porazi za-
raćenih strana u Gruziji, istočnoj Anadoliji, Kurdistanu i
Iraku. Mir zaključen septembra 1746. godine bio je
ponavlja- I)e ugovora sklopljenog u Kasr-i Širinu maja 1639.
godine.

Rusko-turski rat; Kučukkajnarcijski mirovni

sporazum (1768—1774)
Kraj vladavine Mahmuda I (1730—1754), Osmana
III (1754—1757) i početak vladavine Mustafe III (1757—
1774) obeležio je dug period mira, od 1746. do 1768.
godine, što je bilo veoma značajno za Osmansko carstvo.
Ovaj period odgova- ra, doduše, periodu tokom koga su
zapadne sile same bile u sukobima (Rat za austrijsko
nasleđe, 1740—1748, Sedmogodi- šši rat, 1756—1763)
tako da su obraćale manje pažnje na Osmansko carstvo.
Turski vladari, pogotovo sultan Mustafa III i veliki vezir
Kodža Ragib-paša (1757—1763) iskoristili su to da bi
izvršili reforme na unutrašnjem i vojnom planu, usled
narastajuće pretnje koju je predstavljala Rusija.
Ako su Ragib-paša i njegovi neposredni naslednici
bili pobornici mira, svesni relativne osmanske slabosti, to
nije bio slučaj sa Silahdar Mahir Hamza-pašom. Posle polj-
skog poziva u pomoć protiv Rusije, zabrinut zbog njenih
pre- tenzija prema Krimu, uputio je Katarini II ultimatum
kojim je zahtevao povlačenje Rusa iz Poljske (oktobra
1768), što je na- ravno bilo odbačeno. Nepotpuno
opremljena, osmanska armija upustila se u loše
pripremljen pohod, koji je bio lišen čvrste podrške krimskih
Tatara (mart 1769). Rusi su, naprotiv, brižljivo osmislili svoj
ratni plan: aprila 1769. godine na- pali su na svim
frontovima, od Podolije do Gruzije, zatim su, krajem 1769.
godine zauzeli utvrđenje Hotin i okupirali Moldaviju.
Sledeće godine došao je red na Vlašku i Budžak.
Osmanlije su odbile tada upućeni mirovni predlog Rusije.
Prvi uspesi koje je postigla Katarina II naveli su je
da napravi plan razvoja ruskog uticaja i ekspanzije u
pravo- slavnim zemljama u južnom delu Balkanskog
poluostrva, pogo- tovo u kontinentalnoj Grčkoj i Moreji.
GBeni agenti ohrabri- vali su lokalno stanovništvo da se
pobuni protiv Turaka, a tu pobunu trebalo je da podrži
ruska flota. Pošto Katarina II nije posedovala flotu u Crnom
moru, pokrenuta je Baltička flota (jula 1769. godine). Pod
komandom admirala Alekseja Orlova, ona je prešla u
Mediteran, i posle pristajaša kod Aivorna stigla pred Koron,
a zatim opsela Modon. Međutim, snažna oluja poremetila
je planove Rusa koji su pobunjenike u Moreji prepustili
njihovoj sudbini: bili su pregaženi od Turaka (april-maj
1770. godine) zbog čega će dugo sačuvati želju za
osvetom. Osmansku flotu ukotvljenu u luci Češme
nedaleko od ostrva Hiosa, uništili su Rusi (7. jula 1770.
godine). Od tada su Rusi mogli da deluju bez ičijeg suprot-
stavljaša po Egejskom moru i istočnom Sredozemlju, do
Siri- je i Egipta, gde su podržavali ustanak mamelučkih
pobunjeni- ka (1771—1772). Nikakve odlučujuće promene,
međutim nisu izvršene i pored imenovaša ruskog
namesnika na Sporadskim ostrvima. Situacija je ostala
konfuzna sve do potpisivaša Kučukajnardžijskog mirovnog
sporazuma nakon čega se ruska flota vratila u Baltičko
more.
Iako je dolazak ove flote u istočno Sredozemlje
pro- uzrokovao ogromno zaprepašćeše, ipak su akcije
vojnih trupa Katarine II bile najuspešnije na Krimu i u
podunavskim kne- ževinama. Naime, koristeći rivalstvo
između krimskih prinčeva, Rusi su okupirali Krim, Vlašku,
Dobrudžu, Ru- ščuk. Mirovni pregovori, započeti avgusta
1772. godine, propali su, jer su Osmanlije ocenile da su
ruski zahtevi pre- terani. Rat se nastavio u korist Rusa koji
su prešli Dunav i prodrli u Bugarsku. Ruske uslove za
potpisivaše mira u pot- punosti je prihvatio novi sultan

67
Abdulhamid I koji je stupio na presto januara 1774. godine,
ali su pregovori propali zbog sultanovog upornog
nastojanja da zadrži sizerenstvo nad Kri- mom. Katarina II
otpočela je novu ofanzivu u Bugarskoj. Po- ražen kod
Kozludže, sultan je zatražio mir koji je potpisan 21. jula
1774. godine u Kučuk-Kajnardži.
Ovim sporazumom, najnepovoljnijim koji su
Osmanlije do tada potpisale, potvrđeno je mesto koje je
Rusija zauzela u međunarodnim odnosima, kao i uspeh
njene ekspanzije. Naime, iako su se odrekli Moldavije,
Vlaške i Besarabije, dobili su Azov, teritorije između Dšepra
i Buga, oblasti Kuban i Te- rek; Krimu je priznata
nezavisnost. Pored toga Rusi su mogli da postave stalnog
ambasadora u Istanbulu, kao i da sagrade crkvu sa pravom
na zaštitu pravoslavnih stanovnika prestoni- ce, pravo koje
će Rusija ubrzo proširiti na pravoslavno sta- novništvo
Rumelije, a zatim na celo Carstvo. Takođe su dobi- li pravo
na plovidbu Crnim morem i Sredozemljem za trgovačke
brodove. Osmanlije su sa svoje strane priznale poli- tičke
slobode Rumunima, a Austrija je dobila Bukovinu.
Iako su uslovi mirovnog ugovora bili strogi, Osman-
lije su izbegle najgore zahvaljujući Poljskom pitašu koje je
di- rektno interesovalo Ruse. Tačno je, međutim, da se
prestiž Carstva sve više smanjivao i da je ono uskoro
postalo plen za szoje susede. Unutrašša slabost, osrednjost
armije, destabili- zacija nekih provincija imali su udela u
tome, kao i politič- ka, ekonomska i teritorijalna ekspanzija
velikih evropskih si- la: one među njima koje su bile više
zauzete sudbinom svojih udaljenih kolonija zadovoljavale
su se da zadrže svoje diplo- matske i trgovačke pozicije,
dok su druge (naročito Francu- ska) pokušavale da u
oblasti Sredozemlja pronađu kompenza- ciju za svoja
prekomorska razočaranja. Naročito su Austrija i Rusija, koje
su imale pretenzije samo prema centralnoj, balkan- skoj i
podunavskoj Evropi vršile konstantni pritisak na Osmansko
carstvo, neprestano nadgledajući jedna drugu.
Kako nije bilo u potpunosti izolovano i ostavljeno
na milost svojih opasnih suseda, Tursko je carstvo, u ovom
trenutku, moglo da računa na saveze ili spoljnu podršku.
Da bi moglo da se suprotstavi brojnim i različitim pritiscima
svojih protivnika, bilo je neophodno da obnovi osnovne dr-
žavne strukture.

68
 Lhmed III: iokušaji obnove (1703—1730)
U periodu od 1700. do 1774. godine u Osmanskom
se carstvu u vladajućim krugovima rodio novi mentalitet
koji ih je s jedne strane navodio da se otvore ka evropskim
zemljama, a s druge da krenu u reforme, ako ne samih
struktura, onda bar u reforme u pogledu funkcionisanja
institucija. Međutim, tim su se reformama snažno
suprotstavili konzervativni elemen- ti, strahujući
istovremeno od gubitka privilegija i od suviše izraženog
razvoja evropskih ideja i tehnika tako da je moguće
konstatovati smenjivanje na vlasti reformista i
konzervativa- ca, dok su ajani (velikodostojnici:
zemljoposednici, visoki civilni i vojni funkcioneri i verski
velikodostojnici) zau- zimali sve važnije mesto u Carstvu
na štetu najnižih dru- štvenih staleža, posebno seljaka.
Pored toga, ponekad veoma očigledna slabost centralne
vlasti navela je neke provincijske elemente, pogotovo u
arapskim provincijama, da zatraže. auto- nomiju koju su
sultani najčešće bili primorani da priznaju bar u praksi.
Unitarna država, kojom je rukovodio sultan koga su svi
podanici priznavali za vladara, ipak nije bila dovede- na u
pitanje, čak ni u najtežim trenucima, izazvanim kako kon-
fliktima sa raznim silama tako i izbijanjem ustanaka.

Lmšddzade H.usein-paša i šegovi

neposredni naslednici (1699-1718):
otvaranje i kontinuitet
Veliki vezir u trenutku sklapanja Karlovačkog mira,
Amidžazade Husein-paša iz porodice Ćuprilić, shvatio je da
osmanska država dosta zaostaje u poređenju sa evropskim
veli- kim silama i da njeno funkcionisanje mora biti
obnovljeno i unapređeno. Da bi povratio poverenje u vladu,
suprotno svojim brojnim prethodnicima, Husein-paša je
smanjio takse na razne proizvode (ulje, sapun, kafa,
duvan), odobrio je oslobađanje od poreza za seljake koji su
se vraćali na svoju zemlju i za trgovce koji su pokušavali
da pokrenu svoje aktivnosti, podsticao je naseljavanje
nomada i ukidanje nomadskog načina života u različitim
oblastima istočne Anadolije i na Kipru. Smanje- nje poreza i
dažbina nadoknađeno je značajnim smanjenjem broja
kapikulu trupa, čiji je ukupan broj sa 83.700 koliko ih je bi- lo

69
u periodu 1690—1691, pao na 59.100 u 1701. godini;
smanjen je broj janičara sa 70.000 na 34.000; registri
upisivanja tima- ra su strogo kontrolisani i izvesnom broju
spahija bilo je odu- zeto zvaše. Ove mere dovele su do
ozdravlješa finansija i čak su omogućile podizanje vrednosti
osmanskog novca: venecijan- ski cekin vredeo je samo 315
akči umesto 400. Istovremeno je veliki admiral Mecamorto
Husein-paša, za šest godina slu- žbe, od 1695. do 1701.
godine, obnovio osmansku mornaricu. Međutim, kada je
Amidžazade Husein-paša pokušao da povrati red unutar
unutrašših službi vlade i Palate, pokušavajući da postavi
kompetentne i kvalifikovane činovnike, sukobio se sa
ludima koji su zauzimali te položaje a koje je predvodio
šejh ul-islam Fejzulah efendija, koji je sputavao akcije veli-
kog vezira, postavljao svoje rođake i prijatelje na glavna
mesta na pravno-verske dužnosti. Izolovan, obeshrabren i
bolestan, Husein-paša se odrekao svojih funkcija
(septembra 1702. go- dine). Umro je ubrzo nakon toga.
Nzegovo povlačeše omogućilo je Fejzulah efendiji
dominaciju na političkoj sceni, tim pre što je sultan Mu-
stafa II veći deo vremena provodio u svojoj palati u
Jedrenu, ne zanimajući se za državne poslove. Fejzulah je
imenovao svog velikog vezira, Daltaban Mustafa-pašu —
koji je na toj funkciji ostao samo četiri meseca — zatim
Rami Mehmed-pa- šu, nekadaššeg reis-ul-kutaba, koji je
bio upoznat sa evropskim krugovima u prestonici, ali nije
imao veliki autoritet. Fejzulah je ponovo razmatrao neke
od odluka Ami- džazade Husein-paše, što je uvelo novi
nered u administra- ciji i finansijama, dok su se vlasnici
timara trudili da ih pretvore u ličnu svojinu (malikane).
Planiraše pohoda u Gruziju izazvalo je pobunu janičara
(jula 1703. godine); i po- red ustupaka šejh ul-islama,
janičari su postali gospodari Istanbula. Konačno, sultan je
otpustio i prognao Fejzulah efendiju i šegove rođake
(kasnije su pogubljeni) a Rami Mehmed-paša se povukao
(jula 1703). Pošto je uzaludno po- kušavao da smiri
situaciju, sultan je odlučio da abdicira u korist brata
Ahmeda III (22. avgusta 1703. godine). On je od- mah po
dolasku u Istanbul, posle neuspelog dogovora sa pobu-
šenicima pribegao strogoj kazni: šihov starešina je uhap-
šen i pogubljen (oktobra 1703. godine) dok je Morali
Damad Hasan -paša imenovan za velikog vezira.

70
 Sultan Ahmed III (1703—1730) bio je obrazovan
čo- vek, koji je svakako želeo da vlada u miru, da bi
zadovoljio svoju strast prema ženama, pticama i cveću,
posebno lalama koje je toliko voleo da je njegova
vladavina nazvana „epoha la- la“ (1a1e Jet). Iako u toku
prve dve godine (do 1706. godine) veliki veziri koje je
imenovao nisu dugo ostajali na funkciji (oko dva meseca,
deset meseci i dva meseca), nakon toga su za- vladali
stabilnost a pogotovo kontinuitet: naime, Baltadžija
Mehmed-paša bio je veliki vezir godinu dana i četiri mese-
ca, Čorlulu Ali-paša četiri godine i mesec dana, Silahdar
Damad Ibrahim-paša tri godine i tri meseca, Hadži Halil-
paša godinu dana, a Nevšehirli Damad Ibrahim-paša —
dva- naest godina i četiri meseca (1718—1730). Zanimljivo
je da je tokom perioda od 1718. do 1730. na funkciji šejh
ul-islama ostao isti čovek (Jenišehirli Abdulah efendija). Ista
sta- bilnost može se primetiti i na funkciji velikog admirala
(kapudan-i derja), upravnika finansija (bašdefterdar) i šefa
sekretarijata vlade (reis-ul-kutab). Ovaj kontinuitet i
stabilnost vlade odgovarali su periodu posle rata protiv
Mletačke republike i Austrije i potpisivanja mira u Poža-
revcu (jula 1718. godine).

Doba velikog vezira Damad Ibrahim-paše

(1718-1730)
Sultanova želja za mirom, a posebno želja velikog
vezira Damad Ibrahim-paše, omogućila je da osmanska
drža- va ostane izvan evropskih konflikata (ako ne i onih
na iran- skom Bliskom istoku), i samim tim da se ne
povećava broj ja- ničara i drugih vojnika i da se pristupi
uređenju finansija.
Međutim, ono što je obeležilo vezirovaše Ibrahim-
-paše bila je pažša koju je posvećivao diplomatskim
odnosima sa zapadnim velikim silama. Odlučivši da prodre
u uzroke njihovog napretka, da se informiše o šihovom
načinu života, njihovim tehničkim ostvarešima, a pogotovo
da pokaže da se osmanska država trudi da očuva mirne
odnose sa šime, Ibra- him-paša ne samo da je povećao
broj kontakata sa predstavni- cima stranih sila u Istanbulu,
nego je i poslao osmanske iza- slanike, više posmatrače
nego ambasadore, u glavne evropske prestonice: u Beč

71
(1719—1730), u Pariz (1720—1721), u Mo- skvu (1722—
1723) i u Poljsku (1730). Osmanski izaslanik u Parizu,
Mehmed efendija, koji je na zadivljujući način opisao svoje
putovaše po Francuskoj, bio je izuzetno oduševljen onim pjto
je video u toj zemlji; po povratku u Istanbul, počeo je da
propagira francusku kulturu, civilizaciju i tehniku do te
me~ re, da- je veliki vezir bio toliko impresioniran da je na
dvor i u vladajuće krugove uveo novi stil života, obeležen
izgrad- njom palata (kao što je Saadabad, na Zlatnom
rogu), jali (re- zidencija na obali Bosfora), uređenjem
vrtova, kao što su oni u evropskim slatkim vodama
uzvodno od Zlatnog roga, organi- zovanjem proslava i
zabava.
Sultan Ahmed III rado je prihvatio to raspoloženje.
On je u Istanbul doveo strane umetnike i organizovao
mnoge skupe zabave. Na šegov poziv pripadnici vladajućih
krugova prepustili su se tom skupom i lagodnom načinu
života koji svakako svedoči o dubokim promenama u
navikama. Ova promena, uslovljena finansijskim
mogućnostima koje su omogućivale da se sledi primer sa
vrha, objaššava sve jasnije izdvajanje jedne društvene
kategorije čiji su članovi poticali iz vladajućih krugova koji
su raspolagali visokim prihodima, iz redova krup- nih
trgovaca koji su imali direktne odnose sa stranim trgovci-
ma i učestvovali u međunarodnoj trgovini ili bili vlasnici
poseda, poreklom timarnici ili lokalni fukcioneri. Ambijent
je podsticao na zabavu i na razonodu, kako je pevao
najveći pe- snik tog doba, Nedim, a sa šim ostali pesnici
koji su bili do- kaz intelektualnog preporoda, ali je takođe
podsticao i želju da se ostavi trajni trag o svom dobu, tako
da tada nastaju džami- je, medrese, fontane, javna i
privatna zdaša koja uglavnom ne dostižu velike dimenzije,
ali svedoče o izvesnoj evoluciji ne toliko na
arhitektonskom, koliko na planu dekora.
Osmanski rukovodioci shvatili su da Carstvo više
nije dominantna država u Evropi i na Istoku, da je šena su-
periornost narušena, da je u zapadnom svetu došlo do
evoluci- je koju Turci nisu primetili i nisu uzeli u obzir.
Preokret na vojnom planu, englesko, holandsko i francusko
posredovaše po- kazali su da Osmanlije više nisu mogli da
nameću svoje zakbne, da više nisu bili jedini gospodari u
političkom i ekonomskom prostoru kojim su do tada

72
dominirali. Zapadšaci su im davali primer trudeći se da
6olje upoznaju kulturu i civilizaciju mu_ slimanskog,
arapskog, turskog ili persijskog sveta; opisi sa pu- tovanja,
zapažaša dragomana (tumača) i ambasadora pružili su
Zapadu realniju, maše stereotipnu viziju istočnog sveta.
Do- šlo je do uspostavljaša veza u Istanbulu, ali i u drugim
glav- nim gradovima Carstva, Izmiru, Bejrutu i Aleksandriji.
Tako se kod nekih Osmanlija rodila želja da bolje
upoznaju zapadni svet. Ambasadori su otišli u velike
presto- nice, i od ših su potekla zapažaša, informacije,
razmišlja- ša i ponekad inovacije. Jedna od najupečatljivijih
bila je otva- raše štamparije sa arapskim slovima u
Istanbulu (1727. godine), na inicijativu sina osmanskog
izaslanika u Parizu, Said Mehmed efendije, koji je bio
veoma impresioniran fran- cuskim štamparijama. Po
povratku u Istanbul, u ličnosti Ibrahima Muteferike, koji je
bio mađarskog porekla, ali je postao Osmanlija i musliman,
pronašao je specijalistu spo- sobnog da pokrene tu
štampariju. Pored turskih, arapskih ili persijskih dela, bili su
objavljivani i prevodi francuskih i engleskih kšiga, posebno
iz oblasti istorije, geografije i prirodnih nauka. Štamparija
je objavila dvadeset kšiga do 1745. godine, kada je
Ibrahim Muteferika umro, što su kon- zervativni pripadnici
uleme iskoristili da obustave šen rad, koji je bio nastavljen
tek nekoliko decenija kasnije. Tako je počelo izvesno
otvaraše prema spoljnom svetu koje je kasnije bilo
pojačano pozivašem stranih, najpre francuskih stručša- ka
iz oblasti vojnih nauka, posebno artiljerije.
Troškovi izazvani raskoši vladavine AhmeDa III bili
su u celini limitirani i obezbeđeni strogom kontrolom
poreza, taksi i raznih državnih prihoda. S te tačke gledi-
šta, Damad Ibrahim-paša bio je dobar administrator i može
se smatrati jednim od najboljih osmanskih velikih vezira.

Ustanak Oatrona Halila (1730);

stanje u provincijama
Uzrok poraza Damad Ibrahim-paše i sultana bio je
„iranski rat“. On se razbuktao jula 1730. godine, nakon što
je šah Tahmasp II ponovo osvojio teritorije koje su zauzele
Osmanlije. Veliki vezir pripremio je tada pohod u Iran, ali se
suočio sa pobunom janičara predvođenom jednim od njih,

73
Patrona Halila, koji je iskoristivši plašljivost svojih vo- đa i
podršku uleme i protivnika velikog vezira, zagospoda- rio
prestonicom a zatim zahtevao da mu izruče velikog vezira
i nekoliko drugih visokih ličnosti. Da bi se spasao, sultan je
otpustio Damad Ibrahim-pašu i naredio da ga pogube (29.
septembra 1730. godine). Međutim, ubrzo je bio prinuđen
da abdicira i za sultana je proglašen jedan od sinova
Mustafe C: bio je to Mahmud 1(1. oktobra 1730. godine).
Patrona Ha- lil i šegovi pomoćnici sejali su strah po
Istanbulu, uni- štavali palate, rezidencije i vrtove koji su
nedavno bili sa- građeni na obalama Zlatnog roga i
postavljali su svoje prijatelje na važna državna mesta.
Sultan je konačno reago- vao: Patrona Halil i šegovi
saveznici na prevaru su uhvaće- ni i zadavljeni (novembra
1730. godine). Pokušaj obnavljaša pobune bio je brzo
ugušen (januar-mart 1731). Iznenadno iz- bijanje i uspeh
pobune Patrona Halila pokazuju da je situaci- ja u
osmanskoj državi, i pored sjajnog spoljnog izgleda, bila
daleko od toga da se može smatrati stabilnom i sigurnom.
Još jedan dokaz bili su događaji u arapskim
provinci- jama, gde je osmanska vlast ako ne u potpunosti
bila dovedena u pitaše, onda bar značajno smašena. Tako
je u Damasku porodi- ca Azm počev od 1725. godine
postala vrlo uticajna i osmanski namesnici morali su da
pregovaraju sa šom. Južnije u Goršoj i Došoj Galileji,
porodica Zajdani na čelu sa svojim vođom Da- hir al
Umarom nametnula je svoj autoritet od 1710. do 1775. go-
dine, kako namesnicima tako i lokalnim šeicima: Dahir, koji
je konačno pogubljen 1775. godine bio je pobornik izvesne
auto- nomije svoje zemlje u odnosu na osmansku
centralnu vlast. Slične težše su se manifestovale u drugoj
polovini veka u Egiptu, i takođe u istoj oblasti sa Džazar
Ahmad-pašom.
U zemljama Magreba, skoro istovremeno, u Tunisu
i Tripolitaniji pomoću ustanaka dolaze na vlast vojnici tur-
skog porekla koji će formirati lokalne vlasti, što će se ka-
snije pretvoriti u dinastije. U Tunisu, aga spahija, Ibrahim
Šarif, domogao se vlasti, ali ga je tri godine kasnije (1705)
smenio drugi aga spahija, Husein bin Ali, koji je postao beg
Tunisa i koji je od Istanbula kasnije dobio titulu paše sa
rangom beGlerbega (namesnika). U Tripolitaniji, lokalno
sta- NOVNIŠTVO KOme je bilo dosta neprestane anarhije

74
dovelo je na čelo odžaka košičkog oficira, Ahmeda
Karamanliju, koji je vodio poreklo od jednog turskog
gusara i koji je uz podršku Divana proglašen za deja i pašu
(jul 1711. godine); 1713. go- dine osmanska vlada mu je
dodelila titulu beglerbega. Takođe 1711. godine, dej
Alžira, Ali-čauš, prognao je pašu koga je poslao sultan, a
zatim je uspeo da ga osmanski sultan prizna za pašu.
Međutim, dejove Alžira nastaviće da bira divan oficira
odžaka. Ipak, iako su lokalne vlasti bile usposta- vljene
kao neka vrsta unutrašnje autonomije, nijedan od tri
odžaka nije planirao da se u potpunosti otcepi i svi su se i
dalje smatrali osmanskim provincijama. Ni jedna ni druga
strana nisu tražile potpunu promenu situacije koja je
odžaku omogućavala da ima zaštitu vrhovne vlasti, a
sultanu da zadr- ži sizerenstvo na celoj teritoriji Carstva.

Osmanska država početkom XVIII veka:

kontinuitet ili transformacija?
Pred razvojem koji se isggoljio u prvoj trećini XVIII
veka, možemo se zapitati šta je osmanska država
predstavljala za različite društvene ili etničke kategorije
svojih podanika. Već smo primetili da su u prethodnom
veku retki hroničari stavljali akcenat na neke nedostatke,
neke mane osmanske admi- nistracije i čak su, kao Naima,
razmatrili mogućnost refor- mi. To staše duha javlja se
kod obrazovanih pripadnika vlasti u kontaktu sa
predstavnicima zapadnih sila koji su bili pri- sutni u
Istanbulu bilo direktno bilo posredstvom visokih
dragomana iz palate kao što je bio Aleksandar
Mavrokordato (koji je i sam završio deo studija u Italiji) ili
„levantini“ (osobe istočnosredozemnog porekla) kao što je
bio Dimitrije Kantemir, Moldavljanin i Fanariot koji se
istovremeno kre- tao u krugovima ambasada zapadnih
zemalja i bio prijatelj reis- -ul-kutaba, a zatim velikog
vezira Rami Mehmed-paše.
Ti kontakti izazivali su radoznalost i razmišlja- nje,
želju za informisašem i upoznavašem kakvu je pokazivao
Damad Ibrahim-paša. Za šega i one koji su delili šegove
ideje, trebalo je poboljšati osmanski državni sistem, ali ne i
transformisati ga; poboljšati, odnosno ponovo uspostaviti
autoritet vlasti, učiniti da se primenjuju i poštuju propisi,

75
popraviti administrativnu mašineriju, strogo kazniti zlou-
potrebe. Namera je bila vredna hvale ali je trebalo da bude
priznata, da postane realnost na terenu. Loše navike bile
su nažalost već jako ukorenjene i suviše je ljudi imalo
koristi od zloupotrebe sistema umesto da rade za dobro
države; po- sledica vojnih teškoća bila je povećanje
poreza i raznih tak- si koje su se svalile isključivo na one
koji nisu imali nika- kvog načina da ih izbegnu osim
ustanka ili bekstva. Međutim, nije postojao opšti
organizovani pokret takve širine da bi doveo državu u
opasnost. U pitanju su najčešće bili lokalni ustanci koje su
eventualno neki provincijski vlastodršci po- kušavali da
iskoriste, ali koji nisu išli toliko daleko da uzdrmaju
politički sistem koji im se do tada činio pogodnim.
U arapskim provincijama, na Bliskom istoku,
težnje ka autonomiji sa specifičnim etničkim ili
plemenskim ozna- kama (na primer Druzi ili Mameluci),
istovremeno su pred- stavljale reakciju protiv ekscesa ili
zloupotreba osmanskih namesnika, kao i želju za
stvaranjem lokalne vlasti koja bi se zasnivala na
posebnostima dotične regije. U Severnoj Africi uzroci
pokreta za autonomiju bili su višestruki: udaljenost
centralne vlasti, pritisak zapadnih sila (borba protiv „var-
varskih“ gusara), ponekad lokalna anarhija.
Karakteristično je da su u tri zapadne provincije vlast
prigrabili pripadni- ci vojske, jedine organizovane snage
koja je bila u stašu da us- postavi unutrašši red i da se
suprotstavi stranim delova- njima. Pored toga, ti vojnici
bili su poreklom Turci (ili asimilovani) i veći deo pripadnika
šihovih trupa bio je turskog porekla. Takođe je
simptomatično da su, kada su bile postavljene na čelo
svoje provincije, te vođe odmah tražile da im se prizna
titula bega ili deja ali i da budu priznati za paše-
namesnike, dakle da budu direktni predstavnici sulta- na.
Nije postojala želja za otcepljenjem, za nezavisnošću, već
naprotiv, odlučna želja za kontinuitetom i integracijom u
okviru osmanske države.
Iako su ličnosti nekih sultana ili vezira bile dove-
dene u pitanje, ponekad na nasilan način, država kao ni
šeno

76
državno uređenje nijednog trenutka nisu bili osporavani: reč je
bila o ljudima, a ne o institucijama i ako bi jedan sultan bio
svrgnut, razrešen dužnosti ili ubijen, mogao ga je zameni- ti
samo novi sultan, nikako predstavnik nekog novog politič- kog
sistema. Ova nadmoćnost sultana posledica je činjenice da je
on bio ne samo nosilac privremene vlasti nego i vođa svih
muslimana i zaštitnik hrišćana koji su živeli u njegovom
carstvu. On je takođe, u odnosu na pokušaje hrišćanskih veli-
kih sila predstavljao branioca muslimanskog sveta i uspomena
na veličinu sultana XVI veka donosila je sultanima XVIII ve- ka
nesporan prestiž. Zato su sve do polovine XVIII veka te- ritorije
koje je Osmansko carstvo izgubilo ili ustupilo bile minimalne,
zanemarive i skoro uopšte nisu pogađale musli- mansko
stanovništvo. Veličina carstva bila je takva da su do- gađaji u
jednoj od njegovih provincija imali veoma mali odjek u
drugima i predstava koju su njeni stanovnici imali o pojmu
osmanske države (s1e\'1e/.-1 ‘oztatue) može se iskazati
izrazima tetaIk-1 ‘oztatue (osmanske teritorije) i tetaIk-g
G$1at1ue (muslimanske teritorije) koji su u njihovoj svesti
predstavlja- li sinonime i označavali ljudsku, političku i versku
celinu.

Period Šranzicije (1730—1768)

Bonval-paša; poboljšaša u vojnom

i civilnom domenu
Počevši sa lošim predznakom pobune Patrona Ha- lila,
vladavina Mahmuda I (1730—1754) nastavila se ratom protiv
Rusije, Austrije i zatim Irana, ali se ipak završila periodom mira
(1746—1754). Sultan možda može delovati kao žrtva
događaja koje su izazvale druge sile. Mahmud I, me- đutim
nije bio inertan vladar i njegovo strpljivo ali odlučno delovanje
protiv Patrona Halila konačno je urodilo plodom. Inteligentan i
pokrenut željom da poboljša situaciju u svom carstvu,
Mahmud I delovao je u dva pravca: s jedne strane bilo je
uređenje vojske, posebno artiljerije, delo koje je poverio
Francuzu grofu Bonvalu, s druge strane uspostavljenje mira i

76
poverenja u anadolskim provincijama. U prvom periodu
njegove vladavine smenjivali su se brojni veziri koji su se retko
za- državali na položaju duže od godinu dana (izuzev
Hekimoglu Dli-paše); međutim u periodu mira bilo je samo
četiri veli- ka vezira za osam godina, što svedoči o izvesnoj
političkoj stabilnosti i kontinuitetu delovanja.
Potreba da se reformiše vojska brzo se nametnula
sultanu, ali je pred protivlješem janičara morao da se ograniči
na reformisanje minobacačkog korpusa (kumbaraiija) koriste-
ći tom prilikom usluge grofa De Bonvala (1675—1747). Ovaj
je, nakon službe u vojsci Luja XIV a zatim princa Evgenija
Savojskog, došao u Istanbul, primio islam (kasnije će biti
poznat pod imenom Kumbaraci Ahmed-paša) i posredstvom
ve- likog vezira Topal Osman-paše (1731—1732) bio
predstavljen sultanu koji ga je zadužio da izvrši reformu
korpusa kumbara- džija. Ova činjenica je bila značajna zato što
je po prvi put po- zvan strani stručnjak, a pored toga svedoči i
o sultanovoj želji da izvrši stručno zasnovane reforme: to što je
Bonval prome- nio veru samo je olakšalo stvari, opovrgavajući,
maše ili vi- še, kritike konzervativnih i tradicionalističkih
krugova. Bonval je želeo da unese promene u čitavu
osmansku vojsku, ali ga je protivlješe janičara primoralo do se
zadrži na minobaca- čima i usavršavašu tehnike tobdžija. Kao
korak dalje, osnovao je 1734. godine školu za inžešere
(hendeshane) namenjenu obrazovašu modernih artiljerijskih
stručšaka. Nakon kratkog izgnanstva u Kastamonuu, Bonval je
bio ponovo pozvan. Ostao je na funkciji do smrti 1747. godine.
Iako je bezuspešno poku- šavao da igra ulogu u osmanskim
diplomatskim odnosima, ipak je doprineo ojačavašu veza sa
Francuskom. Škola za inžeše- re je bila ubrzo zatvorena pod
pritiskom uleme (1750), ali je zahvaljujući prisustvu Bonvala
kao i nekoliko stranih tehniča- ra koje je on pozvao, prihvaćen
evropski model.
U vojnom domenu, Mahmud I i šegovi veliki veziri
trudili su se takođe da s jedne strane izbegnu obnavljaše po-
bune kao što je ona koju je predvodio Patrona Halil, tako što
su redovno isplaćivali janičare, koji su se, za uzvrat, trudili da
disciplinovano izvršavaju svoje zadatke, s druge strane da
štite granice Carstva, tako što su gradili tvrđave i postavljali

77
garnizone pod komandom vođa koje su uživale pun autoritet
na lokalnoj teritoriji.
Mirovna politika Mahmuda I pojačana je striktnijom
kontrolom funkcionisanja administracije, barem tamo gde je
ona mogla da bez smetnji vrši svoje aktivnosti što je bio slu-
čaj sa provincijama u Rumeliji (Evropa) i Anadoliji. Uprkos
činjenici da su lokalni uglednici (ajani) nastojali da dobiju više
značaja na lokalnom planu, njihov se interes poklapao sa
interesom države, tako da su se ekonomska i finansijska si-
tuacija poboljšale i Riznica se punila. U Istanbulu je Mah- mud I
sagradio nekoliko verskih zdanja (džamija Nur-u Osma- nije,
koja je završena za vreme vladavine njegovog naslednika,
Velika džamija u Uskudaru), palate, biblioteke kao i praktič- no
korisna zdanja, pogotovo rezervoare kao što je onaj u Topu-
zlu pored Kagithane i centar za distribuciju vode na Bejo- glu-
Taksimu, koji je omogućio snabdevanje vodom brojnih česmi u
kvartovima severno od Zlatnog roga: bilo sultan sam, bilo
druge ličnosti tog doba, sagradili su preko šezdeset fontana. U
velikim provincijskim gradovima, pogotovo u Anadoliji sledili
su vladarev primer.

Pokušaj obnove: Kodža Ragib-paša

Posle smrti Mahmuda I, sultan je postao njegov brat
Osman III. Bila je to beznačajna ličnost, bez karaktera i
energije, nepoverljiva i slabo zainteresovana za tehničke ili
intelektualne inovacije. Tokom njegove vladavine (manje od tri
godine) smenilo se šest vezira kojima suviše kratak bo- ravak
na čelu državnih poslova nije dozvolio da preduzmu bi- lo
kakvu značajnu akciju. Najvažniji događaji iz ovog perioda bili
su veliki požar u Istanbulu septembra 1755, i još je- dan jula
1756. godine, kao i otvaranje džamije Nur-u Osmanije za
molitve (5. decembra 1755. godine). Pošto sultan nimalo nije
zadobio simpatije stanovništva prestonice ukazima koji- ma je
zabranio prodaju vina, pristup žena javnim šetališti- ma i pošto
je uveo obavezu da nemuslimansko stanovništvo nosi odeću
po kojoj će se prepoznavati šihova vera — mada je primena
ovih mera bila veoma ograničena — njegov odlazak ni- je
izazvao veliko žaljenje.

78
 Nasuprot tome, dolazak na vlast Mustafe III, starijeg
sina Ahmeda III (30. oktobra 1757. godine) prihvaćen je sa
odu- ševljenjem. Među prvim delima šegove vladavine bila je
odluka da zadrži na položaju poslednjeg velikog vezira Osmana
III, Ksdža Mehmed Ragib-pašu, jednog od najistaknutijih
državnika tog doba, koji je ostao na položaju preko šest
godina. Pošto je delio sultanova shvataša prema kojima je mir
sa velikim silama bio neophodan za razvoj države, Ragib-paša je i
pored pritisa- ka nekih Osmanlija i izvesnih ambasadora,
neprestano izbega- vao da uvede Carstvo u sukobe koji bi za
njega mogli biti samo pogubni. Posvetio je pažnju poboljšašu
raznih državnih slu- žbi. Pravosuđe je ojačano zahvaljujući
većim ovlašćenjima da- tim kadijama i proglašenju propisa koji
su imali svrhu da bolje zaštite stanovništvo od zloupotrebe
velikaša i provincij- skih administrativnih činovnika. Pored toga
primorao je uži- vaoce zemljišnih dobara — timarnike,
zakupnike poreza (muka- Šadži) da poštuju svoje obaveze
plaćanja taksi i zabrani da tlače stanovništvo. Čak su protiv
prekršitelja bile poslane i trupe što je svedočilo o rešenosti
velikog vezira da zakoni i propisi države budu primenjeni i
poštovani.
Pobornik mira, Ragib-paša je održavao dobre veze sa
stranim silama, uključujući Rusiju i Austriju. Potpisiva- ni su i
obnavljani trgovinski ugovori sa Napuljskom kraljevi- nom,
Danskom, Persijom (prvi sporazum o prijateljstvu sa ovom
zemljom potpisan je aprila 1761. godine). Ovo je bio pe- riod u
kome su Francuska i Engleska takođe imale odlične odnose sa
Osmanskim carstvom, a u Istanbulu su ih predsta- vljali
istaknuti ambasadori: Francusku je predstavljao Ver- žen (od
1755. do 1768. godine) a Cejms Porter je predsta- vljao
Englesku (1746—1761); prvi je posebno skrenuo pažšu
sultanu na ličnost barona De Tota, ugarskog oficira koji je
prešao u službu Francuske, a zatim sa šim došao u Tursku:
baron De Tot je, nešto kasnije (posebno posle 1774. godine),
izvršio duboke reforme u osmanskoj vojsci.
Da li je želja za mirom ili nedostatak sredstava na-
vodila osmanske vlasti da ne intervenišu u provincijama, po-
sebno u arapskim, protiv izbijaša pokreta za autonomiju? Ili su
konstatovali zalaganje namesnika provincija da ne do- đe do

79
otcepljenja od osmanske države, da bi tako sačuvali za- štitu
koju bi im ona pružala od eventualnih pokušaja napada spolja;
ili su ti namesnici smatrali da nisu dovoljno jaki da proglase
potpunu nezavisnost i da u odnosu na politički i ekonomski
napredak Evropljana muslimanski svet treba da ostane
jedinstven pod autoritetom jednog vođe, koga su još uvek
smatrali moćnim vladarem?
Naime, osmansko sizerenstvo nije bilo dovođeno u pi-
tanje i osmanske vlasti su možda sa izvesnim zadovoljstvom
prihvatile prelazak dela njihovih vojnih, ako ne i političkih
odgovornosti, u ruke lokalnih vlasti koje su bile mnogo više
zainteresovane za napredak svoje zemlje nego beskrupulozni
na- mesnici postavljani na relativno kratak period i koji nisu
ostvarivali dublji kontakt ni sa stanovništvom niti su razu- meli
staše u provinciji. Može se reći da je to bila neka vrsta
prenošeša prava, izazvana neočekivanim događajima, ali pri-
hvaćena i priznata od vlade u Istanbulu u meri u kojoj joj je ta
situacija odgovarala, pod uslovom da unitarni duh osmanske
dr- žave ne bude doveden u pitaše. Interesantno je da su to
staše stvari implicitno priznale velike sile, koje su imale
ambasade samo u prestonici Carstva, a u glavnim gradovima
provincija konzulate, što ih nije sprečavalo da u slučaju
potrebe direktno pregovaraju sa provincijskim vlastima,
posebno u zemljama Ma- greba i u Egiptu, obilazeći Istanbul;
za takve ugovore trebalo je, obično, da traže odobreše
centralnih vlasti: nije sigurno da je to uvek bio slučaj. Ipak,
osmanska država i dalje je pred- stavlja realnost i bila je
sposobna da se odupre prvim ozbilj- nim napadima snaga
zainteresovanih za šeno slablješe.
Reformski pokušaji nekih velikih vezira privremeno su
imali uspeha, ali bi zatim obično usledili koraci unazad,
donošešem mera koje su poništavale šihove pokušaje. Iako su
konzervativni krugovi ponekad savijali glavu i propuštali talas
obnove, ponekad su i reagovali vraćajući i namećući svo- je
koncepcije. Finansijske i ekonomske potrebe Carstva favo-
rizovale su vlasnike kapitala koji su ga koristili za kupovinu
zemlje, timari manje veličine gubili su se u korist vlasnika
velikih timara koji su posedovali nasledna imaša, omogućuju-
ći na taj način stvaraše društvene kategorije velikih zemljo-

80
posednika koji nisu uvek bili seoskog porekla. Kapital je ta-
kođe bio reinvestiran u trgovinu, pogotovo u tranzitnu i
međunarodnu trgovinu. S druge strane, nije se smašivao pore-
ski pritisak na seljake i vanredni porezi pretvorili su se u
redovne poreze, što je izazivalo pobune koje su izbijale na
različitim lokacijama Carstva. U početku ekonomske prirode,
ovi problemi sve više su poprimali politički i socijalni ka-
rakter, a velike sile su u njima igrale sve važniju ulogu.
Međutim, osmanska administracija, ma kako bila ko-
rumpirana ostala je organizovana i relativno efikasna. Ad-
ministrativnom osoblju nedostajala je sigurnost u svoju sudbi-
nu i samim tim duh inicijative, nova koncepcija njihovog
zadatka i uloge: to je podrazumevalo obrazovanje i način pri-
hvataša ideja i novih metoda koji još nisu postojali u Osman-
skom carstvu usled nedostatka intelektualnog otvaranja
prema zapadnom svetu.

Sgprani prodor
U istoriji Osmanskog carstva, XVIII vek predstavlja
pravi početak ofanzive evropskih velikih sila, kako na voj- nom
i diplomatskom, tako i na ekonomskom planu, da ne spomi-
šemo uticaj koji je počinjao da se ostvaruje u oblasti tehnike i
kulture. Tokom prethodnih vekova, Mlečani, Francuzi, Englezi i
Holanđani pokušavali su da postave trgovačke ispostave u
Istanbulu i u drugim mestima Levanta; njihova inicijativa
ograničila se na ovaj aspekt jer nisu bili dovolj- no moćni, ni
dovoljno opasni da pokušaju drutačiju vrstu pro- dora. Ako su
sukobi i izbijali, oni su bili sporedni i ne- znatni; čak i kada bi
Mlečani i Austrijanci postigli značajne uspehe kao krajem XVII
veka, ti uspesi bi bili poni- šteni nekoliko decenija kasnije.
Međutim, u XVIII veku je osmanski svet doživeo
različite pretnje: na vojnom planu Rusi i Austrijanci odneli su
ubedljive pobede koje su izazvale povlačenje granica Car-
stva, na ekonomskom planu na kome je uloga Mlečana bila
sve manja, Francuska i, u manjoj meri, Engleska i Holandija
poja- čale su svoj prodor. U kojoj je meri Osmansko carstvo
poziva- njem posrednika (francuskih, engleskih i holandskih)
omogu- ćilo tim posrednicima da kao nadoknadu za pruženu

81
pomoć postignu značajnije prednosti za svoje trgovce?
Konačno, oni su vršili pritisak na nov način, favorizovanjem
nekih ma- njina i pritiskom socijalnog karaktera koji će se
kasnije pre- tvoriti u političku podršku.

Ekonomski pritisak: proširenje kapitulacija

(sporazuma o trgovinskim olakšicama)
U XVIII veku povećava se zapadno prisustvo u među-
narodnoj trgovini Osmanskog carstva, prouzrokovano uzletom
merkantilnog kapitalizma koji su podržavale vlade i koji se
manifestuje stvaranjem ili proširivanjem preduzeća, kompa-
nija koje su uživale podršku ambasadora i konzula; što se
osmanska moć smanjivala, oni su imali sve veći autoritet, od-
nosno zahteve; kapitulacije su tada naveliko koristile zapad-
nim trgovcima koji su postali sastavni deo Carstva. One su
igrale izuzetno značajnu ulogu, jer su predstavljale polaznu i
završnu tačku osmanske spoljne trgovine, dok u sam
osmanski prostor Evropljani skoro da nisu mogli da prodru, jer
su unu- tar njega još carevali karavani čije su rukovođenje i
organi- zacija bili u rukama domaćeg stanovništva.
Kakvo bi mesto trebalo dati međunarodnoj trgovini u
okviru ekonomskih aktivnosti osmanskog sveta? Verovatno
ma- nje značajno mesto nego što smo dugo verovali čitajući
izve- štaje konzula i evropskih trgovaca. Najpre zato što
Osman- sko carstvo nije predstavljalo samo primorski rub na
kome su se pojavljivali predstavnici Zapada, zatim zato što su
u unu- trašnjosti Carstva nastavile da postoje brojne aktivnosti
proizvodše, izrade i razmene koje su obuhvatale ogromnu ve-
ćinu stanovništva, bez bilo kakvog evropskog intervenisanja;
konačno zato što je Crno more, koje je ostalo praktično zaš
branjeno za zapadne brodove do 1774. godine, predstavljalo
značajnu zonu snabdevanja, posebno za Istanbul. Treba
takođe primetiti da je dobar deo obalne trgovine koja se
odvijala u istočnom Sredozemlju i Egejskom moru obavljan
pomoću osman- skih brodova, više u XVIII nego u XVII veku.
Što se tiče Crvenog mora, ono sa stalnim razvojem puta preko
Rta dobre nade nije izgubilo na interesu koji su za njega imale
Osman- lije i Egipćani. U suprotnom, kako objasniti trgovinsku
ak- tivnost u Roseti, Kairu, Suecu, Moki? Iako su stranci tr-

82
govinu biberom i začinima, koja je išla preko Egipta,

83
 skrenuli ka jugu Afrike kafa je iz arapskih država išla
se- vernim putem i uloga Kaira i Sueca kao skladišta i stanica
za robu čije je odredište bio Indijski okean ili koja je oda- tle
dolazila, nije se nimalo smanjila, naprotiv.
Narodi koji su u prošlosti dobili prava na trgovinu i
otvaraše predstavništava sada nisu bili jedini prisutni. Tako su
Austrijanci 1725. godine dobili pravo da otvore konzulate u
Tunisu i Tripoliju a 1727. godine u Alžiru; trudili su se da
formiraju posebnu austrijsku flotu, da razvijaju i kontrolišu
pomorsku trgovinu čija je glavna tačka bio Trst. Jedna
austrijska kompanija za Levant osnovana je 1729. godine, sa
filijalama u Trstu, Solunu i Carigradu, ali joj je rat od 1736. do
1739. godine zadao fatalni udarac. Godine 1754, carica Marija
Terezija osnovala je drugu Kom- paniju za Levant i Trst je
doživeo novi razvoj koji je konkre- tizovan 1784. godine
uvođenjem olakšica Austrijancima za plovidbu u osmanskim
vodama. Livorno je nastavio da bude če- sta tranzitna luka i
međupristanište: to je bila stanica za jevrejske trgovce sa
Sredozemlja, ali i za jermenske trgovce koji su se sada pojavili
na centralnom i zapadnom Sredoze- mlju. Tako su
uspostavljene tesne veze između trgovaca iz Li- vorna, Soluna,
Carigrada, Smirne i Aleksandrije. One su se još više razvile
1747. godine; kada je sultan dozvolio slo- bodnu trgovinu u
Osmanskom carstvu podanicima velikog voj- vode Toskane. U
Livornu su takođe pristajali brodovi Hanze, koji su dobili
sporazume o trgovinskim olakšicama 1747. go- dine,
Skandinavske zemlje (Danska i Švedska) koje su najvi- še
trgovale sa magrepskim dinastijama, ponekad su prodirale sve
do istočnog Sredozemlja. Posle 1774. godine pojavljuje se i
ruska zastava na brodovima, u stvari reč je bila o brodovi- ma
čiji su vlasnici bili Grci. Pored toga, Crno more se ta- da više
otvara prema zapadnim zemljama (Francuzi su otvo- rili
trgovinske filijale u Kafi, u Vlaškoj i Moldaviji posle 1740, ali
nisu postigli značajniju aktivnost), a prime- ćuje se i pokušaj
pomorskog povezivanja između Južne Rusije, Krima i Marselja,
kao i pokušaj saradnje između Rusa i Mlečana; oba su bila
kratkotrajnog karaktera.
Tokom celog XVIII veka, Francuska je bila glavni
nosilac trgovine sa Levantom, ostavljajući daleko iza sebe

90
Englesku. Razlog je bio činjenica da su Francuzi, posebno posle
1763. godine izgubili skoro sve kolonije, dok su se En~ glezi
interesovali za Indiju i Ameriku. Međutim, šihov po- ložaj u Indiji
naveo ih je da se najviše pozabave Egiptom i Persijskim zalivom:
njihov pokušaj da dođu do Sueca je pro- pao, a uprkos tome što su
se Francuzi smestili u Basri re- zultati šihove trgovine su bili
osredši i kratkotrajni.

Velike sile i manjine

U zapadnom delu Sredozemlja i na čitavom Aevantu,
Evropljani su se suočili sa trgovcima koji su već odavno bili utvrdili
svoj položaj, posedovali neophodne filijale i sred- stva za delovanje
i nisu nameravali da se odreknu uloge snab- devača i neizbežnog
posrednika. Možemo konstatovati da su gospodari lokalne trgovine
bili Jevreji ili hrišćani (na primer Sirijci u Kairu i u Aleksandriji u
drugoj polovini
XVIII veka); trgovina karavanima, trgovinska razmena u Gor-
šem Egiptu i Sudanu bila je u rukama Arapa, između Bagdada i
Alepa u rukama Jermena a u Iranu, Iraku i u Persijskom zalivu u
rukama Persijanaca iz Bagdada. Na zapadu, Grci su radili ne samo
na razvoju plovidbe nego i na razvoju veza sa balkanskim
zemljama. Solun je postao jedna od šihovih najak- tivnijih baza;
ploveći, u zavisnosti od okolnosti, pod ru- skom, mletačkom,
francuskom, engleskom ili osmanskom zasta- vom, oni su obavljali
sve značajniju trgovinu u centralnom i istočnom Sredozemlju i na
taj način sticali bogatstvo, sred- stva za delovanje koja su ih
navela da se smatraju sve manje zavisnim od Turaka. Nije daleko
bio trenutak kada će zatra- žiti autonomIju a zatim nezavisnost. Od
svih osmanskih po- danika, oni su imali najviše kontakata sa
zapadnim svetom, što im je dalo izvesnu nadmoć, ne samo
ekonomsku nego i inte- lektualnu, iz čega su izvukli i praktične
zaključke o ulozi koju bi mogli da odigraju u Osmanskom carstvu.
Te ideje uti- cale su u XIX veku na pokrete za oslobođenje u Srbiji,
Grč- koj, a u drugačijem obliku, u Egiptu.
Stranci su sarađivali sa posrednicima koji su tako- đe
radili za sebe, pokušavajući da izbegnu obaveze prema
Osmanskom carstvu; Grci, Jermeni, Sirijci hrišćani, Jevre- )■
[ ti oni koje nazivamo „mašinama“ uživali su zaštitu stranih

86
I diplomatskih agenata u obliku berata ili ugovora o zaštiti.
! Očuvanje privilegija evropskih trgovaca, kao i očuvaše pred-
nosti i situacija od kojih su imali korist neki osmanski zva-
ničnici i posrednici navodila je i jedne i drute da traže po-
dršku, saradnju i zaštitu: česta posledica bilo je stvaranje
ambijenta pogodnog za malverzacije i ustupke osim u Akri i u
Saidi (Sidonu), gde je namesnik Džazar Ahmad-paša nametao
svoja shvatanja i trgovao direktno sa Francuzima.
Najveći deo turske ekonomije zasnivao se na poljopri-
vredi, proizvodnji žitarica, pirinča, ulja, pamuka, kože i vu- ne
ali je veći deo te proizvodnje služio za snabdevanje gradova a
šegova dostava vršena je karavanima ili pomorskim putem,
gde stranci uopšte nisu imali udela. Osmanska proizvodnja, u
nedostatku tehničkih inovacija stagnirala je kako u pogledu
kvaliteta tako i kvantiteta: ona je uspevala da zadovolji potre-
be stanovništva Carstva, ali nije uvek mogla da odgovori na
inostranu potražnju za sirovinama. Jedini proizvod u XVIII veKu
čija je trgovina doživela izvestan razvoj bila je arapska kafa
(koja je u drugoj polovini veka počela da trpi konkuren- ciju
kafe iz Amerike); turska vlada pokušavala je da poveća ili da
zadrži visoke iznose carina na kafu: francuska vlada je
reagovala i postigla smanjenje carina. Takođe je ukinuto po-
većanje carine na raznu robu koju su Francuzi uvozili u Ca-
rigrad i Smirnu: evropski pritisak nije bio uzaludan...
e

Ekonomija i politika
Dugo je odgovornost za stagnaciju (odnosno
„propada- nje“ kako su neki pisali) Osmanskog carstva bila
pripisiva- na nemaru vlasti, korupciji visokih državnih
činovnika, na- stojašu nekih velikodostojnika da sačuvaju
svoje nekadašše privilegije, krutosti propisa, beskrupuloznosti
trgovaca, neprilagođenosti Osmanlija na nove tehnike,
nepostojašu osmanske trgovačke mornarice
„internacionalnog“ karaktera. Naravno da je sve ovo bilo više
ili manje tačno, ali je bilo posmatrano zapadnim očima čiji je
pogled bio jednostran. Jer, s druge strane, treba primetiti da
su neke Osmanlije poku- šale da pokrenu reforme, da je
Evropa trgovaca i kompanija

87
— Prosvećena Evropa — tobožnjim dobrim namerama prikri- vala
ekonomsko osvajaše tržišta, prisvajaše sirovina i ko- načno,
političku dominaciju. Bar do 1774. godine, osmanska država još
uvek nije bila nepopravljivo oslabljena sila, iako je pretrpela
nekoliko poraza i sklapala ugovore koji nisu uvek bili povoljni. Ona
je dominirala Bliskim istokom, pružala izgled koherentne države i
pored unutrašnjih tenzija, kon- trolisala tradicionalne pomorske
saobraćajne puteve koji da- leko od toga da su bili napušteni: bila
je obavezni posrednik između Evrope i Azije, i upravo tu ulogu
posrednika su za~ padne sile želele da umaše ili da ukinu u svoju
korist.
Tako su problemi na kraju poprimili više politički nego
ekonomski vid. U XVIII veku nije bilo ekonomske krize unutar
Osmanskog carstva, postojala je sve izraženija dife- rencijacija
između zapadne izvozne ekonomije i osmanske eko- nomije, koja
je dovela do sve većeg pritiska prve na drugu, tim pre što u
gradovima još nije bila razvijena privreda koja bi stvarala
proizvode namenjene izvozu; jedina koja je postojala pripadala je
državi i proizvodila samo neisplativu robu, dok je lokalna
proizvodša, u rukama zanatlija, radila skoro isključivo za unutrašše
tržište.
Zdanje sazdano od propisa, građeno tokom prethodnih
vekova, dugo je povoljno delovalo pružajući državi i pojedincu
okvire političkog i ekonomskog života, precizne podatke i granice
mogućih prekršaja. Nažalost, izrodilo je i neku vrstu moralne
sigurnosti, neprikosnovenih navika, rečju okoštalost i želju da se
ništa ne meša iz straha da bi se to zdanje moglo srušiti i na taj
način dovesti u pitaše stečene položaje.
Rusko-turski rat iz 1768—1774. i Kučukkajnardžijski
mirovni sporazum bili su više nego opomena. Naime, novo stanje
duha u vrhu Carstva omogućiće pokretanje dubokih re- formi koje
će imati za cilj da Osmanskoj državi pruže mo- dernizovan izgled:
to će biti posao XIX veka.
*
* *
Propadanje Carstva, konstatovano u XVII i tokom naj-
većeg dela XVIII veka, manifestovalo se najpre na vrhu države i
unutar zupčanika centralne vlasti: svest o ovoj degradaciji pojavila
se tek posle pretrpljenih poraza u sukobu sa Rusijom, zahvaljujući

88
sultanima Abdulhamidu I i Selimu III, kao i ra- znim rukovodećim
ličnostima koje su konstatovale da ova degra- dacija nije zahvatila
samo Istanbul. Tokom ova dva veka ana- dolske, balkanske i
arapske provincije potresali su politički i socijalni nemiri, koji su
ponekad mogli da dovedu u pitanje integritet Carstva. Zato ovaj
problem ne treba posmatrati sa- mo u okviru prestonice, odnosno
turskih provincija: nemiri koji su se javljali u neturskim
provincijama predstavljali su uvod u mnogo intenzivnije političke
pokrete XIX veka.
 BALKANSKE PROVINCIJE
9 (1606-1774)

Žil Vejnsšejn

Između sredine XIV i XVI veka, Osmanlije su na-

metnule svoju vlast skoro celokupnom balkanskom
poluostrvu. Krajem XVI veka, šihovi evropski posedi uveliko
prelaze granice tog poluostrva, čije su severne krajše tačke:
tok Du- nava, Save i Kupe (uglavnom se one uzimaju).
Izvan te linije, na severu Dunava, Osmanlije su još u
prethodnom veku od rumunskih zemalja Moldavije i Vlaške
stvorili svoje vazale. U okviru Sulejmanovih vojnih pohoda,
nakon osvajaša Beograda, Carstvu su pripojene oblasti izme-
đu Save i Drave i Temišvarski Banat, dok su samo zapadni
deo Hrvatske i Slovenija ostali Habzburgovcima. Konačno,
Sulejman je pomerio osmansko napredovaše još na sever pri-
pajajući, 1541. godine, centar Ugarske i stavljajući Transilva-
niju u poziciju novog vazala. Na severoistoku te celine,
Osmanlije su od kraja XV veka bile prisutne na ušću velikih
reka na severnoj obali Crnog mora, na jugu Krimskog poluo-
strva i na severu Azovskog mora. U pitašu je, dakle, bio veli-
ki deo istočne pa čak i centralne Evrope, koja se u trenutku
vrhunca moći Carstva nalazila pod šegovom vlašću.
Osmanlije su tako potčinili veoma raznolike narode:
kada su oni postepeno, tokom XIX i XX veka, počeli da se bo-
re za nezavisnost, Balkan je postao sinonim za političko ce-
paše i nacionalna sukobljavaša. Pomenimo samo glavne et-
ničke grupe: Južni Sloveni (Srbi, Hrvati, Bugari), Grci, Albanci,
Rumuni i Arumuni (koji se još nazivaju i Cinca- rima ili
balkanskim Vlasima: narod blizak onom prvom po je- ziku,
prisutan u severnim planinama Grčke i Albanije), Ugri: sve su
to bile etničke grupe koje su se razlikovale po poreklu,

90
 Evropske pokrajine Osmanskog carstva
jeziku, kulturi, istoriji. Tokom srednjeg veka, svi ti narodi su
sačinjavali nezavisne države, pa čak i značajna carstva. Najslavnija
je bila Vizantija, helenistički nastavljač starog Rima, koja je bila
najprostranija i najduže je trajala, ali su i Bugari i Srbi imali svoja
balkanska carstva. Ipak, u trenut- ku nadiranja Osmanlija, sve te
zemlje su bile rasparčane i oslabljene, što je turskim osvajačima
olakšalo napredovanje. Osmanlije su tako u jednom carstvu
uspostavili pravi etnički i politički mozaik, integrišući istovremeno
jedno područje koje je vekovima bilo hrišćansko — koje je doduše
presecala linija podele na uticajne zone između rimokatoličke i
pravo- slavne crkve — u okvire islamskog domena, procesom za
koji su oni smatrali da je nepovratan.
 Istoričari različitih naroda o kojima je ovde reč uglavnom
su osuđivali — što i dan danas često čine — tu pot- činjenost, a
vekove koji su usledili smatrali dobom „osmanskog jarma“. Prema
načinu na koji su predstavljena ta vremena nisu bila samo doba
strane i bezbožničke dominacije, gubljenja ne- zavisnosti i
nacionalnog indentiteta, već i nezapamćeno doba nasilja,
potlačenosti, eksploatacije, mračnjaštva — u potpuno- sti
negativno međuvreme između sjaja nacionalnog srednjove- kovnog
života i jedne „renesanse“ u XIX veku — mrak gde su je- dino
bleštali pokreti otpora i ustanci potlačenih naroda.
Takva mišljenja koja su suviše globalna i uprošće- na, čije
je motive lako shvatiti, treba da budu iznijansirana u zavisnosti od
mesta i perioda. Treba pre svega podsetiti da je bilo nekoliko

92
krugova u okviru evropskih poseda sultana, u kojima je integracija
u Carstvo bila manje ili više odmakla, teret turskog prisustva manje
ili više osetan, a kontakti sa spoljnim svetom maše ili više
isprekidani. Te drugačije po- zicije značajno su uticale na sudbine
različitih oblasti.

Evropsko područje početkom XVII veka: Šri

kruga
Zemlje na severu Dunava, najudaljenije od centra Carstva,
koje je samim tim bilo i najteže kontrolisati, sači- šavale su
spoljašši krug te celine.
 U okvirima tog kruga, nalazile su se pre svega dve ru-
munske zemlje, Moldavija i Vlaška, koje nisu u pravom smislu reči
bile integrisane u okvire Carstva, već su predstavljale odvojene
zemlje hrišćanskih tributara (kagas-%tag), neku vr- stu vazalskih
država. Usled takvog statusa, one su zadržavale svoje vlastite
vladare, vojvode, bojare, koje su birali među svojim glavnim
porodicama. Pa ipak, izabrane je morala da potvrdi Porta koja ih je
postavljala na vlast dodeljujući im njihove simbole vlasti. Te zemlje
su takođe zadržavale svoje političke institucije i svoju specifičnu
društvenu organi- zaciju, kao i veze sa svojim susedima i
tradicionalnim part- nerima, Habzburškim carstvom, Poljskom,
Transilvanijom i Rusijom. Njihovo tlo je rigorozno bilo zatvoreno za
civilne, vojne i verske zvaničnike sultana. Kada je sultan u prošlosti

94
bio prisvojio neke oblasti moldavske i vlaške teritorije, kao što su to
bila pristaništa Kilija, Akerman, Turn Severin, Đurđa i Braila, ili
provinciju Budžak oko Bendera (Tigina) na Dnjestru, radilo se tu o
čistoj amputaciji, o redefiniciji granice između Carstva i vazalne
oblasti u koju, takva kakva je, osmanske vojske i garnizoni nisu
imali pristupa, bar dok je bio poštovan sporazum o potčišenosti.
Sporazum između dve strane zasnivao se na nekoliko
principa, ali nije bio detaljno utvrđen potpisivanjem pravih
formalnih ugovora; u praksi, ostavljao je prostora prilagođa-
vanjima u zavisnosti od datih okolnosti i odnosa snaga. Osnovna
obaveza vazala bila je isplata godišnjeg tributa — doduše
propraćena drugim „poklonima“ (peškeš) u novcu i naturi,
namenjenim sultanu i njegovim glavnim dostojanstveni- cima. Od
njih su se tražile i usluge i isporuke, određene u zavisnosti od
potreba. Osim toga, vojvode su morale bezuslov- no da slede
sultanovu spoljnopolitičku liniju, „da budu pri- jatelji njegovih
prijatelja i neprijatelji njegovih neprijatelja“ i da za njegovu vojsku
pošalju traženi kontingent vojnika.
To zlatno pravilo nije sprečilo neke smele vojvode da, na
svoj rizik, vode sopstvenu međunarodnu politiku, zasno- vanu na
ličnim interesima. Poslednji takav slučaj, zabeležen na samom
kraju XVI veka, bio je slučaj vlaškog vojvode Mihai- la Hrabrog
(M1ća1 Ukea2i1). On se otvoreno suprotstavio Osmanlijama,
pokrenuo protiv njih vojni pohod 1595. godine i pokušao da
uspostavi svoju vlast nad Moldavijom i Transil- vanijom. Tek zbog
reakcije Habzburgovaca, njegovih bivših sa- veznika i zaštitnika,

96
koji su bili zabrinuti zbog šegovih am- bicija, a ne zbog Osmanlija
koji su tada bili bez mogućnosti da mu naude, on je bio ubijen.
Verovatno je u okvirima jednog vazalstva tog tipa Su-
lejman bio zamislio da potčini celokupnu Ugarsku kraljevinu, kada
je priznao za kralja Jovana Zapolju, nakon poraza i smrti Lajoša II
Jagelonca na bojnom polju kod Mohača. Nakon toga, Zapoljina
smrt, činjenica da je njegov sin Jovan Žigmund bio maloletan,
neprekidne pretenzije Ferdinanda od Habzburga na Kraljevinu i
njegove inicijative u tom smeru ubedile su sulta- na da takvo
rešenje nije bilo održivo. Tada je neposredno in- tegrisao u svoje
Carstvo centralnu Ugarsku od koje je stvorio beterbegluk Budim,
rezervišući status vazala samo za istočni deo kraljevstva, u čijem
se središtu nalazila kneževina Tran- silvanija, dok su sever i zapad,
Ugarska kraljevina, ostali u ru- kama Habzburgovaca. Sulejman je
priznao Jovana Žigmunda za kralja „Transilvanskih zemalja“,
dovodeći taj novi entitet u situaciju analognu statusu Vlaške i
Moldavije.
Međutim, vazalski odnosi su ovde posebno bili laba- vi,
transilvanski tribut je bio uvek mnogo manji od tributa du- navskih
zemalja. Takođe nije bio otežan ni istim dodatnim obavezama.
Uostalom, ne prestajući da bude na udaru Ferdinan- dove vojske,
Jovan Žigmund je na kraju, sporazumom o miru sklo- pljenom u
Satmaru 1565. godine, što je potvrđeno sporazumom u Spiru,
1570. godine, priznao vlast Habzgurgovaca, tako da je kneževina
od tada živela pod dvostrukim vazalstvom. Nesi- gurnost koja je
odatle proistekla na njenu međunarodnu poziciju predstavljala je

98
faktor velike političke nestabilnosti.
U isto vreme, Transilvanija je unutar svoje države zadržala
prvobitnu organizaciju usled etničkog i verskog pluralizma. Ona je
bila karakteristična po postojanju tri „nacije“, čiji su plemstvo,
prava i privilegije bili zvanično priznati: Mađari, Sekelji, takođe
mađarofona zajednica, ali etnički različita, i Saksonci, kolonisti
nemačkog porekla iz različitih oblasti. Nasuprot tome, Rumuni,
uprkos svojoj brojnosti, nisu bili priznati kao „nacija“. Na isti način,
četiri religije delile su privilegovan status „priznatih“ re- lNgija:
katoličanstvo i kalvinizam na koje su se pozivali Ma- đari,
luteranstvo kojem su se priklonili Saksonci, Unitari- janska crkva,
koju je 1564. osnovao biskup Kluža, Franjo Da- vid, koji je vernike
regrutovao među Sekeljima. Druge vere, takođe prisutne na toj
teritoriji, koja je u XVI veku u tom po- gledu bila veoma raznovrsna,
tolerisane su ali ne i „prizna- te“: bio je to slučaj sa Jevrejima,
Jermenima, a naročito sa Ru- munima i pravoslavnim hrišćanima,
čiji je vladika stolovao u Đulafehervaru (Alba Julija).
Što se tiče centralne Ugarske, neposredno integri- sane u
Carstvo, kao što smo videli, kao i veliki deo Hrvat- ske i Temišvarski
Banat, ona je naizgled bila svedena na re- žim kakav je obično
postojao u osmanskim provincijama, podeljena na sandžake, uz
sistem timara i fiskalnih agenata, kadija i garnizona koje je
određivao sultan.
Jedna tradicionalna mađarska istoriografska struja, i danas
živa, iako koegzistira sa umerenijim težnjama, pod- vlači razarajuće
efekte osmanske okupacije Ugarske, smatraju- ći ih nerazdvojivim

100
od turskog osvajaša uopšte. Raseljavanje i pustošenje utarske nizije
između Dunava i Tise, što se od- vijalo tokom XVI veka,
transformacija te stare napredne po- ljoprivredne oblasti u zemlju
ekstenzivnog uzgoja stoke, samo je neizbežan i karakterističan
rezultat njene inkorporacije u carstvo sultana.
U stvarnosti, daleko od toga da bude primerna, situa- cija u
Ugarskoj ostaje poseban slučaj u samom carstvu: kao tam- pon
zona između Habzburgovaca i Osmanlija, ona je bila popri- šte
neprekidnih sukoba između 1526. i 1606. godine. Ta posebno
nepovoljna pozicija, bez sumnje nije dovoljna da objasni tako
naglašeno osiromašenje kakvo nije bilo zabeleženo nigde drugde
na turskim evropskim posedima: takođe, pretpostavlja se da je
uništenje ugarske zemlje tog doba rezultat preteranog agrarnog
iskorišćavanja iz prethodnog perioda; tako se smatra, po toj ideji,
da je početkom XVI veka bio dostignut jedan kriti- čan nivo erozije
zemljišta, što bi dovelo do promene u načinu njegovog
eksploatisanja, čak i bez turskog osvajanja.
S druge strane, ta provincija, na samim granicama
osmanske ekspanzije u Evropi, na tako velikoj udaljenosti od
prestonice, ukazivala je na više drugih posebnosti. Musli- mansko
stanovništvo, svedeno na tanak sloj administratora vojnika,
trgovaca i zanatlija, bilo je smešteno u nekoliko ve- likih gradova i
utvrđeša kao u Budimu, Pešti, Pečuju, Se- kešfehervaru i Segedinu,
gde je zamenilo Ugre i Nemce koji su bili pobegli na habzburšku
teritoriju. Treba takođe nagla- siti da većina tih muslimana nisu bili
Turci već islamizo- vano stanovništvo iz susedne Bosne. Naspram

102
toga, sela su ostala potpuno hrišćanska, a isto je bilo i sa desetak
gradova u središtu nizije, među kojima su Nađkereš, Kečkemet i
Ce- gled bili usmereni ka jednom posebnom razvoju. Stanovništvu
ruralnog porekla tih „ravničarskih gradova“ (tegbuagozok) u
prošlosti uspelo je da izdejstvuje oslobađanje od plaćanja ne- kih
poreza, od ugarskih feudalaca, a, kada su stigli Osmanli- je,
dozvolili su im značajnu autonomiju. nisu morali da prime kadiju niti
druge sultanove izaslanike; to stanovništvo je upravljalo samo,
njihovi jedini kontakti sa osmanskim vlasti- ma svodili su se na
posete ubirača poreza. S druge strane, kod njih je, kao i u drugim
gradovima duž granice sa Habzburgov- cima — ali na jedan
paradoksalniji način imajući u vidu njiho- vu relativnu udaljenost od
te granice na snazi bio, režim dvo- strukog sizerenstva koji je
predstavljao tu drugu osobenost ugarske situacije: po tom sistemu
jedna ista naseobina plaćala je porez obema stranama, kako
habzburškoj, tako i osmanskoj. U slučaju „ravničarskih gradova“,
velikaši od kojih su ti grado- vi prvobitno zavisili, iako smešteni u
Ugarskoj kraljevini, nastavljali su da vrše svoja fiskalna i
zakonodavna prava nad svojim podanicima na osmanskoj teritoriji.
Konačno treba zabeležiti da je odlazak Ugra, usled turskog
osvajanja, omogućio dolazak bosanskih muslimana u gradove, i
šire, favorizovao srpsku imigraciju u provincija- ma na jugu zemlje,
u Bačkoj, Baranji, Banatu, Slavoniji i dana- šnjoj Vojvodini. Takođe,
Rumuni su tada emigrirali istočno od Tise, u oblasti Temišvara i
Nađvarada (Oradea).
Druta celina, omeđena na severu Dunavom i Savom, na

104
istoku severnom Bugarskom i dolinom Vardara, sačinjavala je jedan
posebni krug evropskih poseda sultana. Ta oblast jače in- tegrisana
u Carstvo, a opet relativno udaljena od centra vla- sti, imala je
karakter pogranične zone naspram Venecije i Hab- zburgovaca, i
bila je otvorena ka spoljnom svetu: ka Centralnoj
Evropi i Sredozemlju. I ovde je muslimanskog stanovništva bilo u
nekim gradovima, naseljima na putevima osvajanja i na nekadašnjim
granicama. Muslimanskog stanovništva bilo je i U ruralnoj sredini,
zbog preobraćanja što je bio slučaj u Bosni i u Albaniji, a nikako
zbog turske kolonizacije.
Ta celina je obuhvatala Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru,
Srbiju, Albaniju i Grčku. Bila je na snazi uobičajena provincijska
organizacija Carstva, ali opet sa određenom do- zom izuzetaka i
kompromisa.
Trgovačka republika Dubrovnik (Raguza) uspela je sebi da
obezbedi posebnu poziciju: ta sićušna država na dal- matinskoj
obali, svoju važnost i svoj prosperitet imala je da zahvali živoj
međunarodnoj trgovačkoj aktivnosti, koja je u potpunosti crpela
korist od svoje pozicije izlaza Balkana na Jadransko more.
Dubrovački trgovci, koji su prvo bili potči- njeni Veneciji od 1205.
do 1358. godine, a zatim Ugarskoj, shvatili su da bi samo jedna
moćna država mogla da ih zašti- ti od ljubomore Serenisime i od
šenih pokušaja da ih potči- ni sebi. Već u drugoj polovini XIV veka,
stupili su u kontakt sa Turcima da bi definitivno postali njihovi
vazali 1458. godine. Od tada, republika je redovno plaćala namet
sultanu, koji je 1481. godine dostigao sumu od 12.500 dukata.

106
 Na ime te sume i potčinjenosti koju je ona podrazume-
vala, imajući u vidu i privredni stimulans koji je za Carstvo
predstavljalo to trgovačko mesto, vezano- za nju, Porta je Du-
brovčanima dodelila pravne povlastice koje će im do sredine XVII
veka doneti značajno bogatstvo. Oni su zadržali potpu- nu
autonomiju u okviru svojih vlastitih institucija i svoje društvene
organizacije, koje su doduše nastale pod venecijan- skim uticajem.
Ahdname koje su sultani dodeljivali, garantova- le su im slobodu
trgovine širom Carstvć i davale im privi- legije pri regulisašu
carinskih obaveza: na svoj izvoz plaćali su svega 2%. Nzihove
obaveze na uvoz takođe su iznosile 2%, s tim što su bile povećane
na 5% u slučaju prodaje u Istanbu- lu, Jedrenu i Bursi.
Dubrovčanima će kasnije biti dozvoljeno da ta prava otkupe
godiššim fiksnim plaćašem, koje će ih za- štiti od svake eventualne
zloupotrebe osmanskih poreznika.
GBihova trgovina imala je uporište u mreži koloni- ja
uspostavljenim u svim centrima osmanske Evrope (sa izu- zetkom
zapadne Bosne, Grčke i juga Bugarske). Te kolonije (r1agga) bile su
organizovane u samoupravne opštine na čelu sa trgovačkim
skupom i uživale su fiskalne privilegije.
Ne stvarajući državne entitete slične onima u Du_
brovniku, drugi elementi celine o kojoj je reč, uvršteni ovog puta u
osmanske provincijske okvire, uživali su, takođe, ši- roku
autonomiju.
Crna Gora, zaštićena planinama koje su stvarale nje- no
prirodno utvrđenje, naseljena neustrašivim gtlemenima srp- skog

108
porekla, odolevala je osmanskom osvajanju sve do 1499. go- dine.
Iste godine, grad Kotor, crnogorski izlaz na more, prešao je u ruke
Mlečana. Nakon prvih pokušaja, obeshrabre- ni lokalnim
pobunama, Osmanlije su odustali da u tom područ- ju uvedu sistem
zemljišne organizacije tipa timara i spahija, i tako je čitava Crna
Gora postala sultanov has, pripojena do kraja XVI veka Skadarskom
i Dukađinskom sandžaku. Verovatno da su izuzetno siromašni
resursi zemlje odvratili osvajača da pokrene značajniju inicijativu
kako bi obezbedio neposredniju kontrolu. Tako su se zadovoljili
labavim sizerenstvom na bazi teokratije, koja se sama nametnula
plemenskim ustrojstvom: po- čev od 1515. godine, pravoslavni
vladika Cetinja nosio je ti- tulu kneza-vladike Crne Gore, a birao ga
je narod i svešten- stvo među monasima iz lokalnog manastira,.
 U Albaniji, ranije osmansko prisustvo bilo je dove- deno u
pitanje ustankom Đurđa Kastriota (Skenderbega) između 1444. i
1466. godine, koji je dugo trajao. Nakon tog pe- rioda, zvanična
osmanska uprava i timari bili su uspostavlje- ni samo u niziji na
jugu zemlje, među Toskama. Nasuprot tome, na planinama na
severu, s druge srane Škumbe, druga velika etnička grupa, Gegi,
surovi gorštaci, zadržali su određenu autonomiju u okvirima svog
tradicionalnog plemenskog siste- ma. Osnovna jedinica bila je
pleme (fis), predvođeno najsta- rijim muškim članom. Jedno ili više
plemena sačinjavali su autonomnu teritorijalnu celinu, bajrak, na
čijem se čelu nala- zio bajraktar, nasledni vođa koji je upravljao i
sudio po ne- pisanim običajnim pravilima. Više bajraka sačinjavalo
je pleme kojim je upravljao jedan član najviđenije porodice.

110
Skupština koja je okupljala muške članove plemena, bavila se
značajnijim pitašima. Pleme Mirdita, na primer, nastanjeno
 na jugU Drimaj činilo je pet bajraka, dok je jedan buljukbaša, kojeg je imenovao
sancakbeg služio kao posrednik između osmanske uprave i plemena.
Činjenica je bila da su Osmanlije teško uspevale da sakupe porez od tog
nepokornog stanovništva, do kojeg se te- ško dopiralo. Umesto toga, dobile su pomoćne
trupe koje su dobijale veći značaj počev od kraja XVI veka.
Teritoriju Grčke sačinjavalo je tako skih i đe više planin- izolovanih zona čija
je geografska konfiguracija tere- na doprinela da ih učini praktično nezavisnim u odnosu
na osmansku vlast. To je bio slučaj sa poluostrvom Majna na jugu Peloponeza, sa oblašću
Suli u Epiru i oblašću Agrafa na Pindu. Pozicija mnogobrojnih ostrva u Egeju kao, na
primer, Rodosa ili Hiosa, bila je takođe povoljna za stvaranje jednog režima samouprave.
Takođe, manastiri na planini Atosu obrazovali su na svojem poluostrvu pripojenom
Halkidikiju teokratsku pravoslavnu republiku, koja je priznavala autori- tet sultana, a koja
je od njega dobila oslobađanje od plaćanja nekih poreza i druge značajne povlastice. Ta
oblast „Svete gore“, zabranjena za svako „žensko biće“, bila je takođe zabra- njena i za
oficire Porte.
Konačno, u samim karikama normalnog provincijskog zdanja, javljali su se drugi
posebni slučajevi: gradovi su uži- vali jedan privilegovani status, uglavnom u zavisnosti
od različitih uslova osvajanja. To je bio slučaj sa gradom Saraje- vom, nastanjenim skoro
isključivo muslimanima, u koji trupe nisu zalazile, a koji je imao i pravo na samoupravu, a
takođe i sa Janjinom u Epiru.
S druge strane, među Slovenima i balkanskim Vlasima, neke zajednice su
sačuvale nasledne vođe, od preosmanskih osva- jaša: na nivou oblasti, knez, na nivou
sela, primićur, čija je vlast bila potvrđena sultanovim beratom. Oni su služili kao
posrednici između lokalnog hrišćanskog stanovništva, iz kojeg su proistekle i osmanske
vlasti. Obezbeđivali su red i mir u okviru svojih nadležnosti i pomagali fiskalnim
funkcioneri- ma carstva u prikupljanju poreza. U Bosni i Hercegovini, stara feudalna
klasa, koja je prednjačila u islamizaciji te zemlje, ka- ko se smatra, zadržala je,
prihvatajući tu veru, bar jedan deo svojih dobara i svog tradicionalnog uticaja. S druge
strane, u

112
 svim tim oblastima — nasleđujući, još jednom, preosmanske in- stitucije —
hrišćansko stanovništvo je obrazovalo svoje pomoć- ne odrede amartoli i „čuvare
klanaca“ (derbeniije), koje je sultan ovlastio za obavljanje policijskih i vojnih poslova. Ti
odredi ima.\i su svoju vlastitu hijerarhiju i, zbog usluga pruže- nih sultanskom rsžimu,
kojim im je omogućeno i nošenje oružja uživali su i u jednom pogodnom fiskalnom
režimu.
Analogni slučajevi lokalne autonomije ili posebnih statusa zajednice bili su
prisutni i u delovima Evrope koji su bili najčvršće vezani za carstvo, delovima iz „prvog
kruga“ osmanskih poseda na tom kontinentu. Tu se mogu sresti, na primer, vojnuii, od
kojih se jedan deo brinuo o konjima tokom carskih pohoda, dok su njihova dobra uživala
fiskalne privi- legije. Međutim, upravo u tim oblastima koja su obuhvatala Bugarsku,
Trakiju, Tesaliju, Makedoniju i Dobrudžu, tipična provincijska uprava vršila je svoju
dužnost na izuzetno striktan način. Centralna vlast je tu sprovodila svoje nadle- žnosti
najrigoroznije.
Te oblasti su bile najbliže Istanbulu i Jedrenu — zimskoj rezidenciji Dvora — na
dohvat ruke intervenciji trupa Porte. Prve su bile osvojene; njihova istorija je već duže
vre- me bila vezana za istoriju carstva. Priklještene u njegovim okvirima, one su mnogo
više nego okolne provincije prekinule svoje veze sa ostatkom Evrope. Muslimanski
element je bio vi- še izražen, nije se ograničavao samo na nekoliko strateški važnih
gradova kao što su to bili Nikopolj, Ćustendil, Tri- kala, Skoplje, Silistra, već se širio i na
selo, gde su se stva- rala muslimanska sela. Ta muslimanska raja, mogla je da potiče i od
preobraćenih hrišćana kao što su Pomaci — islamizova- ni Bugari, na primer, ali su se u
nju takođe uvrštavali i Ta- tari, emigranti turskog roda, poreklom iz Anadolije, koji su se,
nakon turskog napredovanja u Dobrudži nastanili na jugu i istoku Bugarske, u nekim
dolinama Trakije i Makedonije. Turska kolonizacija Evrope bila je masovna samo do
sredine
XV veka. Tako se objašnjava da su Turci naselili samo pro- vincije koje su prve osvojene.
U kasnijem periodu, usled napre- dovanja Safavida, prekinuto je prodiraše turskog
naroda iz centralne Azije, te je Anadolija prestala da bude izvor značaj- ne emigracije ka
Evropi.
Klasičan režim: nacrš bilansa
Osmanlije nisu, dakle, uspeli da balkanske različito- sti stope u jednu celinu. Oni
nisu pokušali da u potpunosti preobraze lokalno stanovništvo i da ga radikalno otuđe od
nje- gove tradicije, već su mu, tu i tamo, omogućili da održava kon- takte sa spoljnim
svetom, da zadrži prethodne institucije i običaje u zonama sa širokom autonomijom.
Isto tako, usposta- vljeni režim, bar do kraja XVI veka, nije imao uništavajući i
ugnjetavački karakter koji mu je često bio pripisivan. Bez sum- kje, različite faze u
osvajanju završavale su se sa kobnim posle- dicama: bežeći ispred osvajača,
stanovništvo je napuštalo svo- je tradicionalne naseobine, upadi vojnih prethodnica
akindžija sejali su propast i nesreću na svom putu, gradovi osvojeni na si- lu — čak i oni
koji su mislili da su se osigurali dobrovoljnom predajom — bili su opljačkani, stanovništvo
pobijeno ili odve- deno u ropstvo. Ali periodi vatre i krvi, bili su kratkog daha, a novi
gospodari su se trudili da sa tim što pre završe. Nji-113 hov interes je bio da zadobiju
naklonost pobeđenog stanovni- štva, da uspostave red i prosperitet koliko god je to
moguće, kao i uslove za dobro funkcionisanje timarskog sistema i redovnu naplatu
poreza. Takvi ciljevi su ih naveli da ne menjaju stari fiskalni sistem, ili čak da ga
delimično ublaže, pre svega što se tiče kuluka. Osim toga, regulativa izdata za nove
provincije, određivala je obaveze podanika, zamenjujući državnim zakonom pohlepu i
proizvoljnost bivših lokalnih feudalnih odnosa. Tom regulativom, bilo je moguće osuditi i
suzbiti zloupotrebe funkcionera centralne vlasti.
U tim uslovima, osmanski režim bio je više naklo- njen „jadnom narodu“, nego i
oni koji su mu prethodili ili ga okruživali u Evropi tog doba. Uostalom, veran
koncepcijama klasičnih muslimanskih carstava, on nije pokazao sklonost ka asimilaciji, a
posebno, nikakav duh prozelitizma. Taj aspekat bio je od primarnog značaja za oblasti sa
prevashodno hri- šćanskim stanovništvom. Na duže staze trebalo je da se tako omogući
različitim etničkim grupama na Balkanu da prežive tokom vekova.
Pored jevrejskih gradskih kolonija — koje su se zna- čajno povećale dolaskom
izbeglica iberijskog porekla krajem
XV i početkom XVI veka, i nekoliko jermenskih naseobina poluostrvo Je bilo naseljeno
katolicima u Bosni i Hercegovi- ni i na severu Albanije, dok su ostali hrišćani većinom bili
pravoslavci. U okviru istočne crkve, političko jačanje slo- venskih carstava u srednjem
veku, povlačilo je za sobom, na Balkanu, cvetanje „nacionalnih“ crkava, na uštrb primata
grčke patrijaršije iz Carigrada. } Bihov jezik na liturgijama bio je staroslovenski, nasuprot
kspagelšze „čistog jezika“ grč- kog sveštenstva. Ta dva crkvena jezika, arhaičan i učeni,
ni- su uvek bili razumljivi za pučko stanovništvo, čiji se govor- ni jezik, u oba slučaja,
dosta razlikovao. Nakon osvajaša Osmanlije su ukinule 1393. Bugarsku patrijaršiju, koja
je uspostavljena u vreme vrhunca moći prvog Bugarskog carstva u doba cara Simeuna
(893—927), zatim 1459. godine srpsku Pećku patrijaršiju, stvorenu na podsticaj
najslavnijeg srp- skog cara Stefana Dušana (1308—1355). Takav razvoj događa- ja
omogućio je grčkoj patrijaršiji da nakon nekoliko vekova ponovo u potpunosti uspostavi
svoj suverenitet.
Tim povodom, stav Mehmeda II, odmah po padu Cari- grada, bio je odlučujući.
Osvajač je požurio da prizna patri- jaršijsku instituciju i da joj dodeli u državi mesto koje
će joj omogućiti da vrši sav svoj uticaj. Time je hteo da kod svojih pravoslavnih podanika
uguši svaku želju za dogovorom sa še- govim zapadnohrišćanskim protivnicima, i da tako
otkloni prepreku osmanskoj dominaciji u Evropi, koja će. se, videćemo to, proširiti. U tu
svrhu, podstakao je uzdizaše jednog emi- nentnog grčkog sveštenika, koji se prethodnih
godina pokazao kao nesalomivi protivnik ujedinjenja sa latinskom crkvom, Ge- orgija
Skolarija, koji je postao patrijarh pod imenom Genadije. Sultan je ovom posledšem
obezbedio „sve privilegije koje su imali šegovi prethodnici“, sklapajući sa šim sporazum
gde su određeni principi i odnosi između 11atrijaršije i Porte.
Duhovna prevlast nad svim pravoslavcima Carstva bila je priznata Carigradskoj
patrijaršiji. Patrijarh je na- stavljao da prikuplja obavezne priloge sveštenstva i dobro-
voljne priloge laika, na koje je imao pravo u vreme Vizantije. Celokupno pravoslavno
visoko sveštenstvo i šegovo okruže- nje bili su oslobođeni iizje, poreza koje je plaćalo
nemusli- mansko stanovništvo. Izgleda čak da su vladike i manastiri mogli da poseduju
timare. U isto114vreme, crkva je postala jedna 0d bitnih karika osmanske države, dok se
sultan, već od kraja
XVI veka, u crkvenim spisima pominje sa titulom vasilevsa. Izabran od sveštenog i
svetovnog sinoda, patrijarhu je potvr- đeno zvaše sultanovim beratom, a isto se
događalo i sa mitro- politima. Osim toga, patrijaršija je namirivala svoje posebne
obaveze prema Riznici: u početku se radilo, počev od 1465. do 1466. godine, o
„poklonima“ (peškeš) povodom dolaska na du- žnost patrijarha ili početka nove
vladavine, a zatim, počev od 1474. godine, pokloni su prerasli u godišnju isplatu tributa
(harač). Krajem XV i tokom XVI veka, suma za te namene je ne- prekidno rasla. Kao
posledica toga, bilo je to što je Patri- jaršija morala da nametne nove poreze sveštenstvu
i vernici- ma, navikavajući se u isto vreme da, počev od kraja XVI veka, doziva u pomoć
kadije i druge lokalne državne funkcionere da obezbede prikupljanje tog poreza.
Finansijske potrebe su za sobom takođe povukle razvoj patrijaršijske birokratije i do-
prinele da se u Carigradu učvrsti vlast nad crkvenim apara- tom i celokupnim
pravoslavnim svetom.
Pa ipak, delanje verskih vlasti bilo je još uvek usredsređeno na duhovnost.
Država im je priznala izvesnu pravnu moć, ali ona se ograničavala na poslove vezane za
sve- štenstvo, a što se laika tiče, za pitanja privatnog prava i ličnog statusa (venčanja,
tutorstva, nasleđe) i za neposredno versko vaspitanje. Presude su bile donošene na bazi
rimskog prava, a glavni izvor je bio Heksabiblos Konstantina Harme- nopulosa, važna
kompilacija iz XIV veka. Dakle, krajem XVI veka, još uvek nije bilo reči o pravoj upravi
pravoslavnih za- jednica od verskih kadrova, a tvrdnja o funkcionisanju siste- ma mileta u
to vreme samo je čest anahronizam. Taj sistem će, kao što ćemo videti, delovati tek u
narednom periodu.
S druge strane, monopol grčke crkve nad celinom balkanskog pravoslavlja bio je
u XVI veku ograničen, usled relativne autonomije Ohridske arhiepiskopije, koja je pred-
stavljala ostatak bivše bugarske autokefalne crkve. Povrh svega, na inicijativu velikog
vezira Mehmeda Sokolovića — Srbina iz Bosne koji je bio regrutovan devširmom,
obnovlje- na je srpska Pećka patrijaršija 1557. godine, u korist brata ili nekog bližeg
rođaka ovog poslednjeg.
Na Balkanu, kao i u ostatku Carstva, razne jevrejske i hrišćanske zajednice
uživale su status zimija, koji je islamskim zakonom bio namenjen „narodima Knjige“
dopalim pod muslimansku vlast. U to ime, oni su mogli da zadrže svo- ja obredna mesta i
predmete i da upražnjavaju svoju veru. Taj stav osmanskih vlasti bio je u suprotnosti sa
netolerancijom katoličkih vlasti, gde god su one imale prevlast nad jevrej- skim ili
pravoslavnim stanovništvom. Osmanlije su, po tome u principu isključivale progone i
nasilno preobraćenje daju- ći prvenstvo trajnijoj vrednosti čuvenog pravoslavnog slogana
po kojem su oni više voleli polumesec nego mitru. Ako su uprkos svemu, neki sultani
padali u iskušenje da nametnu ma- sovna preobraćenja, suprotno odredbama šerijata,
oni su od toga bili odvraćani. Pod takvim uslovima, sprovođenje dev- širme u Anadoliji i
na Balkanu predstavljalo je jedino zna- čajno nepoštovanje tolerancije koju je propisivao
islamski zakon, pošto su „pokupljeni“ mladi hrišćani bili obavezno obrezani i
islamizovani. Pa ipak, ta mera, koja je doduše po- jedincima koji su njome bili
obuhvaćeni, obezbeđivala značaj- ne mogućnosti za napredovanje u društvu, direktno se
ticala samo jednog malog dela hrišćanskog stanovništva. 115 Što se ostalih tiče,
preobraćenja su bila malobrojna, a oni koji su na to pristajali, uprkos pritiscima i
protivljenju njihovih sve- štenika i istovernika, bili su pre svega pokrenuti mogućno- šću
uspona na društvenoj lestvici i fiskalnim pogodnosti- ma. Procenjuje se, ako se pozovemo
na poreske registre iz XVI veka, da preobraćenja nisu prelazila broj od sto do trista
slučajeva godišnje za celokupni Balkan.
Tačno je da su, usled još uvek spornih razloga, ali razloga koji, u svakom slučaju,
ne beleže nasilje, neke oblasti poput Albanije i Bosne i Hercegovine bile posebno
pogođene. Međutim, čak i u ovim slučajevima, akcija preobraćenja nije bila tako
masovna kao što se to tvrdilo: preobraćenje je, na- protiv, bilo sporo i postepeno, i
pogađalo je prvo gradove i okolna sela, pre nego što se naknadno proširilo na masu ru-
ralnog stanovništva. U Bosni, 1489. godine, muslimanskih porodica je bilo samo oko
4.500 prema 25.000 hrišćanskih porodica; međugim, u vreme Sulejmana, svi bosanski
feudalci prešli su u islam.
Sve u svemu, ograničenja islamizacije, kao s druge strane i ograničeša turske
imigracije u Evropu, imala su za posledicu da je u XVI veku u beglerbegluku Rumelije bilo
oko 18% muslimana. Međutim, iako su nemuslimanske zajednice Balkana zahvaljujući
očuvašu svoje vere i održanju svojih ver- skih institucija, delom zadržale svoj identitet,
izbegavajući stapanje u jednu jednoobraznu celinu, šihove zimije su u Car- stvu
zauzimale nižerazrednu poziciju podanika drugog reda. Ne samo što su posebni porezi —
prvenstveno iizja i ispenia bili pridodati, u šihovom slučaju, ukupnim nametima koje je
plaćala raja, već su bili predmet mnogih diskriminatornih me- ra kojima se izražavala
inferiornost šihove pozicije. Osman- lije su, u tom pogledu, bili verni tradiciji islamskih
država.
U principu, nemuslimani nisu smeli da jašu koša, niti da nose oružje (izuzetak su
činili hrišćanski paravoj- ni odredi, prethodno pomenuti). Bili su u obavezi da nose
drugačiju odeću, određeni delovi nošše i određene boje bile su rezervisane za
muslimane, dok su šima bile zabrašene. Uopšteno rečeno, morali su da se liše svake
oznake luksuza i razmetljivosti. Oni se, međutim, nisu libili, čim im je la- godnost šihove
društvene pozicije to dopuštala, da ne po- štuju ta pravila, ali je isto tako bilo dovoljno da
se musli- mani pozovu na šerijat, pa da nemuslimani budu strogo ukoreni od osmanskih
vlasti. U istom duhu, islamski zakon je zabrašivao da šihove civilne i verske građevine
prevaziđu u visini građevine poklonika „prave vere“. Bila im je potrebna zvanična
dozvola da poprave svoja kulturna zdaša, a nisu sme- li da grade nova. Sve u svemu, sve
šihove proslave i cere- monije trebalo je da budu obavijene diskrecijom, bez zvona,
svečanih procesija, i svake spektakularne manifestacije. Na- ravno, te zabrane su
dobijale na snazi tamo gde je postojao su- život zimija i muslimanskog stanovništva,
sklonog da se uvredi zbog nepoštovaša šihovog zakona, što nije, bio slučaj svuda na
Balkanu. Prema sledbenicima svakako legitimnih ali inferiornih vera, pristalice prave
religije, koja je povrh svega bila i religija gospodara, pokazivali su osećaše super- iornosti
i prezira. U takvim uslovima, pravila koja su im bi- la nametnuta na Balkanu, sadržala su
dosta restrikcija i za- kinuća tako da su hrišćani osećali strogoću nevernika.
U celini, osmanski suverenitet, čak. i tamo gde se vlast najneposrednije vršila,
nije sigurno bio „apsolutno zlo“ za balkanske narode, zahvaljujući garancijama koje im je
davao šerijat;
116međutim, diskriminacija koju je taj isti zakon nametao onemogućavala Je
da osmanska dominacija bude smatrana „apso- lutnim dobrom“, za koji su se oni vezivali
kada su među hri- šćanima počele da se naziru nade za oslobođanjem. Pored toga, ta
relativno prihvatljiva pozicija išla je uporedo sa usposta- vljanjem reda i uravnoteženosti
koji su prevladali u trenutku kada je Carstvo bilo na vrhuncu svoje moći. Usled
neosporive ranjivosti pozicije zimija, potreba za sigurnošću implicira- la je potpunu
potčinjenost sultanu, što je i bila glavna klauzu- la u sporazumu o zimijama, kao
integralnom delu centralne vlasti, neophodnim utočištem od samszolje i pljačke lokalnih
moćnika: Ukoliko bi se pobunili ili bi državna vlast osla- bila, bili bi obespravljene žrtve i
postali bi idealan plen.

1606-1774: tranzicija
Prvi znaci pometnje u unutrašnjoj ravnoteži države javili su se već od druge
polovine XVI veka. Carstvo je za- hvatila finansijska kriza, klasične institucije propadaju,
tradicionalni društveni poredak bio je srušen, oslabila je kontrola centralne vlasti, vojska
gubi efikasnost, a njena ne- prilagođenost u odnosu na protivnike bila je kobna. Era ne-
pobedivosti ustupila je mesto poluuspesima i vojnim preokre- tima. Sporazum potpisan
kod Žitva-Toroka 1606. godine, koji je označio kraj „Dugom ratu“ sa Habzburgovcima,
bio je pokazatelj tog sloma: iako, bez sumnje, za Osmanlije on nije označavao
teritorijalno povlačenje. Nzihove pozicije u Ugar- skoj nisu dovedene u pitanje, kao ni
njihov suverenitet u Transilvaniji. Međutim, oni su, kao i njihov neprijatelj, bi- li željni da
stave tačku na jedan iscrpljujući rat, te da tako mogu da imaju odrešene ruke u Persiji.
Pregovore za taj mir, koji im je bio potreban, vodili su na ravnoj nozi sa protivni- kom,
pregovarajući na samom bojnom polju u Ugarskoj. Sultan je priznao Rudolfu
Habzburškom njegovu carsku titulu i naziv cezara. Naročito je važno što je, ako je
verovati jednoj inter- pretaciji iz tog vremena, odustao od zahteva da traži tribut od
germanskog monarha. U stvarnosti, izgleda da nije bio sa~ zreo za jedan takav zahtev,
čime je simbolično napustio svoje težkje za sveopštom nadmoći. Postoje zapravo dve
autentične verzije tog sporazuma. Nasuprot habzburškoj verziji na ma- đarskom,
osmanska verzija ne implicira to odustajanje. Razmi- moilaženje ta dva teksta bilo je
predmet mnogih budućih nesu- glasica, iako je u samom trenutku njihovog donošenja
omogućen prekid neprijateljstava.
Nakon reda i relativnog mira koji su obeležili kla- sični period, balkanske
provincije su bile uvučene u period nemira, što zbog unutrašnjih kriza u Carstvu, što zbog
evropskih ratova povezanih doduše sa tim provincijama. One su istovremeno bile i
poprište i ulog u tim ratovima. Period između sporazuma iz Žitva-Toroka i
Kučukkajnardžijskog mi- rovnog sporazuma iz 1774. godine, što je bio početak pojačanog
ruskog mešanja u osmanske poslove i Istočno pitanje, bio je period tranzicije za
balkanske provincije, koji je predstavljao most između klasičnog perioda i doba
nacionalizama, međuna- rodnog pritiska, cepanja države, unutrašnjih reformi.
Stare institucije ostale su na snazi i nastavile su da obrazuju legalne okvire
Carstva. Međutim, pod uticajem krize sistema, one su promenile svoju suštinu i stvarni
sadržaj. Iza naizgled nepromenjene fasade, uspostavljali su se oblici nove društvene i
117
političke organizacije, koji, u suštini, transformišu pravu prirodu Carstva. Tako se
uspostavio ve- liki jaz između zakona i činjeničnog stanja: nova bogatstva ko- ja su se
sticala, obrazovanje zemljišnih poseda i uspostavljanje novih vlasti, u velikoj meri
proističu iz protivzakonitog prisvajanja i ostaju nelegitimni. Povrh svega, država je tole-
risala uzurpatore, sve dok nije bila u poziciji da ih elimini- še, a kada joj je njihova pomoć
bila neophodna onda je s njima sarađivala. Kada bi 'joj to zatrebalo, vlast je bila spremna
da im obezbedi legalitet, dodeljujući im stare titule.
Teritorijalno povlačenje je uveliko započelo, ali ono je zahvatalo tek krajnje
granice Carstva, još uvek ne dodiruju- ći srž. Osim toga, nije uvek bila reč o
jednosmernom pokretu i ne uvek povratnom: ratna sreća je bila promenljiva i često su
povlačenja zaustavljana. Takođe, već je dolazilo do pobuna među potlačenim
stanovništvom, osetljivim kako na pogoršanje svog položaja, tako i na podsticaje i
obećanja sultanovih protivni- ka koji su tražili šihovu podršku igrajući na kartu vere.
Međutim ti ustanci su ostajali „primitivni“; bila je to spon- tana reakcija na nepravdu,
pljačku, osiromašenje, propast. Oni su izvođeni u ime starog reda, koji je davao minimum
garandija, sigurnosti, prosperiteta, protiv svega što ga narušava i de~ gradira. Pojam
novih vrednosti i drugačijih ideala, ostaje marginalan i u začetku. U tom je periodu
centralna vlast, do~ duše, raspolagala još uvek sa dovoljno aduga, odnos sa snagama
zapadnih država nije još uvek bio do te mere pogoršan da bi ustanci mogli da imaju
uspeha. Pa ipak, pojačani dodiri hri~ šćanskih država sa balkanskim stanovništvom,
pojava novih slojeva među različitim etničkim grupama, pojava prvih sve- tlosti jednog
racionalističkog i rodoljubivog razmišljanja, sve su to bile klice narednih preokreta.

Ratovi i geopolitičke promene

U periodu od skoro dva veka između potpisivanja dva pomenuta sporazuma, rat
je sa svojim višestrukim posledicama predstavljao jedan od vodećih faktora u evoluciji
balkanskih provincija, možda čak i najvažniji.
Rat ipak nije bio konstantan. Podsetimo se da je u dva navrata, u nrvoj polovini
XVII i u drugoj polovini XVIII veka, ova oblast doživela više uzastopnih decenija mira:
preciznije, između 1606. i 1645. godine, kada je započeo duti Kandijski rat sa Venecijom,
a zatim, između potpisivanja mira u Beogradu 1739. i rusko-osmanskog rata 1768—
1774. godine, koji je i sam označio početak novog niza sukobljavanja. U tim periodima,
su- kobi između samih zapadnih država odagnali su pretnje Car- stvu. Nasuprot tome, od
1645. do 1739. godine, carstvo je skoro konstantno bilo u ratu sa svojim evropskim
neprijateljima: na Kandijski rat koji se završio tek 1670. godine, nadovezali su se, od
1663. do 1664. godine, prvi sukobi sa Habzburškim car- stvom, koji su se javljali kao
posledica Tridesetogodišnjeg ra- ta. Ti su se ratovi kasnije proširili na sukobe između
sultana i Poljske od 1672. do 1676. godine, zatim Rusije od 1677. do 1681. godine, a pre
nego što se vek završio, od 1683. do 1699. godine, izbio je dut i dramatičan rat nrotiv
Svete lige, tokom kojeg je sklopljen austrijsko-poljski savez, kojem se pridružila
Venecija, a zatim i Rusija. Posle potpisanih sporazuma iz
1699. godine,118neprijateljstva su bila obnovljena za manje od jeda- naest godina, a u
periodu od 1710. do 1739. došlo je, skoro bez prekida, do novih sukoba sa Rusijom,
Austrijom i Venecijom.
Najočiglednija posledica te serije ratova bila je či- njenica da je raznoraznim
sporazumima primetno promešena mapa osmanskih poseda u Evropi. Ipak u celini
gledano, bi- lans je bio iznijansiran, a kada je bio negativan gubici su bi- li ograničeni.

Podolija i Ukrajina
Naspram država koje su i same oslabile, Carstvo je nakon oporavka od nanetih
udara, energičnim delanjem velikih vezira, kao što su bila prva dva Ćuprilića, ostvarilo
po- slednja osvajaša: to je bio slučaj sa Poljskom pod slabom vla- šću Mihaila
Viššovjeckog. Ahmed Đuprilić sebi je posta- vio zadatak da obezbedi, na uštrb te
kraljevine, odbranu protiv poljskog i ruskog napredovaša ka jugu. Radilo se naime
o tome da se u tom pravcu upotpuni „treći krug“ evropskog po- seda. U toj nameri mu je
pomogao kozački vođa Pjotr Dorošen- ko, koji je pružao otpor kako Rusima tako i
Poljacima, sa na- merom da postane hetman ujedišene Ukrajine, u vazalskom odnosu
prema sultanu, poput rumunskih zemalja. Nakon vojnih pohoda sultana Mehmeda IV u
toj oblasti, poljsko-osmanski sporazum iz Bučača (1672), potvrđen sporazumom u
Žuravni (1676), priznaje s jedne strane direktnu upravu sultana nad Podolijom, koju će
on transformisati u ejalet Kameniče (Podolski Kamešec) i koga će u potpunosti
kontrolisati; s druge strane, priznaje šegovu prevlast nad Ukrajinom.
Ipak, to zakasnelo proširenje teritorije, pokazaće se kao jedno od
najprivremenijih: već od scorazuma iz Radzi- na ili Bahčesaraja, potpisanog sa Rusijom
1681. godine, Por- ta se odriče Ukrajine, a sporazumom u Sremskim Karlovcima, koji je
potpisala sa Poljskom 16. januara 1699. vratiće joj Podoliju.
Krit i Peloponez
Dodatne teritorije, oduzete venecijanskom kolonijal- nom prostoru, pokazaće se
kao zemlje koje su mnogo duže ostale u okvirima Carstva: osvajanje Krita bilo je
naporno, ali će ono učvrstiti osmansko osvajanje Balkana, prenoseći ga na naj- južniji
produžetak poluostrva. Za Krit kao i za Podoliju, ponovno je uspostavljena stara praksa
velikih provincijskih popisa stanovništva, koji su pali u zaborav od kraja prethod- nog
veka. Međutim, proces islamizacije osmanskog prava, što se u međuvremenu dogodio, a
što je posebno podržao veliki vezir Ahmed Ćuprilić, bio je vidljiv u okviru zemljišnog i
fiskalnog zakonodavstva izrađenog za tu provinciju: povrat- kom na islamsku tradiciju,
država, napuštajući ovde svoje uobičajene principe, ne prisvaja dobro obradivu zemlju;
krit- ski seljaci zadržavaju puno vlasništvo nad svojim zemlji- šnim dobrima, sa svim
njenim propratnim svojstvima, računa- jući tu i podelu između naslednika, tokom
naslednog prenosa. Međutim, takva zemlje je okarakterisana kao „nevernička“ i kao
takva podložna je haraču — izraz u ovom slučaju preuzima svoje prvobitno značenje —
zemljišnog poreza za nemuslimane. S druge strane, propisi za Kandiju (Iraklion) i Kaneju
(Hanja) eksplicitno odbacuju razne nekanonske takse, kao pravo na tapiju, ispeniu, pravo
na venčavanje, itd, osuđujući, zakasnelim skrupulima, kao „sramotne inovacije“ (ćM’a() u
vekovnu praksu osmanskog fiskalnog sistema.
S druge strane treba zabeležiti da, pod dominacijom polumeseca, veliko
119
pravoslavno ostrvo koje je, pod vlašću Ve- necije doživelo više od četiristo pedeset
godina katoličkog suvereniteta, postalo je jedno od glavnih zona islamizacije osmanske
Evrope: smatra se da je jedan vek nakon osvajanja, po- lovina stanovništva preobraćena.
Kad je u pitanju Peloponez, izgledalo je da je Vene- cija tu uspela da nađe neku
vrstu kompenzacije za gubitak Krita. U vreme rata sa Svetom ligom, za osvajanje tog
poluo- strva, gde je Serenisima nekad imala važne posede, konačno prepuštene Turcima
1540. godine, zaslužan je Frančesko Morozini, heroj i tragični junak, branilac Kaneje. To
osvaja- nje je priznato Veneciji Karlovačkim sporazumom, u isto vre- me kad i osvajanje
najvećeg dela Dalmacije.
Ipak, ta druga venecijanska dominacija u Moreji kratko je trajala: već 1715.
godine, trupe velikog vezira Da- mad Ali-paše koje su ponovo osvojile sultanovo dobro,
doče- kane su sa odobravanjem grčkog stanovništva koje nije podno- silo versku politiku
mletačkih vlasti: tokom svoje kratke vladavine, Mlečani su zabranili imenovanje vladika,
niže lokalno sveštenstvo stavili su pod uticaj katoličke hijerar- hije i dopustili joj
prozelitizam. Doduše i uprava Serenisi- Me se pokazala represivnijom od turske, jer je bila
efikasnija u prikupljanju poreza, a manje je podržavala lokalne autono- mije.
Sporazumom iz Požarevca, Venecija je zvanično odusta- la od tog poseda, koji je bilo
teško očuvati. Impresivno utvrđeše Palamed, koje je namesnik Agustino Sagredo bio tek
dovršio iznad Naupliona, ostalo je tako bez svoje svrhe.

Ugarska i Transilvanija
Osmanski posedi koji su definitivno bili izgublje- ni u tom periodu, izgubljeni su u
ratovanju sa silama čija je moć rasla. Pored toga, svi ti posedi su pripadali najudalje-
nijem i najosetljivijem krugu turske dominacije u Evropi, na- lazivši se bilo na severu linije
Dunava i Save, bilo na se- vernoj obali Crnog mora.
Povlačenje je počelo najpre da se odvija u prvoj od tih dvaju zona. Nakon dugog
niza osmanskih poraza, sporazu- mom u Sremskim Karlovcima Habzburgovci su dobili
osman- sku Ugarsku i šene južne oblasti između Drave i Save. Samo je Temišvarski
Banat ostao u rukama Osmanlija. Sava i Una su predstavljale granicu između dva
Carstva.
Druga veća posledica austro-osmanskog sporazuma iz Sremskih Karlovaca bila
je kraj osmanskog suvereniteta nad Transilvanijom. Prethodno je objašnjena dvosmislena
pozici- ja te kneževine, razapete između habzburških i osmanskih te- žši. Tokom godina
1613—1648, ta kneževina je uspela da vo- di nezavisnu politiku zahvaljujući energičnim
vojvodama kao što su bili Gabor Betlen (1613—1629), zatim Đerđ I Rakoci (1630—1648).
GBihovo bogatstvo, stečeno zahvaljujući trgovi- ni i konfiskaciji zemlje, omogućilo im je
održavanje jakih trupa koje su im pružile mogućnost za neophodno delanje. Oni su tako
intervenisali na strani protestanata u Tridesetogo- dišnjem ratu i vršili veliki uticaj na
moldavske i vlaške poslove. Postupajući na taj način, oni su počeli da stvaraju novu
centralnoevropsku silu, unoseći ravnotežu između dva velika carstva.
Oporavak Osmanlija pod upravom prva dva Ćuprili- ća, raspršio je takve
perspektive, omogućavajući im da ener- gično reafirmišu autoritet sultana nad čitavom
zemljom. Voj- voda Đerđ II Rakoci bio je svrgnut 1657. godine, zbog podrške koju je
120
pružio Švedskoj, protivno volji Porte, u poljsko- -švedskom ratu, a kneževinu su osvojile
osmanske i krimske trupe. Osmanlije su ustoličile nove vojvode: Akoša Barčaja (1658—
1660) postavio je Mehmed Buprilić i nametnuo mu plaćanje ratne odštete i povećanje
godišnjeg tributa na
40.0 dukata; a zatim Mihailo 1 Apafi (1662—1690), kojeg je postavio Ahmed Ćuprilić.
To poslednje postavljenje, odbacio je car Leopold I (1657—1705), što je bio neposredan
razlog novog rata između Austrijanaca i Osmanlija 1663—1664. Upr- kos sjajnoj pobedi
kod Sent Gotarda, Leopold I je požurio da sa Turcima potpiše primirje u Vašvaru (10.
avgusta 1664. go- dine) kojim je priznavao Apafija za vojvodu. Zemlja je ostala
opustošena ratom i frakcijskim borbama.
Dvadesetak godina kasnije, austrijski uspesi u ratu Svete lige, omogućili su
Leopoldu 1 da povrati prethodno iz- gubljenu priliku: sporazumima u Beču (26. juna
1686. godine) i u Blaju (27. oktobra 1686. godine), on je nametnuo svoj pro- tektorat nad
vojvodstvom, a u isto vreme i prisustvo habzbur- ških garnizona u dvanaest utvrđenja u
zemlji i godišnji namet od 700.000 florina. Nakon toga, 4. decembra 1691. godine, izdao
je sIr1oti 1eoroMtit određujući time principe uključe- nja Transilvanije u habzburške
okvire: ona će ostati nezavi- sna kneževina, i neće biti pripojena Ugarskoj (odvajanje koje
je postajalo činjenica zahvaljujući Sulejmanovoj politici i njenim posledicama). Tri
„nacije“ i četiri „prihvaćene“ vere zadržavale su svoje privilegije; ali je zemlja morala da
plaća godišnji tribut od 50.000 talira u vreme mira i 400.000 florina u vreme rata.
Nakon smrti Mihaila I Apafija 1690. godine, Porta je postavila novog vojvodu,
Imre Tekelija, ali on je vladao sa- m0 mesec dana. Kandidat kojeg je umesto njega izabrao
sabor Transilvanije, Mihailo II Apafi, nije ništa bolje prošao jer ga je odbacio Aeopold I koji
je umesto njega postavio name- snika Đerđa Banfija (1692-1704). Utvrđujući tu situaciju,
austro-osmanski sporazum iz Sremskih Karlovaca u prvom planu postavljao je kao princip
da: „Pošto je Transilvanija u ovom trenutku u posedu Cara ona će to i ostati u okvirima
svojih starih granica.“
Osmanlije su, dakle, izgubili jednog od svojih evrop- skih vazala u korist
Habzburgovaca. Ipak, u narednim deceni- jaMa, Habzburgovci su se naišli na snažan
otpor u Transil- vaniji, prvenstveno usled izraženog prokatoličkog karaktera svoje
vladavine. Osmanska Porta kasnije je postala utočište za opoziciju Transilvanije.
Sporazumom iz Požarevca, Austrija je kompletirala svoja prethodna osvajanja
anektirajući ponovo jednu osmansku provinciju, ejalet Temišvar koji je zapravo
predstavljao Ba- nat. Osim toga, pošto je gospodarila Ugarskom, mogla je da po- krene
pohod južno od Save, osvajajući Beograd i sever Srbije, upadajući tako u „drugi krug“
osmanskih poseda. Međutim, ta okupacija nije dugo trajala: nakon dvadeset godina
habzburške dominacije, Beograd je sa svojom okolinom bio vraćen Osman- lijama, što je
potvrđeno potpisivanjem mira u Beogradu, uz posredovanje velikog turkofila, markiza
Vilneva, francuskog ambasadora u Osmanskom carstvu.

Rumunske zemlje
Uprkos nekolikim ozbiljnim upozorenjima, ratovi s kraja XVII i u XVIII veku nisu
doveli u pitanje suverenitet Porte nad dvema vazalskim zemljama severno od Dunava:
121
Mol- davijom i Vlaškom.
Prethodno su pomenuti opšti okviri odnosa koji je vladao između Istanbula i
rumunskih zemalja. Tokom XVII veka, nameti koje je Porta zahtevala bilo u vidu samih
poreza, „poklona“, mita za imenovanja vojvoda, isporuke u naturi (ži- tarice, med, koža,
loj, so, ovce, tkanina), značajno su poveća- ni. Tokom vojnih pohoda koje su Osmanlije
pokretale u toj oblasti, plenjenja koje je vojska izvodila posebno teško su pa- dala
seljacima. To je prvenstveno bio slučaj za vreme rata sa Poljskom, od 1672. do
1676. godine.
S druge strane, ako se izuzmu dve decenije koje je obe- ležila vladavina
dvojice energičnih i izuzetno stabilnih voj- voda, Mateja Besaraba u Vlaškoj (1632—
1658) i Vasila Lupua u Moldaviji (1634—1653) - ovaj poslednji je doduše svoje
osnovne napore uložio u pokušaje da osvoji Vlašku — poli- tičkim životom te dve
zemlje dominirali su bojari. Oni su za svoje bogatstvo i moć imali da zahvale
darovanim zemljišnim posedima i fiskalnim koncesijama koje su odobrili knezovi, i
odgovarajućkm povlasticama rastućih prava nad seljacima, koje su im vojvode
dodelile da bi obezbedili njihovu podršku. Po- čev od kraja veka, vojvode su išle
dotle da im dodeljuju zemlju koja je pripadala gradovima, a zatim, kasnije, i same
gradove. Istovremeno, oni koji su radili na zemlji koja im je pripada- la, od
slobodnih seljaka (gage$G, to$pep1) postajali su jedna vr- sta kmetova (uesip,
gptapg). Ta promena statusa dozvoljavala je bojarima da nad njima vrše dodatan
pritisak i da tako pojačaju plodan izvoz poljoprivrednih proizvoda ka Transilvaniji,
Poljskoj, teritorijama Habzburgovaca i Osmanskog carstva. To bogatstvo im je
omogućilo da sebi naprave lepe gradske re- zidencije, ukrašene keramikom i
popločane gleđosanom ci- glom, i uopšte da se okruže velikim luksuzom, uz
uvezenu robu sa Istoka. Elita tog plemstva, nekoliko velikih porodica „magnata“
kao što su bili Stroiči, Ureke Movila, Baleni, Buzešti, Ruset i Kostin, držali su
monopol nad mnogim po- slovima i vladali obema zemljama. Osim bojara, od
vojvoda su vetške zemljišne posede dobijali i crkve i manastiri, računa- jući tu i one
sa Svete gore, i posedovali su dobar deo zemlje
S druge strane, te zemlje ostale su veoma otvorene prema stranim
uticajima, zahvaljujući svojim kontaktima sa Poljskom, Ugarskom, Transilvanijom i
Rusijom. One su tako bile prožete idejama i inovacijama savremenog Zapada. Šire-
nje protestantizma u Transilvaniji, imalo je za posledicu pr- ve prevode Svetog
pisma na rumunski, kao i razvoj tog jezika kao načina književnog izražavanja.
Mateja Besarab, obnovio je 1634. godine, štampariju u Vlaškoj, a prvo delo
štampano na rumunskom jeziku bio je Kodeks zakona govora, preveden sa sta-
roslovenskog, iz štampe izašao 1640. godine, dok se prva Bi-
blija na rumunskom, koju je naručio vojvoda Šerban Kantaku- zeN; a pod
naslovom VLJIa /š §egdap, pojavila 1688, godine. CJtamparija je pokrenuta i u
Moldaviji 1642. godine. Više desetina naslova, originalnih dela ili prevoda,
objavljeno je tako na rumunskom pre početka XVIII veka; verski i zakono- davni
traktati, povremeno kšiževna ili filozofska dela, i velikim delom istorijski radovi
kao što su Moldavske hroii- ke (1e1orG5eŠ1 Jagi MOŠOUI), koje su obrađivale
događaje sve122do 1595. godine, iz pera Grgura Ureke (1590—1674).
 Isto tako, na inicijativu Mateje Basaraba i Vasila Lupua, otvorene su više
škole u Trgovištu i u Jašiju, u ma- nastiru Tri Jerarha. Osim toga, u Trgovištu je
otvorena i humanistička škola gde se između 1646. i 1651. izučavao grč- ki i
latinski. Krajem veka, oko 1694. godine, vojvoda Kon- stantin Brankovanu
(1688-1714) pri manastiru Sveti Sava u Bukureštu, osnovao je kneževsku
akademiju, koja je imala ve- liki uticaj na čitavom Balkanu. Ime tog vojvode bilo
je veza- no, s drute strane, za jedan poseban stil u arhitekturi.
Među najznačajnijim ličnostima tog rumunskog inte- lektualnog pokreta u
XVII veku, treba pomenuti stolnika Konstantina Kantakuzena koji je, kao i veliki
deo mladih grčkih i rumunskih plemića tog doba, pohađao univerzitet u Padovi, i
koji je svoju prvu kartu Vlaške, objavio u Veneciji
1700. On je takođe napisao prvu istoriju Rumuna u celini, pokazujući jedan pravi
istoričarski duh.
Još više fascinira ličnost Dimitrija Kantemira (1673—1723), nesrećnog
vojvode Moldavije, kao što ćemo to» videti 1710-1711. Stekao je jako
humanističko obrazovanje, računajući tu i znanje grčkog i latinskog, a usled
progona u osmansku prestonicu, taj rumunski knez, svom obrazovanju pridodao
je znanje arapskog, turskog i persijskog jezika. Tako je pored vrednih istorijskih
dela napisao traktate o turskoj muzici, predlažući sistem nota; njegovi glavni
radovi bili su započeti ili završeni tokom njegovog progonstva u Rusiju, posle
političkog neuspeha. Nzemu se pre svega pripisuje jedna istorija Osmanskog
carstva (JpsgetepŠ aCie (JesgetepHa ai1ae o(ćotatsae) i Opis Moldavije (IezsprIo
MoŠaugae). Bio je jedan od osnivača Akademije u Sankt Peterburgu i postao član
Akademije u Berlinu.
Političke snage te dve zsmlje bils su podsljene u Po gledu sukoba s kr a j a XVII
ve k a, u kojima j s šihov osmanski sn zersn zaratio s Austrijom i Rusijom. BoJari su se
podelili na one kojn su želeli da se održi hšPš dio, da bi ostali u osmanskoj orbitp,
zatim na prohabzburgovce i na rusofile U Moldavnji js takođe zabeležena jedna
propoljska orijentacija Počsv od potpisivaša rusko-osmanskog mira u Radzinu
(1()81), ko j i m J e priznata ruska d om n n a c i J a nad istočnom ^krajinom, pojačan je ruski
pritisak na politički život Moldavnje (prvi pakt o savezšpitvu između Rueije i Molda-
vije potpisan je već 1656. godine).
Očiglsdno je da u jednoj tako složeno] situaciji zada- tak vojvoda nije bio
nimalo lak: oni su mogli da opstanu na prestolu n da privedu kraju reiJSnja po svom
izboru samo ako slede jednu suntilnu igru lukavsgva i korupcija, prikrivanja i
dvoličnosti. Nešto pre smrti, 1687—1688. godine, vlaški vojvoda Šeoban
Kantakuzen započeo je tajne pregovore sa A USTJ )M)OM, Ma lo kasni|e, j' istom
maniru, vojvoda Moldavije, Konsgantin Kantsmir, potppsao je februara meseca
1690. go- dine u Sibnuu tajni sporazum s Austrijom, obećavajući toj si- li pomoć u
borbi protiv Osmanskog carstva. 7 aj isti vojvoda ]e međutim sledećeg avgusta
uzeo učešća u sukobu na strani turskph snaga i onih koje je vodio Imre 1 ekeli u
pobedi nad habzburškpm snagama kod mesta Zarnešti, blizu Brašova.
Za vojvode, naviknute da okolišaju, rusko-osmanski rat pz 1710- 1711.
godine označio je trenugak istine. Vojvoda Vlaške, Konstantpn Brankovanu, na
123
prestolu od 1688. godine, upamćen je po svojoj sposobnosči da manevriše između
različi- gih strana, što mu je omogućilo da njegova zemlja izbegne osvaja- nja
kojima )e bila izložena Moldavija, kao i po svojoj darežlji- vosti kojom je obasinao
dostojanstvenike 11orte; ali ne bez isprpljivaša zemlje, da bi osigurao šenu
izuzegnu dugovečnost.
11red nadolazećim rusko-osmanskim ratom, 1709. godine, učini- lo mu se da bi bilo
mudro da Petru Velikom obeća svoju pomoć, potpisivanjem jednog tajnog
sporazuma o savezništvu. Sa svoje strane, Porta je, novembra 1710. godine, u
Moldaviji postavila Dimitrija Kantemira, sa naredbom da nadgleda Brankovana u
kojeg s pravom nije imala poverenja. Zapravo i Kantemir je bio spreman da se
sporazume sa care.m. V aprilu 1711. godine, u me- stu Luck, u Voliniji, potpisao je
sa Rusijom sporazum o save- zništvu: Kantemir i šegovi potomci postali bi nasledni
kne- zovi jedne nezavisne Moldavije pod ruskim protektoratom. Sa takvom nadom,
pomalo nestvarnom, vojvoda je pokrenuo svoje tru- pe, rame uz rame s Rusima, u
bici kod Pruta (18—22. jula 1711. godine). Predaja cara, opkoljenog mnogobrojnijim
tatarskim i osmanskim snagama, zaokružila je političku propast tog kneza erudite.
Sa bojarima koji su ga podržavali, on je prebegao u Rusiju gde je dobio pedeset
sela sa 50.000 kmetova, postao car- ski savetnik i posvetio se naučnom radu do
smrti 1723. Sultan je, na moldavskom prestolu, umesto šega septembra 1711.
godine postavio jednog Grka, Nikolu Mavrokordata, sina bivšeg veli- kog tumača —
Carskog dragomana.
Pošto je odavno primešivao oprezan oportunizam, Konstantin Brankovanu
se, naprotiv, klonio da otvoreno stane na stranu Rusije; čak je učestvovao u
osmanskoj pobedi. Takvo ponašanje mu je omogućilo predah, ali njegovih
protivnika koji su pomamno tražili njegovu propast, bilo je mnogo: Mavrokor- dat je
merkao njegov presto, pošto je Vlaška uvek bila renta- bilnija od Moldavije;
francuska diplomatija zabrinuta zbog njegovih namera, protIv njega je koristila svoj
uticaj kod Por- te; porodica Kantakuzen, u sukobu sa njim, odala je njegovu tajnu
prepisku sa Bečom. Tako je i, marta meseca 1714. godine, Bran- kovanu bio
svrgnut i prebačen u Istanbul. Tamo je, izložen strašnom mučenju, bio primoran da
otkrije svoje ogromno bogat- stvo, a zatim je, pod optužbom za izdaju, bio
spektakularno po- gubljen, kao i četiri njegova sina i njegov glavni savetnik. Malo
kasnije, decembra 1715. godine, Nikola Mavrokordat na- pustio je Moldaviju da bi
ga zamenio na vlaškom prestolu.
Imenovanje Mavrokordata u Moldaviji, a potom u Vlaškoj, označilo je za te
dve zemlje početak perioda poznatog pod imenom „fanariotski“, za koji istoričari
smatraju da je trajao od 1821. do 1822. godine. Atribut je formiran na osno- vu reči
grčkog porekla fanari (fešer), imena datog kvartu u Istanbulu koji se graničio sa
Zlatnim rogom, gde je bila sme- štena Patrijaršija, kao i skup grčkih i helenizovanih
poro- dica koje su se obogatile u trgovini i finansijama, sklone da polažu pravo na
hipotetičko poreklo slavnog vizantijskog ro- da, nudeći svoje usluge sultanskoj
upravi.
Pojednostavljeno viđenje fanariotskog režima u ru_ munskim zsmljama
implicira da su te države, kojima su do ta. da vladale isključivo domaće vojvode,
124
prešle, počev od \1\\ do 1715, jednom korenitom promenom koju je nametnula
Porta u ruke Grka, poreklom iz navedene četvrti. Potrebno je ipak sve to malo
iznijansirati, bilo da se radi o hronologiji, bilo da je reč o etničkom i političkom
pojmu fanarioŠ.
Izvestan grčki uticaj, počeo je da se manifestuje u rumunskim zemljama,
već krajem XVI veka, dolaskom trgovaca, savetnika i finansijera vojvoda koji su
tražili šihovu po- moć u svojim mnogobrojnim finansijskim pogađanjima sa Por.
tom. Broj tih Grka se povećao tokom XVII veka, ne bez izazi- vanja neprijateljskih
reakcija: jula 16.31. godine, na primer, vojvodu Vlaške, Aeona Tomšu, čije je grčko
okruženje bilo posebno vidljivo, bojari su primorali da protera iz zemlje sve trgovce
i velikaše fanariotskog porekla. Ipak, neke grčke porodice vezane za knežev dvor,
uspele su da se smeste u ru. munsku zemlju na duži vremenski rok, vezujući se za
lokalne porodice, asimilujući se tako što su se delom rumunizovale: to je bio slučaj
porodice Kantakuzen, koja je stigla, početkom
XVII veka, i osigurala svoj uspon među bojarima dajući Vla- škoj prvog vojvodu,
Šerbana, 1678. godine.
U isto vreme, naišao je talas grčkih sveštenika koji su prodrli u lokalnu
crkvenu hijerarhiju, kao što je i domi- nacija Svete gore nad rumunskim
manastirima imala za posle- dicu helenizaciju rumunske crkve, koja se ogledala pre
svega u zameni staroslovenskog u korist grčkog jezika u liturgijama.
Grčko prisustvo u tim oblastima, čak i pojava vojvoda tog porekla, počelo je
mnogo pre uspostavljanja režima fanari- ota, ali treba takođe podsetiti da porodice
koje su bile obele- žene tim imenom, ne samo da nisu sve dolazile baš iz same če-
tvrti Fanar, nego nisu ni bile sve grčke u pravom smislu reči: bile su sačinjene od
elemenata različitih etničkih slo- jeva, pre svega italijanskog, albanskog, pa čak i
rumunskog, iako su svi pripadali grčkoj kulturi i govorili grčkim jezi- kom. Osim
toga, fanariotske porodice koje su služile u ru- munskim zemljama postepeno su se
stopile sa rodom domaćih bojara. Gaj proces je imao za posledicu rumunizaciju
prvih i helenizaciju drugih, i, za kraj, stvaranje novog plemstva u tim zemljama u čijem
središtu etnička podela više nije bila va- žna. Već tada, koncept fanariota imao je
pre svega političku konotaciju: on se primenjivao u korist kneževa, nezavisno od njihovog
pravog porekla, dakle kneževa koji su bili odani Porti i frakcijama koje su ih
podržavale, u suprotnosti sa svim onim što je u tim vazalskim kneževinama
predstavljalo otpor prema osmanskoj vlasti. Tako shvaćen naziv fanariota
primenjuje se na većinu, ali ne i na sve prinčeve u XVIII veku.
Kako god bilo, novi režim, koji je Porta uspostavi- la kao odgovor na
neposlušnost Kantemira i Brankovanua, predstavljao je snaženje njene vlasti nad
rumunskim zemljama, šihovu pojačanu integraciju u okvire Osmanskog carstva.
Bivše vojvode, velike bojare, koji su u principu birani izme- đu sebi jednakih, a čije
je imenovanje Porta samo potvrđivala, sada je zamenila svojim vlastitim
funkcionerima, koje je pro- nalazila među svojim hrišćanskim zvaničnicima iz
prestoni- ce, a na koje su im ukazivali, između ostalih dragomani Diva- na i flote.
Bez sumnje bivši princip po kojem je na čelu tih vazalskih zemalja trebalo da budu
hrišćanski pravoslavni knezovi i dalje je poštovan, ali tu se radilo o grčkom i hele-
125
nizovanom plemstvu iz Istanbula. Istanbul je takođe u njima video i jednu
protivtežu rastućem ruskom uticaju u toj obla- sti. Potčinjenost tih novih kneževa
bila je onoliko značajna koliko je njihov uspon i produženje njihove vlasti zavisio
isključivo od dobre volje osmanskih vladara i poklona kojim su ih knezovi
pridobijali. Povrh toga, oni su bili skoro u potpunosti lišeni vojne sile, što ih je činilo
nesposobnim da pretenduju da vode neku sopstvenu politiku, kako su to ne- kada
pokušavali neki njihovi prethodnici.
Savremena rumunska istoriografija iznosi uglavnom najnepovoljnije
mišljenje o različitim negativnim efektima tog novog režima: pojačano uključenje u
osmanski sistem pro- praćeno je smanjenjem privredne, a pogotovo kulturne
razmene sa centralnom i istočnom Evropom koja je, kako smo to već podvukli, u
XVII veku cvetala. Nasuprot tome, stanje duha i ukusi vladajuće istanbulske klase
— kako osmanske tako i grč- ke — nametali su se dvorovima knezova, a inercijom i
celini rumunskog plemstva. S druge strane, privredna eksploatacija stanovništva
dovedena je do vrhunca, prvo nezasitim prohte-
vima bojara, a drugo izopačenom logikom sistema imenovaša kneževa ili
gosgšdara i šihovih velikaša: kad bi jednom bi- li postavljeni na svojim fuikcijama,
šihova jedina briga bila je da na račun zemlje oplode ogromne investicije koje su,
usled potkupljivosti i korupcije u Istanbulu, bile neophodne za njihovo
postavlješe. Osim toga, interes Porte bio je da se umnože svrgnuća da bi se
povećale prilike za sticašem pro- fita. Zabeleženo je tako da su, od početka
perioda fanariota do 1804. godine, dvadeset pet članova iz jedanaest porodica —
više ših je bilo postavljeno i povučeno sa prestola više pu- ta — došle na vlast ne
maše od šezdeset i dva puta.
Ipak nisu svi gospodari ostali nesavesni i neaktiv- ni pred situacijom koja
je pretila da u kraćem ili dužem ro- ku uništi i u potpunosti opustoši zemlju. Neki
od njih po- kušali su da zaustave prekoračenja i da uspostave malo reda u svojim
državama, iako su dobijeni rezultati ostali nejasni. Najvažniji među tim
fanariotama reformatorima bio je Konstantin Mavrokordat. Četiri puta gospodar
Moldavi}e i' šest puta gospodar Vlailke, pokrenuo je u obe zemlje tokom decenije
1739—1749, paket mera po ugledu na Rusiju i tada- šnju habzburšku monarhiju.
Novim statutom, staro nasledno plemstvo je postalo „plemstvo na službi'* na
ruski način. Od tada, jedna stroga klasifikacija je povezivala privilegije i fiskalne
povlastice plemića i njihovih naslednika sa funk- cijom koju su obavljali u državi.
Mnogobrojni bojari, koji su bili oslobođeni plaćanja poreza, sada su bili ograničeni
u svojim privilegijama jer su mali bojari bili prisiljeni da plaćaju ličnu taksu. Ta
reforma je zapravo favorizovala pridošlice iz svite fanariota i bojare koji su bili uz
re~ žim, izazivajući živo negodovanje kod ostalog dela plemstva. Osim toga,
kontrola centralne vlasti nad lokalnom upravom i primena reformi bile su
osigurane imenovanjem dva funk- cionera u svakom srezu koje je redovno
plaćala država, a koji su se zvali ispravnik.
Druge odredbe koje je izdao Konstantin Mavrokordat ticale su se
manastira, a pogotovo fiskalnosti i statusa selja- ka: kmetstvo je pravno bilo
ukinuto 1746.126 u Vlaškoj a u Molda- viji 1749. godine; bio je obavljen popis
stanovništva, a seljaci su klasifikovani na osnovu broja goveda koja su bila u
njihovom
posedu- Neka prava koja su im bili oduzeli bojari, vraćena su im u zavisnosti od
šihovog mesta u klasifikaciji. Ukinute su neke takse. Deseci i kuluci (ovi poslednji
ograničeni na osam do deset dana rada godišnje) bili su određeni dekretom. Pa
ipak, tim poboljšanjima, koja su predstavljala maksimum onoga cggo je gospodar
mogao da nametne bojarima, protivtežu je čini- la potvrda u praksi, ako ne i
zakonska, vezanost svih seljaka za zemlju. Taj princip, kojim je trebalo sprečiti
stalni odlazak seljaka, što je bio uobičajeni odgovor na povećanje poreza, imao je
za posledicu znatno proširenje efektivne zavisnosti seljaka u Drugoj polovini XVIII
veka. U isto vreme, pod pritiskom bo- jara, uvek pohlepnih da uvećaju svoje
prihode, eksploatacija se- ljaka je ponovo otpočela, pogotovo u Moldaviji.
Osmanlije su mogle da održe, pa čak da posredstvom fanariota i pojačaju
kontrolu nad dve rumunske zemlje, nakon završetka ratova s kraja XVII i početka
XVIII veka sa Austrijom i Rusijom. Tačno je da je po odredbama sporazuma iz
Požarevca, prva od dve sile, anektirala jedan deo zapadne Vlaške: Malu Vlašku ili
Olteniju. Nzena dominacija tom provincijom trajala je dvadesetak godina. Mere koje
je ona tu preduzela — na razočaranje lokalnih bojara koji su se nadali promeni
režima — izazvale su doduše, jednim delom fanari- otske reforme o kojima je ranije
bilo reči. Međutim, taj me- đučin završen je potpisivanjem austro-osmanskog mira
u Beo- gradu kojim je Oltenija vraćena Vlaškoj. Istovremeno, sporazum koji je
Porta, takođe u Beogradu, potpisala sa Rusi- jom, označio je kraj okupacije
Moldavije koju je nešto pre toga u ime carice Ane sproveo maršal Minih i time
poništio sporazum o aneksiji te kneževine Rusiji, koju je potpisao ovaj poslednji sa
„moldavskim verskim i laičkim staležima“.
Nasuprot tome, osmanski suverenitet nad rumunskim zemljama, doživeo je
novu krizu sa rusko-osmanskim ratom, ko- ji je trajao od 1768. do 1774. godine:
tokom pet godina, od 1769. do kraja rata, trupe Katarine Velike okupirale su Buku-
rešt i Jaši. One su napustile te gradove po sporazumu iz Ku- čuk-Kajnarce, pod
određenim uslovima koji su određivali nji- hovu budućnost: član 16 sporazuma,
posebno posvećen dvema dunavskim zemljama, „vraća Visokoj porti dve
kneževine, Moldaviju i Vlašku, sa svim njihovim utvrđenjima, gradovima, selima i
uopšteno svim onim što se tu nalazilo“, ali ekspli- citno određuje da stanovništvo
tih zemalja bude amnestirano i da im budu vraćena dobra i titule, predviđene
članom 1. u ko- rist onih koji su bili na strani neprijatelja. Osim toga, Por. ta je
obećala Rusiji da „ni u kom slučaju neće sprečavati slo- bodno ispovedanje
hrišćanske religije“, kao i da „se nikako ne protivi izgradnji novih crkava i popravci
starih . Ona se ta- kođe obavezala da tokom dve godine kneževinama ne nameće
ni~ kakav danak a posle toga da „pokaže svu humanost i svu moguću obzirnost u
određivanju tributa“. Konačno, ona je priznavala Rusiji pravo na intervenciju:
„Visoka porta takođe pristaje, bude li to potrebno, da, u zavisnosti od uslova u
kojima bi se našle gore spomenute kneževine, ministri carskog dvora Ru- sije,
mogu da govore u njihovo ime, a Visoka porta obećava da će imati obzira prema
tim predstavnicima, u skladu sa prijatelj- skim poštovanjem
127 i obzirom koji Velike
sile imaju jedna pre- ma drugoj“. Otvaraše ruskih konzulata u Bukureštu i u Jaši- ju
u velikoj meri su favorizovali to uplitaše.
Podsetimo se takođe da je taj rat imao još jednu po~ sledicu za Moldaviju,
a to je bilo ustupaše Austriji severo- zapadne provincije, Bukovine, što je bilo
potvrđeno austro- -osmanskim dogovorom od 7. maja 1775.

Sever Crnog mora

U okviru zone Crnog mora, sporazum iz Kučuk-Kaj- nardže imao je teške
posledice po Osmansko carstvo, dok je za Rusiju predstavljao odlučujuću etapu u
njenom napredovanju ka tom moru. Neuspeh gore pomenutih osmanskih pokušaja,
da od Ukrajine stvore tampon državu u vazalskom odnosu sa Portom, učinio je to
napredovanje neizbežnim, iako je, u narednim de- cenijama, ruski pohod bio
usporavan i zaustavljan.
Nakon vojnih pohoda Petra Velikog na došem Dše- pru i došem Donu,
1695. i 1696. godine, sporazum iz Cari- grada od 13. juna 1700. godine, u skladu
sa rusko-osmanskim do~ govorima o razgraničenju iz 1704. i 1705. godine,
potvrdio je kraj osmanskog suvereniteta nad severnim primorjem Azovskog mora:
utvrđeše Azov (Azak za Turke) i šegova teritorija koja je uključivala i tvrđavu
Taganrog koju je izgradio car prelazi u ruke Rusije, dok je jedna široka zona između
te teritorije i Krima zadržala neutralnost. Nasuprot tome, sultanu je pri- pao
Kazikirman i druga utvrđeša donjeg Dšepra koje su Rusi bili zauzeli, ali i ta zona je
bila neutralizovana. Osim toga, veliki prostor između Buga i Dnjepra bio je, u
suštini, na raspolagašu Rusima. Ipak, sporazum iz Pruta (12. juli 1711), preciziran
sporazumom iz Carigrada (5. april 1712), omogu- ćio je kasnije Porti da povrati
svoje teritorije, vraćajući Ru- siju na šene pozicije iz XVII veka u toj oblasti. Tada je
ru- sko-osmanskim sporazumom iz Beograda (18. septembar 1739) i dogovorom o
razgraničenju sa Rusijom iz Niša (3. oktobar 1739) Porta ponovo izgubila Azov u
korist Rusije. Međutim, u toj tački kao i u drutim već pomenutim, istupanje Austrije
i francusko posredovanje imali su srećan završetak po Turke: tvrđava Azov je
ustupljena, ali je morala da bude porušena, a njena teritorija, kako je definisana
sporazumom iz 1700. godi- ne, trebalo je da bude demilitarizovana.
Pod tim uslovima, sporazum iz Kučuk-Kajnardže prvi je naneo težak udarac
osmanskom sistemu na severu Crnog mo- ra, iako su posledice po teritoriju
naizgled još uvek bile ograničene. Povlačešem turskih okupacionih snaga, sultan je
povratio svoje vekovne pozicije između donjeg Dunava i donjeg Dnjestra, sa
gradovima Ismailijom, Kilijom, Akermanom i njihovom okolinom, kao i utvrđenjem
Ozuom (Očakov) na ušću Dnjepra. Nasuprot tome, gubitak Azova i njegove teritorije
je potvrđen: oni su pripali „trajno Ruskom carstvu“. Rusija je takođe dobila utvrđeša
Jeni Kale i Kerč na jutoistoku Kri- ma, što su bile ključne pozicije koje su joj
omogućile da obe- zbedi vezu između Azovskog i Crnog mora. Osim toga, dobila je
na ušću Dšepra dvorac Kinburn (Kilburun), „sa dovoljno velikim srezom na levoj
obali pomenute reke“, i, teritorijal- nu koncesiju još većeg značaja, „ugao koji
formiraju pusti
128
te- reni između Buga i Dnjepra“; ta dva elementa su ostala „celo-
kupno, trajno i nesporno vlasništvo Ruskog carstva".
Osim toga, sporazumom je priznata „sloboda i potpu- na nezavisnost“, pod
vlašću njihovog hana, tatarskom stanov- ništvu na Krimskom poluostrvu i u
stepama između delte Du- nava i Kubana, čime je označen kraj osmanskog
suvereniteta nad Krimskim kanatom, uspostavljen u vreme Mehmeda II, ali je ona
imala i druga značenja: implicirala je napuštanje nepo- srednih poseda sultana na
jugu Krima, na poluostrvu Taman i u delti Kubana, teritorija koje su takođe bile
osvojene u po~ slednjoj trećini XV veka.
Sultan je sa Tatarima zadržao samo versku vezu, kao halife sa članovima
muslimanske zajednice. Ta amputacija je bila utoliko bolnija za Osmanlije što se po
prvi put u njiho- voj istoriji radilo o islamskoj teritoriji. Tačno je da je ru- ska
diplomatija spretno ublažila takav efekat, ostavljajući Krim pod suverenitetom
hana, muslimanskog vladara, proiste- klog iz slavnog roda, između ostalog iz roda
Džingis-kana, iako se tu radilo samo o jednom privremenom rešenju...

Hrišćani Balkana u ratu: akteri i ulog

Evropski ratovi tog perioda kao posledicu ne samo da su imali izlazak nekih
zemalja ili relativno marginalnih oblasti iz osmanskog okruženja ili transformaciju
njihovog statusa u tom samom okruženju već su na sve rumelijske pro- vincije, na
različitim nivoima, imali raznovrsne posledice. Videli smo da su neke od tih
provincija neprekidno služile kao poprište vojnih sukoba: rumunske zemlje, (25
godina stra- ne okupacije između 1711. i 1829), Peloponez, ali isto tako i Srbija i
Bosna i Hercegovina, pošto su Habzburgovci pro- drli preko linije Dunava i Save.
Sve te oblasti su pretrpele rat u punom smislu, uz uništenja, masakre, bekstvo
stanovni- štva, opštu nesreću. Nasuprot tome, druge zone kao što su bile Bugarska,
Trakija, Makedonija, nisu bile poprište ve- ćih sukoba, ali su zajedno sa gore
pomenutim oblastima delile druge posledice ratovanja*. povećanje poreza, zaplenu
namirni- ca i robe za potrebe rata, pljačka dezertera i trupa na dopu- stu, skok
cena, nestašica.
Videćemo u daljem izlaganju da, usled tih direktnih i indirektnih posledica,
rat možemo da smatramo značajnim, ako ne i glavnim faktorom opšteg razvoja
balkanskih provin- cija u to doba, koji su uticali na demografiju, promene u ze-
mljišnom i poreskom sistemu, i u vezi sa tim, na pojavu novih oblika lokalne vlasti.
Međutim, rat je bio značajan još u jed-
pogledu: on je postavio između sultana i njegovih hrišćan- skih podanika (ggtgt)
NOM

druge hrišćane koji su bili neprijate- lji Carstva (ćag!i): u tom smislu, rat predstavlja
fundamen- talnu pretpostavku za stanje balkanskih zimija i šihov razvoj.
Potčišenom stanovništvu se na osnovu osmanskih poraza i povremenih
gromkih uspeha šihovih hrišćanskih protivnika, učinilo da može da zbaci islamsko
breme i diglo se na ustanak. Venecija je bila prva koja je izvukla korist iz takve
saradše za vreme rata na Kritu: na samom početku suko- ba, na primer, sultanovi
podanici napustili su Bosnu i Her- cegovinu i Crnu Goru 129 da bi se sklonili u dubinu
teritorije dalmatinske obale (oblast Ravni Kotar) i Boke Kotorske: oni su tu formirali
neku vrstu vojne krajine i obrazovali ne- regularne grupe uskoka u službi Venecije,
otpočišući upade na teritoriju bosanskog pašaluka. Isto tako, za vreme čita- vog tog
rata, Crnogorci su bili u tesnoj vezi sa predstavni- cima Venecije u Kotoru: 1645.
godine, naneli su ozbiljan po- raz svojim osmanskim gospodarima; 1649. godine,
učestvovali su u jednom venecijanskom pohodu na Cetiše, a 1657. godine,
podržavali su Kotor protiv jednog osmanskog napada.
Rat protiv Svete lige umnožio je takve pokrete na različitim poprištima:
turski poraz pred Bečom 1683. godi- ne izazvao je ustanak u dalmatinskim
planinama (Dalmatinska Zagora). Neka crnogorska plemena (prvenstveno Nikšići i
Kuči) ponovo su se stavili u službu Venecije koja je ovog pu- ta bila angažovana u
Moreji, što je izazvalo pokretanje osmanskog pohoda na Crnu Goru. Albanska
plemena takođe su sarađivala sa Austrijancima i Mlečanima, a masovni ustanak u
zemlji 1689. godine izgleda da je prouzrokovao, usled osman- ske reakcije, nasilna
preobraćeša u islam.
Sa svoje strane, srpske verske vlasti otvoreno su se stavile na stranu Beča,
pošto su osvajaše Beograda i drugi austrijski vojni uspesi odneli prevagu nad
nepoverešem pra- voslavaca pred jednom katoličkom državom: 1688. godine, pećki
patrijarh, Arsenije III Čarnojević, zalaže se za ustanak protiv nevernika. Međutim,
sledeće godine, usled austrijskog povlačeša, on je morao sa jednim delom svog
naroda — sa oko
30.0 porodica — da beži na sever na drugu stranu Dunava. U austro-osmanskom
ratu 1737—1739, jedan od šegovih nasled- nika u srpskoj patrijaršiji, Arsenije IV,
zauzeo je, ponovo antiosmanski stav, kompromitujući još jednsm srpsku crkvu u
očima sultana.
Ipak, ruski carevi su najpromišljenije i sistematič- no koristili pomoć
hrišćanskih podanika Porte. Očigledno, strategiji koja je postala osnovni faktor
ruske politike na Balkanu (kao i na Kavkazu), išla je naruku pripadnost istoj veri
pravoslavnog monarha i većine balkanskih hrišćana. Put je otvorio Petar Veliki, koji
je na svoju objavu rata Osmanli- jama iz marta 1711. godine, nadovezao objavu
narodima Balkana, podstičući ih da se dignu na ustanak protiv Turaka i da se bo- re
na strani Rusa kako je rekao: „za veru i za otadžbinu“, kako im je objavljeno, „za
vašu čast i vašu slavu, za vašu slobodu i vašu nezavisnost, vama i vašim
potomcima...“ I još, „potom- ci paganina Muhameda biće vraćeni u njihovu staru
postojbi- nu, u pesak i stepe Arabije“.
Na Balkanu, taj je poziv naišao na slab odjek. Ako se izuzme prethodno
pomenuto grupisanje moldavskog vojvode Di- mitrija Kantemira, i, na zapadu
Balkana, nekoliko sporadič- nih pobuna na planinama južne Hercegovine, poziv je
imao najjači i najdugotrajniji odjek na jugu Hercegovine, ipak najve- ći i najduži
odjek imao je kod žestokih gorštaka Crne Gore.
Tokom čitavog XVIII veka, Crnogorci su se pokazali kao najodlučniji
predvodnici otpora Osmanlijama, sklapajući saveze u toj borbi, u zavisnosti od
prilika, sa Venecijom i Austrijom, ali prvenstveno sa Rusijom. Počev od vladavine
vladike Danila
130 (1696—1737), njihovi verski poglavari, najgla- sniji zastupnici tog
pokreta za nezavisnost, svi su pripadali jednoj istoj dinastiji: dinastiji Petrovića,
porodici poreklom iz Katunske oblasti, koja je pripadala plemenu Nzeguša. Apri- la
meseca 1712. godine, Danilo je zaključio sporazum o savezni- štvu sa jednim
ruskim agentom, a 1716. godine krenuo je na put u Rusiju odakle je doneo knjige,
liturgijske predmete kao i novča- nu pomoć. Kasnije, došlo je do ponovnog
približavanja Veneci- ji pred rat 1714—1718 : godine 1717, dužd Đovani Kornaro
uspostavio je na svom kotorskom posedu jednog „civilnog name- snika“
(guvernadura) za Crnu Goru. Ipak, iako se ta funkcija održala u narednom periodu,
redovno ju je držao član porodice Radonjić, takođe iz plemena GBeguša, veze sa
Venecijom su oslabile nakon 1718. godine, a zahtev za ruskim protektoratom je
postao predominantan. U tom cilju, vladika Vasilije Petro- vić (1737— 1782) boravio
je u tri navrata u Sankt Peterburgu i čak objavio u Moskvi, 1754. godine, istoriju
Crne Gore, za podučavaše i obrazovaše ruske publike. Ipak, u odlučujućem ratu
1768—1774, izostala je crnogorska pomoć Rusiji, usled ve- oma čudnih okolnosti:
od 1766. godine, zemlja je bila pod vla- šću jednog pustolova koji se izdavao za
reinkarnaciju cara Pe- tra III, supruta Katarine II, koja se za smrt supruta pobrinula
1762. godine. On je uklonio vladiku i preuzeo vlast pod ime- nom Šćepan Mali.
Godine 1773, Osmanlije su konačno poslale jednog grčkog slugu da otruje tog
sposobnog uzurpatora, koji je smetao kako njima, tako i Rusima.
Što se tiče Sankt Peterburga, okupljanje sultanovih hrišćanskih podanika
zaokupljalo je svu njegovu pažnju u meri u kojoj se ostvarivala ideja o „istočnom
projektu“ dominacije careva nad Carigradom i nad Balkanom. U ratu od 1736. do
1739, maršal Minih, koji je pothranjIvao tu ideju kod carice Ane, poslao je glasnike u
Epir i u Tesaliju da pokrenu hri- šćanski ustanak, dok je on okupirao Moldaviju
odakle je mi- slio da krene na osmansku prestonicu.
Međutim, tek tokom narednog sukoba, saradnja između Rusa i Grka
doživeće početak konkretnog ostvarenja. Već pre početka operacija, Rusi su bili
poslali na poluostrvo Majna jednog kapetana artiljerije tesalijskog porekla, Georgija
Papa- dopulosa. GBegov zadatak je bio da pokrene grčku pobunu koja bi podržala
operacije ruske flote u Sredozemlju. Dva brata, Georgije i Aleksej Orlov, bili su na
čelu tog poduhvata.
Rezultat nije ispunio očekivanja: pošto se iskrcao na zapadnoj obali
Peloponeza februara 1770. godine, i pošto nije našao svoje saveznike onoliko
spremne i odlučne koliko se to očekivalo, Aleksej Orlov je mogao samo da žali zbog
njihovih podela, njihove pohlepe i inertnosti. Sa svoje strane, razočara- ni mršavom
podrškom u ljudstvu, brodovima i naoružanju koju su Rusi obezbedili njihovom
pokretu, Peloponežani su se sma- trali izdanim. Uprkos toj nedaći, više hiljada Grka
latilo se oružja, pod vođstvom ne samo Papadopulosa već i bega iz Maj- ne,
Mavromišalakisa, i bogatog velikaša iz Kalamate, Pana- jota Benakija. Ovaj
poslednji, veliki zemljoposednik, sastavio je odred plaćenika. Usled nedostatka
istinskog ustanka, pokre- nuto je više zajedničkih operacija u kojima su učestvovali
Rusi i pobušeni Grci, ali oni su bili uglavnom neuspešni usled nedostatka
koordinacije; jedini značajan uspeh bilo je osvajanje Navarina aprila 1770. Međutim,
da bi ugušio pobunu, osman- ski namesnik Moreje, pozvao 131 je u pomoć neustrašive
albanske bande' koje su se obrušile na zemlju. Pošto su uvideli da je operacija
izmakla kontroli, između 20. maja i 1. juna, ruski oficiri su se ukrcali u svoje
brodove, a vođe ustanka krenuli su sa šima u izgnanstvo, ostavljajući zemlju na
milost i nemi- lost krvavoj albanskoj represiji. Ovi su se tu zadržali i na- rednih
godina, nastavljajući sa nasiljem i otimačinom, sve dok ih jedna sultanova vojska
nije silom izbacila 1779. godine.
Sve te pobune i savezništva sa neprijateljem, morale su da promene
odnose između osmanske vlasti i hrišćanskih podanika i da, uopšteno rečeno,
poremete vladajuću klimu iz- među muslimana i „nevernika“ na Balkanu. Pod
takvim okol- nostima, sporazum o štićeništvu (ggtta) bio je okončan. Za- štita, po
preporuci šerijata, legitimno je ustupila mesto represiji i tlačešu, a relativno
harmonična koegzistencija, ekscesima koji su za sobom povlačili osećaše straha.
Tako se objaššavaju nasilna preobraćeša Albanaca krajem XVII veka,
o kojima je već bilo reči, između ostalih manifestacija neto- lerantnosti i fanatizma.
U tom smislu, hrišćanski monarsi su, povlačeći svoje trupe sa Balkana,
ostavljali kao taoce sultanu hrišćansko sta- novništvo, koje su sami naveli na
ustanak. Pa ipak, osim u slu- čajevima kada su se delovi tog stanovništva povlačili
zajedno sa šima — vratićemo se na to pitaše, koje smo već pomenuli — monarsi su
preuzimali brigu da u svojim sporazumima uvrste i član o „opštem opraštašu“ za
svoje pristalice. Takođe su bri- nuli da od Porte dobiju pristanak za slobodno
ispovedaše hrišćanske vere. Čineći to, oni su ispušavali moralnu i du- hovnu
dužnost, ali to je za ših bila prilika da im bude pri- znato i pravo na mešaše u
unutrašša pitaša Carstva, i da povećaju svoj prestiž u odnosu na sultana kao i na
svoje evrop- ske suparnike. U isto vreme, koncesije koje su dobijali od jednog
oslabljenog suparnika, svedočile su o jednom novom podstreku i legitimitetu starih
napora papstva i zapadnih zemalja — bilo
prijatelja, bilo neprijatelja sultana — da se vrši uticaj nad hrišćanstvom t rapNjiz
GpjMeIit i da se do izvesne tačke ub \aži podela hrišćanskog sveta usled
osmanskih osvajaša.
I Već od druge polovine XVI veka, mogli su se videti
ambasadori Moskve, Venecije ili Francuske kako kod Porte intervenišu u
korist nekog pravoslavnog patrijarha. Posebno kralj Francuske, na temelju
svog vekovnog savezništva sa sul- tanom i kapitulacijama koje su iz toga
proistekle, postavljao se, prekoračujući prava koja su mu bila precizno
priznata, kao zaštitnik svih hrišćana Osmanskog carstva. Luj XIV je po- sebno
insistirao na toj povlastici: povodom obnavljanja svog sporazuma o trgovačkim
olakšicama 1673. godine, izdejstvo- vao je da se doda nekoliko „novih
članova" u korist katolič- kih crkava i verskih redova. On je, u instrukcijama
upućenim grofu de Feriolu, kada ga je slao u Istanbul, pisao: „Glavni trud
svakog ambasadora mora da bude zaštita vere i trgovine
- u čitavom Osmanskom carstvu (...)“.
U XVII veku ponovo je obnovljeno delovaše papske države na Levantu,
a pogotovu na Balkanu. U tom pogledu, bi- lo je odlučujuće stvaranje
Kongregacije
132 za propagandu vere, pa- pe Grgura XIV 1622. godine: ta
institucija je slala fraše- vačke i jezuitske misionare među hrišćansko
stanovništvo poluostrva, kod katolika da bi obeležili rimsko prisustvo, a kod
pravoslavaca, ako već nisu mogli da ih pokrste, onda bar da od šihovog
sveštenstva izdejstvuju priznaše o pontifi- kalnoj nadmoći. Težilo se čak
sjedišavašu Rimske crkve sa Pećkom patrijaršijom. Ta težša bila je posebno
naglašena u onim delbvima Balkana, koji su krajem XVII veka prešli pod
dominaciju Habzburgovaca, usled tesnog savezništva između Bečkog dvora i
Rimske kurije.
Međutim, čak i na osmanskom Balkanu, delovaše Habzburgovaca u
korist rimskih redova bilo je favorizovano odredbama sporazuma u Sremskim
Karlovcima, posvećenih tom pitašu: rimsko nemački imperator dobio je od
sultana pravo zaštite „hrišćanskih vernika odanih papskoj Svetoj stoli- ci“, koji
su zvanično boravili na šegovim teritorijama. Član 13. tog sporazuma glasio je:
„Neće biti suprotstavljaša po- pravci šihovih crkava u šihovom prvobitnom
obliku i mestu gradše, niti upražšavašu šihove vere. Neće biti vređaša

133
 c
tih vernika kojem god redu oni pripadali.“ A sultan je dodao- „Kada imperatorov
ambasador bude došao u Carigrad, imaće pravo da mi podnese njihove zahteve
vezane za pitaša hodoča- šća, i o mestima hodočašća u Jerusalimu.“ Bez sumnje,
ove od- redbe, potvrđene članom 11. sporazuma iz Požarevca, nisu se posebno
odnosile na Balkan, ali su svojim opštim dometom davale nove zakonske okvire,
zasnovane na međunarodnom pra- vu, u okviru celine delovanja katoličkih redova u
Carstvu.
Koliko god da su to korisnici široko tumačili, si- gurno je da im Porta još
nikad dotad nije bila eksplicitno priznala pravo nadgledanja uslova života svojih
hrišćanskih podanika: njihova zaštita odnosila se na njihove vlastite ka- toličke
podanike ili vernike koji su zavisili od Svete sto- lice, a živeli su u Carstvu, i to
pogotovo u prestonici, u trgovačkim lukama Osmanskog carstva i na svetim
mestima. U stvari, ovim međunarodnim tekstovima, Porta je jednostavno tim
katolicima iz „zemlje rata“, prisutnim na njenoj terito- riji, priznala garancije
dodeljene zimijama na osnovu propisa šerijata. Nasuprot tome, koncesije učinjene
Rusiji Kučukkaj- nardžijskim mirovnim sporazumom, bile su drugačijeg dometa: ne
samo da je carica mogla da izgradi u kvartu Bejoglu, u če- tvrti istanbulskih
ambasada, rusku crkvu „zaštićenu od svih mogućih uvreda i napada“, u vezi sa
kojom su ruski ambasadori bili ovlašćeni da Porti ukažu „na sve nedoslednosti u
sva- koj prilici“, već su i obaveze koje su preuzete u odnosu na tu silu bile mnogo
šireg karaktera: odnosile su se, kao što smo to već videli, na versku slobodu u obe
rumunske zemlje, a bile su proširene članom 7. na čitavo Carstvo: „Visoka porta,
ka- ko se tu određivalo, obećava neprekidnu zaštitu hrišćanskoj veri i crkvama te
vere“ S druge strane, Rusija je bila pravo- slavna, i to se neposredno odražavalo na
zimije te konfesije, naročito na Balkanu.
Međutim, po isteku neprijateljstava, nisu svi očeki- vali novu dominaciju ili
restauraciju stare. Političkim promenama, privremenim ili trajnijim, često su
prethodile ili su ih pratile seobe, koje su i same bile privremene ili stalne. Mogu da
se zapaze, na primer, pokreti grčkog stanov- ništva između Peloponeza i jonskih
ostrva u zavisnosti od promene režima. Međutim, najpoznatiji fenomen bio je
masov-

134
 ni egzodus Srba severno od Save, prvenstveno u oblasti Sremskih
Karlovaca, povezan sa povlačešem habzburške voj- ske tokom rata Svete lige. Više
od 200.000 ljudi je tako emi- griralo pod vođstvom pećkog patrijarha 1690. godine,
nakon čega je usledio manji talas 1694. godine. Centar nove srpske provincije koja
je bila definitivno pripojena Habzburškom carstvu sporazumom iz 1699. godine, i
sedište mitropolita, Sremski Karlovci, zaštićeni privilegijama Leopolda I koje su
objavljene 1690. i 1691. godine, preuzeli su baklju Pećke patrijaršije, koju je Porta
ukinula 1767. godine, i postali su važno ognjište srpske kulturne obnove.
Drugo hrišćansko stanovništvo, Srbi, Bugari, Gr- ci, Balkanski Vlasi, katolici
iz Bosne, izbeglo je u ostatak Slavonije koja je prešla u ruke Habzburgovaca,
prvenstveno oko Osijeka.
Koristeći prazninu koja je ostala odlaskom Srba, deo albanskog stanovništva je
tada naselio oblast današnjeg Ko- sova i Metohije, u Jugoslaviji (ili ga je ponovo
naselio, kako to predstavljaju albanski istoričari). Oni su predstavljali osnovu
etničkog preobražaja te oblasti na kojoj je danas al- bansko stanovništvo većinsko.
U isto doba, drugi Albanci su se nastanili u Epiru i u Moreji.
Usled povlačenja osmanskih granica, jednim sime- tričnim pokretom u
odnosu na srpsku emigraciju, muslimani iz Hrvatske, Slavonije, Ugarske i Dalmacije
našli su utoči- šte južno od reke Save, u Bosni i Hercegovini.
Nadovezujući se na posledice prethodnih faza osman- skog osvajanja, ratovi
iz XVII i XVIII veka doprineli su, ta- ko, da se etnički raspored na Balkanu znatno
izmeni i iskom- plikuje, stvarajući klicu budućih političkih teškoća koje ni danas nisu
rešene.

Demografski aspekti
Migracioni pokreti koji su upravo pomenuti jedan su od faktora demografije
balkanskih provincija u XVII i XVIII veku, pitaša koje je još uvek slabo poznato. Za tu
oblast kao i za ostatak Carstva, izučavašu tog perioda nedostaje dokumenta- cija,
odvajajući tako značajne osmanske popise stanovništva iz druge polovine XV i iz
XVI veka od onih iz XIX čija se seri- ja otvara 1831. Može se ipak formulisati
nekoliko zapažanja uopštenog karaktera. Bez sumnje, nakon velike ekspanzije u
XVI veku, stanovništvo iz evropskih provincija demografski opada u XVII veku što se
nastavlja i u XVIII, iako se u tom po- slednjem periodu može zabeležiti izvestan
porast, bar kod hrišćana po gradovima. Još 1831, u svojim tadašnjim smanjenim
granicama, Rumelija je brojila svega 2.650.000 stanovnika.
Taj demografski pad treba povezati sa opštom nesi- gurnošću tog doba,
vojnim pohodima, javnim neredima, egzodusi- ma. Objavljena je takođe hipoteza o
pogoršanju klimatskih uslo- va u XVII veku, ali to pitanje ostaje otvoreno. Nasuprot
tome treba zasigurno uzeti u obzir epidemije, naročito pojavu kuge, koja je odnela
najviše života. Znamo, bar što se tiče XVIII veka, da je to zlo skoro neprekidno bilo
prisutno, šireći se po čitavom Balkanu, manje više akutno, sa uporištem na tri loka-
liteta: u Vlaškoj-Moldaviji, Epiru-Albaniji, a naročito u135
Istanbulu, koji je od ova tri bio
najaktivnije žarište. Uosta- lom, rat je ovde još uvek igrao svoju ulogu, pošto je
brojno po- meranje trupa bilo moćan faktor širenja bolesti: 1718. godine na primer,
Tatari iz Moldavije pozvani kao pojačanje zbog op- sade Beograda, doneli su kugu.
Godine 1738, ruska vojska, zara- žena u Moldaviji prenela je bolest kroz Ukrajinu,
dok je austrijska vojska istu bolest prenela na Temišvarski Banat i u Ugarsku. U
periodu od 1768. do 1774. godine, ruske armije su bile ponovo zaražene u
dunavskim provincijama.
Osnovni pojam demografskog pada treba zasigurno iznijansirati u
zavisnosti od mesta, trenutaka, i etničkih grupa. Što se tiče gradskog stanovništva
na primer, izgleda da, iako je gledano u celini njegov broj opao, povećalo se nje-
govo učešće u celokupnom zbiru stanovništva. Osim toga, nije sve gradove
zadesila ista sudbina. Krajem XVII veka, neki gradovi su trpeli značajne gubitke: oko
50% stanovni- štva Beograda, oko 80% stanovništva Skoplja. Isto tako, kada je
Atina postala prestonica nezavisne Grčke, broj njenog stanovništva je bio daleko od
broja koji je ona imala krajem
X V I veka. Jedrene, Sarajevo, Novi Pazar, Banja Luka takođe su bili gradovi u
demografskom padu. Međutim, u isto vreme
G~'
drugi gradovi održavali su isti broj ili su čak doživljava- lI porast stanovništva.
S druge strane, posmatrači tog doba često ističu sma- njenje udela
muslimana u balkanskom stanovništvu. Bez sumnje, šihove tvrdše nisu bile bez
osnova u nekim oblastima i u ne- kiM gradovima: može na primer, da se primeti
kako je hrišćan- sko stanovništvo Plovdiva sa 240 poraslo na 10.000 stanovni-
ka između 1580. i 1680. godine. U Banja Auci, hrišćani su predstavljali 6%
stanovništva 1655. godine i 80% 1807. go- dine. Popis stanovnipggva iz 1831.
godine, pokazao je na očigle- dan način, mali broj ili čak i potpuno odsustvo
muslimana u vi- še delova Trakije, Bugarske i Srbije. Razloge tog drastičnog
pada muslimanskog elementa treba tražiti pre svega u činjenici da su oni bili
regrutovani u vojsku, i da su bili neposrednije pogođeni borbama i
epidemijama. Po nekim svedočešima, njihov natalitet je bio niži od nataliteta
hrišćana.
Pa ipak, razne prilike su ublažile smanjenje musli- manskog prisustva u
Evropi (doduše u Rumeliji 1831. godine muslimana nije bilo maše od 34,5%).
Anadolija nije već duže vremena predstavljala važno polazište emigracije, ali
izgle- dalo je da su stanovnici Anadolije došli da se smeste u Rume- liju u
vreme ratova u XVII veku. Videli smo takođe kako su se muslimani iz perifernih
provincija koje je Carstvo izgubilo (tu se najčešće radilo o neturskom
stanovništvu), povukli ka unutrašnjosti. S druge strane, neki gradovi su bili na
udaru druge nedaće: centralna vlast je poslala veći broj „trupa Por- te“ —
janičara i spahija — u utvrđenja u provincijama. U počet- ku, krajem XVI veka,
šihov cilj bio je da uspostave lokalni red i mir. Međutim, vremenom, kako su se
ti odredi neumereno po- većavali i kako su postajali opasan faktor nemira u
Istanbulu,
136 vlasti su ih slale u provinciju, pre svega da bi ih se rešili. Da bi im
 obezbedili sredstva za život, pošto su šihove plate bile devalvirane ili im nisu
bile redovno isplaćivane, dozvo- ljavano im je da se bave zanatstvoM i
trgovinom u gradovima gde su bili nastašeni. Zahvaljujući privilegijama i
povlasticama koje su zadržali, nije im mnogo trebalo da nametnu svoje zakone,
pa čak i da preuzmu potpunu kontrolu nad gradom i okolnim se- lima. Takav
razvoj događaja može da se primeti u više gradova Srbije i Bosne, kao i u
Solunu: u ovom gradu, janičari su 1792.
ninili 55% stanovništva. Treba uzeti u obzir da se tu kao i na primer, u Sarajevu,
jednim lančanim procesom, najveći deo muškog muslimanskog stanovništva
regrutovao u janičarske je- dinice, da bi obezbedio odgovarajuće privilegije.
Konačno, muslimanski element u Evropi bio je poja- čan, takođe,
nastavkom i širenjem talasa preobraćenja koji je započeo, videli smo to, pre
početka XVII veka, naročito među Bosancima i Albancima. U prvom slučaju, pokret
koji je prvo zahvatio plemstvo i građane, počeo je da se širi i po selima sa
umnožavanjem potur(ii,)a, islamizovanih bosanskih selja- ka. U Albaniji, islam se
proširio na celinu teritorije, uda- rajući, usled različitih motivacija, kako na katolike
na seve- ru, tako i na pravoslavce u centralnim delovima i na jugu zemlje, da bi
postao većinska religija u zemlji. Podsetimo ta- kođe i Na preobraćenja na Kritu.
Jevrejska emigracija predstavlja drugu izraženu te- žnju tog perioda,
doprinoseći transformaciji etničkog sasta- va više balkanskih gradova. Jevreji
napuštaju istočnu Evropu da bi se nastanili u Engleskoj ili u Holandiji. Taj pokret čije
razloge tek treba pojasniti (da li je dovoljno pomenuti pojačanu netoleranciju
muslimana?) povlači za sobom raspad više poznatih zajednica na Balkanu: Solun,
između 1660. i 1692. godine, od grada sa oko 40.000, postaje grad sa oko
12.0 pripadnika jevrejske zajednice. Analogni padovi su za- beleženi u Sarajevu,
Zemunu, Skoplju, Beogradu, i, u manjoj meri, u Sofiji, Bitolju i Jedrenu.
Tamo gde su Jevreji i, eventualno, muslimani nestali, na njihovo mesto su
došli Grci, Sloveni i, u manjoj meri Al- banci. Tako, prisustvujemo izvesnoj
„renacionalizaciji“ bal- kanskih gradova u XVIII veku, povezanoj sa, kako ćemo to
kon- statovati, novim društveno-ekonomskim prilikama.

Razvoj zemljoposedništva i problem čifluka

U klasično doba, osmanski zemljoposednički režim bio je obeležen
državnim vlasništvom nad obradivom zemljom, i pravom slobodnog seljaka na
uživanje nad svojim selištem (čift), koji je bio osnovna jedinica poljoprivredne
proizvod- i privremena koncesija seljačkih nameta zvaničnicima dr- Š&ve, u obliku
uslovljenog feudalnog dobra, timara. Kao što smo to već nekoliko puta podvukli,
naredni period je okarakte- risan pojavom, na ruševinama tog sistema, velikih
privatnih zemljišnih poseda, čifluka. Takav razvoj nije bio svojstven Balkanu, ali je
upravo u toj zoni najranije i najčešće uočen. ]U1oguće je doduše da je on tu
poprimio oblik od posebnog zna- čaja. U Bosni, čifluci su bili označeni kao bejlik, a u
heleno- fonim provincijama govorilo se takođe o hipostatikama.
137
 Privatni posedi, u pojedinim slučajevima izuzetno prostrani, postojali su u
Osmanskom carstvu bar od XV veka, i već u tom periodu su se nazivali čifluk.
Radilo se o ze- mljama koje je dodelio sultan, samim tim potpuno zvanično,
privatnim licima, najčešće velikodostojnicima, na ime punog vlasništva ili na
dugotrajno korišćeše. Međutim, te konce- sije su se odnosile na zaparloženu ili pustu
zemlju, pod nazi- vom teua(, izvan polja primene uobičajenog zemljoposedničkog
sistema, strukturisanog timarom i posedima seljaka. Cilj tih donacija bilo je zapravo
poboljšanje te zemlje. One su, s toga za državu predstavljale sredstvo za krčenje i
kolonizaciju. Nasuprot tome, kasnije dodeljeni čifluci, koji su se javljali usred kriza,
krajem XVI veka, bili su posledica uzurpacije pojedinaca, u okviru jednog potpuno
nelegalnog procesa, bilo da se radilo o dobrima raje, ili o timarima spahija.
U prvom slučaju, uzurpacija je mogla da bude izazvana raspoloživošću
zemlje, usled kolektivnog ili pojedinačnog napupgganja seljačkih poseda. Ovde
treba pomenuti rat i šego- ve posledice, činjenicu da je raja ubijana ili primoravana
da napusti svoje selo usled dolaska trupa — regularnih ili onih u bekstvu — ili da je
bila primorana da ode zbog povećanja po- reza; međutim, ona je još mogla da bude
privučena ponudama prijavljivanja u vojsku novog tipa koje su tada namesnici bili
uveli: zekĐap i zapsa. Seljak je takođe mogao da ostane na ze- mlji, ali da otuđi
svoja prava i svoju slobodu lokalnom moćni- ku, koji bi ga branio u tim nemirnim
vremenima, ili poverio- cu, kome bi tada bio ostavljen na milost i nemilost. Aokalni
velikaši, bogati i uticajni, uspevali su tako da, formalnim ili fizičkim lišavanjem
zemlje legitimnih vlasnika, u svo- jim rukama objedine zemlju više pojedinaca, pa
čak i terito- rije čitavih seljačkih zajednica. Procedura je bila nelegalna pošto su
posedi raje u principu bili neotuđivi, ali uslovi života stvoreni ratom, slablješe
države, neorganizovanost lokalnih kadrova, predstavljaju veoma pogodne faktore.
Pe~ riod opštih i konstantnih ratova, koji čitavo Carstvo sta~ vljaju u beznadežni
položaj, krajem XVI, kao i tokom XVII i
XVIII veka, samo je favorizovao takav razvoj događaja.
Treba zabeležiti ipak da su čifluci koji su formi- rani po toj šemi ostali
uvršteni u sistem timara: „vlasnik“ čifluka (čifluk sahibija) počeo je da se postavlja
kao nova zainteresovana stranka između raje (tradicionalnog vlasnika ili pridošlice
kojeg je postavio „vlasnik“) i legitimnog ti- marnika. Uslovi života seljaka nisu dakle
bili korenito promenjeni, ali su svakako pogoršani pojavom još jednog lica koje je
polagalo pravo na određene namete: u Srbiji, na pri- mer, nakon što je platila
obavezu desetka prema zvaničnom timarniku, raja je izdvajala 1 /9 od ostatka
useva, nazvanu de- veto, vlasniku čifluka, kojem je osim toga dugovala i kuluk.
Drugi čifluci nastaju pretvaranjem lena koji su pri- padali pojedincima,
različitog značaja (timar, zeamet, has): to su bile uslovljene i privremene koncesije,
kako vlasništva ta- ko i kvazivlasništva. I ovde su glavni periodi slabljenja dr- žave i
opšte neorganizovanosti pogodovali tim uzurpacijama, ali drugi faktori, vezani za
ponašanje same vlasti, takođe su tome doprineli: lena su prestala da budu
rezervisana isključi- vo za ljude u službi, kao i da budu strogo vezana za dobro izvr-
šavaše te službe; pojavila se potkupljivost, korupcija, zloupo- trebe svake vrste. Te
devijacije timarskog
138 sistema često su predstavljene kao uzrok propasti spahija, ali
one su više bile posledica; taj rod vojske bio je diskvalifikovan razvojem vojne
tehnike, pa su timari izgubili svoju osnovnu svrhu; zato su oni bili rasturani i
uvrštavani u carske hasove.
U okviru nepoštovanja starih principa, uspostavlje- na je praksa da se
visokim zvaničnicima i štićenicima Dvo- ra omoguće veoma važne koncesije
(arpaluk), bez traženja protivusluge. Isto tako, krajem XVI veka postalo je uobičaje-
no da se namesnicima čija je funkcija istekla ostavi jedan deo njihovih nekadašnjih
hasova, „na ime čifluka“ (Đeg uesć-G df-
Ck), što je značilo dobijanje trajnog poseda. Uvođenje odžakluk timara u Bosni, u
XVII veku znači korak dalje u tom pravcu: ne samo da su timari iz te oblasti bili
prenosivi na sinove i braću posednika, već i, da bi izbegli da njihov posed bude
rasparčan ili da pređe u vlasništo druge porodice, bosanske spahije su
izdejstvovale mogućnost da on bude prenosiv i na dalje rođake, što je doprinelo
jačanju pojedinih porodica, po- gotovo u oblasti Bosanske krajine.
Međutim, transformaciju jednog lena u trajni posed nije uvek vršio sam
njegov vlasnik. Prihod od poseda sultana i visoke apanaže štićenika, kao i uostalom
apanaže sa skromni- jih lena, bili su predavani multezimima, koji su bili efektiv- ni
prikupljači nameta i pravi upravnici poseda, pa su oni uglavnom bili i nosioci
procesa prisvajanja. Država je, sa na- merom da navede multezime da bolje
upravljaju resursima koji su im bili povereni, olakšala njihovo delovanje u tom
smislu, transformišući, počev od 1695. godine, njihove bivše privre- mene zakupe u
doživotne koncesije, malikane. Ovi poslednji, bili su produženi i postojašem, u
praksi, prava ustupanja na- slednicima posednika. Ipak treba se upitati da li su
malikane u stvarnosti toliko doprinele stvarašu čifluka što nam se na- izgled čini
logičnim: naime, ne treba zaboraviti da su posedi koji su već dugo postojali, bili
davani u podzakup, na lokalnom nivou, zemljoradnicima drugog reda, koji su vršeći
efektivnu kontrolu zemlje, bili u suštini najpodložniji njenom uzurpira- nju, ali koji
su, u isto vreme, sa svoje strane, bili svedeni na privremene posednike čije je
posedovanje uvek bilo ugroženo.
Ta zapažanja o stvaranju čifluka pomažu nam da shvatimo zašto nam
nekoliko preciznih studija, istorijskih u pravom smislu, koja ee bave tim pitanjem,
pružaju vidno druga- čiju sliku od one koju nude neka teorijska uopštavanja, doneta
na brzinu. Naime, čdžflucdž su dovedeni u vezu sa prostranim plantažama
kolonijalnog tipa, koje je obrađivala proletarizo- vana radna snaga, potčinjena
jednoj unitarističkoj i racionali- zovanoj organizaciji proizvodnje, koja je bila
usmerena na ren- tabilnost i koja je bila specijalizovana za proizvodnju
poljoprivrednih proizvoda namenjenih izvozu pšenice, kuku- ruza, pamuka, duvana
u Centralnu i Zapadnu Evropu. Takođe, podvučena je paralela između te osmanske
agrarne evolucije i
razvoja koji se u isto vreme odvijao u ostatku Centralne Evro- pe, u Poljskoj, u Češkoj, u
Nemačkoj istočno od Elbe, kao i u izvesnoj meri u, Moldaviji i u Vlaškoj, kz.ko smp to
već kon- statovali: u onim oblastima u kojima su se tada obrazovali ogromni
aristokratski posedi, poprišta novog „ropstva“.
Sigurno je da su se čifluci na Balkanu prvenstveno
139 razvili na plodnoj zemlji, ali i
 u zonama koje su bile dobro povezane sa spoljašnjim svetom, bilo da su se nalazile na
obalskim ravnicama ili basenima u unutraššosti smeštenim na velikim komunikacionim
putevima. Takvih regiona je bilo u Tesaliji, u Epiru, u Makedoniji, u Trakiji, u dolini Ma-
rice, u dunavskoj Bugarskoj, u dolinama na jugu Albanije i u nekim delovima Bosne.
Ipak, ta predominantna lokalizacija ne znači da su se u svim slučajevima i svim
epohama čifludži obrazovali u neposrednoj vezi sa spoljnom trgovinom. Ovde, kao i u
drugim delovima Carstva, u okviru procesa koje smo opisali, uzroci stvaranja čifluka
mogli su da budu kako pri- lika za uzurpaciju, tako i briga da se prihodi pa bili oni i
osrednji, učine trajnim, putem trajnog prisvajanja; uticaj me- đunarodnog tržišta, pa
čak ni uticaj običnog lokalnog trži- šta nije tu imao značajnu ulogu.
Pored toga, nije tačno da su svi čifluidž bili veliki posedi sa brojnom radnom
snagom. Iako je to, a sigurno jeste, ponekad bio slučaj, mora se, ipak, ukazati pažnja na
činjenicu da je u XVII i XVIII veku većina njih bila skromnih dimenzi- ja, i to veoma
promenljivih: u proseku od 25 do 50 hektara, pa i manje. Isto tako, jedna studija o
oblasti Bitolja u Makedoni- ji, početkom XVIII veka, određuje prosečan broj ljudi koji su
radili na jednom čifluku na 3,5, dok je najčešći broj bio 2.
U okviru takvog novog načina posedovanja zemlje, od- nosi proizvodnje i način
organizacije posla, bez obzira na sve, uglavnom nisu trpeli korenite promene. Sigurno je
da se dešavalo da zemljoposednik posegne za radnom snagom, koja je bivala isplaćena
novcem ili u naturi, ali ti slučajevi nisu bili brojni. Naprotiv, napoličarenje i arenda,
zavisno od različitih modaliteta, dominirali su na balkanskim čiflu- idžma. Seljak je bio
neka vrsta zakupnika zemlje, isplaćujući ^voj dug pred posednikom čifluka u vidu
obaveze u naturi, u radu ili novcu, ponekad isplatom obične približne sume. U tim
uslovima, seljački posed, čifš, koji je odgovarao poro- dičnom ognjištu (kape), bio je
osnovna ćelija proizvodnje. U Srbiji, ta osnovna jedinica imala je oblik proširene porodi-
ce, zadruge. Odnos između posednika zemlje i seljaka koji ju je obrađivao ostao je
feudalnog a ne kapitalističkog tipa: prvi je dobijao od drugog rentu, a ne krajnji proizvod
jednog posla, koji bi on zatim isplatio. Jednim očitim paradoksom, sa tač- ke gledišta
evolucionističkih koncepcija, u čiflucima obrazovanim na mevat zemljištima, u obliku
velikih poseda koje je Osmansko carstvo poznavalo od davnina, mogli su se pronaći
oblici seljačke proletarizacije i kolektivne organi- zacije posla: po principu različitom od
sistema timara i čift-hane, te su ti načini obrađivanja zemlje trpeli slabiji uticaj osnovnih
struktura od ovih poslednjih.
Ne treba zaboraviti takođe da širenje čifluka u Osmanskom carstvu nikad nije
bilo potpuno, sve do doba zemlji- šnjih reformi u periodu tanzimata. Taj proces je na
Balkanu do kraja XVIII veka još uvek bio ograničenog dometa. Tradicio- nalne forme
klasičnog agrarnog režima, samo doterane pod uti- cajem opšte lokalne klime, na drugim
mestima su opstajale. U Bosni su se, na primer, razlikovali agaluk zemlje, zemlje na ko-
jima su seljaci u manjoj ili većoj meri zadržavali svoja prava na korišćenje i njihov stari
sistem zakupnine, od beGluk zemlje, koja je smatrana vlasništvom gospodara, a na
kojima su obaveze seljaka, što se tiče plaćanja i posla, bile mnogo teže.
S druge strane, pored formiranja čifluka, osnivanje zadužbina (vakuf ),
regulisano je propisima koji su osigurava- li pravo na posedovanje potomcima osnivača,
postojao je 140
i drugi način, svakako sigurniji, da se zemljišno dobro održi u jednoj porodici:
ta praksa se značajno razvila kod muslimana na Bal- kanu u XVII i XVIII veku, a da država
nije bila u mogućnosti da reaguje i da povrati zemlje koje su na taj način bile otuđene.

Od junačkog lopova — do žandarma pljačkaša

Tokom datog perioda, osmanska raja nije bila — ni či- njenično ni pravno —
svedena na položaj kmeta, ali ostaje tvrd- nja da su se šeni uslovi života pogoršali:
povećale su se oba- veze koje su joj teško padale, bilo da su dolazile od države, po-
sednika lena ili zadužbina, a u krajnjem slučaju, od posednika čifluka. Potrebe izazvane
ratom, monetarna inflacija, korup- cija, nesposobnost države da, kao u prošlosti, obuzda
zloupo- trebe lokalnih funkcionera: sve je to izazvalo njeno preoptere- ćenje. Kada je na
taj način dovedena do ruba propasti i očaja, raja je mogla da postupi na više načina: beg
je bio, verovatno, najčešće rešenje. Međutim, dešavalo im se takođe da se dižu na
ustanak, kao što je došlo do makedonske pobune 1595—1616, koju je ohrabrio ohridski
arhiepiskop Atanasije. U vreme rata, dolazilo je do drugog načina pobune: seljaci su
pristupali ne- prijatelju, obrazovali grupe pobunjenika na granici, kao što su bili, videli
smo to, uskoci u Dalmaciji. Ali obično odmetanje u razbojničke družine najčešće je
karakteristična reakcija.
Bande razbojnika su oduvek postojale u Osmanskom carstvu, ali je taj fenomen
uzeo maha počev od XVII veka: ti razbojnici, nazvani u zavisnosti od oblasti hajduci ili
klefti, postaju tada važni i tipični akteri balkanske sce- ne. Obrazujući male grupe, tokom
sezone lepog vremena, između Đurđevdana (23. april) i Mitrovdana (26. oktobra), izvodi-
li su smele napade, protiv bogatih muslimana i hrišćana. Oni su tako postali predmet
obožavanja i simpatije siroma- šnih, odakle i sami vode poreklo, nudeći im tako neku
vrstu osvete. Nzihovi uveličani podvizi čine osnovnu temu bezbroj- nih narodnih balada.
Ipak, ne treba među tim „prvim buntov- nicima“ — preuzimajući Hobsbaumovu
formulaciju — tražiti revolucionarne ili nacionalističke motivacije. Ako ih po- kreće neka
ideologija, to je pre svega bila odbrana starog re- žima, čija ih je degradacija
marginalizovala, kao i izvesna ideja o pravdi i slobodi. Ipak, favorizovano prilikama, nji-
hovo delanje je ponekad dobijalo na težini: na primer, u godi- nama 1689—1690, jedan
hajduk pod imenom Karpoš podigao je pravi ustanak na severoistoku Makedonije.
Protiv tih nemira, vlasti su pokretale odrede žan- darma koji su biln regrutovani
na lokalnom nivou, kao što su bili grčki armptoli i bosanski „kapetani“. Jedan odred ar-
matola, na primer, imao je jurisdikciju nad jednim skupom sela obrazujući tako
armatolik. Oni su bili pozvani da obezbeđu- ju javni red i mir, da brane stanovništvo i da
sakupljaju porez. Nzihov vođa, sa titulom kapitanios, držao je tu funkciju kao naslednu, ili
su ga birali viđeniji seljani. Azudi u šihovoj sviti nazivani su palikaria. Međutim, događalo
se da se ti žandarmi odaju pljački, upuštajući se i sami u razbojništvo. Nasuprot tome,
bande klefta mogle su da teže funkciji arma- tola u okviru svog sreza. U opštoj zbrci sve
vrednosti su po- stajale relativne...

Fiskalne promene i jačanje lokalnih autonomija

141u celom Carstvu a posebno u
Tokom XVII i XVIII veka, osmanski poreski sistem,
balkanskim provincijama, nije samo dobijao na težini već je i menjao svoju prirodu. Sa
sla- bljenjem države i propašću starih institucija, ta promena u fiskalnom sistemu, dovodi
se u vezu sa jačanjem lokalnih autonomija i provincijskih velikaša, koji su najviše u tome
profitirali.
Naspram devalvacije akče i povećanja vojnih troško- va, država nije garantovala
stara prava spahija koja su postoja- la u okviru timara, pošto su ti konjanici predstavljali
već diskvalifikovanu vojnu snagu. U tom pogledu, povećavali su se i uopštavali nameti iz
grupe avariz-i divanije. U osnovi, ti nameti koji su neposredno naplaćivani, prikupljani
su samo u slučaju vojnih pohoda, i bili su dakle vanrednog karaktera. Postali su redovni,
verovatno tokom ratova krajem XVI veka. S druge strane, u početku su se bazirali na
isplati u novcu, ali takođe i u isporuci robe i obezbeđivanjem raznih službi, međutim, u
narednom periodu potpuno su monetarizovani. Ali, u suprotnosti sa starim osmanskim
dažbinama, kvotnim pore- zima čija je individualna visina bila strogo određena kanun-
namom, avarizi su predstavljali reparticiono oporezivanje. Iznos je bio određen za jednu
određenu oblast; on doduše nije bio fiksiran pe uape1ig, ali je uglavnom proisticao iz
nagodbe između predstavnika centralne vlasti i predstavnika lokalnog stanovništva.
Pošto je taj iznos bio određen, ostajalo je da se raspodeli na nivou kadiluka, grada ili
sela, između različi- tih poreskih obveznika, i da se od njih i naplati. Centralna vlast je
brigu o tim delatnostima dodelila upravo viđenijim lokalnim ljudima, muslimanima ili
hrišćanima.
Isti princip bio je primešen u pogledu dažbina koje su prikuplzali provincijski
namesnici za održavanje svojih vlastitih trupa zekVap i zapsa. U osnovi, te takse su
predsta- vljale samo nelegalnu otimačinu, koja je bila označena pejora- tivnim nazivom
tekjsigif-i šaka, međugim, država kojoj su bi- le potrebne dodatne trupe, legalizovala je u
XVII veku taj namet pod formom novog poreza, nazvanog imdad-i seferije (ratni porez),
kojem su bili dodeljeni, počev od početka XVIII veka modaliteti naplate analogni
modalitetima avariz-i diva- nije: suma, namenjena ovog puta, namesnicima provincija,
bila je raspoređena na nivou sandžaka i kadiluka u savetima koji su okupljali kadije i
lokalne velikaše. Ovim poslednjima je opet bilo naloženo da prikupljaju porez među
poreskim obveznicima svoje oblasti. Osim toga, ograničen u vreme rata, imdad-i sefe-
rije dopunjen je početkom XVIII veka svojim paršakom usmere- nim na održavašu
provincijskih trupa u vreme mira, imdad-i hazarije, koji je prikupljan pod istim uslovima.
Razvoj drugog fiskalnog metoda, sistema paušalnog oporezivaša (maktu),
takođe je favorizovao intervenciju lo- kalnih moćnika: umesto da svoje prikupljaše usmeri
na pojedi- načne kvote, država je dodeljivala globalnu sumu jednoj datoj za- jednici, a na
šoj je bilo da odredi kako će da je raspodeli i da je naplati među svojim članovima, dok
su svi kolektivno bili od- govorni za plaćaše ukupne sume. Praksa, koja je štitila stanov-
ništvo od zloupotreba poreznika i zakupnika Riznice, postoja- la je već u prethodnom
periodu, ali je bila ograničena na retke zajednice, geografski dobro uokvirene ili na
nekoliko privile- govanih gradova. Počev od XVII veka, ona se značajno proširi- la: brojne
zajednice iz Anadolije i Rumelije bile su ovlašćene da tako izmire neke namete kao što su
avariz ili glavarina ko- ji su plaćali nemuslimani (iizja), pa čak i celokupnih njihovih
zakupnina sadržanih u jednoj jedinstvenoj paušalnoj sumi. One su tako uspevale da
svedu na minimum
142 svoje odnose sa osmanskim vlastima i da sebi obezbede značajnu
autonomiju.
Te procedure pružale su odlučujuću ulogu moćnicima, koji su to postali na
osnovu svog bogatstva, uticaja koji su ste- ^li, ili svojom pripadnošću tradicionalnim
elitama. Oni su se tako isticali kao prirodni predstavnici odgovarajućih za~ jednica- Služili
su kao sagovornici vlastima, razdeljivali i namlaćivali porez za svoje naredbodavce, kojima
su služili i kao zajmodavci. Muslimanski velikaši bili su nazvani ajani (a’uap, a’uap ue
e§ga/, a’uap-1 uPaue(), a hrišćani, u zavisnosti od oblasti kodžabaše, čorbadžije ili
arhonti. Međutim u više delova Balkana, šihovu ulogu su vršile tradicionalne stare- šine
kao hrišćanski knezovi kod Srba i Vlaha sa Balkana, idi „kapetani“ kod bosanskih
muslimana. Ovi poslednji, na- sledne starešine koji su u početku imali vojnu ulogu i koji su
već bili pomenuti zbog policijske funkcije koju su obavljali, imali su takođe fiskalne,
administrativne i zakonodavne nad- ležnosti, u okviru svje oblasti, kapetanije. Bosna je
tako, po- sle sporazuma u Beogradu iz 1739. godine brojala trideset i osam kapetanija koje
su obuhvatale šezdeset i četiri grada.
Međutim, takvi novi uslovi proširili su i ulogu pravoslavnog sveštenstva. Fiskalne
transformacije i razvoj autonomije zajednice navele su ga da izađe, više nego u pro-
šlosti, iz svojih čisto duhovnih funkcija: verski poglavari g-1' postajali takođe poreznici,
upravnici, predstavnici svoje pastve pred osmanskim vlastima, a isto tako težili su pro-
širivanju polja svojih zakonodavnih nadležnosti. Tada će verska zajednica početi da
postaje autonomna administrativna jedinica koja će u XIX veku biti nazvana milet, a koja
će se tada javiti kao osnovna poluga funkcionisaša Carstva.
S druge strane, osnovne zajednice, gradovi, sela, ima- jući potrebu da se
organizuju, posebno zbog plaćanja poreza, obrazuju, u brojnim slučajevima, prave
komunalne institucije: tako možemo da zapazimo, bar počev od XVII veka, kako se u
jednoj grčkoj sredini razvijaju komunalne laičke organizacije (koinon), privremeno
priznate od Porte. One cvetaju naročito na ostrvima, koristeći svoj geografski položaj i
tradicional- ne veze sa osmanskim vlastima, koje je u principu tu predsta- vljao kapudan
paša, a u praksi „dragoman flote“ — Fanariot, poput rumunskih gospodara.
Po promenljivim procedurama, uključujući celokupno stanovništvo ili samo viši
stalež stanovništva, biran je, na neposrednim ili posrednim izborima, Savet koji je bio

143
 'Č
nadležan da predstavla zajednicu, da raspoređuje i da
priku- plja porez, kao i da brine za higijenu i javnu sigurnost, za
održavanje crkava i škola. Savet se takođe brinuo o pravnim
poslovima koji nisu bili u nadležnosti crkvenih sudova. Rad Saveta,
kao i rad sveštenika bazirao se na rimskom pravu ali, još više na
običajnom pravu koje je postepeno bilo kodi- fikovano. Moglo je da
dođe i do izvesne konkurencije između tih svetovnih sudova i
religioznih instanci. Članovi Save- ta, koji su uglavnom bili izabrani
među višim sgaležom, na- zivani su demogeronti, epitropi,
preetolti, arhonti ili koiabaše. Bili su birani na godinu dana, sa
mogućnošću re- izbora. Te zajednice nisu bile ograničene na grčke
teritori- je: analogne organizacije su se množile i u Bugarskoj,
pogoto- vo počev od kraja XVII veka, u podbalkanskim lokalitetima
i u Srednjoj gori.
Svi ti entiteti uživali su u veoma širokoj autono- miji,
pogotovo kada je to pospešivala ljihova geografska izo- lacija. Može
se uočiti, na primer, kako jednim beratom Por- te komuna Mikonos
početkom XVII veka dobija legitimitet kojim joj je omogućeno da
sudi u razmiricama među svojim čla- novima, kako bi kadiji
Paronaksije i Mikonosa, od kojih je, teoretski, zavisila, bio zabranjen
pristup njenoj teritoriji.
Zaštićen marginalnom geografskom pozicijom, izgra- đen
na 1.200 metara nadmorske visine u basenu Korča, u Alba- niji,
grad Moskopolje pruža sliku jedne izuzetno plodne auto- nomije.
Osnovali su ga Albanci i Vlasi, a u pogledu verskih institucija on je
bio u nadležnosti Ohridske patrijaršije; u
X V I I veku brojao je od 10.000 do 15.000 stanovnika, i postao je, u
narednom veku, izuzetno središte grčke pravoslavne kul- ture.
Nzegovi odnosi sa osmanskom upravom bili su veoma su- ženi:
svaka od šest četvrti birala je među znamenitim lično- stima —
majstorima zanatlijama ili imućnim trgovcima — jednog koiabašu.
Jedan od ovih poslednjih biran je kao „kon- trolor“ (nazir) grada, a
ta funkcija mu je bila potvrđena jed- nim sultanovim beratom. Grad
je osim toga raspolagao, za svo- ju odbranu, vlastitim garnizonom
od 300 građana. Vezu sa najbližim predstavnicima vlasti, kadijom iz
Korče i sandžak- begom iz Bitolja, obezbeđivala je jedna od
znamenitih lično- sti, koja je takođe bila zadužena za naplatu
poreza. Moskopo- l,e, tako slobodan, napredan i prosvetljen grad,
krajem XVIII veka potpuno su uništili albanski razbojnici.
Verovatno da najrazrađeniji sistem samouprave može da
se uoči na Peloponezu, nakon osmanskog ponovnog osvajanja
1718. godine. Taj sistem je u toj oblasti bio prvo osmišljen od Porte,
kao način144da se zadobije stanovništvo koje je pono- vo palo pod
njenu dominaciju. Svako selo je raspolagalo Save- tom znamenitih
ličnosti, čija je dužnost bila da se bave lo- kalnim pitanjima. Ti
različiti Saveti slali su poslanike za skupštinu vilajeta, koja je sama
birala izaslanike za Senat Peloponeza u okviru kojeg se
raspravljalo o fiskalnim i ad- ministrativnim pitanjima koja su se
odnosila na celokupnu provinciju. Dva člana Senata, sa dva
muslimana, obrazovali su Savet namesnika, paše Tripolije. Osim
toga, stanovni- štvo provincije dobilo je privilegiju da pošalje u
Istanbul dva predstavnika koji su mogli direktno da podnesu svoje
žal- be Porti, i tako zaobiđu lokalne funkcionere.
Drugi faktori takođe su favorizovali uspon lokal- nih
velikaša: oni su baveći se zelenaštvom, zakupom poreza i
zemljišnjih poseda i prisvajanjem čifluka stekli značajne izvore
profita. Boraveći izvan poseda jednog dela namesnika ili
dodeljivanjem nekih poseda na ime apanaže (arpaluk, ba-
šmakluk), muslimanski ajani mogli su, osim toga, da izmame
funkcije zamenika lokalnih namesnika: muteselima ili voj- vode.
Putem tih legalnih titula, oni su ozvaničili poziciju, koja je do tada
bila zasnovana na sumnjivim radnjama i uzurpa- cijama. Porta je
podržavala te nove vlasti, bilo da bi izba- lansirala moć lokalnih
namesnika u koje nije imala poverenja, bilo da bi ublažila
manjkavosti svojih tradicionalnih orga- na. Osim fiskalne uloge koja
im je bila dodeljena, Porta ih je obavezivala da joj obezbede trupe i
sve potrepštine za vođenje vojnih pohoda, što su stare institucije
bile nesposobne da joj obezbede. Tako se može zapaziti da, 1771.
godine, veliki ve- zir Muhsinzade Mehmed-paša potražuje od oko
130 ajana iz različitih delova Rumelije ukupno 32.000 ljudi, koji su
mu bili potrebni za ratovanje protiv Rusa. Te usluge su bile naj-
rentabilnije za zainteresovane.
Ajani ipak nisu smatrani nosiocima javne moći. Nzi- hova
važnost, često odlučujuća u stvarnosti, nije bila zasnova-

145
g
na na pravu. Ipak, počev od kraja XVII veka, jedna viša
kate- gorija ajana, ajani kadiluka, koje su birali šihovi paršaci iz
nižih lokalnih redova, a kvalifikovani kao „starešine ajana“ (ća§
a’uap, ge’G5 a’uap, ‘aup a1-au’ap), bila je zvanično priznata: njeni
članovi nisu smatrani državnim oficirima u pravom smislu reči, već
predstavnicima koje je ovlastilo sta- novništvo šihovih vlastitih
kadiluka. Priznali su ih naj- pre provincijski namesnici, a zatim,
odlukom Muhsinzade Mehmed-paše od 1765. do 1766, sam veliki
vezir. Primena te reforme koja je učvršćivala kontrolu centralne
vlasti, bila je odgođena usled rata koji je kasnije izbio protiv Rusije.
Pojava velikih ajana u Rumeliji koji će izazvati auto- ritet
Porte, kao što su bili Ali-paša iz Jašine (1788—1822) ili Osman
Pazvanoglu iz Vidina (1799—1807), pripada nared- nom dobu, ali je
već ukazano kako nastaju uslovi za šihov uspon; a već od kraja
ovog perioda, moć Buštalija, na primer — u ovom slučaju
sandžakbegovi koji su se skoro u potpunosti osamostalili
—potvrdila se u oblasti Skadra, na severnoj obali Albanije.
U celini, sa slablješem države i pojavom novih vla- sti na
lokalnom nivou, odnosi snaga u provincijama su se veo- ma
iskomplikovali. Pored hijerarhije osmanskih namesnika, koja je i
dalje predstavljala legalnu vlast, i mnoge druge snage
pretendovale su da se afirmišu, a pri tom su raspolagale ma-
terijalnim sredstvima da to i ostvare: garnizoni janičara, ko- jima su
komandovali šihove dahije, koji su prkosili legalnim vlastima
zavodeći teror, naoružane bande armatola, „kapeta- ni“ ili
razbojnici, moćni velikaši koji su održavali snage privatnih
plaćenika, tradicionalne starešine koje su kori- stile nastale prilike
da bi obnovili svoj pređašši uticaj, kao u nekim delovima Bosne,
Grčke, ili Albanije. U zavisno- sti od prilika, te snage su se
ujedišavale ili se jedna drutoj suprotstavljale u atmosferi
građanskog rata. Ponekad je name- sniku uspevalo da nametne
svoj autoritet i da obezbedi red u svojoj provinciji, poput paša iz
Bosne, Dli-paša Hekimoglu, koji je vladao u periodu od 1735. do
1740. godine, zatim Meh- med-paša Kukavica, koji je vladao od
1752. do 1760. godine; on je delovao u svoju ličnu korist i uključio
se u borbu izme- đu frakcija. Međutim, često, on je bio samo
gledalac u svojoj oblasti, neka vrsta „počasnog gosta“, na margini
zatvorenog

146
 polja pomenutih sukoba. U okviru tog složenog i
promenljivog ukorenio se, nešto kasnije, prvi nacionalni
terena,
pokret.

Uzlet trgovine i rađanje

„pravoslavnog trGovdža“
Razvoj balkanske trgovine, čiji smo svedoci u tom pe-
riodu, predstavljao je drugi faktor prekomernog izrabljivanja
seljaštva, u onoj meri u kojoj se, stimulisana pojačanom potra-
žnzom namirnica i sirovog tekstilnog materijala iz Zapadne i
Evrope, on zasniva isključivo na značajnom izvozu tih
poljoprivrednih proizvoda. S druge strane, on donosi pro-
speritet novim društvenim slojevima: to su bili „pravoslav- ni“ trgovci
i prevoznici, koje je izučavao Trajan Stojanović.
Početkom XVIII veka, razmene su dobile odlučujući poticaj
uspostavljanjem mira sa Austrijom, što je omogućilo ponovno
uspostavljanje saobraćaja između Balkana, Habzbur- ške monarhije
i Venecije. Uz to, „Sporazum o trgovini i na- vigaciji“, koji je bio
pridodat sporazumu sklopljenom u Po- žarevcu 1718. godine,
stvorio je posebno povoljne uslove za trgovinske odnose između
habzburških i osmanskih podanika: carinske takse za obe strane,
kako na izlasku tako i na ula- sku, ograničene su na 3%, bez ikakve
druge naplate. Usposta- vljena je slobodna plovidba za obe strane
na Dunavu.
Tako je na Balkanu oživela mreža poprečnih i uzdu- žnih
kopnenih puteva. Poprečni putevi su polazili od luka na Jadranu i
Jonskom moru, Dubrovnika, Splita, Drača, Arte, da bi dospeli do
Novog Pazara, Beograda, Soluna, Sera, Var- ne i Istanbula. Što se
tiče uzdužnih puteva, oni su povezi- vali Centralnu Evropu sa
Solunom i Istanbulom, prolazeći kroz glavne etape: Bugarsku,
rumunske zemlje, Transilvaniju, Srbiju. S druge strane, pomorski
putevi povezivali su Solun sa Trstom prolazeći kroz Egejsko, Jonsko
i Jadransko more. Iz Trsta kopnenim putem se moglo doći do
Austrije i Nemač- ke. Solun je imao ulogu raskrsnice za ta dva
pravca.
Izvoz Balkana su uglavnom sačinjavali tradicional- ni
proizvodi kao što su vino, maslinovo ulje, suvo grožđe, boje, vuna,
koža, ali tu treba u velikom delu dodati i dva

147
 proizvoda koja su se pojavila u novijem periodu: pamuk
i kuku. ruz. Gaješe pamuka počelo je krajem XVII veka, u
oblasti Sera u istočnoj Makedoniji, odakle se ona proširila na
zapad, sve do Soluna i Tesllije. Pamuk je tako postao, u drugoj
polovini
X V I I I veka, najvažniji proizvod u Makedoniji i Tesaliji Što se
tiče kukuruza, koji se po prvi pug zapaža u Hrvatskoj 1611.
godine, on je u X V I I i H U Š veku na Balkanu bio mnogo
rasprostranjeniji nego pamuk, usled, po njega, miogo povoljni-
jih klimatskih uslova. GBegovo gaješe se posebno proširilo na
primorske ravnice severne Albanije, Drača i Arte, kao i na
Peloponez i na dunavske kneževine. Bio je skoro isključi- vo
usmeren na potroššu po gradovima ili na izvoz, pošto su se
seljaci (osim u Crnoj Gori) hranili prosom ili sirkom.
Često je razvoj ta dva nova poljoprivredna proizvoda
namenjena izvozu, povezivan sa stvaranjem čifluka. Nema
sumnje, zapravo, da su usled potrage za rentabilnošću, moćni
pojedinci pokušali da te kulture uvedu na svoja imanja ili da se
domognu zemlje na kojoj su one uspevale. Možemo da navede-
mo, na nrimer, da su ajani Sera, Ismail, a kasnije, šegov sin
Jusuf, posedovali velike plantaže pamuka. Pa ipak, ne vraća-
jući se na čišenicu da želja za izvozom nije bila jedini razlog
stvaraša čifluka, ni na konstataciju da posedi tog tipa nisu svi
bili zasejani proizvodima za izvoz, treba na- glasiti da je raja u
okviru svojih poseda takođe mogla da gaji kukuruz i pamuk.
Tako je, bar jedan deo izvoza tih proizvoda dolazio od male
seljačke proizvodnje, bilo da je proizvođač sam prodavao višak
svog proizvoda, bilo da ja plod šegove za~ kupnine prodavao
korisnik tog poseda.
Za uzvrat, Balkan je dobijao prvenstveno, od svojih
partnera iz ostatka Evrope manufakturne proizvode, pre svega
proizvode od tkanine i stakla, satove i časovnike, oružje i
miniciju, kao i kolonijalne prehrambene proizvode (šećer,
začine).
T a trgovina obezbeđivala je prosperitet jednog sloja
„pravoslavnih trgovaca“, koji su koristili, za svoje napredova-
še, relativno povlačeše Jevreja, o čemu je već bilo reči. Grci su
tu igrali najvažniju ulogu, koristeći mrežu svojih kolonija po
čitavom Balkanu i ostatku Evrope: u Veneciji, Trstu, Marselju,
Beču, Aondonu, Amsterdamu. Međutim, prisutni su bili i
Makedonci, Srbi, Bugari, Bosanci, Cincari, Alban- cI. Na isti
način, razvijale su se domaće trgovačke flote, iz- vlačeći korist
iz uništavaša zapadnih flota, koje su do tada imale monopol
nad pomorskim
148 saobraćajem na istoku, do čega je došlo nakon
francusko-engleskih pomorskih ratova.
Dubrovačka flota je doživela naglo opadanje u drugoj
polovini XVII veka, pod uticajem spleta različitih okolnosti:
konkurencija luke Split, strašan zemljotres koji je uništio
Dubrovnik aprila meseca 1667. godine i pobio više od polovi- ne
stanovništva, opšte smanjenje uloge Jadrana kao izlaza za
balkanske proizvode pred konkurencijom dunavskih puteva. Ta
flota će se spektakularno dići iz pepela u godinama 1730—
1740: 1758, nju su sačinjavali 110, do 150 brodova. Godi- ne
1763, po završetku Sedmogodišnjeg rata, iz kojeg je izvukla
korist, ona je brojala 200, do 250 brodova. Rusko-osmanski
rat, vođen od 1768. do 1774. godine, bio je za nju koban, ali
ona se nakon toga ponovo uzdigla. U isto vreme, nove grčke
trgovačke flote podizale su se u Draču, u Arti, na primorju i na
grčkim ostrvima (Hidra, Spetsai, Psara, Galaksidi, Krit).
Zanatska proizvodnja takođe se razvija, više stimu-
lisana unutrašnjom potražnjom, koju prouzrokuje profit od
trgovine i drugi vidovi bogaćenja nego izvozom koji ostaje
ograničen u tom domenu (on će se nešto povećati u narednom
periodu sa pojavom poznatih centara kao što je Ambelakija,
koja se specijalizovala za bojenje pamučnog konca).
Glavna sedišta te aktivnosti nalazila su se često u
izolovanim zonama, pre svega u Grčkoj i Bugarskoj, daleko od
ingerencija osmanskih vlasti i od janičarskog uticaja na esna-
fe. Jug Bugarske, na primer, specijalizovao se za proizvodšu
grubog sukna (aba). Gradovi i sela podbalkanskih oblasti i
Rodopa, počev od XVIII veka, postali su glavni proizvođači
štofova i odeće namenjene vojsci i anadolskom stanovništvu.
Na severu Bugarske, Loveč, prvi centar tranzitnog saobraćaja
vune, voska i svile koji je stigao i do Lajpciga prolazeći kroz
Vlašku i Brašov, takođe je proizvodio te različite proizvo- de,
posedujući 25 esnafa početkom XVIII veka; u Svištovu su se
proizvodile pamučne tkanine, a u Slivenu tekstil i oruž- je. Grad
kao što je Moskopolje, u Albaniji, čiji je sistem sa- mouprave
bio opisan, brojao je, u XVIII veku dvadesetak esna- fa od kojih
je jedan deo bio posvećen velikoj proizvodši vu- nene tkanine
koja se opet izvozila prema Veneciji.
U svim centrima proizvodnje zapažena je jedna težša — u
načelu protivzakonita — ka spoljaššem razvoju esnafa, čime se
izbegava njihovo funkcionisaše propisano zakonom. To je bio
slučaj, pre svega, u novim sektorima, kao što je sektor duvana.
Privredni razvoj čiju smo sliku dali, nastavio je sa
jačašem u decenijama nakon 1774. godine, izuzetno stimulisan
jačašem Ukrajine i otvarašem Crnog mora za149 rusku trgovinu
kao i ratovima i političkim previrašima u Zapadnoj Evropi
krajem XVIII i početkom XIX veka. Međutim, prosperitet ko- ji je
taj razvoj doneo, otvaraše ka spoljšem svetu koje je on
obezbedio nekim slojevima balkanskog društva već počiše da
preobražava šegov način života i staše duha.

Pregled kulturnih i verskih zbivanja

Tokovi novih misli koji će izražavati taj društveni
razvoj, pod uticajem ideja prosvetiteljstva i Francuske revolu-
cije, javljaju se tek na samom kraju XVIII veka, a time su i van
teme ovog izlagaša: tada su na površinu izbila dela pisaca ra-
cionalista i rodoljuba poput Srbina, Dositeja Obradivića (1743?
—1811), ili Grka, Adamantiosa Koraisa (1748—1833) i Rigasa
Velestinlisa (1757?—1798), koji su svojim radom zapra- vo
započeli neposredni intelektualni pokret nacionalnog bu- đeša
na Balkanu. Nasuprot tome, tokom perioda koji je ovde ob-
rađen, u kulturnom životu različitih zajednica još uvek se ne
razaznaju spektakularne promene: najvećim je delom taj
kulturni život ostajao u rukama sveštenstva, zaokupljenog
održavašem nasleđa iz prošlosti, u jednom umereno nazadnom
duhu.
Na kulturnom planu, Jevreji i muslimani su bili,
očigledno, u posebnom položaju. Što se tiče prvih, evropske
zajednihce u demografskom padu, kako smo to već videli, nisu
uspevale da stvore značajnije intelektualno središte. Treba ipak
zabeležiti nekoliko uticaja mesijanskog propovedanja
heterodoksnog mistika, poreklom iz Izmira, Sabataja Zevija
(1625-1676): po ugledu na šega, neki balkanski Jevreji oba- vili
su prividno preobraćeše u islam, stupajući u takozvanu seKtu
„preobraćenih“ (sJbpte). To je bio slučaj sa 400 solun- skih
porodica. Turci i poturčenjaci nastavili su, sa svoje strane,
stvaranje balkanske kšiževnosti islamske tradicije. U albanskim
gradovima kao što su Elbasan, Berat i Skadar, razvila se tako, u
XVIII veku, književnost takozvanih „kanco- nijera“, na
albanskom jeziku — iako je bila duboko prožeta osmanskim
rečnikom — ali pisana arapskim pismom po istoč- njačkim
modelima (gazele, kasi-de, mevlud...).
U pravoslavnim zajednicama, iz učene kulture treba
izdvojiti narodnu poeziju, izuzetno živu i plodnu, sačinjenu od
balada pisanih u slavu poznatih hajduka ili klefta, kao i obimnih
epskih ciklusa koji su podsećali na važne istorijske događaje,
izobličujući ih, kao što je na primer bila Kosovska bitka. Ta dela
150 bila veoma lepa, posebno veliki srp- ski epovi. Učenost
su često
je bila potpuno odvojena od naroda. Ona se razvijala po
manastirima, crkvama, verskim školama ili školama koje su
bile pod snažnim uticajem crkve. Ona se trudila da u jednom
brižnom ali uglavnom uskom duhu, sačuva srednjovekovne i
antičke tekovine. S druge strane, sve više je bila pod grčkim
uticajem, na uštrb slovenske tradicije.
Ta helenizacija bila je posledica uskih veza između
osmanske države i Grčke patrijaršije iz Carigrada, što je, kao i
čitava njena hijerarhija, bila podređena Porti koja je, u opštoj
atmosferi potplaćenosti i korupcije, skupo naplaći- vala
imenovanja; tako su, na primer, u slučaju rumunskih go-
spodara, česta bila razvlašćenja: između 1595. i 1695. godi-
ne, niže se 61 imenovanje koje se odnosilo na 31 osobu. Ta
nestabilnost se u manjoj meri smašila u XVIII veku. Osim to- ga,
masovni upad fanariota, bogatih grčkih i helenizovanih
porodica, koje su se u potpunosti stavile u službu Porte, kao i u
izborne sinode i u patrijaršijsku birokratiju, još je vi- še
pojačavala podređenost Grčke crkve osmanskoj vlasti. Do-
duše, Grčka crkva je pokušala da reaguje protiv ingerencija
fanariota tako što je od sultana, 1741. godine, izdejstvovala
ferman kojim je izbor patrijarha podvrgnut odobrenju pet od-
ređenih mitropolita. Isto tako, sredinom veka, da bi umanjio
uticaj fanariota, patrijarh Kirilo je uspostavio komitet
predstavnika grčkih esnafa u Istanbulu, kojem je bilo nalo-
ženo da se brine o dobrima crkve. Pa ipak, fanarioti su uspeli
da izdejstvuju smenu i pogublješe tog reformatora koji se
usudio da dira u njihove privilegije.
Ipak, grčkom sveštenstvu se dešavalo da stvori izve-
snu distancu u odnosu na vlast nevernika od kojeg je zavisilo
održavajući, na primer, redovni kontakt sa pravoslavnim ca-
rem: brojni patrijarsi, vladike i monasi te konfesije, iz Istanbula,
srpskih, rumunskih ili bugarskih oblasti, kretali su na hodočašće
u Rusiju kako bi obezbedili njegovu podršku. Međugim, uprkos
tim ograničenim izletima, od kojih se ruska politika trudila da
izvuče korist, pravoslavna hijerarhija je ostajala verna sultanu,
svesna nespornih prednosti takve situa- cije: patrijarh je bio
velikodostojnik države, posednik barjaka sa dva tuga (kao što
je to bio barjak regularnih provincijskih namesnika), uživajući,
kao i svi ostali velikodostojnici, u po- moći vojnih i upravnih
vlasti u slučaju potrebe. Ne samo da je bio zaštićen od svake
ingerencije političkih vlasti u verskim pitašima (mnogo više
nego njegovi prethodnici iz vizantijskog doba ili njegovi
savremenici u Moskvi), već je opšti razvoj Carstva, o kojem je
već bilo reči, stvorio od njega miletbašu, namesnika
151
pravoslavnih naroda, sa značajnim fiskalnim, admi-
nistrativnim i pravosudnim ovlašćenjima, koje je delio sa svo-
jim potčinjenima.
o sim toga, Porta, koja je od njega stvorila svog pri-
vilegovanog hrišćanskog partnera, još od vremena Mehmeda II,
pomagala mu je više nego ikada da uspostavi grčko
preimućstvo nad starim nacionalnim crkvama: tako je grčki
jezik postepeno eliminisao staroslovenski u službama; uništene
su liturgij- ske knjige na staroslovenskom; Grci su zamenili
Bugare, Srbe i, kao što smo pomenuli, Rumune u episkopalnim
i mitropo- lijskim sedištima, kao i na čelu manastira. Takođe,
grčke škole — nadaleko najbolje na hrišćanskom Balkanu —
počev od patrijaršijske akademije u Fanaru, koju je osnovao
Genadije, primale su elitu raznih pravoslavnih naroda (biće ih
oko če- trdesetak krajem XVII veka).
Grčka pobeda je uokvirena kada je sultan, 1766. godi-
ne, odlučio da ukine srpsku Pećku patrijaršiju, koja se, kako
smo to već videli, u dva navrata kompromitovala saradnjom sa
Habzburgovcima. Naredne godine, bila je ukinuta i bugarska
Ohridska arhiepiskopija. Dva egzarha, koje je imenovao grčki

postavljena su na čelo tih institucija. Samo je cr- kva

patrijarh,
Crne Gore ostala nezavisna.
Relativno intelektualno nazadovanje, nastalo usled
duhovne hegemonije patrijarha iz Carigrada,. pronašlo je,
ipak, izvesnu protivtežu u periodu o kome je reč. Izvesna
kulturna obnova dolazi, paradoksalno, iz same sredine fana-
riota: članovi njihovih velikih porodica pohađali su u svojoj
mladosti univerzitete u Padovi i Bološi i Školu svetog
Atanasija u Rimu. Tamo su učili latinski i italijanski je- zik i
dolazili u posed brojnih knjiga kojima su punili svoje biblioteke
u Istanbulu, Bukureštu i Jašiju. Budući veliki dragoman
Aleksandar Mavrokordat tako je u Bolonji, 1664. godine, izneo
tezu o cirkulaciji krvi, koja je bila nadahnuta Harvijevom
teorijom. (Lionski putopisac Jakob Spon beleži u vezi s šim
desetak godina kasnije: „Napisao je nešto u ve- zi s plućima,
što je ukrao od naših autora.“) Njegov sin, Nikola, prvi
fanariotski knez, bio je talentovani pisac. U takvim uslovima,
rumunske zemlje, o čijoj smo značajnoj inte- lektualnoj
aktivnosti u XVII veku govorili, aktivnosti koja se vezivala za
tadašnju
152 Centralnu i Zapadnu Evropu, zadr- žali su pod svojim
 fanariotskim gospodarima važnu kultur- nu ulogu, iako bitno
različite prirode. Ti knezovi, od aka- demija koje su, u
Moldaviji i u Vlaškoj, osnovali njihovi prethodnici, kao i od
škole za izučavanje grčkog jezika u Ja- šiju, osnovane 1714.
godine, stvorili su sedišta za istraži- vanje i obrazovanje,
nudeći izvesnu sintezu grčke tradicije i novih zapadnjačkih
ideja.
Međutim, tek je u delovima Balkana koji nisu bili pod
osmanskom dominacijom došlo do stvaraša originalnih dela u
XVII i XVIII veku. Ta dela su pokazala tri nove te- žnje: manje
ili više istančanu svest o nacionalnoj prošlosti, mesto dato
idejama, pronalascima i stilovima tadašnjeg zapad- nog
sveta, brigu da se različitim regionalnim idiomima da status
književnih jezika. Na Kritu, još uvek pod venecijan- skom
dominacijom, oko 1650. godine, Vićencos Kornaros piše na
demotskom grčku poemu, najznačajniju tog vremema, Eroto-
kriŠos. Isto tako, za Srbe i Hrvate, Dubrovnik, Zagreb i
Slavonija koja je prešla u ruke Habzburgovaca, predstavljali
su glavne naučne, književne i umetničke centre. Tako će kod
svoje spoljašnje braće osmanski podanici sa Balkana crpeti osnovnu
građu za svoju narednu „kulturnu renesansu".
Treba ipak podsetiti da je, u često sumornom periodu
osmanske vlasti koji je ovde opisan, a koji je obeležen ratom
uništešem starog poretka, pojavom fanatizma i samovolje, u celini,
tom stanovništvu bila data mogućnost da očuva u te- škim
vremenima bar jedan deo svog identiteta; čak i razvojem lokalnih
autonomija, pružena im je prilika da se jasnije afir- mišu.
Istovremeno, slojevi društva, koji su bili najfavori- zovaniji, mogli su
da dosegnu značajan nivo prosperiteta i uti- caja, što je činilo da
nestrpljivo teže da prevaziđu $1a1i$ cio.

ARAPSKE PROVINCIJE (XVI-XVIII

VEK)

Andre Remon
153
 Od trenutka kada je vojska Selima I krenula u ofan-
zivu protiv Safavida, što se završilo bitkom kod Čaldira- na
(avgusta 1514. godine), oblasti naseljene većinskim, arap-
skim, stanovništvom, na granici sa Anadolijom i Iranom,
postale su neposredna briga osmanskog sultana, koji je
straho- vao od iransko-egipatske koalicije. S druge strane,
Mamelu- ci iz Kaira bili su preduhitreni pojavom tako velike
vojne sile na severnoj granici svog carstva. Pohod Kansuha al
Gu- rija prema severu Sirije, koji je trebalo da pruži podršku
šahu Ismailu, naveo je Selima da se okrene protiv egipat- skih
Mameluka: 24. avgusta 1516. godine, osmanske snage nate-
rale su u bekstvo Al Gurijeve trupe kod Marc Dabika, blizu
Alepa, čija je okupacija, u danima koji su sledili, predsta- vljala
uvod u pad Mamelučkog carstva, koje je dominiralo Bliskim
istokom dvesta pedeset godina.
Nakon toga, Osmanlijama je trebalo samo nekoliko
godina da prošire svoju vlast na čitav arapski svet. Osvaja- nje
Sirije, Palestine i Egipta bilo je dovršeno kod Rejda- nije, 23.
januara 1517. godine, a sledećeg dana, prvog muharema 923,
hutba (propoved) u ime osmanskog sizerena pročitana je u
camijama Kaira: „O Bože, spasi sultana, sina sultana, vladara
dva kontinenta i dva mora, uništitelja dve vojske, sultana dva
Iraka, sluge dva svetilišta, Malika Muzafera

1
U ovom poglavlju, korišćena je transkripcija koja je u upotrebi
za arapske zemlje; pisanje nekih imena i nekih reči može tako da se
razlikuje od pisanja koje se koristi za turske i balkanske zemlje.

154
Ar
a
ps
k
e
p
o po
dv
kr uč
aji eni
su
n gla
e vni
gr
O ad
s ovi
po
m kra
a jin
a
ns
k
o
g

№
Selim-šaha47.“ Već 1518. godine, turski gusar Hajrudin
„Riđobradi“ priklonio se sultanu Selimu i postao begler- beg,
pripajajući Carstvu zapadni deo arapskog sveta, Alžir,
Konstantin a ubrzo i Tunis (1534. godine). Sve u svemu, iz-
uzev Maroka (Jemen, koji je Ozdemir-paša osvojio 1547. go-
dine, izgubljen je tek 1636), sve arapske zemlje bile su pod
kontrolom sultana.
Iznenađujuće su i vredne pažše brzina i relativna
lakoća kojima su te zemlje osvojene (osim u slučaju Iraka, za
koji su se dugo borili protiv Safavida, i Tunisa, za koji su bili
zainteresovani Španci, a koji je konačno osvojen 1574.
godine). To se objašnjava činjenicom da su Osmanlije, tada na
vrhuncu moći, pred sobom imali dinastije u padu, kao što su
bili egipatski Mameluci, ili afrički Hafsidi. U dalekim oblastima
na zapadu, gde su sultani tek posredno intervenisa- li,
Osmanlije su iskoristili prestiž koji im je donosila po- zicija
boraca za islam, naspram vojnih pohoda koje su pokretali
Portutalci i Španci, a što je dovelo do osvajanja izvesnih
obalskih regija u Maroku, Alžiru, Tunisu, i u Tripolitaniji. Na taj
način su Alžir i Tunis pali pod osmanski uticaj.
Početkom XVII veka, od celokupnog broja teritorija,
koje su bile pod neposrednom upravom centralne vlasti,
arapske provincije su se prostirale na celoj afričkoj teritoriji na
glavnom delu azijatskih teritorija, izuzev Anadolije, odnosno
dve petine celokupne površine od oko 2.500.000 kvadratnih
ki- lometara. Teško je proceniti brojno stanje stanovništva na
tim teritorijama u periodu za koji nemamo pouzdanih
podataka. U pr- vim decenijama XIX veka, u okviru globalne
populacije od oko
23.0. 000 stanovnika, arapske provincije su bile
nastanjene sa nešto više od 12.000.000, znači više od
polovine ukupnog bro- ja, proporcija koja je bez sumnje veća
od one iz XVII veka, kada su nearapske provincije činile
većinu osmanske teritorije.
Te arapske zemlje, izuzetno prostrane i gusto naselje-
ne, bile su veliki teret za celinu Carstva. Trebalo ih je, u
potpunosti, kontrolisati administrativnim sistemom koji je
uspostavila centralna vlast, uz veliku štednju sredstava. U
većini provincija, nekoliko stotina ili nekoliko hiljada ja- ničara
I. II, 141
47Ljp 1uaaaz, Joigpa1 s1’ip ćoiggeoGz s1i Sšge, 1gas1. S.Rapz,
1960, 157
trebalo je da bude dovoljno da obezbedi unutrašnji red i
spoljnu sigurnost: osim Alžira i Iraka, koji\su bili pod jakim
spoljašnjim pritiskom, nikakva opasnost nije pretila arapskim
provincijama pre Bonapartinog pohoda na Egipat (1798). Tako
se objašnjava ta izuzetna osmanska dominacija na arapskim
teritorijama: Alžir je prestao da bude u sastavu Carstva tek
1830. godine, nakon tri veka osmanskog prisu- stva; a Sirija,
Palestina i Irak ostali su osmanske provin- cije sve do kraja
Prvog svetskog rata.
Jednoobrazni sistem koji su Osmanlije uspostavili u
arapskim provincijama, veoma brzo se razvio. To je sistem
koji ćemo pokušati da objasnimo na jedan sveobuhvatan
način, pre nego što se budemo bavili razvojem raznih
provincija počev od XVII veka, a što je dovelo do različitih
situacija u XVIII veku.
Princip osmanske organizacije bio je relativno jed-
nostavan, ako se izuzmu detalji. Dakle, početkom XVII veka,
po završetku osvajaša, Osmansko carstvo su činila 32 ejale-
ta, od kojih je 24 bilo podeljeno na 279 sandžaka. To je, ot-
prilike, bila situacija koju je veliki vezir, Kujudžu Murat- paša,
opisao sultanu, Ahmedu I, 1609. godine. Od tog zbira trinaest
se odnosilo na arapske teritorije Carstva: provin- cije Aahsa,
Basra, Bagdad, Mosul, Raka, Alep, „Šam“ (Ve- lika Sirija),
„Trablus al I1am“ (Sirijski Tripoli), Jemen, „Misir“ (Egipat),
Trablus al Garb (Zapadni Tripoli), Tu- nis, Alžir. Tome treba
dodati Hidžaz, vazalsku državu, koja je prihvatala osmansku
vlast i autoritet šerifa iz Meke.
Međutim, u suštini, to regionalno ustrojstvo bilo je
veoma složeno. S jedne strane, podela je bila podložna pro-
menama. S druge strane, obuhvatalo je manje okruge
(sandžake, nahije), čije su granice takođe bile promenljive.
Primera ra- di, u Bilad al Šamu (Sirija), Hama i Homs, prvo su
formi- rali jedinstveni sandžak (1527), zatim dva (1568), pod
juris- dikcijom Damaska, dok su kasnije bili pripojeni prvo
Alepu, a zatim Tripoliju (1578. godine). Međutim, sandžak
Homs, iako vezan za provinciju Tripoli, bio je, u viate navrata,
po- veren namesniku Damaska. Saida (Sidon), sandžak
ejaleta Da- maska, bio je iz njega privremeno izdvojen, 1614.
godine, a za- tnm i konačno nakon 1660. godine. U XVIII veku,
oblast Sai- da je predstavljala ejalet kojem su pripojene nahije
Haife (1723.) i Mardž Ujun (u vreme Džezar-paše).
Administrativna podela, koju su ustanovili Osman-
158
dije, uprkos anomalijama i lokalnim promenama, bila je jasno
izražena, a vremenom je postajala stabilnija. Nedvosmislen
dokaz tome bio je Magreb, gde je osmanska podela najavila
ustrojstvo koje se kasnije nametnulo. Dok su Hafsidi vladali u
Konstantinu i Tripoliju, a Tlemdžen zadržao autonomiju, koju
su Merinidi iz Maroka izričito osporavali, struktura Magreba se
učvrstila, počev od XVI veka, na uravnoteženim
demarkacionim linijama, ne bez unutrašnjih sukoba, koje su
Osmanlije odredili, između Maroka i provincija Alžira, Tunisa i
Tripolija.

Upravljanje arapskim provincijama iz

džentra
U istoriografiji arapskih zemalja u osmansko doba,
centralna vlast ima reputaciju da je veoma loše uspostavila
administraciju u arapskim provincijama, čak da ju je gotovo
potpuno zanemarila, pošto je slabljenje sultanske neminovno
dovodilo do stavljanja u prvi plan provincijske administra- cije:
„Korupcija i nedisciplina sve više osvajaju sve nivoe
administrativne hijerarhije, beleži Ž. Sovaže, povodom Alepa,
a posebno se mogu osetiti u provincijskoj administra- ciji.“
Takav negativan pogled je izgleda nastao, delom, usled našeg
slabog poznavanja odnosa koji je postojao između rukovo-
dećeg kadra provincija i centralne vlasti, a posebno slabog
poznavanja načina na koji je vlast izražavala svoju političku
volju u provincijama. Prepiska između namesnika, kadija (su-
dija) i Istanbula, a naročito sultanske naredbe, koje su jedi- ne
omogućavale da se ima uvid u način na koji je centralna vlast
upravljala provincijama, nisu još uvek postale predmet
podrobnijeg istraživanja, a u okolnostima pomanjkanja infor-
macija često se naše tvrdnje svode na hipoteze.
Sultanska vlast je raspolagala, bez sumnje, dosta pre-
ciznim informacijama o provincijama. Na teritorijama Car-
stva, redovno su se vršili popisi stanovništva, po provere- noj
procsduri, o čemu jasno svedoči jedno uputstvo iz XVI Ve. ka,
koji su izučavali I . i I . Beldičanu; izbsf popisivača (emin),
naknada (jedia akča po kući), odvijaše popisa, vođenje
registara, trajaše popisa, itd. Osnovni razlog sprovođenja tih
popisa bio je fiskalne prirode. I rebalo je da se tako vla- di
159
omogući da odredi izpos poreza koji bi bio nametnut raz-
ličitim oblastima Carstva. Ispitivanza vođena na terenu bi- la
su brižno p pedantio obavljena, te su sultanskim i
provincijskim vlastima koje su se njima rukovodnle omogućila
da dođu do obuhvatniječ' poznavanja provincija, dakls da
sazna- ju i više od prvobitno postavljenog cilja, u mnogim
oblasti- ma: precizno su zabeležepi brojnost i sastav
stanovništva, šegov geografski razmeštaj, osnovni proizvodi,
itd.
Nedavio otkriće i korišćenje tih dokumenata, detal-
nih (mufasal) i sumarnih (iimal) rsgistara, označnli su ve~ liki
pomak u nzučavanju istorije tnh aransknh poovinnija I
zučavajući popisne desJggere, koji se tiču Palestine, mogli
smo da se obavestimo o stašu u toj provinciji na kraju XVI ve-
ka: sedam detaljnih popnsa omogućilo nam je da dobijemo
rural- nu sliku o Palestini, šenom stanovništvu, poljoprivrednoj
proizvodši i o njenom fiskalnom režimu. Zahvaljujući popisu
stanovništva u provinciji Damask i u gradu Alepu, bilo je
moguće, /1,o detalja, izučavati broj i sastav stanovništva
Dama- ska u XVI veku, broj i raspored stanovništva Alepa i
njegov razvoj, od sredine XVI do kraja XVII veka, Bogatstvo te
doku- mentadžše bilo je značajno za tadašše vlastodršce, iako
oni, bez sumnje, nisu bili sposobni da je iskoriste na tako
iscrpan način kako to rade savremeni istraživači.
Isto tako dragocen za izučavanje i fiskalnu eksploa-
taciju provincija, bili su zakonski propisi (kanunname), ko~ ji
su određivali, za svaku provinciju, iznos dažbina, prava na
trgovinu, ali takođe i administrativne poslove koji su se
odnosili na datu provinciju. Radilo se tu o „administrativ- nom
sistemu, kojim su se Osmanlije trudile da obezbede do
najmanzih detalja dobar rad svojih službi, prvenstveno finan-
sijskih“, a koji je bio uglavnom sklon da zadrži staru praksu
kada je to izgledalo razumno; „za stvaranje novih pogšsa, što
je bio suštinski posao da bi se postigla dobra uprava u novo-
osvojenim provincijama, korišćeni su stari, ali uvek imajući U
vidu moguće promene koje bi mogle da se dogode u
ekonomskoj situaciji zemlje“48. Kanunname provincije
Damaska (1548), Tripolija (1571), Alepa (1570), Basre (druga
48K. Map(tap e1 J. 8aiua§e1, Kec1etep1h jHzsaih oiotapz s1e$
rgoutsez aupeppez, Rap$, 1951, IX. Videgi takođe K. Map1gap,
„Ke21ešep15 Ozsaih oNotapb. 1^a rgoutse s!e Vazzoga" JE8NO, 10 (1967),
str. 224-277.
160
polovina XVI veka) bile su skoro isključivo fiskalnog karaktera i
do naj- manjih pojedinosti određivale su prava i obaveze koje
su se odnosile na žetvu i na gradske privredne aktivnosti
(pravo na trgovinu, na carinu). Kanunnama iz 1583. godine
donosi pojedinosti vezane za zakup za grad Alep (71 stavka), i
time ocrtava jasnu sliku privrednih aktivnosti grada.
Kanunnama koju je izdao 1524. veliki vezir Ibrahim-
-paša, poslat u Egipat nakon pobune Ahmed-paše Al Haina
(,,Izdajnik“), imala je obuhvatnije ciljeve, jer je njome treba- lo
organizovati osmanski režim u Egiptu. Nzome je reguli- sana
vojna organizacija u Egiptu (vojska) i civilna uprava. Zadržan
je jedan određen broj osobenosti nasleđenih iz Ma- melučkog
sultanata. U kanuniami su bile navedene provincije čije je
upravljanje povereno kašifima, a takođe su nabrojani i šeici
koji su upravljali Arapima iz Gornjeg Egipta. Tu se pominjala i
uloga beglerbega koji je boravio u utvrđenju, a ta- kođe i rad
Divana. Kanunnama se takođe bavila i problemima poreza u
novcu i naturi, naplatom poreza na zemljište (i pro- blemima
koji su se odnosili na seljake), zatim i problemom zemlje
vakufskog tipa. Bila je to, dakle, kompletna slika ad-
ministracije Egipta, kojom su se određivala prava i obaveze
stanovnika i ljudi koji su tim provincijama upravljali, slika koja
je trebalo da obezbedi centralnoj vlasti elemente koji bi
omogućavali da se vlada provincijom.
Sigurno je da je taj napor sakupljanja podataka o pro-
vincijama, veoma izražen u XVI veku, u decenijama koje su
na- kon osvajanja usledile, naglo usporen, u trenutku kada je
snaga centralne uprave jenjavala, i kada je moć sultanske
vlasti nad provincijama slabila. Veliki popisi stanovništva,
veliki tekstovi o rukovođešu provincijama datiraju od XVI
veka.
Međutim, centralna vlast se interesovala za život provin- cija i
bila je sposobna da dobije neophodna obaveštenja u slu- čaju
potrebe: dokaz tome je izveštaj koji je 1785lgodine tra- žen od
Džazar Ahmed-paše, namesnika Saide, o situaciji u Egiptu, u
trenutku kada je carska vlada pripremala akciju protiv
Mameluka iz Kaira. Nzegov dug boravak u Egiptu (od
1756. do 1769) i odgovornosti koje je preuzeo (kao beg i jedan
od ljudi u bliskom okruženju Ali-bega) činili su od njega
stručnjaka za egipatsko pitanje: njegova Mgatpate—G Mkčjg,
koja je stigla u Istanbul jula 1785. godine, predstavljala je
preci- zan dokument o organizaciji Egipta, njegovoj situaciji i
161
mo- gućnostima (kao i modalitetima) eventualne intervencije
pro- tiv njegovih vladara49.
Vlast je, međutim, dobijala niz informacija iz re-
dovne prepiske njenih predstavnika na samom terenu,
namesni- ka i sudija, kojima treba da se doda i prepiska
poslata u tre- nucima kada su lokalne teškoće navodile sve
zainteresovane (uključujući tu i podanike) da se obrate
Istanbulu upućujući žalbe, tražeći pomoć, moleći za povoljne
odluke. Ako nam „uobičajena“ prepiska nije poznata, u
nedostatku obrade poda- taka, predstavke ('agsG) i
kontrapredstavke upućene Porti, če- sto se pominju u
hronikama. Da je ta živa prepiska bila kori- šćena, dokaz su
nam sultanske naredbe (algatjg 5i11al1uua), koje pokazuju
način na koji je osmanska vlast vladala provin- cijama,
takoreći „od danas do sutra“, sa doslednošću koja im-
presionira kada se izučava ta ogromna, ali do sada skoro ne-
istražena dokumentacija.
Istraživanja u okviru amjatGg aiNapGuua vezana za
Alep sredinom XVIII veka, pokazuju nam kako je centralna
vlast intervenisala u brojnim i veoma različitim poslovima.
Pitanja koja se tiču velikih državnih poslova bila su: potra-
živanje pojačanja za vojsku u Iraku (1735); naredba za priku-
pljanje regruta čiji je broj preciziran od kvarta do kvarta.
Opšta uprava u provinciji: mere za zaustavljanje egzodusa se-
ljaka koji su, zbog zloupotreba, bili primorani da napuste svo-
ja sela (1739); mere preduzete da se ublaže posledice gladi i
oekudice (1734); mere preduzete radi obezbeđivanja
sigurnosti deivota u Alepu (1742—1743); fiskalna potražnja,
nametnuta svakoj od 81 četvrti grada (1743) i 31 tržnica i 11
karavansa- raja (1762. godine). Uređivanja administrativnih
detal-a: ime- novanje na razna zaduženja u verskim ili
obrazovnim ustanova- ma ili u vakufima, odluka u vezi sa
problemima vezanim za opskrbljivanje grada vodom, rad
zanatskih esnafa, aktivnosti zanata, pogotovo onih koji su
povezani sa snabdevanjem grada namiricama i sa zdravljem
stanovništva (klanice, mesare).
Urbanistički problemi: popravke koje moraju da se
obave u ulicama ili kvartovima, restauracija oštećenih spo-
menika, proširenje pijaca gde je prevelik priliv dobara i lju~ di.
Konačno, intervencije vezane za brigu o poštovanju ver- skih

49Ovaj dokument je preveo i objavio S. Dž. Šou, u delu OPotap

E%ur( t (Ie E1Đk1eep1N Sep(igu, Nag/apZ, 1964.
162
propisa i obezbeđivanju javnog morala: tržnica koja je postala
previše tesna gde priliv dovodi do opasnog promi- skuiteta,
morala je da bude proširena (1739); četiri točio- nice pića
smeštene van Bab al Nasra biće zatvorene (1738); izlazak
stanovništva Alepa na proleće u javne parkove povla- či za
sobom mešanje polova i nedolično ponašanje kojem je trebalo
pronaći lek (1742). Ovih nekoliko primera dovoljno je da se
pokaže sa koliko je pedantnosti centralna vlast in~ tervenisala
u okviru poslova jednog velikog provincijskog centra, kao
odgovor na probleme koji su joj bili postavljeni.50
Ako nam je sama prepiska, za sada, slabo poznata,
or~ ganizacija službi koje su se, u Istanbulu, bavile
najraznovr- snijim poslovima koji su im bili povereni, u
potpunosti nam je ostala nepoznata. Naredbe koje su
izdavane regionalnim ad~ ministratorima i verskim
poglavarima, upućuju na to da su u Istanbulu verovatno
postojale posebne kancelarije gde se prikupljala prepiska koja
je stizala u prestonicu, i gde su se pripremale, pomoću arhive
kojom su raspolagali, odluke koje su kasnije donosile vlasti,
najverovatnije u okviru službi re- is-ul-kutaba, glavnog
sekretara Kancelarije, gde je u XVIII veku radilo oko sto
pedeset službenika. Takođe, verovatno je da su, u tom
domenu, aktivnu ulogu odigrali agenti koje su na- mesnici
provincija imali u Istanbulu, da bi pratili poslove koji su ih
se ticali: te kapućehaje su bili imenovani i opozi- vani u
isto vreme kad i šihov nalogodavac u pro&inciji.

Provindžijska uprava
Imajući u vidu velike razlike koje su postojale na
lokalnom nivou, od samog početka, u administrativnoj
organi- zaciji provincija, a takođe i razlike koje su se
postepeno ja- vile tokom istorijskog razvoja, veoma
različitog u zavisnosti od regija, moguće je prikazati
globalnu sliku provincijske uprave, samo ako se ostane na
nivou velikog uopštavaša. Sa takvom rezervom, može se
zaključiti da je upravljanje arap- skim provincijama
počivalo na trima glavnim osnovama. Tu su bili namesnici

50Podaci prikupljeni iz .Amgatgg ziNatuua “ iz Alepa, Nacionalni

arhiv Damaska, od 1 do 5. O nadgledanju javnog morala, videti A. Magsš,
„Rp- uasu t E1f1eep& SepŠgu A1erro“, 1JME8, 18 (1986), str. 165-183.
163
(paše), sudije (kadije) i vojska (janičari). Drugi
fundameitalni element te regionalne organizacije bila je
finansijska uprava kojom su se obezbeđivala sredstva
neop- hodna za funkcionisaše provincije i kojom je trebalo
obezbe- diti sumu namenjenu centralnoj vlasti. '

Namesnici
Kao i sve druge provincije Carstva, i arapske pro-
vincije bile su poverene namesnicima (valijama) koji su bili
u rangu v.ezira i nosili titulu paše. Status tih namesnika je
svakako zavisio od važnosti određene provincije. Egipat,
provincija važna zbog broja stanovnika, privredne
aktivnosti i prihoda koje je ona mogla da obezbedi, imala
je namesnike na nivou „ministra“. Ejup-paša (1644-1646),
Ali-paša (1740—1741), Kur Ahmed-paša (1749—1750) bili
su veliki veziri pre nego što su dobili upravu nad Egiptom.
Rami Mu- hamed (Mehmed)-paša bio je opunomoćenik
Velikog Gospodara u vreme pregovora oko sporazuma u
Sremskim Karlovcima, za- tim veliki vezir, pre nego što je
bio namesnik od 1704. godi- ne do 1706. godine i obrnuto,
bivše paše iz Kaira često su bile pozivane na visoke
funkcije: 1743. godine Jahja-paša na- pustio je Kairo, gde
je upravljao dve godine, da bi preuzeo funkciju kapudan
paše (velikog admirala). Alep, drugo va- jKNO mesto, imao
je takođe upravnike prvog ranga: Muhamed-pa- ša
Dukađinzade (1550—1552), koji je bio veliki graditelj, bio
je vezir sultana Selima i u srodstvu sa Sulejmanom; bio je
zatim paša Kaira, kao i više namesnika Alepa. Muhamed-
paša (1593—1596) bio je dva puta vezir. U drugoj polovini
XVIII veka i početkom XIX veka, četvorica valija iz Alepa
bili su veliki veziri; četvorica drugih su to postali nakon
cjto su napustili Alep. Od 148 namesnika Damaska, 21 je
do- stigao rang velikog vezira, 7 u XVI veku, 12 u XVII
veku, a samo dva u XVIII, što se svakako može objasniti
razvojem autonomije provincije. Manje važne provincije
imale su na- mesnike iz nižih slojeva hijerarhije.
Trajanje tih namesničkih funkcija, koje je često
pre- mašivalo tri godine u XVI veku, osetno se smanjilo u
nared- nom periodu za sve provincije. M. Kunt primećuje
da proce- nat namesnika koji su ostali na funkciji tri ili više
godina, pada sa 47,9% između 1568. i 1574. godine na
164
10% između 1632. godine i 1641. godine. U Kairu,
slučajevi duge vladavi- ne Sulejman-paše (1525—1538) ili
Davud-paše (1538—1549) bili su izuzetni, a paše su se
uglavnom brzo smenjivale (ukupno 110 paša, od 1517.
godine do 1798. godine). U Alepu, na funkciji je bilo
trideset i devet paša od 1601. do 1650, četrdeset i tri od
1651. do 1700, četrdeset i pet od 1701. do 1750. Damask
je imao četrdeset i pet namesnika u periodu iz- među
1516. i 1600, a sedamdeset i pet u narednom veku. U eja-
letu Saide, bilo je više od četrdeset valija u prvoj polovi- ni
XVIII veka. Ta praksa smenjivanja namesnika u kratkim
intervalima, često je bila posledica raznih previranja usled
pogoršanja lokalnih političkih prilika. Tako je u Kairu iz-
među 1760. godine i 1765. godine smenjeno osam paša:
Ahmed- pašu, koji je stigao u oktobru 1760. godine,
smenili su u avgu- stu 1761. godine emiri koji su na
njegovu funkciju vratili njegovog prethodnika, Mustafa-
pašu. Porta je imenovala Bekir-pašu, koji je umro dva
meseca posle dolaska (1762). Njegov naslednik,
Muhamed-paša, stigao je u oktobru 1762. godine i bio
zamenjen, septembra 1764. godine, Haci Muha- med-
pašom, koji je takođe umro ubrzo nakon dolaska. Haci
Hasan-paša stigao je u januaru 1765. godine i bio brzo
sme- njen. Mustafa-pašu je gotovo odmah zamenio,
septembra 1765,
Hamza-paša. Ovaj je pak vladao do marta 1767. godine,
pre ne- go što su ga emiri smenili. U Alepu su takođe
smenjena četvo- rica paša 1110/1688—1689. godine, tri
1126/1714—1715 go dine, 1129/1716-1717. godine,
1165/1751-1752. godine i 1785. godine. Ta nestabilnost,
koja je bila jedan od znakova i jedan od uzroka pada
Carstva, imala je, naravno, negativne po- sledice u
provincijama gde su nosioci upravljačkih funkcija bili skloni
dodatnoj eksploataciji zemlje da bi brzo povrati- li sumu
koju su utrošili za svoje imenovanje, a slabo su bili
zainteresovani za vođenje politike čiji bi rezultati bili vi-
dljivi tek na duže staze.
Ovlašćenja paša bila su veoma široka. Teoretski,
oni su imali vrhovnu vlast nad civilnim i vojnim pitanjima.
Starali su se za javni red i mir, sakupljanje poreza i tributa
namenjenih Porti, opštu upravu. Međutim, ta vlast bila je
ograničena prvo povećanom nestalnošću njihove funkcije,
165
a takođe i preprekama koje je uspostavio sultan upravo da
bi za- ustavio širenje njihove vlasti: glavnog funkcionera
koji je nadgledao upravu nad provincijama, defterdara,
imenovao je Istanbul; to je bio slučaj i sa kadijom, koji je
imao velika ovlašćenja u okviru sudstva, i koji je mogao da
putem direktne prepiske sa Istanbulom odigra ulogu
protivteže; komandova- nje nad oiakom janičara bilo je
povereno jednom agi, kojeg je ta- kođe na tu dužnost
postavljao Istanbul; savet (Divan), često udvojen užom i
širom skupštinom, u kojem su zasedali glavni postavljenici
vlasti i oficiri, kao i pripadnici uleme i či- novnici, pomagali
su namesniku, ali oni su eventualno mogli i da mu se
usprotive ako je njegovo delanje bilo usmereno protiv
interesa stanovništva, a pogotovo ako je bilo protiv intere-
snih grupa koje su tu bile predstavljene. Konačno,
Osmanlije su često na licu mesta ostavljali grupe koje su
dominirale dr- žavom pre osvajanja, što je predstavljalo
čvrstu prepreku even- tualnoj svemoći valija: to je bio
slučaj, u Egiptu, sa predstav- nicima starog plemstva
Mameluka.
Očigledna želja centralne vlasti da ograniči traja-
nje službe namesnika i da organizuje sistem protivteže nji-
hovoj vlasti, i teškoće na koje su najčešće nailazile ealije
objašnjavaju zašto je vlast paša, skoro svuda, prilično brzo
opala, i zašto su još sa kraja XVI veka morali da se suoče,
u sve težim uslovima, sa apetitima moći vojnih institucija ili
dokalnih snaga. U Tunisu, na primer, od 1591. godine,
pašama su se redovno suprotstavljali deji koje je
imenovala vojska ja- ničara, od kojih će jedan ubrzo da
monopolizuje vojnu vlast u prestonici, a dve decenije
kasnije, begovi koji su kontrolisa- li mobilne logore
(mahalla), staru hafsidsku instituciju, dominirali su, na taj
način, unutrašnjošću zemlje. Takođe, u Egiptu, vojska
(asker) se protiv jednog paše pobunila 1589. godine, a jedan
je ubijen 1604. godine. Sa svoje strane mame- lučki emiri
odbili su imenovaše jednog paše kojeg je poslala Porta
1623. godine, a sami su smenili jednog 1631. godine.

Pravni sistem
Osmanski pravni sistem bio je organizovan po hije-
rarhiji na čijem se vrhu nalazio šejh ul-islam, koji je bio
166
ranga velikog vezira, a, kao i njega, postavljao ga je
sultan, i dvojica kazaskera Rumelije i Anadolije, koji su
sedeli u Carskom divanu. Nspod njih nalazili su se „velike
mule“ ko- ji su obavljali funkciju glavnog kadije u
prestonici, dva sve- ta grada i u jednom broju centara kao
što su Damask, Kairo, Jerusalim i Alep: lokalni svet ih je
često zvao kazaskerima. Mule nižeg ranga bili su podeljeni
u dve kategorije; Bagdad je pripadao višem nivou. Kadije
iz Azije i Egipta imenovao je kazasker Anadolije; kadije iz
Evrope, kazasker Rumelije, čija se vlast prostirala takođe i
na Severnu Afriku.
Funkcioneri su prvobitno bili postavljani doži-
votno, ali je prisustvo sudija u jednom istom gradu za
jedan ne- definisani period, predstavljalo očiglednu
smetnju. Počev od
XVII veka, sudije u glavnim gradovima provincije
postavljani su na godinu dana, a stupanje na dužnost
obično je počinjalo na početku muharema, prvog meseca
u godini. Tokom XVII veka, u Egiptu se promenilo
osamdeset kazaskera, a služba im je obič- no trajala
godinu dana. Samo ih je nekoliko ostalo na funkciji dve
godine (18 slučajeva), tri godine (3 slučaja) i, izuzetno,
četiri godine (2 slučaja). Nasuprot tome, nije bilo retko da
dvojica kadija budu smenjena jedan za drugim samo u
jednoj godi- ni (12 slučajeva); 1031/1622. godine, bilo ih je
čak tri. Ti kazaskeri bili su Turci, čak i u Tunisu, čija je
autonomija potvrđena u XVII veku, i gde se vrlo brzo
prestalo sa dovođe- šem sudija iz Istanbula. Nastavilo se
sa regrutovanjem uleme iz hanefitske pravne škole, koja
je do XIX veka zadržavala prevagu među Turcima.
Međutim, to su bili već lokalni Tur_ ci koji su pripadali
odavno „potuniženim“ porodicama.
Provincije su bile podeljene na nekoliko pravnih
okruta. U Egiptu je bilo šesnaest okružnih sudova, tri za
gra- dove Aleksandriju, Rozetu i Damijetu, šest za Donji
Egipat, i sedam za Gornji Egipat. Sam Kairo imao je
petnaest sudova, sud Bab al ali, vojno odeljenje (sjjuta a
hkapuua), arapsko odelješe (dmta agaĐ1uua) i dvanaest
lokalnih sudova. Damask je imao če- tiri sreska suda,
pored glavnog suda. Bilo ih je čak i u Alepu. Sudije drugog
reda birane su među lokalnim stanovništvom.
Sudije su imale značajnu ulogu u društvenom, pri-
167
vrednom pa čak i političkom životu provincija. Sudski
(mahkama) registri (daftar), čiji je priličan broj sačuvan u
skoro svim arapskim provincijama, svedoče o značajnoj
širini njihove nadležnosti. Praktično svi poslovi vezani za
sta- novništvo, u svim oblastima, mogli su da budu
obavljeni pred tim sudovima: sve što se ticalo „ličnog
statusa“ (nasledstvo, razvod), vere i običaja; čisto sudski
poslovi (građansko pra- vo, poslovi vezani za kriminal);
pitaša koja su se ticala privredne aktivnosti (trgovačke
transakcije i transakcije ve- zane za nekretnine,
organizovaše korporacija zanata); pro- blemi vezani za
administraciju grada i za urbanizam, uprava nad
vakufima, itd. Sudije su dakle raspolagale ovlašćenjima
koja praktično nisu bila ograničena.
Nzihov uticaj širio se do domena politike. Sudije i
određen broj uleme zasedali su u savetima koji su
pomagali na- mesniku. U Egiptu, na primer, Veliki savet
(Atap a1-aI), koji je predstavljao osnovni izvršni savet i koji
se okupljao tri puta nedeljno, sa valijom kao
predsedavajućim, bio je sastavljen od, pored izvesnog
broja oficira i velikaša, četiri muftije i kazaskera. Običan
savet koji je zasedao svaki dan bio je sa- čišen od pašinog
namesnika, defterdara i kadije. Savetodav- ni divan
Damaska činili su glavni velikaši provincije, aga vojnih
jedinica, defterdari, sudija, muftija. Funkcija tih divana bila
je da savetuju pašu, ali su ipak sudije bile te ko- je su bile
pozvane da osiguraju izvršenje naredbi iz Istanbu- la, u
okviru izvršavaša verskih zakona, su nadzornici i tumači
ČIJI

bili pripadnici uleme, Sudije su obaveštavali carsku vlast o

ponašanju namesnika: mogli su eventualno da prijave
nzihovo delovanje kada su ga smatrali kažnjivim, što je
bila mera koja je mogla da ima za posledicu sultanov
opoziv name- snika. Intervencija kadije u unutrašnjim
sukobima između glavnih „sila“ koje su se otimale oko vlasti
mogla je da bude odlučujuća. U trenutku sukoba, koji je
nastao 1709. godine iz- među janičara i šest drugih
odžaka u Kairu, saveznici begova, verske vlasti, kazaskeri,
pa^Nj a1-a$ga/ (zastupnici Pro- rokovih potomaka) i
pripadnici uleme, dogovorili su se da sa- stave fetvu
(pismeno mišlješe) nalažući janičarima da se po- kore:
glasnik iz kadijine svite odnosio je tekst janičarima koji su
se pokoravali naređenju.
168
 Vojska
Autoritet sultana široko se oslanjao na janičare,
čije su jedinice, raspoređene po svim provincijama,
doprino- sile obezbeđivanju unutrašnjeg reda. Ovde nije
potrebno po- mišati principe tradicionalnog regrutovanja
tih trupa (dev- širme) jer, krajem XVI veka, ti principi nisu
više bili poštovani. Već 1577. godine, u jednom fermanu
upućenom na- mesniku Damaska, Porta se žalila što
nepopunjena mesta u janičarskim jedinicama nisu
dodeljena „mladim, sposobnim i hrabrim ljudima zemlje
Ruma, kako sam ja bio naredio, već bo- gatim
starosedeocima (ueNp) i strancima Ulazak slo-
bodnih muslimana u elitne jedinice postao je sve
slobodniji i postepeno je uticao na disciplinu i vojne
sposobnosti.
_ Svaka od provincija raspolagala je sa jednom ili
više jedinica (orta) odžaka janičara, određenih rednim
brojevima. U Tunisu, 1574. godine, Sinan-paša formirao je
101. jedini- cu, pre nego što se vratio u Istanbul, a u XVII
veku, bilo je otprilike 4.000 janičara koji su branili zemlju.
U Kairu je 1664. godine bilo 4.899 janičara, koje su zvali
musšahfizan („čuvari"), a pomagali su im, u izvršenju
njihovih vojnih zada- taka, šest drugih odžaka (od kojih su
glavni bili azaban i mu- teferike), što je ukupno, 1664.
godine, činilo 13.673 vojni- ka. U Mosulu, početkom XVIII
veka, bilo je tri orte janičara deseta, pedesetdruga i
pedesetosma. Tokom veka, te jedinice su bile pojačane
izbeglim jedinicama iz Bagdada koje su se sme- stile u
Mosul: trideset prva (koja je stigla 1729), i dvadeset
sedma, izbegla 1733. godine: u celini manje od hiljadu
ljudi Rečju, zatečeni smo malim brojem ljudi koji su bili
korišćeni za obezbeđivanje sigurnosti i poslove policije: u
Damasku, u
XVI veku bilo ih je hiljadu; u Alepu, u XVIII veku bilo ih je
tri ili četiri hiljade. Ukupno, u trideset šest velikih grado-
va, 1685. godine, bilo je 13.793 janičara u garnizonima.
Odredi janičara bili su uglavnom pod komandom
aga, oficira koji su bili poslati iz Istanbula. Ali je veoma
često izvršno komandovanje bilo u rukama jednog
zamenika (ćehaja). Prava vojna uloga age, bila je, tako,
sužena, iako je sama osoba nastavila da uživa veliki
prestiž, da zaseda u divanu name- snika i da obavlja
169
ponekad važne funkcije: u Kairu, dužnost age je bila da se
brine o održavanju reda u gradu tokom dana, i u to ime,
aga je često odlučno intervenisao u periodima krize.
Važnu ulogu, u okviru oiaka imali su „stariji“ (GćIuapuua),
čiji je savet regulisao poslove vezane za odred i za sukobe
koji bi eventualno nastajali u okviru samog odreda.
Sve značajnije regrutovanje među lokalnim
stanovni- štvom postepeno je, ali značajno, preobrazilo
sam karakter oiaka janičara. Taj razvoj posebno je uočljiv
u Damasku. U toj provinciji, kao i drugde, janičari se nisu
libili da napuste kasarne, da se prihvate nekog zanata i da
poboljšaju svoje pri- hode koji su devalvacijom novca bili
ozbiljno umanjeni. S druge strane, mnogo lokalnih
trgovaca i zanatlija uspelo je da se uvrsti u janičarske
jedinice da bi uživali u njihovoj za- štiti, njihovom
imunitetu i privilegijama. Slučajevi nedi- scipline su se
povećavali: 1652. godine janičari su primora- li namesnika
da napusti grad, a 1656—1657. godine, sprečili su
Murteza-pašu, određenog za namesnika da uđe u grad, i
po- držali su pobunu Hasan-paše, namesnika Alepa. 1
akođe, vla- da u Istanbulu odlučila je da 1658—1659.
godine, pošalje u Damask više stotina carskih janičara
(zvanih kapi kulu, „ro- bovi G1orte“). Počev od 1659—
1660. godine, postojala su dva odreda janičara u
Damasku, kapi kulu i lokalne snage, uegNuua (od turskog
„ueg“, mesto), svaki na čelu sa agom, kojeg je posta- vio
Istanbul. „Politički“ život Damaska je tako bio obele- žen
sučeljavanjem tih dveju grupa i šihovim nadmetanjem za
vlast i profit koji je otud proizlazio.
Ta dihotomija može se sresti u većini drugih
provin- cija. Vojnici koji su vodili poreklo od lokalnog
stanovni- štva, dominirali su odžakom. Bili su čvrsto
integrisani u stanovništvo sa kojim su delili aktivnosti i sa
kojim su bili povezani rodbinskim vezama. To umetanje
često se ogledalo i u jednom veoma preciznom
geografskom uređenju unutar grada. Razne jedinice
janičara iz Mosula bile su lokalizovane u od- ređenim
četvrtima i učestvovale su, dakle, zajedno sa stanov-
ništvom tog dela grada, u svim događajima. U Alepu,
janičari su uglavnom bili smešteni u prigradskim
četvrtima, istočno od utvrđenja Bab al Najrab, Bankusa
gde se nalazilo njihovo glavno mesto okupljanja, u Aginoj

170
krčmi (caćčja( a1-A§ća). U Damasku, lokalni janičari bili su
smešteni u četvrtima van zidina grada, dok su carski
janičari bili smešteni u utvrđe- nju čije.su se zidine
naslanjale na unutrašnju četvrt Amara, tako da je sukob
između te dve grupacije bio istovremeno i su- kob između
različitih gradskih četvrti.
U Magrebu, oblasti veoma udaljenoj od središta
Car- stva, gde su težnje za autonomijom bile izuzetno
jake, kao što ćemo videti kasnije, ovakav razvoj je po
prirodi stvari trebalo da bude naročito izražen. U Tunisu,
lokalne snage su dobijale sve veći značaj, a sa početka
XVIII veka sve se manje posezalo za janičarima sa
Levanta, koje su postepeno zamenili tzv. kulugli (sinovi
Turaka i domaćih žena). U Alžiru, ta se evolucija do- godila
na sasvim drutačiji način, i opstanak regrutovanja, skoro
isključivo od anadolijskih momaka, sve do početka XIX
veka, mo- že da se objasni udaljenošću Regentstva,
izolovanošću domi- nantne turske manjine i njenom
željom da u potpunosti kontro- liše vlast udaljavajući
lokalne elemente, a naročito kulugli čiji bi rastući broj
neizbežno na duže staze marginalizovao turski element.
Vojnici odžaka iz Alžira, bili su dakle prven- stveno
regrutovani u Anadoliji, među najsiromašnijim staleži- ma
stanovništva: vlasti Alžira slale su misije da bi se regru-
tovali dobrovolzci, ili su za tu svrhu koristile svoje
predstav- nike (\\jaŠ) u toj oblasti, naročito u Smirni. Taj
redovan pri- liv vojske iz centra Carstva, doprineo je da
Alžir zadrži svoj turski karakter, a bez sumnje je obavezao
vladare Alžira da za- drže političke veze između njihovog
Regentstva i Porte, čiji je pristanak bio neophodan da bi
se izvela ta regrutovanja. U Al- žiru, vojska, koja je u
svojim redovima imala desetak hiljada lju- di, podeljena u
424 odeljenja (odžaka), koji su opet brojali od 10 do 238
ljudi, smeštena u osam kasarni, u sobama od po četrdeset
ljudi (201 oda), a koji su napredovali u činu i rangu od
odabaše do buljukbaše i konačno stizali do ranga age (koji
se dobijao na starost i za period od samo dva meseca,
odakle i naziv „aga od dva meseca“), ostala je, i u
organizaciji i u svom regrutovašu, prilično dosledna
tradicionalnoj šemi.
Uporedo sa promenama koje su načele iznutra
tradicio- nalnu strukturu vojske, koja je mahom bila

171
sastavljena od doma- ćih momaka, krenulo se sa
razvijanjem upotrebe lokalnih trupa, što je doprinelo
marginalizaciji janičara i šihovom svođešu, u većini
slučajeva, na vojsku sa ulogom drugog reda. Takav razvoj
se ustalio u arapskim provincijama, a mi ćemo se
zadovoljiti da damo dva primera iz provincija čija je
situacija bila sasvim različita od one u centru. U Damasku,
gde su janičari, sa svoje dve jedinice, bili brojni, ali nisu
izlazili iz grada, i gde su njihovi interesi bili lokalizovani,
namesnici su sve češće koristili privatne snage, veoma
različite prirode: s1e1at1uua sastavljene od Turaka iz
Anadolije, od Bosanaca, Hrvata i Sr- ba; levende (iskvaren
izraz od „Levantino“), sastavljene naro- čito od Kurda;
ta§agŠa, regrutovani prvenstveno u Alžiru i Tunisu;
(p/epksj, možda Iračani. U Tunisu, pod Husein bin Alijem
(1705—1740), beg je koristio kapka i spahije — koji su bili
regrutovani prvenstveno među pripadnicima plemena
2\\’a\\’a, berbera sa severa Tunisa i iz Kabilije, tgagrlG,
dodat- ni konjanici koji su dolazili iz plemena mahzen, a
koji su pra- tili vojsku tokom njenog pohoda. Te plaćeničke
trupe u celini su sačinjavale trećinu vojnih snaga i
predstavljale su propor- cionalno jaku vojnu silu. Ovakav
sled je u narednom periodu još više bio naglašen: u
odlučujućoj bici kod reke Sarat, gde su poraženi „Alžirci“,
jula 1807. godine, nije bilo više od 1.500 Turaka u
tunižanskoj vojsci od oko 20.000 ljudi.
Kompromis sa lokalnim snagama i tradicijom
Važno je da se primeti da, tamo gde su Osmanlije
na~ išle na stare državne tradicije i na čvrsto konstituisane
društveno-političke grupe, često su se trudili da se
dopušu- ju sa tim tradicijama i da sarađuju sa takvim
grupama, pre ne- go da im u potpunosti nametnu svoj
upravljački sistem.
To je u potpunosti jasno što se tiče teritorija koje
su zavisile od Mamelučkog sultanata. Selim I nije
pomišljao da ukine strukturu mamelučke države. Imenovao
je za name- snika u Damasku Canbardi al Gazalija,
istaknutu ličnost starog režima, a Egipat poverio Hair-
begu, bivšem namesni- ku Alepa, sa mamelučkom titulom
taIk a1-itaga. Pobune koje su kasnije izbile, navele su
Portu da „osmanizuje“ admini- straciju starih mamelučkih
172
država pridodajući im tradicio- nalne provincijske
strukture (paše, vojsku), ali ona je ipak sačuvala mnogo
aspekata mamelučke administracije i, pogoto- vo, ostavila
je mamelučkoj hijerarhiji veliki udeo u upravlja- nju
Egiptom. Sultani su koristili mamelučko ljudstvo i do-
zvolili mu da se održi, sledeći svoj sistem regrutovaša
robova koji se, uostalom, n»je mnogo razlikovao od
sistema devširme koji je bio od presudnog značaja u
regrutovanju jani- čara. Mameluci su zadržali značajan
udeo u upravljanju egi- patskim provincijama, što im je
omogućilo da se pašama po- stave kao suparnička vlast;
1554. godine pozvani su da učestvuju u stvarašu tela
mutaferika, a 1556. godine formi- rali su odred čerkeske
konjice. Stara aristokratija nije bila uništena novim
režimom, i dalje je bila dominantna, bila je pozvana da
deli vlast, a trebalo je nešto više od jednog veka da jedan
predstavnik Mameluka, Rizvan-beg, dosegne do skoro
monarhističke vlasti nad Egiptom (1631 — 1656).
Sličan razvoj može da se uoči u jednoj drugoj
zemlji, gde je državnička tradicija takođe bila stara i
snažno uko- renjena. Reč je o Tunisu, koji je bio jezgro
hafsidske Afrike (1228—1574). Upotreba logora (mahalla)
koji je obavljao kako vojne, tako i fiskalne pohode, po
raznim oblastima, pod ko- mandom sizerena ili nekog
drugog velikaša, postala je pravi- lo tokom XV veka. Takva
institucija bila je toliko efikasna, a njeno održanje logično
da ]e zadržana i nakon osmanskog osvajaša. Zadužeše
„bega logora“ bilo je da upravlja stanov- ništvom unutar
zemlje, da uteruje porez, i vrši u suštini za- datak
namesnika provincije, dok je paša, imenovan od Osman-
lija i smešten u gradu Tunisu, kao i dej, bio gospodar
prestonice. Komandujući vojskom, koja je dva puta
godišnje (letnji pohod na sever i zimski pohod na jug)
prolazila ze- mljom, beg je neminovno morao da stekne
autoritet koji mu je omogućio da se nametne, početkom
XVII veka, kao jedan od glavnih velikaša u zemlji. Tako je
Murat-beg (1613—1631) mogao da osnuje dinastiju koja
je trajala mitav vek.
Primetili smo, u uredbama koje su Osmanlije
posta- vile, u okviru šihove kanunname, da se javlja ista
briga da se zadrže stari običaji kada su se oni činili
razumnim i kada ništa nije opravdavalo šihovo ukidaše.
173
Tako često možemo da nađemo izveštaje u vezi sa
„starom praksom“: u vilaješu Tripolija, kaže se u jednoj
uredbi iz 1519—1520. godine, „u vreme našeg padišaha
kada je vladala pravda, nije se dozvoli- lo da se uvede
novina koja nije pripadala starom običaju. Pra- vila
uređena u registru, na jedan precizan i detaljan način, što
zapravo predstavlja stare namete koji su postojali još u
prastara vremena, još uvek su se smatrala efikasnim i zato
su upisana u defter“. Do detalja, tunižanski fiskalni sistem,
onakav kakav funkcioniše na jugu Regentstva (provincija
Dže- rid), čini se da je nastao u vremenu pre Muradita:
upotreba dinara kao glavne monete u fiskalnim defterima
oblasti Dže- rida, sve do vladavine Ahmed-bega (1837—
1855), takođe je znak brige centralne vlasti u vezi sa
poštovašem lokalnih tradicija, najverovatnije hafsidskih.51

Poreski sistem
Prikupljaše dažbina u provincijama Carstva oba-
vljalo se po sistemu zakupnine što može da se poredi sa
siste- mom koji je bio na snazi u Šrancuskoj za vreme
Starog režima. Fiskalne jedinice (tikaŠ ’a) bile su dodeljene
pojedincima kojima je bilo naloženo da ubiraju porez,
uglavnom po godi- cdajoj osnovi. Korišćena su tri načina. U
okviru timara, no- silac tog prava obavljao je službu
(administrativnu ili voj - nu)j a za UzvRat prikupljao je porez u
oblasti koja mu je bila dodeljena. Emanet je bio način
prikupljanja poreza kojim je poverenik (emin) celokupnu
sumu koju je prikupio predavao u Riznicu, i za to je
redovno dobijao platu (ulufe). Iltiza- mom, zakupac
(multezim) kupovao je, za određenu sumu, a za period od
godinu dana, mukatu, obavezujući se da obavlja ad-
ministrativne zadatke s tim što je imao pravo da zadrži
eventualni višak.
Većina arapskih provincija imala je različite obli-
ke fiskalne uprave, ali je od kraja XVII veka, sistem ilti-
zama bio najčešće korišćen. Nzegove prednosti bile su oči-
gledne: obezbeđivao je Riznici stalni prihod, a ova nije
morala da uspostavi upravu i omogućavao je da se
periodično revidiraju uslovi zakupnine. Nzegova osnovna
mana bila je nestalnost koncesije koja je odvraćala
51I.Map1gap e{ J. Zaiua^eJ:, Ke§1etep(h j.g.čsaih oiotapz, str.
79-80; A. Neša, SgŠ, Tipjz, 1980, 55-56.
174
nosioce tog prava da se potrude da se razvije prikupljanje
na duži vremenski period. Tako se postepeno pristupalo
učvršćenju iltizama na bazi održanja koncesije onoliko
dugo koliko je nosilac prava iz- vršavao svoje obaveze
prema Carskoj riznici. Takav raz^oj institucije koji je
zapravo pripremao prelaz ka nasleđivanju koncesija,
ostvaren je prvo u Egiptu, a zatim se proširio na Palestinu
i na Siriju, počev od kraja XVII veka, pod nazi- vom
malikane.
Eksploatacija provincija trebalo je da omogući da
se njihovoj administraciji i odbrani obezbedi održanje
vladaju- će klase i da se prikupi prihod za centralnu vlast.
Nismo podrobno upoznati sa visinom poreza koji je
razrezan: procene su mogle da budu urađene na osnovu
poreza koji se ubirao kod ruralnog stanovništva, pošto je
poljoprivredna proizvodnja bila relativno bolje poznata od
gradske proizvodnje, a sistem poljoprivrednog
najamništva bilo je lakše definisati nego znatno drugačiji
urbani sistem.
Slučaj Egipta najviše je izučavan, delom zato što je
francuska okupacija, koja je trajala od 1798. do 1801,
pružila dosta precizne informacije o finansijskoj
administraciji ze- mlje, što je omogućilo da se predvidi ono
što bi moglo da se

175
 nađe u istraživanju arhiva iz epohe Osmanskog
carstva. Na kraju XVIII veka, egipatski seljaci plaćali su
87.000.000 pa- ra, na ime harača (namenjenog Riznici),
49.000.000 na ime poreza zvanog ki$pJ1uua za
provincijske namesnike i šihove ljude, 274.000.000 para
za/a Š i ćaggam za multezime i nji- hove agente, što
ukupno čini 412.000.000. Međutim, te sume naplaćenog
poreza ruralnom Egiptu imale bi sve svoje znače- nje da
mi znamo kojem delu prihoda seljaka on odgovara, što
nije slučaj. Procene koje su rađene u drugim provincijama
omogućavaju pristup tom problemu. U Palestini, sredinom
XVIII veka, izgleda da su felasi plaćali porez, koji je izno-
sio između jedne šestine i jedne četvrtine njihovog
ukupnog prihoda. Zahvaljujući istraživanjima koja su
rađena na razli- čitom seoskom stanovništvu u Tunisu,
težina fiskalnog ubi- ranja može da se proceni na 20% ili
25% od vrednosti pro- izvodnje. Poreske dažbine i nisu
bile toliko nepodnošljive koliko se činilo, ali trebalo bi
proširiti ispitivanje da bi mogli da sa sigurnošću izvedemo
zaključak o tom pitanju.
Jedan deo ubiraša poreza bio je namenjen
održavanju vladarskog sloja: bio je bez sumnje značajan.
Konstatovali smo da je, za Egipat, deo za multezime i
njihove agente predsta- vljao 67% od sume koja je
uzimana od seljaka, dok je deo za na- mesnike iznosio
12%. Jedan deo pokrivao je troškove admini- stracije,
održanja reda i troškove od zajedničkog interesa: na
primer, ulaganja u infrastrukturu (putevi, mostovi), bez
sumnje prilično skromni, troškovi društvenog ili religio-
znog karaktera, i oni ne toliko visoki, jer su, u tom
domenu, osnovnu ulogu odigrali vakufi (ili habus). Ostatak
je bio namenjen Porti u formi tributa (ćagta), koji se svake
godine slao u Istanbul, sledeći proceduru čija su pravila
bila od- ređena od samog početka osmanske okupacije.
Instrukcije koje je davao sultan Muhamed-paši (1553—
1555. godine) određujući posebno: „Ti, Muhamed-pašo,
moj veziru, koji čuvaš Kair i braniš Egipat (...), daje ti se na
znanje da moraš da pošalješ svake godine, u naše Carstvo
sumu od 600.000 groša kao go- dišnju haznu tvog
pašaluka (...). Pet stotina ljudi iz naših oiaka biće
upotrebljeno kao pratnja tom blagu (.-.)- Seti se da moraš
marljivo da prikupiš svu sumu koja treba da bude ispo-
176
ručena u moju Carsku riznicu, i da pošiljka mora da
poštuje pdređene datume.Č“ Ta isplata tributa bila je
obaveza koja je pritiskala sve provincije. Trebalo je da
omogući Riznici prihod koji bi obezbedio zadovoljenje
državnih potreba.
Nismo u mogućnosti da odredimo kako se razvijalo
učešće arapskih provincija u okviru ukupnog budžeta Car-
stva. Očigledno je da je variralo u zavisnosti od autoriteta
koji je Porta imala u različitim provincijama. U Egiptu,
prihod je bio fiksiran na 16 miliona para u XVI veku. Ka-
snije je podignut na 30 miliona para. Taj tribut izgledao je
relativno skromno ako se ima u vidu globalni značaj fiskal-
nog pritiska koji je Egipat podnosio, a čiji je samo jedan
deo (porez nametnut seoskom stanovništvu) nama
poznat. S druge strane, plaćanje tog tributa bilo je često
neredovno i nekom- pletno: posebno su se u XVIII veku,
emiri koji su vladali Egiptom, potrudili da delimično ili pak
u potpunosti iz- begnu svoje obaveze. Od 1769. do 1773.
godine, Ali-beg, koji je vladao Egiptom na jedan praktično
nezavisan način, pre- stao je da šalje bilo kakav novac u
Istanbul. Nakon šega, emiri koji su bili na vlasti često su se
oglušavali o svoje obaveze: između 1779. i 1785. godine,
Murat i Ibrahim-beg nagomilali su više od 103.000.000
para. Bio je to nemar ko- ji je naveo osmansku vladu da u
Egipat 1786. godine pošalje vojnu ekspediciju. Zapovednik
poslate vojske odredio je da Egipat mora da plati sumu od
35.000.000 para. Međutim, ta- kva odluka nije imala
mnogo efekta: 1793. godine Murat i Ibrahim ponovo su
došli na vlast, i tada su Porti dugovali
227.0. 000 para, a od tog datuma, emiri su prestali
da ša- lju novac u Istanbul.
Egipat se ubraja u zemlje koje su išle srednjim
putem. Primeri ekstremnih situacija mogu se naći u
Palestini i Tu- nisu. Veoma blizu središtu Carstva, u
potpunosti potčinjena carskoj vlasti, Palestina je nastavila,
do kraja XVIII veka, da ispunjava svoje obaveze, relativno
redovno. Koliku god da je Džazar-paša dobio autonomiju u
odnosu na Portu, on je vršio redovnu godišnju isplatu
Carskoj riznici. Ne bežeći od mo- gućnosti da, u svoju
korist, olakša sumu koju je imao da ispo- ruči centralnoj
vlasti, kad god je to mogao, i da eventualno za~ kasni sa
isplatom, Cazar-paša se trudio da održi privid le~ galnosti
i korektnog odnosa sa osmanskom Riznicom.
Potpuno drugačiji slučaj bio je sa Tunisom, koji je
već u prvim decenijama XVII veka, stekao skoro potpunu
autonomiju u odnosu na Portu. Početkom sledećeg veka,
pod vladavinom Husein bin Alija, beg je Porti slao samo
poklo- ne (ćasIuua) prilično simbolične vrednosti, i to
neredovno- okolnosti koje su opravdavale slaše lokalnih
proizvoda, ili retkih namirnica, bile su uglavnom
nagoveštaj dolaska na vlast bega ili novog sultana. Tako
je Husein-beg, 1706. godi- ne, poslao poklon, u trenutku
kada je želeo da podstakne po- stavljenje od Porte, ili
1725. godine kada je tražio titulu paše za svog nećaka
Alija. Jedina redovna obaveza koju je beg namirivao Porti,
bilo je isplaćivanje danka za Džerbu, dodu- še, jedne
veoma skromne sume (5.350 groša godišnje), najve-
rovatnije zato što je ostrvo bilo preuzeto od Tripolija tek
početkom XVII veka, i tek je kasnije bilo pripojeno Regent-
stvu Tunisa.
Imajući u vidu postepeno slabljenje veza između
mno- gih arapskih provincija i Porte, i šihov, sve više
potvrđen, razvoj ka autonomiji, njihovo namirivanje
poreza moglo je samo u celini da opadne, do mere da
predstavlja relativno malu su- mu krajem XVIII veka. U to
doba, Egipat je trebalo da pošalje 1.200 kesa (750.000
groša), Tripoli i Saida svaka po
375.0 groša, Damask 22.500 ( nominalni tribut koji je
uzi- mao u obzir obaveze koje je grad imao vezane za
hodočašće), Alep 400.000 groša, Bagdad 275.000 groša.

Kohezione snage
Carstvo su bile zahvatile centrifugalne sile koje su
dovele do uspostavljanja autonomija u mnogim
provincijama već od XVII i XVIII veka, kao što ćemo videti
kasnije. Međutim postojali su takođe i faktori povezivanja,
što objašnjava ka- ko je jedna tako velika konstrukcija,
kakvo je bilo Osmansko carstvo, mogla da opstane sve do
početka modernog doba.
Moralna i verska solidarnost
Carstvo i dinastija uživali su veliki prestiž, ispo-
^avanjem osmanske moći koja je obeležila vek osvajanja,
178
ali koja je kasnije održavana principom moralne i moćne
verske snage, u dobu u kojem je, nakon početnih vojnih
uspeha, došlo do niza go- tovo neprekidnih mučnih poraza
i teritorijalnih ustupaka. U Carstvu, i u osmanskoj dinastiji,
podanici su prepoznali prvo znake osvajačke snage
islama, a sa početkom poraza nadu u za- štitu protiv
spoljnih opasnosti, koje su sve više pretile.
Zahvaljujući Carstvu, <1ag a1-1$1at imao je
ekspanziju bez presedana na Zapadu i obuhvatio je
udaljene zemlje: Bugar- sku, Srbiju, Ugarsku; spominjanje
Beograda, Budimpešte, pa čak i Beča, koji je Sulejman dva
puta napadao, koji je osvojen 1529. godine pa uništen,
kako piše irački hroničar Jasin, „zato što je suviše bio
udaljen od zemalja Islama52“, podseća- lo na niz pobeda
nad nevernicima. Zahvaljujući Carstvu i di- nastiji
uspostavljena je vladavina šerijata, Svetog zakona, čiji su
kadije, izaslani u sve provincije Carstva, bili po- štovani
tumači i branioci. Ta sila stavljena u službu vere, služila je
kao utočište. Pred španskom opasnošću, Alžir- ci su
potražili pomoć od turskog gusara Orudža, gospodara
Džidželija i Čerčela, 1517. godine. Nemogućnost, pred
kojom se našao njegov naslednik, da sa snagama kojima
je raspolagao, do- minira Alžirom i da ostvari zaštitu od
hrišćana, naterala je Hajrudina da potraži pomoć i zaštitu
od sultana, prista- jući na podanički položaj.
Pod drugim okolnostima, ne manje dramatičnim za
zapadnu muslimansku zajednicu, Carstvo je imalo priliku
da odigra, na jedan briljantan način, ulogu zaštitnika
islama i muslimana. Bilo je to u Andaluziji, pre i posle
konačnog poraza španskih muslimana. Andalužani su
„tražili podr- šku Visoke porte, velike muslimanske sile tog
doba (...). Osmanlije (...) stupiše u kontakt sa njima i
pokušaše na različite načine da ih savetuju a ponekad čak
i da im pomog- nu. Jedan tajni osmanski izaslanik je tako
poslat da koordi- nira komunikacije i operacije između
Španije, Severne
Afrike i Istanbula53“. Ti pokušaji doživeli su neuspeh ali
kada su u XVI i XVII veku, Mavri najureni iz Španije morali
da izbegnu, mogli su da nađu utočište u magrepskim

52R. Ketr, Tegpšgez (1 'Jhkpp, Rapz, 1982, str. 56-57.

53V. 1x^18, SottepI G1a1at a Lesotep GEigore, Raš, 1984, str.
182.
provincijama Carstva.
Muhamed bin Abd al Rafija, Andalužanin, koji se
nastanio u Tunisu, donosi značajan tekst, koji svedoči o in-
tervenciji Porte. On govori kako su, 1635, izbegli Andalu-
žani došli u Beograd, tu se sastali sa Murat-pašom, jednim
od vezira sultana Ahmeda I, i obavestili ga o „situaciji izu-
zetne bede naše andalužanske braće u Francuskoj i
drugde“. Više desetina hiljada prognanih (od 30.000 do
40.000 kako tvrde izvori tog vremena), prešli su u
Francusku i trebalo je da se ukrcaju, 1610. godine, kod rta
Agde i u Marselju, prven- stveno za Tunis. Abd al Rafi, koji
datira te pokrete oko 1013. (1604—1605), nastavlja sa
izlaganjem: ministar je „pisao fran- cuskom vladaru (...),
uz dozvolu sultana (...), tražeći od šega da izvede iz
Andaluzije sve muslimane koji su se nalazili u njegovoj
zemlji, smatrajući ih podanicima osmanske dinastije (...) i
da ih preveze svojim brodovima u muslimanske zemlje, i
da im obezbedi sve ono što im je bilo potrebno“. Francuski
kralj je na to pristao. Obavešten o toj odluci, španski kralj,
„prokleti Filip Š“, „obuzet panikom i strahom“, odluči da
protera iz kraljevstva sve muslimane čija je odluka da
ostanu muslimani bila čvrsta, i koji su istrajavali u
„tvrdoglavom zahtevu osmanskom sultanu da nas porazi“.
Nema očiglednijeg znaka šihove verske postojanosti,
zaključuje Abd al Rafi, „od prihvataša lomače u ime prave
vere, i od traženja pomoći od muslimanskog sizerena,
branioca i spasioca religije, kalife, vladara vernika,
Nzegove ekselencije sultana Ahmeda, iz osmanske
dinastije“. Pod zaštitu Carstva trebalo je smestiti najveći
deo od 80.000 Andalužana koji su napustili Španiju 1609.
godine u Alžiru, a pogotovo u Tunisu, gde je izbeglo od
40.0 do 50.000 prognanih i gde su im vlasti olakšale
sme- štaj u gradskoj sredini i u selima. Tekst Abd al Rafija,
na- pisan manje od dvadeset pet godina posle te seobe,
svedoči o snažnom utisku koji su Andalužani stekli o
efikasnosti za- štite koju im je pružila osmanska vlast.

180
 Isto toliko značajan bio je pohvalni govor, koji je
napisao šejh Mari, poznati egipatski istoričar, (umro
1624), slaveći vrline osmanske dinastije, u dvadeset dva
odeljka, od kojih je svaki veličao jednu od zasluta
osmanskih vladara: plemićko poreklo, dostojanstvo i
veličinu, sigurnost i red ostvarene u Carstvu (posebno što
se tiče hodočašća, i zaštite od beduina), pobede nad
hrišćanima i razvoj Car- stva, poštovanje uleme i šerifa,
primenu verskog zakona, in- teresovanje za sveta mesta.
Osmanski sultani, zaključivao je autor panegirika,
popularni su među svojim podanicima koji o šima govore
sa poštovanjem i nikad ne propuštaju da požele da im Bog
donese pobedu. Uprkos nekim preterivašima, ovaj tekst
(koji je sigurno stekao neku popularnost pošto je bio
preveden na turski) svedoči o osećanjima lojalnosti uleme
iz arapskih provincija prema dinastiji54.
Pripadnost Carstvu označavana je, u provincijama
sa najvećom autonomijom, manifestacijama poštovanja i
znacima zavisnosti koji su bili zadržani do vremena kada
su veze sa Portom bile veoma labave. Svakodnevna
upotreba novca, kova- nog u ime vladajućeg sultana,
pominjanje vladara svakog petka, u propovedi, podsećalo
je podanike na tu zavisnost i tu pripad- nost velikoj
muslimanskoj celini koju je činilo Carstvo. Vla- dari
provincija sa najvećom autonomijom nisu lako mogli toga
da se reše. Iako gotovo sizeren Egipta, Ali~6eg, kada je
odlu- čio da na novcu, koji je kovan u Kairu, 1769. godine,
figurira njegovo ime, ipak je nastavio da koristi tugru
(grafički znak) vladajućeg sultana, Mustafe P1, na prednjoj
strani. A kad je de- cembra 1769. godine, jedan suviše
revnosan šejh uputio dobre želje sultanu i Ali-begu, u
vreme hutbe petkom, u prisustvu emira, Ali-beg je
odglumio ljutšu: „Ko ti je dozvolio da meni upućuješ
pozdrave, da li sam ja možda sultan?“ — „Da, ti si sultan i
tebi upućujem pozdrave.“ odgovorio je šejh. Osuđujući ga,
reda radi, na udarce štapom, emir je pokazao da je,
54J. R1§pop, „1Jpe §eo§gar1ne <1e GEzra^pe tošcie“, EGisJek
kig 1ez to- pzsoz apsŠoš ep Tipte, Mas1ps1, 1973, str. 75; A. TigI,
„Oositep1z zig 1e s!egš- eg eho<1e <Jev Aps1a1oih uegk 1a Tip 18Je“,
Lj1s1, str. 119-121 (Ahmed I vladao je od 1603. godine do 1617. godine a
Murat-paša Kujudžu bio veliki vezir od 1606. godine do 1611. godine);
MJsćae! \Ut1eg, „A beueteepLj SepŠgu Agađjs Ra- pe§ups oG Lje OIotap
Oupaps! AGpsap btsNez, 13-2 (1979).
181
uprkos svojoj svemoći, morao da ima obzira prema
čvrstini moralnih veza koje su nastavljale da objedinjuju
Egipat sa Portom i vred- nosti koju je, bez ikakve sumnje,
narod tome pridavao.55
U Tunisu, pod dinastijom huseinida, jedan i po vek
nakon vladavine Huseina bin Alija, beg Muhamed najavlJIvao
je sultanu svoj dolazak na vlast izrazima potpune
pokornosti 1855. godine: „Pozdravi Vladaru vernika i
milosrđe Boga priziva sluga tih dobročinitelja, revnosan u
službi, Muha- med (...) Vaš sluga je stekao veličinu u senci
vašeg Carstva (...) Mi zasnivamo našu nadu na milosti
vašeg Veličanstva." Bez sumnje protokolarni iskaz. Ali taj
isti Muhamed-beg usudio se da stavi svoje ime na novac
koji je kovan 1855. godi- ne samo na posredan način, „u
vreme Muhameda“ što je na na- ličju bilo propraćeno
mestom (Tunis) i vremenom kovanja, dok je ime sultana
zauzimalo prednju stranu novca: „aJ-zićap a1-Ogš 'A1zs1 a1-
Ma<1jM Kćap“.
Jedan pokazatelj solidarnosti, koja je objedinjavala
provincije i vezivala ih za Carstvo bilo je njihovo učešće u
velikim vojnim pohodima, koje je sultan vodio protiv
neprijate- lja Carstva, Nemačkog carstva na zapadu, Rusa
na severu, Per- sijanaca na istoku. Slanje vojnih trupa koje
su se pridruživale carskoj vojsci bila je obaveza koju
provincije nisu mogle da iz- begnu, sve dok su bile
podvrgnute vlasti Porte, a što im se sa- mo nametalo kada
su uspostavile široku autonomiju. Zadovolji- ćemo se da
navedemo nekoliko primera vezanih za Egipat, krajem
XVII veka. Godine 1666, veliki vezir Ahmed Ćuprilić pri-
prema vojsku protiv Kandije. Naredio je paši da pošalje
2.000 vojnika. Taj kontingent učestvovao je u opsadi koja
se završila 1669. godine osvajanjem Krita. Tokom dugog
rata koji su Turci vodili protiv carskih sila, od 1683. godine
do 1699. godine, sultan je u više navrata, naredio da mu
se pošalju pojačanja: na- mesnik je ukrcao, 1687, 2.000
ljudi za Jedrene; 1689. godine,
2.0 za Istanbul; 1695. godine, 2.000 za Solun i 1.000 za
Rodos; 1696. godine, 2.000 za Beograd; 1698. godine,
2.400 za
Solun. Nadomak Beograda, konte Marsilji sa velikim
55A. OaćaŠ, ‘A§a ’Lj a1-a(kag, prevod: Biografska i istorijska
čuda, Kairo, 1889. godine, t. III str. 59.
vezirom Ćuprilićem, gleda kako stižu „dve hiljade janičara
iz Egipta izvode paradni marš pod imenom „Alou“, što
koji

čine janiča- ri kada prvi put stignu na polje susreta56".

Sve arapske provincije na isti su način doprinele
carskim vojnim pohodima sve do XVIII veka. Međutim ta se
pomoć doživljavala više kao znak solidarnosti prema sizere-
nu koji je branio ceo Lag a1-Mat, nego kao obaveza, koju
sultan nije više mogao da nametne. To je bilo očigledno u
kasnijim pohodima u kojima su učestvovale provincije koje su
već bile stekle autonomiju u odnosu na Portu. Početkom XIX
veka, Alžirci i Tunižani poslali su brodove da se pridruže
osmanskoj ratnoj mornarici koja je ratovala protiv Grka, a u
novembru 1827. godine, šihovi odredi učestvovali su u bici
kod Navarina, gde je bila uništena cela jedna tunižanska
di- vizija, osim jednog brigantina i jedne čajete. A 1854.
godine, Tunižani su sultanu poslali u pomoć 6.000 ljudi
koji su uče- stvovali u operacijama u okviru Krimskog rata.
Koliko god da je Carstvo bilo oslabljeno, a veze između
Regentstva i Porte labave, vojna pomoć sultanu ostala je kao
obaveza koja je povlačila određenu privrženost
stanovništva.
Ta obaveza solidarnosti između arapskih provincija
i dinastije koja je vodila prvo ofanzivnu, a zatim
odbrambenu borbu protiv hrišćanskih sila, izražavala se
slavljenjem ve- likih vojnih uspeha i srećnih događaja koji
su se ticali car- ske porodice i sultanove ličnosti, u formi
praznika čiji je osnovni element bilo ukrašavaše i
osvetljavaše gradova to- kom jednog ili više dana. U Kairu,
taj običaj koji je u Egiptu bio veoma star, nazivao se gta:
istoričari Makrizi (kraj XIV i početak XV veka) i Ibn Ijas (XV
—XVI vek) pomišu ceremonije tog tipa, sa ukrašavašem i
osvetljavašem gradova da bi se proslavili razni zvanični
srećni događaji (povratak ili ozdravlješe sultana
Mameluka, obrezivaše sultanovog si- na ili nekog drugog
velikaša). U XVII i XVIII veku, događaji koji su davali
povoda za zinu bile su pobede osmanske vojske,
ustoličeše novog sultana, rođeše sina vladajućeg sizerena,

56Oećegat, 1^'E%ur1e (igcie, Rapz, 1931, str. 45-46

183
 ređe povratak paše sa pobedonosnog pohoda,
oporavak paše obrezivanje pašinog sina. Ta slavlja su se
naravno ređe odvi' jala, kako se smanjivao broj događaja
(pogotovo vojnih) koji su ih opravdavali: šest zina održano
je između 1600. i 1649 godine, petnaest između 1650. i
1699. godine, i samo pet i dve tokom dve polovine veka
koji je sledio.
Naredbu za održavanje zine izdavao je paša Kaira
često nakon poruke koja je stizala iz Istanbula: dobošari
su najavljivali da je odlučeno da se obavi javno slavlje. To-
kom trajanja zine, koje je bilo promenljivo — tri dana,
uglav- nom, ali ponekad i mnogo više (1706, za rođenje
jednog sul- tanovog sina, slavlje je trajalo deset dana) —
kuće su bile ukrašene lampama, ulice osvetljenje
kandelabrima i baklja- ma, posebno na velikim sukovima
gde su dućani bili prekri- veni skupocenim tkaninama i
ukrašeni svećama. Takve mani- festacije su, očigledno,
samo delom bile spontane. To nam govori činjenica da su
stizali prigovori od trgovaca koji su se žalili na težinu svog
finansijskog učešća u tome, ili na njihovo ponavljanje u
kratkom vremenskom periodu (1696. godine bilo ih je tri).
Proslava 1620. godine, koja se podu- darila sa epidemijom
kuge, bila je posebno teška za trgovce na malo „od kojih
je iziskivala izdatke, a prekidala im po- slove“, beleži
hroničar. Vlasti su ponekad donosile odluku da se trošak
umanji. Međutim, ta slavlja su prvenstveno sta- novništvu
pružala priliku da izrazi svoju lojalnost dina- stiji. S druge
strane, omogućavala su da se potvrdi jedinstvo tog
ogromnog Carstva, čije su su sve provincije srodile sa tim
veličanjem osmanske sile.
Iskazi koji nam svedoče o nekim od tih slavlja, po-
kazuju da ona nisu bila tek naručena, da su se tu mešala
ose- ćanja, u isto vreme verska (uzdizanje uloge sizerena i
dina- stije u ime islama), ali i svetovna (potvrda jedne
istinske solidarnosti sa Osmanskim carstvom čija se
vojska bori na granicama). U svojim privatnim beleškama,
gde je šejh iz Damaska, Ismail al Mahasini, beležio
događaje dana i svo- ja lična razmatraša, veliki vojni
pohod koji se završio osvajanjem Krita (1669) više puta je
pominjan, povodom ve- likih ceremonija gde su, čini se,
izražavane iskrene emoci- je. Nakon pozivnih molitvi
posvećenih pobedi sultanove vojske, a održanih u džamiji
184
 1
G'"
'

Omajada, ponedeljkom i četvrt- kom, maja 1667. godine,

krajem decembra iste godine održana je zajednička
molitva: „Svi stanovnici Damaska, izuzev ne- kolicine,
izađoše po naredbi svog namesnika (...) i svog ka- dije (...)
Da bi otišli u Salhije (predgrađe Damaska), u dža- miju
(•••) sultana Selima (...). Vezir i kadija, kao i većina
gradske uleme i stanovništva, bili su prisutni u džamiji (...)
U trenutku prozivke i molitve u zoru (...). Molili su se za
Nzegovo visočanstvo, našeg Gospodara Muhameda, i za
njegovog vezira Ahmed-pašu koji je opsedao utvrđenje na
Kritu, po imenu Kandija. Molili su se takođe i za one koji
su bili sa tim i za muslimanske vojnike kako bi izvojevali
pobedu i dovršili sjajno osvajanje. Zatim (...) su svi ljudi
izašli na padine brda Kasijun i preklišali Boga (...). Bi- la je
to veličanstvena atmosfera i dan kakvog nije bilo u
prošlosti (...). Mislim da među stanovništvom Damaska,
samo stotinak (...) nije izašlo na brdo, a to su bili invali- di
i pekari. Uprkos tome, čuo sam da je većina ših rekla da
će se kod kuće moliti za pobedu i osvajanje.“ Ceremonija
je bila ponovlena 2. januara 1668, u džamiji Omajada, i
opet 6. avgusta 1668, u džamiji Musala, u južnom
predgrađu Damaska: šejh beleži da je, osim pripadnika
vlasti i uleme bila pri- sutna „većina stanovništva“,„kao i
učitelji sa svojim đaci- ma“; ova poslednja beleška
pokazuje građanski karakter ove manifestacije. Drugom
prilikom, objava osvajaša utvrđeša Kabnisa, u Ugarskoj,
dala je povoda za slavlje u Damasku koje je trajalo tri
dana i tri noći (3. oktobra 1672. godine). Ne- bo je poslalo
znak koji je mogao samo da ohrabri versku rev- nost
vernika: „Tog dana, popodne, beleži šejh, došlo je do jake
grmljavine i pala je jaka kiša kao nikad do tada. To je
trajalo otprilike jedan sat (...). U onome što uzvišeni Bog
čini ima odlučnosti i volje57.“
Postepeno slablješe Carstva proredilo je, naravno,
manifestacije radosti koje su se odvijale povodom vojnih
uspe- ha. Međutim treba prethodno zabeležiti da arapske
provinci- je nisu bile neposredno pogođene nesrećnim
događajima koji su se odvijali u udaljenim oblastima:
teritorije koje „iako osvoje- ne, (nisu bile) istinski
57I. A1-Maćazš, „8a/aća1 tt 1apkć 01tasćsj“, e<j. 5. MipajjM,
Keuie <1e V'Asabetjs agaće, 6 (1960), prevod V. Mappo: Sćgotcie
batzsepe, AJh, 1986, str. 17-18, 25-27. 185
muslimanske“, u jednoj teško zami- slivoj Evropi, koju je
teško i odrediti, „široka prostranstva koja nisu ni VIas1 a1-
151at, ni VIasI a1-KijJag, već poprište jed- nog večitog i
pogotovo neizvesnog rata58“. Arapske provincije su
osećale da su „zaštićene vojnom silom Osmanskog
carstva, uvek zastrašujućom preprekom, čak i kad se
bližio šegov pad“, a mogle su do kraja XVIII veka da žive u
potpunoj sigur- nosti, što se tiče spoljašnjih opasnosti, sa
utiskom da je nji- hova civilizacija „daleko i zauvek iznad
svih ostalih59“. S druge strane, kada su provincije bile pod
neposrednim udarom strane intervencije (prva takva
desila se u Egiptu 1798), sta- novništvo je normalno
reagovalo okrećući se prema osmanskoj sili kako bi dobilo
jedinu zaštitu koja se mogla očekivati spolja. U slučaju
Egipta, između 1798. i 1801. godine, Osman- lije su
odgovorile proglasima na turskom i na arapskom, na
psihološki rat koji su vodili Francuzi, dok su manifestaci- je
„osmanske“ lojalnosti tu najviše došle do izražaja. Do iste
reakcije došlo je u Alžiru, u trenutku pohoda iz 1830. godi-
ne, i na još očigledniji način u Konstantinu, tokom godina
koje su prethodile osvajanju (1837).
Malo zakasnela reakcija, a time i još značajnija,
de- sila se u dalekom Tunisu, 1864. godine, u trenutku
revolucije na čelu sa Bin Gadhahimom: stanovništvo koje
je strahovalo od hrišćanske intervencije, sa nadom je
iščekivalo u La Go- leti prisustvo jedne turske eskadre: „U
Sfaksu, kao u svim gradovima Sahela, računajući i
Kejruan“, beleži francuski službenik konzulata, „govori se
da će uskoro stići novi paša sa osmanskim trupama za
Tunis. Te trupe će zatim osvojiti Alžir.“ I francuski konzul u
Tunisu beleži sa zaprepa- šćenjem „to versko ushićenje, tu
grozničavu usmerenost ka sultanu“. Uprkos svom padu i
svojoj slabosti, Carstvo i sul- tan su i dalje, u jednoj zemlji,
praktično nezavisnoj već jedan i po vek, predstavljali
poslednju nadu.

58R. Kešr, TeggIoGgez, str. 56—58.

59V. EeluJz, Sottep1 G1$1at a <1esoiueg1 GEigore, str. 287.
186
 Unutrašše privredne veze
Osmanska osvajaša su ujedinila arapske zemlje u
jednu veoma prostranu celinu, čija su granica bili Maroko,
Iran, stepejužne Rusije, Abisinija, Carstvo koje je svojim
dimenzi- jama (oko 2.500.000 km2 u trenutku svoje
najveće ekspanzije), svojim prisustvom na tri četvrtine
oboda Sredozemlja, pred- stavljalo političku konstrukciju
kakvu Zapad nije video još od vremena Rimske imperije. Po
iskazu Ž. Sovažea, „svaki poda- nik Velikog Gospodara
(mogao je da) putuje od Dunava do In- dnjskog okeana i
od Persije do Magreba, a da u svakom trenutku bude
potčišen istim zakonima, sa istom administrativnom or-
ganizacijom, da govori istim jezikom i da koristi istu
novčanu jedinicu, te su postojali izuzetno povoljni uslovi
za veliku unutrašnju razmenu“. Same dimenzije Carstva
stvorile su ši- roko unutrašše tržište gde su se razmešivali
proizvodi iz veoma različitih oblasti, kao i proizvodi u
tranzitu: kafa, za- čini i tkanine dolazili su sa istoka, a preko
Kaira ili Alepa; proizvodi doneti iz centralne Afrike, prolazili
su kroz gra- dove Magreba i Kairo; tkanine su pravljene u
Egiptu i u Siri- ji; odeća od vune i kože i ulje bili su
proizvodi Magreba; dr- vo je bilo iz Anadolije; duvan iz
Soluna, itd.
U toj trgovačkoj aktivnosti, unutrašša kretaša, koja
su pokretala veličinu proizvodnog i potrošačkog tržišta ko-
je je činilo Carstvo, bila su važnija od spoljašših kretaša. U
velikoj trgovini bila je značajna uloga Egipta zahvaljujući
njegovoj poziciji na tromeđi tri kontinenta: na kraju XVIII
veka, trgovinska razmena sa istokom predstavljala je 36%
spo- ljnje trgovine Egipta, trgovina vezana za Sredozemlje,
sa- raz- ličitim provincijama Carstva, 50%, a trgovinska
razmena sa Evropom samo 14%. Prava spoljna trgovinska
razmena sa Evropom imala je dakle samo marginalni
karakter u odnosu na trgovinsku razmenu sa drugim
delovima Carstva. Studija koju je napisao D. Panzak o
plovidbi francuske trgovačke flote prema Aleksandriji
donosi iste rezultate: na 894 ugovora o zakupnini brodova
od strane francuskih kapetana u Aleksan- driji između
1754. godine i 1767. godine, 385 (43,1% od ce- line) bilo
je za Anadoliju, 109 za Istanbul (12,2%), 112 za Magreb
187
(12,5%), 50 za Siriju i Kipar (5,6%), 200 za Grčku (22,4%)
a samo 23 za Evropu (2.5%). Ista stvar se događala i sa
ostalim arapskim oblastima Carstva: od 70 do 80 fran-
cuskih brodova obezbeđivalo je pomorsku vezu između
Tunisa i Aevanta, za račun Tunižana.
Ta trgovačka aktivnost u svetu u kojem Evropljani
još uvek nisu bili uvideli kakav će se proboj odvijati od
dru. ge polovine XVIII veka, a pogotovo u XIX veku,
objaššava obim zanatske proizvodnje koja je nalazila
druga tržišta u drugim oblastima Carstva, a koju
zapadnjačka konkurencija još uvek nije značajno
dodirivala. Nekoliko primera omogu- ćava nam da
stvorimo predstavu o značaju te proizvodnje, koju
možemo da uočimo tek proučavajući promet koji se za nju
vezu- je, pošto nam pre XIX veka nije bila dostupna
nijedna cifra vezana za proizvodnju.
Zanatstvo Magreba po tradiciji isporučivalo je pro-
izvode od vune, ogrtače (burnusi), bele prekrivače po
imenu Šgat, marame: kako može da se zaključi u delu
Opis Egipta, ti različiti proizvodi vredeli su 19.000.000
para samo za pomorsku trgovinu koja je za destinaciju
imala Egipat, u okvi- ru celokupne sume od 92.900.000
para. Drugi tradicionalni proizvod Magreba, pogotovo u
Tunisu, fes, čiju su proizvod- nju ponovo pokrenuli
Andalužani početkom XVII veka, dosti- gao je svoj vrhunac
u XVIII veku: u to vreme, 15.000 zanatlija, koji su radili za
300 majstora da-šmgadG, proizvodili su
100.0 tuceta kapa. Ta proizvodnja obezbeđivala je
veoma ak- tivan izvoz u celo Carstvo. Na sumu od 207.000
groša koju su obezbeđivale zakupnine spoljne trgovinske
razmene Tunisa, 1742—1743. godine, Igta (zakupnina)
fesova iznosila je
70.0 groša, više od jedne trećine. Egipat je uvozio za
sumu od 35.400.000 pari kapa (više od 20.000 tuceta),
naročito iz Tunisa; Tunižani su bili osnovali jednu
kompaniju u Is- tanbulu kojom su kontrolisali tu trgovinu.60
60Kautops!, SgstsJeh \č'\1e$ agakea Gerodie oIotape, Raš, 1985,
str. 265-266; M.N. SćepG, Roi^oGg e1 zosŠe s!at 1a Titz1e, Tunis 1984-
1986, t. I, str. 166. O zanatlijama videti pre svega- R. Reppes, 1,ez
Tgapz/ogtaIopz s!e5
sogrh <1e teIep <1e Tip1$, teza, Tunis, 1964. godine, str. 162-168, 202-
205; G. Ua- 1ep51, „1z1at e! sar1(:aN5te. RgoJisPop e( sottegee s1eb
sćesć1a5“, Keuie s1'ćŠo1ge toZegpe e! soŠetrogate, 16 (1969); 8.
188
 Egipat, a naročito Kairo, bio je centar u kojem je
tek- stilna proizvodša bila veoma živa: aktivan izvoz tih
proiz- voda odvijao se ka zemljama Carstva i čak prema
Evropi. Kra- jem XVIII veka, Egipat je prodavao za
124.900.000 para, tkaninu u Severnoj Africi, a za
56.200.000 u Siriji. Celo- kupni iznos izvoza tkanine
egipatske proizvodnje nije bio mno- go manji od ponovnog
izvoza kafe koja je bila kupljena u Jemenu, cggo je bio
osnovni trgovinski proizvod Egipta tog doba. Razvoj
proizvodše tkanine, a pogotovo pamučnog materijala u
Alepu u XVIII veku bio je veoma vezan za potrebe
unutraššeg tržišta, mada, nažalost, usled nedostatka
lokalne statistike, ne može- mo da utvrdimo koliki je bio
značaj te trgovine, ali smo veoma precizno upoznati sa
aktivnostima vezanim za izvoz ka Evropi, a naročito ka
Marselju: marsejski trgovci su kupovali tkanine u Alepu u
vrednosti od 85.000 livri61 1700—1702. godine do 1.326
000 livri 1750—1754. godine, i konačno 1.696.000 livri
1785—1789. godine. U Alepu je krajem XVIII veka bilo
12.000 tkačkih radionica i 100 bojadžinica, a proizvodile
su se veoma raznovrsne tkanine: jedan dokument iz 1762.
godine, koji se od- nosio na uslove proizvodše tekstila u
Alepu, pomiše ne maše od četrdeset tri različite vrste
tkanina, koje su se proizvodi- le u tom gradu.
Tranzitna trgovina koju su praktikovali razni veliki
centri arapskog sveta, omogućavala je da se u
Sredozemlju plasi- raju proizvodi koji su dolazili iz
perifernih delova Carstva. Iz gradova kao što su Tunis i
Kairo, proizvodi iz centralne Afrike stizali su na potrošačka
tržišta Carstva i Evrope. Egipat je imao veoma aktivnu
trgovinu sa Sudanom, odakle je dovodio od 5.000 do
6.000 robova poreklom iz Dar Fura, i uvozio slonovaču i
gumu. Veliki egipatski trgovci uvozili su svake godine oko
100.000 kvintala62 kafe iz Jemena (što je ot- prilike
predstavljalo polovinu izvoza te zemlje), za sumu od
255.0. 000 para 1783. godine, što je odgovaralo
skoro trećini egipatskog uvoza (834.000.000 para). Takav
uvoz podsticao je ponovni izvoz ka drugim delovima

Regsć1oi, Tesćpjdiez e1 5os1e1e$. Ehetpr1e s!e 1a /sLjgčsaIop s!ez

sćesŠaz ep Titz^e, Rapz, 1971.
61 Livra — funti — mera za težinu. 453 gr. — Prim. red.
62 Kvintal - mera za težinu. 100 kg. - Prim. red.
Carstva: 50.000 kvintala ka- fe bilo je slato svake godine
ka evropskom i maloazijskom delu Turske, od čega je
15.000 bilo namenjeno samo Istanbulu
Ta aktivna trgovačka kretanja, koja su nastala
usled ogromnog proizvođačkog i potrošačkog tržišta
Osmanskog carstva, objašnjavaju razvoj velikih arapskih
gradova, od kojih su mnogi bili smešteni na neuralgičnim
tačkama velike među_ narodne trgovine, na granicama
Evrope, Azije i Afrike (Mo- sul, Alep, Kairo), ili na tački
kontakta Sredozemlja i cen- tralne Afrike (Tunis). Uticaj
evropske trgovine na taj urbani razvoj, bez sumnje je imao
marginalnu ulogu, kao što je marginalan bio i značaj te
trgovine za arapske provincije.
Između XVI i XVIII veka, gradovi kao Kairo, Alep, i
Damask doživeli su šireše teritorije i rast populacije od
50%, dok su trgovina i šene prateće aktivnosti takođe bili
u usponu: u Kairu, broj karavansaraja, koje je zabeležio
istori- čar Makrizi, početkom XV veka iznosio je 57; grad
će, kako je navedeno u delu Opis Egipta, krajem XVIII
veka, imati 360 karavansaraja. U Kairu, intenzitet
unutrašših odnosa ogle- dao se u prisustvu važnih
zajednica, koje su poreklom bile iz drugih provincija
(10.000 Turaka, od 15.000 do 20.000 sta- novnika
Magreba i Sirijaca muslimana, 5.000 hrišćanskih Sirijaca,
5.000 Grka), što je ukazivalo na raznolikost Car- stva i na
aktivne kontakte koji su omogućavali postojanje tog
osmanskog sveta.

Uloga hodočašća
Hodočašće je odigralo izuzetno značajnu ulogu
kao pokretač unutrašše kohezije i kao faktor zbližavaša
razli- čitih oblasti arapskog sveta. Muslimanski hadžiluk
uvek je obavljao dvostruku funkciju, ali je morao to da čini
u okviri- ma Osmanskog carstva, istog političkog sistema,
koji je po- krivao čitav arapski svet i kontrolisao Sveta
mesta, čak i ako su Meka i Medina uživale izvesnu
autonomiju. Relativna lakoća kretaša po unutraššosti
Carstva u velikoj meri je olakšavala razvoj hodočašća.
Osmanski vladari pak iskori- stili su takve povoljne uslove
u religiozne svrhe, ali takođe i u političke: hodočašće je
omogućavalo Osmanlijama da svake godine potvrde ulogu
190
glavne muslimanske sile i svoj autoritet
 nad Svetim mestima. Gospodari Hedžaza, što je
opravdavalo aihovu titulu „slugu oba sveta mesta“ (ćMgt
a1-ćagataup a1- §ap/aup), osmanski sultani pokazivali su
dakle stalnu brigu da obezbede dobro funkcionisanje
hodočašća.
Osmanske vlasti su se trudile da poboljšaju
organiza- ciju, kako bi vernicima olakšali hodočašće. Na
materijalnom planu poboljšali su sistem utvrđenja koja su
iggitila puteve ka~ ravana, počev od Kaira, a posebno od
Damaska, i preuredili su mesta sa neophodnim izvorima
vode. Uspostavili su organizaciju kojom je bilo moguće
obezbediti da se dug put hodočasnika dobro odvija.
Karavan iz Egipta bio je pod komandom emira hodočašća
(atGg a1-ćass), jednog od najviših mamelučkih
dostojanstvenika u zemlji, a značajan deo budžeta
provincije bio je obezbeđen za finansiranje karavana:
krajem XVIII veka, trošilo se oko
12.500.0 para na ime prevoza i troškova za oko hiljadu
vojni- ka koji su pratili karavan, raznih troškova i potpora
za bedui- ne, da bi obezbedili njihovu pomoć (isporuka
kamila), ali tako- đe i da bi se osigurala njihova dobra
volja. U Damasku, odgovornost za vođenje sirijskog
karavana smatrana je veoma va- žnom. Tako, počev od
1708. godine namesnik Damaska lično je preuzeo na sebe
obavezu da komanduje tim karavanom. Složen po- stupak
organizacije hodočašća zahtevao je posvećenost od
najma- nje tri meseca, tokom kojih je namesnik bio
odsutan sa svog polo- žaja. I u ovom slučaju, finansiranje
karavana bilo je predmet detaljne organizacije: 382.000
groša bilo je obezbeđeno iz bu- džeta, dok je ostatak
(135.000 groša) obezbeđivan načinom zva- nim s1amjga,
tj. godišnjim prikupljanjem poreza u južnim sandža- džima
provincije, tokom kojeg je obezbeđena potrebna suma.
Zahvaljujući tim naporima, karavani su mogli da
krenu, u relativnoj sigurnosti, ka svom cilju, na put koji je
često trajao i više od godinu dana, imajući u vidu velike
razdaljine, koje nije bilo moguće preći bez izlaganja
velikom naporu, a često i velikim opasnostima. Pa ipak,
karavanima su se pridruživali brojni hodočasnici; od
20.000 do 60.000, u zavisnosti od godi- ne, na polazinpu u
Damasku, gde su se okupljali hodočasnici iz Evrope,
Anadolije i Aevanta, 30.000 ili 40.000 na polazištu u Kairu
(hodočasnici iz Magreba i Afrike). Tim karavanima
pridruživao se karavan iz Iraka. Sve oblasti arapskog sveta
bile su prisutne u hodočašću koje je omogućavalo
hodočasnicima da prođu kroz brojne zemlje, da se tu na
neko vreme zaustave, po- nekad i duže, na putu za Sveta
mesta: u Kairu, na primer, hadži- je su posećivale glavna
svetilišta, poznate šejhove, išli u Dd Azhar i u velike
medrese. Hodočašće je imalo ulogu velikog islamskog
skupa i snažno je doprinosilo moralnom jedinstvu
arapskog sveta pod pokroviteljstvom Carstva.
Kontakti koje je bilo moguće ostvariti između
hodoča- snika ili sa verskim centrima koje su oni
posećivali tokom pu- ta, grozničava verska atmosfera,
koja je među njima vladala, imali su ponekad značajan
uticaj na razvoj arapskog sveta: Mu- hamed bin
Abdurahman al Geštuli, rođen oko 1720. godine u Kabili,
pošao je oko 1740. godine na hodočašće, proveo dvade-
set pet godina u Egiptu gde je učio na Al Azharu, i bio
učenik šejha Al Hifnija. Po povratku u Alžir oko 1770.
godine osnovao je red rahmanija, koji je ubrzo postao
jedan od najva- žnijih u Magrebu. Ahmed bin Muhamed al
Ticani, poreklom iz Aaguata, završio je svoje studije u
Fesu, otišao u Meku oko 1770. godine, studirao u Kairu
gde je potpao pod uticaj Mahmu- da al Kurdija, vratio se u
Magreb i osnovao u Maroku red ti- ianija, koji je, isto tako,
bio veoma rasprostranjen u Magrebu i Africi. Za Arape
posebno, hodočašće je snažno doprinelo utvrđivanju
kulturne zajednice, zasnovane na velikim verskim
centrima, koji su predstavljali mesta okupljanja vernika:
Zitu- na u Tunisu, Al Azhar u Kairu, džamija Omajada u
Damasku.
Dela posvećena opisu tih putovanja ka Svetim
mesti- ma, toliko su brojna i tradicionalna da su
obrazovala čitav jedan književni žanr, rihla. Ona svedoče o
kulturnom i ver- skom značaju tih putovanja i, takođe,
evociraju osećanje dubo- kog jedinstva, koje je kod svih
putnika od Zapada do Istoka izazivala činjenica da kakve
god bile lokalne razlike pro- vincija kroz koje su prolazili,
jedna jedina dinastija vladala je jednim Carstvom, od
marokanske do iranske granice.

193
 Razvoj arapskih provincija
S polazišta prilično jednoobrazne organizacije, ko-
ja je uspostavljena nakon osvajanja, čije su osnovne crte
već iz- nete, arapske provincije Osmanskog carstva
doživele su raz-
 voj koji im je, u XVIII veku, doneo veoma različit
status. U toj
raznolikosti nema ničeg iznenađujućeg.
Teritorije koje su postale provincije Carstva, imale
su, pre osvajanja, veoma različite sudbine. Neke su
predstavlja- le okvir u kojem su se razvile organizovane
države, koje su se ponekad isticale na Sredozemlju: bio je
to slučaj sa Tunisom, koji je bio srce hafsidske države
obrazovane 1228. godine obu- hvatajući Konstantin i Buži
na zapadu, Tripoli na istoku, koji je izdignut u rang
halifata; bio je to slučaj i sa Egiptom, koji je pod
vladavinom Mameluka (1250—1517) doživeo jedan od
najsvetlijih perioda u svojoj istoriji. Moć sultana iz Kaira
protezala se tada na Palestinu, Siriju i na jedan deo
Arabije. U tim dvema zemljama, tradicija države bila je
jaka, i neke in- stitucije ili način upravljanja zadržali su se i
posle osman- skog osvajanja. Druge provincije su već
zavisile od drugih većih država i imale su, pre dolaska
Osmanlija, samo provincijsku upravu: to je bio slučaj sa
Sirijom (Alepi, Damask, gde su vla- dali predstavnici
mamelučkog sultana iz Kaira), sa Palesti- nom i jednim
delom Arabije. Irak je počev od 1250. godine pao pod
nearapsku dominaciju; 1401. godine opljačkao ga je
Timur, a zatim su ga, nakon Mongola, osvojili Turkmeni,
pa Safavidi (1502); tokom čitavog tog perioda, bio je
pripojen iranskom svetu. Centralni Magreb, oblast koju
danas zauzima Alžir, bio je rasparčan između Maroka i
Tunisa, dve države čiji je sjaj dominirao Magrebom.
Istorijska pozadina, takođe različi- ta, imala je uticaja na
raznovrsnost sudbina tih teritorija kada su se one
integrisale u okvire Carstva.
Druti elementi odigrali su značajnu ulogu u razvoju
arapskih provincija. Geografski elementi, a posebno
udaljenost u odnosu na Carstvo, bili su bez sumnje
odlučujući faktor, jer je uticaj sultanove moći neizostavno
bio jači u provincijama koje su bile bliže Carstvu nego u
onima koje su bile udaljene: Alep je, tokom tri veka,
zadržao“klasičan“ status provincije, dok su se Tunis i Alžir
razvili ka obliku veoma izražene autonomi- je, a Jemen je
čak izašao iz okvira Carstva. Aokalne, ekonomske i
društvene prilike, takođe su imale uticaj na način na koji
su se provincije preobražavale tokom tri veka. Međutim u
nedo- statku globalnih studija o arapskim provincijama u
osmansko doba, znanje o tim elementima ostaje nažalost
veoma npuro.
Još se jedan element mora uzeti u obzir: politika
koju je vodila Visoka porta u njenim odnosima sa
provincijama bila je sigurno različita u zavisnosti od
slučajeva i od perioda, ali mi nažalost znamo vrlo malo,
kako o svemu onome što se tiče politike centralne vlasti,
prema provincijama, tako i o samim postupcima lokalnih
predstavnika Porte, pošto nijedno pre- traživanje arhiva,
koje bi omogućilo da se rasvetle ti proble- mi, nije do
današšeg dana bilo predmet temeljitog proučavanja.
Tako, neki od bitnih elemenata razvoja tih
provinci- ja ostaju za nas nepoznanica. Ali ono što
možemo jeste bar da uočimo izuzetnu raznolikost
njihovog stanja u odnosu na cen- tar Carstva u XVIII veku,
raznolikost koja otežava’ sveobuhvatni opis. Ograničićemo
se dakle, na posebne sluča- jeve, navodeći one koji su se
kretali od „najobičnije“ potči- njenosti autoritetu Visoke
porte (Alep) do slučajeva najizra- ženije autonomije
(Tunis), redom koji bi trebalo da označi koliko su oštrina
lokalnih autonomista, i nasuprot tome, mogućnost Porte
da reaguje protiv centrifugalnih težnji, na kraju krajeva,
bile prvenstveno vezane za manju ili veću uda- ljenost
provincija od centra Carstva.

Neposredna uprava u Llepu

Provincija Alepa bila je suviše blizu centru vla- sti,
a strategijski suviše važna (pošto je otvarala pristup svim
azijskim i afričkim provincijama), da se carska vlast ne bi
aktivno brinula o njenoj sudbini. Do XIX veka, njom su
upravljale valije koje je postavljao Istanbul. Tako je vlast
imala sredstva da brzo reaguje na događaje, što joj je
omogućilo da održi svoj autoritet naspram lokalnih snaga i
da izbegne da njeni predstavnici dobiju suviše veliku
autonomiju. Paše iz Alepa, u XVI i XVII veku, bili su velikaši
koji su imali veoma značajnu graditeljsku aktivnost: veliki
vakufi i veliki graditeljski poduhvati Husrev-paše,
196
 Muhamed-paše Dukađin- zadea, Ipšir-paše. U potonjem
periodu, kratkoća njihovog bo- ravka u Alepu (od tri
meseca do godinu dana) otežala je mo- gućnost šihovog
izražavanja u okviru velikih poduhvata, a oni su se pre
svega brinuli da naplate početna ulaganja koja su bi-
rg-

la značajna, jer je Alep, četvrti grad u Osmanskom

carstvu, ko- štao šegovog upravnika od 200.000 do
240.000 groša.
Namesnik Alepa bio je značajna ličnost okružena
ve- likim počastima: bio je veličanstveno dočekivan od
strane gra- đana koji su pred njega išli van grada, dok su
topovske salve, sa zidina utvrđeša pozdravljale njegov
dolazak u grad. Međutim njegov manevarski prostor bio
je prilično ograničen. Nije mo- gao više da računa na
posednike timara, nosioce lenskog dobra, jer je taj sistem
prestao da funkcioniše na zadovoljavajući na- čin već
krajem XVI veka. Napuštanje već zastarelog sistema
devširme i ulazak „civila“ u odrede janičara učinili su te-
ško izvodljivim komandovanje odžakom: sa izuzetkom
nekoliko stotina janičara koji su bili smešteni u gradskom
utvrđenju, vojni potencijal činili su isključivo
pseudovojnici, koji su se upuštali u privredne aktivnosti,
ili civili koji su tu traži- li zaštitu. Bez mogućnosti da
koristi tradicionalne snage, valija je mogao da računa
samo na lokalne snage, smeštene po se- lima i u gradu,
koje su bile regrutovane među Kurdima, Turk- menima,
Karamanlijama i Arapima iz Magreba.
Na drugoj strani, lokalne snage su takođe
doprinele ograničenju vlasti paša. Muteselim je bio oficir
koji je predstavljao valiju u vreme njegovog odsustva, što
je inače bio veoma čest slučaj u XVIII veku, kada je
namesnik bio sa vojskom, ili kada je dolazilo do promena
titulara. Bio je če- sto biran među velikašima iz grada,
često među njima samima (ajan). U poslednjim
decenijama XVIII veka, muteselim je po- nekad spajao
svoje funkcije sa funkcijama muhasila, glavnog upravnika
finansija, što mu je osiguravalo snažan autoritet. Valija je
mogao da računa i na Divan, sastavljen od glavnih oficira
i lokalnih velikaša, čija je uloga bila savetodavna, ali koji
197
 je mogao da potvrdi svoj autoritet izražavajući inte- res
građanskog stanovništva.
Stvarna moć valije bila je dakle ograničena
veoma malim sredstvima kojima je raspolagao. Već
sredinom XVII veka, neposlušnost janičara dovela je do
opasnih posledica, a 1657. godine, janičari su podržali
pobunu protiv centralne vlasti. S druge strane, njegova
vlast valije nije pokrivala či- tavu teritoriju koja je, u
principu, zavisila od njega. Zone se- delačkih kultura nisu
se prostirale dalje od tridesetak milja
od Alepa: izvan te granice, zemljom su dominirala
beduinska plemena, Mavalija, Hadida, savez Anaza, nad
kojima je valija imao sve maše kontrole*, a čiju je saradnju
morao da nagradi „Poglavara Arapa“, kome je bilo
naloženo da brani okolinu Alepa od upada pustinjskih
beduina, postavljao je paša i on je za to primao visoku
naknadu. Porta je, dakle, morala da pri- zna lokalnu
augonomnu upravu, čija joj je saradša bila potreb- na radi
bezbednosti.
Naspram paša i osmanske vlasti, velikaši iz Alepa
imali su važnu ulogu, kao i značajne lokalne porodice, čiji
se prestiž često održao i do današnjih dana. Amiri,
Kavakibi, Tahazade, mogli su često da upišu u „urbanom
pejzažu znak svoje moći63“. Nzihov autoritet, pre svega,
prirodno je proiz- lazio iz monopola koji su imali nad
verskim funkcijama: glavni članovi uleme pripzdali su tim
porodicama. Osim mo- ralnog augoriteta, koji su im te
funkcije donosile kod naro- da, i političke vlasti (učešćem u
Savetima), ulema je imale veliku korist i od zvaničnog
pokroviteljstva i upravljanja va- kufima, što je bilo naročito
isplativo. Velikaši iz Alepa mogli su još i da imaju znatnog
udela u obezbeđivanju kontro- le nad zemljištem i
prinosima, u okviru sistema malikane — doživotne baštine,
koji je uspostavljen krajem XVII veka. Krajem narednog
veka, velikaši Alepa držali su u svom pose- du više od 65%
od celokupnih malikane poseda, od čega je polovina bila u
rukama tri porodice iz Alepa: Tahazade, Šahbandarzade i
Hankarlizade. Druge uticajne porodice uleme, Fansazade,
Kavakibi, Trabulsi takođe su imale zna- čajnu kontrolu.
Izvan sistema malikane, korišćenje zemlji- šta moglo je da
63J.-R. Tćjek, „OesepGgaNzaPop oMotape“, u: MotjeteM$
sottipaiŠ- geh eS ezrasez igdtpz ai Masćgec, Veugošć 1985, 119.
198
bude obezbeđeno preko vakufa.
Privredna aktivnost Alepa i njegova uloga trgovač-
^ kog centra omogućili su i drugim porodicama velikaša
da do- segnu značajnu finansijsku moć. Najupečatljiviji
primer tih velikih trgovaca iz Alepa jeste primer hadži
Muse al Amiri- ja, o čijem nam bogatstvu i moći govore
mnogi spomenici koje je izgradio ili kupio u Alepu, i jedan
posebno važan vakuf

199
(izgrađen 1763.
§§
godine), gde se pominju kuće, han, hamami,
radnje. tkačke radionice (kauzapuua), bojadžinice, koje su
če- sTo bile smeštene blizu džamije, koju je opet izgradio blizu
trgovačkog centra grada, i čiji je dobar broj opstao do dana-
jcNJIh dana64. Razlog što nekim porodicama sudbina nije bila
naklonjena, popzgg Džalilima iz Mosula ili Azmima iz Dama-
ska, treba bez sumnje tražiti u činjenici da je osmanska vlast
pokazala otpor prema razvoju koji bi provinciju, tako važnu i
smeiggenu tako blizu, udaljio od šene neposredne kontrole.
U okviru političke igre koja se odvijala u Alepu, a čije
su paše često bile samo posmatrači, odlučujuću ulogu. to-
kom poslednjih decenija XVIII veka, imale su dve gradske
stru- je, s jedne strane frakcija šerifa (a§gaj), a s drute strane
frakcija janičara. Povećavanje njihovog brojnog stanja, koje
ni- je bilo ograničeno, raznolikost njihovog društvenog
sastava, ne dozvoljavaju nam da ih smatramo „zatvorenim
strankama, pa čak ni organizovanim“ (Dž. P. Tik). Međutim u
gradu gde je društvena struktura bila sačinjena od malog
broja organizaci- onih elemenata, te dve nedefinisane
grupacije omogućavale su raznim sektorima populacije da se
grupišu i da se jedni dru- gima suprotstavljaju. Janičari su,
videli smo to, oslabili kao vojna sila, ali su postali politička
grupa kojoj su se pridru- živali mnogi građani, kojima je
pristupanje odredima janičara obezbeđivalo zaštitu, koja je
opravdavala plaćanje tributa. Broj janičara kretao se između
4.000 i 8.000 krajem XVIII ve- ka. Janičari su se bavili
zanimanjima veoma skromnog statusa, na primer kožara i
mesara. Kvartovi, za koje su se vezivali, pripadali su
predgrađu, istočno od utvrđeša: četvrti u kojima su živeli
smatrane su narodnim, i u njima su se ljudi bavili nimalo
unosnim zanimanjima, a bile su naseljene stanovni- štvom
koje je često doskora bilo ruralno, bilo da se radi o ne-
kadašnjim seljacima ili nekadašnjim beduinima. Janičari ni-
su više imali obaveze vojne prirode, koje su ih nekada
zaokupljale, uživali su u izvesnom broju privilegija i imuni-
teta. Mogli su da im sude i da ih kažnjavaju isključivo njiho-

64Taj eakuf izučavao je Ž. Tat, u: 11 pe šasfuua a1erte aiHUŠe $1-

s1e, tetojge s!e tatđpze, AJh 1982. (u štampi). Videti takođe 'GćJesk, 144.
200
 vi oficiri, a pristupaše oiaku obezbeđivalo je efikasnu
Za_ štitu od mnogih prekoračenja koja su podanici trpeli.
Šerifi su, kao potomci Proroka, uživali poštova- nje,
povlastice i imunitet koje su Osmanlije učvrstili, a što je izazivalo
dovoljno zavisti da mnogi muslimani pokušaju da im pristupe.
Jedna od osnovnih obaveza šihovog društva (pakNj) bila je da
vode registar imena i porodično stablo ile- rifa, upisujući nove
članove na dan šihovog rođeša. Među. tim, nehaj nakiba
(ponekad nameran), kao i prirodan rast obja- šnjavaju kako se
postepeno povećavao njihov broj. Teško ga je međutim, odrediti:
putopisci iznose brojke koje se kreću od
4.0 do 60.000; istina je verovatno bliža prvoj cifri nego drugoj.
Mogli su se sresti u svim društvenim slojevima Ale- pa, međutim,
činilo se da su imali bolji društveni status. od janičara. Bavili su
se raznovrsnim zanimašima (tkači, zlata- ri, proizvođači ulja,
kafedžije, mesari), sa jakom koncentraci- jom tekstilnih
zanimaša. Činilo se da su geografski bili ma- še grupisani od
janičara: mnogi su stanovali u predgrađu na severu Bab al Nasr,
ali, kako su tokom sukoba između janičara i šerifa, ovi posledši
držali grad u okruženju, a kako su ih napadali janičari u
predgrađu, pretpostavlja se da su ilerifi stanovali uglavnom
unutar zidina, u bogatim delovima grada.
Pa ipak, društveno i političko značeše tih sukoba nije
lako analizirati, jer su postojali sukobi i unutar samih stranaka.
Kod šerifa, najviđenije vođe imale su svoje protiv- nike; Čelebi
efendija Tahazade sukobio se sa velikom poro- dicom Kavakiba,
Kudsi efendija sa porodicom Džabirija. Me- đu janičarima je
takođe bilo unutrašših sukoba, pogotovo početkom XIX veka. S
druge strane, ti pokreti, bez ikakve sumše, nisu bili običan izraz
težši građanske klase ka većoj pravdi i sigurnosti: „Šerifi i
janičari, zaključuje Ž. So- važe, maše su se trudili da narodu
olakšaju sudbinu, a više ih je interesovalo da obezbede sebi
slobodu delaša, koja bi im omogućila da maksimalno razviju, na
uštrb svojih manje privilegovanih sugrađana, prednosti koje im je
obezbeđivao šihov vlastiti statut.“
Namesnici Alepa imali su sve više poteškoća da
nametnu svoj autoritet u jednoj političkoj igri, u kojoj su lo- kalne
snage ispoljavale toliko žestine da je centralna vlast
ššš

201
 često bila primorana da pregovara. Jedan od prvih
primera reakcije građana Alepa zabeleželi su hroničari 1655.
godine: pošto su saznali da je za njihovu provinciju imenovan
Ahmed- paša, koji se u Konji istakao svojom tiranijom,
građani Alepa odbijali su da ga prime u svoj grad, dva
meseca trpeli su pra- vu opsadu i konačno su šihovi stavovi
bili uslišeni. Isti sceiario ponovio se u više mahova u
poslednjim decenijama
XVIII i početkom XIX veka: 1775. godine pobuna protiv Ali-
paše, koji je primoran da, na kraju, napusti grad; 1785.
godine poslat je memorandum u Istanbul, gde su se građani
žalili na Abdi-pašu koji je opozvan; 1787. godine bilo je
odbijeno da se prihvati Osman-paša, pošto je prethodno
kružila vest o nje- govim pljačkama; 1791. godine pobuna
protiv Kusa Mustafe koji je izbačen iz grada, a potom
smenjen. Još gore, između 1795. i 1798. Jedan velikaš iz
Alepa, Ibrahim aga, aga Kata- ra zadužen za finansije
(muhasil), imenovan je za muteseli- ma za period od tri
godine, tokom kojih je, u odsustvu paše, Porta s1e jas1o
priznala njegovu vlast nad gradom.
Međutim, na način koji je karakterističan za „poli-
tički život“ u Alepu, lokalni sukobi, tokom skoro pola veka,
ispoljili su se prvenstveno u okviru rivaliteta između ileri- fa i
janičara, čiji je smisao ostao dosta nejasan sve dok nam
društveni, privredni i kulturni koreni tih solidarnosti i
napetosti ne budu poznati. Iz te nejasne serije nemira izdvo-
jićemo nekoliko upečatljivih epizoda: 1770. godine odigrala
se bitka između janičara i šerifa; šerifi su se pobunili protiv
muteselima, odbijajući ulazak u grad Abdurahman- pa- še; tri
stotine (?) šerifa je ubijeno, a nakib je prognan sa više svojih
službenika. Godine 1798. janičari su ubili veli- ki broj šerifa u
jednoj džamiji; u građanskom ratu, koji je tra- jao dva i po
meseca, sukobili su se šerifi zabarikadirani u gradu i janičari
koji su bili smešteni u spoljnim četvrtima Bankusa i Bab al
Najraba; prednost su, izgleda, imali ovi po- slednji. Krajem
1802. godine izbio je novi sukob: janičari na- puštaju Alep.
Godine 1805. izbili su neredi u gradu između pomenutih
frakcija: šerifi su konačno uklonjeni kao jači po- litički faktor,
a janičari su obezbedili prevlast koja je tra- jala osam godina.
Sultan Mahmut II 1813. godine imenovao je Dželaledin-pašu
za namesnika Alepa; novi valija naredio je da se pobije
dvadesetak vođa janičara kao i da se pogubi i progna
202
izvestan broj drugih janičara.
U prvim decenijama XIX veka, u Alepu je započelo
novo doba. S te tačke gledišta, velika pobuna iz 1819. godine
predstavlja kako kulminaciju, tako i poslednju manifestaciju
alepskih narodnih buna. Velike privredne teškoće i učestale
pljačke navele su građane Alepa da se pobune protiv Huršid-
paše 23. oktobra 1819. godine. Otporom je rukovodio Savet
velikaša na čijem je čelu bio Muhamed-aga Hudža. Tokom
sto jednog dana, grad se odupirao opsadi koju su vodile četiri
pa- še i više od deset hiljada vojnika, ali, izgladneo i bez vode
grad je kapitulirao (1. februara 1820). Janičari i šerifi koji su
uzeli učešća u pobuni, bili su vraćeni u red, kao i čitav grad,
u okviru opšteg sređivanja stanja, koje je sultanska vlast
postepeno izvela u svim provincijama gde je njen autori- tet
delovao.

Lokalni vladari i provincijske

kvazidinastije

Uprkos ponekad živim reakcijama podaničkog

stanov- ništva, Alep je do kraja XVIII veka ostao pod
neposrednom upravom centralne vlasti Carsgva. Sasvim se
druga stvar od- igrala sa provincijama koje su bile udaljenije,
poput Palesti- ne, centralne Sirije i Iraka, gde će se u XVIII
veku izdići lokalni vladar (u Palestini) pa čak i u raznim
oblicima, kvazidinastije (u libanskim planinama, u Damasku,
Mosulu i Bagdadu), a da pri tom autoritet centralne vlasti nije
bio osporavan.

Dva jaka čoveka u Palestini: šejh Dahir

i Džazar-paša
Palestina je u XVIII veku bila podeljena na dve admi-
nistrativne jedinice: najveći deo zavisio je od ejaleta Saida
(Sidon), uspostavljenog 1660. godine, a manji deo su
sačinjava- li južni saniaci provincije Damaska. Kontrola koju
je vrši- la centralna vlast ovde je izostala, kao i u drugim
arapskim provincijama Carstva, zbog sličnih razloga:
opadanje autori- teta Visoke porte, ograničena moć valija,
posebno u vojnom do- menu, ubrzano smenjivanje
namesnika, što je onemogućavalo da vode drugačiju politiku od
brze eksploatacije provincije koja iM je bila dodeljena na
203
kratak vremenski period (četrdeset va- lija bilo je smenjeno u
Saidi u prvoj polovini XVIII veka). U
XVIII veku dva jaka čoveka uspela su da nametnu svoj
autoritet, doduše u potpuno različitim uslovima.
Dahir al Umar, koji je vladao provincijom tokom sko-
ro pola veka, do 1775. godine, postekao je iz jedne lokalne
po- Zajdani, porodice arapskih seljaka koji su živeli u
rodice,

blizini Tiberijskog jezera. Autoritet koji su postepeno ste- kli,

proizilazi iz šihovog pripadaša grupi Kajsi i šihovih zaduženja
tokom prikupljaša poreza (mulŠezim), što im je
obezbeđivalo, osim značajnog prihoda, veliki autoritet kod
namesnika. Tridesetih godina XVIII veka, jedan od šejhova
Zajdanija, Dahir al Umar, počeo je da stiče političku snagu,
oslašajući se na moć svog klana, na sredstva koja mu je
obezbe- đivala kontrola nad iltizamom, ali i koristeći
promene u privredi Palestine. Povećan izvoz pamuka iz
provincije, ve- ća potražša francuske trgovine i sve veći
značaj luke Aka, dok je Saida beležila relativni pad,
predstavljali su nove faktore koje je Dahir umeo da iskoristi;
podsticao je gaješe pamuka, a da bi što više osigurao
kontrolu svoje trgovine, za- interesovao se za razvoj Ake, čiju
je luku učvrstio i pojačao njenu odbranu. Već 1745. godine
šegov autoritet je postao do- minantan u Aki. Naredne
godine, dobio je i zvanično prizna- še: valija iz Saide dodelio
mu je iltizam carina Ake, što ga je učinilo ne samo
odgovornim za prihode grada, već i šego- vim legitimnim
upravnikom. Dahir je od luke napravio svoju prestonicu i
imao dobit od razvoja grada, koji je, počev od sre- dine veka,
postao najvažniji grad u Palestini u pogledu poli- tike i
privrede, pomerajući tako centar uticaja provincije iz
unutraššosti ka obali. Iako potčišen valiji i u obavezi da
potražuje neophodan mandat da bi koristio svoju vlast, Dahir
je praktično vladao najvećim delom provincije. Godine 1742,
Porta je naložila Sulejmanu, valiji Damaska, da eliminiše
Dahira, ali to nije urodilo plodom. U godinama koje su usledi-
le, moć Dahira se povećavala, a on je koristio podršku koju je
imao u Istanbulu da otkloni pretnje koje su se bile nadvile
nad njim. Porta je 1762. godine pokušala da zaustavi porast
Dahirove moći, postavljajući Haifu pod kontrolu valije Da_
maska, za Dahira opasnijeg protivnika od slabog namesnika
Saide. Međutim, Dahir je zauzeo to mesto i oterao funkcione-
re koje su Porta ili Damask slali da sprovode vlast.
204
 Da bi učvrstio svoj položaj, Dahir se zbližio sa Ali-
begom koji je praktično stekao nezavisnost u Egiptu u od-
nosu na Portu. Kada je 1771. godine emir započeo operacije
za osvajanje Sirije, Dahir je sarađivao sa njim u vojnom
pogledu, koristeći teškoće u koje je zapala osmanska vlast,
da bi poku- šao da bude priznat, ovog puta zvanično, kao
vladar Palesti- ne. Nije uspeo da bude imenovan za valiju
Saide, ali januara 1774. godine u Damasku je bio zaključen
ugovor, na osnovu ko- jeg je Porta opraštala Dahiru njegovu
pređašnju neposlu- šnost i poveravala mu sandžake Nablusa,
Gaze, Ramle, Jafe i Ajluna kao iltizam, a ejalet Saide kao
malikane. Imenova- še je izvedeno u Damasku i trajalo je tri
dana, a Dahir je u Aki primio sultanski nalog i svečanu odoru.
GBegova pobeda bila je kratkog daha. Sklapanje sa Rusijom
Kučukkajnardžijskog mirovnog sporazuma (1774) vratilo je
osmanskoj vlasti njenu manevarsku slobodu, dok je konačan
poraz Ali-bega bacio Da- hira u lokalnu izolaciju. Porta je
upotrebila Muhamed-bega Abu Dahaba, koji je u Egiptu
nasledio Ali-bega, pošto ga je ubio, kako bi privela kraju
Dahirove poduhvate. Marta 1775. godine, Muhamed-beg je
osvojio Palestinu, a Porta je na Aku uputila ekspediciju,
kojom je komandovao Hasan-paša. Avgu- sta 1775. godine,
Dahir je bio primoran da napusti svoju pre- stonicu. Ubio ga
je jedan od njegovih plaćenika.
Nzegovom smrću, autonomija koju je ostvario
nestala je: njegove teritorije vraćene su provincijama
Damaska i Sai- de. Ono što treba istaći, da bi se uočila
priroda odnosa između centralne vlasti i lokalnog dinasta,
jeste da Dahir, koji je zvanično bio samo jedan multezim,
nikada nije poku- šao da sebi pridoda titulu koja nije
odgovarala njegovom sta- tusu, iako je više puta bezuspešno
tražio da mu bude dodelje- no imenovanje valije. Trudio se
da izbegne svaki direktan sukob sa Portom i da sučeljavanja
zadrži na lokalnom nivou sa provincijskim namesnicima. Čak
i kada je stupio u save-
ZNIŠTVO sa Ali-begom, on je to Porti predstavio kao odbram-
benu meru protiv paše iz Damaska. Porta se pak, uporno od-
bijajući da mu dodeli zvanje valije i pokušavajući da uništi
№egov autoritet, uzdržala da ga smatra pobunjenikom. Tako,
skoro do kraja, obe su strane brižljivo održavale predstavu
da je Dahir „u najgorem slučaju bio multezim, prilično tvrdo-
glav i neugodan“, kojeg je bilo neophodno vratiti na njegovo
mesto, ili čak eliminisati, ali nikako „nije bio pobunjenik“. Kad
205
je Porta na kraju odlučila da se vojnim sredstvima otara- si
Dahira, bila je sposobna da uništi njegovu moć i da ponovo
uspostavi osmanski autoritet u Palestini65.
Nakon Dahira, Palestinom je vladala ličnost koja je
uspela da svoj autoritet zasnuje na tituli koju Dahir nije mo-
gao da pridobije, tituli valije. Ahmed, mameluk bosanskog
po- rekla, izgradio je svoju karijeru u Egiptu, u službi Ali-beg
al Kabira, gde je dobio nadimak Džazar („kasapin") pod kojim
je postao poznat. Pošto je napustio svog gazdu, 1768.
godine, stavio se u službu Porte, učestvovao u operacijama
protiv Dahira i najzad bio imenovan za valiju Saide, 1775.
godine, da bi tu ponovo uspostavio osmanski autoritet: to
zvanje mu je redovno potvrđivano svake godine, a zadržao
ga je sve do 1804. godine Smestio se u Aki, gradu koji je
Dahir učinio moćnim i prosperitetnim, i odatle je otpočeo da
gradi svoju „kneževinu“, šireći se u Palestini i na jug Sirije.
Da bi ostvario tu ambiciju, Ahmed al Cazar zauzeo se
najpre da uspostavi kontrolu nad lokalnim snagama, s ener-
gijom i brutalnošću koje su mu omogućile da potvrdi u Pale-
stini nadimak koji je sa sobom doneo iz Egipta. Uklanjanje
Zajdanija, koji su bili zadržali moć u Galileji sa Dahirovim
sinovima, završeno je 1776. godine kada je pogubljen Ali
Da~ hir. Džazar se potrudio da uništi autonomiju Metualija,
šiitskog stanovništva koje je živelo u dubini teritorije Tira
(Sur) i Saide, u južnom delu sadašnjeg Aibana, gde Da~ hir
nikada nije uspeo da nametne svoju vlast, ali čije je konja-
nike koristio protiv valije iz Damaska i njegovih saveznika
Druza. Godine 1781, mala vojska poslata u pohod protiv
Metu- ala uspela je da ih porazi, i Džazar je nakon toga bio u
stanju da vojno i fiskalno kontroliše to buntovničko
stanovništvo. Nije bio u potpunosti u stanju da kontroliše
beduine iz Pa~ lestine, ali je uspeo da, zahvaljujući
represivnim i preven- tivnim merama, obezbedi zaštitu
sedelačkog stanovništva i da zaustavi ulazak novih
nomadskih plemena. Džazar je takođe postigao relativan
uspeh u naporu da ograniči autoritet koji su šihabi imali u
libanskim planinama. Ovladavanje obal- skom zonom, gde je
kontrolisao Bejrut i Saidu, i autoritet koji je imao, od 1785.
godine u Damasku, omogućili su mu da izoluje planinu i
njene oblasti naseljene Druzima od Šufa, u dubini teritorije

65A. Soćep, Ra1eh(1pe t 1će 18(k Sep1igu, JegizaJet, 1973, str. 51-
53.
206
dve luke. Konačno, Džazar je uspeo da us- postavi svoj
autoritet u Damasku i da preokrene odnose koji su do tada
Ajdu činili gradom potčinjenim Damasku, posebno u periodu
dominadije Azma. Ubeđen da neće moći da učvrsti svoj
autoritet u Palestini ako ne bude dominirao Damaskom,
Džazar je uspeo da nametne svoje poglede osmanskoj vlasti
koja se očigledno ustručavala da u njegovim rukama
koncentriše toliku vlast: 1785, carskim dekretom, Džazar je
imenovan za valiju Damaska, dok su njegova dva
zapovednika, Salim i Su- lejman, bili postavljeni u Saidi i
Tripoliju. Džazar je sada kontrolisao celu „Veliku Siriju“. On je
tu kontrolu zadržao dvadesetak godina, sa intervalima u
kojima je Istanbul uspe- vao da ga privremeno udalji od
Damaska: efektivno, bio je va- lija Damaska 1785. godine, od
1790—1795. godine, 1798. godi- ne i 1803. godine. Kolika
god da je bila želja centralne vlasti da ograniči njegov
autoritet, ona je morala da ima na umu njegovu lokalnu
snagu, a, pogotovo, činjenicu da je on jedi- ni bio sposoban
da organizuje hodočašće, koje je bilo jedna od glavnih briga
vlasti u tom kraju.
Osnove Džazarove moći treba pre svega tražiti u nje-
govoj sposobnosti da uspostavi relativno efikasnu admini-
straciju, kadru da zaustavi pad provincije, što opet objašnja-
va zašto je centralna vlast pristala da ga ostavi na vlasti
tokom trideset godina. Ta efikasnost je naravno imala i dru-
gu stranu medalje: fiskalni pritisak, pogoršan do te mere da
su felasi morali da plaćaju do dve trećine od svoje zarade,
povukao je za sobom osiromašenje koje su konstatovali
svedoci tog doba (uz nešto preterivanja, pesimizam je bio
redovna po- java kod stranih posmatrača): „Ta lepa i dobra
zemlja sada je u najnezavidnijem stašu“ zabeleženo je u
jednom konzularnom izveštaju iz 1790, „Mutuali koji su obrađivali
jedan deo te zemlje skoro da su uništeni; Druzi (...) odbačeni
su na plani- ne nepristupačne tiranima i nepovoljne za
zemljoradnju (...). Sedelačko stanovništvo desetkovano je
ratovima, bedom i ti- ranijom, a oni koji su ostali, dovoljni su
da se obradi jedva četvrtina te lepe zemlje66.“
Međutim, trgovačka politika Džazara svedoči i o
očiglednoj sposobnosti da se shvati privredno funkcionisaše
zemlje i da se odatle izvuče dobit. Džazar se potrudio da u
svoju korist uspoetavi monopol nad trgovinom u Palestini,

662! Citirano po: Soćep, Ra1e$Ipe t Iće 18,k SepŠgu, 325.

207
što je bila politika koja je u izvesnoj meri nagoveštavala po-
litiku koju je Muhamed Ali usvojio u Egiptu nekoliko dece-
nija kasnije. Već 1785. godine Džazar je pokrenuo
preuzimaše monopola nad pamukom i žitaricama.
Zahvaljujući širešu njegovog autoriteta na Damask, mogao je
da razmotri da proši- ri monopol nad žitaricama iz Haurana.
Godine 1790. nare- dio je da se celokupna proizvodša
prodaje samo šegovim agen- tima u Aki, uspostavivši strogu
kontrolu po selima i lukama. Krajem iste godine, otišao je
dotle da je izbacio francuske trgovce iz Ake i Saide.
Razvijaše monopola i prava na carinu, eksploatacija sela,
obezbedili su Džazaru finansijska sredstva koja su mu
omogućila da sastavi moćnu vojsku i da pojača utvrđeša u
provinciji: tako je bio u moguć- nosti da lokalno vodi
autoritativnu politiku, čiju smo uspe- šnost već konstatovali, i
da obezbedi zaštitu karavana hadži- ja, koji su predstavljali
jedan od šegovih glavnih doprinosa. Pobuna iz 1789. godine
kojom je rukovodio jedan od šegovih zapovednika, Salim, uz
prećutno slagaše Porte i uz podršku emira Druza Jusufa al
Šihabija, pokazala je slabost vojnih snaga mameluka i
plaćenika, na koje se Džazar oslašao. Pošto je izvojevao
pobedu, Džazar je sastavio vojsku koja se dokazala kada je
1799. godine Bonaparta napao Palestinu sa 10.000 ljudi i
pretrpeo neuspeh pred otporom Džazara, koji se zabari-
kadirao u svom gradu Aki, čija je odbrana bila pojačana.
Osim ispoljene odlučnosti i lične hrabrosti, Džazaru, koji je
tada imao šezdeset pet godina, ovaj je događaj predstavljao
dokaz o čvrstini političkog, privrednog i vojnog zdanja koje je
paša počeo da gradi dvadeset pet godina ranije, a koje je bilo
zavr- šeno tek 1804, šegovom smrću.
Odnosi Džazara sa Portom bili su izuzetno složeni i
navode nas da pomenemo slučaj Dahira. Osmanska vlast se
poslužila Džazarom da bi se rešila Dahira, a imala je potre-
bu za dosta energičnim namesnikom da bi ponovo
uspostavila svoj autoritet u Palestini. Međutim, pozicija koju
je Džazar ubrzo stekao navela je Portu da ga pošalje na
mesto gde bi lakše vladali njime. Bez uspeha: 1782.
imenovan je za valiju Bosne, ali je on to odbio; 1784. hteli su
da ga pošalju u Egi- pat protiv begova, ali on je izbegao
zamku; 1788. imenovan je za valiju Rake, ali on je odbio da
napusti Aku. Međutim, ko- liko god da su zategnuti bili šegovi
odnosi sa Portom, Dža- zar nikada otvoreno nije bio optužen
208
da je pobunjenik, osim 1803. godine, kada je paša postavio
opsadu ispred Jafe, što je bilo u suprotnosti sa instrukcijama
iz Istanbula; ne uznemi- ravajući se zbog toga, Džazar je
izdržao do kraja, a Porta se pomirila sa sudbinom. Ne
računajući te nemirne periode, od- nosi između Džazara i
Porte su naizgled bili dobro usagla- šeni, onoliko koliko je to
zahtevalo pravilo između jednog paše i sultana. Imenovanje
Džazara za valiju Saide bilo je svake godine obnavljano.
Džazar je obaveštavao Istanbul o onome što se odigravalo u
provinciji, u tradicionalnim ob- licima poštovanja. Iako je
ponekad bilo kašnješa u ispuše- nju šegovih finansijskih
obaveza prema Carskoj riznici, on je sve u potpunosti
namirivao, na zadovoljavajući način. Ko- liko god da je bio
sumšičav kakve su bile stvarne namere Porte prema njemu,
Džazar nije želeo da sa šom prekine odno- se; skoro potpuno
odrešenih ruku u okviru svoje provincije, održavao je privid
poslušnosti i odanosti sultanu. Porta pak nije imala nikakve
iluzije u vezi s Džazarovom poslušno- šću; ona bi sa
zadbvoljstvom ugrabila svaku priliku da mu nametne svoju
volju. Nemoćna, međutim, da to uradi, pomirila se sa
situacijom, „samo da provincijski prihodi budu brzo is-
plaćeni, i da se poštuje primerena forma poštovaša“. Porta
nije mogla da ne prizna da je pod Džazarovom vladavinom,
eja- let Saide postao provincija u kojoj je vladao red i gde je
ad- ministracija bila efikasna.

Azmi: jedna kvazidinastija u Damasku

U XVIII veku uspostavljene su neke vrste dinastija u
izvesnom broju provincija u bliskoistočnom delu Carstva, a
da Porta nije u potpunosti izgubila moć da interveniše u
pogledu odabira paša. Tokom prvih decenija XIX veka, napor
da se Carstvo reorganizuje imao je za rezultat povratak
nepo- sredne centralizovane uprave: u Damasku (gde je
poslednji pa- ša Azm Abdulah, vladao od 1807. do 1808.
godine), u Bagdadu (1831), u Mosulu (1834)67.
67U slučaju Libana, jačanje lokalnih porodica veoma se rano javilo,
bez sumnje zbog prirode te planinske oblasti, koja je od nje činila skoro neo-
svojivo utvrđenje, što je pogodovalo razvoju autonomija. Dakle sizerenstvo,
na- mesnika iz Damaska ili iz Saide često je bilo samo teorijsko. Porodica
Druza Manida, koja se javlja pre 1517. godine, osnovala je emirat koji je svoj
procvat doživeo pod Fahrudinom II (1590-1635), koji je nosio titulu zikap aJ-
Vagg i bio priznat kao vladar Arabije, koja se prostirala od granica Alepa do
grani- ca Jerusalima. Osmanlije su uspele da okončaju njegov autoritet 1634.
209
 U provinciji Damask, kao i u ostalom delu Carstva,
slablješe moći Osmanlija u XVII veku imalo je svoje
posledice. Kratko trajanje funkcije namesnika (sedamdeset
pet paša tokom tog veka) doprinelo je, naravno, tome da
šihov autoritet opad- ne. Vojska je sve više regrutovana
među lokalnim stanovni- štvom, a lokalno stanovništvo je
stupalo u njene redove zbog finansija, da bi moglo da uživa
njenu zaštitu i neke privile- gije. Vojska je, takođe, bila sve
manje poslušna. Sukobi sa name- snicima su se namnožili,
kao što smo već videli. Godine

1658—1659, centralna vlast je poslala nekoliko stotina

car. skih janičara (kapi kulu) u Damask gde su uspostavili
kontro- lu nad utvrđenjem, kapijama i vitalnim centrima
grada. Dva od. reda janičara su sada živela jedan pored
drugog u Damasku kapi kulu i lokalni janičari {uegIuua)
koji su pak regrutovani po različitim principima i
predstavljali različite interese pa čak i različite četvrti:
uegIuua, vezani za lokalno stanov- ništvo, imali su
podršku u spoljnim četvrtima Suk Saruža (na severu) i
Midan (na jugu); carski janičari, gospodari utvr- đenja, bili
su u savezu sa Amarom, četvrti Šga-tigoz. Istori- ju
Damaska, jednim velikim delom, obeležili su tako sukobi
između ta dva korpusa. Konačno, ni što se tiče glavnog
domena carske vlasti, organizacije hodočašća, situacija
krajem XVII veka nikako nije bila zadovoljavajuća. Od
sedam uspešnih napa- da na karavan tokom tog veka, pet
napada bilo je tokom trideset poslednjih godina, a tokom
napada iz 1112/1700—1701. godine, karavan je bio skoro
potpuno uništen.
Razumljivo je dakle što je centralna vlast želela
godine, Nakon Manida, prevlast na libanskim planinama prelazi u ruke Šihaba,
koji su poreklom bili muslimani suniti. Njihova vladavina počinje sa Hajdarom
Šihabom (koji je imao rodbinske veze sa Manidima), poslednjih godina XVII
veka, ado 1732. godine; n.ihovu vladavinu učvrstio je Jusuf (1770—1789), ali
po- gotovo Bašir II, koji je dominirao Libanskom planinom od 1789. godine sve
dok ga Visoka porta nije 1841. svrgla s vlasti, Nakon kratkotrajne vladavine
Bašira III, Osmanlije su pokušali da Liban stave pod svoju neposrednu upravu
(1842), međutim morali su da prihvate sistem dvojnog kajmakamata, hrišćan-
skog i druskog (videti: Ooggpš^ie SćeuaNeg, ZosŠe s1i top( I&ap, Rapz, 1971;
R. M. Nok, E§ur( apJ 1će RegŠe SgezseM, SogpeN, 1966; Kate1 5. 8aNđ1, Tće
MoLegp NŠogu oJGeđapop, Ielu Uogk, 1977).
210
da uspešno sprovede mere koje bi popravile situaciju.
Imenova- še Nasuh-paše, 1708. godine, predstavlja
odlučujući datum u istoriji osmanske Sirije. Počev od
1708. godine, namesniku Damaska bila je dodeljena
komanda nad godišnjim karavanom hodočasnika, koji su
išli ka Svetim mestima: to iskustvo bi- lo je dovoljno
uspešno da te dve funkcije ostanu objedinjene do kraja
osmanske vlasti 1918. godine. S druge strane, Porta je u
rukama namesnika Damaska koncentrisala sve poslove
pro- vincije, da bi ga stavila u priliku da kontroliše
različite lokalne snage. Konačno imenovanje Nazuh-paše
označilo je početak epohe tokom koje će namesnici
zadržati svoju funkci- ju u dužem vremenskom periodu,
bez sumnje da bi autoritet va- lija mogao da se učvrsti i
da bi se konsolidovala stabilnost provincije: između 1708.
godine i 1757. godine, bilo je samo 28 namesnika,
odnosno u proseku 1,7 godina po namesniku, umesto 1,3
kako je bilo u prethodnom veku.
I, upravo u okviru jedne takve politike, treba
traži- ti razloge uspostavljanja, u Damasku, prave
dinastije paša, di- nastije Azma. Ne treba dakle shvatiti
takvu novinu kao znak slabosti osmanskog autoriteta;
naprotiv, primećuje K. Barbir, „Azmi su bili imenovani u
Damasku, upravo zbog kvaliteta ko-
ji su osmanskoj državi bili potrebni u nameri da reorganizuje
provinciju (...). Azmi su bili logično sredstvo za nastavak re-
organizacije provincije Damaska, koja je počela krajem XVII
veka“. U tom pogledu, prividno povlačenje autoriteta
central- ne vlasti bilo je možda u vezi sa političkom vizijom
koja je drugde učinila da se pribegne pomoći Džazir-paše.
Poreklo Azma teško je sa sigurnošću odrediti. Ono
cggo je izgleda sigurno, jeste da je to bila porodica iz oblasti
Mara, gradića smeštenog na pedesetak kilometara južno od
Alepa. Ibrahim, predak Azma, tu se doselio kao vojnik
(sippg) oko 1650. godine. Početkom XVIII veka, Azmi su bi- li
lokalna seoska porodica velikaša. Ismail, Ibrahimov sin, bio
je namesnik Mare i Hame, zatim valija u Tripoliju i konačno
namesnik Damaska, 1725. godine. Bio je osnivač di- nastije
čija se vlast zasnivala na tri osnove: lokalni koreni, velika
stabilnost funkcija, kontrola, van Damaska, susednih
provincija, Saide, Tripolija i eventualno Alepa. Između 1725. i
1783. godine, tokom perioda od pedeset osam godina, Azmi
211
su imali vlast u Damasku tokom četrdeset sedam godina.
Sam Ismail-paša bio je namesnik od 1725. do 1730. godine,
a 1730. godine, tri člana porodice Azm bili su na funkcijama
namesnika u trima provincijama u Damasku, u Saidi (Sulej-
man, Ismailov brat) i u Tripoliju (Ibrahim, Ismailov sin).
Nakon jednog „međuvlašća“ od četiri godine, Sulejman- paša
al Azm, Ismailov brat, bio je dva puta paša Damaska, od
1734. do 1738. godine, i od 1741. do 1743. godine. Zamenio
ga je Asad-paša, Ismailov sin, čija je dugogodišnja vladavina
(1743—1757) označila procvat porodice. Godine 1755, tri
člana porodice Azm ponovo su se našla na tri funkcije u
Damasku, Tripoliju (Sadudin, Ismailov sin) i Saidi (Mu- stafa,
drugi Ismailov sin). Nakon razmaka od tri godine, funkcija
namesnika Damaska bila je poverena Osman-paši,
mameluku Asad-paše, koji može da se smatra pripadnikom
te dinastije (1760—1771). Najzad, Muhamed-paša al Azm,
sino- vac i zet Asadov, dva puta je bio namesnik Damaska,
sa krat- kotrajnom međuvladom između šegovog prvog
(1771—1772) i drugog (1773—1783) mandata. On nije bio i
poslednji valija iz porodice Azm u Damasku pošto je Abdulah
(Muhamedov sin) tri puta bio paša, krajem tog i početkom
sledećeg veka.

212
Naznačimo još da su Sadudin, Asadov brat, sam Asad, Muha-
med i šegov sin Jusuf, u više navrata bili namesnici Alepa
Nije lako reći da li su Azmi uspeli da zaustave pad u
kojem je provincija bila krajem prethodnog veka i da zausta-
ve anarhiju koja je tada bila na snazi. Čini se da su velikaši
Damaska, većinom, bili uzdržani. Jedan primer nam daje
Fethulah efendija al Falakinsi (Fathi al Daftari), član porodice
iz oblasti Homs, koja je već dugo bila smeštena u Damasku.
On je uspeo da se uzdigne do funkcije rizničara (defterdar)
čiji je uticaj bio veliki u Damasku, zahvaljujući poziciji šerifa i
veza koje je uspeo da uspostavi sa stanovni- štvom i sa
jerlijama. Svečanost koja je pratila venčanje njego- ve kćeri,
1743. godine — sedam dana veselja na koje su bili po- zvani
paše, pripadnici uleme, vojni zapovednici, članovi bratstva
(štd) zanatskih esnafa, trgovci, zimije (hrišćan- ske i
jevrejske manjine) pa čak i prostitutke — svedoče o pre-
stižu i izuzetnoj popularnosti za jednog lokalca, koji se po-
stavljao kao pašin rival, isto tako kako je to Dahir uspeo u
Palestini, sa istom polaznom osnovom, važnom upravljačkom
funkcijom. Asad-paša je uspeo da ga eliminiše 1746. godine,
pošto je tri godine čekao pogodan trenutak.
Azmi nisu mogli da reše unutrašnje probleme nasta-
le usled suparništva između carskih janičara i jerlija, što je
dovodilo do sukoba koji su se bez prestanka obnavljali, kao i
rivalstvo između šerifa i janičara iz Alepa. Samo nabra- janje
tih sukoba bilo bi dosadno, kada ne bismo konstatovali da su
tokom tih borbi u kojima su bila suprotstavljena dva korpusa,
sam grad i njegovo stanovništvo bili neposredno uključeni,
predgrađe (jerlije) protiv grada (kapi kulu), naj- siromašniji
delovi stanovništva protiv vlasti. Incidenti iz 1726. i 1730.
godine pokazuju rastuću snagu jerlija. Godine 1738, oni su
ustali protiv Husein-paše i uspeli da izdej- stvuju njegov
opoziv. Tokom 1740. uspeli su da isteraju kapi kulu odrede iz
grada. Međutim 1742. godine, Sulejman-paša Azm preduzeo
je stroge mere protiv nedisciplinovanih jerli- ja (gogaV), a
1746. godine, Asad-paša ih je desetkovao pošto je
bombardovao njihove četvrti: petsto kuća je opljačkano i
uništeno u Midanu; jerlije su proganjani, pogubljeni ili
prognani, a paša je iz Istanbula doveo puk (orta) trupa ka~
pi kulu. Godine 1748, nakon incidenata između trupa kapi
kulu i šerifa, nova represija se sručila na zorab. Godine 1757,
izbio je snažan sukob između trupa kapi kulu i jerlija:
213
 jerlija bilo je posebno strogo. Po rečima hroni- čara
kažnjavanje
iz Damaska, Budajrija, 24.000 (!) kuća u Midanu bilo je
opljačkano: „Vojnici su, dodaje on, odraslima i deci ostavlja-
li izbor samo između smrti ili ropstva (...). Stanovništvo
Damaska te je godine pogodila nesreća kakva se nije
pamtila joŠ od vremena Timura68.“ To je bio kraj jerlija,
međutim moć Azma je došla do kraja već nekoliko meseci
pre tog događaja.
Pokušaj Porte da pridobije plemena i da ih iskori- sti
za obezbeđenje sigurnosti na putevima (a posebno puta ho~
dočasnika) doneo je delimične rezultate. Put hodočasnika
iz- među Damaska i Hedžaza, često je bio pod pretnjom
beduinskih plemena, a veliki pokret arapskih plemena sa
juga ugrožavao je zemljoradničke zone sedelačkog
stanovništva: kao na primer pleme Anaza koje je počelo da
emigrira iz Arabije ka Eufra- tu. O očevidnom neuspehu
Osmanlija u tom domenu, svedoče brojni napadi na karavane
hodočasnika, čija je zaštita bila jedna od glavnih briga Visoke
porte, a samim tim to je bio osnovni zadatak poveren
pašama iz Damaska. Između 1700. godine i 1757. godine, K.
Barbir zabeležio je devetnaest na~ pada tokom kojih su
hadžije bile ponekad nagnane u bekstvo, ili čak pobijene:
1732. godine, po tim tvrdnjama, 40.000 beduina napalo je
karavan; 1757. godine, katastrofa je bila potpuna, karavan je
bio potpuno uništen a na hiljade hodočasnika je po- bijeno.
Paše iz Damaska nisu uspele ni da zaustave rastuću moć
Dahira, koji se oslanjao na razvoj Ake.
Dakle, o periodu vladavine porodice Azm u Damasku
možemo da izvučemo samo nejasnu sliku: efikasna uprava,
iz- vesno usporavaše anarhije, lokalno pokroviteljstvo
razvijeno zahvaljujući vezama sa unutrašnjošću zemlje i
njene provin- cijske prestonice. Ali takođe i postepeno
slablješe Damaska i njegove regije, dok se centar privredne i
političke moći se- lio ka obali, gde su jedan za drugim vladali
prvo Dahir pa onda Džazar, koji je konačno politički
dominirao Damaskom To što je Porta ostavila dinastiju Azm
da se razvija, bilo je zato što je smatrala da su oni mogli da
reše, autoritetom ko- ji su posedovali usled njihovog lokalnog
porekla, probleme koji su se javljali u provinciji.
Azmi pak, znali su da iskoriste autonomiju koju su

68A. A1-VšJajp „a1-Na11as[“, NamjŠIN, prevod: M. MesćšikM:

Euepet- pei dioIsIeš Oatah, tetojge (je taćpze, AJh, 1983, str. 77.
uživali, ne pokušavajući da odu predaleko i da tako rizikuju
da izazovu reakciju centralne vlasti. Čak je i moćni Asad-
paša svake godine čekao da mu iz Istanbula stigne odluka
ko- jom će njegova vlast biti obnovljena, a kada je 1757.
godine Porta odlučila da ga povuče iz Damaska i postavi ga
za name- snika Alepa, on se povinovao toj odluci i otišao na
svoje no- vo postavljenje (8. februara 1757. godine), ali bez
sumnje zato što ga to imenovanje nije mnogo udaljavalo od
centra moći po- rodice Azm. A kada je samo nekoliko dana
po njegovom dolasku u Alep stiglo novo naređenje kojim je
imenovan za namesnika Kaira (26. februara), krenule su u
pravom trenutku ulične demonstracije u njegovu korist, i
paša je tako bio učvršćen na svom položaju. Međutim
demonstracije koje su propratile ovo imenovanje u Sivasu
(septembra 1757. godine) i lični ko- raci koje je preduzeo u
Istanbulu, nisu, ovog puta mogli da spreče njegov progon iz
Sirije, što je bilo uvod u njegovo po- gubljenje (maja 1758.
godine).
Primer Asada pokazao je da je, u velikoj meri, Porta i
dalje bila gospodar igre u Damasku: kao što smo zabeleži- li,
sukcesija namesnika iz porodice Azm u Damasku bila je
prekinuta u periodima od 1730. do 1734, od 1738. do 1741,
od
1757. do 1760, od 1772. do 1773. godine. Osmanska vlast je
za- državala mogućnost da prekine poredak koji je
podržavala sve dok je tu nalazila interes, a u ovom je slučaju
očigledno imala moć da to uradi.

Dinastije u Iraku, u Mosulu i Bagdadu

Slučaj iračkih provincija bio je poseban u Carstvu. Te
provincije bile su relativno udaljene od sedišta vlasti, i
neizbežno ih je mnogo teže bilo kontrolisati nego što je to
bio slučaj sa centralnim oblastima poput Sirije i Pale- stine,
koje su se nalazile na vitalnom putu hodočasnika.
Carstvo se, pak, sa te strane, graničilo sa državom koja je, u
vreme Safavida (1502—1736), bila u stanju da na odstojanju
drži Osmanlije, sa kojima je bila kako u političkom tako i u
verskom sukobu (suniti protiv šita). Ni na jednoj drugoj granici,
afričkoj ili azijskoj, Osmanlije nisu bili primo- rani da se
suočavaju sa tako ozbiljnom i tako konstantnom vojnom
pretnjom, pošto je otvoreni sukob, početkom XVI ve- ka,
nastavljen, sa nekoliko prekida, sve do kraja XVIII veka, a
215
Osmanlije su često bili primorani da se brane69.
Osmansko šireše, koje je počelo nekoliko godina pre
osvajanja Sirije i Egipta, bilo je posledica razvoja moći Sa-
favida u pravcu Iraka (osvajanje Bagdada 1508), izazov na
ko- ji Osmanlije nisu čekale da oštro odgovore. Trebalo je
ipak da prođe trideset godina od pobede kod Čaldirana
(1514) do osvajaše Basre (1546), da bi Osmanlije kontrolisale
čitav Irak. Sultan Sulejman ušao je u Bagdad 1534. Četiri
paša- luka, koja su bila osnovana u Basri, Bagdadu, Mosulu i
Kir- kuku imala su uobičajene provincijske institucije:
namesnike imenovane na godinu dana, sa mogućnošću
obnavljaša mandata (bilo je 24 paše u Bagdadu od 1638. do
1704. godine, a 48 u Mosulu od 1638. do 1700), kojima su
pomagali janičari i lo- kalni odredi, koji su vladali uz pomoć
defterdara (imenova- nog od strane Istanbula) i Divana, i
kadija, koje je svake go- dine slao Istanbul. Međutim, veoma
rano, javili su se u osmanskoj vlasti u Iraku simptomi
slabljenja, koji su već vi- đeni Drugde: slablješe autoriteta
paša i šihove kontrole lo- kalnih snaga (klanova);
neposlušnost vojske (pobuna Muhame- da al Tavila,
zapovednika janičara iz Bagdada, 1603—1607. godine);
javljaše težši ka razvoju lokalne autonomije.
Međutim, prvenstveno će spoljna opasnost dosta
brzo pomutiti osmansku dominaciju u Iraku. U XVII veku,
ponovo je izbio sukob sa Iranom: 1623. godine, pod
Safavidom šahom Abasom, Persijanci su osvojili Bagdad.
Brojni pokušaji Osmanlija da povrate grad propali su i bilo je
potrebno ništa

69Sukobi sa Marokom, imali su lokalni karakter i alžirska pro- vincija

mogla je da se nosi sa njima. Interni problemi Maroka dovoljno su zaokupljivali
pažnju sadijskih, a zatim i alautskih sultana, da ih spreče da na duži rok budu
pretnja Alžiru.
 manje nego pohod pod vođstvom sultana Murata IV
lično, 1638 da Bagdad bude ponovo osvojen, 25. decembra
1638. godine, na- kon opsade koja je trajala četrdeset dana.
Mir potpisan 1639 omogućio je da se povuče granica između
dva carstva. Međutim Basra je bila reintegrisana u Carstvo
tek 1668.
Unutrašnji problemi Persije, početkom XVIII veka i
okupacija zemlje od strane Afgana Mahmud-hana, 1722. go-
dine, Osmanlijama su se učinili kao pogodna prilika da uz_
vrate svom moćnom susedu. Sultan je 1723. godine objavio
rat Persiji, i pokrenuo protiv nje ofanzivu koju je iz Bagdada
vodio Hasan-paša, a posle njegove smrti, 1724. godine,
šegov sin Ahmed. Nakon uspeha koji su im omogućili da
osvoje za- padni deo Persije (Kermanšah, Hamadan),
Osmanlije su ustuknule pred Isfahanom i rat je bio prekinut
1727. godine. Nekoliko godina kasnije, Nadir Tahmasp
(budući Nadir- šah), koji je uspeo da izbaci Afgane i da vrati
Safavide, po- novo je pokrenuo neprijateljstva prema
Osmanlijama u Iraku (1730). Prvo je povratio izgubljene
oblasti (sporazum iz
1732. godine), a zatim je, 1733. godine, pokrenuo ofanzivu u
Iraku i stavio Bagdad pod opsadu: Osmanlije su 19. jula iz-
vojevale značajnu pobedu, ali veoma krvavu (Persijanci su iz-
gubili 30.000 ljudi, a Osmanlije nešto manje). Drugu veliku
bitku, 26. oktobra, dobio je Nadir. Mir je zaključen 1736. go-
dine i, nakon što se Nadir proglasio vladarem Persije, vra- tio
je protivnike na granice iz 1639. godine.
Ali bilo je to samo primirje. Godine 1743, Nadir- šah,
koji je sultanu postavio teško prihvatljive zahteve (zah- tev
za ponovno preuzimanje Dijarbekira, Jermenije; priznava- nje
šiizma kao petog mezheba), naredio je svojim trupama, koje
su savremenici procešivali (bez sumnje velikodušno) na
300.000, da pređu granicu, i da krenu u opsadu Mosula. Hra-
bra odbrana, kojom je rukovodio Husein-paša iz porodice
Džalili, uz pomoć stanovništva, omogućila je da grad bude
spasen. Snažno bombardovanje iz dve stotine topova nije
mo- glo da slomi odlučnost branilaca grada, i Nadir-šah je
mo- rao na kraju da povuče opsadu. Pohodi i pregovori koji
su usledili tokom dve naredne godine, omogućili su konačno
da se 1746. godine dođe do mira, kojim je uspostavljena
tradicio- nalna granica. Dana 23. juna 1747. godine, Nadir-
šah je bio ubijen. Nemiri koji su zatim nastali u Persiji,
217
obezbedili su CzrstBu sigurnost za nekoliko decenija.
Međutim, mir iz- među Dva carstva bio je definitivno
uspostavljen tek nakon poslednjeg napada Persijanaca 1775.
godine, ovog puta na Ba- sru, koja je bila osvojena, posle
snažne odbrane Sulejman-pa- še, jednog od Mameluka iz
Bagdada (1776). A tek 1779. godi- Persijanci su napustili
ne

Basru, zbog nemira u svojoj zemlji. Tako su se završila dva i

po veka sukoba, rezultatom koji se može smatrati ništavnim,
jer su još jednom bile potvrđene tradicionalne granice
između te dve zemlje.
Dok su Osmanlije bili angažovani u dugim i iscr-
pljujućim sukobima sa Persijom, težnje ka autonomiji polako
su se javljale u iračkim provincijama. U Mosulu, kao i u mno-
gim drugim gradovima, lokalne porodice (Umari, Jasin, Kara
Mustafa)' bile su veliki teret u političkom životu, zbog svog
prestiža, ali i zbog toga što su se bile duboko učvrstile u
četvrtima koje su im obezbeđivale kontrolu nad važnim
sekto- rima stanovništva. Godine 1620, pašaluk Mosula
dodeljen je lokalnom kandidatu koji je tu funkciju zadržao
godinu dana, a vratio se ponovo pet godina kasnije. U
Bagdadu, Bakir, jani- čar, koji je dostigao rang subaše
(zapovednika policije), uspeo je 1619. godine, da nametne
svoj autoritet paši provincije, i pokušao da bude postavljen
za namesnika: razočaran zbog neu- speha, ustupio je grad
šahu Abasu i bio odgovoran za obnavlja- nje neprijateljstava
između Osmanlija i Persijanaca. U Basri, lokalni velikaš,
Afrasijab, bez sumše plemenskog porekla, uspeo je da se
nametne, oko 1615. godine, i da osnuje pravu di- nastiju:
njegovog sina, Ali-pašu, priznala je Porta (1624) kao pašu,
nakon što je doprineo odbijašu napada Persijanaca, a
zamenio ga je, 1650. godine, njegov sin Husein-paša, od čije
je vladavine grad imao mnogo koristi: „Vladar Basre“, beleži
putnik Tavernije, „potpisao je sporazume sa više stranih na-
roda, tako da ste dobro primljeni odakle god došli. Ima toli-
ko slobode i tako dobrog reda u gradu, da čovek čitave noći
može da hoda ulicama a da ne bude napadnut70.“ Vlast Dina-

70Citirano po: 5.N. 1lp§p§§, Roig SeŠipez oJModegp 1gad, Oh&pJ,

1925, str. 110. 218
stije Afrasijaba trajala je do 1668. godine, kada je uspostavljen u Mosulu u prvim decnijama XVIII veka (sa
centralna vlast godinom 1726. kao polaznom tačkom dominacije porodice
mogla najzad da kao namesnika nametne Jahja-pašu. Džalili) a koji se zavr-
Teškoće koje je Istanbul imao da očuva autoritet u 1834. godine, izuzetno podseća na savremeni sistem
iračkim provincijama, bile su delom u vezi s razvojem po- rodice Azm u Damasku. Ta analogija se prostire čak i do
lokal- po- rekla Džalilija, koje nameće ista pitanja i iste sumše kao i
nog regrutovanja Janičara, KOJI su prestali da budu poslušan poreklo porodice Azm. Čini se da je osnivač porodice, Abd al
instrument centralne vlasti i njenih predstavnika. Džalili, bio trgovac koji se bavio trgovinom na putu
Regrutova- ni, skoro isključivo među lokalnim Dijarbe- kir-Mosul (gde je umro 1681). Porodica se u Mosul
stanovništvom, janičari su bili vezani za gradske četvrti sa doselila tokom XVII veka. GBena moć zasnovana na
kojima su delili život i nadanja i čije su interese branili. U trgovačkom kapita-
Bagdadu, glavni pukovi (orta) imali su ulogu vojne
organizacije narodne odbrane, u istočnim četvrtima grada.
Takva situacija bila je uzrok suko- ba između vojske iz
Bagdada, regrutovane među lokalnim sta- novništvom, i
carskih janičara, što je podsećalo na sukobe iz Damaska
između jerlija i trupa kapi kulu. U Mosulu su tri orte bile
smeštene u važnim četvrtima grada. Janičari su bi~ li
„grad pod oružjem“ (P. Kemp) i predstavljali su vojnu ruku
velikaških porodica. Pribegavanje, sve uopštenije,
dodatnim lokalnim snagama (sastavljenim od arapskih i
kurdskih pleme- na) ili mamelucima (robovima, uvezenim
pre svega iz Gruzije, a zatim uvežbavanim za vojnu ili
administrativnu karijeru), dovodilo je do istih rezultata:
centralna vlast i šeni lokal- ni predstavnici nisu više
raspolagali neophodnim sredstvi- ma da nametnu politiku
Istanbula.
Porta je pokušavala da ponovo uspostavi svoj
autori- tet u različitim provincijskim centrima. Ponekad je
u tome uspevala, kako to pokazuje slučaj porodice
Afrasijab iz Basre,
o čemu je već bilo reči. Međutim, centralna vlast je
utlavnom bila primorana da pregovara sa lokalnim
vladarima, čija je po- drška bila neophodna da bi se
osiguralo održanje unutrašnjeg reda, a pogotovo odbrana
granica, što je bila njena glavna bri- ga u tim delovima
Carstva. O tim neizbežnim kompromisima svedoče i dve
dinastije koje su se konsolidovale u XVIII veku, u Mosulu
(Calili) i u Bagdadu (Mameluci).

JDalili u Mosulu
U izvesnoj meri, politički sistem koji je
 Nešto više od jednog veka, dominacija porodice
Dža- lili nikad nije bila prekinuta na duži vremenski period:
od šezdeset paša koji su vladali Mosulom, od 1726. do 1834.
go-

lu, preobrazila se u politički uticaj uz pomoć zakupa

poreza, konsolidacije lokalne zaštite putem verskih institucija i
finansiranja osmanskih ratnih pohoda. U Mosulu, Džalili su se
smestili u četvrti Imam Aun al Din, koja se nalazila u samoj
blizini centra; otpočeli su sa izgradšom verskih spo-
menika u istočnom delu grada (camija Al Agavat, 1702.
godi- ne), gde su učvrstili svoje veze sa trgovačkim
svetom. Ismail, sin Abd al Džalilija, uspeo je da bude
imenovan za valiju Mo- sula, 1726. godine, što je možda bila
nagrada za šegov fi- nansijski doprinos u ratovima Osmanlija
protiv Persijanaca, u kojima je takođe učestvovao, šaljući
svog sina Huseina i grupu ratnika u jedan od pohoda.
Husein je na zadivljujući na- čin 1743. godine organizovao
otpor u Mosulu, protiv Nadir šaha, čiji su ambasadori,
poslati da izdejstvuju predaju grada, dobili ovaj ponosan
odgovor: „Mi smo sluge Uzvišene Osman- ske države. Mi
ne tražimo ništa više nego da održimo ovaj grad u
poslušnosti i da nastavimo našu obavezu prema našem
gospodaru, Alahovoj senci na zemlji, sultanu dve zemlje i
dva mora71.“ Odanost-paše Džalilija učvrstila je
istovremeno lo- kalni prestiž porodice, ali i uvažavanje
osmanske vlasti, čije je osnovne interese služila u
odlučujućim trenucima. Ve- ze između mosulskog pašaluka
i porodice Džalili bile su ti- me učvršćene: četrnaest
Džalilija vladalo je Mosulom tokom šezdeset sedam od
sedamdeset šest godina koje su protekle između smrti
Husein-paše (1758) i opoziva Jahja-paše, po- slednjeg paše iz
porodice Džalili (1834).
220
71R. Ketr, Mo.či1 aps1 MotI NŠopat, teza, OhGogs], 1979, str.
311.
473
dine, ponekad i više puta, trideset i trojica su bili iz poro-
dice Džalili, ali u celini, oni su vladali sedamdeset i osam
godina (od sto sedam), sa „međuvlašćem“ paša koji nisu
bili iz te porodice, a koje nikad nije trajalo duže od tri
godine. Džalili su uspostavili političku organizaciju koja je
imala neke originalne crte u odnosu na tradicionalnu
provincijsku strukturu. Kao predstavnici sultana, čija se
funkcija svake godine obnavljanja, paše iz porodice Džalili
znali su da se klone suviše dugih perioda vladanja: između
1730. godine i
1758.godine, Husein-paša bio je osam puta valija (tokom
pet- naest godina, od kojih pet godina zaredom između
1741. do 1746. godine); između 1752. i 1775. godine,
Amin-paša bio je šest puta valija (tokom četrnaest godina,
a sedam godina zare- dom između 1761. i 1768); između
1771. i 1789. godine, Sulej- man-paša bio je četiri puta
valija (tokom četrnaest godina, a šest godina zaredom
između 1777. i 1783. godine). Muhamed- paša je vladao
bez prekida od 1789. do 1806. godine: ta duga mirna
vladavina predstavljala je vrhunac dinastije.
Džalili su dakle imali svu slobodu da vrše svoju
vlast, a umeli su da ovladaju osnovnim mehanizmima
provin- cijske vladavine: ćehaja koji je pomagao valiji u
izvršavanju njegovih funkcija bio je uglavnom njegov sin ili
brat; mute- selim koji je obezbeđivao privremenu upravu,
u slučaju upra- žnjene funkcije, bio je biran u okviru
porodice; konačno, va- lije su se potrudili da oni lično
rukovode finansijama, da ne bi morali da traže tu uslugu
od defterdara kojeg bi eventual- no poslao Istanbul.
218
Odgovorni za finansije bili su potči- šeni ljudi koji nisu
mogli da smetaju suverenu. Sve važne ru- kovodeće
funkcije bile su rezervisane za porodicu Džalili. Čak i same
kadije nisu više bili Turci poslati iz Istanbu- la, a, počev od
1740. godine, birani su među znamenitim poro- dicama iz
Mosula. Konačno, uporedo sa janičarima (oko hi- ljadu ljudi
regrutovanih na licu mesta, što je ograničavalo rizik koji su
oni predstavljali), Džalili su raspolagali i lo- kalnim
trupama, različitog statusa (oko 1.500 ljudi ukupno), čija je
odanost bila izvesnija.
U takvim uslovima može da se shvati kako su
pokuša- ji osmanske vlasti da zaustavi vladavinu porodice
Džalili propali, često nakon jakih internih sukoba, što je
sve ^ dubokoj lokalnoj ukorenjenosti Džalilija i o značajnoj
podršci koju su oni mogli da dobiju. Godine 1757, Porta je
imenovala za namesnika Mosula Redžep-pašu, koji je
nasledio drutog „ne- Džalili“~pašu, imenovanog 1756.
godine, nakon odlaska Amin- paše Džalilija: janičari, koji su
podržavali Amina, sklonili su se u utvrđenju, odbijajući da
ga predaju. Nemiri su trajali četrdeset i dva dana;
podignute su barikade po ulicama; pobu- na je prestala
samo nakon imenovanja Husein-paše Džalilija (koji je tako
postao paša po osmi put), kojeg je opet, veoma br- zo,
zamenio njegov sin Amin (1758). Dva pokušaja, učinjena
1759. i 1760. godine, da se udalji Amin (eventualno
imenujući ga na položaj u Urfu) izazvali su nove nemire.
Već 1761. godi- ne, Amin je ponovo došao u Mosul, ovog
puta na sedam godina. u periodu od 1769. do 1771.
godine, Porta, da bi olakšala uklanjanje Amina, pokušala je
da nametne Mosulu Fatah-pašu, takođe iz porodice Džalili,
ali Aminovog protivnika: nakon perioda nemira, vlast je
ugrabio Sulejman, sin Amina al Dža- lilija, koji je vladao
Mosulom od 1771. do 1789. godine, izuzev tokom tri
godine. Ta kriza je posebno zanimljiva, jer pokazuje da
Porta, da bi uklonila jednog neutodnog Džalilija, nije imala
drugo rešenje nego da ga zameni drugim, poslušnijim
Džalilijem. Godine 1809, nakon što su se četiri Džalilija iz-
menila od 1785. godine do 1808. godine, Porta je
imenovala Ahmeda bin Bakra, čoveka koji je pripadao
lokalnoj porodici, ali ne Džalilijama. Grad je ostao zatečen
219
takvom novinom i po- bunio se: prvi su se pokrenuli
janičari i Ahmed bin Bakr je morao da napusti grad gde je
uspeo da se održi svega nekoliko dana. Džalilije su bili
gospodari grada i Porta je, 1809. godi- ne, imenovala
Mahmud-pašu, iza kojeg je sledilo sedam drugih Džalilija
bez prekida sve do 1829. godine.
Suočena s teškim problemima na drugim poljima
(a pogotovo u Evropi), osmanska vlast je bila nesposobna
da nametne smenu stranih paša u lokalnoj sredini i bila je
pri- morana da se prepusti situaciji kvaziautonomije koja je
nasta- la sukcesijom paša iz porodice Džalili u Mosulu.
Tačno je da vladavinu Džalilija u Mosulu karakteriše
relativno pozi- tivan bilans u domenu učešća u odbrani
granice, održanja re- da i privredne aktivnosti, što je
Visoku portu nagnalo na strpljenje. Sa svoje strane, Džalili
su održavali privid

220
 osmanske suverenosti i brinuli, posebno, da plate
tribut, d0- duše skroman, koji su dugovali Porti (ne više od
30.000 groša oko 1760. godine). Međutim, nakon 1830.
godine osmanska vlast je najzad bila u prilici da u službi
svoje po- litike upotrebi odgovarajuća vojna sredstva.
Džalilije su tada napustili političku scenu; 1834. godine,
Jahja-paša, posled- nji Džalili, nevoljno je pristao da se
odrekne vlasti i pristao da ode u Istanbul da učestvuje u
radu Savetodavnog tela koje je upravo bilo uspostavljeno.

Mameluci u Bagdadu
U Bagdadu, kombinacija regrutovanja vladarske
elite (političke i vojne) u okviru sistema „mamelukat“ i
usposta- vljanje jedne kvazidinastije, neizbežno podseća
na slučaj Egip- ta. Početkom XVIII veka, započinjalo je
novo doba za Bagdad, sa namesništvom Hasan-paše
(1704—1724. godine). Taj čovek, rođen oko 1657. godine,
bio je sin jednog spahije Murata IV; bio je odgajan u
školama Dvora, a zatim imao sjajnu karijeru koja je bila
krunisana namesništvom u važnim provincijama, pre
svega u Alepu i Dijarbekiru, odakle je bio premešten u
Bagdad. Nzegovim uspehom može da se objasni kako je
dugo ostao na toj funkciji: odlučni pohodi protiv arapskih i
kurd- skih plemena; briljantno učešće u ratu protiv
Persijanaca, tokom kojeg on predlaže i pokreće uspešnu
ofanzivu, koja mu je omogućila da zauzme Kermanšah i
Ardalan. Nakon smrti, početkom 1724. godine, njegov
prestiž i dalje je bio toliki da Porta nije mogla a da ne
pristane na sugestije da na njegovo me- sto imenuje
njegovog sina Ahmeda, koji je osvajanjima svog oca dodao
i zauzimanje Hamadana, i, uprkos neuspehu kod Isfaha-
na, 1726. godine, on je doveo Portu u poziciju da zaključi
sa Persijom veoma povoljan mir 1727. godine.
Ti uspesi su Ahmedovu vlast učinili legitimnom i
nametnuli su Porti da i ne pomišlja da može bez njega da
zau- stavi ambicije Nadir-šaha: 1731. godine, on je naneo
Persijan- cima težak poraz blizu Hamadana; 1733. godine,
uspešno je iz- veo opsadu Bagdada; 1743. godine,
pripremio je njegovu odbranu sa takvom odlučnošću da je
221
Nadir-šah odlučio radije da na- padne Mosul. Svojim
talentoa, on je impresionirao Nadir-ša-

222
 ha, čiji će biti omiljeni sagovornik, tokom
pregovora (1732,
1733, 1736. i 1743. godine). Nije dakle čudno što je
Ahmed-pa- ša kao i njegov otac, uspeo da se dugo održi
na čelu pašaluka Bagdada: skoro bez prekida on je tu
ostao do smrti, 1747. godi- ne, upravljajući čitavim
Irakom, ne odnoseći se prema osman- skoj vlasti sa
nekom posebnom siishodljivošću, a da se pri tom nikad
nije upuštao u otvoreni sukob; pošto je bio povučen sa
svojih funkcija u Bagdadu, 1734. godine, potčinio se,
prihva- tivši naimenovaše u Urfi, do trenutka kada ga je
sultan po- zvao da se priključi pregovorima sa Persijancima,
1736. godi- ne, a nakon uspešno obavljenog posla, bio je
vraćen u Bagdad.
Dugotrajna Ahmedova vladavina, omogućila je
sultanu da nastavi sa praksom koju je uspostavio Hasan-
paša a koja je u potpunosti izokrenula organizaciju politike u
Bagdadu tokom skoro jednog veka, Upotreba robova
(tatŠk), kupljenih pre svega na Kavkazu, a zatim
obučavanih po dvorovima, da bi po- stali vojnici ili civilni
službenici, imala je tradicional- ni karakter: na taj način se
obnavljala upravljačka klasa u Egiptu, pre 1517. godine, a
sistem je nastavljen i nakon osman- ske okupacije.
Najtraženiji robovi dolazili su iz oblasti Tiflisa, u Gruziji, i iz
plemena kao što su bili Aazi ili Abazi. Hasan-paša, a posle
šega Ahmed, regrutovali su siste- matično mameluke,
kojima su pružali, na dvoru, obrazovaše, kombinujući
savladavaše čitaša i pisanja, sa izučavašem voj- nih i
sportskih veština. Bili su podeljeni u grupe i svi su imali
223
svog mentora: nekima su bile namešene visoke vojne i
civilne funkcije, drugi su imali da uđu u pašinu gardu.
Kada je šihovo obrazovaše bilo završeno, bili su dodeljeni
glav- nim državnim službama. Pod Ahmed-pašom,
„internih slu- žbenika“ bilo je oko 600. Mameluci koji su
umeli da se istak- nu svojim kvalitetima i imali uspešne
karijere, mogli su da budu vezani za vladare, rodbinskim
vezama: Sulejman-aga Abu Lejla, mameluk Hasan-paše,
oženio se kćerkom Ahmed-paše, kojeg je nasledio pošto je
tokom petnaest godina bio šegova de- sna ruka. Ta
društvena grupa vladara, nametnula se lokalnom
stanovništvu i „moćnicima“ koje je slao Istanbul
(kadijama, defterdarima, agama); autoritet koji je ona sebi
obezbedila, prinudio je carsku vlast da joj ponudi da
upravlja provincijom. Nakon Ahmed-pašine smrti, 1747.
godine, Porta je pokušala da imenuje „spoljne“ velikaše,
ali oni nisu uspeli da se odr_ že. Godine 1750. Sulejman
abu Aejla postavljen je za pašu, a nakon šega, mameluci
su se smenjivali na čelu provincije, sko- ro bez prekida,
sve do opoziva Davud-paše, 1831. godine.
Nakon dvanaest godina „vladavine“ Sulejmana
abu Aejle (1750—1762), koji je umeo da obezbedi
unutrašnji red navodeći plemena na poslušnost, da održi
korektne veze sa Portom i da učvrsti organizaciju
mameluka (sa konstantnih dve stotine mladih ljudi na
obuci), a nakon manje briljantnih vladavina Ali Age (1762
—1764) i Umar-paše (1764— 1775), „dinastija“ je doživela
procvat pod Sulejmanom „Velikim" (1780—1802). Taj
mameluk je izgradio svoju reputaciju pred- vodeći dugi
otpor kod Basre protiv Persijaca, 1775. godine i 1776.
godine. Po svom povratku iz zarobljeništva, 1779. go-
dine, imenovan je za namesnika Bagdada, gde je pokušaj
Porte da se oslobodi mameluka na vlasti propao. Na
proputovanju kroz Irak, krajem veka, francuski putnik
Olivije, čije su opservacije uglavnom bile razborite, svedoči
o uspesima nje- gove vladavine: „Potrudio se da olakša
život potlačenima i da spreči da njegovi glavni oficiri
počine nepravde, ili do- zvole tiraniju. Nije trpeo da Arapi
ugroze promet dvema re- kama. Favorizovao je trgovinu,
štiteći je svim sredstvima (...). GBegovo junaštvo donelo
224
 ■

mu je poštovanje svih ljudi ra- ta; mir koji je uspeo da

održi u Bagdadu i pravda koju je tu uspostavio, učinili su
da su ga ljudi zavoleli, a njegova vla- davina je bila
blagoslovena.72“ Spoljna opasnost koja je bez prestanka
pretila Iraku sada je definitivno odstranjena. Paša je imao
mogućnost da kontroliše opasnost od beduina, Muntafik
Arape na jugu, Kurde na severu. Pretnja vahabita sručila
se na Irak tek poslednjih godina Sulejmanove vlada- vine:
snage Ibn Sauda, obuzdane 1797. i 1799. godine, poho-
dima koje je paša organizovao, pojavile su se 1802. iz
Arabi- je, kada je pokrenut veliki napad protiv Kerbele
tokom kojeg je sveti šiitski grad uništen i opljačkan. Duga
Sulejmanova vladavina završila se nekoliko nedelja nakon
tog katastro-
falnog događaja. Međutim, slablješe moći mamelučke
dinasti- je posle Sulejmana, što je pogoršala nestabilnost
nastala zbog odsustva ustaljene procedure za smenu
vlasti, nije spre- čilo mameluke da jedne drute nasleđuju
tokom skoro trideset godina. Godine 1810, sultan Mahmud
II pokušao je da usposta- vi svoj autoritet u Iraku, a
Sulejman-paša Kučuk (,,mali“) bio je opozvan i ubijen; ali
Porta je bila nesposobna da sru- ši režim mameluka, i
Abdulah-paša koji je pripadao kući Sulejmana Velikog,
preuzeo je vlast i imao još dva naslednika mameluka,
Said-pašu i Davud-pašu (1817—1831). Tek 1831. godine,
jedan organizovan vojni pohod doveo je do svrgavanja
poslednjeg mamelučkog paše.
Ti pokušaji predstavljali su samo poslednje napore
Porte da ponovo uspostavi svoju vlast u Bagdadu. To je cilj
od kojeg ona nikad nije odustala. Međutim, taj cilj je bilo
nemogu- će dostići zbog povećih teškoća sa kojima su se
Osmanlije su- očavali u Evropi, a i udaljavanjem Iraka koji
joj nije omogućio da upotrebi sva sredstva pre XIX veka. S
druge strane, paše „stranci“ koje je Porta pokušavala da
ustoliči u Bagdadu ni- kad nisu bili prihvaćeni i suočavali
su se sa čvrstom opozi- cijom mameluka, koji su
kontrolisali sve poluge vlasti. Svi pokušaji koje je Porta
činila u periodima 1734—1736, 1747—1750, 1775—1780.
72O. A. ONujeg, Uoua§e Jat 1’Etrp-e oIotap, Rapz, ap IX, 6 uo1., I.
IV, str. 350-352 (u Iraku je bio 1796. godine).
225
godine propali su jedan za drugim, po- što je vlast u svakoj
prilici ponovo preuzimao moćni vladar Ahmed-paša,
Sulejman abu Lejla, Sulejman Veliki.
Takva situacija može da se objasni postojašem
obo- stranih interesa koji su nalagali uzajamne obzire. Da
su kva- zivladari iz Bagdada svoju autonomiju doveli do
separatizma, ostali bi izolovani naspram unutrašših
opasnosti (arapska i kurdska plemena) a i naspram
spoljašših (Persija) koje su im pretile. U interesu im je
dakle bilo da zadrže privid potčišenosti Porti: imenovanje i
obnova istog svake godine od strane sultana, plaćaše
tributa sa tačnošću koja nije uvek bila primerna, ali je
kaššeše moglo da bude objaššeno tro- škovima odbrane
zemlje i učešćem u osmanskim pohodima. Su- lejman-paša
Veliki plaćao je godišši tribut od oko 100.000 libri prilično
redovno. Osmanska vlast je, opet, imala po- trebu za
dosta jakom lokalnom vlašću da bi branila svoje osnovne
interese u toj oblasti: uloga paša iz Bagdada u odr-

226
 žavanju unutrašnjeg reda i njihova odanost u
velikim sukobi- ma sa Persijom opravdavali su što je
Istanbul prihvatao si- tuaciju, koju nije mogao da reši
drugačije nego direktnom voj- nom intervencijom, za šta
se Porta odlučila tek mnogo kasnije kada je opasnost od
Persije bila otklonjena. Tokom čitavog XVIII veka,
provincija je igrala ulogu tampon države, a osmanska vlast
je mogla samo da se pomiri sa situacijom kva-
ziautonomije, koja je pašama iz Bagdada davala autoritet i
potrebne snage da joj omogući da bdi nad granicom koja
je raz- dvajala dva velika carstva i dve velike odanosti
veri.

Egipatski mameluci
Osmanski Egipat, koji je osvojen 1517, uspostavio
je sultan Sulejman (čija kanunnama datira iz 1524), na
princi- pima koji su u svim tačkama bili verni osmanskim
normama: valija, kojem su pomagali savet (divan) i
korpusi vojske čiji je broj postepeno sa četiri porastao na
sedam. Najvažniji korpu- si (i najbrojniji) bila su dva
korpusa pešadije koji su odigra- li značajnu ulogu u istoriji
Egipta tokom tri veka. Janičari su obrazovali najmoćniji i
najuticajniji korpus: bilo ih je oko
5.0 u XVII veku i imali su ulogu policije u Kairu, što je
bez sumnje doprinelo razvoju njihovih odnosa sa
stanovništvom grada. Azapi, manje brojni (oko 3.000,
1700. godine), slabije su bili plaćeni, a često su bili u
konkurenciji sa janičarima u vezi s kontrolom vlasti i
profitom. Za pravnu službu bio je odgovoran kasN a1-kiAa
ili kazasker, kojeg je u provinciju slao Istanbul, a pomagali
su mu naibi (delegati), od kojih su većina bili Egipćani.
Međutim, organizacija Egipta bila je od samog početka
veoma originalna, utoliko što su Osmanlije zadržale
mamelučku strukturu režima koji je Selim I okončao
1517. godine. Pobeđeni Mameluci koji su ostali u Egiptu i
koji su prihvatili da služe Osmanlijama bili su organizovani
u posebne odrede, kao što su bili čauši, koji su osnovani
1524. godine, i odredi Čerkeza, osnovani 1556. godine.
Bilo im je dozvoljeno da nastave da regrutuju nove snage,
pre svega iz redova Čerkeza, i da ih uvežbavaju, po
starom sistemu. Begovi, koji su u XVII veku vladali
provincijama, bili su regrutovani među tim mamelucima, a
među njima su, takođe, birani visoki zvaničnici za
upravljačke funkcije: defterdari, atgg a1-ćass (zapovednik
hodočašća), serdar (komandant vojnih pohoda), emir koji
je pratio pošiljku tributa svake godine u Istanbul (Naggpa),
kajmakam koji je obezbeđivao privremenu upravu u
slučaju upražnjene funkcije.
Čak pre kraja XVI veka, autoritet paša koje je Porta
slala počeo je da slabi naspram snaga koje su se
učvršćivale u Egiptu. Paše su najpre morale da se suoče sa
pokretima koje su predvodili vojnici, koji su se pobunili
zbog niskih plata. Godine 1586. dogodila se prva vojna
pobuna, tokom koje su tru- pe suspendovale namesnika i
zatvorile ga u jednu kuću u Kai- ru. Druge pobune
dogodile su se 1589, 1598. i 1601. godine. Godine 1604,
Ibrahim-pašu ubili su pobušenici. Taj akt nasilja bez
presedana izazvao je snažnu reakciju Porte: nakon istrage
sprovedene u Kairu i gtogubljenja izvesnog broja ofi- cira,
sultaneka vlast je u Kairo poslala Muhamed-pašu. On je
preduzeo oštre mere protiv begova koji su bili saučesnici u
ubistvu i bio je tada prozvan „Ki1 Klgap14 („uništitelj
mame- luka“). Međutim nova pobuna vojnika, toliko
ozbiljna da je konačnu pobedu nad pobunjenicima jedan
hroničar opisao kao „drugo osvajanje Egipta“, izbila je
1609. godine.
Takav uspeh ipak nije imao budućnost i postepeno
ja- čanje begova nastavilo se u narednim decenijama.
Suprotsta- vljali su se pašama sa sve većom smelošću:
1623. godine, odbi- li su da priznaju pašu kojeg je poslao
sultan i izvojevali su ponovno imenovanje Mustafa-paše;
1631. godine, svrgli su Musa-pašu koji je pogubio jednog
od njihovih, i imenovali jed- nog kajmakama, a zatim su
pregovarali sa Portom oko smene paše koji im nije više
odgovarao. Tokom dvadeset pet godina nakon svrgnuća
Musa-paše, uspon begova otelovio se u lično- sti Rizvan-

228
bega, koji je dominirao političkim životom Egip- ta do
smrti, 1656. godine, sa titulom atGg a1-ćass. Prestiž tog
emira, čerkeskog porekla, bio je veliki; on je imao zavidan
ro- doslov, u vezi čak i s mamelučkim sultanima Barkukom
(1382—1398) i Barsbajem (1422—1438) — što mu je
davalo neku vrstu legitimiteta u Egiptu — takođe je bio
vezan i za pleme Kureuš, što mu je opet obezbeđivalo
autoritet kojim je mogao da bude suparnik osmanskim
sultanima na Svetim mestima. Ri- zvan-beg ipak nije
pokušavao da upotrebi svoj autoritet i svo- ju popularnost
da se domogne vlasti, kako je to uradio Ali-beg u sledećem
veku. Ta umerenost objašnjava bez sumnje kako je us-
peo da se odupre raznim pokušajima Porte da prekine
njegovu kvazivladavinu: imenovanje za serdara jednog
pohoda protiv Persije, koje je on izbegao 1635. i 1637.
godine; premeštaj kao namesnika provincije Abisinije,
1639. godine kao i intrige namesnika da bi ga odstranili sa
vlasti 1647. i 1651. godine.
Takva suparništva suprotstavila su Mameluke
među sobom, stranka RLjapuua (gde je vodeću reč imao
Rizvan) pro- tiv stranke Kaz1gšuua, što je izazvalo
privremeni nestanak begova, pošto su paše pokušavali da
izvuku korist iz tih su- koba da bi postepeno eliminisali
suparnike i učvrstili svoj sopstveni autoritet: 1660. godine,
emiri fikariti bili su pobijeni u Tarani, a 1662. godine isto to
dogodilo se kasimi- tima. Begovi su, tako, izgubili glavni
uticaj koji su imali od početka veka; tokom skoro pola
veka, promocija jednog oficira korpusa u rang
sandžakbega, bila je smatrana kao sankcija ili u najmanju
ruku kao pravna mera protiv njegovih političkih i
materijalnih interesa. Tokom nekoliko godina, autoritet
Porte i njenih predstavnika u Kairu bio je učvršćen. Nbra-
him-paša (1661—1664) povećao je tribut koji je Egipat
plaćao sa 15.000.000 na 31.000.000 para. Godine 1670,
Kara Ibra-
him-paša bio je poslat sa kontingentom od 2.000 vojnika,
da uspešno privede kraju reorganizovanje vlasti i finansija
u Egiptu: odluke koje je doneo namesnik sankcionisao je
divan koji je bio posebno svečan, 4 februara 1672. godine.

229
Međutim, to je bilo samo odlaganje za osmansku vlast u
Egiptu. Emiri su uspeli da izbegnu svoje obaveze, a već
1683. godine, tribut je ponovo bio smanjen na 23.000.000
para. 1676, 1697, 1711. godine, paše su bile prisiljene da
se povuku.
Namesnici nisu dugo uspeli da iskoriste smanjenje
uticaja begova: počev od 1670. godine, a tokom otprilike
pola veka, dominantnu ulogu u političkom životu Kaira
imala je vojska, a pogotovo najmoćniji među njima,
janičari. Između vo- đa odžaka, Kučuk Muhameda (umro
1694), i Ifrang Ahmeda (umro 1711), organizovaće se
borba za prevlast u Kairu. Pre- moć janičara, zasnivala se
na njihovom broju (bilo ih je više od jedne trećine od
ukupnog broja vojnika 1709. godine), na njihovoj
materijalnoj moći (monopolizovali su, počev od 1660.
do 1670. glavne zakupnine, posebno najunosniju,
zakupninu ca- oine Sueca), i na vezama koje su uspostavili
sa stanovni- cjtvoM Kaira, na složenom sistemu zaštite
(ćtaua) i pri- druživašu zanatlija i trgovaca odžaku, što je
dovodilo do unosnog priliva. Borba za prevlast unutar
janičarskih korpu- sa obeležena čitavim nizom kriza, od
kojih je najozbilJNija bila 1711. godine (pravi građanski rat
trajao je dva meseca), trajno je oslabila odžak i glavnu reč
ponovo su preuzeli mame- lucI i begovi koji su njima
upravljali.
Od početka XVIII veka, sistem regrutovanja vojne i
političke elite Egipta, „mamelukat“ (kupovina robova pore-
klom sa Kavkaza, koje su potom obrazovali, oslobodili i ko-
optirali šihovi vlasnici) nametnuo se celoj upravljačkoj klasi:
nije više bilo značajnije razlike između karijere u odžaku ili
begluku, svaki mameluk je imao mogućnost da posta- ne
oficir ili sandžakbeg u zavisnosti od želje svog gospodara.
Prvih godina XIX veka, sećajući se „dobrih starih
vremena“, godina koje su prethodile francuskoj ekspediciji
iz 1798. go- dine, Ibrahim-beg je nabrojao, ne praveći
realnu razliku me- đu šima, deset hiljada ljudi koji su činili
vodeću kastu: emi- ri, kašifi (namesnici, emiri nižeg
ranga), oficiri odžaka, mameluci, vojnici. Ti mameluci
grupisani su u „kućama“ (kauj), čiji su se ogranci račvali

230
kako u vojnim korpusima, ta- ko i u begovskim
institucijama. Najvažnija od tih kuća bila je kuća
Kazduglija, koja je praktično imala monopol nad poli-
tičkim i vojnim funkcijama, počev od Ibrahima al Kazdutli-
ja, ćehaje (glavnog oficira) janičara, koji je imao vlast od
1743. do 1754. godine, zajedno sa Rizvanom, ćehajom
azapa, i glavom kuće Galfija. Sve do kraja veka, begluk je
bio monopol Kazduglija. S drute strane, najuticajniji beg
doživeo je da mu postepeno titula bude skoro zvanično
priznata, iako je bila potpuno strana osmanskoj hijerarhiji,
titula §auć a1-ća1as1, ko- ju je Muhamed-beg Šarkas, emir
koji je vladao u periodu 1724-1726. godine, prvi nosio.
Takav sistem regrutacije upravljačke kaste, takva
mo- nopolizacija vlasti jedne grupe emira i takva
postepena kon- centracija vlasti (Muhamed-beg Šarkas, pa
Zejn al Fikar- beg, do 1730. godine; Osman-beg Zulfikar,
do 1743. godine; Ibrahim ćejaka i Rizvan ćehaja, do 1754.
i 1755. godine)

231
podsećaju na organizaciju koja je bila usgtstavljena u
Bagdad U istom periodu. Ali dok su Mameluci Bagdada bili
prizna- ti kao paše i svoju legitimnost izvodili iz tog
postavljenja emiri iz Kaira zadovoljavali su se (sve do Ali-
bega) da obez- bede stvarnu vlast, svodeći autoritet paša
na puki privid- „Veliki Gospodar tako dobro navikava
begove na nezavisnost da su najmoćniji u prilici da više ne
priznaju šegov autori- tet i mogu da svrgnu pašu kad im
se prohte", piše konzul Pe- leran, 1730. godine.
U ravnoteži vlasti koja se postepeno ostvarila u
Ka- iru, egipatski „moćnici" vladali su, skoro u potpunosti,
po- litičkom igrom, ali su nastavljali da pašama odaju
poštovaše koje im pripada (pa makar i samo u trenutku
njihovog smenjiva- nja) i da održavaju privid potčinjenosti
Porti. Muhamed Ra. gib-paša, 1748. godine, sklopio je
savez sa Husein-begom da bi svrgnuo dvojicu ćehaja
Ibrahima i Rizvana; ovi posledši me- đutim uspeli su da
svrgnu njega i da ga nateraju da napusti dvo- rac; dok je
prolazio, sa svojom svitom, ispred kasarne azapa, Rizvan
je naredio da se puca; devet ljudi je tada ubijeno a sam
paša je zbačen s koša. Zabrinuti za moguće posledice
jednog atentata koji bi poremetio uobičajene odnose,
Ibrahim i Ri- zvan brzo su poslali glasnike u Istanbul da se
izvine zbog te „nesreće" pripisujući je „greški i
nesporazumu“.
Carska vlast, često izazvana postupcima
egipatskih emira, i često u iskušešu da energično
interveniše, mirila se sa situacijom koju nije mogla da
promeni. Godine 1740. emir na vlasti, Osman-beg,
obavešten o intrigama koje je protiv šega pleo Sulejman-
paša, svrgava namesnika i šalje ga čak u „Josifov zatvor“.
Porta je ispoljila nezadovoljstvo i naredila da paša bude
vraćen na svoju funkciju, ali pošto emiri nisu odustajali,
Porta je bila prinuđena da pošalje novog pašu. Ali-paša,
ličnost visokog ranga (bio je veliki vezir), pri- mljen je u
Kairu uz uobičajeni ceremonijal. Međutim na zase- dašu
skupštine, tokom koje je javno pročitan ferman o naime-
novašu, on je izložio program čija je umerenost jasno
pokazala ograničeša politike sultana u provinciji: „Nisam
došao u Egipat da sejem razdor među emirima, niti
neslogu među sta- novništvom. Moja misija je da sačuvam
prava svakog. Sultan, naš gospodar, dodelio mi je
teritoriju ove zemlje, a ja vam je poklašam. Samo nemojte
da mi stvarate teškoće prilikom pri- kupljanja tributa."
Priznavaše osmanske vlasti i ubiranje po- eza, bio je
minimalni program jednog paše, koji je pod tim slovima,
vladao u miru do kraja svog mandata27. Desilo se da •
Veliki Gospodar „ozlojeđen zbog neposlušnosti ljudi iz
Kaira“ razmišljao da, kako su to glasine prenosile 1759.
go- dine u Kairu, pošalje „karavele“ sa desantnim
trupama, da pokori Egipat, promeni oblik vlasti i da
zemlju svede na sta- tus obične provincije". Međutim nije
za to imao sredstava, a moćnici Kaira, primerenim
manifastacijama potčišenosti i minimalnim izvršavašem
svojih obaveza, umeli su uvek da odagnaju mutne oblake
koji su se gomilali nad Istanbulom.
S te tačke gladišta, avantura Ali-beg al Kabira
predstavlja jedinstveni fenomen u istoriji arapskih provin-
cija Carstva pre kraja XVIII veka. Uspon ka vrhovnoj vlasti
tog mameluka čerkeskog porekla (Abaz), koji je bio prodat
Kairu 1743. godine, obrazovan u kućn Ibrahima ćehaje,
oslo- bođen, unapređen u rang bega (1754), postao glava
„kuće“ Ka- zduglija, zatim §auk a1-ća1ad 1760. godine,
odgovara jednom razvojnom putu, dosta čestom u
mamelučkom Egiptu. Nzegova karijera je dostigla zenit
kada se, pošto se uspeo do vrha u hijerarhiji mameluka. Ali-
beg se, umesto da se povinuje snaga- ma koje su tada
bile aktuelne u Kairu, upustio u šihovo ukla- njaše: naredio
je da eventualni šegovi protivnici među bego- vima budu
ubijeni, ili ih je proterao; vođe odžaka janičara takođe je
prognao ili pogubio, dok je njihova finansijska moć bila
uništena; što se predstavnika Porte tiče, poslednji ko- jeg
je oterao, 1768. godine, nije imao naslednika. Ali-beg je
sebi dodelio funkciju kajmakama. Ono što je bilo još neo-
bičnije od te tobožše nezavisnosti, čiji su slučajevi poznati
u prošlosti, bila je šena javna afirmacija. Nije sasvim si-
gurno da se Ali-beg obratio emirima, okupljenim u savetu,
1769. godine, govorom, koji prenosi Marsel, u kojem ih
podse- ća da su Egiptom „pre ših vladale druge dinastije
mameluka i Da im stoga on legitimno pripada“ i da je
trebalo iskoristiti
229
 27
Državni arhiv, SS Kajgo, V 1326, T)agtgaH, 19 januar 1740.
godine, 15 avgust 1740. godine; OaćagN, t. I, str. 151/prevod II, str. 23.

230
priliku i „skinuti breme kriminalne politike koju su sulta ni
nametnuli ovom lepom kraljevstvu“. Međutim, emir je zai_ sta
ostvario taj program tokom te iste godine. Prestao je d a šalje
uobičajeni tribut (1g$aIuua) a Porta je prestala da ime- nuje
valije u Kairu; on je naročito uzurpirao sultanske pri- vilegije,
koje se nijedan drugi emir pre njega nije usudio da zahteva:
Ali-beg je iskovao srebrni novac koji je nosio šegovo ime, sa
monogramom (tugrom) vladajućeg sultana na naličju, a
decembra 1769. godine, na svečanoj molitvi, na početku
rama- zana, jedan propovednik je izneo hvalospev u ime
sultana i Ali-bega. Emir se postavio kao vladar Egipta, kao
naslednik mamelučkih sultana čiju je istoriju poznavao i čiji je
sjaj od~ lučio da povrati, sa velikom energijom, koristeći
izuzetno povoljne uslove koje mu je donosio tursko-ruski rat
od 1768. do 1774. godine: taj sukob je paralisao Portu; on je
doveo do ruske pomorske intervencije u Sredozemlju, što je
bila prava podrška za poduhvate Ali-bega.
Intervencija Ali-bega u Hedžazu bila je pod pokro-
viteljstvom osmanske vlasti, pošto je Porta bila ta koja je
tražila od njega da stane na stranu jednog od suparnika koji su
se sukobili oko vlasti u Meki. Međutim pohod koji je po~
krenut juna 1770. godine i koji je omogućio pripajanje
Hedžaza Egiptu, takođe je bio deo jedne opšte politike, koja je
trebalo da Ali-begu obezbedi kontrolu nad obe obale Crvenog
mora i da ojača uticaj Egipta u velikoj istočnoj trgovini. Ali-beg
je zatim svoje poglede usmerio ka Palestini i Siriji, čije bi mu
posedovanje omogućilo da ponovo osnuje sirijsko-egipatsku
dr- žavu, koja je nestala 1517. godine Potrudio se da umiri
pred- vidiv neprijateljski stav Porte, predstavljajući operaciju
kao poduhvat usmeren protiv paše iz Damaska, Osmana
Azma. Go- dine 1671, poslao je na Palestinu četrdesetak
hiljada ljudi pod komandom Muhamed-bega Abu Dahaba,
kojem su se pridru- žile snage njegovog saveznika šejha
Dahira. Muhamed-beg je ušao u Damask 6. juna. Carstvo
mameluka u tom je trenutku bilo obnovljeno. Razloge krajnjeg
neuspeha tog poduhvata treba tražiti u naporima carske vlasti
da okrene Muhamed-bega i egipatske emire protiv gospodara,
služeći se njihovom zasi- ćenošću dalekim poduhvatima i
njihovom željom za vlašću. Neočekivano povlačenje egipatske
vojske i njen povratak u

231
Egipat bili su znak za početak unutrašnjih borbi, koje su se
završile porazom, gubljenjem vlasti i, konačno, smrću Ali-
bega (maja 1773). Pokušaj Ali-bega da stvori nezavisnu
dr- žavu, propao je zato što emir nije imao vremena da u
Egiptu postavi osnove jedne moderne države, kako je to
uradio Muha- med Ali počev od 1805. godine, ali i zato što
slabljenje Car- stva još nije dostiglo stepen na kome bi
rasparčavanje njegovog arapskog dela bilo moguće.
Pošto je kratkotrajna epizoda Ali-bega bila završe-
na, egipatska provincija se tokom poslednje četvrti veka
ponovo našla u staroj poziciji unutar Carstva, ali sa znatno
poveća- nom autonomijom. Muhamed-beg abu Dahab
nastavio je politiku svog gospodara, sa umerenošću koja
je učinila da to Porti bude prihvatljivo. Povratak kovanju
novca kojim se priznavala vlast sultana, plaćanje tributa
za tri godine unazad, ustoličenje, uz veliku pompu, paše
kojeg je poslao Istanbul (Halil-paša, 8 jun 1773. godine)
predstavljali su zvanično obnavljanje poslu- šnosti Porti.
Međutim unutrašnja i spoljašnja politika Mu- hamed-bega
bila je malo drugačija od politike njegovog prethod- nika,
a stvarna autonomija Egipta bila je skoro ista kao i pod
Ali-begom. Jedan ferman Visoke porte priznao je zvanično
Muhamed-begu titulu §a.uk a1-ka1as! (18. septembra 1773.
godine). Čini se čak da je sultan dao emiru, 1775. godine,
rang vezira i funkciju namesnika, što je Muhamedu trebalo
da obezbedi pot- punu vlast u Egiptu. Poduhvati
Muhamed-bega u Siriji, ovog puta uz pristanak Porte,
mogli su da mu obezbede vodeću pozi- ciju koju je zd
sebe želeo Ali-beg. EBegova iznenadna smrt, juna 1775.
godine označila je kraj toj drugoj i poslednjoj verziji ve-
likih egipatjskih ambicija u tom pravcu.
Pa ipak, kratka zadržavanja Ali-bega i Muhamed-
bega na čelu Egipta nisu bila bez trajnih posledica. Učeći
na iskustvu svojih prethodnika, vodeći egipatski emiri
(Ibra- him-beg i Murat-beg, tokom najvećeg dela perioda
od 1775. do 1798. godine) ograničili su svoje poglede na
granice provin- cije. Stvorili su gotovo potpunu
autonomiju, pogotovo u dome- nu finansija: od tributa koji
je Egipat bio dužan da šalje, du- umviri su slali samo mali
iznos, tako da je za godine unazad od 1779. do 1785.
godine, isplaćen dut provincije (teoretska godišnja suma
za isplatu iznosila je 24.987.200 para) bio
232
103.762.369 para. Takvom neverovatnom kršenju obaveza,
koje je Porta smatrala osnovnim, treba dodati i bes koji je u Is-
tanbulu prouzrokovala tiranija dva emira. Sve to objaššava
zašto je Porta najzad odlučila da upotrebi vojna sredstva da bi
dovela Egipat u veću zavisnost od carske vlasti. Godine 1786,
sultanska vast je iskoristila kratkotrajnu pauzu u spolj- nim
teškoćama kako bi u Egipat poslala vojnu ekspediciju od 38
brodova sa 3.000 do 4.000 vojnika pod komandom
proverenog vojnog vođe i političara, Gazi Hasan-paše. Kao što
su se to- me nadali u Istanbulu, moć duumvira bila je skrhana
bez većeg otpora. Međutim, ni stanovništvo, ni tradicionalni
pred- stavnici (ulema) nisu se aktivnije priključili paši, kako se
to od ših tražilo.
Nakon nekoliko slučajeva ispoljavaša narodnog
oduševljelja, opravdana nepopularnošću begova, u trenutku
ulaska Hasan-paše u Kairo (gde je bio dočekan „kao Mahdi tog
doba“, beleži hroničar Gabarti), naglo je prekinut poku- šaj da
se obnovi direktna osmanska kontrola u Egiptu. Ha- san-paša
ostavio je na vlasti mameluke, ali je promenio kji- hov sastav,
a otimačina na kojoj su zamerili Ibrahimu i Muratu, ponovo je
otpočela. Najzad, Hasan-paša je morao da napusti Egipat
oktobra 1787. godine da bi išao da se bori protiv Rusije, a
nakon četiri godine međuvlade Ismail-bega, duumviri su
ponovo uzeli vlast u Kairu, 23. jula 1791, i za- držali je do
1798. godine.
Porta nije imala ni vremena ni sredstava da Egipat
vrati u sistem vlasti koji je bila uspostavila 1317. godine. Ni- je
bilo propagande u Bonapartinoj tvrdnji da 1798. nije dolazio u
Egipat kao neprijatelj Osmanskog carstva, već kao neprijatelj
jednog lokalnog režima mameluka koji su odbacili šegov auto-
ritet. A proglasi, u kojima je obećavano stanovništvu Egipta da
će biti oslobođeno tiranije mameluka, sadržali su neke ele-
mente istine: „Već suviše dugo, ta rulja robova kupljena u
Gru- ziji i na Kavkazu tiraniše najlepši deo sveta, ali Bog, od
kojeg sve zavisi, naredio je da se šihovo carstvo završi.“ Me-
đutim, samo bi muslimanska vlast, koju bi doživljavali kao na-
cionalnu, bila u mogućnosti da izvede Egipat iz osmanskog
okružeša u kojem ta zemlja živi od 1517. godine, i da privede
kraju pokušaj Ali-bega. Pa ipak, vojni i kolonijalni Bonapar- tin
poduhvat zadao je kobni udarac „osmansko-mamelučkom“ re-
žimu, a omogućio je poduhvat kojem će se posvetiti Muhamed
Dli: preobražaj Egipta u jednu gotovo nezavisnu državu.
233
 Put provincija Magreba ka nezavisnosti
U provincijama Magreba (Alžiru, Tunisu, Tripoli- ju),
težše za autonomijom kakva je postojala u provincijama
Bliskog istoka, dovele su, u XVIII veku do stvaranja kvazine-
zavisnosti: povezanost sa Carstvom bila je samo privid, a
osmanska vlast svela se na sizerenstvo koje nije imalo posle-
dice po lokalne vlastodršce. Razlozi za takav razvoj bili su
prilično očigledni. Udaljenost Magreba od centra Carstva
otežavala je intervenciju carske vlasti: pošto je završeno
osvajanje, koje je ponekad zahtevalo moćan vojni poduhvat,
Por- ta je, da bi nametnula svoju kontrolu tom delu Carstva,
treba- lo da posegne za sredstvima kojima nije raspolagala još
od kraja XVI veka, kada je njen glavni napor bio usmeren na
od- branu evropskih i azijskih poseda, koje su ugrožavale ili
hrišćanske sile ili dinastija Safavida. Zainteresovanost koju su
Osmanlije pokazale za zapadni basen Sredozemlja i za
arapske zemlje koje su se nalazile na njegovim južnim
granica- ma bila je prouzrokovana pozivom u pomoć koji im je
uputilo muslimansko stanovništvo, ugroženo hrišćanskim
osvajanji- ma, prvenstveno španskim, u severnom Magrebu.
Alžirci su pozvali u pomoć turske gusare koji su ratovali u toj
oblasti, već 1515. godine, da bi ih oslobodili od Španaca.
Godine
1518, Hajrudin je sam prihvatio osmansko sizerenstvo. On je
intervenisao u Tunisu 1534. godine, da bi prekinuo španski
protektorat, čime je Hafsidima omogućen opstanak. U Tripo-
liju, Turgut (Dragut), na čelu turske flote, isterao je 1551.
godine, vitezove svetog Jovana Jerusalimskog, koje je tu bio
po- stavio Karlo V. Osmanlije su odmerili svoje snage sa
kućom Habzburga u borbi za premoć na Sredozemlju, u
sukobu koji se završio nakon jedne hrišćanske pobede (kod
Lepanta 1571) i jedne muslimanske (uzimanje Tunisa 1574).
Posle 1580. godi- ne, „dve političke nemani Sredozemlja
odustale su od borbe“. „Ravnoteža, uspostavljena
pomeranjem Turske ka istoku“ i Španije ka zapadu koja je
nastala kao odgovor na tursku poli- tiku, izbacuje iz igre na
Sredozemlju „rat tih velikih drža- va koji je od 1550. do 1580.
godine bio glavna karakteristika područja73". Osmansko
carstvo, u kome je slablješe ratne mor- narice ubrzano posle
73R. VgaisJe!, MeZIeggapee e1 1e topsJe tesŠeggapeep I erodie Lj
RkŠrre II, Raš, 1985,1. II, str. 429, 468.

234
1580. godine, prestalo je da se aktivno interesuje za zapadnu
polovinu Sredozemlja, i prepušta čuva- nje tih oblasti svojim
poverenicima Severne Afrike.
Originalnost razvoja provincija Magreba, treba ta-
kođe tražiti i u neposrednoj blizini hrišćanske Evrope što je
imalo protivrečne efekte. Hrišćanska pretnja, oži- vljena
proterivanjem Mavara, koji su podsećali na gubitak Španije
(poslednji talas stigao je u Alžir i u Tunis 1609), a pojačana
učvršćivanjem Španaca na obali, koju su veoma sporo povratili
(Oran je ponovo i definitivno vraćen tek
1792. godine), dovela je do gusarskog rata koji su na musli-
manskoj strani vodili samo stanovnici Magreba: ovi pomor- ski
pohodi su naravno zadovoljavali obavezu na iihad, ali su
takođe omogućavali bogaćenje namesništva, profitima koje su
donosili uzimanjem robe i robova čija je preprodaja bila uno-
sna. Kapetani brodova (ga ’š•) igrali su važnu ekonomsku ulo-
gu i predstavljali element koji je ubrzo postao odlučujući u
političkoj ravnoteži regentstava: Ali Bičnin, koji je bio na čelu
udruženja (1a ’j/a) kapetana (gaH?), vlasnik brojnih bro- dova i
više stotina zarobljenika, dominirao je političkim životom u
Alžiru, oko 1640. godine; Usta Murat, „kapetan galija Tunisa“,
bio je dominantna ličnost namesništva, izme- đu 1637. i 1640,
u svojstvu deja. Međutim, s druge strane, blizina Italije,
Korzike, Provanse i Španije omogućila je da se u provincijama
Magreba smeste brojni Evropljani, preo- braćeni svojom
voljom ili koji su to učinili nakon što su ih zarobili gusari. Oni
koje su Evropljani nazivali „otpadni- cima“ imali su aktivnu
ulogu u berberskom pomorstvu a često čak i u političkom
životu namesništva, naročito u XVII ve- ku: Ali Bičnin bio je
Italijan Pićinino, a i sam Usta Mu- rat bio je poreklom
Đenovljanin. Andalužani, kojih je oko
100.0 stiglo u Severnu Afriku početkom XVII veka, takođe su
doprineli određenom „pozapadnjačenju“ namesništva.
Ti raznoliki uticaji i snažan kosmopolitizam u
crestonicama Magreba XVII veka imali su izvesne posledice,
čija dalekosežnost nije dobro procenjena. To relativno otva-
ranje ka spoljnom svetu, značajno u XVII veku, u velikoj je su-
protnosti sa zatvaranjem bliskoistočnih provincija unutar
Carstva, koje je trajalo do 1798. godine, a koje je doprinelo
originalnom razvoju zapadnih provincija Carstva.

235
 Alžir: kolektivna monarhija
Uprkos razvoju usmerenom ka monarhističkom siste-
mu, vlast u Alžiru zadržala je do kraja kolektivnu strukturu u
kojoj se vrhovna vlast isticala bilo tokom nasilnih „revo- Lucija“
odžaka janičara, bilo u okviru funkcionisanja sužene grupe
koja je preuzimala „vladajući“ zadatak.
Uspostavljanje osmanske vlasti u Alžiru bilo je po-
sledica, ne posebno organizovana od strane centralne vlasti,
lokalnih teškoća koje je izazvao krstaški pohod hrišćana (u
ovom slučaju Španaca). Ograničena osvajanja glavnih gradova
(Oran 1509.; Buži 1510. godine) navela su stanovništvo Al-
žira (gde su Španci osvojili jedno ostrvce i utvrdili se u
utvrđenju Penjon odakle su kontrolisali luku) da potraže po-
moć turskih gusara, braće „Riđobradih“ koji su, od 1504. go-
dine, vodili energičan rat protiv hrišćana na zapadnom Sre-
dozemlju, a kbji su se, 1514. godine, smestili u Cidželi: Orudž
je tako postao gospodar Alžira (1515. godine); njegov brat i
naslednik, Hajrudin, nije video drugi način da učvrsti drža- vu
koju se trudio da sastavi nego da uputi apel sultanu Seli- mu.
Sultan je prihvatio tu čast, imenovao ga za beglerbega, sa
titulom paše, poslao mu 2.000 ljudi naoružanih musketama,
odobrio ukrcavanje 4.000 dobrovoljaca, kojima je dodelio pra-
va i privilegije janičara (1518. godine). Hajrudin je mogao ta-
ko da, za nekoliko godina, osvoji Bon, Konstantin, Alžir, da
povrati Penjon i da u Alžiru utvrdi luku koja je postala glavna
turska baza za gusarenje po zapadnom Sredozemlju.
Vladanje Alžirom vršilo se preko sistema vlasti u svim
crtama uporedivim sa onim poznatim u drugim provinci- jama
Carstva: namesnik (beglerbeg), oiak janičara, kojim je
upravljala skupština (divan), a koji je obnavljan redovnim

236
 regrutovašem ljudi (uoMa§) t Anadolije. Međutim,
imajući u vidu gusarski rat koji se vodio protiv hrišćanske flote
i koji je, osim što je imao vojni i verski karakter, doprineo i
prosperitetu namesništva, važnu ulogu u vlasti odigrali su
gusari (gai), organizovani u udružeše ((a’G/a) čiji je sastav bio
drugačiji od sastava odžaka, jer Turci su tu bili u manji- ni u
odnosu na preobraćene. Slabljenje autoriteta beglerbega
ostavilo je slobodnog prostora da započne rivalitet za osvaja-
nje vlasti između janičara i reisa, za koje se uglavnom smatra-
lo da su bili stožer razvoja Alžira, od kraja XVI do kraja XVII
veka, iako su interesi obe grupe zapravo bili široko povezani:
od 1568. godine, janičari su bili prihvatani u po- sadama i
mogli su da imaju direktnu korist od gusarenja. Moć dva
korpusa, imala je, u celini gledano, sličan rast do kraja XVII
veka, a pad kasnije.
Drugi veliki problem koji je obeležio političku istoriju
Alžira, bila je značajna uloga koju su imali kulugli (deca Turaka
i lokalnih žena) koje su janičari, sa velikom upornošću,
pokušavali da odstrane iz političkog života. Podela vlasti
između paše i vojske, o čemu svedoče preambule zvaničnih
dokumenata („Mi, paša i Divan nepobedive Vojske Alžira“)
završila se 1659. godine, kada je vojska odlučila da namesnika
liši njegovih poslednjih povlastica i da na vlast dovede agu u
svojstvu predsednika divana, po prvenstvu od starina, na
period od samo dva meseca. Jedna takva „vojna republika"
nije mogla dugo da opstane na duži period, kao što su to
pokazali i nemiri koji su usledili. Godine 1671, pet ili šest aga
bilo je imenovano i gtovučeno sa položaja za tri dana, a vojska
je poverila vlast jednom deju (oficiru koji je jednostavno
prozvan ,,ujak“), a koji je bio imenovan doživot- no i koji je u
svojim rukama koncentrisao celokupnu vlast. Mustafa, dej
Alžira od 1700. do 1705. godine, ovako je naja- vio svoje
postavljenje Auju XIV: „oficiri i janičari pobedo- nosne vojske i
oficiri divana sa glavnim velikašima grada i Kraljevstva
Alžira74, okupili su se i, svi su mi, zajednič- kim dogovorom i
jednoglasnom odlukom, dodelili titulu deja i
damesnika grada i Kraljevstva Alžira“, formulacija u kojoj

74 E. R1ap1e1, SoggezropLapse <1ez s1eu$ s1’A1§eg, Rapz, 1889, t.

II, str. 4. 492

je paša očigledno bio izostavljen.
Taj novi režim bio je isprva obeležen izvesnom ne-
stabilnošću: između 1671. i 1710. godine, smenilo se
trinaest dejova, a tri od četiri poslednja bili su ubijeni; četvrti
je u pravi čas izbegao predvidivu sudbinu dobrovoljnim
izgnan- stvom. Ali Čauš, imenovan za deja 1710, pristupio je,
1711, poslednjem preuređenju alžirskog sistema vlasti: odbio je
da pusti imenovanog pašu, Ibrahim Šarkana, da uđe u Alžir
i dobio je od sultana Ahmeda III da on lično bude
imenovan za pašu Alžira. Od tada pa nadalje Porta se
zadovoljavala da dodeli čisto formalno imenovaše deju
kojeg je birala vojska. Pokušaj, izveden 1729. godine, da
se u Alžiru ustoliči paša poslat iz Istanbula, žalosno je
propao; kada je 20. juna, Azlan Muhamed-paša stigao u
pristanište, sa svitom od če- trdeset pet ljudi određenih da
preuzmu glavne službe, data je naredba brodu da se usidri
kod rta Matifu i da se uzdrži od svake komunikacije sa
zemljom pod pretnjom da će u suprotnom biti otvorena
vatra na njega. Divan je odlučio da neće primi- ti pašu; on
se tako vratio, a Porta je pak odlučila da zata- ška incident.
U XVIII veku, došlo je do stabilizacije vlasti u Al-
žiru. Od 1710. do 1798. godine, na funkciji je bilo samo
devet deja, a samo tri je vladalo od 1754. do 1798. godine.
Smenjivanje je postalo redovno: dej je bio izabiran među
istaknutim velika- šima u državi, uglavnom je to bio
haznadžija, ali takođe i aga spahija, ili kćps1ja! a1-kćau1. Čak
se ponekad naslućivao razvoj ka izvesnom nasleđivašu:
Baba Ibrahim (1732—1745) bio je zet Kur Abdija (1724—
1732), a imao za naslednika svog sestrića, Ibrahima
Kučuka (1745—1748). Hasan-deja (1791—1798), usvo-
jenog sina Muhameda bin Osmana, nasledio je njegov
sestrić
Mustafa (1798-1805).
Tokom tih vladavina okolnosti su se prilično smiri-
le: od devet dejova koji su vladali između 1710. i 1798.
godine, sedam ih je umrlo prirodnom smrću, samo su dva
ubijena, a dogo- dila se samo jedna „revolucija“, ona iz
1754. godine, tokom koje su se, po predanju, pet dejova
smenili na vlasti u jednom danu.
Dej je bio kvazivladar: bio je dovoljno „nezavisan da
nametne svoju volju u nekim slučajevima“, beleži Vantire

238
š
KG'"
de
Paradi, oko 1790. godine. Vladao je uz pomoć saveta gde
su za~ sedali visoki dostojanstvenici, oficiri korpusa, reisi i
ra- zni moćnici (ulema). Nekoliko značajnih ličnosti
sačišava- li su nešto što se moglo smatrati nagoveštajem
vlade, sa relativno preciznim ovlašćešima: haznaiija
(rizničar), pr- vi po uticaju i često određeni naslednik deja;
aga spahija (ta- ća11a a§a$j), koji je rukovodio vojskom;
kćps1ja( a1-kkau1 (na tur- skom: aHćosazi „pisar konja“),
zadužen za prihod od državnog zemljišta i za organizaciju
logora; ćau( aJ-taMjg, koji je bri- nuo o nasledstvu imanja
bez vlasnika; uakN ćags, zadužen za mornaricu a, po
potrebi i za spoljne poslove. Čitav jedan per- sonal pisara
(ćpsa), brinuo je o sekretarijatu i o različitim
administrativnim i finansijskim „odelješima“. Tri bega
kontrolisala su provincije (Oran, Titere, Konstantin), ko~
jima su svake godine bile slate trupe (taćaPa), zadužene za
pomoć u održavanju reda; provincije su plaćale godišnji tri-
but begu. Takav sistem, doneo je Alžiru mir i stvarni pro-
speritet, naročito sredinom XVIII veka: dugotrajna
vladavina Muhamed bin Ooman-deja (1766—1791) imala
je svoj pandan u Konstantinu, koji je svoje zlatno doba
doživeo pod Salah-be- gom (1771—1792), i u Oranu, sa
Muhamed-beg al Kabirom (1779—1796). Vantire de Paradi
opisuje „zaista vrle“ ljude koji su vladali namesništvom i
opisuje Muhamed bin Osmana kao „trezvenog čoveka,
umerenog, urednog, skromnog u oblače- šu, koji živi samo
za prosperitet države“.
Namesništvo se takođe nametalo svojim
susedima: tri poraza naneta Maroku Mavlaj Ismaila,
obezbedila su sigur- nost na zapadu. Na istoku, Tunis je
trpeo dominaciju Alži- raca, čija se vojna nadmoć
manifestovala tokom pobedničkih ekspedicija; poslednji
takav pohod, 1756. godine, omogućio je ponovno
ustoličenje legitimnog ogranka Huseinita i sveo be- gove iz
Tunisa na status potčinjenih. Spolja, evropske sile su
priznavale vlast namesništva Alžira i, umesto da posegnu
za demonstracijom pomorske sile, čiji efekti nisu dugo
trajali, često su više volele da regulišu problem alžirskog
gusarenja putem politike pregovora, koji nisu baš uvek bili
poštovani, ili putem plaćanja tributa ili poklona. Dva

239
događaja su na spektakularan način pokazala moć
namesništva. Španski po~ hod na Alžir iz 1775. godine,
pod komandom O’ Rajlija (344

240
 broda i 22.000 vojnika), završio se potpunom
pometšom na- cadača i potvrdio nepovredivost Alžira od
napada sa mora. Godine 1792, ubrzo nakon smrti
Muhameda bin Osmana, Oran je definitivno otet od
Španaca. Time je obeležen kraj podu- hvata kolonizacije
alžirskih luka, koje su Alžirci preduzi- Mali, sa pauzama,
tokom više od tri veka, od španskog osvaja- nja Mers al
Kebira, 1505.
U svemu tome, dejovi iz Alžira ponašali su se kao
vladari potpuno nezavisni od Porte. Naravno, održavali su
veze s Carstvom: bili su vođeni osećanjem islamske
solidar- nosti, prestižom koji je sultanska vlast imala među
stanovni- štvom, i bez sumše, svešću da je Carstvo
predstavljalo snagu koja je mogla da bude korisna u
teškim trenucima, i, konačno, potrebom za nastavljanjem
regrutovaša na istoku vojnika koji su bili potrebni da se
obnovi odžak Alžira, što nije bilo moguće bez odobreša
sultanske vlasti. Novoimenovani dej tražio je dakle
imenovanje koje nikad nije bilo odbijeno, a, da bi
odobrovoljio osmansku vlast, on je slao poklone (tkaninu,
predmete od korala, robove...) koji, kolika god da je bila
nji- hova vrednost, nisu bili redovan tribut, a na njih je
sultan odgovarao praktičnim poklonima: topovima,
barutom, 1801 i jednom fregatom, 1817. godine.
Dej se Porti obraćao s prenaglašenom poniznošću:
pišući sultanu, 1827, Husein-dej je sebe nazivao „vezirom
od- ređenim za očuvanje interesa pobedonosnog odžaka
našeg gospo- dara (...) čiji sam ja sluga“, a potpisivao se
sa „Sluga Husein, namesnik velikog grada Alžira, vaš
rob3()“. Isti dej poslao je pomoć sultanu u vreme grčkog
rata za nezavisnost: osam njego- vih brodova bilo je kod
Navarina. Ali kad je u pitašu bilo upravljanje njihovom
provincijom, a pogotovo njihov odnos sa drugim silama,
dejovi nisu tolerisali nikakvu intervenciju svog sizerena. U
Alžiru je, 1724, bio donet ferman kojim je sultan pozivao
Alžirce da vrate brodove koje su oni bili od- uzeli carskim
brodovlasnicima. U trenutku kada su izaslani- ci nabrajali
titule sultana i pomenuli titulu „kralja Alži- ra“, dej je
ustao, i uzviknuo: „Kako, kralj Alžira (...) šta sam onda ja?“
i izašao iz prostorije. Brodovi nisu bili vraćeni Kada su
1735, Alžirci odlučili da intervenišu u Tunisu protiv Husein
bin Alija, u korist pretendenta Ali-paše Porta je241 poslala u
Alžir jednog kapiiiju sa nalogom da za- brani svaku
operaciju protiv Tunisa; dej se nije obazirao na taj korak, a
kapiciji je bila odrubljena glava. Mustafa-dej je 1798.
godine koliko je mogao izbegavao naredbu Selima III da
objavi rat Francuskoj, i ublažio posledice takvog čina;
pono- vo prisiljen na takav čin, 1801, pisao je Prvom
konzulu da se izvini i kako da ga upozori da „dobro
naoruža svoje brodove kako bi presreo i spalio one koje je
Sultan slao sa zapada75“.
Posledših godina XVIII veka relativna stabilnost
koju smo opisali bila je narušena, a namesništvo je ušlo u
pe- riod krize koji je trajao sve do 1830. godine. Mnogo pre
inter- vencije lorda Eksmuta, 1816, gusarenje je postalo
zanemarujuća privredna aktivnost i prestalo je da bude
zamena za osredšu trgovinu. Hrišćanskih robova, kojih je
sredinom XVII veka bilo nešto više od 25.000, oko 1750.
godine bilo je 3.000 a 1830. godine svega nekoliko stotina.
Vojna moć namesništva opala je sa slabljenjem korpusa:
između 1800. i 1829. godine, samo je 8.533 regruta
dovedeno sa Aevanta. Odvijala su se jaka religiozna
previraša sa pojavom, ili obnavljanjem brojnih ver- skih
redova (tajibije, darkava, tidžanije, rahmanije), koji su
skoro neprekidno izazivali pobune tokom prvih trideset
godi- na XIX veka, pre svega u Kabiliji (1803—1807. i 1810
—1815) i u Oranu (između 1820. i 1828. godine).
Smašenje fiskalnog resursa, navelo je vladare da povećaju
namete stanovništvu, izazivajući tako sve veće
nezadovoljstvo. Nedisciplina vojske, pak, dovela je do
nestabilnosti vlasti koja je podsećala na pe- riod s kraja
XVII veka: između 1798. i 1817. šest dejova koji su vladali
jedan za drugim zbacili su sa vlasti vojni pobunje- nici i
ubili ih.
Da bi se oslobodio pritiska vojske, Ali Hudža je
1817. odlučio da napusti palatu Džaninu, u centru grada, i
da se smesti u utvrđeše, pod zaštitom 2.000 kabila. Dao je
do znaša Turcima „da će dobro postupati sa onima koji
budu bi- li poslušni; ostavio je ostale da se slobodno vrate
na Ae- vant,odakle ne želi više (...) da prima regrute“.
Pokušaj turskih vojnika da svrgnu deja osujetila je mala

75N. s!e SgaštoŠ, NŠope s1'A1%eg, Ap§ege, 1887, str. 285, 295,

356-357. 496
vojna jedinica 0d 6.000 kulugli. Janičari su izgubili 1.200
vojnika i 150 oficira; izvestan broj janičara tražio je da bude
vraćen na Devant76. Činilo se da se nazirao preobražaj
političkog si- stema namesništva, u kojem se vlast više ne
bi zasnivala na turskom elementu77; bila bi
„nacionalizovana“, sledeći razvoj koji je viđen u Tunisu, od
početka XVII veka.
Bilo je, međutim, očigledno suviše kasno da
namesni- CJTVO Alžira pođe drugim putem. Njegovo
slabljenje usledilo je zbog slabljenja njegove spoljne
pozicije. Tunis kojim je vojno već dva veka upravljao oiak
iz Alžira, i koji je plaćao tribut od 1756. godine, oslobodio
se te zavisnosti: u sukobu koji je izbio 1807. godine, jedna
tunižanska armija zaposela je grad Kon- stantin, a tokom
odlučujuće bitke koja se vodila na granici, na reci Sarat
(10. jula 1807), alžirske snage bile su razbijene. Flota
lorda Eksmuta i Van Kapelena, 1816. godine, došla je da
Alžircima nametne ukidanje robovlasništva i kraj gusare-
nja, u ime evropskih sila: snažno bombardovanje Alžira
(50.000 đuladi u roku od nekoliko sati) razbilo je sistem
od- brane i razorio donji grad, čija je očigledna povredivost
bila jedan od razloga koji su naveli Ali-deja da se skloni
unutar zi- dina Kazbe. Franpuska, čiji su se odnosi sa
dejovima pogorša- li — što je ubrzo dovelo do otvorenog
sukoba — nije mogla a da ne izvuče zaključak iz očigledne
slabosti namesništva.
Kriza iz 1830. godine poslednji put iznela je na po-
vršinu dvosmislen karakter odnosa između namesništva
Al- žira i carske vlasti: činjenična nezavisnost, u okviru
vazal- stva svedenog na spoljašnju formu; ali takođe i
osećaj pripadnosti jednoj zajednici čiji je osmanski centar
mogao da bude poslednji spas u slučaju krajnje opasnosti.
Aprila 1830.
godine, Porta je poslala u Alžir Tahir-pašu da ubedi Hu-
sein-deja da izađe u susret francuskim zahtevima, kako bi
se izbeglo pokretanje pohoda. Gahir-paša je bio u Tunisu 8
—12 maja; stigao je u Alžir 21. maja; komandant blokade

76N. <1e Ogattop1, LjŠ., str 383—384.

77Koliko god je bilo lokalnih razloga za „revoluciju" Ali Hudže,
treba uočiti da je njoj prethodilo surovo gušenje dve pobune turske milicije
u Tunisu, 1811. i 1816. godine, i koje su pokazale koliki je njen vojni i poli-
tički značaj. Taj događaj, koji se odigrao u susednoj zemlji, nije promakao
243bega Tunisa.
deju Alžira, koji je time mogao biti podstaknut da sledi primer
odbio je da ga propusti, jer je francuski ekspedicioni odred
već bio ukrcan (11-18 maja). U trenutku kada se činilo da
je sudbina Alžira bila na korak od toga da bude
zapečaćena, Husein-dej izdao je naređenje da se puca na
fregatu Tahir-paše, ako ona pokuša da uđe u luku.
Međutim, poslednje pismo deja Alžira bilo je. „hitan apel
za vojnu pomoć Carigrada“.
Značajni su bili i pozivi u pomoć koje su osmanskoj
Porti uputili i Haci Ahmed-beg iz Konstantina, i stanov-
ništvo grada, poslednjeg utvrđenja protiv francuske
najezde. Dana 3. avgusta 1837. godine, beg se obratio
sultanu: „Mi smo uputili zahvalnost Bogu kada se Vaša
Visost pobrinula za nas i svoje sluge (...). Neprijatelj Boga
je krenuo na nas (...). Mi nemamo snage da ga napadnemo
osim uz pomoć Boga i Viso- ke porte (...). Molimo da se
vaša blagonaklonost pobrine za nas (...). Ova zemlja je
vaša, ovi ljudi su takođe vaši, mi smo verne i poslušne
sluge Vašeg Carskog Veličanstva78“. Fran- cuske trupe su
13. oktobra ušle u Konstantin.

Tunižanske dinastije
Tunis je svakako bio jedinstven slučaj u odnosu na
ostale arapske provincije Carstva, jer su tu redom vladale
dve dinastije, koje su bile u stanju da obezbede za duži
vremenski period, obezbede nasledni prenos vlasti, i da
afirmišu svoj skoro nezavisan odnos prema Porti. Jedini
drugi primer sa kojim se to moglo porediti bio je u
susednoj Tripolitaniji: međutim, dinastija Karamanlija se
ustoličila tek 1711. godine, a Osmanlije su bili u stanju da
je svrgnu već 1835. godine.
Da bi se objasnio takav razvoj i takav uspeh,
potrebno je istaći starost i stalnost državnih tradicija koje
su vlasti nastaloj u okvirima hafsidske institucije, „vojni
logor“,omogu-

78A. Tegtgš, 1e VeuNk s!e SophŠpIpe e1 NaLj Akte<1 Veu (1830-

1837), Tišz, 1978, str. 256.
 ćile da se ustoliči kao monarhija. Stabilnost
Tunisa, istorij- ski grupisanog oko prestonice, koju su Osmanlije
svele na cen- tralnu najkoherentnizu zonu, nakon
napuštanja zapadnog (Kon- stantin) i istočnog (Tripoli) dela
države Hafsida, takođe je doprinela toj transformaciji. Fizička
geografija Tunisa, otvorenost prestonice ka širokim
ravnicama i nedostatak iz- raženog reljefa trebalo je da
omogući vlasti, koja bi dominira- la unutraššošću zemlje i
poljoprivrednim dobrima, da obezbe- di kontrolu
prestonice! Poduhvat begova bio je konačno olakšan
značajnom homogenošću zemlje čije je stanovništvo bi- lo
u potpunosti muslimansko, i skoro isključivo arabofono.
Uprkos oronulosti, dinastiji Hafsida ostalo je do-
voljno sredstva da omogući svojim poslednjim
predstavnicima da se odupru osmanskim osvajanjima,
pošto je prevazišla skandal koji je među stanovništvom
izazvalo njihovo savezni- cjtvo sa Špancima. Osvajanje
Tunisa bilo je dakle relativno dug poduhvat prepun
peripetija. Nakon što je Hajrudin osvo- jio Tunis, Kejrouan i
primorske gradove (1534), Karlo V je lično došao da osvoji
La Goletu i Tunis (1535) i da postavi Mula-Hasana pod
španskim protektoratom. Poslednji Haf- sidi okolišali su
između Španaca i Turaka. Godine 1569, Uludž Ali
beglerbeg Alžira, oterao je iz Tunisa Hamida, ko- ji je
našao utočište kod Španaca, a na njegovo mesto ustoli-
čio kaida Ramazana. Don Huan Austrijski, nošen pobedom
kod Lepanta, 1573. ponovo je osvojio Tunis, gde je
ustoličio hafsidskog vladara. Konačno, 1574. godine,
Sinan-paša i Uludž Ali osvojili su La Goletu i Tunis, koji su,
tako, defi- nitivno odstranjeni iz sfere španskog uticaja.
U Tunisu je pod Sinan-pašom uspostavljen sistem
sličan onima koji su postojali u drugim provincijama Car-
stva, s tim da je Uludž Ali, beglerbeg Alžira sve do smrti,
1587. godine, imao tutorstvo nad namesništvima Alžira,
Tu- nisa i Tripolija. Pod vlašću paše koji je bio imenovan na
tri godine, Tunis je primio kontingent od 3.000 do 4.000 ja-
ničara (101 jedinica oiaka). Nzega je kontrolisao divan, sa-
stavljen od vojnih oficira, kojim je predsedavao aga. Ta
Č/a ga’1za bila je sačinjena od značajnog broja
preobraćenih, i u tom je sistemu imala ulogu koja je
odgovarala aktivnostima gu- sarenja krajem XVI i
početkom XVII veka. Granice Tunisa ka- sno su određene:
Džerba, koja je dugo bila pripojena Tripoliju 245postala je
tunižanska tek oko 1613. godine; sa alžirske stra- ne,
nakon sukoba iz 1628. godine sa oiakom Alžira, granica je
bila određena na reci Sarat.
Poslednjih godina XVI veka, tunižanski sistem
prošao je razvoj koji je nagoveštavao ono što se nešto
kasni- je dogodilo u Alžiru. Vojska je, izgleda, bila
podeljena na če- trdeset odeljenja kojima su komandovali
dejovi. Prekoračeša ovlašćenja nekih vojnih oficira
prouzrokovala su pobunu ja- ničara koji su doveli dejove
na vlast, uspostavljajući neku vr- stu vojne demokratije
(1591. godine). Međutim, anarhija koja je nakon toga
usledila navela ih je da izaberu jednog vođu, čIji se
autoritet postepeno nametnuo, tako da je od tada zapravo
dej vladao provincijom, dok je paša imao samo
reprezentativnu ulogu. Prvi dej koji je zaveo despotsku
vlast bio je Osman-dej, koji je „vladao“ od 1598. do 1610.
godine, u svojstvu „namesni- ka i zaštitnika vojske
Kraljevstva Tunisa79“. Pod Osman-de- jom i njegovim
naslednicima, Jusufom (1610—1637) i Usta Muratom
(1637—1640), Tunis je doživeo period uspona nakon
nemira u prethodnom veku. Ponovo je uspoetavljen
unutrašši red, započeo je prosperitet, pre svega sa
prilivom sredstava andalužanskih imigranata, od kojih se
oko pedeset hiljada naselilo u Tunisu: oni su oživeli zanat
pravljenja fesova i unapredili poljoprivredu u oblastima u
kojima su se nastani- li. U korist obnove ide i aktivnost
gusarenja: Usta Murat, koji je bio „general galija“ pre nego
što je postao dej navodno je sam oteo 900 brodova i
zarobio blizu 25.000 ljudi.
Međutim, u trenutku kada su dejovi uspostavljali
svo- ju vlast nad vojskom i u zemlji, javila se nova snaga.
Čini se da je Osman-dej uspostavio funkciju bega
zapovednika vojnog logo- ra (taćaIa), koji je odlazio u
pohode da nametne poslušnost stanovništvu u
unutrašnjosti, i da preuzme tribut, što je bila praksa koju
su upotrebili Hafsidi. Ovlašćeša koja je beg imao trebalo je
da mu omoguće kontrolu nad unutrašnjošću Tunisa i
prihodima od poljoprivrede i da se, prema tome, po- stepeno
afirmiše kao rival deju, čiji se autoritet svodio pre svega
na prestonicu i na odžak janičara. Drugi beg, Murat Kur- su

79-,5 J. Pdpop, ,,/,a tŠse Je$ jatzaatv <1e Titz“, SaMegz s!e Tipše,
246 str. 303.
5 (1956),
(Korzikanac) (1613—1631), obezbedio je sebi takav autori-
tet da je bio sposoban da od Porte dobije titulu paše i da
prenese svoju funkciju na svog sina Hamudu (1631-1666).
Pravi osnivač dinastije koji je vladao Tunisom do 1702.
godi- ne, Hamud, uzeo je ime Muradita. Sebi je postavio
cilj da unu- trašnjost zemlje stavi pod svoju kontrolu, a
počev od 1647. go- dine, u svojstvu deja bio je u prilici da
imenuje ljude koji su mu odgovarali. Preostalo mu je još
samo da ga Visoka porta zvanično prizna: kada je dobio
ferman kojim je postavljen za pašu (1658. ili 1659.),
podelio je svoju vlast sa sinovima. Nakon njegove smrti
1666. godine, vlast je preuzeo Murat-beg II (1659—1675)
koji je opozvao dejove sa kojima je bio u sukobu i izašao
kao pobednik iz građanskog rata u kojem se sukobio sa
vojskom, 1673. godine. Moć dinastije je bila već dovoljno
čvr- sta da preživi rat za presto koji je podelio Muradite
nakon smrti Murata II, intervenciju odžaka Alžira, 1685.
godine, i 1694. godine, u korist pretendenta na presto, pa
čak i dolazak na vlast jednog psihopate, Murata III (1699—
1702): šegove kr- voločne fantazije i smeli poduhvati, kao
što je bio njegov po- hod na Konstantin 1700. godine, bili
su prekinuti kada ga je ubio aga spahija, Ibrahim Šarif,
(1702. godine).
Kratkotrajna vladavina Ibrahima Šarifa (1702—
1705) bila je više od međuvladavine. Nakon što je
imenovan za bega, dodelio je sebi titulu deja; Istanbul ga
je priznao kao beglerbeG- pašu, te je tako u svojim rukama
objedinio tri osnovne političke funkcije provincije.
Nestankom dinastije, kojoj je osamdest devet godina
nasledne vladavine dalo legitimitet, ništa se nije meša- lo
u obliku monarhije na kojoj se zasnivala vlast u Tunisu.
Uspon Huseinita potvrdio je nepovratan karakter
ta- kvog razvoja. U Proleće 1705, vojska iz Alžira napala je
Tu- nis, a jula meseca, Ibrahim je bio potučen i zarobljen.
„Al- žircima“ je Jedino preostalo da krenu na Tunis, gde je
sećanje na pljačke koje su usledile nakon okupacije iz
1694. još uvek bilo živo. U tim dramatičnim okolnostima,
vlastodršci su uputili apel agi spahija, Huseinu bin Aliju,
sinu jednog tur- skog janičara i lokalne žene, dakle jednom
kulugliju, pripad- niku turske elite, čvrsto vezanom za
zemlju u kojoj je živeo i savršeno arabizovanom. To
imenovanje ratifikovale su verske vlasti a stanovništvao
Gunisa odobrilo. U izvesnoj meri imenovanje247 Huseina bin
Alija omogućilo je ono što se može smatrati prvim
ispoljavanjem nacionalnog osećanja, naspram opasnosti
koja je pretila Tunisu. Povlačenje Alžiraca i po- pularnost
koju je beg time legitimno stekao, omogućili su mu da
spreči deja Al Asfara u njegovoj nameri da ponovo
usposta- vi podelu vlasti sa begom: Tunis je povratio
status nasledne kvazimonarhije koju su bili uspostavili
Muraditi.
Zahvaljujući dugoj vladavini (1705—1740), Husein
bin Ali mogao je da nametne svoj autoritet svim
moćnicima koji bi mogli da se s njim upuste u suparništvo:
uloga paše svela se uglavnom na počasne funkcije; dej je
morao da se zado- volji sudskim povlasticama i
upravljanjem divanom koji je ta- kođe imao ograničena
ovlašćenja. Vršeći regrutovanje više među lokalnim
stanovništvom (arapske spahije i hanba, konja- nici iz
plemena Mahzen), i među kuluglima, što je umanjiva- lo
njegovu zavisnost od turskog elementa, beg je obezbedio
sredstva da uspostavi unutrašnji red i sigurnost, što je
opet doprinelo privrednom razvitku zemlje i njenom
prosperitetu. Konačno, Husein-beg je umeo da postepeno
učvrsti svoju vlast arabizujući je pažljivo: tako je kazasker
bio odabran među pripadnicima uleme koji jesu pripadali
turskim porodicama, ali koji su odavno bili „potunižene“.
Uspon Huseina bin Alija bio je omogućen lokalnom
od- lukom na koju Porta nije imala uticaja. Zvanično
ustoličeše, koje je zatražio Husein 1706. godine, uz
uobičajene poklone, stiglo je tek jula 1707. godine, u formi
fermana kojim je Huse- inu dodeljena vlast nad
„kraljevstvom“ (tat1aka) Ifrikije. Godine 1708, jedna turska
flota kojom je komandovao kaiudan- paša Džanim Huca,
usidrila se u tunižanskim vodama, po svoj prilici sa
namerom da svrgne Huseina i na njegovo mesto posta- vi
pretendenta Muhameda bin Mustafu „Bin Fatimu“ koji je
sebi bio obezbedio podršku Istanbula. Beg, siguran u
snažnu podršku svih lokalnih vlasti, pokazao je da je bio
spreman da pruži otpor, i flota je otišla ne pokušavši ništa.
MosGiz usuepsN koji se tako uspostavio i koji je
opstao vek i po bio je zasnovan na suptilnoj ravnoteži
između ispo- ljavanja vazalnosti bega Tunisa (zahtev za
imenovanjem, odr-
Jkavaše spoljnih znakova osmanskog sizerenstva, slanje
poklo-
248na i pomoći sultanu u slučaju potrebe) i prihvataša
od Por- te potpune autonomije namesništva. Begovi su se
smenjivali u Tunisu po tradicionalnim pravilima; vladali su
provinci- jom bez uplitanja Porte; potpisivali su sa velikim
silama sporazume potpuno nezavisno, bez konsultacije s
Portom ili ratifikacije od strane Porte. Osmanska vlast bila
je svesna da nije mogla da dobije više od namesništva, bez
rizika da ne dođe do potpunog odvajanja. Tunižanski
begovi pak smatrali su da udaljeno tutorstvo Porte nije
predstavljalo smetnju, i da je, naprotiv, ono moglo da
bude pomoć i garancija u slučaju pojačavanja spoljnih
pritisaka na Tunis. To je bila igra koju su vodili posle 1830.
godine.
Režim koji je uspostavio Husein bin Ali uspeo je da
se odupre krizi dinastije, koju je prouzrokovao, od 1729.
do 1740. godine, njegov sestrić Ali-paša. Ta pobuna, koju
su po- državali Alžirci, završila se 1740. godine svrgnućem
i Huseinovom smrću, i dolaskom na presto Ali-paše.
Međutim, to „uzurpiranje", koje je trajalo šesnaest godina
(1740-1756), ostalo je u okvirima dinastije koju je osnovao
Husein, a 1756. legitimni Huseinov naslednik bio je
doveden na presto, uz pomoć oiaka Alžira, što se
zasnivalo na legitimnosti Huse- inita. To što su sinovi
Huseina, Muhamed-beg (1756—1759) i Ali-beg (1759—
1782), mogli ponovo da uspostave svoju vlast u Tunisu
nakon duge pauze, potvrđuje stabilnost sistema koji je
izgradio Husein bin Ali.
Za vreme duge vladavine Hamuda-bega (1782—
1814), dinastija je doživela svoj procvat. Prosperitet
zemlje u tom periodu služio je kasnije kao primer, a tokom
teškoća u na- rednom veku, vladavina Hamude smatrala
se „zlatnim dobom“ modernog Tunisa. U spoljnim
odnosima, beg je potvrdio svoj autoritet i autonomiju.
Pokazao se sposobnim da se odupre evropskim silama
(Venecija, 1784—1785. godine; Španija 1790. godine).
Prekinuo je neku vrstu vazalstva koje je Tunis morao da
prihvati nakon intervencije Alžiraca u Tunisu, 1756.
godine: pohod pokrenut 1807.godine, protiv Konstanti- na,
nije doživeo uspeh, ali pobedonosni otpor tunižanskih
trupa na granici (14. jula 1807. godine) označio je kraj al-
žirskih upada u Tunis, sve do potpisivanja konačnog mira,
1821, pod pokroviteljstvom Istanbula. Beg je u više
navrata potvrdio svoj gotovo nezavisan odnos prema
Porti. Više ne~ go uspešno intervenisao je249 u Tripoliju,
1794—1795. godine da bi na vlast vratio Karamanlije,
protiv uzurpatora koji je bio iskoristio podršku Porte i bio
priznat kao paša. Da bi umanjio predvidiv bes Porte, beg
joj je poslao raskošne poklone i svog predstavnika i
glavnog ministra, Jusufa Sa- hiba al Tabija. Zatražio je i
dobio oproštaj od Porte koja je službeno potvrdila
poiovno }'stoličeše Karamanlija. Pozvan 1798. godine, kao
i svi namesnici provincija, da prekine svoje odnose sa
Francuskom, Hamuda se zadovoljio jednim simboličnim
potezom, ali je francuskim trgovcima dozvolio da nastave
sa svojim aktivnostima; takav stav iza- zvao je u Istanbulu
osećanja na koja se beg nimalo nije oba- zirao. Carska
vlast i beg imali su zajednički interes da održe odnose koji
ni na koji način nisu sputavali delovanje vlasti u Tunisu a
koji su uspevali da sačuvaju integritet Carstva. Ali je u
slučaju Tunisa razvoj ka autonomiji po svoj prilicn došao
do tačke koja nije mogla da bude prevazi- đena, i koja je
pretila da prekine veze koje su još vezivale provinciju za
Carstvo, a koje su više prikazivale islamsku solidarnost
nego stvarnu zavisnost.

Tripoli: od vladavine dejova

do dinastije Karamanlija80
Kao i u slučaju dve druge provincije Magreba,
režim ustoličen u Tripolitaniji nakon osmanskog osvajanja
bio je režim vojne okupacije i administracije vezane za
Istanbul pod autoritetom jednog beglerbsš kojeg je
imenovao sultan81. Tom bsglerbegu pomagao je divan
janičara a, kao i u Alžiru i
Tunisu, pobuna janičara dovela je do promena u lokalnom
re- žimu 1609. godine: zaista, vojnici su se pobunili i
proglasi- li za vođu oiaka jednog od svojih nižih oficira,
Sulejmana. On je inaugurisao vladavinu dejova, koja je
trajala do 1711. go- dine. Sultan je nastavio da šalje u
Tripoli paše-namesnike čija je uloga bila isključivo
80Ovaj deo koji se odnosi na Tripoli priredio je Rober Mangran.
81O Tripolitaniji videgi: R. Veg§pa, TggroN fz1 1510 aI 1850,
TproP, 1925; J. beggez, 1a RoIpcie šgcie ei AJggdie Li Mogs1 rePs!ap( 1a
topagsMe s!e JiŠe(, Rat, 1925; S. Regaps!, Appa1e$ Tg1ro1iate$, priredio
A. Vegpags!, Tip‘18-Rag1H, 1927; R. M\sassć 1, Ta TggroI^ata zoKo j1
Aogtto (1e1 SagatapI, Kote, 1936; 5. Vopo, 1 sogzap kagkagehsM, Tipp,
1964; E. Kozz!, 8(opa L TproI e Je11a TproI/ata La11a sopdiŠa agaIa
250 priredio M. №Špo, Kota, 1968.
a11911,
reprezentativna. Posle autorita- tivnih vladavina Muhameda
Sakizlija (1633—1649) i Osman- bega (1649—1672),
grčkih renegata sa Hiosa, koji su održava- li dobre odnose
sa Istanbulom, nova pobuna janičara i gusara dovela je do
perioda anarhije, tokom koje su se ove dve frakci- je borile
za vlast, a Tunižani pokušali da intervenišu.
Takva situacija trajala je sve dok jednog košičkog
oficira, Ahmeda Karamanlija, potomka turskog gusara, na
vlast nije dovelo lokalno stanovništvo i podržao divan, pa
proglasio za deja i pašu (jula 1711): on je inaugurisao novi
re- žim i dinastiju koja je vladala Tripolitanijom sve do 1835.
godine. Ali tek 1713, Ahmeda Karamanlija je, kao
beglerbega i pašu priznao sultan; isto je bilo i sa njegovim
sinom Muhame- dom (1745—1754) i sinom ovog poslednjeg
Alijem (1754—1793).
Privredna aktivnost Tripolitanije povećala se u tom
periodu, a Tripoli je postao jedan od glavnih trgovačkih
čvoro- va na Sredozemlju. Međutim, teška epidemija 1767.
godine, a zatim kuga i glad u periodu 1784—1786. godine,
povukli su za sobom slabljenje privredne moći Tripolija.
Vlast Karamanlija do tog trenutka bila je potpuna: imali su
punu kontrolu nad centralnom vlašću, nad vojskom i nad
provincijama gde su ih predstavljali kaidi (kat); uspeli su
takođe da celini terito- rije Tripolitanije pridodaju i
Kirenaiku, što je bio početak jedinstva, sa prevagom na
Tripolitaniji kao sedištu vlasti.
Situacija se pogoršala od 1790. godine, kada su
poče- le svađe među različitim članovima porodice
Karamanli oko vlasti na koju je pretendovao i jedan alžirski
avanturista, Ali Bulgur, koji je za sebe govorio da ga je
imenovao sultan i koji se stoga nastanio u prestonici (1793
—1795). Konačno, Alijev unuk, Jusuf, uspeo je da se
nametne 1796. i primi fer- man beglerbega 1797, što ga
nije sprečilo da vodi politiku različitu od politike sultana,
pošto je zaključio sporazum sa Bonapartom usred pohoda
na Egipat. U kasnijem periodu, pri- bližio se osmanskoj
vlasti, i tripolitanska flota je učestvo- vala u borbama
protiv Grka. Pripojio je oblast Gadamesa Tri- poliju,
pokušao da obnovi gusarenje, ali njegovi fiskalni zah- tevi
prouzrokovali su pobunu kojom je bio prinuđen da abdici-
ra (avgust 1832. godine). Nemire koji su nakon toga
usledili i trajali dve godine, podsticali su Francuzi i Englezi,
što su podržavali svaki po jednog pretendenta 251na presto,
kao i Tuni- žani koji su planirali aneksiju Tripolitanije.
Maja 1835. godine, osmanske trupe su se iskrcale
u Tripoliju. Jedan turski namesnik uzeo je u svoje ruke
vlast u provinciji, dok su članovi porodice Karamanli
poslati u progonstvo u Istanbul. Od tada, pa do italijanskog
osvajanja, zemlja je bila stavljena pod direktnu upravu
osmanske vlasti. Takav potez osmanske vlasti bio je
motivisan strahom da bi Francuzi mogli dublje da uđu u
Magreb, i potrebom da se preduhitri suviše ambiciozni beg
Tunisa.
Originalnost dinastije Karamanlija bila je u tome
što se ta porodica oslanjala na Arape iz Tripolitanije pro-
tiv Turaka i na kuluglije, što se trudila da da jedinstvo
proširenoj provinciji i da postupa kao lokalna, ali ne i na-
cionalna dinastija.
*
**

U poređenju sa opštim razvojem arapskih

provincija ka širokoj autonomiji, pod kakvim god da je
oblikom predsta- vljena i koja god da je bila tačka do koje
je ona otišla, Porta je zauzimala relativno fleksibilnu
politiku. S jedne strane koncepcija koju su osmanski
namesnici zauzimali vršeći svoju vlast nije ih vodila ni ka
centralizaciji ni ka uni- formnosti: projekat „turkizacije"
arapskih provincija bio je potpuno stran samoj prirodi
osmanskog sistema. Vršiti ne- posrednu vlast nad
arapskim provincijama značilo bi pribe- ći vladavini
„kolonijalnog“ karaktera, što je bilo teško izvodljivo, te čije
bi ostvarenje Osmanlijama sigurno prou- zrokovalo mnogo
teškoća. Pošto je period osvajanja bio za- vršen,
postepeno slabljenje autoriteta centralne vlasti i njene
spoljne teškoće značajno su oslabile uticaj koji je ima- la
na provincije, pošto nijedan od elemenata na kojima je po-
čivala njena kontrola (sultanske institucije, vojna organiza-
cija) nije očuvao potreban kvalitet, kojim bi bila
omogućena efikasna provincijska uprava82.
Osmanski vladari prepustili su se, dakle, neizbe-
ŽNom razvoju, pod uslovom da se obavljaju osnovni zadaci
Carstva, pre svega odbrana sgtoljnih granica i održanje
unu- trašnjeg reda: pod tim uslovima su prihvaćena
82O tim problemima videti članak: A. N. Noigaš, „Tće sćap§t§
Rase oGŠe RegŠe SgezsepG*, (bŠsNa Iagtsa, 8, 1957), čiji zaključci važe za
252
sve arapske provincije.
stvaraša dina- stija kao što su bile Azm, Džalili, Mameluci,
ili konsoli- dacija vlasti lokalnih ličnosti, kao što je to bio
Džazar-paša. Jedan od glavnih uslova bilo je plaćanje
tributa koji je obezbedio vernost provincija, dajući doprinos
funkci- onisašu Carstva: izbegavanje te obaveze
Mameluka iz Kaira izazvalo je vojnu intervenciju. U slučaju
Tunisa, Porta se za- dovoljila simboličnim poklonima
različite vrednosti, koje su vladari Tunisa neredovno slali,
ali nije se odricala principa tributa, kako su to pokazali
teški pregovori koji su se odvijali u XIX veku između Tunisa
i Istanbula pod za- interesovanim okom Francuske i Velike
Britanije. U tim ograničešima, ispoljavaše vernosti svodilo
se ponekad na malo toga: na zahtev za zvaničnim
priznavašem titule paše i spoljne znake koji su u očima
stanovništva simbolizovali pripadnost provincije Carstvu, i
sizerenstvo sultana. Dve „kraljevske“ oznake na kovanom
novcu u ime vladajućeg sultana (zGkka) i podsećanje na
njegov autoritet, u vreme molitve pet- kom (ćiLja), bile su
svuda zadržane: ni Ali-beg (1769), ni Muhamed-beg
(1855), nisu se usudili da ukinu pominjanje imena sultana
na novcu kovanom u Egiptu i Tunisu.
Da je takav razvoj događaja bio nametnut
osmanskim vladarima aktuelnim stanjem, očigledno
pokazuje ponavljanje pokušaja da se ispravi situacija koja
je u Istanbulu bila oce- njena kao nezadovoljavajuća.
Pokušaji potpunog preuzumanja vlasti dogodili su se u
svim provincijama, uglavnom pod izgovorom slanja paša
imenovanih u Istanbulu da zamene lo- kalne dinastije,
najčešće sa kratkoročnim rezultatima. U ne- kim
slučajevima bila je planirana vojna intervencija: u Tunisu
(1708) i u Alžiru (1729), nije prešla prag zastrašivanja i
brzo je bila okončana. Carska vlast je 1786. godine poslala
protiv Mameluka iz Kaira pravu vojnu ekspediciju, sa
počet- nim uspehom, koji međutim nije mogao da bude
konsolidovan usled teškoća koje je imalo samo Carstvo. U
XVIII veku, ima- jući u vidu ograničena sredstva kojima je
raspolagala osmanska vlast i široku autonomiju do koje je
došla većina arapskih provincija, one su sačinjavale neku
vrstu „Komonvelta“ zasno- vanog na prestižu carske
institucije i na islamskoj solidar- nosti, više nego na snažno
utemeljenom političkom zdašu, ko- jim se vladalo iz jednog
centra. Tek u XIX veku carska vlast je, nakon pokretaša
jednog procesa vojne i administrativne re- organizacije,
253
bila u mogućnosti da efikasno interveniše kako bi vratila u
status osmanskih provincija teritorije koje su skoro u
potpunosti postale autonomne. Međutim, u to vreme, teški
udari su već bili naneti jedinstvu Carstva: 1805. godi- ne,
Muhamed Ali uzeo je vlast u Egiptu, a 1830. godine, poče-
la je kolonizacija Alžira.
Osmansko prisustvo ostavilo je dubok trag na
arapske provincije, koje su i po tri, a ponekad i četiri veka
bile unu- tar Carstva, a iz njega izašle da bi pale pod
zapadnjačku do- minaciju. Na arapskom zapadu,
osmanska osvajanja zaustavila su proces evropske
kolonizacije koja se razvila od Maroka do Tripolitanije, dok
je na istoku zadržala Persijance dalje od Iraka. Osmanlije
su u provincijama koje su im bile potčinjene uspostavili
administrativne institucije, koje su, uprkos svo- jim
manjkavostima, nosile određen karakter modernizma.
Rela- tivna jednoobraznost sistema koji je prevagnuo u
svim arapskim zemljama, od Alžira do Iraka, doprinela je
zbližavanju obla- sti čiji je prethodni razvoj bio veoma
različit, i u kojima su, u tom dutom periodu, uspostavljene
slične institucije u okvi- rima zajedničke strukture.
Provincijske podele koje su uspo- stavili Osmanlije
pokazale su se kasnije koherentnim toliko da su države
koje su organizovale kolonijalne sile mogle da se pozovu
na granice iscrtane između ejaleta, ali dajući tim
granicama čvrstinu, koju one nisu imale u osmansko doba,
to- kom kojeg je čitav arapski svet, sa jedinim izuzetkom
Maroka, bio ponovo ujedinjen u jednu političku celinu.

254
t Rober Manšran

1
POČECI ISTOČNOG
PITANJA (1774-1839)

1
Ono što nazivamo Istočnim pitanjem
predstavlja skup događaja od 1774. godine
(Kučukkajnardžijski mir) i 1923. godine (Sporazum
u Lozani) čije su glavne karakteristike po- stepeno
komadaše Osmanskog carstva i rivalstvo velikih
si- la, koje su imale cilj da uspostave kontrolu ili uticaj u
bal- kanskim zemljama Evrope i priobalnim zemljama
istočnog Sredozemlja (do Persijskog zaliva i Indijskog
okeana) i ju- žnog Sredozemlja. Pod izgovorom da štiti
pravoslavne naro- de i Slovene, Rusija je težila da proširi
dominaciju nad Balkanskim poluostrvom i dobije pristup ka
otvorenom moru. Engleska je želela da zaštiti put za
Indiju, dakle da kontro- liše prevlaku koja je razdvajala
Sredozemno more od Indij- skog okeana, odakle potiče
njeno interesovanje za arapske ze- mlje u ovoj regiji.
Francuzi su želeli da odbrane svoje trgovačke i kulturne
pozicije kod hrišćanskog stanovništva istočnih zemalja,
tako da su se, u pojedinim okolnostima, na- šli nasuprot
Rusiji ili Engleskoj. Plašeći se širenja ru- skog uticaja na
Balkanu, Austrijanci su pokušavali da postave granicu
ruskom uticaju, posebno u Bosni i Hercegovini. Ka- snije će
se i Nemačka zainteresovati za Osmansko carstvo u okviru
svog Ogap% pasć Oz1ep.
Skoro svi ratovi koje su Turci vodili tokom XIX veka
završili su se porazom i doveli Carstvo do postepenog
gubitka gotovo svih teritorija, dok je prelazak velikog dela
njegovih resursa pod kontrolu zapadnih preduzeća
doprineo slabljenju i doveo u zavisan položaj njegovu
privredu.
Međutim, osmanski vladari trudili su se da
sprovedu reforme (tanzimat) u administrativnom,
socijalnom, politič-

255
 kom i kulturnom domenu. Međutim, uticaj velikih
sila ograni- čio je, ako ne i uništio, domet tih reformi.
Nakon sklapaša Kučukkajnardžijskog mira, sultan
Abdulhamid I (1774—1789), a zatim i njegov naslednik
Selim III (1789—1807) radili su na obnovi osmanske
države, a najpre na formirašu vojske koja bi mogla da
zaštiti granice Carstva. Ova obnova značLla je takođe i
otvaraše osmanskog sveta za zapadnu tehniku, kao i za
zapadne ideje, a neki osmanski intelektualci, pogotovo
turski i egipat- ski, već su za života Abdulhamida I smatrali
da treba uvesti inovacije u muslimansku misao. Iako su ti
intelektualci bili malobrojni, ne može se sa sigurnošću reći
ni da je šihovo de- lovanje ostalo bez rezultata.

Abdulhamid I (1774—1789)
Došavši na osmanski presto u teškim okolnostima,
Abdulhamid I je ubrzo shvatio neophodnost reformi. Sa te
tačke gledišta, on je bio pravi inicijator nove politike, in-
spirisane realističkom vizijom situacije u kojoj se Carstvo
nalazilo: on je lično vodio ovu politiku, oslanjajući se na
sposobne velike vezire koji su delili njegova shvatanja a
neki od njih su dosta dugo ostali na funkciji, kao na primer
Cebe- džizade Mehmed-paša (januar 1777. — septembar
1778), Sejid Mehmed-paša (avgust 1779. — februar 1781),
Halil Hamid- paša (decembar 1782. — mart 1785) i Kodža
Jusuf-paša (janu- ar 1786. -Jun 1789).

Unutrašša situacija
Iako je Abdulhamid I držao u rukama centralnu
vlast i iako je za vreme čitave šegove vladavine vladao mir
u prestonici, u provincijama, kako evropskim tako i azij-
skim i afričkim, šegov autoritet je jedva bio priznat jer su
se neki velikaši domogli veoma važnih položaja na lokal-
nom nivou, iskoristivši teškoće sa kojima se vlast susreta-
la na spoljnom planu.
To je bio slučaj u raznim anadolskim oblastima, u
Siriji gde je posle šejha Dahira, Džazar Ahmed-paša
nametnuo svoju vlast u južnoj Siriji, Libanu i Palestini,
pošto je slo- džio lokalne pobune; u Iraku gde su Omer-paša
(1744—1751) i Sulejman-paša (1780—1802) prinudili
beduine
256 na poslu- šnost, ali i uspostavili distancu prema
vladi u Istanbulu — pogotovo Sulejman-paša, posle
pobede nad Irancima koji su osvojili južni deo Iraka — kao i
u Egiptu, koji su kontroli- sali Mameluci Ali-beg al Kabir
(1768—1773), a zatim Mu- rad-beg i Ibrahim-beg (od
1779. do Bonapartinog pohoda
1798) , uz pristanak vlade, posle šenog neuspelog
pokušaja da ponovo uspostavi autoritet. Zapadne
provincije („Berberska regentstva“) nastavile su da uživaju
veoma široku autonomiju i nisu želele da prekinu veze sa
Istanbulom. U evropskim provincijama događanja nisu bila
ništa manje burna, sa više ili manje autonomističkim, pa
čak i nacionalističkim pokre- tima u Trakiji, Srbiji, Epiru (sa
čuvenim namesnikom Janjine Tepedelen Ali-pašom), u
Albaniji i Crnoj Gori.
Sultan još uvek nije pokušavao, osim u retkim
izuze- cima, da silom uspostavi centralnu vlast, pogotovo
što je spoljna opasnost stalno pretila Carstvu. Pokušavao je
da se nagodi sa vođama tih pokreta, dodeljujući im zvanja
i položa- je. Rezultati su međutim bili veoma mali, a
neuspeh tih poku- šaja naveo je protivnike da još jače
izraze svoje težnje ka ne- zavisnosti, posebno na
finansijskom i ekonomskom planu: najveći deo taksi i
prihoda koji su imali da budu upućeni u Carsku riznicu
zadržavali su za sebe i svoju zemlju. a trgo- vinsku
razmenu su obavljali direktno sa stranim trgovcima. Šta je
dakle ostalo od autoriteta vlasti?

Vojne i civilne reforme

Posle potpisivanja Kučukkajnardžijskog mira, u želji
da obezbedi moderna sredstva za odbranu svog carstva
(porazi na kopnu i moru protiv Rusa predstavljali su
ozbiljnu lekci- ju), Abdulhamid I posvetio je velike napore
potpunom obna- vljanju artiljerije i-mornarice. Artiljerija je
poverena baronu De Totu, ugarskom plemiću koji je
prešao u francusku slu- žbu. On je 1755. godine došao u
Tursku, zajedno sa grofom Verženom koji mu je poverio
različite misije prikupljanja informacija po Osmanskom
carstvu i na Krimu. Pošto je kao posmatrač rusko-turskog
rata od 1768. do 1774. godine izvu- kao određene
zaključke, predložio je reforme koje su oduše- vile Mustafu
III a zatim i Abdulhamida I. Tako je od 1774 godine, uz
pomoć Škotlanđanina Kempbela i Francuza Obe- ra,
257
organizovao novi artiljerijski korpus sa brzom paljbom
(zpgŠ Iordi1ap) ograničenog brojnog sastava ali dobro
obuče- nog i naoružanog topovima čiji je jedan deo
isporučivala Francuska. Osnovao je novu livnicu topova u
Haskoju i oži- veo nekadašnju inženjersku školu
(ćepLjezećape) koju je osno- vao Bonval-paša. Mada je Tot
napustio Tursku 1776, njegovo delo je nastavljeno, pod
vođstvom Kempbela — koji je primio islamsku veru — i
Obera.
Reforma mornarice izvršena je zahvaljujući
Džezajir- li Gazi Hasan-paši, koji je preživeo bitku kod
Češmea i bio unapređen u visokog admirala 1774. godine.
Iskoristivši či- njenicu da je većina osmanskih brodova bila
uništena, započeo je gradnju modernih brodova u mnogim
brodogradilištima u Carstvu i zato pozvao strane
stručnjake koje su predvodila dvojica francuskih inženjera,
Leroa i Dire. Učinjeni su mno- gi napori kako bi se
regrutovali i obučili mornari. Takođe je osnovana škola za
inženjere carske mornarice, ali ona nije uspela da obrazuje
mnogo oficira. Iako je kvalitet novih bro- dova poboljšan,
to nije učišeno sa kvalitetom opreme. Ipak, dat je izvestan
zamah, tako da je za vreme vezirovanja Halila Hamida
reforma zahvatila i redove janičara i spahija. Iako nisu izv|
jšene korenite promene, uspostavljeno je novo stanje duha
poslušnosti i discipline: janičari su podvrgnuti stalnoj
vojnoj obuci, vlasnici timara su se obavezali da žive na
svojoj zemlji. Ukratko, za vreme Abdulhamidove vladavine
formirana je vojska modernog tipa, koja je po nekim
aspektima imala za- padne odlike. GBegovo delo dovršiće
Selim III.
Pored reforme tradicionalnih vojnih redova, Halil
Hamid posvetio je dosta pažše i napora poboljšanju
ekonom- skih uslova: stimulisao je lokalnu privredu, radio
je na opo- ravljanju tekstilne industrije koja se suočavala
sa velikom konkurencijom evropskih proizvoda,
favorizovao je zanate, a štampaše i objavljivaše kšiga
doživelo je novi procvat. Re- forme koje je uvodila država
izazivale su suprotstavljanje konzervativnih snaga, uleme i
nekih vojnih vođa koji su zbog reformi ostali bez dužnosti.
Ubeđeni reformatori bili su malobrojni i zbog saradše sa
evropskim stručnjacima (često francuskim) bili su
optuživani da miniraju verske i dru- štvene osnove države.
Ovo258protivljenje reformama podržava- le su tajno Rusija i
Austrija, kojima nije odgovaralo da se osmanska država
oslobodi svojih slabosti i postane moćna i organizovana;
nasuprot tome, Engleska, Holandija i Francu- ska,
pristalice prosvetiteljske Evrope, podržavale su refor-
matore jer je to bilo u skladu sa šihovim interesima.
Iako i sam pristalica reformi, ali veoma ambicio-
zan, među protivnicima Halila Hamida našao se i Cezajirli
Gazi Hasan-paša. Težio je da postane veliki vezir i
započeo je kampašu protiv Halila Hamida koja se završila
tako što je sultan bio svrgnut u korist svog nećaka Selima.
Halil Ha- mid je razrešen funkcija 31. marta 1785. godine i
pogubljen je maše od mesec dana kasnije. Trijumf šegovih
protivnika upotpušen je 1787. godine, opozivom stranih
stručšaka.

Oritisak Rusije
Neophodnost postojaša jake osmanske vojske
postala je sve izraženija kada je carica Katarina II
otvoreno pokaza- la svoje namere: januara 1777. godine,
intervenisala je u Krimskom hanatu, eliminisala hana
Devlet Giraja i postavi- la na presto Šanin Giraja. Dve
godine trajao je sukob izme- đu Rusije i Turske oko
prevlasti na Krimu; konačno, januara 1779, ruske trupe su
prodrle na Krim koji je tada anektiran. Uprkos naporima
militarističkog klana koji je predvodio Gazi Hasan-paša,
sultan je uz Halil Hamidovu podršku priznao rusku
aneksiju Krima i potpisao sporazum u Ajnali Kavaku
(januara 1784. godine).
Za Katarinu II ova aneksija predstavljala je samo
eta- pu (konkretizovanu okupirašem Gruzije) u ostvarešu
mnogo šireg cilja — stvaraša pravoslavne države na čijem
bi vrhu bio ruski vladar a koja bi obuhvatala sve balkanske
zemlje osim zapadnog dela Balkanskog poluostrva,
dodeljenog Austri- ji u vidu kompenzacije, dok bi Venecija
dobila Moreju, Krit i Kipar a Francuska Siriju i Egipat. Reč
je dakle bila o pla- nu komadanja i podele Osmanskog
carstva u Evropi, uglavnom u korist Ruskog carstva. Tom
su se planu usprotivile Engleska i Pruska, zabrinute zbog
ruskog pritiska i podsticale su osmansku vlast da mu se
odupre, tim pre što su Rusi u Seva- stopolju i Hersonu
postavili pomorske baze, koje su predsta- vljale direktnu
pretnju osmanskim položajima na Crnom moru
259
 Militarističko raspoloženje u Istanbulu prevagnu-
lo je dolaskom novog vezira Koca Jusuf-paše: Rusiji je
upućen ultimatum kojim joj se naređuje da se povuče iz
Gruzije i sa Krima (14. avgusta 1787) na šta je Rusija
odgovorila objavom rata mesec dana kasnije (15.
septembra). Austrija je ušla u su- kob februara 1788.
godine. Rat se završio bez gubitaka za Osmanlije,
zahvaljujući događajima u Poljskoj, a pogotovo onim u
Francuskoj, koji su interesovanje Austrije i Rusije okrenu- li
ka zapadu: mirom sa Austrijom, potpisanim u Svištovu (4.
avgusta 1791) zadržan je zŠiz dio između dva carstva,
koja sve do 1878. godine nisu ulazili u nove sukobe. Sa
Rusijom je pot- pisan mir u Jašiju (9. januara 1792. godine)
kojim je priznata ruska aneksija Krima i Gruzije, a Dnjestar
je postao nova gra- nica između dva carstva. Tokom više
od dvadeset godina, osmanska država živela je u
relativnom miru sa svojim sever- nim susedom: Francuska
revolucija, a zatim i Napoleon I, predstavljali su mnogo
veću opasnost za evropske sile.
U međuvremenu, na osmanski presto došao je
novi sul- tan, Selim III, koji je nastavio sa reformama koje
je započeo Abdulhamid I i učvrstio ih.

Selim III (1789-1807)

Rođen 1761 . godine, Selim III je, još više od
Mahmu- da I i Abdulhamida I, pokazao želju za obnovom
osmanske dr- žave, koja ga je učinila pravim pretečom
reformatorskih sul- tana i velikih vezira XIX veka. Tragičan
završetak njegove vladavine u javnosti je još više učvrstio
pomisao da je bio smenjen i pogubljen zbog svojih
političkih zamisli, koje su ka- snije njegovi naslednici,
posebno Mahmud II, preuzeli i raz- vijali. Zbog toga je lik
Selima III još više veličan. Pošto se njegova vladavina
poklopila sa nekoliko velikih događaja s kraja XVIII i
početka XIX veka, možemo reći da sa njim po-
......

čINje nova faza u istoriji osmanske države. U stvari, iako je

bio začetnik izvesnog broja inovacija, Selim III je još uvek bio
čovek XVIII veka i može se smatrati jednim od „prosveti-
teljskih“ vladara koji su obeležili ovu epohu.
260
 Selim III nije bio zainteresovan samo za reforme u
vojsci, već je želeo i da se upozna sa drutim svet-
osmanskoj
skim uređenjima, posebno francuskim, zbog značaja koji
su francuski stručnjaci imali u Istanbulu. Čak je i održavao
prepisku sa kraljem Lujem XVI i bio prvi osmanski vladar
koji je poslao stalne ambasadore u velike evropske
prestonice. Suočen od samog početka vladavine sa
teškoćama vezanim za rat protiv Rusije, morao je da odloži
početak reformi, ali je to iskoristio da bi na odgovorne
položaje postavio svoje pristalice; neki od njih će pored
neophodnih vojnih i admig nistrativnih reformi razmatrati
čak i mere ekonomskog i so- cijalnog karaktera. Kao i
uvek, ovaj pokret imaće svoje pro- tivnike, koji će
trijumfovati 1807. godine, mada nakratko.

Reforme: nizam-i džedid (1789—1802)

S obzirom na okolnosti, vojska je bila predmet
prvih mera obnove. Janičarski red nije potpuno izmenjen
ali je re- grutovanje bilo mnogo strože, uspostavljena je
nova hijerarhi- ja, plate, isplaćivane svakog meseca, bile
su određene prema činovima i sposobnostima, obuka je
postala obavezna i redov- na. Unutar redova razdvojene su
vojne i administrativne funk- cije. Osim toga, spahije su
podvrgnute strožoj kontroli sa merama protiv
neodazivanja, a timari se nisu više mogli do- deljivati
prema naklonostima.
Ove reforme, dobre same po sebi, imale su slabiji
uspeh jer su navike i običaji janičara i spahija kočili svaku
inovaciju. Zato je Selim III1794. godine osnovao novi peša-
dijski korpus nazvan nizam-i džedid (nova organizacija),
koji su obučavali francuski, engleski i nemački oficiri na
evropski način. On je imao sopstvena finansijska sredstva,
a regrutovan je isključivo u Anadoliji; 1797. godine brojao
je 9.200 ljudi i dvadeset sedam oficira; 1802. godine
uveden je u Anadoliji novi sistem regrutovanja koji je
trebalo da po- boljša regrutaciju i obuku novih vojnika;
1806. godine korpus je brojao 22.685 vojnika i 1.590
oficira. Velmože i funkci- oneri u Anadoliji sarađivali su
(dobrovoljno?) u ovom podu. hvatu, koji je na Balkanu
propao zbog protivljenja lokalnih velmoža. Godine 1795,
Selim III je osnovao Školu za vojnu inženjeriju, koja je bila
namenjena obrazovanju stručnih ofi- cira, posebno
261
 artiljerijskih.
Vojne reforme obuhvatile su takođe i mornaricu,
ko- ju je već bio obnovio Gazi Hasan-paša. Nzegov
naslednik glavni admiral, Kučuk Husein-paša, nastavio je
njegovo de- lo, pretvorivši osmansku mornaricu u
modernu mornaricu, zahvaljujući poboljšanju regrutovanja
i obuke mornara. Mo- dernizovana je Pomorska škola,
reorganizovana su brodogra- dilišta, a otvarena je i
Pomorska medicinska škola i, kao kod janičara, razdvojeni
su vojni i administrativni poslovi. Da bi obezbedio troškove
vojnih reformi Selim III je izvr- šio devalvaciju novca,
sproveo konfiskovanje imovine boga- tih trgovaca i
povećanje takse, što su bili već uobičajeni postupci u
Osmanskom carstvu.
Civilne reforme bile su manje duboke i obuhvatale
su reorganizaciju finansijskih službi, snabdevanje gradova
osnovnim proizvodima, obavezu za odbegle seljake da se
vrate u svoja sela, poštovanje tradicija u vidu nošenja
zakonom propisane odeće za razne kategorije
stanovništva.
Oblast u kojoj je sultan izvršio izuzetno značajne
promene bila je, međutim, diplomatija. Neki sultani su već
slali posmatrače na Zapad, ali samo privremeno i u
pojedinim okolnostima, ili su regrutovali strane stručnjake
za tačno od- ređene oblasti aktivnosti, za vojsku i
mornaricu. Ovaj početak otvaranja ka Zapadu bio je znak
priznavanja zaostalosti Car- stva kao i potrebe da se bolje
upoznaju zapadne zemlje. U Istanbulu i u drugim
gradovima carstva, Smirni, Aleksan- driji, Akri, Solunu,
kontakti između predstavnika lokalnog stanovništva
(visokih zvaničnika, velmoža, trgovaca) i amba- sadora,
konzula i stranih trgovaca neprestano su se razvijali. Selim
III je bio pristalica otvaranja prema Zapadu, a posebno
prema Francuskoj, čiju je kulturu cenio; nove ideje koje su
se pojavile posle Francuske revolucije širile su se i stigle
do Istanbula gde je štamparija, smeštena u ambasadi
Francuske, objavljivala novine i pamflete, čiji sadržaj,
međutim, Turci

t~
nisu dovoljno ili uopšte razumeli. Ovu želju za otvarašem I
262
 delile su
razne ličnosti, posebno reis-ul-kutab (funkcioner
1 zadužen za
inostrane poslove) Rešid Mehmed efendija, koji je
{ imenovao stalne ambasadore u nekoliko prestonica, osim
Pa-
riza, jer je Selim III osudio pogublješe Luja XVI. Oktobra
1793. godine, Jusuf-aga efendija imenovan je za
ambasadora u Dondonu gde je ostao do 1797. godine,
kada ga je zamenio Ismail Feruh. Sejid Ali efendija poslat
je 1795. u Prusku, a Ibrahim efendija u Austriju. Zatim je
septembra 1796. Se- jid Ali imenovan za ambasadora u
Parizu gde je stigao jula 1797. godine sa svitom od
osamnaest osoba; kasnije će imati priliku da u više navrata
sretne Taljerana, koji je postao mi- nistar inostranih
poslova. Međutim, Napoleonov pohod na Egipat 1798.
godine izazvao je prekid odnosa koji je trajao ne- što više
od tri godine.
Treba dodati da ambasadori u Londonu, Berlinu i
Beču, koji su napustili položaje 1798. i 1800. godine nisu
bili zamenjeni. Isto se dogodilo u Parizu 1811. godine. Do
1821. godine, u zapadnim prestonicama nalazili su se
samo otpravnici poslova koji su najčešće bili Turci
muslimani a ne više fanarioti, kao ranije. Ovo povlačeše
Osmanlija mo- že se objasniti problemima u unutraššoj
politici koji zau- zimaju važno mesto, ali i čišenicom da
dotadašša iskustva nisu bila zadovoljavajuća. Imenovani
ambasadori nisu poka- zali nikakvu sposobnost za nove
funkcije: pošto su pripada- li miljeu visokih funkcionera i
prethodno zauzimali mesta koja su se ticala samo
unutraššeg života države, nisu znali strane jezike i pre
polaska nisu bili posebno obučeni, oni nisu bili sposobni da
u zemljama u koje su odlazili predsta- ve i objasne
političko ponašaše turske vlasti, kao ni da pravilno
razumeju događaje na Zapadu. Jedina korist od ovih
ambasada bila je čišenica da su neki mladi sekretari,
člano- vi diplomatskog osoblja poslatog u inostranstvo,
naučili strane jezike, posmatrali svet koji ih okružuje i
trudili se ’ da shvate političke i administrativne sisteme
evropskih ze- malja. Nzihova zapažaša i zaključci kasnije
su omogućili pokretaše reformi namešenih modernizovašu
osmanske dr- žave prema zapadnom modelu; neki od ših
imali su u tome istaknutu ulogu.
Unutrašnje teškoće, spoljni pritisci
263
 Reforme koje je preduzeo sultan i rat protiv Rusije i
Austrije zahtevali su finansijska sredstva i ljudstvo koje je
osmanska vlast tražila od lokalnih moćnika u Anadoliji, ali i
onih u arapskim i evropskim provincijama, što je bilo loše
prihvaćeno i čak izazvalo pobune poput ustanka Ali-paše Ja-
njinskog u severnoj Grčkoj i Albaniji i pobune u Bugarskoj
Osmana Pazvanoglua, koji je proširio svoj uticaj na Srbiju i
Vlašku i okupljao velmože i janičare protivnike reformi. Iako su
bili poraženi (1798), Selim III je ustanicima u Bu~ garskoj
ponudio povoljne mirovne uslove zbog rata koji je upravo tada
izbio protiv Francuske. Grci su sačuvali svoj identitet pod
osmanskom dominacijom; štaviše, politička i ekonomska uloga
koju su igrale ugledne grčke porodice u Istanbulu (fana- rioti)
učvrstila ih je u uverešu da predstavljaju snagu koja mo- že da
se izbori za nezavisnost. Ideje koje su se proširile po- sle
Francuske revolucije oduševile su grčke intelektualce, posebno
pesnika Konstantina Rigu (Rigu od Fere, prim. pree.), osnivača
prvog patriotskog udruženja, Heterije. Uza- ludno očekujući
pomoć Napoleona Bonaparte, Riga je iz Beča preduzimao
akcije u nameri da stvori grčku republiku koja bi eventualno
bila proširena drugim narodima koji su bili pod osmanskom
vlašću. Prijavljen Austrijancima, bio je uhapšen i izručen
Turcima koji su ga pogubili (24. juna 1798. godine). Izgleda da,
od tada reforme koje je želeo sultan nisu bile jed- noglasno
prihvaćene i da su čak izazivale neprijateljske reak- cije,
pogotovo u vezi sa novim vojnim korpusom za koji su neki
smatrali da je više bio namenjen borbi protiv unutrašnjih
protivnika, nego spoljnih neprijatelja.
Dok su odnosi sa Francuskom bili dobri, pogotovo
posle 1794. godine, i pored francuske okupacije dalmatin- skih
obala Jadranskog mora, odnosi sa Rusijom su se popravi- li
posle smrti Katarine II, 1796, zahvaljujući želji njenog
naslednika Pavla I da se zbliži sa Turcima i da osujeti francuski
uticaj. Ubrzo je Bonapartin pohod na Egipat (1798—1801)
poremetio dobre tursko-francuske odnose i pri- morao Selima
III da sklopi savez sa Britancima i Rusima, kao i da objavi rat
Francuskoj (septembar 1798). Posledice ovog rata bile su
katastrofalne za francusku trgovinu na Istoku: konzuli i trgovci
su bili uhapšeni, francuska imo- vina konfiskovana, a ostrva u
Jonskom moru ponovo su zauzeli Hurci. Francuska i turska
vojska sukobile su se u Palesti- ni, ali je Bonaparta morao da
prekine opsadu Akre (mart-maj
1799) 264
. Druga turska vojska doživela je poraz u Abukiru u ju-
lu, ali je Kleber, koji je nasledio Napoleona Bonapartu ubi- jen
juna 1800. a njegov naslednik, general Menu povukao se iz
Egipta 1. septembra 1801. godine. Mir je zaključen juna 1802.
godine. Francuska je povratila sve što je trebalo da ustupi i čak
je dobila pravo na plovidbu u Crnom moru. Politika prijateljstva
sa Francuskom održala se uprkos pokušajima Rusije i Engleske
da osujete prijateljske odnose (osim tokom kratkog perioda
1804—1805. kada je Selim III odbio da prizna Napoleonu titulu
cara i lrekinuo odnose).
Kada su Francuzi napustili Egipat, Englezi su po- kušali
da vojno okupiraju zemlju, ali ih je namesnik Muhamed Ali
prisilio da se povuku i uspeo je da povrati svoj autori- tet.
Izgledalo je da se osmanskoj vlasti pružila mogućnost da
ponovo uspostavi vlast u provincijama, zahvaljujući odjeku
francuskog neuspeha i dobrim odnosima sa Rusijom, Velikom
Britanijom a zatim i Francuskom, kao i njihovim interesima. U
tom trenutku vladavine, Selim III izgledao je kao srećan vladar
čije su, kako spoljna tako i unutrašnja politika, bile krunisane
uspehom.

Pobune u provincijama
Zaokupljen problemima na spoljnom planu i politi- kom
odbrane Carstva, Selim III posvetio je svu pažnju vojnim
reformama, dok na unutrašnjem planu nije mogao ili nije umeo
da ponovo uspostavi potpuni autoritet države. Iskoristivši
teškoće izazvane ratom, namesnici, velmože, odnosno vođe
bandi težili su da u svojim provincijama nametnu sopstveni
autoritet, manje ili više bez nadzora države; plašeći se da nova
vojska ne bude upotrebljena protiv njih, neki nisu okle- vali da
potraže podršku Rusije.
Ove pobune imale su različite motive i dobijale su
politički, lični, nacionalistički ili verski karakter. Tako je u
Arabiji izbio ustanak verskog karaktera u plemenu Vaha- bita,
koje je sledilo doktrinu Muhameda Ibn Abd al Vahaba (1703—
1792) koji je hteo da islamu vrati svu prvobitnu čisto- tu,
narušenu vekovnim razvojem, koji je on smatrao suprotnim
Muhamedovom učešu. Ovaj pokret posebno je dobro prihvatio
emir Nedžida, Ibn Saud, koji je podigao oružani ustanak pro-
tiv Turaka i domogao se svetih gradova Meke i Medine, koji su
tako dospeli pod arapsku vlast (1803—1804). Bio je potre- ban
sedmogodišnji rat (1811—1818) koji su vodile trupe Mu-
hameda Alija, namesnika Egipta, da bi se ugušila ta pobuna.
265
 Nešto severnije, Džazar Ahmed-paša, imenovan za
namesnika Damaska, želeo je da stvori državu koja bi pod še-
govom vlašću obuhvatala Siriju i Palestinu: ta težnja zavr- šila
se njegovom smrću, 1804. godine, u korist vlasti u Istanbulu. U
severnoj Anadoliji, Džanikli Tajar-paša, uz po~ dršku Rusije,
takođe je težio nezavisnosti od Istanbula.
Najopasnije su, međutim, bile pobune u evropskim
pro- vincijama: dok su u Bugarskoj bande pljačkaša, krialija,
sejale nered i teror ne pokazujući nikakve političke namere, to
nije bio slučaj u drugim regijama u kojima su težnje ka
autonomiji ako ne i ka nezavisnosti, zasnovane na
nacionalizmu koji se rađao a koji su povremeno podsticale
Austrija i Rusija, dobijale pone- kad značajan zamah. U istočnoj
Bugarskoj i zapadnoj Trakiji, Tirsanikli Ismail-paša i šegov
zamenik Mustafa Bajraktar nametnuli su direktnu dominaciju
lokalnom stanovništvu kao i Pazvanoglu Osman u zapadnoj
Bugarskoj i istočnoj Srbiji, a po- gotovo Tepedelen Ali, Jašinski,
paša, čiji se ustanak razvio u Albaniji i Epiru i koji je u celoj
oblasti predstavljao oličenje nezavisnog vladara. Još je
specifičniji bio pokret koji je izbio u Srbiji zbog nasilja koje su
janičari počinili 1803: reč je o pravom ustanku nacionalnog
karaktera koji je zahvatio najveći deo srpskog stanovništva a
predvodio ga je jedan od vođa, Đorđe Petrović zvani
Karađorđe. Ovaj ustanak, koji su podržale Austrija i Rusija,
trajao je do 1812, kada je odredbama Bukure- škog mira
Srbima bili priznata izvesna autonomija: bilo je to obnavljenje
neuspešne težnje Rige od Fere sa kraja prethodnog veka, u
Grčkoj, u ovom slučaju sa izvesnim uspehom.
Neki od ovih pokreta već su prevazilazili okvire
lokalnog ustanka i prerastali su u pokret za nacionalnu neza-
visnost. Naravno, ideje su još uvek bile često konfuzne kod
većine vođa koji su u svojim pokretima videli samo način da
primoraju osmanske vladare da preispitaju svoj sistem domi-
nacije. Kod nekih su, međutim, nove ideje o nezavisnosti i
slobodi imale veći odjek. Uočlšvo je da u ovim okolnostima nisu
imale podršku Francuske, iako je ona bila inspirator tih ideja,
zbog prijateljske politike koja je od 1805. godine postojala
između Francuza i Turaka, čiji su zajednički ne- prijatelji bile
Austrija i Rusija. Naime, i jedni i drugi ru- kovodili su se
zahtevima spoljne politike i, ako su Rusi i Dustrijanci podržavali
ustanike, to nije bilo zbog toga što su podržavali ustanak, nego
zato da bi naneli štetu osman- skoj državi: ako „princip
nacionalnosti“
266 još nije bio iznet, može se smatrati da se već
manifestovao u nekim oblastima na diskretan i efikasan način.
Izgleda da sultan Selim III nije dobro manevrisao u
ovim teškim okolnostima. Smatrajući da evropske provincije
treba da budu zaštićene, zamislio je da se u Jedrenu 1805. go-
dine postavi jedan korpus nove vojske čije bi se regrutovanje
izvršilo u Rumeliji. Ova odluka uznemirila je autonomiste i
velmože na Balkanu, pogotovo u Butarskoj, koji su se plašili da
ove trupe ne budu upotrebljene protiv njih. Tirsanikli Ismail-
paša stupio je u kontakt sa konzervativnim snagama u
Istanbulu i pripremio akciju protiv sultana, ali je Selim III
popustio i odustao od svog plana. Pošto je Ismail-paša u me-
đuvremenu umro, nasledio ga je Mustafa Bajraktar. Sultan ga
je priznao, a istovremeno je, da bi smirio konzervativne ele-
mente, poverio nekima od njih komandovanje raznim
odeljenjima nizam-i džedida. Posle ovog uzmicanja pred
protivnicima, sultanovi pokušaji reformi rizikovali su da budu
poništeni.

Pad Selima III

Ovakvi postupci Selima III bili su posledica novih
pretnji koje su se formirale na nekoliko različitih granica
Carstva. Engleskoj i Rusiji smetao je prevelik uticaj Fran- cuske
u Istanbulu i na Balkanskom poluostrvu i primorale su sultana
da Rusiji prizna pravo na prolazak kroz Bosfor i Dardanele
(septembra 1806), ali je zbog Napoleonovih pobeda u toku
jeseni taj dogovor poništen. Rusi su odmah reagovali i osvojili
Moldaviju, uprkos protivlješu Mustafe Bajraktara i Osmana
Pazvanoglua, za koje je ovo napredovanje Rusije ta- kođe
predstavljalo pretnju i koji su odmah zatim okupirali Vlašku i
Besarabiju (1806—1807).
Pritisak Rusije bio je pojačan pritiskom Britanaca čija
se flota, nakon jedne demonstracije sile ispred Istanbu- la,
uputila u Egipat (marta 1807), da bi podržala pobunu
Mameluka protiv Turaka. Međutim, pošto je Muhamed Ali
porazio Mameluke, Englezi su se povukli (septembra 1807).
Oslobođen engleske pretnje, Selim III se pripremao da
se suoči sa Rusijom i Srbijom; mogao je da računa na podr- šku
Francuske, čiji je ambasador u Istanbulu, Oras Seba- stijani,
uživao veliki uticaj, kao i na pomoć nekadašnjih bugarskih
pobunjenika — posebno Mustafe Bajraktara — zabri- nutih
zbog ruskog pritiska na Balkanskom poluostrvu.
Suviše zaokupljen problemima odbrane Carstva, re~
267
šavajući samo najhitnije probleme, Selim III nije umeo da
obezbedi neophodne elemente za svoju politiku reformi: moti-
visane, dobro obučene ljude, u dovoljnom broju, kao ni solidnu
finansijsku podršku. Kao i veliki broj njegovih prethodnika,
pribegao je krajnjim sredstvima (dodatne dažbine, zaplena
imovine), koja su prouzrokovala podizanje cena. Veliki deo
stanovništva bio je nezadovoljan: oni koje su pogađale vojne
re- forme i finansijske mere, kao i oni koji su smatrali da drža-
va ne treba da krene putem modernizacije, a pogotovo
prihvata- nja zapadnih ideja jer one dovode u opasnost
muslimansku i osmansku tradiciju. Ulozi koju je odigrao Oras
Sebastijani neki pisci dodaju ulogu jedne dame iz harema koja
je verovatno bila francuskog porekla, a identifikovana je kao
Eme Dibik de Riveri, rođaka Žozefine de Boarne (ničim ne
možemo po- tvrditi da je Eme Dibik pripadala sultanovom
haremu i da je pod imenom Nakšidil postala miljenica sultana
Abdulhamida I). Naime, postojala je jedna hasećija po imenu
Nakšidil: ona je bila majka sultana Mahmuda II i ne bi je trebalo
identifi- kovati sa ovom Francuskinjom, koju su neki smatrali
nadahnu- ćem Selima III i inspiratorom njegove profrancuske
politike.
U maju 1807. godine Selim III morao je da se suoči sa
iznenadnom buiom, nastalom u redovima janičara koji su ž.e
po- bunili protiv oficira nove vojske. Sultan je oklevao da ih
strogo kazni i pokušao je da pregovara sa pobušenicima koji su
to odbili i krenuli prema palati, a pridružili su im se sultanovi
protivnici iz svih redova. Pobunjenici su proce- nili da su
ustupci koje je učinio sultan nedovoljni i tražili su ukidanje
reformi i sultanovo povlačenje. U tom smislu do- neta je fetva.
Selim III odbio je da se brani i povukao se, ustupivši presto
rođaku Mustafi IV (29. maj 1807).
Ovaj u početku bezazleni ustanak, koji je poprimio tako
velike razmere bio je odraz krhkosti sultanove moći, slabog
uticaja reformi na izvestan broj suštinskih elemenata
osmanske države (vojnih i sudsko-verskih), značaja konzerva-
tivnih snaga, posebno u Istanbulu, kao i nedostatka odlučno-
sti sultana ili bar njegovog pacifističkog duha.

Reakcija i konŠrareakdžija
Mustafa IV, koji nije bio jaka ličnost, povinovao se
zahtevima
268 konzervativnih i reakcionarnih krugova: sve inova-
cije uvedene za vreme Selima III počev od nizam-i džedida
ukinute su, a vraćene su stare institucije i zakoni. Svima onima
koji su bili žrtve pređašnjeg režima ili su se smatra- li takvima
vraćena je imovina ili im je data nadoknada. Hajka na pristalice
Selima III, a posebno na oficire nizam~i dže- dida
organizovana je po čitavom carstvu. Janičari iz Istan- bula koji
su učestvovali u zbacivanju sultana smatrali su da im je sve
dozvoljeno; prestonicom su zavladali teror i pljačka do te mere
da je nova vlast morala da udalji janičare dajući im obećanja i
dodeljujući im imanja.
Novu vlast predstavljali su naročito veliki vezir Ibrahim
Hilmi-paša i ilejh ul-islam Ataulah efendija, iredstavnici dva,
prvobitno saveznička klana koji nisu mogli da se slože u vezi sa
budućom politikom; imali su za neprija- telja Mustafu
Bajraktara, koji je u toku nereda praktično iz- vršio secesiju
utvrdivši se u Ruščuku.
Na unutrašnje teškoće nadovezali su se spoljni pro-
blemi. Napoleon I i car Aleksandar potpisali su, 8. jula 1807.
godine, mir u Tilzitu: pored određenog broja tačaka ko- je su se
odnosile na Zapadnu Evropu, francuski car obavezao se da će
biti posrednik između Rusije i Turske, a u slučaju neuspeha dva
cara bi se dogovorila o oduzimanju od Turaka dominacije nad
balkanskim delom Evrope. U stvari, Napoleon
I nije ništa preduzeo protiv njih, ali su Rusi nastavili da vrše
pritisak i podržavaju borbu Srbije i Moldavije. Mir je bio
potpisan tek 1812. godine (Bukureštanski mir).
U Istanbulu, nesposobnost i nedostatak pozitivnih
odluka vlasti i međusobno rivalstvo izazvali su pregrupisa-
vanje reformatorskih snaga i uglednika koji su se plašili po-
goršanja situacije. Oni su stupili u kontakt sa Mustafom
Bajraktarem, koji je u tom trenutku bio veoma snažan i pod-
stakli ga da, uz pomoć svojih trupa, vrati Selima III na pre- sto.
Pošto se bivši sultan nalazio u rukama protivnika, mo- ralo se
delovati veoma oprezno da ne bi bio pogubljen. Počeli su
pregovori između pristalica reformi, sultana Mustafe IV i novog
velikog vezira Čelebi Mustafa-paše, koji je bio još veći protivnik
šejh ul-islama i vođe janičara Kabakči Mu_ stafe, nego njegov
prethodnik. Mustafa Bajraktar ušao je u Istanbul sa trupama
(18. jula 1808), svrgnuo izvestan broj antireformističkih ličnosti
i prinudio janičare na poslu- šnost, dok je Kabakči Mustafa
pogubljen.
Pošto je Bajraktar dobio preveliki značaj, sultan i veliki
vezir pokušali su da ga udalje iz Istanbula, poslavši
269 ga da brani
granicu na Dunavu. On je to odbio tražeći da se Mustafa IV
povuče i da Selim III bude vraćen na presto. Se- lim III je,
međutim, ubijen, ali je princ Mahmud uspeo da se spase i
skloni kod Bajraktara, koji ga je proglasio za sultana (28. jula
1808). Ovaj vladar, jedan od sinova Abdulhamida I, vladao je
pod imenom Mahmud II (1808—1839) i bio je pravi pokretač
promena u Osmanskom carstvu, jer je od tada počeo period
nazvan tanzimat (reforme).
Smrću Selima III završava se period u osmanskoj
istoriji u kome je bio veoma očigledan pritisak velikih sila, čiji
je cilj bio smanjenje teritorija Carstva i njegove terito- rijalne
dominacije, dok su se istovremeno manifestovali prvi pokušaji
reformi, osujećeni neprilagođenošću ljudi i njiho- vog
mentaliteta opterećenog tradicijom, navikama i strahom od
gubitka privilegija. Vladavina Selima III ipak predstavlja period
tranzicije. Mada se rezultati ne čine pozitivnim, či- №enica je da
su učišeni pokušaji modernizacije i otvaranja, i da je došlo do
izvesnog oslobađanja Carstva, da su neki mlađi predstavnici
Osmanlija mogli da izbliza posmatraju strukturu i uređenje
evropskih država i donesu izvestan broj ideja za budućnost. U
tom trenutku, međutim, ništa, ili skoro ništa, nije poboljšalo
funkcionisanje krute, korumpirane i nesposobne administracije.
Jedine oblasti u kojima je došlo do modernizacije bile su vojska
i mornarica, iako i ova mode- rnizacija nije prošla bez
incidenata, od kojih je najznačajni- ji pobuna iz 1807. godine
Centralna administracija regrutovana je najviše u
okviru reda ilmije, odnosno među ljudima koji su se obrazova-
li u medresama i čiji su učitelji bili pripadnici uleme. Da- kle, s
jedne strane regrutovanje budućih državnih činovnika šf više
vršeno isključivo među mladićima regrutovanih pu- tem
devširme, nego sve više među članovima muslimanskih po-
rodica koje su već pripadale sistemu; nepotizam i klijenteli-
zam su bili u punom jeku. S druge strane, nastava u
medresama ili školama u palati nije se menjala već dva veka;
politički i vojni pritisci koje su vršile zapadne sile pojačali su,
zauz- vrat, uticaj pripadnika uleme, koji su se pojavili kao
branio- ci muslimanske tradicije od mešanja hrišćanskih
država. Ulema je imala veliki uticaj na namesnike provincija,
stare- šine — koji su često poticali iz njihovih redova — na
državne činovnike, kojima su mogli da olakšaju karijeru, na
učenike medresa i narodne mase. Oni su imali ne samo
intelektualni i verski uticaj, nego i psihološka a pogotovo
finansijska
270 sred- stva, zahvaljujući fondacijama pri verskim
ustanovama.
Uprava u provincijama, poverena namesnicima, u
nekim slučajevima bila je potpuno pod njihovim autoritetom, a
pone- kad je bila u rukama lokalnih velmoža ili je pripadala i
jedni- ma i drugima. Na glavna mesta u administrativnoj
hijerarhiji u provincijama, u velikim gradovima, ljude je
imenovala central- na vlast, dok su sudsko-verske funkcije,
funkcije kadija i nai- ba pripadale resoru šejh ul-islama. Svi, ili
skoro svi, poku- šavali su da izvuku maksimum koristi iz ovih
položaja pošto je njihovo trajanje bilo neizvesno. Propisi koji su
važili za svaku provinciju primenjivani su manje ili više strogo,
poseb- no što se tiče naplate taksa i prihoda od kojih Je Jedan deo
od- lazio u Carsku riznicu, a drugi odgovornom činovniku. Oči-
gledno je da su u ovoj oblasti zloupotrebe bile brojne i očite što
je posebno pogađalo seljake koji su zavisili i od zemljopo-
sednika: razumljivo je što su se u nekim okolnostima seljaci
bunili, kao što se to najčešće događalo u Anadoliji, speci- fično
turskoj i muslimanskoj zemlji, ali i u Kurdistanu.
U provincijama, red su takođe obezbeđivali namesni-
ci, ali se često događalo da janičari, posebno oni iz udalje- nih
garnizona, postupaju prema stanovništvu po svojoj volji ili u
dogovoru sa lokalnim velmožama ili suprotstavljajući se njima.
U tim okolnostima autoritet države često je bio sveden na
minimum, na privid.
Na Balkanskom poluostrvu, ustanci protiv osmanske
vlasti počeli su da se podižu krajem veka, a podsticali su ih
Rusija i Austrija. U arapskim zemljama, autonomija Magreba,
ponekad Egipta, Sirije, Iraka bila je već gotova čišenica. Brojne
provincije težile su da budu samostalne, kako na po- litičkom
tako i na ekonomskom planu, a trgovinska razmena sa stranim
trgovcima sve se više odvijala na lokalnoj osnovi, bez uticaja
centralne vlasti, koja je morala da nalazi načine da obezbedi
snabdevanje prestonice i osnovnu trgovinsku raz- menu,
neophodnu za aktivnosti države.
Treba pored ostalog spomenuti sve veću ulogu
jermen- skih bankara od polovine XVIII veka. Najpre trgovci, u
XVII veku, oni su počeli da se bave menjanjem novca (saraf, ili
me- njači), a zatim postaju bankari. Zauzevši mesto jevrejskih
bankara, koji su bili uticajni do početka XVIII veka, Jermeni
počinju da ulaze u vladajuće krugove Carstva, kako u presto-
nici, tako i u provincijama, da pozajmljuju često značajne sume
osobama na položaju, uključujući i sultane, i da dobijaju prava
na zakup poreza u značajnim resorima, kao što 271je na primer
kovaše novca. To nije uvek prolazilo bez reakcija osmanskih
vlasti, posebno u teškim periodima: konfiskovaše imovine,
hapšeša, izgnanstva i pogubljenja bila su sredstva koje je ko-
ristila vlast. Izgleda da ni opasnosti ovog poziva, kao ni
administrativne reforme Selima III i Mahmuda II nisu nate- rale
jermenske bankare da se odreknu ove izuzetno unosne pro-
fesije, koja ih je pored ostalog dovodila u kontakt sa Cari-
gradom i u velikoj meri sa predstavnicima i trgovcima veli- kiH
evropskih sila. Nzihova ekonomska, politička, čak i dru- c(tvena
uloga nemuslimanske zajednice u okviru osmanske dr- žave
bila je uređena hat-i šerifom iz 1839. a još više hat-i humajunom iz
1856. godine.
Uoči dolaska Mahmuda II na presto, Osmansko car-
stvo predstavljalo je državu koja je dominirala velikom teri-
torijom i ulivala strah. Ono je, međ}tgim, bilo oličenje sile iz
prošlosti, koja se nije prilagodila novim političkim i
ekonomskim uslovima, u kojoj je život bio isti kao u XVI i
XVII veku, koja je za sobom nosila breme slavne, ali prevazi-
đene prošlosti. Na svim frontovima bila je u defanzivi. Ni
napori Selima III nisu bili dovoljni da bi učinila odlučni korak ka
modernoj državi.

Mahmud II i nesŠabilnost vlasti

(1809-1821)
Nesporno je da istinsko pokretanje reformi u Osman-
skoj državi treba pripisati sultanu Mahmudu II. Tokom čitave
svoje vladavine (1808—1839), uprkos ozbiljnim teškoćama
koje su stvarale velike sile i problemima u nekim provincijama,
vo- dio je politiku čiji je cilj bio reformisanje krutog admini-
strativnog sistema, uveo je značajne novine u vojsci i trudio se
da promeni mentalitet uticajnih krugova osmanskog društva.
To nije moglo da se učini bez naglih preokreta ni otpora, odno-
sno pobuna na unutrašnjem planu. Carstvo je ostalo bez
mnogih delova teritorije, koji su dobili nezavisnost (Grčka) ili
ši- roku autonomiju (Srbija, Egipat): ovaj trenutak označava
poče- tak raspadanja Osmanskog carstva u kome su s jedne
strane lo- kalne velmože igrale veliku ulogu, a s druge strane
dobijale codršku velikih sila, protkanu njihovim interesima
(Rusija, Engleska, Francuska). Takođe pod uticajem velikih sila,
Mah- mud P je konačno pripremio prvi reformski akt, hat-i šerif
od Gilhane, koji će biti proglašen tek četiri meseca posle nje-
272
gove smrti (30. jun/3. novembar 1839).
Ovaj razvoj ne bi bio moguć bez pomoći, često odluču-
juće, mladih pripadnika vlasti, koji su tek stupili na poli- tičku
scenu na kojoj će figurirati tokom više decenija. To su bili
reformatori koji su se upoznali sa napretkom ostvare- nim u
zapadnim zemljama gde su neki od njih boravili kao pri-
padnici službe inostranih poslova: najkarakterističniji bio je
primer Mustafe Rešid-paše koji je od 1832. do 1858. go- dine
igrao izuzetno važnu ulogu u osmanskoj politici, pošto je bio
ambasador u Parizu i Londonu. Međutim, posle smrti Mahmuda
II, teret navika i običaja bio je toliki da je, osim nekih
ostvareša, pokret reformi obuhvatio samo ograničen broj
osoba i nije imao velikog odjeka u većini proviicija koje su
ostale pod osmanskom vlašću.

Stege političkog sistema

Kada je Mahmud II stupio na osmanski presto, imao je
dvadeset i tri godine. Nzegovo političko iskustvo bilo je
ograničeno, ali on je stekao dobro obrazovanje u Palati i po-
sedovao je određena saznaša o tome šta se događa u
unutrašnjo- sti i izvan granica Carstva. Jula 1808. godine, još
uvek nije predstavljao snažnu ličnost: tu ulogu imao je veliki
vezir, Bajraktar Mustafa-paša, čovek kome je sultan dugovao
dolazak na presto, koji je shvatao značaj čvrste vlasti, koja se
oslaša na modernu, disciplinovanu i dobro obučenu vojsku,
sposobnu da se suprotstavi ruskim akcijama u podunavskim
provincija- ma, vlast koja može da računa na reformisanu
administraciju, koja je takođe morala da shvati i mesto i ulogu
ajana, koji su u nekim provincijama imali nimalo zanemarljiv
uticaj.
Pošto je eliminisao kako civilne, tako i vojne pro-
tivnike Selima III, svestan autoriteta stečenog na terenu, sultan
je u Istanbulu okupio najznačajnije uglednike iz pro- vincija da
bi im predložio plan reformi i da bi diskutovao sa šima. Poziv
su prihvatile brojne velmože u Anadoliji i Rumeliji, ali su se
najistaknutiji među šima odmetnuli: Ali- -paša Janjinski,
Muhamed Ali, tada već svemoćni namesnik u Egiptu, nekoliko
ajana iz Bugarske Bajraktarovih protivnika i većina moćnika iz
arapskih provincija.
Ipak je 7. oktobra potpisan sporazum (hepesP Mg/ak)
čije su glavne odredbe bile: lojalnost sultanu i njegovom pred-
stavniku — velikom veziru, organizacija nove vojske, redovna
273
■rr*'

updata poreza, vlast u provincijama osigurana

poštovašem zakona i pravde, uzajamno poštovanje teritorija
i uređenja svake provincije, podrška reformama i akcijama
protiv pro- tivnika. Sultan se sa svoje strane obavezao da će
povećavati samo zakonite i redovne poreze. Ovaj
dokument, koji je mogao da čini osnovu pravog ustava
osmanske države, imao je samo ograničen domet jer, s
jedne strane nije sadržao nijedan član vezan za reformu
vojske, a s druge strane, nije ga potpisao sultan, koji je
smatrao da je velmožama dato suviše povlasti- ca i,
konačno, zato što su ga potpisala samo četvorica velmo-
ža, pošto su ostali napustili sednicu pre kraja, smatrajući
da bi predviđeni tekst ograničio šihovu ličnu vlast.
Istovremeno pokušavajući da postigne sporazum
među velmožama, Mustafa Bajraktar trudio se da se
organizuje ne~ kadašnji vojni red koji je osnovao Selim III,
nizam-i iedid. Uspeo je da regrutuje 5.000 ljudi ali je, da bi
izbegao proti- vljenje i otpor janičara, dao tom redu ime
segban-i džedid (ili sejmen-i džedid, bukvalno: novi red
čuvara pasa, po nazivu ne- kadaššeg puka janičara).
Ubrzo je brojao 10.000 vojnika, pod komandom
nekadašnjih oficira nizam-i džedida. Reforme su
obuhvatile i mornaricu. Bilo je predviđeno još reformi za
janičare, ali ih je sultan znatno ograničio plašeći se da ih
oni ne iskoriste da bi se ponovo pobunili. Problem janičara
bio je rešen tek 18 godina kasnije.
Bajraktar je verovao da je moćniji nego što je u
stvari bio. Sultanu je smetao šegov autoritaran i oštar
stav, a sta- novništvu prestonice ponašaše šegovih
pristalica, velmo- ža nekih provincija (između ostalih
bugarskih), dok je jani- čarima smetalo formiraše segban-i
džedida. Janičari su započeli novu pobunu tokom koje je
Bajraktar Mustafa-paša ubijen (14. novembar 1808).
Pobušenici su izrazili svoje zahteve, ali je sultan odlučno
reagovao, te su nastavljene bor- be između janičara i
trupa vernih sultanu u toku kojih su pale brojne civilne
žrtve (15—16. novembar). Iako je 17. novembra pronađen
kompromis koji je obuhvatao raspuštaše reda segba- na,
mnoge šegove pripadnike, kao i neke rukovodioce —
refor- miste napali su i ubili janičari.
274
 Mahmud II, koji je uspeo da sačuva presto, sada
se uve- rio da nijednu reformu nije moguće sprovesti ako
branioci si-
stema, KOJI Je on smatrao zastarelim, ostanu na položajima, bi-
lo da je reč o vojnicima, državnim činovnicima ili pripadni- cima
sudsko-verskih krugova. Činilo mu se neophodnim da po- vrati
svoj autoritet a time i autoritet države, što je bilo ostvarivo
samo ako je vlast mogla da se osloni na vojnu snagu i
činovnike, odlučne da brane državu pre nego svoje privilegije
U tom trenutku nije nikako mogao da računa na janičare, koji
su bili suviše nedisciplinovani, niti na spahije, suviše vezane za
provincijske velmože; sultan je uz sebe imao tobdžije čiji je red
u više navrata reorganizovao i ojačao najpre Selim III u
XVIII veku, a zatim i on sam, kao i na mornaricu koju je obno-
vio kapudanpaša, Husrev Mehmed-paša, koji je bio na tom po~
ložaju od 1811. do 1818. i od 1822. do 1827. godine.
Među političkim grupacijama, glavnu prepreku Mah-
mudovom reformisanju države predstavljale su velmože iz
provincija i ulema. Protiv prvih, imao je pomoć jedne od
glavnih ličnosti osmanskog društva Mehmed Said Halet
efendije, nekadašnjeg ambasadora u Parizu, ali i pristalice
starog režima i jačanja centralne vlasti, janičarskih redova i
uleme: drugim rečima, bio je protivnik svake modernizacije.
Protiv ovih drugih, oslanjao se na neke Osmanlije otvorene za
prihvatanje zapadnih ideja kao što su bili glavni admiral Husrev
Mehmed-paša, reis-ul-kutab (zadužen za odnose sa
inostranstvom) Džanib Mehmed Besim efendija, na položaju od
1817. do 1821. godine, a pogotovo na Mehmed Said Galib-
pašu, ubeđenog pobornika reformi i odlučnog protivnika Halet
efendije, čijoj je eliminaciji direktno doprineo (no- vembra
1822). Od tog trenutka, Mahmud II postavljao je svoje
pristalice na odgovorna mesta u centralnoj vlasti i raznim
vojnim redovima. Sada je sultan raspolagao sredstvima po-
trebnim da nametne neophodne reforme.

Muhamed Ali u Egiptu:

model koji treba slediti?
U ovoj oblasti sultanu je prethodio namesnik Egipta,
Kavalali Muhamed Ali (Mehmed Ali). Imenovan na to me- sto
jula 1805. godine, četiri godine nakon završetka francu- skog
pohoda, trebalo je da ponovo uspostavi osmanski autori-
275
tet, koji su ugrožavale lokalne velmože — Mameluci, uz po-
dršku Engleske. Konačno je pobedio neprijatelje u martu
1811. godine i, u jednom naletu, porazio Vahabite u Arabiji
i oduzeo im svete gradove 1813. godine; Vahabiti će,
međutim, biti konačno poraženi tek tokom drugog pohoda,
koji je trajao od 1818. do 1820. godine.
U samom Egiptu, Mehmed Ali se pomirio sa pripad-
nicima uleme, koji su bili žrtve Mameluka. Pošto je kon-
statovao slabost i mnogostruke teškoće sa kojima se
suočava- la vlada u Istanbulu, veoma brzo je odlučio da
Egipat učini istovremeno primerom moderne organizacije i
bastionom sop- stvene moći, ne odbacujući ipak osmansko
sizerenstvo. Kori- steći sposobnosti francuskih oficira i
podoficira koji su ostali u Egiptu posle 1801. godine,
pokušao je da organizuje drugačiju vojsku. Međutim, pošto
su osmanski vojnici poka- zivali odlučno odbijanje da slede
novu vojnu koncepciju, Mehmed Ali je potražio drugo
rešenje: stvaranje vojnog reda sličnog nizam~i džedidu
(tgatGue), sastavljenog od vojnika sa Kavkaza ili iz crne
Afrike, što se brzo pokazalo kao ne- prikladno jer je u pitanju
bilo ponavljanje starog mamelučkog sistema. Inspirišući se
zatim francuskim i engleskim mo- delima, organizovao je
„nacionalnu“ vojsku, koju su činili regrutovani egipatski
seljaci, koje su obučavali strani ofi- ciri, uvežbani i
opremljeni na zapadni način (1823). Ova nova armija
dobro se pokazala na Kritu, zatim u Grčkoj pod komandom
Alijevog sina, Ibrahim-paše, kasnije u Siriji i čak u Anadoliji.
Mehmed Ali je takođe radio na modernizovanju
admi- nistracije, razvoju eksploatacije egipatskih resursa,
formira- nju novih kultura i industrija, otvaranju egipatskog
društva ka spoljnjem svetu, slanju studenata u Evropu i
stvaranju novog si- stema obrazovanja, kao i na
objavljivanju „nacionalne" štampe.
Tokom prvih 25 godina vladavine, Mehmed Ali izvr-
šio je mnogo više reformi nego sultan i postavio Egipat na
put modernizacije. Godine 1830. on još uvek nije
formulisao sve svoje teritorijalne i političke zahteve:
naredna decenija bila je svedok njegovih ambicija, pobeda
i neuspeha; on je ipak uspeo da Egipat učini naslednom
monarhijom, različitom, ali ne potpuno izdvojenom od
276
 ostatka Osmanskog carstva.
Mahmud II slediće njegov primer u različitim obla-
stima. Nastaće neka vrsta rivalstva, u trci za modernizaci- jom,
među dvojicom ljudi koji su bili najveći predstavnici
evolucije istočnog sveta u prvoj trećini XIX veka.

Sukobi ili reforme?

Mir u Tilzitu, sklopljen između Napoleona I i cara
Aleksandra naterao je Englesku da sklopi mir i savez sa
Osmanskim carstvom (januara 1809). Rat između Turske i
Rusije nastavljen je nakon neuspeha pregovora u Jašiju zbog
ruskih teritorijalnih zahteva. Rusi su se domogli osmanskih
teritorija u podunavskoj oblasti i podsticali Srbe, predvo- đene
Karađorđem, da se bore za nezavisnost (1810). Posle ka-
tastrofalnog pohoda na Balkan (1811), Turci su započeli mi-
rovne pregovore sa Rusima, koji su ih prihvatili zbog toga što
je Napoleon I napao Rusiju. Mirom u Bukureštu (maja 1812)
Moldavija i Vlaška vraćene su Osmanskom carstvu, dok su Rusi
dobili Besarabiju ali i vratili okupirane teri- torije na Kavkazu i
Crnom moru; takođe im je odobreno po- novno uspostavljanje
diplomatskih i trgovačkih privilegija i pravo na zaštitu
pravoslavnih hrišćana; konačno, Osmanlije su priznali
autonomiju Srbije.
Udaljavanje ruske opasnosti omogućilo je Mahmudu II
da ojača svoj autoritet i autoritet osmanske države u balkan-
skim provincijama, eliminišući velmože ili značajno sma-
njujući njihovu vlast (1814—1820). Isto je bilo u severnoj i
zapadnoj Anadoliji gde je smrt značajnih lokalnih velmoža
pomogla namesnicima da povrate vlast (1812—1817), kao i u
Iraku i severnoj Siriji.
U Srbiji, koja nije dobila željenu nezavisnost, Ka-
rađorđe je svojom preterano unitarnom politikom okrenuo
protiv sebe brojne uglednike koji su rado dočekali povratak
Osmanlija (oktobra 1813). Kada je Karađorđe pobegao u Ugar-
sku, jedan od njegovih lokalnih suparnika, Miloš Obrenović
priznat je za kneza centralne Srbije. Iako pristalica prego- vora
sa Osmanlijama, bio je uvučen u novi ustanak (aprila 1815),
kome je išao naruku razvoj događaja u Evropi: poraz
Napoleona I kod Vaterloa oslobodio je ruske snage koje su

277
 primorale Mahmuda II da Srbiju učini vazalnom
G' kneževinom na čelu sa knezom Milošem Obrenovićem,
šegovom Narodnom skupštinom i vojskom; Osmanlije je u
Beogradu predstavljao namesnik i mogle su da drže garnizone na
različitim punkto- vima u zemlji (1817). Tek 1829, ugovorom u
Jedrenu Osmanli- je su priznali Srbima potpunu autonomiju,
Miloš Obrenović je priznat za naslednog vladara. Srbi su
zauzvrat plaćali go- dišnji tribut i dozvoljavali Osmanlijama da
zadrže nekoli- Ko garnizona na granicama. Ugovor iz 1817.
predstavlja jednu ograničenu ali efektnu etapu na putu raspadaša
Osmanskog carstva i kraj njegove vlasti nad jednom od
provincija,
- Istočnije, u Iranu, politički događaji doveli su na vlast
novu dinastiju, Kacare, koji su ostali na čelu zemlje od 1794.
do 1925. godine. Godine 1797. na presto je stuthio Fath Ali
šah, za čiju su se naklonost borile Engleska i Francu- ska dok je
cilj Rusije bila oblast Kavkaza (1800—1815). Po- tisnut od
Rusije posle 1815, Fath Ali-šah tražio je kompen- zacije prema
zapadu i napao Irak, što je navelo Mahmuda II da mu objavi rat
(oktobra 1820). Osmanski pohod bio je kata- strofalan: Iranci
su se domogli istočne Anadolije i napre- dovali prema
Kurdistanu (1821—1822), ali je iransku vojsku ^ahvatila
ozbiljna epidemija kolere. Konačno je potpisan mir u Erzurumu
(jula 1823), kojim je Fath Ali-šah dobio neke teritorije u
pograničnoj oblasti, kao i pravo da iranski tr- govci slobodno
trguju i saobraćaju po Anadoliji. Stalna ru- ska pretnja na
severu zemlje onemogućavala je od tada iranskim šahovima
bilo kakav novi pokušaj širenja prema teritoriji osmanskih
sultana sa kojima su nadalje bili u miru.
Prvi pokušaj Grčke da se izbori za nezavisnost bilo je
delo Konstantina Rige (Rige od Fere, prim. prev.) koji je
osnovao patriotsko udruženje Heteriju i započeo akcije pro- tiv
Osmanlija. Grci nisu zaboravili šegov poduhvat koji se tragično
završio 1798. godine i Heterija je ponovo osnovana, nešto pre
Bečkog kongresa, najpre u Odesi (1814), zatim u Carigradu,
pod nazivom Društvo prijatelja (Filiki Hete- rija). GBeni
pokretači bili su fanarioti koji su pokušali da se povežu sa
Karađorđem, zatim sa Tepedelen Alijem, ali bez rezultata.
Članovi Društva zatražili su zatim podršku Ru- sije, a želeli su
da na čelo postave Janisa Kapodistriju, Grka

278
 poreklom sa Jonskih ostrva, koji je bio blizak caru pošto
je bio njegov ministar spoljnih poslova. On je odbio to mesto pa
je izabran Aleksandar Ipsilanti, fanariot, nekadašši vla- ški knez
i carev ađutant. Društvo je planiralo da započne delovanje na
Peloponezu uporedo sa akcijama koje bi vodili Srbi. Međutim,
novi srpski vođa Miloš Obrenović bio je sklon pregovorima sa
Turcima, pa su Društvo i Ipsilanti odlučili da deluju u
kneževinama Vlaškoj i Moldaviji, gde su fanarioti kontrolisali
upravu i bili u tesnoj vezi sa lo- kalnim sveštenstvom; osim
toga osmanske snage su tu bile do- sta slabe, a ruske trupe
nisu bile mnogo udaljene.
Istovremeno je pripreman plan za podizanje ustanka u
Grčkoj, ali se za njegov početak čekalo da Osmanlije budu zauzeti
u Vlaškoj i Moldaviji, napadom koji će izvršiti Ipsilanti i u Epiru,
protiv Ali-paše. Šebruara 1821, Ip- silanti je prešao u Rumuniju i
bez uspeha pokušao da podigne pravoslavne hrišćane protiv
Osmanlija; osmanska reakcija bila je snažna. U isto vreme
organizovani su kongresi u Aju- bljani i Tropauu na kojima su
članovi Svete lige osudili ustaničke pokrete: car je razrešio
Ipsilantija, koji je, pora- žen od Turaka, prebegao u Ugarsku (jun
1821).
Nešto ranije, Osmanlije su povele snažan napad protiv Ali-
paše Janjinskog i grad je bio pod opsadom od av- gusta 1820.
godine. Ali je konačno pristao da se preda, pod uslovima koje
Osmanlije nisu prihvatile; ubijen je 24. januara 1822, čime je
završen pokušaj secesije južne Albanije i Epi- ra, što oslobađa
osmanske trupe koje će moći da deluju protiv ustanika u Grčkoj.
Oslanjajući se na diverzije koje su vršili Ipsilan- ti i Ali-paša
Janjinski i na tursko-iranski rat, patrijarh Patrasa, German proglasio
je oslobodilački rat 25. marta
1821. godine. Međutim, rat nije vođen koordinirano na Pelo-
ponezu i na egejskim ostrvima i jedna od prvih akcija ustanika bio
je masakr turskih civila u Moreji, pogotovo muslimanskog
stanovništva Tripolisa oktobra 1821. S druge strane, jani- čari u
Istanbulu su najpre uhapsili a zatim obesili pravo- slavnog
patrijarha i brojne sveštenike, a po celom Carstvu otpočeo je
progon Grka. Iako su obe strane počinile strašne zločine, treba reći
da je zapadno javno mnjenje reagovalo samo

na masakre nad Grcima, pogotovo na one na Hiosu u

279
aprilu
1822. godine. Nijedan glas nije se podigao da osudi
masakre nad Turcima, naprotiv, u Evropi se razvio pokret
saosećanja i simpatija prema ustanicima.
U prvoj fazi, koja je trajala do 1823. godine,
ustanici su uspeli da kontrolišu dobar deo Peloponeza,
izvestan broj ostrva u Egejskom moru i severnom delu
Korintskog zaliva, Misolongi, Atinu i Tebu. Decembra 1821,
skupština grčkih predstavnika sastala se u Epidauru i
proglasila nezavisnost Grčke, objavila Ustav, sastavljen po
uzoru na Ustav Direkto- rijuma u Francuskoj, formirala
vladu i za predsednika iza- brala Aleksandra Mavrokordata
(12. januara 1822). Mlada grčka vlada ubrzo se suočila sa
neprijateljstvom Teodora Ko- lokotronija, nezadovoljnog
zbog tog što je bio lišen vlasti; formirana su dva tabora.
Druga narodna skupština, održana u Astrosu, decembra
1822. osudila je Kolokotronija. Ovaj unutrašši sukob završio
se tek 1824. godine, u korist Ma- vrokordata i njegove
vlade.
Propast reformi Selima III, vojni porazi i početak
procesa secesije raznih provincija svedočili su koliko je
neophodno da se reformišu institucije i osnovne snage
Car- stva, da se ponovno uspostavi sultanov autoritet i da
se vlast poveri ljudima obrazovanim u duhu novih ideja i
sposobnim da ih primene. Nije, međutim, bilo lako boriti
se protiv priti- ska tradicije i privilegija i promeniti
mentalitet. Pored toga, neophodno je bilo da sultan može
da računa na podršku najuticajnijih redova države, počev
od uleme čije je simpatije umeo da pridobije svojom
religioznošću, podržavanjem tradi- cionalnog obrazovanja
i unapređivanjem najkooperativnijih pripadnika uleme.
Istovremeno, janičari su izgubili ugled, jer se pokazalo da
nisu sposobni da odbrane Carstvo, i da su mnogo više od
toga spremni na pljačkanje i pobunu. Po uzoru na reforme
koje je sproveo Mehmed Ali u Egiptu, trebalo je reformisati
vojsku, a u prvom redu janičarski red.
Prvi pokušaj reorganizacije preduzet je 12. juna
1826. osnivašem eškindžija, vojnika koji su iz janičarskih
ba- taljona u prestonici birani da čine jezgro nove vojske,
pomoću nekih prednosti ali i prilagođavaša novim
obavezama. Dva da- na kasnije janičari su se pobunili,
opljačkali palatu velikog
280
vezira i zatražili glave reformista. Pokazavši energičnost i
odlučnost, Mahmud II dobio je podršku artiljerije, oficira pristalica
reformi i, konačno, uleme koja se odvojila od pobu- njenika. Po
naređenju velikog vezira, 15. juna, artiljerija je bombardovala
kasarne u kojima su se okupili janičari i usmr- tila većinu; narednih
dana, oni koji su se još zatekli u pre- stonici bili su gonjeni,
uhvaćeni i pogubljeni. Nekoliko cen- tara otpora u provincijama
takođe su brzo bili likvidirani.
Nakon ovih događaja, janičarski red je zvanično uki- nut,
kao i red spahija, a vođi bratstva bektašija, koji su ih po- državali i
bili smatrani pokretačima janičarskog protivljenja sultanu,
uhapšeni su i pogubljeni (jula 1826). Takođe su uki- nuti svi redovi
ili organizacije koji su bili posredno ili ne- posredno vezani za
janičare. Ovaj koreniti preokret dobio je naziv uakauč kaupue
(srećni događaj).
Nešto kasnije započeto je organizovanje nove vojske pod
komandom seraskera (glavnog komandanta). Reforme su
obuhvati- le i košicu, artiljeriju i druge redove vojske koji su 1827.
ušli u sastav armije nazvane 'azsUag-G tapzpge-G tićattesIue
(pobed- ničke Muhamedove trupe). Mornarica je takođe
obnovljena, ško- le za vojne i mornaričke inženjere dobile su novi
podstrek, a marta 1827. osnovana je vojna medicinska škola. U
periodu od tri godine osmanska vojska ustupila je mesto modernoj
vojsci ko- ju su na evropski način obučili strani instruktori, ali kojoj
je još uvek nedostajalo kvalitetno komandovanje, povezanost, čak i
uvežbanost. Ovi nedostaci ispoljili su se tokom borbi koje su
narednih godina vođene protiv Rusa i Egipćana.
Reforma osmanske države nije mogla biti izvršena bez
učešća uticajnih krugova, kako vojnih tako i civilnih i verskih. Pre
nego što je ukinuo red janičara, Mahmud II umeo je da za svoju
politiku pridobije izvestan broj oficira, pri- padnika uleme i ličnosti
među kojima su bili Halet efendija, Galib-paša, Aga Husein-paša, a
posebno Husrev Mehmed- -paša koji je bio u prilici da posmatra
reforme koje je u egi- patskoj vojsci izvršio Mehmed Ali. Dva šejh
ul-islama pružili su podršku sultanu u toku prvog perioda reformi:
Sejid Abdulvahab efendija (1821—1822) i Mustafa Asim (1818—
1819 i 1823—1825). Obojica su morali da se suoče sa reakcijom
uleme, tradicionalista i konzervativaca kojima su nekada morali da
se povinuju, ali su ipak omogućili sultanu da nastavi politiku
reformi.
Ova politika zahtevala je značajna finansijska sred-
stva do kojih je trebalo doći bilo nalažešem novih izvora pri-
hoda, bilo preuređenjem starih. Prihodi Carske riznice koji su do
tada bili namenjeni verskim fondacijama, sada su povere- ni
upravi verskih fondacija (pegageP e\jkaj), koja je vođena tako
da se carskom trezoru obezbede sredstva iz ovih fondacija.
Osim toga, određeni broj zakupnina, poreza i taksa oduzeti su
nadležnima i dodeljeni novoj upravi tikaŠ 'a( NagtezG (bukval-
no: Riznica zakupa) čiji je zadatak bio da obezbedi finansira-
nje vojske; isto je važilo za mornaricu. Drugi namet, gpttaP
akasNue (taksa za Sveti rat) kojoj su podlegale prodavnice i
pijace, takođe je trebalo da osigura funkcionisanje vojske. Ove
finansijske reforme nisu uvek bile dobro prihvaćene, posebno
su im se protivili predstavnici uleme, koji su ponekad ostali bez
ne baš zanemarljivih prihoda, zatim dotadašnji zakupci poreza,
koji su ostali bez značajnog izvora prihoda kao i trgov- ci i
zanatlije koji su bili podvrgnuti plaćanju nove takse.
Ipak, zahvaljujući svim ovim merama, modernizacija
vojske mogla je postepeno da se proširi na artiljeriju, koja je
dobila veoma važno mesto u okviru vojske, ali i postala kon-
kretna podrška vlasti, zatim na službe vezane za vojsku, kao
što su oružari, arsenali i manufakture. Timarska konjica ta-
kođe je morala da bude korenito transformisana i stavljena
pod kontrolu, ali je među timarnicima postojao jak otpor i sa-
mo jedan deo je pristao da prihvati nova pravila (1828). Po-
trebe ratovanja primorale su sultana i Husrev-pašu, pokreta-
ča ovih reformi da odlože te promene. Isto se dogodilo sa
neredovnim trupama, koje su regrutovane među nomadskim
ple- menima u Rumeliji (Evlad-i-fatihan); one su
reorganizovane u grupe sastavljane prema selima koja su
morala da daju određe- ni broj ljudi i finansijska sredstva
kojima su naročito dopri- neli nemuslimanski stanovnici ovih
sela (1828). Od 1822. do 1828. godine mornarica je takođe
pretrpela promene, zahvalju- jući Husrev-paši i Topal Izet
Mehmed-paši. Pomorska škola koju je osnovao Selim III je
usavršena, utvrđena je pre- cizna hijerarhija oficira, izvršena je
selekcija mornara, a Škola za mornaričke inženjere je
modernizovana. Pomorska katastrofa kod Navarina (oktobar
1827) omela je njegove napo- re, ali je dat zamah i politika
reformi je nastavljena. Ona ni~ je odmah mogla da da
uverljive rezultate, što su pokazali uda. ri koji su joj naneti u
sukobima sa Rusima 1828—1829. i Egipćanima između 1832. i
1839. godine.

282
 Sukobi (1821—1839)

Grčka: od ustanka do nezavisnosti

Godine 1824, dok su trajale borbe između dve grčke
struje, sultan Mahmud II još uvek nije bio u mogućnosti da in-
terveniše da bi povratio autoritet u zemlji; potražio je po- moć
Mehmed Alija, koji je postigao sjajne uspehe u Arabiji i postavio
Egipat na put modernizacije. Mehmed Ali je odgovo- rio pozitivno,
pod uslovom da bude priznat za namesnika Krita i Moreje (pored
Egipta). Poslao je trupe koje su, pod komandom njegovog sina
Ibrahim-paše, zauzele ostrvo Krit, iskrcale se u Moreji (februar
1825) i odnele mnoge pobede nad grčkim nacionalistima, dok su
sultanove trupe, posle go- dinu dana zauzele Misolongi (april 1825.
— april 1826). Izgledalo je da će grčka pobuna brzo biti ugušena.
Osmanski uspesi zabrinuli su novog ruskog cara Ni- kolaja
I, čiji su planovi bili vezani za pravoslavne zemlje (decembra 1825).
Marta 1826, uputio je sultanu ultimatum koji je trebalo da ga
primora da sledi šegove planove i da mu ustupi pravo na zaštitu
Moldavije, Vlaške i Srbije: Mah- mud je popustio; osim toga, morao
je da prizna i rusko size- renstvo na Kavkazu i da dozvoli slobodno
kretanje ruskih brodova po osmanskim vodama (Akermanska
konvencija, 7. ok- tobar 1826). U Istanbulu su-se sukobila dva
tabora: milita- ristički, čije pristalice nisu prihvatale povlačenje
države i pristalice čekanja, koje su želele posredovanje neke evrop-
ske sile. Konačno se Mahmud II odlučio za gušenje grčkog ustanka;
juna 1827. njegove trupe su zauzele Atinu.
Engleska, Francuska i Rusija osnovale su u julu sa- vez koji
je zapretio intervencijom u korist Grka ako sultan bude odbijao
svako posredovanje, što se i dogodilo. Francu- sko-engleska flota
je intervenisala i blokirala osmansku flotu kojoj se pridružila
egipatska flota u luci Navarin: incident je izazvao bitku tokom
koje je tursko-egipatska flota uništena, a 8.000 mornara i
vojnika ubijeno (20. oktobar 1827). Ovaj događaj dao je nadu
Grcima, izolovao Ibrahim-pa- Šu u Moreji i naročito favorizovao
mešanje velikih sila u osmanske poslove, koje su na Zapadu
podržavale štampa i jav- no mnješe, naklonjeno Grcima.
Sultan je učvrstio svoj položaj i nastavio da se pro- tivi
svakom mešanju. Nikolaj I mu je 28. aprila 1828. godine
objavio rat. Njegove trupe istovremeno su prodrle u istočnu
Anadoliju (zauzimanje Karsa, u julu 1828, Erzuruma, u julu
1829), u Moldaviju, Dobrudžu, Bugarsku (jun-oktobar 1828) i u
Trakiju gde su zauzele Jedrene (22. avgusta 1829) dok su Fran-
cuska i Engleska postigle da se Ibrahim-paša vrati 283 u Egipat i,
nakon postavljanja nove grčke vlade na čelu sa Janisom Kapo-
distrijom, razmatrale stvaranje nezavisne grčke države.
Konačno, Jedrenskim mirom (14. septembra 1829), koji
je upotpunjen Aondonskom konferencijom (februar 1830),
Francuska i Engleska uspele su da spreče osipanje evropskih
provincija Osmanskog carstva u korist Rusije. Proglašena je
nezavisnost Grčke, koju su garantovale velike sile, priznata je
autonomija Srbije, Moldavije i Vlaške; Besarabija je pre- šla u
ruke Rusije, koja je dobila trgovačke povlastice i pravo na
prolazak velikih trgovačkih brodova kroz moreuze.
Najistaknutiji element grčko-turskog rata je svakako
direktno mešanje drugih velikih sila, pored Rusije i Austrije, u
pitanja Osmanskog carstva. Već su Napoleonovi pohodi u
Egiptu i engleske težnje pokazale interesovanje Francuske i
Engleske za „Levant“, put za Indiju i zemlje u Indijskom
okeanu. Ovaj aspekt bio je i dalje prisutan, a poja- vili su se i
novi — prodiranje pojedinačnih interesa nekih država u
Osmansko carstvo, najpre prisustvom stručnjaka, sa- vetnika i
trgovaca, a zatim stvaranjem klijenata kako u bal- kanskoj
Evropi tako i na Bliskom istoku (u toj oblasti Rusi su
napredovali u podunavskim provincijama). Diplomatske
intervencije, mešaše Francuske ili Engleske bili su nači- ni da
se utiče na osmansku politiku, kao i da se nametnu za- padna
shvatanja, kako u oblasti spoljnih poslova, tako u pogle- du
unutrašnje uprave državom: tanzimat (reforme) bile su šihova
direktna posledica.
Ambicije Zapada nisu se ograničile na istočno Sre-
dozemlze: juna 1830. godine, Francuzi su se iskrcali blizu Alžira, sa
namerom da se domognu Alžira koji je još uvek bio osmanska
provincija. Osvajaše je trajalo dugo, ali osman- ska država,
zaokupljena događajima u Egiptu, zatim problemi- ma u Siriji i
Aibanu nije mogla da mu se suprotstavi: koma- daše Osmanskog
carstva krenulo je.

Rat protiv Egipta

Sa događajima u Grčkoj, namesnik Egipta, Mehmed Ali
mnogo je izgubio: njegova flota bila je uništena kod Na~ varina i
umesto očekivaša da će postati namesnik Krita i Moreje, morao je
da se povuče sa ovih teritorija pod pritiskom Francuza i Engleza, a
od sultana nije dobio nikakvu nadokna- du za pomoć koju mu je
pružio. Kao kompenzaciju tražio je na~ mesništvo nad Sirijom, ali
je Mahmud II odbio i predložio da mu da Krit. Mehmed Ali je odbio i
počeo 284
da, pod raznim izgovorima, šalje Ibrahim-pašine trupe u
Palestinu i Siri- ju: za manje od godinu dana cela Palestina, Liban i
provinci- ja Damask pale su u ruke Egipćana (novembar 1831. —
jun 1832). Mahmud je tada razrešio Mehmed Alija funkcija i
pripremio pohod protiv šega, ali je Ibrahim-paša pobedio osmansku
voj- sku na severu Sirije. Mehmed Ali nije išao dalje, nadajući se da
će dobiti Siriju putem pregovora. Mahmud II ga je ponovo odbio:
podigao je drugu vojsku, po naređenju velikog vezira Re~ šid
Mehmed-paše, ali to nije sprečilo Ibrahim-pašu da pređe u
Anadoliju, da zauzme Košu, blizu koje je potukao osmansku vojsku
(21. decembar 1832) i da stigne do Kutahije (februar 1833),
planirajući čak da stigne sve do Burse.
Pred ovom pretnjom, sultan je zatražio pomoć cara
Nikolaja I. Nzegov odgovor bio je povoljan, jer caru nije odgo-
varalo stvaraše snažnog Egipta na Bliskom istoku, koji bi mogao da
omete šegove planove u toj oblasti. Međutim, umeša- li su se
Francuzi i Englezi koji su pokušavali da nametnu sporazum između
Turaka i Egipćana, iako su ruske trupe bile stacionirane na
obalama Bosfora, kako bi zaštitile Istan- bul od eventualnog
napada. Mir između Turaka i Egipćana ipak je sklopljen 29.
marta 1833. u Kutahiji: Ibrahim-paša je postao namesnik Sirije,
Kilikije i Hedžaza, a Mehmed Ali, priznati namesnik Egipta,
dobio je takođe Krit. Ovaj utovor nije nimalo zadovoljio Nikolaja
I. Vršeći pritisak na sulta- na i povukavši flotu sa Bosfora,
postigao je potpisivanje Hunkjar-Iskeleskog sporazuma (8. jula
1833) kojim je potvr- đen Jedrenski mir, ali je i predviđeno
zatvaranje moreuza za sve ratne brodove, što je Rusiju
oslobodilo svake francuske ili engleske pretnje na Crnom
moru.
U stvari, niko osim Rusije nije bio zadovoljan odred-
bama ovog sporazuma. Mahmud II konstatovao je da vojne
refor- me nisu dale isplative rezultate i bio mu je potreban mir
da 6i nastavio civilne reforme; pokušavao je da osujeti politi-
ku Ibrahim-paše u dogovoru sa stanovništvom Sirije pod-
stičući tamošnje pobune. Englezi su težili da oslabe odnose
između Turske i Rusije. Zabrinuti zbog napredovanja Mehme-
da Alija na Bliskom istoku, posebno prema južnoj Arabiji i
Adenu, kao i zbog ekonomskog razvoja Egipta, zauzeli su stav
protiv njega, koji su između ostalog podržali Francuzi; Mehmed
Ali pak nije želeo da se zadovolji autonomijom i planirao je da
dobije potpunu nezavisnost.
Period od 1835. do 1838. godine bio je period naoru-
žanog mira, tokom koga je Mahmud II ojačao svoju vojsku, pri-
bližio se Britaniji (sporazum u Balta Aimaniju, u avgustu
285
1838. godine kojim su im odobrene ekonomske prednosti).
Aprila 1839. godine, osmanske trupe krenule su ka severnoj
Siriji, ali su ozbiljno potučene kod Nisibina (24. juna 1839), a
turska flota je kapitulirala u Aleksandriji, dok su Englezi osvojili
Aden. Mahmud II je umro 30. juna 1839. godi- ne, ostavivši
svom nasledniku Abdulmedžidu I tešku situaciju.
Jula 1840. godine, velike sile, izuzev Francuske, po-
slale su Mehmed Aliju ultimatum koji je on odbio. Francuska
vlada se tada umešala i primorala Mehmed Alija da pregovara,
pogotovo što su Englezi predstavljali ozbiljnu pretnju za oba- le
Libana i Aleksandriju. Konačno je sklopljen sporazum: sul- tan
je priznao Mehmed Aliju nasledno namesništvo nad Egip- tom,
sa titulom hediva. On je zauzvrat morao da vrati tursku flotu,
da se odrekne Sirije i da redukuje svoju vojsku (novem- bar).
Nešto kasnije, dobrovoljno je napustio Hedžaz, a sultan je
priznao njegov autoritet u dolini Nila, uključujući i Sudan
Jula 1841. godine, ugovorom u Aondonu ukinut je Hun-
kjar-Iskeleski ugovor; njime je posebno utvrđeno da prolaz kroz
moreuze ostaje zatvoren za strane ratne brodove, dok je Porta u
miru (konvencija o moreuzima). Iz ovih događaja u Egiptu
osmanska država ponovo je izašla kao gubitnik jer je došlo do
odvajanja još jedne provincije; ona će se sve više i više odvaja- ti
sve do trenutka kada je bude okupirala Engleska (1882).
Uporedo sa snažnom spoljnom politikom, Mehmed Ali je
krenuo u modernizovanje Egipta i jačanje vlasti. Uvođešem
agrarne reforme, Mamelucima je oduzeta skoro sva zemlja koja je
postala vlasništvo države, a ona ju je zatim poverila selja- cima;
isto se dogodilo sa zemljom vakufskog tipa (neprenosiva dobra).
Seljaci su obrađivali zemlju prema direktivama vlade, kojoj su
predavali svoje prinose. Ova dirigovana ekonomija fa- vorizovala je
gaješe pamuka sa dugačkim vlaknom, na inicijati- vu Šrancuza
Žimela kao i uzgoj proizvoda namešenih izvozu.
Napredak u oblasti industrije bio je maše ubedljiv zbog
neprilagođenosti Egipćana novim tehnikama; zato su po- zivani
strani stručšaci. Istovremeno, egipatska trgovina je takođe
podvrgnuta kontroli vlade koja je težila da poništi efekte
kapitulacija, ali su i tu neprilagođenost i preteriva- ša u dirigovašu
ekonomijom ponekad dovodili do neuspeha. U spoljnoj trgovini
konačno je došlo do povratka liberalizma koji je favoriziovao
strance i šihove lokalne posrednike, Grke i Sirijce.
Uporedo sa ovim reformama, Mehmed Ali je radio na
transformaciji i modernizaciji tradicionalnog sistema obra- zovaša i
otvarašu egipatskih intelektualaca ka zapadnim kul- turama,
286
najpre italijanskoj a zatim francuskoj. Prvi egipatski intelektualci
stigli su u Francusku 1826, predvođeni Rifa al Tahtavijem na koga
je ovaj boravak ostavio snažan utisak (1826-1831). Mehmed Ali je
takođe pozvao francuske stručnja- ke: Klobeg za oblast medicine,
pukovnik Sev (budući Soliman- -paša) za vojsku, Ainan de Belfon
za brane i kanale. Ovaj duh reformi i inovacija, koji je poznat u
Francuskoj, naveo je neke pristalice Sen-Simonovog učenja, da sa
ocem Anfantinom po- kušaju da uvedu svoju doktrinu u Egiptu. I
Bihova zamisao nije imala uspeha ali su ipak sa Zapadom bili
uspostavljeni tesni odnosi i Egipat je postao važan pion u
političkim i ekonom- skim igrama u istočnom Sredozemlju.
Prokopavanje Sueckog ka- nala 1869. godine predstavlja
očigledan primer takve politike.

Međunarodni pritisak. Osvajaše Alžira

Posledica događaja koji se odvijaju od kraja XVIII veka,
bila je da se istorija Osmanskog carstva više ne može
nroučavati bez osvrta na ulogu velikih sila: ruskim pokuša-
jima napredovanja prema Sredozemlju suprotstavljala se želja
Engleske da štiti okruženje puta za Indiju, ali i Francu- ska koja
je želela da održi prisustvo u ovoj regiji u ime za- štite
hrišćana.
Ovaj pritisak velikih sila vršen je na dva načina: bilo
direktno na osmansku državu, bilo indirektno, pruža- šem
podrške lokalnim bunama i ustancima: manifestovao se u vidu
ratova i okupiranja teritorija, čiji je ishod nekad bio potvrđen
mirovnim ugovorom a nekad nije. Na ponekad pri- kriven način
vršeno je komadanje Carstva pod izgovorom za- štite verskih
ili etničkih manjina, diplomatskih ili trgo- vačkih interesa ove ili
one sile. Posle ekonomskog razvoja u XVII veku i političkog i
pretkolonijalnog razvoja u XVIII veku, sledila je teritorijalna
ekspanzija koja se odvijala na štetu najbližeg, najmanje
složnog i najslabijeg Carstva. U ovim ekspanzionističkim
sukobima Osmansko carstvo pred- stavljalo je piona kojim su
se služili po potrebi i prema prilikama, a nikada u njegovu
korist. Između Rusije, Fran- cuske i Engleske nastalo je
rivalstvo sa promenama u diplo- matskim aktivnostima:
Istočno pitanje postalo je isključivo pitanje zapadnih sila.
Mali značaj koji su zapadne zemlje pridavale osman-
skom sizerenstvu posebno je uočljiv u slučaju francuskog osva-
janja Alžira. Provincija Alžir zavisila je od Osmanskog carstva i,
kao i druge zapadne provincije (Tunis, Tripolita- nija) uživala
široku autonomiju, ali su zvanični odnosi, iako 287
svedeni na
mininum, nastavili da postoje između presto- nice Alžira i
Istanbula. Pomorska pljačka je do XVIII veka predstavljala
najznačajniji izvor prihoda alžirskog deja. Po-

288
 nekad veoma snažne reakcije velikih sila usporile su,
među- tim, tu aktivnost, koja je postepeno zamenjena
normalnom trgo- vinskom razmenom sa raznim državama.
Alžirci su tako snabdevali Francusku pšenicom za vreme vlade
Direktoriju- ma, ali francuska vlada nije plaćala te isporuke;
zatim su se odnosi između Alžira i Francuske u doba
Napoleona pogor- šali, a francuski dug povećao. I pored
sporazuma iz 1817. a zatim i onog iz 1820. godine, odnosi se
nisu popravili i do- šlo je do tenzija u kojima je francuski konzul
Deval igrao glavnu ulogu; nadovezali su se problemi vezani za
francusko prisustvo na alžirskoj obali, kod Bonea i Aa Kale i
prava na koncesije u „Afričkoj kompaniji“.
Druge velike sile takođe su se mešale u politički i
ekonomski život Alžira. Englezi su smesta preuzeli mesto
Francuske u trgovini pšenicom, početkom XIX veka, ali je zbog
neobnavljanja sporazuma i odbijanja da alžirski dug pre- ma
Engleskoj i Holandiji bude vraćen, englesko-holandska flota
bombardovala Alžir (1816). Iste godine, Sjedišene Države postigle
su odbijanje Alžira da plaća godišnji tri- but. Godine 1819.
englesko-francuska flota blokirala je al- žirsku flotu; Francuska je,
1824, podržala pobunu stanov- nika Kabile protiv A\žira, a 1827.
godine dejeva flota bila je uništena u bici kod Navarina.
Izgovor za početak francuske intervencije u Alži- ru bio je
incident koji se odigrao 30. aprila 1827. godine, koji je izbio između
deja Huseina i francuskog konzula („uda- rac lepezom“). Nakon
prekida odnosa u junu 1827. godine, usledili su brojni incidenti.
Pritisak francuskih politič- kih i ekonomskih krugova posebno je
uticao na odluku da se vojska pošalje u osvajanje Alžira: prvo
iskrcavaše trupa od- igralo se 14. juna 1830. godine. Dej Husein je
kapitulirao 5. jula. Nešto kasnije begovi Titerija i Orana su se
pokorili, dok je beg Konstantina zadržao rezervisan stav. Francuska
okupacija se proširila, ali je Konstantin odolevao (1836); beg ovog
grada, Hadži Ahmed uzalud je pokušavao da pregovara oko svoje
pobede, kako sa Francuzima tako i sa sultanom. Konstantin je pao
1837. godine, ali je Hadži Ahmed nastavio da se bori, zahtevajući
neprestano i bezuspešno pomoć osman- skog sultana. On je
međutim bio i suviše zaokupljen događaji-

5 44
 ma na Balkanu, a posebno sukobom sa Egiptom te nije
mogao ništa da ponudi Hadži Ahmedu i osmanska diplomatija
kako u Parizu, tako i u Istanbulu, nije mogla efikasno da interve-
niše kod francuske vlade.
U susednoj provinciji Tunisu, begovi su održavali dobre
odnose sa vladom u Istanbulu do trenutka kada je, na- kon
ozbiljnih događaja u Tripolitaniji između 1832. i 1835. godine,
kada je beg Tunisa Husein želeo da pripoji tu zemlju, sultan
intervenisao u Tripolitaniji, gde je uspostavljena di- rektna
osmanska uprava eliminisanjem dinastije Karamanlija. Za
vreme namesništva bega Ahmeda (1837—1855) odnosi su
ponovo bili napeti, pošto su Ahmeda podržavali Francuzi, koji
su išli čak dotle da su planirali da mu daju Konstantin, što se
nije ostvarilo. Pored nekoliko incidenata, iako je u tursko-
tuniskim odnosima bilo tenzija, Osmanlije nisu žele- li da Tunis
izmakne njihovom suverenitetu, u trenutku kada je on
nestajao u mnogim oblastima, posebno u Alžiru. Sa svoje
strane Tunižani nisu želeli da budu lišeni tog sizeren- stva, koje
je za njih predstavljalo zaštitu od zapadnih sila.

Reforme (1830—1839)
Ne treba dovoditi u sumnju reformatorske namere
Mahmuda II ni njegovu sposobnost da ih realizuje. On je sam u
mladosti prošao suviše događaja, od kojih su neki čak preti- li
da mu ugroze život, da bi dopustio da se nastavi unutra- šnje
propadanje osmanske vlasti i anarhija u koju je rizikova- la da
zapadne država. Dok su vojne reforme bile dominantne u
prvom delu njegove vladavine, drugi deo, od 1830. do 1839.
godine bio je posvećen „civilnim“ reformama.

Akteri
Ovu želju za reformama nije imao samo sultan: izve-
stan broj osmanskih ličnosti delio je njegovo mišljenje i
Mahmud II se očigledno oslanjao na njih tokom ovog perioda, u
kome je posebno poštovao kontinuitet u okviru glavnih funk-
cija; tako je u periodu od 1829. do 1839. godine bilo samo dva
velika vezira: Rešid Mehmed-paša od 1829. do 1833. i Meh
med Emin Rauf-paša od 1833. do 1839. godine, obojica pri-
stalice reformi. Na drugim značajnim funkcijama nalazili su se
relativno mladi ljudi, koji su bili otvoreni za refor- misanje
države zahvaljujući sopstvenoj svesti, obrazovašu kontaktima
33
*sa strancima, bilo u prestonici bilo po evrop- skim
ambasadama, gde su neki od ših bili sekretari i izbliz a
posmatrali funkcionisanje raznih evropskih država.
Neke od ovih osoba duboko su obeležile ovu epohu- već
smo videli ulogu Husrev Mehmed-paše, najstarijeg od njih, koji se
posvetio reformi mornarice a posle 1826, re- formi vojske; zatim
Mehmed Said Pertev-paša, koji je bio reis-ul-kutab (zadužen za
spoljne poslove) od 1827. d0 183ć"Čgodine, pomoćnik velikog
vezira od 1831. do 1836. go- dine, ministar unutrašših poslova od
1836. do 1837. godi- ne, kada je umro; Akif-paša, reis-ul-kutab od
1832. do 1835. godine, prvi ministar spoljnih poslova (IagGslue
pagt) od 1835. DO 1837. godine, kada je ovo ministarstvo oformlje-
no, zatim ministar unutrašših poslova (s!akŠ.ue pagGgg) po- sle
1837; a pogotovo Mustafa Rešid-paša, vođa reformi- stičkog
pokreta od tridesetih godina, ambasador u Parizu
(1834-1835. i 1835-1836), u Londonu (1836-1837), mini- star
spoljnih poslova (1837—1839) i u više navrata veliki vezir, posle
1839. godine.
Mustafa Rešid-paša imao je precizne ideje o re- formama
koje treba izvršiti. Nzegove funkcije u centralnoj administraciji,
zatim u ministarstvu spoljnih poslova omogu- ćile su mu da uoči
nedostatke sistema, greške koje treba is- praviti, probleme koji se
postavljaju, a imao je pred sobom i primer evropskih država.
Postepeno je postao prva ličnost države, posle sultana. Imao je
veliki uticaj i, pošto je na- meravao da šegove akcije prodru u
dubinu, postavljao je na od- govorna mesta u državi svoje
štićenike, činovnike na koje je mogao da računa. Konačno, on je
pripremio niz reformi koje je sadržavao hat-i šerif (carska povelja)
od Gilhane iz 1839. godine, koji je svečano objavio predstavnicima
velikih sila. Mustafa Rešid-paša nesporno je obeležio događaje u
državi od 1834. do 1858. godine, kada je umro; šegovo delo
trebalo je da nastave Mehmed Emin Alji-paša i Mehmed Fuad-paša.
Inovacije
Reforme uvedene posle 1830. godine obuhvatile su
najpre centralnu upravu i upravu u provincijama. Iako neke
deluju kao puka forma, tada su se dogodile prave promene sta-
nja duha, jasna transformacija struktura i funkcionisanja
države, koja je obuhvatila ne samo ljude nego i navike, pa čak i
viziju države.
Na čelu centralne vlade, koju obično nazivamo Viso- ka
porta (Vab—G 'aI) nalazio se veliki vezir koji je neko vre- me
imao zvanje prvog ministra (J)a§ uekp). Vlada je bila pode- ljena
na ministarstva i odseke: naziri su postali vekili (ministri);
34
unutrašnji poslovi bili su u nadležnosti po~ moćnika velikog
vezira (zas1age1 ketiLazg), koji je 1836. godine postao direktor
za državna pitanja (itpg-i tpŠue pagt), za- tim ministar
unutrašnjih poslova (ueŠ-G MćŠue) 1837; Upravu za sudska
pitanja (pegageP. s1e galjg) nasledilo je pegage1- I 'asŠue, a
zatim ueka1e(-G 'asŠue (Ministarstvo pravde). Fi- nansijska
pitanja (vojni trezor, carski trezor, valuta) pre- grupisani su u
okviru pegageG-G itpg-i taIue, kasnije ueka1e(-1 taIue:
(ministarstvo finansija). Spoljni poslovi, u nadle- žnosti reis-ul-
kutaba postali su 1836. pravo ministarstvo (uekaŠ-G ćapsGue)
koje je bilo nadležno i za spoljnu trgovinu (trgovački ugovori
modernog tipa potpisivani su sa raznim državama od 1836).
Godine 1838. formiran je Savet za poljo- privredu i trgovinu
(gpesIz-1 ggga'a1 ue Isage1), koji je prera- stao u Savet za javne
radove (tesNz-G paj1 'a) iz koga se izdvoji- lo Ministarstvo za
trgovinu (pegageP psage().
O aktivnostima ministarstava odlučivao je Sultanov
savet ministara (tesIz-G ćazz-G upke1a), nazvan takođe i
tesNz-1 ćazz (Sultanov savet) i tesIz-G čpkeŠ (Savet
ministara). Go- dine 1838. osnovan je Savet Visoke porte (Vag-
g §iga-ug VaĐ-1 ‘Š) čiji je zadatak bio da proučava predloge
zakona.
Ove promene u centralnoj vladi bile su praćene re-
formama vezanim za podanike Carstva: pristupilo se izradi
popisa stanovništva i zemljišnih katastara u cilju bolje ras-
podele poreza, koji su uglavnom bili određeni prema primanji-
ma. Ubiranje poreza nisu više vršili zakupnici poreza, nego
plaćeni činovnici u centralnoj vladi, muhasili, koje su kon-
trolisali namesnici provinciJa; namesnici više nisu imali autoritet
nad lokalnim garnizonima, koji su sada bili u di_ rektnoj
nadležnosti Istanbula. Međutim sve te reforme bile su
primenjivane postepeno (provincija Bursa ili Hudavendi- gar
bila je prva oblast u kojoj su sprovedene), a njihova prime- na
zahtevala je zapošljavanje ljudi, kojih još uvek nije bilo do-
voljno ili su bili nedovoljno obučeni, posebno u provincijama
To je bio uzrok što su reforme takođe obuhvatile i
državne činovnike, koji su 1835. godine podeljeni u tri katego-
rije: civilno osoblje (ka1et1ue — naziv koji je kasnije zamenjen
nazivom tpIaue), vojno osoblje (zeujgue) i sudsko-versko
osoblje ('Ippue) kojim su upravljali veliki vezir, odnosno glavni
ko- mandant vojske (serasker) odnosno šejh ul-islam. Među
činov- nicima uvedena je devetostepena hijerarhija; više nisu
imali zvanje kul (sultanovog sluge) nego memur (činovnika) i
35
dobija- li su platu određenu u skladu sa njihovom funkcijom i
rangom; u slučaju da učine krivično delo mogli su biti
sankcionisani primenom posebnih zakonskih propisa (sega
kappppatezG).
Pri Ministarstvu inostranih poslova osnovana je
Prevodilačka škola i formirana Prevodilačka kancelarija
((egspte oLazg) u kojoj su, umesto Grka, radili isključivo Tur- ci
ili asimilovani stanovnici i odakle će izaći funkcioneri novog
staša duha, rešeni da izvrše reforme; takođe je otvore- na prva
škola namenjena obrazovanju civilnih funkcionera.
Vojska koja se nije sjajno pokazala u borbama protiv
trupa Mehmed Alija takođe je bila predmet novih reformi, koje
su zamislili i primenjivali strani savetnici i stručnja- ci — Rusi,
Englezi, Prusi (među kojima poručnik Fon Moltke) ali među
kojima nije bilo Francuza zbog pomoći ko- ju je Francuska
pružala Mehmed Aliju. Ova vojska, pod je- dinstvenom
komandom seraskera dobila je naziv 'aza1ag-g tip(a- gata
(„organizovane trupe“ 1838); sastojala se od pešadijskih
pukova (a1au), konjice koju su sačinjavali pukovi iz provinci- ja
i artiljerije, koju su obučavali pruski stručnjaci. Godine 1833—
1834. formirane su rezervne snage (gesNj) koje su bile
mobilisane u slučaju potrebe, ali su najpre bile namenjene
obezbeđivanju lokalne bezbednosti stanovnika. Sigurno je da
je narod sa simpatijama gledao na ukidanje reda janičara jer je
često bio žrtva šihovih izgreda. Vojnici u novoj vojsci no- sili su
uniformu i pojednostavljenu kapu fes nastalu prepra- vljanjem
tuniske šešije kojom je vamenjen turban. Sve službe vezane za
vojsku, brodogradilišta, skladišta oružja i razne fabrike, takođe
su reorganizovane i modernizovane; u aprilu
1839. godine, vojne finansije prešle su pod direktnu upravu
Ministarstva finansija. Sve ove mere počele su da pokazuju
prave efekte tek posle 1839. godine.
Gradske službe, koje su nekada bile privilegija jani-
čara, kao što su policija ili vatrogasci, sada su bile u nadle-
žnosti specijalizovanih organa: muhtesib, nekadašši uprav- nik
tržišne policije dobio je zvanje ihtisab aga (1828) i postao
jedan od najvažnijih elemenata u gradu, pod čijom su nad-
ležnošću bili upravnici kvartova (muhtar, ćehaja); kasnije mu
je pomagao Savet staraca, predstavničko telo raznih sastav-
nih elemenata grada (verskih, etničkih, ekonomskih
zajednica).
Primena reformi Mahmuda II zavisila je od postoja- nja
funkcionera sposobnih da ih shvate i primene. Obrazova- še
36
činovnika za sultanovu administraciju do tada je bilo u
nadležnosti uleme i obrazovaša koje su oni pružali u okviru
medresa ili škola u Palati. To obrazovaše sada je bilo ne-
dovoljno i neprilagođeno. Bilo je neophodno drugačije obrazo-
vanje, oslobođeno tradicije i težine prošlosti, ali ulema nije
odobravala uvođeše laičkog sistema obrazovanja i vaspi-
tanja. Bilo je, dakle neophodno da se deluje u etapama. Prvu
etapu predstavljalo je otvaranje škola tipa ruždije (srednjih
škola), namenjenih učenicima koji su posle završene medrese
želeli da se posvete vojnoj karijeri; obrazovaše koje su u ši- ma
sticali bilo je otvorenije i specijalizovanije u pojedinim
oblastima. Za one koje je interesovala civilna administraci- ja
otvorene su Škola za sudsko obrazovanje (tek(eV-1 ta gag1/-1
'asŠue) i Škola za kšiževno obrazovaše (tek(ed-1 ta 'apJ-G
eAeNue). Međutim, do 1839. godine, osnovne škole bile su još
uvek malobrojne a kvalitet nastave nije bio uvek na zado-
voljavajućem nivou zbog nedostatka kompetentnih nastavnika.
Visoke škole bile su dobro oformljene ili dobro re~
organizovane. Takav je slučaj sa Medicinskom školom (ćĐ-
ćape-G 'at1ge), kojoj je 1832. godine priključena Hirurška
škola (eeggaććape) i od koje je 1839. godine nastala Carska
medicinska škola (tek(ekj-1 §aćape-G iĐĐGue). Otvorene su:

37
Škola za vojne inženjere, reaktivirana 1828, kao i Škola za
mornaričke inženjere i Škola za vojne nauke (tek(eV-1 'iNjt-i
kagVgue) koja će kasnije postati Ratna škola (tek(eĐ~1
kagMue) i Vojna medicinska škola (tek1e&-1 (^ćjue-j
'azkepue), Za razliku od Mehmed Alija, koji je u Francusku
poslao gru_ pu egipatskih studenata da se obrazuju i
usavršavaju, predvo- đene Rifa al Tahtavijem, Mahmud II
nije podsticao ovaj pro~,_ ces. Međutim, pošto su turske
ambasade ponovo otvorene,' posle 1830. godine, mlade
diplomate i deca diplomatskog oso- blja pohađali su u
stranim zemljama
druge škole; po povratku u Tursku francuske, engleske i
oni će činiti najvažnije
elemente koji su najviše težili reformama.
Za desetak ili dvadesetak godina nije bilo moguće
transformisati administraciju duboko zahvaćenu tradicijom i
njenom beskrupuloznošću, obrazovni sistem koji se ne Trudi
da se prilagodi i da se otvori ka novim saznanjima, niti voj~
sku čije se iskustvo zasniva na suviše starim modelima. Me-
đutim, dat je odmah zamah i reforme su pored ostalog
dobiti- le i podršku novih faktora: štampe i javnog mnjenja.

Štampa i društvo
U osmanske novine ne možemo ubrajati francuske
li- stove od kojih je prvi objavljen u Istanbulu 1795,
zahvaljujući Francuskoj ambasadi, pod nazivom ViIeIp s1e
poiueIez, a za~ tim (1796) Ta SageIe j,gapdajze Ae
SopzŠpIporJe i Megsige op- epŠ1 1797; ove novine su ubrzo
nestale. Zatim se 1824. poja- vio 1,e Ztuteep, a iste godine i
Zres1a1eig oggeŠa! i 1828. Soigpeg s1e Ztugpe. Izvan uže
Turske, u vreme francuskog prisustva u Egiptu objavljuju se
u Kairu od 1798. do 1801. 1e. SoiggGeg s1' E§ur(e i E,a
Oesas1e e§ur(1eppe. Sve ove novine bile su namenjene
francuskim čitaocima i saopštavale su vesti iz Francuske
kao i neke informacije o osmanskom svetu tog do- ba: bile
su namenjene veoma uskom krugu publike.
Godine 1829. Mehmed Ali pokrenuo je u Kairu prve
osmanske novine: UekauG'-1 M\$gguue (Događaša u Egiptu).
Sle- deći njegov primer, Mahmud II odlučio je da započne
objavlji- vanje lista TakuGt-1 UekauG (Kalendar događaja), na
osmanskom jeziku, čiji je prvi broj izašao 1. novembra 1831.
godine: bio
38
je to uglavnom nedeljnik koji je objavljivao nove zakone i de-
krete, kao i najvažnije događaje u Carstvu i izvan njega. Ne-
koliko dana kasnije, pojavilo se francusko izdanje tog lista pod
nazivom MopIeig oIotap, Ove novine imale su zvaničan
karakter, a objavljivanje francuskog izdanja pokazuje istovre-
meno zggicaj francuskog jezika i sultanovu želju da ostavi
utisak na strance koji su boravili u prestonici i uglavnom znali
ovaj jezik. Mehmed Ali je takođe počeo da objavljuje francusko
izdanje svog lista pod nazivom MopIeig e^urIep (Egipatski
monitor) (1833). Naravno, osmanske novine u prestonici imale
su ograničen krug publike: tursko izdanje imalo je tiraž od
5.000 primeraka, a izdanje na francuskom jeziku 300. Tek
devet godina kasnije pojavio se drugi osman- ski list, SegMe-G
kauasNz (bukvalno: registar vesti). Turska štampa doživeće
puni uspon tek u drugoj polovini XIX veka. Ipak, bila je to
važna novina koja takođe svedoči o otvaranju osmanskog
sveta. Međutim, štampa je zanimala samo veoma ma- li deo
populacije, uglavnom u prestonici i u Smirni, u dva glavna
trgovačka centra Carstva i samo ponekad u drugim me- stima,
kao što je na primer bio Bejrut.
Ovo širenje zapadnih uticaja postepeno je zahvatilo
razne kategorije stanovništva, koje su se ugledale na sultana.
On je, naime, prihvatio nošenje evropskog odela, napustio pa-
latu Topkapi i preselio se u Dolmabahče (1814), palatu koja je
bila uređena na zapadnjački način (rekonstruisana je 1853),
vozio se kolima, pojavljivao se u javnosti i putovao u unutra-
ššost. Naučio je francuski, organizovao prijeme i proslave i, uz
pomoć Đuzepea Donicetija, brata čuvenog kompozitora, uveo
zapadnu muziku na dvor, sa koncertima, baletima i ope- rama,
a u vojsku uveo vojnu muziku zapadnog tipa.
Sledeći njegov primer, vladino osoblje i drugi veli-
kodostojnici prihvatili su takođe zapadnu odeću (koja je po-
stala obavezna za funkcionere 1829) i fes. Francuski jezik
postao je znak kulture i bio sve više rasprostranjen među
„elitom“, koju je ipak činio veoma uzak krug u trenutku kada je
Mahmud II umro. Međutim, broj stranaca u Istanbulu se pove-
ćavao: savetnici, stručnjaci, diplomate i trgovci činili su milje
sa kojim su visoki zvaničnici, veliki trgovci i veliko- dostojnici
počeli aktivno da komuniciraju. Ne možemo još uvek govoriti o
velikoj evoluciji običaja, jer i dalje postoji veoma moćna
tradicionalistička sredina, koja se trudi da spreči prodiranje
zapadnih ideja i sačuva verske i kulturne institucije. Međutim,
39
pug je otvoren i posle 1839, reforma- torski elan još se više
pojačao zahvaljujući mirnijem periodu na planu odnosa sa
velikim silama.

Hat ~i šerif od Gilhane

Mahmud II je umro 1. jula 1839. godine. Nasledio ga je sin,
šesnaestogodišnji Abdulmedžid I, dok je Husrev Mehmed- paša
postao veliki vezir. Pre smrti, Mahmud II naredio je da se pripremi
tekst, u kome bi bile objavljene planirane refor- me, na kome je
posebno radio Mustafa Rešid-paša. Ovaj tekst zvanično je
predstavljen 3. novembra 1839. godine, a pročitao ga je Mustafa
Rešid-paša pred najvišim državnim zvaničnici- ma, verskim
velikodostojnicima, predstavnicima za ekonomske aktivnosti i
diplomatskim osobljem: bio je to hat-i šerif, ili hat-i humajun
(carska povelja) nazvan od Gilz^ane (OŠćape), po mestu u Topkapi
palati gde je bio predstavljen \auditorijumu.
To je bila povelja koja je imala višestr^ki karakter: sudski,
finansijski, administrativni i vojni. U njoj je bilo posebno objavljeno
da su od tog trenutka svi podanici Carstva jednaki, bez obzira na
veru i nacionalnu pripadnost, što je bilo u suprotnosti sa
muslimanskim zakonom, i da će svakoj osobi biti suđeno u skladu
sa zakonom i neće više moći da bude osuđena bez istrage i po
kratkom postupku; da će svi pla- ćati porez direktno državi u
skladu sa svojim prihodima i imetkom; zakup poreza je ukinut; sva
mesta moraće da pripreme vojni kontingent u skladu sa zakonom
koji će biti donet, a voj- ni rok neće moći da traje duže od pet
godina.
Ovaj skup odluka bio je odraz želje za promenama, ko-
jom su bili prožeti nosioci vlasti: čitanje pred predstavni- cima
države, verskih zajednica i velikih sila dalo je karakter svečanog
obavezivanja koji je predstavljao potvrdu te želje. Nesporno je da
se Osmansko carstvo sada nalazilo na putu raz- voja koju će
sledeći vladari, uključujući i Abdulhamida II, po- kušavati da
obeleže značajnim aktima. Nisu, međutim, svi bi- li zadovoljni
takvim razvojem, posebno velike sile, čiji je interes bilo rušenje
Carstva. Pred njegovom transformacijom bile su postavljene
brojne prepreke, i ova država, koju je jedan ruski diplomata
nazvao „bolesnikom Evrope“, naći će se u ru- kama lekara koji
su se više trudili da bolesnika usmrte nego da mu vrate snagu
i prosperitet.

* =1=

40
 U događajima vezanim za Istočno pitanje velike sile su
imale značajnu odgovornost što ipak nije isključilo odgo-
vornost osmanske države.
Selim III, a zatim i Mahmud II trudili su se da uspo-
stave autoritet vlasti i da povrate prestiž i veličinu drža- ve.
Ovaj potonji je posebno pokazao želju za uspostavljanjem
nadzora nad muslimanskim provincijama svog carstva (sa izu-
zetkom Alžira), vratio na snagu nekadašnju centralizaciju vlasti
i uvođenjem reformi nadahnutih zapadnim svetom poka- zao
Evropi da Osmansko carstvo nije država zarobljena svo- jom
prošlošću i da može da prihvati moderne tokove.
U praksi, Mahmud II morao je da računa sa
postojanjem reakcionarnih snaga (koje su trijumfovale u vreme
Selima III), koje su u ovim merama videle atak na principe
islama i osmansku tradiciju. Imao je podršku samo malog broja
ljudi koji su bili u stanju da primenjuju njegove odluke.
Nesporno je da su pokušaji reformi imali slab odjek i da su
uticali samo na neke administrativne krutove u prestonici. U
provincija- ma, i pored nekih mera kao što je ukidanje timara,
stvari su se slabo kretale — osim u Egiptu — i strukture su
ostale ona- kve kakve su bile u XVIII veku, zato što vlada nije
imala na raspolaganju učene funkcionere, sposobne da
razumeju smisao promena koje je sultan želeo, takođe i zbog
nemogućnosti da širom Carstva, posebno u muslimanskim
provincijama, putem modernog obrazovanja i skoro
nepostojeće štampe prošire principe obnove Carstva.
Trud Mahmuda II ipak nije bio uzaludan. Moglo bi se
reći da su hat-i šerif od Gilhane u manjoj ili većoj meri na-
metnule evropske sile; međutim, da prvi koraci nisu učinjeni
ranije, on ne bi mogao tako brzo da bude proglašen. On nije
bio cena ugovora vezanog za tursko-egipatski rat, već logičan
re- zultat politike pokrenute skoro dvadeset godina ranije. Ipak,
imao je više odjeka izvan Carstva nego unutar šega jer, iako su
dreduzete nove administrativne i sudske reforme, one nisu
mo- gle da budu u potpunosti primešene zbog nedostatka
učešća stanovništva — izuzev u nekim mašinskim sredinama i
zbog malog broja pravih reformatora, kao i zbog protivlješa
jedne frakcije postojećih krugova. Ne možemo, međutim,
Mahmudu D svima koji su mu pomagali, osporiti zaslugu za
ovaj poduhvat.

41
PERIOD TANZIMATA (1839-
1878)
Pol Dimon

Proglašena 3. novembra 1839. godine, nekoliko mese-

ci pošto je Abdulmedžid stupio na presto, carska povelja od
Gilhane označila je veliki preokret u istoriji Osmanskog
Carstva. Ona predstavlja polaznu tačku za širok program re-
formi, koji će u periodu od nekoliko decenija preokrenuti
institucionalni, ekonomski i socijalni izgled zemlje. Selim III i
Mahmud II otvorili su taj put. Novi sultan i njegovi na- slednici
Abdulaziz (1861—1876), Murat V (1876), Abdulha- mid II
(1876—1909) hrabro će stupiti na šega.
Poznat pod nazivom tanzimat (množina arapske
imenice (apggt, dovesti u red, reorganizovati), ovaj pokret re-
formi, čiju će kulminaciju predstavljati proglašenje prvog
osmanskog ustava 1876. pokušao je da pruži odgovor na
pitanje koje su sultan i ljudi iz njegovog okruženja sebi već
duto posta- vljali: „Kako spasti carstvo?“ Predloženi odgovor
sastojao se od nekoliko glavnih reči: administrativna
centralizacija, mo- dernizacija državnog aparata, promena
društva u skladu sa za- padnim idejama i sekularizacija — sa
dosta ograničenja — prava i obrazovanja. Očiju upravljenih ka
Evropi, osmanska država tražila je spas u kopiranju uzora koje
im je ona pružala. Re- zultati su izgledali spektakularno: u
osvit vladavine Abdul- hamida II, veliki broj kasnih
romantičara, poput Pjera Lotija, oplakivali su nestanak
starinske Turske, žrtve modernizacije koja je bila sveprisutna i
širila se u svim pravcima.
Tanzimat ipak nije uspeo da zaustavi raspad Car- stva.
Prepušteno pohlepi velikih sila, nagrizano izbijanjem
nacionalizama, počišćeno vetrom razdora i ustanaka, ono je
ulazilo iz krize u krizu, prepuštajući se vrtlozima Istoč-

42
 nog pitanja. Sukob sa Evropom, koji je Abdulmedžid
nasledio samo je bio prvi u dugom nizu nemira — u Libanu, na
Kritu' na Balkanu i drugde - koji nisu prestajali da nagrizaju
drža- vu koju su, uskoro, nazvali „bolesnikom“. Odnosno,
period tanzimata nije se manifestovao samo kao period
obnove. To je bilo i doba velikih razdora.

Reformašori
Tanzimat je često predstavljan kao revolucija odo-
zgo. Termin revolucija je svakako diskutabilan, osim ako mu
se ne da veoma široko značenje. S druge strane, nesporno je
da su reforme realizovane na inicijativu dosta uske grupe
ljudi. Nema nikakve sumnje da pritisak „civilizatorskih“ sila,
kao i previranja osmanskog društva imaju udela u orijentaciji
Turske posle 1839. godine. Ali, da nije bilo delovanja Pala- te i
Visoke porte, stvari bi se verovatno odvijale na drugi način ili
bar drugim ritmom.

Sultani i paše
Uloga koju su sultani odigrali u procesu reformi za-
služuje da bude posebno istaknuta. Ni Abdulmedžid ni njegovi
naslednici nisu bili vladari-marionete koji bi se zadovolja- vali
pružanjem podrške odlukama donetim u kancelarijama
velikog vezira. Po ugledu na reformatorske vladare Zapada —
među kojima se Petar Veliki ističe kao najfascinantniji primer
— oni su učestvovali u državnim poslovima, podrža- vali su ih
i po potrebi usmeravali. Naravno, vladar iz doba tanzimata još
uvek je bio veoma sličan svojim prethodnici- ma na
osmanskom prestolu. Učestvovao je u raskošnim povor- kama
— selamluku, povinovao se protokolu ceremonija dvora,
zasenjivao narod svojim jahanjem kroz prestonicu, primao po-
slanstva...; ali je nošenjem evropske odeće, načinom života,
shvatanjem svoje uloge na čelu države odražavao duh
vremena koji su sačinjavali modernizam, realizam i otvaranje
prema naprednim idejama. Sultan novog stila vodio je život
sličan životu evropskih vladara, otvarao je kasarne i škole,
uživao da bude okružen umetničkim delima donetim iz Pariza i
Be- ča, prisustvovao sednicama Saveta ministara, slušao

43
eksper- te, pojavljivao se u javnosti sa grudima ukrašenim
zapadnim medaljama. Abdulaziz se istakao kao prvi sultan u
istoriji Carstva koji će poći na putovanje po Evropi 1867.
godine.
Naslednici Mahmuda II bili su prožeti novom ve- štinom
upravljanja još od samog detišstva. U trenutku stupa- nja na
presto, u osamnaestoj godini, Abdulmecid I mogao se po-
hvaliti zadovoljavajućim znanjem francuskog jezika i istaći
relativno dobrim obrazovašem, koje je podjednako
obuhvatalo umetnost i nauke. EBegov brat Abdulaziz, koji ga
je nasledio
1861. godine, bio je rustičnijeg temperamenta, voleo je sport,
lov i interesovao se za uzgoj. To ga nije sprečilo da se, još
više od svog prethodnika, ponosi svojim evropejstvom i da
energično radi na sprovođešu reformi.
Verovatno je Murat V, čija je vladavina trajala samo
nekoliko meseci (jun-avgust 1876) bio najbolje pripremljen za
ulogu vladara reformatora. Kao najstariji Abdulmedžidov sin,
on je, kao i otac, dobio svestrano obrazovanje čiji je program,
među ostalim obuhvatao časove francuskog i zapadne
muzike. Kada je odrastao, imao je mogućnost da se priključi
Abdulazi- zovim putovanjima, a pogotovo šegovoj čuvenoj
evropskoj turne- ji tokom koje je osmanski sultan otišao u
Pariz i Aondon. Ve- oma rano mogao je da iskoristi savete i
mišlješa kruga prijatelja koji je okupljao intelektualce,
poslovne ljude, ofi- cire, visoke funkcionere... Čak je, 1872.
godine, zatražio da bude upućen u tajne masonstva. Čišenica
da je izabrao francu- sku Velikoistočnu ložu veoma je
značajna: ciljaše na francu- sku masoneriju u to doba značilo
je odlučiti se za racionali- zam, volterovski duh, ideje velike
revolucije; to je takođe značilo preuzeti rizik da se duboko
šokira muslimanski svet.
Abdulhamid II, brat i naslednik Murata V, jedina je
mrlja u ovoj galeriji modernih vladara. Potomstvo je o šemu
zadržalo sliku krvavog tiranina, koji je živeo okružen poli-
cajcima i špijunima. Međutim, „crveni sultan“ izašao je iz
ietog kalupa kao i šegovi prethodnici. Detišstvo posvećeno
učešu i mladost puna dugih razgovora sa različitim prijate-
ljima učinili su ga vladarem koji je osluškivao događaje i bio
svestan višestrukih problema sa kojima se suočavala
osmanska država. Kada je zauzeo Muratovo mesto, krajem
44
leta 1876, bio je jedan od najvatrenijih pobornika
modernizacije koji je d0_ šao na vlast. Činjenica da je veoma
brzo okrenuo leđa poli- tičkom liberalizmu i usmerio se ka sve
više autokratskim metodama vladavine ne meša mnogo
stvari: upravo za vreme njegove vladavine — obeležene
brojnim mrljama — tanzimaš je doživeo najveći procvat.
Iako su naslednici Mahmuda II umeli da preduzMu
reforme, čineći Palatu jednim od najvećih centara moderni-
zacije, treba ipak priznati da su prvi podsticaji često dola- zili
iz ministarskih kancelarija Visoke porte. Dok su sulta- ni sa
žarom prihvatali svoju ulogu ogledala tanzimaša, u
ministarstvima su smišljani projekti, sastajale su se komisi- je,
sastavljali dekreti. Veziri koji su upravljali čitavom tom
aktivnošću zauzimali su u pokretanju inovacija mesto jednako
istaknuto kao i vladari kojima su služili.
Među glavnim tvorcima reformi treba najpre spome-
nuti Mustafa Rešid-pašu (1800—1858), inspiratora hat-i
šerifa od Gilhane. Smatrana ocem tanzimata, ova ključna
ličnost novog doba prešla je put sličan onome koji su prešli
mnogi drugi državnici tog doba. Poreklom iz prilično skromne
porodice — otac mu je bio jedan od upravnika verskih
fondacija sultana Bajazita II — svoj put započeo je najpre teo-
loškim studijama. Zatim je, zahvaljujući podršci jednog od
stričeva, Sejid Ali-paše, uspeo da dobije mesto sekretara u
Visokoj porti. Od tada mu je ostalo samo da se, stepenik po
stepenik, popne do najviših državnih funkcija. Već 1832. bio
je na mestu prvog sekretara amedija, službe zadužene za
upra- vljaše unutraššim i spoljnim poslovima Carstva. Dve
godine kasnije, poslat je u Pariz kao ambasador, što je
predstavljalo prvu etapu u diplomatskoj karijeri, čija je
najupečatljivija epizoda bio boravak u Aondonu. Godine 1837.
imenovan je za ministra spoljnih poslova. Morao je da čeka do
1846. godine da bi dospeo na mesto velikog vezira, ali je od
tada bio jedan od najistaknutijih velikodostojnika Visoke
porte, gde se stal- no isticao svojom upornošću u
promovisanju najsmelijih re- formi. Nzegovi glavni aduti bili su
vladaše francuskim je- zikom i dobro poznavanje evropskih
prilika. Tokom godina ambasadorske službe upoznao se i sa
idejama koje su bile u mo-

45
dI; delimično kroz masoneriju, čiji je vatreni pristalica po-
etao po povratku u Tursku. Proglašenje carske povelje od
Gil- hane početkom vladavine Abdulmedžida učinilo ga je
čelnom figurom Šanzimata. GBegova karijera je, međutim,
bila i hao- tična i varirala je u zavisnosti od sticaja
političkih prili- ka, promene raspoloženja vladara i klika.
Kada je umro, 1858. godine, imao je iza sebe pet
imenovanja za velikog vezira, više misija u inostranstvu i
dva imenovanja, na relativno dut pe- riod, na čelo
Ministarstva spoljnih poslova.
Biografije drugih predvodnika tanzimata —
Mehmed Emin Ali-paše (1815-1871), Mehmed Fuad-paše
(1815—1869), Midhat-paše (1822—1884) — sadrže
mnoge sličnosti sa biogra- fijom Mustafe Rešida: mladost
posvećenu verskim studijama, period učenja na nižim
lestvicama osmanske birokratije, jedan ili više boravaka
u Evropi, različite administrativne funk- cije i, konačno,
ulazak u sfere vlasti, najčešće preko Mini- starstva
spoljnih poslova. U svim slučajevima uspeh je bio vezan
za otvaranje prema zapadu. Međutim, izgleda da su
klasične stu- dije — u ovom slučaju obrazovanje stečeno
u verskim školama — jednako doprinele uspehu ovih
reformatora. Iako je njihov po- gled bio upravljen ka
Evropi, oni su u tom utemeljenju u staroj kulturi
pronalazili svoju glavnu zaštitu: poštovanje, makar sa-
mo prividno, tradicionalnih vrednosti.
Posle Mustafe Rešida verovatno je Mehmed Emin
Ali-paša ličnost koja je odigrala najaktivniju ulogu u
pokreta- nju reformi. U svakom slučaju, on je najduže bio
na čelu događa- ša. Sin vlasnika radnje u Istanbulu,
doživeo je izuzetno brz uspon. Primljen je u službu Porte
sa nepunih dvadeset godina i zahvaljujući smislu za
strane jezike trebalo mu je samo desetak godina da
postane ambasador u Londonu (1841). Od tada se nje-
gova karijera ukršta sa karijerom Mustafe Rešida kad ga
je on nasledio na mestu ministra spoljnih poslova, ili kad
ga je za- menio na mestu velikog vezira, funkciji koju će
zauzimati u ne- koliko intervala od 1852. do smrti 1871.
godine. Mustafa Re- šid dodao je njegovo ime pri
objavljivanju hat-i šerifa od Gilhane. Ali-paša je bio jedan
od tvoraca jednako važnog doku- menta, hat-i humajuna
46
(carske povelje) iz 1856. godine, novog programa reformi
koje je izdao sultan Abdulmedžid ubrzo nakon okončanja
Krimskog rata. Takođe, bio je jedan od glavnih pokre-

47
tača Visokog saveta reformi (MesNz-G 'AN-G Tagtta()
osnovanog 1854. godine, radi nadgledanja i razvijanja
reformi.
KariJera Ali-pašinog savremenika i jednog od
šego- vih iajbližih saradnika, Mehmed Fuad-paše bila je
manje mu- ševita od karijere njegovog zaštitnika i
prijatelja, ali jednako sjaJ'na. Poreklom iz porodice uleme,
najpre se posvetio medici- ni i, nakon studija u toj oblasti,
priključio se medicinskom osoblju vojske. Međutim,
šegovo poznavaše francuskog jezika ubrzo mu je
omogućilo da promeni orijeitaciju. Odlučujući do- gađaJ* u
šegovom životu bio je ulazak u Prevodilačku kancela- riju
(j(egspte oAat) Visoke porte (1837), koju je nešto ranije
osnovao Mahmud II i koja je predstavljala pravi „rasadnik
dr- žavnika“. Godine 1840. imenovan je za dragomana
osmanske am- basade u Aondonu. Bio je to početak puta
koji ga je, dvanaest go- dina kasnije, uz podršku Ali-paše
doveo do mesta ministra spoljnih poslova. Od tada je bio
deo grupe koja je u rukama dr- žala uzde Carstva.
Nekoliko puta veliki vezir, član Visokog saveta reformi —
kojim je predsedavao tokom nekoliko godina — on je do
smrti, 1869. godine igrao ulogu Ali-pašinog akeg e§a,
razmešujući sa njim titule i zvanja, zamešujući ga prilikom
svake nemilosti, ali nastavljajući odlučno istu politiku in-
stitucionalne, ekonomske i društvene obnove.
Posledši veliki reformator ovog doba, Midhat-pa-
ša je jedini koji je u trci za odgovornim položajima išao
ma- lo drugačijim putem od svojih prethodnika. Svakako,
u šegovoj biografiji nailazimo na podatke koji nisu nimalo
neobični: detišstvo provedeno u verskim školama,
mladost posvećena običnom poslu u kancelarijama
velikog vezira, početak karije- re obeležen putovašem po
Evropi u trajanju od nekoliko mese- ci. Ali dok su se
Mustafa Rešid, Ali i Fuad peli diplo- matskim lestvicama,
Midhat-paša je morao da se istakne u provincijskoj
administraciji da bi se peo stepenicama vlasti. Pošto je
zauzimao različita niža mesta, imenovan je, 1861. godine,
za namesnika provincije Niš. Tri godine kasnije sti- gla je
nagrada: poverena mu je Dunavska oblast — koja je prak-
tično pokrivala teritoriju sadašše Bugarske — i sloboda da

48
izvrši sve reforme koje bude smatrao neophodnim. Tu i u
Bag- dadu, gde je bio premešten 1869. godine, on je
umeo da pokaže svoj izuzetni talenat u upravljašu, ističući
se kao jedan od najefikasnijih činilaca osmanske
centralizacije. Od tada su se titule i počasti smešivale sve
brže. Sultan Abdulaziz ga je 1872. godine na nekoliko
meseci postavio na čelo osmanske vlade. Međutim, tek
1876. godine, kada je postao veliki vezir Dbdulhamida II,
Midhat je uspeo da ostvari cilj koji je delio sa izvesnim
brojem drugih ličnosti: proglašeše Ustava.
Sa Midhat-pašom, tipičnim primerom osmanskog
re- formatora nesporno se otvara nova dimenzija:
učvršćivanje onoga što bismo mogli nazvati dubokim
carstvom. Delovaše Mustafe Rešida i drugih preduzimača
tanzimata bilo je inspirisano oduševljenjem koje su
osećali prema evropskoj ci- vilizaciji. Za njih je reformisati
značilo uvesti sa Zapada već oprobane recepte. Za oca
Ustava iz 1876. godine, to je ta- kođe značilo osluškivati
stanje u provincijama. Istini za volju, Mustafa Rešid, kao i
Ali i Fuad-paša bili su sve- sni da je za opstanak Carstva
neophodno uzeti u obzir regio- nalne probleme. Svaki od
njih doneo je brojne mere namenjene obnovi provincija.
Međutim, Midhat-paša bio je prvi veliki reformator koji je
provinciju učinio privilegovanom radio- nicom tanzimata.

Književnici i ideolozi
Mada je inicijativa za reforme uglavnom stizala iz
Palate i ministarskih kancelarija, intelektualna klasa nije
bila neaktivna. Period tanzimata obeležen je pojavom či-
tave plejade kšiževnika koji su se, malo-pomalo,
upoznavali sa književnim formama pozajmljenim sa
Zapada — romanom, pozorištem, filozofskim esejem,
novinarstvom — i koristili ova sredstva da bi kritikovali,
polemisali, očitali lekciju funkcionerima, obrazovali
čitaoce. Mogli bismo pomisliti da su se ti pisci samo
pravili važni. To uoppgge nije tačno. Ako su kola reformi
išla napred, bilo je to takođe zahvalju- jući šima.
Oduševljenje sa kojim su slavili zapadnu civili- zaciju, žar
sa kojim su neprestano zahtevali sve smelije pro- mene
zaista su doprineli pokretanju događaja.

49
 Nova inteligencija izražavala je svoje stavove
najvi- še putem štampe, koja je počela da se razvija od
1840. godine. Većina etničkih i verskih zajednica u
Carstvu imala je svoje

50
novine. One su, na različitim jezicima, propovedale iste na~
predne ideje i zalagale se za iste ideale pravde i bratstva
Međutim, ponegde su se postepeno javljale mnogo
subverzivnije teme koje mirišu na nacionalizam: od jednog do
drugog kraja zemlje pojavljuje se sve više pobornika preporoda
domaćeg je- zika i kulture, koji ponekad idu dotle da u
provincijama s mešovitim stanovništvom, zahtevaju uvođenje
administrativ- ne autonomije koja bi poštovala lokalne
specifičnosti.
Pored štampe, pozorište je takođe odigralo značajnu
ulogu. Reč je najpre o pozorišnim delima u celini uvezenim iz
Evrope: prevodila su se dela Šilera i Viktora Igoa, adapti- rali su
se Molijerovi komadi i gledaoci su se tako upoznavali sa
društvenom satirom i temama buržoaske drame. Pred kraj
Abdulmedžidove vladavine, u prvo vreme zahvaljijući jermen-
skim trupama, a nešto kasnije udruženjima u kojima je bilo ne~
koliko muslimanskih glumaca, takođe se formira i osmanski
repertoar. Mada često u celini kopirani sa evropskih scena, ovi
komadi opisuju blagodeti zapadne civilizacije i zastupaju ideje i
način života prenet iz Evrope, a uporedo uzdižu principe kao
što su ljubav prema otadžbini, osećanje časti, že- lja za
slobodom i pravdom. Međutim, nema govora o pukom di~
vlješu Zapadu. Brojna pozorišna dela nisu oklevala da optu- že
neumerene pobornike evropejstva, spremne da se bez imalo
rezerve prepuste novoj veri. Po ugledu na velike tvorce tan-
zimata, dramski pisci ovog doba ističu se kao ljudi sinteze. Iako
su ponekad ismevali nekadašše običaje, oni nisu bili ništa maše
čvrsto vezani za tradicionalne vrednosti.
Zanimljivo je da se roman, glavno izražajno sredstvo
evropske kšiževnosti, pojavio među osmanskim piscima tek oko
1870. godine. I ovde su se najpre javljali prevodi: Fene- lonov
Telemah (preveden na turski 1856), Igoovi Jadnici (1862),
Robinzon Kruso Danijela Defoa (1864), Volterov Mikromegas
(1871)... Napisani po ovim modelima, prvi roma- ni nastali u
periodu tanzimata sigurno nisu predstavljali remek-dela:
naivnost i plačljivi sentimentalizam nalazili su u šima dosta
mesta, ali su oni ipak dobro ispušavali svoju pedagošku ulogu,
efikasno zastupajući modernu civilizaciju. Ovaj žanr stavljao je

48
na prvo mesto pitaše odnosa među polo- vima i zabavljao se
problemom ženske emancipacije. Brojna

49
■R dela, međutim, išla su dalje i trudila se da identifikuju lu-
ta№ a jednog društva, rastrgnutog između Istoka i Zapada.
Među pionirima nove književnosti, tri imena zauzi- maju
najistaknutije mesto: Munif-paša (1828—1910), Ibra- him Šinasi
(1826—1871) i Zija-paša (1825—1880). Prvi od NzIH, glavni urednik
lista Segi1e4 NauasIz, ubraja se u tvorce osmanskog novinarstva. Kao
i većina publicista tog doba, interesovao se za sve: prava,
ekonomiju, književnost, filozo- fiju, i posvećivao se širenju zapadnog
znanja sa žarom svoj- stvenim samouku. RBegovo najznačajnije delo
bila je zbirka prevedenih Fenelonovih, Fontenelovih i Volterovih
dijalo- ga. Objavljeno 1859. godine, ovo delo je zaista imalo revolu-
cionarni karakter. Neka vrsta antologije novih ideja, predla- gala je
osmanskoj inteligenciji teme za razmišljanje kao što su priroda
čoveka, pojam otadžbine ili moralne osnove dru- štva, kojima nikada
do tada nije pristupano na ovakav način. Munif-paša takođe se
istakao osnivanjem Osmanskog naučnog društva 1862. godine i
njegovog časopisa Mesti 'a-G Rpppp. Tokom nekoliko godina
izlaženja, ovaj časopis igrao je u Tur- skoj važnu ulogu, jednaku onoj
koju je u Francuskoj XVIII veka odigrala velika Enciklopedija.
Nzegova funkcija nije bila samo da doprinese širenju čitave mase
saznanja. On je na fun- damentalniji način predstavljao jednu od
prvih radionica po- zitivne misli koja se pojavila u Osmanskom
carstvu.
Munif-pašini savremenici, Ibrahim Šinasi i Zi- ja-paša takođe
su posvetili novinarstvu dobar deo života, uči- nivši uvodnik
najvažnijim oružjem borbe za transformaciju zemlje. Nšhovi životni
putevi sadržali su dosta zajedničkih crta. I jedan i druti neprestano
su se borili za reforme. Ni jedan ni drugi nisu oklevali da osude
režime dvojice glavnih Abdulazizovih vezira, Alija i Fuada, koje su
smatrali suviše konzervativnim. Konačno, i jedan i drugi morali su da
podnesu kaznu vlasti, plativši višegodišnjim izgnanstvom svoje ne-
prestane kritike upućene vladi. Nešto ih je ipak razdvajalo: različitost
njihovih stavova prema islamskoj tradiciji. Šina- si, veliki obožavalac
filozofije prosvetiteljstva, toliko se retko poziva na islam da se čini
da mu čak okreće leđa. Zija je, naprotiv, dobar deo inspiracije
nalazio u muslimanskim mi- stičnim mislima i pokazivao versku i
kulturnu konzervativ-

50
 nost koja ga čini jednim od najproblematičnijih pesnika
osman- skog modernizma. Međutim, intelektualci u doba tanzimata
često iredstavljaju paradoks. Ista osoba — a takav je Zija-pa- šin
slučaj — može da bude veoma nepoverljiva prema modelima koji
dolaze sa Zapada, a da se ipak ističe kao jedan od najvatre- nijih
pobornika novih ideja.
Postavljeni na čelna mesta političke ili literarne debate,
Šinasi i Zija vršili su značajan uticaj na osmansku inteligenciju u
vreme Abdulazizove vladavine. Međutim, kao najreprezentativniji
pisac tanzimata istakao se jedan od njihovih mlađih kolega, Namik
Kemal (1840—1888); najrepre- zentativniji, ali i najtalentovaniji i
najplodniji: dugujemo mu romane, pozorišne komade, a pogotovo
obilnu žurnalističku produkciju u kojoj pronalazimo, snažno
formulisane, sve no- seće misli epohe.
Objavljivan između 1871. i 1873. godine, Njge1 je bio glavno
stecište ove plodne proze. Namik Kemal je već ranije dokazao svoj
talenat u listu TavuGg-G Ejkag, koji je Šinasi osno- vao 1862. godine,
kao i u desetini drugih novina. Najistaknu- tija epizoda njegovog
burnog životnog puta bili su, krajem še- zdesetih godina XIX veka,
njegovi članci u listu Npgpue1 koji je objavljivao u Aondonu u saradnji
sa Zija-pašom i nekoliko drugih novinara. Ovde u izgnanstvu, ovaj
kritičan intelektua- lac, sada zaštićen od pritiska Visoke porte, imao
je priliku da dobro naoštri svoje oružje: prozu, mada ne potpuno
jasnu, ali vatrenu i žestoku; skup subverzivnih ideja usmerenih naro-
čito ka liberalizaciji režima i njegovih institucija.
U novinskim člancima, kao i u svojim književnim de- lima u
pravom smislu reči, Namik Kemal posebno se istakao kao vatreni
branilac ideje slobode. Preuzimajući jedan od ve- likih principa iz
Deklaracije prava čoveka, bio je prvi me- đu intelektualcima svoje
generacije koji je tvrdio da se čovek rađa slobodan i da mu je ta
sloboda potrebna koliko i hrana. U čuvenom članku, objavljenom u
listu Njge1 u doba kada je Ab- dulazizov režim pojačavao pritisak na
intelektualce, nije oklevao da još jasnije proklamuje da „čovekovo
pravo i njegov cilj nije samo da živi, nego da živi slobodno“.
Poreklom iz porodice odgajene u duhu islamskog mi-
sticizma, Namik Kemal je, kao dobar musliman, zamišljao tu slobodu
kao Božji dar. Međutim, on je takođe snažno isticao da je društvo —
tačnije Država, koja predstavlja krunu dru- cggvenog i političkog zdanja
— dužno da donosi zakone koji će svakome garantovati poštovanje
njegovih osnovnih prava i ta- kođe, uporedo s tim, jednakost pred
zakonom. Još uvek je bilo suviše rano, tih šezdesetih i sedamdesetih
godina devetnae- stog veka, da čovek tako vezan za islam kao
Namik Kemal može da zamisli potpuno svetovno pravo, nezavisno od
51
verskog zako- na, šerijata. U svakom slučaju, on je umeo veoma
elokventno da kaže da moderno društvo ne može da bude
zadovoljno samovo- ljom i nepravdom; da opšti zakoni, priznati od
svih i prime- njeni na svakog, bez razlike u staležu, etničkoj ili
verskoj pripadnosti, treba da upravljaju funkcionisanjem društva.
Ako se Kemal, u svojim pledoajeima u korist države koja
poštuje prava, rado pozivao na islam, on se još više po- zivao na
njega kada je zahtevao striktno razdvajanje nadležno- sti i uvođenje
parlamentarnog režima u Osmansko carstvo, ko- je bi omogućilo
civilnom društvu da izrazi svoje težnje. Pozajmivši od islamskih
institucija pojam te§ege1, konsulto- vanje zajednice, on je bez
oklevanja tvrdio da je ideja o parla- mentarnoj vladi zapisana u
muslimanskoj tradiciji i da ju je samo potrebno oživeti, kako bi se u
potpunosti uklopila u zahteve moderne države. Pod plaštom
povratka tradiciji za- pravo se krije pitanje ukidanja apsolutizma i
primena liberal- nog programa, čiji je jedan od glavnih stubova
ustavna monarhi- ja. Model koji Namik Kemal ima u vidu nije
bezbožnički: to je model Ustava Drugog carstva koji je Napoleon III
podario Francuskoj, sa svojom suptilnom mešavinom autokratske
vla- sti i predstavničkih organa. Odbacujući druge radikalnije si-
steme, Namik Kemal je očigledno nameravao da igra na kartu
umerenog. Svejedno, šegov militantni konstitucionalizam bio je
nosilac političkih preokreta koji su mogli dovesti samo do slabljenja,
odnosno nestanka osmanske monarhije.
Sasvim sigurno, sultan i njegovi ministri imali su razloga za
zabrinutost. Oni su se uzbunili pogotovo kada su Namik Kemal i
nekoliko drugih intelektualaca liberala, među kojima su se posebno
isticali Zija-paša, egipatski princ Mustafa Fazil (1829—1875) i
publicista Ali Suavi (1838—1878) formirali, 1865. godine, neku vrstu
tajnog dru- štva po ugledu na karbonare sa ciljem da promovišu
nove ideje. Glavno oružje ove grupe, koja je veoma brzo nazvana
mladoturci, po ugledu na Mladu Italiju ili Mladu Nemač- ku, bila je
elokvencija književnika koji su je sačinjavali. U ovom slučaju bilo je
to opasno oružje. Visoka porta ubrzo je bila izložena stalnom
bombardovašu, kritikama i zahtevi- ma. Borba između osporavatelja
i vlasti postepeno se toliko zaoštrila da je vlada na kraju pribegla
strogim kaznama.
Fitilj je zapalilo objavljivanje otvorenog pisma sul- tanu 1867.
godine, koje mu je uputio jedan od glavnih pokreta- ča mladoturskog
pokreta, Mustafa Fazil-paša. U ovom pam- fletu, odštampanom u
nekoliko desetina hiljada primeraka i distribuiranom po celom
Carstvu, egipatski princ nemilice optužuje nebrigu vlasti i predlaže
pokretanje programa re- formi čiji bi glavni zadatak bilo
52
uspostavljanje parlamentar- nog režima. Reakcija velikog vezira Ali-
paše na ove zahteve bila je trenutna: Ali Suavi, Namik Kemal, Zija, i
drugi, mo- gli su da biraju između mračnih sinekura u udaljenim
provin- cijama i izgnanstva u Evropu.
Pet godina koje su morali da provedu van Carstva bile su za
mladoturke godine sazrevanja. U evropskim presto- nicama gde su
se našli, još jače su nastavili propagandu pro- tiv osmanske
autokratije. Pogotovo su mogli da se upoznaju sa idejama,
tehnikama, stilovima života koji su im do tada bili poznati samo iz
knjiga. Naravno, ovaj direktni kontakt sa za- padnim svetom samo je
pojačao ubedljivost njihovih dela.
Naizmenično prekidana amnestijama kojima su sledi- la
ponovna izgnanstva, borba između vlasti i mladoturaka na- stavila
se sve do stupanja na presto Abdulhamida II. GBihov sukob više se
odnosio na sredstva koja treba upotrebiti, nego na cilj. Naime, u
osnovi, liberalna inteligencija sledila je isti cilj kao i paše-reformatori
sa kojima se sukobljavala: izlečiti bolesnika dajući mu veliku količinu
političkih ideja, kulturnih vrednosti i tehničkih inovacija preuzetih sa
Zapada. Ali, kako dozirati taj napitak? Kao pripadnici vla- sti, sultan i
njegovi ministri rado su baratali liberalnim proklamacijama, ali nisu
bili spremni da čine mnoge ustupke. mladoturci, naprotiv, žedni
slobode i pravde, smatrali su da samo uspostavljanje
parlamentarnog režima može da udovolji

njihovimzahtevima. Činilo im se nemogućim da se zadovolje

autoritarnim reformizmom kojim je vlada, sa svoje strane, bi- la
spremna da se zadovolji.
U ovoj konfrontaciji između dva oprečna pristupa
tanzimatu državni aparat je, privremeno, imao poslednju reč.
Ustav kome su mladoturci težili iz sveg srca bio je obja- vljen
nakon dolaska na presto Abdulhamida II, da bi ubrzo bio ukinut i
odložen u ormar. Znači li to da je borba koju su vo- dili Namik
Kemal i njegovi saputnici bila uzaludna? Činje- nica da
mladoturci nisu uspeli da primoraju vlast da uspo- stavi trajni
parlamentarni sistem svakako predstavlja neuspeh. Međutim,
njihova je zasluga mobilizacija jednog dela mišljenja u korist novih
ideja. Očigledno je da ni Šinasi ni Zija ni Kemal nisu bili dobri
političari. Oni su umeli da budu dobri pedagozi.

Anonimne pristalice reformi

53
 Sultani, veliki veziri, ideolozi, renomirani knji- ževnici: to
su bile zvezde tanzimata. Pored njih bilo je anonimnih
reformatora: birokrata, stručnjaka, pravnika, tehničara, oficira
nove vojske, nastavnika, članova raznih savetodavnih komisija,
rečju, bili su tu svi oni koji su uče- stvovali u izradi ili
ostvarivanju projekata reformi, svi oni koji su, od jednog do
drugog kraja Carstva, doprineli ši- renju modernih ideja.
Da bi identifikovali ove anonimne kadrove pokreta
reformi, možemo, na primer obratiti pažšu na jednu od brojnih
masonskih loža koje su bile u procvatu počev od Ab-
dulmecidove vladavine i pogledati listu članova. Ma kako
nemiran bio, osmanski masonski pokret ne trpi poređenje sa
zapadnim masonstvom tog doba, pravim nosiocem novog duha.
On je samo retko igrao političku ulogu i uticao na ideološku
agitaciju samo kao dodatna snaga. Ipak, on predstavlja jednu
od najznačajnijih manifestacija društvenog i kulturnog pre-
viraša nastalog kao posledica tanzimata.
Jedan od mnogih slučajeva jeste slučaj lože Unije Ori-
jenta osnovane u Istanbulu 1863. godine. Priključena francu-
skoj Velikoj loži Orijenta, ova loža je, kao što šeno ime
ističe, bila u znaku jedne od vodećih ideja šanzimata; ideje bratskog
suživota, bratstva, razumevanja među rasama Godine 1869. ona je
brojala 143 člana, poreklom iz raznih slojeva osmanskog društva.
Među šenim članovima primećujemo više Francuza, kao i nekoliko
pripadnika drutih evropskih zema- lja koji su došli da potraže sreću
na Istoku. U šoj su bili zanatlije specijalizovani za izradu luksuznih
proizvoda, ban- kari, trgovci, jedan advokat, niko drugi nego Luj
Amijabl, jed- na od značajnih figura francuskog masonstva. Loža je,
među- tim, okupljala veliki broj pripadnika manjina koje su živele u
Carstvu. Primećujemo najpre značajnu grupu pripadnika izra- elske
zajednice. Grke su predstavljali novinar Janis Vretos, trgovac
Aleksandar Ismiridis, kritski trgovac Kleanti Skalijeri i još oko šest
drugih ličnosti. Još uvek najbrojni- ji, Jermeni su takođe u većini
pripadali svetu bankarstva ili trgovine, ali je među njima bilo i
sudskih činovnika (posebno se isticao Nerses Dadijan, predstavljen
kao „član Saveta za kriminalističku obuku ministarstva policije“),
funkcionera, članova liberalnih profesija.
Međutim, ono što najviše iznenađuje jeste prisustvo
pedesetak muslimana među članovima lože. Većina je pripadala
vojsci, ali je u njihovim redovima bilo i nekoliko sudskih či- novnika,
izvestan broj visokih finkcionera i čak dva ili tri sveštenika.
Predsedavajući loža često su uspevali da zavrbuju ljude postavljene
na ključna mesta. Na listi članova iz 1869. go- dine nalaze se,
54
između ostalih, prvi pomoćnik sultana (Rauf- -beg) kao i njegov prvi
komornik (Džemil-beg), jedan inspektor iz ministarstva policije
(Abdurahman Hilmi efendija), dva namesnika (Mehmed Remzi
efendija, namesnik Hiosa, i Izet- paša, nekadašnji namesnik
Jerusalima), nekoliko vojnih lica visokog ranga, četiri sudije u
trgovačkom sudu i petnaestak funkcionera raznih nivoa. Prethodne
godine loži su pristupi- le dve posebno značajne ličnosti: predsednik
Državnog saveta, Ibrahim Edhem i vođa mladoturaka, princ Mustafa
Fazil.
Sto četrdeset i tri osobe, koliko je okupljala Unija Orijenta
krajem šezdesetih godina XIX veka, očigledno su predstavljale samo
veoma mali deo prosvećenih ljudi koji su doprineli realizaciji reformi.
Ali treba istaći da oni predstavljaju izuzetno reprezentativan izbor.
Kao što svedoči članstvo Unije Orijenta, birokrati- ja i
vojska činile su dobar deo boraca za reforme. U tome nema
nIČeg čudnog. Administrativne kancelarije i kasarne bile su
• prve radionice tanzimata. Od početka vladavine Mahmuda II,
dat je prioritet stvaranju obrazovanih funkcionera koji govore
zapadne jezike, kao i stvaranju moderne vojske koju su obučavali
francuski, engleski ili nemački instruktori. Ovi napori ubrzo su
urodili plodom. Oko 1870. godine, osmanska birokratija ili
barem njeni srednji i viši redovi isticali su se dobrim znanjem
francuskog jezika i sposobnošću da se uklo-
1
pe u način života i ideje donete sa Zapada. Oficir tako nije
samo obukao novu uniformu, nego je dobio i novu ličnost. U
stalnom kontaktu sa tehnikom i vrhunskim naukama, on
postaje stub modernizacije; modernizacije koja se odvija
uporedo sa
• izvesnom dozom subverzije: u slobodno vreme čitalac Voltero-
vih i Rusoovih dela, koje je potajno gutao, vojnik iz doba tan-
zimata odškrinuo je vrata budućih revolucija.
Pored vojnika i državnih činovnika, ističe se od- 1 mah
zatim još jedna grupa: trgovci i bankari. Skoro svi po-
reklom iz manjinskih zajednica, trebalo je da odigraju ulogu j
koju su dobro znali: ulogu glavnih posrednika između Evrope
i Osmanskog carstva. Ovi stručnjaci za razmenu robe i kapi-
tala takođe su doprineli razmeni načina života, tehnika i vizija sveta.
Ali bio im je dodeljen još jedan zadatak: finan- I siranje promena.
Delimično pomoću njihovog novca, sagrađene
• su palate, kasarne i škole koje su simbolizovale novi duh. Oni su
bili izvor iz koga je država crpla sredstva za obno- vu vojske i
izgradnju infrastrukture potrebne za ekonomsko pokretanje
zemlje.
55
! U masi onih koji su doprineli širenju reformi tako-
đe ćemo lako izdvojiti mnoštvo ljudi koji su se bavili raznim j
zanatima ili slobodnim profesijama: novinari, lekari, apote-
kari, inženjeri, advokati, časovničari, mehaničari... Reč je o
novim zanimanjima koja su nastala pod zapadnim uticajem. Bi-
lo da su se obučavali u Evropi ili Istanbulu, ovi stručnjaci delili
su duh tanzimata i javljali se kao najefikasniji bra- nioci novih
znanja i novih tehnika. Zahvaljujući njima, bilo je dovoljno
nekoliko decenija da moderne ideje zažive u svako- j
dnevnom životu, bar u urbanim sredinama.
Izvestan broj tih inovatora bili su Evropljani, koji su odlučili
da napuste svoju zemlju, spakovavši u kofer svoje znanje. Obućar je
iz svoje francuske provincije poneo konturu jedne cipele. Alotekar
koji je diplomirao na Pariskom univer- zitetu došao je sa hemijskim
formulama. Inženjer, obrazovan u Berlinu, doneo je papire pune
projekata. Ovi stranci su se ve- ćinom brzo aklimatizovali, osnovali
porodice i počeli da obučavaju šegrte i učenike spremne da nastave
njihov posao Osmanska medicina verovatno je imala najviše koristi
od ovog odliva mozgova i znanja ka Istoku. Za vreme Abdulazizove
vla- davine, u Turskoj su se nalazile desetine lekara koji su došli iz
Evrope i koji su obavlzali svoj posao u skladu sa poslednjim naučnim
otkrićima.
Poslednja grupa koja zaslužuje pažnju bila su verska lica. Na
listi članova lože Unije Orijenta naišli smo samo na mali broj.
Međutim, bilo je mnogo onih koji su po čitavom Car- stvu dali
doprinos ostvarivanju tanzimata. Pripadnika uleme je u malom broju
bilo u većini centralnih organa koje je Visoka porta osnovala radi
ostvarivanja reformi. Ulema su takođe uglavnom obezbeđivala
funkcionisanje pravde, i pored tran- sformacija koje su u ovoj oblasti
vršene počev od Abdulmedžido- ve vladavine. Konačno, uleme je
bilo veoma mnogo u školama — čak i u onima koje su imale
svetovniji karakter — i još više u službama nekih ministarstava kao i
u lokalnoj administracigji.
Kako objasniti da su verska lica zauzimala tako važno mesto
među osobljem tanzimata? Prvi odgovor koji nam pada na pamet
jeste da se osmanska država, pošto u to doba još nije raspolagala
dovoljnim brojem laičkih elemenata, da bi popunila sve nove
funkcije, sasvim prirodno okrenula tradicionalnim nosiocima
administracije i znanja, ulemi. Treba takođe prime- titi da moderni
karakter tanzimata nije bio ni antireligio- zan ni antiklerikalan.
Naprotiv, osmanski reformatori veći- nom su se istakli vezanošću za
islamsku tradiciju. Verska lica sa svoje strane nikada nisu kao celina
bili protivnici promena, pogotovo kada su one predstavljane pod
56
plaštom resta- uracije nekadašnjih vrednosti. U tim uslovima nije
nimalo čudno što su se masovno priključili trupama reformi.
Treba međutim istaći jednu činjenicu: nijedna od et- ničkih ni
religioznih celina nije imala isključivo pravo na

tanzimata. Muslimanski alim učestvovao je u moder- nizaciji

pokret
pored jermenskog trgovca, jevrejskog lekara, grčkog novinara,
časovničara iz oblasti Jura. Za većinu uglednih l,udi tog doba, kao i
za sultana i njegove vezire, ono što je trebalo sačuvati reformama
bila je upravo ta država multiet- ničkog i multireligioznog
karaktera koja je oivičavala istoč- no Sredozemlje od najranijih
vremena.

Reforme

Visoka porta
Krajem XVIII veka, carska vlada imala je u službi oko
1.000 do 1.500 pisara. Za vreme vladavine Abdulhamida II,
kancelarije Visoke porte brojaće do 100.000 sekretara i
birokrata svih vrsta. Ove cifre same po sebi govore o neve-
rovatnom širenju koje su vladine institucije doživele u doba
tanzimata i omogućuju da shvatimo njihovu sve veću slože-
nost. Krojenjem i prekrajanjem postojećih službi, dodavanjem
novih kancelarija i novih instanci već postojećim ustanova- ma,
osmanski reformatori uspeli su da u periodu od nekoliko
decenija stvore centralnu administraciju koja se širila u svim
pravcima poput adminisgracije države sa bogatom biro-
kratskom tradicijom, kakva je bila francuska.
Naravno, model je stigao iz Evrope. Pošto su velike
evropske države posedovale ministarstva specijalizovana za
upravljanje posebnim sektorima javnih poslova, stvorena su
ministarstva. Po ugledu na ono što je preduzimano na Zapa- du,
svako ministarstvo imalo je brojna odeljenja, kancelarije
zadužene za izvršavanje preciznog zadatka, savete čiji je za-
datak bio da usmeravaju ministra u šegovim odlukama. Sve to
je, međutim, zahtevalo mnogo vremena. Bilo je potrebno preko
trideset godina da bi se Divan za sudska pitanja, kojji je osnovao
Mahmud II, transformisao u pravo Ministarstvo pravde,
sredinom Abdulazizove vladavine. Isto tako, tek je 1869. nastalo
57
 Ministarstvo unutrašnjih poslova. Do tada je upravljanje
provincijama obezbeđivala služba vezana za kan- celarije
Velikog vezira.
Ipak, početkom sedamdesetih godina XIX veka, pro- mene
su bile skoro završene. Visoka porta raspolagala je u to doba
čitavom lepezom ministarskih odeljenja koja su pokrivala raznovrsne
sektore kao što su: Spoljni poslovi, Unutrašši poslovi, Pravda,
Finansije, Verske fondacije, Trgovina, Po- ljoprivreda i Javni radovi.
Svakom od ovih tela upravljao je bilo ministar (nazir), bilo sekretar
(tt1e§ag), koji je bio član Saveta ministara, pored drugih ličnosti kao
što su šejh ul~islam, oficiri zaduženi za vojna odeljenja (pešadija, ar-
tiljerija, mornarica), i predsednici raznih savetodavnih skupština.
Centralni organ izvršne vlasti, konstituisan na ovaj način, još uvek je
dosta ličio na stare a<1 kos skupštine, koje je sultan imao običaj da
sazove da bi ostvario konsenzus među glavnim činiocima vlasti. Ali,
svojim funkcionisašem on je već pružao sliku kabineta u evropskom
stilu: raspravljao je o aktuelnim pitanjima, analizirao predloge
zakona, odobra- vao državni budžet i po potrebi proglašavao odluke
koje su se odnosile na veoma raznovrsna pitanja.
Od svih odeljenja Visoke porte, ono koje je nosilo naj- jači
pečat Zapada bilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Glavna veza
između osmanske države i inostranstva bila je ova institucija, čije su
osnove bile postavljene za vreme vladavine Mahmuda P. Oko 1870.
imala je izuzetno raznovrsnu strukturu i okupljala je dvadesetak
različitih sekcija. Najvažnija od njih bila je Prevodilačka kancelarija
(1egspgpe os1a$1) čiji je zadatak bio prevođenje dokumenata vezanih
za poslove vođene na stranim jezicima, ali koja je vremenom počela
da omogućuje obrazovanje nove elite. U ovoj kancelariji nisu se
sticale samo veštine prevođenja na turski i sa turskog jezika. Ona je
pred- stavljala neku vrstu književnog i političkog kluba u kome su oni
koji su imali sreću da budu primljeni naučili da razumeju jezik
modernog sveta. Istu ulogu igrale su ambasade i poslan- stva.
Osmanske diplomatske službe daleko od toga da su po- krivale celu
planetu — Carstvo je imalo predstavnike samo u desetak zemalja —
ali su oni bar omogućavali efikasnu vezu sa velikim prestonicama:
Aondonom, Parizom, Bečom, Sankt Pe- terburgom, Berlinom,
Vašingtonom, Rimom itd. U velikoj me- ri su preko njih stizale
informacije i analize koje je trebalo da posluže kao osnova projekata
reformi Visoke porte.
Uporedo sa raznim ministarstvima, centralna admini- stracija
Carstva obuhvatala je nekoliko savetodavnih tela, za- duženih za
izradu zakona i propisa, koji su bili potrebni dru- štvu u doba
tanzimata. Najstarija i nesumšivo najznačajnija od ovih institucija bio
58
je Vrhovni savet pravde (MesIz-1 UaŠ-g Akkat-G 'AsŠue), osnovan
1838. godine, nešto pre smrti Mahmu- da II, čije su kompetencije
bile proširene početkom sledeće vladavine. Nzegova uloga bila je
pripremanje tekstova zakona koji su kasnije pružili okvir reformama
kao i nadgledanje nji- hove primene. Pravnici i velikodostojnici koji
su ga činili toliko su ozbiljno shvatili svoj zadatak da su ubrzo postali
glavni predlagači zakona, funkcionišući takođe i kao apela- cioni sud
za sporove koji su proisticali iz novih propisa.
Međutim, uskoro ovaj savet više nije bio u mogućno- sti da
se suoči sa potrebama proisteklim iz sve veće raznovr- snosti
institucija i bilo je potrebno kreirati specijalizova- ne instance, često
skromnih dimenzija kojima je povereno analiziranje problema koji
zahtevaju posebnu ekspertizu. Tako je, na primer, postojala komisija
zadužena za trgovinska pita- nja, druga komisija zadužena za
proučavanje mera koje treba preduzeti u cilju razvoja poljoprivrede,
treća koja je pokriva- la sektor javJšh radova. Godine 1854, Visoka
porta takođe je osnovala Vrhovnu skupštinu za reforme (MesNz-1 ‘AI-
G Tap2ta() koja je poput Vrhovnog saveta pravde imala zakono-
davne i sudske kompetencije, ali je pre svega bila zamišljena kao
neka vrsta Đgat 1giz1-a tanzimata. Ova ustanova zasedala je,
međutim, samo desetak godina i konačno se stopila sa Vr- hovnim
savetom pravde kome je ranije imala zadatak da poma- že, pri čemu
je dokazala svoju efikasnost.
Među najznačajnijim zakonodavnim instancama ovog doba
treba spomenuti još i Državni savet (§pga-u1 TUeu1e1) po- stavljen
1868. godine da zameni Skupštinu za reforme ukinu- tu početkom
decenije. Po funkcijama koje je vršio ovaj novi savet, sastavljen od
pet komisija (unutrašnji poslovi — vojna pitanja, finansije, pravda,
javni radovi — trgovina — poljopri- vreda, obrazovanje) nije se
znatno razlikovao od organa koji su mu prethodili. Međutim, isticao
se veoma značajnom novinom. Naime, jedan deo od pedeset
članova koji su ga sačinjavali predstavljale su nemuslimanske
zajednice Carstva. Pored toga, obuhvatao je takođe poslanike iz
provincijskih skupština i korporacija. U pitašu je bio prvi, veoma
skroman korak u pravcu formiraša jednog predstavničkog tela.
Očigledno je da Ustav iz 1876. godine i šegov režim skupština, nisu
više bili tako daleko.
Da bi ova, sve glomazniJa administrativna mašineri- ja mogla
da funkcioniše, trebalo je u relativno kratkom vre- menskom periodu
regrutovati značajan broj činovnika. Prevo- dilačka kancelarija i
nekoliko elitnih škola koje su bile upravo osnovane, mogle su samo
delimično da zadovolje potre- be. Visoka porta je dakle bila
primorana da se okrene mašin- skim zajednicama — grčkoj,
59
jermenskoj, jevrejskoj — čiji su čla- novi uglavnom dosta dobro
govorili strane jezike i lako se prilagođavali modernim metodama
upravljaša. Takođe je crpla ljude iz svog uobičajenog izvora,
tradicionalnih islamskih škola. Rečju, nije mogla da bira sredstva.
Ovo raznovrsno osoblje daleko od toga da je bilo savršeno. Veliki
veziri su ubrzo morali da proglašavaju propise kojima su bile sankcio-
nisane sve vrste povreda profesionalne etike: odsustvovaša,
korupcija, nemar, krađa javnih dobara, zloupotreba položaja,
nedisciplina itd. Međutim, ovi nedostaci, na koje su se kši- ževnici
tog doba trudili da ukažu, nisu u suštini ništa mešali. Naime, ova
birokratija, tako slabo pripremljena da odigra poverenu ulogu, kada
se sve sabere, ipak je umela da se stavi u službu reformi.

Ka izjednačavanju prava
Jedan od najvažnijih zadataka koje je kancelarija Vi- soke
porte trebalo da izvrši bila je izrada novih zakona, ko- ji bi bili u
skladu sa duhom ŠanzilgaŠa, zakona dostojnih moderne države;
naročito zakona, koji bi bili primešeni na sve građane Osmanskog
carstva, bez obzira na rasu ili veru, kao što su to obećavale carske
povelje. Zadatak nije bio jed- nostavan. Trebalo je potpuno odbaciti
običajna prava, oduzeti muslimanskom stanovništvu deo pravnih
privilegija koje je uživalo i podvrgnuti ga istom, zajedničkom zakonu
i, konač- no, ustanoviti zakone koji bi, istovremeno poštujući pravne
principe islama, bili prihvatljivi za sve zajednice.
Veoma oprezno, Visoka porta je po klizavom terenu iz-
jsdnačavaša prava napredovala malim koracima. Sve je počelo

1840. godine, usvajanjem kaznenog zakona (sega kappppatezG) do-

sta nesređenog i konfuznog, ali ipak upadljivo inspirisanog novim
idejama. U predgovoru su bili istaknuti veliki princi- pi tanzimata,
princip jednakosti svih građana pred zakonom, i precizirano je da će
od sada „planinski pastir i ministar biti podvrgnuti identičnom
tretmanu“. Više se po krivičnim pitanjima nisu mogle donositi
samovoljne odluke nadležnih in~ stanci. Prema konstatovanim
prekršajima mogle su se prime- njivati samo sankcije predviđene
zakonom koje su isključivale svako pribegavanje promenljivim
običajnim propisima.
Revidiran^.1851. godine, ovaj prvi zbornik zamešen je 1858.
godine novim Zakonikom francuskog porekla. U tom pe- riodu Francuska
je osmanskoj državi pružila takođe model Trgovačkog zakonika (1850,
revidiranog 1861. godine) kao i Zakonika o pomorskoj trgovini (1863).
Svi ovi tekstovi — još uvek dosta skromni — imali su isti cilj: da Carstvo
do- bije stabilne i univerzalne zakone, prilagođene potrebama ze- mlje u
60
punoj transformaciji.
Naravno, i pored mera opreza koje su preduzimali pravnici
zaduženi za sastavljanje novih zakona, oni su pone- kad skandalizovali
ulemu. Trgovački zakonik, koji je legali- zovao pozajmicu sa kamatom i
uveo oblike udruživanja koji ni- su bili predviđeni muslimanskim pravom,
nipošto nije bio jednoglasno prihvaćen i izazvao je žestoke polemike.
Među- tim, u celini, takvi sukobi su bili retki jer su zakonski pro- pisi
tanzimata uglavnom umeli da pomire islam i inovacije.
Takav je bio slučaj sa glavnim pravnim spomenikom tog doba,
osmanskim ekvivalentom Građanskog zakonika, koji se zvao MesePe.
Kada je rad na njegovoj izradi trebalo da poč- ne, veliki vezir Ali-paša
želeo je da se postupi na isti na- čin kao i za druge već usvojene tekstove
i da se samo prepra- vi francuski Građanski zakonik. Međutim, stručnjaci
za pravo koji su preduzeli taj zadatak reagovali su tako žestoko da je
Porta bila prinuđena da promeni mišljenje i da se pri- druži onima koji su
zastupali kodifikaciju koja se zasniva na šerijatu. Izrađen pod
rukovodstvom Ahmed Dževdet-paše (1823—1895), istoričara, pravnika i
veoma talentovanog dr- žavnika, MeseIe nosi jak pečat te vezanosti za
islamsku tra- diciju i izgleda kao zbornik muslimanskih zakona hanefit-
ske škole. i pak, profil ovog monumentalnog dela u šesnaest knjiga, čije
se objavljivaše progeže od 1870. do 1877. godine ipak se izuzetno
razlikuje od onog koji je postojao do tada Jasnoćom unutrašnje
organizacije, metodološkim načinom na koji su razna pitanja tretirana,
nreciznošću formulacija ističe se kao dostojni islamski pandan
Napoleonovom Zako- niku i njegovim različitim varijacijama.
Iste osobine imao je i drugi značajan tekst ovog d0- ba, Agrarni
zakonik iz 1858. godine. Poštujući običajno pravo i zakonske odredbe
islama ovaj dokument, dug 132 člana, samo je kodifikovao situaciju s1e
jas1o koja je vladala u osman- skim selima i nije mnogo toga promeiio ni
u oblasti svojine ni u načinima eksploatacije zemlje. Ono što je zaista
novo je- ste njegova forma. Nerazmrsivi splet zakona i običaja koji je do
tada bio na snazi, zamenjen je skupom sistematizovanih propisa, koji je
važio u svim regijama Carstva i sadržao za- padnu racionalnost.
Za primenu novih zakona bilo je potrebno utvrditi nove
jurisdikcije jer su tradicionalne instance, smeštene u rukama verskih lica,
samo površno bile spremne na promene. Tu su reformatori morali da
deluju oprezno. Nije dolazilo u obzir da se jednim potezom pera ukinu
verski sudovi kadija, niti sudovi nemuslimanskih zajednica. To bi značilo
uzdrma- ti same temelje osmanskog društva. Međutim, bilo je moguće
uporedo sa njima postaviti jurisdikcije zadužene za slučajeve koji su
proisticali iz novih zakona.
1 rgovački sudovi, osnivani počev od 1840. godine, predstavljli
su prvi korak ka laičkom pravosuđu, odvojenom od verskog aparata.
61
Sastavljeni od trojice sudija, koje je imenova- la vlada i četiri pomoćnika,
koji su predstavljali manjinske i evropske trgovce, ovi sudovi primenjivali
su zakonik uvezen iz Francuske, koji je funkcionisao prema procedurama
slič- nim onima koje su bile na snazi u Evropi.
Drugi korak bio je učinjen postavljanjem, šezdesetih godina XIX
veka, mreže sudova zvanih nizami („propisanih“ ili „u skladu sa novim
poretkom“) zaduženih za sva pitanja koja nisu bila u kompetenciji verskih
augoriteta. Prvi poku-
Jdžaj učinjen je početkom Abdulmecidove vladavine sa uvođenjem
mešovitih komora posvećenih ispitivanju kriminalističkih slučajeva. Sa
nivami sudovima, sistem će biti generalizovan i prisustvovaćemo
stvaranju čitave lepeze instanci od obič- nog Saveta staraca, koji je
imao dvanaest članova na nivou na~ hije, do Državnog saveta
smeštenog u Istanbulu, preko okru- Žnih sudova (kaza, sandžak) i
apelacionih sudova u glavnim gradovima provincija. Ovi novi sudovi,
kojima su predsedava- le kadije i među čijim članovima je takođe
bilo mnogo drugih predstavnika verskog aparata, nisu po izgledu nimalo
izlazi- li iz okrilja islama. Međutim, jedno mesto bilo je ostavljeno za
nemuslimanske članove kao i za svetovna lica koja su ime- novale
civilne vlasti. Pored toga, samo zakonici koje je izdala Porta sadržali su
građansko pravo. Bila je to prava revolucija, ali u rukavicama, i kod
uleme je izazvala samo prolazno protivljenje.
Činjenica da su pravnici, zaduženi za kreiranje no- vih zakona
i novih pravosudnih struktura skoro svi, na čelu sa Dževdet-pašom,
pripadali redovima uleme svakako je olak- šavala stvari. Reforma
prava je tako u velikoj meri mogla bi- ti predstavljena kao reforma
izvršena iznutra. Na taj način ove mere su prošle, uključujući i onu o
usvajanju zakona po- zajmljenih od hrišćanskog zapada — lakše su
bile prihvaćene.

Podržavlješe obravovaša
Ako su ulema i obrazovani muslimani uopšte, zauzi- mali, u
toku čitavog perioda tanzimata, mesto u prvom planu ne samo u
pravosudnom aparatu nego, kao što smo videli, u ad- ministrativnim
službama države, to je najviše bilo zbog toga što je tradicionalni
sistem obrazovanja sa svojom mrežom mekteba i medresa još uvek
u to doba igrao glavnu ulogu u obrazovanju elite. Reformatori su
veoma brzo postali svesni potrebe da se osnuju obrazovne strukture
odvojene od verske pe- dagogije kako bi se obrazovali ljudi sposobni
da efikasno upravljaju modernim društvom. Međutim, u nedostatku
sred- stava, a pogotovo u nedostatku dovoljnog broja nastavnika,
seku- larizacija obrazovanja napredovala je dosta sporo; barem što
62
se tiče pedagoškog aparata koji je postavljala država. Što se tiče
manjinskih „nacija“, stvari su bile dosta drugačije. Tu smo
prisustvovali pravom obrazovnom „bumu“. Stotine škola koje su
pružale moderno obrazovanje, pojavile su se u periodu od nekoliko
decenija. Međutim, one nisu izmakle kontroli ra- znih sveštenika koji
su nadgledali njnhove zajednice.
Prve svetovne škole namenjene deci i omladini bile su otvorene
za vreme vladavine Mahmuda II. S-redinom veka državni obrazovni
aparat bio je već dosta koherentan: prvi stepen činilo je osnovno
obrazovanje (IlIs1a '/j<?), koje se sasto- jalo iz časova aritmetike,
osmanske istorije i geografije, kao i verskog obrazovanja; drugi nivo
činile su škole pod imenom ruždije („adolescencija'1), u kojima su mladi
od deset do pet- naest godina imali nastavu jezika (turskog, arapskog i
persij- skog), matematike, geometrije, istorije, geografije i religije;
konačno, „srednji“ ciklus ( 'IasK) trajao je tri godine i njegov program
obuhvatao je veći broj disciplina (orijentalne jezike, francuski, ekonomiju,
algebru, aritmetiku, računovodstvo, fiziku, hemiju, filozofiju, istoriju,
geografiju, manuelne ra- dove). Međutim, te škole su još uvek bile
malobrojne. Prema zvaničnom godišnjaku Visoke porte, u Osmanskom
carstvu je, posle Krimskog rata bilo samo šezdesetak ruždija, sa ukup-
nim brojem od 3.371 đaka, dok su u isto doba samo medrese u Istanbulu
brojale 16.752 đaka.
Tek pred kraj perioda tanzimata, školska infra- struktura
države se malo uvećala. U međuvremenu, Viktor Di- rij, ministar za javno
obrazovanje Napoleona III, došao je u Istanbul i predložio sultanu plan
reforme osmanskog obra- zovanja. Posle te posete, novi obrazovni sistem
bio je predmet jedne „uredbe“, 1869. godine, koja je predviđala njegovu
genera- lizaciju. Školskoj piramidi dodat je novi stepen, tek1ek-1 ziNat
(„sultanova škola“), koji je predstavlzao osmanski ekvi- valent za
gimnaziju.
Prva i najpoznatija sultanova škola bila je carska gimnazija u
Galata Saraju, osnovana 1868. godine, uz podršku francuske vlade.
Osmanske vlasti odmah su ciljale veoma visoko. Namera je bila da se
jednoj uskoj eliti pruži obrazo- vanje, skoro u celini uvezeno iz Francuske,
a nastava se od- vijala na francuskom jeziku. Po izlasku iz ove gimnazije
uče- nicima je bilo obezbeđeno značajno mesto u administraciji, a
mogli su čak da se nadaju da će stići do najviših lestvica jav- niH
funkcija. U skladu sa ideologijom tanzimata, ustanova je bila otvorena
ne samo za muslimane nego i za pripadnike manjina. To je bio posebno
upečatljiv način da se svi sastavni delovi osmanske populacije pozovu da
učestvuju u moderniza- ciji zemlje. Među drugim ustanovama istog
nivoa, treba spo- menuti još i Iag■p§-§aj'aka, gimnaziju za siročad,
otvorenu u Istanbulu 1873. godine. Ova škola, pretežno posvećena
63
izu- čavanjunauka, obuhvatala je i poseban odsek, posvećen nastavi
igrala je glavnu ulogu u razvoju modernih komu- nikacija na
telegrafije i
osmanskoj teritoriji.
Pored gimnazije, Dirijev plan, obnovljen uredbom iz 1869,
predvideo je stvaranje univerziteta ((1ag p1-Jpppp) koji se sastojao od
više fakulteta (književnost i filozofija, pra- va, prirodne nauke,
matematika). Sličan pokušaj, pokrenut tokom prvih godina
Abdulmedžidove vladavine, završio se ne- uspehom. Otvoren 1870.
godine i smešten u zgradu specijalno sagrađenu za tu namenu, ni novi
univerzitet nije imao više uspeha. Pretrpeo je najpre napade uleme
protiv obrazovaša koje su oni ocenili kao suviše svetovno, zatim ga je
zadesilo mnoštvo finansijskih teškoća. Smrt velikog vezira Ali-pa- še,
glavnog oslonca ovog projekta, 1871. godine, ubrzo je uči- nila kraj
pokušaju.
Pored univerzitata, mlade Osmanlije koji su želeli da nastave
studije imali su mogućnost da se okrenu i ka raznim višim školama
koje su u Carstvu počele da se otvaraju počev od vladavine Mahmuda
II. Spisak tih ustanova biće sve duži i duži, i pokrivaće sve raznovrsnije
oblasti. Tridesetih godi- na XIX veka počele su da se otvaraju škole
namenjene obrazo-' vanju raznog vojnog osoblja: oficira, inženjera,
lekara, veteri- nara, muzičara. Pedesetih i šezdesetih godina otvorile
su se nove vojne škole, ali i nekoliko viših civilnih škola među kojima
su se posebno istakle Administrativna škola (1859), Medicinska škola
(1866), Viša realna (1862) i kao znak promena, Realna ženska škola
(1870).
Kao i većina drugih javnih ustanova, sve ove razne škole u
principu su bile otvorene za sve podanike Osmanskog carstva, bez
obzira na njihovu rasnu ili versku pripadnost. Reformatorima je to
mešanje zajednica bilo izuzetno važno,
jer su u njemu videli jedan od uslova opstanka Carstva. Pone- kad su u
tome uspevali: među učenicima medicinske škole, na primer, bio je veliki
procenat pripadnika manjina. Međutim u celini, etnička i verska
koegzistencija koju su predviđali tekstovi ministara nije tako lako
ostvarena. Najpre zato što su pripadnici nemuslimanskih zajednica bili
suviše vezani za svoje jezičko i kulturno nasleđe da bi prihvatili obrazov-
ni sistem koji je, i pored dosta modernog, ipak imao obeležja turskog i
islamskog. Zatim, zato što su raspolagali sopstve- nim školama, često
boljim od institucija koje su bile pod okriljem države.
Dovoljno je nekoliko brojki da bi se stekla ideja o značajnom
razgranavanju mreža škola za manjine u doba tan- zimata. Godine 1871.
na primer, samo jermenska zajednica po- sedovala je 48 škola u
Istanbulu i 469 ustanova širom Ana- dolije. Otprilike u to doba,
zahvaljujući naporima veoma aktivnog Helenskog književnog društva
64
(Ne1etkoz /Io1o§1ko5 zIo§o$), osnovanog u Istanbulu 1861. godine, Grci su
raspo- lagali mrežom sličnih razmera. Što se tiče Jevreja, manje brojnih i
pomalo zaostalih u pogledu kulturnog napretka, još uvek su imali samo
oko šest svetovnih ustanova, ali je Svet- sko izraelsko društvo, čije se
sedište nalazilo u Parizu, ubrzo promenilo situaciju otvaranjem preko
pedeset škola to- kom poslednje trećine veka.
Ustanovama koje su osnovale manjinske zajednice treba dodati
brojne škole, prevashodno namenjene manjinama, koje su otvarale razne
misionarske organizacije. Ako je verovati po~ nekad preuveličanim
statističkim podacima, samo američke protestantske misije brojale su,
1870. godine, 205 ustanova među kojima i čuveni Koledž Robert otvoren
1863. godine u Bebeku, jednom od sela na evropskoj obali Bosfora. Sa
svoje strane, katoličke misije — u kojima su se uglavnom angažovali
francuski sveštenici — polako su istkale široku mrežu od nekoliko stotina
škola, pred kraj XIX veka.
Kulturna kolonizacija? Svakako. A izgleda da su je osmanske
vlasti bile svesne. Situaciju je činila još opasni- jom činjenica da je veliki
broj tih škola doprinosio nacio- nalnom buđenju manjina. Ipak, tek za
vreme vladavine Abdul- hamida II, vlasti su preduzele mere, mada još
veoma skromne,

65
g da zaustave tu pojavu. Do tada je Visoka porta smatrala da
je Carstvo moglo više da dobije nego da izgubi nediranjem ma-
šinskih zajednica i hrišćanskih misija, jer su osmanskoj dr- žavi bile
potrebne simpatije zapadnog javnog mšenja i jer je u NjIHOVIM
očima sloboda data nemuslimanskom stanovništvu u pogledu
obrazovanja predstavljala jedan od glavnih znakova otvaranja
Turske ka naprednim idejama. Pored toga, pedago- ške strukture
koje su bile izvan kontrole vlasti imale su ve- liku zaslugu: pružale su
veoma kvalitetno obrazovanje koje ništa nije koštalo državu.

Nova vojska
Obrazovaše dobrih funkcionera bilo je jedan od glav- nih
ciljeva obrazovnog sistema tanzimata. Ali, osmanski re- formatori
imali su u planu još jedan veliki zadatak: obrazova- nje dobrih
vojnika. Neuspesi koje su pretrpele snage Mahmuda P od trupa
egipatskog hediva Mehmeda Alija predstavljali su veliki šok za
predstavnike osmanskih vlasti. Tako se na po- četku
Abdulmedžidove vladavine problemu reforme vojske pri- stupilo
veoma ozbiljno. Recept je bio isti kao onaj primešen u drugim
oblastima: evropeizovati. Ta evropeizacija obuhvatila je najpre
obrazovaše u vojnim školama, a zatim opštu reorgani- zaciju
kopnenih i pomorskih snaga. Konačno, ona je podrazume- vala
promene u oblasti naoružanja i vojne discipline.
Što se tiče obrazovaša, vojska u doba šanzimaša raspolagala
je već postojećom infrastrukturom iz doba Mahmu- da II (Vojna škola
za inžešere, Pomorska škola, Vojna medi- cinska škola, a posebno
Škola vojnih nauka (tek{eć-G 'i1pt-i NagMue), osnovana krajem
njegove vladavine. Počev od sredine veka, ovom početnom jezgru
biće dodat veliki broj novih ustano- va po celom Carstvu. Na višem
nivou, najznačajniju inovaciju predstavlja otvaranje Generalštabske
škole (egkap-1 kagMue tek(ebg), neke vrste vojne akademije u kojoj su
nastavu izvodili evropski stručnjaci — Francuzi i Prusi — kao i u
drugim vi- sokim ustanovama. Većina novih škola bile su međutim
ruždi- je ili idadi, namešene mladima koji su bili zainteresovani za
vojnu karijeru. Rečju, pitanje obrazovanja vojnih kadrova bilo je ovog
puta zahvaćeno u korenu. Uključeni u vojnu profesiju već sa

66
 deset godina, budući oficiri trebalo je da postanu elitni voj-
nici, savršeno upućeni u modernu nauku i tehniku.
Za običnog vojnika, želja za modernizovanjem vojske koju je
pokazivala osmanska država manifestovala se kroz nove uniforme — po
ugledu na prusku vojsku, nove metode obuke — naj- pre pozajmljene iz
Francuske, zatim iz Pruske, savršenije oružje i način života u kasarni,
sličan onom po evropskim ka- sarnama. Bilo je međutim još važnijih
promena koje su se odno- sile na način regrutovanja i organizaciju vojnih
snaga. Godine 1843, prvi put u osmanskoj istoriJI, fermanom — čiji je
tekst delimično preuzet iz pruskog vojnog zakona iz 1814. — uvedene su
provincijske komande i stvoreno pet armija koje su bile za- dužene da
brane prestonicu, Istočnu Trakiju, Rumeliju, Ana- doliju, i arapske
provincije. Šesta armija, stacionirana u Bagdadu, osnovana je 1848.
godine, a šenu zonu delovanja čini- li su Irak i Hecaz. U okviru ovih
različitih snaga, raspored brigada, odreda, bataljona i pukova činio je
kompleks. koji nije mnogo zaostajao za zapadnim vojnim mašinerijama.
Nova osman- ska vojska brojala je ukupno oko 130.000 ljudi regrutovanih
slu- čajnim izborom. Doba u kome se u vojsku stupalo jednom zauvek
bilo je završeno. Sada su regruti služili pet godina, nakon čega su
prebacivani u rezervu (redif) na još sedam godina. Ka- da bi napunili
trideset dve godine bili bi slobodni.
Zakon iz 1869. godine učinio je sistem težim, uvode- ći tri
kategorije službe: aktivno služeše (nizamije) u traja- šu od četiri godine,
rezervu u kojoj su vojnici zadržavani šest godina i, konačno, „gardu“
(mustahfiz), čiji su rezervi- sti izlazili tek posle osam godina, kada bi
napunili četrdeset godina. U principu, svi osmanski podanici bili su
podvrgnuti slučajnom izboru. Nemuslimansko stanovništvo čije prisustvo
u vojsci nije bilo poželjno, i pored jednakosti proklamovane reformskim
uredbama, imalo je mogućnost da se oslobodi plaća- njem bedela, takse
koja je omogućavala „otkup“ vojne službe.
Oko 1870. godine, osmanska vojska sa 210.000 regruta
angažovanih u aktivnoj službi, sa 190.000 redifa i 300.000 mustahfiza,
činila je relativno brojnu vojnu snagu, iako je bila daleko od pruske
vojske, sposobne da postroji preko mi- lion boraca. Ali njena brojnost nije
predstavljala jedini adut. Raspolagala je, takođe jednakim materijalnim
sredstvima kao i evropske armije, mada su neke vrste oružja —
posebno pu- Jcke Martini, kojima je bio naoružan najveći deo njenih
trupa _ već bile prilično zastarele. Nakon stupanja na presto sul-
tana Abdulaziza, posebna pažnja bila je posvećena floti koja sej u
toku Krimskog rata, tako loše pokazala protiv ruskih j diiica. U periodu
e

od nekoliko godina, osmanska ratna mor- narica, snabdevena

najmodernijim oklopnjačama i ljudstvom specijalno obučenim da ih
opslužuje, postala je treća morna- rica u svetu. U celini, odbrana
67
Carstva kako na kopnu, tako i na moru, nije imala mnogo
nedostataka.
Ali, šta je ta moderna vojska mogla da učini suočena sa
narastašem nacionalizama koji su iznutra razdirali ze- Mlju? Najviše,
da odloži njenu propast. Osmanske vlasti imaće, u toku drute
polovine XIX veka, više puta priliku da konstatuju da su zahtevi za
kulturnom i administrativnom autonomijom, odnosno političkom
nezavisnošću koji su potre- sali neke periferne provincije Carstva,
pružali neverova- tan otpor pred vojnom represijom.

Administracija i finansije u provinciji

Očigledno da je, bilo za finansirate reformi, bilo za stvaranje
nove vojske, ili za organizovanje moderne biro- kratije bilo potrebno
preduzeti rizik vršenja inovacija. U pogledu finansija, reformatorima
iz doba tanzimata nisu nedostajale ideje, bilo da su se inspirisali
onim što se ra- dilo u Evropi, bilo da su osmišljavali sopstvena
rešeša. Usput su takođe prionuli na reorganizovanje lokalne admini-
stracije, da bi poboljšali ubiranje poreza kao i da bi učvr- stili
autoritet države u provincijama i, uporedo s tim, da bi pokušali da
deluju na nemire u osetljivim zonama Carstva.
U oblasti administracije, Visoka porta je pred sobom imala
sjajan primer: primer napoleonovske centralizacije sa piramidom
koja je išla od opština do departmana. Mustafa Rešid-paša
prekopirao je 1840. godine taj sistem, sa nekim dbpunama.
Međutim, biće potrebno preko dvadeset godinia da etvari dobiju
manje ili više konačan izgled. Zakonom iz 1864. godine utvrđeno je
27 provincija (vilaješa), od kojih je svaka bila podeljena na određen
broj sandžaka, koji su bili po- deljeni na kaze, sačinjene od nahija,
dok su osnovne jedinipe — niže od nahija — bile sela ili četvrti. Na
ovom poslednjem nivou, administrativni zadaci bili su povereni
izabranom gradonačelniku (tiŠag) kome je pomagao Savet staraca.
Hije- rarhija je išla od mudura, zapovednika nahije, do namesnika
provincije (valije), preko kajmakama (zapovednika kaze) i mutasarifa
(namesnika sandžaka).
Najsmeliji vid reformi bilo je uvođenje, na svim ni- voima,
provincijske administracije, biranih ili imenovanih tela, zaduženih za
razna pitanja. Neka od ših funkcionisala su kao sudovi i, u prisustvu
kadija, primenjivala nove zakone. Druga su raspravljala o lokalnim
problemima, bilo da je u pi- tašu povećanje poreza, izgradša puteva
ili, na primer, mere za zaustavljanje razbojništva i, po potrebi,
sastavljala predloge koji su prosleđivani u Istanbul. Zakonom iz
1864. godine, ko- ji je preuzimao propise koji su već bili na snazi, u
68
najvećem broju ustanova bilo je predviđeno prisustvo određenog
broja ne- muslimanskih predstavnika, kako bi svi elementi
stanovništva mogli da budu predstavljeni. Tako su se stvari odvijale,
poseb- no u generalnim provincijskim skupštinama (tesNz-G itit-i
uIaueG) u kojima je učestvovao jednak broj muslimana i pripad- nika
manjina koje su birali sandžadži. Reč je o prvom, skromnom, ali ne
zanemarljivom koraku u pravcu predstavničkog sistema koji su
liberalne elite izrazito zahtevale iz sveg glasa.
Nova administracija provincija imala je mnogo po- sla:
trebalo je da se pobrine za održavanje javnog reda, iz- gradnju škola,
trasiranje puteva, popravku mostova, da nadgle- da trgovinu i
poljoprivredu, vladavinu prava itd. Ali jedan od šenih glavnih
zadataka bilo je nadgledaše pravilnog funkcionisanja poreskog
mehanizma koji je postavila država.
Ni u ovoj oblasti stvari se nisu promenile same od sebe.
Reformom Rešid-paše iz 1840. godine predviđen je či- tav niz
inovacija, posebno ukidanje zakupa poreza — anahronog i ne mnogo
rentabilnog sistema, a pored toga, nepopularnog među
stanovništvom — i uvođeše poreskog osoblja koje je ime- novala i
plaćala država. Međutim, novi sistem se ubrzo, sti- cajem
administrativnih okolnosti tog doba, pokazao ne baš praktičnim i bilo
je potrebno ponovo uspostaviti zakup pore- za za jedan broj naplata.
Vremenom se, ipak, profil osmanskog

69
 poreskog sistema počeo formirati, zahvaljujući
inventivnosti koju je u toj oblasti pokazala Visoka porta,
posebno za vreme dva perioda vezirovanja Mehmed Fuad-paše
(1861-1863. i 1863—1866). Sredinom šezdesetih godina, poreski
arsenal ko- jim je raspolagalo Carstvo već je bilo prilično
kompleksan: podrazumevao je taksu na stoku (agnam),
tradicionalnu glava- rinu (džizja), koju je plaćalo
nemuslimansko stanovništvo, de- setak od prinosa (ušur),
nešto promenjen, badel koji su pla- ćali muškarci koji su želeli
da izbegnu služeše vojske i široka lepeza novih poreza od kojih
su najisplativiji porez na imovinu kao porez na dobit i prihode.
Među drugim naplatama kojima su pušene državne kase, treba
spomenuti još i prihode od poštanskih maraka — koje su u
osmanskom budžetu iz 1861—1862. godine predstavljale 13%
ukupnih sredstava Car- stva — takse na lična dokumenta koja
su izdavana građanima prilikom popisa (nufus teskeresi), takse
na različite pro- izvode kao što su duvan, so, alkoholna pića i
konačno, carin- ske takse koje su naplaćivane ne samo na robu
koja je uvožena i izvožena nego i na robu upućivanu ka
unutraššosti zemlje.
Da bi osigurala rentabilnost ovog plodnog poreskog
sistema, osmanska vlada je, prirodno, morala da osnuje razne
administrativne službe zadužene da utvrde osnovu za porez i
da kontrolišu naplatu. Najznačajniji novi organ bila je kata-
starska služba, osnovana 1858. godine, čiji su radovi na obe-
ležavanju i popisu imovine počeli iste godine. Mnoštvo drugih
kancelarija takođe je otvoreno, kako u Istanbulu, tako i na
nivou provincija, svaka specijalizovana za upravljaše
određenom vrstom resursa.
Udruženi napori multezima (zakupnika poreza),
poreznika koje je plaćala država, carinika i brojnih drugih
kategorija činovnika zaduženih za uređeše poreskog sistema
urodiće plodom. Počev od 1860. godine, primećuje se znača-
jan porast prihoda od većine poreza. Tako će prihodi od na-
plate desetka na prinose sa 434.000.000 groša, u periodu od
1862. do 1863, porasti na 675.000.000 u periodu 1877—1878.
godine. U istom intervalu, zbir suma prikupljenih na ime be-
dela porašće sa 60.000.000 na 92.000.000, dok će prihodi od
naplate poštanskih maraka naglo skočiti sa 22,4 na
50.000.000.
Reforme su međutim — a takođe i luksuzni troškovi
države, pogotovo za vreme Abdulazizove vladavine — iziski-
vale toliko novca da su se vlasti vrlo brzo morale suočiti sa
čišenicom da je dalji napredak nemoguć bez drugih resursa,
pored prihoda od poreza. Gde pronaći te resurse? Osmanski
reformatori, podstaknuti primerom koji su pred njihovim očima
pružale zapadne sile, probaće dva posebno opasna re- cepta:
emisiju papirnog novca i pozajmice.
Puštene prvi put u opticaj 1840. godine, kaime nisu
bile novčanice u pravom smislu reči, nego su se pre pojavlji-
vale kao priznanice Riznice, uz kamatu. Kamatna stopa pred-
ložena za prvu emisiju bila je značajna: 12% godišnje. Ka- snije
će biti smašena za polovinu. Teorijski, kaime su bile
garantovane podlogom u metalnom novcu. Praktično to nije
bilo tako i štampaše je funkcionisalo veoma aktivno. Na pitaše
sultana Abdulaziza koliko je koštala izgradša pala- te
Dolmabahče, ministar Riznice odgovorio je: 3.500 groša. Bila je
to suma potrošena na štampaše tri i po miliona tur- skih lira u
papirnom novcu. Dodatno je otežavalo situaciju to što su se
kaime — koje su u prvo vreme kaligrafi ispisiva- li rukom —
veoma lako falsifikovale. Teškoće će se veoma brzo nagomilati:
lažne novčanice u opticaju, vrtoglav pad vrednosti kaima u
odnosu na metalni novac, a pogotovo naru- šeno povereše
građana prema državi. Igrajući se stvarima kojim nisu dobro
ovladale, osmanske vlasti su, ne znajući, po- sejale seme
finansijske propasti.
Da bi rešila krizu izazvanu nekontrolisanim pove-
ćašem količine papirnog novca, ali i nastavila finansira- še
reformi, vlada će, počev od sredine veka, primeniti drugi lek:
pozajmice iz inostranstva. Prva osmanska pozaj- mica, upisana
1854. godine, sa kamatnom stopom od 6%, iz- nosiće
3.300.000 turskih lira, namešenih najvećim delom finansirašu
uklašaša kaima iz opticaja, koje su do tada bile štampane. Za
osmansku državu to je predstavljalo poče- tak spirale
71
zaduživaša. Između 1855. i 1875, biće izvrše- no četrnaest
novih pozajmica, sa kamatom koja je varirala od 4% do 9%.
Svaki put, Osmansko carstvo učiniće još jedan korak u pravcu
bankrota, koji će se dogoditi pred kraj Abdu- lazizove vladavine.

Na taj bankrot, međutim, moglo je i drugačije da se

gdeda, jer novac koji je država potrošila nije služio samo za
izgradnju beskorisnih palata ili za kupovinu oklopnjača koje
su trunule u Zlatnom rogu. On je omogućio otvaranje novih
škola, razvoj administrativne i sudske strukture,
modernizo- vanje vojske, uopšte, postavljanje osmanskog
društva na put napretka. Nema nikakve sumnje da pokretači
tanzimata nisu uvek umeli dobro da iskoriste resurse
kojima su raspolagali. Međutimj nema takođe nikakve
sumnje ni da su, podstaknuti tako velikim projektom,
postupili onako kako su morali: pre- uzeli su rizike.

Ekonomski i socijalni razvoj

Sredinom XIX veka, nisu se transformisale samo
dr- žavne institucije i aparat, čitavo društvo bilo je
obuhvaćeno promenama. Što se tiče urbanog sveta, to se
skoro i podrazume- valo. Gradsko tlo bilo je mnogo
pogodnije za razvoj tanzimata od seoskog. Međutim,
seoske zone su se, na svoj način, takođe kretale. One su
se i doslovno kretale, jer brojne migracije sta- novništva po
osmanskim teritorijama predstavljaju jednu od
najupečatljivijih pojava tog doba. Postoje različiti tipovi:
eg- zodus ruralne populacije; priliv imigranata iz Ruskog
carstva; sezonske migracije uslovljene poslom;
nomadstvo.

Sela u pokretu
U nedostatku detaljnih statističkih podataka teško
je precizno odrediti premeštanje populacije u pravcu
grado- va. Međutim, demografski porast, primećen počev
od sredine veka u nekim gradovima kao što su Istanbul,
Smirna i Bej- rut, daje nam osnovnu predstavu o stanju
stvari. Oko 1840. go- dine, Istanbul je verovatno imao
72
 manje od 400.000 stanovni- ka; 1890. brojaće 900.000. U
istom periodu, u Smirni je broj porastao sa 110.000 na
200.000 duša. Populacija Bejruta po- rašće sa 40.000 ljudi,
koliko je bilo pedesetih godina, na ne- kih 80.000 trideset
godina kasnije. Više drugih gradova u Carstvu — na primer
Solun, Adana, Samsun — doživeće sli-
čan razvoJ, iako su njihove lini]e porasta manje upadljive
Svakako, ovaj demografski razvoj delimično potiče od prome-
na u oblasti uslova života i poboljšanja javne higijene. Dola- zak
muslimanskih emigranata iz Rusije takođe ima udela u nje- mu.
Međutim, ne možemo ga u potpunosti objasniti ako ne uzmemo
u obzir egzodus ruralne populacije.
Zašto su seljaci i stanovnici malih mesta napušta- li
svoja sela? Zato što je život u njima još uvek bio veoma težak i
često je bila dovoljna loša berba, pohod razbojnika ili neka
druga katastrofa da bi čitava sela dospela u bezna- dežan
položaj. Za vreme velike gladi 1873—1874. godine, evropski
putopisci mogli su da posmatraju horde izgladnelih seljaka kako
lutaju po drumovima centralne Anadolije, napu- stivši svu svoju
imovinu da bi drugde pronašli način da prežive. Neizvesnošću
ruralnog života ne može se ipak sve objasniti. Ako je seosko
stanovništvo počelo da napušta svo- je teritorije, bilo je to i
zbog toga što je bilo fascinirano gradom; gradom iz doba
tanzimata, koji je razvijao trgovin- sku razmenu sa Zapadom, u
kome su postojali začeci industri- je, koji je bio načičkan novim
zdanjima i stanovnicima pružao izvesnu zaštitu od prirodnih
nepogoda, a pogotovo nudio po- sao onima koji su ga tražili.
Najprivlačnije aglomeracije bile su, naravno, one ka kojima je
bila usmerena ekonomska ekspanzija Carstva: prestonica,
velike egejske i sredozemne luke, ali i novi centri
industrijalizacije i poljoprivrednog procvata kao što su bili
Samsun ili Adana.
Često je odlasku u grad prethodila prelazna etapa:
migracija u obliku sezonskog posla. Počev od sredine XIX ve-
ka, sa postepenim razvojem komercijalnih kultura u anadolskim
priobalnim ravnicama, privremene migracije tog tipa uzimaju
sve više maha. Najznačajnije su bile migracije u pravcu Kili-
kije, koje su svake godine pokretale više desetina hiljada lju- di,
koji su dolazili sa anadolske visoravni i sa Taurusa. Ovi radnici
zapošljavali su se najviše na berbi pamuka, nedavno uvedenoj
kulturi u toj regiji. Određeni broj radio je takođe na žetvi. Po
završetku sezone, nisu se svi vraćali. Uvek je bilo onih koji su
ostajali, bilo zato što su uspeli da pronađu posao u nekoj od
73
razvijenih oblasti u ravnici, bilo zato što su pro- našli posao u
gradu, u Adani ili Mersinu.
Pored migracija sezonskih radnika, treba takođe
po~ svetiti pažnju migracijama nomadskih plemena. Ona su
još uvek bila veoma brojna — posebno u Anadoliji i
arapskim pro- vincijama — i nastavljala su da se posvećuju
svojim tradicio- nalnim aktivnostima, uprkos neprijateljstvu
koje su prema njima pokazivali starosedeoci. Međutim, reč
je o ostacima nomadstva, čiji je nestanak bio neizbežan. Na
mnogim mesti- ma, plemena su se spontano nastašivala,
često na nedavno ko- lonizovanoj zemlji, sa jasnim
ekonomskim interesom. Ponekad je, međutim, država
intervenisala koristeći silu, kao mnogo puta u prošlosti. To
je bio slučaj u Kilikijskoj ravnici i na šenim planinskim
obodima gde je operacija „pacifikacije“, koju je predvodio
Ahmed Dževdet-paša 1865. godine, protiv plemena koja su
ocenjena kao suviše anarhična, doveo do deno- madizacije
značajnog dela nomadskih populacija, polazne tačke
značajnog poljoprivrednog, a kasnije i industrijskog razvoja.
Ova politika denomadizacije nije samo imala svrhu
da olakša kontrolisanje populacija koje bi mogle da dovedu
u opa- ! snost javni red. Ona je takođe predstavljala
odgovor na hitnu potrebu da se obezbede „ruke“
neophodne za obnovu osmanske poljoprivrede, posebno u
oblastima čija je eksploatacija tek započeta. Upravo da bi
prevashodno zadovoljila tu potrebu, Visoka porta se
okrenula i ka drutom sredstvu: masovnom nase- ljavanju,
na osmanskim teritorijama, muhadžira (emigranata) koji su
dolazili spolja, najviše iz Ruskog carstva.
Značajan demografski fenomen, ovaj priliv
muhadžira ne predstavlja niigga novo. Značajne grupe
izbeglica sa Krima, Kavkaza ili okoline Kaspijskog mora, ali
takođe i iz zemalja centralne Evrope kao iggo su Ugarska,
Češka ili Poljska, upu- tile su se ka Osmanskom carstvu već
krajem XVIII veka. Među- tim, u periodu tanzimata, granice
su bile širom otvorene. Da bi podstakla imigraciju, Visoka
porta izdala je, 1857. go- dine, zakon koji je išao dotle da je
porodicama muhadžira obe- ćavao komad zemlje, kao i
oslobađanje od poreza i služenja vojske na šest do
dvanaest godina, u zavisnosti od mesta nase- ljavanja.
Rezultati ove politike prihvata, potkrepljene osniva- njem
Komisije za izbeglice 1860, bili su spektakularni. Izgleda da
je najznačajniji migratorni tok, priliv Tatara sa I Krimskog
74
 poluostrva, obuhvatao oko 300.000 ljudi u periodu od
1854. do 1876. godine. Stotinama hiljada brojali su se i Nogaj- ski
Tatari i Tatari iz Kubana koji su se nastanili u Osman- skom
carstvu za vreme Krimskog rata i posle njega. U isto doba razliniti
narodi sa Kavkaza takođe su dali oko 500.000 izbe- glica. Samo u
1864. godini osmanske statistike zabeležile su oko 400.000
muhadžira koji su se ukrcali u ruskim lukama.
Smešteni u nedovoljno naseljenim oblastima Rumeli- je,
Anadolije i Sirije, ovi emigranti bili su neumorni kolo- nizatori i
veoma su doprineli ekonomskom razvoju Carstva. Naravno, oni
ne predstavljaju jedino oružje kojim je raspola- gala osmanska
vlada da bi selima dala novi život. Uporedo sa naseljavanjem
obilne radne snage na teritorijama namenjenim kolonizaciji,
vlasti su preduzele, od početka Abdulmedžidove vladavine, čitav
niz mera. Najpre je 1843. godine sprovedeno veliko ruralno
istraživanje, u većini provincija, da bi se odredile potrebe zemlje.
Nakon toga, preduzete su mnoge ini- cijative: osnivanje
Ministarstva poljoprivrede (1846), otva- ranje poljoprivredne
škole na periferiji Istanbula (1847), objavljivanje, 1858. godine,
Agrarnog zakonika koji je genera- lizovao privatno vlasništvo nad
zemljištem; oslobađanje od poreza i besplatna podela semenskog
materijala i rasada radi pospešivanja uzgoja određenih kultura
kao što su duvan, pa- muk i dud; poboljšanje sredstava
komunikacije, posebno u oblastima koje su nedavno posvećene
poljoprivredi; početak različitih radova na asanaciji.
Rezultati? Osmanska vlada izložiće ih sa ponosom
prilikom prve nacionalne izložbe otvorene u Istanbulu 1863.
godine: izuzetni uzorci pamuka i duvana, ćupovi puni zobi
odličnog kvaliteta, vreće pšenice i kukuruza, razne vr- ste pirinča,
vune i mnogo drugih proizvoda, među kojima i glavna atrakcija
sajma, poljoprivredne mašine uvezene iz Šrancuske i Engleske.
Naivni trijumfalizam, koji je ipak pružao predstavu o putu koji je
sledila osmanska poljoprivre- da. Ona će, naime, tokom čitavog
perioda tanzimata, nepre- stano napredovati, posebno u
oblastima proizvoda namenjenih izvozu kao što su: pamuk,
duvan, žitarice, suvo voće, biljke namenjene bojenju, mak, svila...
O ovom napretku svedoči udvostručavanje turskog
izvoza u Veliku Britaniju i Francusku — njena dva najveća
trgovačka partnera — između 1855. i 1875. godine. Neke brojke
su posebno značajne: 1855. godine, Osmansko carstvo izvozilo je
u Francusku 413.000 kg pamuka; 1875. prodaće joj 2.569.000 kg.
U istom periodu, izvoz svile porastao je sa 309.000 kg na
1.265.0 kg, a duvana sa 434.000 kg na 681.000 kg. Trgovina sa
75
Engleskom doživeće sličan, često još impresivniji razvoj:
utrostručeše prodaje suvog voća, deset puta veća količina
prodatih žitarica, munjevit porast prodaje opijuma.
Uopšte uzev, međutim, ovaj porast bio je skroman. Tek u
hamidovskom periodu osmanska poljoprivreda pokazala je
značajan razvoj i ruralni svet se otvorio ka modernizaciji. Do tada
je većina onih koji su imali priliku da prođu kroz sela mogla da
naslika tmurnu sliku. Seljak? Neuk i jadan. Nzegovo oruđe?
Zastarelo. Mere koje je preduzela admini- stracija da poboljša
šegovu sudbinu? Nedovoljno efikasne. Naravno, tu i tamo,
osnivana su velika dobra na kojima su se mogle videti neke
poljoprivredne mašine i gde su se prime- njivale moderne
metode eksploatacije. Međutim, neizbežna je činjenica da su ta
ugledna imaša sagrađena na nesreći radne snage — često
zemljoradnika lišenih sopstvene zemlje — koji su na njima radili.

Novo lice gradova

Dok su se sela u doba tanzimata razvijala čuvajući svoj
tradicionalni izgled, gradovi su u istom periodu doži- veli izuzetno
vidljive promene. Naravno, bilo je naselja koja su zaostajala i koja
će modernizacija zahvatiti tek krajem ve- ka. Ali lučki gradići,
gradovi smešteni na velikim osama komunikacija i neki glavni
gradovi provincija dobili su za vreme Abdulmedžidove vladavine
novo lice. Istanbul može poslužiti kao primer. Međutim, gradovi
kao Smirna i So- lun, ili čak mesta relativno skromne veličine, kao
što je Bursa, veoma brzo su pošli njihovim stopama.
Grad iz doba tanzimata menjao se najpre zato što je
rastao. Sa prilivom muhaiira i seljaka koji su se upustili u
avanturu dolaska u grad, često je trebalo pomerati granice grada
i stvoriti nove kvartove na periferiji. Moderno uređe- še imalo je
svoje zahetve i ove nove stambene zone nisu imale ništa
zajedničko sa nekadašnjim kvartovima. Složeni splet slepih ulica i
lavirinta zamenjen je pravougaonim rasporedom ulica po ugledu
na zapadni urbanizam. Uniformnost i racio- nalnost uvedene su u
ono što su tvorci planova tog doba sma- trali hirovitim neredom.
Istovremeno, u centrima gradova bilo je sve više zgrada za
iznajmljivanje, dok su bogate poro- dice počele da se sele ka
prijatnijim delovima, koji su pone- kad bili dosta udaljeni od
centra, ali su postali dostupni zahvaljujući razvoju transporta — u
nekim osmanskim gradovi- ma, kaleša (kočije) je od početka
tanzimata bila veoma po- pularna — i izgradši novih arterija.
Druge promene su, međutim, još lakše uočljive. U pr-
76
vom redu, bilo je svih infrastruktura vezanih za razvoj sred- stava
komunikacije: železničke stanice, pošte, kejovi, magaci- ni za
robu, hoteli. U Istanbulu se poštanske zgrade, koje se grade od
četrdesetih godina, ističu kao prvi pokazatelji na- predne pojave
novih mreža komunikacija. Uskoro će takođe biti izgrađeni novi
hoteli, namenjeni evropskim putnicima. Tako je Joigpa1 <1e
Sot1apIpor1e, 1855. godine, bio pun hvale za hotel „Ambasador“,
zdaše sa predivnim apartmanima i „najluksuzni- jom“ salom za
ručavaše. Tek u toku posledših godina Abdula- zizove vladavine
pojavili su se drugi primeri: prva žele- znička stanica u Sirkedžiju
(zamešena 1889. godine sadašnjim zdašem), linija gradske
železnice koja je povezivala Galatu sa Perom (1875), mreža
tramvaja sa životišskom vučom (1872).
Razvoj trgovinske razmene sa Zapadom i otvaraše
Carstva ka stranom kapitalu takođe predstavljaju značajan faktor
urbanih promena. U Istanbulu i nekoliko drugih ve- likih gradova
Carstva, sredinom šezdesetih godina, počeo je da se formira
bankarski kvart, čije su masivne fasade svedo- čile o trijumfu
zapadnog kapitalizma. Oko takvog novog po- slovnog centra —
koji je nekadašnje bazare svrstao u rang atrakcija za turiste —
otvorila se gomila trgovačkih kuća i poslovnih centara (^Nat).
Ovde je bogatstvo koncentrisano u tesnim kancelarijama
poređanim jedna na drugu. Blizina bana- ka učinila je ovaj
prostor dragocenim.
Trebalo je potrošiti novac koga je bilo sve više i više.
Fasciniran evropskim načinom potrošše, grad tan- zimata bio je
takođe grad luksuznih prodavnica, pozorišnih

g sada, kafana, mesta za razonodu svih vrsta. Žerar de

Nerval, koji se našao u Istanbulu nešto posle objavljivanja
hat-i še- rifa od Gilhane, bio je svedok već prilično
mondenskog ži- vota u. gradu kroz koji je prošlo više stranih
operskih trupa. Trideset godina kasnije, mogućnosti za
razonodu bile su još brojnije, u prestonici naravno, ali i u
provincijskim grado- vima, posebno u lučkim gradovima, koji
su bili pod jakim uti- cajem Evrope. Početkom
Abdulhamidove vladavine, čak se i jedno malo mesto kao
77
 što je Bursa moglo pohvaliti da poseduje pozorište. Tačno je
da je namesnik grada u to doba bio Ahmed Vefik-paša, jedan
od začetnika osmanske dramaturgije.
Konačno, treba istaći da su reforme skoro uvek ode-
vale gradove odećom od kameda: kasarne, škole,
administra- tivna zdanja, bolnice, palate... Svrha tih zdanja,
veoma broj- nih i rasprostranjenih po celom Carstvu, nije
bila samo da zadovolje praktične potrebe. Svojim
dimenzijama, veličan- stvenim linijama, bogatstvom
dekorativnih elemenata, one su svedonile o moći države
kao i o njenom modernom karakteru, obojedom poštovanjem
islamske tradicije.
Kako upravljati tim gradovima u punom jeku
promena? Ljudi tanzimata veoma brzo su se zainteresovali
za ovo pitanje i odgovorili na njega, ugledajući se ponovo
na Evropu. Prvu etapu, posle mnogo tapkanja u mestu,
predstavljalo je stvaranje, u Istanbulu, opštinske uprave, na
čelu sa gradonačelnikom (§eMg etŠ), kome je pomagao
Savet od dvanaest članova. Među brojnim zadacima novog
tela bilo je utvrđivanje osnovice za lokalne poreze,
nadgledanje pijaca, pokretanje mera asanacije,
kontrolisanje snabdevanja vodom i hranom, regulisanje
radova na izgradši. Tri godine kasnije, bio je učinjen sledeći
mnogo značajniji korak: prestonica je, po ugledu na Pariz,
podeljena na više arondismana (LaGge), od kojih je samo
šesti, koji je obuhvatao kvartove Galatu i Peru, ugledao
svetlost dana. „Šesti aroIdisman“ — koji je imao ambiciju da
se u izobilju i administratvnoj efikasnosti izjednači sa
francuskim arondi- smanom koji nosi isti,broj — imao je
eksperimentalni karakter. Misija gradskih većnika, u čijoj je
nadležnosti bio arondi- sman, bila je da ga učine urbanim
delom grada koji bi služio za primer, sa popločanim
ulicama, trotoarima, sistemom ra- svete na gas,
vodovodnom mrežom, ujednačavanjem zgrada itd.
Ovo iskustvo pokazalo se toliko ubedljivim da je od 1868. go-
dine nova metoda opštinske administracije počela da se pri-
menjuje u drugim kvartovima Istanbula, čak i u nekim gradovi-
ma u provinciji. Godine 1877. ovaj proces. imao je svoj logičan
ishod: zakonom koji je izglasao Parlament, istanbulski op- štinski
sistem bio je proširen na sve gradove u Carstvu.
Uporedo sa postavljanjem novih opštinskih struktura
tokom poslednjih decenija primećujemo pojavu — još veoma
skromnu — drugog oblika intervenisanja države u okviru živo- ta
78
gradova: urbanu planifikaciju. U želji da osmanskoj presto- nici
podari lice slično licima evropskih metropola, Musta- fa Rešid-
paša formulisao je nekoliko opštih principa, već od 1836. godine:
treba proširiti ulice, ukloniti slepe ulice, trasirati velike arterije,
urediti kvartove kvadratnim raspo- redom ulica, graditi od
kamena. Nemački inženjer, koji je ka- snije postao veoma poznat,
Helmut fon Moltke, ubrzo je pri- hvatio ove predloge postavivši
tako osnove urbanizma u doba tanzimata. Ovaj urbanizam bio je
maštovit, ali često nedo- voljno realističan. Počev od 1848.
godine, kada je doneta prva uredba o izgradši, donet je čitav niz
mera, u pravilnim in- tervalima, da bi se poboljšala urbana
mreža. One su obično primenjivane samo na nove kvartove na
periferiji gradova.
Pored toga, važnu ulogu u uređenju grada imali su po-
žari. Za one koji su se bavili planovima, ove kataklizme, koje su
često pustošile stare kvartove, predstavljale su srećnu okol- nost.
Veliki požar uništio je 1856. godine 650 kuća u kvartu Aksaraj u
Istanbulu; ubrzo je ovaj deo potpuno rekonstruisan i dobio novi
izgled: kvadratno raspoređene ulice striktno odre- đene širine,
prema propisu iz 1848. godine. Deset godina ka- snije, goreo je
sam centar grada, između Zlatnog roga i Mramor- nog mora.
Vlasti su iskoristile ovaj požar da bi proširile glavne
saobraćajnice, uklonile slepe ulice, regulisale ulice. Isti scenario
dogodio se se u kvartu Bejoglu, jednom od „či- stih“ kvartova
Istanbula 1870. godine, gde je vatra uništila preko 3.000 zgrada.
Međutim, radovi na uređenju nisu se odvija- li samo u prestonici.
U Solunu, Smirni i dosta drugih gradova u Carstvu, stvari su se
odvijale na isti način. Svaki put kada bi izbio požar, gradski
većnici bi iskoristili priliku da — ne uvek uspešno — primene
nove urbanističke norme.

79
Š''
Međutim, ni kreatori planova ni arhitekte, koji su u
zavisnosti od okolnosti modelovali grad tanzimata, nisu se
zadovoljavali slepim kopiranjem Zapada. Oni su se trudili da
izgrade originalni stil, koji je uzimao u obzir vizantijsko i tursko-
islamsko nasleđe carstva. Začudo su se upravo evropski graditelji,
koji su došli u Carstvo kao stručnjaci, istakli kao najaktivniji
promoteri ove želje za sintezom. Za njih je često bilo. dovoljno da
„učine živopisnim“. Međutim za državu koja ih je finansirala, bilo
je važno da snažno afirmišu osmanski identitet.

Ekonomska ekspanzija
Među raznim faktorima koji su upravljali razvojem
gradova u doba tanzimata, ubrzavanje ekonomskih aktivnosti
zauzima posebno istaknuto mesto. Upravo da bi se mogle uvo-
ziti i izvoziti velike količine robe, pristupilo se uređenju luka,
izgradnji magacina i železničkih stanica. Da bi se olakšala
trgovinska razmena i finansiranje neophodnih in- frastruktura,
otvarane su banke.
Taj ekonomski život u ekspanziji u velikoj meri je bio
okrenut ka Zapadu. Godine 1838. potpisan je trgovinski
sporazum sa Engleskom, zatim sa Francuskom. Između 1839. i
1841. godine, isti sporazumi zaključeni su sa Sardinijom,
Švedskom, Norveškom, Španijom, Holandijom, Pruskom,
Danskom, velikim vojvodstvom Toskanom i Belgijom. Ovim
sporazumima, kojima je bilo predviđeno značajno sniženje ca-
rinskih taksi za uvozne proizvode i ukidanje privilegija koje su
imali lokalni posrednici, postavljene su osnove skoro ap- solutnog
liberalizma u trgovačkim relacijama Osmanskog car- stva.
Uporedo s tim, oni su veoma doprineli dovođenju osman- ske
ekonomije pod uticaj velikih evropskih sila.
Razvoj spoljne trgovine, kojoj su sporazumi iz 1838-1841.
dali početni impuls, predstavlja najfrapantniji aspekt ekonomskog
uzleta Carstva u doba tanzimata. Neko- liko značajnih cifara:
1840. godine, ukupna vrednost osman- skog izvoza iznosila je
4.700.000 funti sterlinga; pred kraj Abdudazizove vladavine,
iznosila je oko 20.000.000; u istom periodu, uvoz je sa 5:200.000
skočio na oko 24.000.000 funti sterlinga. To znači da je, u
periodu od oko četrdeset godina trgovinska razmena Carstva
upetostručila svoju vrednost' Dovoljno je uporediti ovaj munjeviti
skok sa nekih 80% pora- sta primećenih u periodu od oko pola
veka, od 1780. do 1830 godine, da bi se dobila predstava o
80
razvoju koji se dogodio po- čev od vladavine Abdulmedžida.
 Taj uzlet bio je prevashodno zasnovan na poljoprivre- di i
stočarstvu. U suštini, devet artikala — duvan, pamuk pšenica,
ječam, suvo grožđe, smokve, svila, mak i kozja dlaka — činili su u
periodu od 1850. do 1870. godine skoro 60% izvoza Osmanskog
carstva. Ostatak su takođe uglavnom činili poljoprivredni
proizvodi: bilže za boješe, maslinovo ulje uljana zrna, kože,
sunđeri itd. Bio je to uzlet kome su takođe, trebalo bi to naglasiti,
pogodovale međunarodne prilike. Ekspanzija koju su doživela
evropska tržišta sredinom XIX veka uticala je na dinamiku
osmanskog izvoza. Pored toga, građanski rat koji je razdirao
Sjedinjene Države početkom šezdesetih godina predstavljao je
srećnu okolnost za Carstvo, jer je ka njemu okrenuo evropske
uvoznike — posebno u oblasti tekstila — koji su ostali bez
tradicionalnog izvora snabdeva- nja. Čim su se prilike promenile,
kada se završio američki rat, osmanska trgovina počela je da trpi
posledice. Sedamde- sete godine biće za nju period sleganja, koji
će samo razvoj no- vih sektora moći da promeni.
U zamenu za poljoprivredne proizvode, Carstvo je od
svojih partnera — među kojima su najznačajniji Velika Britani- ja
(odakle potiče 45% osmanskog uvoza krajem sedamdesetih go-
dina), Francuska (11,8% osmanskog izvoza u istom periodu) i
Austrija (11,8%) — dobijalo čitav niz gotovih proizvoda (tkanine,
odeća, oružje, nameštaj, mašine, satovi, različiti instrumenti,
telegrafske žice, farmaceutski proizvodi, itd.), kao i kolonijalne
artikle (šećer, začini) i sirovine, kao što su ugalj i različiti metali.
Činjenica da je trgovin- ski bilans bio stalno pozitivan za Evropu
predstavljala je ozbiljan problem koji Carstvo nikada neće uspeti
da reši. Još su u većoj meri zabrinjavajući bili nepovoljni efekti
uvo- za na lokalnu zanatsku proizvodnju. Ubićini ukazuje na tu
opa- snost u svojim Pismima o Turskoj, sredinom veka. U oblasti
tekstila šteta je bila posebno velika. Tako je, na primer pro-
vincija Bursa proizvodila nekih dvadeset hiljada komada tka- nina
— pamuka i svile — 1843. godine. Dvadeset godina kasnije,
proizvodila je samo tri hiljade. U svim provincijama koje su bile
direktno izložene prodirašu zapadnog uticaja, statisti- ke govore
o sličnom padu. Opstajale su uglavnom samo oblasti smeštene
izvan velikih trgovačkih puteva — takav je posebno slučaj istočne
Anadolije. Erzincan, Dijarbekir, Harput, Ma- latija, da navedemo
samo neke od mnogih centara proizvodše. Stotine, ponekad i
preko hiljadu zanatskih razboja nastavili su da tkaju do pred Prvi
svetski rat.
Pred prilivom evropskih proizvoda, Carstvo nije ostalo bez
odgovora. Veoma brzo, umesto zanimaša čiji 81 je razvoj bio u
padu, formiralo se moderno zanatstvo, koje je umelo da zadovolji
nove potrebe: proizvođači stolica, stola- ri (koji su imitirali
nameštaj iz Engleske, Francuske i drugih zemalja), krojači odela
u evropskom stilu, obućari, časovničari, mehaničari, itd. Pojavilo
se i nekoliko „fa- 6rika“, prvo jezgro industrijskog sektora koji će
početi da se razvija tek krajem veka. U većini slučajeva bile su to
držav- ne fabrike koje su proizvodile opremu namešenu vojsci
(tka- nine, uniforme, cipele, pokrivače, fesove, oružje), kao i ne-
ke luksuzne proizvode — u Herekeu, jedna ugledna fabrika
proizvodila je tepihe, artikle od svile, somot — da bi se za-
dovoljile potrebe Palate i bogatih slojeva.
Tu i tamo rađaju se i prva privatna preduzeća, kao što je
manufaktura svilenih maramica, koju je jedan francu- ski
građanin sagradio u Bursi 1850. godine, ili fabrika ita- lijanske
ženske odeće, otvorena blizu Izmira 1862. godine ili, pogotovo,
desetine malih predionica svile, podignutih u raznim regijama
Carstva u kojima je bio razvijen uzgoj svilene bube. Konačno,
razvio se još jedan sektor, i to mnogo brže ne- go manufakture —
rudarski sektor. Uoči Krimskog rata, osmanska nalazišta uglja,
bakra, gvožđa i raznih drugih mate- rija kao što su srebro, hrom,
korund ili boraks postaju pred- met takvog oduševlješa evropskih
investitora, da je Visoka porta morala, 1861. godine, da donese
zakon kojim je trajaše koncesija bilo određeno na maksimalnih
deset godina i kojim su se šihovi vlasnici obavezali da državi
plaćaju četvrtinu svog bruto dohotka.
Definitivno, Osmansko carstvo predstavljalo je sre-
dinom devetnaestog veka zemlju sa značajnim potencijalima
Poljoprivreda u ekspanziji i veliki rudni resursi, velike potrebe u
oblasti industrijske opreme i usluga — prednosti kojima treba
dodati stabilnost političkog režima, činili su Carstvo izuzetnim
terenom za delovanje preduzimačkih duho- va. Naravno, zapadni
poslovni ljudi veoma brzo su to shvati- li. Francuski građanin, koji
se 1850. godine upustio u pro- izvodnju svilenih maramica u
Bursi, bio je samo jedan od brojnih Evropljana koji su, u istom
periodu, došli da potra- že sreću u osmanskom Eldoradu.
Pored tih individualnih inicijativa, bilo je i ini- cijativa
finansijskih grupacija i velikih banaka. Mnoge od ovih institucija,
uostalom, ne bi ni postojale da nije bilo no- vih mogućnosti koje
su se otvorile u Carstvu, pogotovo posle Krimskog rata. Takav je
slučaj, posebno, Carske osmanske banke, francusko-engleske
ustanove, osnovane, nakon mnogih nevolja, 1863. godine, koja je
igrala ulogu osmanske državne banke. Takav je slučaj i sa
mnogim 82drugim preduzećima sa zna- čajnim nazivima: 8os1e(e
§epega1e Le G EtrGge oIotap (1864), SgeLI §epega1 oKotap83
(1869), Carigradska banka (1872), fi- lijala 5os1e1e §epega1e,
Osmansko društvo za razmenu i vred- nosti (1872), Austrijsko-
osmanska banka (1871), Austrijsko- -turska banka (1871). Glavna
funkcija ovih i mnogih drugih ustanova bila je da Osmanskoj
državi obezbede potreban no- vac. Međutim, veoma brzo, one su
se zainteresovale za finan- siranje raznih preduzeća, koja su
skoro sva pripadala sektoru transporta i opštinskih javnih službi.
Velika zvezda bila je železnica, u koju je evropski
kapitalizam polagao ogromne nade. U toj oblasti, počeci su bi- li
skromni, ali ohrabrujući: otvorena 1866, pruga ONotap gaI- kau
jgot Ztugpa 1o AŠp ojM.č 1trepa1 Majezđ? 1će 8ikap (Osman- ska
pruga njeGovog veličanstva sultana, od Smirne do Ajdina),
sagrađena sa engleskim kapitalom i duga 130 kilome- tara
održavala je promet u unutrašnjosti izmirske oblasti i dokazala
efikasnost železnice u prevozu robe ka izvoznoj lu- ci; železnička
pruga od Smirne do Kasabe, ukupne dužine 169 kilometara,
puštena u promet iste godine, i šen produže- taK do Alašehira
(1872), koji su takođe bili pod kontrolom britanskog kapitala,
igraju, u drugoj oblasti egejske unutra- cplosti, ulo1'u sličnu onoj
koju je imala pruga Smirna-Ajdin; konačno, Carsko udruženje
železnica evropske Turske (koje će kasnije postati Kompanija za
eksploataciju Istočne žele- znice), koje je 1869. godine osnovala
grupa finansijera objedi- n,ujući belgijski, francuski i austrijski
kapital upravljalo je, pred kraj Abdulazizove vladavine, prugom
dugačkom oko hilja- du kilometara, prvim ogrankom mreže koja je
trebalo da spaja Tursku sa glavnim evropskim gradovima.
Međutim, interesovanje krupnog kapitala nije bilo
ograničeno samo na železnicu. Projekti su se nizali jedan za
drugim i neki od njih su se ostvarili. Godine 1858, kont Ed- mond
de Pertui osnovao je jedno udruženje za izgradnju kol- skog puta
između Bejruta i Damaska; nekoliko godina kasnije (počev od
1862) korisnici su mogli da pređu 112 kilometara, koji su
razdvajali ova dva grada, u rekordnom roku od dvanaest sati! U
istom periodu, druga preduzeća počela su da se bave
problemima nastalim usled razvoja pomorske plovidbe. Osno-
vano 1867, Udruženje pristaništa Smirne učinilo je početni korak
u organizovanju čitavog niza lučkih radova širom car- stva koji će
se nastaviti do početka XX veka. Udruženje Ko- las i Mišel čije se
sedište nalazilo u Parizu, angažovalo se početkom šezdesetih
godina na izgradnji oko stotinu sveti- onika na različitim
83 Uobičajeno je da se nazivi ovih banaka navode u83
njihovom francu-
skom originalu, bez prevoda. — Prim. prev.
punktovima osmanske obale.
U oblasti javnih službi, najznačajnija je bila inici- jativa
koju je preduzela Osmanska banka 1869, da učestvuje u
finansiranju Društva carigradskih tramvaja- Malo kasnije, u istom
gradu osnovana je Kompanija za vodovod pod patronatom
nekoliko francuskih banaka. To je bio samo početak. Nekoli- ko
decenija kasnije, u velikim gradovima Carstva bilo je mno- gb
koncesija tog tipa.
Naravno, cilj svih tih preduzeća bio je najpre da nji- hove
investicije donesu zaradu. Realizovani su samo oni pro- jekti koji
su delovali isplativo. Evropski krupni finansijeri su samo usputno
vodili računa o interesima Osmanskog car- stva. Istinu govoreći,
ono je u očima finansijera predstavlja- lo samo deo velikog
kolonijalnog kolača oko koga su se raspra- vljale velike sile, veliki
deo kojim nijedna evropska država ne bi mogla sama da
upravlja. Zone uticaja već su počele da se ocrtavaju: za Englesku
— Irak, Egipat, Arapsko poluostrvo možda Palestina; za
Francusku — Sirija, jugoistočni deo Anadolije, pogotovo Tunis; za
Rusiju - okolina Crnog mora, istočna Anadolija i Balkan, koji bi
delila sa Austrijom...
Visoka porta bila je svesna opasnosti — tim pre što su je
krize koje su izbijale u pravilnim intervalima n§dre_ stano
podsećale na neizvesnost situacije u kojoj se Carstvo nalazilo —
ali se pretvarala da je ne primećuje. Pošto je bi- lo zaokupljeno
strategijom razvoja na bazi ekonomske slobode, Carstvu je
Evropa bila potrebna i nije moglo da zamisli da joj okrene leđa.
Bili su mu potrebni njeni proizvodi, njeno znanje, njen kapital.
Takođe su mu bila potrebna šena trži- šta. Evropa mu je bila
toliko potrebna da je bilo spremno, ako zatreba, da veoma skupo
plati njenu pomoć.

Preporod nacija (tŠe*)

Spasti Carstvo: da bi u tome uspela, Visoka porta
pribegla je ekonomskom, političkom i ideološkom otvarašu ka
Zapadu. Međutim, ona je igrala i na kartu bratskog jedin- stva
svih naroda Carstva, predvođenih sultanom.
Da bi obezbedili to jedinstvo, bez koga unutraššeg mira
ne bi bilo, ljudi tanzimata pokazivali su izraze na- klonosti prema
mašinama. Hat-i šerifom od Gilhane, svim podanicima Carstva,
ma kojoj rasi i veri pripadali, obećana je potpuna sigurnost u
pogledu njihovog života, časti i imo- vine, poštovanje šihovih
legalnih84prava i reforma poreskog sistema koja je išla u pravcu
izjednačavanja prava. Objavljen nakon završetka Krimskog rata,
pod pritiskom saveznika Carstva, reforkski ferman iz 1856.
godine otišao je još da- lje na planu koncesija, garantujući
manjinama slobodu veroi- spovesti, jednakost sa muslimanima
pred zakonom i poreskim sistemom, pristup u sve
administrativne instance a pogotovo, slobodno uživaše
tradicionalnih povlastica, posebno u po- gledu unutrašnje
organizacije zajednica.
Prihvaćene sa velikim zadovoljstvom od strane nemu-
sdimanskog stanovništva, ove povlastice bile su, međutim, mač
sa dve oštrice. Naravno, u suštini, one su imale ujedinjujući
karakter, čime su samo mogle doprineti međusobnom bratstvu
populacija. Međutim, ostavljajući zajednicama pravo da slo-
bodno upravljaju svojim unutrašnjim poslovima, osmanska vlada
im je na taj način dozvolila i da gaje svoje osobenosti. Nalazi- mo
se pred najizraženijim paradoksom tanzimata. Ideal o ujedinjenju
i bratstvu, koji su reformatori odlučno branili, bio je
opšteprihvaćen ali i praćen suprotnim efektom: prepo- rodom
različitih „nacija“ (osmanska reč koja ih označava, mi- let (tMe(),
ima značenje verske zajednice), pod dvostrukim uticajem
doktrina preuzetih iz evropskih nacionalizama i osmanskog
„nemešanja“ u oblasti upravljanja zajednicama.
Jermeni, koji su od početka devetnaestog veka angažo-
vani u okviru moćnog procesa ekonomske i kulturne obnove, prvi
su postali svesni koristi koju mogu proizvesti vladine dobre
namere. Prvi značajan korak nastupio je 1850. godine kada su
Jermeni, koje su britanski i američki misionari pre- obratili u
protestantsku veru — u Carstvu ih je bilo oko
15.0 - od Porte dobili pravo da osnuju nezavisnu zajedni- cu,
„protestantsku naciju“, na čelu sa episkopom, kome je po-
magao verski savet, ali i laički komitet, zadužen za svetovna
pitanja novog mileta.. To je bio model kojim su se monofizit- ski
Jermeni, daleko najbrojniji u Carstvu, inspirisali da ožive svoju
zajednicu. Prvi pokušaji u tom pravcu bili su preduzeti čak pre
proglašavanja tanzimata, pod uticajem nekih prosvećenih
velikodostojnika, koji su želeli da laici- ziraju administraciju
zajednice koju je u potpunosti kontro- lisalo sveštenstvo.
Ostvarenje šihovih napora predstavljalo je drugi značajan
trenutak u jermenskoj istoriji: prihvatanje, 1863. godine, od
osmanske vlade, uredbe o zajednici u skladu sa duhom
tanzimata.
Ova „uredba o jermenskoj naciji“ nije uopšte modi-
85 ona je samo
fikovala statut zajednice u okviru Carstva. U suštini,
potvrdila stečene privilegije, posebno u oblasti unu- trašnje
administracije. Međutim, po ugledu na uredbu o pro- testantskoj
naciji, predviđala je formiranje skupštine od 140 članova, koju su
uglavnom činila civilna lica i koja je birala dva saveta, jedan
verski, zadužen za duhovna pitanja, a drugi civilni, koji se bavio
ekonomskim pitanjima i obrazo- vanjem. U pitanju je bila
inovacija koja je imala ozbiljne po- sledice. Pod uticajem
najradikalnijih elemenata, skupština se uskoro pretvorila u pravi
parlament zajednice i zauzimala sve subverzivnije stavove,
tražeći čak otvoreno autonomiju provincija naseljenih Jermenima.
Sa svoje strane, patrijarsi — posebno Migirdič Hrimijan, izabran
1869. godine i njegov naslednik Nerkes Varjabedijan — poneti
ovim kretanjima, bez oklevanja su napustili okvire svešteničke
uloge i postali branioci nacionalnih zahteva koje je izlagala
skupština.
Na institucionalnom planu, jevrejski milet, sa ma- lim
vremenskim odstupanjem doživeo je isti razvoj kao i jer- menski.
Događaji su takođe počeli sitnim koracima i kriti- kama vlasti koju
su predvodile liberalne elite protiv konzervativnih elemenata,
odlučnih da ništa ne menjaju u us- postavljenom poretku. Zatim
je, takođe, izrađena uredba i da- ta na usvajanje skupštini.
Proglašena 1865. godine, ta ured- ba mnogo je ličila na uredbu o
monofizitskim Jermenima. Međutim, nije imala iste političke
posledice. Raštrkani u malim grupama po čitavom Carstvu,
Jevreji nisu mogli da u tom trenutku pretenduju na stvaranje
nacionalnog okrilja. Je- dino čemu su mogli da se nadaju bilo je
poboljšanje materijal- nog i kulturnog položaja. Nova uredba je
tome doprinela ograničavanjem uloge rabina, često nepoverljivih
prema novim idejama i davanjem uglednim svetovnim licima
prava, ne samo u oblasti upravljanja finansijama zajednice, nego
i u okviru svih institucija koje su bile u njenoj nadležnosti: škola,
bolnica, dobrotvornih udružeša itd.
Sa Grcima je bio drugi slučaj. U okviru pravoslavne
nacije, postojala je, sigurno, kao i kod Jevreja i Jermena, gru- pa
obnovitelja, koji su se borili za izvesnu laicizaciju nad- ležnosti
zajednice. Među njima je bilo i vatrenih pobornika helenizma,
spremnih da organizuju pokret sličan onom koji je izazvao
previranje u okviru jermenske zajednice. Međutim, patrijaršija
nije prihvatala čitav taj pokret, čak mu se i protivila, bez sumnje
zato što su u igri bili značajni inte- resi. U prvom redu tu se radilo
o finansijskim interesima: pravoslavno sveštenstvo, zahvaljujući
crkvenim porezima,i
86
 brojnim imašima koJa Je posedovalo, raspolagalo Je
značaJnim izvorima i nije rado gledalo na laike koji su pokušavali
da se umešaju u šegove poslove.
Do preuređivaša institucija zajednice ipak je do- Šlo, ali u
ograničenoj meri. Nizom uredbi donetih od 1860. do 1862. godine,
postavljeni su mehanizmi iz kojih laici nisu bili isključeni, ali u
okviru kojih nisu imali veliku vlast: skupština, koja se sastajala samo
prilikom izbora patrijarha; episkopski sinod, zadužen za pitaša
dogme i svešteničke di- scipline; mešoviti savet čije su područje
delovaša bile fi- nansije, obrazovaše, dobrotvorna dela i pravda.
U domenu pravde laici su imali većinu, ali se važne odluke nisu
mogle donositi bez odobravaša članova sinoda.
Sve u svemu, bila je to reforma ni zbog čega, koja je
isključiva prava patrijaršije ostavljala skoro netaknuta. To
međutim ne znači da patrijaršija nije imala problema. Već više
decenija, Pravoslavna crkva suočavala se sa izuzetno ozbiljnom
krizom: porast separatističkih težši bugarskog i rumunskog
sveštenstva, koje je želelo da se oslobodi grčkog jarma — jarma,
koji su činile kulturna i jezička potčiše- nost, ali i ekonomski
pritisak — kao težša da osnuju auto- kefalne crkve koje bi mogle
da doprinesu pokretima za naci- onalnu nezavisnost, koji su se
javljali u balkanskim posedima Carstva.
U Rumuniji, krajem veka rumunizacija crkve bila je proces
koji je već dosta uznapredovao i patrijaršiji nije preostajalo ništa
drugo nego da se pomiri sa situacijom (ipak, do priznavaša
autokefalne Rumunske crkve došlo je tek 1885. godine).
Međutim, u provincijama sa bugarskim stanovništvom situacija je
bila konfuznija. Branioci zŠta ^io i oni koji su tražili stvaraše
autokefalne crkve zapo- čeli su pravi pozicioni rat. Ogorčeno su
se raspravljali oko svakog zvonika, svake škole. Pristalice
stvaraša nacional- ne bugarske crkve na kraju su postigle cilj.
Rascep, 1860, iz- među Bugarske crkve u Istanbulu i patrijaršije
podstakao je raskol. Do priznavaša svršenog čina došlo je
nekoliko go- dina kasnije: 1870. godine, i pored patrijarhovog
anatemisa- nja, osmanska vlada saglasila se sa stvarašem
nezavisne bu- garske egzarhije.
Stvaraše ove autokefalne crkve snažno svedoči — kao i
stvaranje protestantske nacije dvadeset godina ranije —
o tendenciji komadanja koje su pokazivali mileti nakon pro-
glašenja tanzimata. Podizaše na rang nacije, u istom peri- odu,
malih zajednica kao što su Asirci (Ziguat) i Haldejci (KeŠat)
pripada istom fenomenu.
Formiranje ovih autonomnih veroispovednih grupa i
istovremeni porast nacionalizma loše su se uklapali sa na- porima
koje je činila Visoka porta na promovisanju mirolju- bive
koegzistencije nacija i vera. Sve u svemu, treba ipak priznati da
su osmanski reformatori samo požnjeli ono što su posejali.
Nimalo ne čudi da je izvesna doza slobode i pri- hvatanja
naprednih ideja otvorila vrata stalnim napadima na ustaljeni
poredak.

Bolesnik
Kao u začaranom krugu, reforme su stvarale pogodan
teren za procvat zahteva. Bilo je neophodno izvršiti refor- me,
kako bi se zaustavile opasnosti koje su vrebale sa svih strana.
Definitivno, Carstvo je moralo biti zaista bolesno da bi dopustilo
da dospe u takav začarani krug. Situacija je bila u još većoj meri
zabrinjavajuća jer oni što je trebalo da se brinu o njemu, velike
evropske sile, nisu uopšte odlučno delovali da ga izvuku iz
nevolje. Istorijska rečenica koju je, u tom pogledu, car Nikolaj I
uputio ser Hamiltonu Sejmuru, ambasadoru Engleske, na jednom
prijemu kod velike vojvotkinje Jelene, bila je jasno dvosmislena:
„Na rukama nam je veoma bo- lestan čovek; bila bi velika
nesreća, otvoreno vam to kažem, ako bi nam ovih dana
preminuo, pogotovo pre nego što bi sve potrebne mere bile
preduzete.“
Opasnosti su bile brojne, od početka Abdulmedžidove
vladavine: sukob sa Egiptom u toku, vatra koja je tišala u Ai-
banu, problemi na Kritu, nemirna situacija na Balkanu. Evropska
štampa raspolagala je prikladnom etiketom, koju je redovno
koristila: Istočna kriza. Reč „kriza“ trebalo je, me- đutim, shvatati
u množini, jer je osmanski brod očigledno propuštao vodu na više
mesta.
Istok u krizi
Za novog vladara stvari su počele katastrofom: sre- dinom
jula 1839. godine, nekoliko nedelja posle potpune pobede
Egipćana nad snagama Mahmuda II u Nizibu, Ahmed Fevzi-pa-
ša, veliki admiral osmanske flote, predao je sve svoje brodove
Mehmedu Aliju, kako oni ne bi pali u ruke Rusije, ne mnogo
poželjnog saveznika Porte. U Istanbulu je nastala panika. Kako
zaustaviti Egipat bez flote? I dokle će on ići? Niko nije zaboravio
da su 1833. godine trupe Ibrahim-paše stigle do mesta Kutahije,
samo nekoliko stotina kilometara od osman- ske prestonice.
88
Izbezumljena vlada brzo je predložila Meh- medu Aliju naslednu
titulu vladara Egipta. U Kairu su, među- tim, na stvari gledali
drugačije: tražili su takođe Siriju i Kilikiju kao i ostavku velikog
vezira, Husrev-paše. Nape- tost je rasla i pretša novog rata
nazirala se na horizontu.
Međutim, stvari su bile suviše ozbiljne da bi Osmansko
carstvo i Egipat bili ostavljeni da sami rešavaju spor. Od ishoda
krize zavrJsila je ukupna ravnoteža snaga na Sredozemlju.
Evropska diplomatija, na koju je Mustafa Re- šid, tadašnji
ambasador Visoke porte u Aondonu, vršio pri- tisak da
interveniše, veoma će brzo oceniti da treba da stu- pi u akciju da
bi se postigao dogovor koji bi odgovarao istovremeno sličnim i
različitim interesima velikih sila.
Pogađaše je trajalo preko dve godine, a najviše ga je
obeležilo rivalstvo između Francuske i Engleske. Prva, smatrajući
da bi joj egipatsko preuzimaše Sirije omogućilo da poveća
sopstveni uticaj na Levantu, podržavala je Mehme- da Alija.
Engleska, naprotiv, koja je potpisala povoljan trgo- vački ugovor
sa Visokom portom, pružala je podršku osman- skim tezama, jer
je računala na pomoć vlade u Istanbulu u nadmudrivašu
francuskih spletki. Još jedna sila osetila se direktno umešana u
krizu: Rusija. Nzu je najviše zanimao status moreuza. Da bi
stavila izvan domašaja svoje južne po- sede, tražila je da Bosfor i
Dardaneli ubuduće budu stalno zatvoreni za sve ratne brodove,
kao što je već bilo predviđe- no Hunkjar-Iskeleskim sporazumom
iz 1833. godine.
Cilj je, na kraju, postigla Engleska, udružena za tu priliku
s Rusijbm, Austrijom i Pruskom. Sporazumom potpi- sanim u
Aondonu 13. jula 1841. godine, Sirija je vraćena sul- tanu, a
nasledna vlast u Egiptu Mehmedu Aliju, uz plaćanje godišnjeg
tributa od četrdeset miliona groša i formalno priznavanje
osmanskog sizerenstva. Istog dana, drugim tek- stom, nazvanim
Konvencija o moreuzima, udovoljeno je ruskom zahtevu, a
uporedo sa tim garantovan je integritet Osmanskog carstva, ali
sa svim potrebnim nepreciznostima: sile, kako se navodi, žele da
sultanu pruže „dokaz poštovanja neprikosno- venosti njegovih
suverenih prava“ i izražavaju mu „iskrenu želju da mir ponovo
zavlada njegovim carstvom.“ Aepe reči, kojima je trebalo
nagraditi sultanovo dobro vladanje, a poseb- no proglašenje hat-i
šerifa od Gilhane. Da bi se dovde sti- glo, mnoge konferencije su
morale biti sazvane i potpisani mnogi protokoli. Saveznici
Carstva morali su i da bombar- duju Bejrut (septembra 1840), da
iskrcaju malu vojsku u Aiba- nu (oktobra), postepeno zauzmu
glavne gradove na obali, da za- počnu blokadu 89 Aleksandrije
(novembar), i da izlože Mehmed Alija pravim hladim tuševima
obećanja i pretnji.
Dva sporazuma zaključena u Aondonu rešila su egi-
patsko pitanje i, privremeno, pitanje moreuza, ali nisu nika- ko
okončale Istočnu krizu, koja se kao mitološka hidra obna- vljala
svaki put kada bi joj odsekli glavu. Sada su se glave tog
čudovišta zvale Krit, Aiban, Rumunija.
Na Kritu, anarhija je trajala bez prestanka. Od 1821.
godine neredi su se: smenjivali bez predaha. Cilj hrišćanskog
stanovništva ostrva, obrađenog helenskom propagandom i pot-
pomognutog vojnim upadima sa kontinenta, bio je priključenje
novom Grčkom Kraljevstvu. To je, naravno, bio program koji
Osmanlije nisu smeli da dozvole i na koji su odgovarali re-
presijom, svaki put kada su to okolnosti zahtevale. U toku de- set
godina, od 1830. do 1840. godine, na ostrvu koje je bilo pod
nadležnošću Mehmed Alija donekle je vladao mir. Među- tim,
nakon odlaska Egipćana, pakleni krug masakra i kaznenih
ekspedicija nastavljen je sve jače. Porta je bila odlučna, ali se
ipak trudila da uvede neke reforme u korist hrišćana. Uzalud.
Nemiri su išli uzlaznom linijom i konačno se pre- tvorili u veliki
ustanak 1866. godine.
Aibanska kriza bila je jedna je od posledica sukoba
između Osmanskog carstva i Egipta. U trenutku kada su trupe r!
brahim-paše, Mehmed Alijevog sina, okupirale Aiban, u ovoj
oblasti su već neko vreme vladale tenzije između razli- čitih
elemenata stanovništva, posebno između maronita i Druza.
Egipćani nisu oklevali da iskoriste te antagonizme da bi učvrstili
svoju vlast. Uskoro su stali na jednu stranu, koju su uglavnom
činili maroniti. Druzi su se, sa svoje stra- ne, masovno svrstali u
tabor onih koji su podržavali sultana. Englezi i Francuzi, koji su
izbliza posmatrali sve što se događalo u ovom delu sveta, takođe
su se umešali u igru, prvi flertujući sa Druzima, drugi igrajući na
kartu maronita. Bi- l0 je to bure baruta u kome je najmaša iskra
mogla dovesti do eksplozije. Nije trebalo dugo čekati. Godina
1840. bila je te- ška godina koju je obeležilo englesko-osmansko
iskrcavanje — sa spletom intriga — i povlačenje egipatskih
snaga. Već je mi- risalo na oluju. Ona će izbiti 1841. godine,
nakon preobraća- nja u hrišćanstvo novog libanskog emira Bašira
III. Ovo preobraćanje, koje je za Druze predstavljalo predavanje
hri- šćanima svih mehanizama vlasti, izazvalo je krvave sukobe,
u kojima nisu učestvovali samo pripadnici dva suprotna tabora,
nego i pravoslavci i muslimani suniti. Strašan mehanizam nasilja
90
među zajednicama bio je pokrenut.
 Osmanskoj vladi bilo je potrebno skoro pet godina da bi
uspostavila red. Posle mnogo tapkanja u mestu, konačno je
sklopljen sporazum 1846. godine. Izradio ga je Mustafa Re- šid-
paša, uz saglasnost velikih sila, a predviđao je formira- še, pod
autoritetom osmanske vlade, dva sancaka, jednog druskog i
drugog maronitskog i, istovremeno, stvaranje čitavog niza me-
šovitih instanci zaduženih za različite funkcije, među koji- ma su
bili sakupljaše poreza i pravna administracija.
Međutim, ovako sklopljen mir bio je nestabilan. Li- banom
je 1860. godine, ponovo potekla krv u sukobu između zajednica
koje su se međusobno razdirale uz saučesništvo Francuske i
Engleske. Događaji iz 1841. godine bili su samo neka vrsta
generalne probe. Ovoga puta, kao posledica nemira na severu
zemlje, gde su maroniti zahtevali agrarnu reformu i gde je došlo
do masovnih masakra. Bilo je od 6.000 do
10.0 mrtvih, na stotine opustošenih sela, uništeno je 500
crkava, 30 škola, 40 manastira. Bejrut nije izbegao oluju, Kao
osveta za neuspeh koji su muslimani pretrpeli, ubrzo je došao red
i na Damask. Oko 20.000 osoba, najviše hrišća- na, ubijeno je u
ovom gradu.
Velike sile, koje su izbliza pratile razvoj krive, ko- načno
su intervenisale. Scenario je otprilike bio isti kao onaj primenjen
u rešavanju sukoba sa Egiptom. Najpre slanje topova u bejrutsku
luku. Zatim iskrcavanje — ovoga puta fran- cuskih trupa.
Konačno, sazivaše međunarodne konferencije u Istanbulu koja je
okupila predstavnike Engleske, Francuske, Pruske, Austrije, Italije
i Rusije. Za Francusku je ovo bi- la jedna uspešna epizoda u
njenoj politici ekspanzije ka Bli- skom istoku. Na konferenciji je
Aibanu, doduše svedenom na planinske oblasti, dodeljena
potpuna administrativna, sudska i finansijska autonomija, a
upravljanje regijom povereno je ka- toličkom funkcioneru koga je
imenovala Porta, ali koji je bio pod kontrolom velikih sila. Ovim
sporazumom, potpisa- nim 9. juna 1861. godine, Osmansko
carstvo izgubilo je jednu provinciju, a Francuska je dobila jednog
štićenika. )
Sa periodima zatišja, libanska kriza praktično je trajala
dvadeset godina. Međutim, dok je ona zatamšivala istočne
horizonte Carstva, sultan se suočavao i sa mnogim te- škoćama u
evropskim posedima Carstva, među kojima je, četrde- setih
godina, zabrinjavajuća situacija bila u Rumuniji, koja je u periodu
od 1829. do 1834. godine doživela rusku okupaciju i sada je, i
pored dvostrukog pokroviteljstva Rusije i Osmanskog carstva,
bila na putu nacionalnog buđenja. 91
 Događaji su počeli na kulturnom planu: izgrađene su
škole, osnovane novine, postavljene osnove nacionalne istorio-
grafije. Zatim su kneževi Vlaške i Moldavije napravili neko- liko
stidljivih koraka u pravcu budućeg ujedinjenja rumunskih
provincija. Konačni podstrek doneo je 1848. vetar pobune koji je
duvao Evropom. Revolucija se događala u Parizu, Berlinu, Ri- mu,
Beču, Pragu, Budimpešti. Dogodiće se i u Blažu, Islazu, i
Bukureštu. Skupština u kojoj su bili zastupljeni svi slojevi
stanovništva ukinula je 21. juna feudalne privilešje, obećala Ustav
i proglasila jedinstvo i nezavisnost Rumunije.
Dve pokroviteljske sile, sultan i car reagovali su
energično. Početkom leta 1848. godine, osmanska i ruska voj-
ska ponovo su pokorile rumunske provincije i uništile, jedan za
drugim, sve centre otpora. Vlaška, koju su okupirali Rusi,

t~ bila je izložena izuzetno teškoj represiji. U tom velikom či-

šćešu učestvovala je i utarska vojska u Transilvaniji. Nakon
nekoliko meseci, rumunsko pitanje bilo je privremeno reguli-
sano: maja 1849. godine konvencijom u Balta-Limaniju sankci-
onisan je neuspeh revolucije i potvrđeno rusko-osmansko po-
kroviteljstvo nad Rumunijom, koja je od tada bila lišena dobrog
broja privilegija.
Ali, kako zamisliti trajno slaganje između Osman-
skog carstva i Rusije, čak i u pitanjima kao što je obezbeđi-
vaše policije u provincijama u kojima je pacifikacija bila u
toku? Dve sile ubrzo su okrenule jedna drugoj leđa i došle
do ivice rascepa. Povod? Visoka porta odbila je da Rusiji
ispo- ruči ugarske, vlaške i poljske revolucionare koji su se
sklo- nili u Osmansko carstvo. Slučaj je delovao toliko
ozbiljno da su Francuska i Engleska odmah mobilisale flote,
spremne da pohrle u pomoć sultanu u slučaju ruskog
napada. Četiri go- dine pre izbijanja Krimskog rata, osnove
većeg sukoba već su bile postavljene.

Krimski rat
Godine 1849. umalo da dođe do sukoba zato što su
osobe koje je car smatrao opasnim pronašle utočište u Tur-
skoj. Do sukoba je došlo 1853, zato što katolički sveštenici u
Svetoj zemlji nisu mogli da se dogovore sa pravoslavnim
92
sveštenstvom u pogledu posedovanja nekih svetih mesta,
 poseb- no oko crkve Hristovog rođenja u Vitlejemu.
U početku je to bio običan spor oko ključeva. Latini
su tražili da im se vrati jedno od njihovih „istorijskih pra-
va“: slobodan pristup crkvi u Vitlejemu i posedovanje
jednog od ključeva koji su otvarali kapiju svetilišta.
Pravoslavna patrijaršija je sa svoje strane isticala da je,
carskim ferma- nom iz sredine XVIII veka, grčkoj crkvi bilo
priznato čuvanje zdanja. Reč je o veoma banalnom
konfliktu: već vekovima su se različita hrišćanska
sveštenstva, prisutna u Svetoj zemlji, raspravljala oko
kontrole svetilišta posvećenih sećašu na Hrista; vekovima
su se, takođe, osmanske vlasti trudile da pronađu rešenja
— doduše često nespretna — kojima bi svi bi- li zadovoljni.
Ovoga puta, međutim, evropska diplomatija prihvati- la
se ovog pitanja jer je, za dve velike sile, Francusku i Ru_ siju, ono
iskrslo u pravom trenutku. U Francuskoj se vlada vladara-
predsednika Auja Napoleona Bonaparte interesovala za pitaše
Svetih mesta jer joj je u unutraššoj politici bila potrebna podrška
katolika; predstaviti se kao branilac La- tina na istoku, značilo je
dobiti simpatije klerikalne parti- je. S druge strane, cilj Rusije
Nikolaja I bio je da ojača svoju sliku zaštitnice Pravoslavne crkve,
sliku do koje joj je bilo stalo, pogotovo što joj je omogućavala da
se više puta umeša u unutrašnje stvari Osmanskog carstva.
Igra je bila toliko delikatna i sadržala toliko ri- zika da je
Francuska, iako je želela da se pokaže kao „prvo- rođena kći
Crkve“, najpre oklevala da interveniše. Ipak, krajem 1850.
godine, general Opik, ambasador Republike u Istanbulu, odlučio
je da preduzme korak kod Porte i zatra- žio vraćaše Aatinima
prava koja su im bila odobrena kapi- tulacijama i raznim
fermanima. Za osmansku vladu, koja je želela da udovolji
Francuskoj ali se trudila da ne oneraspo- loži Rusiju, bio je to
veoma neugodan zahtev i ona je postupi- la kao što bi u takvim
pitanjima reagovale sve druge vlade, odugovlačila je, predavši
predmet jednoj as1 ćos komisiji.
Međutim, Francuska i Rusija su izbliza pratile si- tuaciju,
tako da je na kraju odluka morala biti doneta. Ona je
predstavljala tipičan primer osmanske veštine u suočavanju sa
takvim konfliktima: fermanom od 21. marta 1852. godine
određeno je da tri ključa crkve u Vitlejemu budu predata Aa-
tinima, ali da oni imaju pravo samo da prolaze kroz svetili- šte, ali
ne i da vrše službu; s druge strane, različite hri- šćanske
zajednice imale su slobodan pristup grobu Svete Bogorodice ali,
jedna po jedna i prema unapred utvrđenom rasporedu; 93 konačno,
što se tiče drugih svetilišta u Svetoj zemlji, $1aŠ$ sjšj bio je zauvek
zadržan.
Na ruskoj strani nastalo je zaprepašćenje. Prava
pravoslavne crkve bila su izvrgnuta ruglu! Nekoliko meseci
kasnije, Nikolaj I vodiće svoj čuveni razgovor u vezi s „bole-
snikom“ sa ambasadorom Engleske u Sankt Peterburgu. On je
smatrao da je došao trenutak da se trajno reši istočno pita- nje.
Osmansko carstvo već dugo se borilo sa svojim unutra- ššim
teškoćama. U Francuskoj, izgledalo je da je Napoleon XII
zaokupljen konsolidacijom carstva koje je nedavno bilo
proglašeno. Činilo se da je Austrija, veoma uzdrmana revolu-
cionarnim pokretima iz 1848. godine, rešena da ostane neu- tralna.
Zašto ne iskoristiti okolnosti da se izvrši podela na dva dela?
Engleska bi mogla da dobije Egipat i Krit, dok bi Rusija učvrstila
protektorat u Moldaviji, Vlaškoj, Srbi- ji i Butarskoj, a Istanbul bi
postao slobodna luka.
U Londonu ovi predlozi nisu izazvali nikakav odjek. Car je
to ćutanje shvatio kao prećutni pristanak. Sada je mo- gao da ide
dalje.
Marta 1853. godine, njegov glavni ađutant, knez Men-
šikov uleteo je u osmansku prestonicu i doneo listu pretera- nih
zahteva: tražio je ne samo regulisaše pitaša Svetih me- sta
povoljno po Rusiju, nego i potpisivanje sporazuma koji bi
formalno pravoslavnu Crkvu stavio pod protekciju Ruskog
carstva; u zamenu za te ustupke, sultan bi mogao da računa na
savezništvo cara.
Od tada se ritam krize ubrzavao. Fermanom Visoke porte
od 4. maja potvrđene su odredbe odložene prethodne go- dine,
koje se tiču svetih mesta; 5. maja, Menšikov je osmanskoj vladi
postavio ultimatum kojim je tražio da prihvati ruske zahteve u
roku od pet dana; 9. maja, ambasador Engleske u Istanbulu, ser
Stratford Redklif, jedan od najboljih pozna- valaca istočnih
gštaša, otišao je kod sultana i obećao mu eventualnu podršku
britanske flote. Bio je to odgovor Lon- dona na privlačne predloge
koje mu je Nikolaj I učinio neko- liko meseci ranije. Zabrinuta za
ruske postupke, koji su ri- zikovali da ozbiljno ugroze njene
trgovčke i političke interese na Istoku, Engleska je odlučila da
ovoga puta podr- ži Francusku a pogotovo da caru prepreči put.
Sultan se 10. maja obavezao da će štititi pravoslavnu religiju i
pošto- vati njene povlastice, ali je odbio da se ugovorom veže za
Ru- siju. U toku narednih nekoliko dana, zaoštravaju se odnosi.
Krajem meseca, Menšikov je konačno odlučio da napusti Is-
tanbul, 94posle novog carevog ultimatuma.
 Stvari su mogle ovde da se zaustave. Međutim Niko- laj I,
koji je „na svom obrazu osećao sultanovih pet prstiju“, odlučio je
drugačije. On je 26. juna 1853. godine objavio svoju nameru da
zauzme rumunske kneževine kao zalog, kako bi efi- kasno mogao
da obezbedi zaštitu pravoslavlja. Put do rata bio je sada otvoren.
U toku prvih vojnih operacija bilo je još nekoliko po-
kušaja posredovanja. Ali uzalud. Car je imao velike ambicije i
nameravao je da iskoristi nastale okolnosti da ih realizuje Nije
želeo da shvati da Osmansko-carstvo može da računa na
podršku Francuske i Velike Britanije i da su ove sile bile spremne
na sve da bi zaustavile rusku ekspanziju na istoku.
Francusko-engleska pomoć, doduše, nije bila bes-
platna. Udružene sile bile su spremne da garantuju integritet
Osmanskog carstva i sultanovu nezavisnost, ali su zauzvrat
tražile da se vlada u Istanbulu obaveže da će izvršiti re- forme
koje će garantovati jednakost. To je bilo učinjeno 12. marta
1854. godine, potpisivanjem Carigradskog sporazuma. Nekoliko
dana kasnije, Francuska i Velika Britanija mogle su da objave rat
caru čija je vojska tada upravo prešla Dunav.
Na Balkanu su osmanske snage morale da podnesu naj-
veći teret borbi. Zahvaljujući pomoći savezničkih kontingena- ta,
nisu se loše izvukle. Krajem leta, ruska strana već je do- živela
debakl. Međutim, Englezi nisu imali nameru da se zadovolje
pobedom na kopnu; oni su želeli da unište rusku po- morsku silu
i, da bi u tome uspeli, bili su rešeni da premeste rat na Krim gde
se nalazilo veliki arsenal Sevastopolja.
Septembar 1854. — septembar 1855; bilo je potrebno
skoro godinu dana žestoke borbe da bi se slomio uporni ot- por
Rusije. U početku, bilo je oko 60.000 ljudi — 30.000 Francuza,
21.000 Engleza, 6.000 Turaka — koji su se borili kod
Sevastopolja. U proleće 1855. godine, biće ih 140.000.
Zahvaljujući ratnim dopisnicima i fotografiji, koja počiše da se
pojavljuje u štampi, evropska javnost mogla je korak po korak, sa
sve većim užasom, da prati odvijanje operacija. Imena velikih
bitaka urezivala su se u sećanje kao i slike krvoprolića: litica
Alme, Balaklava, Inkerman, Malakov, Traktir. To je bio moderan
rat u kome se nisu štedela sred- stva, niti se vodilo računa o
broju žrtava. Samo napad na KULU U Malakovu (8. septembra
1855. godine) koštao je save- znike 10.000, a Ruse 13.000 ljudi.
Tačno je da je to bio po- sledši napor. Međutim već ranije,
desetine hiljada drugih vojnika izgubile su život u borbama ali i
umrle od skorbuta, tifusa i kolere.
Zauzimanjem Sevastopolja, 10. septembra 95 1855. godine
rat je bio okončan. Sada je trebalo sklopiti mir i još jednom potražiti
trajno rešenje za Istočno pitanje. Mir, međutim, kao ni rat, nije
bio besplatan. Sultan je morao da učini ustupke. Pogotovo je
morao da održi obećanje dato 1854. godi- ne u vezi s
preduzimanjem novih reformi.
Mirovni kongres počeo je u Parizu 25. februara
1856.godine. Nekoliko dana ranije, Visoka porta dostavila je
velikim silama carski ukaz (hatii humajun), koje je trebalo da
postane osnov tanzimata. Ovaj tekst je bio mnogo preci- zniji i
razrađeniji od hat-i šerifa iz 1839. On je nemusli- manskim
zajednicama garantovao poštovanje njihovih tradicio- nalnih
povlastica, slobodu veroispovesti i slobodu da raspolažu svojom
imovinom bez ikakvih zapreka. Time su, sva- kako, bili istisnuti
oni koji su, nekoliko godina ranije, poku- šali da iskoriste problem
u vezi sa Svetim mestima i namet- nu svoj protektorat
hrišćanima na istoku. Ovaj dokument uveo je jednu novinu:
članovi različitog sveštenstava od tada su od svojih zajednica
dobijali fiksnu nadoknadu, kako bi se izbegle brojne globe na
koje su se njihovi vernici žalili. Pored toga nabrojan je niz
reformi: svi podanici Carstva, bez razlike, biće jednaki u pogledu
poreza, pravde, obrazovanja; imaće pri- stup istim poslovima i
biće primani u iste škole; pošto jed- nakost prava povlači
jednakost obaveza, za sve će važiti zakon
o vojnom regrutovanju, osim ako se budu oslobodili plaćanjem
bedela; da bi svakoj zajednici bila data mogućnost da bude za-
stupana, pristupiće se reorganizaciji provincijskih admini-
strativnih struktura; ubuduće će država raspolagati godi- šnjim
budžetom i nadgledaće pravilno upravljanje javnim finansijama;
takođe će preduzeti radove od opšteg interesa; dozvoliće
osnivanje banaka i drugih finansijskih društava; boriće se protiv
korupcije i malverzacija itd.
Sve u svemu, kompletan program reformi, od kojih su
neke već dugo primenjivane, a neke druge prilično smele, igrao
je odlučujuću ulogu u budućem razvoju Osmanskog car- stva. U
Parizu su velike sile sa zadovoljstvom zabeležile „visoku vrednost
ovog saopštenja". Bilo je i razloga za zado-

96
 .......

voljstvo. Carskim ukazom iz 1856. godine nije samo

uveden izvestan broj unutrašnjih reformi; on je postavio osnove
sve većeg prodiranja zapadnog jticaja u Carstvo.
Dobra volja Visoke porte bila je toliko izražena da je bilo
dovoljno nekoliko nedelja da se postigne sporazum Uostalom,
sve prisutne strane žurile su da potpišu mir. Ru_ sija je izašla iz
rata iscrpljena. U Francuskoj, Napoleon III priznao je da bi dao
„četiri prsta svoje ruke“ da se što brže postigne dogovor.
Engleska, koja je snosila odgovornost za krimsku avanturu,
počela je da shvata da se ona mogla izbeći i želela je da što pre
okrene stranicu.
Potpisan 30. marta 1856. godine, mirovni sporazum u
Parizu bio je naizgled povoljan za sultana. Međutim, ako imalo
umemo da odgonetamo diplomatski jezik, želja za meša- njem
velikih sila u poslove Carstva bila je očigledna. Po~ sebno je bila
vidljiva u 7. članu kojim je pompezno garantova- no Osmanskom
carstvu poštovanje njegove nezavisnosti i njegovog integriteta:
„Ugovorne strane, želeći da Visoka por- ta učestvuje u dobiti
međunarodnog javnog prava i koncerta evropskih sila —
prednostima evropskog dogovora koji je uspo- stavljen javnim
pravo među evropskim državama, obavezuju se, svaka posebno,
da poštuju nezavisnost i integritet Osmanskog carstva, zajedno
garantuju striktno nadgledanje tog obaveziva- nja i stoga svaki
čin ili svaki događaj koji bi mu išao na štetu smatraju pitanjem od
evropskog interesa“. Bio je to dru- gi način da se kaže da
evropske sile imaju pravo da stupe u akciju u svim prilikama za
koje bi im se činilo da zahtevaju intervenciju. Članovi 10 do 14,
kojima je potvrđena Konven- cija o moreuzima i uvedena zabrana
plovidbe Crnim morem za ratne flote, uključujući i flote obalskih
sila, donekle ogra- ničavaju osmanski suverenitet. Isti rezultat
imali su člano- vi 15 do 19, koji su predviđali internacionalizaciju
Dunava i njegovog ušća, pod kontrolom komisije koju su
određivale evropske sile. Članovima 20 do 27, Osmanskom
carstvu vra- ćeno je sizerenstvo nad rumunskim kneževinama, ali
je ono moralo da se prilagodi čitavom nizu ograničenja i da
prihva- ti da evropska komisija sastavlja predloge u pogledu
njihove buduće organizacije. U istom duhu, konačno, članovima
28 i
29 utvrđuje se da će „kneževina Srbija nastaviti da zavisi f
Visoke porte“, ali da „će njena prava i povlastice od sada k^lektivno
garantovati sile potpisnice ugovora“.
Za
97 Osmansko carstvo to je ipak bila pobeda, ali sku- do
plaćena pobeda. Naravno, sultan nije morao da žali ni za jednim
teritorijalnim gubitkom. U rumunskim kneževinama, sporazumom
u Parizu čak mu je odobrena mala ispravka grani- ca koja je
doprinela udaljavanju Rusije od ušća Dunava. Među- tim,
očigledno je da učešće „u prednostima evropskog dogovo- ra“
nije bilo besplatno. Maja 1853. godine, sultan je odbio ultimatum
kneza Menšikova da bi izbegao rusko pokrovitelj- stvo. Sada je
imao posla sa pokroviteljstvom koje je bilo isto toliko opasno,
mada se predstavljalo pod mnogo lepšim privi- dom udružene
Evrope.

Narušavanje mira
U Parizu, evropske su sile imale ambiciju da donesu
konačno rešenje za Istočno pitanje. To definitivno rešeše
pokazalo se kao izuzetno privremeno. Dogovor, do koga se do-
šlo počivao je velikim delom na poštovašu teritorijalnog
integriteta Osmanskog carstva koji je garantovao evropski do-
govor. Veoma brzo se, međutim, pokazalo da Evropa nije voljna
da održi obećanje. Veoma brzo, pokazalo se takođe da je sam
pojam „dogovor“ varka na koju Visoka porta ne može da računa.
Krajem pedesetih godina proces raspadanja Evropskog dogovo-
ra, koji je omogućio potpisivanje Pariskog mirovnog sporazu- ma,
već je počeo. Novi savezi, koji su se nazirali na horizon- tu —
posebno zbližavanje Austrije, Nemačke i Rusije čiji je ishod bilo
stvaranje Aige tri cara 1872. godine — nisu bili stvoreni da bi
favorizovali da se održi zŠ(š ({io na Istoku.
Rumunske kneževine prve su pristupile postepenom
razrušavanju onoga što je bilo postavljeno u Parizu. Spora- zum
je predviđao i dalje postojanje dve različite kneževine, Moldavije i
Vlaške, koje bi imale svaka svog kneza i sopstve- ne institucije.
Od 1857. godine, međutim, po nagovoru evrop- ske komisije
zadužene za postavljanje osnova nove organizaci- je u tim
kneževinama, savetodavne skupštine Moldavije i Vlaške bez
oklevanja su se izjasnile u prilog ujedinjenju, slo- živši se oko
postavljanja zajedničkih instanci. Izbor istog

t
sco.................................................2

98
POČECI: OSMAN I ORHAN............................................................................13

Činjenice i legende......................................................................................13

Zauzimaše emirata Karesi...........................................................................22

Društvo.......................................................................................................32

USPON OSMANLIJA.....................................................................................36

99
(1362-1451)................................................................................................36

Osvajanje Rumelije......................................................................................37

Osmansko napredovanje u Anadoliji i Rumeliji.............................................44

Stvaraše carstva i organizovaše države.......................................................47

Situacija u Vizantiji......................................................................................51

100
Krstaški pohod na Nikopolj..........................................................................56

Poslednji pohodi u Anadoliji.........................................................................58

Bajazitovo carstvo 1402. godine..................................................................60

Bitka kod Ankare.........................................................................................63

Međuvlašće (1402—1413)...........................................................................65

101
Sulejman čelebija u Rumeliji........................................................................69

Mehmed čelebija u Anadoliji........................................................................70

Avantura Muse čelebije...............................................................................71

Mehmed I (1413—1421)..............................................................................73

Sukobi sa Karamanom i Venecijom..............................................................74

102
Put ka miru.................................................................................................77

Murat II (1421—1451).................................................................................79

Oonovni usnon Osmanlija............................................................................83

Murat II i učvršćivanje carstva.....................................................................97

USPON OSMANLIJA ...................................................................................100

103
(1451-1512).............................................................................................100

MEHMED II (1451-1481)............................................................................100

Osvajanje Carigrada..................................................................................103

Doseljavaše Osmanlija u Carigrad.............................................................108

Godina 1457.............................................................................................113

104
Pad Moreje i Srbije: 1458—1460................................................................114

Sukobi sa hrišćanima: Rat sa Venecijom (1462-1470)................................118

Anadolski front, osvajanje Karamana i sukob sa državom Akkojunlua (1463—

1474)........................................................................................................121

Bajazit II (1481—1512)..............................................................................131

ORGANIZACIJA OSMANSKOG CARSTVA (HGU-HG VEK)...............................140

105
Ekonomski živoŠ.......................................................................................146

Vojska.......................................................................................................153

IIaseljavapje, turkizacija i islamizacija........................................................156

PROCVAT OSMANSKOG CARSTVA (1512-1606).........................................164

Selim I (1512-1520)...................................................................................164

106
Sulejman VeličansŠveni (1520—1566)......................................................172

|G..............................................................................................................177

Od Selima II (1566—1574) do Mehmeda III (1595—1603)..........................183

OSMANSKA DRŽAVA U XVII / VEKU: STABILIZACIJA ILI SLABLJENJE MOĆI...264

BALKANSKE PROVINCIJE (1606-1774)..........................................................90

107
 ...............................................................................................................153

ARAPSKE PROVINCIJE (XVI-XVIII VEK)........................................................153

t~................................................262
t~.................................................92

r-...............................................................................................................197

kneževina i ubrzo je protestovala ali je, konačno, pod priti-

skom Francuske morala da prihvati svršen čin. Godina 1861.
predstavljala je epilog: carskim fermanom od 2. decembra
prihvatalo se, privremeno, ujedinjenje Moldavije i Vlaške ?
pod žezlom Aleksandra Kuze, bilo je predviđeno spajanje
skupština dveju kneževina i uvedena je jedinstvena vlada, sa ,
sedištem u Bukureštu. Niko nije bio u zabludi. U pitanju je
bila odlučujuća etapa na putu nezavisnosti Rumunije.
Drugi udarac odredbama Pariskog mirovnog
sporazu- ma bila je narastajuća autonomija Srbije. Ona je,
doduše, već od mira u Jedrenu (1829) uživala veliku
nezavisnost i '
osmansko prisustvo je bilo minimalno. Ipak, odredbama mi-
rovnog kongresa bilo je predviđeno da sultan može da zadrži
svoje garnizone u Srbiji i da će ova kneževina nastaviti da
zavisi od Osmanskog carstva. Dolaskom na vlast Mihaila 1

sco.................................................2
108
POČECI: OSMAN I ORHAN............................................................................13

Činjenice i legende......................................................................................13

Zauzimaše emirata Karesi...........................................................................22

Društvo.......................................................................................................32

USPON OSMANLIJA.....................................................................................36

109
(1362-1451)................................................................................................36

Osvajanje Rumelije......................................................................................37

Osmansko napredovanje u Anadoliji i Rumeliji.............................................44

Stvaraše carstva i organizovaše države.......................................................47

Situacija u Vizantiji......................................................................................51

110
Krstaški pohod na Nikopolj..........................................................................56

Poslednji pohodi u Anadoliji.........................................................................58

Bajazitovo carstvo 1402. godine..................................................................60

Bitka kod Ankare.........................................................................................63

Međuvlašće (1402—1413)...........................................................................65

111
Sulejman čelebija u Rumeliji........................................................................69

Mehmed čelebija u Anadoliji........................................................................70

Avantura Muse čelebije...............................................................................71

Mehmed I (1413—1421)..............................................................................73

Sukobi sa Karamanom i Venecijom..............................................................74

112
Put ka miru.................................................................................................77

Murat II (1421—1451).................................................................................79

Oonovni usnon Osmanlija............................................................................83

Murat II i učvršćivanje carstva.....................................................................97

USPON OSMANLIJA ...................................................................................100

113
(1451-1512).............................................................................................100

MEHMED II (1451-1481)............................................................................100

Osvajanje Carigrada..................................................................................103

Doseljavaše Osmanlija u Carigrad.............................................................108

Godina 1457.............................................................................................113

114
Pad Moreje i Srbije: 1458—1460................................................................114

Sukobi sa hrišćanima: Rat sa Venecijom (1462-1470)................................118

Anadolski front, osvajanje Karamana i sukob sa državom Akkojunlua (1463—

1474)........................................................................................................121

Bajazit II (1481—1512)..............................................................................131

ORGANIZACIJA OSMANSKOG CARSTVA (HGU-HG VEK)...............................140

115
Ekonomski živoŠ.......................................................................................146

Vojska.......................................................................................................153

IIaseljavapje, turkizacija i islamizacija........................................................156

PROCVAT OSMANSKOG CARSTVA (1512-1606).........................................164

Selim I (1512-1520)...................................................................................164

116
Sulejman VeličansŠveni (1520—1566)......................................................172

|G..............................................................................................................177

Od Selima II (1566—1574) do Mehmeda III (1595—1603)..........................183

OSMANSKA DRŽAVA U XVII / VEKU: STABILIZACIJA ILI SLABLJENJE MOĆI...264

BALKANSKE PROVINCIJE (1606-1774)..........................................................90

117
 ...............................................................................................................153

ARAPSKE PROVINCIJE (XVI-XVIII VEK)........................................................153

t~................................................262
t~.................................................92

r-...............................................................................................................197

Grčka, Rumunija, Bugarska). Godine 1867. zbio se događaj

koji sam po sebi nije imao veliki značaj, ali je imao
simboličan domet: nakon sukoba sa srpskim stanovništvom,
poslednji osmanski garnizoni napustili su zemlju. Učinjen je
jedini, sa- ,
mo formalni ustupak Carstvu: osmanska zastava nastavila je
da se vijori na Beogradskoj tvrđavi pored srpske zastave. Sa
pravnog stanovišta, Srbija je još uvek bila sultanov vazal. U
suštini, bila je nezavisna.
Nezavisnost se širila sve više. Krajem pedesetih
godina, pod uticajem srpske nacionalističke propagande, Bo-
sna i Hercegovina — iako velikim delom muslimanska — i Cr-
*
na Gora takođe su se trudile da pobegnu iz osmanskog okrilja.
U Bosni su lokalne pobune, često malih razmera, lako uspevali da
uguše namesnici provincije Omer Autfi-paša (1860—1861) z

118
i njegov naslednik Osman Hromi (1861—1869), koji su iskori-
stili svoje uspehe da bi u ovoj regiji uveli reforme koje je
predvidela vlada u Istanbulu. Crnu Goru je bilo teže obu-
zdati. GBen knez, episkop Danilo imao je već iza sebe jedan
ve- liki ustanak (1853), koji je izbio po nagovoru Rusije.
Godine
1857,pošto je uzalud pokušao da nezavisnost Crne Gore upi-
še u odredbe mirovnog sporazuma u Parizu, morao je
ponovo da se pobuni, presekavši jednostrano mostove sa
sultanom. Reak- cija osmanske strane bila je odlučna:
snažna vojna represija čiji je ishod, diktiran intervencijom
evropskih sila, bilo us- postavljanje crnogorske autonomije
pod kontrolom međunarodne komisije (8. novembra 1858.
godine). Dosije ipak nije bio za- tvoren. Ubistvo kneza Danila
1860. godine i dolazak na vlast šegovog sinovca Nikole
Petrovića, ponovo su izazvali nemi- re, ovoga puta uporedo
sa jakim pritiskom slovenskog naciona- lizma u Hercegovini.
Kao i 1857. godine, Porta je interveni- sala, poslavši snage
istovremeno u Crnu Goru i protiv ustanika u Hercegovini.
Međutim, ponovo se isprečila Evro- pa, koja je nametnula
vraćaše na $1a1i$ uio uz obećaše Crne Go- re da više neće
pružati pomoć Hercegovini (sporazum u Ska- dru), potpisano
31. avgusta 1862. godine
Ovoga puta izgledalo je da je dogovor trajan. Bilo je
potrebno samo nekoliko godina da u ovoj oblasti ponovo po-
teče krv. Da li je u međuvremenu vladao mir? Nikako. Car-
stvo se suočavalo sa drutom velikom krizom: pobeda na
Kritu.
Ona je izbila maja 1856. godine, kada je grupa hri-
šćanskih stanovnika tražila smašenje poreza i preuređeše
sudskih instanci. Suočena sa ovim zahtevima, plašeći se op-
šteg ustanka, osmanska vlada je reagovala poslavši vojnike
da uspostave kontrolu u regiji, da bi zaštitili muslimane od
eventualnog masakra. Bila je to varnica koja je zapalila bure
baruta. Grci su se odmah mobilisali, hiljade dobrovoljaca slili
su se sa kontinenta, formirale su se grupe. Stvari su se brzo
razvijale. Narodna skupština u Sfakiji proglasila je, 23.
septembra, „nerazdvojivo i večno ujedišeše Krita sa še-
govom majkom Grčkom“. Ubrzo su se osmanske jedinice
iskrca- le, kao i trupe koje je poslao egipatski hediv. Novi
namesnik, Omer-paša, organizovao je brutalnu represiju.
Pošto su mo- gli da posmatraju događaje u balkanskim
provincijama nekoli- 119
ko godina ranije, Grci su računali na brzu intervenciju veli- kih
sila. Međutim, morali su da popuste jer okolnosti nisu bile iste
kao posle Pariskog kongresa. Rusija, koja se opekla preokretom
stvari u slučaju Svetih mesta i koja je bila zaoku- pljena
unutrašnjim problemima, mnogo se manje interesovala za zaštitu
pravoslavaca. Pored toga, pogled joj je bio uperen u slovensko
stanovništvo Balkana. Velika Britanija i Austrija plašile su se da
podrže Grčku da ne bi izazvale ve~ ću krizu. Napoleon III jedini je
pokušao otvoreno da podrži ustanak, ali šegov stav nije imao
nikakvog odjeka. U tim uslo- vima, ustanicima je ubrzo preostalo
samo da polože oružje.
• Za Portu, koja je i dalje negovala sliku o sebi, ovo je bila
prilika da pred očima Evrope pokaže reformu za pri- mer.
Temeljnom uredbom od 10. januara 1868. godine, formira- ni su
izabrani sudski i administrativni saveti, osnovana je generalna
skupština koju su činili predstavnici svih kaza, dato je hrišćanima
jednako učešće u svim novouspostavljenim instancama kao i
muslimanima, ukinute su ili smašene razne takse a grčki je,
pored turskog, uveden kao zvanični jezik ostrva. Sve ove mere
utvrđene su bez potrebe da Evropski sporazum interveniše, osim
da bi Visokoj porti uputio uop- štene primedbe. Evropske sile
pokrenuće se tek 1869. godine, posle novog pokušaja ustanka na
Kritu, strahujući od rata iz- među Carstva i Grčke. Međutim,
konferencija sazvana u janu- aru u Parizu, na inicijativu
Napoleona III, neće imati ni- šta originalno da predloži. Za sada je
temeljna uredba, kojom je ostrvu data izvesna doza autonomije,
zadovoljavala Evropu.
Činilo se da ishod krize na Kritu, koji je bio povo- ljan za
sultana, pokazuje da je Visoka porta sada ovladala ma- terijom
reformi i da je bila u situaciji, zahvaljujući mudro primešenim
merama, da zaustavi raspadanje Carstva. Među- tim, u stvarnosti
to nije bilo tačno. Dok je na Kritu — pri- vremeno — život ponovo
tekao uobičajenim tokom, na Balkanu se pripremala druga kriza,
koja je, kada je izbila, otvorila put kataklizmi većih razmera i
Abdulaziza koštala prestola.
Počela je kao obična pobuna seljaka u Hercegovini protiv
sakupljača poreza, koji su zahtevali uplatu celog izno- sa i pored
teškoća izazvanih katastrofalno lošom žetvom
1874. godine. Ubrzo, međutim, stvari su uzele maha: masakri
muslimana, kontramasakri, nadiranje vojski iz Crne Gore i
Austrijskog carstva, organizovaše velikih trupa ustanika.
Sredinom leta 1875. godine, ne samo cela HercegovIna, nego i
Bosna i120
Crna Gora bile su spremne za rat.
 Evropa, koja se plašila da bi se požar uskoro mogao
proširiti celim Balkanom, ali i zabrinuta zbog toga što se Carstvo
zaglibilo u do sada najveću finansijsku krizu, ubrzo je
intervenisala. Od polovine avgusta, dogovori između evropskih
sila bili su sve intenzivniji. Ova uzavrelost kul- minirala je
održavanjem, krajem novembra, konferencije u Berlinu, na kojoj
su se sastali premijeri Aige tri cara, Bi- zmark, Gorčakov i grof
Andraši, koji je, kao prestavnik Austrougarske, sile koja je bila
neposredno zainteresovana za situaciju u Bosni i Hercegovini, bio
zadužen da Porti iznese zaključke sastanka. U njegovoj noti od
30. novembra
1875. godine, izneti su sledeći zahtevi: ukidanje zakupa pore- za
u provincijama zahvaćenim ustankom, uspostavljanje potpune
slobode vere, postavljanje mešovitih administrativnih saveta i
donošenje mera u korist seljaka koji su želeli da kupe ze~ mlju
koju su obrađivali, za velike zemljoposednike.
U Istanbulu, gde su notu preneli svi ambasadori
evropskih sila, Visoka porta je prihvatila i obećala izvrše- še
traženih reformi (13. februara 1876. godine). Ali kako zaustaviti
ustanak koji je, potkrepljen simpatijama za sloven- ske narode i
potajnom podrškom Evrope, dobio izgled anti- osmanskog
krstaškog pohoda? Porta je rekla: „reforme“; u stvarnosti je bilo
drugačije: represije. Prvih meseci 1876. go- dine, osmanske
snage, predvođene Ahmed Muhtar-pašom zapo- čele su
sistematsko čišćenje regije, izazvavši odlazak hiljada hrišćanskih
izbeglica prema Crnoj Gori, Srbiji i Austriji. U Evropi, gde se
štampa naslađivala prikazima užasa, zavla- dalo je
zaprepašćenje. Ono je uskoro dostiglo još viši stepen.
U aprilu, ustanak je izbio i u Bugarskoj, u oblasti- ma
Plovdiva i Pazardžika. Scenario je bio isti kao u Bosni i
Hercegovini. Uz pomoć čerkeskih bandi i neregularnih trupa
(bašibozuk), represija se pretvorila u masakr, bar u očima
Evrope.
Zbog nesposobnosti Carstva da reši krizu mirnim
sredstvima, evropske sile su ponovo intervenisale. Prilikom
posete ruskog cara Berlinu, 13. maja 1876. godine, održana je
konferencija ministara „Lige“, na kojoj su bili obnovljeni zahtevi
koje je nekoliko meseci ranije izneo grof Andraši, uz dodatni
zahtev da se uspostavi međunarodna kontrola koja će
proveravati primenu reformi. Ovoga puta, ton evropske
diplomatije bio je preteći: ako Osmansko castvo ne bude rea-
lizovalo obećane reforme, Austrija će okupirati jedan deo Bosne,
dok će se Rusija proširiti na južnu Besarabiju; u 121
slučaju potrebe,
evropske sile moći će takođe da upotrebe si- lu da bi nametnule
svoje viđeše stvari.
Evropa međutim nije bila jedina koja se uznemirila. I u
Istanbulu je došlo do nemira. Evropska štampa brinula se za
sudbinu hrišćanskog stanovništva. U Turskoj su bili posebno
zabrinuti zbog muslimanskih žrtava, a parcijalne in- tervencije
Evrope u korist „onih koji vrše masakre“ izazvale su opštu osudu.
Počele su da kruže čudne glasine: da li će ve- liki vezir Nedim-
paša, koji je uvek prihvatao sve zahteve Ig- njatijeva,
ambasadora ruskog cara kod Visoke porte, predati zemlju ruskim
trupama? Stanovništvo je počelo da se naoruža- va. Obuzeti
panikom, hrišćani, ili bar oni koji su za to ima- li mogućnosti,
počeli su da napuštaju osmansku prestonicu.
Velike džamije i javna mesta u Istanbulu, 11. maja
1876. godine, preplavili su demonstranti koji su osuđivali
kukavičluk vlade i optuživali je da ništa ne preduzima da okonča
neprestane masakre muslimana. Prema već dugo ustalje- noj
tradiciji, softe, studenti verskih škola, bili su na čelu pokreta.
Povorke su krenule ka Visokoj porti da bi zatraži- le odlazak
ministara. Masa je tražila i smenu šejh ul-isla- ma, Hasan Fehmi
efendije i Nedim-paše, koje su optuživali za beskrupuloznost i
rusofilstvo.
Suočen sa ovim protestom, sultan se najpre opirao. Prvo
je odbio da otpusti šejh ul-islama. Međutim, 12. maja, suočen sa
narastašem nemira, morao je da se odrekne i svog ve- likog
vezira.
U novom ministarstvu, na čijem je čelu bio Ruždi- -paša,
nalazile su se dve ličnosti veoma poznate po liberal- nim
shvatanjima: Midhat-paša, koji je u tom trenutku bio mi- nistar
bez portfelja i Husein Avni-paša, kome je sultan poverio
Ministarstvo odbrane. U prvi mah odnosi između

g dvojice heroja
tog trenutka — koje je narod smatrao jedinima
sposobnim da časno razreše balkansku krizu — i
Abdulaziza, bili su prilično napeti. „Ovde ste zato što je
narod hteo da tu budete. Da vidimo sada za šta ste
stvarno sposobni!“ Od prvog sastanka sa novim
ministrima, sultan se trudio da im pokaže svoje
neodobravanje. A šta ako se vladar, kada mir bu- de bio
122
uspostavljen, okrene protiv njih, smatrajući ih odgo-
 vornim za pobunu sofŠa i počne da ih progoni svojim
besom? Ubrzo su sumnja i zabrinutost počeli da rastu u
mislima mi- nistara. Bili su tu da bi služili sultanu i oni su
mu služi- li, ali su uvek prema njemu zadržali izvesno
nepoverenje.
Izgleda da je Husein Avni-paša, da bi se unapred
obezbedio od eventualne osvete, prvi došao na ideju o
svrga- vanju Abdulaziza. Ono je bilo izvodljivo. U toku
petnaest go- dina vladavine, sultan se uopšte nije pokazao
savršenim: uvukao je državu u nepromišljene troškove i
doveo je do ban- krota; nekoliko puta mu se dogodilo da
liberalni režim Šan- zimata pokušava da zameni ličnom
vlašću uz korišćenje 1brutalnihmetoda; dozvolio je
da se po celoj zemlji razvijaju
opasne situacije koje nije bio sposoban da savlada. U
prošlo- sti, drugi vladari su bili svrgnuti i sa mnogo manje
razloga.
Pred takvim projektom, Midhat je najpre oklevao,
jer se nadao da će uspeti da natera Abdulaziza da proglasi
ustav. Tek kada je uvideo da je to nemoguće, složio sa sa
mi- šljenjem Huseina Avnija. Drugi ministri su ih sledili,
pogotovo što je ilejh ul-islam izdao fetvu koja je proglaša-
vala da, sa verskog stanovišta, nema ničega što bi se
proti- vilo svrgavanju sultana.
Husein Avni-paša je 29. maja 1876. godine sa voj-
skom opkolio palatu Dolmabahče, gde je sultan boravio,
dok je mornarica sprečavala svaku spoljašnju komunikaciju
preko mora. Istog dana, najstariji Abdulmecidov sin, princ
Murat, koga su ministri navodili da postupa protiv svoje
volje, pri- mio je njihovu zakletvu na vernost. Vladavina
Abdulaziza — jedna od najprotivrečnijih i najotvorenijih
prema reformama u osmanskoj istoriji — bila je završena.
Kroz manje od nedelju dana, svrgnuti sultan je pronađen
mrtav, sa presečenim vena- ma, u svojoj sobi u palati
Ferije u Ortakeju, koju mu je vlada dodelila posle
svrgavanja. Samoubistvo? Ubistvo?
Balkanska kriza
Inteligentan, obrazovan, otvoren prema napredkič idejama,
izgledalo je da je Murat V idealan vladar Šanzima- ta. Međutim, pre
stupanja na presto on je pokazivao znakove preterane nervoze. Sa
prihvatanjem novih dužnosti, bolest je, uskoro, potpuno obuzela
njegovu svest. U dramatičnoj situaci- ji u kojoj se Carstvo nalazilo,
123
duševno rastrojstvo koje je ma- nifestovao sultan predstavljalo je
dodatnu opasnost za zemlju. Ministri su, 31. avgusta 1876. godine,
još jednom pribegli postupku svrgavaša. Murata V zamenio je jedan
od braće, pod- jednako inteligentan, koji je delovao kao da ima
jednako libe- ralna shvatanja, Abdulhamid II. Dan 1. septembar
označio je početak njegove tridesettrogodišše vladavine.
Vladavina Murata V trajala je samo tri meseca, ali je bila
puna nemira, obeležena posebno pogoršanjem krize na Balkanu.
Politički nemiri, izazvani promenom vladara, nisu uopšte
poboljšali situaciju u evropskim provincijama Car- stva, daleko od
toga. Iskoristivši nesigurne okolnosti, usta- nici su razvijali svoje
akcije. U Bugarskoj, Hercegovini, Bo- sni, prkoseći osmanskoj
represiji, pokreti pobune bili su sve žešći. Ubrzo se Visoka porta
suočila sa još ozbiljnijim pro- blemom: da bi podržale svoju braću po
rodu i veri, Srbija i Cr na Gora takođe su počele da se angažuju na
ratnom planu. Ohrabrene od Rusije, dve kneževine potpisale su 26.
maja savez koji je predviđao novu teritorijalnu podelu u regiji u
slučaju pobede nad Turskom. Ubrzo potom, srpski knez Milan tražio je
od Porte da bude postavljen na čelo Bosne, tražeći istom prilikom
pripajanje Hercegovine Crnoj Gori. Posle uvređenog odbijanja
Istanbula, 2. jula, usledila je zvanična objava rata.
Evropska diplomatija pokušala je još jednom da reši krizu u
skladu sa svojim viđenjima. Situacija se, međutim, do- sta promenila
od Andrašijeve note! Kada su se, 8. jula, ruski car Aleksandar II i
austrijski car Franc Jozef sreli u Raj- hštatu, u Češkoj, u njihovim
razgovorima je bilo više reči o podeli Balkana na zone uticaja, nego o
samim merama za uspo- stavljanje mira. Austrija je htela da zadrži
pokroviteljstvo nad Srbijom i nameravala da se teritorijalno proširi na
Bosnu i
Hercegoviiu. Rusija je uzimala sebi pravo na zaštitu Bugara i planirala
da zauzme Besarabiju i istočnu Anadoliju; buduća bugarska kneževina,
Rumelija, i Albanija, biće autonomne; Grčka će moći da se proširi u
Tesaliji i Epiru; konačno, osmanska prestonica Istanbul biće slobodan
grad i to će biti prvi korak pre aneksije koju su Rusi planirali
vekovima.
Bio je to veliki plan. U ovom trenutku, međutim, na terenu su
se vodile bitke. Balkanski narodi su, za sada, od svo- jih carskih
zaštitnika dobili samo verbalnu pomoć. Naravno, nekoliko stotina
ruskih dobrovoljaca priključilo se srpskoj armiji, koja je na čelo
postavila carevog oficira Černjajeva. To je ipak bilo veoma malo' u
odnosu na velike kontingente koje su Turci uspeli da mobilišu. Krajem
avgusta, Osman-paša, jedan od najboljih osmanskih generala, odneo
je značajnu pobedu nad Srbima kod Aleksinca. Ne samo balkanski
124 i veli- ke sile koje su ih podržavale imali su o čemu da
narodi nego
razmišljaju.
Ipak, tek kada su se sukobi nastavili, nekoliko ne- delja
nakon Abdulhamidovog stupaša na presto i kad su Turci ponovo
dokazali vojnu nadmoć, evropske sile odlučile su da se uključe svim
snagama. Ambasador Rusije grof Ignjatijev po- stavio je, 31. oktobra
1876. godine, Visokoj porti lakonski ultimatum: ako Osmansko
carstvo u roku od četrdeset osam sa- ti ne bude potpisalo primirje sa
Srbijom i Crnom Gorom, Rusija će povući poteze koji se nameću.
Istanbul je popustio i, prvih dana novembra, osmanske trupe počele
su da se demo- bilišu. Međutim, evropske sile nisu se zadovoljile
ovom ma- nifestacijom dobre volje. One su već razmišljale o podeli
osmanskih ostataka i tražile hitno održavanje međunarodne
konferencije. Ovaj zahtev bio je praćen pretnjama. „Engleska se ne
plaši rata“, izjavio je Dizraeli prilikom jednog banke- ta, „i ima
mogućnosti da ratuje dvadeset godina, ako to bude bilo potrebno.
Britanska flota biće poslata u Dardanele“.
Konferencijom koja je otvorena u Istanbulu 23. de- cembra
1876. godine, koja je okupljala predstavnike Rusije, Engleske,
Francuske, Austrije, Nemačke i Italije, predse- davao je osmanski
ministar spoljnih poslova Safet-paša. Na- ravno, Porta je sada znala
šta može da očekuje: i bila joj je predložena autonomija Bosne i
Hercegovine, kao i formira- nje velike Bugarske pod ruskim uticajem;
stvari su se još jed- nom za nju završile teritorijalnim gubicima i
smanjenjem re- sursa. Međutim, suočen sa zahtevima novog
evropskog dogovo- ra, Midhat-paša, koji je postao Abdulhamidov
prvi ministar, predvideo je poslednju odbranu: proglašeše
Ustava.
Nagli preokret! U trenutku kada su se predstavnici
evropskih sila prvi put sastali, grmeli su topovi. Predseda- vajući
Safet-paša, u kratkom uvodnom govoru, iznosi pred- stavnicima
da je sultan, u svojoj plemenitosti, upravo uspo- stavio novi režim
za svoj narod i da u tim uslovima nema razloga za održavanje
konferencije. Hladni odgovor ruskog izaslanika bio je: „Pređimo
na dnevni red.“ Ipak, iznenadna osmanska inicijativa
modifikovala je odvijanje debate.
Naime, Ustav koji je izradio Midhat-paša i ljudi iz
njegovog okružeša predstavljao je ishod dugog procesa refor- mi
koji je trajao još od hat-i šerifa od Gilhane i oduzeo je evropskim
silama veliki broj argumenata u vezi preispitiva- ša Istočnog
pitanja. Sada je izgledalo da Osmansko carstvo ima uređeše
potpuno slično režimima modernih nacija na Zapadu. Raspolagao
je gornjim domom, čije je članove doživot- no imenovao sultan —
garancija protiv svrgavanja — Skupšti- ne, koju su 125činili poslanici
koje je birao narod, izvršno telo koje je po strukturi bilo dosta
slično evropskim ministar- stvima. Naravno, sultan, čija je ličnost
imala sveti karakter, sačuvao je veliki broj tradicionalnih prava:
nije nikome od- govarao za svoje postupke, on je imenovao
ministre ili ih raz- rešavao dužnosti, on je sazivao ili raspuštao
Parlament, on je proglašavao zakone, komandovao vojnim
snagama, potpisivao ugovore, objavljivao rat ili mir. Međutim,
poslanici su izglasavali zakone, a pogotovo budžet, što je
predstavljalo po- vlasticu koja im je omogućavala da kontrolišu
sve poreske i finansijske poslove države. Pored toga, Ustavom su
osman- skim podanicima obnovljene sve garancije koje su im
pružale povelje iz 1839. i 1856. godine: poštovanje individualnih
sloboda, jednakost prava i obaveza, slobodan pristup svim jav-
nim poslovima, eliminisanje svih oblika despotizma itd.
Naravno, nije bilo slučajno što je novi režim pro- glašen
istog dana kada je otvorena konferencija u Istanbulu. Sultan i
njegovi ministri računali su na neku vrstu psiholo- škog šoka.
Pogotovo su se nadali da će im Ustav pružiti ar-
Gumente kojima bi poništili sve zahteve evropskih sila. Ustupanje
teritorija Bosni i Crnoj Gori? Nemoguće, jer je po Ustazu Carstvo
bilo neprikosnoveno. Davanje posebnih pri- vilegija hrišćanskom
stanovništvu? Nemoguće, jer je Ustavom proglašena jednakost
svih osmanskih podanika. Stvaranje po- sebnih sudova za
nemuslimansko stanovništvo? Nemoguće, jer je Ustav predviđao
postojanje svetovnog pravosudnog sistema koji je važio za sve
slojeve stanovništva. Međunarodne in- stance koje bi proveravale
primenu reformi? Nemoguće, jer ništa slično nije bilo predviđeno
Ustavom.
U danima koji su usledili nakon ovog naglog preokre- ta
od 23. decembra, nastavljeni su pregovori, mučni, dugi i
beskorisni. Predstavnici evropskih sila došli su sa fasci- klama
punim raznih zahteva i planova. Svaki zahtev, svaki predlog
suočio se sa istim odgovorom: osmanska vlada izvrši- će reforme
predviđene Ustavom. Konačno su morali da se suo- če sa onim
što je bilo očigledno. Bilo je bolje priznati poraz konferencije i
razići se — 20. januara 1877. godine, nakon skoro mesec dana
izgubljenih u cenjkanju.
Ovo raspuštanje konferencije bez postizanja ikakvog
razultata, imalo je jednu neobičnu posledicu. Ocenivši da je
Midhat-paša bio odgovoran za neuspeh pregovora, Abdulha- mid
je odlučio, početkom februara, da mu oduzme zvanje veli- kog
vezira i, pošto mu je to Ustav omogućavao, da ga pošalje u
126 Istinu govoreći, neuspeh konferencije nije bio jedini
izgnanstvo.
uzrok ove iznenadne nemilosti. U toku prvih meseci vladavine,
sultan je sakupio mnogo drutih zamerki protiv svog ministra. Zar
nije održavao previše bliLke odnose sa mlado- turcima? Zar nije
bio suviše naklonjen hrišćanima, idući čak dotle da im je otvorio
vrata Vojne akademije? Zar nisu narod i strani posmatrači bili
skloni da mu pripišu sve što se događa u Carstvu?
Midhat je napustio osmansku prestonicu, a da nije
prisustvovao prvoj opipljivoj manifestaciji institucionalne
revolucije čiji je bio tvorac: sazivanju Parlamenta. Među- tim,
stvari su tekle veoma brzo. Posle izbora održanih u ve- likoj žurbi,
da bi se evropskim silama pokazalo da Carstvo zaista namerava
da primeni Ustav, poslanici i članovi Sena- ta počeli su rad sa
velikom pompom, 19. marta 1877. godine.
U početku, debatama je dominiralo jedno pitanje: opa- snost
od vojnog sukoba sa Rusijom. Naime, od neuspeha konfe- rencije u
Istanbulu, rusko-turski rat izgledao je sve više moguć, iako je
konačno potpisan mirovni sporazum sa Srbijom (1. marta 1877.
godine). Ruski car je uspeo malo-pomalo da ubedi evropske sile da
treba zauzeti energičan stav prema Carstvu i dobio od njih uverenje
da će zažmuriti u slučaju su- koba. Dana 15. januara, u Budimpešti,
zaključio je sa Austri- jom sporazum na bazi razgovora u Rajhštatu,
kojim je predviđe- na podela Balkana. Krajem marta zadužio je
generala Ignjatijeva da obiđe evropske prestonice i objasni njegov
stav. U aprilu je od Rumunije dobio odobreše za prelazak trupa preko
šene teritorije. Očigledno je obruč počeo da se steže.
Rusija je objavila rat 19. aprila 1877. godine. Sazt keŠ nije
bilo teško pronaći. Nekoliko dana ranije, Visoka porta odbila je da
povoljno odgovori na demarš evropskih si- la koje su, protokolom
potpisanim u Londonu 31. marta, zahte- vale da se Carstvo povinuje
svim njihovim zahtevima. Čim je saznao odgovor osmanske vlade,
Aleksandar II dao je svojim snagama naređenje da krenu.
U početku je sukob delovao kao V1Igkpe§. Ruski napad
razvijao se na dva fronta. Na zapadu je trebalo preći Balkan i što pre
stići do Istanbula i moreuza. Na istoku, car je nameravao da se
domogne istočne Anadolije. Sredinom juna, deo tog plana već je bio
ostvaren: u Evropi, ruska vojska zau- zela je severni deo Bugarske i
napredovala ka Sofiji i Jedre- nu; u Aziji zauzela je Ardahan (18. maja
1877) i Bajazit (20. juna). Međutim, Turci su se ubrzo sabrali. Rat je
potrajao još šest meseci.
Na istočnom frontu, Ahmed Muhtar-paša organizo- vao je
otpor i raspršio polet Rusa, herojski braneći Kars; u Bugarskoj je
Sulejman-paša zaustavio neprijatelja kod Šip- ke, a Osman-paša
blokirao ga je kod Plevne. Tek od jeseni, careve 127 snage skupile su
dovoljno snage da, jednu po jednu, pre- skoče sve prepreke. Muhtar-
paša morao je da napusti Kars 14. novembra; 10. decembra, Osman-
paša je nakon petomesečnog odolevaša ruskim naporima predao
Plevnu; sutradan je i Su- lejman-paša kapitulirao. Srbija i Crna Gora
iskoristile su okolnosti da se i same upuste u rat, stvorivši novi front u
Makedoniji i na granicama Albanije. Ruskoj vojsci preostalo je
samo da se prošeta: 3. januara bila je u Sofiji, 16, u Plov- divu,
20. u Jedrenu. Deset dana kasnije, izvidnički kontin- genti stigli
su do mesta Rodosto, udaljenog od Istanbula sa~ mo stotinak
kilometara.
Uvidevši razmere katastrofe, Visoka porta odlučila je da
potpiše primirje u Jedrenu 31. januara. Ali rat nije bio završen i
Rusi su sada imali mogućnost da opkole ceo grad, u slučaju da
šihovim zahtevima ne bude udovoljeno. U Istanbu- lu je nastala
panika. Narod se naoružavao, vlada kao da je bi- la paralizovana.
U Parlamentu je došlo do komešanja.
Kritika vlade u parlamentu koja je sve više narasta- la —
poslanici su kritikovali vladu, žigosali nesposobnost oficira,
osuđivali način na koji su vođene vojne operacije — uskoro se
pretvorila u krizu unutar krize. Sultan je 13. fe- bruara 1878.
godine, sazvao parlamentarnu komisiju da bi je konsultovao u
vezi s odgovorom na britansku ponudu da poša- lje flotu u
Mramorno more, da bi doprinela zaštiti Istan- bula. Debate su se
najpre odvijale bez poteškoća, ali je izne- nada jedan od
poslanika, Nadži Ahmed efendija, vođa esnafa proizvođača
postava, procenio da treba da uzme reč: „Ovakav sastanak, u
prisustvu našeg vladara, trebalo je organizovati ranije. Sada,
kada su stvari stigle dovde, čemu konsultovanje s nama?“ Time
je isprovocirao Abdulhamida: „Odgovori ovom nitkovu“, čulo se
kako kaže svom velikom veziru Sejid-paši, „da bi komisija mogla
da stekne predstavu!" Usledila su duga objašnješa ministra o
početku rata i vođešu operacija. Ali interpelator se nije dao
ubediti. Sledećeg dana, poslanici će saznati da je sultan,
pozvavši se na pravo koje mu je pripada- lo po Ustavu, odlučio
da raspusti skupštinu.
Bio je to kraj prvog ustavnog perioda. Trajao je maše od
godinu dana. Dok su se poslanici tiho razilazili, Car- stvo je
nesvesno uplovilo u tridesetogodiššu autokratiju.
Reč je svakako o veoma važnom preokretu u razvoju
osmanske države od početka tanzimata. Ustav je trebalo da
predstavlja krunu zdaša, koje je skoro četrdeset godina građeno
kamen po kamen. Raspuštašem parlamenta, zdaše se nije sru-
šilo, ali128
je poprimilo čudan izgled građevine na koju su zabo-
 ravili da stave krov. Ipak, u ovom trenutku, retki su bili oni
koji su pridavali veliki znamaj onome što se upravo
dogodilo Sukob sa Rusijom ostao je prioritet nad
prioritetima.
Istinu govoreći, situacija je bila toliko dramatična
da Osmanskom carstvu nije preostajalo ništa drugo nego
da prihvati careve uslove. Rusija je tražila nezavisnost
Rumu- nije, Crne Gore i Srbije; takođe je tražila stvaranje
auto- nomne bugarske kneževine koja bi se prostirala od
Crnog mo- ra do Egejskog mora i do albanskih planina;
zahtevala je takođe reforme u Bosni i Hercegovini kao i u
Epiru i Tesa- liji; u istočnim provincijama Carstva, tražila je
da budu preuzete sve mere za poboljšanje sudbine
Jermena i garantova- nje njihove sigurnosti od Kurda i
Čerkeza; konačno, kao ratnu odštetu, tražila je najveći deo
Dobrudže, ostrva u Dunavu i, u istočnoj Anadoliji,
provincije Kars, Ardahan, Batum i Ar- tvin kao i sumu od
400.000.000 rubalja. Na ovim osnovama za- početi su
mirovni pregovori u San Stefanu, u predgrađu Istanbula.
Turci su 3. marta potpisali predloženi mirovni sporazum, a
da nisu mogli da dobiju ni najmanji ustupak.
Ako je sultan prihvatao, Evropa nije nimalo bila
spremna da popušta. Naravno, ona je zažmurila kada je
bio u pitanju sam rat; sada, kada je ruski car sam
odlučivao o sudbi- ni Istoka, prevazilazeći prava koja su
mu pripadala prema sporazumima potpisanim pre početka
sukoba, bila je čvrsto re- šena da mu prepreči put.
Evropske sile, pogotovo Engleska i Austrija nisu bile
spremne da prihvate svršen čin iz San Stefana. Čak i pre
potpisivanja sporazuma, Velika Britanija poslala je flotu da
se usidri kod Istanbula, da bi pokazala svoju podršku
osmanskoj vladi. Austrijski stav bio je još vi- še preteći.
Osećajući se uskraćena, ona je zahtevala da se sme- sta
izvrši revizija dokumenta a da bi je bolje shvatili, mobi-
lisala je svoju vojsku i izjasnila se da je spremna da zarati
sa Rusijom. Istinu govoreći, nisu samo veliki organizatori
evropskog sporazuma bili nezadovoljni. Balkanski narodi
bili su takođe duboko nezadovoljni. Ni Srbija, lišena
Hercegovi- ne i Bosne, ni Rumunija kojoj su Rusi oduzeli
Besarabiju, ni Grčka, koja se nadala da će se proširiti u
Makedoniji ili u Tesaliji, nisu mogle da prihvate dogovor u
San Stefanu.
Pred tolikim nezadovoljstvom, a pogotovu 129 pred
pret- njom rata sa Austrijom, Aleksandar II brzo je prihvatio
Bi- predlog o održavanju velikog mirovnog kongresa u
zmarkov

Berlinu, kako bi se preispitao čitav istočni dosije. Ovoga

puta, za Osmansko carstvo stvari su tekle malo bolje. Ipak,
istina je da je nekoliko dana pre početka kongresa sultan
sku-
0 platio podršku Engleske, prepustivši joj ostrvo Kipar
(Istanbulska konvencija od 4. juna 1878. godine).
Potpisan 13. jula 1878. godine, Berlinski sporazum
preuzeo je nekoliko klauzula iz sporazuma zaključenog u
San Stefanu i dodao mu druge. Nezavisnost Rumunije,
Srbije, i Crne Gore konačno je priznata. Ali Velika
Bugarska, koju je želeo ruski car, podeljena je na više
delova: na severu je stvorena autonomna kneževina čija
je prestonica bila Sofija; na jugu je „Istočna Rumelija“ bila
pod direktnim političkim i vojnim autoritetom sultana, ali je
raspolagala administra- tivnom autonomijom; Dobruca je
pripala Rumuniji (u zamenu za Besarabiju, ustupljenu
Rusiji), Niš i Pirot pripali su Srbiji, a Makedonija je vraćena
Osmanskom carstvu. Takođe nije bilo ni Velike Srbije,
nasuprot nadanjima Milana Ob- renovića: Bosna i
Hercegovina ostaju nominalno osmanske, ali će biti pod
austrougarskom okupacijom i upravom. Grčka je takođe
došla u Berlin sa dobrim apetitom; privremeno je morala
da se zadovolji obećanjima. U istočnoj Anadoliji, Ru- sija je
zadržala Ardahan, Kars i Batum, ali je opomenuta da vrati
Carstvu Alaškert i Bajazit. Kao u San Stefanu, predviđene
su garancije za manjine, posebno za Jermene; među- tim,
navodi člana 61, koji se odnosio na ovo pitanje, bili su
toliko nejasni da su ostavljali dosta mesta mnogim
tumačenji- ma. Konačno, kao značajan ustupak smanjen je
iznos na ime rat- ne odštete koju je Osmansko carstvo
dugovalo Rusiji.
Sve u svemu, novi sporazum očigledno je imao za
cilj da rasprši panslavistički polet Rusa i Srba. Velike teri-
torijalne celine, o kojima su sanjali u Sankt Peterburgu i
Beogradu, evropske diplomate zamenile su mozaikom
sačiše- nim od kneževina i autonomnih teritorija koje su
bile sprem- ne da se međusobno pokolju, toliko je
teritorijalna podela predviđena na Kongresu proizvodila
rivalstva. Ali, pored svega, Osmanska država platila je
najviše. U Berlinu je izgu- bila najveći deo balkanskih
teritorija, 130
ostrvo Kipar, „pro- vincije“ u istočnoj Anadoliji.
Takođe je izgubila značajne finansijske izvore. Konačno,
izgubila je narode koji su bili najviše industrijalizovani i
najrazvijeniji u Carstvu. Za~ uzvrat je dobila lažnu
nadoknadu: praznu obnovu odredbi ugo~ vora u Parizu,
koje su obuhvatale garantovanje šenog terito- rijalnog
integriteta od velikih sila.
*
**
Za Abdulhamidove podanike, 1878. godina
zapamćena je kao loša godina, kao i mnogo drugih godina
otkako je, 1839, Osmansko carstvo zakoračilo na put
tanzimata. Da li, me~ đutim, četrdesetogodišnji bilans
reformi obuhvata samo spo~ ljašnje i unutrašnje krize,
gubitak teritorija, ekonomsku potčinjenost, sve veću
zavisnost od velikih sila? Da bi odgo- vorili na ovo pitanje,
dovoljno je da prelistamo jedan od albu- ma sa
fotografijama koje su putopisci na svom kulturnom i
umetničkom hodočašću na istoku mogli da pronađu
početkom Abdulhamidove vladavine, u većini velikih
gradova Carstva. Živopisne teme zauzimaju važno mesto:
starci u tradicio- nalnom kostimu, žene obavijene velom od
tanke čipke, seoske proslave... Ali mogli su da vide i
muškarce obučene na evropski način, kako čekaju
tramvaj; železničke stanice, luke pune parobroda;
velelepna i bogato dekorisana javna zdaša; novu urbanu
mrežu koja se izgrađivala, sačišena od kasarni, palata,
pozorišnih sala, škola, banaka, kamenih kuća... To je
svakako takođe bio bilans Šanzimata. Ali ne samo to. Peri-
odu od četrdeset godina krize odgovara četrdeset godina
eko~ nomskog razvoja, kulturnog poleta, sekularizacije i
moderni- zacije institucija, napretka u oblasti prava
čoveka. Pored Istočnog pitaša, ima i odgovora koje je
pokušalo da pruži.

131
 1

( 1 POSLEDNJI
1878-1908)
TRZAJI

3 Fransoa Žoržon

Osmanska država posle Berlinskog mira

Dani nakon krize

Iz duge krize, koja je imala višestruke
aspekte: fi~ nansijske, političke, vojne,
diplomatske, koja je trajala od 1875. do 1878.
godine, osmanska država izašla je oslabljena i teri-
torijalno smanjena. Pretrpela je značajne
teritorijalne gubitke na Balkanu: Rumunija, Srbija i
Crna Gora dobile su punu i potpunu nezavisnost,
Bosnu i Hercegovinu okupirala je Austrija, Bugarska
je postala autonomna kneževina. Ali osman- sko
povlačeše nije obuhvatalo samo evropski deo
Carstva: ostrvo Kipar ustupljeno je Engleskoj, a u
istočnoj Anadoliji, provincije Kars i Ardahan bile su
pripojene Rusiji. Ukupno
210.0 km2 odvojeno je od Osmanskog carstva, sa
populacijom od oko 5.500.000 stanovnika, odnosno
skoro petinom ukupne po- pulacije Carstva. Pored
teritorijalnih i demografskih gubi- taka, smanjeni su i
finansijski resursi Osmanskog carstva. Neke od
novih država ranije su Porti plaćale harač, te je ovo
smanjenje prihoda pogodilo državu koja je morala
da plati veli- ku ratnu odštetu Rusiji, u iznosu od oko
800.000.000 franaka.
Slabljenje osmanske države bilo je uočljivo i
132
na di- plomatskom planu. Na Pariskom kongresu,
kojim je okončan Krimski rat (1856), Turska je bila
priznata kao deo evrop- skog koncerta, a poštovanje
njenog teritorijalnog integriteta i nemešanje u
unutrašnja pitanja bili su usvojeni kao princi- pi. Iako
je reafirmisao te principe, Berlinski kongres

133
T"'
’ predviđao je intervenciju evropskih sila u slučaju da vlada
u
Istanbulu ne preduzme tražene reforme u „provincijama
na- seljenim Jermenima“.
I Tokomgodinakoje su usledile nakon Berlinskog
kon-
gresa, Turska je pretrpela nove teritorijalne gubitke: 1881.
godine, nakon dugih pregovora, Tesalija i deo Epira bili su
ustupljani Grčkoj. Nekoliko godina kasnije, istočna
Rumelija,
, nad kojom je Osmansko carstvo vršilo vojnu i političku kon-
trolu, bila je pripojena Bugarskoj. Najozbiljniji problem bio
I je taj što su velike sile iskoristile slabost Carstva da pro-
šire svoju dominaciju. Tako je 1881. godine Tunis dospeo
pod protektorat Francuske, a sledeće godine su Egipat vojno
oku- pirali Englezi „na neograničen period“. Iako je reč o dvema
teritorijama koje su samo formalno bile zavisne od Osman- !
skog carstva, to je svakako predstavljalo nove udarce
zadate
prestižu Carstva. Štaviše, zadale su ih dve evropske drža-
ve koje su do tada bili najveći branioci osmanskog
integrite- ta. Situacija je, dakle, bila alarmantna.
Pored toga, u novim državama nastalim na
Balkanu, muslimansko stanovništvo bilo je u teškoj
situaciji. Zbog
I lošeg tretmana, straha od represalija i agrarnih zakona
done-
tih u korist hrišćanskih elemenata, hiljade Turaka i musli-
mana našle su se na putu ka Istanbulu, što je pred državu koja
je na finansijskom planu već bila na umoru postavilo te- !
žak problem prihvata i smeštanja izbeglica.
Tako je, početkom osamdesetih godina XIX veka,
osmanska država poprimila novu fizionomiju: pošto je u
Evropi posedovala samo makedonski koridor, a u Africi
samo | libijsku
granicu; ona je dobila izgled pretežno azijatske i
muslimanske države. Zbog teritorijalnih promena i priliva
izbeglica, procenat muslimana u odnosu na ukupnu
populaciju za- nekoliko godina je od 68% porastao na 76%.
Carstvo je sa- da bilo država sa tri četvrtine muslimanskog
stanovništva.
135
 Svi ovi događaji izazvali su kod vladajuće klase te-
šku moralnu krizu. Rat „iz 93“ kako su ga zvali84, ostaviće
I

841293, u takozvanom „finansijskom“ kalendaru (taPue) koji je

u upotrebi u Osmanskom carstvu od kraja XVIII veka a odgovara 1877.
godini.
duboke tragove u kolektivnom sećašu Turaka. Bez sumnje
Carstvo nikada nije bilo tako blizu kraja, nikada se ruska vojska
nije toliko približila Istanbulu. A opasnost nije pretila samo
evropskom delu Carstva, sada je bila svugde pri- sutna, u Aziji i u
Africi. Tu je bila i nova činjenica: kriza je kod osmanskih
pripadnika vlasti probudila osećanje da je Carstvo tvrđava
opsednuta sa svih strana i minirana iznutra. Nakon optimizma iz
doba tanzimata, usledio je period sum- nji: može li se još uvek
imati poverenja u Evropu i hrišćan- ske nacionalnosti u Carstvu?
Da li je umesna politika uvo- đenja zapadnih reformi u okviru
institucija i društva, koju su vodile paše reformatori? Naravno,
ova pitanja su već po- stavljali mladi osmanski intelektualci i
Namik Kemal. Me~ đutim, sumnja je sada zahvatila i osmansku
političku klasu koja je bila šokirana porazom.
Prvi koji je postavio pitaše osnovanosti politike
Šanzimata i počeo da je preispituje bio je sultan Abdulha- mid II.
Duboko pod utiskom nemirnih okolnosti koje su pret- hodile
šegovom dolasku na presto, on je u toku prvih godina vladavine
preduzeo kompletnu reviziju principa na kojima se zasnivala
politika iz doba reformi.
U unutraššoj politici, Abdulhamid je iskoristio ozbiljne
teškoće sa kojima je morao da se suoči kao izgovor za kritičko
preispitivaše ustavnog režima. Već je na Midhat- -pašinom
projektu Ustava izvršio prepravke u autoritarnom smeru. Nakon
konferencije u Istanbulu, razrešio je Midhat- -pašu funkcije i
poslao ga u izgnanstvo. Februara 1878. go~ dine, kada su se
ruske trupe ulogorile u Trakiji, sultan je raspustio Parlament.
Nekoliko meseci kasnije, morao je da se suoči sa dvema
pobunama liberalne inspiracije, čiji je cilj bio zbacivaše sultana i
vraćanje na presto Murata V: maja 1878. godine, napad Ali
Suavija koji je predvodio malu grupu izbeglica sa Balkana na
palatu Čiragan i, u leto, zavera koju je u Istanbulu predvodio Grk
Kleanti Skalijeri, veliki maj- stor masonske lože Prodosa. Oba
pokušaja su propala ali su učvrstila Abdulhamidovo nepovereše
prema liberalima i ma- sonima i šegovu želju da učvrsti svoj
autoritet. Narednih trideset godina on nije ponovo sazivao
Parlament. Ustav nije bio ukinut (nastaviće da figurira u
zvaničnom godiššaku osmanske države) ali je bio suspendovan.
Ovaj politički si- stem mogli bismo definisati kao „ustavni
apsolutizam“.85
Pored toga, sudbina koju je sultan namenio vođama
85№ua21 Vegkez, Tke Veue1ortep1 oL 8esi1ap$t t Tigkeu, Mop1hea1,
1964, str. 253.
diberalnog pokreta jasno pokazuje orijentaciju njegovog reži- Ma.
Midhat-paša je pod pritiskom Engleske vraćen iz izgnan- stva
1878. godine, a zatim je, naizmenično, bio na mestima na-
mesnika provincija Damaska i Ajdina. Međutim, njegovi postupci
stalno su praćeni jer ga je sultan sumnjičio da vodi sopstvenu
politiku i da podbunjuje lokalno stanovništvo. Optužen da je
organizovao ubistvo Abdulaziza, Midhat-paša je bio uhapšen
1881. godine i poslat u izgnanstvo u Taifu, u Arabiju, gde je tri
godine kasnije bio zadavljen verovatno po naređenju sultana.
Namik Kemal, pak, pesnik slobode u Tur- skoj, osuđen je na
progonstvo na jedno ostrvo u Egejskom moru, gde je završio
karijeru kao mali činovnik, dok su njegova dela bila cenzurisana
a rukopisi konfiskovani. Ova dva primera trebalo je da navedu na
razmišljanje sve one političare ili pisce koji bi poželeli da se u
Carstvu začuje glas slobode.
Pošto je suspendovao Ustav i smirio protivnike,
Abdulhamid je uspeo da nametne svoju vlast u okviru države. U
toku prvih šest godina vladavine promenio je šesnaest ve- likih
vezira. Napustio je palatu Dolmabahče na obalama Bos- fora,
nastanio se na brdu Jildiz opasanom visokim zidinama. Od tada
počinje period hamidovskog apsolutizma.
I u inostranoj politici, u toku prvih godina Abdul-
hamidove vladavine, takođe je došlo do preispitivanja princi- pa
na kojima je bila zasnovana diplomatija u doba tanzimata, i
utvrđivanja novih orijentacija. Do 1878. godine osmanska di-
plomatija oslanjala se na Francusku i Englesku, nasuprot Ru- siji,
koja je smatrana glavnim neprijateljem Carstva. U Berlinu je,
međutim, cena koja je morala biti plaćena za tu politiku bi- la
veoma visoka jer je Kipar morao biti ustupljen kao poklon Velike
Britanije.
Počev od 1878. do 1879. godine, Abdulhamid počinje da
sumnja da Engleska namerava da napusti tradicionalnu po- litiku
podrške Osmanskom carstvu. Ove su sumše potkre- pljivali
pritisci koje je britanska vlada vršila na sultana da preduzme
reforme u jermenskim provincijama; oni su posta- li sve ozbiljniji
kada je na čelo engleske vlade, maja 1880. go~ dine došao vođa
liberalne partije Gledstoun, deklarisani ne~ prijatelj Turaka još
od „strahota u Bugarskoj“. Sumše su na izvestan način
potvrđene kada je Aondon zauzeo Egipat 1882. godine. Od tada
je u engleskoj diplomatiji, bar kako je ona bi~ la viđena u
Istanbulu, došlo do kompletnog preokreta. U na~ meri da Rusiji
prepreči put za Indiju, što je bio glavni cilj britanske politike, ona
više nije mogla da računa na Osman- sko carstvo. Trebalo se
138
dakle solidno učvrstiti u istočnom Sredozemlju, na Kipru, na
obalama Sueckog kanala i osloniti se na druge elemente Carstva,
na primer na Jermene, Arape ili čak na Bugare umesto na Turke.
Da li je cilj Engleske bio da pokuša da, pred ruskim
ekspanzionizmom koji je dolazio sa Kavkaza, formira jermensku
autonomiju pod engleskom kontro- lom? Naime, nije sigurno da
je, kako su zamišljali u Turskoj, Britanija odustala od odbrane
integriteta Osmanskog carstva ili da je, prema ustaljenoj formuli,
zapostavila Istanbul zbog Kaira86. Ono što je važno bila je ideja
koju su Turci imali o promeni engleske politike.
Što se tiče ruskog carstva, Abdulhamid je vodio vrlo
opreznu politiku, veoma vodeći računa da ne isprovocira tra-
dicionalne ambicije Rusa. Godine 1878, Rusija je shvatila da ne
može neposredno da se domogne moreuza; zato je ciljala na
mladu bugarsku kneževinu, ali je ova u periodu 1855—1866. go-
dine izneverila nade Sankt Peterburga, rešivši da deluje sa~ ma.
Bio je to ozbiljan udarac za rusku diplomatiju koja će poče- ti,
krajem veka da se interesuje za Daleki istok. Kada je 1881.
godine postao car, Aleksandar III napustio je liberalizam svog
prethodnika da bi postavio autoritarni režim koji je počivao na
policiji, cenzuri, religiji, rusifikaciji stranaca. Rečju, njegova
politika nije bila mnogo različita od one koju je Ab- dulhamid
uspostavljao u Osmanskom carstvu i nesporno je da je
među dvojicom vladara postojao izvestan prećutni
dogovor. U svakom slučaju, iako ruska politika nije
zaboravila strateški i ekonomski značaj moreuza, ona je u
pogledu Osmanskog carstva bila „konzervativna“ i težila je
očuvanju zŠiza cio.
Tako je, počev od osamdesetih godina izgledalo da
pretše Osmanskom carstvu pre dolaze iz Velike Britanije
nego iz Rusije. U odnosu na te pretše Francuska je bila sla-
ba, a Bizmarkova Nemačka se izvukla i ostavila Engleskoj
od- rešene ruke u Egiptu. Hamidovska diplomatija se dakle
tru- dila da održi ravnotežu među silama i da afirmiše neku
vrstu neutralnosti čekajući da joj orijentacija Nemačke u
od- nosu na ŠeNroINk omogući da pronađe novi oslonac
među evropskim silama.

Hamidovska država
86Ke1(ć M. ^UŠop, „Sopb(ap1tor1e og Sako: 1-ogd baPzćigu apd
LjeRagN- 1tp o!"gće OMotap Etrke, 1886-1897“, u K. M.U/Pbop, JtrepaIzt apL
Iapopa- I$t t (Ne M1M1e-Ea$1, Tće Ap^1o-E§urIap Ehrepepse, 1.ops1op, 1983, str.
26-55.
 Politički sistem koji je Abdulhamid razvijao tokom
prvih godina svoje vladavine bio je proizvod dvostruke
reak- cije: protiv slabljenja sultanovog autoriteta, koji je
pratio po- litiku tanzimata, protiv liberalizma i
konstitucionalizma Midhat-paše, koji su činili poslednju
etapu tog slabljenja. Abdulhamid je smatrao da je ova
politika dovela zemlju na ivi- cu propasti. U njegovim
očima, osmanski narod nije bio dovolj- no zreo da se okuša
u parlamentarizmu. Trebalo je dakle da ga predvodi
„vođa“, „otac“, sve dok strukture i reforme koje je
pokrenula država, posebno u oblasti obrazovaša, ne budu
do- nele plodove. S druge strane, parlamentarni sistem mu
se či- nio opasnim u multietničkom kontekstu Osmanskog
carstva, u kome je postojao rizik da skupština postane
rezonantna kutija razlika, razmimoilaženja i separatizama.
Trebalo je usposta- viti jaku, centralizovanu vlast,
sposobnu da se suprotstavi na- cionalnim težnjama za
nezavisnošću i uplitanju Evrope. Dok je Midhat-paša u
uspostavljanju sloboda video način da se očuva i razvije
Carstvo, Abdulhamid je davao prioritet jedin- stvu i
integritetu osmanske države. Inspirisao se vladavi- nom
svog dede, Mahmuda II, koja je bila u znaku centralizacije i
autoritarnog reformizma.
Hamidovska država je ipak izgledala mnogo
drugačije od osmanske države s početka veka, i to najpre
zbog ličnosti

140
 novog sultana. Rođen 1842. godine, nekoliko
godina nakon do- laska na presto svog oca Abdulmedžida;
on je najpre bio odgajan u Palati, kao i drugi prinčevi u
njegovom položaju, ali je ubrzo stekao izvesnu
nezavisnost, pogotovo što je imao veoma malo šansi da
jednog dana vlada Carstvom. U prestonici je posećivao
veoma raznolike krugove, povezao se sa strancima i
pomalo naučio francuski jezik. Nzegovo obrazovaše ostalo
je maškavo i nepotpuno. Opisuju ga kao stidljivog,
uplašenog mladića, obuzetog bezrazložnim strahovima.
Kada je postao sultan, stekao je značajno bogatstvo, koje
je poverio na upra- vljanje čoveku od povereša, Jermeninu
Hagopu Zarifa-begu, bankaru (zaggaj) iz Galate i koje je,
pošto nije imao povereša u osmanske banke, brižljivo
preneo u inostranstvo; posle še- gove smrti, za likvidaciju
šegove imovine bila su potrebna dva finansijska udružeša.
U Palati je, međutim, vodio pri- merno jednostavan i
umeren život, zbog čega je zadobio simpa- tije
stanovništva, preneražnog luksuzom i zapadšačkim ma~
nirima vladara iz doba Šanzimata. Abdulhamid je više
voleo pomalo rustični šarm paviljona na Jildizu od sjaja u
stilu rokokoa palate Dolmabahče.
Ovi paviljoni su, pored ostalog bili i bolje zašti-
ćeni. Strah je, naime, činio jednu od karakterističnih crta
sultanove ličnosti. Veliki ljubitelj kriminalističkih roma- na,
koje su mu do kasno u noć prevodili u Palati — odlikovao je
Konana Dojla jednim od najviših ordena u Carstvu — živeo
je u strahu od zavere ili atentata. A ta opseseija se sve više
pogoršavala sa pokušajima šegovih mladoturskih ili
jermen- skih protivnika da ga zbace ili čak i ubiju. Posledše
godine vladavine Abdulhamid je proveo ograđen u palati
na Jildizu, zaštićen mrežom špijuna, okružen laskavcima i
udvoricama, sve više udaljen od stvarnosti.
Abdulhamid je za sobom ostavio, naročito kod
zapad- nog javnog mšeša, veoma negativnu sliku o sebi.
On se prika- zao kao neko ko je gušio slobode, vršio
masakre nad Jermeni- ma, ukratko kao brutalni i krvavi
despot, kao što sugeriše epitet „crveni sultan“, koji mu je
dodeljen. Ova slika potkre- pljivana je intenzivnom
propagandom kojoj se posvetila opozi- cija u izgnanstvu, za
126
koju je svrgavaše sultana postalo priori- tet nad
prioritetima. U kojoj je meri ova slika odgovarala

127
 realnosti? Poslednjih godina pojavila se tendencija
rehabi- litovaša Abdulhamida. Istoričari ističu uspešno
okončanje reformi i modernizaciju koje ga pre čine
nastavljačem nego grobarem tanzimata. U tradicionalističkim
krugovima, sta- vl?a se akcenat na njegove napore da
islamskom svetu podari novu snagu koja bi mu omogućila
da pruži otpor pokušajima sa Zapada. U stvari, kod
Abdulhamida možemo razlikovati dve ličnosti. U njemu je
postojao autokrata koji nije imao povere- nja ni u koga i
koji je pokušavao da se do najmanjih detalja sam pobrine
za sve poslove Carstva, despot koji se trudio da ugu- ši
glasove intelektualaca i brutalno gušio nacionalne te- žnje
stanovništva; i pored toga, čovek svog vremena, otvoren
za novine, ljubitelj italijanske opere i moderne arhitekture,
koji je želeo da razvije obrazovanje, da organizuje
pravosuđe, da poboljša mrežu komunikacija zahvaljujući
železnici i te- legrafu u meri u kojoj je to moglo da služi
jačanju države.
U periodu od nekoliko godina, sultan je uspeo da u
svojim rukama skoncentriše vlast kakvom nijedan od
njegovih prethodnika nije nikada raspolagao, i to vlast koja
je počiva- la najpre na slabljenju autoriteta Visoke porte,
odnosno funkcije velikog vezira ili, kako ponekad počinju
da ga nazi- vaju, premijera. Videli smo da su veliki veziri
smenjivani „u ritmu valcera“ u toku prvih godina njegove
vladavine. Iako je ovaj ritam smena kasnije usporen,
nestabilnost funkcije osta- la je dominanatna crta. Za
trideset i tri godine vladavine, Abdulhamid je „upotrebio“
sedamnaest velikih vezira i dva- deset šest puta promenio
vladu, prema raspoloženju ili da udovolji željama jedne ili
druge velike sile, koje su imale svaka svog favorita. Veliki
veziri su tako živeli u nepre- stanom strahu od nemilosti,
ako ne i od smrti. U takvim uslo- vima, bilo je nemoguće
voditi kontinuiranu politiku. Pogo- tovo što nisu postojali
kabineti, pošto su ministri, koje je imenovao sultan, bili
odgovorni samo njemu. Tako su, lišeni autoriteta koji su
stekli u toku perioda tanzimata, veliki veziri postali obični
izvršioci sultanove volje. Vek Visoke porte 87 bio je završen:

87Citirano po: ’11ćeg OLauN, 1trega1:oga@ip Ep TJgip UiguŠ,

ći1, 1983.
Šap-
sultan je carevao i vladao.

ći1, 1983.
 U ovoj, pomalo bledoj četi velikih vezira izdvajaju
se figure dvojice velikih državnih činovnika, Sejid-paše i
Ka- mil-paše. Seaid-paša (1838 1914), koji je sedam puta
bio ve- liki vezir, preduzeo je značajne reforme vezane za
organizova- nje policije, nezavisnost sudstva, modernizaciju
birokratije, stvaraše Trgovačke komore u Istanbulu, širenje
moderne školske mreže. Rođen na Kipru, Kamil-paša (1832
—1913) pristalica politike približavaša Engleskoj podsticao
je strana preduzeća da u Carstvu otvaraju moderne puteve
komu- nikacija i industrije. Međutim, ma kakve da su bile
njihove lične vrednosti, nijedan od ove dvojice nije uspeo
da ostvari pravi uticaj na sultana. Čak su obojica u karijeri
imala pe- riod kada im je bio ugrožen život: 1895, Sejid-
paša potra- žio je utočište u Ambasadi Engleske u
Istanbulu, a 1907. go- dine Kamil-paša, koji je tada bio
namesnik provincije Ajdin, morao je da se stavi pod zaštitu
engleskog konzula u Izmiru.
Prisustvujemo, takođe, postepenom prelasku vlasti
od Visoke porte ka carskoj palati, koje je već započeto
počet- kom sedamdesetih godina. Od tada se o državnoj
politici od- lučivalo na Jildizu. Sultan se okružio velikim
brojem savet- nika, veoma različitih po poreklu i
funkcijama, kao što su bili Tahsin-paša, lični sekretar,
Karatodori-paša, koji se bavio spoljnom politikom, Ahmet
Dželaledin i Fehim-paša koji su upravljali policijom itd. Oni
su predstavljli ono što su sultanovi protivnici nazivali
„klikom“ ili „kamarilom“ sa Jildiza. Pored savetnika, bilo je
stalnih „gostiju“ u Pa- lati. Trebalo je da velmože ili verski
velikodostojnici po- reklom iz arapskih provincija, iz
centralne Azije ili iz Indije, budu garanti odanosti svojih
podanika halifi. Mora- mo da navedemo i slučaj nekih
članova porodice šerifa Meke, koji su praktično držani u
palati kao taoci kako bi suzbili težše ka nezavisnosti Svetih
gradova. U svakom slučaju, niko iz sultanovog okružeša
nije uspeo da postane favorit, čak ni čuveni Ebulhuda, šejh
rifaija poreklom iz Sirije, koga su, ne bez preterivaša, hteli
da učine „osmanskim Raspućinom“.
Izvan Palate, Abdulhamid je svoju vlast u zemlji
sprovodio preko birokratskog sistema koji se brzo
128
 uvećavao. Razvoj državnog aparata, gradova i opštinskih
službi učinio je da se broj funkcionera naglo poveća, da bi
krajem veka do-

Doneta je uredba o javnim funkcijama, koja je

stigao 100.000.
državnim službenicima dala moderan statut. Visoki funkci-
oneri obrazovani su u Administrativnoj školi (tpŠue) koja
je osnovana u doba tanzimata, ali i u novim, specijalizova-
nim zdanjima kao što su Pravna škola i Finansijska škola.
Obično su funkcioneri u početku regrutovani prema
zasluga- ma, sistemom konkursa i ispita. Međutim, u praksi
su se odr- žali mnogi stari običaji kao šegrtovanje u
kancelarijama, usluge, patronstvo, mito. Dok je osmanska
država svoje najviše službenike bogato nagrađivala (plata
velikog vezira bila je dvadeset pet puta veća od plate
sekretara ministarstva), prema brojnim sitnim
funkcionerima i činovnicima loše se postu- palo, što je
doprinelo održanju korupcije. Sam sultan davao je primer i
nije oklevao da po potrebi pribegne podmićivanju.
Pošto je šireše državnog aparata impliciralo po-
većan nadzor nad ljudima i duhom, hamidovska država
pretvo- rila se u policijsku državu. Godine 1880. po
francuskom mo- delu formirano je Ministarstvo policije na
čije je čelo Abdulhamid postavio ljude od poverenja.
Međutim, uporedo sa šim, vođen iz palate, razvijen je
sistem špijuniranja, možda po ugledu na Nemačku. Od
velikog vezira do najmanjeg činov- nika, preko osmanskih
ambasadora u inostranstvu i pripadni- ka mladoturske
opozicije, politička policija posvetila se in- tenzivnoj
kontroli i špijunirašu. Potkazivaše je uveliko podsticano.
Bilo ko mogao je da postane žurnaldžija, odnosno autor
izveštaja (jitaG) u kome je potkazivao komšije, kolege,
poznanike. Nakon mladoturske revolucije, zatvori su bili
pu- ni žrtava tih žurnala. Takođe je praćeno kretaše.
Osmanska država bila je prva, pored Rusije, koja je uvela
sistem pasoša, i to u vreme kada su se sredstva
komunikacije brzo razvijala.
Upotreba cenzure u oblasti publikacija, koja datira
129
 1

iz doba Abdulaziza značajno je povećana za vreme

Abdulhami- dove vladavine. Komisije za cenzuru
priključene su Ministar- stvu za obrazovaše i Ministarstvu
inostranih poslova da bi nadgledale lokalne publikacije i
one iz inostranstva. Za osnivaše izdavačkih kuća ili novina
morala je prethodno da se dobije dozvola. Upotreba
određenih termina ili vlastitih imena bila je zabrašena,
iako izgleda da nikada nije postojala crna lista, suprotno
tadaššim tvrđešima. Među zabranjenim
rečima bile su reči „sloboda“, „Ustav“, „revolucija“, „anarhi- ja“,
„štrajk“, „otadžbina“ itd. Praviti aluzije na Murata V događaje na
Kritu ili u Makedoniji bilo je zabranjeno. Čuveni časopis 5egue1-
G Rpppp suspendovan je na nekoliko nedelja zbog članka koji je
sadržao aluziju na „režim iz 1789“. Cenzura ili čak autocenzura
proširila se i na leksikografski plan. U osmanskom rečniku,
objavljenom 1905. godine, definicija reči „tiranin“ glasila je:
ptica iz Amerike. Osim što je zabavlja- la evropsko javno mnjenje
i diskreditovala režim, ova cenzura nije bila mnogo efikasna.
Reči i koncepti koje su vlasti sma- trale subverzivnim lako su
prodirale, pogotovo među pripad- nike urbane elite.
Istovremeno sa pokušajem da kontroliše misao, Ab-
dulhamid je preduzeo značajne reforme u oblasti pravosuđa,
komunikacija, obrazovanja, reforme kojima su nastavljeni na-
pori koje su započeli ljudi tanzimata. Tako su u oblasti
obrazovanja, zakonom iz 1869. godine postavljene osnove si-
stema javnog obrazovaša, ali su stvarno primešene tek za vre-
me Abdulhamidove vladavine. Suočena sa otvarašem sve većeg
broja slobodnih stranih ili nemuslimanskih škola, država je
morala da afirmiše svoje prisustvo i da odgovori na sve veće
obrazovne potrebe administracije, stranih preduzeća i sred- ših
slojeva. Posle 1878. godine, provincije Carstva bile su pokrivene
mrežom osnovnih i sredših škola, koje su do tada bile
karakteristične samo za prestonicu. Zadatak tih škola bio je da
obrazuju dobre muslimane i odane osmanske podanike. U
Istanbulu su otvorene visoke škole i profesionalne usta- nove,
kao što su Finansijska škola, Pravna škola, Akade- mija lepih
umetnosti, Trgovačka škola. Kao krunu svega, Is- tanbul je
1900. godine dobio univerzitet koji je trebalo da zadrži studente
da ne bi više odlazili u Evropu gde su mogli bitli zaraženi
liberalnim idejama.
130
 Šireše moći države, povećanje broja funkcionera,
modernizovaše pravosuđa, i razvoj javnog obrazovanja predsta-
vljali su, takođe, teret za budžet Carstva. I pored bolnog
iskustva sa bankrotom iz 1857. godine, hamidovska država mo-
rala je da pribegne novim pozajmicama iz inostranstva, pogo-
tovo posle 1900. Centralizacija i modernizacija države ne-
izbežno su dovele do povećaša šene zavisnosti.

131
 Velike misli vladavine
Jedna od osobina po kojoj se Hamidovska država najvi-
še razlikuje od države iz doba tanzimata jeste novo mesto koje
je u njoj zauzimala islamska religija. U nekim oblastima dogodila
se, naime, neka vrsta povratka religiji: građeno je vi- še
džamija, u školi i školskim programima posvećivano je vi- še
mesta islamu. U palati je oko sultana gravitirala masa sve-
štenih velikodostojnika, sejida, hodža, mula itd.
Abdulhamid je sam pružao primer: poiggo je pripadao
bratstvu kadirija, vodio je pobožan život, veoma poštujući du-
žnosti vernika. U njegovom ponašanju nije bilo ničega zbog če- ga
bi mogao da dobije sramni epitet đaur (^alšg, nevernik), ko- ji
su ponekad dobijali njegovi prethodnici. Pored toga, on se
oslanjao na religiju da bi stvorio veze sa drugim narodima ili
muslimanskim državama. Osmanski emisari poslati su u Al- žir,
Egipat, Indiju, kod muslimana u Kinu. Uvedene su sub- vencije za
muslimanske novine kako bi se podržala njihova propaganda u
korist halifata. Halifina slika je objavljivana, šegovo ime je
ponekad spominjano u džamiji, na propovedi petkom u znak
odanosti. Reč je bila o aspektu sultanove politike koji se obično
naziva „panislamizam“ — koji je toliko užasavao za- padne
kancelare, ubeđene da se u Istanbulu pripremala pobuna
muslimana iz celog sveta koja će dovesti do destabilizacije ko-
lonijalnog sistema. Bez obzira na to da li je ovaj strah bio
opravdan, jasno je da se sa Abdulhamidovim dolaskom
atmosfera promenila. Činilo se da je islam dosta uticao na
državne po- slove. Ostaje da se procene uzroci i dimenzije tog
fenomena.
Nesumnjivo je najpre reč o preispitivanju politike
tanzimata, Ideja o stvaranju osmanske nacije priznavanjem
jednakosti za sve, muslimane i nemuslimane, priznavanjem svih
podanika Osmanskog carstva za građane iste države sa jedna-
kim pravima, rečju ideja „osmanizma“ je propala; ona nije uspe-
la-da zaustavi raspadanje Carstva. Trebalo je pronaći drugi
princip solidarnosti, a taj princip je bio islam. Islam, koji je
takođe poslužio da vrati nadu narodu, koji se posle 1878. godine
našao u velikoj konfuziji, i da ga mobiliše. Staviti akcenat na
islam, značilo je takođe izvući posledice iz nove demografkske
ravnoteže koja je Carstvo učinila državom sa tri četvrtine
muslimanskog stanovništva. Ukratko, islam kao ideologija
ujedinjenja i mobilizacije velike većine Turaka.
Jedan od suštinskih elemanata te politike bilo je
132
korišćeše teme halifata, glavne figure Abdulhamidovog pa-
nislamizma. Sultan je smatrao da kao halifa poseduje duhovnu
moć nad svim muslimanima, a ne samo nad onima iz
Osmanskog carstva. Ova koncepcija učinila je halifat institucijom
sličnoj papstvu — što nikako nije bilo prema tradiciji — a Jildiz
nekom vrstom islamskog Vatikana. Trudeći se da pod- stakne
lojalnost muslimana prema toj instituciji, sultan je koristio neka
bratstva kao što su bili rifaije ili kadirije. Osmanska štampa
pružila je veliki publicitet svim napori- ma koji su bili preduzeti da
bi se osigurala vernost najuda- ljenijih muslimana u Carstvu.
Možda je u tome bila najva- žnija crta: cilj nije bio ujedišenje
muslimana celog sveta oko halifata — sultan je dobro znao da
takav cilj uveliko prevazi- lazi sredstva kojima je raspolagao —
nego da se mobilišu mu- slimanske populacije unutar Carstva
oko teme halifata. Bila je to neka vrsta panislamizma za internu
upotrebu.
Međutim, ta politika halifata nije odgovarala samo želji
da se pronađe zamena za osmanizam. Ona je trebalo da o.tkloni
opasnost koja je mogla da bude još ozbiljnija po Car- stvo: virus
nacionalizma pretio je da zahvati druge musliman- ske
populacije: Albance, Kurde i Arape. Izgleda da je sultan veoma
brzo postao svestan te opasnosti. Tako je počev od 1880.
godine najpre raspustio Prizrensku ligu koja je izražavala
autonomističke težše Albanije, a zatim stavio akcenat na
islamsku vezu između Albanaca i Turaka. Što se tiče Kur- da,
Abdulhamid je praktikovao politiku savezništva sa veli- kim
porodicama verskih velikodostojnika, da bi učvrstio moć države i
ta politika se pokazala efikasnom, jer posle 1880. godine nije
više bilo velikih pobuna Kurda.
Međutim, sultan se plašio da će separatističke te- žše
najpre izbiti upravo u arapskim provincijama. Veoma br-
zo je posumšao da Engleska namerava da igra na arapsku kartu
protiv osmanske vlasti. Krajem 1876. godine, u arapskim novi-
nama koje su objavljivane u Aondonu počela je velika kampaša
u korist arapskog halifata. Podržavana je teza da su Osmanlije
uzurpirale halifat i da on treba da bude vraćen Arapima, ko- ji su
na njega polagali pravo. Ove ideje, koje su u početku po- sebno
podržavali hrišćani u Libanu pruzeo je Vilfrid Skej- ven Blant,
britanski pesnik i činovnik, u delu koje je objavlje- no 1881.
godine, pod naslovom Tće RiŠge o/Mat.
Tačnije, u trenutku kada su ove ideje počele da se for-
mulišu u Evropi, u arapskim provincijama Carstva počela je
agitacija. U periodu 1880—1881. godine, pojavili su se pamfle- ti
i plakati u Bejrutu, Alepu, Damasku i Bagdadu, 133 kojima se
arapsko stanovništvo pozivalo da zbaci osmansko pokrovitelj-
stvo. Posmatrači su konstatovali da se razvijala atmosfera ne-
prijateljstva prema Turcima i Abdulhamid je u tome video en-
gleske prste. Najpre sužena u okviru male grupe Libanaca
hrišćana, ideja arapskog halifata, ili čak arapske države, po-
stepeno je počela da krči sebi put. Godine 1902. u Kairu se po-
javila Majka gradova, delo Sirijca al Kavakibija, u kome je autor
izložio plan regenerisaša islama na podstrek arapskog halifata
koji bi imao isključivo duhovnu moć, čiji bi centar bila Meka
(„Majka gradova“). Nekoliko godina kasnije, Negib Azuri izložio
je ideju o arapskom nacionalizmu u knjizi na francuskom jeziku
pod nazivom Ee KeueI (1e 1a paIop aga&e (1at
I A5'1e Šgdie („Buđenje arapske nacije u turskoj Aziji“).
Upravo u odnosu na tu, još uvek neodređenu opasnost
od separatizma u arapskim provincijama treba procenjivati
Abdulhamidov „panislamizam“. On predstavlja jedan od ele-
menata politike koju možemo nazvati „arapskom“ i koja je te-
žila čvršćem vezivanju arapskih provincija za osmansku dr-
žavu. Religija je predstavljala jedan od načina da se postigne taj
cilj. U skladu sa idejom o arapskom halifatu, sultan je podržavao
objavljivanje propagandnih dela na arapskom jeziku koja su
branila legitimitet osmanskog halifata.
Koji su bili drugi aspekti Abdulhamidove arapske politike?
Arapske provincije su najpre bile favorizovane na političkom i
ekonomskom planu. One su u hijerarhiji provin- cija bile na vrhu,
odnosno na njihovo su čelo postavljani naj- sposobniji guverneri.
Dobijale su značajniji deo investicija i javnih fondova. Tako je
između 1882. i 1908. godine, u Siri- ji i Hedžazu sagrađeno
2.350 kilometara železničke pruge, prema 1.850 kilometara u
Anadoliji u istom periodu, odnosno u proporciji 47% prema 37%
od ukupnih železničkih pruga izgrađenih za vreme Abdulhamidove
vladavine. Grad kao Da_ mask opremljen je rasvetom i električnim
tramvajima 1906. go- dine, pre Istanbula. Država je uložila velike
napore u oblasti obrazovaša: u Bejrutu ili u Damasku razvoj školstva
brže se odvijao nego u drugim mestima.
Ova politika ogledala se i u davanju više. prostora Arapima
u državnim poslovima. Pored grupe sveštenih veli- kodostojnika koja
je okruživala sultana na Jildizu, Arapi su zauzimali i ministarska
mesta (kao što je libanski maronit Selim Melhame-paša), ili vodeće
položaje u kancelarijama Palate (kao Arapin Izet-paša, drugi sekretar
Palate). U vojsci je takođe intenzivirano regrutovanje arapskih
oficira- 1886. godine, bilo ih je bar 3.200. U samim provincijama Ab-
dulhamid134se oslanjao na nekoliko uglednih porodica iz Dama- ska ili
Alepa ili na vođe plemena. Jedna plemenska škola osnovana u
Istanbulu 1892. godine, bila je namenjena obrazo- vašu vođa i
šihovom vaspitašu u duhu lojalnosti oprema osmanskoj državi.
Jedan od najspektakularnijih aspekata ove arapske po- litike
svakako je bila izgradnja pruge u Hedžazu koja je povezi- vala Svete
gradove u Arabiji sa Damaskom. Namera je navodno bila da se
olakša hodočašće vernika u Meku. U stvari sultan je imao druge
ciljeve: da omogući brži transport trupa prema često nemirnim
granicama Arabije, kao i bolju kontrolu Sve- tih gradova, kako oni ne
bi postali centar arapske države či- ji bi vladar mogao da iskoristi
titulu halife. Izgrađeno za- hvaljujući doprinosu muslimana iz celog
sveta i realizovano isključivo radom turskih inženjera i tehničara,
ovo delo je predstavljalo uspeh na tehničkom planu. Pos/gavljena u
re- kordno brzom roku, pruga je stigla do Medine u trenutku iz-
bijaša mladoturske revolucije, i pored protivlješa beduina koji su je
smatrali nelegalnom konkurencijom za svoje karavan- ske aktivnosti.
Hedžaska pruga podstakla je veliki elan soli- darnosti u islamskom
svetu i imala je nesporan uticaj na mo- bilizaciju muslimanskih masa
u Carstvu. Pored toga imala je i simbolički značaj: pokazati da su
muslimani u oblasti teh- nike sposobni za ostvareša projekata bez
pomoći Evropljana.
Abdulhamidov panislamizam ogledao se prevashodno u
mobilisašu muslimana u Carstvu oko teme halifata i ojača- vanju
veza sa arapskim provincijama. Izvan toga, islamska re- ligija,
iako je naizgled zauzimala veće mesto, nije više imala csti
položaj kao u doba tanzimata. Naprotiv, pojačane su tendencije ka
sekularizaciji iz doba reformi, na primer u oblasti sudstva 1879.
godine. Pripadnici uleme nisu više imali tradicionalnu moć
civilne vlasti i nastavile su da ih strogo kontrolišu. Šejh ul-islami
koje je imenovao Abdud- hamid bili su ličnosti manjeg ranga,
koje je sultan lako držao na uzici. Osim nekoliko izuzetaka,
bratstva ((apka/) su bila prepuštena propadanju kao i medrese
čija je reforma bila preduzeta tek za vreme mladoturaka.
Uostalom, sultan se pla- šio studenata medrese, softa koji su
često izazivali pobune. Drugi pokazatelj mesta koje je zauzimao
islam u doba Abdulha- mida bile su verske knjige. Objavljivano
ih je više, ali pro- porcionalno manje od dela sa laičkim
sadržajem. One su či- nile 38% štampanih knjiga za vreme
vladavine Abdulmedžida, 22% za vreme Abdulaziza, a samo
14% za vreme Abdulhami- da. Svi ovi elementi navode na
nijansiranje već pomenutog „povratka religiji". U stvari, daleko
od toga da je'islam re- staurisan u okviru države i nije bilo
135 protivnici.
govora o povratku teo- kratiji kako su tvrdili sultanovi
 Nije bilo govora ni o reformi islama. Veliki pokret
reforme islama koji je istovremeno težio vraćanju izvornom,
čistijem islamu i pokušavao da ga prilagodi modernom svetu bio
je pogotovo aktivan krajem XIX veka među muslimanima u Indiji
i Egiptu. Međutim, veliki reformator islama Džemal ed Din el
Afgani bio je sultanov gost od 1892. godine; ne vi- še kao vesnik
poruke obnove kao za vreme svog prvog boravka u Istanbulu
1870. godine, nego kao autor dela Opovrgavanje ma- terijalista,
objavljenog u Indiji 1878. godine, u kome je osudio ateiste,
uništitelje zakona i morala. Zbog osmanske cenzure, svi oni koji
su u Istanbulu ili arapskim provinci- jama razmišljali o
modernizaciji islama morali su da beže u Egipat. Kao rezultat
toga, u oblasti tradicionalne teologije (sa El-Azharom) kao i u
oblasti reformističke misli, Kairo je zauzeo mesto Istanbula, kao
verska prestonica musliman- skog sveta. U najmanju ruku
paradoksalan rezultat velike Ab- dulhamidove panislamske
politike!
Uticaj Zapada
U doba kada je Abdulhamid pokušao da zbije redove
muslimana oko ideje halifata, Zapad je pojačao svoj pritisak na
osmansku državu. Dolazak na vlast Abdulhamida poklapa se, u
stvari, sa početkom pritiska imperijalizma koji je krajem XIX
veka doveo do „podele sveta“. Kriza iz 1873. godine, prvi efekti
velike ekonomske depresije, povratak protekcionizmu, naterali
su velike sile, u kontekstu oštrih internacionalnih rivaliteta, da
pođu u lov na sirovine i na tržišta za gotove proizvode i kapital.
Osmansko carstvo bilo je jedna od prvih žrtava evropskog
ekspanzionizma. Međutim, u toku trideseto- godišnjeg perioda
— od engleskog zauzimanje Egipta do itali- janske okupacije
Aibije (1911), osmanske teritorije biće uglav- nom zaštićene od
kolonijalnih osvajaša. To, međutim, neće sprečiti zapadne
države da iskoriste privilegije koje su im omogućile kapitulacije i
prednosti koje su im davali trgo- vački ugovori sa Portom da bi
razvijale svoje finansijske, ekonomske i kulturne interese u
Osmanskom carstvu.
Na finansijskom planu, od bankrota iz 1875. godine,
nitanje regulisanja osmanskih dugova čekalo je rešeše. Sa po-
vlačešem osmanske vojske pred Rusima, vlasnici osmanskih
menica pokazali su se veoma zabrinuti pred pretšom propada-
ša Carstva. Posle Berlinskog kongresa, osmanska vlada stu- piće
direktno u kontakt sa predstavnicima evropskih poveri- laca radi
pregovora o novim uslovima duga. Ovi pregovori završeni su
136
proglašešem „Muharemskog dekreta“, novembra 1881. godine.
Dekret je najpre predviđao redukciju i konsoli- daciju osmanskog
duga čiji je iznos smašen sa 280.000.000 na
116.0. 000 turskih lira. U korist tog duga vlada je davala
izvestan broj svojih prihoda, kao što su monopol na prodaju soli,
porez na alkoholna pića, poštanske takse, porez na svi- lu, takse
na ribolov, prihodi od prodaje duvana, itd. Da bi se izvršilo
prikupljaše i upravljanje ovim prihodima stvorena je finansijska
institucija, potpuno odvojena od osmanskog Ministarstva
finansija, Uprava javnog duga. Upravom javnog duga upravljao
je Savet od sedam članova koji su predstavljali vlasnike
osmanskih deonica (jedan Englez, jedan Francuz, je- dan Italijan,
jedan Austrijanac, jedan Nemac, jedan Turčin i

137
jedan predstavnik bankara iz Galate) a predsedavali su mu na-
izmenično britanski i francuski izaslanik.
Osnivanjem Uprave javnog duga, osmanska država izbe-
gla je sudbinu Tunisa ili Egipta koji su potpali pod politič- ku
kontrolu Evrope zbog nelikvidnosti. S druge strane, dobro
funkcionisanje uspostavljenog sistema omogućilo joj je da po-
stepeno povrati svoj kredit kod velikih evropskih država i da
posle 1881. godine može da pregovara o novim pozajmicama u
dobrim uslovima. Osmanske pozajmice utovorene između 1881.
i 1908. godine imale su mnogo viši procenat emisije od prvih
pozajmica (od 80 do 90% umesto 58% u proseku za period 1854
—1881) i niže (od 3 do 4% u odnosu na 5 do 6%). Upra- va
javnog duta odigrala je tako u nekim slučajevima pozitivnu
ekonomsku ulogu. Tako su, u oblasti uzgoja svilene bube, koja je
bila uništena zbog dalekoistočne konkurencije i bolesti, od-
govarajuće mere koje je preduzela međunarodna institucija
omo- gućile da ova unosna aktivnost bude brzo obnovljena.
Međutim, što se tiče ostalog, treba priznati da je
stvaraše Uprave javnog duga predstavljalo ozbiljan gubitak su-
vereniteta za osmansku državu. Pogotovo što je tokom godina
ona sve više pokušavala da se ponaša kao država u državi. Pred
kraj Abdulhamidove vladavine, imala je 720 filijala za prikupljaše
poreza u provincijama, zapošljavala 5.500 ljudi — više nego
Ministarstvo finansija — i kontrolisala 30% dr- žavnih prihoda.
Predstavnici u Savetu uprave, koje su bri- žljivo birale šihove
vlade, bili su zapravo izaslanici zadu- ženi za ostvarivaše
značajnih interesa. Zajedno sa Osmanskom bankom (sa
pretežno francuskim kapitalom) i OeŠzsće Vapk (otvorenom u
Osmanskom carstvu od 1888), Uprava javnog duga bila je u srcu
mehanizma kontrole osmanskih finansija i ekono- mije.
Obezbeđujući garanciju i plasman nekih osmanskih pozaj- mica
u Evropi, ona je služila i kao stanica za industrijske investicije.
Pored Uprave javnog duga, stvorena je, 1883. godi- ne, Poreska
uprava za duvan, sa isključivo francuskim kapita- lom,
namešena upravljašu prihodima od duvana. I ovo je bila velika
ustanova jer je 1900. godine zapošljavala skoro 9.000 ljudi, od
kojih je deo predstavljao neku vrstu privatne vojske za- dužene
za sprečavaše krijumčareša duvana. Na čelu ove dve institucije,
koje su zapošljavale većinom muslimansku radnu snagu, svi
kadrovi i upravnici bili su stranci. Razumljivo je da je osećaj
neprijateljstva prema Evropi bio usmeren prema Upravi javnog
duga i Poreskoj upravi za duvan, kao simbolima 138 evropskog
!*•*
kapitalizma u Turskoj.
Izvan tog institucionalnog aspekta, Abdulhamidovo doba ne
istime se posebno u oblasti državnih pozajmica. Zbog deficita
budžeta i vojnih troškova, hamidovska država nasta- vila je da
pozajmljuje, ali su pozajmice ukupno bile maše nego u Abdulazizovo
doba i, izgleda, bolje upotrebljene. Nasuprot to- me, što se tiče
investicija, Abdulhamidova vladavina predsta- vlja trenutak kada je
strani kapital počeo da se sliva u Car- stvo. Možemo da sudimo o
tome po francuskom kapitalu koji je bio na čelu stranih investicija:
1881. godine, iznos francuskog kapitala bio je 85.000.000 franaka;
1895. skočio je na
292.0. 000 a 1909. godine na 511.000.000, odnosno u toku
trideset godina ušestostručio se. Ako sada pogledamo ukupan strani
kapital investiran u Carstvo do 1914. godine, konstato- vaćemo da je
40% uloženo između 1888. i 1896. godine. Može se govoriti o pravoj
navali stranog kapitala u ovim godinama koje odgovaraju periodu
ubrzane izgradnje železnica u Carstvu.
Izgradnja železnice bila je, naime, glavna oblast stranih
investicija i predstavljaće čak dve trećine kapitala uloženog u
Osmansko carstvo pre Prvog svetskog rata. Stra- ni investitori bili su
privučeni garancijom u kilometrima koju im je dala osmanska vlada
uz obezbeđivanje minimalnih prihoda. Tako su produžene linije koje
su već bile započete, pre 1876. godine u zapadnom delu Anadolije.
Godine 1888, jedna nemačka grupa dobila je koncesije na anadolsku
železni- cu. Radovi su vršeni veoma brzo i železnica je stigla do An-
kare 1892. godine; nekoliko godina kasnije linija je upotpu- šena
skretašem ka Konji preko Eskišehira. U arapskim provincijama,
razvoj železnice takođe je bio veoma brz. Godi- ne 1878. bilo je
ukupno 1.800 kilometara pruge, a 1908. bilo ih je 5.800. Pored
železnice, strani kapital investiran je u uređeše luka i dokova kao i u
izgradšu svetionika.
Ako analiziramo podelu na sektore ovih stranih inve- sticija,
konstatovaćemo da je mnogo više ulagano u saobraćajnu
infrastrukturu ili u sektore vezane za trgovinu. Zbir suma
investiranih u železnicu, luke i dokove predstavlja 73%
ukupnih investicija. Ako dodamo i osiguravajuća društva i
banke dobićemo 81%. Drugim rečima, manje od 10%
investira- no je u proizvodni sektor, industriju ili rudnike. Jasno
je, da- kle, da ova strana ulaganja nisu nimalo doprinela
industrij- skom razvoju Osmanskog carstva nego su, naprotiv,
olakšavajući izvoz poljoprivrednih proizvoda pogoršala njegov
položaj snabdevača sirovinama i tržišta za evropske gotove
proizvode. 139
 Ako razmotrimo podelu investicija po zemljama, uoč-
ljivo je slablješe položaja Velike Britanije, u toku posled- ših
decenija veka. Godine 1888. 56,2% stranog kapitala bilo je
britansko; 1914, taj odnos je smanjen na 15,3%. U istom pe-
riodu, francuski udeo u investicijama povećan je sa 31,7% na
50,4% a nemački sa 1, 1% na 27,5%. Ako dodamo da je bilo
primetno i blago povlačeše Londona među državama povere-
nicima Osmanskog carstva, dolazimo do sigurnog zaključka
da je Osmansko carstvo palo u nemilost engleskog
kapitalizma, uporedo sa zahlađenjem englesko-osmanskih
diplomatskih od- nosa posle 1878. godine.
Pored finansijskog i ekonomskog pritiska, može se
govoriti i o kulturnom pritisku. To nije bila nova pojava, jer
tragove kulturnog uticaja Evrope već odavno zapažamo u
isto- riji Osmanskog carstva. Međutim, ovaj fenomen poprimio
je izuzetne razmere krajem XIX i početkom XX veka. Oblast
kulture bila je takođe predmet rivalstva među državama koje
su se borile za zaštitu nemuslimanskih mašina u Carstvu i
želele da imaju sopstvene škole, dobrotvorna društva, novi-
ne.itd. Istorija protestantskih američkih misija dobar je primer
ove zapadne kulturne ekspanzije u osmanskoj zemlji.
Krajem 1830. godine, pod okriljem Atepsap VoagL o/
SottG581opeeg5/og Roge1§p MGZZGOPZ, američke protestantske
mi- sije počele su dobrotvorni i obrazovni rad u Osmanskom
car- stvu, ali se šihovo delovanje posebno razvilo posle 1870.
U to doba bilo je 205 američkih škola, koje su okupljale
ukupno 5.500 učenika. Godine 1885. u 390 škola bilo ih je
13.800 a 1913, broj učenika dostigao je 23.500 u 430 škola.
Većina ovih ustanova bile su otvorene u provincijama,
posebno u istočnoj Anadoliji. Najveći broj učenika u američkim
misija- ma bili su Jermeni. Uoči Prvog svetskog rata, 4.385
jermen- skih učenika pohađalo je srednje i više američke
škole, prema
399 grčkih i samo 122 turska učenika. Godine 1908, Koledž
Robert, najpoznatija američka ustanova u Istanbulu imala je u
svojim redovima samo 5% Turaka. Otvarane najčešće bez do-
zvole, ove škole pružale su obrazovanje američkog tipa, koje
nije imalo nikakve veze sa osmanskim školskim sistemom.
Ma kakav da je bio razvoj američkih škola, ipak je
Francuska najsnažnije afirmisala svoje kulturno prisustvo u
Carstvu tokom veka. Francuski jezik bio je najuticajniji u
diplomatiji (arhive osmanskog Ministarstva spoljnih poslova
većinom140 su pisane na francuskom), u oblasti poslova (fran- cuski
!*•*
jezik koristio se u Upravi javnog duga, Osmanskoj ban- ci,
Poreskoj uravi za duvan) i kulturnom životu. Postojalo je više
velikih novina koje su objavljivane na francuskom, kao 51atVoi1.
Francuski se kao strani jezik izdaleka najviše učio u osmanskim
školama. U Peri, među narodima istočnog Sredozemlja, ali i
među Turcima koji su bili više otvoreni ka inostranstvu,
francuski je zamenio italijanski jezik. Sko- ro 90.000 učenika
pohađalo je francuske škole koje su otvo- rene u Carstvu 1914.
godine. I ovde je reč o obrazovanju koje je više obuhvatalo decu
pripadnika nemuslimanskih manjina, u ovom slučaju pogotovo
Arape hrišćane iz Sirije i Libana. Godine 1914. samo 8,7% dece,
koja su se školovala u francu- skim ustanovama su bili su
muslimani.
Kakve su bile reakcije osmanske države u odnosu na
ovaj zapadni pritisak KOJI se javljao u više oblika? Ponekad se
smatra da kod Abdulhamida postoji kontradikcija između njego-
ve želje da po svaku cenu odbrani integritet Carstva i činje- nice
da ga prepušta evropskim interesima. U stvari, pošto ni- je
mogao da se direktno suprotstavi evropskim ekspanzionizmu,
sultan je mislio da će evropske sile biti zainteresovane za nje-
gov opstanak pošto su imale krupne interese u Carstvu. Treba-
lo je samo sačuvati ravnotežu među njima. Ne može se reći da
je istorija pokazala da je Abdulhamid potpuno pogrešio: videće-
mo, na primer, da će Francuska, zbog velike finansijske anga-
žovanosti u Carstvu, odustati od plana intervencije u vezi
jermenskog pitanja iz 1895—1896. S druge strane, ne treba za-
boraviti da su teorije imperijalizma, nastale početkom XX ve- ka,
bile poznate u Istanbulu tek oko 1910—1911. U Abdulhami-
dovo doba, nije se smatralo da priliv stranog kapitala može

141
 predstavljati opasnost za osmansku državu. Značajan je
u tom pogledu plan javnih radova koji je 1880. godine sultanu
podneo Hasan Fehmi-paša: ministar Javnih radova smatrao je da
za izgradnju železnica ne postoje nikakve smetnje za
odobravanje privilegija stranim preduzećima.
Međutim, osmanske vlasti su istovremeno pokušavale
da smanje najizraženije nejednakosti koje su postojale u odnosi-
t između Osmanske države i velikih sila. Već na Pariskom
kongresu 1856, Ali-paša se uzaludno trudio da postigne ukida-
vje kapitulacija. Abdulhamid je u više navrata pokušavao da
ograniči njihov domet. Tako je 1900. godine odlučio da poveća
carinske takse koje su se odnosile na uvoz za 3% ali je, zbog
negodovaša kancelara koji su protestovali protiv ukidaša ka-
pitulacija, morao da odustane. Tek 1907. godine, u zamenu za
koncesije Velikoj Britaniji i Rusiji uspeo je da postigne to
povećaše. U oblasti pravosuđa takođe, zakoni iz 1879. godine o
organizovašu mešovitih sudova težili su ograničavašu prav- nih
privilegija koje su uživali stranci ali su strane misije odbijale da
ih priznaju i eksteritorijalitet se održao.
Značajan primer ovih napora preduzetih u Abdulha-
midovo doba za povratak izgubljene nezavisnosti u nekim obla-
stima bilo je pitaše stranih pošti u Carstvu. Od XVIII ve- ka,
postojale su strane pošte koje su, pod izgovorom loše
organizacije poštanske službe u osmanskoj državi, izmicale
svakoj kontroli. Godine 1865, Ali-paša je bezuspešno predlo- žio
da budu ukinute. Abdulhamid je izvršio nove pokušaje 1881. i
1884. godine. Osmanska vlada tvrdila je da te pošte više nisu
bile potrebne, zbog reforme osmanskog poštanskog sistema i da
je, uostalom, šihovo postojaše suprotno Bernskoj konvenciji o
Uniji pošta, čiji je osmanska država bila član. Velike sile su,
međutim, to ignorisale. Sa pojavom mladotur- ske opozicije u
izgnanstvu, strane pošte a pogotovo francuska pošta u Galati,
služile su za tajno šireše zabrašenih bro- šura i novina. Zabrinuti
sultan je ponovo pokušao da reaguje. Godine 1901, naredio je
da se na železničkoj stanici Sirkedži zaplene poštanske torbe
namešene stranim poštama, ali je br- zo morao da se povuče
pred protestima ambasada. Aprila 1908. godine, Italija je čak
izvršila demonstraciju u turskim voda- ma da bi postigla
otvaraše novih pošta, a sultan je morao da uzmakne još korak
dalje. Ukupno je bilo otvoreno čak pedeset sedam stranih pošta
u Carstvu.
142 ili ograniče
Tako su svi pokušaji osmanskih vlasti da ukinu
Rg ,č4"
efekte kapitulacija nailazili na nepokolebljivu volju velikih sila da
očuvaju svoje privilegije u Carstvu. Si- stem je postao toliko ustaljen
da je 1907. plan razmene ambasa- dora između Japana i osmanske
države propao, pošto je Japan zahtevao da mu budu priznate
privilegije kapiŠualdžija!
Osmansko carstvo je, dakle, na prelazu u novi vek bilo
polukolonija. Ono što ga je sprečilo da doživi goru sudbinu bila je u
prvom redu činjenica da su se ambicije velikih sila međusobno
sukobljavale ali i činjenica da se u okviru države održala
centralistička vlast, koja je bila jaka i priznata za legitimnu i
birokratija kojom je vladao duh otpora evropskim ambicijama. I
pored svih svojih slabosti, politička struktura Carstva uspela je da
sačuva svoju autonomiju. Kako je priznao engleski ambasador kod
Porte lord Duferin: „Istina je da ni~ jedan ambasador nije uspeo da
stavi sultana pod svoje88.“ Ali ako se pritisak Zapada nije završio
političkom dominacijom, on nije bio bez efekta na razvoj osmanskog
društva.

Osmansko druššvo na prelomu vekova

Broj i kretaše ljudi

Upravo u poslednjoj četvrtini XIX veka, podaci o
stanovništvu Osmanskog carstva počeli su da se umnožavaju.
Osmanska država je, naime, prvi put u doba Abdulhamidove
vladavine sprovela popise stanovništva modernog tipa. Od osnivanja
Carstva, Turci su iz poreskih i vojnih razloga vo- dili registre
stanovništva, ali su se ti registri odnosili samo na pojedini sandžak ili
provinciju. Prvi opšti popis muškaraca bio je preduzet nekoliko
godina nakon ukidanja ja- ničarskog reda 1831. godine; rezultat je
bio broj od 3.600.000 muškaraca. Posle preokreta u periodu od
1875. do 1878. go- dine, osmanske vlasti osetile su potrebu da
odrede demograf- sku situaciju da bi reorganizovale vojsku i
finansije (kako bi saznale tačan broj nemuslimanskih stanovnika
koji su pla- ćali taksu za oslobađaše od vojne obaveze, bedel) i
da bi po- kušale da reše problem izbeglica. Politika centralizacije
koja je vođena posle 1878. godine bila je praćena naporima da
se dobije preciznija statistička slika Carstva; 1891. godine
osnovan je pri Visokoj porti Savet za statistiku, koji se ugledao
na modernije institucije u toj oblasti.

88Citirano u Regohe AMiIać Kćap Uazašee, Tće OKotap

143EtrGge aps! 1će
Eigoreap SgeaS Romjeg5, 1884—1887, LjsŠ. teza G^opsZop, 1984.
 Prvi opšti popis stanovništva (koji je uključivao i žene)
preduzet je 1881. godine, ali je završen tek 1893: ukup- na
populacija stanovništva procenjena je na 17.400.000, ali je-ta
cifra verovatno iznosila 19.000.000 do 20.000.000, zbog nekih
propusta. Drugi popis izvršen je u periodu 1905-1906. godine da
bi se ispravile greške učinjene prili- kom izrade prvog i preciznije
procenilo stanovništvo Make- donije. Rezultat je bio 20.800.000
stanovnika. Ovim stati- stikama centralnih vlasti treba dodati
popise izvršene u provincijama, koji su bili redovno objavljivani u
zvaničnim godiššacima države (salname) i popise koje su
realizovale različite verske zajednice (grčka patrijaršija,
jermenska pa- trijaršija), da ne zaboravimo brojne globalne ili
lokalne procene putopisaca, stručšaka ili zapadnih diplomata.
Moglo bi se pomisliti da zahvaljujući iznenadnom obi- lju
ovog demografskog materijala imamo jasan pregled demograf-
ske situacije u Osmanskom carstvu na prelazu u novi vek. Dale-
ko od toga. Naime, zbog nacionalističkih predrasuda i strasti,
težši jedne ili druge zajednice da ostvari svoja prava na delu
osmanske teritorije došlo je do bezbroj deformacija i falsifi-
kovaša. Od Berlinskog kongresa počeo je pravi „rat statistika“
koji je trajao do posle Prvog svetskog rata. Nesklad je bio najve-
ći tamo gde je u pitašu bila etnička ili verska podela stanov-
ništva. Primer jermenske populacije u Osmanskom carstvu do-
bra je ilustracija ove pojave. Jermenska patrijaršija je iznela cifre
od 2.660.000 Jermena 1882. godine, a 2.100.000 1912. go-
dine. Za približno iste datume zvanični rezultati osmanske
države pružali su veoma različite rezultate: 1.080.000 u po- pisu
izvršenom 1881—1893. i 1.170.000 u 1914. Kao što vidi-

mo, brojke su u potpunom neskladu, ne samo u pogledu

veličine nego i smera demografskog razvoja.
Mnogi istoričari danas imaju tendenciju da se više
oslanjaju na cifre koje pružaju osmanski popisi, ostavljajući
sebi pravo na ozbiljne prepravke, i to iz dva razloga: ove
osmanske statistike bile su dokumenti za internu upotrebu
i pošto nisu bile namenjene objavljivanju, verovatno su u
većoj meri izbegle deformišuće efekte propagande, a s
druge strane pošto je osmanska država posedovala javnu
vlast, ona je jedina bila u prilici da prebroji muškarce 89. U
144
89Najnoviji napisani radovi o osmanskoj demografiji su Jš*t
Rg ,č4"
svakom slučaju treba uzeti u ubzir da je loša
administracija, pogotovo u nekim zaba- čenim oblastima u
Carstvu, sigurno otežavala vršenje popisa.
Ali, pored pitanja koja se odnose na etničku ili ver-
sku podelu stanovništva, treba priznati da mi još uvek ne
po- znajemo dobro osmansku demografiju. Sa dvadesetak
miliona stanovnika na 3,4 miliona km2, naseljenost je bila
slaba, reda veličine 6 stanovnika po km2. Daleko smo od
gustine naseljeno- sti koju su dostigle industrijalizovane
zemlje Evrope. Podaci kojima razpolažemo za Anadoliju iz
1897. godine pokazuju na- talitet od 37,5%o i mortalitet od
21,2%o, koji je, dakle, još uvek bio dosta visok. Iako su
epidemije kuge prošle, a kolera bila manje česta,
zdravstveno stanje stanovništva još uvek nije bilo
zadovoljavajuće. Ako ga uporedimo sa susednom državom,
Ruskim carstvom, koje je krajem veka brojalo 65.000.000
stanov- nika, sa veoma visokom stopom nataliteta (50%o) i
visokim prirodnim priraštajem, shvatićemo da je Turska
daleko od toga da je imala pravi demografski dinamizam.
Dok nam se prirodni priraštaj osmanskog stanovni-
štva, koliko smo u mogućnosti da ga procenimo, čini
relativ- no slabim, uvećanje populacije bilo je u velikoj meri
posledi- ca fenomena imigracije. Od kraja XVIII veka,
osmanska država prihvatala je muslimansko stanovništvo
koje je beža- lo od ruske ekspanzije u pravcu Crnog mora,
Kavkaza i Cen- tralne Azije. Imigracija je smatrana
pozitivnim doprinosom,

MsSagŠu, MizItz sts! MtogŠe$, Tke RoriŠIop o/ OIogpap Apa1oIa apL 1ke
EpLj o/1ke Etr1ge, Kelu Uogk, 1983, i Keta1 N. Kagra1, Oiotap
145Rori1apop,
1830-1914, Oeto§garkk aps15os1a! SćagasŠčzIsz, MaLjzop 1985.
g jer je država mali broj stanovnika smatrala vojnim i ekonom-
skim hendikepom i jer je raspolagala velikom površinom ne-
naseljene zemlje. Imigracija je bila posebno velika u doba
Krimskog rata i ruskih osvajanja u predelu Kavkaza.
Balkanska kriza iz 1875—1876. i rusko-turski rat izazavali
su novi egzodus muslimana u pravcu Turske. Što se tiče
Balkanskog poluostrva, izbeglice su pristizale iz svih pravaca:
iz Rumunije, Crne Gore, Srbije, Bugarske, Tesalije. Priliv je bio
posebno značajan između 1876. i 1879. godine, da bi se
kasnije usporio, ali se nikada nije zaustavio. Priliv mu- slimana
sa Balkanskog poluostrva u Anadoliju posle 1876. go- dine
procenjuje se na oko 1.500.000 ukupno. Ovoj cifri treba dodati
hiljade muslimana poreklom iz provincija Kars i Arda- han, koje
su bile pripojene Rusiji i one koji su i dalje pristi- zali sa
Kavkaza: verovatno je da se skoro 500.000 Čerkeza na- stanilo
u Osmanskom carstvu između 1881. i 1914. godine. Krajem
veka, male grupe Tatara sa Krima, Tatara iz Kazana i Azerija
izbegle su u Tursku da bi se spasile od represivne po- litike
Aleksandra III. Pored toga, posle proglašenja autono- mije Krita
1897. godine, desetine hiljada muslimana napustile su ostrvo
da bi se nastanile na zapadnoj obali Anadolije.
Zbog sve većih imigracionih kretaša, osmanska vla- da
osnovala je, 1878. godine Komisiju za izbeglice (Mićasggt
KotGzuopi) koja se brinula da olakša prevoz imigranata i da
organizuje njihov smeštaj. One su bile smeštane u zavisnosti
od raspoložive zemlje, duž novih železničkih puteva. U bli- zini
nove granice sa Rusijom, na istoku, vlada se trudila da naseli
muslimane poreklom sa Kavkaza ili iz anektiranih provincija
kako bi u ovoj osetljivoj zoni povećala musliman- ske elemente
populacije.
Posledice ovog priliva izbeglica u Osmansko car- stvo
bile su mnogostruke. Najpre u pogledu sastava stanovni- štva:
procenat muslimana koji je već bio povećan, na takoreći
mehanički način, teritorijalnim odredbama Berlinskog kon-
gresa, bio je dodatno pojačan. Naime, pored tog dolaska dva
do tri miliona muslimana poreklom sa Balkanskog poluostrva ili
Rusije, bilo je oko 300.000 emigranata, isključivo hri- šćana
(Jermeni, Grci, Arapi), koji su napustili Osmansko carstvo
između 1878. i 1914. godine, da bi se sklonili u Ru-

146
|R*--
siju (u slučaju Jermena) ili da bi oprobali sreću u
Sjedinje- nim Državama. Tako su migraciona kretanja na
određen način doprinela islamizaciji Osmanskog carstva; jedan
razlog više da Abdulhamid srdačno dočeka izbeglice.
Dolazak izbeglica ili muhadžira doveo je do značajnih
promena u ljudskoj i ekonomskoj geografskoj slici Anadolije.
Neke provincije su to posebno iskoristile kao, na primer pro-
vincija Bursa, koja je zbog slabe naseljenosti i prirodnih
bogatstava privukla veliki broj izbeglica tako da se njena
populacija udvostručila u periodu od 1876. do 1906. godine.
Smešteni najpre na selu, muhadžiri su ubrzo počeli da
uvećava- ju dimenzije ruralnog egzodusa. Posle 1878. godine,
dobili su pravo da se nasele u urbanim zonama i od tada se,
oko central- nih anadolskih gradova, pojavljuju kvartovi
muhaiira, koji su se razlikovali po planu i tipu naseobina. Takav
je, na primer, bio slučaj bosanskog kvarta u Ankari ili nekoliko
kvartova u Čorumu, sagrađenih između 1881. i 1892. godine.
Grad kao što je Eskišehir duguje veliki deo svoje dinamike
prisustvu broj- nih čerkeskih izbeglica. Sa svoje strane,
imigranti sa Balkan- skog poluostrva donosili su sa sobom
znanje a ponekad i kapital koji im je omogućio da otvore
preduzeća. U okviru srednje mu- slimanske klase, koja počinje
da se formira krajem XIX veka, bilo je mnogo muhadžira.
Nzihov doprinos bio je značajan i na intelektualnom planu;
pored kvalitetnog obrazovanja stečenog u ruskim gimnazijama
ili univerzitetima, neki mulsimani iz Ru- sije koji su izbegli u
Istanbul doneli su sa sobom nove ideje, kao što su populizam ili
socijalizam. Iako su sve ove izbe- glice bile muslimanske vere,
one su u Carstvo uvele veliku et- ničku i jezičku raznovrsnost.
Sa Balkanskog poluostrva nisu došli samo Turci, nego i
Bosanci, Tatari i Nogajci. Musli- mani koji su došli sa Krita
govorili su grčki itd. Asimila- cija ovih elemenata tekla je
veoma sporo. To je bio jedan od pro- blema koje je Carstvo
ostavilo u nasledstvo republici.

Jevrejska imigracija
U odnosu na ukupno stanovništvo Carstva, jevrejska
imigracija predstavljala je samo veoma malu manjinu, ali su
njene političke konsekvence bile značajne. Sve do 1880. godi-
ne, jevrejska populacija nastanjena u Palestini bila je ograni-
čena: obuhvatala je oko 24.000 ljudi, iz veoma neredovnog mi-
gratornog toka. Stvari su se promenile početkom osamdesetih
147
godina, kada su Jevreje iz Centralne i Istočne Evrope počele da
pogađaju restriktivne mere i kada su postali žrtve pogroma.
Hiljade njih krenule su u egzodus, najčešće u pravcu Zapadne
Evrope i Sjedinjenih Država, ali je samo šihov mali deo po-
kušao da se domogne Svete zemlje preko Crnog mora i Istan-
bula. Godine 1882, u Palestini je nastala prva zemljoradnička
kolonija koju je osnovala jevrejska nacionalistička organizaci-
ja Ljubitelji Siona. Verovatno su je sledile mnoge druge.
Slučaj je poprimio više politički karakter kada je
krajem veka Teodor Hercl pokrenuo cionistički pokret najpre
objavljivanjem dela Jevrejska država, 1896, zatim organizova-
njem, sledeće godine, u Bazelu prvog cionističkog kongresa na
kome je predviđeno stvaranje nacionalnog centra za Jevreje u
Pa- lestini. Da bi ostvario svoje zamisli u osmanskoj zemlji,
Hercl je morao da dobije odobrenje sultana. I pored njegovih
predloga da pomogne finansije Carstva u zamenu za osnivanje
jevrejskog centra, Hercl je od sultana dobio samo prazna
obećanja.
Naime, već nekoliko godina osmanske vlasti bile su
svesne opasnosti koju je za osmansku državu predstavljao cio-
nistički pokret. Velika imigracija Jevreja u Palestinu rizi- kovala
je da otvori nova vrata uticaju evropskih sila koje su u tome
pronalazile još jednu priliku da pruže pomoć i zaštitu nekoj
nemuslimanskoj manjini. Tako bi, za osmansku državu, bio
stvoren novi nerešivi nacionalni problem. Pored toga, u
trenutku kada je Abdulhamid razvijao svoju veliku arapsku po-
litiku nije bilo moguće „prepustiti Jerusalim Jevrejima“. Iako se
u ovom periodu ne može govoriti o ozbiljnom lokal- nom
suprotstavljanju cionizmu, arapski trgovci i velikodo- stojnici u
Palestini su već izložili Porti svoje strahove od naseljavanja
jevrejskih imigranata.
Novembra 1881. godine donete su prve restriktivne
mere vezane za naseljavanje Jevreja u Osmanskom carstvu.
Oni su imali pravo da se nastane bilo gde na teritoriji Carstva,
osim u Palestini i to pod uslovom da se podvrgnu zakonima
osmanske države i da postanu osmanski podanici. S druge
strane, zabranjena je prodaja zemlje Jevrejima koji su već bili

148
 1
nastaijeni u Palestini. U tim uslovima Hercl nije imao ni- kakvih
šansi da od sultana dobije mogućnost da ostvari svoje projekte
u Palestini.
Ova politika restrikcija utlavnom nije uspela. Godine
1908. bilo je 80.000 Jevreja koji su živeli u Palestini, odno- sno,
u toku trideset godina proporcija jevrejskog stanovništva
povećala se sa 5% na 10% od ukupne populacije Palestine. Je-
vreji su se naselili izvan Svetih gradova, do Jafe i Haife i
osnovali dvadeset šest zemljoradničkih kolonija koje su oku-
pljale 10.000 stanovnika. Osmanska država nije dakle uspela
da zaustavi jevrejsku imigraciju. Ovaj neuspeh za Osmansku
dr- žavu nesumnjivo je bio posledica slabosgi osmanske
lokalne ad- ministracije, ali još više politike Velikih sila posebno
Ne- mačke i Rusije koje su ohrabrivale cionistički pokret. Velike
sile tvrdile su da su mere, koje su ograničavale imigraciju i
kupovinu zemlje bile suprotne odredbama kapitulacija. One su
od sultana dobile dozvolu da Jevreji mogu individualno da
emigriraju u Palestinu. Mnogi od njih su, uostalom, u evrop-
skim konzulatima dobili status „zaštićenih“.

Promene u selima i gradovima

Krajem XIX veka, Osmansko carstvo bilo je isključi- vo
poljoprivredna država. O mestu koje su zauzimali život sela i
zemljoradničke aktivnosti govore mnogi podaci. Tako je
zemljoradnička populacija činila između 75% i 85% ukupne
populacije Carstva. Struktura izvoza takođe otkriva prete- žni
udeo ruralne ekonomije: 1914, od 80% do 85% izvoza oblasti
kakva je bila Anadolija činili su poljoprivredni proizvodi. U
istom periodu, ako je verovati jednoj proceni, poljoprivreda je
činila 56% nacionalnog dohotka Carstva, nasuprot 17% koliko
je činila industrija. Poslednji pokaza- telj su porezi koje je
plaćalo seosko stanovništvo. Ako sraču- namo desetak, glavni
poljoprivredni porez koji je predstavljao naplatu od 10% do
13% proizvodnje i agnam, taksu koja se plaćala po glavi stoke,
dolazimo do cifre od oko 40% ukup- nog poreza, a ako dodamo
lične poreze koje je plaćalo seosko stanovništvo, dobijamo
iznos od preko polovine ukupnih osmanskih poreskih prihoda.
Veliki porezi predstavljaju sigurno jednu od glavnih
nevolja koje su pogađale osmanski ruralni svet, ali ne i jedi- ni.
Bili su tu i primitivni karakter poljoprivrednih alatki, nedostatak
kapitala koji je seljaka prepuštao na milost i ne- milost
zelenaša,
149 hronična nezainteresovanost javnih vlasti, a povrh
svega, upisivanje seljaka u vojsku, pogotovo turskih se- ljaka iz
Anadolije koji su činili veći deo brojnog sastava voj- ske. Odatle
potiče slaba naseljenost sela muškim stanovni- štvom
karakteristična za Anadoliju s kraja XIX veka.
Pored svih tih nedaća, osmanska poljoprivreda pokaza-
la je nesporan napredak. Ono što je karakteristično za
hamidov- ski period bio je napredak komercijalne
poljoprivrede. Tako su u Anadoliji oblasti u kojima je
poljoprivredna proizvodša bila namenjena komerpijalizaciji do
tada bile ograničene na zapadni deo (provincije Bursa i Ajdin).
Sada je evropska potražnja prodrla mnogo dublje prema novim
priobalnim oblastima, kao što su Samsun ili Adana, ali i ka
unutrašnjosti Anadolske visoravni, ka Konji i Ankari. Ovo
prodiranje očigledno je olakšano poboljšanjem komunikacija:
luke, železnički putevi koji su povezivali luke sa njihovom
unutrašnjošću, razvoj pute- va između tradicionalnih tržišta i
železnica.
Bilo je i drugih elemenata koji su povoljno uticali na
razvoj poljoprivrede. Tako je, pošto je bila zadužena za neke
poljoprivredne prihode kao što je desetak od proizvodnje si-
rove svile, Uprava javnog duga nadgledala poboljšanje pro-
izvodnje. Isto se, što se tiče duvana može reći za Poresku
upravu. Može se reći da su u celini, pored uticaja evropske
potražnje, podsticaji poljoprivrednog razvoja najviše dolazi- li
od strane države i to je relativno nova činjenica koja za-
služuje da bude istaknuta.
Ova pozitivna uloga države imala je više aspekata:
obuka stručnjaka i poljoprivrednih eksperata bilo slanjem na
studije u inostranstvo, bilo otvaranjem poljoprivrednih ško- la u
kojima su se predavale poljoprivredna teorija i praksa.
Najpoznatija je bila škola Halkali u Istanbulu, ali su i druge
škole otvorene u Bursi i Solunu. Takođe su napravlje- ne
ogledne farme da bi se proširila upotreba đubriva i ko- rišćenje
semena i da bi se seljaci podstakli da gaje kulture najtraženijih
poljoprivrednih proizvoda. Ministarstvo za rudarstvo, luke i
poljoprivredu formirano je krajem veka Među institucijama
koje su igrale stalnu ulogu u razvoju po~ ljoprivrede treba
spomenuti Poljoprivrednu banku (2Ggaa( Vapkam), koja je
osnovana 1888. godine, da ublaži nedostatak kapitala u toj
oblasti i zameni posrednike i zelenaše. Nai~ me, ona je davala
kredite, pogotovo najimućnijim seljacima ističući na taj način
socijalne nejednakosti u selima i favo- rizujući komercijalnu
poljoprivredu.
150
 Žitarice su krajem veka i dalje bile dominantna kul-
tura u Osmanskom carstvu. U Anadoliji, one su obuhvatale iz~
među 75% i 90% obradivih površina u zavisnosti od klimat-
skih varijacija od jedne do druge godine i zabeležile su
značajan napredak sa izgradnjom železničkih pruta,
zahvaljujući kojima je Istanbul počeo da se snabdeva
anadolskim žitom i pored velike konkurencije ruskog i
američkog žita proizvede- nog u znatno boljim uslovima
mehanizacije. Međutim, upravo su kulture namešene izvozu
doživele najveći napredak, posebno posle 1900. godine, kada
su preokret okolnosti i porast cena odigrali značajnu ulogu u
podsticanju osmanskih proizvođača. Slučaj pamuka dobro
ilustruje uticaj inostrane potražnje na varijacije u lokalnoj
proizvodnji. Neke oblasti u Carstvu koje su u doba Građanskog
rata u Americi bile orijentisane ka uzgo- ju pamuka, posle rata
su morale da smanje broj sadnica. Među- tim, posle 1900.
godine, svetska potražša postala je tako veli- ka da su se
proizvođači ponovo posvetili kulturi pamuka. Tako je, u oblasti
Adane, proizvodnja utrostručena u periodu od de- set godina, a
u Siriji je u istom periodu udvostručena. Među drugim
kulturama namenjenim izvozu koje su ubrzano napredova- le
treba spomenuti suvo grožđe koje je, i pored bolesti vinove
loze i francuskog protekcionizma, početkom veka zauzimalo
prvo mesto u izvozu u oblasti Izmir. Isti porast doživela je i
kultura smokava (čiji je izvoz povećan četiri puta u periodu od
1860. do 1914. godine), kao i duvan (čija je proizvodnja
udvostručena ili utrostručena od 1880. godine do rata).
Razvoj poljoprivrede praćen je socijalnim transfor-
macijama ruralnog sveta, čiji je pravac već bio jasno izražen u
Abdulhamidovo doba. U celini, ono što je dominiralo
osmanskim selima bila su mala porodična gazdinstva, najče-
šće manja od 5 hektara. Zemlja je uglavnom pripadala državi

ali je U praksi, a to je i potvrđeno Agrarnim zakonikom iz

1858. godine, seljak bio slobodan da, po želji, koristi ili
proda zemlju koju je obrađivao. Međutim, tendencija koja
se formira od perioda Šanzimata jeste stvaranje velikih ga-
zdinstava modernog tipa, mada ograničeno, čija je
posledica bila pojava ruralnog proletarijata. Ova tendencija
je bila po- sebno jaka u onim poljoprivrednim oblastima
151
koje su bile naj- više okrenute ka inostranim tržištima, kao
 što su unutra- šnjost Izmira, dolina Kilikije. Pospešena je
izobiljem raspoložive zemlje i politikom države koja je iz
poreskih i ekonomskih razloga favorizovala komercijalnu
poljoprivredu, iako je bila nepoverljiva prema velikim
zemljišnim posedni- cima. U nedostatku skupštinske
rasprave, oni neće imati po- litičku težinu sve do dolaska
mladoturaka na vlast.
Razvoj velikih gazdinstava posebno je primetan u
Ki- likiji i oblasti Izmira. Oko Adane su veliki posedi počeli
da se pojavljuju sredinom veka, favorizovani postojašem
izo- bilja raspoložive zemlje, dobrih komunikacija i
orijentisa- nošću ove oblasti ka kulturi pamuka.
Nedostatak radne snage mogao je da predstavlja
hendikep, ali je taj problem rešen po- zivašem muhaiira ili
sezonskih poljoprivrednih radnika, a posebno razvojem
mehanizacije. Kilikija je, pre Prvog svet- skog rata, bila
regija Osmanskog carstva u kojoj su se najviše koristile
poljoprivredne mašine.
U oblasti Izmira, nastanak velikih poseda često je
bio vezan za strance, posebno Engleze. Iskoristivši zakon
iz 1867. godine, kojim se strancima dozvoljavalo da stiču
zemlji- šne posede u Carstvu, neki engleski trgovci iz
Izmira osno- vali su u unutraššosti velika gazdinstva
kapitalističkog ti- pa na kojima su koristili plaćene
poljoprivradne radnike i mašine. Često su u pitašu bili
farmeri — trgovci koji su u Izmiru posedovali trgovačke
kuće povezane sa Aondonom, Ai- verpulom, Marseljem,
Hamburgom itd. Ali, izgleda da su, kra- jem veka, velika
engleska gazdinstva imala tendenciju povlače- ša. Za to je
postojalo više razloga: nedostatak radne snage,
nezadovoljstvo seljaka koje je sporadično prerastalo u
bune, banditizam, koji je neprestano mučio regiju i, pošto
su mu se vlasti veoma blago suprotstavljale, imao
obeshrabrujuće dejstvo na strana poljoprivredna
preduzeća. Čuveni bandit Čakidži ha-
rao je tako desetak godina, stvarajući skoro stalno stanje nesi-
gurnosti na putevima i železničkim prugama koje su polazile iz
Izmira. Početkom veka, kulture namenjene izvozu najčešće su
prelazile u ruke grčke i jermenske buržoazije.
U pitanju je pojava koja je bila prisutna i drugde. Na
primer, u oblasti Adana, veliki zemljoposednici većinom su bili
Grci i Jermeni; Grci su dominirali u oblasti gajenja pa- muka.
Stvari 152
su bile još jas.nije u Aibanu, gde su maroniti u
potpunosti dominirali proizvodnjom voća i kulturom duda. Bilo
bi zanimljivo šematski uporediti kuturu žitarica u centralnoj
Anadoliji, koja je pretežno bila u rukama musli- mana, i kulture
namenjene izvozu, na periferiji i u priobal- nim regijama,
kojima su se više bavile mašine.
Društvena diferencijacija u osmanskim gradovima
takođe je bila u porastu na prelazu u novi vek. Neki gradovi su
u toku XIX veka doživeli spektakularan uspon. Lučki grado- vi,
kao IstanbuH, Solun i Izmir doživeli su brži razvoj. Broj
stanovnika Bejruta se u toku jednog veka sa 6.000 povećao na
140.000. U istom periodu, broj stanovnika Istanbula i Izmira
utrostručio se, a broj stanovnika Soluna je udvostru- čen.
Međutim, osim nekuh izuzetaka kao što je Eskišehir, či- ja se
populacija udesetostručila u toku jednog veka, demografi- ja
mnogih gradova srednje veličine u unutrašnjosti Anadolije je
stagnirala duž čitavog XIX veka. U nedostatku značajnije
industrijalizacije nije bilo fenomena ruralnog egzodusa.
Ako je industrijalizacija bila prisutna samo u najve- ćim
gradovima u Carstvu, pad zanatstva bio je skoro opšta po-
java. U Ankari su radionice za tkaše vune skoro nestale, a grad
je izvozio sirovu vunu. Isto se dogodilo sa izradom posu- đa od
bakra u Tokatu, koja je početkom XIX veka predstavljala
značajan izvor prihoda. U Bursi se broj razboja za tkaše svile
smašio sa hiljadu na 75. Opadaše proizvodnje pamučnih tka-
nina takođe je bilo veoma brzo, ali izgleda da je krajem veka
došlo do stabilizacije; uvoz evropskih pamučnih proizvoda,
pogotovo engleskih, činio je 80% unutrašše potrošše, ali se taj
broj nije povećao jer je u Solunu i Makedoniji otvoreno ne-
koliko modernih fabrika i tkaše pamuka je krajem veka čak bi-
lo u porastu. Izuzetno, neke zanatske aktivnosti kao što je bila
izrada tepiha u zapadnoj Anadoliji, čak su doživele po-

153
 novni procvat, ali je u pitanju izuzetak u vezi sa
organizova- n?em proizvodše i komercijalizacijom koje je
izvršilo neko- liko velikih preduzeća, u vezi sa inostranom
potražnjom.
Jedan od novih socijalnih aspekata velikih osmanskih
gradova u hamidovsko doba bila je pojava radničkog
proletarija- ta. Ova pojava ostala je ograničena na nekoliko
velikih gradova u Carstvu (Istanbul, Solun, Izmir), a njegova
rasprostranje- nost je još bila ograničena. Godine 1908, u
trenutku kada su počeli veliki letnji štrajkovi, radnička
populacija carstva procenjena je se na oko 250.000 radnika
(od kojih su 70.000 bi- le žene), uglavnom skoncentrisanih u
fabrikama tekstila, fa- brikama duvana i prehrambemnoj
industriji. Uslovi rada su bi- li teški, radni dan dugačak, a plate
jadne. Nisu postojale radničke organizacije, nego samo
dobrotvorni klubovi koji su se brinuli o sudbini radnika,
udruženja radnika kao što je Ate1e-g 'Ovtat SetGueI (Udruženje
osmanskih radnika), osno- vano u Istanbulu 1894—1895. ili
kase uzajamne i penzijske po- moći koje su počele da se
razvijaju počev od osamdesetih godina u rudnicima,
brodogradilištima, železnicama i brodskim kompanijama.
Borbenost te radničke populacije — teško je u ovom periodu
govoriti o „radničkoj klasi“ — manifestovala se u pribegavanju
štrajkovima; iako su bile zabranjene, bilo je oko pedesetak
obustava rada u periodu između 1872. i 1908. godine. Uzrok
većine štrajkova bila su preterana zakašnjenja u isplati plata.
Štrajkovi u stranim preduzećima bili su strože ka- žnjavani:
strani kapital nije se smeo dovoditi u pitanje. U stranim
preduzećima, pojava klasne svesti, još u začetku, često je bila
praćena etničkim rivalstvom. U slučaju Društva ana- dolskih
železnica, na primer, turski radnici su u nekoliko navrata
ispoljavali svoje neprijateljstvo prema grčkim i jermen- skim
specijalizovanim radnicima ili poslovođama.
Dok je ova nova radnička populacija još uvek bila su-
više ograničena da bi zaista obeležila urbani pejzaž, to ni- je
bio slučaj sa druge dve društvene pojave, čija su pozornica bili
gradovi na kraju XIX veka: porast birokratije i razvoj buržoazije
među nemuslimanskim manjinama u Carstvu. Ši- renje
državnog aparata, porast opštinskih službi, povećanje broja
škola, stvaranje institucija kao što su Uprava javnog duga ili
Poreska uprava koje su zapošljavale brojni personal, uvećali su
broj zaposlenih činovnika i doveli do stvaraša srednje klase
koja je ubrzo počela da iskazuje svoje želje za blagostašem i
slobodama.
Uporedo sa ovom pojavom, ekonomska i kulturna
ekspan- zija Evrope u Carstvu bila je praćena usponom
nemuslimanskih manjina, pogotovo Grka i Jermena. Kraj XIX i
početak XX veka predstavljaju za ovu novu buržoaziju pravo
zlatno doba. Proce- nat nemuslimanskog stanovništva je već
bio veći u gradovima. Oni su činili trećinu urbane populacije a
samo petinu ukupne populacije Carstva. Međutim, upravo
među njima su regrutova- ni trgovci, poslovni ljudi,
preduzimači. U Izmiru se ova dru. štvena klasa formirala u
poslednjoj četvrtini XIX veka. Dok su se ranije zadovoljavali da
budu posrednici i agenti u engle- skim trgovačkim firmama,
Grci i Jermeni sada su počeli da osnivaju sopstvene trgovačke
kuće i počeli su da se bave izvo- zom i uvozom. Od 1893.
godine, u Izmiru je bilo 97 trgovačkih kuća koje su pripadale
Grcima i Jermenima, a 34 u Ajdinu. Ovo preuzimanje
trgovačkih i ekonomskih aktivnosti nije obuhvata- lo samo
priobalne regije: u Ankari su u isto vreme Grci pri- grabili
trgovinu angorskom vunom, a Jermeni su kontrolisali tranzitnu
trgovinu. Pošto su činili trećinu gradske popula- cije, oni su
upravljli svim trgovačkim aktivnostima.
Položaj Grka i Jermena postao je dominantan u spolj-
noj trgovini, ali i u bankarskim i industrijskim aktivnosti- ma.
Prvi industrijski „popis“ u Osmanskom carstvu, sačinjen 1913
—1915, potvrdio je ovu tendenciju: 50% kapitala ulože- nog u
popisana industrijska preduzeća bilo Je u rukama Grka, 20%
pripadalo je Jermenima, 5% Jevrejima. Ostatak su deli- li
stranci (10%) i Turci (15%). Drugim rečima, uoči Pr- vog
svetskog rata, tri četvrtine industrijskog kapitala kon- trolisali
su osmanski nemuslimanski građani.
U oblasti kulture oni su imali mesto slično onom koje
su zauzimali u okviru ekonomskih aktivnosti: broj škola i
učenika je, proporcionalno veličini populacije bio veći kod Grka
i Jermena. Tako je u provinciji Izmir, koja je broja- la 1,1 milion
muslimana prema 300.000 hrišćana broj učeni- ka koji su
pohađali sredšu školu bio 3.500 prema 7.300. Sličan je odnos
bio u Ankari, Erzurumu, Koši itd. Što se tiče jevrejske
populacije, pohađaše škola je takođe bilo rela- tivno veliko,
zahvaljujući školama koje je osnovalo Svetsko izraelsko
društvo.
Urbani pejzaž osmanskih gradova početkom veka nosio
je jasne oznake ovih društvenih promena. Razvoj birokratije i
hamidovska centralizacija doveli su do izgradše 155„modernih“
javnih zdanja u centru grada: namesništava (Jgpkpte1
kopa^g), Ili opština, bolnica, škola, kasarni, železnikih stanica.
Prva zdaša tog tipa pojavila su se u Ankari 1882, Afionu
1896. i Čorumu 1900. Začuđujuća je arhitektonska jednoo-
braznost ovih zdaša: od Jedrena do Bejruta ili Damaska vladao
je isti neoklasicistički stil. Ilustrovani časopisi tog doba kao što
je MaŠtaI bili su ispušeni fotografijama ovih zda- ša, što su
imali da svedoče o modernizmu i jedinstvu Carstva.
Modernizacija urbane sredine ogledala se u pobolz-
šanju uređenja (popločavaše ulica, gradska rasveta, kanaliza-
cija) i izgradši puteva. Probijene su široke avenije, kao 1$1a-
$uop SaMezg (avenija Železničke stanice) u Ankari, koje su
otvorile grad za vozila sa košskom vučom. Sada je bilo moguće
stanovati na periferiji gradova, gde su se pojavila rezidenci-
jalna predgrađa. Urbane naseobine takođe nose odlike tih pro-
mena. Pored tradicionalnih osmanskih kuća, pojavile su se
moderne kuće sa više spratova. Započet šezdesetih godina u
Izmiru ili Afionu, ovaj proces doveo je, oko 1900, do veoma
jasne diferencijacije stanovaša. U Ankari, ova pojava razvila se
kasnije, počev od kraja veka i grad je sačuvao dobar deo svoje
homogenosti. Oko velikih gradova pojavile su se zone letova-
lišta, gde su grčka i jermenska buržoazija i osmanski visoki
funkcioneri odlazili tokom leta. Takav je bio slučaj u gradu kao
što je Foča, gde su bogati Grci iz Izmira krajem veka sa- gradili
divne kuće od kamena. U Istanbulu, Bosfor i Prin- čevska
ostrva prekrile su „letše rezidencije“.

Istanbul i osmanska kultura

U šali se govorilo da je Osmansko carstvo bilo po-
deljeno na dve regije: Istanbul i ostatak Carstva. Tačno je da je
prestonica predstavljala svet za sebe zbog svog geografskog
položaja i prostora, istorijskog bogatstva i političke i kul- turne
uloge. Istovremeno, u šemu su bile prisutne tendencije
društvenog razvoja osmanskih gradova, ali uvećane ili za same
dimenzije grada preuveličane.
Istanbul je tokom XIX veka doživeo brz demograf- ski
porast, broj stanovnika uvećao se sa 391.000, koliko ih ]e bilo
1844. na 850.000 u 1886, da bi oko 1900. dostigao mi- lion.
Ovaj porast bio je svakako manje posledica prirodnog
priraštaja stanovništva nego ruralnog egzodusa i još više
pojave imigracije (porast je bio veoma brz posle 1876). Pri- liv
stranaca156takođe je odigrao izvesnu ulogu. Procenjeno je da ih
je bilo 1886. godine 130.000, odnosno 15,3% populacije, što je
broj koji izgleda veoma visok, ali u koji treba uključi- ti i brojne
nemuslimanske državljane Osmanskog carstva koji su
istovremeno dobili zaštitu ambasada i strani pasoš. Po- daci
jedne osmanske statistike iz 1886. godine, koji se odnose na
grad Istanbul, sledoče o sledećoj etničkoj i verskoj pode- li: bilo
je 44% muslimana, 17,5% Grka, 17,1% Jermena, 5,1% Jevreja.
Krajem veka, osmanska populacija u prestonici bila je
podeljena na skoro jednake delove između muslimanskog i
nemuslimanskog stanovništva.
Geografsko širenje grada imalo je veoma brz tempo u
drugoj polovini XIX veka. Ono nije obuhvatalo deo grada južno
od Zlatnog roga, Stambol koji se nije granao izvan vizantijskih
zidina, nego severna predgrađa izvan Pere. Urbani razvoj kre-
tao se u dva pravca: ka severu od trga Taksim, gde su se
gradili rezidencijalni kvartovi Šišli, i duž Bosfora, oko predgra-
đa Bešiktaš i pored carskih palata Dolmabahče i Jildiz. Od reke,
urbani elementi počeli su da se penju po brdima u smeru
severozapada, da bi se spojili sa novim kvartovima.
Grad se uvećavao, ali su modernizacija i razvoj
komuni- kacija istovremeno približavali različite. kvartove.
Poslednja trećina XIX veka bila je obeležena ekspanzijom
plovidbe po Bosforu (trideset šest brodova bilo je u prometu
1909), poja- vom tramvaja sa životinjskom vučom, puštanjem
u promet novog mosta na Zlatnom rogu 1875. godine,
otvaraše linije žičane gradske železnice između Galate i Pere,
da ne zaboravimo pro- dor železnice, sa dolaskom Orijent
ekspresa 1888. godine i iz- gradšom nove železničke stanice u
Sirkedžiju sledeće godine. Ovaj napredak omogućio je
svakodnevno cirkulisaše stanovni- štva, a da pri tom nije
doveo do uniformizacije.

157
 Naprotiv, moderni uticaj povećavao je razlike među
istanbulskim kvartovima, posebno među kvartovima sa jedne i
druge strane Zlatnog roga. Severni deo (Galata i Pera) una-
pređen je u doba tanzimaŠa stvarašem „probne“ opštine (VI
kvart), koji su najviše oživljavale manjine, i na neki način
dospeo u prednost u odnosu na ostatak grada u pogledu
snabdeve- nosti (rasveta na gas, snabdevanje vodom,
kanalizacija), urbani- zma (otvaranje parkova i novo
poravnavanje ulica, omogućeno iz- bijanjem velikog požara u
Peri 1870) i izgradnje novih zdanja kao što su bolnice ili
gradska većnica. Preko puta tradicio- nalnih silueta džamija u
Stambolu, Bejoglu je pružao moderan i zapadnjački izgled sa
svojim novim zdanjima, kancelarijama, bankama,
pozorištima, ,hotelima i prodavnicama. Stari grad izgledao je
manje dinamično. Svaki novi požar izazivao je od- lazak
stanovnika na sever od Zlatnog roga i ostavljao u urbanom
tkivu praznine napuštenih kvartova i prazne terene.
Međutim, ne treba misliti da je formiranjem kvarto- va
na različitim stranama Zlatnog roga stvoren evropski i
hrišćanski deo grada s jedne strane, a sa druge strane turski i
muslimanski deo. Kako je nedavno rečeno, Istanbul nije bio
kolonijalni grad nego proizvod kompleksne evolucije90. U se-
vernim kvartovima (Galata, Pera, Tophane itd), muslimani eu
krajem veka činili 21% populacije. GBihovo prisustvo obja-
šnjava se učestvovanjem u poslovima kao i privlačnošću car-
skih palata u kojima je bila skoncentrisana velika proporcija
muslimana između Bešiktaša i Rumeli Hisara. I obrnuto, u
starom delu grada, muslimani su činili 55% populacije, dakle
daleko od toga da su predstavljali većinu. Međutim, tačno je
da se krajem veka javlja tendencija preseljavanja Grka,
Jermena i Jevreja ka modernim kvartovima. Na primer, bogati
Grci iz kvarta Fanar, gde se nalazila patrijaršija radije su se
nasta- njivali u novim naseljima u severnom delu Bejoglua ili
na Prinčevskim ostrvima.
Razlika između jedne i druge strane Zlatnog roga na-
stala je, dakle, najviše na planu „civilizacije“. Stranci, ko- ji su
bili veoma malobrojni u Stambolu (1,5% populacije), osećali su
se kao kod kuće u Bejoglu i, gde su imali prvenstvo
Kosmopolitska elita proživela je za vreme Abdulhamidove
vladavine svoju će11e erocie. Svemoćnost diplomatskih misija
smeštenih u srcu grada omogućila im je da sasvim bezbedno
902euper (^eNk, Tke Ketakt^ o/Šap1ji1, RoPgak o/ap Oiotap SIu t !ke
Mpe(eep1k SepŠgu, 8eaI1e. .1hjgk1op, 1986, str 160.
vode svoj način života. Glavna ulica u Peri (1zNk1a1 saMezđ,
uvek veoma živa, bila je gradska arterija u kojoj su cvetali
luksuzni butici, restorani, kafei, moderne poslastičarnice. Bilo
je to doba pozorišta, elegantnih restorana, klubova. Be~ joglu
je tako postao značajno mesto međunarodnog turizma o če-
mu svedoči izgradša nekoliko velikih hotela u ovom periodu,
među kojima je i čuveni Rega Ra1ase. Francuski se govorio svu-
gde. Imitirali su se zapadni običaji, zabava, način odevanja.
Upravo posredstvom kvartova severno od Zlatnog ro-
ga, pripadnici srednjih klasa u Stambolu stupili su u kon- takt
sa modernim idejama, kroz prizmu Pere uspostavljen je odnos
fascinacije i odbacivanja sa zapadnom civilizacijom.
Fasciniranosti luksuzom, komforom, slobodom manira, neza-
visnošću žene, raznovrsnošću razonode, obiljem mesta za
zabavu. Istovremeno, tradicionalni moral, duboko pogođen
njenom razmetljivošću, pokazivao je tendenciju da se suprot-
stavi. Turski roman, koji se pojavio u ovom periodu, opisuje
ova kontradiktorna osećaša: šegova meta su
„hiperpozapadnja- čeni“ Turci i on osuđuje njihovo smešno
ponašanje i snobi- zam sa kojim su prihvatali sve što dolazi sa
Zapada po cenu da iznevere svoju tradiciju.
I pored cenzure, kulturni život u Istanbulu oko 1900.
godine bio je intenzivan i, iako je upadljivo vladao islamski
tonalitet, bio je više negr ikada pod uticajem Zapa- da. Gradovi
kao Solun, Izmir i Bejrut učestvovali su svaki na svoj način u
kulturnom poletu, ali je Istambul nastavio da bu- de najaktivniji
centar na planu izdavaštva, umetnosti i ideja.
Štampa i izdavaštvo značajno su napredovali u Ab-
dulhamidovo doba. Ovaj napredak mogao se izmeriti brojem
štamparskih presa — koji se sa 54, koliko ih je bilo 1883. po-
većao na 99, 1908. godine — ili brojem štampanih knjiga: u
do- ba Mahmuda II, objavljivano je u proseku 11 dela godišše.
Ovaj prosek povećan je na 43 za vreme vladavine
Abdulmedžida, na 116 u Abdulazizovo doba i na 285 za vreme
Abdulhamidove vladavine. Što se tiče štampe, iako je broj
dnevnih listova bio mali, oni su dostizali značajne tiraže za to
doba, 1Mat (Nastojaše) — 15.000, 8aćać (Jutro) — 12.000. Iako
su zbog političkog konteksta bili lišeni svake kritičke ocene, oni
su doprineli da se navika svakodnevnog čitanja novina proši- ri
među osmanskom elitom. Za široku publiku postojali su
ilustrovani časopisi kao što je bio Ma1pta(, koji je pretendo-
vao na ulogu lista Šš1gaIop.
Ono što je karakteristično za sadržaj knjiga
159 i novina u
ovo doba bilo je veće otvaranje ka zapadnom svetu.
Tendencija nastala u doba tanzimaŠa bila je, dakle,
nastavljena, a možda i pojačana cenzurom. Plašeći se tema iz
unutrašše politike, pisci, publicisti i novinari radije su se bavili
temama uda- lenim od politike i osmanske države, najčešće ih
tražeći u Evropi ili Americi. Konstatujemo, na primer, da se u
oblasta izdavaštva broj prevedenih kšiga značajno povećao.
Do 1875. godine, procenat prevedenih dela sa stranog jezika
na turski bio je 6,4% u odnosu na ukupan broj knjiga
objavljenih od uvođe- nja pggamparije. U Abdulhamidovo doba
taj procenat dostigao je 23%. Promenio se tip prevedenih dela.
U doba tanzimata, prevodilo se malo, ali su u pitanju bila
remek-dela evropske literature. Posle 1880. godine, prevedena
dela, pogotovo sa francuskog jezika, bila su uglavnom
popularne knjige koje su uživale veliku rasprostranjenost,
romani običaja, avanturi- sgičke priče, knjige iz oblasti naučne
fantastike. U ilustrova- nim novinama, slike sa Zapada
otkrivale su osmanskim čitao- cima svet industrijske revolucije,
železnica, velikih radova. Tako su, uprkos cenzuri ili možda
delimično i zahvaljujući šoj, zapadne moderne ideje nastavile
da krče svoj put.
Uoppgge uzev, cenzura je opterećivala intelektualni i
umetnički život u hamidovskom periodu. Tako je osmansko po-
zorište, nakon sjajnog perioda početkom sedamdesetih godina
pod uticajem Jermenina Gulu Agopa, dospelo pod strogu kon-
trolu posle 1884. godine. IgralI su se samo francuski vodvi- lji.
Uticaj države nije, međutim, bio samo negativan. Abdul- hamid
je na Jildizu sagradio pozorište koje je privuklo strane trupe i
orkestre i prikazivalo italijanske opere. Iako se to pre svega
odnosilo na Palatu, i Istanbul je isko- ristio dolazak tih stranih
umetnika. S druge strane, u Ško- li likovnih umetnosti
(ZapauG-g pejGze teMeĐg), otvorenoj 1883.
godine, kojom Je upravljao renomirani slikar i arheolog
Osman Hamdi, studenti, pogotovo nemuslimanski,
pohađali su časove vajarstva, arhitekture i slikarstva.
Prisustvo mašina i stranaca u kulturnom životu jedna je
od frapantnih odlika tog doba. Tako su u pozorištu većinu
vođa trupa, režisera i glumaca činili Jermeni. Mnogi
arhitekti i muzičari su bili sgranci. U svim oblastima
uostalom, uzori su traženi na Za- padu. U oblasti
slikarstva, Osman Hamdi, koji je bio učenik Žeroma i
Bulanžea, nadahšivao se „orijentalnom žicom“ sa-
vremenih160 evropskih slikara. Istovremeno se u to doba
formi- rala reakcija protiv tendencije prihvataša zapadnih
ideja. Na primer u oblasti arhitekture, u Abdulhamidovo
doba ja- vljaju se prvi pokušaji da se tradicionalnim
vrednostima i koncepcijama ponovo da određeno mesto.
Ista pojava javlja se i u kšiževnosti. Evropski uti-
caji na kšiževnost iz doba tanzimata, dostigli su vrhunac
sa pokretom nazvanim „nova kšiževnost“ (eJedGua!-!
seZŠe), koji je oko časopisa 8egue1A Rpppp (Riznica
nauka), čiji je po- kretač bio Tevfik Fikret, okupljao
izvestan broj pesnika i pisaca. Inspirišući se
simbolizmom, oni su negovali lar- purlartizam i pisali
negovanim stilom u koji su uneli mnoge retke reči
arapskog ili persijskog porekla. U istom periodu, sasvim
drugačiji koncept prihvataša zapadnih ideja pokrenuo je
enciklopedijski autor Ahmed Midhat. On je želeo da u
pristupačnoj formi i jednostavnim jezikom prenese
glavne elemente evropske civilizacije. Elitizmu pesnika
8egue1-G Rpppp, koje je optužio da su dekadentni,
suprotstavio je svoju misiju pisca popularizatora
evropskih saznaša kod masa.
Krajem XIX veka, grupa naučnika i pisaca
usmerila je kulturni život u drugom pravcu, ka istraživašu
nacionalne kulture svojstvene Turcima. Na ovaj tok
uticala su sa jedne strane evropska turkološka
istraživaša koja su se intenzivi- rala krajem XIX veka,
posebno sa dešifrovašem najstarijih spomenika turskog
jezika, Orhonskih natpisa91, a sa druge stra- ne, dolazak
u Istanbul emigranata, muslimanskih intelektua- laca iz
Rusije, koji su doneli ideju o jezičkom i kulturnom je-
dinstvu turskih naroda. Pitaše čistoće i pojednostavljenja
osmanskog jezika stupilo je u centar debata. Pisac
albanskog porekla Šemsedin Sami, autor više rečnika,
bio je pobornik jednostavnog jezika, bliskog govornom
jeziku i lišenog brojnih pozajmica iz arapskog ili
persijskog. Pokret „nacionalne književnosti“ koji je
nastao u to doba, dobio je na izvestan na- čin svoj
manifest objavljivašem dela Pesme na turskom (Tpgkde
§Ig1eg) Mehmeda Emina 1897. godine, nakon vojne
pobe- de nad Grcima. To je bio značajan datum u istoriji
turske kši- ževnosti: autor se služio jednostavnim
jezikom, bliskim na- rodnom jeziku, da bi izrazio uzvišena
91Orhonski natpisi: gravirani u VIII veku na stetama 161
Orhonske doli-
ne, južno od jezera Bajkal, dešifrovali su ih krajem XIX veka Tomsen i Radaov.
patriotska osećaša; pored toga umesto arapske
versifikacije ('agig), uobičajene u osmanskoj velikoj
poeziji, koristio je tradicionalni turski silabički metar.
Konačno, druga značajna crta bila je to što je u svojim
stihovima slavio veličinu Turaka (umesto Osman- lija):
„Ja sam Turčin; veliko je moje ime, velika je moja rasa“.

NarasŠanje opasnosti

Nacionalni pokreti, jermenski problem

Krajem veka ponovo su izbijali nacionalni nemiri.
U jermenskim provincijama, nasilje koje je bilo prisutno,
na- glo se pogoršalo krajem 1894. godine u oblasti
Sasun. U toku dve godine, ustanci i represija će se
smešivati u istočnoj Anadoliji i Istanbulu, pokazujući
snagu jermenskog naciona- lizma. Na Balkanskom
poluostrvu, revolucionarni komiteti stupiće u akciju u
istom periodu: pored Unutrašše revolu- cionarne
organizacije Makedonije (1893) ubrzo će nastati Spoljna
organizacija, da ne zaboravimo grčku EŠ/a Ne1epja i
srpske organizacije, čiji su se svi teritorijalni zahtevi od-
nosili na istu teritoriju. Na ostrvu Kritu, koje je od 1868.
godine uživalo autonomni status, krićanski komiteti radili
su u dogovoru sa organizacijom EŠkG Ne1epja na
pripajašu ostrva Grčkoj: maja 1896. godine, na Kritu je
izbio opšti ustanak. Tokom petnaest godina lične vlasti i
centralizaci-

162
je, Abdulhamid nije uspeo da uguši nacionalne težnje ka
autonomiji i slobodi.
Od tri problema koji su ponovo izbili na površinu oko
1895, jedino je problem Krita ubrzo bio rešen. Početkom 1897,
aspiracije koje su se odnosile na Krit i Makedoniju uvele su grčku
vladu u rat protiv Osmanlija, koji je ubrzo prerastao u katastrofu
za grčku vojsku (maj — jun 1897). Vojna pobeda Osmanlija
veoma je doprinela sultanovom prestižu i pokazala efikasnost
nemačkih vojnih savetnika, ali nije mogla da bude pretvorena u
diplomatski uspeh, jer su velike sile na~ metnule autonomiju
Krita, pod kontrolom Evrope. Iako je turska zastava simbolično
zadržana, Krit je za Osmansko carstvo bio izgubljen. Počeo je
egzodus muslimanskog stanov- ništva ostrva ka zapadnoj
Anadoliji.
Makedonija je ostala osmanska do 1912. godine, ali po
cenu velikih teškoća. Makedonija? Teritorija koja se prote- zala
Balkanskim poluostrvom od Albanije do Trakije i koja je
obuhvatala tri provincije: Kosovo, Monastir (Bitol.) i So- lun.
Teritorija u kojoj su jedna do druge živele razne etničke grupe:
Turci, Albanci, Grci, Srbi, Bugari, Jevreji, Cigani, Vlasi i u kojoj su
se sučeljavale različite religije, ne samo islam i hrišćanstvo
nego, u okviru pravoslavne vere, bugar- ska egzarhija i grčka
patrijaršija; teritorija za koju su se in- teresovale četiri države:
Srbija, Bugarska, Grčka i Osman- sko carstvo, da ne zaboravimo
Rumuniju koja se interesovala za vlašku manjinu, kao ni pojavu
makedonskog nacionalizma koji je odbacivao pretenzije svih
susednih država. Svi su oni isticali svoja istorijska prava na ovu
teritoriju pozivajući se jedni na Makedonsko kraljevstvo Filipa II i
Aleksandra, drugi na Veliku Bugarsku koja je prema
Sanstefanskom ugovo- ru, obuhvatala veći deo makedonske
teritorije.
Počev od kraja XIX veka, Makedonija je postala po-
zornica krvavih sukoba među članovima revolucionarnih komi-
teta (komiŠaiije). Metode terorista išle su od masakra či- tavih
sela do spektakularnih napada na vozove, preko otmica sa
traženjem otkupa, paljenja džamija ili crkava, provala itd. Su-
kobi su tako, potrajali, manjom ili većom žestinom, sve do
balkanskih ratova, sa povremenim brutalnim eksplozijama kao

160
1902—1903, kada je Unutrašnja organizacija započela pravi
ustanak oko grada Monestira (Bitolja). Osmanski suverenitet, iako
sve slabiji, nad trima provincijama bio je sačuvan zahva- ,ujući
l

interesima velikih sila na Balkanu, koje nisu želele da rizikuju da

dođe do sukoba. U dva navrata Austrougarska i Rusija, koje su
bile direktno zainteresovane za razvoj situaci- je na Balkanu,
usaglasile su se da zadrže $1aŠ$ dio: prvi put u Sankt
Petersburgu, 1897, drugi put 1903. godine, u Muršte- gu, gde su
Franc Jozef i Nikolaj II ustanovili program re- formi za
Makedoniju, kojim je među ostalim predviđeno stva- raše
međunarodne policije. Abdulhamid je takođe uspeo da zadrži
Makedoniju pod osmanskim suverenitetom, ali ne bez provale
nasilja i stalnog uplitanja evropskih sila.
Međutim, krajem XIX veka, razvoj nacionalnog jermen-
skog pokreta najviše je zabrinjavao osmansku državu. Od sredi-
ne veka, jermensko društvo doživelo je duboke promene. Doži-
velo je kulturno buđenje obeleženo razvojem mreže modernih
škola, slanjem mladih Jermena u Evropu, porastom broja knjiga i
časopisa koji su izdavani na jermenskom jeziku. Ovaj kulturni
preporod doveo je 1860. godine do usvajanja ustava, Osnovne
jer- menske uredbe, kojom je tradicionalna vlast patrijaršije
sma- njena u korist buržoazije. Sledeću etapu obeležilo je
rađanje jermenskog nacionalnog pokreta, počektom šezdesetih
godina. U istočnom delu Anadolije kružile su peticije među
jermenskim stanovništvom, izbijali su ustanci, mada još uvek
lokalizova- ni, kao u Zejtunu 1862. godine. Ova previranja
nastavljena su sve do konstituisanja osmanskog Parlamenta
1876. godine, koji je jermenskim poslanicima dao priliku da
izlože aspiracije svoje zajednice po pitanju reformi, bezbednosti
itd.
Ove elemente, koje primećujemo u začetku jermenskog
na- cionalizma (razvoj škola, književna obnova, agitacija)
srećemo u početnoj fazi svih nacionalnih pokreta u Carstvu.
Međutim, jermenski slučaj ističe se nekim specifičnim
osobinama. To je najpre geografski raspored jermenskog
stanovništva u Osman- skom carstvu, zbog koga je u istočnoj
Anadoliji i Kilikiji jer- menska populacija bila usko spojena sa
muslimanskim demograf- skim elementima. Pored toga, u šest
istočnih provincija najviše naseljenih Jermenima oni, krajem

161
veka, ni u jednoj nisu činili većinu stanovništva. Jermeni, Turci,
Kurdi, Čerkezi živeli su jedni pored drugih u istim selima, u istim
gradovima.
Druga činjenica koju treba imati u vidu bila je da su
Jermeni, više nego bilo koja druga nemuslimanska manjina bili
integrisani u političku i administrativnu strukturu države. Od
grčkog ustanka, čiji je rezultat bilo značajno smanjivanje po-
litičkog uticaja Grka u Carstvu, Jermeni su zauzimali značajno
mesto u okviru osoblja vezanog za Palatu ili Portu. Takođe su bili
brojni u lokalnim institucijama ustanovljenim zakonom iz 1864.
godine. Bili su prisutni u opštinskim savetima, sudovi- ma, kao
finansijski eksperti, prevodioci, tehničari u zdrav- stvenim i
poljoprivrednim službama. Tako je njihovo mesto u okviru
države postalo veće, upravo u trenutku kada se svest o
njihovom nacionalnom identitetu sve više izoštrila.
Treću originalnu karakteristiku jermenskog pitanja
predstavlja vrsta kontakta koje je jermenska populacija održa-
vala sa inostranstvom. Oni su bili vezani za postojanje stare
jermenske dijaspore u Evropi koja je raspolagala sjajnim cen-
trima nacionalne kulture, kao što je onaj koji su Mehitaristi
osnovali u Veneciji. Pored toga, odnosi sa Kavkazom i veze sa
Jermenima iz Rusije bili su uske. Lzudi i ideje cirkulisali su od
Kavkaza do istočne Anadolije čak pre nego što su stigli do
Istanbula. Konačno, misije su učinile značajan prodor u
jermensku zajednicu, posebno američke protestantske misije.
Tako se, otvaranjem svoje elite prema inostranom svetu, jer-
mensko društvo, posebno ono u istočnoj Anadoliji, sve više
izdvajalo od muslimanskog društva koje ga je okruživalo.
Počev od 1878. godine, jermensko pitanje se internaci-
onalizovalo a nacionalni pokret se radikalizovao. U toku pre-
govora vezanih za mirovne sporazume (San Stefano, Berlin),
Jermeni su slali delegacije, koje su iznosile njihove želje za re-
formama i autonomijom prema modelu autonomije koja je 1860.
go- dine odobrena Libanu. U San Stefanu, Rusija je bila
zadužena da nadgleda primenu reformi u turskoj Jermeniji; u
Berlinu ovo zaduženje dodeljeno je evropskim silama (član 61).
U međuvreme- nu, Kiparskom konvencijom Velika Britanija se
angažovala da će se pobrinuti za primenu reformi i da će braniti
istočnu Anadoliju od svakog napada, dakle od ruske opasnosti.

162
 Jermenske provincije su od tada postale element en-
glesko-ruskog rivalstva. Preko Jermenske visoravni, Rusija je
predstavljala pretnju za englesku Indiju. Velika Britanija bila je
zabrinuta zbog ruskog vojnog napretka počev od Kavkaza i
ruskog korišćenja izgovora o zaštiti Jermena. Pod uticajem
javnog mšenja, koje je bilo veoma osetljivo na sudbinu jermen-
skog stanovništva, ona se trudila da izvrši potreban priti- sak na
osmansku vladu kako bi preduzela obećane reforme; u tom cilju,
engleski vojni konzuli bili su poslati u istočnu Anadoliju u periodu
1879—1880. Plašeći se da borba za re- forme može poslužiti
Englezima kao sredstvo da se učvrste u istočnoj Anadoliji, Rusi
su se skoro sistematski suprotsta- vljali britanskim projektima.
Radikalizacija jermenskog nacionalnog pokreta posle
1878. godine velikim je delom bila u vezi s analizom bugarske
nezavisnosti koju su izvršili jermenski intelektualci: ona je
svakako dobijena zahvaljujući intervenciji Evrope, ali najviše
zahvaljujući nasilnim metodama bugarskih revolucionarnih „ko-
miteta“. Jermenski pobornici militantnog rešavanja pitanja bili
su opsednuti „bugarskim modelom“, pogotovo oni koji su
osnovali prve organizacije. Sredinom osamdesetih godina jav-
ile su se prve revolucionarne partije: partija Armenakan, koju je
nekoliko nastavnika osnovalo u Vanu 1885. godidže, zatim dve
velike partije koje su, za razliku od prve, osnovali Jermeni sa
Kavkaza koji su imali veoma malo veze sa turskom Jermenijom:
Henčak (zvono), osnovana u Ženevi 1887. i Dašnak (Jermen- ski
revolucionarni savez) osnovan u Tiflisu 1890. godine.
Pored nekih razlika (na primer, Henčak je bila jedina
partija koja je govorila o nezavisnosti i zahtevala ujedinjenje
jermenskih populacija Turske, Rusije i Irana), dve velike par- tije
imale su dosta zajedničkih crta: osnovali su ih intelektu- alci,
odsečeni od narodnih masa, bile su nadahnute ruskim po-
pulizmom i otvoreno su se pozivale na socijalizam. Da bi
postigle svoje ciljeve, predvidele su pribegavanje terorizmu i
oružanoj borbi i smatrale su da treba naoružati jermenske se-
ljake, da bi se organizovala odbrana. Takođe su računale i na
pomoć koju Zapad može da pruži njihovoj stvari i jedan deo nji-
hove aktivnosti bio je usmeren na preduzimanje intenzivne pro-
pagande kod zapadnih političara i javnog mnjenja. Prvi znak re-
volucionarne aktivnosti bile su demonstracije koje je 1890.

163
godine u Istanbulu organizovala partija Henčak u kvartu
Kumkapi, osuđujući bedan položaj Jermena u istočnoj Anadoliji.
Kakav će biti Abdulhamidov stav prema narastanju
jermenskog nacionalizma? Za sultana je jermenski problem, u
celini, predstavljao problem još jedne nacionalnosti, pored
srpskog, grčkog i bugarskog problema. Drugim rečima, predsta-
vljao je novu pretnju za teritorijalni integritert Carstva i
evropskim silama pružao nove mogućnosti da intervenišu.
Trebalo je, dakle, da poučen prethodnim iskustvima, utuši pr~
ve klice nacionalizma kod Jermena, pre nego što bude suviše
kasno. Gledan iz teritorijalnog ugla, jermenski problem bio je
problem Anadolije uopšte, a posebno istočne Anadolije. Sva- ko
osmansko povlačenje na Balkanskom poluostrvu ;::a Jermene je
predstavljalo ohrabrenje, a za osmanske vlasti dodatni razlog da
učvrste svoju dominaciju nad Anadolijom. Istočna Anado- lija je,
posle 1878. godine bila spolja kzložena ruskoj i engle- skoj
pretnji, a iznutra pretnji Jermena.
Osmanska država potrudila se da odgovori na ove
pretnje sa njoj svojstvenim strukturalnim nedostacima: osred-
nje stanje finansija, loše stanje puteva i komunikacija, ko-
rupcija itd. Prvi odgovor bio je demografske prirode: nasto- jala
je da iskoristi izbeglice koje su došle iz Rusije da bi ojačala
muslimanske elemente, posebno duž granice sa Ruskim
carstvom. Drugi, političko-vojni odgovor bilo je, 1891. godi- ne,
stvaranje odreda hamidija prema modelu ruskih Kozaka. Reč je
o odredima sastavljenim od pripadnika kurdskih pleme- na. U
Istanbulu, oni su činili sultanovu ličnu gardu a na te- renu, na
istoku Anadolije bili su zaduženi da održavaju red, u stvari da
odgovore na svaku jermensku revolucionarnu ak- tivnost.
Međutim, stvaranje hamidija, takođe se uklapalo u
Abdulhamidovu politiku prema Kurdima, čiji je cilj bio da ojača
solidarnost među muslimanima i da spreči bilo kakav tajni
sporazum između Kurda i Jermena. Gakva mogućnost uči- nila bi
veoma teškom odbranu istočne Anadolije.
U svakom slučaju, novi odredi nisu sprečili da naci-
onalno previranje dovede do dvogodišnjih nemira i nasilja 1894
—1896. U toku leta 1894. godine, pobornici partije Hen- čak
podstakli su svoje sunarodnike iz oblasti Sasuna da se podignu
protiv Kurda. Smatrajući da je reč o ustanku, turska vlada

164
poslala je trupe. Represija je bila brutalna i masakri su izazvali
mnoge emocije u Evropi i doprineli buđenju jer- menofilskog
pokreta. Godinu dana kasine, partija Henčak je u srCU Istanbula,
ispred Visoke porte, organizovala demon- stracije koje su se
pretvorile u krvave sukobe sa policijom. Tokom 1895. i 1896, u
oblasti Zejtun na istoku skoro je neprekidno bilo ustanaka. U
avgustu, nemiri su kulminirali uz hrabru pomoć partije Dašnak, u
sedištu Osmanske banke u Istanbulu. Da bi pogodili interese
evropskih sila i podsta- kli ih da reaguju u korist Jermena,
dvadesetak pristalica zau- zelo je zgradu i zaposlene kao taoce
držalo tokom celog dana. To je izazvalo represalije protiv
jermenske zajednice u Istanbulu, a zahtevi terorista pritom nisu
bili ispunjeni.
Evropa, naime, nije intervenisala. I pored snažne
armenofilske struje, u kojoj se istakao Gledstoun, engleska vlada
nije mogla da uvuče druge sile u kolektivnu akciju, nije imala
načina da deluje sama, kao što je priznao Sol- zberi, kada je
rekao da ne može da pošalje britansku flotu na brdo Ararat.
Rusija, koja je krajem veka primenjivala po- litiku rusifikacije i
proganjala sopstvene Jermene, bila je veoma nepoverljiva
prema jermenskom pokretu u Turskoj, ko- ji su predvodili
revolucionari i socijalisti kao i prema svakoj politici reformi ili
autonomije koja bi bila vođena u istočnoj Anadoliji. Ona je,
dakle, predstavljala prepreku za planove Aondona. PJto se tiče
Šrancuske, koja je bila saveznica Rusije i poverenik Osmanskog
carstva u kome je imala velike ekonomske i kulturne interese,
ona je mudro ostala neutralna.
Posledice ovih godina nemira i krvavih nereda bile su
značajne. Nacionalni jermenski pokret prolazio je kroz du- boku
krizu. Izbor socijalističke ideologije i pribegavanje terorizmu i
nasilju udaljio je od njega jermensku buržoaziju u Istanbulu.
Ciljao je na pomoć Evrope, misleći da bi ona mo- gla da utiče na
osmansku vladu. Najozbiljniji nedostatak ipak je, bio taj što
jermenski nacionalni pokret, izuzev u kratkom periodu (1890—
1891) nije bio jedinstven; dve velike partije bile su više
podeljene u pitanjima ličnosti i prista- lica, nego ideološkim
razlikama. Od 1896. godine izdvojila se frakcija partije Henčak
koja se odrekla socijalizma, da bi se skoncentrisala na
nacionalno oslobođenje. Jermenski revo- lucionari izvršili su

165
reviziju svoje strategije: ušli su u sa- vez sa mladoturskom
opozicijom 1902. i 1907. da bi pokušali
da se izbore za ponovno uspostavljanje Ustava.
Što se tiče Abdulhamida, on je uspeo, ne bez primene
sile, da oslabi jermenski nacionalni pokret. U toku nekoliko
godina, na Jermenskoj visoravni on nije imao većih problema.
Međutim, sukobi iz 1894—1896. ostavili su nekoliko dubokih
ožiljaka. Skoro 100.000 Jermena otišlo je u izgnanstvo u
Transkavkasku oblast ili Ameriku. Jaz nepovereša i neprija-
teljstva od sada je razdvajao hrišćane i muslimane u istočnom
delu Anadolije. Jedan od mnogih primera: bio je kad je jedan od
kurdskih šejhova, odgovoran za gušenje ustanka u Sasunu, kre-
nuvši na hodočašće u Meku, prošao kroz Dijarbekir, gde ga je
muslimansko stanovništvo grada dočekalo kao heroja.

Nemačka stupa na scenu: Bagdadska železnica

Oktobra 1898. godine, nemački car Vilhelm II uči- nio je
zvaničnu posetu Osmanskom carstvu.To je bio njegov drugi put
u Istanbul i on je ostao jedini šef neke evropske države koga je
Abdulhamid primio. Posle nekoliko dana pro- vedenih u
prestonici, gde ih je sultan dočekao sa velikom pompom, car i
carica otišli su u Svetu zemlju gde je Vilhelm
II potvrdio da će biti zaštitnik katolika i protestanata
istovremeno. Nedelju dana kasnije, u Damasku, igrajući na pa-
nislamističku žicu, on je obećao punu zaštitu za „300 mili- ona
muslimana“ širom sveta. Pored ovog političkog i verskog
aspekta, carevoj poseti prethodio je dolazak u Istanbul veli- ke
delegacije nemačkih poslovnih ljudi, koje je predvodio di- rektor
1)ei1$sće Vapk, Fon Simens, koji je izdejstvovao unosne’
ugovore kod Porte. Tako su postavljeni temelji projekta da
Nćmci grade Bagdadsku železnicu.
Putovanje Vilhelma II sasvim sigurno je označilo pre-
okret u nemačko-turskim odnosima, a i šire, u okviru odnosa
Osmanskog carstva prema evropskim silama. Pošto se planovi
za intervenciju povodom jermenskog pitanja 1895—1896. nisu
realizovali, Engleska se okrenula od Osmanskog carstva; bila je,
doduše, zauzeta drugim poslovima u Egiptu, Sudanu, Južnoj
Africi. Rusija pak, napustila je balkanska pitanja da bi učvr- stila

166
svoje prisustvo na Dalekom istoku, koji joj je postao bli- ada
posle izgradnje Transsibirske železnice. Nemačka je dobi- la
povoljnu priliku da razvija političke i ekonomske interese u
osmanskoj državi. Reč je o Nemačkoj koja se, posle Bizmarko-
vog povlačeša i pod uticajem Vilhelma II, odlučno upustila u
Dž^e1(ro1Šk, u svetsku politiku i počela da manifestuje svoje
„miroljubivo prisustvo“ u Africi, Aatinskoj Americi i na Dalekom
istoku.
Istinu govoreći, nemačko prisustvo u Osmanskom
carstvu krajem veka nije predstavljalo novinu. Već tridesetih
godina, pruski oficiri, među kojima i čuveni Fon Moltke, bili su
instruktori u osmanskoj vojsci. Sredinom veka, ne- mački
ekonomisti, kao što su Rodbertus i Rošer, odredili su Malu Aziju
za idealno polje aktivnosti za nemačke predu- zimače. U to
doba, mala nemačka kolonija smestila se u Pale- stini, nemački
inžešeri i tehničari došli su da pomognu u izgradnji prvih
železničkih puteva.
Od prvih godina svoje vladavine, tražeći zamenu za
tradicionalnu politiku oslanjaša na Englesku, Abdulhamid je
imao u vidu Nemačku. Otvaraše ka Nemačkoj počelo je u Bi-
zmarkovo doba. On je u to vreme bio arbitar Evrope. Nemačka
vojska uživala je veliki prestiž posle bitaka kod Sadove i Sedana.
Izgledalo je da Nemačka ne gaji teritorijalne ambi- cije prema
Carstvu; delovala je kao idealan partner za razvoj Carstva, ne
ugrožavajući šegov integritet, kao i za diversi- fikaciju evropskih
interesa u Maloj Aziji. Međutim Bizmark je bio veoma rezervisan
prema osmanskoj ponudi, a Nemačka ni- je odgovorila na
sultanova očekivanja. Ipak, treba istaći sla- še jedne misije
nemačkih oficira u Tursku 1882. godine, da- vaše koncesija za
izgradnju železničkih pruga do Ankare i Konje jednoj nemačkoj
korporaciji 1889. godine, kao i potpisi- vaše trgovačkog utovora
između Nemačke i Turske 1890. godi- ne. Poseta Vilhelma II
1898. godine dala je ovim aktivnostima novi podstrek i novu
dimenziju. Od tada je savezništvo sa Ne- mačkom postalo glavni
element diplomatije i strategije razvoja Osmanskog carstva.
Uticaj Nemačke u Osmanskom carstvu u Abdulhami-
dovo doba manifestuje se na više planova: u osmanskoj trgovi-
ni, nemački udeo je 1878. godine iznosio 2%, 1914. dostigao je
12 % za uvoz i 7% za izvoz. Što se tiče izvoza kapitala, napredak

167
je bio spektakularan. Godine 1881, Nemačka je sude- lovala sa
7,5% u osmanskom javnom dugu, 1898. taj procenat je iznosio
15% da bi dostigao 21% uoči Prvog svetskog rata. U istom
periodu, udeo nemačkog kapitala u stranim investicija- ma
iznosio je 23,2%. Nemačka je takođe uvela linije plovidbe prema
Bliskom istoku, kao što je Vei1 bsće ]1 euap11 dše, razvi- jala je
bankarske odnose, da ne zaboravimo verske i kulturne
institucije. Ipak, ne treba preuveličavati značaj ovih inte- resa u
Osmanskom carstvu. Na trgovačkom planu, Nemačka je ostala
daleko iza Velike Britanije, a što se tiče kapitala, daleko iza
Francuske. Isto tako, na kulturnom planu nije mogla da
konkuriše francuskom uticaju. Međutim, iako nije bio odlučujući,
nemački prodor na osmanskoj teritoriji bio je veoma brz i
poremetio je bliskoistočnu ravnotežu. Posebno u okviru dve
oblasti, u vojsci i železnici.
Do osamdesetih godina XIX veka, osmanska vojska po-
zajmljivala je opremu i metode od raznih evropskih zemalja,
Velike Britanije, Francuske, Pruske itd. Za vreme Abdul-
hamidove vladavine, n emačka Vilhelma II trudila se da ostvari
neku vrstu monopola nad osmanskom vojskom: obezbeđi- vala
je obuku turskih oficira, slala vojne instruktore, snab- devala
vojsku oružjem i municijom. Čak je i Vrhovnom štabu sugerisala
strategiju, „prusku“, „kontinentalnu“ strategiju koja je više
stavljala akcenat na „teritorijalnu“ vrednost Osmanskog carstva
nego na šenu pomorsku dimenziju92. Zbog toga je osmanska
kopnena vojska bila predmet mnogo veće pa- žnje nego
mornarica; ratni brodovi čamili su u pristaništi- ma; takav,
pomalo karikaturalan izgled pružala je osmanska flota pred kraj
Abdulhamidove vladavine. U svakom slučaju prisustvujemo
nekoj vrsti „germanizacije“ osmanske vojske.
Glavnu ulogu u ovom periodu imala je misija nemačkih
oficira, koji su bili poslati u Tursku 1882. godine, posebno kada
je na čelo misije stao Kolmar fon der Golc, 1885. Ne- mački
oficiri koji su imali ulogu vojnih instruktora ulili su svojim
učenicima veoma živ osećaj patriotizma i zauzeli su strateški
položaj koji bi usmerio porudžbine oružja ka ne- mačkoj
92Pćeg Og1au11, Špa AđsŠNjatI Obpatpbe OztapI 1traga(og1i^ips1a
A1tap Ib/ti (Nemački uticaj u Osmanskom carstvu u doba Abdulhamida II),
Apkaga, 1981, str 57-72.

168
industriji. Osmanska vojska postepeno se snabdela pu- škama
firme Mauzer, topovima firme Krup, tako da je Ne~ mačka,
počev od 1899. godine, konačno imala monopol nad
osmanskom trgovinom oružjem, iz koje su Francuska i Engle-
ska istisnute. Prvi efekti prisustva nemačkog kadra u osmanskoj
vojsci osetili su se za vreme rata protiv Grčke
1897. godine. Počev od kraja veka, Nemačka je uživala velike
simpatije kod osmanskog javnog mnjenja. Osmanlije su bile
ube- đene da, za razliku od drugih velikih sila, Nemačka brani
integritet Carstva. Među omladinom se širilo trajno di- vlješe
prema nemačkoj „vojnoj veštini“, prema nemačkoj nauci.
Međutim veliki nemački „posao“ u Abdulhamidovo doba
bila je Bagdadska železnica. Plan spajanja Istanbula sa
Persijskim zalivom železničkim putem bio je već star, a na-
metnuo se osmanskim vlastima posle 1878. godine, u trenutku
kada je Carstvo postajalo sve više „azijatsko“. Englezi i Nemci
pripremili su niz konkurentskih projekata, ali su Nemci zabeležili
prve poene kada su, 1888. godine, dobili koncesije za izgradšu
železničke pruge Izmit-Ankara i kada je, sledeće godine,
osnovano Društvo anadolskih železnica.
Kako je osmanska strana zamišljala stvaraše takve li-
nije? Abdulhamid je uopšte bio naklonjen razvoju modernih
sredstava komunikacija u Osmanskom carstvu. Železnička pruga
koja bi prvi put prolazila kroz Anadoliju bila je značajna naj- pre
na vojnom planu. Operacije protiv Grčke 1897. godine, poka-
zale su ulogu železničkih puteva u vojnoj strategiji: mogućnost
brzog premeštanja trupa radi suzbijanja čak i udaljenih ustanaka
bila je svakako jedna od velikih sultanovih preokupacija. To je
takođe bio način da se učvrsti njegov politički autoritet u
oblastima kroz koje je pruga prolazila, drugim rečima, to je bio
instrument politike centralizacije. Kako je govorio ambasador
Nemačke u Istanbulu, maršal Fon Biberštajn: „Sa svojim ve- oma
jakim osećanjem autoriteta, sultan je shvatao da se u šegovom
velikom carstvu moć smanjuje sa udaljavanjem od prestonice i
da za to postoji samo jedan lek, da se udaljene regije približe
pre- stonici pomoću sredstava komunikacije“.
Pored ovih vojnih i političkih razmatranja, ekonom- ski
razlozi imali su važno mesto. Dok su se prvi železnički putevi
zadovoljavali da povežu velike luke sa zaleđem na način na koji

169
su to činile kolonijalne pruge, Bagdadska pruga je tre- balo da
čitavu zemlju otvori ka ekonomskom napretku. Bilo bi moguće,
smeštašem muhaiira duž pruge da se razviju oblasti kroz koje je
prolazila, da se izvrši navodnjavanje sušnih obla- sti, da se
razviju kulture namešene izvozu i da se na anadolij- skoj
visoravni favorizuje kultura pšenice, radi snabdevanja Istanbula.
Međutim, istina je da je u okviru osmanske vladaju- će klase bilo
sumnji u ekonomski interes takvog poduhvata.
Preostalo je pitaše finansija. Bilo je moguće jedino
pribegavaše stranom kapitalu. Ali, ko bi dao neophodan ka-
pital? Abdulhamid je bio nepoverlšv prema Engleskoj, jer je
sumnjao da ona želi da poveže Egipat sa Indijom. Poveriti joj
Bagdadsku prugu značilo bi, na neki način, pomoći joj da ostvari
svoje planove. Sultana su takođe zabrišavale francu- ske
ambicije u Siriji i Libanu. Nemačka je delovala kao naj- bolje
rešeše kako na tehničkom, tako i na političkom planu. Na
deonicama do Ankare i Koše, Nemačka je veoma brzo za- vršila
radove. Međutim, izbor Nemačke izazvao je i otpor. U
sultanovom okružešu bilo je pristalica Engleske, kao što su bili
Damad Mahmud-paša ili Said-paša. Međutim izgleda da je sultan
sam doprineo prevazi u korist Nemačke.
Sve dok linija nije izašla iz Anadolije, posao nije pratio
veći broj teškoća, iako je Rusija bila zabrinuta za svoje
trgovačke poduhvate u Anadoliji i Iranu. Stvari su se
zakomplikovale tokom posledših godina XIX veka, kada je li- nija
trebalo da se produži u pravcu Persijskog zaliva. Kon- cesije iz
1899. i 1903. godine, dodeljene Nemačkoj, izazvale su mnoge
diplomatske probleme među evropskim silama povo- dom
finansijskog učešća i zona uticaja. Pitaše koje se po- stavilo pred
Francuskom i Engleskom bilo je da li treba učestvovati u poslu
koji je delovao unosno, smašujući na taj način šegovu nemačku
obojenost ili, naprotiv, odbiti svaku saradnju sa nemačkim
kapitalom za koji je izgledalo da će biti nedovoljan D na taj način
učiniti prepreku ostvarivašu pro- jekta. Bankari su bili za
dogovor, ali su političari bili vi- še rezervisani. Tako se 1903.
godine, posle dogovora između Veigzsće Vapk i Osmanske
banke, po kome je francuska kompa- nija trebalo da učestvuje
sa 30% u kapitalu Društva Bagdad- ske železnice, Francuska
vlada suprotstavila kotiranju bag- dadskih deonica na Pariskoj

170
berzi. Kompanija je dobila pra- vo na eksploataiju šuma, rudnika
i kamenoloma duž prute, čak i da započne arheološka
iskopavaša. Moglo se s pravom govo- riti o pravom nemačkom
„koridoru“ u Osmanskom carstvu.
Da li su rezultati ispunili očekivanja sultana i osmanskih
velikodostojnika? Godine 1908. bilo je suviše rano da se sudi o
tome, jer su radovi napredovali sporo i postojali su samo delovi
pruge, međusobno slabo povezani. Međutim izbeglice iz Rusije i
sa Balkanskog poluostva već su dobile zemljišta duž pruge,
osvojeni su novi tereni, navodnjena je do- lina Konje, a pamuk je
napredovao u dolini Adane. Međutim, pruga je veoma skupo
koštala osmansku državu zbog garancije u kilometrima koju je
plaćala kompaniji za svaki kilometar sagrađene pruge i za čije je
plaćanje trebalo uvesti desetak u provincijama kroz koje je
prolazila. Iako su izgradnja i ekploatacija pruge stvorili nova
radna mesta, oni su izazvali socijalne teškoće i tenzije između
turskih muslimanskih že- lezničara s jedne strane i grčkih i
jermenskih poslovođa s dru- ge strane. Od 1907. godine duž
prute su izbijali nemiri koji su kulminirali izbijanjem štrajka
avgusta 1908. godine.
Na diplomatskom planu, Abdulhamid je promovišući
nemačke interese u samom srcu Carstva težio da neutrališe
Ruse i Engleze i da onemogući raspadaše Carstva. Naime,
izgradša Bagdadske železnice izazvala je rivalstva ali i do-
govore među imperijalističkim silama. Ona je dovela do još uvek
nejasne podele na zone uticaja. Tako je 1900. godine, ta-
kozvanim sporazumom o Crnom moru, Rusija pripisala sebi
isključivo pravo na izgradšu železničkih puteva u severo-
istočnoj Anadoliji. Francuzi su sa svoje strane tražili neku vrstu
stvarnog monopola na sirijsku mrežu. Podstaknuti ne- mačkim
planovima sagradili su skoro 700 kilometara pruge između
1892. i 1902. godine. Pored ostalog, prodor nemačkog uticaja u
Osmansko carstvo bio je jedan od faktora koji su do- prineli
englesko-ruskom zbližavanju koje je počelo da se na- zire od
kraja Abdulhamidove vladavine i koje je izgledalo ve- oma
opasno za opstanak Carstva.
Rađanje opozicije: mladoturci
Februara 1902. godine u Parizu se okupilo pedesetak
protivnika Abdulhamidove politike na kongresu osmanskih li~

171
berala, poznatijim pod nazivom „prvi kongres, mladoturaka“.
Ujedinjeni istom mržšom prema hamidovskoj tiraniji, ovi li- berali bili
su veoma različitog porekla: Turci, Arapi, Al~ banci, Kurdi, Jermeni
okupili su se rame uz rame pružajući neku vrstu sažetog primera
multietničke strukture Carstva. Ovaj kongres predstavljao je prvi
napor da se organizuju i obje- dine grupe protivnika koji su pobegli
od sultanove lične moći, cenzure, represije protiv Jermena i sklonili
se u Egiptu, na Balkanskom poluostrvu, u Evropi. U zajedničkoj
deklaraciji, delegati ovog kongresa osudili su despotizam, pozvali na
jedna- kost svih građana Carstva; potvrdili su da su njihovi ciljevi
obezbeđivaše teritorijalnog integriteta Carstva, uspostavlja- še
unutraššeg reda i mira i vraćaše Ustava iz 1876. godine.
Mladoturski pokret rođen je 1889. godine, u godini
stogodiššice Francuske revolucije. Ohudenti Vojne medicin- ske
škole u Istanbulu osnovali su tajnu grupu protivnika Ab-
dulhamidovog režima koju su nazvali Komitet za osmansko uje-
dišeše. Grupa je bila organizovana po principu ćelija, po modelu
karbonara ili možda po utledu na ruske nihiliste. Me- đu prvim
pristalicama bili su Arapi hrišćani, Albanci, Kur- di i Turci. Na
sastancima se raspravljalo o Francuskoj revo- luciji, recitovale su se
pesme Namika Kemala, analizirala situacija u Carstvu. Pošto su imali
malo iskustva, mladotur- ski studenti želeli su da ostvare u praksi
ideje koje su naučili u školskim klupama. Važno je primetiti da je
pokret nastao u okviru Vojno-medicinske škole: vojni poziv i
medicina bili su dva sektora države u kojima su reforme i
modernizacija izvr- šeni još u XVIII veku i koji su zbog toga često bili
napredniji od ostatka društva. Kao budući oficiri, ovi studenti bili su
poneti vatrenim patriotizmom u službi očuvaša Carstva; kao budući
lekari, mogli su da postave dijagnozu bolesti od kojih je patilo i da
pokušaju da pronađu lek. U čitavoj istoriji mlado- turskog pokreta,
oficiri i lekari igraće veoma istaknutu ulogu.
Nakon skromnih početaka, komitet se proširio po ce- lom
Carstvu, najpre među studentima visokih škola u presto- nici: na
Vojnoj akademiji, Veterinarskoj školi, Administra- tivnoj školi,
Pomorskoj akademiji itd. Međutim, on je takođe regrutovao
članove i među oficirima koji su već bili na funkciji u vojsci i
među ulemom. Ima mnogo svedočeša o pred- revolucionarnoj
atmosferi koja je vladala u školama gde su ak- ti neposlušnosti
bili sve češći i gde su studenti sve radije uzvikivali „Živeo

172
Ustav“, nego „Živeo sultan“. Često po- reklom iz provincijske
sredše klase, oni su osećali da bez ob- zira na svoje zasluge i
uspeh na ispitima neće uspeti da se na- metnu u utvrđenim
krugovima moći.
Mladoturski pokret se širio i izvan Carstva, među brojnim
izgnanicima koji su morali da beže pred cenzurom ili
progonstvom u neki udaljeni grad u provinciji. Bilo je i centara
koji su se formirali u Kairu, Rumuniji, Aondonu a pogotovo u
Parizu i Ženevi. U stvari, nije postojao samo je- dan mladoturski
pokret, nego neka vrsta raštrkanih grupica koje su bile izolovane
jedne od drugih ili maše ili više or- ganizovane oko nekog
časopisa ili ličnosti. Godine 1895, dva mladoturska intelektualca
izdvojila su se kao lideri opozi- cije u izgnanstvu: Ahmed Riza
(1859—1930) i Mizandži Mu- rat (1853—1912). Prvi, nekadašnji
učenik gimnazije u Gala- tasaraju, studirao je poljoprivredu u
Francuskoj pre nego što je postao direktor Uprave za Državno
obrazovanje u provin- ciji Bursa. Duboko razočaran
nemogućnošću da ostvari u praksi svoje ideje, nastanio se u
Francuskoj 1889. godine. Postao je vatreni pristalica doktrine
Ogista Konta i pre- šao je u deklarisanu opoziciju hamidovog
režima 1895. godi- ne, objavivši u Parizu Me^egeG
(Savetovaše), list u čijem je zaglavlju bio datum iz pozitivističkog
kalendara i izraz „Red i progres“. Murat, pak, bio je poreklom sa
Kavkaza; stu- dije je završio u Rusiji pre nego što je, 1873.
godine emigri- rao u Tursku gde je postao profesor istorije na
Administra- tivnoj školi (MiPaue). Kao izdavač lista Mggap (Vaga),
koji je postigao veliki uspeh, morao je 1895. godine da ode u
izgnanstvo u Kairo, gde je nastavio da objavljuje Mggap. Murat je
uživao veliku' popularnost u osmanskim krugovima u
izgnanstvu. Kritikujući posebno Abdulhamidovo okružeše i
ustupajući važno mesto islamskim vrednostima, on se javlja kao
umereniji opozicionar od Ahmeda Rize.
Period od 1895. do 1897. godine obeležio je brz razvoj
aktivnosti mladoturaka unutar Carstva i van šega. Javno mnjenje
u Evropi, snažno okrenuto protiv Abdulhamida zbog njegove
politike represije protiv Jermena bilo je naklo- šeno mladoturskoj
opoziciji. Revolucionarna literatura, ob- javljena u Parizu ili
Ženevi, novine, brošure i pamfleti uspevali su da prodru u
Carstvo, posebno zahvaljujući stra- nim poštama. U samom

173
Carstvu cirkulisali su satirični li- stovi koji su ismevali sultana, ili
pesme kao ona u kojoj veli- ki pesnik Tevfik Fikret spomiše
„maglu“ (81 5 ) koja vlada nad Istanbulom, kao simbol
hamidovskog despotizma.
Ovaj razvoj opozicije počeo je da brine Abdulhamida.
Nzegova slika u inostranstvu mogla je biti ozbiljno narušena
propagandom koju su širili mladoturski listovi. Počev od 1896.
godine, sultan je sve preduzeo da uguši opoziciju u ino-
stranstvu: najpre su osmanski ambasadori vršili pritiske na vlade
koje su štitile aktivnosti mladoturaka (Francuska, Švajcarska,
Belgija), zatim je slao špijune, kao što je bio šef sultanove tajne
policije Ahmed Dželaledin-paša, koji se trudio da unese razdor
među disidente. Međutim, najefika- sniji način bilo je dodeljivaše
položaja i nagrada protivni- cima: oni koji su osećali da su
isključeni iz osmanskih sfera vlasti nisu mogli da odole takvim
predlozima. Računica se isplatila: došlo je do nagle promene
mišlješa i izdaje i Mu- rat se vratio u Tursku 1897. godine, kao i
mnogi drugi koji su se našli u ambasadama, duboko
diskreditujući mladoturski pokret. Pored toga, policija je otkrila
zaveru na Vojnoj aka- demiji u Istanbulu. Represija se svalila na
mladoturske uče- nike-oficire i oko stotinu ših je poslato u
izgnanstvo u Tripolitaniju. Tako je 1897. godine sultan uspeo da
ućutka opoziciju. Prethodne godine ugušio je jermenski ustanak,
a iste godine šegove trupe potukle su Grke u Tesaliji. Godine
1898, poseta Vilhelma II donela mu je jemstvo velike evropske
sile. Posledše godine veka nesporno su predstavljale vrhunac
Abdulhamidove vladavine.
Međugim opozicija se uskoro obnovila. Godine 1899.
nekoliko mladoturaka koji su delovali u Evropi dobili su
neočekivano pojačaše u ličnosti Abdulhamidovog zeta Damad
Mahmud-paše i šegova dva sina Sabahudina i Autfulaha. Za
G'
sultana je ovaj potez značio da opozicija regrutuje svoje
člano- ve čak i unutar Palate. Naime, do neslaganja Damad
Mahmud- -paše sa sultanom došlo je u pogledu davanja
koncesija za Bagdadsku prugu Nemačkoj; on je više bio za
Englesku ali, pošto nije uspevao da urazumi sultana,
odlučio je da ode u iz- gnanstvo sa sinovima i da se

174
 pridruži opoziciji. Iako nije lično učestvovao u aktivnostima
mladoturaka podržavao je pokret, posebno objavljivanjem
u Engleskoj, najpre u Aondonu, a posle i u Fokstonu,
jednog od najvažnijih opozicionih li- stova OvtapI
(Osmanlija). Činjenica da je Engleska tada pružala
gostoprimstvo mladoturcima nije bila bez značaja:
ozlojeđena zbog neuspeha u „Bagdadskoj aferi“ engleska
vlada odjednom je bila puna dobre volje prema
protivnicima režima.
U Parizu, koji je pored svega ostao centar
aktivnosti mladoturaka, održan je kongres 1902. godine.
Održan na ini- cijativu sinova Damad Mahmud-paše, da bi
ujedinio mlado- turski pokret, kongres je u stvari utvrdio
šegovu podelu. Dok su se svi poslanici složili oko potrebe
da se vojska umeša u političe promene koje nisu mogle biti
izvršene samo propa- gandnim putem, razišli su se oko
pitanja intervencije Evrope na donošešu Ustava. Za pomoć
evropskih sila (naravno, reč je o Francuskoj i Engleskoj)
zalagali su se neturski poslanici posebno Jermeni, kao i
Sabahudin i njegovi prijatelji. Ahmed Riza i šegove
pristalice tome su se žestoko suprotstavili smatrajući da bi
to bila izuzetna opasnost za Carstvo ali, kada su ostali u
mašini, odbili su da se slože sa mišlješem većine.
Mladoturski pokret je od tada bio podeljen na dve frakcije:
Sabahudinovu i frakciju Ahmeda Rize.
Rođen u Saraju, izgnan u Evropu sa 22 godine,
princ Sabahudin (1877—1948) slabo je poznavao realnost
Turske. Pod velikim uticajem francuske sociologije,
Sabahudin je, za razliku od mnogih mladoturaka, smatrao
da se ne može za- dovoljiti okončašem Abdulhamidove
tiranije, nego da treba tražiti društvene uzroke koji su je
omogućili. Obožavalac Le Pleja, usvojio je ideje jednog od
šegovih učenika Edmona Demolena koji je, istražujući
uzroke superiornosti An- glosaksonaca, isticao razliku
između partikularističkih društava, kao što je bilo englesko
društvo, koja su bila po- sebno prikladna za napredak, s
jedne strane, i komunitarnih
društava, predodređenih da stagniraju, s druge strane. Ova
razlika navela je Sabahudina da pripiše zaostalost osman-

175
skog društva njegovom komunitarnom ustrojstvu. Trebalo je
dakle, zahvaljujući obrazovanju, razviti privatnu inicijativu i
ustanoviti političku reformu decentralizacije. Zbog ove
poslednje ideje, Sabahudin je zadobio simpatije nemuslimana,
posebno Jermena. Da bi raširio svoje ideje, princ je u Pari- zu
osnovao list Tegakkg (Napredak) i udruženje nazvano Liga za
privatnu inicijativu i decentralizaciju.
Ovom decentralizatorskom liberalizmu Ahmed Riza je
suprotstavio ideju autoritarnog centralizma. Nepoverljiv prema
Evropi i hrišćanskim manjinama u Carstvu, on je sma- trao da
bi decentralizovan sistem predstavljao uvod u raspad Carstva i
da bi davanje autonomije nacijama bilo jednako izdaji.
Opsednut dvema idejama — vraćanjem Ustava i očuva- njem
teritorijalnog integriteta Carstva, on je smatrao da je turski
element ono na šta se treba osloniti da bi se obezbe- dio
opstanak države i omogućio njen napredak.
Jedan od fundamentalnih problema oko koga su se su-
kobili mladoturci bio je problem ostvarenja šihovih ciljeva:
kako šačica izgnanika, koja je raspolagala slabim materijal-
nim sredstvima i bila udaljena od Turske može da transfor-
miše režim i vrati Ustav? Da zatraži pomoć od Evrope? Videli
smo da u redovima opozicije nisu bili jednoglasni u ovom
pitanju. Nasilje i terorizam? O ovom pitanju takođe se nisu
slagali. Sabahudin je u jednom trenutku bio za to reše- nje, ali
se njegov pokušaj, koji je u manjoj ili većoj meri 1903.
podržala Velika Britanija, završio naglim zaokretom. Ah- med
Riza, koji je u većoj meri bio legalista odbijao je skreta- nje ka
metodama ruskih nihilista. Preostala je jedino vojska. O ovome
su se mladoturci slagali: bilo je neophodno pridobi- ti vojsku za
ostvarenje revolucionarnog cilja. Godine 1906, Ahmed Riza
objavio je u Kairu brošuru o ovoj ideji nazvanu: Dužnost i
odgovornosŠ: vojnik. U njoj je objasnio ulogu koju vojska treba
da odigra u odbrani i napretku Osmanskog car- stva. Ta uloga
se promenila, ona se od osvajanja pretvorila u odbranu zemlje
od gaze prešla u patriotizam. Pošto su ofi- ciri bili
najkvalifikovaniji elementi i najveće patriote na- cije, njima je
pripadala uloga da vode politički život zemlje.

176
Dhmed Riza tražio je od vojne elite da prihvati svoju
revolu- cionarnu dužnost, imajući u vidu hamidovski
despotizam. bbjavljivanjem ove brošure Ahmed Riza
odražava fenomen čije je ostvarenje bilo u toku:
mladotursku opoziciju u izgnan- stvu zamenili su turski
oficiri.

Ka revoluciji
Počev od 1905. do 1906, činilo se da istorija
Osman- skog carstva dobija ubrzaše. Niz spoljnih događaja
duboko je odjeknuo u Turskoj. To je najpre bila vojna
pobeda Japana pro- tiv Ruskog carstva 1905. godina, koja
je u čitavoj Aziji izazva- la oduševljenje u svim slojevima
osmanskog stanovništva: tra- dicionalni neprijatelj bio je
ponižen i pobeđen, a jedna azijatska nacija bacila je pod
noge jednu evropsku silu. Osman- ski liberali i patriote
imali su još jedan razlog da se raduju: pobeda je pripala
jednoj parlamentarnoj državi, Japanu, dok je poraz toliko
uzdrmao rusku aristokratiju da je morala da pri- hvati
donošenje Ustava i stvaranje Parlamenta — Dume. Slede-
će godine, uvođenje parlamentarnog uređenja u Iranu
pružilo je na neki način dodatni dokaz da su dani
despotskih režima odbrojani i da su mladoturci delali u
pravcu istorije.
U isto vreme, unutrašnja situacija se pogoršala.
Go- dine 1905. jermenski specijalni vod pokušao je da
ubije sul- tana. Pobuna se nastavila u istočnoj Anadoliji.
Makedonski problem je više nego ikada zapao u ćorsokak.
Od krvavih do- gađaja 1902—1903. evropske sile pojačale
su pritisak na osmansku vladu. Godine 1904. u Makedoniji
je uvedena među- narodna žandarmerija, a sačinjavali su
je Rusi, Austrijanci, Francuzi, Italijani i Englezi. Ona je
pored osmanske vojske bila zadužena da održava red.
Događaji u Makedoniji sve su više pružali priliku evropskim
zemljama da upotrebe poli- tiku sile. Godine 1903. Rusija
je poslala nekoliko ratnih brodova u znak protesta protiv
ubistva dvojice svojih konzu- la; iste godine Austrija i
Italija izvršile su pomorske ma- nevre u luci Solun. Godine

177
 1905. pet sila (Nemačka se su- zdržala od učestvovanja u
zajedničkim akcijama) predložile su sistem finansijske
kontrole makedonskih provincija preko Osmanske banke i
njenih filijala. Usled odbijanja sultana da
se povinuje odlukama međunarodne finansijske komisije,
do- šlo je do zauzimanja pošta i carina na ostrvima Mitilena
i Aimnos i sultan je morao da popusti.
Nemoć Abdulhamidove vlade da reši makedonski
pro- blem i da drži po strani evropske sile posebno su osetili
tur- ski oficiri zaduženi za gušenje nemira na Balkanskom
poluo- strvu. Za njih je ustanak iz 1903. godine predstavljao
preokret. Mladi oficiri, koji su diplomirali na Vojnoj akademiji
(Nag- Šue), gde su uglavnom došli u kontakt sa liberalnim
idejama našli su se u Makedoniji da bi se borili protiv
nacionalnih pokreta za račun jednog despota. Iz mnogo
razloga Makedonija je predstavljala neku vrstu laboratorije
nacionalne ideje. Osim toga, uz međunarodnu
žandarmeriju, oni su mogli samo da kon- statuju koliko su
siromašna njihova sredstva. Oficiri su bili slabo plaćeni, i
najčešće sa dosta zakašnjenja, iz Riznice koja je bila u
stanju da isplati samo šest plata godišnje. Nezado- voljstvo
vojske pružalo se međutim daleko izvan Makedonije. Tako
je u Damasku grupa mladih oficira 1906. godine osnovala
tajno udružeše, komitet Domovina i sloboda. Među njima je-
bio mladi, do tada nepoznati poručnik, tek izašao iz Vojne
akademije, Mustafa Kemal koji je uspostavio kontakte sa
opozi- cionim krugovima u Solunu, odakle je i sam poticao.
Solun je, naime, bio pogodno tle za širenje revodu-
cionarnih ideja. Prestonica Makedonije postala je jedan od
najmodernijih gradova u Carstvu i velika luka, otvorena pre-
ma Evropi, sa bogatom trgovačkom buržoazijom i već dobro
razvijenim tercijarnim sektorom. Grad velike etničke razno-
vrsnosti u kome je dominirao jevrejski element koji je činio
40% populacije, Solun je bio mesto veoma živog takmičeša
u školstvu među različitim zajednicama. Jevreji su bili na če-
lu zahvaljujući školama Svetskog izraelskog društva, ali je
stepen školovanosti bio jednako veliki kod Grka, Bugara i
Guraka. Ekonomska ekspanzija grada u drugoj polovini XIX
veka doprinela je diferencirašu muslimanske zajednice u

178
ko- joj su dominirali trgovci i birokrate.
U tom kontekstu osnovan je, avgusta 1906. godine,
Osmanski komitet za slobodu. U početku je brojao deset
člano- va među kojima su bile pristalice koje su odigrali
važnu ulo- gu u mladoturskom pokretu posle 1908. godine,
kao što je Ta-
dat koji je tada bio zaposlen u upravi pošta u Solunu. Orga-
nizovan u vidu ćelija, Komitet je brzo regrutovao članove iz
makedonskog društva. Njegove pristalice su bili oficiri &li
funkcioneri, većinom mladi, često oni koji su završili visoke
škole i bili poneti idejama slobode i progresa. U od- nosu na
početno jezgro mladoturskog pokreta iz 1889. godine, razlike
su bile značajne: pristalice iz Makedonije nisu više bili studenti
nego ljudi sa terena. Turski element je sada bio veoma
dominantan među njima. Grupa je sa socijalnog aspekta bila
homogenija: u njoj više nisu bile paše koje su prekinile odnose
sa Palatom, nego pripadnici muslimanske sredše kla- se koji su
žarko želeli da modernizuju Carstvo. Svi oni su se žestoko
suprotstavili intervenciji Evrope. Više nego li- berali oni su bili
patriote, odlučni da spasu Carstvo.
Razvoj komiteta u makedonskoj sredini bio je izuzetno
brz. Najpre preko oficira koji su stvarali ćelije u garnizon- skim
gradovima kao što su Monastir (Bitolj), Skadar, Ser. Takođe
izgleda da su u širešu revolucionarnih ideja neka bratstva, kao
što su bektašije i melamije odigrali izvesnu ulogu tako što su
šihove tekije predstavljale mesta na kojima su se sastajali
mladi intelektualci. Međutim, najefikasniji kanal za propagiraše
mladoturske ideologije bile su masonske lože u Solunu. Neki
članovi komiteta i sami su se pridruži- li masonskom pokretu
kao Talat ili Midhat Šukru. Bilo je izvesnog podudaraša među
idejama mladoturaka i masona, po- sebno liberalizam i mržša
prema tiraniji. Strane lože, koje su bile maše — više zaštićene
kapiŠuladžijama, pružale su sigurnu mrežu članovima
komiteta koji su mogli mirno da ra- de. Možemo bez sumše
takođe govoriti o uticaju masonstva na mladoturski pokret, ali
možda još više o tome da su mlado- turci koristili lože da bi
prodrli u solunske krugove. Treba dodati da je preko loža pod
francuskom kontrolom komitet bio u kontaktu sa jevrejskom
buržoazijom koja je sa mladoturci- ma delila želju da

179
Makedonija ostane unutar Carstva, jer je predstavljala tržište
za šihove ekonomske aktivnosti u So- lunu. Zahvaljujući svom
ovim kanalima, komitet se brzo veoma širio. U toku godine
okupio je skoro 15.000 pristalica,
Godine 1907. došlo je do kontakta između komiteta
Ujedišeše i Progres kojim je rukovodio u Parizu Ahmed Ri-

180
 za i komiteta u Solunu. U septembru su dve
organizacije odlu- čile da se spoje. U stvari, komitet u Solunu
(koji je usvojio ime „Ujedinjenje i Progres“) od tada dominira
mladoturskim pokretom, čiji se centar gravitiranja tako
preselio iz evrop- skih prestonica u Solun. Pored toga, iste
godine, na Drutom kongresu mladoturaka ujedinile su se u
Parizu grupa Ahmeda Rize i Sabahudinova grupa, kao i
jermenske pristalice Da~ šnaka. Sve više se nametala ideja o
vojnoj akciji.
U celom Carstvu ubrzano se pogoršavala ekonomska i
socijalna situacija. Pobune su izbijale u istočnoj Anadoliji. Već
1906. godine, grad Erzurum bio je poprište pravog ustan- ka u
kome je učestvovala lokalna sitna buržoazija, oficiri i
funkcioneri. Pobunjenici su zahtevali ukidanje novih pore- za,
ukidanje odreda hamidija i vraćanje Ustava. Tokom neko- liko
nedelja grad je bio u rukama ustanika, pošto je vojska po-
slata protiv njih odbila da se pokrene. Ustanak je okončan
1907. godine, ali su iste godine druge lokalizovane pobune
izbile u istočnoj Anadoliji, koja je preko Kavkaza bila pod
uticajem ruske revolucije iz 1905. Ovi nemiri u svakom slu-
čaju pokazuju da je „islamska“ politika koju je Abdulhamid po-
kušao da vodi u ovoj regiji doživela neuspeh.
Zima 1906-1907. bila je veoma oštra, cene su skaka-
le, vladala je nestašica brašna, drva za ogrev i uglja, berbe su
bile osrednje. Ekonomska kriza nastavila se tokom zime 1907-
1908. godine. Cene prehrambenih proizvoda dostigle su
„nepodnošljiv nivo“, kako tvrdi MopIeig OPotap od 3. fe~
bruara. U junu su se u Sivasu okupile žene iz okolnih sela da
traže hleb, a okupljanje se pretvorilo u ustanak. Najteže po
režim bilo je to što je nezadovoljstvo zahvatilo kasarne. Širom
Carstva vojnici su se bunili zbog kašnjenja plata. Bilo je 4
pobune 1906, 13 u toku 1907. i 28 u prvih 6 meseci
1908. godine. Ove ekonomske i socijalne teškoće delimično
objašnjavaju zašto su mase konačno okrenule leđa režimu,
ko~ ji je u početku bio popularan; one takođe objašnjavaju
zašto ga neće braniti.
Razvoj diplomatskih aktivnosti takođe se nadovezao
na opšte probleme. Nagovešteno 1907. godine, povodom Per~
sije, Tibeta i Avganistana, englesko-rusko približavanje se
preciziralo prilikom susreta Nikolaja II i Edvarda VII u
Revalu juna 1908. godine. Nzihovi razgovori držani su u taj-
nosti, ali se javno mnješe pobunilo zbog eventualnog raspada
Carstva. Nemačka i austrijska propaganda dolile su ulje na
vatru, nagoveštavajući da su dvojica vladara razgovarali o
podeli. Pred maladoturskim pokretom našao se zid. Trebalo je
hitno stupiti u akciju, da bi se vratio Ustav, ali i da bi se
sprečilo komadanje države. Jedan od heroja mladoturske revo-
lucije Nijazi-bej navodi u svojim memoarima da saznavši za
vest o razgovorima u Revalu, nije mogao da zaspi tri dana i tri
noći, toliko ga je razdirala briga o sudbini njegove ze- mlje.
Dana 3. jula on se povukao u planine sa svojim pristali- cama.
Mladoturska revolucija je počela.
* 4 UMIRANJE JEDNOG 1 “G
CARSTVA (1908-1923)

Pol Dimon i Fransoa Žoržon

Nade i nedaće (1908—1912)

Revolucija i reakcija
Otkako se Nijazi-beg odmetnuo sa svojim pristalica- ma,
nemiri su počeli da se šire Makedonijom. I drugi mladi oficiri III
armije, poput majora Envera, oficira pri glavnom štabu Hilmi-
paše, sledili su njegov primer. Širenje samo- volje vojnika,
nagnalo je Komitet ujedinjenja i progresa da sta- ne na čelo
pobunjeničkog pokreta. Kako je Abdulhamid bio upoznat sa
razvojem događaja putem svoje špijunske mreže, po- krenuo je
svoju tajnu policiju, slao komisije da vrše istragu, ali Komitet
ujedinjenja i progresa je brzo otkrivao i elimi- nisao njegove
agente.
Početkom jula 1908. godine, umnožavala su se ubistva
važnih ljudi odanih Dvoru, i Abdulhamid se odlučio da poša- lje
trupe da uguše ono što je sve jasnije postajalo prava pobuna:
sredinom meseca, 18.000 ljudi je poslato iz Anadolije u Make-
doniju. Međutim, umesto da se bore protiv pobunjenika, oni su
b:95
im se pridružili. To je bio preokret u revoluciji: do tada, po- buna
oficira mladoturaka, bila je skoro svakidašši događaj u
Makedoniji, koja je već dugi niz godina bila prepuštena banda-
ma. Prebeg anadolskih vojnika označio je da je situacija već
potpuno bila izmakla kontroli Dvora. Između 20. i 23. jula,
pobune koje su dizali oficiri i civili muslimanske populaci- je pod
okriljem Komiteta ujedinješa i progresa, izbijali su u Monastiru
(Bitolju), Seru, Skoplju, Ferizoviću. Kiša tele- r~

grama, u kojima je zahtevano ponovno uspostavljanje

parlamentar- nog režima, sručila se na Jildiz, dok je vojska
pretila da krene na Istanbul ako se sultan ne bude pokorio.
Uspostavljaše par- lamentarnog režima spontano je, 23.
jula, proglašeno u Mona- stiru (Bitolju) i u drugim
makedonskim gradovima.
Komitet je predvideo da pokrene pobunu u Solunu,
glavnom gradu Makedonije, 27. jula, ali ga je Abdulhamid
preduhitrio. Pošto nije imao više načina da obuzda
pobunje- nike, on je odlučio da im se prikloni. 22. jula
imenovao je Said-pašu za velikog vezira, a sutradan je
objavio carsku iradu, kojom je u Carstvu restaurisan Ustav
iz 1876. godine; najavio je takođe i održavanje izbora i
sazivanje Skupštine, koja se nije održavala već trideset
godina.
Istanbul i veliki gradovi Carstva bili su, 24. jula,
obuzeti velikim veseljem pošto su saznali da je došao kraj
ha- midovskom despotizmu. Na ulicama su se odvijale
nesvakida- šnje scene; ljudi koji su pripadali svim mogućim
zajednicama, Jermeni, Grci, Bugari, Turci, Albanci čestitali
su jedni drugima i grlili se. Tamo gde nije bilo oduševljenja,
kao u ne- kim arapskim gradovima, agenti Komiteta su se
trudili da podstaknu izlive slavlja. Sve nade su se naizgled
ostvarivale. „Izlečili smo bolesnog čoveka,“ rekao bi Enver.
Rađala se nova zora sa ponovnim uspostavljanjem
parlamentarnog režima.
Tako su, skoro bez ispaljenog metka, mladoturci
do- živeli ostvarenje svoje ideje koja ih je okupirala skoro
dvade- set godina: da osmanska država ponovo postane
ustavna drža- va. Brzina njihove pobede, do koje su došli
bez bitke, bez pribegavanja sili, pod jednostavnom
pretnjom da će biti izvr- šen napad, lakoća kojom je
Abdulhamid prihvatio njihove zah- teve, potpuno ih je
b:95
 zatekla. Najkonzervativniji među njima bi- li su mišljenja da
je suština programa ostvarena i da komitet treba da se
raspusti. Međutim, većina je glasala za nastavak političkog
delanja.
Šta će mladoturci učiniti sa svojom iznenadnom
po- bedom? Pošto je ponovo uspostavio parlamentarni
režim, sultan je obezbedio izvesno obnavljavanje svoje
popularnosti, i nije više bilo moguće eliminisati ga. S druge
strane, pobu- njenici u svojim redovima nisu imali nijednog
iskusnog poli- tičara. Potekli, u većini slučajeva, iz redova
niže buržoa-
ske klase, klase advokata, novinara, službenika, mladih ofi- cira,
ljudi koji su najčešće izlazili iz viših škola, a da pri tom nisu
naučili ništa o veštini upravljanja, nikad nisu bili u prilici da se
makar i malo oprobaju u svetu političkog života. Konačno, iako
je imao dobro uporište u Makedoniji, Komitet ujedinjenja i
progresa nije bio u stanju da proširi svoju mrežu u Anadoliji, a
nedostajala mu je i snažna organi- zacija u Istanbulu, gde su
vođe pokreta bile skoro nepoznate ličnosti. U takvim uslovima
bilo je nemoguće vladati tako složenom i prostranom državom
kakva je bila Osmansko car- stvo. Pučisti koje je vlast uplašila,
mladoturci, bili su osuđeni da bar privremeno ostanu izvan
institucija.
Ne treba dakle da čudi što se na rukovodećim mesti- ma
u državi, nakon jula 1908. godine, nalazio nepromenjen po-
litički kadar. Osim sultana koji ostaje na vlasti sa smanje- nim
ovlašćenjima, svi veliki veziri poticali su iz starog režima. Said-
paša, zatim stari Kamil koji je ponovo stupio u službu na
nekoliko meseci u avgustu 1908. godine, Husein Hilmi-paša,
Ahmed Tevfik-paša, itd. Administracija je ta- kođe ostala u
rukama osmanskih birokrata iz starog režima. Politička i
administrativna smena obavile su se postepeno.
Da li se u takvim uslovima može uopšte govoriti o
„mladoturskoj revoluciji“? Tu se zapravo više radilo o pre- vratu
koji su poveli i izveli oficiri i Komitet ujedinjenja i progresa
Makedonije, bez pravog transfera vlasti. Više nego revolucija
bila je to restauracija — teksta starog više od trideset godina —
koju su izvršili ljudi bez stvarnog soci- jalnog programa.
Međutim, kao što se Francuska revolucija ne svodi samo na pad
Bastilje, isto tako se ni cela turska re- volucija ne ogleda u
događajima od 24. jula. Zapravo, mladotur- ski prevrat utkao je
put čitavom nizu dubokih promena koje su se odvijale u

b:95
vremenskom razdoblju dužem od deset godina.
U datom trenutku, promene su već bile značajne. Lju- di
bliski sultanu, koji su se kompromitovali u vreme despo- tizma,
kao što su Izet-paša ili Ebulhuda, bili su u bekstvu ili u zatvoru.
Jildizova „kamarila“ se razbežala. Tajna po- licija je bila
rasformirana, a mreža špijuna razbijena. Dana 27. jula
proglašena je opšta amnestija, koju su iskoristili, osim žrtava
samovolje i žurnaldžija, oko hiljadu običnih za- tvorenika. Politički
prognanici su se vraćali na stotine, što je često bilo propraćeno
neizmernim ispoljavanjem odu- ševljenja na dočeku, kao što je bio
slučaj sa Sabahudinom. Oslobođene cenzure, novine su se
množile, javno mšenje je ulazilo u politički život države. Ako ništa
drugo, atmos- fera je bila revolucionarna.
Međutim, u iščekivašu izbora i sazivanju Parlamen- ta,
što je bilo predviđeno za jesen, postavljao se problem ko će
vladati. Dvor je bio oslabljen. Pošto se zakleo na Ustav, Ab-
dulhamid se ograničio na ulogu posmatrača. Za Visoku portu
pak, revolucija je otvarala mogućnost da povrati ono što je iz-
gubila počev od 1870. godine. Koristeći sukobe koji su ubrzo
izbili između Dvora i Komiteta, veliki vezir je mogao da se nada
da će ponovo uspostaviti svoju vlast. Said-paša i Kamil- paša su
pokušali da igraju na tu kartu. Što se tiče Komiteta ujedišeša i
progresa, on je delovao posredstvom svog central- nog komiteta
(Megkeg-1 HJtith) koji se nalazio prikriven u So- lunu; to je bila
neka vrsta grupe za vršeše okultnog pritiska koja je delegirala
svoje agente po provincijama, slala delegacije od dva do tri
svoja najviđenija člana, kao što su Talat, Rahmi, Džavid, doktor
Nazim Bahaedin Šakir ili Ahmed Riza, kod sultana ili velikog
vezira da bi istakla svoju tačku gledišta, pa čak i da je nametne.
Nekoliko dana nakon revolucije, delega- cija od sedam ljudi
(među kojima su bili i Talat, Džemal i Dža- vid), otišla je u
prestonicu da nadgleda uspostavljaše novog režima. Ta
delegacija se tamo suočila sa čitavim nizom poli- tičkih,
socijalnih i diplomatskih teškoća.
Na početku, nakon nekoliko dana, izbila je politička kriza
između Said-paše i unionista. Ustavom je bilo predvi- đeno da
sam veliki vezir oformi kabinet, koji je trebalo zatim da bude
potvrđen carskom iradom. Da bi bolje kontrirao Ko- mitetu, Said-
paša je odlučio da sultanu obezbedi izbor dva resora:
Ministarstvo rata i Ministarstvo mornarice. Ulog je bio značajan:
onaj koji bi kontrolisao vojsku, mogao bi istovre- meno da pokori
mladoturski pokret, čija se snaga, dobrim de- lom, oslašala na

b:95
mlade oficire. Said-paša nije uspeo u tom svom pokušaju i bio je
primoran da podnese ostavku. Na šego- vo mesto došao je
Kamil-paša (6. avgusta). On je predložio program koji bi od
Carstva stvorio modernu centralizovanu državu, što je naišlo na
odobravanje mladoturaka. Komitet ujedinjenja i progresa izjavio
je da neće više učestvovati u po~ litičkom životu i da će se
ograničiti da bude čuvar parla- mentarnog režima i da će vršiti
ulogu arbitra, ulogu koju će biti primoran da vrši već u avgustu
mesecu 1908. kada će se talas štrajkova tokom nekoliko nedelja
sručiti na zemlju.
Međutim, novim vlastima su tek predstojala velika
iskušenja. Bugarska je, 5. oktobra, odbacila autoritet sultana i
sutradan proglasila nezavisnost. Austrougarska je anektirala
Bosnu i Hercegovinu, a Krit najavio svoju odluku da se pripo- ji
Grčkoj. Događaji su predstavljali veliki izazov: novi režim je još
uvek bio nestabilan; ali jednom konsolidovan, zar ne bi tražio da
uspostavi svoj autoritet nad ovim teritorijama, koje su svakako
samo nominalno pripadale Osmanskom carstvu, ali čiji su statut
garantovale velike sile, a nad kojima je osmanska država naglo
gubila suverenitet. Turska je bila nemoćna i izo- lovana, Velike
sile nisu reagovale. Dok je Komitet rukovodio bojkotom
austrijske robe, vlast je činila napore da krizu reši diplomatskim
putem. Između februara i aprila 1909, uređeni su sporazumi koji
su predviđali finansijske kompenzacije za Tursku, a halifi je
priznato pravo da kontroliše verski ži- vot muslimana na
izgubljenim teritorijama.
Posledice te diplomatske krize bile su značajne. Za
režim koji je bio proistekao iz mladoturske revolucije, to je
označilo kraj naklonosti koju je do tada uživao. Za nekoliko
meseci, morao je da ustupi više teritorija nego što je to uči- nio
Abdulhamid u prvih trideset godina svoje vladavine. A
intervencija u julu trebalo je da spreči cepanje Carstva. Kre-
dibilitet mladoturaka je odjednom bio ozbiljno uzdrman. GBi-
hova nesposobnost da se suoče sa stranom agresijom ubrzo je
po- krenula talas nezadovoljstva. Nije slučajnost što su se prvi
znaci te reakcije manifestovali već sutradan nakon krize.
Dakle u jednoj takvoj, pomalo zatrovanoj atmosferi,
odvijali su se izbori za osmanski Parlament (novembar-de-
cembar 1908). Jedinu opoziciju Komitetu predstavljali su liberali
Sabahudina, grupisani u Osmansku liberalnu parti- ju (OztapI
ANgag PgkazS). Oni su u svom programu isticali jednakost
između muslimana i nemuslimana, kao i decentrali- zaciju, a

b:95
podržavale su ih listom neturske nacije u Carstvu.
ug

! |U1eđutim, stranka je bila kasno formirana, sredinom septem-

brdž, a organizovana skoro isklučivo u prestonici, pa stoga
nije mogla da ozbiljno ugrozi hegemoniju unionista. Izbori su
se obavili u okviru indirektnog izbornog procesa, pravo gla-
sa su imali samo muškarci stariji od 25 godina. Izbori su
doveli do jakog sukoba sa pravoslavnom patrijaršijom i grč-
kom zajednicom koja je tražila mnogo značajnije prisustvo
grč- kog elementa u Skupštini. Praktično, svuda su bili
izabra- ni kandidati koji su na izborima učestvovali pod
etiketom Komiteta ujedinješa i progresa. Sam veliki vezir,
kandidat liberala u Istanbulu, bio je poražen.
Parlament je bio svečano otvoren 17. decembra
1908. godine. U svom uvodnom govoru, Abdulhamid je
potvrdio svoju privrženost parlamentarnom režimu: sada
kada se u narodu stvorila napredna svest, govorio je, nije
više bilo prepreka njegovom ponovnom uspostavljašu.
Nekoliko dana kasnije, Ah- med Riza je bio izabran za
predsednika Skupštine narodnih poslanika.
Odnosi između Komiteta i Kamil-paše, ubrzo su se
pogoršali. Simbol birokratije starog režima, obeleženog od-
nosom sa liberalima, velikog vezira nije bilo moguće
kontroli- sati. Nekoliko sedmica nakon otvaraša
Parlamenta, pokušao je da iskoristi političke teškoće i da
poveća svoju vlast. Od- lučio je, 10. februara 1910, da
imenuje svoje ljude na čelu Mi- nistarstva rata i mornarice.
Ponovo, snage su se odmeravale oko kontrolisaša vojske.
Nakon debate u Skupštini gde mu ni- je bilo ukazano
povereše, i to velikom većinom, Kamil je bio primoran da
podnese ostavku. Na šegovo mesto sultan je pozvao
Husein Hilmi-pašu, bivšeg vrhovnog inspektora Rumelije
pre revolucije, koji je uživao veliki ugled među
mladoturcima. Bi- la je to nova pobeda za Komitet
ujedišeša i progresa.
Za nekoliko meseci, nezadovoljstvo se pojačalo. U
po- četku je bilo poprimilo blago religiozni karakter. Diplo-
matska kriza iz oktobra 1908. izbila je usred ramazana, u
tre- nutku kada su verska osećanja najjača.93 Već 7.

935ta Ak$t, Jop Tigk1eg ge ćnkap ue Tegakk1 (mladoturci i

b:95
 oktobra, masa koju j!e predvodio jedan hodža (slepi Ali, Kor
Ali) uputila se
ka dvoru da traži od sultana ponovno uspostavljanje šerijata.
Propaganda protiv mladoturaka je počela da uzima maha. Ako
su šejh ul-islam i ulema iz visokih krugova podržavali re- žim od
samog početka, u nižim redovima religiozne hijerar- hije, koji su
bili konzervativniji, parlamentarni režim je u šihovim očima bio
odgovoran za nove nedaće Carstva, slobo- da i jednakost bili su
za ših strani i opasni pojmovi. Uvođe- še modernih običaja, koje
se pripisuje mladoturcima, bilo je omalovažavano. U svojim
novinama, Mghap, Murat-beg, više nego ikad u raskolu sa
svojim bivšim saborcima, dolivao je ulje na vatru, podstičući
verske strasti, oglašavajući jedna- kost sa nemuslimanima i
emancipaciju žene kao protivne tra- diciji. Takvi stavovi nailazili
su na sve veće odobravaše među sveštenstvom, softama,
dervišima, ali takođe i u kru- govima birokratije i vojske, kao i u
narodnim masama.
Opoziv Kamil-paše u februaru 1909, samo je pojačao
tenzije. U Skupštini, Aiberalna stranka je bila postala oko- snica
političke opozicije koja je objedišavala od pedeset do šezdeset
poslanika, pogotovo među neturskim nacionalnosti- ma, Grcima,
Jermenima, Arapima, i Albancima. Ta opozicija je optuživala
Komitet ujedišeša i progresa za uspostavljaše diktature, za
politizovaše vojske, za napuštaše osmanskih ideala u korist
samih Turaka. Te jake napade ohrabrivali su Englezi koji su loše
gledali na odlazak šihovog čoveka od po- vereša. Prvi dragoman
u ambasadi Velike Britanije, Ficmo- ris, vodio je kampašu
posredstvom Heuap1 NegaŠa, engleskog lista u Istanbulu, kojom
je žestoko napadao unioniste. Meto- de Komiteta su bile
otvoreno kritikovane u štampi. Hasan Fehmi, novinar koji je
aktivno učestvovao u antiunionističkoj kampaši u listu ZegćezI,
7. aprila, biva ubijen. Javno mšeše je ovo ubistvo pripisalo
samom Komitetu.
Početkom aprila, snage reakcije su se organizovale.
Zajednica islamskog ujedišeša, 1Šćas1-G MićattesN setGueI, ko-
ju je nekoliko meseci ranije osnovao bektašijski derviš Vahde- ti,
poreklom sa Kipra, objedišavala je ulemu drugog reda. Bila je to
neka vrsta misionarske organizacije, „internacionalistič- kog“
opredelješa, koja je propovedala populistički islam. Već nekoliko
meseci, šegov list Uo1kap, anatemisao je „šačicu atei- sta“ koji
su zemlju vodili u propast. Islamsko ujedinješe je iza-
Komitet ujedinjeka i progresa), Istanbul, J987, 93-94.

b:95
r-
bralo dan rođenja proroka, 5. april, da izda svoj program,
koji je7 u suprotnosti sa sekularističkim i zapadnjačkim
težnjama unionista, zahtevao uspostavljanje islamskog
ideala.
U noći između 12. i 13. aprila, izbila je pobuna
pozna- ta na turskom pod nazivom „incident od 31. marta“
(OŠg Mg Džag1 Uakazg 94'). Vojnici prvog korpusa vojske,
stacionirane u Is- tanbulu, pod snažnim uticajem
propagande Zajednice, razoru- žali su svoje oficire — u
većini slučajeva, radilo se o diplo- miranim oficirima
(tek(erN), ušli u grad, prešli most Galata i okupili se na trgu
Sultan Ahmed, ispred Parlamenta, Tokom čitavog dana 13.
aprila, pridruživali su im se odredi iz drutih jedinica,
sveštenici, i studenti medrese. Još jednom u osmanskoj
istoriji vojnici i sveštenici su se nalazili rame uz rame u
pobuni protiv vlasti. Tražili su striktno poštova- nje verskih
zakona, ostavku ministra rata i predsednika Skup- štine,
Ahmeda Rize, simbola mladoturske bezbožnosti.
Pobuna je izazvala tešku političku krizu. Delom
osvojen od vojnika, Parlament je bio blokiran. Poslanici
unio- nisti su se razbežali ili su se krili. U ministarstvu rata,
Ah- med Muhtar-paša, nije mogao da se odluči da li da se
suoči sa pobunom. Paralisan, kabinet Hilmi-paše ubrzo je
podneo ostavku. Što se tiče sultana, on je u nastaloj krizi
ugledao priliku da uzvrati udarac. Podržavajući većinu
zahteva pobu- njenika, izdao je naredbu Skupštini da
poštuje šerijat i ime- novao za velikog vezira Ahmeda
Tevfik-pašu. Prazninu koju su iza sebe ostavili unionisti
ubrzo su popunili liberali.
U Istanbulu je bilo i nasilja. Mladi svršeni ofici- ri,
pristalice pokreta za parlamentarni režim, više poslani- ka,
bilo je ubijeno tokom pobune. Lokali sedišta, unionistič- kih
novina kao što su Tapt i §pga-uG Džte1 bili su opljačkani. Pa
ipak, to nije bilo ništa u poređenju sa neredima u Adani.
Objava pobune u Istanbulu, uzbudila je duhove, i među
musli- manima se pronela vest da se Jermeni spremaju da
izazivaju ne- rede. Već 14. aprila, jermenska četvrt bila je
pozornica nasilja i masakra koji je trajao nekoliko dana, a za

9431. mart po julijanskom kalendaru.

b:95
 epilog imao više hiljada žrtava među jermenskim
stanovništvom.
Dugo se raspravljalo o smislu događaja od 13. aprila.
Nagli plamen muslimanskog fanatizma? Ipak, hrišćanske
manjine su to pozdravile, s Grcima na čelu, a Ustav je bio po-
štovan. Ko je iz pozadine vukao konce pobune? Abdulhamid? U
stvari, izgleda da sultan nije bio pokretač pobune, već da je,
pošto je ona izbila, on pokušao da iz toga izvuče korist, što je
navelo mladoturke da ga smatraju odgovornim, presreć- ni što
mogu konačno da se otarase despota iz Jildiza. Engle- ska? U
zahlađenim odnosima sa mladoturcima, ona je nesporno
podržavala opoziciju. Međutim, odgovorne treba tražiti u
redovima opozicije.
Iza Aiberalne stranke, defilovao je čitav niz pro- tivnika
ili razočaranih u novi režim: bivši odbačeni mlado- turci (kao
Sabahudin), liberali odstranjeni sa vlasti (kao Kamil-paša),
hrišćanske manjine koje su sve više bile nepo- verljive, Albanci
pogođeni centralističkim i nacionalistič- kim težnjama
unionista, unapređeni podoficiri (a1auI) odani sultanu, oficiri
starog režima najureni nakon julskih događa- ja, birokrate
žrtve administrativne reorganizacije ((et1ka{). Opozicija je
upotrebila islam protiv unionista, što joj je omogućilo da u
velikoj meri mobiliše narod Istanbula.
Ipak, pobeda protivnika Komiteta ujedinjena i pro-
gresa, bila je kratkog daha. Vojska iz Makedonije, koja je
uvide- la da je politički sistem, uspostavljen 24. jula 1908,
ozbiljno doveden u pitanje, odlučno je reagovala. Pod
vođstvom Mahmud Ševket-paše, „trupe za intervenciju“
(ćageke1 ogs1ši) krenule su na Istanbul koji je napadnut 24.
aprila. Proglašen je ratni zakon a formirani su preki sudovi da
sude pobunjenicima. Ne- koliko dana kasnije, Skupština i Senat
sazvani na kongresu, proklamovali su uklanjanje sultana, koji
je bio sankcionisan fetvom šejh ul-islama. Abdulhamida
prognanog u Solun zame- nio je brat Mehmed Rešad. Jedna
stranica istorije Osmanskog carstva bila je završena. ' .

Društvena i intelektualna uzavrelost

Od početka veka, u Osmanskom carstvu došlo je do
ubrzanog ekonomskog razvoja, koji je bio ohrabren politikom
priziva stranog kapitala u jednom kontekstu sve surovije kon-

b:95
 kurencije među velikim silama. Došlo je do porasta
cena. U Istanbulu, između 1900. i 1908, oka (1,3 kg) brašna
poskupe- la je sa 34 na 54 pare (40 para=1 groš), kila (37
litara) ječ- ma sa 12 na 19 groša. Ta inflacija je pospešila
poslove, iako je učinila nestabilnom situaciju u kojoj su bili
najamnici, službenici i narod uopšte. U isto vreme, nastavilo se
sa ši- renjem zapadšačkog uticaja: uprkos cenzuri, evropska
štampa, zapadnjačke ideje, moda, poslednja tehnička
dostignuća, igre i zabave (kao što su bicikl i bioskop)
neprekidno su osvajali velike gradove Carstva. Bila je to
pomalo Đe11e ero^ie koja je ulazila barem u mali deo Carstva.
Mladoturska revolucija koja je izbila usred tih br- zih
promena, prouzrokovala je pravu eksploziju u osmanskom
društvu. Suviše dugo uzdržani hamidovskim okovima, dru-
štveni slojevi su se najednom osećali oslobođenim. Po prvi put
u svojoj istoriji, osmansko društvo je upoznalo slobodu govora,
štampe, okupljanja. „Sloboda“ je postala čarobna reč koja je
rešavala sve probleme i zadovoljavala sve želje. Ta „opijenost
slobodom“ takođe je proizvela razna preterivanja, nedisciplinu,
anarhiju, odbijanje da se plati porez. Službe- nici nisu hteli da
idu na posao, a đaci u školu.
Najspektakularniji izraz te socijalne eksplozije bio je
razvoj štampe. Već dan posle 24. jula, tiraž dnevnih listova u
Istanbulu značajno je porastao: 60.000 primeraka za 1Mat,
40.0 za Zaćać. Ljudi su se otimali oko svih izdanja. Do kra- ja
1908. godine, pojavilo se stotinak novih listova u Carstvu.
Među njima, satira je zauzimala značajno mesto: smeh je bio
su- više dugo obuzdavan pod Abdulhamidom. 1908—1909,
više od 350 novina i časopisa izlazilo je širom Carstva. Sama
po se- bi ta brojka pokazuje intelektualni zamah koji je obuzeo
Tursku, iako je nadalje ritam bio usporen: 130 listova je izašlo
1910, 124 lista 1911. godine.
U elanu revolucije, tri socijalne grupe izbile su na
površinu, grupe koje nisu mogle da dođu do izražaja u Osman-
skom carstvu: žene, radnici i intelektualci.
Oko 1900, položaj osmanske žene počeo je da se me-
nja. U višim slojevima društva, sve je više žena prihvatalo
zapadnjački stil života pod uticajem časopisa ili imitira- jući
jermenske i grčke žene. Žene su počele da uče francu- ski
jezik, da opremaju svoje stanove i oblače se na evropski način,
da uzimaju časove klavira, da izlaze same na ulicu. Međutim,
istovremeno, moralizmom vladavine AbdulahamiDa
pokušavalo se da se ženi nametnu stroža pravila ponašanja.
Tako im se, jednim pravilnikom iz 1901. zabrašivalo da od-
laze u evropske butike, primoravane su da nose feredžu čak i
u kolima. Do detalja je bila regulisana dužina i deblšna ve- la
(čaršaf), kao i tip cipela koje su bile primorane da no- se. Žene
koje bi se našle na ulici bez pratše, rizikovale su da budu
uhapšene.
Tokom izgnanstva u Evropi, u kontaktu sa evropskim
običajima, mladoturci su mnogo razmišljali o položaju žene u
svom društvu. Neki su smatrali da je emancipacija žene ključ
napretka osmanske države. U celini, želeli su da vide osman-
sku ženu kako se razvija po modelu zapadnjačke žene
zahvaljuju- ći napretku i obrazovanju.
Atmosfera je jula 1908. nudila muslimanskim ženama
priliku da ostvare svoje težše. Svedoci mladoturske revolu- cije
bili su zapašeni šihovim učešćem u revolucionarnim da- nima.
Bile su prisutne u prvim uličnim izlivima radosti; 27. jula vozile
su se kolima ulicama grada sa parolama mladotura- ka. Na taj
način su iskazivale svoje odbijaše da nose veo i da budu
zatvorene, iskazivale su svoju želju za sticanjem znanja, i svoju
želju da učestvuju u javnom životu. Od tada pa nadalje mo- glo
se videti mnogo više žena na javnim mestima, obučenih mo-
derno, kako drže govore i učestvuju na skupovima. Osnovana
su ženska udruženja, neka sa čisto filantropskim ciljevima, ali
je bilo i drugih sa više „feminističkih“ usmerenja, kao što je
bilo Udružeše za uzdizaše žene (Te ‘aI-1 Njzuap SetGueI), koje
je, već 1908, osnovala Halide Edib. U kontaktu sa pokretom
su- fražetkiša iz Engleske, ona je sebi postavila cilj da „uzdigne
kulturni nivo žena“ i da pronađe načine da olakša obrazovaše
svojim članicama. Sa svoje strane, Komitet ujedišeša i pro-
gresa osnovao je u Istanbulu i u Solunu ženske sekcije Ujedi-
šenja i progresa (1igćap^e Tegakkg KasIpJag ^iĐezg). Radikalni-
je, Društvo za odbranu prava žene (MpsŠ/aaA Nikpk-1 Mzuap
SetgueI), osnovano na početku balkanskih ratova, zahtevalo je
ekonomsku emancipaciju žene što je trebalo da 303 omogući
pri- stup radnim mestima u javnim službama i u preduzećima.
Udru- ženje je postiglo prvi uspeh kada su žene počele da rade
u Te- lefonskoj kompaniji. Pored tih organizacija, postojala je
čita- va ženska književnost i štampa; navedimo nekoliko
novina gde su pisale mnogobrojne žene JJete( (Buket), MŠe{
SageLem (List nacije), KasIp Mastiazg (Časopis za žene), Mećazt
(Dobra de- la), KaLpJag JJppuahg' (Svet žena).
Uprkos svemu, taj pokret za emancipaciju ostao je
ograničen. Animiran od nekoliko uglednih žena kao što su
200
Halide Edib i Nakije-hanim, uspeo je da pokrene samo osman-
sku elitu i mali deo sredše klase u gradovima. Društvo za od-
branu prava žena imalo je samo pedesetak članova. Zabeležen
je izvestan napredak u okviru obrazovaša žene. Prvi licej za
devojke otvoren je 1911. godine. Ali i na tom polju promene su
bile skromne. A u celini, nije se činilo da se situacija žene
mnogo promenila. Žene su i dalje imale zaseban odeljak u
tramvaju i na brodovima Bosfora, bilo im je zabrašeno da se
kupaju i da idu u restoran, čak i u pratši muževa.
Pa ipak, po prvi put, žene su postale svesne sebe.
Problem položaja žene postavile su žene same, problem koji je
dodirivao osetljive tačke islama, odvajaše polova, brak, raz-
vod, poligamiju. Zbog toga je, ma koliko da je bio skroman, taj
početak emancipacije već bio izazvao mnogo nezadovoljstva.
Bi- lo je dovoljno da se nekoliko žena pojavi na ulici otkrivena
lica, pa da dođe do meteža i snažnih reakcija. Zatvaraše že- ne
i obaveza nošeša zara, zauzimali su značajno mesto u zahte-
vima verske opozicije. Komitet ujedišeša i progresa smatran je
ateističkom organizacijom, krivcem za javni nemoral. Šejh ul-
islam je 1911. stavio tačku na i: ponovo je uveo obavezu no-
šeša vela i zatvaraše žene, zabranu da se žene oblače na
evropski način i da se same šetaju ulicom. Izbio je takav me-
tež da je u vreme balkanskih ratova došlo do čitavih debata o
odgovornosti emancipacije žene u osmanskim porazima...
U mladoturskoj revoluciji izašao je na videlo rad- nički
pokret. Počev od avgusta 1908, došlo je do talasa štrajkova
(izbrojano ih je 110) takve masovnosti i trajaša, bez presedana
u osmanskoj istoriji. Ti štrajkovi, većinom „spon- tani“, direktno
su se oslašali na revoluciju. Odmah nakon 24. jula, radnici su
organizovali marševe tokom kojih su delili letke i vitlali
zastavama sa mladoturskim sloganima, kao što su „sloboda,
jednakost, pravda, bratstvo". Potom, radnici su stupili u štrajk
„pošto je sada postojao Ustav“, smatrajući da će im on
omogućiti poboljšaše njihovog položaja.
Prvi štrajkovi izbili su sredinom avgusta u Istanbu- lu
među lučkim radnicima i tramvajdžijama. Ubrzo, pokret se
proširio i na druge grane industrije, na duvače stakla u fabri- ci
Pašabahče, na službenike uprave. U Izmiru i Solunu, luč- ki
radnici su sledili primer svojih kolega iz Istanbula. Ni mali
gradovi nisu bili pošteđeni. Uskoro su skoro svi sektori
ekonomskog života bili pogođeni: saobraćaj (železnica, tram-
vaj, pomorski transport), rudnici (ugljenokopi Ereglija), tek- stil,
radionice duvana, trgovačka preduzeća (OgozsC Vask). Zah-
tevi se nisu odnosili samo na platu, već i uopšteno na uslove
201
rada i života radničkih masa: smašenje radnog dana sa
petnaest, šesnaest sati na osam ili deset u zavisnosti od
slučaja, obave- zan sedmični odmor, mogućnost sindikalnog
organizovanja, koje bi rukovodioci preduzeća priznali, stvaraše
inspekcije rada.
Sredinom septembra, više desetina hiljada radnika bilo
je u štrajku. Došlo je skoro do opšte paralize sistema. Sluđene,
gazde su u pomoć pozvale vlasti da silom uspostave red. U
preduzećima koje je kontrolisao strani kapital, tenzije su bile
žive. Tako je, u Anadolskoj železničkoj kompaniji, ko- ju je
kontrolisao Oeićsće Vapk, bio osnovan, još u avgustu sa- vez
radnika, koji su sačišavali pre svega hrišćanske osmanli- je i
stranci, koji su zahtevali bolje uslove rada a kritikovali su i
direktora kompanije, Ignena. Ambasador Nemačke i di- rekcija
intervenisali su pri Visokoj porti, da ona preduzme energičnije
mere prema „revolucionarima“ i „anarhistima“. Pokret se
pretvorio u štrajk. Tokom nekoliko dana, žele- zničku stanicu
Hajdar-paša, terminus linije, bili su potpuno blokirali štrajkači.
Situacija je postajala delikatna za kabinet. Već 8. sep-
tembra, doneo je privremeni zakon o štrajku sa namerom da
zau- stavi socijalni pokret. Komitet ujedišeša i progresa pak,
prvo se postavio kao posrednik u konfliktima, pokazujući se, iz
pa- triotskih pobuda, privržen socijalnom pokretu kada se
radilo o stranim preduzećima; ali bio je zabrinut zbog šireša
štrajka u strateškim sektorima, poput železnice, i pribojavao se
da na- stavak socijalnog pokreta ne naruši povereše
kapitalista.

G
z Ipak, sredinom oktobra, situacija se smirila. Snaga
- radničkog pokreta je splasnula, prvenstveno usled zakonskih
uredbi koje su doneli mladoturci. Nedovoljno eksplicitan u
svojoj formulaciji, zakon o štrajku (TaŠ-11?§a1 Kapppp) (1909), j
koji se odnosio isključivo na javni sektor, priznajući pravo
na
j štrajk, ali ozbiljno sužavajući njegovu primenu i
zabranjujući
osnivanje radničkih udruženja ili sindikata. Što se tiče za-
kona o udruženjima (SetguePeg Kattp) (1909),
omogućavao je osnivanje radničkih udruženja izvan
preduzeća javnih službi.
I Pad u intenzitetu štrajka treba takođe tražiti i u
unutraššoj slabosti pokreta. Štrajkovi u leto 1908, bili su
202
pre svega spontani. Oni su izbacili u prvi plan proletarijat, ipak
često podeljen po etničkom ili verskom principu, što je !slabilo
radničku solidarnost, kočilo ispoljavaše svesti jedne
I klase i otežavalo radničko organizovanje. Ipak, načinjen je
izvestan napor da se prevaziđu te podeljenosti: 1909. u Solunu
je osnovana Socijalistička radnička federacija, koju su čini- li
pre svega Jevreji. Ona je pokušavala da formira klasnu j svest
prevazilazeći verske i etničke razlike radničke popula- cije u
Solunu.
j Osmanski radnički pokret ostao je izvan političkog
života. Na izborima 1908. bio je izabran jedan jedini
socija-
listički poslanik. U septembru 1910. u Istanbulu je
osnovana prva osmanska socijalistička stranka. Pod
uticajem Žoreso- vog socijalizma, interesovala se u svom
programu i svom li- stu, 1§Igak, za probleme radničke
klase, ali kako je bila sači- njena pre svega od
intelektualaca, praktično nije imala uticaja na osmanski
proletarijat.
Uprkos tim slabostima, radnički pokret je
nastavljao sa radom. Socijalni problem je bio postavljen u
Osmanskom carstvu, problem uslova rada radnika, rada
žena i dece, iako je prvi paket zakonskih socijalnih uredbi
1910. ostao mrtvo slovo na papiru. Sa štrajkovima se
sporadično nastavljalo tokom sledećih godina: neki su
uspevali da pokrenu i po neko- liko hiljada radnika: na
primer, štrajk nosača (kataG) cari- ne u Istanbulu (1909),
štrajk radnika svile u Bursi (1910), štrajk železničara na
liniji Izmir Kasaba (1911).
Konačno, mladoturska revolucija, u prvi plan istakla je
„intelektualce“. Ali ti intelektualci nisu imali mnogo to-

203
ga zaJednim,.,g sa šačicom istaknutih opozicionara koji su,
pola veka ranije, pokrenuli borbu protiv despotizma. Mlado-
turska revolucija izazvala je obnovu ljudi i ideja: iz Evrope i
Egipta navirali su mladoturski aktivisti, sa Kavkaza ili sa
Balkana vraćale su se jermenske i bugarske političke izbegli-
ce. Međutim, revolucija je privukla i intelektualce iz drugih
delova muslimanskog sveta, iz arapskih provincija carstva,
Egipta, Persije, a pogotovo Turke iz Rusije (Tatare iz Kaza- na i
sa Krima, Azeri Turke) koji su dolazili da u Turskoj na- đu
slobodu za koju su se sve više borili u Rusiji. A da i ne
pominjemo pojedinačan slučaj socijaldemokrate Parvusa (Alek-
sandra Izraela Helfanda) koji je došao u Istanbul. Sa svim tim
ljudima mnoštvo novih ideja prodiralo je u Osmansko car- stvo:
muslimanski modernizam, populizam, nacionalizam, so-
lidarizam, socijalizam. Pojavile su se nove discipline kao što je
sociologija, za koju je otvorena nova katedra na univer- zitetu
1912. godine. Tokom nekoliko godina, Istanbul je pono- vo bio
intelektualna prestonica muslimanskog sveta.
U „velikoj poplavi ideja“ koja je prekrila Carstvo 1908,
izdvojile su se dve velike struJe. Jedna Je okupljala one koji su
bili okrenuti islamu, a druga one koji su bili podlo- žni
„iskušenju Zapada“95. Celokupni intelektualni život se bio
polarizovao oko te dve struje.
Jedan od glavnih portparola islamske struje bio je
Mehmed Akif. Rođei 1873, od oca profesora na medresi če-
tvrti Fatih, tadašnjeg glavnog centra islamske kulture Is-
tanbula. Detišstvo, provedeno u jednom umerenom musliman-
skom okružešu, veoma ga je odredilo. Nakon studija u
veterinarskoj školi, uporedo je sledio karijeru pisca i slu-
žbenika u Ministarstvu poljoprivrede. 1908. imenovan je za
profesora kšiževnosti na univerzitetu u Istanbulu.
Mehmed Akif uživao je veliku popularnost kod na-
rodnih masa, čije je nesreće i nade izražavao u dugim lirskim
pesmama; bio je zabrinut zbog jaza između osmanskih
intelek-. tualaca, spremnih da smešno podražavaju Zapad i da
veru do- življavaju samo kao prepreku napretka, i širokih
narodnih masa, koje su bile sklone da propast islama pripišu
najezdi zapadnjačkih običaja. Po mišljenju Mehmeda Akifa,
trebalo je pronaći oslonac u naprednom duhu islama. Model
koji bi trebalo slediti bio je Japan, koji je uspeo da prihvati
zapadne nauke i tehnologiju, a da pri tom ne izgubi svoju
dušu.1988, 202.
204
95Bernar Levis, Islam i svešovno, rađanje moderne Turske, Pariz,
 Oko Akifa se okupio jedan broj pripadnika uleme, pi-
saca i pesnika pod uticajem dela Džemaludina el Afganija i
šegovog sledbenika Muhameda Abduha, i počeo, od 1908. sa
iz- davanjem „modernističkog“ časopisa 81ga1-1 MpzŠkpp, koji je
imao izuzetan uspeh. Modernisti su podržavali parlamentarni
režim, prilagođen islamskoj „konsultaciji“ (savetu), bili su
protiv aprilskog puča 1909, a smatrali su da se propast musli-
manskih država nije dogodila zbog samog islama, već zbog is-
kvarenog oblika koji je on poprimio usled inovacija (dM'a(),
sterilnog podražavačkog duha ((akŠ), i zbog uticaja mističnih
redova. Rezultat svega toga bio je islam zatvoren za naučni
duh, nesposoban da se razvija i da se prilagođava modernom
svetu. Da bi se islamska društva spasla nazadnosti, trebalo je
vratiti se jednom čistom islamu, vratiti se „duhu slobodnog
izbora“ (gsI- ća<1) da bi se pronašla vera koja odgovara
razumu, i koja je spo- sobna da prihvati nove nauke, koje je
Evropa zapravo preuzela od muslimana u srednjem veku.
Daleko od svake kontemplativne koncepcije, urednici lista
51ga1-1 MpzŠkGt uzdizali su obna- vljanje duha preduzetništva
u trgovini, industriji, bankarstvu.
Tokom više godina, Akif i 81ga(-g MpaŠklt predsta- vljali
su najliberalnije i najmodernije krilo islamske struje. Međutim,
pored njih bilo je i drugih težnji, od „populistič- kog“ islama,
prožetog heterodoksnim i pobratimskim osobi- nama, preko
Društva islamske unije (1Šćab-g MićattesI Se- tGuep), do
tradicionalističkog i konzervativnog islama koji je branio
Mustafa Sabri u delu Veuap p1-Nak.
Na drugom kraju ideoloških opredeljenja nalazili su se
„pobornici Zapada“, koje je pre svih predstavljao Abdulah
Dževdet. Rođen 1869, kurdskog porekla, Abdulah Dževdet bio
je jedan od osnivača mladoturskog pokreta. Završio je vojnu
medi- cinsku školu (TLjMue), radio kao lekar, a istovremeno je
pisao i prevodio (naročito dela Šekspira). Prognan, izdavao je,
pr- vo u Ženevi, a zatim u Kairu, list 1s(tas1. Vratio se u Tursku
1910, a sledeće godine ponovo je počeo sa izdavanjem svog
lista, ovog puta u Istanbulu. Glavni saradnici su mu bili Dželal
Nuri i Kiličzade Haki. Abdulah Dževdet je smatrao da je pri-
hvatanje zapadnog uticaja bila apsolutna nužnost za Osmansko
carstvo. „Postoji samo jedna civilizacija“, govorio je, „a to je
evropska civilizacija, i treba je uneti sa svim njenim ružama i
trnovima. “ Mislio je da je prihvatanje zapadnih ideja bilo pi-
tanje promene mentaliteta (iktuel). Prepreke su bile vezanost
za prevaziđene tradicionalne vrednosti, neznanje u kojem je li-
cemerna i fanatična ulema držala široke narodne mase. Kao i
205
Akif, Abdulah Dževdet je žalio zbog jaza između intelektuala-
ca i narodnih masa, ali, u suprotnom smislu. Predlagao je da se
jaz prevaziđe tako što bi narod bio oslobođen lažnih verova-
nja i sujeverja, vezujući se za obrazovanje, intelektualne
tekovi- ne Zapada, slobodu, razum, naučni duh. 1sIkas1 je
imao čitav je- dan program za prihvatanje zapadnih tekovina
koji je polazio od odbrane prava žene do prihvatanja latinice u
pisanju, preko modernizacije porodice, borbe protiv medrese,
oslobađanje od religioznog, upotreba metričkog sistema.
Strastveni pristalica zapadne kulture, Abdulah Dževdet
nije bio manje rodoljub, protivnik političkim inge- rencijama
Evrope u osmanskom carstvu. Prihvatiti vrednosti Zapada,
značilo je boriti se protiv imperijalizma. „Ili ćemo mi ići prema
Evropi, ili će ona doći kod nas“, govorio je alu- dirajući na
rizike kolonizacije. Prihvatanje zapadnih ideja je dakle bilo
pitanje opstanka za osmansku državu. Abdulah Dževdet je
smatrao da Osmanlije treba da se oslone na sopstve- ne snage
i da od njih samih treba da potekne spas. U vreme ita-
lijanskog napada na Tripolitaniju, njegovi argumenti su pobe-
đivali, kako oni za traženje pomoći od Engleske, tako i oni
kojima se, poput šejh ul-islama, zahtevalo da se izgovaraju
molitve u školama. „Naš najveći neprijatelj je naša nepokret-
nost, naše neznanje, naš fanatizam, naša zaslepljenost da sle-
dimo tradiciju... Zapad je naš učitelj. Voleti ga znači voleti
nauku, napredak, materijalni i moralni razvoj.“
Između te dve tendencije, islamističke i zapadnjač- ke,
koje su prednjačile intelektualnom pozornicom 1908, ma- lo-
pomalo, počela je da se javlja „treća struja“, turski nacio-
nalizam. Nacionalizam je proistekao iz susreta dveju struja:
jedan je bio muslimanski pokret iz Rusije koji je, na početku

veka, pod vođstvom Ismaila Gasprinskog i Tegsptap-a

tražio u ujedinjenju turskih naroda Rusije potrebnu snagu
da bi se odupreo opasnosti panslavizma, a s druge strane
je naučni i kulturni pokret, nastao u Istanbulu u isto doba,
pod utica- jem otkrića sa Zapada, u potrazi za prošlošću i
identitetom Turaka. Susret te dve struje odigrao se u
Turskoj nakon revo- lucije 1908. Krajem godine, u
Istanbulu je osnovan prvi „na- cionalistički“ klub, Tursko
društvo (TpgkVegpe^g), koji je okupljao turske
intelektualce iz Rusije i osmanske naučnike. Društvo je
206
1911. izdalo list koji se prvenstveno bavio pro- blemima
pojednostavljivanja i pročišćavaša osmanskog jezika. U
isto vreme u Solunu, u srcu mladoturskog pokreta, drugi
list Sepd Ka1et1eg (Mlada pera), okupljao je mlade pisce i
pesnike, kao što su Ali Canib, Omer Sejfudin, u potrazi za
„novim jezikom“, pojednostavljenim turskim, oslobođenim
jed- nim delom svog arapsko-persijskog rečnika. To je
upravo bilo doba kada je Komitet ujedinjenja i progresa
pokušavao da na- metne upotrebu turskog svim
nacionalnostima Carstva.
Urednici lista bili su rodoljubi vezani za sudbinu
osmanske države, ali i zaokupljeni potragom za svojim
iden- titetom. Među njima se isticao Zija Gekalp, naročito
zato što je bio u isto vreme i član centralnog Komiteta
ujedinje- ša i progresa. Rođen 1876. u Dijarbekiru, Zija
Gekalp je stu- pio u kontakt sa mladoturskim pokretom,
naučio francuski, i bio strastveni zaljubljenik u sociologiju.
Došao je u Istan- bul 1909. kao delegat iz Dijarbekira na
Kongres ujedinjenja i progresa. Sledeće godine se tu i
preselio, „otkrio“ Dirhema,- i postao u neku ruku ideolog
Komiteta. To je bila ključna uloga jer, upravo zahvaljujući
šemu, Komitet se malo-pomalo preobrazio i prihvatio
turski nacionalizam.
Pun poštovaša prema osmanskom državnom
kadru, „nacionalizam“ Zija Gekalpa odlikuju, u to vreme,
dve karak- teristične crte. On potvrđuje pre svega otrebu
za „socijalnom revolucijom“, koju definiše kao potragu za
novim životom, ne „kosmopolitskim, već nacionalnim“,
potragu za „novim vred- nostima“ koje ne bi bile prosto
podražavaše Evrope, već re- zultat jedne sinteze između
nacionalne kulture i civilizaci- je. S druge strane, Zija
Gekalp svojim stihovima izražava, u mitskoj formi,
„panturski“ patriotski ideal koji nailazi na

207
široki auditorijum kod mladih: „Otadžbina Turaka“, pisao je, „nije
ni Turska ii Turkistan. To je prostrana i večna zemlja; Turan!“ Pre
nego što je uopšte i nastala teorija, Zija Gekalp je postavio
temelje romantičarske koncepcije turskog naciona- lizma.
Međutim, van uskih krugova u Solunu i u Istanbulu, njegove ideje
još nisu nailazile na veliki odjek.
Uopšteno govoreći, društveno i intelektualno previ- ranje
koje je izazvala mladoturska revolucija, bilo je oganičeno. Šačica
žena koja se borila za svoja prava, nekoliko stotina intelektualaca
koji su debatovali o problemima indentiteta, nekoliko hiljada
radnika koji su protestvovali protiv uslova života. Samim brojem
aktera u igri, uticaj na opšte prilike je mogao da bude samo
ograničen. Široke narodne mase nisu po~ krenute i nisu
protestvovale više nego ranije. Osim toga, taj socijalni pokret je
nailazio na otpor: otpor uspostavljene vla- sti, bilo da se radi o
verskim, ekonomskim ili političkim vlastima. Fetve i represivni
zakoni bili su tu da ga zaustave. Stanje opsade je trajalo, cenzura
je bila prikrivena. Socijalni pokret, osim kada je bio ugušivan,
svojatali su mladoturci, ko- ji su se trudili da ga usmere. Stvaranju
turske buržoazije što je uskoro postalo njihova „velika socijalna
težnja“.

Mladoturci na delu
Za unioniste, uzbuna iz aprila 1909. bila je velika
opomena. Organizacija mladoturaka je, takoreći nestala. Štaviše,
tokom ponovnog uspostavljanja reda, glavnu ulogu nije imao
komitet već stari vojni oficiri iz Makedonije. Pa ipak bilo je
dovoljno nekoliko meseci da Komitet ujedinjenja i progresa stane
na svoje noge i ponovo postane vodeća poli- tička snaga u zemlji.
Komitet nije više imao rivala na čelu države, i to pre
svega zbog samih ljudi na vlasti. Novi sultan Mehmed V, sin
Abdulmecida, ceo život je proveo u osami van društva, na presto
je došao u zrelim godinama, i nije mogao da predstavlja pretnju za
unioniste. Zadovoljio se ulogom marionete, da svojim prisustvom
simbolizuje osmansko jedinstvo. Husein Hilmi-pa- ša, koji ponovo
dolazi na svoju funkciju velikog vezira nakon aprilskog puča 1909,
i uprkos svemu, pitomiji od starih paša kao što su Said ili Kamil.
Što se tiče Ibrahim Haki-paše, šegovog naslednika na početku
1910, bivšeg ambasadora u Ri- mu, časnog čoveka, ali bez širine, i
on je bio sklon da igra na sopstvenu kartu. Tome treba dodati
ustavne promene: niz amandmana na ustav koji su doneti 1909,
umašili su sultanovu vlast kao i vlast velikih vezira. Sultan je bio
202
lišen nekih svojih povlastica i prava, pored ostalog i prava da
imenuje mi- nistre i nosioce visokih državnih zvaša. Veliki vezir je
pak imao maše uticaja na kabinet koji je bio odgovoran
Parlamentu.
U kabinetu, komitet je postavio svoje ljude, koji su za-
uzimali ključna mesta: Džavid bej koji će postati ministar fi-
nansija u junu 1909. i Talat-paša, ministar unutrašših po- slova,
sledećeg meseca. U Skupštini, koju su ustavne promene stavile u
prvi plan, komitet je raspolagao velikom većinom po- slanika,
okupljenih u stranci Ujedinjenje i progres, pod vođ- stvom Halila
Mentešea. Što se tiče parlamentarne opozici- je koja je praktično
nestala od maja 1909, ona se javlja na površini u okviru malih
grupa, maše ili više organizovanih kao Stranka naroda (AćaI
Rggkazg), u februaru 1910, zatim, po- četkom 1911, Nova stranka
(Nggć- s SesIs!), međutim sve te stran- ke bile su suviše slabe da bi
osporile dominaciju unionista.
Ostao je problem vojske. Komandant vojske (NagekeG
Ogs1i$i) koja je ugušila pobunu, Mahmud Ševket-paša pred-
stavljao je snažnu ličnost tog trenutka, ali on se gnušao po- litičke
vlasti. Prvo je imenovan za inspektora tri prva kor- pusa vojske i
za komandanta vanrednog staša u Istanbulu (koje će biti na snazi
sve do jula 1912), kao ministar rata ulazi u kabinet Ibrahima Haki-
paše početkom 1910. godine. I Begova politička uloga bila je tako
u neku ruku ozvaničena. Između tog krutog i tvrdokornog vojnika i
Komiteta ujedinje- nja i progresa, brzo su sevnule varnice.
Problem se ticao me- sta politike u vojsci koju je Mahmud Ševket
hteo da očisti od svake ideologije, dok su se unionisti i dalje
oslašali na mlade oficire. Borba za uticaj se vodila u okviru
kabineta gde su se, u pogledu budžeta, snažno, jedan drugom,
suprotsta- vljili ministar rata i ministar finansija unionista, Džavid,
koji se odupire preteranim apetitima onog prvog.
Međutim, izuzev tih nekoliko sukoba, Mahmud Šev- ket-
paša i mladoturci imali su isti cilj: održati integri- tet i celovitost
Carstva. Više nego politikom, Mahmud Ševket-paša je bio
zaokupljen reorganizovanjem vojske i obezbeđenjem odbrane
Carstva. U praksi, odnosi između komi- teta i oficira bili su veoma
bliski, naročito na nivou pro- vincije, iako je ta vojna veza bila
diskretna.
Komitet će se dakle, reorganizovati u senci vojske.
Upravni organ ostaje centralni komitet (Megkeg-g ItitT), uvek u
potaji, koji nastavlja da usmerava politički život Carstva od
događaja u Solunu do leta 1912, kada će biti pre- mešten u
prestonicu Carstva. Svake godine, on organizuje kongres na
203
kojem definiše usmerenja svoje politike. Među najaktivnijim
članovima komiteta, treba navesti Talata, dr Nazima, Omera
Nadžija, Midhata Šukrija. Međutim, nema pravog vođe koji bi se
istakao iznad ostalih, bar ne pre 1913. godine. Značajne istorijske
ličnosti pokreta nalazile su se na počasnim mestima, kao Ahmed
Riza, ili su prešli u opozi- ciju, kao Ibrahim Temo. Junaci jula 1908.
nisu više bili u prvim redovima, Nijazi se vratio u kasarne, a Enver
je bio poslat u Nemačku kao vojni ataše.
Komitet je činio velike napore da proširi svoj uticaj i u
provincijama. Pokrenuta je čitava hijerarhizovana organi- zacija od
centralnog komiteta u Solunu do mesnih klubova pre- ko sekcija
provincijskih gradova. Struktura je često udvostru- čavala
provincijsku hijerarhiju valija, mutasarif i kajmakam. Osim toga,
Komitet ujedinjenja i progresa mogao je da računa na neformalnu
mrežu odnosa koji su se bazirali na porodičnim i prijateljskim
vezama, kao i na vezama u okviru obrazovanja, što je organizaciju
činilo veoma efikasnom96. U provincijama, tre- balo je da sekcije
budu centar progresa, tako što bi otvarale škole, izdajući
propagandna dela i novine i ohrabrujući pri- vredne aktivnosti. U
suštini, mladoturci su želeli da uspo- stave, za Turke i muslimane,
zajedničku strukturu kakva je po- stojala kod Grka, Jermena i
Jevreja, sistem solidarnosti — izraz koji je bio pozajmljen iz
francuske sociologije, a koji je ubrzo naišao na odobravanje u
unionističkim krugovima.
Na selu, komitet se oslanjao na velike zemljoposedni- ke.
Oni su u Parlamentu formirali pravu političku snagu, na čijem su
čelu bili uticajni mladoturski poslanici kao što su Halil Menteše, Ali
Dženani, ili Mustafa Rahmi, koji su poreklom bili iz velikih
zemljoposedničkih porodica iz Ege- ja, Sirije, i Rumelije. U tim
vremenima zaduživanja Carstva, zemlja je predstavljala, sa
desetinom, glavni izvor prihoda za Carsku riznicu i za kapital
uopšte; ona je takođe predsta- vljala jedino bogatstvo koje je
gotovo u potpunosti izmaklo kontroli stranaca. Komitet nije
mnogo mogao da učini da okonča političku i ekonomsku
dominaciju aga (velikih zemljo- posednika). Naprotiv, svojom
agrarnom politikom on ih je fa- vorizovao. Inspirišući se delom
liberalnih ekonomista, Džavid-beg video je put razvoja za
Osmansko carstvo u specija- lizaciji u domenu poljoprivrede. Zbog
toga je zemlji trebalo obezbediti puteve i železnicu da bi se
olakšao izvoz i podr- žali veliki posedi, usmereni ka komercijalnoj

96E. J. 2igsćeg, TNe {JtopŠ RasSog, Tće go1e o/ 1će SotptŠee (Jtop aps1
Rgo^gezz t 1će Tigk1zN IaIopa1 MoueteM, 1905-1926,1^eus1e, 1984, 47.
204
poljoprivredi.
Međutim, Komitet ujedinjenje i progres, koji je na- stao u
gradovima Makedonije, predstavlja prvenstveno urbani pokret.
Nzegove pristalice dolazile su iz niže buržoazije velikih gradova.
To su bili advokati, nastavnici, lekari, no- vinari, službenici ili
činovnici, trgovci i zanatlije, kao i Turci muslimani iz Anadolije.
Nzima treba pridodati mlade oficire koji su izašli iz vojnih
škola (tek(erI), koji su se uglavnom suprotstavljali starim oficirima
bivšeg režima, a među kojima se regrutova- lo krilo aktivista
komiteta. Komitet je, tako, činila turska srednja klasa u usponu,
kojima je on želeo da formira okosni- cu moderne osmanske
države.
Osim toga, komitet je činio napore da uokviri i da mobiliše
široke narodne mase. U Istanbulu, on je kontrolisao moćne
korporacije lučkih radnika i mornara. Organizovao je velike
mitinge, na čijem se čelu najčešće nalazio novinar Hu- sein
Džavid, „filozof“ Riza Tevfik ili spisateljica Halide Edib, i otvarao je
velike narodne peticije, na primer za kupo- vinu ratnih brodova.
Primer takve politike manipulacije gradskih masa bio je bojkot
proizvoda iz Austrije (pogovo še- ćer) koji je komitet organizovao
u oktobru 1908. kao odmazdu na anektiranje Bosne i
Hercegovine. Uspeh tog prvog poduhvata, koji je nesumnjivo
pogađao Austriju, naveo je mladoturke da pri~ begnu istom
oružju protiv grčkih trgovaca (u vreme događaja na Kritu), a zatim
i protiv Italijana u vreme osvajanja Tripoli- tanije. Iza
organizovanja tih bojkota, koji su pogađali pre sve- ga hrišćanske
trgovce, orijentisane više prema spoljnom svetu, u svesti
mladoturaka javila se ideja koju su oni vrlo brzo spro- veli u delo:
stvaranje „domaće privrede“ (tŠIŠzas1).
Tako je Komitet ujedinjenja i progresa predstavljao
složenu organizaciju koja je u isto vreme bila tekovina mason- ske
lože, revolucionarne ćelije, družine komitadžija i poli- tičke partije
u modernom smislu reči. Pored liberalne i de- mokratske
frazeologije, mladoturci nisu izgubili svoje navike iz prošlosti:
osećaj za tajnovito i sakriveno, sistem paralel- nih mreža, veština
manipulacije i propagande, koju je posebno vešto izvodio Husein
Džavid u listu Tapt, pribegavanje pri- tiscima ili eventualno
nasilnim sredstvima: naslovi nekoli- ko lokalnih listova jasno
ukazuju na to: 8Iać (oružje), 8pp§p (bajonet), Kig§ip (metak), VIdak
(bodež), Votća (bomba).
Mladoturci su izveli revoluciju u julu 1908. da bi spasli
Carstvo koje je bilo u velikoj opasnosti. Kad su došli na vlast, prvo
im je trebalo da u praksi sprovedu prvu reč iz svog slogana,
205
„ujedinjenje“. Kakvu će politiku voditi u pogle- du problema
nacionalnosti? Za ših, ujedišeše je značilo ujedišeše svih etničkih
grupa u Carstvu (Štas14 apazGg), a to je značilo staviti tačku na
sve partikularističke, autono- maške ili čak separatističke težše
nacionalnih mašina u Carstvu, bile one muslimanske ili ne. U
slučaju nemuslimana, mladoturci su hteli da okončaju milet,
poluautonomne etnič- ko-verske zajednice, koje doživljavaju kao
anahronizam, a koji su predstavljali istinski izazov koncepciji
države koju su oni bili smislili. Dakle, da nema više Grka, Jevreja,
Jerme- na, Turaka, već da postoje samo osmanski građani, jednaki
pred zakonom, sa istim pravima i dužnostima. Inspirisani jako-
binstvom Francuske revolucije, izrazom „jedna i nedeljiva
država“, mladoturci su hteli da centralizuju, uniformišu, izjednače,
racionalizuju.
Međutim, pripadnici nacionalnih mašina u Crstvu imali su
potpuno drugačiju koncepciju ujedišeša. Za nemu- slimane,
ujedišeše je prvenstveno značilo jednakost među mp-

206
 letima, drugim rečima održavaše, pa čak i prošireše si~
stema kulturne autonomije, u okviru koje bi oni pre svega bili Grci
ili Jermeni, pa tek onda Osmanlije, podanici Carstva. Elita je, za
nagradu zbog učešća u borbi protiv despotizma, tražila više mesta
u državnim službama, više autonomije, a u okviru termina
autonomije, mnogi su sanjali o nezavisnosti. CJto se tiče
muslimanskih neturskih nacionalnih manjina, ako julska revolucija
nije bila dobro prihvaćena od arapskih, albanskih ili kurdskih
činovnika koji su bili štićenici Abdulhamida, srednja klasa, novinari
sa intelektualcima na čelu, videli su tu priliku da ostvare svoje
težnje ka pravdi i decentralizaciji. U njihovom slučaju, nije se
radilo o odbrani privilegija — koje doduše nisu ni imali (osim u
nekim sluča- javima Albanci) — već su od Istanbula zahtevali
reforme i više autonomije.
Te razlike u pogledu različitog shvatanja osmanskog
jedinstva, trenutno zaboravljene u revolucionarnom oduše-
vljenju, izbile su u prvi plan odmah nakon julskih događaja.
Atmosfera slobode nudila je težnjama nacionalnih manjina nova
sredstva da se izraze, drugačija od bombe i puške: neve- rovatan
razvoj štampe, prvo s novinama na svim jezicima car- stva, i
umnožavanje kulturnih klubova ili udruženja na et- ničkoj ili
verskoj osnovi. Čak i Kurdi, čije je nacionalno buđenje bilo
zakasnelo, imali su u Istanbulu svoje novine i svoje udruženje,
Kurdsko udruženje za međusobnu pomoć i progres (KpP Teaupp
ue Tegakkg SetJueI).
Parlament je takođe ponudio nacionalnim mašinama
tribinu gde je mogao da se čuje i njihov glas. Na izborima 1908.
izabrano je, pored 147 turskih poslanika još i 60 Ara- pa, 27
Albanaca, 26 Grka, 14 Jermena, 10 Slovena i 4 Jevreja. Jedna tako
sastavljena skupština, ubrzo je pokazala ono što je Halide Edib
sramežljivo nazvala „odsustvom sklada“97. Ma- njine su se okupile
oko nekoliko liberalnih poslanika stran- ke Aćgag Pgkazg, koji su,
kao naslednici ideja Sabahudina o decentralizaciji, imali liberalniji
pristup problemu nacio- nalnih mašina od Komiteta ujedišenja i
progresa. Osim le- galnog načina borbe, tokom zime 1909.
ponovo su otpočele oružane čarke: grupe grčkih i bugarskih
komita kreću u ak~ ciju, na istoku ponovo su izbili sukobi između
Kurda i Jer- mena, neredi u Albaniji. Tako je ponovno
uspostavljanje ustav- nog uređenja pojačalo tenzije, umesto -Da ih

97MetoGgz o/NaŠe EsIĐ, Njujork i London, 271.

smiri.
Mladoturci su prvo pokušali sa pregovorima. Prvo sa
Jermenima Dašnaka, a i sa grčkim patrijarhom u vreme iz- bora.
Međutim, nakon državnog udara u aprilu 1909, u kojem su
nacionalne manjine imale svoju ulogu (Albanci) ili su taj udar
podržale (Grci), nakon masakra u Adani, koji je kod Jermena
stvorio klimu izuzetnog nepoverenja, mladoturci su se potrudili da
sprovedu svoju koncepciju centralizacije i je- dinstva nizom mera:
zatvaranjem udruženja i klubova, zakonom o udruženjima
(Segtuepeg Kapppi) iz avgusta 1909, čijim su se članom 4
zabrašivala „politička udruženja koja su u svom nazivu nosila ime
jedne rase ili nacionalnosti“; rasformi- rali su naaružane. grupe u
Makedoniji zakonom o ukidanju na~ oružanih grupa u Rumeliji i
zakonom o razbojništvu; uspo- stavljena je obaveza služenja
vojnog roka za nemuslimane. Konačno, mladoturci su mislili da će
imati uspeha u objedi- njavanju zemlje, vršeći centralizaciju
školskog sistema, osnivajući inspekciju u školama nacionalnih
manjina, poku- šavajući da nametnu turski jezik po školama i
sudovima, drugim rečima, sprovodeći u delo politiku kulturne
osmani- zacije. Sve te mere, proizvele su samo nezadovoljstvo
kod Al- banaca, Arapa u Siriji, kod Grka i Jermena u prestonici.
Mladoturci su takođe imali cilj da izbegnu inter- venciju
velikih sila u Makedoniji, uvod u komadanje i podelu Carstva. Kao
zakleti rodoljubi, želeli su da sačuvaju terito- rijalni integritet
države naspram imperijalističkih težnji, i da okončaju privilegije i
mešanje stranaca u unutrašnja pi- tanja Carstva.
GBihova je ambicija bila da od Carstva, koje je bilo
polukolonija, eksploatisana od velikih sila, stvore suverenu državu
koja raspolaže sopstvenim resursima. Takvim ambici- oznim
programom je takođe trebalo da Osmansko carstvo po- stane
„Japan Bliskog istoka“, a za to je trebalo da se obezbedi
suverenost zemlje, a da se pri tom pruži ruka Evropi: poku- šati da
se ukinu kapitulaidžje, ističući istovremeno pravo na sopstveni
kapital i sopstvene stručšake. Program se u su- nije mnago
HHJGGINI

razlikovao od programa Abdulhamida, jedina razlika je bila u

načinu dostizanja cilja.
Mladoturci su mislili da su završili dobar deo po- .sla-time
što su ponovo uspostavili parlamentarni režim. Smatrali su da će
time obezbediti poštovanje Evrope, što bi privuklo strani kapital,
što je Džavid, u jednoj seriji člana- ka u Sabahu, naznačio kao
veoma važan proces za razvoj ze- mlje. U takvoj perspektivi,
događaji iz oktobra 1908. dočekani su kao hladan tuš.
Trebalo je takođe Evropljane ubediti u opravdanost novog
208
režima, objasniti im njegovo liberalno usmerenje, po- tvrditi
bezbednost šihovih interesa. Tako je izvestan broj mladoturaka,
koji su ostali u Parizu, počev od avgusta 1908. počeo sa
izdavašem propagandnog časopisa Tig^Ge poiueIe (No~ va
Turska), koji se predstavljao kao branilac novog režima, pobornik
francusko-osmanskog prijateljstva, podržavajući ideju da
Osmansko carstvo treba da se pridruži Trojnoj An- tanti, a pri tom
tražeći ukidaše kapitulacija. Mladoturci su takođe pokrenuli
obilaske radi propagande i informisaša 'po glavnim evropskim
prestonicama. Ahmed Riza i dr Nazim otišli su u Pariz i u London
u oktobru i novembru 1908. da objasne smisao mladoturske
revolucije i ulogu Komiteta uje- dišeša i progresa.
Abdulhamid je sve karte bacio na Nemačku. Mlado- turci
su želeli da okončaju taj monopol i da uspostave politi- ku
ravnoteže među velikim silama. Ta želja za ravnotežom je
iskazana na primer u izboru evropskih stručšaka. Kopnenu vojsku
su i dalje obučavali nemački oficiri (Fon der Golu će ponovo
stupiti u službu u decembru 1910), ali obnova morna- rice je
poverena ekipi kojom je rukovodio jedan Englez, admi- ral Gembl,
a reorganizacija policije je dodeljena Francuzima.
Međutim, spoljna politika mladoturaka naišla je na
ozbiljne teškoće. Stvaraše blokova, Trojne Antante i Trojne
Alijanse, pojačano delovanje imperijalizma, činilo je njihov
poduhvat izuzetno smelim. U roku od nekoliko godina, promeni-
la se situacija na Bliskom istoku, austrijska politika na Bal- kanu
postala je agresivnija. Nakon svojih neuspeha na Dalekom istoku,
Rusija se ponovo okrenula prema Osmanskom carstvu, ne

209
 bi li u Dardanelima obezbedila prolaz za izvoz svog
brašna koji je postao vitalan za njenu privredu, a
c
istovremeno, želela je da stvori železničku mrežu u Maloj Aziji,
čekajući da otvo- ri pitanje jermenskih reformi. U Anadoliji,
sukobili su se Nemci, Englezi i Francuzi oko bagdadske železničke
prute, a uskoro i oko mosulske nafte. A bilo je čak i novopridošlih,
Amerikanaca, koji su se postavljali kao partneri u eventualnoj
izgradnji železničke pruge u istočnoj Anadoliji (projekat Če- ster).
S druge strane, spremne da se sukobe na terenu, kada su im se
interesi suprotstavljali, velike sile su se nalazile na istoj liniji kada
su im privilegije bile u igri ili kada su ka~ pitulacije bile
prekršene.
Sami mladoturci bili su podeljeni oko pitanja vođenja
spoljne politike. Prožeti idejom slobode i napretka, većina civila se
osećala privrženijom Engleskoj i Francuskoj. En~ gleskoj iz
ideoloških razloga („majka parlamenata“), i prak- tičnih jer je
manje bila angažovana u eksploataciji zemlje. Francuskoj, iz
sentimentalnih razloga jer je većina mladotura- ka tamo boravila
tokom svog izgnanstva, i kulturnih, pošto su u francuskoj istoriji
(revolucija) i mišljenju (pozitivizam) našli veliki deo svog
nadahnuća. Međutim, opstajali su, pogo- tovo u vojsci, čvrste
pristalice Nemačke, naročito među sta- rim oficirima koji su prošli
nemačku školu, kao što su Mah- mud Ševket-paša ili Ahmed
Muhtar-paša. Podela koja je označavala različite strategije: prvi su
razmišljali prven- stveno o privrednom napretku zemlje, drugi o
njenoj odbrani. Razvijati se ili se braniti? Ovu dilemu simbolizovao
je sukob između Džavid-bega i Mahmud Ševket-paše povodom
rasprave o budžetu. Bio je to izbor strane politike.
Tokom meseci koji su usledili nakon julske revolucije,
Velika Britanija je uživala veliki prestiž u Istanbulu98, ali nadanja
koja su polagana u nju vrlo brzo su bila izneverena. Ok- tobra
1908, mladoturci su joj uzaludno nudili savezništvo. Naime, Forin
ofis, kao i britanska ambasada u Istanbulu, pothranjivali su jaka
anti-turska osećaša. Bili su na oprezu zbog efekta zaraze koju je
osmanski parlamentarni režim mogao

98Jozerć NePeg, VgŠzć RoIsu (oč/agsJz (ke Opotap Etrgge, 1908-1914, London,
1983.
210
 da ima na Egipat i na Indiju. Povratak anglofila Kamil-pa-
še nije pobolzšao stanje. Rešeni da u Istanbulu stvore ustavo-
tvornu monarhiju, Englezi su više voleli da je vide u rukama
liberala, nego pod vođstvom jakobinaca kakvi su bili unioni- sti.
Toje bio razlog zbog kojeg su Englezi podržali liberalnu opoziciju u
zimu 1909. godine. S drute strane, Velika Brita- nija je želela da
poštedi svoje saveznike iz Trojne Antante, pogotovo Rusiju, i da
zaštiti severozapadni bok Indije. 1909. nameravajući da obnovi
utovor kompanije za plovidbu Linč na Tigru i Eufratu, naišla je na
snažan otpor činovnika i arap- skih poslanika. Uhvaćen između
dve vatre, veliki vezir Husein Hilmi-paša biva prinuđen da
podnese ostavku.
Odnosi sa Francuskom postali su takođe teški, upr- kos
jakim simpatijama koje su u početku gajili revolucionari, koji su
otvoreno i javno priznavali svoju vezanost za principe iz 1789.
godine. Francuska je međutim bila zaokupljena Maro- kom.
Zabrinuta za svoja velika finansijska, ekonomska i kul- turna
ulagaša u Carstvu, sa podozrešem je gledala na naciona- lizam
mladoturaka, na njihov sumšiv stav u pogledu poduhvata kao što
su javni dug ili državni monopol nad proizvodšom du- vana. Da bi
rešio problem povećanih vojnih troškova, Džavid- beg je 1910.
otišao u Pariz da bi izdejstvovao novi zajam, ali se vratio praznih
ruku. Francuska vlada je tražila garancije upravljaša i političke
garancije (posebno u vezi s kupovinom vojnih sredstava) koje su
joj izgledale neprihvatljive. U Tani- nu, Husein Džahid ogorčeno je
pisao o stavu Francuza, pravoj „uvredi, pisao je, dostojanstvu i
nezavisnosti Turske“.
Afera Linč i neuspeh francuskog zajma bila su dva slučaja
koja su oslikavala teškoću odnosa između države koja je
finansijski dovedena u škripac, ali ljubomorna na svoju
nezavisnost, i Evrope, odlučne da dobro naplati svoju podr- šku.
Uhvaćeno između te dve protivrečne potrebe, Osmansko carstvo
se nalazilo u ćorsokaku. Kada je Italija napala Tri- politaniju,
Turska je bila usamljenija no ikad.

Prvi udarci: Tripolitanija, Albanija

Italija je odavno bila bacila oko na Tripolitaniju. Želja da
se dođe do kompenzacije za francusko i englesko pri- sustvo na
severu Afrike i austrijsko napredovanje na Balkanu, blizina zemlje
koja je delovala kao „obećana zemlja“, sećanja na prisustvo
antičkih Rimljana, pretpostavljeno bogatstvo, ideja koja se
nametala da je „voće sazrelo“, sve je to budilo maštu jedne Italije
211
u jeku nacionalističke i imperijalističke gro- znice. Birokrate,
političari, novinari, poslovni ljudi, svi su bili zainteresovani.
Tripolitanija je mogla da bude izlaz za demografski problem juga
Italije i iseljavanja u Ameriku. Pre samog otvaraša biroa u
Istanbulu, već je bila prisutna Vapso sN Kota. Bila se upustila u
ambiciozni program ulaganja u železnicu, plovidbu, luke,
modernizaciju poljoprivrede (proizvodnja maslinovog ulja), ne
zaboravljajući kupovinu ze- mlje, pripremajući tako teren za
političko iskorišćavanje. Međutim, ono što je odlučilo da Italija
pređe u akciju, bila je afera oko Maroka: po francusko-nemačkom
dogovoru Fran- cuska je dobila odrešene ruke zbog kompenzacija
učinjene Ne- mačkoj. Bilo je vreme da se Italija pokrene.
Mladoturci su bili svesni opasnosti koja vreba nji- hovu
poslednju afričku provinciju. Pokušali su da razbiju italijanski
ekonomski kvazimonopol, privlačeći investicije drugih zemalja.
Tako je marta 1910. novi valija Tripolija Ibrahim-paša, uveo
američki kapital u eksploataciju fosfa- ta. Ali, u isto vreme,
mladoturci su potpuno zanemarili od- branu provincije. Milicija
koja je postojala u vreme Abdul- hamida, bila je rasformirana
nakon 1908, a vojska povučena da bi smirila nerede u Jemenu.
Nakon što je 29. septembra 1911. istekao ultimatum, koji
su postavile italijanske vlasti, objavljen je rat. Itali- janske trupe
iskrcavale su se u Tripolitaniju 4. oktobra. Za nekoliko nedelja,
zauzele su zonu obale ne nailazeći na ozbiljniji otpor. Početkom
novembra, Italija je mogla zva- nično da objavi pripajanje Tripolija
i Bengazija.
Međutim, ubrzo se organizovao osmanski otpor. Ulog je
bio veliki: ako se Turci pokažu nesposobnim da odbrane Tri-
politaniju, Arapi iz bliskoistočnih provincija bi mogli da izgube
poverenje u zaštitu od zapadnog imperijalizma koju je obećao
Istanbul. Tursko-italijanski rat je pokrenuo panislam- ska osećaša
muslimanskog sveta. Probudila se solidarnost, a u Turskoj čak i
želja za iihadom. Do te mere je uzburkao osećanja da je u Taninu
Husein Džavid smirivao sunarodnike da ne bi, kako je govorio,
alarmirali Englesku čija je podrška bila po- trebna da bi se rešila
kriza. Enver je bio poslat u Tripolita- niju sa grupom oficira da
organizuje otpor u unutrašnjosti, objedišujući ostatke osmanskih
garnizona i sklapajući savez sa Senusisima. Tako je počela gerila
koja će trajati godinama. Ne- moćna da prodre u unutrašnost
Tripolitanije, da bi učvrstila svoju dominaciju, Italija je napravila
diverziju bombardujući Dardanele i zauzimajući ostrva
Dodekaneza (aprila 1912).
212
 Za to vreme na drutoj strani Carstva, u Makedoniji, a
pogotovo u Albaniji, stanje se pogoršavalo. Već dugo Albanci su
predstavljali glavni oslonac osmanske države, i prema njima se
sultan odnosio sa mnogo više pažnje. Abdulhamid je umeo da
pridobije naklonost albanskih vođa. Albanci su pak često ima- li
aktivnu ulogu u okviru delovanja mladoturskog pokreta (na primer
Ibrahim Temo) i u samoj revoluciji (Nijazi), nadajući se da će im
novi režim obezbediti autonomiju koju su priželj- kivali još od
vremena Berlinskog kongresa. U novembru 1908, u Monestiru
(Bitolju) je održan Albanski nacionalni kongres, koji je okupio
muslimane, pravoslavce i katolike. Tada je po- tvrđena podrška
mladoturcima. Međutim, centralističke te- žnje mladoturaka, brzo
su unele nemir u albanske planine.
Dok su u Skupštini albanski poslanici, sa Ismai- lom
Kemalom na čelu, protestovali protiv politike koju su vo- dili
mladoturci, nemiri su, na Kosovu 1910. prerasli u otvo- renu
pobunu. Dok se, u vreme vladavine sultana, osmanska država
uzdržavala da ispoljava svoju vlast na albanskim pla- ninama,
centralizovana politika mladoturaka je težila upravo tome. Albanci
su protestovali protiv pokušaja koji su imali cilj da im nametnu
nove takse, popis stanovništva, turske škole, upotrebu
osmanskog jezika i arapsko pismo za njihov sopstveni jezik. Zakon
protiv razbojništva, po kojem je treba- lo da se razoružaju civili,
teško je primljen u zemlji gde je krvna osveta bila sastavni deo
folklora. Albanci katolici su pak bili nezadovoljni obavezom da
služe u sultanovoj vojsci.
' ' Prema albanskoj pobuni, mladoturci su reagovali
naizmenično, brutalnom represijom (ekspedicije Dževad-paše i
Turgut-paše) i pomirenjima. Opskrbljena oružjem, prošver-
covanim iz susedne Crne Gore, gerila je 1911. ponovo dobila
snagu. U njoj su učestvovali i hrišćani i muslimani, koji su iznad
svega stavili svoj albanski identitet. Albanski nacio- nalni komitet,
formiran u Valoni, zahtevao je ujedinješe al~ banskih provincija u
jednu Albaniju sa posebnom skupštinom sa svojom
administracijom i svojom vojskom. Avgusta 1911. iz- gledalo je da
je vlada popustila, ali situacija js ostala nejasna: na proleće 1912.
u Albaniji je ponovo izbila otvorena pobuna.
Ti događaji koji su se odigravali na granicama Car~ stva,
imali su snažan odjek u Istanbulu i otvorili su čitav niz političkih
kriza. Čim je došlo do invazije Italijana u Tripolitaniji, veliki vezir
Ibrahim Haki-paša morao je da ustupi mesto povratniku Sejid-
paši. Opozicija je dobijala na snazi. U novembru 1911. u Skupštini
se konstituisala nova stranka, Stranka liberalnog saveza
213
{Npgg1ue1 ue Š1a/Pgkazg), koja je okupila sve nezadovoljne u
državi. Pokrenuli su je Damad Ferid-paša, Kamil-paša i Sabahudin.
Od samog po- četka, tu se okupio izvestan broj poslanika
Skupštine, i ubr- zo je ova stranka postala sedište parlamentarne
opozicije ko- ja je kritikovala centralizam mladoturaka, produžetak
vanrednog stanja, jedva prikrivenu diktaturu komiteta, vlada- vinu
oligarhije bez skrupula, posezanje za nasiljem. Odmah de- cembra
meseca, na delimičnim izborima u Istanbulu, izabran je Tahir
Hajrudin, kandidat nove stranke.
Oslabljen tim spoljašnjim i unutraššim razvojem događaja,
komitet je požurio da obnavi svoju poziciju raspu- štanjem
Skupštine (januar 1912). Jedina stranka sa pravom organizacijom
u čitavom Carstvu, raspolažući sredstva koja nisu imali njihovi
rivali, a pre svega Aiberalni savez, posta- vljajući u svoju korist
zakone o štampi, okupljanjima i udru- žešima, koristeći pritisak,
pa i nasilje — što je aprilskim izborima dalo naziv „izbori velikog
štapa“ (ZoraI zedt) — mladoturci su osvojili ubedljivu većinu u
novoj Skupštini, gde je izabrano samo šest poslanika opozicije.
Komitet je tada bio na svom vrhuncu moći, tim pre što ga je
italijanska pret- nja činila jedinim spasiocem. U novom Said-
pašinom kabine- tu, unionisti su bili više zastupljeni, a Džavid-beg
je ponovo bio zadužen za finansije.
Međutim, pobeda mladoturaka je bila krhka. Na vr- huncu
svoje moći, komitet je naglo pao tokom leta 1912. godine.
'Gragična ironija bila je u tome što je udarac je došao iz Ma-
kedonije, oblasti koja je sve vreme bila najodanija komitetu.
Među oficirima formirali su se antiunionistički klubovi. Na proleće
1912. u sprezi s njima, u Istanbulu se oformila grupa Oficira
oslobodilaca (Na1ahkag 2aŠap), odlučnih da okončaju tlačenje koje
je sprovodio komitet i da vojsku očiste od politike. Pretnje vojnom
intervencijom i pritisci doveli su do ostavke Said-paše 17. jula.
Nekoliko dana kasnije, sul- tan je pozvao Gazi Muhtar-pašu da
formira novi kabinet, „Veliki kabinet“, u kojem nije bilo nijednog
unioniste. Dana 5. avgusta, raspuštena je Skupština. Mladoturci
su tako iz- gubili svoje poslednje političko uporište. Nikada ranije
ko- mitet nije pao tako nisko.
Zemlju je, u isto vreme, prožimala teška moralna kriza.
Počelo se sa preispitavanjem političkih i ideoloških orijentacija.
Italijanska agresija, inercija velikih sila, al- banski separatizam,
pojačavali su kod islamskih intelektua- laca antizapadnjačke
težnje, što ih je navodilo da više stave akcenat na veze islamske
solidarnosti i da oštro osude štet- ne efekte nacionalizma u
muslimanskim zemljama. Na kraju
214
1911. i početkom 1912, „liberalni“ duh lista 81ga1-1 Mt(aIt
postepeno se gubio ustupajući mesto jednom tradicionalnijem
viđenju religije. Intelektualci „modernisti“ praktično su prestali da
sarađuju u tom listu. Pod imenom ZeVI p1~Ke$as1, list je postao
portparol konzervativnog islama.
Zapadnjačka struja je i sama bila u padu. Kako je to
priznao jedan mladi novinar tog doba: „Zapad nas je privukao
mnogim svojim aspektima. Ali Zapad, to je bio imperijalizam. Sve
dok je zemlja bila u polukolonijalnom položaju u rukama
zapadnjaka i sve dok su trajale kapitulacije, bilo je teško biti
pobornik Zapada99.“ U listu 1sIća<1, Dželal Nuri je ubrzo ubla- žio
svoje stavove i propovedao mnogo umerenije i selektivnije
prihvatanje Zapada, nego što je to činio Abdulah Dževdet.
Naspram krize tih „tradicionalnih“ ideologija, tur- ski
nacionalizam je počeo da dobija na snazi 1911—1912. godi- ne.
Zahvaljujući naporima emigranata iz Rusije, poput Jusufa
Akčure ili Ahmeda Agaoglua, turskih intelektualaca, kao što je
Mehmed Emin, struja je počela da se organizuje: u avgu- stu
1911, osnovano je Društvo turske zemlje (Tpgk Uigs1i Se- tgueI),
koje je u novembru počelo da izdaje list Tpgk Uigs1i, glavni organ
nacionalističkog pokreta. Nije se više radilo samo o pročišćešu
turskog jezika i o stvaranju nacionalne književnosti, već je tu
trebalo da se radi u svim domenima, istorijskom, kulturnom,
socijalnom i ekonomskom u objediša- vanju Turaka, unutar
Carstva i van njega. U službi panturki- zma, list Tpgk Uigs1i je
ubrzo doživeo veliki uspeh. Nekoliko meseci kasnije, u martu
1912, u Istanbulu je osnovan „nacio- nalistički“ klub, Tursko
ognjište (Tpgk Osa§g), čiji je cilj bio da radi na kulturnom,
društvenom i ekonomskom uzdizašu svih Turaka. On je takođe
objedišavao turske emigrante iz Rusije (kao što je Ahmed
Agaoglu, Jusuf Akčura) i turske in~ telektualce kao što su
Mehmed Emin, Zija Gakalp, Hamdulah Subhi. Zanimljivo je
zabeležiti da je osnivaše tog kluba bi- lo ideja na koju su došli,
nekoliko meseci ranije, studenti iz medicinske škole (TILjgue).
Omladina je bila zrela za nove ideje. Izrasla u opi- jenosti
mladoturskom revolucijom, od tada je doživljavala razočaranje za
razočarašem. Nemoćnoj pred nesposobnošću države, sitoj
političkog ponašanja, bila su joj potrebna druga polja za delanje i
maštaše. Ne prepoznajući se ni u sve kon- zervativnijem islamu,
ni u sve agresivnijem Zapadu, bila je u potrazi za vlastitim
identitetom. Neki su naginjali ka eks- tremnim rešešima:
992ekegua 8eg1:e1, NaIAasŠpapt (Ono čega se sećam), Istanbul, 1977,
73.
215
patriotski heroizam koji je trebalo da udari pesnicom jesŠ na
tragove Envera u pesku Kirenaike ili panturske utopije koja je
izazivala galopiraše maštanja po stepama s one strane Kavkaza,
prema mitskom Turanu, o kojem je govorio Gekalp. Ali za većinu
radilo se tu pre svega o no- vom načinu da se spasi osmanska
država.
Povećana opasnost u Makedoniji, navela je novi ka- binet
Ahmeta Muhtara da brzo reši albanski problem, kao i rat u
Tripolitaniji. Vlada je 4. septembra 1912. prihvatila sve zahteve
albanskih nacionalista. Albanija je praktično bi- la nezavisna. Porta
je 15. oktobra prihvatila da pregovara sa Italijom. Mirom od 15.
oktobra 1912. osmanska vlada je pri- znala anektiranje
Tripolitanije i Kirenaike, gde je sultan, u svojstvu halife, zadržao
svoj duhovni autoritet nad muslima- nima. Italijani su se obavezali
da napuste ostrva Dodekane- za, ali izbijanje balkanskih ratova
omogućilo im je da se tamo zadrže. Osmansko carstvo je prestalo
da postoji u Africi, u ipgčekivanju da nestane i iz Evrope.

Carstvo u ratu (1912—1918)

Balkanski ratovi
Ako je osmanska vlada prihvatila da potpiše mir sa
Italijom, pristajući na sve zahteve te zemlje, to je bilo zbog toga
što se nova, još ozbiljnija opasnost, pomaljala na hori- zontu:
pretnja opštom pobunom na Balkanu.
Požar se spremao već godinama. Austrijska aneksija
Bosne i Hercegovine, bugarsko proglašenje nezavisnosti, po-
novna iredentistička komešanja na Kritu, još od jeseni 1908.
ponovo su pokrenuli apetite balkanskih država. Turska je po-
kazala toliko slabosti naspram tih pobuna da je izgledalo
očigledno da će, pre ili kasnije, morati da odustane od svojih
evropskih teritorija. U Sofiji, Ferdinand koji se krunisao za cara
Butara, već je sanjao da u svoju korist obnovi Vizan- tijsko carstvo
i nije se libio da pozira za portret u odeždi vasilevsa. Srbija,
krajnje nezadovoljna što je morala da pri- hvati austrijsko
pripajanje Bosne, tešila se pothranjujući svoje teritorijalne težnje
ka Makedoniji. Grčka, pod vođ- stvom Krićanina Elefteriosa
Venizelosa, postavila je sebi cilj objedinjavanje svih „grčkih
zemalja“.
Pretnja se ukazala još pre nego što je uopšte počeo
216
italijansko-turski rat. Već u aprilu 1911, Venizelos, podržan od
Rusije, predložio je prvom bugarskom ministru Gešovu sa- vez
između dve zemlje. Nedugo zatim, pristalice srpsko-bugar- skog
saveza, izvojevali su važnu pobedu dobivši od grčkog pa- trijarha
deklaraciju kojom se odobravala ideja balkanske carinske unije
(novembra 1911). Početkom 1912, proslava u So- fiji povodom
punoletstva princa naslednika Borisa, odvijala se takođe u znaku
zbližavanja protivnika Osmanskog carstva.

217
 Nakon tih prvih bratimljenja koja nisu slutila ni na šta
dobro za Tursku, trka u sklapanju savezništva naglo se ubrzala.
218
Marta 1912. dok je italijansko-turska kriza bila u punom jeku,
Srbija i Bugarska su potpisale sporazum kojim se predviđala ili
autonomija, ili — u slučaju da to ne bude moglo da se primeni —
podela Makedonije u uslovima pobede nad Osmanlijama. Dva
meseca kasnije (29. maja 1912), nakon tog pr- vog sporazuma,
usledio je grčko-bugarski pakt, kojim su se dve zemlje obavezale
da, imajući u vidu makedonski problem, jedna drugoj priteknu u
pomoć u slučaju osmanskog napada. Konačno, početkom jeseni,
Crna Gora je takođe pristupila balkanskoj koaliciji potpisujući
sporazum o vojnoj saradnji, prvo sa Bu- garskom (27. septembra),
a zatim i sa Srbijom (6. oktobra).
Bilo je očigledno da su svi ti sporazumi mogli samo da
dovedu do opšte ofanzive na Osmansko carstvo. U Istanbu- lu su
odmah uvideli opasnost. Ali kako da se suoče sa tim? Situacija se
činila još težom jer su, od kraja 1911, Tursku pogađala brojna
politička previranja koja su delom blokirala rad vlade. A povrh
svega, osmanska vojska je izgledala prilično ranjiva: samo što je
bila izašla iz stanja letargije u koje je zapala poslednjih godina
vladavine Abdulhamida II i nalazila se usred procesa obnove —
podmlađivanje kadrova, moderniza- cija naoružanja,
transformacija strategijskih koncepcija, itd. a sve je to bilo daleko
od završenog. Pred pojačanom opasno- šću, Visoka porta je
reagovala što je brže mogla: započela je pregovore o miru sa
Italijom kako bi mogla da koncentriše svoje trupe u Makedoniji;
takođe, angažovala se da smiri al- bansku pobunu, koja je već dve
godine tinjala na zapadnoj grani- ci Carstva; konačno, umnožila je
svoje demarše velikim sila- ma sa zahtevom da izvrše pritisak na
balkanske države da se one odreknu svojih ratničkih pokliča. Ali
bilo je suviše ka- sno. Ratni mehanizam je već bio pokrenut.
Bio je to klasičan scenario. Protivnici Osmanskog carstva,
proglasili su 30. septembra 1912. opštu mobilizaciju. Već
sledećeg dana mobilišu se i Turci. Ubrzo zatim stiže ul- timatum
Balkanaca: Porta je pozvana da imenuje generalnog gu- vernatora
PJvajcarca ili Belgijanca u Makedoniji, ona je mora- la da formira
lokalne zakonodavne skupštine, žandarmerijske snage pod
evropskom komandom, morala je da sprovede reforme na koje se
obavezala Berlinskim snorazumom pod kontrolom ambasa- dora
velikih sila i predstavnicima velikih balkanskih država. U
Istanbulu, pokušalo se sa odugovlačenjem i okolišanjem: vla- da
izjavljuje da je spremna da sprovede potrebne reforme, ali je
odbijala da da garancije sve dok se osmanska skupština ne bude
sastala. Da li je u pitanju bilo odbijanje?
U svakom slučaju balkanska koalicija je tako shvatila
219
turski odgovor. Trebalo je još samo da se nađe povod da počnu
neprijateljstva. Urađeno je i to: 8. oktobra, uzimajući kao argu-
ment pogranične čarke, Crna Gora je preuzela inicijativu i po- slala
trupe u severnu Albaniju i u Novopazarski sancak. Raz- menjuju se
poruke i odgovori — diplomatski balet u kojem su učestvovali
predstavnici velikih sila, koje su se pretvarale da ih događaji
prevazilaze. U Berlinu kao i u Aondonu, mislili su da je bolje
sačekati. Pruska kancelarija je čak išla dotle da bezobzirno
predloži britanskoj vladi da dopusti da se Balkan uplete u rat pre
bilo kakve intervencije. Uprkos izolaciji u kojoj se nalazilo,
Osmansko carstvo bilo je odlučno da ne do- zvoli da bude
poniženo. Ambasadorima Srbije i Bugarske bilo je naloženo, 17.
oktobra, da napuste Istanbul. Istog dana rat je i zvanično bio
objavljen.
Za Osmanlije stvari su vrlo brzo poprimile obrise
katastrofe. Već početkom novembra, Bugari, koji su osvojili
istočnu Trakiju i stavili pod opsadu grad Jedrene (krajem ok-
tobra), došli su do rovova Čataldže, poslednje osmanske linije
odbrane pred Istanbulom. Grci pak, nakon što su proglasili
pripajanje Krita i osvojili razna druta ostrva, osvojili su i Epir i
južnu Makedoniju, pretekavši Bugare u osvajanju So- luna (8.
novembra). Srbi su čvrsto držali severnu Makedoni- ju i Kosovo,
dok su njihovi saveznici Crnogorci, pod opsadom držali grad
Skadar, u Albaniji. Za nekoliko nedelja, Osman- sko carstvo je
izgubilo skoro sve svoje evropske teritorije.
Situacija je bila toliko očajna da je u Istanbulu Ai- beralni
savez, na vlasti od intervencije „oficira spasilaca“, juna 1912.
odlučio da smeni velikog vezira Ahmeda Muhtar-pa- šu i na
njegovo mesto postavi starog poznavaoca osmanske poli- tike,
čuvenog po svom anglofilstvu, Kamil-pašu. Zar rešenje krize nije
kao i uvek bilo u rukama velikih sila? Novi veliki vezir se odmah
obavezao da stupi u kontakt sa svojim engleskim prijateljima i
izdejstvuje s njima sporazum po kojem bi Trojna Antanta
intervenisala na strani Turske. Dobio je samo nekoli- ko ratnih
brodova u istanbulskoj luci i obećanje da će Velika Britanija
posredovati kada bude došlo do razgovora o miru.
Obećanje je održano i 3. decembra 1912, Turci i Bu- gari
su potpisali primirje kod Čataldže. Dve nedelje kasnije, u Londonu
je održana konferencija koja je okupila sve strane učesnice
balkanskog rata, pod pokroviteljstvom engleskog mini- stra
spoljnih poslova. Međutim, to posredovanje nije bilo efi- kasno,
pošto su zahtevi balkanskih zemalja bili preterani. Po- bednici su
zahtevali sve osvojene teritorije, kao i ostrva u Egeju, Albaniju i
220
Jedrene. Sa osmanske strane, vlast je bila spremna da učini neke
ustupke: priznavanje autonomije Albani- ji, ustupanje svih
teritorija zapadno od provincije Jedrene, odobrenje pripajanja Krita
Kraljevini Grčkoj. Ali u pogledu nekih tačaka Turci nisu bili skloni
da daju ustupke: grad Je- drene i ostrva u Egeju morali su da
ostanu turski; odustajanje od tih teritorija, pogotovo od Jedrena,
koji je bio druga presto- nica Osmanskog carstva, bilo je
neprihvatljivo.
Svesne svoje superiornosti na terenu, balkanske drža- ve
nisu želele da odstupe od svojih prvobitnih zahteva. Osman- lije,
kojima se ponovo javilo malo nade otkako je stupio na snagu
privremeni prekid vatre, pregovarali su sa dozom oštrine i
tvrdoglavosti. Bio je to put bez izlaza. Da li će Kamil-paša na kraju
dozvoliti da bude obmanut lukavstvom britanske diploma- tije?
Kako se odugovlačilo sa pregovorima, u Istanbulu su ne- prekidno
rasli zabrinutost i srdžba. Iako je Kamil-paša, odmah po dolasku
na vlast, učinio sve da ućutka unionističku opozici- ju, ona je
postala sve žešća. Nije se ustručavala da optuži vladu kako želi da
Jedrene prepusti Bugarima i vatreno je pozi- vala na otpor. Ta
previranja nisu bila bez osnove. Sve je to do- velo do brižljivo
pripremljenog puča. Dana 23. januara 1913. odigrali su se
događaji kasnije nazvani „napad Visoke porte (VaV-G 'A1g Vaz/at):
na čelu jednog vojnog odreda, Enver, jedan od junaka revolucije
1908. i eminentna figura Komiteta ujedinjenja i progresa, upao je
u salu Ministarskog saveta i, s revolverom u ruci,- primorao Kamil-
pašu da podnese ostavku.
' Unionisti su ponovo bili na vlasti. Tu su ostali sve do kraja Prvog
svetskog rata. Avantura liberala koja je trajala
samo šest meseci, bila je završena. Ipak nije bilo vremena za
slavlje. Komitet ujedinjenja i progresa (KUP) izvojevao je umerenu
pobedu. U sastavu nove vlade bila su samo trojica uni- onista, i
sva trojica bili su poznati po svojoj umerenosti. Po~ ložaj velikog
vezira bio je poveren vanstranačkoj osobi, Mah- mud Ševket-paši,
koji se takođe nalazio na mestu ministra rata. Članovi Aiberalnog
saveza pušteni su na slobodu, pod uslovom da: „odstrane i svaku
pomisao da deluju kao opozici- ja“. Sve u svemu, pred opasnošću
spoljnog neprijatelja, Komi- tet ujedinjenja i progresa glasao je za
sveto ujedinjenje,
Glavni cilj unionističkog puča bio je da se spreči vlada
Kamil-paše da popusti pred pritiscima balkanske koa- licije.
Međutim, umesto da popravi situaciju, dolazak KUP-a na vlast
samo ju je pogoršao. Čim su na konferenciji u Londo- nu saznali za
događaje oko promene vlasti, delegati su u očeki- vanju novih
221
instrukcija svojih vlada, odlučili da prekinu pre- govore. Nekoliko
dana kasnije, uprkos poslednjim turskim koncesijama, pre svega u
vezi s napuštanjem nekih četvrti Je- drena, pregovori su prekinuti.
Došlo je do ishoda, 3. februa- ra, od koga se toliko strahovalo:
Bugari su ponovo počeli da bombarduju Jedrene, dok su kod
Čataldže pokušavali da razbiju poslednju liniju osmanske odbrane.
Nekoliko nedelja prekida vatre, omogućili su turskoj vojsci
da konsoliduje svoje redove. Rasulo se pretvorilo u ot- por.
Međutim, superiornost balkanske koalicije je povrh svega bila
evidentna. Iako je turska štampa, u drugoj polovini mar- ta, pisala
o herojskoj odbrani Čataldže, loše vesti mnogo teže padaju: 6.
marta Grci zauzimaju Janjinu; 28. marta predali su Jedrene, u
velikoj meri uništeno bugarskim bombardovanjem; sredinom
aprila Crnogorci su ušli u albanski Skadar. Ko- načno, novi veliki
vezir Mahmud Ševket-paša, morao je da prihvati činjenično stanje
spreman da prođe kroz pakao balkan- skih zahteva: mir je trebalo
potpisati.
Mir je bio potpisan krajem maja. Pregovarači su se okupili,
ponovo u Londonu, pod pokroviteljstvom Forin ofisa. Ovoga puta
nije se odugovlačilo sa pregovorima, jer i nije bilo ničeg posebnog
o čemu bi se pregovaralo. Turski delegati potpi- sali su 30. maja
sporazum po kojem se Osmansko carstvo odriče svih evropskih
teritorija, osim male tampon zone oko Istanbu- la. Nakon tri
meseca ratovanja, vlada Mahmuda Ševket-paše, bila je primorana
da prihvati sve zahteve balkanskih država.
U očima turskog javnog mšenja, potpisivanje Aondon-
skog sporazuma moglo je da bude shvaćeno samo kao veliki po-
raz. To je ujedno bio i iznenadni dobitak za Aiberalni savez koji je,
pod vođstvom Kamil-paše, pripremao već neko vreme
protivdržavni udar, i to, izgleda, uz pomoć Engleza.
Iako se zavera bila izjalovila, a bivši veliki vezir stavljen
pod prismotru od svog povratka iz Kaira, gde se nala- zio u
izbeglištvu, liberali nisu propustili da iskoriste prilike pokušavši da
ostvare svoj plan. 11. juna, nekoliko da- na nakon potpisivanja
Aondonskog sporazuma, a dok je ogorčenje javnog mnjenja bilo
na vrhuncu, ubijen je Mahmud Ševket-paša nasred ulice, u
trenutku kada je napuštao Ministarstvo rata i odlazio u Visoku
portu. Željni osvete zbog državnog udara koji je unionistima
omogućio da dođu na vlast nekoliko meseci ranije, pučisti su bili
predvideli čitav niz drugih ubistava. Međutim, nisu bili uračunali
odlučnost KUP-a da održi vladajuću poziciju. Pokušaj puča bilo je
lakše osujetiti i sa- mim tim što je tajna bila slabo čuvana. Odmah
po objavi aten- tata na velikog vezira, vlada je primenila širok
222
spektar re- presivnih mera: objava vanrednog stanja, hapšenje i
progon većine lidera opozicije, zabrana novina koje su pisale
protiv vladine politike, donošenje smrtne presude za šesnaest lica,
od kojih je jedan bio sultanov sinovac, Salih-paša, i u odsu- stvu,
za Sabahudina, čuvenog idejnog vođu liberalne struje. Pošto je
tako ugušio opoziciju, KUP-u nije ostalo ništa drugo nego da
izvuče korist iz novonastale situacije i da kon- soliduje svoju vlast.
Ubijeni veliki vezir bio je zamenjen jed- nim članom komiteta, Said
Halim-pašom, jednim od unuka egipatskog hediva Mehiled Alija.
Mnogim drutim unionisti- ma bila su poverena ministarska mesta.
Oe/as(o ukidanje svih opozicionih partija — iako je teoretski,
Aiberalni savez bio slobodan da nastavi svoje aktivnosti — već je
odredilo usmere- nje režima. U Turskoj je upravo nastupila
diktatura.
Ta nova faza u političkom životu države, počela je pod
relativno povoljnim okolnostima. Na Balkanu, vetar je po- čeo da
duva u korist Osmanskog carstva. Čim je Aondonski sporazum bio
potpisan, članice balkanske koalicije posvađale su se, nesposobne
da se dogovore oko podele zauzetih teritori- ja. Bugari nisu mogli
da priznaju Grcima pravo na Solun. Gr_ ci su pak smatrali da
šihovi vojni napori nisu bili dovoljno nagrađeni i želeli su da se
prošire više nego što su to uči- nili u Epiru i u zapadnoj Trakiji. Još
oštriji sukob je Buga- re suprotstavljao Srbima. Srbi su se zajedno
sa svojim save- znicima Crnogorcima, nadali da će uzeti jedan deo
Albanije. Međutim, velike sile su bile odlučile drutačije. One su
više volele da udovolje albanskim nacionalistima, koji su se već
više decenija borili za nezavisnost svoje zemlje, a na Aondon- skoj
konferenciji oni su zastupali ideju o nezavisnoj Albani- ji (12.
decembra 1912), primoravajući Srbiju i Crnu Goru da, po
nastupanju mira povuku svoje trupe iz tih oblasti. Pod ova- kvim
uslovima, Srbi su bili primorani da na Drugoj strani potraže
kompenzaciju. Uz podršku Grka, vlada u Beogradu je nameravala
da prisvoji jedan veliki deo Makedonije. To je Bu- gare potpuno
izbacilo iz takta jer su oni smatrali da su teri- torije koje je
zahtevala Srbija, po pravu pripadale njima. I Rumunija, koja se do
tada držala van ratnih zbivanja, imala je svoje zahteve: pošto se
Bugarska toliko proširila, Rumunija je za kompenzaciju tražila
oblast Silistrije na Dunavu.
Svi ti sukobi znatno su remetili ravnotežu u odnosu snaga
na Balkanu i davale nadu Osmanlijama da postoji moguć- nost
vraćanja dugova. Stvari su se na terenu vrlo brzo konkre- tizovale.
Već krajem juna, Bugari, ogorčeni što vide svoja te- ritorijalna
osvajanja dovedena u pitaše sa svih strana, izveli su iznenadni
223
napad na svoje dojučerašnje saveznike Srbe i Grke, nadajući se da
će silom dobiti ono što nisu uspevali da postignu diplomatskim
pregovorima.
Drugi balkanski rat bio je mnogo kraći nego prvi. Trajao je
samo petnaestak dana, a završio se porazom Bugar- ske, koja je
loše proračunala rizik u koji se upustila. Da li jeTurska mogla da
iskoristi novonastale uslove i da ponovo osvoji delove teritorija
koje je bila izgubila u prethodnom ratu? Vlada u Istanbulu se
dvoumila, bojeći se da se ne upu- sti u avanturu sa neizvesnim
ishodom. Ali, konačno, pod pri- tiskom KUP-a, koji je pažljivo
osluškivao negodovanje javnog mnjenja, Visoka porta je izdala
vojsci naređenje da se pokrene. Jedrene, grad simbol, ponovo je
bio osvojen 22. jula 1913.
Ostalo je još samo da se ponovo potpiše mir. Potpi- san
10. avgusta 1913, Bukureštanski sporazum — naknadno do~
pušen nizom drugih sporazuma — postavio je osnove nove pode-
le teritorija Balkana: Grčka je dobila ceo Epir, a po obodima Egeja
uvećala je svoju teritoriju širokom obalom koja je obu- hvatala
oblast Kavale; Srbija je dobila veliki deo severne Makedonije; Crna
Gora je uzela oblast Novog Pazara; lišena većine svojih osvojenih
teritorija, Bugarska je ipak zadržala nekoliko sektora istočne
Makedonije; Osmanskom carstvu ubrzo je bilo potvrđeno
posedovaše Jedrena i teritorija istočno od Marice (tursko-bugarski
sporazum od 29. septem- bra 1913). Sve u svemu, nijedna strana
nije bila u potpunosti zadovoljna, ali makedonsko pitanje je
privremeno bilo zatvo- reno. Naravno, Turska, kojoj je bila
amputirana većina njenih evropskih teritorija, bila je najveći
gubitnik sukoba. Pa ipak, time što je povratila Jedrene i istočnu
Trakiju, dobila je t eh1getG5 ne beznačajnu utešnu nagradu.

Iz jednog rata u drugi; delovaše Komiteta

ujedinješa i progresa
Avgust 1913. — avgust 1914: kratak dramatičan period
između dva rata. Tokom tih nekoliko meseci Osmansko car- stvo
je moralo da se pre svega pobrine o zaCeljivanju rana. Pa ipak,
unionisti, koji su se bili oslobodili opozicije libera- la i imali u
potpunosti vlast u svojim rukama, iskoristili su priliku da zemlji
otvore nove puteve za opstanak. Carstvo je izašlo iz balkanskog
sukoba poraženo, iscrpljeno, lišeno značajnog dela ljudskog i
finansijskog potencijala. Trebalo je sada sve to obnoviti, ali na
blago drugačijim osnovama od onih pre početka izbijanja
neprijateljstava. Mladoturska re- volucija je najzad mogla da
224
dobije zamah.
Tokom tog perioda prisustvovali smo pre svega odba-
civanju osmanske ideologije koja je do tada upravljala poli- tičkim
delanjem KUP-a. Otkako je ostalo bez svojih balkan- skih
provincija, na etničkom i verskom planu, Carstvo je predstavljalo
mnogo manje heterogenu celinu nego u prošlo- sti. Tačno je da su
još uvek postojale važne enklave jevrejske i hrišćanske manjine
na brojnim mestima osmanske teritori- je, naročito u Istanbulu, u
oblasti Smirne, na crnomorskom primorju i u istočnim
provincijama Anadolije. Međutim, muslimani, pre svega Turci i
Arapi, bili su daleko brojniji od ostalog dela stanovništva. U takvim
uslovima bilo je pri- rodno što su unionisti bili odlučili da promene
svoju celo- kupnu strategiju.
Istinu govoreći, već dosta dugo, „osmanizam“ je gu- bio
na zamahu. Već od prvih preokreta mladoturskog režima,
posledših meseci 1908. moglo se videti kako se glasnogovor- nici
bratskog suživota između svih naroda Carstva odvraća- ju od te
ideje i okreću ka uzdizanju turske nacije. Po zavr- šetku balkanskih
ratova, ta ideja je samo naglašavana. Nacionalistički klubovi i
listovi ubrzano su se širili. Populizam, koji je propagirao list poput
Na1ka 1)o%gi (Prema narodu), sticao je sve više pristalica,
naročito među inte- lektualcima, koji su se, sa sve više žestine,
okretali ka panturkizmu. Kao odgovor na trenutne opasnosti, KUP
je ohrabrivao stvaranje raznih paravojnih organizacija poput
Udruženja nacionalne odbrane (Mps1a/a-1 MIIue SetGueI) i Turska
snaga (TpgkSpsp). Vlada je sa svoje strane pridavala veliku
važnost „turkifikaciji“ obrazovaša, smatrajući da se tu razvijaju
osnovi nacionalnog buđeša.
Taj nacionalizam u punom jeku sadržao je takođe i
privredni zamah. To što jeTurska, kako bi sebi obezbedila
nezavisnost, trebalo da se oslobodi jarma evropskog kapitali- zma
i da sama razvija sopstvenu privredu, nije bilo nikakva nova ideja.
Ipak, tek u atmosferi zaprepašćeša, koje su iza- zvali događaji iz
1912. i 1913, ta tema se usadila u svest ljudi. Idejni tvorci
unionističkog režima — ljudi kao što su Zija Gekalp, Jusuf Akčura
ili Tekin Alp — nisu se zadovoljili osudom štete koju su nanosile
kapitulacije i zapadšačko pro- diraše u Carstvo. Oni su apelovali
na stvaranje „nacionalne buržoazije“, koja je bila sposobna da se
suoči sa visokim evropskim finansijama i da uzme u svoje ruke
privrednu sudbi- nu zemlje. „Osnovu savremenih država“, piše
Akčura aprila 1914, „čini buržoazija; velike moderne države
formirale su se oslašajući se na industrijsku, trgovačku i
bankarsku bur- žoaziju. Možemo smatrati da se tursko nacionalno
225
buđeše po- dudara sa stvarašem turske buržoazije u osmanskoj
državi;

ako ona ne naiđe na veće prepreke u svom prirodnom

razvoju, osmanskoj državi biće obezbeđen siguran razvoj.“
Kako stvoriti tu nacionalnu buržoaziju, za koju je i sam
Akčura kasnije napisao da će morati „da se suoči bar sa
neturskim življem u Carstvu“? Birajući često buduće predu-
zetnike u svoje redove, KUP je radio na izglasavašu zakona
kojim je trebalo da se privuče neaktivni kapital, da se pokre-
nu poslovi, da se poveća vrednbst zemljišnih poseda i da se,
rečju, stimuliše trgovačka i industrijska aktivnost. Vlada je,
nešto pre izbijanja Prvog svetskog rata, pr01šsala.z'akon ko-
šm će se ohrabriti razvoj industrije, predviđajući čitav niz
mera koJe idu naruku domapim proizvo^čnma. 1 u se pre
svega radilo o prioritetnom pristupu narudžbi za državu.
Ipak ta „nacionalizacija“ privrede neće se obaviti za
jedan dan. Angažovani u jednom očajničkom naporu da zemlju
ekonomski uzdignu — balkanski ratovi su bili skupi, a treba- lo
je pripremiti se za novi sukob koji je bio na vidiku — uni- onisti
su, uprkos trenutnoj želji za nezavisnošću, nastavili da
pribegavaju starim receptima pozajmice i otvaranja za strana
ulaganja. Godine 1913. i 1914. su, tako, bile obeležene
zaključivanjem više pozajmica, od kojih je jedna dostizala su-
mu od dvadeset i dva miliona turskih lira, što je bio najveći
iznos koji su evropski finansijeri ikad pozajmili Osmanskom
carstvu od bankrota 1875. godine. U isto vreme, Visoka porta
se takođe angažovala u čitavom nizu bilateralnih pregovora sa
Italijom, Engleskom, Francuskom, Rusijom i Nemačkom,
prodajući jeftino železnicu i praveći druge koncesije (luke,
javne radove, gradske službe, itd) stranim preduzećima, pri-
stajući i ne trepnuvši na podelu Carstva na interesne eko-
nomske zone, otvorene za prisustvo velikih sila, a sve to u za-
menu za male ispravke u režimu kapitulacija, naročito u
fiskalnom domenu (podizanje od 4% prava na carinu, inte-
gralna primena na strane građane i trgovačku robu
osmanskog zakona u vezi sa tri takse: {eteIi, žig i uvoznina).
Sporazum potpisan sa Francuskom 9. aprila 1914,
predstavlja posebno značajan primer osmanske nemoći pred
imperijalističkom dinamikom: Francuska je dobila pravo da
226
 izgradi brojna železnička čvorišta, naročito u Siriji; ustu- pljene
su joj luke u Crnom moru i na sirijskoj obali (Jafa,
Tripoli, Herakleja, Inebolu, Haifa); Visoka porta je
Francuskoj garantovala prvenstvo izbora u svim sektorima
gde je ona imala posebne interese. Za uzvrat, Turska je
mogla da poveća svoja prava na carinu i da obaveže
francuske trgov- ce na plaćanje raznih nameta i taksi;
takođe, uspela je da iz~ mami od Francuske obećaše
vezano za „mogućnost revizije re- žima kapitulacija“;
konačno, tekst je predviđao izdavaše više pozajmica,
među kojima je bila i jedna velika pozajmica za
stabilizaciju (radilo se o pozajmici od 22.000.000 tur- skih
lira koju je ubrzo zatim odobrila Osmanska banka). Po
potpisivanju tog ugovora, neki francuski listovi su požuri- li
da slave tradicionalno franko-osmansko prijateljstvo.
Međutim, drugi su sve objavili sa mnogo manje obzira.
Ima- nite: „Kapitalisti Evrope, pregovarali su o podeli
azijskog dela Turske.“ Aksion fransez: „U stvarnosti, pod
izgovorom pitanja vezanih za privredu i železnicu, na delu
je prava po- dela azijskog dela Turske na uticajne zone.“
Naspram te rastuće feudalizacije Osmanskog
carstva od velikih sila, koliku je ulogu mogao da ima
nacionalizam KUP-a? Sigurno ne veliku. Međutim, bar
može da se pred- stavi kao jedna od retkih slamki spasa
za koju je Turska mogla da se uhvati.
Drugi izlaz koji se možda još nudio unionističkoj
vladi, tih meseci između dva rata, bilo je pribegavanje
islam- skoj solidarnosti. Balkanski ratovi su praktično
uništili multikonfesionalno carstvo, koje su sultani izgradili
na ruše- vinama Vizantije. Pod takvim uslovima, zar
isticaše zelene zastave nije bilo očigledno rešenje kako bi
se spaslo ono što je ostalo od islamskog carstva?
Pragmatični, unionisti nisu če- kali da se usmere ka tom
pravcu, igrajući pre svega na kartu tur- sko-arapskog
zbližavanja, kao što je to učinio sultan Abdulha- mid II, u
nekom drugom vremenu, ali pod sličnim okolnostima.
Pa ipak, da bi se sve arapske provincije objedinile
u borbi za osmanske interese, nije bilo dovoljno da se
umnože pozivi na jedinstvo svih muslimana. Trebalo je
prvo početi sa neutralizovašem težši ka administrativnoj,
finansijskoj i kulturnoj autonomiji, koje su se, jednom
progresijom, manife- stovale već više od pola veka.
Drugim rečima, trebalo je či- niti ustupke arapskom
227
nacionalizmu, nacionalizmu čije su parole, koje Je širilo
mnoštvo udružeša, osnovanih nakon mladoturske
revolucije, postajale sve više preteće.
Najznačajniji gest koji je osmanska vlada učinila u
ko- rist Arapa, bilo je proglašenje dva privremena zakona,
marta
1913, koja su imala cilj da donesu važne izmene u okviru
pro- vincijske administracije. Prvim zakonom donetim 9.
marta, regulisana je reorganizacija složenog aparata
lokalnih finan- sija i dopuštala se široka nezavisnost u
pogledu buceta u provincijama, zadovoljavajući tako jedan
od osnovnih zahteva nacionalista. Drugi zakon, donet 26.
marta, institucionali- zovao je, na nivou svake provincije,
Generalni savet, sastavljen od izabranih lokalaca, koji je
imao široka ovlašćenja. Iako su provincijske skupštine bile
pod direktnim nadzorom gu- vernera, koji je opet bio
odgovoran Ministarstvu unutrašnjih poslova, lokalna
administracija je uživala jednu kvaziautono- miju. Time su,
bez sumnje, zapušena usta onima koji su, poput
militantnih članova Stranke za administrativnu decentrali-
zaciju (NgLj a1Ljatagkag1uuać a1 Mapuuak a1- 'JJttat)
osnovane u Kairu 1912, tražili od vlade da prizna arapskim
provinci- jama pravo na autonomiju.
Ta politika pružene ruke imala je i kulturne
aspekte. Tako je vlada učinila sve da konsoliduje
obrazovni nivo arap- skih provincija otvarajući nove
srednje i više škole, sa naklo- nošću slušajući one koji su,
u Siriji i Egiptu tražili otvara- nje arapsko-islamskih
univerziteta u Medini i Jerusalimu. Uporedo s tim, na planu
jezika, uspostavila se turkifikacija ali istovremeno,
potpuno paradoksalno, u školama i u nekim ad-
ministrativnim službama razvija se arapski jezik. Jedan
članak o tome, koji je izašao u aprilu 1913. u listu Tapt,
portparolu KUP-a, veoma dobro ilustruje atmosferu tog
vremena: „Turska je muslimanska država“, piše
Babanzade Ismail Hakki, „kako onda da oseća odbojnost
prema arapskom, svom religioznom jezi- ku? Zar nismo
shvatili da neprijateljska osećanja prema arap- skom
jeziku idu uporedo sa odbacivanjem islama? Mi volimo
arapski zato što je to jezik Kurana i Proroka. Mi volimo
arapski zato što je muslimanska civilizacija neodvojiva od
tog jezika. Osmanska vlada napravila je korak u dobrom
smeru, ali ima tu još koraka da se napravi. Treba se
228
zainteresovati za arapski ne samo u oblastima gde se on
govori već i svuda drugde.
Vlada mora to da učini, ne zbog miliona Arapa koji žive u
Carstvu, već zato što je to muslimanska država."
Najzad, sve navodi na pomisao da je, u velikoj
meri da bi zadobila arapsko javno mnjenje, KUP nakon
ubistva Mah- mud Ševket-paše, imenovala Said Halim-
pašu na mesto ve- likog vezira. Potomak slavnog
Mehameda Alija, Said Halim je bio vatreni islamiega, i
održavao je tesne veze sa arapskim svetom. Za sve vreme
šegovog velikog vezirovanja — najdužeg u mladoturskom
periodu — on je vodio arapsku politiku unioni- stičkog
pokreta, koristeći svoj lični prestiž da ublaži ten- zije
između KUP-a i onih koji su u dalekim provincijama sa-
njali o nezavisnosti.
Inicijative Visoke porte, Arapi su u celini dobro
prihvatili. Tako je, juna meseca 1913, na jednom važnom
kon- gresu, koji je u Parizu organizovala Arapska zajednica
(a1-Sa- tguać a1- 'AgaMuuać) uz podršku Stranke za
administrativnu decentralizaciju, potpredsednik tog skupa,
Iskandar Amun, izjavio da „arapska nacija ne želi da se
odvoji od Osmanskog carstva. Sve što ona želi jeste da
sadašnji oblik vlasti ustupi mesto sistemu koji će biti
kompatibilniji sa potrebama različitih elemenata carstva“.
Nekoliko nedelja kasnije, francuska prestonica je bila
pozornica spektakularnih scena bratimljenja između
Midhata Šukrua, generalnog sekretara KUP-a i jednog od
arapskih nacionalističkih rukovodilaca, predsednika
Stranke za administrativnu decentralizaciju, Rafika al
Azima. Iz tog bratimljenja, proistekao je protokol
sporazuma koji je sadržao mnogo pogodnosti za Arape:
KUP je obećavao da će sprovoditi reforme zasnovane na
principu sa- mouprave; u osnovnim i srednjim školama
arapskih provincija, nastava će se odvijati na jeziku
lokalnog stanovništva; regru- ti će služiti vojsku u mestu
boravka; biće najmanje tri arapska ministra u vladi; Arapi
će takođe imati obezbeđena neka me- sta u raznim
ministarstvima; konačno, sva zvanična dokumenta
provincijske administracije biće pisana na arapskom.
Dok su se množili izlivi tursko-arapskog prijatelj-
stva i bratstva, poprimajući karakteristike pravog
medenog meseca, izbilo je nekoliko incidenata koji su
nagoveštavali sumorniju budućnost. Najozbiljnija od tih
229
poteškoća bila je nasilna kampanja koju su vodili utledni
ljudi iz Basre i Bag-

230
 dada, krajem avgusta 1913, protiv novih vladinih
odredbi ve- zanih za administraciju provincije. Predvođeni
Sejidom Ta~ lib-begom, predsednikom Komiteta za
reformu Basre, ospora- vatelji će zahtevati, slašem velikog
broja telegrama, da zakon bude izmešen i da budu
preduzete mere u korist veće autono- mije provincija.
Početkom 1914, drugi ozbiljni incident, hapšenje Aziza Ali
Misrija, pokazaće još više da je arapsko pitanje bilo daleko
od rešenja. Osnivač nacionalnog udruže- nja pod nazivom
a1-AM (Savez), Aziz Ali je bio uvukao u or- ganizaciju razne
pobunjeničke antiturske pokrete, uz, po svoj prilici,
podršku hediva. Uhapšen pod mnogo banalnijim iz-
govorom da je proneverio 20.000 turskih lira tokom Aibij-
skog rata, u zatvoru je proveo svega nekoliko nedelja. To
je bi- lo dovoljno da doprinese pothranjivanju nepoverenja
nekih arapskih nacionalista prema KUP-u.
To nepoverenje, istinu govoreći, nije bilo neoprav-
dano, jer se KUP, koliko se god trudio da predstavi svoju li-
beralnu stranu onima koje je želeo da pridobije za svoju
stvar, sve više pokazivao autoritativan i centralistički
nastrojen, zadojen jakobinizmom. Nakon ubistva Mahmud
Ševket-paše, ukidanje svih opozicionih snaga učinilo je
KUP jedinom strankom, koja je povlačila sve konce vlasti.
Stvari su posta- le još određenije na petom godišnjem
kongresu organizacije održanom u Istanbulu septembra
1913. godine. Tokom tog kongresa, KUP je prerastao u
organizaciju sa složenom struk- turom, striktno
hijerarhizovanom, šireći svoje ogranke sve do nivoa
najmanjeg sela. U središtu te paukove mreže, nalazila se
generalna skupština (tesP$-1 'itptg) sastavljena od dvade-
set članova, među kojima je bio i predsednik stranke,
zatim centralni komitet (tegkeg-G^itpt!) od deset članova
pod upravom generalnog sekretara i konačno sekretarijat
(ka1et- 1'itptl) od pola tuceta članova. Ta tri tela imala su
cilj ne samo da sastave naredbe stranke i da ih sprovedu
kroz sve me- hanizme organizacije, već i da kontrolišu
izbliza sve aktiv- nosti Parlamenta i Visoke porte.
Bio je to relativno lak zadatak. Pošto je opozicija
bila ućutkana, KUP je imao slobodu da po sopstvenom
nahođe- nju upravlja političkim životom zemlje. Tako je još
na pro- leće 1914. raspolagao parlamentom sačinjenim od
poslanika, koji su bili izabrani tokom zime 1913—1914. a
koji su skoro svi pripadali unionističkom pokretu. 231Takođe,
trebalo im je malo vremena da preuzmu kontrolu nad svim
ministarstvima, a naročito nad važnom funkcijom šejh
ul~islama, koja je bila poverena Urguplu Mustafa Hajri-
beju, marta 1914, čoveku ko- ji je sigurno imao neka
znanja u domenu religije, ali koji nije pripadao
konzervativnoj sredini iz koje su poticali musli- manski
velikodostojnici. Ako je verovati svedočenju ambasa- dora
Velike Britanije u Istanbulu, u to vreme, KUP je čak uspeo
da, krajem 1913. ili početkom 1914, formira tajnu komi-
siju, čiji je zadatak bio da usmerava aktivnosti carske
palate, mesta gde su se sakupljali svi nezadovoljni.
Sa svojom jedinstvenom i svuda prisutnom
strankom, svojim parlamentom bez opozicije, svojom
jednobojnom vladom, sa ućutkanim javnim mnenjem,
unionistički režim se odliko- vao svim elementima
autentične diktature. Međutim, bila je to diktatura bez
diktatora. Sigurno je da je nekoliko ljudi uspevalo da,
malo-pomalo, monopolizuju veliki deo vlasti. Po izbijanju
Prvog svetskog rata, evropska štampa je rado pisala o
stvaranju mladoturskog „trijumvirata“ koji su činili mini-
star unutrašnjih poslova i budući veliki vezir Talat, mini-
star rata Enver-paša i ministar mornarice Džemal-paša. Pa
ipak, ni taj „trijumvirat“ — koji su u velikoj meri izmislile
propagandne službe Antante — ni jedna druga vodeća
ličnost, među dvadesetak ljudi koji su činili rukovodeći
kadar KUP-a nikad nije uspela da izvrši potpunu
dominaciju bez kontrole nad državnim poslovima. Glavni
strateg unionističkog po- kreta, Talat, prikazuje se kao
najupečatljivija politička lič- nost tog vremena i kao čovek
čiji je autoritet, kako u sedištu KUP, tako i u ostalim
vladajućim instancama, najmanje bio doveden u pitanje.
Međutim, čak i on je bio primoran da vlast podeli sa
ostalim jakim ljudima u državi.
Diktatura jedne stranke? Bilo bi bez sumnje
tačnije reći da je u pitanju bila diktatura jedne klike čiji su
člano- vi, došavši iz dosta različitih sredina, podelili
različita ključna mesta u komitetu i vladi. Bili su tu, pored
„trijum- vira“, ljudi poput doktora Nazima, neke vrste sive
eminenci- je u KUP-u, koji je iz senke izašao tek 1918. da
bi postao mi- nistar obrazovanja; i poput drugog lekara,
doktora Bahaedin
Šakir. On je 1914. stao na čelo političke sekcije „posebnog
udruženja“ 232 (Te$k11a1-1 Maćziza) koju su osnovali
RGšG
unionisti, a koja je imala cilj razvijanje špijunske,
propagandne i agita- torske mreže; Zija Gekalp,
talentovani pisac, vrlo brzo pro- movisan u glavnog
ideologa pokreta; Midhat Šukru, jedan od stožera
centralnog komiteta KUP-a. On je zapravo bio taj koji je
osnovao solunski ogranak 1906; Kara Kemal, poslanik iz
Istanbula, kojem je tokom rata bilo povereno delikatno — i
veoma unosno — mesto ministra snabdevaša; i još
nekoliko drugih kao što su Husein Cahid, glavni urednik
Tanina, Mehmed Džavid, ministar finansija u većini
unionističkih kabineta, Emanuel Karasu, jedan od retkih
koji je iza kulisa odigrao izvesnu ulogu u središtu
komiteta.
Međutim, iza te dosta sužene grupe, postojala je
di- namična i moćna stranka, a iza nje čvrsta narodna
baza. Kao i sve jedinstvene stranke, KUP je u svojim
okvirima gajio raz- ličite težše. Otud objedinjujući i
relativno neodređen ka- rakter šenih direktiva. Otud
takođe i njen rastući uspeh me- đu širokim narodnim
masama. Čim se pojavio na političkoj sceni, unionizam je
znao da igra na pokretačke vrednosti. Najpre je zaigrao na
kartu osmanizma; zatim je iskoristio us- hićeše nacije,
stanovništva, islamskog bratstva. Od nepre- kidnog
poniženja koje je Carstvo trpelo od 1908, on je uspeo da
stvori ferment nacionalnog jedinstva. Čitava njegova stra-
tegija zasnivala se na stvaranju širokog konsenzusa; 1914.
taj cilj je uveliko bio dostignut.
Pa ipak, neturci su iz tog konsenzusa bili skoro
pot- puno isključeni. Iako je KUP flertovao sa Arapima i
među svojim eminentnim članovima imao više ljudi koji su
poreklom bili iz istočnih provincija Carstva, iako je činio
napore da sačuva kontakt sa hrišćanskim mašinama,
pogotovo sa Jerme- nima, čija je težnja za autonomijom, a
kasnije za nezavisnošću, predstavljala jedan od glavnih
problema sa kojima se Osmansko carstvo suočavalo,
turski narod je bio jedini koji je sebe pro- nalazio u KUP-u.
To znači da će ideal jedinstva i bratstva između različitih
zajednica u Carstvu, što su osmanski inte- lektualci sa
toliko oduševljenja branili tokom skoro pola ve- ka, pred
izbijanje Prvog svetskog rata, predstavljati samo pra- znu
dogmu, isključivo u službi zvaničnih govora. Turska se u to
vreme, a da toga nije bila ni svesna, pod vodstvom KUP-a
nalazila na putu nacionalne revolucije. Revolucije koja233će,
da bi dobila značaj, morati da iskoristi užase rata.

Prvi svetski rat: ulazak u sukob

Jul 1914. Od diplomatskih nota do ultimatuma, od
osvetničkih izjava do naredbi za mobilizaciju, Evropa se
prepustila ratnom zanosu.
Bilo je dovoljno nekoliko revolverskih hitaca, koji
su odjeknuli Sarajevom i u smrt odveli prestolonaslednika
Franca Ferdinanda i njegovu ženu, pa da bure baruta
odleti u vazduh. U opštem požaru u koji su strmoglavo
pohitale ve- like sile, bilo je pitanje kakav će biti stav
Visoke porte.
To pitanje zaokupljalo je sve strane, jer je
Osmansko carstvo, iako dosta oslabljeno nakon nedavnih
poraza na Balkanu, još uvek moglo da odigra značajnu
ulogu pri odme- ravanju snaga.
Zauzimalo je veliku teritoriju, imalo kontrolu nad
Bosforom i Dardanelima, a njegova podmlađena vojska
nimalo nije bila za potcenjivanje. Uostalom, sultan halifa
raspolagao je značajnim adutom: radilo se o moralnom
utledu, čija je sušti- na u veri, koji uživa u čitavom
muslimanskom svetu, dakle i na teritorijama koje su
pripadale velikim kolonijalnim silama.
U Istanbulu, čini se da je dobar deo javnog
mnjenja i većina članova KUP-a bila sklonija silama
Antante. Džemal, jedan od vođa pokreta, otišao je čak
dotle da predloži Fran- cuzima sklapanje saveza. Pariz i
London pak rado bi se zado- voljili osmanskom
neutralnošću i preuzeli su brojne inicija- tive kako bi je
obezbedili. Međutim, prvih dana avgusta, kad je Evropa
već bila u ratu, konačno je procurela vest: tajnim
ugovoroJM, potpisanim drugog dana istog meseca, o kom
se među- tim već nedeljama pregovaralo, Osmansko
carstvo je stupilo u savez sa Nemačkom. U principu, radilo
se o odbrambenom sa- vezu, usmerenom protiv Rusije. Ali
očigledno je, međutim, da od tog trenutka, Visoka porta
nikako nije mogla da izbegne da bude uvučena u sukob.
Sa turske strane, odluku o takvom savezu donela
je izu- zetno mala grupa ljudi. U početku, jedino su veliki
vezir Sejid

234
Halim, i ključne osobe režima, Talet i Enver, učestvovali u
pregovorima vođenim sa nemačkim ambasadorom, Fon
Vangenhaj- mom. Da li je to značilo da je tursko-nemački
savez bio tek ne- kakva igra istorijske slučajnosti, nekakav
neprirodni pakt koji je zaključila šačica avanturista
zaslepljenih turskim milita- rizmom? Propaganda Antante
je odmah iskoristila tu priču ka- ko bi pokušala da odvrati
muslimansko mnjenje od odluke onih koji su Osmansko
carstvo uveli u rat. Ali zapravo, izbor koji je napravila
Visoka porta, uz jemstvo sultana Mehmeda V, bio je
logičniji je od bilo kog drugog. U tadašnjoj Evropi, pretvo-
renoj u ogromno bojno polje, Turskoj je pretilo da se
ponovo na- đe izložena udarcima Rusije, svog
tradicionalnog neprijatelja. Pred jednom takvom
opasnošću, savez sa Centralnim silama predstavljao je
jedini mogući bedem. Uostalom, Osmanlije su imale da
uzvrate za beskrajno mnogo zadobijenih udaraca. Tokom
četrdeset godina, Carstvo je nizalo poraze, teritorijalne
gu- bitke, cepanja. I ono je imalo svoj Alzas i Aorenu:
oblasti is- točne Anadolije, ustupljene Rusima 1878, ostrva
u Egejskom i Sredozemnom moru, Tripolitaniju, bogate
rumelijske zemlje... Bilo je prirodno da pohita ponovo u rat
i pokuša da povrati bar deo svojih nekadašnjih teritorija.
Pobeda nad Rusijom omogućila bi joj da povrati zemlje
svojih predaka istočno od Kavkaza i u Centralnoj Aziji.
Konačno, posmatrano i iz jednog drutog ugla, činilo se da
bi priključivanje sukobu bilo jedina mogućnost koja se
Turskoj nudila da zbaci politički i finan- sijski jaram koji su
joj nametnule zapadne sile.
Iako se Visoka porta opredelila za rat, ipak se pr-
vih dana avgusta držala po strani, ostavljajući još uvek
sila- ma Antante nadu u njenu moguću neutralnost, a
ostavljajući pri tom i sebi vreme da do kraja sprovede
ratne pripreme, kao i vreme da nastavi pregovore sa
Nemcima, jer su joj bili po- trebni oružje, oficiri vični novim
tehnikama, i iznad svega, novac. Ali nekoliko poteza na
koje se odvažila tokom tog pr- vog perioda, već uveliko
svedoče o njenim namerama. Već u pr- voj polovini
avgusta, došlo je do incidenta sa SoeVep i Vge- $1ai\ te
dve krstarice nemačke flote u Sredozemnom moru
sklonile su se u osmanske vode nakon što su
bombardovale francuske baze u Severnoj Africi (3.
avgust): na opomenu Engleske da je, shodno 242 ratnom
pravu, obavezna da naredi lađa-

243
 ma da napuste njene vode, ili da ih zapleni i stavi
pod nad- zor, vlada u Istanbulu se nije ustručavala da
izjavi kako ih je upravo kupila kako bi ih stavila na samo
čelo osmanske mor- narice, pod novim imenima Uauig
ZiIap 8eIt i MlsIC, dok je šihovog komandanta, admirala
Sušona, imenovala za glavno- komandujućeg crnomorske
carske flote (11. avgusta). Osmog septembra, veliki vezir
je objavio ukidanje kapitulacija, udo- voljavajući tako
jednom od osnovnih zahteva osmanskih nacio- nalista.
Ovaj simbolični gsst, kojim je Carstvo pokazalo svo- ju
odlučnost da kaže „ne“ Zapadu, nanelo je i ogromnu štetu
ekonomskim interesima sila Antante. Dvadeset sedmog
istog meseca, Porta je preduzela još jedan izazivački
korak, zatva- rajući Bosfor i Dardanele za trgovačku
plovidbu. Nekoliko dana kasnije, ispoljila se direktna
posledica odbacivanja re- žima kapitulacija, osmanska
carina je bila jednostrano po- dignuta za 4%: u isto vreme,
sva strana predstavništva bila su zatvorena i sve
neosmanske jurisdikcije ukinute.
Ali još uvek nije bilo učinjeno ništa što se ne bi
moglo ispraviti. Vlada u Istanbulu još uvek je izbegavala
da se otvoreno opredeli za određenu stranu, jer su
Centralne si- le upravo pretrpele ozbiljne poraze na Marni
i u Galiciji. A to je bio samo razlog više da Nemci
insistiraju na što br- žem uključivanju Turske, i izlasku
šene vojske na front. Ako bi Osmansko carstvo otvorilo
vatru, Rusi bi morali da po- stave svoje trupe na Kavkaz,
Engleska bi morala da zaštiti Suecki kanal i Egipat, tako
da bi se smašio pritisak na za- padni front. Počev od kraja
septembra, ubrzala su se pogađa- nja između Visoke
porte i Berlina, uz posredovanje Fon Van- genhajma.
Konačno, carska nemačka vlada morala je da se odluči da
odigra na svoju glavnu kartu: 21. oktobra, prvi san- duci
nemačkog zlata stigli su u Istanbul. Efekat na koji se
računalo, trenutno se pokazao. Zapravo, već 22. Enver je
izdao naređenje admiralu Sušonu da napadne ruske luke
na Crnom moru. Poslednja kolebaša osmanskog kabineta
čiji su pojedini članovi protiv ulaska u rat. Ali 29. kocka je
bačena: u skladu sa datim naređenjima, turska flota je
bombardovala Odesu, Sevastopolj i Novorosijsk. Nakon
toga, događaji su se nizali kako ih je istorija zapisala: 2.
novembra: izjavljujući da je na to „obavezuje istorija“,
Rusija je236 objavila rat Osmanskom car- stvu. Dana 5.
novembra: Francuska i Velika Britanija pri- družile su se
ruskom caru. Bio je red na sultana Mehmeda V, 11.
novembra, da objavi ratno staše. Ubrzo nakon toga, otišlo
se čak dotle da je zapretio pozivom na Sveti rat.
Pripadnici uleme po Carstvu su raznosili proglas od 23.
novembra, kojim se nalaže svim vernicima, bili oni turski
podanici ili ne, da se podignu protiv „grupe ugšetača koja
je nosila ime Tro- struka Antanta [...], čija je nacionalna
oholost ima za vrhun- sko zadovoljstvo porobljavaše
hiljada muslimana“, i poručuje im se „smatraju za svoju
najveću svetu dužnost da stave u slu- žbu džihada i svoje
živote i svoj imetak“.
Za vođenje „Svetog rata“, Turska raspolaže
armijom opremljenom i istreniranom po nemačkim
standardima. Ber- linska vlada je takođe poslala i čitavu
plejadu vrhunskih oficira: Fon Sekta, Fon der Golca, Fon
Falkenhajna, i dr. Postavljeni na čelo različitih vojnih
Korpusa i najva- žnijih ministarstava (za obaveštavanje,
transport, snabdeva- še, naoružanje, itd.), ovi ljudi su
komandovali mladim osmanskim oficirima, koji nisu uvek
blagonaklono gledali na nemačko tutorstvo, ali koji su ipak
na šega pristajali. Pored tih vojnih snaga, pod budnom
prismotrom Nemačke, postojala je takođe, od avgusta
1914, Specijalna organizacija (TesćPaM Maćzša), koju je
formirao Enver-paša, od koje su svi zazira- li, a koja se tek
kasnije pročula. Ona se bavila propagandom, špijunažom i
sabotažom. Radilo se o nekoj vrsti „pete kolo- ne“, čiji je
osnovni zadatak bio da, po muslimanskom svetu raznosi
poziv Visoke porte na Sveti rat. U kasnijim fazama rata,
nekih 30.000 agenata, koliko je brojala ova organizacija,
dobijalo je Huseji i mnoge druge zadatke: od jednostavnog
for- miraša političkih grupa do organizovaša vojnih pohoda
pro- tiv unutarših i spoljnih neprijatelja unionističkog
režima, i to kako na turskoj teritoriji, tako i u dalekim
zemljama po- put Avganistana, Indije i Etiopije.
Međutim, i pored pomoći nemačkih stručšaka, i
pored sveg zlata i municije koji su stizali iz Berlina, kao i
napora Specijalne organizacije da probudi neprijateljska
osećaša kod muslimana prema zemljama Antante, rat je
za Osmansko carstvo počeo kao što se i završio: loše.
Nemački stratezi su Turci- ma poverili zadatak da
zadržavaju deo ruske carske vojske na
Kavkaskom frontu. Sredinom decembra 1914, Enver-paša 237
lič- no, u uniformi generala osmanske vojske, predvodio je
treću ar- miju, čije je sedište bilo u Erzurumu, u napad na
ruske položa- je, nadajući se da će u prvom naletu osvojiti
oblasti Kar, Ardalan i Batur, da bi zatim zauzeo čitav
Kavkaz. Ali kod Sarikamiša je doživeo potpuni poraz.
Vojnici su umirali za- trpani u snegu, promrzli, od
epidemija koje su harale. Dva vojna odreda bila su
potpuno uništena u roku od nekoliko nedelja.
Ni na drugim frontovima stanje nije bilo bolje. U
novembru, Englezi su se iskrcali u Fag, u Persijskom zali-
vu, i počeli da prodiru u Irak, dokopavši se Basre (21. no-
vembra), da bi zatim polako počeli da napreduju ka
severu, imajući kao krajnji cilj naftna polja u Mosulu. U isto
vreme, prodor Engleza u Egipat - čija je nezavisnost bila
proglaše- na 18. decembra — takođe je zadavao muke
Turcima. Postavljen za guvernera Sirije ubrzo nakon
početka rata, Džemal-paša je postavio sebi zadatak da,
odmah po dolasku u Damask, organi- zuje posebnu
jedinicu čiji je cilj bio da protera britanske snage iz Egipta.
Napad je planirao za januar 1915. Vojska od nekih 80.000
ljudi prešla je Sinajsku pustinju i pobedonosno stigla do
Sueckog kanala. Ali vrlo brzo se vratila istim pu- tem, jer
nije uspela da pređe kanal, i jer je arapska pobuna, na
koju su Turci računali, izostala.
Jedini značajan uspeh, nasuprot ovoj seriji
neuspeha, predstavlja herojski otpor Turaka na
Dardanelama. Ali po ko- ju cenu! Za Saveznike, koji su
početkom 1915. krenuli u osvaja- nje Bosfora i Dardanela,
„teško je zamisliti operaciju koja bi imala veće šanse za
uspeh“ (rekao je lord Balfur). Pobeda na ovom frontu
omogućila bi Antanti da uspostavi kontrolu nad
osmanskom prestonicom i, vrlo verovatno, prisili Visoku
portu da potpiše mir. Ponovno otvaranje Bosfora i
Dardane- la dopustilo bi Francuskoj i Velikoj Britaniji da
dostave ruskoj vojsci municiju i tenkove, Englezi bi mogli
da učvrste svoj položaj u Egiptu i da zatim dođu i do
Irana...
Ali stvarnost će biti sasvim drugačija. Tokom goto-
vo godinu dana, u mnogobrojnim pokušajima, snage
Antante će dolaziti do podno utvrđenja poluostrva
Galipolja i tu osta- vljati svoje živote, ne uspevajući da
probiju štit. Na čelu turskih trupa, jedan mladi pukovnik
borio se238 sa velikom že- stinom. Nzegovo ime bilo je
Mustafa Kemal. Sukobi su se okončali tako što je Antanta
odustala od ove operacije. Ali za Osmanlije, kao i za
Saveznike, „pakao kod Dardanela“ ostaće jedna od
najskuplje plaćenih epizoda rata: više od
200.0 ubijenih ili ranjenih na strani Antante, 120.000
žrtava na protivničkoj strani.
Dok je Turska i dalje tonula u ponor rata, u
Istanbu- lu je još bilo onih koji su mislili da sukobi neće
dugo trajati i da će pobeda Centralnih sila omogućiti
Carstvu da se digne iz pepela. Što se takvih stavova ticalo,
nemačka popaganda je činila čuda. Međutim, i vlada i
vojskovođe su postali svesni da je zemlja ušla u nešto
čemu niko nije mogao da predvidi kraj.

Godine pepela
Svaki rat je strašan. Ovaj u koji je ušlo Osmansko
carstvo, nije bio izuzetak. Činile su ga patnje, pustošenja,
strahote koje se ničim ne mogu opravdati. Tokom četiri
godi- ne, koliko su trajali sukobi, strava i smrt nisu harali
samo po vojničkim rovovima. I po selima, varošicama i
gradovima, sejali su smrt i među civilima.
Od svih tragedija tog rata, ona koja je probudila
naj- više emocija i o kojoj se najviše pisalo, svakako je bilo
uni- štenje jermenskih zajednica u istočnoj Anadoliji. Ni do
da- nas ovaj bolni događaj nije rasvetljen i još uvek
postoje dve teze, koje se i dalje suprotstavljaju sa retkom
žestinom.
Koje su činjenice? Sredinom meseca maja 1915,
osmanska vlada naredila je „premeštaj“ svih Jermena koji
su živeli u istočnim oblastima — što su Rusi već uradili sa
druge strane granice. Navodno se radilo o izmeštanju
stanov- ništva sa područja na kojima su se vodile borbe,
kako bi se ono zaštitilo, ali i da bi se vojska osigurala od
eventualne izdaje onih koji su skloniji Rusiji. Međutim,
operacija — ko- ja će uskoro obuhvatiti i Jermene iz Kilikije
i iz zapadne Anadolije — odvija se u strašnim uslovima: uz
pljačkanja, po- žare, mučenja, masakre. Pod udarcima
Specijalne organizaci- je i grupa dobrovoljaca (čeŠe),
kolone prognanika, usmeravane ka izbegličkim
kampovima u Siriji i Mesopotamiji, osipaju se iz dana u
dan. Samo je nekih 120.000 preživelih dospelo
do kampova u Hami, Homsu i Damasku; izbrojeno239 ih je 200.000
U Dair-ez-Zoru, 50.000 u Alepu. Što se ostalih pravaca ti- če,
izgleda da je oko 300.000 osoba uspelo da stigne do Kavka- za,
uz pomoć Rusa pod čijom su okupacijom bile te teritorije. A šta
je sa ostalima? Nemoguće je proceniti tačan broj žrta- va.
Prema nekima, radi se o 300.000 do 600.000 ljudi, dok taj broj
prelazi 1.000.000 po mišlješu drugih. U svakom slučaju, broj
žrtava je bio toliki da američki ambasador u Istanbulu, Henri
Morgentau, govori o „ggogubljenju jedne nacije“.
Koje su teze koje su se održale do danas? Zasnovan na
izuzetno velikom broju svedočeša i istorijskih radova, jer-
menski stav — koji dele i mnogi nezavisni duhovi — ne dopušta
nikakav kompromis: unionisti na vlasti u Istanbulu imali su
očiglednu nameru da pogube čitav jedan narod. To pogublješe
je bilo isplanirano i sistematski izvršavano. Masakri su spro-
vođeni ili in situ, ili na putu ka pustinjama Sirije i Me-
sopotamije. Cilj operacije bio je zauvek utišati Jermene, ukloniti
sa Kavkaza etnički element koji je stajao na putu uje- dišešu
svih turskih naroda u veliku turansku državu. Turska teza nije
ništa maše isključiva. I ona se bazira na gomili dokumenata
koje je teško osporiti. Prema šoj, vlada u Istan- bulu nikada nije
imala nameru da uništi jermensku naciju, ona je jednostavno
bila prinuđena da, kako je to već uobičajeno u ratovima,
„izmesti“ Jermene odatle. To „izmeštanje“ se poka- zalo tim
neophodnije pošto su Jermeni bili osnovali narodne jedinice
koje su bile u službi neprijatelja, i pošto su iskori- stili prodor
Rusa u istočnu Anadoliju da bi organizovali, aprila 1915,
masakar muslimanskog stanovništva u oblasti Van. Sigurno je
da su deportacije i nesreće koje su ih pratile odnele žrtve, ali
broj mrtvih nikako ne prelazi 300.000, što je cifra
proporcionalna broju 3.000.000 Turaka, koliko ih je stradalo
tokom istog perioda.
Među brojnim spisima posvećenim ovom pitanju i sa-
stavljanim na raznim stranama, lako se može utvrditi kada se
radi o netačnim podacima, neproverenim tvrdnjama, falsifika-
tima. Tako na primer, danas izgleda ustanovljeno da nekoliko
osnovnih dokumenata koje je u dosije priložila optužba — reci-
mo, Plava knjiga koju su, po narudžbini britanske vlade, sasta-
vili Brajs i Tojnbi ili Memoari Naim-bega, objavljeni zahva-
l.ujući Aramu Andonijanu — nikako ne mogu biti smatrani ne-
pobitnim. Nije li sam Tojnbi priznao da je šegova Plava knji- ga
bila „pisana i deljena kao ratna propaganda“? Isto tako, ve-
rodostojnost telegrama u kojima je, prema nekim tvrdnjama,
mladoturska
240 vlada naredila, u proleće 1915, uništenje Jermena,
danas je pod ozbiljnim znakom pitaša. Ali i pored toga, kako
zaobići brojna svedočeša koja se čuvaju u skladištima zapadnih
arhnva, i koja, svako na svoj način, pričaju bolnu istinu? I po-
sebno, kako poreći očigledne čišenice: bilo je verovatno više od
1.500.000 Jermena u Turskoj uoči Prvog svetskog rata; neko-
liko godina kasnije, nakon masakara, deportacija i odlazaka u
egzil, nije ih bilo izbrojano više od 70.000.
Treba međutim istaći da jermenske zajednice nisu bile
jedine koje su stradale u toku rata. U proleće 1915, ruska
carska vojska je stigla do oblasti jezera Van, vodeći za sobom
bataljone dobrovoljaca koje su činili Jermeni sa Kavkaza i iz
Turske. Osmanlije neće uspeti da odbiju ove rusko-jermenske
snage pre početka jula. Do tada, pogubljeno je ili nagnano na
bekstvo na desetine hiljada muslimana, ali takođe i veliki broj
hrišćana, što je zavisilo od putaše kojom se vojska kre- tala. Isti
scenario se ponovio nekoliko meseci kasnije, kada su Rusi
zauzeli Erzurum (u februaru 1916) a zatim i dobar deo istočne
Anadolije, stižući do Muka na jugu, a na severu čak do
Trabzona (osvojenog u aprilu) i Erzindžana (u julu). I ovoga
puta, muslimansko stanovništvo je platilo danak zbog tursko-
jermenskog sukoba. Posleratne statistike pokazuju, za svaku od
provincija koje su bile pod ruskom okupacijom, pa prema tome
i izložene osvetničkim zlodelima jermenskih mi- licijskih snaga,
značajan pad broja stanovnika — radilo se o više stotina hiljada
duša — veliki deo tih ljudi stradao je u masakrima koje je
počinio neprijatelj.
Godine 1915, 1916, 1917: godine pepela. Dok su se na
severoistočnoj granici odvijali ovi strašni događaji, i na ostalim
frontovima vladala je potpuna propast. Umiralo se na
Dardanelama. Umiralo se u Mesopotamiji, gde su Englezi, i
pored teškog poraza koji su pretrpeli kod Kut el Amara u aprilu
1916, neumoljivo napredovali ka severu. Umiralo se i na Sinaju
i na obalama Sueckog kanala, gde je bavarski pukov- nik Fridrih
Krez fon Krezenštajn uporno odbijao da odu- stane od borbi
protiv britanskih snaga u Egiptu. I na kraju, umiralo se i na
Arabijskom poluostrvu, u Siriji i Palesti- ni. Na tim prostorima,
Osmanlije se nisu sukobljavale samo sa Antantom, već i sa
šerifom Meke, Huseinom, koji je, u ju_ nu 1916, pozvao Arape
da se dignu protiv sultanove vlasti.
Pobuna Arapa, koja je u Istanbulu primljena kao
istinsko zabadanje noža u leđa, uskoro je postala jedna od naj~
većih briga Visoke porte. Problem je bio u tome što šerif Husein
nije bio sam. Englezi, sa kojima je u januaru 241 1916. sklopio
dogovor o uzajamnoj pomoći, aktivno su ga podržavali. Prema
ovom ugovoru, o kom se pregovaralo sa visokim pred-
stavnikom Velike Britanije u Egiptu, ser Henrijem Mekma-
honom, vlada u Londonu se obavezala da će priznati nezavi-
snost velikom broju arapskih zemalja, koje se prostiru od
severnih granica Sirije do Persijskog zaliva na istoku, za- tim od
zapadne obale Sredozemnog mora do Arabijskog poluo- strva
na jugu (izuzimajući široki priobalni deo Sirije); ta~ kođe je
obećala i da će pružiti Arapima savete i neophodnu pomoć u
uspostavljanju najpogodnijih oblika vlade po dobijanju
nezavisnosti. Za uzvrat, šerif Meke je prihvatio da se bori „za
oslobođenje arapskog stanovništva od turskog jarma“, do-
bijajući za to značajnu pomoć u oružju i novcu; „podrazumeva
se“, precizirala je još jedna Mekmahonova poslanica, „da su
Arapi odlučili da konsultuju jedino britanske savetnike“,
odbijajući bilo koju drugu pomoć iz Evrope.
Svakako, ovo nije bilo prvi put da se sultanu suprot-
stavlja neki od njegovih arapskih vazala. Ali sa Velikom
Britanijom kao zaleđinom, Husein je predstavljao opasnog
protivnika. Situacija je bila tim teža što su Englezi bili u
dogovoru i sa emirom Necda, Abdulazizom ibn Saudom. On je
obećao britanskoj vladi svoje prijateljstvo i neutralnost, u
zamenu za mesečnu pomoć od 5.000 funti sterlinga i prizna-
vanje saudijske „nezavisnosti“. Iako se nije radilo o aktiv- nom
savezu, ovaj pakt dozvoljavao je šerifu Meke da započne borbe,
ne strahujući od suseda koji bi mu mogao naneti štetu.
Od samog početka, stvari su krenule loše po Osman-
lije. Beduini, predvođeni emirom Fejsalom, jednim od Husei-
novih sinova, preuzeli su železničku prugu kod Hedžaza i vr- lo
brzo, turski garnizoni u Meki i Džedi bili su im prepušteni na
milost i nemilost (12. i 16. juna 1916). Fejsal je odlučno vodio
ovu operaciju, uz pomoć nekoliko engleskih oficira, među
kojima je bio i Tomas Edvard Lorens, zanim- kjiva ličnost, koji
se kasnije hvalio da je bio jedan od osnov- nih pokretača
arapske pobune.
Zahvaljujući toj engleskoj pomoći, Fejsal je za samo
nekoliko nedelja preuzeo kontrolu nad najvećim delom
Hedžaza i omogućio svaki kontakt osmanske vojske u Jemenu
sa ostalim delovima Carstva. Husein je otišao još dalje kada se,
krajem oktobra, proglasio za „kralja svih Arapa“. Svakako da se
tu radilo samo o simboličnom gestu, s obzirom da je novi
suveren vladao samo beduinskim plemenima u Hedžazu. Ali,
od tog tre-
242 nutka bilo je jasno da se pustišski vetar neće skoro
spustiti.
U duhu dogovora sklopljenog sa Mekmahonom, pobuna
koju je predvodio šerif Husein imala je panarapski karakter i
ticala se isključivo Sirije. Od proleća 1917, Fejsalove trupe su
krenule ka severu, zauzele su Akabu (6. jula) i počele da uz-
nemiravaju Osmanlije, upadajući na njihove teritorije i vršeći
sabotaže na železničkoj pruzi koja je povezivala sirijske gra-
dove i Medinu. Otprilike u isto vreme, engleske jedinice iz
Egipta takođe su krenule u pohod, polako napredujuđi preko
Sinaja ka Svetoj zemlji. Suočena sa tom dvostrukom
ofanzivom, koja se zasnivala na dobrom poznavanju terena i
monopolom nad putevima komunkacije, Turska je bila
prinuđena da upotrebi svoje najbolje snage: četvrtu armiju
Džemal-paše, i posebno, jed- nu sasvim novu formaciju, vojsku
UMšt (,,muša“), kojom je ko- mandovao general Fon
Falkenhajn, a u kojoj je bilo još šezde- setak nemačkih oficira.
Uzalud. Nakon što su zauzele Gazu, Akru i Džafu, engleske
brigade, koje je predvodio general Alen- bi, dočekale su Božić u
Jerusalimu, osvojenom 9. decembra. Te iste zime, Fejsalovi
ljudi su bili na obalama Mrtvog mora i Jordana, uništavajući
malu tursku flotu u Keraku. Damask ni- je više bio daleko. Pa
ipak, čekalo ih je još skoro deset mese- ci vojnih pohoda.
Osmanlije su se opirale koliko god su mogle.
Borili su se sa toliko upornosti, jer je veliki ulog bio u
pitašu. Za njih se nije radilo samo o tome hoće li osu- jetiti san
o velikom arapskom kraljevstvu koji je Husein po- kušavao da
ostvari. Oni su morali da spreče Antantu u še- nim namerama
da rasturi Carstvo. Zapravo, zahvaljujući ruskim
revolucionarima koji su obznanili prevaru nakon što su otkrili
čitav paket tajnih dokumenata u carskoj arhivi, u Istanbulu se
znalo da su savezničke sile već uveliko podeli- le sultanove
posede u Aziji. Pregovori koje su u maju 1916. vodili ser Mark
Sajks za englesku stranu i Žorž Piko za francusku, uz konačno
odobrenje Rusije, uveliko su zadovolja- vali apetite sve tri
zainteresovane strane: Rusi su dobili provincije Erzurum,
Trabzon, Van i Bitlis, kao i regione Muk i Sirt sve do doline
Tigra; Francuska je dobila sirij- sku obalu i Kilikiju, kao i zonu
uticaja u ostalom delu Siri- je i na severu Iraka; Velikoj Britaniji
će pripasti vrata Haife i Akre, cela južna Mesopotamija od
Bagdada do Per- sijskog zaliva, i konačno, ona će imati i široku
zonu uticaja od Palestine do Irana. Jedan drugi ugovor,
sklopljen nekoli- ko meseci kasnije u Sen-Žan-de-Morijenu (19.
aprila 1917), predviđao je deo plena i za Italiju: 243okupaciona
zona bi se prostirala kroz zapadnu Anadoliju i obuhvatala neke
od naj- bogatijih oblasti celog carstva, među kojima Smirnu,
Konju, Antaliju i Mersin. Konačno, nastavljajući ova
rasparčavanja Carstva, Saveznici su delili obećaša na sve
strane: Arapi- ma su obećali nezavisnost, uz efikasno evropsko
tutorstvo; Jevrejima kote paNopa1 u Palestini (izjava Balfur, 2.
novem- bra 1917), Grcima ispunjenje njihove te§kaI tea —
velike ideje — stvaranje Velike Grčke koja bi obuhvatala Trakiju
i egejske provincije u Maloj Aziji. Zar je čudno onda što se u
Carstvu, suočenom sa takvom perspektivom, širi strah i bori se
sa snagom beznađa? U poslednjim mesecima rata, ono se ne
bori samo protiv Antante, već i protiv sopstvene smrti.
U toj agoniji, ipak se javlja jedno olakšaše. Nakon
izbijaša Revolucije u Petrogradu marta 1917, Rusija neće moći
da nastavi sa sukobima. Na severoistočnom frontu, ru- ske
trupe su se vrlo brzo razbežale. Barem što se toga tiče, Turska
može da odahne. Posebno će joj laknuti nekoliko mese- ci
kasnije, kada će boljševici, u ugovoru iz Brest-Litovska (3. mart
1918), obećati da će povući vojsku sa okupiranih te- ritorija,
vratiti Carstvu provincije Kar, Ardahan i Butum, koje je ruski car
bio osvojio 1877, i razoružati grupe jermen- skih dobrovoljaca.
Mobilizacnja pozadine
U ratu se ipak ne radi samo o oružju, topovima i ljud-
stvu. Kao i sve zemlje u ratu, i Turska je morala da pokrene svu
svoju moralnu snagu, da se bori i na ekonomskom frontu, da
stvori socijalno telo sposobno da se prilagođava situaciji. Došao
je čas za posebne mere, za smele novine. Situacija je bi- la tim
pogodnija za promene, što je vlada u Istanbulu, ulazeći u sukob
sa Antantom, raščistila sa potčinjenošću Zapadu, u kom se
Osmansko carstvo nalazilo od početka XIX veka.
Da bi se rat dobio, neophodno je (ali ne i dovoljno)
verovati u pobedu. Od samog početka sukoba, ljudi unioni-
stičkog režima zaduženi za propagandu, prionuli su na po- sao,
kujući veru u nepobedivost Turske. Jedan od prvih koji je dao
ton ovom obliku borbe, bio je poznati socijaldemokratski
publicista koji je došao iz Nemačke i uz odobreše iz Š1- J1e1t-
81ga5ze, počeo da služi osmanskoj stvari. Radi se o Aleksandru

Izraelu Helfandu, poznatijem pod umetničkim imenom Parvus.

U svojim brošurama, objavljenim na turskom jeziku, on je
pisao, sa izuzetnom moći ubeđivaša, da rat pred- stavlja jedini
način kojim Turci raspolažu da bi zbacili sa sebe nepodnošljivi
jaram evropskog imperijalizma i da će Turska, uz pomoć
244
Nemačke, svakako uspeti da izađe iz tog okršaja kao pobednik,
povrativši, uz svu svoju nekadaššu ve- ličinu, i sve zemlje i
bogatstva koja su joj bila oteta. Ubrzo nakon toga, većina
novinara, pisaca i pesnika stavlja takođe svoje umeće u službu
ratne propagande. Među šima su se na- šli i neki od najboljih
pisaca tog doba: Zija Gekalp, Mehmed Emin, Omer Sejfedin,
Halide Edib i drugi. Kako bi oni što zdušnije podsticali ratni
polet, vlada je otišla čak do- tle da je za ših organizovala
obilazak ratišta. Rezultat: bu- jica priča o herojstvima, borbene
pesme.
Verovatno da dela Zije Gekalpa najbolje oslikavaju duh
tadašše epohe. Gekalp — već je to pokazao u svojim rani- jim
delima — ume da stvori rečenicu, izraz koji će se ljudima
urezati u pamćeše i postati ideja vodilja. Nzegove pesme ve-
ličaju poštovaše vojne hijerarhije („Ja sam običan vojnik, on je
moj komandant; pokoravam se svakoj šegovoj naredbi bez ras-
prave, zatvaram oči i ispunjavam svoju dužnost“), objavljuju

245
 nadmoć Turaka nad svim njihovim protivnicima, govore
o ge- nijalnosti onih koji upravljaju zemljom (naročito Talata i
Envera) i slave ljubav prema svom narodu, svojoj religiji, rodnoj
grudi. Iste teme su i u šegovim proznim tekstovima: Turci će
dobiti rat jer pripadaju superiornoj rasi, jer je bo- gatstvo
njihove duše pregolemo, jer su pravo i pravda na ši- hovoj
strani, jer se šihov moral oslaša na muslimansku veru, i jer oni
vole svoju domovinu, svoj jezik, svoju kulturu...
Radi se o jednostavnoj propagandnoj literaturi kakva se
sreće u svim zemljama uključenim u sukobe. Pa ipak, ono što
piše Gekalp, kao i svi drugi pisci koji su pristali da učestvuju u
ovom obliku borbe za opstanak Turske, uveliko će doprineti
prvobitnom stvarašu nacionalizma, koji nije pre- terano
suptilan, ali je žestok i dinamičan, upravo kako to tadašše
vreme i zahteva.
Radi se o nacionalizmu koji će podstaći mnoge na~
predne ideje. Već na samom početku mladoturske revolucije,
Gekalp i drugi ideolozi novog režima trudili su se da posta- ve
temelje društvene i kulturne obnove, zasnovane na nečemu što
je bilo predstavljeno kao povratak vrednostima predaka:
laičkom obrazovanju, emancipaciji žena u određenoj meri, pri-
svajašu naučnog duha, prijemčivosti za novine u tehnici mo-
dernog sveta, visokom stepenu profesionalne, porodične i gra-
đanske moralnosti, religiji lišenoj sujeverja i otvorenoj za
napredne ideje. Sa ulaskom Turske u rat, mogućnosti za
prome- ne postaju još veće. Podstaknuta projektima koje je
zamislila inteligencija izuzetno nadahnuta novonastalom
situacijom, unionistička vlada će umnožavati inovatorske
inicijative, iskorištavajući odsustvo bilo kakve opozicije u
parlamentu i atmosferu opšte sloge izazvane ratnim stašem, da
bi sprovo- dila — barem na papiru — sve radikalnije reforme.
Od svih najspektakularnijih mera preduzetih u to do-
ba, pre svega treba spomenuti one čije je cilj bio određena
emancipacija žena. Već odavno, slika zabrađene žene, zatvore-
ne u haremu i potčišene volji gospodara porodice ne predsta-
vlja ništa drugo do živopisan prizor iz prošlosti, bar kad je reč o
bogatijim slojevima društva. Još negde od 1860, žene ve- likih
gradova Osmanskog carstva mogu se porediti sa ženama iz
Evrope, a oko 1900. se čak pojavljuju zahtevi nekih intelek-
tualaca neskriveno obojeni feminizmom. Nakon mladoturske
revolucije, nekoliko konkretnih akcija — razvoj osnovnog i srednjeg
obrazovanja namenjenog devojkama, otvaraše prve žen- ske
gimnazije 1911, povećanje broja zanatskih škola — dokazale su
da KUP zaista brine o uslovima života žene. Pa ipak,
1914, još uvek ostaje još dosta toga što tek treba da se uradi.
Najznačajnija promena tiče se izuzetno osetljivog pi-
tanja — pitanja razvoda. Kada je razvod bio u pitanju, verski
zakon je davao sva prava muškarcu, dok je žena morala da se
pokorava. Godine 1916, zadovoljavajući jedan od najčešćih
zah- teva elite, koja je već živela zapadnjačkim načinom života,
i to posebno viđenijih ljudi poput Zije Gekalpa ili romansijer- ke
Halide Edib, vlada je donela zakon koji je omogućavao ženi da
zatraži razvod u slučaju da je muž prevari, ili ako prekr- ši
bračni ugovor, ili pak ako uzme još jednu ženu bez njenog
pristanka. Usvajanje novog zakona o porodici, koje je usledilo
godinu dana kasnije, išlo je u istom smeru. Ostavljajući dosta
prostora propisima islama, judaizma i hrišćanstva, ovaj tekst
predstavlja brak, razvod i ostale porodične odnose kao pitanja
kojima se bave isključivo državne vlasti, čime se ukida pravo
verskim sudovima da odlučuju o tome. Uporedo sa ovim zakon-
skim odredbama, Visoka porta je takođe dala sve od sebe da
že- nama obrazovanje učini što dostupnijim. U toku ratnih
godina, povećao se broj škola koje su obučavale za ženske
poslove; po- java koja još više začuđuje, svakako je bio
značajno porastao broj žena koje su se mogle odvažiti da
nastave visoke studije.
Međutim, jasno je da nije dovoljno otvoriti škole ili
objaviti zakone da bi se izbrisali vekovi potčinjavanja. I ne
mogu se žene naučiti jednakosti polova iz ženskih časopisa,
koliko god da su ovi postali ratoborni nakon revolucije. Za-
pravo, u tim godinama kada su svi radno sposobni muškarci bi-
li na frontu, emancipacija se ogledala posebno u radu. Rat je
zauvek izbrisao sliku žene stvorene da bude zatvorena u hare-
mu. Primorane da se suoče sa naglim nedostatkom muške
radne snage, žene su bile svuda: na poljima, u zanatskim
radionicama, u fabrikama, u bolnicama gde su radile kao
medicinske sestre, u poštama, u državnoj administraciji, na
ulicama gde su bile zadužene za čišćenje ili popravku druma,
na pijacama gde pro- daju ono što uzgaje u svojim baštama ili
što same naprave.
To društvo žena, koje je moralo preko noći da zameni
dotadašnje gotovo isključivo muško društvo, imalo je da pre-
vali još dugačak put pre nego što će stići do istinskog oslo-
bođeša. Ako ništa drugo, žene su bar dobile pravo, a da ga pri
tom nisu ni tražile (broj poslova poverenih ženama posledica je
zakona iz 1915. kojim se uvodi neka vrsta radne247 obaveze) da
dele radni prostor sa muškarcima (onim koji nisu otišli na
front), da izlaze na ulicu otkrivenog lica i da se posvećuju svom
poslu ne strahujući od uznemiravaša i ispitivačkih po- gleda. Od
početka rata, različite humanitarne organizacije za- dale su
sebi kao poseban zadatak da podstaknu žene da rade. Nzihovi
razlozi bili su jednostavni, ali jaki: doprinoseći svojim radom
nacionalnim naporima, žene ne samo što čine pa- triotsko delo,
već postižu i ekonomsku samostalnost, i, što je još važnije,
dostižu određenu slobodu delaša i mišlješa.
Dok je u sledu događaja ženska emancipacija polako
osvajala teren, na dnevni red je došlo jedno drugo važno pita-
še. Radilo se o problemu sekularizacije.
Još 1913. godine vlada je donela nove zakone koji su
značajno ograničili nadležnosti verskih sudova i postavili kadije
i ostale tumače zakona pod kontrolu civilnih vlasti. To je trebalo
da bude početni udarac jedne jake politike seku- larizacije, koja
će, u roku od nekoliko nedelja, dosta promeni- ti izgled turskog
pravnog uređeša. Tako se, na primer, dekre- tom iz 1915.
godine propisuje ujedišeše celokupnog sudskog aparata,
uključujući i verske sudove, pod jedinstvenom pali- com
ministra pravde. Uporedo sa tim promenama, vlada će se
potruditi da i pripadnike uleme pretvori u državne činov- nike,
priključujući ih centralnoj administraciji i dodeljuju- ći im plate,
kao i svim državnim službenicima. Što se pak verskih škola
tiče, one će biti prinuđene da prihvate stara- teljstvo
ministarstva kulture, dok su verske fondacije morale da se
pomire sa većim nadzorom ministarstva finansija.
Jedna od najznačajnijih mera odnosila se na vrlo sta- ru
ustanovu zanzimata, Savet šeika (MesPz-j Me§au1ć). Godine
1916. biće mu promešena struktura i Visoka porta će mu dati
zadatak da okupi, pod vrhovnom upravom šejh ul-islama, sva
derviška bratstva u zemlji. Konačno, iste godine, reforme će
obuhvatiti i sam verski vrh: lišen velikog dela ministarskih
nadležnosti, šejh ul-islam će izgubiti svoje centralno mesto u
kabinetu; pod šegovom upravom će ostati samo jedan odeljak,
u principu nadležan isključivo za verska pitanja.
Sve u svemu, sekularizacija koja se vrši uveliko je is-
prepletana sa centralizacijom i državnom kontrolom. Pod-
staknuta od Zije Gekalpa i drugih ideologa KUP-a, ta politi- ka
nema cilj da ograničava mogućnosti islama da se meša u
aktivnosti društvenog života, već da omogući da se preko ver-
skih institucija sprovodi volja vlade. U datim okolnostima, to
stavljaše248
religije pod državno tutorstvo, zapravo nije nimalo
iznenađujuće. Unionističkoj vladi bilo je potrebno da osigura
kontrolu verskih snaga, ne samo zato što je islam za njih pred-
stavljao okosnicu propagande protiv Antante i najdelotvornije
činilac ujedišeša naroda, već i stoga što pripisuje veri — ob-
novljenoj i prilagođenoj novim vremenima — najbitniju ulogu u
pokretašu duhova radi obnavljaša Carstva.
To preuzimaše verskih snaga prate, u jednom sasvim
drugom domenu, napori KUP-a da stvori „nacionalnu ekonomi-
ju“ (tŠg GŠZPG), koja bi bila u stašu da se suoči sa ozbiljnim
problemima proizvodše, snabdevaša i distribucije robe, koji su
postojali u Turskoj u toku rata. Islam, povezan sa doktri- narnim
konstrukcijama nacionalističkih ideologa, morao je da služi
zemlji kao moralni štit. Nove taktike na ekonomskom planu
imaju cilj da mu osiguraju dobru materijalnu podlogu.
Na čelu advokata „nacionalne ekonomije“, nalazi se
ponovo Zija Gekalp, čije će teze, inače velikim delom pozajm-
ljene od Fridriha Aista i nemačke škole političke ekonomije,
preuzeti mnogi publicisti i posebno jedan od najžešćih po-
bornika turskog nacionalizma, Moiz Kohen, Osmanlija izrael-
ske veroispovesti, poznatiji pod pseudonimom Tekin Alp. GBi-
hovo objašnješe je jednostavno: da bi napredovala i pri tom
sačuvala svoje dostojanstvo i nezavisnost, Turska mora da
raču- na samo na sopstvene ekonomske snage; ona mora da se
oslobodi jarma evropskog. kapitalizma, da okonča
kvazimonopol u trgovi- ni i mladoj osmanskoj industriji koji drži
mali broj ljudi, i konačno, ona mora da stvori buržoaziju koja će
se baviti poslo- vima od državnog značaja i biti sposobna da
odlučuje o sudbini zemlje kad je reč o bilo kom ekonomskom
sektoru. Pri tom treba istaći da je sticaj prilika bio izuzetno
povoljan za sprovođeše takve politike. Omogućavajući domaćoj
proizvodnji da se razvi- ja bez ikakve konkurencije, ukidanje
kapitulacija i, posledice rata koje su se osetile odmah po
izbijašu sukoba, prestanak robne razmene sa zemljama
članicama Antante, samo su doprine- le razvoju klase domaćih
preduzetnika; ogromne potrebe prou- zrokovane ulaskom u rat,
posebno kada je reč o vojnoj opremi i naoružašu, ali i u čitavoj
seriji sektora (transport, prehram- bene namirnice, rudna
proizvodnja, itd.), takođe su bile kao stvorene da potpomognu
razvoj domaćeg kapitalizma.
Ali kako, iz čega stvoriti tursku buržoaziju kad je na
ekonomskom planu, sve do tada, postajao samo mali broj ljudi
koji je držao sve u svojim rukama? Odgovor ideologa KUP-a bio
je jednostavan. Neka država uzme stvari u svoje 249
ruke, mera-
ma aL ćos doprinese stvaranju nacionalnih preduzeća, neka po-
mogne muslimanskim poslovnim ljudima da se obogate i ulože
svoj kapital u poslove koji će stalno donositi prihod.
I zapravo, vlada će to i pokušati da ostvari. U peri- odu
od 1914. do 1918, mere koje će imati cilj razvoj nacionalne
ekonomije, smenjivaće se ubrzanim tempom: uvođenje novih
ca- rinskih stopa radi zaštite unutrašše proizvodše i tržišta od
konkurentne uvozne robe; reorganizacija Poljoprivredne banke
(Ekšsjie aepso1e); stvaranje finansijskog tela, Nacional- ne
kreditne banke (GI&ag-G MŠl Vapkazh), zadužene da obezbedi
neophodan kapital za nova trgovinska i industrijska preduzeća,
suštinsko preuređeše zakona iz 1909. o „podsticaju industrij-
skog razvoja“, koji je pružao određene privilegije — posebno
besplatno ustupaše državnog zemljišta — društvima koja se
bave poslovima od nacionalnog interesa; stvaraše mreže za-
druta za proizvodšu, potroššu i kredit; formiraše, u čitavoj
zemlji, komiteta za snabdevaše, čiji je zadatak bio da organizu-
je i nadgleda prenos i isporuku najneophodnije robe (brašna,
šećera, nafte, itd.); donošeše zakona kojim se zabrašuje upo-
treba bilo kog jezika osim turskog u pregovorima između
predu- zeća; otvaraše novih tehničkih škola.
Koji će biti rezultat svega toga? U periodu od 1914. do
1918, otvoreno je oko stotinu nacionalnih kompanija najra-
zličitijih profila: banke, transportna preduzeća, preduzeća za
isporuku poljoprivrednih proizvoda, za izgradšu, iskorišća- vaše
šuma, rudnici, papirnice i trgovine na malo. Dolazi ta- kođe i do
neviđenog uzleta zanatskog sektora, koji privremeno ne mora
da brine o konkurenciji uvozne robe. U anadolskim se- lima,
javlja se sloj zemljoposednika i posrednika koji su se obo- gatili
trgujući žitaricama i drugim osnovnim namirnicama. Ogromna
bogatstva su stečena špekulacijama, proneverama dr- žavnih
fondova, crnoberzijanstvom. Kao i sve zemlje koje su u ratu, i
Turska je imala svoje ratne profitere, uglavnom među
štićenicima KUP-a, koji je glavni u podeli ugovora sa vojskom i
javnim službama, i obavezni posrednik pri svakoj trgovini
životnim namirnicama. Ali dok neki umeju da izvuku korist iz
rata, ostali — narod — prepušteni su teškoćama i patnjama ko-
je rat nosi sa sobom: oskudica, ograničeno snabdevanje,
podignu- te cene određenih proizvoda, skakanje cena životnih
namirnica sa godišnjom inflacijom većom od 300%. U velikom
gradu ka- kav je Istanbul, sučeljavaju se dva načina života
surovo razli- čita. Sa jedne strane, bogatstvo koje se bestidno
pokazuje, 250novo- stečeni bogataši koji se predaju kocki, piću,
razvratu. Sa druge strane, prizori bede na sve strane,
službenici čija je ku- povna moć drastično smanjena crnom
berzom i inflacijom, naj- niži slojevi osuđeni na bedu i
prosjačenje.
To što je šačica ljudi znala da iskoristi prilike, svakako
ne znači da je Turska uspela da stvori, u roku od ne- koliko
godina, pravu „nacionalnu ekonomiju“. Zahvaljujući ratu,
stvorena je samo jedna ekonomija nadomeštanja, sastavlje- na
od raznih dovijanja i sposobna da zadovolji samo najhitnije
potrebe. Pa ipak, nemoguće je zaključiti da je ovo iskustvo ne-
uspelo. Upirući se uz pomoć štapa i kanapa da stvore nove
finansijske, trgovinske i industrijske strukture, Turci su dobili
bar na jednom frontu: naučili su se nezavisnosti.

Kraj jednog sveta (1918—1923)

Za Osmansko carstvo, poslednji čin rata dobro je po-
čeo. Na jugu, u Mesopotamiji i u Siriji, iako neprijateljske snage
i dalje napreduju, turska vojska se odupire i može da se nada,
ako ne preokretu situacije, ono bar stabilizaciji fron- tova. Na
severu, sa rasulom u ruskim trupama nakon politič- kih
poremećaja 1917, otvaraju se sasvim nove mogućnosti: po-
vratak teritorija izgubljenih 1876, ali i ponovno osvajanje svih
„turskih zemalja'1 koje je vekovima komad po komad preu-
zimalo Rusko carstvo. „Napred!“ kliču vojnici Enver-paše,
„Turan čeka na nas. Od Kaira do Batuma, od Indije do Avga-
nistana, čeka se na nas.“ Turska ne gleda više ka vrhovima
Kavkaza. Od tog časa, šen se pogled gubi u nepreglednim da-
ljinama iza Kaspijskog jezera.
Potpisan nakon dugih pregovora, Brestlitovski ugo- vor
je okončao rusko-osmanski spor udovoljavajući jednom od
osnovnih turskih zahteva za povratak na granice od pre 1876.
Ali ugovori se i sklapaju zato da bi bili prekršeni. Budući da je
put preko Kavkaza bio slobodan, zašto osmanske snage ne bi
išle do Bakua, ili čak i dalje? Zašto Turska ne bi stavi- la pod
svoje okrilje muslimansko stanovništvo bivšeg Ruskog carstva,
poremećenog revolucionarnim vrešem? Vlada u Is- tanbulu je
tim pre bila u iskušešu da pošalje svoje trupe u nova osvajaša
pošto su Nemci, željni da se dočepaju naftnih polja u Bakuu i
drugih rudnih bogatstva Transkavkazja, stavi- li do znaša
Enver-paši da oni ne bi imali ništa protiv osmanskog prodora u
tu oblast. 251
 Da bi ostvarila svoje planove, Turska je najpre mora- la
da slomi otpor u Gruziji i Jermeniji, odnedavno ujediše- nim (od
decembra 1917) sa Azejrbecanom u republiku Tran- skavkaziju.
Prvo je trebalo postići, što je učišeno uz pomoć oružja, da cela
mlada republika prizna Brestlitovski ugovor, i to pogotovu deo
koji se tiče ustupaša teritorija. Nakon to- ga, podstaknuta
svojim vojnim uspesima, Visoka porta iznosi nove zahteve:
značajno smašeše obima transkavkaskih trupa, sloboda kretaša
preko teritorija republike za osmanske tr- govce, i što je
najvažnije, ustupaše Aleksandropolja, Ekmi- adzina i određenih
područja u Gruziji. Neuspeh pregovora vo- đenih u maju 1918.
u Batumu o ovim pitašima, poslužiće Turcima kao izgovor koji
im je bio potreban da bi pojačali vojni pritisak i obrušili se na
rusku Jermeniju, posledšu prepreku na putu ka muslimanskom
Azejrbedžanu.
Krajem proleća, nepuna tri meseca nakon potpisiva- ša
Brestlitovskog ugovora, turske snage su spremne da krenu ka
Kaspijskom jezeru. Ali Enver-paša je sada morao da računa i na
veto Nemačke, koja u osmanskom osvajašu Kavkaza vidi
opasnost za svoje ekonomske i političke ciljeve u toj oblasti.
Kaiser je prvo zatražio obustavu vojnih operacija, objašnja-
vajući to hitnom potrebom da se snage usmere protiv britan-
skog napredovaša u Iraku i Palestini. Otprilike u isto vreme,
saznalo se da je Nemačka odlučila da uzme pod svoju za- štitu
novu državu Gruziju, koja je nastala nakon neizbežnog raspada
Transkavkaske republike (26. maja 1918). Ubrzo na- kon toga,
za Osmansko carstvo zatvoriće se i vrata Azerbejdža- na, pošto
će biti sklopljen nemačko-sovjetski ugovor kojim se Nemačka
obavezuje da će pružiti zaštitu u slučaju turskog napada, dok
će za uzvrat dobiti naftu (27. avgusta).
Međutim, Turci neće morati duto da se suzdržavaju. U
toku avgusta, deo britanskih snaga, sa generalom Danstervi-
lom na čelu, stigao je do Bakua, i Nemci će morati da daju svo-
jim saveznicima dugo očekivano zeleno svetlo. Već početkom
septembra, takozvana „islamska vojska“ kojom komanduje
Nuri- paša, Enverov brat, zauzeće Derbent, ključno mesto za
komuni- kaciju između Azerbejdžana i severa. U istom zamahu,
osmanske snage kreću ka Dagestanu i spremaju se i za dalje
pohode.
Međutim, Turci neće morati duto da se suzdržavaju. U
toku avgusta, deo britanskih snaga, sa generalom
Danstervilom na čelu, stigao je do Bakua, i Nemci će morati da
252 saveznicima dugo očekivano zeleno svetlo. Već
daju svojim
početkom sep- tembra, takozvana „islamska vojska“ kojom je
komandovao Nuri- paša, Enverov brat, zauzeće Derbent,
ključno mesto za komuni- kaciju između Azerbejdžana i severa.
U istom zamahu, osmanske snage kretale su ka Dagestanu i
spremale se i za dalje pohode.
Šesnaestog septembra, Visoka porta je sa fronta do-
bila telegram koji je obaveštava o pobedi: Baku je zauzet,
Danstervil je napustio te teritorije, stvara se republika
Azerbejdžan pod osmanskom zaštitom! U Istanbulu, slavlje i
oduševljenje. Za samo nekoliko dana, Veliki vezir Talat-pa- ša
sa Nemcima je postavio širok plan komadanja ruskog dela Azije
kojim se predviđa podela ekonomskih resursa na Kavka- zu, uz
određene ustupke Sovjetima, konsolidacija Tatarske Krimske
Republike, stvaranje nezavisnih država na severnom Kavkazu i
u Turkistanu, obeležavanje zone uticaja.
Veliki snovi. Nakon njih povratak u stvarnost bio je još
bolniji. Jer je početkom jeseni 1918, bilo nemoguće ne uočiti
pravo stanje: Centralne sile i šihovi saveznici gubi- lisu rat. Na
zapadnom frontu, fraicuske i američke divizi- je, potpomognute
snažnim britanskim i belgijskim jedinica- ma, slomili su
nemačke snage; u Palestini, u iznenadnom naporu, trupe
generala Alenbija su gotovo potpuno uništile grupu vojske
Jildirim i, uz pomoć arapskih nacionalista, do- kopali se
Damaska (1. oktobra), Alepa i Homsa, dok su se Francuzi
iskrcavali u Bejrutu (6. oktobra); u Iraku, engle- ske brigade su
krenule ka Mosulu; i konačno, na Balkanu, so- lunska vojska,
koju predvodi general Franše d’Epere, slomi- la je otpor
bugarskih snaga, primoravajući vladu u Sofiji da pod hitno
zatraži obustavu sukoba.
Naročito je ovaj poslednji događaj prinudio Visoku
portu da shvati svu ozbiljnost situacije. Dokle god su se na
rubnim delovima carstva odvijale vojne operacije, poneki us-
pešan poduhvat bio je dovoljan da podstakne optimizam
osman- skih vođa. Ali sa slomom Bugarske, opasnost se
odjednom či- nila veoma bliskom. Od tog trenutka, zapravo,
neprijatelj je mogao slobodno da prodre u istočnu Trakiju i da
se približi sve do istanbulskih kapija. Pretša se više nije
odnosila na neku udaljenu zemlju već na samo srce carstva.
Zbio se neobičan preokret. Tri dana pre bugarske
kapitulacije, Talat-paša, u poseti Berlinu, pokušao je sa ne-
mačkim sagovornicima da se dogovori oko muslimanskih zema-
lja bivšeg Ruskog carstva. Početkom oktobra, jedino na šta je
osmanska vlada pomišljala bilo je da što pre učini 253 isto što i
Bugarska, to jest da postigne prekid sukoba.
Da bi olakšao pregovore, kabinet Talat-paše je, već
osmog, istog meseca, podneo svoju ostavku sultanu Meh-
medu VI Vahidedinu, nesrećnom nasledniku Mehmeda V Re-
šada, preminulog nekoliko meseci ranije. Biće potrebno ne- ko
vreme da se nađe novi veliki vezir, jer niko od ličnosti koje su
dolazile u obzir za tu funkciju nije želeo da preu- zme
odgovornost za primirje koje je bilo pogubno po Tursku. Pa
ipak, 14. oktobra, i to je bilo rešeno. Jedan bivši ko- mandant
istočne osmanske vojske, Ahmed Izet-paša, konačno je
prihvatio zvaše velikog vezira i, u nadi da bi brzi pre- govori sa
Saveznicima obezbedili milost za šegovu zemlju, požurio je da
po engleskom generalu Taunshendu — koga su
Turci zarobili u Kut el Amari 1916. i od tada držali u zatvoru —
pošalje admiralu Kaltorpu, šefu britanskih od- reda u Egejskom
moru, predloge osmanske vlade. Englezima se, međutim, nije
žurilo da obustave sukobe. Pre nego što su prešli na pregovore,
želeli su da učvrste svoje položaje u Iraku i Siriji. Oni su
zapravo želeli da stignu do naftnih izvora na severu
Mesopotamije, od kojih više nisu bili daleko. Pregovori o
primirju počeli su tek 27. okto- bra, dakle više od tri nedelje
nakon prvih inicijativa sa turske strane. Vodili su se na
britanskoj podmornici Zi- regć, usidrenoj u pristaništu u
Mudrosu.
Natezenja su trajala četiri dana, ali osmanska dele-
gacija, koju je predvodio ministar mornarice Husein Rauf- beg,
nije uspela da slomi odlučnost Saveznika. Nije se ni moglo
očekivati da, opijeni pobedom, sada odustanu od svojih toliko
dugo kovanih planova da se dočepaju sultanovih zema- lja.
Potpisan 30. oktobra 1918, ugovor iz Mudrosa sadržao je i neke
vrlo teške odredbe. Zahtevalo se hitno raspuštanje turske
vojske, oduzimanje svih ratnih brodiova, predaja osmanskih
garnizona u Siriji, Tripolitaniji i Mesopotami- ji, povlačenje iz
Transkavkazja (osim iz jugozapadnog dela koji je do sledećih
pregovora ostao pod turskom vojnom upra- vom). Prvi član
sadržao je odredbu o slobodnoj plovidbi kroz Bosfor i
Dardanele i priznavao pravo Saveznicima da zadrže svoje trupe
u rukavcu. Snage Antante su takođe mogle da okupiraju,
ukoliko bi to bilo potrebno, provincije u is- točnoj Anadoliji koje
je naseljavalo jermensko stanovništvo. Ovim ugovorom im se
još davalo i ovlašćeše da preuzmu kontrolu nad tunelima u
Taurusu, da prisvoje lučke instala- cije, slobodno koriste
železnicu254i osmanske trgovačke bro- dove. Turska vlada je
morala besplatno da snabdeva saveznič- ku vojsku ugljem,
životnim namirnicama i uopšte bilo čim što im bude bilo
zatraženo. Članom broj sedam, snagama An- tante se ostavlja
pravo da okupiraju određena strateška mesta po svom izboru.
Ova odredba bila je posebno zabrinjavajuća. Savršeno
neodređena, ostavlja neograničene mogućnosti za zloupotrebu.
Ona saLa bila je dovoljna da da ovom primirju karakter
bezuslovne predaje.
Brodolom
Osmansko carstvo nije izgubilo samo rat. Primorano da
pristane na savezničku okupaciju, ono je zapravo prestalo da
postoji, iako je, na papiru, sačuvan privid nezavisne države.
Propast je bila tolika da su ljudi koji su bili najodgovorniji za
učestvovanje Turske u svetskom sukobu — Talat, Džemal, En-
ver i još nekolicina njih — odlučili da potraže utočište u
inostranstvu, kako bi izbegli javnu kaznu. U noći između prvog i
drugog novembra, ukrcali su se na jedan nemački brod koji je
kretao za Odesu. Odatle su kasnije otišli u Berlin, nadajući se
da će tamo moći da nastave borbu sa spas Turske.
Bekstvo glavnih vođa KUP-a označava kraj te organiza-
cije. Zaprepašćeno dubinom nesreće, javno mnjenje je odmah
za- tražilo kažnjavanje unionista. Ovima se prebacivalo za sve
ne- sreće rata: za stotine hiljada vojnika poginulih u borbi,
masakre u kojima je stradalo civilno stanovništvo, pre svega
Jermeni, za epidemije velikih razmera, zloupotrebe prilikom
nabavke hrane, glad, oskudicu, crnu berzu, bedu... U takvim
okolnostima, KUP-u je preostao jedan jedini izlaz: da se povuče
u senku, i da pokuša da bude zaboravljen. Okupljeni na
vanrednom kongresu, oni koji se nisu ugledali na vođe i
napustili zemlju, odlučili su, prvih dana novembra, da raspuste
organizaciju, ostavljajući slobodno polje svom starom
suparniku, Aiberalnoj antanti, čiji su lideri već počeli da
zauzimaju upražnjena mesta.
U trenutku kad su unionisti naizgled napustiliu po-
litičku scenu — a zapravo su bili rešeni da nastave svoje delo-
vanje iza kulisa — okupacija Turske predviđena primirjem iz
Mudrosa već je uveliko bila u toku. Prvog novembra, general
Maršal, komandant britanskih snaga u Mesopotamiji, zatra- žio
je od Turaka da povuku svoju vojsku koja je bila zadužena za
odbranu Mosula. Tih dana, vojnici generala Alenbaja okupira- li
su Aleksandretu, francuske jedinice pridošle iz Grčke po- čele
su da se smeštaju u istočnoj Trakiji, flota admirala
255 Kal- torpa
prošla je Dardanele. Saveznici su bili odlučni da brzo deluju:
nepunih petnaest dana od zvanične obustave sukoba, rat- ne
lađe Antante spustile su sidra pred Istanbulom, a trupe koje su
se iskrcavale, preuzele su kontrolu nad gradom (13. no-
vembra). A to je bio tek početak.

Kako su nedelje prolazile, obruč oko Turske sve se

više stezao, pretvarajući se u smrtonosni stisak.
Decembra
1918, Francuzi će, shodno tajnim dogovorima koje su
Savezni- ci sklopili u toku rata, zaposesti Kilikiju.
Početkom 1919, grci su prisvojili određena strateška
mesta u istočnoj Tra~ kiji. Otprilike u isto vreme, jedinice
Antante su prodrle na obalu Crnog mora i u centralnu
Anadoliju. U martu, Italija- ni su se dočepali provincije
Antalje, jedne od mnogo oblasti koje su im bile obećane
ugovorom iz Sen-Žan-de-Morijena.
U međuvremenu, 8. februara 1919, general
Franše d’Epere je na čelu svojih trupa trijumfalno ušao u
Istanbul. Uz klicanje hrišćana, prošao je gradom na belom
košu, baš kao što je to bio učinio, nekih pet stotina godina
ranije, Mehmed
II Osvajač, nakon što je srušio Istočno rimsko carstvo. Po-
vratak Vizantiji? Da li je pobedonosni ulazak u grad
izbrisao petsto godina istorije? Ohrabrene datim
obećanjima, različite narodnosti Carstva pripremale su se
za veliku podelu o kojoj su Sile sanjale već gotovo pola
veka. U šihovim mislima, sve granice su već bile
određene. Velika Grčka bi obuhvatala is- točnu Trakiju,
Istanbul i zapadnu Anadoliju; Crnomorska re- publika bi
obuhvatala širok pojas uz Crno more, gde je živelo
hrišćansko stanovništvo; Jermensku državu neki su želeli
da vide od Trapezunta do Sredozemlja; autonomni
Kurdistan u sr- cu Male Azije, između planina Taurus i
Zagros, a hrišćanska Asirija bi obuhvatala provincije
Mosul, Harput, Dijarbekir i Urfu; nacionalni jevrejski
domen bila bi Palestina; arapske teritorije bi bile pod
savezničkim protektoratom ...
A šta je sa Turskom? U Parizu, gde se od početka
1919.
256 održavala mirovna konferencija, predstavnici
 velikih sila uzalud su neprestano prekrajali kartu Istoka,
pokušava- jući da udovolje zahtevima predstavnika
različitih naroda pod sultanovom vlašću. Rezultat je bio
uvek isti: Turska će morati da se zadovolji anadolskim
provincijama koje nisu ustupljene Grcima ili Jermenima, i
da pristane na zone uti- caja Engleza, Francuza i Italijana.
Naravno, Turci nikako ne mogu biti zadovoljni
svim ovim planovima. Ali šta su mogli da učine? Mehmed
VI Va- hidedin i šegova vlada — šome je od marta 1919.
rukovodio Damad Ferid-paša, jedan od vodećih ljudi
Aiberalne Antan-
te — rešili su da ništa ne preduzimaju. Veliki deo javnog
mšenja se takođe pomirio sa sudbinom. Iscrpljeni ratovima koji
su se nizali od početka veka, sve što su Turci želeli bio je mir.
Neki su bili spremni da do njega dođu čak i po vi- soku cenu.
Neki su se zalagali za englesku zaštitu; drugi su se pak borili za
američki patronat; dok su treći predlagali da se pozovu
Francuska ili Italija. Malodušnost i zamor zavladali su skoro
svuda.
Ali malo-pomalo, uprkos svemu, organizovao se ot- por.
U Istanbulu i najznačajnijim gradovima u zemlji, patri- otska
udruženja nicala su na sve strane. Borila su se uz po- moć
pamfleta, letaka, telegrama. U zonama koje su bile okupirane
ili kojima je pretila okupacija, borilo se i oruž- jem. U Kilikiji,
zapadnoj Anadoliji i na crnomorskoj obali, grupe ilegalaca bile
su sve brojnije i sve smelije. U maju 1919, Vrhovni savet
Antante, koji je okupio Aojda Džordža, Kleman- soa i američkog
predsednika Vilsona, ovlastio je Grke da oku- piraju Smirnu i
šen region. Smatrano kao svojevrstan šamar Turskoj, grčko
iskrcavaše (15. maja) izazvalo je snažne emo- cije u čitavoj
zemlji i izuzetno pojačalo delovanja raznih gru- pa osnovanih
radi odbrane otadžbine.
Međutim, kako ovim nepovezanim pokušajima dati
snagu i obim istinskog pokreta narodnog otpora? Da bi to pi-
taše dobilo odgovor, bilo je potrebno da jedan izuzetan čovek
sretne svoju sudbinu.

Od jedne do druge revolucije

„Devetnaestog maja 1919, iskrcao sam se u Samsunu.
Evo opšteg izgleda tadašnje situacije:
Grupa sila kojoj je pripadalo Osmansko carstvo izgu-
bila je rat. Osmanska vojska svuda je razbijena.
257 Primirje je
potpisano pod teškim uslovima. Duge godine rata ostavile su
za sobom narod iscrpljen i osiromašen. Oni koji su naciju uvukli
u rat, brinući samo za sopstveni spas, pobegli su [...]. Vojsci je
oduzeto oružje i municija [...]. Saveznička flota i trupe bili su u
Istanbulu. Provinciju Adanu okupirali su Francuzi; Urfu, Maraš i
Aintab Englezi. Italijanske snage bile su u Antalji i u Konji.
Oficiri, strani činovnici, kao

258
 i šihovi agenti, svuda su širili svoje aktivnosti. Konačno,
15. maja 1919, dakle četiri dana pre datuma koji smo odredili
za početak ovog ekspozea, grčka vojska se iskrcala u Smirni, za
šta je imala odobrenje sila Antante. Povrh svega, u celoj ze-
mlzi, hrišćanski elementi radili su otvoreno ili ilegalno za
sopstveni interes, ubrzavajući tako propast države.“
Ovako počinje veliki Govor koji je Mustafa Kemal
održao 1927. pred Prvim kongresom Republikanske narodne
partije. Govor-reka čije bi čitanje verovatno potrajalo šest
dana, koji je osnivač turske republike zamislio kao neku vrstu
sveobuhvatnog bilansa četiri odlučujuće godine, od 1919. do
1922, tokom kojih se anadolska revolucija postarala da posta-
vi temelje moderne Turske.
Kada se iskrcao u Samsunu, u svojoj trideset osmoj
godini, Mustafa Kemal imao je iza sebe lepu oficirsku ka- rijeru.
Nakon što je izašao iz vojne škole u Istanbulu sa zvašem
državnog kapetana (1904), za samo nekoliko godina stigao je
do čina brigadnog generala (1916). U međuvremenu, borio se
u raznim sukobima u kojima je učestvovalo Osmansko carstvo.
Tokom italijansko-turskog rata 1911, borio se u Tri- politaniji.
Godine 1912, kada je požar na Balkanu dostizao svoj vrhunac,
komandovao je pešadijom na poluostrvu Galipo- lje. Početkom
Prvog svetskog rata, prilikom odbrane Darda- nela, pokazalo se
da je izuzetno sposoban da upravlja ljudima. Zatim je poslat na
Kavkaski front da se bori protiv Rusa. Tamo je dobio čin
generala. Ubrzo nakon toga, stavljen na ras- polaganje
komandantu vojne grupe Jildirim, generalu Fon Falkenhajnu,
odigrao je važnu ulogu predvodeći sedmu armiju u odbrani
Palestine i Sirije.
A šta je tog 19. maja 1919, radio u Samsunu taj sjajni
oficir? Bio je postavljen za inspektora treće armije i imaju- ći
poprilična ovlašćenja, Mehmed VI poslao je Mustafu Ke- mala
da uspostavi red u Anadoliji, gde je narodna pobuna pro- tiv
okupacije zadobila zabrinjavajuće razmere. Ali sultanov
izaslanik — kasnije će to napisati u svom slavnom Govoru —
nosio je zapravo na svojoj savesti jednu „državnu tajnu“. Nije
se iskrcao na anadolsko tlo da bi sprečio pobunu protiv An-
tante. Bilo je upravo suprotno. Nzegov cilj, koji će on vrlo brzo
pokazati, bio je da povrati poverenje osmanskoj vojsci,

77/
 duboko demoralizovanoj porazom, kao i da pokuša da
ujedini sve koji pružaju otpor okupaciji. Neprijatelj protiv koga
se treba boriti nije samo strani okupator. „Po svaku cenu je
trebalo“, čitaće se kasnije iz pera Mustafe Kemala, „ustati
protiv osmanske vlade, protiv sultana, protiv halifa svih
muslimana, podstaći na pobunu vojsku i čitavu naciju. “ Da li je
već razmišljao o osnivanju napredne i sekularne države? Barem
je tako kasnije rekao: „Kako se razvijala narodna borba sa
jedinim ciljem da se otadžbina oslobodi invazije, i kako je ta
borba imala uspeha, bilo je prirodno da se postepeno posta- ve
principi i stvore snage za novu vladu koja bi se zasnivala na
nacionalnom suverenitetu. “
Odmah po svom dolasku u Anadoliju, Mustafa Kemal je
počeo da traži podršku određenog broja vojnih vođa. Važne
ličnosti, među kojima Kazim Karabekir i bivši ministar
mornarice, Husein Rauf-beg, odmah su se svrstali u njegove re-
dove. Takođe se postarao i da se okruži sa nekoliko ljudi iz
redova verske hijerarhije i da zadobije poverenje vođa Kurda
koji su počeli da se bune na istoku Anadolije. Zahvaljujući svo-
jim zvaničnim funkcijama mogao je neograničeno da koristi te-
legram, što je i činio, i, za samo nekoliko nedelja uspeo je da
okupi oko sebe dobar deo nacionalnih snaga. Već 22. juna
1919, zvanično je proglašeno, dokumentom poslatom iz Amasje
svim patriotskim organizacijama Turske, da je nacija u
opasnosti i objavljen je poziv za nacionalni kongres na kome bi
se potražio izlaz iz dramatične situacije u kojoj se našla zemlja.
Naravno, u Istanbulu, ovo je bio znak za uzbunu. Po-
kret kojim je upravljao Mustafa Kemal izgledao je utoliko
opasnije što se šegovi pobornici nisu nalazili samo u unu-
traššosti. Nzih je bilo sve više i u političkim krugovima i
administrativnim službama glavnog grada. Posebno u Mini-
starstvu rata dobar deo zaposlenih već je pripadao tom pokre-
tu koji je malo-pomalo zadobijao oblik pravog revolucionar- nog
poduhvata. Svesna pretše koju taj pokret predstavlja, Visoka
porta će poslati inspektoru treće armije neopozivu naredbu:
„Nzegovo Visočanstvo vam naređuje da se odmah vra- tite u
Istanbul.“ Odgovor na tu preteću naredbu bio je kra- tak:
„Ostajem u Anadoliji sve dok ova zemlja u potpunosti ne
povrati nezavisnost“ (8. jul 1919).
Mustafa Kemal nije samo odbio da se potčini nared-
bama vlade iz Istanbula, nego je odlučio da da ostavku ne
samo na funkciju inspektora, već i na sve vojne funkcije. Od tog
trenutka,4 oslobođen obaveza vezanih za zvanični položaj, ras-
polagao je daleko većom slobodom delovaša, iako se izlagao
opasnosti da izgubi prestiž koji mu je obezbeđivala uniforma.
Sada kada je raskinuo veze sa centralnom vlašću, mo-
gao se odvažiti da povede svoju prvu veliku političku borbu.
Krajem jula 1919, u Erzurumu je organizovao kongres kome je
prisustvovalo pedeset i četiri izaslanika iz istočnih tur- skih
provincija. Prva bitka je bila i prva pobeda. Nakon če- trnaest
dana žestokih rasprava, tokom kojih je on neprestano zahtevao
„stvaranje Narodne skupštine koja bi se zasnivala na volji
naroda i osnivanje vlade koja bi isušavala tu volju“, izaslanici
su doneli predlog koji je u velikoj meri bio u skladu sa šegovim
željama: „Domovina je jedna i nedeljiva. Istočne provincije će
se udruženim snagama usprotiviti sva- koj okupaciji ili stranoj
intervenciji. Ukoliko se sultanova vlada pokaže nesposobnom
da sačuva nacionalnu nezavisnost i državni integritet, biće
postavljena privremena vlada koja će preuzeti upravljanje
državnim poslovima.“
Drugi kongres, koji će okupiti predstavnike cele ze-
mlje a ne samo istočnih povincija, održaće se mesec dana ka-
snide u Sivasu (od 4. do 11. septembra 1919). Aičnosti koje su
mu prisustvovale, velikom većinom, sudbonosno će potvrditi
odluke usvojene nekoliko nedelja ranije u Erzurumu, posebno
naglašavajući kritike na račun politike sultana i njegove vla- de.
Sudbinu Turske ovde je rešavalo ne više od četrdesetak ljudi.
No to nije bitno. U Kemalovim očima, oni su predsta- vljali
čitavu naciju i šihovo je odobreše njegovoj misiji dava- lo sveti
karakter.
U Istanbulu, vlada je bila zatečena i u panici. Čini- lo se
da pokret otpora koji se razvijao u provincijama preti da ubrza
raspad zemlje. Visoka porta je pokušala da kemalistički pokret
uništi predstavljajući ga javnosti kao pokret rulje unio- nista
žednih krvi i pljačke. Ove klevete odmah je preuzela za- padna
štampa, koja se nije ustručavala, kako bi stvari izgledale
dovoljno dramatično, da prikaže Mustafu Kemala i njegove sa-
borce kao moguće dželate Jermena, i, što je bilo još opasnije,
kao militantne germanofile. To je svakako bilo dovoljno da se
za- plaši narod, koji se već opekao zbog avanturističkih
poduhvata KUP-a. I pored svega, međutim, najbitnije je bilo što
su sada svi znali da je u Anadoliji turski nacionalizam u punom
jeku.
Krajem 1919, osmanska vlada je organizovala opšte
izbore, nadajući se da će tako ukloniti Mustafu Kemala sa
političke scene. Ali rezultati izbora su bili sasvim5neoče- kivani
za Aiberalnu antantu. Nova skupština je velikim de- lom bila
sastavljena od nacionalista, koji su se žestoko su- protstavljali
ulasku Antante na turske teritorije. Dvadeset osmog januara
1920, poslanici okupljeni na svečanoj sednici u Istanbulu
odobrili su tekst koji direktno proizlazi iz dogo- vora iz
Erzuruma i Sivasa. „Nacionalni pakt“, kako se nazi- vao ovaj
dokument, proglašavao je nedeljivost turskih terito- rija koje
nisu bile pod neprijateljskom okupacijom u trenutku sklapaša
primirja u Mudrosu. U njemu se zahtevalo da se sud- bina
arapskih oblasti carstva rešava u skladu sa slobodno iz-
raženom voljom lokalnog stanovništva i navodili su se mnogi
drugi uslovi za ostvarivaše pravednog i dugotrajnog mira:
priznavaše abolicije kapitulacija, vraćaše Turskoj oblasti Kars,
Ardahan i Batum, slobodna plovidba kroz Bosfor i Dardanele
pod uslovom da se ostave mogućnosti obezbeđeša si- gurnosti
Istanbula, i konačno, od velikih sila se tražilo da priznaju
integritet i potpunu nezavisnost turskog naroda.
U nedeljama koje su usledile, smelost narodnih posla-
nika neprestano je rasla. Što se pak Saveznika tiče, oni su bili
sve zabrinutiji, jer su se na komešaša u skupštini do- davale
akcije narodne vojske, koja se širila po celoj zemlji. Konačno,
Englezi će se rešiti na veliki potez i uhapsiti, usred Skupštine,
nekoliko političkih ličnosti (16. marta 1920). Od tog trenutka,
sudbina je bila zapečaćena. U znak protesta, poslanici su
raspustili osmansku skupštinu. Veći- na ših se odlučila da ode u
Ankaru, mali grad centralne Anadolije, gde je Mustafa Kemal
smestio svoju vladu i gde je uskoro trebalo da se sastavi, na
šegovu inicijativu, „skup- ština koja će posedovati izuzetne
moći“.
Dvadest treći april 1920. bio je istorijski datum: Ve- lika
narodna skupština Turske, taj izraz nacionalnog suvere- niteta
koji su kemalisti priželjkivali već gotovo godinu dana, zasedala
je po prvi put. Uskoro, oko vođe anadolske revolucije, okupilo
se oko četiri stotine ljudi. Sa najrazličitijih strana. Poslanici
okupljeni u Ankari imali su svi isti cilj: da pro- teraju okupatora i
po svaku cenu izbegnu rasparčavanje turske teritorije. J Bihovi
stavovi o pitašu kako to postići dosta su se razlikovali. Većina
njih bi rado pristala da se svrsta u re- dove kojima bi
komandovao Mustafa Kemal, ali su neki mašta- li da na njegovo
mesto dovedu ili bivšeg velikog vezira Talat- pašu, ili bivšeg
ministra rata, Enver-pašu. Oni su se nadali da egzil
unionističkih vođa neće dugo trajati i da će uskoro doći vreme
za njihov6 trijumfalni povratak u zemlju. Drugi su pak, mislili
samo na spasavanje halifata i sultanata, i nastoja- li su da sami
sebe ubede da je upravo to bio cilj kemalističkog pokreta. Neki
drugi, prilično brojni, podržavali su nacio- nalnu vlast jedino
zato što im se činilo da će ona u Anadoliji otvoriti put
postavljanju sovjetske vlade, čiji bi uzor bio bolj- ševički režim i
koju bi podržale prilično nedefinisane me- đunarodne
revolucionarne snage, ali koja bi takođe bila i pro- islamistički i
proturski, odnosno proazijski orijentisana.
Zapravo, Velikom skupštinom u Ankari, konstituisa-
nom na ovakav način, teško se moglo upravljati. Ona je nepre-
stano osporavala odluke izvršnog tela, koje je bilo prinuđeno
da se stalno dovija kako bi ublažilo neslaganja i kako bi po
svaku cenu sačuvalo bar određeni nivo nacionalnog jedinstva.
Ovi unutrašnji politički razdori nisu bili jedina pretnja za
anadolsku vladu. Od kraja 1919, nacionalisti su mo- rali da se
suoče i sa čitavom serijom monarhističkih pobuna kojim su
upravljali Saveznici i Visoka porta. One su se deša- vale na
čitavoj teritoriji Turske i trajale su sve do početka 1921. Do
najozbiljnijih će doći u zapadnoj i srednjoj Anadoliji. Da bi uspeli
da ih slome, kemalisti su morali da uključe u bor- bu veliki deo
svojih snaga i da surovo progone pobunjenike.

Od utovora iz Sevra do utovora iz Aozane:

smrt i preporod Turske
Pored unutrašših borbi, Turska je morala da vodi rat i
protiv spoljašnjeg neprijatelja. Na jugoistoku zemlje,
nacionalističke organizacije su se borile protiv Francuza koji su
se nalazili u Kilikiji. Na zapadu su imali posla sa Grcima, koji su
20. juna 1920. prešli liniju Milnu koja je ograničavala njihovu
zonu okupacije. Na severoistoku, petnae- sti armijski korpus,
kojim je upravljao Kazim Karabekir, po- stavljao je straže na
granici sa Jermenijom i čekao povoljan momenat da povrati
teritorije kojih se vlada iz Erivana do- kopala prilikom raspada
Carstva.
Ali kako obezbediti sredstva za sve ove vojne podu-
hvate? Količina novca kojim je raspolagao nacionalni pokret za
borbu protiv Antante i šenih saradnika ni približno ni- je bila
dovoljna. Svakako, smatrajući da je ona jedina legitim- na vlast,
vlada iz Ankare je postavila poresku mašineriju po uzoru na
sultanovu. Ali seljaštvo, pritisnuto porezima, koje je, uostalom,
gledalo sa negodovašem na nastavak sukoba u Anadoliji, koliko
god je moglo izbegavalo je da plaća dažbi- ne. Kemal 7 je tražio
pomoć i sa strane. Prvo se pozvao na bratsku solidarnost —
kako moralnu tako i finansijsku — mu~ slimana, upućujući
izaslanike u sve islamske zemlje, od In- dije do Severne Afrike,
od Kaira do Buhare. Vrlo brzo, i od Sovjetske Republike je
zatražio podršku za borbu protiv za- jedničkih neprijatelja.
Iako praćeno nezanemarljivim rizikom od boljševiza-
cije Anadolije, približavaše Ankare i Moskve se pokazalo vrlo
korisnim. Prvi sanduci sa ruskim zlatom stigli su u glavni grad
Anadolije avgusta 1920. Od tog trenutka, i pored mnogih
problema sa kojima se suočio tursko-sovjetski savez, oružje,
municija i zlatne rublje pristizaće neprestano. Taj brak na silu,
sklopljen pod pritiskom okolnosti, čak je i po- tvrđen, marta
1921, ugovorom o „prijateljstvu i bratstvu“, kojim je rešena
većina sporova o granicama između Turske i Sovjet- ske
Republike. Da bi postigla taj dogovor, koji joj je garantovao
stabilne granice u Transkavkazju i povećanu pomoć boljševika,
vlada u Ankari je morala da plati relativno skromnu cenu: vra-
ćaše Batuma Gruziji, koja je odmah bila sovjetizovana.
Dok su se u Anadoliji kemalisti trudili da upotrebe sva
moguća sredstva za borbu protiv okupatora, vlada u Is- tanbulu
vodila je sa Antantom duge pregovore o miru, da bi na kraju
postupila po diktatu evropske diplomatije. Potpisan
10. avgusta 1920, ugovor iz Sevra predviđao je raspad Osman-
skog carstva. Pošto su joj oduzeti Kurdistan, provincije gde živi
jermensko stanovništvo, Trakija, oblast oko Izmira, Sirija,
Arabija i Mesopotamija, Turska je bila svedena na malu
anadolsku državu, stisnutu između dve zemlje čije su granice
još uvek bile nesigurne — Jermenije i Grčke.
Šta je zapravo značio potpis izaslanika Visoke porte u
dnu dokumenta koji narod ne priznaje? Čak i u zemlja- ma
Antante, naročito u Francuskoj, znalo se da je mir iz Se- vra
mrtvorođenče. Dobar deo zapadnog mšenja smatrao je da su
uslovi nametnuti Turskoj nepravedni, neprimenljivi i da se
protive čak i interesima Antante. Što se Turaka tiče, oni su
sada bar znali da je Mustafa Kemal bio u pravu što je po- digao
pobunu i da borbu treba nastaviti. Velika zasluga ugo- vora u
Sevru bila je što su stvari konačno isterane na čisti- nu, i što se
jasno pokazalo da Saveznici nisu nameravali da učine bilo
kakve ustupke poraženima u Prvom svetskom ratu.
Pošto im nije bilo drugog izlaza nego da se bore, Turci
su se borili! Sukobi su trajali više od dve godine, to- kom kojih
su Turci odnosili pobede — posebno je slavna bila pobeda koju
je Kazim8 Karabekir odneo nad jermenskim snagama početkom
zime 1920, ili različiti poduhvati narodne vojske (gerile) protiv
francuske okupacije u Kilikiji — ali su isto tako imali i trenutke
očaja. To je naročito bio slučaj na za- padnom frontu, gde su se
vodile borbe protiv trupa grčkog kralja Konstantina. Upravo
prilikom sukobljavaša sa Grcima, kemalisti su se u više navrata
našli na samoj ivici ponora. Tek u avgustu 1922, nakon što je
razrešio francusko-turski spor (ugovorom iz Ankare, potpisanim
20. oktobra 1920, kojim se posebno predviđao odlazak
francuskih trupa iz Kilikije) i preokrenuo francusku vladu u
svoju korist, od sada siguran u pobedu, Mustafa Kemal je
mogao da uzvikne svoju slavnu na- redbu: „Vojnici! Napred!
Cilj: Sredozemno moreG
Dugo pripreman, ovaj poslednji pohod protiv okupa-
tora trajao je samo dve nedelje. Zapravo, već 9. septembra
Tur- ci su povratili Izmir. Cilj koji je vođa nacionalnog pokreta
bio zadao svojim trupama je dosegnut: anadolska vojska defilo-
vala je kroz egejsku metropolu, dok je more, sve do horizonta,
bilo prekriveno neprijateljskim lađama koje su napuštale
Izmirski zaliv; rat je bio gotov. Jedanaestog oktobra 1922, tri
godine nakon Mudrosa, Turci su u Mudanji, maloj luci na
obalama Mramornog mora, potpisali novo primirje sa Save-
znicima. Ali ovoga puta, oni su diktirali uslove: grčke snage su
morale da povuku svoje zaostale trupe u roku od dve nedelje;
nekoliko savezničkih jedinica privremeno je moglo da ostane u
Istanbulu i na Bosforu i Dardanelima, ali je civilna ad~
ministracija ovih oblasti bila prepuštena anadolskoj vladi.
Sada, pošto je rat dobijen, kemalistima je preostalo da
dobiju i bitku u miru. Zadatak je bio poveren jednom od
najboljih stratega, Ismetu, velikom vojskovođi (on je odneo
sjajnu pobedu nad Grcima 1921. kod Inone), ali i nepopustlji-
vom diplomati izuzetno visprenog duha. Njegovo novo polje
delovaša bio je zeleni tepih Konferencije u Aozani. Prego- vori
su bili dugi — otvorena 20. novembra 1922, Konferenci- ja se
završila tek osam meseci kasnije — i teški, jer ni Pa- riz ni
Aondon još uvek nisu sasvim odustali od svojih pretenzija.
Međutim, vešto se služeći svojom gluvoćom, kako fizičkom tako
i moralnom, Ismet je na kraju pobedio.
Dokument potpisan u Aozani 24. jula 1923. izbrisao je
poniženje koje je predstavljao ugovor u Sevru. On je u veli- koj
meri bio u skladu sa željama koje su turski poslanici iz- razili u
Nacionalnom paktu iz januara 1920. GBime su se Turskoj
priznale stabilne granice u okviru kojih su se nala- zile istočna
9
Trakija i sporne teritorije u Anadoliji (oblast Izmira, Kilikije,
pontijska obala, istočne provincije); predviđalo se rešenje
problema manjina — razmena stanovni- štva — ne sasvim
zadovoljavajuće, ali barem prihvatljivo; pri- znavao se
suverenitet Turske nad Bosforom i Dardanelima; i konačno, bila
je postavljena osnova za likvidaciju osmanskog državnog duga,
koji je predstavljao jednu od najbolnijih tačaka koju su poslanici
imali na dnevnom redu. Naravno, vlada u Ankari je morala da
učini određene ustupke. Iako prinuđeni da napuste Kilikiju,
Francuzi su ipak zadržali sandžak Aleksandrete; do daljeg,
Englezi su ostali u Mosulu; Bosfor i Dardaneli su vraćeni
Turskoj, ali je određena međunarodna komisija koja je
zadržavala pravo kontrole; čak je i ukidanje kapitulacija, koje je
Zapad konačno zvanično priznao, sadr- žalo odredbe o
prelaznom periodu kojima su se za nekoliko godina
ograničavali efekti previše radikalnog obrta u odno- sima među
državama. Međutim, kada se sve uzme u obzir, to su bili samo
detalji. I pored učinjenih ustupaka, mir iz Lozane neosporno je
predstavljao veliki uspeh, koji je Kemalovoj Tur- skoj omogućio
da se potvrdi kao slobodna, nezavisna država, koja stoji na
ravnoj nozi sa ostalim silama.
Svakako, ovaj mirovni ugovor je zadao smrtonosni uda-
rac sultanovom carstvu, šarolikom prostranstvu koje se pru-
žalo od Balkana do Indijskog okeana. Ali ko bi, u tom tre- nutku,
brinuo zbog toga? Zaokupljena proslavom svog preporoda,
Turska nipošto nije plakala za prošlim danima slave. Uostalom,
Carstvo je već ranije prestalo da postoji, ne samo s1e/as(o već i
s!e jige. Zapravo, koristeći komešaše koje je nastalo nakon
pobede nad Grcima, Mustafa Kemal je samo ne- koliko nedelja
kasnije, nakon potpisivanja primirja u Muda- nji, izdajstvovao
da Velika skupština izglasa ukidanje sulta- nata (novembra
1922). Naravno, bilo je negodovanja, kolebanja. Ali, bilo je
dovoljno da predsednik vlade u Ankari pokaže čvrstinu („Radi
se o svršenoj stvari“, posebno je naglasio obraćajući se
poslanicima, „kojoj više ništa ne može stati na put. Bilo bi
nezgodno da članovi ove skupštine zbijaju šalu sa onim što je
zasnovano na prirodnom pravu. U suprotnom, stvar se neće
promeniti, ali bi mogle da lete glave“, pa da ne- stanu i
poslednji znaci otpora. Istina je da je argument koji je
upotrebio: „mogle bi da lete glave“, bio poprilično jak.
Ali, ako u vreme potpisivanja ugovora u Lozani sul-
tanat više nije postojao, Turska ipak još uvek nije došla do
konačnog političkog uređenja. Naravno, republika je već odav-
no bila 10nagoveštena. Ali, ona je zvanično proglašena tek 29.
 oktobra 1923. Nekoliko meseci kasnije, 3. marta 1924, Velika
skupština u Ankari uklonila je poslednje tragove bivšeg re-
žima, odlučujući da ukine halifat, versku instituciju odvoje- nu
od sultanata prilikom njegovog ukidanja.
Početak novog doba? Razne političke promene, do ko-
jih je došlo od trenutka kada se završila borba za nezavi- snost
do ukidanja halifata, nesporno označavaju presudni zao- kret u
istoriji Turske. Kemalistička revolucija od tada je mogla
slobodno da krene svojim putem, oslobođena terora za- starelih
institucija. Pod vođstvom svog nadahnutog osnivača, mlada
republika, koja je bezrezervno računala na uspostavlja- nje
laičke države, napredak, naučni duh i otvaranje ka Zapa- du, ali
i na ponovo uspostavljanje nacionalnih vrednosti i poštovanja
tradicije, za samo nekoliko godina potpuno se pre- porodila,
pružajući svetu, s razlogom u neverici, sliku ze- mlje koja može
da dobije svoje mesto u koncertu „civilizova- nih nacija“.
Međutim, iako se sa Kemalom kretaše Turske ka zapadnjačkoj
modernosti iznenada ubrzalo, ipak treba prizna- ti da taj
fantastični istorijski preokret dosta duguje dugogo- diššem
podrivašu nekadaššeg režima koje mu je prethodilo.
Kemalistička revolucija na svom vrhuncu — oko 1930. godine
— dobrim delom se predstavlja kao još jedan uspeh
mladoturske revolucije. A ako u potrazi za dubljim korenima
moderne Turske zađemo još dublje u prošlost, stići ćemo do
plodne zemlje tanzimaŠa.
OSMANSKA UMETNOST

i pored izrazite osobenosti koja je čini toliko

različitom od marokanske, egipatske ili iranske umetnosti, čak
i od selcučke umetnosti Anadolije kojoj mnogo duguje,
osmanska umetnost je umetnost islama. Ona je to najpre jer je
osmanska država muslimanska i jer njena dela, bar u
osnovnim crtama, ponpuju religijske i ideološke imperative
islama; za- to što, i pored svog stvaralačkog duha i različitih
uticaja koje je pretrpela, ima korene u muslimanskom11 svetu;
konačno, zato što između nje i drugih umetnosti islama postoji
izve- stan broj zajedničkih crta koje ne potiču obavezno iz
religije.

Osmanska umetnost na turskim teritorijama

Žan-Pol Ru

Islamska umetnosŠ i osmanska umetnosŠ

Kao što je to najčešće islamska umetnost 100, osmanska
umetnost je carska umetnost. Upravo na mestima gde je živeo
vladar, u Bursi, Jedrenu i Carigradu podignuti su, osim nekih
izuzetaka, najznačajniji spomenici i spomenici na kojima može-
mo najbolje da posmatramo umetnički razvoj. Čini se,
međutim, da je ona bila manje rasprostranjena u udaljenim
provincijama nego što je to bio slučaj sa umetnošću Arapskog
carstva. Pro- vincije nisu ostajale po strani od onoga što se
događalo u pre- stonici: brojni regionalni centri, odnosno mali
gradovi uče- stvovali su u kulturnom poletu ili su imali koristi
od njega. Primali su arhitekte sa dvora ili ih imitirali maše ili vi-
še pomno. Muhamed Ali, potkralj Egipta, sagradiće, doduše
dosta kasno, svoju čuvenu džamiju od alabastera u Kairu
(1824-1857). još kasnije, sam Magreb će, posle Alepa i Dama-
ska (Tekkgue ZŠeutapgue, 1571) biti odraz istanbulske umetno-
sti, o čemu između ostalog svedoče Ribarska džamija u Alžiru
(1660) ili džamija Sidi Mehrez u Tunisu (1700). Međutim, u
arapskim zemljema, kao i u pentralnoj i istočnoj Anadoliji, bi-
će uspostavljen kompromis između hiljadugodišše prošlosti, za
koju će se ljudi sve više vezivati, i osmanskog doprinosa, čiji
prodor u Evropu i na krajnji zapad Male Azije gde se islam još
nije učvrstio, ničim neće biti zaustavljen.
Kao i druge islamske civilizacije, osmanska civili- zacija
daje prvenstvo arhitekturi, koja se oslaša na neophodna
tehnička saznaša, koja poseduje smisao za uređeše prostora,
za ravnotežu masa i ima sopstvenu vrednost i koja, suprotno
čestim tvrdšama, ne predstavlja samo osnovu za dekor. Čak i

100Kada govorimo o islamskoj umetnosti svakako smo primorani da se

držimo opštih karakteristika. Brojni posebni slučajevi mogu demantova- ti naše
12
tvrdnje.
lišena bilo kakvog ukrasa, ona je dostojna divlješa. Tačno je,
međutim, da je dekoracija zdaša, kao i dekoracija ručno izra-
đenih predmeta bila glavna preokupacija majstora. Uvek
bogat, a ponekad i napadan, muslimanski, pa tako i osmanski
dekor predstavlja dekor koloriste nesumnjivo zbog toga što je
islamska umetnost orijentalna umetnost, dakle više linearna
nego reljefna. On odbacuje kip u reljefu, duboki reljef i, po-
štujući tendencije islama — koje su možda samo semitske ten-
dencije — izbegava figuru i zabrašuje je, barem u arhitekturi.
Što se tiče minijature i keramičkih predmeta, Osmanlije, koji su
ostavili veoma malo mesta za ljudske i životinjske figure,
pokazali su se rigoroznijim od drugih, pogotovo od Seldžuka,
dok su, međutim, bili manje rigorozni kada su žele- li da ostanu
verni prirodi predstavljajući floru.
Kao i druge islamske civilizacije, osmanska civili- zacija
je suštinski urbana. Sela koja su okupljala većinu sta- novništva
uglavnom nisu bila arhitektonski uređena. Posto- ji, ipak
ruralna arhitektura karavansaraja, mostova, utvrđeša I
grobnica. Grobovi, koji su ponekad bili obične hrpe kame- nja,
ponekad stele sa epigrafima, ukrašen nišanima, a pone- kad
čak mauzoleji, bili su razbacani po prirodi u skladu sa drevnom
preporukom da čovek treba da bude sahranjen „na pu- stom
mestu“, preporukom koja je često bila zaboravljena, ali je često
i sačuvala svoj dinamizam.
Centar muslimanskog grada predstavljala je velika
džamija (satg'), mesto okupljaša zajednice na molitvu, sluša-
ša propovedi, meditacije, učeša dece Kuranu i raspravljaša o
zajedničkim pitašima. Pored še se obično nalazila palata
vladara ili namesnika. Ekonomski život izvirao je iz trgo-
vačkog centra koji su činili bazar, suk, okružen skladištima i
karavansarajima u kojima su mogli da se smeste ljudi i živo-
tiše. Sobe za molitvu u malim džamijama (mesiid), kupatila i
fontane bili su razbacani svuda radi udobnosti građana. U
metropolama je nekoliko džamija i nekoliko bazara uvek ubla-
žavalo teškoće prouzrokovane velikim širešem grada. Umet-
ničko stvaralaštvo izvire iz grada i, čak i kada je seosko ili
nomadsko, ono zbog svoje komercijalizacije zavisi od grada.

JDamija
Džamija, koja i pored transcendentne prirode Boga na
neki način predstavlja šegov dom, jedini je spomenik koji se
održao vekovima. Istovremeno potvrđujući božansku 13
veliči- nu
i pobedonosno prisustvo islama, ona uglavnom predstavlja
najznačajnije i najreprezentativnije zdaše različitih škola
muslimanske arhitekture. Do XI veka svugde, a na pojedinim
mestima i mnogo kasnije, taj simbolizam nametnuo je osnovu i
izgled takozvane „arapske“ džamije; Osmanlije su ovaj model
zamenili drugačijim i univerzalnijim modelom kosmičkog
hrama — planine, ali su morali da zadrže osnovne delove koje
je zahtevao kult. Pored toga, napustili su izduženu osnovu u
korist centralizovane osnove, čime su otežali položaj ver- nika
koji su morali da se mole u dugim paralelnim redovima.
Osmanska džamija, kao i svaka druga džamija
okrenuta je ka Meki. Ovaj pravac (kibla) je označen na zidu koji
je uglav- nom okrenut ka jugu (zid kibli) praznom nišom
(mihrab). De- sno od mihraba, ako smo okrenuti prema njemu,
nalazi se pre- dikaonica, minbar, koju čini pravo stepenište
iznad čijeg se najvišeg stepenika nalazi baldahin i koje je u
došem delu za- tvoreno vratima. Pošto se u džamiji ne prinose
žrtve, nema ol- tara. Jedini nameštaj, pored lustera i tepiha
jesu galerije za pojce ili čitače Kurana (dekke), pregrade
(maksura), klupe za Kuran (rahle) i zidni ormani. Izvan sale za
molitve (haram) nalaze se sporedni delovi zdanja: dvorište
(sahn) okruženo por- ticima u čijem je centru bazen ili fontana
(iladrvan), toaleti, mnoge česme sa vodom za umivanje pred
verski obred kao i kula, minaret, odakle mujezin poziva na
molitvu. Minaret je nepoznat samo u retkim islamskim
zemljama; dvorište je takođe skoro svu- gde prisugno, mada
su ga Seldžuci u Anadoliji napustili.

Selcučka i osmanska umetnost

Osmanska umetnost je od svog nastanka, a zatim
tokom čitavog svog razvoja trpela različite uticaje: vizantijski,
ita- lijanski, iranski, sirijski i sigurno još mnogo drugih. Teško je
sa sigurnošću odrediti ulogu svakog od njih jer su se stopi- li u
jednu celinu koja nema hibridne odlike i veoma je unifi- cirana;
za to su odgovorni Turci, iako su stanovnici drugih
nacionalnosti takođe doprineli, dajući joj odlučujući impuls koji
potiče iz seldžučke umetnosti.
U izboru materijala i onoga što ih ukrašava, Osman- lije
su ostale verne anadolskoj tradiciji svojih predaka. Oni vole lep
i dobro složen kamen i mada pod vizantijskim uti- cajem dolaze
u iskušenje da ga kombinuju sa ciglom, oni ipak skoro
isključivo koriste
14 kamen. I pored pribegavanja zidnom
slikarstvu, oni favorizuju zidnu keramiku koja je trpela konku-
renciju lepih oplata od mermera, poznatih pre Osmanlija, kao
što pokazuju fasade medrese u Karataju i Alaudinove džamije u
Konji (iz XIII veka). U Bursi su zidni fajansi, kao na primer oni u
Zelenoj džamiji, dosta srodni sa fajansima spomenika u Konji.
Kao što ćemo videti, osnove ovih zdanja razvile su se iz onih
koje su bile uobičajene u XII i XIII veku, kao i mnogi postupci
izgradnje: oblici lukova, svodovi, kupole koje nose trompe,
mihrabi sa alveolama.

15
 Međutim, kako u Osmanovoj državi tako i u drugim, od
XIV veka prisustvujemo dubokoj obnovi inspiracije i teh- nika;
svuda osetna i plodna, svoj puni procvat će doživeti u onom
što nazivamo „bursanskom školom“, prvoj osmanskoj ško- li I
preko nje u klasičnoj umetnosti druge polovine XVI veka.
Pređeni put toliko je veliki da, kada ne bismo imali sigurne
putokaze, mogli bismo da zamislimo odsustvo svake veze
između srednjeg i XVI veka. U estetici nema nikakvih
zajedničkih cr- ta. Čak se i interesovanje posvećeno različitim
tipovima spo- menika promenilo.
Za Seldžuke u Anadoliji, čija je najveća briga bila tr-
govina, najvažniji spomenik bio je karavansaraj (han), prelepo
zdanje zadivljujuće jednostavnosti sa dekoracijama samo na
tre- movima, na brodovima koji su imali skoro cistercitski
izgled — prava bazilika trgovine. Slede mauzolej (šurbe) i
medresa, re- lativno novo zdanje u islamskom svetu, nastalo u
Iranu u XI ve- ku, u isto vreme kada i institucija smeštena u
njemu: u strogom smislu teološka škola, u širem smislu zdanje
namenjeno obra- zovanju i istraživanjima, koje je doživelo
nezapamćen uspeh na celom Bliskom istoku i koji se proširio
sve do obala Atlanti- ka. Što se tiče palate, ona je sigurno
privlačila pažnju i sva- kako je bila luksuzna, ali nam je poznata
samo zahvaljujući istra- živanjima. Nije preterano reći da su
džamije zauzimale skoro poslednje mesto. Relativno
malobrojne, grube, ponekad nemarno sagrađene, odnosno
robusne, podizane su najčešće na takozvanoj arapskoj osnovi
sa mnogo lađa. U tome su se Seldžuci pokazali kao loši
muslimani, prekinuvši tradiciju koja je to svetili- šte činila
privilegovanim.
Osmanlije su ponovo postavile stvari na mesto. Oni
nisu zanemarili ni karavansaraj — koji su učinili isključivo
korisnom građevinim — ni medresu, koju su smatrali vrstom
sporednog zdanja uz džamiju, kao ni bolnicu (imaret), biblio-
teku ili kuhinje, ni mauzolej čiji je status ostao identičan, ali su
vratili apsolutnu prevlast džamiji. Radeći na njenom uzdizanju,
proširivanju kupola, vezivanju masa i njihovom stapanju,
pojednostavljenju volumena, korespondenciji unutra- šnjih i
spoljašnjih delova, na efektu piramide, oni su tada stvorili
veličanstvena zdanja, potpuno različita od onih koje je svet već
poznavao.
Dekor
 Seldžuci nisu uvek umeli da uklope dekor u arhitek-
turu. Osmanlije su međutim bili savršeno vešti u tome, tako da
dekor, iako je bio bogat nikada nije narušavao linije spo-
menika. Više koloritan nego skulpturalan, on miluje kamenje u
boji koje se smenjuje u redovima a pogotovo svodno kamenje.
To su oplata u mermeru, slikarstvo i, naravno, zidna kerami- ka
koja će uskoro dobiti glavno mesto. Pre zauzimaša Cari- grada
izbor je najpre padao na monohromiju ili polihromiju golih
kvadrata (bez crteža) koji su ponekad bili istaknuti sa malo
zlata (džamija Muradija u Bursi), čime su odjednom eli-
minisani likovi koji su oživljavali seldžučku keramiku; ubr- zo će
flora prevladati nad geometrijom, ne napuštajući nat- pise,
prema kojima su gajili stalnu naklonost. Mada su često velike
površine prekrivene fajansom sa ponovljenim motivom kao u
Iranu, on češće formira slike, jasno odvojene širokim
bordurama, tako da nam se čini da su to tepisi okačeni na zi-
du: poreklo tome treba tražiti u drevnom turskom nomadskom
običaju da se tepisi kače na pregrade šatora (carski paviljon
Jeni džamije, kraj XVII veka, sala za sunećeše u Topkapiju, grob
šehzade Mehmeda, sredina XVI veka).
Teme odabrane za ukrašavaše spomenika malo se raz-
likuju od onih koje srećemo na predmetima ručne izrade, po-
sebno na tkaninama. Cveće, koje zauzima važno mesto u
reper- toaru, ponekad je veoma slično prirodnom modelu,
ponekad blago stilizovano, a ređe uklopljeno u arabesku koja
gubi pre- vlast u muslimanskoj umetnosti. Najčešće su to ruža i
karan- fil, prikladni za stilizovaše, koji se prelazeći kroz sve me-
đustadijume na kraju pretvaraju u ružice sa šest do osam latica
kako u skulpturi tako i u iluminirašu; zatim ljutić, cvet šipka,
zumbul, orlovi nokti a pogotovo lala, predmet strasne ljubavi
koja je čak i kao apstraktni motiv savršeno prepoznatljiva,
osim, možda na tepisima. Drvo u cvetu sa du- gačkim granama
čest je motiv (džamija Rustem-paše, Roksela- nin grob), kao i
čempresi (soba Murata III u Topkapiju, Jeni džamija). Kina često
utiče na stil kompozicija i od še su po- zajmljeni neki motivi kao
što su talasaste trake koje potiču od zmajeva, čintimatis (tri
perle raspoređene trougaono) ili „Budine usne“ u kojima bismo
pre mogli da vidimo oblake. Prisutni u arhitekturi (vestibil sale
za relikvije u Topka- piju, džamija Rustem-paše) čintimatis i
„Budine usne“ naj- češće su prisutni na raskošnim tkaninama:
kaftani Selima
I, Bajazita II i Murata III često nemaju drugi ukras osim čin~
Šimatisa koji se neprestano ponavljaju; na nekima 17 od njih
kombinuju se dva motiva (kaftani Mehmeda II, fragmenti iz
doba Sulejmana Veličanstvenog), drugi koriste „Budine oči“
uokvirene cvetovima šipka, lala i karanfila koji su tada če- sto
u obliku lepeze, kao na keramici (džamija Rustem-paše).
Slikarstvo i keramika zadali su smrtni udarac skulp-
turi na kamenu koja se odrekla ljudskih i životinjskih figura
prisutnih kod Seldžuka; reljef se smanjuje, crtež gubi bujnost,
smanjuju se površine ukrašene cizeliranjem. Mukarnas, alveo-
le, stalaktiti ili saća koji su bili izmišljeni da bi raspode- lili
težinu i koji su igrali značajnu ulogu na lukovima, svodo- vima,
pandantifima, izbočinama na konzoli i kapitelima, sve su
nežniji i njihovo ponavljanje stvara monotoniju.
Kao što vidimo iz ovog pomanjkanja skulpture u
osmansko doba u mnogim oblastima dolazi do osiromašenja;
međutim u drugim oblastima dolazi do stabilnosti, a u neki- ma
čak do obogaćenja. Ako i dolazi do prekida, to je u XV ve- ku,
koji je doneo lepa dela u oblastima koje će kasnije biti za-
nemarene i dao impuls onome što će nastati kasnije.

Predmeti ručne izrade

Mnoge od velikih industrijskih tradicija, pogotovo
tradicija obrade drveta i metala, gube se. Obrada bronze, ba-
kra i gvožđa nije prekinuta: ograde koje zatvaraju prozore,
ključevi, a pogotovo oružje (jatagani, sablje krivošije, glavi-
časte kacige, kubure, puške, oklopi za glavu, štitovi) rasko- šno
izrađeni i ponekad ukrašeni dragim kamenjem ili sa in-
krustacijama u srebru i zlatu, svedoče o tome da umeće i ukus,
nisu nestali, međutim nijedan komad nameštaja ne može se
uporediti sa zdelama i svećnjacima kojih je mamelučka sirij-
sko-egipatska škola ostavila na hiljade. Drvo nije zanemare-
no, ali se radije obrađuje intarzijom nego skulpturom. Već od
epohe škole u Bursi, umetnikovo dleto gubi snagu, njegov cr-

18
 tež postaje veoma sitan. Ova minijaturizacija motiva
omogu- ćuje, zauzvrat, skulpturi u slonovači da proizvede
prefinjene predmete (u XVI, XVII veku i kasnije) ogledala,
držalje za pero, peroreze, pločice za oštrenje pera, kašike...
Značaj koji se pridaje knjizi spasio je svakako obradu
kože i pospešio izradu korica. Međutim, Osmanlije su u ovoj
oblasti skoro u potpunosti dužnici Irana iz vremena vlada- vine
dinastije Safavida: njima će pripasti zasluta za preno- šeše ove
umetnosti u Evropu, preko Venecije. Time će se ta- kođe
stimulisati kaligrafija koju možemo nazvati pravom
apstraktnom umetnošću islama. Ona doživljava veliki pro- cvat
počev od vladavine Bajazita II i od korenite obnove koja je
zasluga kaligrafskog majstora šejha Abdulaha iz Amasije (XV
vek). Velika aktivnost oživela je tekstilnu industriju.
Manufakture u Istanbulu proizvodile su štofove za carske
kaftane sa krupnim i snažnim crtežima, a one u Bursi proiz-
vodile su velur i svilu protkane zlatnim nitima, čija nam je
uloga u kasnijem razvoju italijanske proizvodnje poznata.
Upravo zahvaljujući Osmanlijama, umetnost keramike,
neverovatno plodna i raznovrsna tokom vekova, nije nestala u
moderno doba, iako je svutde drutde bila u opadanju ili je ne-
stajala. Keramika, koja je tako rasprostranjena u dekoraciji zi~
dova, nije ništa maše zastupljena u obradi ručno izrađenih
predmeta, tanjira, čaša, posuda, bokala, flaša, pehara i drža-
ča za pero. Zemlja koju su koristili u velikim radionicama
Osmanskog carstva (o čijim se lokacijama — Damask, Rodos,
Istanbul, Iznik — može diskutovati) veoma je bogata silici-
jumdioksidom što pospešuje pretvaraše emajla u staklo i čini
dekor veoma dopadljivim. Najpre plave boje na beloj pozadini,
keramika je ukrašena tirkiznoplavom, zatim bledozelenom i
veoma bledom ljubičastom (takozvani komadi „iz Damaska“).
Sa uvođenjem jarkocrvene, sredinom XVI veka, proizvodnja je
doživela vrhunac. Ubrzo, međutim, dekoracija usahnjuje, sma-
njuje se, potez je manje vešt, a boje gube sjaj. Sve izraženiji
uticaj Evrope, kojem izvesno vreme radionice u Kutahiji nisu
podlegle, pomalo naivan i obojen jermenskom tradicijom, ubr-
zao je opadanje. Jedino će dela iz Tunisa, pogotovo u XVIII ve-
ku, sačuvati dosta osmanske tradicije.
Tepisi
Među industrijskim umetnostima, nijedna nije ravna
industriji tepiha. Ova naročita odlika tursko-iranskog sve- ta
došla je iz centralne Azije, sa nomadima, i zatim se po-
stepeno proširila na ostatak zemlje. Kakvo god da je poreklo
ove umetnosti (pokušaj njegovog utvrđivanja se čini uzalud-
nim) najstariji uzorci muslimanskih tepiha koji su nam do-
stupni, iz Anadolije su i potiču iz XIII veka. Na njima se već
primećuje ono što je kasnije postalo karakteristika osmanskog
tepiha, izvesna sklonost ka geometrijskoj dekora- ciji, koju
krajem XV veka ublažava uvođenje cvetnih elemena- ta.
Arhaične tendencije ponavljanja istog motiva da bi se stvorila
iluzija prevazilaženja granica dekorisanog polja, vezane su za
muslimansko poimanje umetnosti koja ne priznaje konačno.
Pored ćilima i sumaka (tepisi koji su tkani, a ne uzlani) koje su
toliko koristila plemena, razvio se tepih od takozvane visoke
vune, koji se izrađuje uzlanjem. Turski čvor, nazvan §bgs1e$
(često se piše §1ogs1e.č) razlikuje se od persij- skog čvora
($epeć) u tome što se nit vune ili svile zbija oko svake susedne
niti osnove, dok se persijski čvor zbija oko svake druge. Zatim
se debljina izravnava sečivom, što tepihu daje baršunast
izgled.
Teškoća pred kojom su se našli istoričari umetno- sti
da bi tačno utvrdili starost tepiha i da bi klasirali ba- rem
najstarije, od kojih je sačuvano malo primeraka, navela ih je da
ih uporede sa onima koje su evropski slikari rado repro-
dukovali: tako su ustanovljene serije tepiha Holbajn, Belini,
Aoto. Mlađi tepisi su dobijali imena više prema centrima
prodaje nego izrade: tepisi Kula, Aadik, Milas, Bergama itd. Ovi
tepisi, od kojih neki nastavljaju tradiciju Holbajna i još nisu
nestali iz ateljea (Bergama) često se odlikuju živim bojama
(Milas) i dekoracijom mihraba (Kula, Aadik itd) zbog čega su
nazvani „tepisi za molitvu“ (sedžade).
Tepisi Holbajn, među najpoznatijima, sa apstraktnim
crtežom ograničenog kolorita, sastavljeni su od osmougaonih
medaljona i ukrasa sa motivima plodova i grančica sa strogim
prepletima, koji čine linearnu i dobro uravnoteženu kompozi-
ciju. Tepisi Učak, ništa manje čuveni, izrađivani su u perio- du
dugom trista godina, od XVI do XVIII veka. Oni su ukra- šeni
mrežom prepleta podeljenom na rombove, a dekoracija je tako
raspoređena da je akcenat na centralnom medaljonu.
Duboko upisana u tursku tradiciju, uz neprestanu po-
dršku države, umetnost tepiha, iako je pretrpela izvesnu
evoluciju, ostala je veoma živa do naših dana. Ona je možda
20
jedini specifičan izraz islamske umetnosti koji je neizme- šen
preživeo poslednja dva veka.

Osmanska džamija

Džamija sa jednom kupolom

Džamije koje su Selcuci gradili u kvartovima ili ma- lim
gradovima, imale su salu sa kvadratnom osnovom pokrivenu
jednom kupolom, uglavnom malih dimenzija, oko sedam do
osam metara (Taš mesdžid u Koši, 1215), koje su ponekad
imale ve- stibul i portik (Srčali mesdžid u Konji, oko 1275) ili
samo jedan portik (džamija u Harputu, XIII vek i u Ermenaku,
1302).
Ovaj tip zdanja bio je uobičajen u doba beglika: saču-
vani su brojni primeri u Izniku, Balatu, Kastamonuu, Kara-
manu, Antaliji i u drugim mestima. Međutim, ono počinje da
dobija monumentalniji izgled: raste visina zidova, portik sa dva
reda stubova i tri kupole je sve češći, zbijeni minaret u obliku
krnje kupe postaje obavezan. Prečnik kupole pogotovo ne
prestaje da raste: od sedam do osam metara u doba Seldžuka,
on dostiže jedanaest metara u Izniku, četrnaest metara u Ba-
latu, šesnaest metara u Skoplju, da bi prevazišao devetnaest
metara na džamiji Bajezidiji u Mudurnuu 1382. godine. Dekora-
cija, u kojoj već preovlađuje keramika, sve sistematičnije kori-
sti oplatu od mermera, kao u Balatu (Milet) 1404. i na Zele- noj
džamiji u Izniku, čiju je gradnju započeo arhitekta hadži Murat
1378. i koja je dovršena 1392. godine. Ovo veoma lepo zdanje,
kao i nekoliko drugih iz ovog perioda, originalna su rešeša koja
neće imati direktno nasleđe: portik sa dva para- lelna broda,
koji u sredini nosi skoro šiljatu, usku cilin- dričnu kupolu, što je
kao kod Srčali medrese u Konji udvojeno transverzalnim
brodom, postavljenim ispred harama, musli- manske verzije
narteksa. Tako je, pošto je mogao da primi mno- go više
vernika, obični mesdžid počeo da se pretvara u camiju.
Ubrzo se pojavio, odnosno vratio novi element, koji su
Seldžuci eliminisali — dvorište ispred sale. Čim je uvedeno u
arhitekturu, ono se nametnulo kao neophodno, sa camijom Isa-
bega Seldžuka (Efes) koju su 1275. godine sagradili pri-
padnici Ajdinove dinastije (Ajdinogulari), svakako zbog toga što
je ovaj spomenik bio istovremeno veoma lep, originalan i
inovatorski. Ona se ugledala na plan omajadske džamije u
21
Dama- sku101, sa transeptom, ali samo sa dva broda, a
originalnom je čine izuzetna visina zidova, mnogobrojni
prozori, dve kupole koje Dominiraju sa veoma lepom
spoljaššom dekoracijom, svim onim što je odgovaralo ukusu
vremena. Što se tiče njenog dvo- rišta, ono je sa tri strane bilo
okruženo galerijama pokrive- nim kupolama (četvrta strana
nije, što će postati uobičajeno).
Gradša sve većih kupola predstavljala je samo teh-
nički problem, koji je bilo lako rešiti ukoliko krug u osno- vi nije
prelazio deset metara. Sve ostalo bilo je problem estetike.
Približavanje volumena polulopte i kocke nije bi- lo onoliko
harmonično koliko to umetnost zahteva. Osmanske arhitekte
su, ne dolazeći do rezultata koji bi ih saevim zado- voljio,
pokušale da pronađu rešenje povećavajući ili smanju- jući
visinu zidova sala i poigravajući se sa krivinom blago povišenih
ili spuštenih kupola, čime su postigli bolju rav- notežu masa, a
ponekad pružili utisak spokojne moći. Nika- da, međutim, nisu
poput Timurida, Safavida i Velikih Mo- gula102 i često
Evropljana, pokušavali ni da povećaju visinu tambura, niti da
projektuju kupaste, eliptične, piramidalne ili plavičaste kupole.
Ako su mešali njihovu formu, to je bilo da bi je spljoštili tako da
su se manje istaknute krivine bolje spajale sa horizontalnim
linijama. Konačno, njihov glav- ni način da unaprede vertikalno
uzdizanje i smanje težinu, bio je da poput strela u nebo vinu
sve tanje i sve više mina- rete, tanke kamene stubove
krunisane kupama, koji su izgleda- li tako krhko, ali koji su
veoma uspešno odolevali zemljotre- sima. Ponekad su
pribegavali dugačkim i niskim masivima arhitektonskih
kompleksa, takozvanim kpŠue, koje su okruži- vale velike
camije i čije su male kupole, kao one iznad dvori- šnog portika,
vodile ka velikoj kupoli svetilišta i na neki način je izdizale
iznad sebe. Ponekad su u zidovima probija- li prozore, do tada
zatvorene, koji su osvetljavali ne samo ha- ram nego su činili

101Džamija Omajada u Damasku, podignuta 714, prva je velika

džamija u muslimanskom svetu pored one u Medini. Pored dvorišta sa tri
galerije, ona ima tri broda paralelna sa zidom kibli koje preseca širok i visok
transept koji vodi do mihraba.
102Timuridi: porodica turskih vladara, potomci Timura (1370-1405),
koja je vladala centralnom Azijom (Samarkand, Herat) do 1506. Safavidi: iranska
dinastija na prestolu od 1502. do 1736. godine. Veliki Moguli: dina- stija turskog
porekla (timuridskog) koja je vladala Indijom od 1526. do 1858. Za oblik kupola
videti posebno Gur-e-Mir u Samarkandu, Šahovu camiju u Isfahanu (današnja
22 džamiju Petka u Delhiju.
Imamova džamija),
zdanje lakšim i svojim lepim rasporedom kao na džamiji
Bajezidiji u Jedrenu, davali mu uspinjući po- kret, daleki
predznak piramidalne forme klasicizma.

Džamija sa više kupola

Čim bi sagradili džamiju, muslimani bi imali želju da
postave malu kupolu ispred mihraba i, ponekad, još jednu kao
pandan prvoj, na drugom kraju transepta, ispred ulaza. Ovu
modu su sasvim prirodno usvojili Turci u Anadoliji u isto vreme
kada i takozvanu „arapsku“ osnovu džamija, čiji pla- fon počiva
na stubovima, sa brodovima koji su paralelni sa zidom kibli,
upravni na njega ili se međusobno ukrštaju (dža- mije u Bitlisu,
1150, Harputu, oko 1156, Erzurumu, 1178, Di- vriku, 1228).
Međutim, pedesetih godina XII veka, dakle, ve- oma rano, na
velikoj artukidskoj103 džamiji u Majafarikinu (današnji Silvan),
kupola je proširena tako da pokriva pro- stor oivičen
ukrštanjem tri broda i tri traveja prema formu- li usvojenoj,
mada u sasvim drugom duhu, na jednom od najlep- ših
spomenika islama, džamiji Petka u Isfahanu.
Podizanje kupole koja je mnogo veća od broda, može
se smatrati kombinacijom džamije sa jedinstvenom kupolom i
dža- mije čiji plafon počiva na stubovima (umetanje prve u
drugu). Zahvaljujući toj formuli koju je mnogo smelije ponovio
Ishak- beg, vladar Saruhanida 1376. godine u Manisi, nastalo je
ve- lelepno svetilište pod čijom je prostranom kupolom ostao
sa~ mo jedan dugačak brod koji se pruža iza zida fasade i dva
bočna broda podeljena svaki na po dva traveja, ostaci četiri
paralelna broda i sedam traveja. Lepota i inovacije u Mani- si,
uostalom, ostavili su maše uticaja nego sasvim novi,
osmougaoni raspored lukova i stubova koji nose kupolu, koji su
preuzela neka od najvećih remek-dela osmanske umetnosti.
U istom periodu, Selcuci i druge turske dinastije u
Anadoliji počeli su da umnožavaju kupole, posebno na aksijal-
nim i transverzalnim brodovima kako bi istakli njihov značaj
(Iplikči džamija u Kajseriju početak XIII veka, Adaudinova dža-
mija u Nigdu, 1223, Burmali Minare džamija u Amasiji, 1244).
Logičan zaključak izvučen iz ovih prvih pokušaja bio je
da treba prekriti celinu harama kupolama koje počiva- ju na
ukrštanju lukova, kao kod prethodnih, dosta štedljivo
sagrađenih. To je prvi put učinjeno 1276. godine na Gek me-
103Artukidi: turska porodica koja je vladala u nekoliko gradova Bliskog
23
istoka (Dijarbekir, Mardin, Majafarikin) od kraja XI do početka XV veka.
dresi u Amasiji, ali se na džamijama nije primenjivalo pre do-
laska Osmanlija, preciznije pre izgradnje velike džamije u
Bursi, završene 1389. godine. Ovaj spomenik, podignut sa iz-
raženim smislom za veličinu i velelepno, ima osnovu pravou-
gaonika, dimenzija 68 metara sa 56 metara. Na dvadeset kva-
drata pravougaonik deli dvanaest stubova koje povezuju četiri
slomljena luka i koji nose isto toliko kupola prečnika 6,5
metara, uglavnom na pandantifima, pri čemu je središnja ku-
pola u stvari okulus iznad elegantnog višeugaonog basena.
Visoko uzdizanje zidova postignuto na ovaj način, njihov de-
kor slomljenih lukova koji uokviruju prozore i dva minareta u
obliku krnje kupe koji se dodiruju sa fasadom, doprinose nje-
govoj snažnoj originalnosti.
Nekoliko godina kasnije, graditelji Eski džamije u Je-
drenu (Stara džamija, 1403—1413) pridržavali su se istih
principa, ali dimenzije kupola dvostruko su veće od onih u
Bursi — 13 metara, što je omogućilo smanjenje njihovog broja
na devet, da bi se dobila građevina otprilike iste veličine:
naknadno uklanjanje nosača izmenilo je potpuno unutrašnji
prostor; pored toga, veće uzdizanje tri kupole iznad central-
nog broda transformisalo je snoljaššu siluetu. Podela sve-
tilišta na tri dela, prema šemi cešenoj u islamu (što je ta- kođe
šema bazilike) svakako je slučajna.
Uč merefeli džamija (džamija sa tri balkona),
sagrađena u istom gradu između 1437. i 1447. godine, slična
je velikoj dža- miji u Manisi. Možemo je takođe smatrati
rezultatom kombi- novaša dve osnove, u ovom slučaju osnove
džamije sa jedinstvenom kupolom i džamijom sa više kupola.
Glavna kupola, koju veoma impozantnom čini već prečnik od
24 metra, počiva na šestou- gaoniku (na osmoutaoniku u
Manisi) i zauzima čitav centralni deo ispred mihraba. Pored še,
nalaze se dve bočne kupole, sva- ka sa po još dve maše, što
svedoči o tome da je podela na tri dela Eski džamije bila
uspešna. Sa strane velikog izduženog dvorišta, okruženog sa
četiri galerije nad kojima se nalazi dvadeset kupola različitih
dimenzija, po prvi put se nalaze če- tiri tanka minareta
nejednake visine i različitih stilova, me- đu kojima je najviši
ima 67 metara. Snažni kontrafori velike kupole i mali kupolasti
elementi smešteni u četiri utla krov- ne konstrukcije,
nazaboravan su primer. Ovaj spomenik odraža- va skladno
jedinstvo tradicije (uočljive takođe na velikim tre- movima) i
inovacija, jasan smisao za unutrašše uređeše i, uprkos svojoj
24 monumentalnost.
težini, savršenu
 Tip džamije sa više kupola, ali sa nedovoljnim brojem
stubova, nije nestao nakon osvajaša Carigrada, iako su kasni-
je bila prihvaćena mnogo smelija i novija rešeša (džamije
Zindžirli Kuju, kraj XV veka i Pijale-paše, 1373).
Ovaj tip, koji se samo izuzetno sreće kod džamija, naći
će brojne primene na drugim zdašima, na nekim hamamima
(Ba- jazitov hamam, Činili hamam, Kizlaragin hamam), na
mnogim bolnicama (imaret Bajazitove džamije u Istanbulu), a
pogotovo na pokrivenim bazarima (bezistan) kod kojih će
postati obave- zan. Lepe primere pružaju dva bezistana velikog
bazara u Is- tanbulu (Kapali čaršija) koje je osnovao Mehmed II,
od kojih jedan ima petnaest, a druti dvadeset kupola, bezistan
u Anka- ri, skoro savremen (danas Muzej anadolskih
antikviteta) ili onaj u Sarajevu (1551). Naravno, ovi spomenici
zbog svoje name- ne, strukture, unutraššeg i spoljaššeg
uređeša i maše visi- ne, kao da pokazuju drugačiju fizionomiju;
u određenoj meri oni su dosta slični porticima sa malim
kupolama koji čine fasade

džamija ili koji oivičavaju šeno dvorište. Oni su takođe

srod- ni medresi, nizu kelija pod kupolastim svodovima,
raspoređe- nih oko malog vrta i povezanih sa njim
portikom koji je skrom- niji, ali identičan porticima u
džamijama. Ipak njihova analiza pokazuje da su sagrađeni
na istim principima: podela prostora oivičenog zidom na
male kvadrate, razdvojene lukovi- ma koji počivaju na
stubovima i od kojih svaki nosi kupolu.

Medrese Bursaneke škole

Brojne medrese sagrađene su u seldžučkoj
tradiciji u XIV i početkom XV veka, ali ih je malo preostalo.
One koje su sačuvene u Bursi: Jildirimova (1339), Ješil
(1415), kao i Muradija (1426) ne pokazuju mnogo
originalnosti: nestanak simetričnih /uai-a (tJi je velika sala
sa krstastim svodom zatvorena sa tri strane a potpuno
otvorena na četvrtoj) iran- ske medrese, dodavanje
učionice pokrivene kupolom, kelije či- ji prozor gleda ka
spoljnoj strani, istovremeno korišćenje ka- mena i cigle po
utledu na Vizantiju, pojednostavljenje trema. 25
 Srećom, sačuvana je džamija-medresa
Hudavendigara Murata I u Bursi (1363—1385), za koju se
istovremeno vezuju bogatstvo obrazovanja i velika lepota.
Sjedinjenje verskog me~ sta i onog namenjenog
obrazovanju u jednom istom zdanju, nima- lo neobično u
muslimanskom svetu, ovde je realizovano na dva nivoa: u
prizemlju se nalazi džamija i prostorije za učenje, a na
spratu kelije za studente. Osnova još uvek jasno podseća
na medrese sa osnovom u obliku krsta, sa četiri Guapa
koji su postavljeni dva nasuprot dva pod uticajem Irana,
ali na kojoj su učinjene mnoge duboke izmene koje je
neiranski muslimanski svet uveo skoro svuda i gde
otkrivamo uticaj Evrope: tri od četiri 1\ap-a su smanjena,
onaj koji služi kao ulaz smanjen je više nego bočni, dok je
četvrti, naprotiv, znatno uvećan.
Centralna sala pretvorena je u salu sa kupolom,
kao što je to već bio slučaj kod Seldžuka, u Konji, u
Karataj medre- si (1251) i u Indže Minareli medresi
(1260). Veoma malom ulaznom (uap-u, prethodi pravi
narteks, kome prethodi egzonar- teks koji podseća na
portik na fasadi, ali iznad koga se ovde nalazi galerija na
spratu. 1uap preko puta njega, veoma dubok, kao kupola,
ima dva nivoa i predstavlja salu za molitve. On se

26
završava pravougaonim proširešem koje liči na smašenu apsi- '1
du crkve u kome je smešten mihrab. Dva bočna Guap-a su
sred- ših dimenzija, a sa šihove desne i leve strane nalaze se
dve prostorije (učionice) koje umašuju šihovu reljefnost. Na
spratu se nalazi hodnik koji okružuje kupolu. Na šega se na-
stavlja uski prolaz koji vodi do veoma male prostorije, čija nam
svrha nije poznata, ali je verovatno služila kao oratorijum.
Desno i levo nalazi se dvanaest kelija čiji prozori gledaju na
spoljnu stranu. Predši deo sadrži dva stepeništa, dva hodni- ka
i pet duguljastih sala sa svodovima. Galeriju na spratu sa
strane fasade ukrašava predivna kompozicija od pet velikih
slomljenih lukova od kojih svaki zatvara dvostruke slomljene
lukove koji počivaju na stubovima sa vizantijskim kapitelima:
srešćemo ih kasnije kod Ark medrese u Nigdu (1409). Itali-
janski uticaj je ovde očigledan, ali on ne ukazuje, kako se pone-
kad tvrdilo, na intervenisaše nekog evropskog umetnika.

Džamije sa takovvanom osnovom u obliku

izvrnutog slova T
Na osnovi sličnoj osnovi Hudavendigarove džamije-me-
drese sagrađene su takozvane džamije bursanske škole ili
džamije sa osnovom u obliku izvrnutog slova T, prelepi,
izuzetno živo- pisni spomenici koji predstIvljaju potpuno
usamljene primerke u muslimanskoj umetnosti i koji neće imati
naslednike. GBihova snažna osobenost potiče uglavnom od
čišenice da su se razvile iz medrese sa osnovom u obliku krsta
sa četiri (uap-a kao i iz šihove namene — zavija („samostan“,
zdaše sagrađeno za jedno i- li više verskih lica). Naime,
džamija u pravom smislu zauzima samo kvadratnu površinu,
koja nema svod nego kupolu, a smešte- na je preko puta
ulaznih vrata i potpuno izbočena u odnosu na ostali deo
kompleksa. Zdaše je organizovano oko centralne pro- storije,
nekadaššeg dvorišta pokrivenog kupolom, često nižeg i
ukrašenog fontanom u centru; dva bočna guap-a takođe su
pre- tvorena u sale sa kupolom i ponekad se dodiruju sa
drugim sala- ma ili predvorjima, do kojih se dolazi uskim
prolazima, i koje služe kao prostorije za stanovaše ili radne
sobe: kamini koji se u šima nalaze svedoče o tome. Predši deo
čini vestibul ko- ji izlazi na portik. Jednake ili nejednake, kupole
nad central- nom prostoriJOm i prostoriJOM za molitve, kao i
zidovi KOJI IH nose uvek su mnogo viši od bočnih (ponekad sa
nagnutim kro- vom). Tako zdanje gledano sa spoljašnje strane
27
odaje utisak tro- delne podele, koja pruža iluziju centralnog
broda sa dva niža bočna, što naravno uopšte ne odgovara
unutrašnjem izgledu.
Najstariji i ujedno najjednostavniji primer ovog novog
arhitektonskog opredeljenja pruža Orhanova džamija u Bursi
(1339), ali ima u istom gradu i mnogo drugih, skorijeg datuma,
kao na primer džamija Bajazita Jildirima (1395), Zelena džami-
ja (JegpI hagš, 1424), džamija Muradija (1426). U Plovdivu u
Bugarskoj, džamija Murata I (1389), verno ponovljena 1398.
go- dine u Bergami, ističe se harmonijom svog „broda“ sa tri
kupo- le i uzanim bočnim brodovima sa svodovima.
Zahvaljujući svo- joj sjajnoj dekoraciji, Zelena džamija pruža
najpotpuniji izraz ovog arhitektonskog opredeljenja. Portik
nikada nije sagrađen, iako je bio predviđen,te imamo priliku da
se divimo rasko- šnoj fasadi sa ukrasima u štuku i vajanim
ornamentima na mo- numentalnom tremu sa stalaktitima,
prozorima i nišama. Kva- dratići keramike na haramu, a
posebno na visokom mihrabu, koje je potpisao majstor iz
Tabriza, iz carske lože, lođe i ne- koliko bočnih sala poigravaju
se svim nijansama zelene i plave pomešanih sa belom, žutom,
crnom sa zlatnim posvetljenjima na epigrafskim ili cvetnim
kompozicijama na kojima se poja- vljuju teme kineskog
porekla.

Uvod u veliku epohu Umetnost za vreme

Mehmeda II Fatiha
Nakon zauzimanja Carigrada, izvori Osmanskog car-
stva postali su značajni, a sredstva skoro neograničena. Po-
treba da se Vizantu povrati život, da se osnuje velika islam-
ska prestonica pospešila je arhitektonsku aktivnost koja je
tokom XVI veka postala intenzivna. Ublažena je seldžučka tra-
dicija, ali se i dalje manifestuje preko škole u Bursi; među- tim,
dolazi do stapanja najrazličitijih uticaja. To su uticaji poraženog
carstva, ali možda i uticaji iz Azije — od Irana do Kine — kao i
uticaji Evrope posredstvom Italije. Savrše- no prihvaćeni, oni
su doprineli nastanku originalne škole koja je posedovala retku
moć i raspolagala velikim sredstvima. Damask, a pogotovo
Tabriz, podariće umetnost i umetnike, bar do bitke kod
Čaldirana; umetnici su se i dalje nalazili u uda- ljenim
gradovima, pogotovo gradovima timuridske renesanse,
Samarkandu i Heratu. Iz centralne Azije je, skoro sigurno, došlo
delo velikog slikara Mehmeda Sijaha Kalema, sačuvano u
„Albumima (tigakka) Osvajača“ koji odaje ujgursko poreklo104
(a ne šamansko kako se neprestano ponavlja). Ono svedoči o
interesovanju Osmanlija za Daleki istok kao i velika carska
kolekcija svetlozelenog porcelana i kineskog porcelana. Na
zapadu, Mehmed II podstiče kulturnu razmenu sa Italijom. On
poziva slikare Matea di Pastija (1465) i Kostenca di Fera- re
između 1478. i 1481. godine. Đentile Belini boravi u še- govoj
prestonici više od godinu dana, od septembra 1479. do kraja
1480. godine i slika šegov portret koji se čuva u Nacio- nalnoj
galeriji u Aondonu. Osmanski umetnici odlaze u Vene- ciju, kao
na primer Nakaš Sinan-beg koji radi Fatihov por- tret, poznat
pod imenom „Osvajač sa ružom“.
U drugoj polovini XV veka, iako neki spomenici kao što
je Činili Košk, o kome ćemo govoriti nešto kasnije, po- tvrđuju
svoje iransko poreklo na isti način kao što „Osvajač sa ružom“
ukazuje na svoje italijanske izvore, osobenosti Bursan- ske
škole ostaju dugo na snazi. Džamije sa jednom kupolom, sa
dvorištem ili bez šega, bile su naravno najčešće. Na Balkanu ih
je bilo u izobilju sve do druge polovine XVI veka; u Saraje- vu
1507, 1526, 1561, 1565, u Travniku 1549, u Foči 1550, u
Mostaru 1557, u Bitolju 1562. Ima ih i u Anadoliji i samom
Carigradu: camije Firuz-age, iz 1941. i Davud-paše iz 1485.
godine, da ne govorimo o carskim džamijama koje ćemo
proučavati kasnije. Džamije sa više kupola takođe nisu bile
zaboravljene.
Najznačajniji spomenici su, međutim, oni koji su sa-
čuvali osnovu izvrnutog slova T, iako nisu uspeli da je po-
boljšaju. Ovaj tip srećemo u unutraššosti, kod džamija Gedik
Ahmed-paše u Afijonu (1472) i Isa-bega u Skoplju (1475), zatim
u prestonici kod džamija Mahmud-paše (1462) i Murat- paše
(1465). U Skoplju se pojednostavljena struktura svodi na dve
prostorije pod identičnim kupolama, duž kojih se, na ne- što
više od pola šihove dubine, prostiru dve veoma niske bočne
lađe sa svodom. U Mahmud-pašinoj džamiji, dve prosto- rije sa
kupolama odvojene su od svojih bočnih lađa debelim zi- dom i
hodnikom (u stvari tri prostorije sa malim kupolama). Portiku
sa pet kupola, veoma sličnom egzonarteksu, prethodi
unutrašnji vestibul, pravi narteks. Na temeljima nema inova-

104Ujguri su Turci iz Sinćjanga (Sinćjang = kineski Turkistan),

pripadnici raznih religija (budizma, manihejstva, nestorijansko hrišćan- stvo itd.),
posebno poznati po slikarstvu i manuskriptima. 29
cija, često se smenjuju kamen i cigle.
Glavno delo, koje bi nam omogućilo da donesemo
pravi sud o umetnosti u doba Fatiha, velika džamija koju je
izgradio ubrzo nakon osvajanja Carigrada, uništena je u
zemljotresu koji je poštedeo samo njeno dvorište i anekse, a
zatim je rekonstrui- sana na novoj osnovi 1771. godine. Kupola
koja je krunisala šen haram imala je dotle najveći prečnik kod
Osmanlija — 25 metara
—a bočni brodovi su bili pokriveni svaki sa dve kupole. Ovaj
raspored nije se razlikovao od rasporeda džamije u Jedrenu,
po- što se centralna kupola oslanjala na četiri luka umesto na
šest, i pošto je soba za molitve, kao u Bursi, bila produžena u
smeru dubine drugom salom, na koju su se takođe naslašali
bočni bro- dovi i koja je bila pokrivena kalotom. Ta kalota još
uvek pred- stavlja tajnu, a pretpostavlja se da je bila
inspirisana bazili- kom svete Sofije, mada se sreće već na
jednom malom oratorijumu u Tiru s početka XIV veka, što
apsolutno ništa ne dokazuje.
Nasuprot razuđenosti spomenika u Bursi, sa sasvim
novim smislom za jasnoću i red, oko svetilišta se prostire
prostrana kptue, niz sala i galerija koje se otvaraju ka dvori-
štu i koje su prekrivene sa oko petsto malih kupola. Tako se
prvi put, ili barem prvi put tako potpuno, javlja monumental-
na celina koja grupiše sve verske društvene i kulturne slu- žbe
i koja okružuje džamiju poput ogrlice nanizane od niskih zdanja
sa ciljem da je istaknu.

Džamije Bajazita I
Prvo veliko delo Bajazita I je kpŠue u Amasiji, od koje
su se sačuvale samo džamija i medresa i koju je dovršio sul-
tanov sin 1486. godine. Osnova džamije još uvek poštuje
model
čg izvrnutog slova T, sa kupolom koja se oslanja na teške
stubove, sa bočnim brodovima koje prekrivaju tri male kupole i
porti- kom sa pet kupola, ali sa novom perspektivom: da se
uspostavi komunikacija između nekadašnjih odvojenih
prostorija kako bi se dobio jedinstveni unutrašnji prostor
namešen molitvi.
Sasvim drugačije opredelješe prihvatio je arhitekta
Hajrudin između 1484. i 1488. godine na kpŠue u Jedrenu gde
su oko velike džamije grupisane medresa, skladišta, kuhiše,
pekara, trpezarija, bolnica i psihijatrijski azil. Ovde sporedna
zdaša, prekrivena stotinom kupola, predstavljaju izuzetnu
celinu. Jed- nostavna, takoreći stroga bolnica ukrašena nizom
veoma lepih mukarnasa i azil sa kojim je povezana dvorištem
predstavljaju najuspelije delove. Nzena šestoutaona osnova
najavljuje medresu u Amasiji (1488) i Rustem-pašinu medresu
u Istanbulu (1550). Džamija je sagrađena u vidu ogromne
kocke od kamena, iznad koje se uzdiže kalota široka 21 metar i
visoka 19 metara, zdepasta građevina koja se ogleda u reci.
Na strani gde je zid kibli, na- laze se dve suviše niske medrese,
poštujući istovremeno osnovu sa četiri guap-a i osnovu džamija
sa više kupola.

Uticaj Svete Sofije

Teško je negirati da je velelepna i slavna bazilika svete
Sofije izvršila određeni uticaj iako je on bio relativno zakasneo;
veliki Sinan ju je lično pažljivo proučavao. Pred- stavljajući u
očima Turaka simbol hrišćanstva i Vizantijskog carstva,
poznata po svojoj jedinstvenoj prostranosti i lepoti, pružajući
smelo i genijalno rešeše kupole na čijem su prouča- vašu
Osmanlije radile više od jednog veka, smeštena u samom srcu
šihove nove prestonice, na nekoliko stotina metara raz- daljine
od džamija koje će oni izraditi, sigurno ih nije mogla ostaviti
ravnodušnima. Svakako su imali cilj da je dostignu ili da je
prevaziđu, bilo da su pristajali da to priznaju ili ne. Naime,
šihovo obrazovaše, ideologija i sklonosti za to su ih pripremili.
Od svoje najstarije turske tradicije nasledili su ideju da krug
upisan u kvadrat predstavlja savršenu formu, da je svet tako
sazdan, da je vreme Gta^o tipsI, mikrokosmos. Kao i
Vizantinci, oni su želeli da podignu spomenike koji će potvr- diti
Božju slavu i vladarevu veličinu, „Nzegov odraz na ze-
mlji“ kao što je vasilevs bio Božji predstavnik. Trudili su se
da sagrade džamije prikladne za okupljanje zajednice, koje
31
 bi imale jedinstveni unutrašnji prostor, bez ikakvih
stubova.
Velika džamija klasičnog doba ipak nije bila
odgovor na vizantijsku baziliku. Razlike su bile veće od
sličnosti. Sveta Sofija, otvorena 27. decembra 537.
godine, u istoriji se pojavila kao jedinstveni spomenik, koji
kao da je stvoren eh pŠ- 1o i koji neće imati naslednika u
istočnom hrišćanstvu. Reše- nje koje su primenili arhitekte
Antemije iz Trala i Isidor iz Mileta poduprevši šenu
ogromnu kupolu, prečnika 31 metar koja se uzdiže na 54
metra visine105, na istočnoj i zapadnoj stra- ni sa dve
polukupole, a na severnoj i južnoj strani sa dva luka, koja
počivaju na džinovskim galerijama i završavaju se
timpanom sa prozorima, više neće biti ponovljeno.
Justinijanova želja uostalom nije bila da stvori prototip,
nego da sagradi monu- mentalno delo kakvo svet nije
video još od Adamovog doba i ka- kvo neće više videti.
Posle šega, dolazi do vraćanja osnovi bazilike sa kupolom
ili primene osnove sa grčkim krstom čiju kupolu, koja više
nikada neće imati prečnik preko 10 metara, podupiru
bačvasti svodovi na četiri strane. Ta osnova pomalo
podseća na plan džamije sa četiri IVap-a.
U osmanskoj arhitekturi ne postoji džamija koja bi
ba- cila u zasenak sve druge kao što Sveta Sofija izdaleka
pre- vazilazi sve druge vizantijske crkve. Naprotiv, stvara
se mo- numentalni prototip koji će moći da bude
ponovljen više puta, sa svim mogućim varijantama i kad
god država raspolaže finansijskim sredstvima da ga
sagradi.
Ovaj tip karakterišu velika kupola, jedinstvo pro-
stora, veza između spoljašših i unutrašnjih elemenata, efe-
kat lakoće i piramidalan raspored. Osmanska kupola liči
na vizantijsku kupolu po svojoj liniji, ali pre svega po
arhitek- tonskim tehnikama. Treba međutim primetiti da
su Osmanli- je postepeno uspele da sagrade velike kupole
u doba kada Vi- zantija to nije umela ili nije htela da uradi:
podsetimo se da prečnik kupole Uč Šerefeli džamije iznosi
105Možemo napraviti poređenje sa najvišim kupolama sveta: Sveti
Pavle u Londonu (46 metara u prečniku), Agripin Panteon (43,50 metara u
prečniku), Sveti Petar u Rimu (prečnik 42 metra a visina 123 metra). Najlep- ša
francuska kupola, ona na Invalidima ima prečnik 25 metara. Najveća je kupola
jedne grobnice u Bijapuru (Indija), Gol Gumbad, koja pokriva 1.600 kvadratnih
metara). ‘ 32
čg preko 24 metra, dakle 7 metara manje od prečnika kupole
Svete Sofije, mada treba još dosta napora da se ta razlika
dostigne. Međutim, silueta velike džamije dosta se
razlikuje od siluete bazilike. Spoljaššost Svete Sofije je
relativno neugledna i ničim ne najavljuje svoj unutrašnji
raspored: ona je masivna i pored mi- nareta koji su dodati
u vreme islama, čak i bez kontrafora koji su bili neophodni
da bi se učvrstila; šen piramidalni izgled uočljiv je samo
ako se gleda s boka.
Trpeći uticaj i privlačnost Svete Sofije, arhitekti
XVI veka nisu bili imitatori. Oni su interpretirali tradi- ciju
iz doba Seldžuka i ostajali joj verni, što se tiče nacrta
lukova i svodova, dekoracije mukuarnasa, geometrijskih i
cvet- nih kompozicija, rasporeda velelepnih tremova, koji
pored si- romaštva vajanog dekora podsećaju na velike
karavansaraje iz
XIII veka. Oni nikada nisu koristili mozaik od stakla jer su
po tradiciji zidovi oblagani keramičkim kvadratima. Kako
bi, uostalom, turski radnici koji su bili verni obrazovašu
koje se prenosilo sa oca na sina i čvrsto organizovani u
kor- poracije, mogli da postanu pobornici vizantijskog? Ma
kako da je privlačna, hipoteza o intervenisašu neturske
radne sna- ge nije održiva jer zapisi o isplati sa gradilišta
džamije Su- lejmanije nepobitno pokazuju da su samo
pomoćnici bili hri- šćanskog porekla.

Džamije Bajazita II i Selima I u Istanbulu

Džamija Bajazita II u Istanbulu, završena 1505.
godi- ne, prvo je zdaše na kome je uticaj Svete Sofije
jasno uočljiv, i od še potiče šireše teza o osmanskom
imitirašu Justinijano- ve bazilike. Istina je da je šena
kupola, dosta manja od kupole Svete Sofije (18 m u
prečniku) takođe produžena na severnoj i južnoj strani
dvema polukupolama i da je uređeše prostora iz- vršeno u,
za tursku umetnost, sasvim novom duhu koji bar deli-
mično potiče iz Vizantije. Međutim poređeše se ovde
završa- va. Centralna kocka koja nosi kupolu i snažne
kontrafore maše vešto izrađene od onih na Svetoj Sofigji,
obezbeđuju še-

33
nu čvrstinu i integraciju u celinu, još uvek su slični onima
na Bajezidiji u Jedrenu. Kupola izgleda kao da se potpuno
odvaja od ostatka zdaša doprinoseći vertikalnom
uzdizašu, ali nau- štrb jedinstva siluete. Kubad su pritom
spljoštena, nisu pove- zana sa šom nego se oslašašu na
zidove. Niski bočni brodovi natkriveni su svaki sa po četiri
kupole. Haramu prethodi dvo- rište sa porticima, istih
dimenzija kao i on, ali izgleda kao da ga od šega odvajaju
dva krila, takođe pokrivena kupolama, ko- ja produžuju,
prostoriju za molitve na istočnoj i zapadnoj stra- ni i na
koja se na spoljaššoj strani naslašaju dva simetrična
minareta koji presecaju kompoziciju. Veoma čudna, ova
dva kri- la podsećaju na dve medrese Bajezidije u Jedrenu
koje su raspo- ređene prema zidu kibli. Nespretan pokušaj
da se stepenasto rasporede mase, posebno je uočljiv na
kulama na uglovima. Deko- ru je posvećena velika pažša.
Na dvorišnom zidu ima dva reda prozora i tri trema sa
bočnim nišama koje su još uvek slične seldžučkom stilu. U
unutraššosti, stubovi od već upotrebljenog materijala od
zelene stene, crvenog mermera ili granita oboga- ćuju
polihromiju mermera i klinaste opeke, crvene i bele ili
crne i bele, kao na Fatihovoj džamiji.
I pored nespornih kvaliteta i brojnih inovacija,
Bajazitovu džamiju treba smatrati bar relativnim
neuspehom jer se velika džamija Selima I koju je 1522.
godine završio še- gov sin Sulejman Veličanstveni, vraća
osnovi sa jedinstvenom kupolom kao na Bajezidiji u
Jedrenu. Preokupiran pokriva- šem zdaša, arhitekta je
uspeo da harmonično uskladi veliku kupolu prečnika 24
metra sa zidovima prostorije i istovre- meno sa haramom i
dvorištem, ali je da bi to postigao morao da žrtvuje visinu
zdaša. Pokušao je da je kompenzuje pretera- no visokim
minaretima. To je takođe bio poluneuspeh. Arhi- tektura je
izgleda dospela u ćorsokak: da bi se iz šega iza- šlo, bio je
potreban genijalan arhitekta.

Sinan
Rešeše tih arhitektonskih problema ponudio je
mimar Sinan koji je svojim stvaralanggvom upotpunio
istraživaša ge- neracija umetnika pre šega i postavio
temelje klasičnoj umet- nosti. Sinan je rođen 1489. godine
blizu Kajserija,
34 prema si-
čg
gurnim dokazima, u hrišćanskoj porodici. To što nije bio tur-
ske krvi ne umanjuje verodostojnost čišenice da je bio pravi
predstavnik osmanskog duha i pravi Turčin, u punom smislu te
reči. Pretpostavlja se da je 1512. godine odveden devširmom, i
da je kao vojnik učestvovao u vojnom pohodu na Beograd
1521. go~ dine, a zatim služio i u drugim krajevima Carstva,
naročito u arapskom delu Bliskog istoka. Godine 1538. dobio je
priliku da postavi most na Prutu, zatim na Dunavu, a njegov
rad je pri- vukao vladarevu pažnju. Od tada, posvetio se
arhitekturi, gra- deći i džamije i grobnice, i kupatila i javne
kuhinje, sve u sve- mu njegov opus broji otprilike 360
spomenika. Prema njegovim rečima, tri arhitektonska
ostvareša obeležavaju tri etape u šegovom stvarašu: džamije
Šehzade i Sulejmanija u Istanbulu i džamija Selimija u Jedrenu
— šegovo remek-delo i jedno od naj- viših ostvareša
arhitekture u svetskim razmerama. U trenutku kada ju je
završio imao je preko 80 godina.
Nzegov stvaralački genije nalagao mu je da ne teži sa-
mosvojnosti po svaku cenu, da ne beži od inspiracije koju bi
pronašao u tradiciji, da primešuje obrasce dokazane vredno-
sti, kao što se desilo prilikom osmišljavanja džamije Gezleven
na Krimu (1552) čiji je plan, samo u manjoj razmeri, istovetan
onom koji ima Fatihova džamija. Ipak, u umetnost je uneo
dubo- ke promene, uspostavio je principe na kojima će počivati
tur- ski klasicizam, a svojim radom je razvoju arhitekture dao
tako snažan podstrek da je njegovo stvaralaštvo opstajalo i
nakon šegove smrti uprkos sve izraženijoj dekadenciji u svim
dome- nima. Nzegovo delo je bilo u toj meri poučno da su
generacije umetnika koje su dolazile, u nemogućnosti da se
otrgnu od slav- nog prethodnika, stvarale bez ikakvog
stvaralačkog duha.

Šehzade džamija
Gradeći svoju prvu veliku džamiju 1548. godine, Sinan
na poukama prošlosti, uključujući tu i iskustvo sa Svetom So-
fijom, utemeljuje u isti mah principe klasične arhitekture i
ostvaruje gotovo savršen spomenik. Nakon toga preostalo mu
je samo da te principe primenjuje, poboljšava, da mu služe kao
tačka oslonca za nove korake napred, preostalo mu je da
prime- njuje svoja rešenja za građeše još značajnijih
spomenika. Šehza-
de camija je u suštini relativno skromnih dimenzija, sa
35
 kupolom od 19 m u prečniku, u pozadini džamije Selima I;
čini se da je Sinan još uvek isprobavao moguća rešenja. 106
Za svoju džamiju je izabrao krov sa kupolom naslonjenom
na polukupole, odlučio se ne za dve velike sferične niše,
već za četiri takve, koje stvara- ju krst, i na taj način
postigao je da kompozicija bude savršeno logična i da
centralni plan građevine bude ponovo uzet kao re- šenje.
Cela kompozicija počiva na četiri stuba sa osmougaonom
osnovom, sa cilindričnim ili žljebnim goršim delom, i na
če- tiri velika luka koji unutrašnjem prostoru daju jasnoću i
čvr- stinu u pogledu rasporeda. Iako je oblik spomenika
izrazito kockast, budući da mu je visina ispod svodnog
kamena sa svake strane 38 m, on ipak dobija piramidalni
oblik, delom zahvalju- jući središnjim kupolama, i to
naročito zahvaljujući onim sa cilindričnih kula na
uglovima, koje imaju za svrhu da uravnote- žuju pritisak
lukova. Jednostavnost bez premca dva minareta sa dva
balkona (.uege/e), mnogobrojni prozori i dugačke bočne
gale- rije koje dekoraciju čine prefinjenom,
onemogućavaju da ovaj ar- hitektonski sklop snažnih
oblika bude i glomazan.
Uprkos postignutom upehu, Sinan je napustio cen-
tralni plan sa četiri polukupole. Tačan razlog za to se ne
zna, ali, bez sumnje, Sinan je smatrao da središnja kupola
oslonjena na četiri strane na polukupole gubi na svojoj
izra- žajnosti, a spomenik ne stvara utisak izdignutosti,
već na- protiv, spuštenosti. To je bio nedostatak koji je
bilo moguće ispraviti. To će se i desiti, ali će rešenje
ponuditi ne Si- nanovo delo, već, ako ne ni Jeni džamija,
koja je preuzela plan Šehzade džamije, ni Plava džamija,
onda sigurno Fatihova dža- mija, koja, ipak, predstavlja
prilično neuspelo ostvarenje.

Džamija Sulejmanija
U slučaju najlepše džamije u Istanbulu,
Sulejmanije, sagrađene u periodu od 1550. do 1557.
godine, čini se da je Sinan hteo da pribegne rešenjima
koja je već primenio na Ba- jezidiji — pa i rešenjima za

106Postoji ipak i jedan raniji „pokušaj“: Fatih-pašina džamija u mestu

Dijarbekir, građena od 1516. do 1520. godine. Ova džamija je imala sredi- šnju
kupolu sa četiri36
polukupole.
čg Svetu Sofiju — i to tako što jednu kupolu prečnika 26,50
m i 53 m ispod svodnog kamena naslanja na dve
polukupole i tako uspeva tamo gde je ranije uspeh
izostajao. Ne samo što ne pruža utisak tamne celine bez
istinske unutrašnje povezanosti, Sulejmanija izraša sva u
svetlosti i jednostavnosti, koja odaje duboko poznavaše
ma- terije. Unutrašši raspored strogo odgovara zahtevima
koje nalaže unutrašši plan građevine, mnogo većim od
onih ka- rakterističnih za Svetu Sofiju. Središnji brod,
dosta slo- bodan, povezan je sa bočnim pomoću tri luka
naslošena na dva porfira sa zasvođešima od belog i crnog
mermera. Džamija ima četvora vrata koja su postavljena
na uglovima bočnih fasa- da, a ona glavna nalaze se na
osovini i povezana su sa dvori- štem. Na četiri ugla ovog
dvorišta postavljena su četiri žljebovita minareta, dva sa
tri galerije, veoma izdužene, i dva minareta sa dve
galerije, maših dimenzija. Potporni zi- dovi koji neutrališu
pritisak lukova umetnuti su, u unutra- ššosti, u galerije, a
spolja u dva sprata galerija čiji raspo- red, sav u snazi i
raznovrsnosti, odiše mirom i spokojstvom.
Sulejmanija je postavljena u jedan veliki zatvoreni
prostor (7luas1e1) ograđen zidovima sa prosečenim
prozorima, i to prema rasporedu poznatom barem još od
Abasida (IX vek); džamija je, dalje, okružena raskošnim
građevinama (kpŠue), ni- skim zgradama, prekrivenim
malim kupolama i visokim dimša- cima, koje preko
hodnika koji podsećaju na one sa svodovima oko
manastirskih dvorišta izlaze na unutrašnje vrtove. Takva
jed- nostavna i veoma naglašena kompozicija, dovršene
lepote, ne donosi ništa novo za ono vreme i još dugo će
biti prihvatana. Pribegavaše takvoj kompoziciji dovelo bi
do pojave izvesne monotonije da nije prefišenih nijansi u
detaljima, za čije je opažaše potrebna izvesna pažša, a što
je u saglasnosti sa islamskom koncepcijom umetnosti.
Tekija derviškog reda me- vlevija ili derviša koji izvode
ritualni ples nalazi se u me- stu Koša i predstavlja lep
primer takve koncepcije umetnosti i to oko prostorije za
molitve derviša i oko seldžučke velike kule od fajansa na
grobnici osnivača reda Dželaledina Rumija.
Iza Sulejmanije postoji još jedan ograđen prostor
uz sam zid hrama, određen neskrivenim potpornim
stubovima, predviđen za groblje koje se oduvek sreće u
37
blizini džamija.
Među stećcima izdižu se mauzoleji koje je Sinan izgradio
Sulejmanu I Veličanstvenom za njegovu ženu Rokselanu.

Camija Selimija u Jedrenu

Čistota oblika i duboko saglasje spoljašnosti i unu-
trašnjosti svojstveni džamiji Sulejmaniji, ostvareni su
poma- lo na uštrb unutrašnjeg prostora. Sinan će na
zalasku svog života ublažiti taj nedostatak u jednom
izvanrednom zdašu kakva je Selimija u Jedrenu (1569—
1574).
Suprotno običaju, Selimija nema kpŠue. Jedine
spo- redne zgrade njoj pridodate bile su, u početku, dve
male me- drese iza prostorije za molitve (kao što je slučaj
sa Bajezi- dijom u istom gradu). Nekoliko godina nakon
završetka radova, oko 1580. godine, trebalo je sagraditi
bazar kako bi se isplatili radovi. Davud-aga, Sinanov
učenik, učinio je to na način dostojan pravog majstora, ne
narušivši pri tom ni na koji način osnovnu kompoziciju.
Ovako osamljena, sagrađena na vrhu brežuljka,
svojom savršenom ravnotežom, linijama koje vode pogled
ka njenom vrhu, ova džamija, više nego bilo koja druga,
uspeva da ostvari sliku o kosmičkoj planini i odgovara
idealu arhitekata koji su hteli da postignu utisak lebdeša
kupola na nebu. Četiri minareta, ogromna, iako tako ne
izgledaju, sa izvanrednom la- koćom u stilu u kom su
izgrađeni, postavljena na četiri ugla zdanja, a -ne na
uglovima dvorišta, služe kao podupirači koji predstavlaju
četiri stuba koji pridržavaju svemir, kako se prikazuju na
simboličnim slikama. Dvorište u kojem su svo- dovi na
galerijama naročito promišljani u isti mah je pri- lično
čvrsto vezano za hram, ali i dovoljno odvojeno od njega,
kako bi se izbegla promena njegovog oblika.
Gradnji ovog remek-dela koje izmiče bilo kakvom
po- ređešu, ipak se nije pristupilo bez prethodnog
proučavaša. Sinan je, u stvari, pokušao da ovde primeni
plan ostvaren u dva svetilišta u Istanbulu poznata po
svojoj ukrasnoj umet- nosti, u malim džamijama, prvoj,
koju je izgradio Rustem-paša 1560. godine i, drugoj, koju
je izgradio Mehmed-paša (Soko- lović) 1571. godine; ovaj
plan je bio preuzet, već 1575. godine, za stambolsku
džamiju
38 Azab Kapi.
—.

39
 Nedaleko od Zlatnog roga, u četvrti nastanjenoj
tr- govcima i moreplovcima, podignuta je lepa džamija
Rustem-pa- še na prilično visokom prizemlju (6 m),
predviđenom za du- ćane. Kako se ispred nje nalazi mala
i veoma jednostavna terasa i jedan hodnik sa
nadstrešnicom ukrašenom keramikom koja je čini jednom
od najlepših u XVI veku, džamija ima iz- gled malog ostrva
mira koje se izdiže nad gradskom vrevom. Prelivanje boja,
ostvareno jedinstvo izabranih različitih dekorativnih tema
doprinose utisku krajnje prisnosti koju pruža džamija, kao
i, do tada nikada ostvarenom, savršenom spajašu oblika i
arhitektonskih linija.
Sinan je upravo ovaj plan džamije Rustem-paše,
tako jasan i promišljen, preuzeo za Selimiju, ali u sasvim
druga- čijoj razmeri i sa željom da najzad prevaziđe Svetu
Sofiju; dokaz za ovo je i čišenica da šegova kupola ima
prečnik od 31,28 m, tek nešto više od justinijanske
kupole, obnovljene uostalom, koja je imala prečnik od 31
m. Ovakva ogromna kupo- la ne naslaša se više na
polukupole, već na osam stubova, a šen pritisak je primio
naizmenični niz lukova i trompi; potporni zidovi daju sklad
kompoziciji. Nzihovi zabati po- stavljeni su tako da
izgledaju kao piramida vireći iznad tam- bura, te tako
ponovo uvode prečesto zaboravljane vertikalne linije. Da
bi se što bolje istakla kibla u zdašu sa central- nim
planom, mihrab je postavljen u jednoj maloj apsidi; reše-
nje koje je inače retko bilo prihvaćeno u islamu (ali je već
viđeno u Bursi) a opet veoma uspelo: jedino takvo rešenje
mo- že da da dubinu muslimanskom svetilištu, koja bi mu
prime- nom nekog drugog rešeša inače bila uskraćena.

Sinanovo nasleđe
Bilo je veoma teško otići dalje od Sinana, ali je on
ostavio u amanet svojim naslednicima dovoljan broj
arhitekton- skih modela na čijem usavršavašu bi ovi mogli
raditi. Često su u tome i uspevali, ali bez nastojaša da
utiru nove puteve.
Poligonalna struktura koju određuje osam stubova

40
dža- mije Selimije, već viđena ranije, biće često
preuzimana, ili u takvom obliku, dakle sa osmougaonom
osnovom, ili ponovo u ob- liku šestougla, ali uvek sa
arhitektonskim elementima koji se

41
 mogu nazvati i trompama i polukupolama, teško
je odlučiti, a postavljenim na sva četiri ugla, što je
karakteristično za Eski valide džamiju iz 1583. godine, Jeni
valide džamiju u Uskudaru iz 1710. godine, džamiju iz
Ejuba iz 1800. godine koja je bila drev- no svetilište
sagrađeno pored grobnice jednog pratioca Pro- roka koji
se zvao Ajub (na turskom Ejub), ubijenog pod zidinama
Carigrada. Kod ove dve posledše pomenute džamije
evropski uticaj je, barem kada je reč o dekorativnoj
umetnosti, tokom pe- rioda u kojem je on bez premca,
više nego očigledan. U brojnim malim svetilištima, takođe
inspirisanim džamijom Selimijom, polukupole i lukovi se
veoma slobodno smešuju u okviru promi- šljenih
kompozicija punih živosti ostvarujući različite ob- like i
često neočekivani raspored unutraššeg prostora.
Pomenuli smo da je plan Šehzade džamije bio
preuzet u brojnim velikim džamijama, na primer, Sultan
Ahmedovoj, Je- ni džamiji i u džamiji Fatiha II. Plan je
zaista preuzet i to na izvanredno znalački način. Plava
džamija ili džamija Sultana Ahmeda je, bez sumše,
najpoznatija islamska građevina u Is- tanbulu, i, ako ne
najlepša, onda barem najistaknutija. To je istovremeno i
najveća građevina: postavljena je na mestu vi- zantijskog
Hipodroma, nadvisuje Mramorno more, ima dimen- zije
64 m sa 72 m, bez dvorišta koje udvostručuje šenu povr-
šinu, a visina joj je 43 m. EBen tvorac, Mehmed-aga,
sagradio ju je između 1609. i 1617. godine, a zamislio ju
je kao građevi- nu kod koje je kupola, prečnika nešto više
od 23 m, preko ve- likih lukova, naslošena na četiri velika
potporna stuba i prislošena na četiri polukupole koje su,
opet, prislonjene na tri trompe maših dimenzija, tako da
je plan džamije podrazu- mevao stvaraše brojnih
povijenih oblika. Tako on čini korak više u pogledu
slagaša oblika I u pogledu ostvarivaša uti- ska o
piramidalnom obliku građevine. Šest minareta — apso-
lutna novina u muslimanskoj umetnosti, a toliki šihov broj
može se videti još samo u Meki — prozori sa polukružnim
lukovima raspoređeni u šest redova u visinu, mali torševi
sa kupolama pojačavaju utisak zamaha koji građevina

8,09
 izaziva. Unutrašši prostor, veoma svetao, ukrašen je u
goršem delu slikama (tek skoro ponovo oslikanim) i sa
21.000 pločica od fajansa na kojima su predstavljeni
stilizovani plavi, zeleni, crveni i crni cvetovi i prepleti
grančica.
Jeni džamija, postavljena tik uz Zlatni rog, građena od
1597. do 1663. godine, ne ističe se kreativnošću u pogledu
plana, ali joj se veličanstven izgled uprkos njenim malim di~
menzijama ne može osporiti. Imala je kpŠue, višu u odnosu na
ostale, od koje su sačuvani samo Egipatski bazar (Mkgg (), lepa
zasvođena građevina, na dva sprata i sa dva verti- kalna
drvoreda, kao i carski paviljon povezan sa džamijom pre- ko
jedne galerije koja predstavlja originalno ostvarenje ukra- šeno
izvanrednom keramikom.
Stari plan džamije kao građevine sa jednom kupolom,
kome se oduvek rado pribegavalo, možda ipak najbolje ističe
majstorstvo turskih arhitekata u pogledu veštine izgradnje
kupole. Promenu tog plana do koje je došlo u XVI veku takođe
je donelo Sinanovo delo. Svestan nemogućnosti povezivanja
kupole sferičnog oblika sa unutraššim prostorom u obliku
pravougaonika, Sinan ovaj problem rešava tako što od ovog
poslednjeg odustaje, te polusferoid kupole naslanja na četiri
velika luka sa osloncem na stubovima postavljenim na uglovi-
ma građevine. Zidovi na taj način postaju neka vrsta ekrana sa
mnogobrojnim prozorima i više nemaju ulogu nosača. Već sa
džamijom Mihrimah sultanije iz 1557. godine koja se nalazi u
četvrti Edirne Kapi u Carigradu, Sinan je u potpunosti ostvario
svoju nameru: bočni zidovi, skoro neprimetni i ši- roko otvoreni
ka centralnoj lađi, povećavaju sa šim dimenzi- je unutraššeg
prostora, a spolja, čine da lukovi budu oslobo- đeni. Ovakav
plan imaće brojne džamije, s tim što će im se često dodavati
dodatni elementi kao što su fasade, tako da će ovakav plan
imati i džamija Nusretije u četvrti Tophane (1826), kao jedan
od najboljih primera stila ampir, kao i dža- mija Dolmabahče iz
1854. godine.
Jednu kupolu će imati i posledša velika građevina
osmanske religijske arhitekture, džamija Nur-u Osmanije, sa-
građena između 1748. i 1756. godine. U to vreme, polovinom
XVIII veka, evropski uticaj je prilično značajan, ali se oseća

8,09
mogućnost šegovog asimilovaša tako da se sa pravom mogao
očekivati, kao posledica toga, preko potreban preporod osman-
ske umetnosti. Dekoracija je izrađena u nedvosmisleno barok-
nom stilu, adi to je barok koji ima muslimanski duh. Arhitek- te
se i dalje odlikuju stvarnim tehničkim znašima — a dokazi za tu
tvrdnju su širina kupole koja pokriva krug prečnika 25,70 m i
otklonjeni pritisak lukova pomoću ugaonih potpor- nih stubova i
dva pravougaona krila okrenuta u pravcu jugoi- stok i
jutozapad. Kreativni duh arhitekata prisutan je prili- kom
traženja novih obrazaca — kao što je dvorište u obliku
nepravilnog polukruga, pomalo skučeno, ali veoma poetski
osmišljeno — ili obnovljenih — kao što je apsida sa mihrabom,
kojoj se, kao rešešu, od Selimije, više nije pribegavalo. Vr- line
još uvek mogu da potisnu neznatne nedostatke kao što su:
neuspelo uklapanje dvorišta u celinu ili, pak, previše krhka
koncepcija stubova na spoljnim galerijama sa istočne ili sa za-
padne strane. Treba pomenuti još jednu džamiju, doduše,
manje uspelu, ali ipak vrednu pažnje, džamiju Laleli u
Istanbulu, arhitekte Tahir-age (1759—1763), srušenu tokom
zemljotresa i obnovljenu 1783. godine, sa kupolom oslonjenom
na stubove ras- poređene po osmougaonoj osnovi, što je već
viđeno u džamiji Se- limiji, koja predstavlja ne tako uspelo
ostvarenje u baroknom stilu kao što će i nevešto osmišljena
Fatihovu džamija (Fa- tih II), istog arhitekte, kao suviše
glomazna građevina koja ne daje utisak vertikadnog ili
piramidalnog stremljenja, predsta- vljati ne tako uspelo
ostvarenje u rokoko stilu.

Drugi vidovi umetnosti

Kuća u osmanskom stilu

Danas nema mnogo očuvanih netaknutih gradskih celi-
na koje bi nam mogle pružiti sliku starog osmanskog grada.
Čak i velike džamije gube deo svoje izražajnosti i izgledaju
male pored modernih zgrada. U davna vremena, one su se
nad- moćno izdizale nad gradom koji se više pružao u dužinu
nego u visinu i koji najčešće nije bio opasan zidinama.
Sticao se utisak da kuće nisu građene po planu, kao da

8,09
su nicale okružene malim vrtovima sa drvećem oko kojih su se
nalazili zidovi, sa fasadama, poređanim jedna pored druge duž
veoma vijugavih uličica. Ove kuće koje su imale po dva sprata
od drveta (postavljenih na temelj od čvrstog materijala) ili od
drvene armature ispunjene različitim materijalima, obojene
živim ili nežnim bojama, sa krovovima sa strmim nagibom, sa
isturenim oblicima na goršem spratu i sa brojnim prozorima
koji gledaju na ulicu, predstavlja opštepoznati tip habitata, isto
tako karakterističan kao, što je na primer, rimska ili kineska
kuća, a, takođe, to je tip koji u potpunosti odstupa od
muslimanske arhitekture. Za ovaj tip habitata koji se ustano-
vljavao postepeno da bi doživeo procvat u XVIII veku i koji je
pokrivao teritoriju evropskog dela Osmanskog carstva i jednog
dela Anadolije, i to severno od linije koja se pruža od Izmira do
Erzuruma, karakteristična je superpozicija na dva nivoa za
pomoćna odeljenja i za stambeni deo, zatim unutrašnji
raspored određen središšom sofom, nekom vrstom predsoblja
ili salona koji služi kao zborište i kao zajednička prostorija. Iako
za ovaj tip habitata postoje precizno određene karakteristike,
on nije ograničen postojanjem samo jednog modela, već uživa
veliku slobodu u pogledu oblika u kojima se javlja, što velikim
delom doprinosi šegovom šarmu i šegovoj živopisnosti. Tako
posto- je i raskošnije kuće, prave male palate sagrađene pored
vode, naročito na obalama Bosfora, (uać) koje su uglavnom
služile kao pomoćne rezidencije.
Dekoracija se, uglavnom, vezuje za pod koji je pokri-
ven tepisima, i za tavanicu, bogato ukrašenu, dok su zidovi
ukrašeni nišama bili često oslikani. Uprkos požarima, koji su ih
uništavali, ostali su mnogobrojni primeri ovakvih kuća duž cele
gore pomenute zone, u Istanbulu, u Jedrenu, u Bursi, a možda
još više u malim balkanskim gradovima poput Plov- diva,
Ohrida, Kastorije, Sarajeva, Berata, ili u Anadoliji, u gradovima
kao što su Afijon, Kula, Birgi, Safranbolu, a i izvan te zone, na
primer, u Antaliji.

Arhitektura u gradovima
Fontana je u gradovima bilo u izobilju, a bile su to ili
autonomne građevine koje su se nalazile u dvorištima dža-
mija (šadrvan) ili na trgovima ili su bile rasute po ulicama

8,09
(češme) ili su to, pak, bile arhitektonske celine postavljene uz
zidove javnih spomenika (sebil). U vreme Murata IV (1623—
1640) u Istanbulu je bilo više od 10.000 takvih fonta- na, a
njihov broj još više raste za vladavine Ahmeda III, počet-

8,09
 kom XVIII veka. Baš iz tog vremena potiču one najlepše
i naj- reprezentativnije, koje su neka vrsta kioska sa
nadstrešnicom, sa krovom u obliku piramide i sa malim
tornjevima sa kupola- ma; bile su to veoma živopisne fontane
ukrašene sa krajnjom ljupkošću (takve su fontane Ahmeda III iz
1728. godine, blizu Svete Sofije, koja je i najuspelija, zatim
fontana u četvrti Tophane iz 1731. godine, i ona u četvrti Azab
Kapi iz 1773).
Svaka gradska četvrt imala je svoje kupatilo (hamam)
ili svoja kupatila, za muškarce i za žene, sastajališta na kojima
su se provodili dugi sati u odmoru ili razgovoru. So- cijalna
funkcija koju su kupatila imala, uticala je na to da se o njima
vodila posebna briga, a često su bila i raskošno opremljena.
Najveće arhitekte, među njima je i Sinan, rado su ih
projektovali (Haseki hamam u Istanbulu iz 1553. godine
njegovo je delo, to je građevina dugačka 75 m sa dobro
raspore- đenim oblicima). Kao i ostala javna kupatila u
muslimanskom svetu, koja većinom više ne postoje, i ova
čuvaju tradiciju rimskih kupatila koja je podrazumevala ostavu
za odeću, saunu, hladnu prostoriju (aro&Iagtt, saŠagtt,
Gertapit); unutra- šnjost kupatila je bila obložena mermernim
pločicama, po- krivena često širokim kupolama, sa načičkanim
staklenim otvorima kroz koje je ulazila svetlost (kupola na
tepidariju- mu Demirtaš, u Bursi, bez sumnje delo Bajazita II,
ima preč- nik od 16 m). Najpoznatija javna kupatila se nalaze u
Bursi, i njihov je plan često preuziman (javno kupatilo Eski
Kaplidža, sa vizantijskim spolijama, izgrađeno za vladavine
Murata I, javno kupatilo Jeni Kaplidža iz 1533. godine), i,
možda, osim već pomenutog Haseki hamama, Sinanovog
ostvarenja, najpozna- tije javno kupatilo, u Tokatu, potiče iz
1420. godine i u Bu- dimpešti iz 1506. godine, kojem se divio
Evlija čelebija, ko- ji ga je nazvao „hamamom sa zelenim
stubovima“.
Gradski karavan-saraji (hanovi), kao i oni koji se su-
sreću na putevima, naročito na onim koji vode ka Evropi (Ku-
čuk Češme, Lileburgas, Harmanli) bili su obično velike gra-
đevine (Kirkčiler han iz 1468. godine, srušen tokom
zemljotresa 1896. godine, ogromnih dimenzija, sa 176 soba
ras- poređenih na dva sprata, sa dva prostrana dvorišta).
Izgrađe- ne u praktične svrhe više nego radi ostvarivanja
umetničke vrednosti, ove građevine ne predstavljaju primer
visokog arhi- tektonskog kvaliteta koji je bio svojstven
54
selcučkim karavan- sarajima, i to, uprkos činjenici da su
zasvođenja često uspešno izvedena, da je arkatura umerena,
te da se stubovi na spratu oslašaju na površinu lukova u
prizemlju. Sa velikom mukom su odolevali vremenu, ali
karavan-saraj koji se smatra najlepšim, Valide han u Istanbulu
(s početka XVII veka) izaziva, ipak, maše divlješa od Jeni hana
(kraj XVI, početak XVII veka), na pola puta između Tokata i
Sivasa ili od Kuršumli hana u Skoplju (XVI vek) ili hana Ulukišli
iz 1619. godine.
Skoro svi mostovi su izvanredni. Ostaje pitaše da li su
talenat i bujna mašta, oduvek prisutni u delima turskih
arhitekata, posledica čišenice da nije postojao nikakav im-
perativ, kultni ili kulturni, koji bi ih obuzdavao. Probleme
tehničke prirode na koje su nailazili rešavali su sa savrše- nim
majstorstvom u svom nastojašu da pomire čvrstoću i pre-
fišenost: pomenimo most u Mostaru koji je sredinom XVI ve- ka
sagradio Hajrudin, most na Drini u Višegradu, Sinanovo
ostvareše, mostove na Vardaru u Skoplju, Kozju ćupriju u Sa-
rajevu, most u mestu Bujuk Češme.
Osmanlije su podigle na stotine tvrđava koje nisu do-
nosile ništa novo u pogledu načina izgradše, budući da je ona,
odgovarajući svuda istim potrebama, uslovljavala pojavu
prilično sličnih utvrđeša kako na Zapadu tako i na vizantij-
skom i na muslimanskom Orijentu. Najpoznatija i najznačajnija
utvrđeša podignuta na azijskoj i evropskoj obali Bosfora 1395.
godine (sa kasnijim proširešem) i 1452. godine, a koja nose
imena Anadolu Hisari i Rumeli Hisari. Takođe možemo
pomenuti i utvrđenje Sedam kula (Jedi kule) u Istanbulu koje je
sagradio Mehmed II 1458. godine, i čija se prvobitna namena
ne može jasno utvrditi.

Pogrebna umetnost
Uprkos čišenici da su postojala ogromna groblja,
grobnice ne poštuju svet živih, te se na ših nailazi na zavo-
jima puteva. Ipak, u gradu, mauzoleji (turbe) su najčešće po-
dignuti oko camija. Iako su prilično monumentalni, nikada nisu
postigli veličinu kojom su se slični mauzoleji odliko- vali u
centralnoj Aziji ili, još više, u Indiji Velikih Mo- gula, budući da
su odgovarali dimenzijama utvrđenim već kra- jem I
milenijuma.
Iako su osmanski mauzoleji predmet nepodeljenog di-
vljenja, naročito oni koji su delo mimara Sinana za55 koga va- ži
da je bio sjajan u tom domenu, oni ipak nemaju onakav zna-
čaj kakav imaju seldžučki mauzoleji od kojih i potiču. Kako nisu
zadržali ni njihov polet, niti šihovu maštu, niti bo- gatstvo
dekorativne umetnosti, ne javljaju se u toliko velikoj
raznovrsnosti tipova. Zato se može zanemariti, iako nije bez
izvesnog značaja, prilično nekarakteristična serija ma- lih
građevina bez zidova, pokrivenih malom kupolom osloše- nom
na podupirače povezane prelomljenim ili savijenim luko- vima;
sreću se već od prve polovine XIV veka u Izniku (turbe hadži
Hamze i Jakub čelebije), a prilično su česte to- kom XIV i XV
veka, naročito na prostoru Balkana (mauzole- ji u Travniku i u
Sarajevu).
Sa bursanskom školom dolazi do osetnih promena u
pogrebnoj umetnosti. Do ših je najpre došlo kada je reč o kro-
vu, koji je kod Seldžuka imao oblik kupole sa piramidalnom ili
kupastom kalotom, zatim promene zahvataju plan, koji je bio
najčešće u obliku osmougla ili dvanaestougla, ređe u obliku
kruga ili kvadrata, onda se meša osvetlješe koje je do tada bi-
lo veoma oskudno, a dolazilo je kroz uske prozore, i najzad,
promene su se odnosile na izvajane ukrase na prozorima ili
vratima. Krov u obliku kupole se nameće kao rešeše, umesto
kružnog ili dvanestougaonog plana pribegava se četvorougao-
nom, šestougaonom ili osmougaonom, tu je sada veliki broj ši-
rokih prozora, a vajana dekoracija je sve ređa, nasuprot zidnom
slikarstvu i keramici koji doživljavaju procvat, naročito u
unutraššosti građevine. Turbeta pri Muradiji na carskoj ne-
kropoli u Bursi, usred senovitog parka, sagrađena su od redova
kamena i cigle i pružaju potpuni presek prvih osmanskih is-
traživaša. Najpoznatiji mauzolej je, ipak, Zeleni mauzolej iz
XIV veka (Ješil turbe, 1421) u Bursi koji ima osmougaoni plan,
sa krovom koji, u obliku kupole skoro zašiljenog vrha
postavljene na izrazito visokom tamburu (4,57 m), svedoči o
još uvek prisutnom uticaju prošlosti, dok ukrasi od fajansa
zadivljujuće lepote koji pokrivaju unutrašše i spoljašnje po-
vršine svedoče o novim koncepcijama u ukrasnoj umetnosti.
Veoma lepa vrata od orahovine sa geometrijskim ukrasima,
delo jednog majstora iz Tabriza, mogla bi, ako bi trebalo, da
svedo- če o iranskom uticaju.
Osmansko turbe iz klasične epohe, onakvo kakvim ga
zamišlja Sinan, uglavnom je malo prostranije od onih koje su
gradili šegovi prethodnici, a njegova kupola je često rebrasta
kao kriške dinje. Podeljeno je na dva sprata koji ni po čemu
56
nisu arhitektonski ili je opasan galerijom sa stubovima na ko- je
je naslonjena tavanica sa strmim nagibom lomeći tako njegovu
liniju (takvo je turbe Sulejmana Veličanstvenog), a iz njega se
izlazi kroz široka vrata sa nadstrešnicom. Ovakav tip ka-
rakterističan je za veliki broj mauzoleja, a naročito je znača- jan
u pogledu ukrasne keramike (kakva se sreće u turbetima Se-
lima III i Murata II); isto tako treba pomenuti da je kod ovog
tipa mauzoleja prisutan pokušaj da se prevaziđe jednoličnost
pomoću igre ukrasnih prepleta, niša bez prozora (turbe Mah-
mut-paše iz 1463), ili pomoću ukrasa na prelomljenim lukovi-
ma ili pomoću skraćenih utaonih stubova ili pomoću akroteri- ja
(turbe Husrev-paše, Sinanovo ostvarenje, iz 1545). Rečit u
arhitektonskom smislu i najuspeliji jeste mauzolej Šehzade
Mehmeda koji je sagradio takođe Sinan, a koji se nalazi u dvo-
rištu camije koja nosi isto ime: odlikuje se harmoničnim ob-
licima, savršenom ravnotežom, sa dva prozora koja postavljena
na svakom spratu sa svake strane osmougla doprinose utisku
zgusnutosti i punoće.

Palate
Osnovna ideja islama po kojoj građevine ne traju, do-
bija svoje puno značenje u domenu umetnosti tek sa
izgradnjom palata. Izgrađene su u velikom broju, raskošne su,
ponekad je nemoguće rečima opisati tu raskoš, podignute su
sve sa željom da se u njima što pre uživa tako da se nije
brinulo o njihovoj postojanosti. Svaki vladar je mislio da će
potvrditi veličinu svoje vladavine na taj način što će napustiti
palatu svoga prethodnika i sagraditi novu. Zbog toga je mali
broj sačuvanih starih muslimanskih palata, o čijem postojašu
ne svedoči is- ključivo arheologija. Jedini veliki zamak izgrađen
pre XVI veka koji još uvek postoji jeste Alhambra u Granadi.
Paradok- salno zvumi, Alhambra je sačuvana zahvaljujući
ponovnom hri- šćanskom osvajanju, inače, kobnom za
muslimansku umetnost na španskoj teritoriji. Ne bi trebalo da
čudi to što nije ništa sačuvano od palata u Bursi i u Jedrenu ili
od prve carske pa- late u Carigradu. Od izuzetne važnosti je,
stoga, da se saču- vaju veoma značajna svedočanstva iz
osmanskog XV veka.
Palata Činili kemk (Kiosk sa ukrasima od fajansa),
sagrađena 1472. godine, još uvek nosi veoma duboke tragove
iranskog uticaja. Ova palata ima pravougaonu, skoro kvadrat-
nu osnovu, a njena dva sprata imaju gotovo57 istovetan
raspored: središnji deo u obliku krsta ispod kupole produžen je
sa tri prostorije i sa stražnjim ulazom, na mestu ranijeg guap-a
i formira tako istureni spoljašnji oblik. Četiri druge pro- storije
su smeštene na uglovima. Zidovi ovih prostorija su, sve do 3 m
od tla, obloženi keramikom, pa je otuda ova palata dobila ime.
Trem na prednjoj strani sa spuštenim prelomlje- nim lukovima
oslonjenim na tanke stubove sa osmougaonom osnovom,
kopijama u kamenu arhitekture u drvetu iz centralne Azije,
dodat je kasnije, najverovatnije u XVII veku.

Topkapi
Bez sumnje je neobičan položaj ranije vizantijske akro-
pole postavljene na vrhu sa kojeg se izdizala nad Zlatnim
rogom i nad Mramornim morem i koji je, očaravajući vladare,
omogućio stalan razvoj i očuvanje ogromnog kompleksa pod
nazivom Topka- pi, podignutog na tom mestu (pogledati plan
na kraju knjige).
Izgradnja Topkapi saraja, koji se prostire na površi- ni
od 700.000 m2 počela je u XV veku i nije prestajala sve do
XIX veka. Dakle, on pruža mogućnost praćenja razvoja, kako
ar- hitekture u gradovima, tako i osmanske dekoracije, dutog
400 godina. Od obale ga odvajaju vizantijske zidine, a od grada
tur- ski bedem dužine 1.400 m prislonjen na 28 kula. U saraj se
ula- zi kroz sedam velikih kapija od kojih ona glavna, ćaV-1
ćptaupp (Uorska kapija), kao neka vrsta slavoluka iz vremena
Mehmeda
II, čija su česta dorađivanja učinila da je danas potpuno izme-
njena, gleda na Svetu Sofiju.
Kroz ovu kapiju izlazi se na nasip dug približno 300 m,
gde je ostala sačuvana samo crkva svete Irene, a na čijem se
kraju nalazi i druga kapija, delo Sulejmana Veličanstvenog,
Središša kapija (og1a kar) ili kapija Spasa {đak P5-8e1at),
sredšovekovnog izgleda u čijoj se preteranoj živopisnosti se
mogu prepoznati ugarski uticaji. Sa leve strane drugog dvori-
šta nalaze se Kapija mrtvih (tuda su iznošeni pokojni iz pala-
te) i Dvorište kopljanika, ispred konjušnica obnovljenih 1942.
godine; sa desne strane nalaze se javne kuhinje. Sinanovo
ostvarenje i najlepši arhitektonski element palate, bile su to ;
velike građevine sa dvadeset kupola i sa visokim dimnjacima,
u kojima je radilo više od hiljadu osoba zaduženih da
pripremaju hranu za približno pet hiljada stanovnika saraja. Na
severoza- 58padnom uglu nalazila se dvorana Veća (kiNjeaŠ), bez
sumnje po- reklom iz XVI veka, ili barem ukrašena 1527.
godine, koja je, u stvari, imala dve prostorije sa širokim
nadstrešnicama i sa visokom kulom sa četvrtastom osnovom
od kojih je jedna služila za većanje, a druga za administrativne
poslove. Treća kapija, Kapija sreće kaVn zeasJe! (ili ĐaĐ pz-za
'as1e) uvodi u stambeni deo. U ovom delu se nalazi najveći
broj paviljona, nepravilno raspoređenih, različitih stilova, sa
terasama i vrtovima, i da- nas očuvanih, te im se još uvek
možemo diviti. Najstariji su RaIć kb§kp (sadašša Riznica) iz
1468. godine, jednostavan pa- viljon, ali sa harmoničnom
strukturom koja podrazumeva četiri zasvođene dvorane,
produžene lođom, i Agina džamija, bez sumnje iz XV veka.
Najzanimljiviji su dvorana Prorokovih relikvija (koje je doneo
Selim I, 1517), sa čudesnim prizorom koji pruža keramografija,
zatim, 'agg os1a$1 (prijemna dvorana) iz 1585. go- dine, delo
Davud-age, sa izvanrednim tremom koji okružuje jednu često
preuređivanu, veoma usku prostoriju, zatim Bagdadski ki- osk
iz 1638. godine i Revanski kiosk iz 1653. godine, Dvorana za
obrezivaše (tppe.1 o<&š) iz 1641. godine, biblioteka Ahmeda
III iz 1718. godine i, možda, otmeni baldahin u bronzi iz 1640.
godine sa kojeg se pruža jedan od najboljih pogled u palati. Ae-
poti ovih paviljona ne doprinose toliko njihove arhitektonske
vrline koliko njihova dekoracija u mermeru i, naročito, kerami-
ka. Prefinjenost, međutim, ne izostaje; takav je i najčuveniji
među šima, Bagdadski kiosk, osmoutaona građevina sa
kunolom, sa galerijom sa mermenim stubovima, sa širokom
nadstrešni- com, sa 22 prozora obložena pločicama od plavog i
zelenog fa- jansa na beloj osnovi.
Harem, namenjen ženama, postavljen po strani, pred-
stavlja bezivlazni lavirint hodnika, stepeništa, uskih dvo- rišta
koja povezuju više od 200 prostorija uglavnom skrom- nih
dimenzija, nepravilnih oblika, ali često veoma bogato i lepo
ukrašenih (takva je soba Murata III iz 1578. godine, pripisana
Sinanu). Prisutni su svi stilovi, od klasicizma do ampira, sa
lepom keramikom iz Iznika i sa zidnim slikar- stvom koje donosi
nekoliko najlepših primera osmanskog ba- roka (8o/aKb§k, sobe
Selima III i Mihrišah valide). Prozo- ri imaju, kao i oni na
džamijama, obojena stakla sa štapićima od gipsa (uglavnom
obnovljenih). Da se brinulo o udobnosti govori postojaše
nužnika, česmi, umivaonika, kada i lepih kamina, od pozlaćene
bronze presvučene zlatom ili od fajan- sa, čiji otvori ukrašeni
vencima dobijaju kupast i veoma iz- dužen oblik. U
59
mnogobrojnim nišama su postavljeni elementi nameštaja. Pod
nameštajem, koji se retko sreće u islamu, pod- razumevaju se
niski stolovi ukrašeni mozaicima, police sa malim pregradama,
kovčezi i kovčežići, niski kreveti ili klupice — tako je barem bilo
dok evropski nameštaj ili onaj inspirisan evropskim uticajem
nije ispunio palatu.
Slikarstvo XVIII veka je sveže i prijatno, i sreće se u
velikim privatnim palatama iz istog perioda (pomenimo ko- nak
Tahir-paše u mestu Mudanji): a remek-delo bez sumnje
predstavljaju naslikane zdele sa voćem koje ukrašavaju zidove
u trpezariji Ahmeda III iz 1710. godine.

Likovna umetnost u rukopisima

Portret Mehmeda Fatiha (Mehmed Osvajač) koji je
izradio nakaš Sinan-beg jedino je delo ovog autora koje nam je
poznato, a istovremeno i jedino koje se može bez oklevanja
pripisati epohi Osmanskog carstva u XV veku. Međutim, ovo
delo ne može biti i jedino, a svakako treba imati u vidu da su
mnogi portreti iz „Albuma Osvajača“ nastali pod uticajem
italijanske umetnosti, bez sumnje naslikani u istom periodu.
Postojala je jedna škola u Amasiji. Iz ove škole potiče dva-
deset minijatura nepoznatih autora iz Romana o Aleksandru
koji je završen 1416. godine, sa vidnim uticajem ugarsko-tur-
ske umetnosti (Sinćjang), kao i sto četrdeset ilustracija sa

60
 didaktičnim sadržajem: Rasprave o hirurgiji, posvećene1
Mehmedu II. Ali postoje i drugi primeri ove umetnosti u ko-
lekcijama Topkapi-saraja kod kojih se prilikom utvrđivanja
autorstva i vremena nastanka i dalje nailazi na poteškoće.
Opšte je prihvaćena činjenica da je škola osmanskog
slikarstva, u najužem smislu te reči, konstituisana nakon što je
Selim I doveo sa sobom slikare iz Tabriza. Za vladavine
Sulejmana Veličanstvenog, broj umetničkih dela nije toliko
značajan. Jedino je Nasuh el-Matraki, koji je pratio vladara u
njegovim vojnim pohodima ostavio veliki broj ostvarenja, iako
su mnoga od njih ostala tek kao nacrti. Nzegove ilustracije za
Pohod na dva Iraka svedoče o njegovom zanimanju za opis,
koje ne sputava isticanje njegove maštovitosti, dekora, jarkih
boja kao i isticanje njegove istinske ljubavi prema prirodi.
Nasu- prot tome, njegovi pejzaži ostaju prazni, a razlog tome je
ne- sumnjivo činjenica da time što ne prikazuje ni jedno živo bi-
će izražava svoje poštovanje islamskih zakona na
najrestriktivniji način. Ono što karakteriše njegove tride- set i
dve minijature, koje čine njegova poslednja ostvarenja, kao što
je Sulejman-nama, koja govori o pobedama koje je u Ugarskoj
izvojevao Sulejman I o podvizima njegovih flota u Sredoze-
mlju, jeste odsustvo živih bića što ih čini bliskim dokumen-
tarnom materijalu, ali i dekor sa toplijom atmosferom (luke
Marselj, Tulon, Antibi i Nica).
Pravi umetnik iz tog doba jeste reis Hajdar, zvani
Nigari, pomorski oficir, rođen oko 1492. godine u Istanbulu,
umro 1572. godine. Celo njegovo stvaralaštvo je sadržano u tri
mala remek-dela, to su portreti admirala Barbarose, Sulejmana
Veličanstvenog i Selima II. Autor je pristupio prikazivanju ovih
triju ličnosti sa krajnjom prefinjenošću, koristeći raz- ličite
prilaze i ostvarujući njihovu vrhunsku izražajnost. Vladari,
predstavljeni okruženi malom svitom, čuvaju još uvek simbole
vrhovne vlasti, neki su već zastareli (neki su na putu da
nestanu); maramica ili ubrus koju Sulejman drži u levoj ru- ci i
Selimov cvet koji podseća na ružu Mehmeda II, simbol ko- ji je
postao sastavni deo obreda, a samim tim i tema u IX veku, u
vreme Abasida. Što se tiče admirala Barbarose, može se reći
da to što je autor predstavio samo njegovo poprsje svedoči o
njegovoj nameri da se poigrava kontrastima koji dolaze do izra-
žaja u izboru boja, u dodiru izboranog lica i ravnih tkanina,
mača u jednoj i karanfila u drutoj ruci.
Nesumnjiva je činjenica da kroz dvadeset minijatura iz
61
jednog velikog rukopisa iz doba vladavine Selima II, Opis
pohoda na Sigetvar (1569), osmansko slikarstvo, uz dužno
priznaše iranskom uticaju, po prvi put potvrđuje da mu neće
ostati verno kroz oblik slepe poslušnosti. Iako je zasnovano na
identičnim postavkama, maše je od iranskog slikarstva sklono
snoviđenjima, smišljenoj idealizaciji ljudi i prizora iz prirode,
čistoj lepoti. Stvarnost u osmanskom slikarstvu zadržava sav
svoj značaj, prisutna je i dalje sklonost ka nara- ciji,
karakterističnoj za Matrakijevo delo. Sklonost ka ana- litičkom
posmatrašu boji osmansko slikarstvo izvesnom hladnoćom koja
će se zadržati barem do XVII veka.
Do raskida koji se nazirao 1569. godine dolazi naglo u
brojnim ostvarešima za vladavine Murata III (1574—1595),
naročito u Sulejman-nami iz 1579, Sur-nami iz 1581, Sil- sile-
nami iz 1583 i u Huner-nami (1584—1588), možda i za-
hvaljujući uticaju jake stvaralačke ličnosti kakva je bio na- kaš
Osman, tvorac Sur-name i Huner-name.
Sur-nama (Kšiga Svetkovina) opisuje sa svojih 437
minijatura svetkovine koje su održavane tokom pedeset i dva
dana u čast obrezivaša prinčeva, defile koji su organizovali
akrobate i članovi različitih esnafskih udružeša koji su
pokazivali svoje tvorevine ili šihove modele. Pored toga što je
Knjiga Svetkovina delo od prvorazredne istorijske važnosti, ona
je i autentično remek-delo. Tehnika koju Osman ovde
primešuje, slična onoj korišćenoj u crtanom ili dutome-
tražnom filmu, pomalo je jednolična: umetnik prikazuje svaku
grupu dok prolazi, na istom mestu, dekor je uvek postavljen ta-
ko da se u dnu nalazi trg sa vizantijskim Hipodromom sa obe-
liskom i krivudava kolona, a gore je carska loža. To je utica- lo
da se samo još više istakne raznovrsnost prikazanih scena,
živost učesnika, životnost vidljiva ne na licima, već izražena
kroz pokrete ruku, dakle, na način već dobro poznat iz tradicije
i primetan u dekoru sa seldžučke ukrasne kerami- ke izrađene
u stilu ttš (XVII vek) ili prisutne u radu umetnika koji se zove
Sijah Kalem. Dosta slična kompozicija, horizontalna, sa pravim
ili krivim linijama koje vode pogled ka vladaru osnova je za
devedeset minijatura iz Huner-name (Knjiga Podviga) koja čini
zbirku scena sa dvora, iz lova, iz rata, iz igara, predstavljenih u
veselim i svetlim bojama. Mo- žda upravo te minijature najbolje
svedoče o ogromnom Osmano- vom uticaju koji će se još dugo
zadržati. Ono što karakteri- še šegovu umetnost vidljivo je već
u jednom ostvarešu iz njegovog vremena koje nosi naziv
62
„Najbolja od svih hronika“ (1583), a koje predstavlja istoriju
ljudskog roda od postaša, iako su mnoge minijature urađene
mnogo blažim potezom i ni- su toliko statične. Umetnik, možda
izvesni Suni, predstavio je sa prefišenim ukusom biblijske
scene (Adama i Evu, Noje- vu barku, Uništenje Sodome).
Pomenimo još i tekst ogroman po obimu „Život Prorokov“ s
kraja XVI veka, prepisan u
XIV veku, oslikan 1594. godine; šegov rukopis je bio rasut
između Istanbula, Dablina i I Bujorka. Od približno 600
minijatura koje ilustruju ovaj tekst, nisu sve delo ruku umet-
nika koji se zove Lutfi Abdulah, već su često delo šegovih
učenika: stoga nisu sve iste umetničke vrednosti.
Prve decenije XVII veka obeležene su pokušajima
uvođeša novina. Hasan-paša koji je umro 1622. godine nastoji
da unese više raznovrsnosti u rukopise, što se vidi po ilu-
stracijama različitih dimenzija. U Šah-nami Osmana II,
predstavljene su nove teme, naročito one, u okviru lepih kom-
pozicija, koje se odnose na pomorske bitke. Nove teme uvodi
posebno Ahmed Nakši koji se, u svojstvu majstora u izražava-
šu putem boje i istinskog umetnika, kroz 49 minijatura za ko- je
znamo da im je autor, vraća proučavašu lica, temi napušte- noj
od pre vek i po, naravno ne kao portretista, već kao pesnik koji
duboko meša stvarnost crta lica.
Posledši veliki osmanski slikar, a možda i jedini koji bi
uz nakaša Sinan-bega i Nigarija bio kadar da ponese to ime,
pre negoli ono koje bi ga označilo kao minijaturistu, jeste Aevni
koji je umro 1732. godine. Nzegovih 137 slika kojima ilustruje
Sur-namu razlikuju se od onih Osmanovih: način na koji se
prikazuje odvijaše svetkovina sada je različit; kompo- zicija je
labavija sa različitim uglovima posmatraša. Nzegov smisao za
posmatraše još je uvek izoštren, ali se polako po- vlači pred
predstavljašem atmosfere, često maštovite. Kako je bio
privržen nežnim bojama, plavoj, boji jorgovana ili sleza,
Levni kao da je bio predodređen da slika žene. I u tome je bio
brlo vešt. Iako se igre senki i svetlosti, kao i postojanje per-
spektive tek nejasno naziru, njihovo prisustvo je ipak izraže-
nije nego na čuvenim grupama (Muzičarke) koje je Levni osli-
kao ili na portretima muškaraca. Naravno, on ne poseduje bilo
kakva znaša iz anatomije, te bi se položaji predstavljenih lič-
nosti, suviše klonuli, mogli graničiti sa lošim ukusom ili bi čak
bili smešni, da nije šegove palete koja ga spasava, ili da nije
šegovog izvanrednog osećaja za ljupkost (Mladić koji obavija
63
Šurban, Usnula žena, Žena sa ružom).
Ulažeše slikara u privatan život i u zatvoreni svet žena
predstavlja veliki događaj u slikarstvu s početka XVIII veka. On
najavljuje ukidaše škola muslimanske minijature, ka- ko na
području Osmanskog carstva, tako i drugde. O tome sve- doče
slike iz albuma Ahmeda I: Žene na kupanju, Ručak na travi,
Dame i pratilje. U prilog ovoj tvrdši ide rad umet- nika koji se
zove Abdulah Buhari, i to barem šegov rad od 1735. do 1745.
godine. Ovom slikaru dugujemo, osim prefiše- nih portreta
otmenih dama, i brojne galantne, pa čak i porno- grafske
scene. Tvrdša da su takve pomalo raskalašne teme ob-
rađivane pod uticajem iranske umetnosti ili, čak, umetnosti
Indije Velikih Mogula iz istog perioda, podložna je sumši.
Postojala je u islamskoj civilizaciji tradicija senzualnosti koja je
ostajala prikrivena. Za Osmanlije barem, postojaše ta- kve
tradicije osvedočeno je još iz vremena Mehmeda II koji je
najverovatnije, kako zapaža A. Sakisian, dao umetniku Beli-
niju da „oslika brojne erotske scene za njegove privatne
odaje“.

Arhitektura u arapskim zemljama

u osmansko doba

Andre Remon

Iako je period osmanske vladavine u arapskim ze-

mljama, uopšteno govoreći, postao predmet opšteg potcešiva-
ša i čak omalovažavajućih procena, ipak su najoštrije kriti- ke
otišle na račun nedostataka koji se odnose na duhovni i

64
 umetnički život107: „Književnost, nauke i umetnost, 1
nekada u punom sjaju, umrtvljuju se u Kairu tokom XVI, XVII i
XVIII veka: manje se promišlja, malo se piše, gradi se tek
katkad, a ako se i desi da se pristupi renoviranju, ostaju
najčešće nago- milane ruševine [...], Egipat iz tog vremena kao
da je zaronio u dubok san,“„ piše Marsel Kolomb. A. E. Poti čiji
je udeo u ponovnom otkrivašu ovog perioda značajan, kao da
smatra svojom obavezom da opravda interesovanje za
egipatske spome- nike nastale u osmansko doba, pa stoga
kaže: „Treba priznati da neka vrsta rđavog glasa prati ovu
umetnost koja se smatra nedovoljno lokalno obojenom, a
takođe se misli da je šena estetska vrednost podložna
kritici108.“
Postoje objektivni razlozi za tu nemilost u koju je za-
pala arhitektonska delatnost u osmanskom periodu. Dobrim de-
lom ta nemilost se može objasniti i veoma oskudnim znanjem
koje i dalje imamo o tom veremenu. Raznim klasifikacijama ko-
je su usledile od kraja prošlog veka, više ili maše uspešnim,
žrtvovani su osmanski spomenici, relativno skorašši po na-
stanku, u mnogim arapskim zemljama. Mnogi od ših su, dakle,
nestali. Oni koji pak postoje, veoma su malo proučavani tako
da u većini slučajeva o njima ne postoji čak ni najosnovnija
arhitektonska dokumentacija. Tek usput spomenici ove provin-
cijalne umetnosti koja, izvesno, nije ponudila mnogo toga no-
vog, bili su predmet pažše stručšaka za osmansku umetnost.
Stručšaci za arhitekturu u arapskim zemljama smatrali su ovaj
period nedovoljno reprezentativnim i nedovoljno lokalno
obojenim, stoga su mu posvećivali malo pažše i bili često skloni
da pomalo ishitreno nazovu „osmanskim“ građevine koje malo
toga duguju uticajima prestonice.
Situacija je utoliko neprijatnija jer je osmanski pe- riod
u stvarnosti imao velikog udela u stvarašu gradskog de- kora.
Iz tog perioda potiču značajni spomenici, a kad govo- rimo o
njihovom broju, biće dovoljno da zapazimo da čak u istom
gradu, Kairu, u kojem nadležni nisu pokazivali neko veće
interesovanje za njih, broj zavedenih spomenika iz osman-
skog perioda dostiže 199, što će reći da se može porediti sa
107Ovom temom sam se već bavio u četvrtom poglavlju moje knjige
Tće Sgea! AgaV SŠez 1p 1ke 1bGć-181ć Sep1ipe$. Ap 1p1gopis11op, Ie\u Uogk
CšuegzPu Rgezz, 1984, str. 91—136.
108Magse! So1otće, Život u Kairu u XVIII veku, Kairo, 1951. godi- na,
1. EsJšopsJ Rai1u, Studija o egipatskim spomenicima u otomansko doba, SotIe
s1e sopzeguapoš, 37, Kairo, 1933-1935, 275.
65
brojem mamelučkih spomenika koji iznosi 233, a sve to tokom
perioda koji je trajao tek nešto malo više (281 godina u od-
nosu na 257 godina). Uopšteno govoreći, arapski „tradicio-
nalni“ gradovi koje mi poznajemo, zaostavština su iz osman-
skog perioda, koji je trajao tri ili četiri veka i, dakle, neizbežno
ostavio snažan pečat na gradsku strukturu. Najzad, studija koja
bi se bavila ovom arhitekturom, i uzela u obzir spoljne uticaje i
elemente lokalnih tradicija, omogućila bi da se dođe do
zaključaka o samom karakteru osmanske domina- cije kao i o
tome kako je ona uticala na kulturnu i umetničku delatnost u
zemljama gde je postojala.

Carska umetnost
Ono što odmah izaziva čuđenje kada se pogleda ovako
značajno stvaralaštvo u kvantitativnom smislu (oko 200 gra-
đevina popisanih u Kairu, preko 100 spomenika sačuvanih u
Alepu, pedeset u Bagdadu) jeste to da je broj spomenika za
koje se može reći da pripadaju „osmanskom" stilu, u suštini,
veo- ma mali. Sve u svemu, označili smo tek petnaestak velikih
spomenika kao građevina tipa „džamije“ koji bi se mogli vezati
za modele carske prestonice. Hronološka klasifikacija ovih
spomenika je u tom pogledu veoma rečita:
—Džamija Sulejman-paše, koju je ovaj namesnik sagra-
dio u utvrđenju u Kairu 1528. godine.
—Džamija Husravija, najstariji „osmanski“ spomenik
sa- građen u Alepu, podignut za vreme Husrev-paše 1544.
godine, de- lo velikog arhitekte mimara Sinana s početka
njegove karijere.
—Džamija Adilija koju je takođe u Alepu sagradio
Muhamed-paša 1555. godine.
—Tekija i medresa čiju je izgradnju naredio sultan
Sulejman u Damasku između 1554. i 1566. godine.
—Džamija Sinan-paše u mestu Bulak (1571) čiji je plan
kasnije jednostavno preuzeo Muhamed-beg.
—Džamije Murata i Derviš-paše u Damasku, skoro
istovremeno podignute (1572. i 1574).
—Džamija Bahramija u Alepu koju je oko 1583. godine
sagradio Bahram-paša.
—Džamija Sinan-paše u Damasku (1590).
—Džamija Malike Safije koju je 1610. godine u Kairu
66
sagradio darus-saade aga Osman, a onda je posvetio svojoj
ljubav- nici, sultaniji Safiji, ženi Murata III i majci Mehmeda III.
—Džamija Al Džadid („na Ribljoj pijaci“) sagrađena na
inicijativu janičarskog oiaka iz Alžira kako bi se u šoj obavljali
obredi hanefitskog reda.
—Džamija Sidi Mehrez koju je sagradio Muhamed-beg u
Tunisu između 1692. i 1696. godine.
—Medresa Osmanija u Alepu koju je 1730. godine sa-
gradio Osman-paša al Duraki.
—Džamija Kajmarija koju je 1743. godine u Damasku
sa- gradio Fathi-efendi, defterdar iz viđenije porodice.
—Džamija koju je kao potpunu kopiju džamije Sinan-pa-
še u mestu Bulak, u samom centru Kaira, preko puta džamije Al
Azhar, sagradio Muhamed-beg Abu Dahab.
Ubrajajući čak i one spomenike koji su nestali, ova
„osmanska“ produkcija predstavlja tek neznatni deo u odnosu
na stotine religijskih spomenika podignutih u periodu od XVI do
XVIII veka. Ova činjenica ne bi trebalo da nas čudi. Iako je na
prostoru Osmanskog carstva uloga turske etničke grupe bila
istaknuta, carska vlada je dala široku autonomiju pokorenim
zajednicama tako da, naročito na kulturnom planu, čini se, nije
učinjen nijedan pokušaj „turkizacije“ u delovima države
naseljenim Arapima. Poštovanje koje su Turci ukazi- vali
arapskoj kulturi i jeziku, tako povezanim sa musliman- skom
religijom, objašnjava izostajanje tog „kulturnog koloni-
jalizma“. Uticaj koji je umetnost prestonice vršila na prostoru
arapskih provincija bio je sporadičan tako da plan- ska
asimilacija u tom domenu, jasno, nije postojala.
Koliko i njihov relativno mali broj čine se rečitim vreme
izgradnje ovih arhitektonskih ostvarenja u „osmanskom“ stilu,
kao i mesta na kojima su izgrađena. Od petnaest izabra- nih
spomenika, njih devet se odnosi na XVI vek, samo tri po- tiču iz
XVI i XVII veka, što izgleda odgovara razlikama koje su
postojale između perioda tokom kojeg su carska vlast i njeni
lokalni predstavnici mogli pokazati volju za potvrdom prisu-
stva osmanske moći, tada u punom zamahu, i onog perioda
tokom kojeg dolazi do opadaša. Što se tiče mesta na kojima su
ovi spomenici izgrađeni, zapaža se predominacija Sirije (u Ale-
pu se nalaze četiri spomenika, u Damasku pet) i Egipta (u Ka-
iru su izgrađena tri spomenika), neznatan udeo zemalja Magre-
ba (u Tunisu je izgrađen jedan spomenik, u Alžiru takođe jedan
spomenik). Broj „osmanskih“ građevina je očigledno pove- zan
67
sa blizinom centra moći i sa stepenom osmanskog prisu- stva:
udaljeni Magreb jedva da je osetio talas izgradnje koji je u Siriji
bio veoma izražen. Potpuno izostajaše Iraka može sa razlogom
da začudi: moglo bi se pomisliti da su na terito- riji koju su
Persijanci dugo osporavali Osmanlijama, Istan- bul i njegovi
predstavnici mogli da naznače svoje prisustvo izgradšom
prestižnih spomenika u „osmanskom“ stilu. To se nije desilo i,
gotovo da se kao razlog za to može navesti samo ukorešenost
tradicije i lokalna zaštićenost, ali možda i či- šenica da je
osmanska dominacija u Iraku konačno usposta- vljena tek u
XVII veku (nakon perioda ponovnog iranskog zau- zimaša
Bagdada), u doba kada je faza najaktivnije izgradše u
„osmanskom“ stilu već bila gotovo završena.
Izneta zapažaša čini nam se da ukazuju na to koliko je
obeležje politike istaknuto na tim građevinama čiji se stil može
označiti kao carski. Očigledno ne iznenađuje po- datak da su
ove velike religijske građevine, čiji je stil čak bio podsećaše na
osmansko prisustvo, u gotovo svim slučaje- vima, delo
predstavnika Porte (devet od petnaest) a ponekad čak i samog
sultana ili šegove pratše (dva spomenika). Ova- kvo tumačeše
kao da se podrazumeva kad je reč o tri velike ca- mije
podignute u Alepu u XVI veku koje, smeštene u najužem centru
grada u unutraššosti same MsIpek (najstariji deo gra- da),
predstavljaju ovaploćeše osmanske vrhovne vlasti. Po- trebno
je iz istog ugla pristupiti i velikim „carskim“ građe- vinama
podignutim u Damasku, van zidina, na zapadnoj strani grada,
tokom druge polovine XVI veka (1554—1590). Tekija i medresa
su na upadljiv način izražavale interesovaše koje je kod sultana
pobuđivalo hodočašće koje je hodočasnike okuplja- lo u
Damasku i Kairu. Tri velike džamije Muratova, Dervi- ševa i
Sinanova, a sva trojica su bili paše i predstavljali su
otelovljenje osmanske moći, nalazile su se na putu kojim su išli
hodočasnici. Bez sumnje istu demonstrativnu funkciju imala je i
džamija Sulejman-paše iz 1528. godine, podignuta u utvrđenju,
na mestu sa kojeg nadvisuje Kairo, a preko puta dža- mije
sultana Hasana (simbol svrgnute mamelučke vlasti). Dža- mija
Sinan-paše u Bulaku (najvažnija luka u Kairu, naročito zbog
veza sa Sredozemljem, što će reći sa Turskom i sa ze- mljama
Carstva) predstavljala je prvi vidljivi znak osmanskog prisustva
kada bi se ulazilo u Kairo.
Prisustvo politike, vidljivo u slučaju spomenika po-
dignutih tokom XVII veka, u vreme kada se uspostavljala
68
osmanska vlast, kada je ona htela da potvrdi svoju moć izgrad-
njom koju je ostvarivala carska vlada ili njeni predstavnici u
provincijama, ne izostaje ni kada je reč o poznijim ostvarenji-
ma koja bi se mogla označiti kao ispoljavanje odanosti skoro
autonomnih lokalnih vlasti. Izgradnja džamije Al Cadid (na
Ribljoj pijaci), u carskom stilu a po nalogu odžaka iz Alžira,
1660. godine, ubrzo nakon revolucije 1659. godine, mogla bi
predstavljati vrstu monumentalne potvrde priznavanja osman-
ske vrhovne vlasti u Alžiru. Muhamed-beg koga je alžirski
odžak ponovo vratio na presto (1686) i kome je sultan potvrdio
vrhovnu vlast nad beglukom 1691. godine, sagradio je u Tunisu
džamiju Sidi Mehrez: bio je to spomenik izrazito osmanskog
izgleda, i predstavljao je neku vrstu proglašeša vazalnosti,
utoliko svrsishodniju što su se više nagomilavali problemi koje
je prouzrokovao alžirski odžak (koji su doveli do novog pohoda
na Tunis 1694. godine), a zbog kojih je vladar želeo da
obezbedi, ako ne podršku carske vlade, onda barem njenu neu-
tralnost. Na isti način se može govoriti o građevini koju je,
podražavajući džamiju Sinan-paše (Bulak), izgradio u Kairu
Muhamed-beg Abu Dahab: iako je egipatski emir koji je zame-
nio na vlasti Ali-beja težio u svojoj ambiciji da obezbedi se- bi
potpunu kontrolu nad Egiptom, bio je spreman da poštuje
spoljne oznake jedne, ako ništa drugo, formalne potčinjenosti
dvoru. Izgradnja jedne džamije u osmanskom stilu, na
izvanred- nom mestu, predstavljala je čin simbolične odanosti.
Dimenzije ovih spomenika u osmanskom stilu zavre-
đuju da se u vezi sa šima iznesu i neka objašnješa. Reč je o
građevinama skromnih dimenzija u poređenju sa veličanstve-
nim kompleksima podignutim u Istanbulu u istom periodu.
Ograničena sredstva kojima su raspolagali obični namesnici
(uglavnom više zaokupljeni brigom da u najvećoj mogućoj meri
iskoriste svoj najčešće kratak boravak u glavnom gradu pro-
vincije, nego da ostave vidljivi spomen svog prisustva) u do-
broj meri objašnjavaju to smašivaše dimenzija u odnosu na
sultanske građevine a i u odnosu na starije spomenike koje su
vladari moćnih dinastija mogli da podignu sebi u čast (to su
posebno činili Mameluci u Kairu). Zahvataše sredstava Carske
riznice takođe ide u prilog ovoj tezi. M. Rodžers ob- jaššava
brigom o štedši uspeh koji je u Kairu u osmanskom periodu
doživeo spomenik skromnih dimenzija kao što je fontana (baćP-
kiŠŠ) čijom se izgradšom uz male troškove dobijalo delo
69
religijskog karaktera sa trajnim tragom u grad- skom
pejzažu.109
Moguće je takođe da su razlozi tehničke prirode uti-
cali na mali broj spomenika i na šihove dimenzije. Ekonom- ski
napredak toliko je povećao broj stanovnika u gradovima, da se
teško moglo pronaći mesta za nova ostvareša velikih
dimenzija. Uticaj ovog faktora je bio naročito značajan u slu-
čaju religijskih građevina u osmanskom stilu koje su cvetale
samo na prilično prostranim parcelama pravilnog oblika.
Nasuprot tome, u Egiptu, na primer, duga tradicija gradite-
ljstva poučila je projektante načinima uklapaša spomenika u
mamelučkom stilu u prenatrpanu gradsku celinu, čime se može
objasniti to što je ovaj tip građevina bio toliko rasprostra- šen u
periodu od XVI do XVII veka.110 Razumljivo je stoga što je
većina „osmanskih“ spomenika građena izvan gradskih cen-
tara, osim u Alepu gde je još uvek bilo slobodnog prostora u
južnom delu MLtek.
Ne može se očekivati da se ovi provincijalni spome-
nici odlikuju velikom originalnošću u arhitektonskom smi- slu, a
još maše da imaju karakter novine. Uglavnom je tip tih
građevina već bio oproban, često u Istanbulu i u velikim
turskim carskim gradovima, tako da su se one upisivale u tra-
diciju sa već dobro utvrđenim osnovnim principima. Ovi
spomenici proističu iz onoga što bismo mogli nazvati poljem
osmanske provincijske arhitekture, pa je otuda ponekad
moguća bliskost sa ostalim provincijskim spomenicima. Nije
uvek bila reč o potpunim kopijama spomenika iz drugih
gradova, budući da u izvesnom broju slučajeva originalni
stvaraoci, poput Sinana, svojim radom utiru nove puteve.111
Iznenađuje čišenica da graditelji teže da uklope u
spomenike, po svemu tipične za određeni tip građevine, ele-
menpge koji svedoče o životnosti lokalnih tradicija kao i či-
šenica da su preduzimači i zanatlije bili spretni u uklapa- nju
pomenutih elemenata u različiti arhitektonski kontekst. Najveći
broj spomenika koje smo pomenuli nose diskretna obeležja
lokalnih tradicija: sirijski pjap u medresi Osmani- ja u Alepu,
trem koji okružuje džamiju Mehrez u Tunisu, mina- reti preuzeti
10950 M. Ko§eg5, „Kaćgga", EpsusGoresIe s1e 1‘Šat, zesops! esŠop,
Beus1e- Rapz, 1978, IV, 455,458.
110J. A. \UŠat5, „Tće Mopitep^z oG ONotap Sa1go“, sJapz SoIodie t-
(egpa(1opa1 zig Gk1$(o1ge Li Sa1ge, O.O.K.., p.d., 458.
111O ovim problemima videti O. Ooos|-tp, A ćŠogu o/OPotap AgsŠes-
70
1ige, ]ijps1op, 1971; A. Oađpe!, „Bez Mozcieez Lj Sopb(ap1tor1e“, 8upa, 1926.
iz lokalne tradicije na camiji Al Džadid u Al- žiru, ili ona na
džamiji Muhamed-beja u Kairu, fasade koje su potpunosti
urađene u „nacionalnom“ stilu na džamijama u Da- masku ili
na džamiji Sinan-paše u Bulaku. Zvanična umetnost preplitala
se sa regionalnim stilovima očuvanim tokom četi- ri veka
osmanske dominacije.

Očuvanje lokalnih umetničkih Šradicija

Očuvaše tradicije starosedelaca, karakteristično u
osetnoj meri čak i za zdaša izgrađena u „zvaničnom“ stilu,
vidljivo je naročito kada je reč o spomenicima izgrađenim u
„lokalnom“ stilu, a koji čine najveći deo arhitektonskog stva-
ralaštva na teritoriji carskih arapskih provincija. Upadlji- vo
preovlađujući broj spomenika sa izraženom nacionalnom
tradicijom čak i tamo gde je carski stil bio najzastupljeniji: u
Alepu „osmanske“ građevine predstavljaju tek mali deo dža-

mija sagrađenih između XVI i XVIII veka (od kojih smo mi

identifikovali tridesetak). Koliko je taj deo zaista mali go-
vori i podatak da broj od četiri već pomenute camije u
Kairu stoji prema broju od trideset i četiri camije
sagrađene izme- đu 1517. i 1798. godine, koje su danas
klasifikovane. Ta nad- moć u pogledu broja još je veća u
udaljenijim provincijama. Tragovi „zvanične“ arhitekture
su neprimetni naročito u Iraku gde se tokom više od dva
veka razvijala religijska umetnost verna lokalnim
tradicijama koje su, uz veoma nagla- šene suprotnosti, bile
zastupljene u Mosulu i u Bagdadu, a koje se, u prvom
slučaju, mogu nazvati severnomesopotamskim, a u
drugom, iranskim. U Mosulu je arhitektonsko stvaralaštvo
počivalo u velikoj meri na pokroviteljstvu pojedinaca, čak i
u vreme Džalilija: ovim specifičnim okolnostima može se
obja- sniti očuvanje religiozne tradicije čiju najvažniju
karakte- ristiku čini upotreba cigle na minaretima i to kao
dekoraci- je, a sve to u skladu sa veoma starom
tradicijom, o čemu nam govori primer velike džamije
Nurijea (1170). Tokom celog osmanskog perioda javlja se
samo skromnija dekoracija u vidu naizmeničnih 71 frizova: u
 džamijama Al Omarija (1562), Hazam (pre 1577) i Šahrsuk
(1682) motivi na cigli bili su ukra- šeni turskom
keramikom; tokom XVIII veka ova tradicija se nastavlja, uz
moguću težnju ka izvesnoj jednoličnosti u ostva- rivanju
koja je primetna kod džamije Al Agavat (1702) i najzad
kod džamije Bab al Bajd (.1779).
Veoma različita od ove umetnosti iz rane
Mesopota- mije, jeste arhitektura koja se sledi tokom dva
veka u Bagdadu, a kod koje upotreba pločica od fajansa za
ukrašavanje kupola i minareta govori o persijskim
uticajima, uprkos činjenici da su graditelji gotovo uvek bile
paše. Opstajanje i original- nost ove dekorativne
umetnosti u periodu od kraja XVI veka do početka XIX
veka podjednako su iznenađujući: kao primere za to
pomenimo džamije Muradija (1570), Vezir (1599), Hasi- ki
(1658), Hasan -paše (1704), Ali-efendije (1711), Adilija
(1754), Numanija (1771), Ahmadija (1796) i Hajdarhana
(1826). Zadivljuje stalnost koja se ogleda u pogledu
forme, načina upotrebe fajansa i primene epigrafike;
kakva god da je bila priroda vlasti (bilo da je reč o
osmanskim namesnicima ili o mamelučkim pašama), i
uprkos uvek napetim političkim
odnosima sa Persijom, Bagdad predstavlja polje gde je bila
za- stupljena iranska arhitektura.112
Razlog za naše duže zadržavaše na problemu
očuva- nja lokalnih tradicija u Kairu je, prirodno,
originalnost umetnosti koja se tako čvrsto usadila u
mamelučkoj epohi da se nametnula i osmanskim
osvajačima.113
Tokom tri veka religijska umetnost verna tradiciji
za- služnoj za izvanredne spomenike kojima je grad bio
preplavljen u mamelučkoj epohi, nastavlja da se razvija u

112U istoj meri je karakterističan primer Tripolitanija čiji je glavni grad

Tripoli gde osmansko prisustvo dugo tri i po veka nije ostavilo osetniji uticaj na
religijsku arhitekturu. Tokom celog tog perioda religijski spomenici u Tripoliju su
građeni prema tipičnom „libijskom“ modelu džamije sa više kupola. Vid. Oazrage
MEbbAIA, Op§taŠe s1e 1'agsŠes1ige tšktape Idueppe, Libija-Tunis, 1977; ‘AI
Ma$’M E1-Va11šć, A NŠgu o/Pćuap MohdieAg- skIesŠge, (1igt§1ke Opotap apL
KagapI RepoL, TproN, 1984.
113Pogledati I ,. NaŠesoeig 1 O. Me!, 1e$ tozcieez Li Sa1ge, dva toma,
Pariz, 1932. godina. Ovo je i dalje osnovni priručnik kada je reč o spomenici- ma
u Kairu. Pogledati takođe gore citirane članke koje su objavili E. Rai1:u, J. A.
72
'U/Šatz 1 M. Kodegz.
Kairu. Uz nekoliko izuzetaka, paše i emiri na vlasti podigli
su spomenike u stilu koji bi se mogao nazvati
„neo~mamelučkim“. Sa primenom mame- lučkih planova
nastavlja se sve do kraja XVIII veka, a to što i dalje
prevlađuje mamelučka dekorativna umetnost, bez sumnje
je zato što su kairski neimari bili vični u primeni tih tehnika
i u obradi takvih materijala, ali, sigurno, i zato što je ta
umet- nost smatrana u potpunosti nacionalnom i cešena
kao takva.
Teškoće se javljaju samo kada je potrebno
napraviti izbor značajnih primera te osobite sklonosti
pomenutih nei- mara i izuzetne vernosti mamelučkoj
arhitekturi:
—Džamija Mahmudija koju je 1568. godine
sagradio Mahmud-paša i koja se nalazi između kairske
tvrđave i me- drese sultana Hasana, primer je za gore
pomenuto po svom pla- nu (koji podseća na plan velike
medrese iz šenog susedstva, iz 1356. godine) i po svim
detaljima dekorativne umetnosti, osim kada je reč o
minaretu.
—Džamija Al Burdajni, građena od 1616. do 1629.
godi- ne, razlikuje se od džamije podignute pored še u
gotovo isto vre- me, džamije Malike Safije (1610) koja je
sva „osmanska“: ova dža- mija iz XVII veka na izvanredan
način pokazuje ukorenjenost mamelučke tradicije u Kairu;
to se naročito odnosi na minaret KOJI je u potpunosti uspela
kopija spomenika iz ranije epohe.
—Camija koju je blizu mesta Azbakija 1734.
godine podigao Osman-ćehaja Kazdutli pripada
mamelučkom tipu dža- mije sa otvorenim dvorištem, sa
tradicionalnom prostorijom za molitve koja ima tri reda
stubova paralelnih sa zidom pre- ma kibli. Prilično
jednostavna fasada bez ukrasa preuzima mamelučke
teme. Jedino minaret, u tipično osmanskom stilu, i neki
dekorativni detalji (keramika i tavanica sa gredama i
kesonima) omogućuju precizno određivanje vremena
izgradnje ovog spomenika.
—Camija Jusufa Šurbagija (Al Hajatim) (1763)
predstavlja spomenik koji sledi tradiciju plana u obliku kr-
sta. Kompozicija fasade i portala je mamelučka, ali je pri-
metno bogatstvo u dekoraciji koje odaje osetno
napredovanje u odnosu na modele-uzore.
73
 Mamelučka inspiracija je vidljiva sve do samog
kraja XVIII veka, a vernost sa kojom se ona sledi tako je
potpuna da je ponekad teško odrediti da li je neki
spomenik ponovo sa- građen ili je prosto obnovljen: u
potpunosti tipična u tom po- gledu jeste džamija koju je
sagradio Mahmud Muharam i čiji ma- melučki izgled ne
pruža dokaz da je ovaj veliki trgovac nije ponovo od
temelja sagradio 1792. godine, sledeći tradicio- nalni tip
karakterističan za Kairo. Opstajanje mamelučkih modela
naročito je upadljivo u Kairu kada je reč o javnim
fontanama (za1p1) kao najčešćim oblicima građevine
tokom osmanskog perioda. Jedan od najstarijih primera
takvih fonta- na sagradio je 1535. godine Husrev-paša.
Ovaj sebilj predsta- vlja kopiju manjih dimenzija fontane Al
Guri koja se nalazi pored nje, a sagrađena je tek nešto
ranije (1503—1504). Ne gu- bi ništa od svoje lepote i uvodi
jedan dug niz fontana koje će uprkos raznovrsnosti oblika i
dimenzija, svedočiti o nepre- kinutom mamelučkom uticaju
sve do otprilike 1750. godine: sebilj koji je sagradio
Abdurahman-ćehaja (1744) bez obzira na originalnost u
dekorativnoj umetnosti još uvek se može posmatrati kao
„prefinjena mamelučka kopija“.114
Inovacije
Opstajanje tradicionalnih arhitektonskih tipova ni~
je podrazumevalo i potpuni zastoj u razvoju nacionalnih
for- mi, sa malim delom prepuštenim „osmanskoj“
umetnosti. Već smo pomenuli ranije da su arhitekte i
graditelji znali da uklope u „osmanske“ spomenike
elemente preuzete iz nacional- nog korpusa formi i
dekorativnih umetnosti. Obratno, u ar~ hitekturi u
arapskim gradovima korišćeni su elementi preu- zeti od
osmanskih modela čime je obogaćena lokalna umetnost:
najzad, neka vrsta unutrašnje evolucije učinila je da
arhitek- tura i dekorativna umetnost napreduju prema
novim formama. U izvesnim slučajevima može se osporiti
vrednost plodova takvih međusobnih prožimanja, ali se ne
može osporiti zna~ čaj takvog razvoja u pravcu
ostvarivanja stapanja elemenata preuzetih iz nacionalne
tradicije sa stranim elementima.
Stapanje osmanskih elemenata nigde nije toliko

74 Ko§egz, or. cit., 455.

114M.
jasno kao u prilično uopštenom prihvatanju osmanskog
minareta čija je rasprostranjenost najzad učinila panorame
arapskih gradova karakterističnim. Poznati su estetski,
kulturni i, bez sum- nje, psihološki razlozi tog uspeha. 115
Iznenađuje podatak da dve od četiri kairske džamije ranije
pomenute imaju osmanska minareta (Mahmud-pašina
džamija, Džamija Osmana-ćehaje). Pojava je toliko raširena
u Kairu da je umesto mnogobrojnih primera lakše da
navedemo izuzetke od tog pravila: džamija ko- juje 1774.
godine sagradio Muhamed-beg najpoznatiji je primer. Isto
se dešavalo i u drugim velikim arapskim gradovima.
Drugo polje na kojem se nacionalne arhitekture
preu- zimale osmanske modele jeste polje dekorativne
umetnosti i to naročito kada je reč o upotrebi keramike u
obliku ploča koje su ili direktno donošene ili su pravljene
po ugledu na kera- miku iz Istanbula. I u ovom slučaju lista
navedenih primera bi bila predugačka. Pomenimo Tunis, za
koji je karakteri- stično da je došlo do stapanja spoljnjeg
uticaja sa jednom veo- ma bogatom lokalnom tradicijom,
što je bilo moguće zahvalju- jući starosedelačkom
zanatstvu, koje je bilo u prilici da

115ŠPNatz, or. cit.,-456—457.

834 75
 obezbedi proizvode čiju je upotrebu nalagala
moda: kao primer treba uzeti medresu Sulejmaniju (1754)
kada je reč o religij- skoj građevini; među mnogobrojnim
ponuđenim primerima do- maće arhitekture treba izdvojiti
Dar Osman (pre 1611) i Dar Husain (kraj XVIII veka).
Dekorativna keramika je u Kairu najčešće bila korišćena za
fontane, i to opet u vidu ploča, na fasadama ili, u
prostranijim celinama, na zidovima pro- storija u kojima se
vršilo ritualno umivanje. Najkarakteri- stičniji primer je
džamija Ak-Sunkur (1347) u kojoj je, povo- dom jedne
značajne obnove koju je izvršio Ibrahim-aga 1652. godine,
zid kibla u potpunosti obložen pločicama iz Dama- ska
osredšeg kvaliteta i u kojoj je dekoracija grobnice samog
obnavljača urađena sa više prefišenosti.
Tokom osmanskog perioda razvio se i jedan
dekora- tivni stil sa više ukrasa, ponekad se u tome i
preterivalo, koji sigurno mnogo duguje različitim uticajima
koji su dola- zili iz Istanbula, ali i onim koji su dolazili iz
Evrope i to naročito iz Italije (u kojoj su arapske zemlje
kupovale ve- like količine dekorativnih elemenata,
staklariju, drvo i mermer). Ovi različiti uticaji stvorili su
dekorativnu umetnost koja bi se mogla nazvati
„levantinskom“ a čiji se različiti oblici javljuju u veoma
različitim oblastima arap- skog sveta. Biće dovoljno da
pomenemo, na primer, dekorativne elemente u kamenu
koji su doživeli veliki uspeh u Alepu već od XVII veka (kuća
Amikbaš) ili jasno baroknu dekorativnu umetnost džamije
Berberina u Keruanu. Razvoj takvog tipa de- korativne
umetnosti sa više ukrasa započiše u Kairu, u neo-
mamelučkim mihrabima čiji se kvalitet ponekad može
ospori- ti zbog korišćeša osredših materijala i zbog
nespretne izrade. Na fasadama, ova evolucija je imala kao
rezultat po- prilično nerazvijenu dekoraciju sebilja koji je
izgradio Ali- bej al Dimijati (1710), a koja će od tada biti
preuzimana. Isto tako ostvaruju se i zadovoljavajući
rezultati kao na pri- mer, kada je reč o detaljima ukrasa na
fasadama džamije koju je izgradio Jusuf Šurbagi 1763.
godine kod koje je ravnoteža u dekoraciji postignuta
polazeći od mamelučkih elemenata, ili kao primer mogu
poslužiti građevine koje je sagradio Abdu- rahman-ćehaja, i
to naročito šegov zaŠ-kiPaĐ iz 1744, u če- tvrti Nahasin;
kod ovog posledšeg mamelučka kopija je samo osnovni
plan u čijem se okviru razvija veoma originalna deko-
rativna umetnost za Kairo iz tog. vremena i koja, sudeći po
detaljima, trpi osmanski uticaj. Ovaj je spomenik svojom
celi- nom nesporno predstavlja jedan od velikih
arhitektonskih uspeha u Kairu i to ne samo kada je reč o
osmanskom periodu.
Promene na arhitektonskom polju izvršene tokom
osmanskog perioda ne tiču se, međutim, samo elemenata
deko- rativne umetnosti: pojavili su se istinski novi tipovi
građe- vina. Navešćemo dva primera.
Pojava novog modela džamije kao nadgrobnog
spomenika u Tunisu sigurno se može objasniti i vladajućim
kosmopolit- skim duhom karakterističnim za ovu državu
tokom XVIII veka; veoma raznovrsne etničke grupe koje su
činile vladajuću klasu donele su sa sobom i raznovrsne
kulturne uticaje i pridodali ih već postojećoj afričkoj osnovi
(hafsidskog porekla): bili su to elementi orijentalne kulture
(doneli su ih Turci), ele- menti zapadne kulture (doneli su
ih Andalužani), elementi sredozemnog nasleđa (doneli su
ih preobraćenici, uglavnom italijanskog porekla), što je za
rezultat moglo imati samo stvaranje u osnovi složene i
veoma originalne umetnosti.
Pogrebnu džamiju Jusuf-deja sagradio je jedan
arhitek- ta poreklom iz Andaluzije (Ibn Galib). Ova džamija
ima pro- storiju za molitve sa osam redova od po šest
stubova (sa ši- rom središnjom lađom) i nesporno je
magrepskog karaktera; sa tri strane opasano dvorište, sa
galerijom na severnoj strani, ukazuje na nastale promene
u pogledu plana. Minaret sa kva- dratnom osnovom i sa
osmougaonim presekom podseća na osman- ske minarete,
ali je oblik kubeta jedinstven. Mauzolej sa kva- dratnom
osnovom natkriljenom piramidalnim krovom prekrivenim
zelenim crepom podseća na hispano-mavarsku ar-
hitekturu (Alhambra), ali dekorativna umetnost koju u
njemu nalazimo podseća na onu karakterističnu za palatu
Osman-de- ja koja je sagrađena nešto ranije.116

116Ovi spomenici još uvek nisu postali predmet istraživanja koje

za- služuju. Pogledati O. Maguajš, ’AgsćIes1ige tši1tape <J’OssMep(, Raš,
77
 Džamija Hamuda-paše, sagrađena 1655. godine,
pred- stavlja unapređenu džamiju Jusuf-deja: prostorija za
molitve zadržava magrepski karakter (sa 7 lađa umesto 9);
u dekora- tivnoj umetnosti prisutni su italijanski uticaji.
Ova dva jedinstvena i skladna spomenika, uprkos
slo- ženom karakteru, vršila su trajan uticaj na religijsku
arhitek- turu U Tunisu: trem sa stubovima koji okružuje
džamiju Hamuda- paše javlja se i oko džamije Sidi Mehrez
(1692—1696), jednog, kako smo već videli, karakteristično
osmanskog spomenika; osmougaoni minaret sa kubetom u
potpunosti je verno predsta- vljen u džamiji Al Džadid
(1727). Konačno, džamija Sahib at-Ta- bi iz 1814. godine
gotovo je potpuna kopija džamije Hamuda-paše.
Sličan razvoj postoji u Kairu nakon 1750. godine,
ka- da je reč o fontanama (sebilj),'117 karakterističnim
spomenicima u tom gradu. Tokom više od dva veka
kairske fontane bile su duboko prožete mamelučkim
uticajima. Tu tradiciju prekinula je sredinom XVIII veka
pojava novog tipa sebilja kružnog obli- ka čije korene
možda treba tražiti u carskoj prestonici. U tom pogledu, a
kako nedostaju jasniji dokazi, čini nam se značaj- nim da
pomenemo da je prvi sebilj kružnog oblika u Kairu bio baš
zadužbina vezana za jednog sultana: 1750. godine Bašir,
dar us-sade aga, gradi fontanu u ime sultana Mahmuda,
izuzet- nu po novinama koje donosi njen plan (okrugla
fontana sa tri prozora), po originalnosti dekorativnih
elemenata (stubovi, rešetke, cvetni detalji), po razvoju
karakterističnom za nad- strešnice (čija zavojitost podseća
na stambolske krovove).
Ovaj novi tip fontane je očigledno imao uspeha
budući da je tokom druge polovine XVIII veka bio praćen i
drugim primerima koji se ubrajaju u najzanimljivije
spomenike u Kairu (7 sebilja sagrađenih u novom stilu od
33 za koje je utvrđeno da su izgrađeni između 1750. i
1798. godine: sebilj Ibrahima, ćehaje Mustahfiza (1753);
sebilj sultana Mustafe (1759); sebilj Rukaja Dudu (1760);
sebilj Nafisa Al Bajda (1796); sebilj džamije Ganbalat

1954.
117A. Kautops!, LjgLatek riĐNscJez (zađh1) <1i Sagge“, Appa1eh Ša-
to1o^iez, 15 (1979).
78
(1797.godina); sebilj Husain aš-Šuajbija (kraj XVIII veka).
Primer sebilja pokazuje da je kairska arhitektura uprkos
ukorešenosti lokalnih tradicija mogla da unosi novine, da
razvija nove forme i da ih, na kraju krajeva, uključi u
nacionalnu zaostavštinu.

79
 INTELEKTUALNI I
1 KULTURNI ŽIVOT U
OSMANSKOM
6 CARSTVU

Luj Bazen

„Carstvom“ nazivamo veliku sredozemnu silu, koja

se, do svog kraja, zvala Veu 1e{-1 Oztatue, „Osmanska
država“, da bi se jasno označilo da su u okviru Carstva,
pod turskom upravom, vekovima jedni pored drugih, i
mešajući se, živeli Turci, Arapi, Kurdi, Grci, Jermeni,
Sloveni, Aatini, Al~ banci... muslimani, hrišćani različitih
obreda, Jevreji... brojni narodi različitih jezika, religija i
kultura.
Ni nekoliko ljudskih života ne bi bilo dovoljno da se
prouči izuzetno složena kulturna istorija svih tih naro- da.
Zato ćemo se ograničiti na to da, u osnovnim crtama,
damo samo pregled, u svakom slučaju nepotpun,
osmanske intelektu- alne i kulturne istorije, u njenim
ispoljavanjima vezanim za turski jezik i islamsku misao.
Kao u svakom velikom carstvu, ta je istorija i sama
osobena, po tome što se stapala kultura osnivača i različite
kulturne vrednosti naroda pod njegovom upravom. Velika
sin- teza, kakvu stvaraju sve velike multinacionalne
države, kako u starim tako i u modernim vremenima, nije
obično sabiranje različitih komponenti, već je u pitanju
stvaranje. izuzetno bo- gate originalne kulture, koja
usklađuje krajnje različite ele- mente. Samim tim, takva
kultura nosi veliku moć ekspanzije.

Odlike Šurske preislamSke kulŠure

Da bi se razumela istorija osmanske turske
80
kulture, treba se vratiti unarad i uočiti osnovne odlike
preislamske kulture Turaka pre dolaska u Anadoliju, i već
sintetizovane

81
 islamske arapsko-persijske, a ne čisto arapske
kulture koju su oni postepeno usvajali. Ovaj se proces
odvijao lagano, adapta- cijom, a ne običnim
pozajmljivanjem. Treba, takođe, uzeti u obzir i vizantijsku
kulturu Istočnog rimskog carstva, koja je imala prevlast u
oblastima Maloj Aziji i na Balkanu, oblasti u kojoj je mali
emirat Osmanlija prerastao u prvu multinacionalnu državu
koja će sve do pada Carigrada, 1453, postojati kao
Carstvo. Osvajanju hrišćanske Male Azije, u ime islama,
doprinela su turska nomadska plemena bratstva Oguza iz
Centralne Azije, istočno od Kaspijskog mora i predstavljala
su skoro celinu vojnih kadrova i odreda. Pleme je pak,
dosta raširene strukture, vodilo poreklo iz starog bratstva
„Devet Oguza“ (Tokig 0§ig) sa severa Mongolije s početka
VII veka, koje je, u više navrata, bilo vazal prvog no-
madskog carstva, noseći ime Turk, ime istočnih Turaka
(Kbk~ Tpgk), čije se kretaše prostiralo od Kineskog zida do
Altaj- skih vrhova (kolevke šihove moći) od sredine VI
veka. Više prema zapadu, plemena koja je vodio mlađi brat
osnivača tog carstva, brzo su proširila svoju prevlast u
Centralnoj Aziji sve do gornjeg basena Oksusa (Amu-
Darja). Prestiž tih Tu- raka, istočnih i zapadnih, koji su
koristili posebno pismo i kontrolisali puteve karavana koji
su povezivali Kinu, Per- siju i Vizantijsko carstvo, bio je
toliki da je većina naroda, iste jezičke celine, primila ili
usvojila ime Turk.
To je bio slučaj sa Oguzima i sa Ujgurima, jednim
od starih plemena, koje je nakon Turaka vladalo
Mongolijom (744—840), a zatim se povuklo ka oazama
sadašnjeg Sinćjanga, gde se, u zajednici sa lokalnim
indoevropskiM narodima, raz- vila briljantna sedelačka
civilizacija, i gde su, u miru, istovremeno postojali
manihejstvo, budizam (u većini) i ne- storijansko
hrišćanstvo, čiji su se različiti kulturni uti- caji nadovezivali
na veoma snažan uticaj Kine.
U veku koji je prethodio njihovom masovnom
ulasku u Anadoliju, Oguzi su bili organizovani u relativno
autonomna plemena, unutar kojih je postojala izražena
hijerarhija. Seli- li su se po stepama Centralne Azije na
severu Irana, a ba- vili su se (kao i njihovi direktni
potomci, Turkmeni) is- ključivo stočarešem i ratovašem.

82
Nzihovi običaji bili su bliski običajima istočnih Turaka i
starih Oguza iz Mongo- lije, od kojih su zadržali način
života, kao i moralne vred- nosti (najistaknutija vrlina bila
je hrabrost). Zadržali su i većinu „paganskih" verovaša,
naročito animizam šamanskog tipa i divinizirano Nebo koje
je predstavljao Tengri, deli- lac moći i pobede. Religije koje
su prihvatila njihova sabra- ća, Ujguri (manihejstvo,
budizam, nestorijansko hrišćanstvo), ostavile su samo
nekoliko sporadičnih tragova u njihovoj kul- turi. Islam je
među ših uspeo da prodre na jedan redak i po- vršan
način.
Taj islam koji je do ših dolazio u arapsko-persij-
skom obliku, dotakao je tokom XI veka pre svega one
među ši- ma, sve brojnije, koji su služili kao, po hrabrosti i
snazi svoje košice čuveni, plaćenici, u vojskama različitih
musli- manskih zemalja. Vojna efikasnost nekima od ših
omogućila je da se domognu vlasti. Tako je 1058. godine,
halifa iz Bagdada privremeno preneo svoju vlast na Togrul-
bega, vođu plemena Kinik, koji je postao gospodar Irana i
Iraka, i koji je osno- vao dinastiju Selcuka. Seldžuci su pak,
sa Oguzom, svojim su- nitskim islamom predšačili u
odnosu na šiizam, i širili ga po hrišćanskoj Maloj Aziji, pod
okriljem Svetog rata. Ta- kvo je bilo istorijsko poreklo
prevlasti sunitskog islama, zvanične religije u budućem
Osmanskom carstvu.
Seldžuci iz Irana veoma su se brzo utopili u arap-
sko-persijsku kulturu, sintezu islama i tradicija Irana. U
narednim vekovima ova sinteza imala je centralnu ulogu u
in- telektualnom i kulturnom razvoju država pod upravom
Turaka iz Anadolije, a zatim i osmanske države. Ovde treba
istaći važnOst arapsko-persijske kulture, bar u
upravljačkim i inte- lektualnim sferama, kod Seldžuka iz
Ruma, a zatim kod Bejli- ka. Običaji svojstveni
islamizovanim Turcima opstali su sa- mo još kod
nomadskih Oguza, koji se nadalje zovu Turkmenima.
Arapski je jezik religije, prava, nauke. Persijski je jezik ci-
vilne administracije, dvora, i, što je najvažnije, jezik kši-
ževnosti, naročito poezije. Turski, iako jezik populacije u
stalnom rastu, ostaje na nivou usmenog jezika,
svojstvenog no- madskim ili sedelačkim Oguzima, još uvek

83
slabo proširenim po gradovima, kako svedoči jedna stara
poslovica: „Turski pas, kad dođe u grad, laje na
persijskom.“ Treba sačekati kraj XIII veka, i mongolsku
invaziju i uništeše iranizovane sel- džučke države, nakon
čega je usledio novi dolazak Turaka iz Centralne Azije, da
bi turski jezik počeo da se ispoljava kao književni jezik.
Jedini, doduše izvrstan, dokument oguskog folklora, koji je
dopro do nas, niz je epskih priča u prozi po- mešanih sa
stihovima, u delu Knjiga Dede Korkuta. Pored legendi,
među kojima je i legenda o Kiklopu, u ovom su delu opisani
veliki ratnički poduhvati Oguza, koji su se borili za islam,
ali koji su uvek ostajali verni svojim plemenskim
preislamskim tradicijama, čak i u XIV veku.
Vizantijsko-anadolski supstrat turske preosmanske
kulture, iako dosta vidljiv u arhitekturi, još se uvek slabo
is- poljava u intelektualnom životu, obeleženom arapsko-
persij- skom islamskom tradicijom, delimično s
helenističkim utica- jima. Pa ipak, na osnovu ovih nekoliko
rasutih indicija, odnosno na osnovu nekoliko stihova na
grčkom (pored nekoliko na turskom) velikog mističkog
pesnika „iz Ruma“ (znači iz Anadolije) mevlani Dželaledina
Rumija, koji je umro 1273. go- dine, i na osnovu njihove
sličnosti, u više karakterističnih detalja, homerovske
epizode Polifema i legende o Kiklopu, ko- ja je data u Knjizi
Dede Korkuta, moguće je zaključiti kako je u oguskoj
sredini došlo do ranog usmenog prenošenja grčke priče.

Poturčavanje islamske kulture

Ekspanzija turskog jezika

Upad Mongola, koji su, sredinom XIII veka, osvojili
seldžučku državu u Iranu i potčinili Seldžuke iz Anadolije,
podstakao je duboke društvene i kulturne promene.
Slabljenje, a zatim pad jedne iranizovane sile, dolazak
novih plemena turskih nomada za Mongolima, neprestani
neredi koji su po- tresali tu oblast koja se ubrzo podelila na
suprotstavljene emirate, imali su za posledicu regresiju
visoke arapsko-per- sijske kulture u celoj muslimanskoj
Anadoliji, u korist nove narodne ili polunarodne kulture
84
turskog izraza. Nesigurna vremena pak dovela su, sa
dolaskom turskih nomadskih dervi- ša, poreklom iz
Centralne Azije, do bujanja misticizma, če- sto obojenog
heterodoksijom.
Turski jezik se širio i po gradovima, što je stvorilo
potrebu da on počne i da se piše. U medresama — vrsti
islamskog univerziteta — koje su osnovali Seldžuci, učilo
se jedino na arapskom i na persijskom. Dobro poznavaše
ovih jezika bilo je istovremeno potrebno i dovoljno da bi se
dostiglo ne samo teo- loško znanje u šegovim različitim
specijalnostima (među koji- ma kuransko pravo i
zakonodavstvo), već u svim za muslimanski svet bitnim
naukama. Pisana kultura, verska i književna, kao i naučna,
bila je arapska i persijska. Turski je smatran vulgarnim
jezikom, bez intelektualnog interesa, te se nije ni učio.
U tom pogledu, muslimanska Anadolija još uvek
nije sledila put koji su u XI veku utrli turski učenjaci iz Cen-
tralne Azije. Od vremena dinastije Karahanida, koja je tada
vladala od Kašgara do Samarkanda i Buhare, turski je
pisan arapskim slovima i na njemu su nastala značajna
dela. Iako ne- ma nikakvog istorijskog dokaza da je turski
književni jezik stvoren u Anadoliji u drugoj polovini XIII
veka, pod neposred- nim uticajem karahanidskog turskog,
može se pretpostaviti da je došlo do nekog posrednog i
delimičnog međusobnog uticaja ova dva jezika. Ne samo
zbog sličnosti u načinu na koji su na turskom razvijane
identične teme verske propagande, snažno obojene
misticizmom, već i u svetlu lingvističkog poređenja.
Pisani jezik je, kao i jezik prvih turskih pisaca iz
Anadolije, delovao kitnjasto i intelektualno razvijeno i nije
mogao da tek nekim čudom proistekne iz govora oguskih
nomada. Tom se jeziku, povrh očiglednog arapsko-
persijskog kulturnog bo- gaćenja, mora dodati i neki uticaj
prethodne književne tradicije turskog izraza i islamske
misli, kao što je uticaj Karahanida.

Mistička književnost
Turski pisani jezik u Anadoliji, u početku je kori-
šćen isključivo u verske svrhe, u vreme kad je persijski bio
još uvek skoro svuda jezik pismenih i administracije. Kao
85
značajna novina beleži se uvođenje turskog, 1277, u jezik
ad- ministracije u emiratu Mehmeda Karamanoglua, koji je
vladao u Konji. Tek zahvaljujući prozelitizmu, međutim, i
ustoliče- šu islamske vere u okviru turske sredine, prvi
pisci su pi- sali jezikom koji je postajao jezik većeg dela
stanovništva.
Dok je njegov otac Mevlana Dželaledin Rumi sva
ve- lika dela pisao na arapskom ili persijskom, Sultan
Veled (1226—1312), koji ga je nasledio kao duhovni vođa
bratstva me- vlevija, ostavio je, posejane u tekstovima na
persijskom, stoti- nak stihova na turskom (sačuvano je
samo trideset pet takvih Mevlaninih stihova), čije je
nadahnuće, doduše, dostojno na- dahnuća persijske
poezije.
Jedan derviš nižeg reda, Ahmed Fakih (fakih —
stručnjak za pravo), oko 1230. godine napisao je jednu odu
na turskom, o nestalnosti ovozemaljskog života, Čarh-
name (Kšiga točka). Još duže, premda dosta plitko, bilo je
delo Šejad Hamze, možda jednog od njegovih učenika.
Kasniju etapu kšiževnog jezika i kulture u pre-
osmanskoj Anadoliji, proslavlja jedini veliki pesnik tog do-
ba, Junus Emre, rođen oko 1240. i umro u osamdesetoj
godini 1320. godine. Njegovo mesto rođeša nije poznato,
ali se zna da je bio sledbenik derviša Tapduk Babe, iz
oblasti reke Sakarije, na sredokraći između Ankare i
Eskišehira. Znači da je na severozapadu centralne
Anadolije živeo svoj period mistične inicijacije, u islamskoj
sredini sa snažnom ezote- ričkim težšama. Zatim je vodio
život lutajućeg derviša kroz Anadoliju, naročito u oblastima
Koše i Kajserija. Su~ protno modernoj legendi koja ga
prikazuje kao seljaka, mudrog ali skoro nepismenog,
verskonaučna poezija koja prevladava u šegovom opusu,
jasno pokazuje šegovu visoku teološku i kši~ ževnu
kulturu, daleko iznad, na primer, poezije Šejad Ham- ze.
On obilno i sa potpunim poznavašem koristi arapsko-
persijski rečnik, a među ostalim, on pomiše među ljudima
koji su ga nadahnuli Mevlanu, kojeg je mogao da upozna u
Ko~ ši. On je, međutim, pesme dostupne i narodnom
auditorijumu, pisao i na turskom govornom jeziku, jeziku
koji i danas razu- meju u Turskoj, gde pesme Šejad Hamze

86
nisu izgubile ništa od svoje popudarnosti.
Jedna od velikih zasluta tog nadahnutog pesnika
jeste šegova spontana originalnost. On na jedan umeren
način ko~ risti kšiževne stereotipe sufizma svog vremena,
da bi stvo- rio, na turskom, nove slike. Donoseći svojoj
verskoj poruci jedan autentičan lirizam, izraz dubokih
osećaša, patšu i nadu naroda podvrgnutog surovom
iskušešu mongolske inva- zije, on rado navodi događaje iz
svakodnevnog teškog života jednog seljaka. On ponekad
napušta znalačku formu metričke poezije, da bi preuzeo
narodni silabički stih. Misticizam u kom se sjedinjuju ljubav
prema Bogu i ljubav prema čovečan- stvu (bez verske ili
etničke isključivosti), ponekad sa pan- teističkim
akcentima, izražava familijarnim jezikom i kon- kretnim
simbolima.
Dok dela njegovih savremenika u okviru turske
knji- ževnosti zanimaju samo nekoliko intelektualaca, dela
Junusa Emrea — bar ona najdostupnija — nastavljaju da
žive u nacio- nalnoj svesti Turske. EBegova popularnost,
koja se tokom ve- kova samo povećavala, od njega je
napravila legendu, a zbirke njegovih pesama uvećale su se
često uspelim brojnim apokrifi- ma. Emre je postao jedan
od svetaca narodne religije, a devet lokaliteta u Anadoliji
otimaju se oko časti da poseduju njegov grob. Čuven među
više mističnih, pravovernih ili heterodok- snih redova
Osmanskog carstva, on je danas slavljen i u repu-
blikanskoj i laičkoj Turskoj.
Ako je renome Junusa Emrea brzo zasenio renome
nje- govih savremenika i šegovih neposrednih naslednika,
bilo bi nepravedno smatrati ga jedinom svetlošću svog
vremena. Kraj XIII i početak XIV veka obeleženi su
usponom turske knji- ževnosti u Anadoliji. Preobraćanje
Mongola iz Irana u islam, oko 1300. godine, i osnivanje, na
ruševinama države Selcuka iz Ruma, turskih emirata u
Maloj Aziji, od kojih su mnogi predstavljali pravu
intelektualnu i kulturnu renesan- su, bili su povoljni faktori
za razvoj aktivnosti duha u jednoj već duboko turciziranoj
geopolitičkoj celini.
U Kiršehiru, tada zvanom Gulšehir, „Grad ruža“,
pesnik Gulšehri, vezan za mistično i viteško bratstvo ahija,

87
završava, 1317, tursku adaptaciju Govora ptica, Persijanca
Atara. Ovoj adaptaciji on je dodao jedan pasus društveno-
istorijskog usmerenja o moralnim pravilima i o organizaciji
ahija. Autor je i kratkih lirskih pesama.
Ašik Paša (1271—1332), sinovac osnivača hetero-
doksne sekte Babaija, koji je takođe živeo u Kiršehiru,
autor je jedne eruditske poeme od 15.000 distiha, Garib-
name, (Knji- ga hodočasnika), gde navodi doktrine
filozofskog misticizma insistirajući na jedinstvu
monoteističkih religija.
Prva dela u prozi. Širenje kulture
U isto vreme, turska proza razvija se u Anadoliji,
isključivo u formi maše ili više slobodnih prevoda persij-
skih (ređe arapskih) tekstova. Tako, Kul Mesud posvećuje
emiru Ajdina Umuru (1339—1348), svoj prevod sa
persijskog, Knjte Kalile i Dimne, zbirku bajki indijskog
porekla. Ret- ki očuvani primeri te prve epohe turske
anadolske proze po- svećeni su narativnom žanru,
pogotovo pričama iz života Proroka. Treba sačekati
početak osmanskog doba da bi došlo do raznolikosti u
temama.
Čim je emirat koji je, na severozapadu Anadolije,
osnovao Osman, osvajanjem Burse (1326) i Nikeje (1330—
1331), osigurao svoje temelje, brojni ljudi od pera pokazali
su svoju vernost osmanskim vladarima. Takav je bio
početak onoga što već možemo nazvati osmanskom
književnošću.
Tako je Ahmedi (1335—1413), nakon što je 1390.
zavr- šio Knjigu o Aleksandru (1zkep<1eg-pate)
namenjenu emiru Germijana, poklonio ju je Osmanliji
Sulejmanu, pretendentu na presto u međuvladavini nakon
smrti Bajazita I, 1402. godine. To delo, nadahnuto delom
Persijanca Nizamija, preuređeno istovremeno u
romanesknom i u istorijskom smislu ubacivanjem opšte
istorije — 300 stihova posvećeno je Osmanlijama. To je u
neku ruku prvi pokušaj osmanske istoriografije.
Sulejman čelebija završio je u osmanskoj
prestonici Bursi, 1409. svoju veliku poemu o Rođenju
(proroka Muhame- da), Meu1t1, delo koje se već vekovima

88
u Turskoj recituje na svaki dan tog rođenja proroka
Muhameda (12. rebi ul-evela muslimanskog kalendara), a
četrdeset dana nakon smrti svakog muslimana. Više nego
biografija, to je veličanje natprirodne ličnosti Proroka,
inkarnacije svetog, nadahnuto sufizmom, pri tom u
okvirima sunitskog pravoverja.
Opisivanje intelektualnog života ne bi moglo da se
svede na književnost. Ima, nažalost, vrlo malo podataka u
vezi s aktivnostima turske naučne misli u preosmanskoj
Ana- doliji i moramo se zadovoljiti sa nekoliko značajnih
indika- tivnih tačaka.
Prvu osmansku medresu osnovao je prema
tradiciji Orhan-beg oko 1330. godine. Tu se, kao i u
seldžučkim medre- sama izučavala (osim arapskog i
možda persijskog jezika), teologija, islamsko pravosuđe,
logika, metafizika, astrono- mija, matematika i medicina.
Malo nakon toga, osnovana je druga medresa, u Bursi.
Muslimanski intelektualci imali su mogućnost da studiraju
u svim zemljama islama. Tako je Davud iz Kajserija, prvi
rektor medrese u Nikeji, završio studije u Kairu. Naučnici
su rado putovali, i tako je astro- nom Kadizade (1357—
1412), nakon što je neko vreme proveo u medresi u Bursi,
svoju karijeru završio kao rektor na me- dresi u
Samarkandu, gde je sarađivao na izradi čuvenih
astronomskih tablica Ulug-bega. Takođe, napisao je na
arap- skom geometrijske traktate. Hadži-paša, iz Konje,
završio je studije medicine u Egiptu, gde je i vršio praksu,
a zatim se vratio u Anadoliju. U emiratu Ajdin 1380.
godine, završio je svoj čuveni traktat: Lečenje bolesŠi i
sredstva za ot- klanjanje bola (na arapskom), kasnije
dopušen priručnikom na turskom jeziku.
U Anadoliji je, dakle, pre velike osmanske
ekspanzi- je, postojala živa intelektualna i kulturna
aktivnost, još uvek nedovoljno poznata, sinteza islamske
arapsko-persijske tradicije i turskog duha, prožeta
religioznošću, koju će uti- caj sufizma težiti da liberalizuje.

Osmanski klasicizam

89
 Kontinuitet turske kulture
Sredinom tog XIV veka, tokom kojeg se u Anadoliji
visoko razvila nova turska islamska kultura, Osmanlije pre-
laze Dardanele i ulaze u Evropu. Već 1365. godine, Murat I
(,,Amurat“) ustoličuje svoju prestonicu u Jedrenu. Ubrzo
pri- svaja titulu sultana. Mali emirat je tako postao Carstvo,
ko- je se simetrično prostire u Evropi i u Maloj Aziji. Cari-
grad, koji je nekoliko puta bio pod opsadom, osvojio je
1453. godine Mehmed II, a trideset godina kasnije
Osmanlije su osvojili skoro celo Balkansko poluostrvo, od
Vlaške do Pe- loponeza i od Crnog do Jadranskog mora.
Tokom XVI i XVII veka, Osmansko carstvo se u Evropi
proširilo sve do Ugar- ske; u Aziji je obuhvatalo Irak, Siriju i
Palestinu; u Africi Egipat, Libiju, Tunis i sever Alžira.
Tako se ta raznolikost naroda, vera, jezika i kultura
našla u okviru jedne iste geopolitičke celine. Bilo je realno
očekivati da dođe do velikog intelektualnog i kulturnog
meša- ša, što bi dovelo do stapaša, gde bi se turski
elemenat ili uveliko preobrazio, ili bi se, naprotiv, snažno
nametnuo. Ni- šta se od svega toga nije dogodilo.
Naravno, došlo je, usled uzajamnog uticaja, do izvesnog
izjednačavaša u različitim do- menima svakodnevnog
života: stanovaše, odeća, kuhiša, zanat- stvo, arhitektura,
dekorativna umetnost, muzika, itd. Došlo je takođe do
brojnih jezičkih razmena. Turski rečnik je prodro u većinu
jezika Carstva, dok je arapski rečnik prodro u tursku
pisanu leksiku. Dolazilo je takođe do lokalnih preobraćaša
u islam, na primer u Albaniji i Bosni, a svuda pomalo
stvarale su se oaze turskih kolonista. Međutim, gledano u
celini, raz- ličiti narodi Osmanskog carstva zadržali su svoj
jezik, svoje* kulturne tradicije, najčešće i svoju veru i
određenu nacional- nu svest. Buđeše nacionalne svesti
hrišćanima je, tokom XIX veka, bilo osnovni razlog
konačnog otceplješa od Carstva.
Turci pak, koji su u Anadoliji vekovima navikli na
kontakt sa drutim narodima i drugim kulturama, ostali su
u celini duboko vezani za svoje tradicije, svoju veru i svoj
jezik. Tačno je da su oni, u svakodnevnom životu, u svojoj
umetnosti, privrednom razvoju, jednom delu
administracije, prihvatili brojne strane elemente, i tačno je

90
da je šihova pradedovska težša ka egzogamiji činila da su
se neprekidno etnički mešali sa lokalnim stanovništvom
(ali uvek u istom smeru, prisvajašem žena), ali, isto tako,
oni sve do prvih de- cenija XIX veka nisu značajno
promenili svoj način mišlje- ša. Nzihova verovaša,
koncepcija sveta i društva, njihove intelektualne težše,
književna i umetnička usmereša i ši- hova senzibilnost,
veoma malo su evoluirali (osim nekoliko pojedinačnih
izuzetaka) u odnosu na ono što može da se pri- meti kod
šihovih anadolskih predaka s početka XV veka. Uticaji,
koje su mogli da prihvate od hrišćanske Evrope, bi- li su
tek površni, a, s druge strane, šihov dubok osećaj soli-
darnosti, kao pripadnika muslimanske vere, sa Arapima u
okviru Carstva, nije doveo (osim naučne leksike) do
arabiza- ciJe turske islamske kulture, dok Je, sa svoJe
strane, arapska kultura zadržala originalnost.
Kontinuitet je taj koji odnosi prevagu u intelektual-
nom i kulturnom razvoju Osmanskog carstva, a on se ne
može potpuno razumeti bez uvida u civilizaciju sinteze,
koja je po- stojala u preosmanskoj seldžučkoj Anadoliji.

Počeci kulturnog života u Carstvu

Nakon osvajanja, sa ustoličenjem dvora sultana u
Ca- rigradu, koji je postao Istanbul, osmanski kulturni život
dobija novu dimenziju: manje ili više provincijskog karakte-
ra u Bursi, zatim u Jedrenu, postaje nadalje carski i organi-
zuje se oko prestižnog centra, administrativno smeštenog
iz- među Evrope i Azije.
Mehmed II, Osvajač, i sam izuzetno obrazovan, pe-
snik, dobar poznavalac arapskog i persijskog, koji se
mnogo interesovao za teologiju i nauke, sistematično je
radio na to- me da od svoje prestonice napravi veliki
intelektualni cen- tar. Jedan od prvih ciljeva koji je sebi
postavio, bilo je re- formisaše medresa, koje je podelio u
dve škole u zavisnosti od nivoa znanja. Tu se izučavao
arapski, persijski, teologija i islamsko pravo, logika,
aritmetika, astronomija i medicina. Pored toga, osnovao je
u Istanbulu veliki univerzitet od osam škola, i tu pozvao
najbolje muslimanske naučnike, dopu- štajući ipak i
pripadnicima drugih veroispovesti (pre svega Jevrejima) da
91
pohađaju nastavu medicine. Pri medicinskoj školi osnovana
je i bolnica. Značajan traktat o hirurgiji, sa ilustracijama,
napisan je na turskom i predstavljen sultanu 1465. godine
(bazirao se na čuvenom delu, koje je na arapskom napisao
Zahravi). Različita naučna i istorijska grčka dela prevedena
su na arapski ili persijski. Mehmed II živo se za- nimao za
hrišćanstvo (i dalje ostajući dobar musliman) i za zapadnu
civilizaciju; na svoj dvor pozivao je brojne italijan- ske
intelektualce i umetnike, od kojih je slikar Đentile Be- lini
naslikao njegov veoma vredan portret.
Bilo je, na polju izrade instrumenata i njihove ra-
znolikosti, evropskog doprinosa turskoj muzičkoj tradiciji.
Ova je tradicija bila bliska muzici arapskog i iranskog sve-
ta, ali ona ne može da se odvoji od zapadnjačkog uticaja u
okviru sve rafiniranijeg razvoja osmanske muzike,
pogotovo orkestarske, vezane za zabave na Dvoru, ili za
proslavu zva- ničnih svečanosti. Takođe, zahvaljujući
kontinuitetu u tradi- ciji, razvijena je muzička pratnja za
određene verske ceremo- nije mističnog karaktera poput
mevlevijskih.
Isti kontinuitet jasno se uočava u razvoju književ-
nosti, čije su vrste i forme u najvećem broju nasleđene iz
prethodnih vekova, gde je jedini neturski uticaj najčešće
bio arapsko-persijski. Kao i u prošlosti, radilo se o tipično
islamskoj književnosti, čak i u najprozaičnijim delima. Pre-
ovlađujuće nadahnuće nije uvek bilo verskog karaktera, ali
su se u svom izražavašu pisci neprestano pozivali na
islam. Čak se i erotska poezija (uglavnom homoseksualna),
krila pod plaštom mistične poezije, gde se ljubav
predstavljala kao sje- dinjavanje u središtu božanskog, a
bahovska poezija izjedna- čavala pijanstvo sa verskim
ushićenjem. Tu su se pronalazile karakteristike persijske
poezije, koja je i dalje inspirisala osmanske pesnike.

Osmanski pesnici. Baki i Fuzuli

Njihov broj i njihov značaj u intelektualnom životu
obrazovanog plemstva povećavao se sa širenjem Carstva.
Štitio ih je, čak i izdržavao, sultan i velikodostojnici, koji su,
pored estetskog zadovoljstva, očekivali i uvećanje svog
prestiža. Neki, koji se izdvajaju iskrenošću svog vero-
92
vanja, uživaju veliki uspeh među članovima verskih redova
mističnog opredeljenja, razvijajući se tako tokom čitavog
tra- janja Osmanskog carstva.
Dvor je bio privilegovano mesto za poeziju. Skoro
svi sultani su i sami pisali pesme, a ponekad je bilo i nada-
renih. Poezija se nalazi na počasnom mestu među
damama iz carskog harema i plemstvom, u kojem se
mnogi bave poezijom. Ona preovladava među ostalim
žanrovima i u velikim grado- vima provincija, u Bursi i
Jedrenu, prethodnim prestonica- ma, ili u Bagdadu,
osvojenom 1534. godine
Svi osmanski dvorski pesnici, u svojoj mladosti,
ste- kli su u medresama klasično obrazovanje visokog
nivoa. Dobro su poznavali arapski i persijski, a bili su
prožeti arapsko- rersijskom kšiževnom kulturom. Polazeći
'od bogatog arap- sko-persijskog rečnika, a u duhu
persijske klasične poezije, oni su razvili jedan poetski jezik,
uglavnom turske jezičke strukture i gramatike, ali sužene
upotrebe turskih reči.
Nadahnuće za teme i slike ovi pesnici su pronala-
zili u persijskoj tradiciji, ali su uglavnom pokazivali veliku
imaginaciju u novom razvijanju simbola, igri reči (sa
dvostru- kim ili trostrukim značenjem, stvarajući tako
dvosmislenost u pogledu svetog i svetovnog) i
muzikalnosti stiha. Većina je briljirala, ne dubinom svoje
misli, već u ekstremnoj rafinira- nosti, čak i precioznosti,
stila i melodioznosti jezika. Dvorski pesnici su pribegavali
najučenijim arapsko-persij- skim metričkim šemama,
unutraššim ili spoljnim rimama ili najistančanijim
aliteracijama. Oni su, zapravo, uz nekoliko izuzetaka,
predstavljali poklonike larpurlartizma, a da pri tom od toga
nisu stvarali teoriju.
Većina ših virtuozno je stvarala na klasične teme
persijske poezije: verske teme, nestalnost ovozemaljskih
stva- ri i poziv na meditaciju o onostranom; svetovne,
maše ili vi- še prikrivene, teme, ljubav efeba i želja za
vinom, bol ra- stanka, tuga starosti. Osećanje za prirodu,
koje ponekad provejava u šihovim stihovima, osećaj je pre
svega gradskih esteta koji opevaju vrtove i cveće, ptice i
fontane u parkovi- ma, sa posebnom naklonošću za slavuje

93
i ruže, i više vole mesečinu nego sunčanu žegu, i prolećno
obnavljanje više nego sva druga godišnja doba.
Nemoguće je ovde navesti sve renomirane pesnike
Osmanskog carstva od sredine XV do sredine XIX veka
(kada se javlja pokret ka modernizaciji pod uticajem
Evrope). Nave- šćemo samo najveće.
Bilo bi suviše slobodno među njih uvrstiti i Ah-
med-pašu, jednog od omiljenih dvorana Mehmeda II koji ga
je nadživeo — umro je 1497. godine, u doba Bajazita II.
Hvalo- speve posvećene dvojici vladara doveo je do
krajnjih preteri- vanja u besedništvu. Nzegovo delo u
velikoj je meri podraža- vanje persijskih pesnika, poput
Hafiza, pa ipak, odaje mu se priznanje za važnu istorijsku
ulogu obnovitelja osmanske dvorske poezije, zbog
upotrebe, doduše preterane, ali ipak autentično učene,
leksike, metričkog sistema i simbolizma persijske poezije,
kojom je on bio prožet. Takođe, smatran je prethodnikom
dvorskih pesnika, među kojima ima umetnika ko- ji
zaslužuju najveću slavu.
Najbriljantniji među šima, Baki (1526-1600), poja-
vio se jedan vek nakon Ahmed-paše, u doba Sulejmana
Veli- čanstvenog, koji je vrlo brzo prepoznao njegov talenat
i uvr- stio ga u svoj književni krug. Još za života Baki je
nazvan „sultanom pesnika“. Veoma obrazovan, taj sin
mujezina, pod carskom zaštitom, vrlo brzo je napredovao u
redovima uleme, sve do pretposlednjeg stepena
hijerarhije, do kadiaskera Ru- melije. Tvrdi se da je umro
od tuge što nije uspeo da dostigne najviši stepen, šejh ul-
islama.. NBegova karijera verskog do- stojnika navela ga je
da stvara dela najčistijeg pravovernog islama; međutim,
prvenstveno su ga lirske poeme učinile slav- nim. Taj
teolog, ali i svetski čovek istančanog duha, vešt u
konverzaciji, pripadao je krugu esteta, visoke arapsko-
persij- ske kulture, ili se bar trudio da prati njena
usmerenja. Vino i efebi zauzimali su u njegovom delu
važno mesto, bez sumše po konvenciji i prateći modu, ali
on je više od ostalih raz- vijao verske i mističke teme.
RBegov izuzetno rafiniran stil spoj je snage i elegancije,
radosti i ozbiljnosti, sa donekle akademskom doteranošću.
Lagana muzikalnost njegovih stihova ponekad dostiže

94
svečane akcente jedne simfonije, kao u čuve- noj
posmrtnoj besedi upućenoj Sulejmanu Veličanstvenom.
„Sulejmanov vek“, XVI vek, zlatno doba Carstva,
bio je vek približavaša Osmanlijama još jednog turskog
pesnika, možda najvećeg pesnika tog vremena, Fuzulija
(1494—1555). Poreklom iz turkmenskog plemena Bajat iz
Iraka, šiitske vere, svoja prva dela posvetio je glavnom
suparniku Osmanli- ja, šahu Ismailu, duhovnom i
svetovnom gospodaru safavid- skog Irana, borcu u ime
šiizma protiv sunizma sultana iz Istanbula. Izuzetno učen, s
lakoćom je pisao pesme na arap- skom i na persijskom, a
obuzet lirskom persijskom poezijom, negovao je šene
različite vrste na svom maternjem jeziku, tur- skom
govornom azeri jeziku (koji su dobro razumevali u Tur-
skoj). Kao i ostali učeni pesnici Osmanskog carstva, kori-
stio je trojezični vokabular u kome su arapski i persijski
odnosili prevagu nad turskim, čiju pak gramatiku zadržava.
Pesnik mistične ljubavi, smatran po kasnijem predanju za
či- stog sufiju, pored dela visoke islamske duhovnosti, kao
što je njegova velika poema, pisao je i na klasične teme, o
platonskoj ljubavi Lejle i Medžnuna, koji se sjedinjuju samo
u onostranom, brojne lake pesme posvećene efebima, gde,
sa namernom dvo- smislenošću slika i simbola, promiče
erotsko-mistična sen- zualnost. Obojenim i razigranim
stilom,.on obnavalja tradi- cionalnu persijsku poeziju; on tu
pronalazi, da bi izrazio ljubavne jade, iskrene akcente koji,
uz sladušavost nekih de~ lova, dosežu romaneskni lirizam
Lejle i Medžnuna (njegovog remek-dela), tu njegovo
mističko nadahnuće dObija snagu i ve- ličinu. Ipak,
možemo da posumnjamo u iskrenost njegovih verskih
ubeđenja, jer, kada je sunitski sultan Sulejman osvojio
Bagdad 1534. godine, on je pozdravio novog gospodara
Iraka i od tada se ponašao kao verni podanik Osmanlija.
Ipak, nije mu bio dozvoljen pristup na Dvor u Istanbulu, a
umro je od kuge u Bagdadu 1555. godine. Nzegova slava
je rasla i nakon njegove smrti: Turska, Irak, Iran i
Azerbejdžan smatraju ga velikanom svoje poetske
tradicije.
Pa ipak, u to vreme, pesnikom osmanskog dvora
sma- tran je Baki, a ne Fuzuli, koji je ostao u Bagdadu. Baki

95
je, u veku nakon njegove smrti, dao ton učenoj osmanskoj
poeziji. Ni- jedan od njegovih suparnika u XVII veku nije
uspeo da dostigne njegov talenat. Prvi malo značajniji
pesnik tog doba, Atai, podražavao je Persijance, a u svojoj
dugoj kompoziciji Saki- name (Knjizi vinotoča), obuhvatio
je večne teme efeba i vina, a pisao je i mistične i poeme sa
moralnom poukom. Snažniji je bio polet Nefija (1582?—
1635), dvoranina sultana Murata IV, za kojeg je napisao
svečane panegirike, koji su smatrani za modele te vrste, a
nije zaboravio da sastavi svoj sopstveni hva- lospev. On je
takođe pisao, u duhu tog vremena, poeme lake mu-
zikalnosti i peckave satire koje su mu donele i slavu i smrt.
Sultan je, pošto se osetio pogođenim jednom satirom,
naredio da se pesnik ubije i da se njegovo telo baci u
more.
U poslednjoj deceniji XVII veka, Nabi (1642?—
1712), povukavši se u Alep nakon što je bio miljenik
velikog vezira Kara Mustafa-paše (koji je bio pogubljen
nakon neuspešne opsade Beča), napisao je Hajrije, malu
kšigu saveta svome sinu, u stihovima. Hajrije svojim
sadržajem, više nego svojom formom (uvek neo-
persijskom), predstavljaju jedno od najzani- mlšvijih dela
osmanske poezije. Nabi u ovom delu pravi pre- gled
mogućih karijera, pre nego što presudi u korist književ-
nosti, opisuje bez ulepšavanja uslove života tog doba, vrlo
korumpiranog, i daje izuzetno živu sliku atmosfere.
GBegova laka poezija, sa klasičnim temama „otmenosti“,
sadrži bur- leskne elemente novog tona.

Podmlađivaše kšiževnosti
Pa ipak, tek pod vladavinom Ahmeda III (1703—
1730) osmanska se književnost podmladila. To se dogodilo
tokom dvanaest godina neprekidnog mira (što je inače bila
retka okolnost!), koje su usledile nakon potpisivanja
sporazuma, 1718. godine, između Osmanskog carstva,
Austrije i Venecije, pod velikim veziratom Ibrahim-paše.
Taj period mira i ugodnog života obeležen je na Dvoru i u
prestonici, raznim proslavama i zabavama, izgradnjom
parkova i pojavom novih moda. Na Dvoru su se

96
oduševljavali skupim i raznovrsnim va- rijacijama cveta
koji je u Holandiji proizveden od jednog di- vljeg cveta iz
Anadolije, odakle i naziv „doba lala“ koji je dat tom
periodu zvaničnog veselja.
Glavni pesnik tog frivolnog doba bio je Nedim, sin
jednog kadije iz Istanbula i sam profesor na medresi,
miljenik Ibrahim-paše. Originalnost tog dvorskog pesnika
ogleda se manje u tridesetak panegirika (doduše
duhovnijih nego što su bili panegirici njegovih
prethodnika) koje je pisao u slavu sultana i njegovog
velikog vezira, nego u kratkim pesmama, koje je
komponovao da bi bile pevane na svečanostima uz
muzičku pratnju. Tu naravno srećemo neizbežnu temu
ljubavi efeba, ali obrađenu jednim veselim i laganim
tonom, koji se kosi sa onim bolnim i visoko elokventnim
tonom iz prethodne tradicije, i bez pseudomističnog
licemerstva. Štaviše, Nedimov esteti- zam javlja se ovde
kao mnogo manje konvencionalan: njegovi opisi parkova,
kostima, situacija spontani su, kao i opisi gracioznih
junaka njegovih pesama. Ne napuštajući u potpunosti
izveštače- nost nasleđenu od Persijanaca, on stvara slike
izražene jedno- stavnosti. Kod njega se više ne mogu naći
ni didaktične propo- vedi niti razvrat zaodenut plaštom
religioznosti.
Toliko slobodnog duha i ravnodušnost prema
svetu, skandalizovali su sredinu tvrde struje, veoma
uticajnu među siromašnim slojevima prestonice, koji su
pak bili šokirani razuzdanošću i luksuzom Dvora, kao i
janičare, bez posla i zarade u tim vremenima bez rata.
Tako je, tokom pobune 1730. godine, kad su janičari svrgli
Ahmeda III, dvorski pesnik bio i sam žrtva te pobune, kada
je ubijen i šegov zaštitnik Ibrahim-paša.
Nedim nije imao naslednike, i, nakon njega,
dvorska poezija je zapala u dekadenciju. Ipak, poslednje
decenije XVIII veka obeležene su uspehom drutog
autentičnog pesnika, ali drugačijeg nadahnuća i iz drute
sredine: Galib Dede (ili šejh Galib), ubeđeni derviš
mevlevijskog reda, rodio se i umro, kao i Nedim u
Istanbulu. Bio je vrhovni poglavar me- vlevijske tekije u
Galati; umro je početkom 1799. godine, u svojoj četrdeset i

97
prvoj godini. Nzegovo remek-delo, Npzp-p- 'A$k (Aepota i
Lzubav), duga je alegorijska poema, čiji zami- šljeni junaci,
koji se rađaju na jedan misteriozan način: Lju- bav (dečak)
i Lepota (devojčica), zapravo su dvoje mladih beduina iz
Arabije. Ostale ličnosti su takođe apstraktne
personifikacije, kao Strasg, Pometnja, Umerenost. Te
nimalo originalne konvencije učinile bi da delo bude
dosadno, da pe- snikova bujna mašta, nije stvarala
apokaliptično vizionarske demone i anđele, kao i čudne
pustolovine, nadahnute iskrenim misticizmom. Galib Dede,
savršeni poznavalac persijskih sufija i Mevlane, pokazuje,
takođe i da je veliki majstor kši- ževne virtuoznosti, a
njegov verski intelektualizam smišlja nove oblike
sentimentalne apstrakcije, čudno predstavljene u
romanesknim okvirima.
Na samom kraju XVIII veka, on je bio poslednji veli-
ki tradicionalni pesnik Osmanskog carstva. Do prvih godina
XX veka biće nastavljeno negovaše klasičnih žanrova i
tema, pogotovo u sredinama uleme i derviša, uz
neujednačen uspeh, sa manje-više osavremenjenim
podražavašem velikih prethod- nika, bez mnogo originalnih
ideja. Mistični simbolizam, efebi i vino, ruža i slavuj,
legendarni ljubavni parovi još uvek su tokom XIX veka,
zanimali osmanske intelektualce ali ipak maše. Sa
početkom reformi (tanzimat) od 1839. godi- ne,
evropeizacija institucija i modernizacija obrazovaša,
postepeno su odvojile osmansku elitu od kulturnih
ostataka prošlosti, a književni uticaj Evrope — na prvom
mestu uticaj romantizma — izazvao je promenu, ako ne
oblika, onda bar sa- držaja osmanske poezije.

Narodna poevija
Plemićki prestiž te učene poezije, ograničene na je-
dan krug intelektualaca, ne sme da nas navede da
zaboravimo postojanje, u turskim provincijama Carstva,
brojnih narodnih ili polunarodnih pesnika, čiji je auditorijum
bio sigurno ve- ći od onog koji su imali pesnici na Dvoru.
Zanimanje za nji- hova dela (od kojih je samo jedan maši
deo mogao da bude saču- van, pošto su se te pesme
prenosile prvenstveno usmenim putem^poraslo je u
98
 Turskoj od uspostavljanja Republike, pre- vashodno zbog
šihovog autentično nacionalnog karaktera. Ov- de možemo
da pomenemo samo neke od njih, koje su bile pred- met
skorašnjeg izučavanja, ali čije su biografije slabo poznate,
a čkgja su dela veoma često, tokom prenošenja, pretr-
pela promene ili apokrifne. dodatke.
Narodni mistički red bektašija, manje-više hetero-
doksan, imao je veliki broj pesnika, od kojih su
najpopularni- ji Kajgusuz Abdal (XVI vek), „Bezbrižni“,
smerno šaljiv, bez imalo poštovanja prema dogmama, i Pir
Sultan Abdal (XVI vek), kojeg je njegov verski i društveni
nekonformizam naveo da se prikloni šiitskom vladaru
safavidskog Irana, šahu Tahmaspu, i da stane na čelo
pobune seljaka istočne Anadolije protiv osmanske vlasti;
pošto je bio zarobljen i obešen u Sivasu, postao je
legendarni junak, kojeg su oboža- vale alevije (veoma
popularna i brojna sekta u Turskoj, na- stala u okrilju
iranskog šiizma šaha Ismaila, ali nezavi- sna u odnosu na
duodecimalni šiizam Irana, od kojeg se razlikuje svojim
gnostičkim i humanističkim težnjama). Upravo u jednoj
turskoj alevijskoj sredini ovekovečila se usmena tradicija
poetskih dela šaha Ismaila, koji je za svo- ju versku
propagandu sastavljao pesme na narodnom turskom je-
ziku. Međutim, teško je odrediti, u toj tradiciji, šta je
autentično a šta apokrifno, pošto je taj vladar ušao u le-
gendu svojim neverovatnim pustolovinama, ali i stihovima
od
kojih su neki relativno moderni. Mistična poezija bektašija '
i alevija, još uvek je živa u Turskoj kod ašika, narodnih
putujućih pesnika.
Ti turski „bardi“, koji su pevali svoje pesme uz
pratšu saza (žičanog instrumenta), mogli su se sresti i
među nomadskim anadolskim plemenima Juruka ili
Turkmena, a bar dvojica među njima ostala su
zapamćena u potomstvu: Karadža Oglan (umro 1679?),
koji je na jedan senzualan i neposredan < način pevao o
svojoj ljubavi prema ženama, bez i najmanjeg po~ zivanja
na mistiku, jednostavnim, konkretnim i melodičnim .
jezikom, ostao je veoma aktuelan, jer je mnogo bolje
izražavao osnovna turska osećanja nego što su to činili

99
pesnici Dvora. Dadaloglu (XIX vek) takođe duguje svoju
popularnost epskom nadahnuću svojih pesama, koje
evociraju pobune Turkmena pro- (
tiv pokušaja osmanskih vlasti da silom ukinu nomadski ži-
vot. I jedan i drugi, kao i ašiki, koriste uglavnom turski živi
jezik, a ne trojezičke idiome klasičnih pesnika; oni sa-
stavljaju svoje pesme u slogovnom stihu (a ne
metričkom), pri- rodnom obliku turskog narodnog
1
pesništva.
Takva turska poezija neprekidno je cvetala u
narodu, sa bezbroj anonimnih i slučajnih autora,
muškaraca i žena koji su pre svega učestvovali u igrama
poetske improvizacije, gde je najrasprostranjenija forma
bila mani, sedmoslogovni katren sa jednom jedinom
rimom na trećem stihu. Prikupljni su brojni primeri tih
kratkih pesama, sastavljenih bez pre- »
tenzija, čija je omiljena tema ljubav, a koje su mogle da
služe razmeni izjava ljubavi između mladića i devojke u
društvu gde neposredno izražavanje osećanja nije bilo
dopušteno. Nama su poznate samo moderne forme, ali
nekoliko hroničara ih je .
ponekad citiralo, još od XIV veka.
Anonimnoj narodnoj književnosti pripadaju i
dugačke legendarne ili epsko-legendarne pesme, čiji su
junaci (često, u osnovi, istorijske ličnosti) ponekad
smatrani čak i autori- ma. To je slučaj sa Korogluom
„Sinom slepca“ (tip prisutan u legendama mnogih
naroda), čiji epski ciklus, koji se razvio u Turskoj i
Azerbejdžanu, zauzima važno mesto u repertoaru *
ašika. Taj „vitez odmetnik“, hrabri vojnik koji ispravlja na-
nete nepravde, u stvari je vojnik iz tursko-iranskog rata
1577-1590. koji je postao vođa bande dželalija u njihovoj
pobu- I
ni protiv Osmanlija. Legenda o šemu razvijala se do posled- ših
godina Carstva.
Tačno je da poezija, narodna kao i aristokratska, zau-
zima privilegovano mesto u turskom i osmanskom kulturnom
životu, ali ni proza nimalo ne zaostaje. Usmena tradicija sa- drži
brojna svedočeša o tome: bajke, legende, romaneskne priče
(koje su umeli da sastavljaju i izgovaraju profesionalci, zvane

100
medah), ili mešani tekstovi u prozi i stihu. Što se tiče pi- sane
proze, učena ili poluučena tradicija u velikoj meri je
predstavljena u turskoj kšiževnosti Osmanskog carstva.
Prvi poznati tekstovi (u XIV veku) prilično su skromni.
Oni čine pre svega prevode ili adaptacije sa arap- sko-
persijskog: priče i legende o stvarašu sveta, životu Proroka ili
junaka Svetog rata, ali takođe i vesele bajke koje najavljuju
Hiljadu i jednu noć. Jezik je relativno jednostavan i blizak
turskom govornom jeziku.

Istoriografija
U XV i XVI veku javljaju se u okviru iste legendarne
struje, veoma zanimljive pisane obrade usmenog predaša. To su
pre svega romani o islamskom viteštvu, koji u prvi plan sta-
vljaju hrabre borce za islam, kao što su Batal Gazi, Melik Da-
nišmend ili Abu Muslim, ili pak ističu derviše čudotvorce u
šihovim neverovatnim pustolovinama, kao što je to slučaj sa
Sari Saltukom. U istoriografiji se mešaju autentični događa- ji i
mitovi o slavnim junacima, osmanskim ili seldžučkim vla-
darima, ili pak kao, u Oguznami, legenda i tradicija Oguza,
odakle su potekle šihove dinastije. Hronike Jazidžizadea, koji je
živeo u Galipolju, pre osvajaša Carigrada, za vreme vlada- vine
Murata II (1421—1451), veoma su reprezentativne za taj
kšiževni rod. Pored hronika treba pomenuti i menakib-name,
kšiževnu vrstu, koja je istovremeno i verskog i herojskog karak-
tera, a vodi poreklo od turskih epskih priča i od muslimanske
tradicije ta§agg i tepaŠĐ-1 euCua. Osvajaše evropskog Balkana
ispričano je u tim menakib-namama koje su bile namešene za
čitaše na javnim mestima i u vojsci da bi se slavio duh gazija.
Međutim, pravi početak osmanske istoriografije smešta
se u period nakon pada Carigrada, za vreme vladavina
Mehmeda II (1451—1481) i Bajazita II (1491—1512). Turske
hronike koje su tada napisane predstavljaju zvaničnu istorio-
grafiju. Pisane su po narudžbi sultana da bi se veličali ši- hovi
podvizi i podvizi njihovih predaka. Ta zvanična istori- ja svakako
ne odražava potpunu istinu, pogotovo u pogledu događaja
vezanih za vladavinu prvih Osmanlija; šihovi po- duhvati
predstavljeni su u povoljnom svetlu u odnosu na po- duhvate
ostalih begova iz Male Azije, a kulminacija je na periodima
vladavine Mehmeda II i Bajaaita II, arhitekata ekspanzije i
101
organizacije Carstva. Ipak ti tekstovi sadrže elemente istine koje
je moguće proveriti iz grčkih i arapskih izvora tog doba, ali( oni
su u velikoj meri prepisivani i ne mogu se pohvaliti
originalnošću.
Pa ipak neke hronike mogu da se izdvoje iz te celine,
kao hronike Ašikpašazadea (1400—1484), čije je kazivaše če-
sto rezultat neposrednih svedočenja, a koje, uprkos svojoj pri-
strasnosti, predstavljaju pravi dokument. U isto vreme Enveri je
napisab Dustur-name (1464), priču u stihovima koja preno- si
velike podvige emira Ajdina sredinom XIV veka. Krajem
XV i početkom XVI veka, bio je pojačan uticaj Persije, jer je
persijski na dvoru u Carigradu bio zvanični književni jezik. Tako
su na persijskom napisane šah name u slavu sultana (pro- fesija
šah nameii je upravo bila stvorena), Svetska hronika Šukrulaha
a pogotovo Ne$( V\kc1 (Osam Rajeva), delo je Idri- sa Bitlisija
(1501) koji u osam poglavlja piše o prvih osam osmanskih
sultana. Pisan na turskom, ali sa mnoštvom persij- skih
elemenata je Tapć-1 EVi-1-Ra1ć (Istorija Osvajača), koji je sastavio
Dursun-beg, sa filozofskim pretenzijama. Nešto ka- snije javljaju
se monografije posvećene Selimu I ili Sulejmanu
Veličanstvenom, posvećene jednom posebnom događaju,
vojnim po- hodima (Sirija, Egipat, Rodos, Ugarska, Irak). Često
se tu ra- di o verodostojnim spisima, zasnovanim na
neposrednim svedo- čenjima ili na dokumentima. Tako se
javljaju Selim name, Sulejman name, feth name, lokalne
istorcje. Počev od vlada- vine Mehmeda III (1595—1603) šah
name su pisane na turskom: ni one nisu bile ništa objektivnije
od prethodnih.
U to doba, kao novina javljaju se izveštaji sa pomor-
skih pohoda; slavljeni su podvizi velikih gusara XVI veka, kao
što je bio Hajrudin Barbarosa, u Gazavat nami, nekoj vr- sti
narodne priče romaneskne težše. Treba još pomenuti esej
velikog vezira Lutfi-paše, Asaf name, traktat u kojem su na-
brojani dužnosti i ciljevi visokih funkcionera države.
Veliki hroničari tog perioda su Kemal Pašazade (umro
1534), autor Teuapć-1 A1-g Oztap (Istorije osmanske di-
nas^gije) živopisnog i iskićenog rečnika, koji slavi pobedu
sultana Sulejmana na Mohaču 1526. godine; Sadedin-efendija
(umro 1599), šejh ul-islam, autor dela Tas t-Teuapć (Kruna
istorija), istorije Osmanlija od početka vladavine Selima I do

102
njegove smrti, koju je dovršio njegov sin Mehmed-efendija, delo
koje je dugo smatrano osnovnim izvorom podataka; Sela- nikli
Mustafa-efendija (umro 1599. godine), ostavio je Istoriju u kojoj
su opisani događaji od 1563. do 1599. godi- ne, važno delo, jer
autor, kao neposredni svedok događaja koje navodi, pokazuje
kako je administracija Carstva krajem XVI veka počela da se
degradira, a oseća se i lični napor kritike i odbacivanje
neumerenih hvalospeva.
U XVII veku dolazi do obnavljanje istoriografije, sa
autorima, među kojima najinteresantniji počinju da uzimaju u
obzir evropske izvore, posredstvom zapadnjaka preobraćenih u
islam. To su pre svega Haci Kalfa (zvani Katib čelebija, umro
1657), Ibrahim Pečevi (umro oko 1650) ili Husein He- zarfen
(umro 1691). Među ostalim hroničarima tog doba, vre- delo bi
pomenuti: Koči-bega (umro oko 1650), autora Risale, precizne
analize svega onog od čega je bolovalo Carstvo kao i predloga
mogućih poboljšanja odnosno rešenja problema; savet- nik
sultana Murata IV (1623—1640), naveo je vladara da vlada
autoritativno; Mustafu Alija (1541—1600) autora dela Kppć Š-
aNjag (Suština novina), opšte istorije sve do Mehmeda II,
zasnovane delom na danas nepoznatim izvorima, i priručnika sa
instrukcijama za vladara u kome beleži svoja zapažaša o
uzrocima dekadencije dinastija. Hadži Kalfa je autor i dva de- la
o reformama koje treba sprovesti u Carstvu, ali ta dela ni- su
imala uspeha: MJgap p1-ćakk i Vt1pg t 'ate1. Ibrahim Peče- vi,
Turčin iz Ugarske, ostavio je za sobom istoriju koju je pisao
služeći se zapadnim izvorima, prvenstveno ugarskim. Husein
Hezarfen, funkcioner Riznice, možda je govorio strane jezike; u
svakom slučaju, bio je u vezi sa ambasadorom Noantelom,
Antoanom Galanom, Marsiljijem, autorom traktata o stakju
vojske u Osmanskom carstvu, pisanog na osnovu Hezar-
fenovog dela TaŠz ŠLjeuap /1 kauatp-1 A14 'Oztap, jedne od naj-
važnijih kšiga o organizaciji Carstva u kojoj, preuzimajući ideje
Lutfija i Hadži Kalfe, Hezarfen ukazuje na uzroke de- kadencije
Carstva, prvenstveno u domenu finansija, i daje mo- guća
rešeša problema. Napisao je takođe i TepkL t-Šapk t- ttpk, opštu
istoriju koja je kasnije poslužila Dimitriju Kantemiru da napiše
svoju Istoriju veličine i dekadencije Osmanskog carstva, za koju
je Hezarfen koristio grčke i la- tinske izvore koje su mu preveli
dragomani na Dvoru.

103
 Najznačajniji zvanični istoriograf Osmanskog car- stva
bio je bez sumše Naima (1655—1716), čija hronika pokri- va
period od 1591. do 1659. godine. Njegov način kazivanja
istorije, preko hvalospeva upućenih sultanima, nimalo se ne
razlikuje od načina na koji su istorijske događaje iznosili šegovi
prethodnici, ali šegov rečnik je ipak maše iskićen a samim tim
je i jasniji i snažniji; on je praktično bio prvi koji je pribegao
proveri i kritici izvora. On je takođe bio prvi koji je pored
izlaganja događaja, dao podatke o admini- straciji Carstva i
lične komentare na račun te administra- cije, predlažući čak i
reforme.

Druge književne vrste

Najoriginalniji od hroničara koji su nam dali oba-
vešteša o životu u carstvu, svakako je Evlija čelebija (1611—
1683), čija je 8euaća(-pate (Knjiga o putovanjima) boga- to i
obimno delo predstavljeno kao memoari (iako se radi i o
mestima koja on nije u stvarnosti posetio), koje je i dan-danas
istorijski izvor od prvorazrednog značaja. Rođen u Istanbu- lu,
zet velikog vezira Mehmeda IV, Melek Ahmed-paše, bio je
veoma dobro primljen na Dvoru, a bilo mu je naloženo izvr-
šavanje misija po različitim oblastima Carstva koje opisuje, i čiju
istoriju, institucije, društveni i privredni život, tradiciju
(uključujući i legende) predstavlja na najživlji na- čin. Treba,
naravno, skrenuti pažnju na njegova preterivaša i razmetaše, ali
on je radoznali posmatrač, čiji je jezik (koji nije jezik uleme)
prirodno prijatan, ipak, pod uticajem Dvo- ra, sve vreme pod
uticajem arapsko-persijskog jezika.
Najznačajnija dela od istorijskog interesa, iz ka- snijeg
perioda, svakako su izveštaji iz ambasada na Zapadu.
Jirmnsekiz Mehmed-efendi (umro 1732) bio je janičar viso- kog
ranga (ĆgtGzeki (28) bio je broj njegove vojne formaci- je),
kojeg je Ahmed III poslao u ambasadu u Francusku tokom
maloletstva Auja XV, 1720. godine. Razborit posmatrač, on sa
punim zanosom opisuje život Dvora u vreme Namesni- štva.
Nzegov sin Said Mehmed, koji ga je pratio u šegovoj misiji, i
sam je pisao svoja razmatranja o Francuskoj, u ko- jima se pre
svega zanimao za naučne institucije i za tehnolo- ška
ostvarenja, kao što je štamparstvo. Kasnije će i Resmi Ahmed,
ambasador u Beču 1757. i u Berlinu 1763. godine, napisati
104
izveštaj o svom radu u poslanstvu. Ta dela, koja su pobudila
znatiželju elite, predstavljaju osnovu jednog rastu- ćeg
zanimaša za evropsku kulturu (koja je često Osmanlijama
izgledala čudno).
Poznavaše spoljnog sveta, u odnosu na Tursku, razvi- ja
se u Osmanskom carstvu, počev od XVI veka, što je period brze
teritorijalne ekspanzije. Najveći doprinos vezan je, tada, uz
pomorstvo: Knjiga o navigaiiji (Vaćpue KIa1n) veli- kog admirala
Piri-reisa (umro 1554) pravi je opis luka i obala Sredozemlja,
prepun podataka, a bazira se na naučnoj kartografiji pokazujući
tako dobro poznavanje evropskih ra- dova u tom domenu.
Nzegov naslednik Sejid Ali (umro 1562), koji se borio protiv
Portutalaca u Indijskom okeanu, sasta- vio je traktat o geografiji
i nautičkoj astronomiji vezan za taj deo zemljine kugle, u svom
delu pod nazivom Mićć (Okean).
Prvo je na arapskom, jeziku nauke, napisan prvi
osmanski priručnik opšte geografije. Nzegov autor Hadži Kalfa
(Katib čelebija, 1609—1657), značajan je enciklopedi- sta čija
dela, pisana na turskom, obuhvataju delom istoriju, geografiju,
egzaktne nauke (koje brani — što predstavlja zna- čajnu
čišenicu — od napada muslimanskih integrista), kori- steći se
istovremeno islamskim i zapadnim izvorima. On po- kazuje
naučni i kritički duh, osuđuje akademizam prestonice i u tom
pogledu donosi nepristrasan sud nekih institucija. On je bio.
najveći osmanski naučnik XVII veka.
Sedamdeset godina nakon šegove smrti puštaše u rad
u Istanbulu prve turske štamparije, koje je ohrabrio
Ibrahim-paša, veliki vezir Ahmeda III, izazvalo je značajne
posledice vezane za širenje nauke i kulture u Carstvu. To je
sproveo u delo Mađar preobraćen u islam, Ibrahim Mutefe- rika
(1674—1745). Tačno je da je štamparstvo bilo poznato u
Osmanskom carstvu još od poslednjih godina XV veka, pošto je
tada bilo uvedeno za hebrejski, od strane Jevreja španskog
porekla. Međutim, osim teškoće da se vezano pismo kao što je
bilo (arapsko-tursko) osmansko reprodukuje pokretnim ka-
rakterima, islamski integrizam se protivio mehanizaciji pi- sma
Kurana koje je smatrano svetim. Ibrahim Muteferika je 1726.
godine dobio dozvolu za štampanje, ali mu je bilo zabranjeno da
štampa verska ili pravna dela. To je za posle- dicu imalo
specijalizaciju prve osmanske štamparije za obja- vljivanje

105
knjiga naučnog, tehnološkog, istorijskog ili fi- lološkog
karaktera. Veliki traktat iz oblasti geografije Katib čelebije,
akaap-ppta, i „izveštaj“ o Francuskoj Mehmed-efendije bili su
objavljeni među prvima, počev od 1729. godine. U jednom
trenutku obustavljene aktivnosti na štampanju dela, usled
pobune janičara i svrgnuća Ahmeda III, nastavljene su (ali bez
državnog statusa), oko 1732. godine, pod vladavinom Mahmuda
I.
To što do sada nismo naišli ni na jedno ime žene u
nabrajašu slavnih osmanskih autora, ne znači da kod Osman-
lija nije bilo ženske književnosti. Ona se, rezervisana za uski
krug harema, nije mogla proširiti među isključivo mu- šku
književnu publiku. Retki tekstovi iz klasičnog doba, ko- ji su
doprli do nas, iz domena su lirske poezije. Navedimo zbirku
stihova, posvećenu ljubavi (platonskoj, prema preda- nju) Mihri-
hatune (umrla 1506), kćeri jednog kadije iz Ama- sije na dvoru
Bajazita II, cenjene zbog njenog kšiževnog ta- lenta. Pomenimo
takođe, u XVIII veku, najpoznatiju osmansku pesnikinju, Zubeidu
Fitnat-hanim (umrla 1780), kćerku jed- nog šejh ul-islama, ženu
(nesrećnu, kako se govorilo) jednog kadiaskera iz Rumelije.
Nzene porodične veze sa najvišom verskom hijerarhijom nisu
bile prepreka da Zubeida Fitnat- hanim učestvuje, zajedno sa
pesnicima svog vremena, u nadmeta- njima književne
improvizacije, gde je, po predanju, ona poka- zala da poseduje
mnogo duha. Sačuvani izvodi iz njenih pesama, nažalost
malobrojni, vedri su i živog su stila, pri- rodnog i čistog jezika.
Sačuvan je takođe jedan njen lep por- tret evropske izrade. Za
razliku od Mihri-hatune, ona je do- živela duboku starost.
Na isti način na koji je, doduše, omogućeno prenoše-
nje ženske književnosti, društveno-kulturni uslovi klasič- nog
osmanskog doba sputavali su manje parakšiževne vrste, koje su
intelektualne elite smatrale vulgarnim, međutim ti minorni
žanrovi odigrali su određenu ulogu u kulturnom ži- votu turskog
naroda.
Srećom, jedan od najozbiljnijih intelektualaca, zna- lački
prevodilac persijskog pesnika Camija, Mahmud čelebija, zvani
Lami (umro 1531), došao je do srećne ideje da sakupi zbirku
veselih anegdota, od kojih mnoge i dan danas uveseljava- ju
Turke. Posebno treba istaći da je on prvi koji je pričao o
narodnom junaku Nasredin hodži, bez sumnje istorijskoj lično-

106
sti koja je ušla u legendu, inače seoskom imamu koji je živeo u
Anadoliji, u oblasti Eskišehira, krajem XIII i tokom XIV veka.
Priče u kojima je on protagonista, šaljivog, ali takođe i
nekonfsjrmističkog karaktera, koje su se umnožavale iz veka u
vek, a prenosile usmenim putem, obišle su ceo islamski svet, od
Afrike do Centralne Azije. Nasredin je tip „narodnog“ filozofa,
samo prividno naivnog i temeljito drskog.
Druga legendarna ličnost, naglašenot i ponekad sa-
blažnjivog humora, često je onom prvom preotimao naklonost
naroda u različitim oblastima Osmanskog carstva sve do kra- ja
XIX veka: to je Karađoz, (Kaga§bh) „Crno~oko“, junak pozo- rišta
senki (čija je tehnika možda bila uvezena iz Egipta u vreme kad
ga je osvojio Selim I, počev od 1517. godine). On je otelovljenje
podrugljivog čoveka iz naroda, koji, zajedno sa svojim susedom
Hadživadom, karikaturom pretencioznog inte- lektualca, i sa
drugim ličnostima koje predstavljaju različi- te društvene tipove,
vodi luckaste dijaloge, pune komike, ko- ji su jasno prožeti
kritikom društva.
Ovde smo dali samo ideju (jednim neizbežno nasu-
mičnim izborom stvari koje nam se čine najkarakteristič- nijim)
o intelektualnoj i kulturnoj istoriji Osmanskog car- stva tokom
šegovog klasičnog perioda. Treba takođe naglasiti da smo se
ograničili na tursku islamsku zajednicu.
Ka modernizmu

Uticaj Zapada
Slablješe Osmanskog carstva tokom XIX veka, na-
spram Evrope, čija je moć porasla uprkos njenim podelama, na-
velo je vladare da razmišljaju o uzrocima onoga što su oni sa-
mi počeli da smatraju dekadencijom. Ne dovodeći u pitanje
islam, temelj Carstva, oni su uvideli izvor svoje nesreće u
šihovoj postepenoj naučnoj i tehnološkoj inferiornosti (po- sebno
u vojnom domenu), a najsmeliji su tvrdili da su njihove
institucije bile neprimerene jednom svetu koji se brzo razvio.
Takvo razmišljanje izazvalo je kod ših pojavu kon- cepta
modernizma, koji je bio u suprotnosti sa konceptom koji je u
prošlosti dominirao, o društvu u suštini nepromenlji- vom,
konceptu koji se zasnivao na teološkoj zabrani onoga što je
arapski izraz izražavao kao đt’a1, i koji se uglavnom pre- vodi
kao „novina“, ali koji bi bolje odgovarao sadaššem poj- mu
107
„revizionizam“, vezanom za ideju o heterodoksiji.
Javilo se mišlješe u jednom delu upravljačkih krugo- va,
da, ako je bilo zabrašeno da se unose novine u verskom do-
menu, moglo se to činiti bar u okviru svetovnog koje nije bilo
regulisano Kuranom ili tradicijom izjava i dela proroka
Muhameda, a gde su samim tim reforme bile dopuštene.
Neophodnost sprovođenja reformi javila se pre svega u
vojnom domenu, gde je trebalo osloniti se na model vojski
moderne Evrope. Nakon više neuspelih pokušaja usled proti-
vlješa integrista svakoj „novini“, odlučan korak u tom smislu
preduzeo je, 1826, sultan Mahmud II, koji je reagovao na po-
sledšu pobunu janičara tako što ih je nemilosrdno pobio. Odredi
janičara i spahija bili su rasformirani, a vojska or- ganizovana po
evropskom sistemu sa stranim instruktorima.
Ponesen ovim uspehom, Mahmud II je proširio mo-
dernizaciju i na druge oblasti, uključujući i evropski način
odevanja za državne funkcionere, sa nošešem fesa, stvaraju- ći
takođe Ministarstvo unutrašnjih i spoljnih poslova po ugledu na
evropske institucije. Nzegov sin i naslednik Ab- dul-mecid (1839
—1861) ići će mnogo dalje: 1839. godine, on daje na čitaše,
pred svečanim skupom visokih osmanskih do- stojanstvenika i
stranih ambasadora, Carsku povelju kojom se obznanjuju prve
velike reforme (tanzimat), čija je osnovna odredba proglašenje
pravne jednakosti svih podanika Car- stva, bez obzira na versku
ili nacionalnu pripadnost.
Karakteristična crta je ta što je tekst povelje bio
izgovoren istovremeno na turskom i na francuskom. Kasnije,
francuski, koji je elita već studiozno učila, postao je, za sve akte
koji imaju neku međunarodnu implikaciju, drugi zvanični jezik
Carstva, a poznavaše tog jezika, uz koji je išlo i upo- znavaše sa
kulturom, idejama i francuskim načinom življe- nja, brzo se
proširilo među plemstvom i osmanskim intelek- tualnim
svetom.
Neophodna su duga razmatranja da bi se opisalo poste-
peno šireše zapadnih nauka među Osmanlijama. Zadovoljimo
se time da kažemo da je ono otpočelo sa disciplinama koje su
se činile kao neposredno najkorisnije za Carstvo: to su discipli-
ne vezane za vojne veštine (kao što je matematika za artiljeri-
ju) ili za zdravstvo (kao što su medicinske nauke). Ono je na-
stavljeno, malo-pomalo, uvođešem nauka primešenih na novim

108
tehnikama, neophodnih za modernizaciju zemlje (kao na
primer, pored ostalog, osnivaše jedne kompanije za parne
brodove, 1851. godine, za prevoz putnika u istanbulskim
vodama). Vojna sarad- ša između Francuske, Engleske i Turske
u Krimskom ratu protiv Rusije (1854—1856) nastavljena je
slašem mladih Osmanlija na zapad da tamga izučavaju nauku i
tehnologiju.
Sultan Abdul-medžid (1839—1861) bio je ubeđeni po-
klonik pozapadšačavaša turskih institucija i kulture. Pod
šegovom vladavinom u Istanbulu je osnovan prvi moderni
univerzitet, gde se izučavaše nauka izvodilo po evropskom
modelu. On je takođe bio taj koji je, 1850. godine, osnovao
osmansku Akademiju nauka (Epsptep-1 Oapc’). Od tada, inte-
lektualna elita okreće leđa tradicionalnim medresama (čija je
jedina funkcija bila da daje versko obrazovaše), te uče- stvuje u
modernom naučnom životu.
Sledeći primer Dvora, osmansko plemstvo je brzo pri-
hvatilo evropski način života, a francuski je postao, za mnoge
njegove članove, drugi materši jezik. Prevodi francuskih dela su
se množili. Oblačeše, pokućstvo, ukrašavaše, arhitektura,
sređivaše vrtova bili su sve više pod uticajem evropske mode.
Taj uticaj Zapada, a pogotovo Francuske, sproveden je i
u domenu političke misli: ideje Francuske revolucije, prestiž
Napoleona, koncept ustavotvorne monarhije, a pogo- tovo
koncept slobode odredili su ideologiju vladarskih sre- dina, a
romantičarski pokret stvorio je ubrzo novu književ- nu
generaciju.
Na polju istoriografije, prvo istorijsko delo iz peri- oda
tanzimata jeste Tapk-G s1eu1e(-G 'oztatue (Istorija osman- ske
države) koju je napisao Ahmed Dževdet-paša, zvanični isto-
riograf koji izveštava o događajima od 1774. do 1826. godine,
hronika sastavljena po ugledu na analističke tradicije; njegov
naslednik, Ahmed Autfi (1815—1907), nastavio je njegovo delo
za period od 1826. do 1861. godine. Mehmed Sureja (umro
1909) napisao je ZgsŠ-g 'oztat, rad koji je sakupio biografije svih
ličnosti od neke važnosti za osmansku istoriju. Istog tipa je bio
rad Ibnulemina Mahmuda Kemala Inala (1870—1957), OztapI
s1e\!pps1e zop has1ga2at1ag (Poslednji veliki veziri osmanskog
doba), skup veoma detaljnih biografija velikih vezira od 1852.
do 1920. godine. Međutim, pre svih, Ahmed Vefik-pa- ša (1823

109
—1891) je bio taj koji je sa svojim Reh1eke41apk-1 'oztat
(Pregled osmanske istorije) uveo nove istorijske koncepcije za-
snovane ne na sultanima već na velikim fazama osmanske
istori- je; njegov primer sledio je Abdurahman PJeref i Mustafa
Nu- ri-paša (1824—1890) čije je delo Ke1a Čs Š-uikp ’a1
(Posledice događaja) sinteza osmanske istorije gde su obrađeni
uzroci i po- sledice događaja, studija o institucijama i privrednim
proble- mima, doduše ne bez grešaka.
Trebalo je sačekati osnivanje, 1911. godine, Društva za
proučavanje osmanske istorije (Tapk-1 'Oztat Epsptet) i
objavljivanje njegovog časopisa (T.O.E. Mestiazg) da nastane
jedno zaista moderno doba osmanske istoriografije.
Naspram talasa pozapadnjačavanja, koji su podržava- li
glavni državnici, pobornici nepromenlšvosti islamske tradicije
vodili su borbu uz podršku prostog naroda i veći- ne uleme, sa
čestim ali kratkotrajnim uspesima (privremeno zatvaranje
univerziteta, ukidanje novina, nemilost zbog hete- rodoksije).
Sama vlast bila je prinuđena da kažnjava refor- miste čije su im
ideje izgledale prevratničke. Međutim, svaka takva represija
povlačila je, kao reakciju, jačanje inovator- skih pokreta, a dug
period apsolutističke vladavine Abdulha- mida II izazvao je
procvat revolucionarnog pokreta Mladih Osmanlija (ili
mladoturaka), koji su preuzeli vlast 1908. go- dine i zadržali je
tokom rata 1914—1918.

Pojava štampe. Književne škole i časopisi

Štampa je imala glavnu ulogu u političkoj i inte-
lektualnoj obnovi. Prve osmanske novine (1831) bile su za-
pravo zvanično glasilo, a druge (1840) uslužno glasilo. Šinasi
(1826-1871) je, 1860. godine, bio jedan od osnivača prvih
privatnih novina, a zatim Osnivač i glavni urednik, počev od
1862, prvih velikih nezavisnih, književnih i poli- tičkih novina,
Tacugg-G E/kag (Portret mnenja), ubeđenog pro- gresizma, ali
umerenog i francuskog kulturnog uticaja (Ši- nazi je boravio u
Francuskoj od 1849. do 1855). Taj važan književni časopis
nastao je pod uticajem novog poleta moder- nizma koji je
obeležio vladavinu sultana Abdulaziza (1861—1876), vladara
evropskog duha, čija je zvanična poseta 1867. godine
Napoleonu III (prva te vrste), bila propraćena putovašem u
Aondon, Berlin i Beč. Ovaj časopis senzacio- nalno je odjeknuo i
110
doprineo opštem razvoju duha, uključujući tu i verske sredine.
Pod vladavinom Abdulaziza u Turskoj je ostvaren veliki
zamah javnog obrazovanja, u okviru kojeg su učitelji po- stali
funkcioneri države. Osnovno obrazovanje obuhvatalo je decu
počev od šest godina; otvarane su više škole; koledži. Prva
gimnazija osnovana je u Galatasaraju 1868. godine; tu se
izučavao francuski, a ova škola će postati stecište intelek-
tualaca i državnih službenika. Stranim školama i koledžima (u
većini slučajeva francuskim kojima su upravljale katolič- ke
kongregacije) biće ubrzo dozvoljen rad, a pohađaće ih kako
pripadnici mašina, tako i pripadnici turskih imućnih po- rodica.
Devojke takođe, po prvi put, imaju pristup jednom mo- dernom
obrazovašu. Te mere, naravno, povlače otpor vernika, koji su do
tada držali u svojim rukama osnovno obrazovaše, a čiji uticaj
ostaje nedirnut po selima. Versko vaspitaše osta- je obaveza za
muslimansku decu, ali nove škole, s druge stra- ne, daju
obrazovaše evropskog tipa.

111
 Širenje moderne kulture među intelektualcima favo-
rizovano je počev od 1891, osnivanjem, pod rukovodstvom
Ahme- da Ihsana, lista 8epje1-1 Rpppp (Naučna baština). Bilo je
to, u početku, jedno glasilo za popularizaciju nauke. Međutim,
1896. godine, po preporuci njegovog idejnog vođe Redžaizade
Ekrema (1846—1914), Tevfik Fikret (1870—1915) postavljen je
za glavnog urednika i od tog glasila stvorio modernistički
književni i umetnički časopis, čiji je uticaj bio veoma jak do
1901. godine, kada je ukinut po naredbi Abdulhamida.
Nemoguće je ovde sada izneti istorijska kretanja
osmanske štampe u brzom razvoju u drugoj polovini XIX veka (a
pogotovo nakon dolaska mladoturaka na vlast 1908. godine),
međutim treba ukazati na poseban značaj dva gore navedena
glasila, Ta$Jgg4-EJkag i 8egue1-1 Rpppp, u književnom životu.
Upravo po svojim člancima objavljenim u prvom časopisu, po-
stao je poznat najveći romantičarski pesnik turske književno-
sti, i dan danas slavljen kao nacionalni junak, Namik Kemal
(1840-1888), pesnik, dramaturg i romanopisac, koji se često
poredi sa Viktorom Igoom. Bio je veoma vezan za mladoturke,
naizmenično je bio u progonstvu (prvenstveno u Parizu, Aon-
donu, Briselu, a zatim u Beču između 1867. i 1870) i uvaža-
van, a konačno bio udaljen iz Istanbula kao namesnik Rodosa, a
zatim Hiosa (gde je umro). U zavisnosti od promenljivosti
unutrašnje politike Carstva, pisao je vatrene političke tek-
stove, rodoljubive ili sentimentalne drame, dugačku priču
tragične ljubavi koja se smatra prvim turskim romanom, i poe-
ziju lirske inspiracije. Nzegova proza i njegovi stihovi zadr-
žavaju, uglavnom, formu klasične osmanske književnosti, do-
vodeći do krajnosti zamršenost arapsko-persijskog učenog
rečnika, ali donose i nove ideje zapadnog romantizma, ponekad
do verbalnog preterivanja.
Dosta blizak njemu svojim jezikom i stilom, takođe pod
uticajem francuskih romantičara, Abdulhak Hamid (1851—
1937), čuveni pesnik [JćePe (na francuskom u tursko-
osmanskom tekstu!), takođe je doživeo sudbinu opozicionara,
ali je svoj dugi život završio obasut počastima, nakon što su
mladoturci, 1908, došli na vlast. Napisao je tragedije u pro- zi i
u stihu, istorijsko rodoljubivog sadržaja, sugerišući po- litička
razmatranja, ili tragedije posvećene dramama ljubavi i smrti.
Tradicionalnog jezika, doneo je novine pribegavajući ponekad, u
poeziji, silabičkim formama (a ne više metrič- kim). U isto
vreme osmanski nacionalista (a zatcm turski) i branilac
islamske kulture protiv kritika Zapadnjaka (kao i Namik Kemal),
on se distancirao od pravovernog islama jed- nim metafizičkim i
humanim deizmom poput Viktora Igoa.
Što se tiče grupe pisaca škole 8egue1-1-Rpppp, ako su i
oni takođe bili prožeti romantičarskim sentimentali- zmom,
modernizmom i otporom prema apsolutizmu, oni su imali, pod
osnovnim uticajem teorijskih spisa Redžaizadea, njihovog
doajena, estetičke koncepcije, koje su naginjale „lar-
purlartizmu“, u stilu parnasovaca. Oni su, više od svega ostalog,
bili usmereni ka podražavašu francuskih kšižev- nih žanrova.
Dženab Šehabedin (1870—1934), jedan je od naj-
reprezentativnijih pesnika koji su sledili te težše; uticaj
simbolista i parnasovaca na šegovo poetsko delo, posvećeno
pre svega temama prirode i ljubavi (a što će on kasnije napu-
stiti da bi sledio političku karijeru), naveo ga je da stvara, po
ugledu na ših, neobične i retke slike, što je zbušivalo prve
čitaoce, ali je svakako odisalo jednim umetničkim kvali- tetom
koji će kasnije biti cešen. Tevfik Fikret, sve dok je bio na čelu
časopisa 8egue1-1-Rpppp (sve do početka 1901), pi- še pesme
istog tipa, istim estetizmom; međutim, on je kasnije sudelovao
u političkoj borbi jakim satiričnim stihovima, a pokazaće kritičko
mišlješe prema društvenom poretku, kao i pacifističke,
antimilitarističke i agnostičke težnje. U po- slednjim godinama
života, u kojima se posvetio obrazovašu (bio je direktor
gimnazije u Galatasaraju), taj nekonformista neće poštedeti
kritika vladare koji su, na podstrek Enver- paše, pokrenuli
proces sklapaša savezništva sa centralnim silama, pripremajući
tako poraz Osmanlija u Prvom svetskom ratu i slom šihove
države.
Časopis 8egue(-1-Rpppp proslavio se već 1896. godi- ne,
prvim feljtonima velikog romanopisca Halida Zije (1867—1945),
sina jednog trgovca tepisima, poreklom iz Ušaka, u Anadoliji
(odakle šegovo porodično ime, Ušakli- gil). Taj trgovac,
modernista, dao je svog sina na ozbiljne stu- dije francuskog
jezika — što je bila mb&a tog vremena. Halid Zija uveo je u
Turskoj običajni roman i pripovetku sa socijal- nim temama. On

113
istovremeno teži realizmu i psihološkom izlaganju, a radnju
često smešta u siromašne četvrti gradova. Veoma plodan i
uspešan pisac, on je modernizovao svoj jezik u ponovnim
izdanjima svojih dela u republikanskom dobu.
Ako su feljtoni intelektualnog nadahnuća u časopisu
8egue1-1-Rpppp imali za čitaoce intelektualce moderniste,
mnogo šira publika interesovala se za roman narodnog tipa, čiji
je prethodnik bio Ahmed Midhat (1844-1913), aktivan poligraf,
popularizator, adaptator i imitator avanturistič- kih romana
(podražavao je stil Dime oca i sina, Žila Ver- na i mnoge druge),
preopširan u pripovedanju, govoreći o moralu, otvoren za
društveni napredak, modernista, ali kri- tičan prema određenom
zapadnjačkom snobizmu. Husein Rahmi
—Gurpinar (1864—1944), pod uticajem francuskog naturali-
zma, usavršava žanr narodnog romana stavljajući u prvi plan
razmišljanje o društvu (sa suprotnostima između tradicije i
modernizma), čineći istančanijim psihološke analize, ne bežeći
od seksualnosti, dajući bolju strukturu samoj priči, gde se
prepliću avantura i ljubav, i uvodeći doze humora u okvir
tragičnog.
Narodni romani predstavljaju eho „civilizacijske krize“
Osmanskog carstva, koje je išlo ka svom kraju, već ras-
komadano u Evropi i Africi, čiju su privredu kolonizovale
zapadne sile, a u punom političkom previranju. Taj tragičan
razvoj, sa svojim neprestanim lokalnim ratovima, svojim poni-
ženjima, dovodi do cvetanja novog nacionalnog osećaša, raz-
ličitog od višenacionalnog osmanskog rodoljublja, baziranog na
„turkizmu“ i prilično sličnog evropskim nacionalizmima. Prvi
pesnik jednog takvog usmereša bio je Mehmed Emin (1869—
1944), vatreni pesnik, spontan, izvan svih kšiževnih uticaja,
postao je slavan iznenada, nakon objavljivaša zbirke stihova
Tpgkde §1Čg1eg (turske, a ne više „osmanske“! pesme), nakon
grčko-turskog rata 1897. godine. Turski nacionali- stički pokret
brzo se razvio i organizovao se pošto su vlast preuzeli
mladoturci, kojima je rukovodio KUP (Komitet uje~ dišeša i
progresa (1908. godine), koji je dominirao Turskom sve do
1918. godine.
U Solunu, kosmopolitskom gradu i velikom intelek-
tualnom centru, osnovan je komitet. Tu je, takođe, 1911. godi-
ne, osnovan i list Sepd Ka1et1eg (Mlada pera), gde je izneta

114
„turkistička“ ideologija. GBen teoretičar bio je Zija Gekalp (1876
—1924), sociolog komiteta, i delom nadahnut Dirhemom, čija je
pesma Turan (1911), pozajmljenog naslova od persijske
epopeje §ać-pate (gde on predstavlja nomadsku Centralnu
Aziju), uzdizala sećanje na preislamske Turke. „Turanizam“ što
je zapravo bio kulturni povratak etnolingvističkim iz- vorima
turkofone Azije, morao je ipak da sarađuje sa islamom, ali
jednim „nacionalnim“, a ne više arapskim islamom, a i morao je
takođe, da bi osigurao moć nacije, da krene putem na- učne i
tehnološke modernizacije. Zija Gekalp razvio je u brojnim
traktatima u prozi doktrinu trostrukog lica, koja se da uprostiti
sloganom „turkizacija, islamizacija, moderniza- cija“, a koja je
imala veliki uspeh.
Druga velika ličnost grupe Mlada pera, Omer Sejfu- din
(1884—1920), bio je pisac novela. Velikog talenta, koji je prvi u
potpunosti ostvario, svojom spontanom genijalnošću, po- stigao
je jedan od osnovnih ciljeva nove turske nacionalne knji-
ževnosti: pisati (sa otmenošću) svakodnevnim turskim jezikom,
razumljivim za široku publiku, lišenim svakog arapsko-persij-
skog pedantizma, i što je moguće bližim turskom govornom
jezi- ku obrazovanih ljudi. Pored tih nacionalističkih tema (na
pri- mer, u vezi s pogromima koje je izveo neprijatelj), čestih u
njegovom prvom periodu, obradio je sa puno humora i ironije lo-
šu stranu društva (praznoverje, licemerje uleme, korupciju,
špekulacije, lažno rodoljublje), navodeći takođe i moralne kva-
litete turskog naroda, a sve to bez nadmenosti, bogatim
jezikom. Do današnjih dana njegova dela čitaju se sa
zadovoljstvom.
Konkurentski časopis Sepd Ka1et1ega, ali sa mnogo
manjom čitalačkom publikom, Resg-1A1G (Svitanje budućnosti),
osnovan malo ranije (1909), bio je manje politički nastrojen
(iako je bio ,,nacionalan“), a više je naginjao ka književnom
estetizmu. Časopis je proslavio pre svega Ahmed Hašim (1885—
1933), pesnik simbolista i intimista, sa delikatno muzikalnim
stihovima, jednog potpuno novog tona u turskoj književnosti.
Intimističkog karaktera je takođe i delo pesnikinja
poslednjeg perioda Osmanskog carstva, koje su, kao i najpozna-
tija među njima, Nigar hanim (1856—1918), izražavale pre
svega razočaranja u život, na jedan klasičan način. Međutim, na
samom rubu Carstva, javila se jedna žena pisac sasvim dru-

115
gačijeg duha, Halide Edip, Adivar (1883—1964), agresivna i
nacionalistički nastrojena feministkiša, poznata pre svega po
svom romanu NapMp, u kojem junakinja izražava ideje samog
pisca. Nastavak njenog dela pripada republikanskoj epohi.
Drugi veliki turski pisci napravili su prve korake
poslednjih godina Carstva, ali se njihov pravi talenat razvio tek
u doba republike.

Drugi oblici kulturnog života u XIX veku

Mnogo toga bi moglo da se kaže o istoriji pozori- šta u
različitim fazama modernizacije Carstva. Na sceni su bili
prisutni, uključujući i pozorište senki Karađoz (o čemu je bilo
reči, a koje se tada bilo specijalizovalo za dru- štvenu satiru —
štedeći ipak vlast), samo narodne predstave na otvorenom,
analognih tema a burlesknih težnji, u kojima su često igrali
amateri (muškarci), poznati, u XIX veku, pod imenom Og1a
ouipi. Prva pozorišta zapadnog tipa poja- vila su se 1839.
godine, sa francuskim ili italijanskim tru- pama, koje su igrale
svoj repertoar. Grčke i jermenske trupe su takođe izvodile
komedije dijaloga, delom improvizovane (š1p’a(), ali bilo je i
prikazivanja italijanskih opera, na Dvoru. Godine 1867.
osnovano je osmansko pozorište, kojim je rukovodio Gulu Agop,
sa jednom jermenskom trupom koja je na turskom izvodila
evropska dela i nekoliko prvih turskih opereta. Sultan
Abdulhamid II zatvorio je to pozorište 1882, a zatim ga sasvim
porušio, kao zdanje subverzivnih de- latnosti. Posle mladoturske
revolucije, 1908. godine, mo- derno pozorište, sa svojim
raznovrsnim oblicima, razvilo se sa originalnim turskim ili
prevedenim repertoarom, i moglo je da se upoređuje sa
evropskim pozorištima. Trupe improvi- zacije (1iŠ ’a() izvodile
su, po turskim provincijama, pred- stave koje su zapravo bile
adaptacije zapadnih komada, pa čak i grčkih tragedija. Turski
glumci su postali brojniji, ali trebalo je sačekati proglašenje
republike da bi došlo do stvaranja isključivo turskih trupa, sa
turskim glumicama (a ne više jermenskim ili grčkim).
Uopšteno gledano, različiti evropski žanrovi javili su se
u Turskoj na kraju Osmanskog carstva; moderne nauke,
uključujući tu i društvene nauke, već su imale kompetentne
pristalice, od kojih su se mnogi efikasno bavili obrazovanjem.
Pozapadnjačavanje je u XIX veku dotaklo i muzičke
116
 umetnosti, sa dolaskom evropskih orkestara, uvozom instrume-
nata, posebno klavirom koji je bio u modi kod dama iz redova
plemstva. Štaviše, sama muzika je trpela uticaj evropskih
melodija: derviš mevlevijskog reda Dede Ismail Hamamizade
(1777—1845) bio je, kako se tvrdi, začetnik te adaptacije u
kompozicijama duhovne muzike. Turskih „modernih" kompozi-
tora i orkestara nije bilo malo na kraju Carstva.
„Moderno“ slikarstvo u čast Dvora i visokog dru- štva
(skulptura je ipak ostala sumnjiva iz verskih razloga i značajnije
se razvila tek po proglašenju republike), kao i za- padna
dekoracija i arhitektura, veoma su se brzo razvile, imajući
ponekad, kao rezultat, pomešanu umetnost „koloni- jalnog“
tipa.
Ukratko, u svim domenima kulture, modernizacija
Osmanskog carstva odvijala se, u gradovima, veoma brzo, dok
je evropeizacija upravljačke klase veoma odmakla. Međutim,
selo i narodne gradske četvrti ostali su i dalje u jednom tradici-
onalnom kulturnom svetu, oblikovanom vekovnim konzervativ-
nim islamom.
Takav kulturni dualizam nije bila najmaša teškoća na
koju je naišao Mustafa Kemal Ataturk i njegove pristali- ce, u
borbi za stvaranje laičke, moderne turske republike čvr- sto
usmerene ka Evropi.

Hronološki okviri
117
Osmanlije:
oko 1290. — oko 1320: Osman
oko 1320. - 1362: Orhan
1326: osvajanje Burse 1337:
osvajanje Nikomedije
1347—1348: Velika kuga
1377: povratak papstva u
Rim 1378—1418: Velika
šizma u zapadnoj crkvi

1354: osvajanje Galipol.a 1362-

1389: Murat I 1371—1375:
napad na Srbiju 1389: Kosovska
bitka 1389—1402: Bajazit I
1394: zauzimanje Butarske
1396: poraz hrišćana kod
Nikopolja 1402: Timur porazio
Osmanlije kod Ankare 1402—
1413: borba između sinova
Bajgšita I 1413—1421: Mehmed
I 1453: bitka kod Kastijona.
1421—1451: Murat II
1444: poraz Ugara kod Varne
1451—1481: Mehmed II Osvajač
1453: osvajanje Carigrada
Zaiadna Evropa:
1414—1418: Sabor u Konstanci.
Završetak Velike šizme.
1415: bitka kod Azenkura
1429: Jovana Orleanka u Šinonu
1431: suđenje i pogubljenje
Jovanke Orleanke
Završetak Stogodišnjeg rata.
1461: kraj Trapezuntskog
grčkog carstva 1462: pripajaše
Bosne 1474: Krimski hanat
pod osmanskom vrhovnom
vlašću
1481—1512: Bajazit II 1485-
1491: rat sa Mamelucima

1285—1314: Filip IV Lepi

1309: Avinjonsko ropstvo papa
1499-1502: rat sa Venecijom

1337: početak Stogodišnjeg

rata 1346: bitka kod Kresija
118
1501: šah Ismail osniva
safavidsku dinastiju u Iranu
1512-1520: Selim I 1514:
pobeda kod Čaldirana nad
Safavidima 1516—1517:
osvajanje Sirije i Egipta 1516:
zauzimanje Alžira 1520—1556:
Sulejman Veličanstveni 1522:
osvajanje Rodosa 1526: Mohačka
bitka. Napad na Ugarsku
1529: poraz prilikom opsade
Beča 1534: osvajanje Bagdada
1536: sklapanje kapitulacija sa
Francuskom 1539: osvajanje
Adena
1519-1556: Karlo V
1521: ekskomunikacija Lutera
1534: Henri VIII prekida sa
Rimom
1540: nastanak Jezuitskog reda
1541: Kalvin osniva Reformisanu
crkvu
1558—1603: Elizabeta I
Engleska

1541: pripajanje Ugarske 1548- 1562—1598: Verski ratovi u

1557-1567: Sinan gradi velike Francuskoj
džamije u Istanbulu i Jedrenu
1566: bitka kod Sigeta.
Sulejmanova smrt 1566-
1574: Selim II 1570-1571:
zauzimaše Kipra 1571:
poraz kod Lepanta
1461-1483: Luj XI

1467-1477: Šarl Smeli

1469—1492: Lorenco Mediči u
Firenci

1492: Kristifor Kolumbo na

Antilima
1492: Španci osvajaju Granadu
1494-1517: francuski pohod na
Italiju
1498: Vasko da Gama otkriva
put za Indiju

1509-1547: Henri VIII kral

Engleske

1515-1547: Fransoa I

119
 1572: Vartolomejska 1618:
1574: zauzimanje Tunisa 1574- noć
1595: Murat III 1595—1604:
Mehmed III 1604—1617: defenetracija u Pragu 1618—
Ahmed I 1612: Odobrene 1648: Tridesetogodišnji rat
kapitulacije Holanđanima
1617— 1618: Mustafa I
1618— 1622: Osman II 1624- 1642: vreme
1622—1623: Mustafa I (druga ministra Rišeljea
vladavina)
1629-1640: Murat IV 1625— 1649: Čarls I
Engleski
1639: ponovno zauzimanje 1642- 1661: vreme
Bagdada 1640—1648: Ibrahim I ministra Mazarena
1644: početak pohoda na Krit 1643- 1715: Luj
1648-1687: Mehmed IV XIV 1648: mirovni
sporazum u
Vestfaliji 1653-1658: diktatura
1656-1661: period vlasti Olivera Kromvela 1659: Pirinejski
velikog vezira Mehmeda Ćuprilića sporazum
1660— 1685: Čarls II
1661-1676: period vlasti Engleski
velikog vezira Fazil Ahmed-paše
1664: poraz kod Svetog Gotarda
1669: tursko poslanstvo u 1665-1683: Kolber 1670:
Francuskoj stvaraše Levantinske kompanije

1676-1683: period vlasti

velikog vezira Kara Mustafa-paše
1683: neuspeh opsade Beča 1685: opoziv edikta iz Nanta
1685—1688: Džejms II Engleski
1687: Sveta liga protiv 1689-1725: Petar I Veliki, car
Osmanlija 1687—1691: Rusije 1697: mir u Risviku
Sulejman II 1691-1695: Ahmed
II 1695—1703: Mustafa II
1699: mirovni sporazum u 1703: osnivanje Sankt
Karlovcima Peterburga 1709: bitka kod
1703-1730: Ahmed III Poltave 1713: mirovni sporazum
u Utrehtu
1712-1713: mirovni sporazumi
u Carigradu i Jedrenu
1589-1610: Henri
IV 1598: Nantski
edikt 1610-1643:
Luj XIII

120
1718: Požarevački mir 1720—
1721: poslanstvo Mehmed-
-efendije u Franduskoj
1727-1729: prva turska
štamparija sa arapskim slovima
1730-1754: Mahmud I 1739:
Beogradski mir
1754-1757: Osman III 1757-
1774: Mustafa III
1768- 1774: rat sa
Rusijom 1770: pomorski poraz
kod Češme
1774: Kučukkajnardžijski mir
1774— 1789: Abdulhamid I
1783: Rusi zauzimaju Krim
1787- 1792: rat sa
Rusijom i Austrijom
1789-1807: Selim III
1792: mir u Jašiju
1793: proglašavanje nizam-i
džedida (šgat-1 sesŠ)
1798—1801: francuski pohod
na Egipat
1803: Vahabiti zauzimaju Svete
gradove
1714: mirovni sporazum
Raštatu
1714— 1722: Džordž
kralj Engleske
1715- 1774: Luj XV
1727—1760: Džordž II Engleski
1733—1738: Rat za poljsko
nasleđe
1740—1780: Marija-Terezija,
carica Austrije 1740—1786:
Fridrih II Veliki, kralj Pruske
1756—1763: Sedmogodišnji
rat 1760—1820: Džordž III
Engleski 1762—1796: Katarina
II Ruska 1763: Pariski mirovni
sporazum 1768: Korzika
kupljena od Đenovljana 1772:
Prva podela Poljske
1774- 1792: Luj XVI
1775— 1783: Američki
rat za
nezavisnost 1776: Deklaracija
nezavisnosti Sjedinjenih Američkih
Država 1780—1790: Josif II, car
Austrije 1783: Versajski
sporazum
1789: početak Francuske
revolucije 1792: bitka kod
Valmija 1792: proglašenje
Republike Francuske 1793:
Druga podela Poljske 1793-
1794: Teror 1795: Treća podela
Poljske 1795—1799: Direktorij
1799: državni udar od 18.
brimera 1799: konzulat;
Bonaparta prvi konzul 1802: mir
u Amijenu 1803-1812: ustanak u
Srbiji
1803— 1822: pobuna
u Alija, janinskog paše 1807:
svrgavanje Selima III
I, 1807- 1808: Mustafa IV
121
1808: smaknuće Selima III 1812: pohod na Rusiju
1808- 1839: Mahmud II
1812: Bukureštanski mir 1812 1814: abdikacija Napoleona I
—1820: pobede Mehmeda 1814-1824: Luj XVIII 1815:
Alija, namesnika Egipta Vaterlo
nad Vahabitima 1815: Bečki kongres. Sveta
alijansa 1824-1830: Šarl X
1821-1829: rat za
nezavisnost Grčke
1827: pomorski poraz kod 1830: iskrcavaše Francuza u
Navarina 1830: Jedrenski mir
Alžiru
1830-1839: prve velike 1830—1848: Luj-Filip I
reforme 1832-1837: Mehmed
Ali zauzima Siriju i južnu
Anadoliju 1833: mirovni
sporazum u Hunkjar-Iskelesiju
1833: mirovni sporazum u 1837—1901: Viktorija, kraljica
Kutahiji 1839: Englezi Engleske
zauzimaju Aden
1839— 1861: Abdulmedžid
I 1839: hatišerif od Gilhane 1848—1852: II Republika u
1841: sporazum sa Egiptom Francuskoj
1852—1870: Drugo carstvo.
Napoleon III
1853- 1855: rat sa 1854— 1855: Krimski rat
Rusijom

1862—1867: pohod na Meksiko

1856: kongres i mirovni
sporazum u Parizu; hat-i
humajun 1866: bitka kod Sadove
1860: ustanak u Libanu.
Franiuska intervencija
1861—1876: Abdulaziz 1862:
ujedinjenje Moldavije i Vlaške
1863: osnivanje Osmanske
banke 1869: svečano otvaranje
Sueckog kanala
1804- 1814: Prvo Carstvo;
Napoleon car 1805: Ulm.
Trafalgar. Austerlic 1807:
mirovni sporazum u Tilzitu

122
1876: Murat V 1876— 1875: amandman
1909: Abdulhamid II Valon na Republiku
1876-1878: rat sa Srbijom
i Rusijom
1876: Ustav, suspendovan 1878.
1878: Sanstefanski mir 1878:
Kipar prelazi pod vlast Engleske
1878: Berlinski kongres.
Nezavisnost Srbije, Rumunije,
Bugarske. Austrija zauzima Bosnu
i Hercegovinu, a Rusi istočnu
Anadoliju. 1881: Francuzi zauzimaju
1881: Muharemski dekret Tunis 1882: Englezi zauzimaju
Egipat 1882: Trojni savez
(Nemačka, Austrija, Italija)
1894: ubistvo Sadija Karnota
1894—1896: pobune i pogromi
Jermena 1894—1906: afera Drajfus
1894-1895: stvaranje komiteta 1894—1917: Nikolaj II, car
Ujedišenja i progresa 1897: rat sa Rusije
Grčkom. Autonomija Krita

1908: Mladoturska revolucija 1904: Antanta

1909-1918: Mehmed V 1911:
Italijani osvajaju T ripolitaniju 1914- 1918: Prvi svetski
1912: Prvi balkanski rat 1913:
Drugi balkanski rat 1914 : savez
rat
sa Nemačkom, rat protiv
Francuske, Engleske i Rusije
1914-1915: ruska invazija u
istočnoj Anadoliji (Jermenija)
1915: ponovno tursko osvajanje. 1914: bitka na Marni
Masakri i deportacije Jermena.
1870- 1871:
francusko-pruski
rat 1871: Frankfurtski mirovni
sporazum 1871: Tjer
predsednik Francuske
Republike
1871— 1918: Carstvo u
Nemačkoj 1873—1879: Mak-
Mahon
predsednik Republike

8b0
1915- 1916: bitka za bitka kod Verdena
Dardanele 1916: „arapski
ustanak“ protiv Turaka
1917: Englezi zauzimaju Bagdad 1917: SAD ulaze u rat
1917: Ruska revolucija
1918: povlačenje iz Palestine 1918: primirje u
i Sirije
Retondu
1918: ofanziva protiv Jermena
1918—1922: Mehmed VI,
poslednji osmanski sultan 1919: Versajski mirovni sporazum
1919: iskriavaše Grka u Smirni,
Musgafa Kemal u Samsunu.
Kongres u Erzerumu. Kongres u
Sivasu.
1920: Prva velika narodna
skupština u Ankari. Početak rata 1920: Društvo naroda u Ženevi
za nezavisnost. 1920: sporazum u Sevru
1920-1921: sporazuzš sa
Sovjetima.
Vraćanje istočne Anadolije.
1921: sporazum sa Franiuskom
1922: ponovno zauzimanje 1922: Musolini dolazi na vlast
Smirne 1922: primirje u Mudanji
1922—1924: Abdulmedžid, 1923: Hitlerov puč u Minhenu
poslednji halifa
1923: sporazum iz Lozane
1923: ulazak Turaka u Istanbul
1923 (29. oktobar):
proglašenje Republike Turske.
Ankara prestonica. Mustafa
Kemal predsednik.
1924: ukidanje halifata 1916: 1924: Lenjinova smrt
Spisak sulšana
OsmanskoG
carstva

113
Osman I, oko 1280. — oko 1324.
Orhan, Gazi, oko 1324. — oko 1362.
Murat I, Hudavendigar, oko 1362—1389.
Bajazit, Munja (ULLjpt), 1389—1402.
Mehmed I, Čelebija, 1413—1421.
Murad II, Kodža, 1421-1444, 1446-1451.
Mehmed II, Osvajač (Raćć), 1444—1446, 1451—1481.
Bajazit II, Sveti (UeN), 1481-1512.
Selim I, Grozni (Uauit:), 1512—1520.
Sulejman I, Zakonodavac (Kapiš) (Sulejman Veličanstveni), 1520—
1566. Selim II, Sarhoš, 1566—1574.
Murat III, 1574-1595.
Mehmed III, Adli, 1595-1603.
Ahmed I, Bahti, 1603—1617.
Mustafa I, Deli, 1617—1618, 1622-1623.
Osman II, Genč, 1618—1622.
Murat IV, Gazi, 1623—1640.
Ibrahim I, Deli, 1640—1648.
Mehmed IV, Avdži, 1648—1687.
Sulejman II, 1687—1691.
Ahmed II, 1691-1695.
Mustafa II, Gazi, 1695—1703.
Ahmed III, 1703-1730.
Mahmud I, Kambur, 1730—1754.
Osman III, 1754-1757.
Mustafa III, 1757-1774.
Abdulhamid I, 1774—1789.
Selim III, [Dihandar, 1789-1807.
Mustafa IV, 1807-1808.
Mahmud II, Adli, 1808—1839.
Abdulmedžid I, Gazi, 1839—
1861. Abdulaziz, 1861—1876.
Mehmed Murat V, 1876.

114
 Abdulhamid P, 1876—1909.
Mehmed V, Rešad, 1909—1918.
Mehmed VI, Vahidedin, 1918—1922.
Abdulmedžid (samo halifa), 1922—
1924.
Bibliografija

Oišša biblio!rafija
Vpse, XV. S., ApNŠopsa1 APaz o/Šat, 1^eus1e, 1981.
Epsus1oresIe s1e I '1z1at, 1ge esJ., 4 uo!. + 5irr1., 1hus1e, 1913-1943; 2e
es1., 5 uo1.
(slova A — M), keu<1e, 1960-1989.
Natteg, J. uop, SezsMsŠe dez Oztatzskep Ke1sće$, 10 uo!., Vidarez!, 1827-
1835.
1pa!sJk, N., TNe OIotap Etrgge. TIe S1az$Gsa1 A%e, 1300-1600, 1hjpdop,
1973. 1og§a, I., SezsćGsćse s!e,č Oztatzsćep Kegsćez, 5 uo1., SoŠa, 1908-
1913.
Šat At1k1ores1t, 1z1apđi1, 1940-1986.
Jogkjšege, A. de, NŠogge s1e GEtrgge oPotap, Ze es!., RagJz, 1914.
1^atoisće, 1,., NŠoGge s1e 1a Tigdše, 2e es!., priredio J.-R. Ioih, Rapz, 1953.
OztapI Tag1M, Tigk Tagjć Kigiti, 8 I., 10 uo1. Autori: ČJgip^agJTGG, I. N.
(I. 1-4), i Kaga1, E. 2. (I. 5-8), Apkaga, 1947-1983.
Rksćeg, I). E., Ap NŠopsa1 Seo§garku o/ 1ke OKotap Etrgge, J-eusJe, 1972.
bća\u, 8. J., bćauu, E. K., NŠogu oj'(će Oiotap EtrGge aps!MosJegp Tigkeu, 2
uo1., SatćgI^e 1J.R., 1976-1977.
'LAggpeg, E., Magkou, \U., SezsMsŠe s1eg Tpgkep UOP s!ep Apjst^ep V1z gig
Se§epmjaP, VegPp, 1978.
2tke15ep, J. \U., SezsMsMe s!e$ Oztatzskep Ke1sćez t Eigora, 7 uo1., Nat-
ćoig§, 1845-1863, ponovljeno izdanje OagtzJasI, 1963.

/. Počeci: Osman i Orhan

‘A§1kra§a2a<1e, Uot Šg1eteN gig Noćep RJoPe; RgpćgeI ips1 AiJzNe% dez
 0$tapepge1sće$ pasć s1eg Sćgotk ,, Oepk\džpgsI§keIep ipA
2eŠaiJ1e s1ez Naizez 'Ohtap “ uot Oegnčzsk Aćtes!,
§epapp( 'A§1k-Ra§a- 8oćp, prevod I. R. KgeiGe!, Sgag-U1eppe-
So1o§pe, 1959.
AgpakJz, O. O., Ra1ataz, O., „1će H(.st:s; aps! Še Ga11 oGOaŠroP“, u:
VugapIop, I. XXII, 1952, VgiheIez, 1953, str. 305-312.
Va1ags1, M., „A rgoroz s!e 1a đa1aŠe s1i Vozrćoge“, u: Tgstšh
e( MetoGgez, Sep- 1ge s1e gesćegsće s1’ćJ51o1ge e1
sJuŠzaćop đuhatjpez, I. IV, Ragjz, 1970, str. 431—469.
Ve1sPseapi-31:etćegg, I., Keskegskez zig 1ez as1ez s1e$ ge§pez
pez zikapz Oztap, Ogkkap e( Migas11 eg, so11. bos1e1az
Asas1et'1sa Basogotapa, As1a N151og1sa, I. VII,
Mišsć, 1967.
- ,D^a sogk}ie1e s1’Aps1gtor1e rag 1ez Tigsh: 1a repe1ga1 1 0p
1igcie ep Tćgase e11a ua!eig sJez sćgopjdiez
oKotapez", u: Tgauaih e( MetoGgez, Sep{ge s!e
gesćegsće <1’ć1z1:o1ge e1 stŠa^op đugapćpez, 1.1,
1965, Rat, 1966, str. 439-461.
SagLasigepe, J,, Kap1akšepoz, Sezsk1sk(e, prevod. S. Ra10ig05
e1 T. Kpzsćeg, priredio A. NJgzetapp, 1.1-P, 81ii§ag1,
1982-1986.
Sćagap'15, R., „Op Še s1a!e oG 1će ossiraćop oG OaŠroI đu 1će
Tigkz“, VugapI- poz1spjGsa, 1. XVI, Rga§ie, 1955, str.
113-117.
^jćađesMš aIJtap, „N0 1 1 0 6 sZe Goiuga§e a roig 1J1ge MezaIk
‘spakzag J1 tetaIk a1atzag. Uoua§ez s1ez ueih dapz 1ez
gouaitez s1ez sćGGegeŠeb sop1geez“, prevod M.
Sjia1getege, u: MoIsez e( eh(ga1(z s!ez tapi- zsgNz s1e
1a ŠŠo(kedie s1i gog, 1. XIII, Raš, 1838, str. 151-384.
Oge§ogaz, knj. XXXVII ŠzŠge gotate s1e Šserkoge Sge§ogaz,
priredio V. RapzoG, Rag15, 1851.
Njp Vaši1a, Uoua^ez <1’Ljp Va((p(a, prevod S. OeGgetegu, V.K..
bap§i1peŠ, priredio V. MopSeL, Rag1z, 1968.
1pa1sJk, N., „Tće diezLjp oGŠe eteg§epse oG 1će oIotap 5(a1e“,
u: ŠegpaIop- a1Joigpa1 o/TigIzk 8(isIez, I. II, pĐ 2, 1981
—1982, Ma<Šop-\U1b- sopzt, 1982, str, 71—79.
Jepp1p§5, E. S., „bote 1ćoi§ć1z op 1će S)a2 1-Tćez1z“, u: Šepeg
2eNzskp/1 /pg sIe Kips1e s!e$ Mog§ep1apsJez, I. 76,
\meppe, 1986, str. 151-161.
K15511P§, N. J., „Oa5 Mepa^uđpate s1e8 §e1sć Ve<Jg ed-OTp’5,
<1eg boćpe de5 Šsć^egb uop 8ataupa“, u: 2eIzskN/1

116
 Aeg LjŠzskep tog§ep1apsIz- skep Seze11$ska/(, 1. 100,
^Lezđabep, 1950, str. 112-176.
RaJoi, Ap§eŠa, E., Sopz(apIpor1e ap<1 (ke GaIpz. Tke RogeG§p RoPsu
o/ Aps1gomsš II (1282-1328), SatđgŠ^e-MazzasćizeŠ,
1972.
ReteNe, K.., T 'Etgga( s1 'Aus1't, Vugapse e( I ’Oss1d.ep(; gesćegskez
zig „1m Sez(e s1’1JtigRaska“, Rag13, 1957.
GJgkJpeg, K.. R., „b1!ti1i5 aps! jizćOsaiop 1 1 1 eag1u oPotap
ć1z1:ogu“, u: Tke Sgeek Og(kos!oh Tkeo1o§1sa1 Ketelč,
1. 27, str. 207-224.
MaŠgap, K., „Rez tzspr1tp5 agađez de Vgoizze“, u: Vi11e(t
s1’e(is1ez opep- (a1ez, 1 XIV, 1952-1954, str. 87-114.
Mepge1, T., Taebsćpeg, R., 1Le A1(oztatzske Skgotk s1ez Me\’1apa
Mektes1 Iezskp, 2 uo1., Re-1r21§, 1951—1955.
N1001, V., „Tće ćugapIpe GatIu oG Katakihepoz (Sap^asigepib),
sa.
1100-1460. A §epea1o§1sa1 aps! rgo5o§garć1sa1
zŠ(1u“, u: Oitkalop Oakz 51isIe$, I. XI, \Ua5ćt§4op,
1968.
- „Tće ćugapipe GatUu oGKapSakigepoz, zote as1s1eps1a apd
sogg1§eps!a“, u:
OipLjaPop Oakz Raregz, 1 XXVII, 1973, str. 309-315.
Rasćutege, O., Ke1aIot NŠopdiez, preveo i priredio A. ReŠeg, Raš 1984.
RćJNrr1s115-Vgaa1, A., „ka sar1t1e <1e Ra1ata5 sćeg 1ez Tigs5: (1o551eg
e1 sot- tep1aJge“, u: Tgauaih eA MetoGgez, Sep1ge Je gesćegsće
sG1n81oJge e( sjujć8a{10p đugapIpeb, I. VII, Rap5, 1979, str. 109-221.
bsćgejpeg, R., 1)1.e ćugapptzsćep Šetsćgotkep, 1.1-Š, \\'1ep, 1975—1977.
31gaćop, Tke Seo§garću o/8(gabo, preveo i priredio N. I,. Jopez, I. VI, kšiga
13, 1944.
TJppeGeŠ, R., Ka1keg Joappez, V., ,,Ra1aš1o§05 ip<1 s1eg
Ooiuegpeig UOP Rćoka1a 1356-1358: eš VeJ5rJe1 Gig
dep UegGaP s1eg ćugapppJbsćep 2ep1ga1- ^ešai it
sće MŠe s1eb 14. Jaćgćipdeg1z“, u: MGzsePapea t teto-
pa sI A^ozppo RePizg, I. I, Kt5(a sć 81isć VJgapIp! e
81aU1, I, Vo1o§pe, 1981.
Uguop15, 8., Tke OesIpe o/MesIeua1 NeIetzt t AzGa Mtog ap<J
1kergosezz o/ 1z1at12aHkt/got 1ke E1euep1k 1kgoi%k1 ske
RfeepHk SepŠgu, Vegke- 1eu4.ob Ap§e1ez, ^opskt, 1971.
\U1Iek, R., „Tće K15e oG Lje OIogpap Etrjge“, Koua1 AbtPs
5os1e{u Mopo- §garćb, I. XXIII, SopsJop, 1938.
- „Uop <1eg ćugatjšbsćep gig Šgkgksćep ToroputJe“, u:
 VugapIop, 1 X, Vgih-
e11e5, 1935, str. 11-64.
- „Ua2c1o§ć1i ‘ AK op Lje SćpzIap Tigkb oGLje Voćgija“, u: ViPeNp
o/HNe 8skoo1
o/Op.epga1 aps1 A/g1sap 8(isIez, I. XIV, TogmJop, 1952,
str. 639—668. 2asćapas1oi, E.A., Tga<1e aps1 Sgizas1e; UepeIap
Sge1e aps! (Ne Et(ga(ez o/ MeŠezke apLAusIp (1300—1415), Uešze,
1983.

II i III. Uspon Osmanlija (1362—1512)

A1ehaps1gi-Veg5sa, M.-M., 1,a Satra^pe s1e Ćtig ep Apa(oIe
(1402), JltsJop, Uapogit KerppJz, 1982.
ANoisće, A., Tće Op§tz aps1 Oel’e1ortep( o/ (ke Oiotap-8a/auŠ
Sop/Is( (1500-1555), Vegćp, 1983.
Vaćt§eg, R., Makote(P1e Sopdiegap.1 e( zop (etrz, Rat, 1954.
1pa1s1k, N., „Mećtes! 1će Sopdiegog aps) ć15 Pte“, u: 8resi1it,
1960, str. 408-427.
Vasdie-Ogattop1, J.-E., 1.ez Oiotapz, 1e$ Za/auMez e.( (eigz uo/ztz.
Sop(gNjiPop a 1’e(is1e s1ez geAapopz t1eta(1opa1ez. u: 1lj
Mouep-Opep( s!e 1514 a 1524, Nes1eg1aps15 N151ogJ5sć-
Ahsćeo1o§18sć GpzćŠi! 1e 1b1apći1, 1987.
Vagkeg, J.\U., Mapie1 P Ra1aeo1o%i$ (1391-1425): L 51is1u t Ea1e
VutpIpe ZšnjztapzMr, Ie\u Vgip5\ujsk, 1969. l

Ve1<Iseapi, I., Ge MopLe oIotap <Jez Va1kat (1402-1566). 1pzŠiIopa,

zosŠe, esopot1e, RopsJop, Uapogit KerppGb, 1976. VekNseapi-
b(e1pće1T, Keskegsće$ $ig 1e$ as1ez s1eh ge§pe$ (1eh $i11at Oztap,
Ogkkap e( MigaA 1eg, Mip1sć, 1967.
- „1-a sopcie(e <1’Aps1ppor1e rag 1ez Tigsz: 1a repe1ga1šp Sigcie ep
Tćgase e11a
ua1eig s1ez sćgošciez oIotapez", u: Tgačaih e( Metoggez, Sep1ge
s1’ćJ81o1ge e(; <1e smćzaIop đugapćpez, 1.1, 1965, str. 439-461. 1pa1s1k,
N., Tke Oiotap Etrgge, 1će S1a$$1sa1 A§e, 1300-1600, J^opskt, 1973.
- Tće Oiotap Etrgge. Sopdiez!, Og§atgaIop aps1 Esopotu, 11lps1op, Uapo-
gatKerpŠk, 1978.
Kl8b1t§, N.-J., „Oah Mepačućpate s1eb bsćejsć Ves1g es1-G)?p5, <1eg
8oćpe s1ek KtsćHegz uop 8ata\'pa“, u: 2eŠskgf <Jeg s1ei1hsćep
tog§ep1apsI$- skep Se$e1ehska/1, 1950, str. 112-176.
05(go§og5ku, O., ŠzŠge s!e GE1a1 VugapIp, prevod J. OoiŠap!, Raš, 1956,
ponovljeno izdanje 1983.
KipsJšap, 8., 1m Ski1e s1e SotŠMtor1e 1453, Rat, 1965.
8eK:op, K.-M., Tke Rarasu ap<11ke EeuaM, RćPas1e1rćJe, 1976-1978.

118
bćalu, 8.J., NŠogu o/(će Oiotap Etrgge ap<1 Mos1et Tigkeu, UO1. I, E/prsge o/
1ke Sagi, Satćg1s]§e, 1976.
\Ueteg, E., E)1e SeVigI eteg SgozztaskI. Vge Oztapep (1300—1481), Et
VeNga§ gig Sepezgz Lez tgIzskep ReiAaŠtš, VegNp, 1966.
\\'Čiek, R., Ta RogtaIop <1e GEtrGge oIotap, EošJop, Uapogit KergJpJz, 1982;
S. 1tđeg, „Rai1 \\g1((ek’5’ Be 1a (JeGaće (1’Apkaga a 1a rpze s1e
Sop5{ap(šor1e“, u: OztapKAga§Igta1ap, V, 1986, str. 65-81. 2asćapas1oi, E.
A., Kotata ap<11ke Tigkz (s. 1300-s. 1500), EošJop, Uapogit Kerpp1:8, 1985.

IV. Uređenje osmanskog džarstva (XIV—XV vek)

APik, I. e1 S., ŠapVi! agkeo1oj1 tpge1eg11e§ćt1ek1 Šatg $1kke1eg
ka1a1o§i, 2 uo1., 151apći1,1970,1974.
Vagkap, O. k., „XV. ue H\T.- 1psJ a51g1ags1a oztapć 1traga1og1i|ips1a
1orgak 1§?Š§tt og§aš2azuopi §ekŠep“, u: 1kI$aI RakpNezG
Mestia$G, I. I, 1939-1940, Mapćik str. 29-74, 198-245, 397-447.
- „XV. \'e XVI.-ts1 azgNagAa o$tapć Gtraga1og1i§ip<1a gtag ekopottt kikiŠ
ue ta1g e$a$1agG; kapip1ag“, 1z(:apći1, 1945.
VeJsćseapi, K., Eez As1e$ <1e$ rgetgeg$ zićat sop$egue$ Lat 1e$ tapi$sgI$
s1e 1a VLJIsLćedie paIopa1e a Rapz, 1. II: Ke§1etep1$ tgtegz,
1390-1512, Rap5-ka Naue, 1964.
~1^e MopAe oPotap Aez Va1kapz (1402-1566), 1tŠiNot, zosŠe, esopotGe,
Eopskzp, 1975.
— Kesćegsće zig 1a uŠe oIotape ai XV2 $1es1e, eŠdez e! as(ez,
Rapz, 1973.
— 1-.e Ćtag, u: /, 'Eš oPotap (s!eVi( XIV-- <Š)i1 XVr $1es1e),
HUjezćasJep, 1980.
— „big 1e$ UaJaciez s1ez Va1kapz 51auez a Geros]ie
oiotape (1450—1550)“, u:
Keuie s1ez e1is!ez 151at1diez, X. XXXIV, Rapz, 1967, str. 85—
132.
Ve1sNseapi-51etćegg, I., „1č5saP1e e( Njgtez s!e rozzezzjop <1e
1a 1egge agađ1e sJapz G Apa1o11e rgeoNotape“, u:
Joigpa1 o/(će Esopotgs aps15osča1 Š$- (ogu o/(će Opep(, I.
H1H/3, GeusJs, 1976, str. 233—332.
OeSkoua, V., „(pPiepse ehegsee rag seLaJpez Jpzišiopz s!e
Vugapse e1 s1ez Va1kapz di Mouep A§e zig 1e zu51egpe
Geos1a1 oPotap“, u: VugapN- poći1§apsa, 11, 8oGt,
1952, str. 237-257.
Našteg, J. uop, Oeh oztatzsćep KeGsćz 8(aa(zueg/azzip§ ip<1
b(aaŠepma1- (ip%, 2 uo1. \U1ep, 1815.
NeusJ, 1J,, 8(i(Iez t OM OKotap Sptta1 Est, priredio V. Mepa§e, OhGogs!,
1973.

V. Prodžvat Osmanskog carstva (1512—1606)

Vizđess], O. S. (Je, AtVazzasJez e( Uoua^ez ep Ćihcie e( Atazge s1e Mg
Vizbe- dšiz. IoiuePetep/ (gaLjKez ep/gapdaGz rag 8. S„ Rag1z,
1646.
Sćagpege, E., Ie^osšpopz <1e 1a Egapse, u: Te Te\’ap(, II, RagJz, 1850.
Sćezpeai, J., Uoua^e s!e Mopzgeig <1'Agatop, AtVazzasJeig ropg 1e Kog ep
Eeuap(, Rapz, S. bsćeGeg, 1887.
Roggeg, G., 1Le oztatzsće Sćgotk s1ez Kiz(et Razsćaz, ćejrgj^, 1923.
Natteg, J. s1e, Šz(oGge s1e G EtrGge opotap Aertz zop op§te jizdi 'a poz
joigz, 1.1U-U1, Rag'1 3, 1836.
1ćp 1uaz, JoigpaI s1'ip koig§eo1z s/i SaGge, prevod Saz1op \U1e1,
Rag15, V1ćPo- 1ć<Cie §epega1e <1e GEso1e rgai^ie sJez
ćai(ez ešs!ez, VIČ zes11op, 1955-1960,2 uo1.
Japzku, N., „OJe Egoćegip§ bug1epb (Jigsć bićap beNt 1.“, u:
MŠeIip§ep gig oztatzsćep SezsMsMe, N/3-4, 1926, str.
173-241.
Jepktz, N. O., LjgaMt Razća. Sgaps! Utg o/8i1eGtap (će Ma§t/1sep(, Me\u
Uogk, 1911.
Nazić, M., Veuap-G tepagI-G ze/eg-1 Tgakeup-18i1(ap 8p1eušap

129
 Nap, priredio Nizeujp S. Uigs1ausIp, Apkaga, Tigk Tapć
Kigiti, bep I, str. 3, 1976.
bćaču, b. J., Šz(ogu o/(će Oiotap Etr1ge aps! MosTet Tigkeu. 1. EtrGge o/(će
S02/l'. Tće Šze ap<1 OesIpe o/ (će Oiotap Etrgge (1280—1808),
Satćps1ce SJšuegzću Rgezz, ćogkJop, Ke\u Uogk, MeŠoigpe, 1976.
boćteIe, N., „Oeg b1e§ s1eg 8aGaUJs1ep t Regzjep ips! zeJpe
K.iskš1gkip§ep aiG sće bsććJep ApaJoNepb 1t 16.
Jaćgćips1eP“, u: Oeg 1z1at, EH, 1965, str. 95-223.
brejzeg, M. T., Oa$ ZeItpate s1e$ 8a '<I k ‘AĐ<1-p1-tŠe ’a1, 2ipsć, 1946.
b1gjr1jp§, O. XV. r., „Tće OMošap Tigkz ašJ 1će Agaćz, 1511-1574“, u: Štogz
ZŠsIez t ZosGa! Zsgepsez, XXVI, pĐ 4,1Jgćapa, 1942.
Tigap, 8., KapipGtp o§1i bećgasJeVauegŠuak’a$1. Apkaga, 1961.
1J2ip5ag§Š, I. N., Oztapć TapM, II, Apkaga (Tigk Tapć Kigigpi, XIII. sGt, str.
16m), 1975.
2'tkeJ8ep, J. V/., Se$sk1sI(e s1ez oztatzskep KeGsćez t Etora, II, Oo1ća, 1854.

VI. Carstvo na vrhundžu svoje moći (XVI vek)

Akskš, M., Se1aP 1$uap1ap, 1550-1603, Apkaga, 1963.
- TpgMue 'tp 1kI$as11 ue GdItaG IagŠ, II, 1453-1559, 1b1apći1, 1974.
A1ćep, E., Te Ke1ag1ot s1e§I atVa$st(op uepegjat a18epa1o s1igap!e I
zeso1o s1esto$e$1o, Ze zeme, I, Pgepha, 1840; II, 1844; III, 1855;
dodatak, 1863.
Vass]ie-Sgattop1, J.-E., Oitop1, R., priređivači, SoMgLjiIot a I ’M$1oGge
esopotGdie e! $os'š1e s1e I'Etrgge oIotap, Rag15, 1983.
Vagkap, O. E., XV ue XVI ašGagLa 0$tapć traga1og1i§ips1a ggga! ekopottt
ćikikG ue taŠ e$a$1ap, I, Kapigpag, 1b(:apći1, 1943.
- „Ezza! zig 1ez Joppeez z^at^iez sZez ge§151he5 s!e gesepzegpep1, u:
ć^Etrće
ošotap“, Joigpa! o/ 1će EsopotGs aps18ost1 Š$1ogu o/ 1će OpeM,
I, 1958, str. 9-36.
- „N. 933-934 (M. 1527-1528) MaI UŠpa aJ1 ćk ći1?e Ogpe§1“, 1$(apVi1
Otueg$Ie$IkI$a1 Rakp11e$1 Mestia$g, 15, 1-4, oktobar 1953 -
jul 1954, str. 251-329.
- „954-955 (1547-1548) taI uŠpa ać B1g Oztapć ći^ez!", 1$1apĐi1 Itueg-
$Ie$IkI$a1 RakŠ1e$G Mestia$g, 19, 1-4, oktobar 1957 - jul
1958, str.219—276.
- „N. 974-975 (M. 1567-1568) ša1T uŠpa ać ćn Oztapć ći^ezj'4,1$1apki1
OpGueghIezg 1kIza1 Rakpćezj Mestiazg, 19, 1-4, oktobar 1957- jul
1958, str. 277-322.
- ZŠeutatue satG ue GtageI t§ast, 1550—1557,1, Apkaga, 1972 ; II, 1p$aa1a
aI etGg ue/egtap1ag, Apkaga, 1979 (francusko izdanje u: O. ć.
Vagkap, „ć’oge,ap!za(:1op s!i (gauaI: 1e sćap11eg sGipe ngaps1e
tozsjiee a 1z1:apći1 ai HU1e 31es1e“, Appa1e$, E.8.S., XVII, 6,
 novembar/de- cembar 1962, str. 1093—1106).
- „Tće rpse geuoJipop oG 1ćs 31h1eepLj sep1:igu: a (igpjp§ roJgN š 1će
esopotJs
ć!51:ogu oG 1će Ieag Eaz1“, 1metaNopa1 Joita1 o/M1sM1e-
Eaz( 81i<1- Ge$, VI, 1975, str. 3-28.
- „1z{apći1 5agau1appa aI gpićazeće (1eLeg1egJ“, Ve1§e1eg, IX, 13,
Apkaga, 1979,
str. 1—380.
Ve1sNseapi, I., Ve1(Iseapi-81;etćegg, I., ,De§1etep1 oIotap sopsešap! 1e
gesepzetep{ (rgetjege toŠe sJi HU1e 51es1e)“, 8pLj$1-
Rog5skip§ep,
I. XXXVII, 1978, str. 1^0.
Ve1op s!i Mapz, R., 1e$ Oć$epjaIop$ s1er1š1eigv $t%i1ap1ez e1 sćozez
tetoga- Me$ Igošeez ep Ogese, A$1e, JiAee, E§ur1e, AgaNe e1
aŠgez rau$, Rapz, 1588.
Vept§5ep, A., Eetegsgeg-OieCiejau, Sć., „Eez tagsćahkJz <1e 1a Soig oIotape
e! 1e sottegse s1ea Goštigez tozsouLez s1ap5 1a 5esops1e toMe
s!i XVI4 zjes1e“, SaMegz Li topAe gi$$e e( $ou1eIdie, XI, 3, 1979,
str. 363-390. ‘ - g

Vepps1e1, M., Uegaz1et, O., „ka rgezepse oIotape ai zis! s!e 1a Sptee e1 ep
teg s1’Agou s1apb 1a rget!ege tojće s1i XVI 13 31es1e“, Sak1eg$ Ji
tops1e gi$$e e( $ou1ea^ie, XX, 3-4, jul/decembar 1979, str. 389-
465.
- ,De§1ešep45 Pzsaih e1 bzsaŠe s1e 1a rktpse s1e VeisGeg-A^kegtap
(1570)“,
SaUaeg$ s1i topJe gi$$e e( $o^1e(1die, XXII, 2—3,
april/septembar
1981, str. 251-328.
~E’Etr1ge oPotap e( 1e$rau$ goitat$, 1544-1545, Rapz, 1987.
Vgais1e, V., „1p1etaćopa1 sotrećNop aps! JotezNs s1o1ć 1p 1će ONotap
Etr1ge, 1500-1650“, Letš, II, 3, 1979, str. 437-454.
- i Eetz, V., Skp$Pap$ apJ Jež$ t (će Oiotap Etrgge, 2 uo1., Ieš Uogk,
EopsJop, 1982.
Vgais1e1, R., Ea MeM(eggapee e( 1e topJe teJIeggapeep a 1'erodie Je RkŠrre
II, 2 uo1., 2e es!., Rapz, 1966.
- StIza(Gop ta(epe11e, esopotge e( sarKaŠte, H^-HUPR $1es1e, III, Ee Tetr$
Ji topLj, Raš, 1979.
Vibćesd, O. OćgzkJp s1e, Tke TigŠ$k Ee((eg$ o/ O^geg SŠeIp s1e Vi$1jesd,
1trepa1 At&a$$as1og a( Sop$1apIpor1e, 1554-1562, prevod: E. 8.
RogzJeg, OhRogs!, 1927; ponovljeno izdanje 1968.
Sćatege, E., Me§os1aIop$ <1e 1a Rgapse papv 1e EeuaŠ, 4 uo1., Rapv,
1840-1860.
Sćezpeai, J., Ee Uoua^e <1e Motgeig s/Agatop, at&a$$as1eig roig 1e Kou ep

Ljd
 1ieuap1, priredio Sć. ZsćeGeg, Raš, 1887.
(Dgakda, M., „Rpse ć!z1ogu' aps! Lje Vigza zPk tLjzću: a zikJu jp OIotap
Jps1iz- <t1a1 desNpe, 1550-1560“, Tke Joigpa1 o/Esopotgs Š$
(ogu, HC 3, 1980, str. 533-550.
S1o(, A., ZoItap 1e Ma§t/g^ie, Rapz, 1983.
Soćep, A., Ee\U15, V., Rori1aNop aps! Keuepie t (ke Tožt o/Ra1e$(te t (ke
5Gh(eep(k Sep(igu, Rppsećzp, 1978.
Sook, M. A., Rori1a(gop Rge$$ige t Kiga1 Apa(o11a, 1450-1600, Eopskt,
1972. Sl'e1koua, V. A., ,,ke5 se1er e! 1eig go1e s1apz 1a u1e esopotJsjie
s1ez Va1kapz a G&rocie oIotape, HUe-HUNe z1es1ez“, u: 8(isIe$ t (ke
Esopotgs apJ 8os1a1 N1$(ogu o/(ke MŠsIe Ea$(/got (ke Š$e o/ 1$1at (o (ke
Rge$ep(
 Oau, priredio M. A. Sook, RogkJop, Ne\u Uogk, Togop1:o, 1970, str.
172-192.
RagocM, b., „Tće eag1u ćGb1ogu oS 1će Va1kap Gakz“, 8p4o51-
Rog$sNip§ep, XXXVII, 1978, str. 50-68.
- Točt$ apJ Točjttep o/OIotap ApaGoIa. Tgas1e, Sga/1z aps! rooL RgoAisČop
t agg (JgVap 8eŠp§, 1520-1650, Satćps%e, 1984.
Reke*e, R., „VšJa aps! Rez1 ips1eg Tigkgzć gi1e“, u: 81isIa Tigso-Nip§aggsa,
priredio Ou. KaMu-Ia^u, III, VisJarez!, 1976.
Oi^eg, R., HU1-HUN azgNagpa Ompap/g Gtrag-a101'1i§ip(1a kiBi&a!
teze/ezG ue kićidaIap aćpap \jegĐ;Ieg, 1b(:apđi1, 1964.
Neus1, 1J., ZšsIez t OŠ Oiotap Sgipta1 Tam, priredio V. I., Mepa§e, Oh&gs!,
1973.
1tđeg, S. N., „Tće pauu oG bŠeutap Še Ma§pJG 1sep(“, Aghćpit Oiotatsit, VI,
1980, str. 211-282.
1pa1s1k, N., „SarIa! Gogta(Jop t Še OIotap Etr1ge“, Tke Joigpa1 o/Esoggot-
gs NŠogu, XXIX, 1969, str. 97-140.
- Tke Oiotagg EtrGge. Tće S1a$$Gsa1 A§e, 1300-1600, prevod N. IhkodaSh i
S. 1tđeg, Rops1op, 1973.
Jepp1p§8, K.., „1Jgđap rorikNop jp Apa(oNa t Še 51h4eepŠ sep!igu: a bćkJu
oG Kauzep, Kagatap, Atazua, Tgađgop aps! Eggigit“, ŠetaIopaI Joigpa1
o/Mtte Eaz( ZŠsIez, VII, 1, 1976, str. 21-57. KaIu-Na§u, Ou., „Tće 6g5(:
sep(ipe5 oG Še OKotap tŠ(:agu 0g§ap1ga110p“, AsŠ opeŠaIa, XXXI, 2, 1977,
str. 147-183.
Kip4,1. M., Tke Bikap '$ §eguap1$. Tke Tgat/ogtapogg o/Oiotap RgoutsšI
Souettegt.1, 1550-1650, Uogk, 1983.
EiS1p§e, K. s!e, [)e 1a pagizapse, <1igee e1 skŠe Je$ E$Š1$, priredio M. J.
NeaŠ, Oepeue, 1984.
Maćgg, J., Ba$ KaptTeGUse,$egt. 8i11ap ZŠeutapz Je$ RgaskN^egg,
\Ujezđas1ep, 1974. MsOo\uap, V., Esopotgs 1,g/e t Oiotap Eigore, TahaIop,
TgaLe aš11će 8(gi§- §1e/og 1aps1, 1600-1800, Satđps1§e, Rapb, 1981.
Ro8(e1, O., Oe 1a KeriŠdie Jez Tigsz, RoJćegz, 1560.
Ierr, K. S., TkeMp/I o/1$špVi1, OhRogd, 1986.
beg(o&1i, M., Ohtapk (apk 1p§aP, 18(apđi1,
1986.
ZkŠNeg, b., ŠŠat NagĐote aps! 1ke Tgas1e t(k Tigkeu, 1578—1582, OhGop!,
1977.
5raps1oiup [Zrap(1i§to] Sap1asabt, Tć., ReŠ 1gaGs1e s!e Gop§te s1e$
Tigsdg, priredio Sć. bsćeGeg, Rapz, 1896.
1ti, I., Ea RoINdie ogGepšJe s1e Rgapdo1$ 1eg, Rag15, 1908.
TJhipfagJŠ, I. N., 0$tapć JeuJepgip 1e§kIaćps1ap Kariki1i osaIap, 2 uo1.,
Apkaga, 1943-1944.
- 0$tapć s1elj1eItp tegkeg.ue Vakpue 1e§kpaP, Apkaga, 1948.
- 0$tapć Jeu1e(tt Ptgue (edkIaP, 2e es!., Apkaga, 1984.

123
Uetb1et, O., ,De5 rgeragaG|G5 <1e 1a sašra§pe paua!e Ggapso-1igs)ie s!e
1552 a [gauegz 1ez ogsJgez s!i sNuap oiošap“, Keuce s1e I
’OssŠep( tši1tap e! s!e 1a Mes1Ieggapee, 39, 1, 1985, str. 35—67.
- „boše uje\^5 op rg0U1510P1p§ 1p 1će Nip§ag1ap sašra 1§pz oG bi1eutap
1će
Ma^pJPsepG', u: OztataIzske 51isIep gig Šg1$skaj'1$-ipA ZogG-
a1§ezsIJsN(e t Metopat Uapso Vozkou, priredio N. O. Majeg,
MezđaJep, 1986, str. 177-185.
- „Še sotšipai1e oNotape, 1ez JiJGz s!’Au1opua (Ua1opa) (Japz 1a s1eihJete
Š0111e s1i XVI6 51es1e“, u: SI Ećgeg e UepegGa, zesoI XIV—XVIII,
priredio 0. So22l, MPap, 1987, str. 781-828.

VII. i VIII. Osmanska država u XVII i XVIII

veku
Vagkeg, T. M,, OoiMe Ea§1e aps/ Sgehsep(: Šeppaz ZesopL TigIzć $Ie§e aps1
K$ Nk(opsa18eŠp§, Me\u Uogk, 1967.
VepesNk!, N., Oeg Razsća-SgaJA1ehaps1eg uop Voppeua!, 1675-1747, Ogag-
So1o§pe, 1959.
Sap1ešp', [)., Tće Šz(ogu o/(će Sgomj1ć aps!Oesau oJ(će 0((otap EtrGge,
Eop- dop, 1758.
Sue1koua, V., „1,’euo1i1Jop di ge@1te GeosJa! 1igs s1e 1a Pp s1i
HU1e jiz^i’ai tŠei s1i hute 51es1e“, E(is1ez M$(op^ie$,
boPa, 1960, str. 171-206.
Natteg-Rig§51a 11, J. U OP , Oe$ o$tat$sćep Ke1sć$ 8(aa($uegJa$$ip§ ips1
8(aa($^egša1(ip&, 2 uo1., \U1ep, 1815.
Kgei1e1, K. E, Kaga Mi$(a/a uog Šep, ULep, 1955.
Eešjz, V., 1$(apđi1 aps! (će SšIžpop oJ(će 0((otap EtrGge, Kogtap, 1963.
MaŠgap, K.., 1$(apći1 pat 1a zesoppe toŠe pi HUie $Ges1e, E$$ag s1’ćG$
(ogge t$p(ipoppe11e, esopotgdie e( $osGa!e, Rap5, 1962.
Mabbop, R., Š$(ogge pi sottegse Jgapda1$ Aap$ 1e Eeuap( ai HUIR $ges\e,
Rat, 1896.
- Š$(oGge s1i sottegse Jgapdag$ s1ap$ 1e Eečap( ai Š1R $1es1e, RagJz,
1911. Mećšes! EGeps!'!, Ee RagasNz Le$ 1pJGLe1e$. JJp atba$$as1eig
opotap $oi$ 1a
Ke§epse, priredio O. UetzJet, Rat, 1981.
Moigas1§ea sGOćbbop, TaIeai %epega1 s1e GEtrGge oPotap, 7 uo1.,
Rag15,
1788-1824.
Ret (1e 1a SGOJH, R., E(a( %epega1 peGEtrGge o((otap, Rag15, 1695.
Kaušops!, A., Agp$at e( sottegdap($ ai SaGge ai XVIIIe $Ges1e, 2 uo1.,
Vatab, 1973.
Kusai1, b!g Rai1, Tće N1$(ogu oJ(će TigŠ$ć EtrGge Jgot (će Ueag 1623 (o (će
Ueag 1677, 1hjps1op, 1680. bćau, M. I.., Tće 0((otap EtrGge /got 1720 (o

124
1734 a$ geuea1ep t (će
1) e$ra(sće$ o[(će Uepepap VaŠ, GJgđapa, 1744.
bisezka, A., ,,0'š Ep1\ujsk1ip§ (1eg Vez1eiegip§ s!igsć s!he ‘auag12-1
sIuapJue ips!
dje (ekaPG-1 ‘bgPue jgp oztašzsćep Iejsć \uaćgeps1 s1ez 17. ips!
18. Jaćgćips1eg1;z“, bps1o${-Rog$skip§ep, XXVII, Mišsć, 1968,
str. 89-130.
bišpeg, V. N., Re(eg (će Sgea( aps! (Ie 0((otap EtrGge, OhGogs!, 1949.
Tćošzop, Sa(ćegte (Ie Sgea( aps1 (Ie Ehratšp o/Kšz(a, Ie\u Uogk, 1950. ToN,
đagop s!e, Meto '1ge$ $ig 1ez Tigsz e( 1e$ TaPagez, 3 UO1., Atz1eg<1at, 1784.
Tos1ogou, K., Ha UMe kaIsatdie, XV*-ha? 81es1ez, boDa, 1970.
1J2ip9ag5111, I. N., Oztapć TagGćG, 111/1, II. ZeIt 't (aI(a dLjdtpap 1699
Kag1o/da apsIa§tazta kadag, Apkaga, 1951.
- Oztapk TagŠ, Š/2, XVI. upgup og(a1agtpap XVII. upgup zopipa kapag,
Apkaga, 1954.
- Oztapp TapIg, IV/!, Kag1o/da apsIa§ta$ts1ap XVIII. upgup zop1agta kapag,
Apkaga, 1956.
- Oztapk TagŠ, 1U/2, XVIII. upgup, Apkaga, 1959.
\Uo1:G, J. V., Tće Eteg^epse o/(Ie Sgea( Romjegz, 1685—1715, №\u Uogk,
1951.

IX. Balkanske provindžije (1606—1774)

Vaueg1e, S., „Tće sotrgogšze a! 25Iua1ogok“, AgsIpit Opotatsit, VI, 1980,
str. 5-53.
VJecšap, N. N., TIe Tigso-Ka§i$ap Ke1apopzN1r assogsIp§ (o (Ie Rptapz o/
Migap III (1575—1595) eh(ap( t (će 8(a(e Agsćkez o/Oiđgoutk,
1^a Naue-Rapz, 1967.
VgaisJe, V., G,e\\'jz, V., Sćpzpapz appJeš t (će OPotap Etrgge, 2 uo1., Ie\u
Uogk-kops1op, 1982.
Vizsć-2ap(peg, I., A^gapeg/a$zip§, Se$e11zsća/( ipp 31es11ip§ t 8ppoz(-
eigora ip(eg Bezoppegeg Vegpskzgsćp%ip§ peg Tpgketep, EehrgJ^, 1938.
SapsJea, V., „Tez Jp1e11es1is15 s!i biJ-Eb! eigoreep ai h\;pe zjes1e“, Keuie
s1ez e(š1ez zip-ez( eigoreeppez, VIII, 2, str. 181—230, e14, str. 623-668,
Visagez1, 1970.
SaLeg, R. XV., OiVgoutk (Ka%i$a). A S1az$Gs SIu-8(a(e, Eops1op-Ke\u Uogk,
1972. S'ue1koua, V., „Moiuetep(5 ap11-Geos1aih s1apz 1ez (eggez
ći1§agez zoiz s!ot1- paGJop oPotape <Ji HU1e ai HUŠ e 51es1e“, E(ipez Š$
(og(die$, II, boPa, 1965, str. 149-168.
- „(Jie^iez rgoć1etez s!i GeoLjćzte oNotap a Geros]ie s!i hU1e 3!es1e ai
HUŠ e
zjes1e“, As(ez s1i rgetgeg sop%ge$ ŠegpapopaI s1’e(is1e$
Ia1kap1die$ e( $ip-e$( eigoreeppez, III, boDa, 1969, str. 709—
720.’
OiŠ, A., SegpoUos1eapi, R., Vtppe Sap(et1g, NŠopap o/8oi(ć Ea$( Eigo- reap
aps! Opep(a1 StIgapop$, AzzosJaiop t1egpaiopa!e s1’e1i<1e5 <Ji
8isGE5( eigoreep, Visagez1, 1973.
Raig1e1, S., Sćap($roriŠgez s!e 1a Sgese topegpe, 2 uo1., Ragjz, 1824—
1825.

OPO

Oapdeu, S., „.SarragMop s1ez garroLz sarIaPzSez dapb Gesopoš 1e giga1e

s1e 1a Vi1§ag1e s1i Iogd-Oiez! ai soigz s1i h\'š e 51es1e“, E(iLj$
Ik(ogJdie$, boGš, 1960, str. 207-220.
Oeog§e5si, V., Meto1ge$ e1 rgoje($ s!e ge/oppe s!apz 1e$ rpps1rai(ez
goptatez,
1769- 1830, Visageb!, 1970.
- „Tće Potašap Vouagz 't Gće e‘ 1§ć1eep1:ć sepGigu: Sće'i'
ro1J1Jsa11s1eo1o§u“, Eaz(
Eigoreap (/)iag(eg!u; VII, 1, 1973, str. 31-40.
Naskoujsz, I 7 , e Reir1e $e.gĐe e( $op E%Pze zoiz 1a sJottaćop (ig^ie,
Rag15, 1947. NasŠjaćk:, M., „01e rg1uIe§1egSep bŠLe hig 2ejI s!ez
oztašzsćep ReidaNzšiz.
MI će5ops!egeg Vegisk51sć11§ip§ s1eg Rg1uj1e§jep <1eg b4aLj
bagajeuo“, 5is1oz(-Rog$sćip§ep, XXI, Mišsć, 1961, str. 130-158.
Noćzća\ut, E. J., Vap<I($, Eopdop, 1969.
1pa1s!k, N., „^Ešrjge oIošap“, u: Ee$ Reir1e$ Ae GEigore s1i 8is1-E$
( e( 1eig gb1e Lapz Gk1$1oi-e (hue--hhe $$.). As(e$ dm rgeppeg
sop§ge$ Šegpa- Popa1 s1e$ e(is1e$ Va1kap1die$ e( $is1-e$
( eigoreeppe$, boPa, 1966, str. 7-48. Ponovljeno izdanje u:
1pa1s1k, N., 8(isIe$ t Oiotap 8os1a1 apb Esopotk Njz(ogu,
Eops1op, 1985.
- „SepggaNgaIop aps! s1esep(gaN2aPop t oIošap as1t1p151gaNop“ 1p
8(isPez t
E1§k(eep(ć SeŠigu 1$1at1s Š$(ogu, priredili Tć. IaGG i K. 0\uep,
Sagćops1a1e, II., 1977, str. 27-52, 362-369.
- „MPIagu aps! G15sa1 1gap5Gogta(1op jp (će OMotap EtrNe, 1600-1700“,
Agskguit 0((otatsit, VI, 1980, str. 283-337.
- „Tće eteg§epse oGć1§ Gagtz, dfkkz: 8Še, kpsPogsk aps! 1epap1z“, u:
Sop(p-
kiPopz a Gkj$(01ge esopotj^ie e( $os1a1e s1e GEtrgge o((otap,
priredili J.-E. Vascie-Ogaššot i R. OitoŠ, Rat-Eoiuat,
1983, str. 105-126.
Je1aU1sć, V., Š$(ogu o/(ke Va1kapz. E1§k(eep(k apb R1te(eep(k Sep(ipez, 1,
Satćps1§e, 1983.
Kaćgs1a, J., Ee 8u$(ete /$sa1 s1e GE%P$e og(koAohe Ljp$ GEtrgge oPotap
s!’arge$ 1e$ s1ositep($ (igs$, Vgpo, 1969.
KgezeuCakouJs, N., Kare(atje I Kare(at i Vo$t I Negse§outG, bagajeuo, 1954.

126
Makkaj, E„ NG$(o1ge /e 1a Tgap$u1\ate, Rat, 1946.
MsOo\uap, V., Esopotš P/e t 0((otap Eigore. Tahapop, Tgas1e aps! (će 8(gi§-
§1e/og Eaps! (1600—1800), Satćps1§e-Rap5, 1981.
M1ćogs1ea, V., MaKgez Lj $o1 e( rau$ap$ s1ap$ 1e$ rpps1rai(e$ goitate$ ai
e
XVII- 1 $1es1e, Visagez!, 1971.
]\1a§a1:a, U., Mik$tgas1e Mektes1 Radža ue AuapPk Mpe$$e$e$G, Tokuo,
1976. IoMe, V„ Ha RogtaPop pe GEtrgge gi$$e. E(is1e$, po(e$ e( Lositep($, 2
„
uo1 Rapz, 1952-1953.
]\1ogas1oip§ć1ap, O., KesieI s1’as(e$ t(egpa(1opaih s!e GEtrie o((otap, I,
1300-1789, Rapz, 1897..
Mouez, O. K„ Vasop, INegoGs Va11as!$ o/8egu!a, Vo51op, 1913.
Rap1a2oroi1oz, N. J., Skigsk aps1 Tamj t 1ke Va1kap Retpzi1a s1igt& (ke
Oiotap Ki1e, Tćebba1oš1a, 1967.
1453-1953, Te std-sepIete aptuegzaGge s!e 1a rggze s/e Sot1ap(1por1e, I
’NeIetzte sop(etrogat, 2e 5., 7e appee, Gazs. ćogz 5eg1e,
AJćepez, 1953.
Rapgas,V., 1a Re$(e pat GEtrJge o((otap. 1700-1850, Rapb-Eoiuat, 1985.
Regepuj, ]., „Tgo15 uŠez ćop§šJze5 5oi5 1a sJotJpaNop oPotape ai huc e
51es1e“, u: As1e$ s1i rgetGeg sop§gez ŠegpaIopaJ <1 'ePiJez
1ja1katcie$ e( $is1-e${ eigoreeppe$, IV, boGt, 1969, str. 581-
591.
Kobep, O., Oje Va1kap NaŠikep t VeIga§ gi tpegp Se$sMsk(e s!e$ 51a^ep-
(kit$, Ee1r21§, 1878.
Io1ćepćeg§, O.E, Tke Ai$(pap MgŠagu VogLjg t Sgoaća, 1522-1747,
1Jgćapa, 1960.
- Tke MpKagu Vogsjeg t Sgoapa, 1740-1881, Sć1sa§o-Eops1op, 1966.
Iips1tap, 8., Tke Sgea( Skigsk t Sarpupu, Satćps1§e, 1968.
8ake11ag'1oi, M. V., Ne Re1oroppe$o$ ka(a (ep pei(egap Toigkokgapap,
1715- 1821, ALjepez, 1939.
b1aupapob, E.8., Tće Va1kap$ $tse 1453, №\u Uogk, 1958.
81o1apoU1sć, T., „Eaps! 1epige aps1 ge1a1es1 zes(og5 oG Lje Va1kap
esopotu", Tće Joigpa/ o/Esopotk Š$(ogu, 13, 1953, str. 398-411.
- „Tće sogkziepp§ Va1kap OLćodoh Megsćap{b“, Joigpa! o/Esopotgs NG$
(ogu
XX, 2, jun 1960, str. 234—313.
5(gis(te $os'ga1e e( pe^e1orretep( sgJ(ige1 pe$ čte$ $ip-e$( eigoreeppe$
e( app- apdie$ aih Š1e—hpie $1es1e$, Abboaaiop 1p1egpaiopa1e
s!’e1is1e5 s1i 5is1-E51 eigoreep, Visagebg, 1975.
bisebka, A., AjaggG, rgpoĐ; ggisauaggji 1oka1gge \’1a$p i ggaIt
getđaggga ga uggjeggge Tigaka, Bagajeuo, 1965 (rezime na
nemačkom, str. 237-254).
5i§ag, R. E, 5oi(kea$(eg-p Eigore ippeg OPotap Ki1e, 1354-1804, beaMe-
Eop- Ljp, 1977.
bitpeg, V. N., Re1eg Le Sgea( agk! Ae OKotaga Etrpe, OhGopj, 1949.
buogopob, N.0., Š$1oGge pe 1a Sgese topete, Rat, 1953.
- Te Sottegse pe 8a1otdie ai HUŠe $1es1e, Rag1b, 1956.
Tos1ogou, N., „Ea uŠe ća1kap1cie aih HUe-H1He 51es1e5. Oeue1orretep(
50S10- esopotjcie e1 s1eto§garć1die“, ViPepp Je GA$$osGapop
t(egpa- popa1e p’E(is!e$ pi 5ip-E$1 eigoreep, HČ~HU1,
Visagez!, 1977-1978, str. 3-495.
\'etz1et, O., „Ee raJptoJpe Gops1eg s!e Rapauo1e VepakGz, kosa1ja.r <1e
Ka1ata- 1a“, u: KaGuue( Kp$pti. E$$au$ rge$ep(ep (o NaŠ
1pa1sGk, Joigpa! o/ TigkG$k b(isIe$, 11, 1987, str. 211—231.
„Ea ^Še ća1kašcie, HUe-H1He 51es1eb“, 5(iLa Vakatsa, 3, boGt, 1970.
\\'a11egz1et, I., „Tće Oiotap Etrke aps! (će sarIaPz! 'logI esopotu: 5ote
ciezNopz Gog gebeagsć“, KeuGem’, II, 3, 1979, str. 389-400.
X. Arapske irovindžije (XVI—XVIII vek)
AM aM^a^G, 1^., K1-Maga jg M1$g j11-Azg a1-1Lćtat, Sako, 1978.
Ađ(! a1-KaćTgp, A., A 1-KG/a1-Mpp /11-dat a1-1ćatt ‘asćag. Sajgo,
1974.
Ađs1e1 Ioig, A., ŠgoAisIop a GŠzŠge igĐate s!e 1a Zupe oPotape (hur-huš?
$Ges1e$), Veugoi1ć, 1982.
Ađs1e$5e1et, A., 1e.? NŠopepv 1it$1ep$ s)ez HUPe, huše e1 XIX?
$1es1e$. E$$aj <1 'ć1$(01ge siIigePe, Rat, 1973.
Ađi Nizaup, A., Rptps1a11eas1eg$Mr$ t 8upa, 1575-1650, VeugoiLj,
1985. Vasćgoisć, T., Rogtapop $os1a1e ĐaNjage$cie e(roiuoGg a Tit$ ai
HUNe $1es1e, Tip15, 1977.
Vaeg, 0., Re11ać aps! Tomt$tap t 1će MŠ1e Ea$(, EopJop, 1982.
Vakćć, M. A., TNe OIotap Rgohčpse o/Iatazst t 1ke $hh1eegAk segAigu,
Veu- goi!ć, 1982.
Vagđć, K., OPotapKi1e tVata$si$ 1708-1758, Rppse1op, 1980.
Ve1(ćseapi, I. i I., ,De§1etep1 ošotap sopsegpap! 1e gesešetep1“,
8is1o$1 Rogzsćip^ep, 21 (1978).
Veg§pa, R., TproI s!a11510 a! 1850, TproN, 1925.
Vos1tap, N. I.., RoIIsaIRasIop$ 1pA1erro 1760-1826, Sćare1 NŠ, 1963.
Voueg, R., Ta Ie diopsIepž a A/§eg a 1a ueŠe s1e GŠetepIop/gapdaG$e,
Rag)5, 1963.
Vgais1e, V., Te\ujz, V., Sćp$Iap$ aps1 Ječj$ t (ke Oiotap EtrGge. II. Tće
Aga- Šs-$reak't§ 1ap<1$, Ie\u Uogk, 1982.
VGOU/P, E. S., Tke TitzGa o/Aktas1Veu 1837-1855, RgJpse1op, 1974.
SćegJG, M. N., Ropuogg e( 8osŠe Aap$ 1a TitzGe <1e N’i$aup Vt ‘A11 (1705-
1740), 2 UO1., Tigt, 1984-1986.
SćeuaŠeg, O., Ta 8osŠe <1i Mop11Ljap a 1 'erodie s1e 1a geuo1ipop
jpdizMeIe epEigore, Rapz, 1971.
Soćep, A„ Ra1ezppe t 1će 18(k Sep1igu. Ra((egp$ o/SouegptegM ap<1
As1tŠ$- (gapop, Jegša1et, 1973.
— i Eešjz, V., Rori1apop ap<1 Keuepie t (će Tožpz o/Ra1ezppe t (ke
8Gh(eep(k
128
 SepŠgu, Rgtse1op, 1978.
So1otđe, M., „SA1§eg1e 1igcie“, u: 1p(go<1ispop a GA1%epe,
Rapz, 1957.
— „Sop1gJđi1Jop a 1’e1is1e s!i gesgi(etep1 s!e GOs1jas]
sGA1§eg“, Keuie a/psate,
87, 1943.
Sgesećiz, B., Tće Koo($ o/Mo<1et E§ur(, MJppearoPz, 1981.
Oećegat, N., 7, 'E%ur(e (igdie, u: N1$Šge <1e 1a papop e§urpeppe, I. V,
Rapz, 1931.
Oepu, Jeap, „Eez ge§jz4ge5 s1e zok1e (Jez Japjzzajgeb", Keuie
a/psate, 61, 1920. E1-Naća1, O. N., Tće JisIs(a1 AAttŠgapop
o/Oiotap E§ur( t (će 8euep- (eep(ć SepŠgu, MtpearoPz, 1979.
Regais!, E.S., Appa1e$ (proN(atez, priredio A. Vetags!, Rag15-
Tip15, 1927.
OađaPT, A. a1-, ‘A$a’Lj ag-aŽag, VŠac, 1879.
Oća221, K., Iakg a1-Okaćak, A1er, 1926.
OJđđ, N. A. K., Vo\uep, N., ŠatGs 5osGe(u aps11će 1Ue$1, uo1. I, MatGs
8osGe1u t 1će E1§ć1eep(ć SepŠgu, 2 ragPez. OhGogs!, 1950-
1957.
Ogagptop!:, N. sEe, NŠoGge s!’A1§eg $ot 1a LjttaMop (igdie (1515—1830),
Ap§egz, 1887.
NaŠesoeig, ć., \U!e1, O., Gez Mozdieez s1i SaGge, 2 uo1., Rag1z, 1932.
Nappa, K., Ap JJgVap NŠogu o/VpŠsj t 1će Mate1ik aps! OIotap Reg1os1$,
Sa1go, 1983.
Negaa, A., 1e SgM, TilJz, 1980.
NoI, R. M., E%ur1 aps! (će Regte Sgevsep! 1516-1922, Sogpe11, 1966.
- ZNiIez t 1ke NŠogu oj'(će Meag Eaz(, EopJop, 1973.
Noigapj, A. N., „Tće sćap§1P§ 1ase oG 1će RegŠe Sgezsep(“, 8(isIo 1z1at1sa,
8, 1957.
NiOegoŠ, XV. V., Ađ<1i1Ga1(aN, K., NŠopsa1 Seo^garću o/Ra1ez(te,
Tgatjog- s1ap ap<18oi(ćet Bupa t (će 1m(e 16(ć SepŠgu,
Eg1ap§ep, 1977.
1pa1sjk, N., TNe OKotap EtrGge, 1hjps1op, 1973.
kzauL, S., Ap EsopotGs NŠogu o/(će MŠsIe Eaz( aps1 ćgog1k A/psa, So1itć't,
1982.
JiNep, Sć.-A., NŠoGge s!e I 'A/gG^ie s1i NogA s1e 1a sops]ie1e agaĐe a
1830, 2e es1. priredio Io§eg Be Toigpeai, Ragjz, 1956.
Kešr, R., Moai\ aps! MoziI NŠopat o/(ćeJaIP Ega (1726-1834), doktor- ska
teza, OhGogs!, 1979, eh. <1as1.
Kip1,1. M., Tće 8i1(ap 'z 8eguap(z, Tće Tgat/ogtaIop o/0((otap Rgouts1a1
SočettegA, 1550-1650, K!e\\; Uogk, 1983.
Eop§g1»e, b. N., Roig SepŠNev o/Mos1et 1gas;, OhGogsJ, 1925.
Map!gap, I., „Iog1ć AGgka 1P Lje 51h1eepŠ aps! ze\'ep1eep1ć sep!ipez“, u:
Tće SatVgŠ§e NŠogu o/Šat, uo1. 2, Satćps1§e, 1970.
Magse1, J.-J., NŠoie s1e TE§ur(e Leršv 1a sopcie(e Lez Agakez ji$di’a 1’Eh-
resINop/gapdake, u: ć' {Jpjuegz, Rapz, 1848.
Magsiz, Aćgaćat, „Rpuasu 1p E1§ć1eep1ć SepŠgu A1erro“, 1JME8, 18, 1986.
Ma51eg5, Vgise, Tće Og1§Gt o/ UUeMet Esopotgs Vottapse t (će MŠs11e
Eaz(, Ne\u Uogk, 1986.
Mjsassć1, K., 1m TproŠata zo((o I Jopito s1e1 SagatapI, Iote, 1926.
K1ei\uep1ppz, T., RoPNsz aps! 5osJe(u t EaNu Mos1et 1gad, Ea Naue, 1982.
Ošep, K.., Tće MŠs11e Ea.č( t (će ŠogŠ Esopotu 1800-1914, EopsJop, 1981.
Rapgas, B., 1m Rea(e Jat TEtrgge opotap, 1700-1850, EoiuaJp, 1985.
- „AGGge(eig5 oiotapz e( sarkaJpez Ggap^aJz a A1ehaps1g1e“, KOMM, 34
(1982-2).
Razsia1, J.-R., T)ataz a 1a/t <1i $1es1e, Vataz, 1983.
R1§pop, Jeap, „Ea Tiš51e (šcie e1 ćizzetIe", u: 1pŠaNop a 1a Tipte, RagJz,
1950.

š07
Rćsćeg, O. E., Ap NŠopsaI Seo§garću o/(će 0((otap Etrte, ćop<1op, 1968.

š07
sco............................................2

POČECI: OSMAN I ORHAN...................................................................13

Činjenice i legende............................................................................13

Zauzimaše emirata Karesi.................................................................22

Društvo.............................................................................................32

130
USPON OSMANLIJA............................................................................36

(1362-1451)......................................................................................36

Osvajanje Rumelije............................................................................37

Osmansko napredovanje u Anadoliji i Rumeliji...................................44

Stvaraše carstva i organizovaše države.............................................47

Situacija u Vizantiji............................................................................51

Krstaški pohod na Nikopolj.................................................................56

Poslednji pohodi u Anadoliji...............................................................58

Bajazitovo carstvo 1402. godine........................................................60

Bitka kod Ankare...............................................................................63

132
Međuvlašće (1402—1413).................................................................65

Sulejman čelebija u Rumeliji..............................................................69

Mehmed čelebija u Anadoliji..............................................................70

Avantura Muse čelebije......................................................................71

Mehmed I (1413—1421)....................................................................73
Sukobi sa Karamanom i Venecijom....................................................74

Put ka miru........................................................................................77

Murat II (1421—1451)........................................................................79

Oonovni usnon Osmanlija..................................................................83

Murat II i učvršćivanje carstva...........................................................97

134
USPON OSMANLIJA ..........................................................................100

(1451-1512)...................................................................................100

MEHMED II (1451-1481)...................................................................100

Osvajanje Carigrada........................................................................103

Doseljavaše Osmanlija u Carigrad....................................................108

Godina 1457....................................................................................113

Pad Moreje i Srbije: 1458—1460......................................................114

Sukobi sa hrišćanima: Rat sa Venecijom (1462-1470)......................118

Anadolski front, osvajanje Karamana i sukob sa državom Akkojunlua

(1463—1474)..................................................................................121

Bajazit II (1481—1512)....................................................................131

136
ORGANIZACIJA OSMANSKOG CARSTVA (HGU-HG VEK)......................140

Ekonomski živoŠ..............................................................................146

Vojska.............................................................................................153

IIaseljavapje, turkizacija i islamizacija..............................................156

PROCVAT OSMANSKOG CARSTVA (1512-1606)...............................164

Selim I (1512-1520).........................................................................164

Sulejman VeličansŠveni (1520—1566).............................................172

|G....................................................................................................177

Od Selima II (1566—1574) do Mehmeda III (1595—1603)................183

OSMANSKA DRŽAVA U XVII / VEKU: STABILIZACIJA ILI SLABLJENJE

MOĆI...............................................................................................264

138
BALKANSKE PROVINCIJE (1606-1774).................................................90

......................................................................................................153

ARAPSKE PROVINCIJE (XVI-XVIII VEK)...............................................153

t~...........................................262
t~............................................92

r-.....................................................................................................197

Kautopd, A., Ko§eg5, M., \Uaćća, M., priređivači. SoIodce t(egpapopa1 zig I
’M${o1ge &i Sagge, O.O.K.., p.<1.
K.0551, E., 5(ogGa sI TgGroN e s1e11a TproŠata <JaIa sop^iDžŠ agaka
a11911, Kote, 1968.
5aiua§e1, J., A1er. E$$aG $ig 1e <Jeue1orretep( <L’ipe §gaps!e UTe
$ug1eppe, s!e$ op§te$ ai tŠei s1i ž* zts1e, 2 uo1., Rag15, 1941.
- „Ez^tbbe s!’ipe ć151oke s1e 1a uŠe de Oataz“, Keuie <Je$ e(ipe$
1$1at\cie$, 4
 (1934), str. 421-480. beggeb, Jeap, Ta RoIpdie (ig^ie ep A/p^ie
<Ji Nogp\ RagJb, 1925. bća^/, b. J., Š$(ogu o/(ke OPotap Etrgge apAMosJet
Tigkeu, 2 uo1., I, Etrjge o/ 1će Sa2G$. Tće K1$e apd OesIpe o/ (će OPotap
EtrGge, 1280-1808, SatćgŠee, 1976.
- Oiotap E§ur( t (će A§e o/(će Egepsć Keuo1ipop, NaguapJ, 1964.
- Tće Rtaps1a1 aps1 As1t1tz(gapue Og§at$apop aps1 Oeče1ortep( o/Opotap
E§ur(, 1517-1798, RgtseGop, 1958.
Tađćakć, M. K.a§ć1ć a1-, Pat a1-Miđa1a, A1er, 1923.
Tet1t1, A., Te VeuIk Ae Sop$(ap(te e( Nas1j Aktes1 Ve(, Tip15, 1978.
- priređivač, 1a Ie $os1a1e Aap$ 1e$ rgoutse$ agake$ a Gero^ie oPotape,
2a§ćoiap, 1988.
- priređivač, 1e$ Rgoutse$ agabe$ aGero^ie oPotape, 2a§ćoiap, 1987.
Tć1esk, J.-R., „1)esep1ga1J5aiop oiotape e1 aŠgtaIop igćaJpe a A1er a 1a Gt
s!i
HUŠe 51es1e“, u: Mo№etep($ sottipai(a1ge$ e( Ezrase$ igĐatz ai
Maskged, VeugoiŠ, 1985, str. 117-168.
Ua1epz1, E., 1e Mafgek auap( 1arp$e s1’A1§eg (1790-1830), Rat, 1969.
- RePaćz (itzgepz. T 'esopotge giga1e e( 1a te Ae$ satra§pe$ aih HUŠ e
e( hgh?
z1es1ez, Rat, 1977.
''Uak, T., TgaLj Ve(žeep E§ur( apAVIas1 a$-8ps!ap, Sa1go, 1978.

XI. Počedži IsŠočnog pitanja (1774—1839)

Aps1eg5op, M. b., Tke Ea$(egp ^ie$pop, 1774-1923, EošZop-Me\u Uogk,
1966. VaNeu, R. E., Vpp$k RoIsu aps! (ke TigMzk Ke/ogt MoueteŠ: A 8(is1u t
Ap§1o- -TigŠ$k Ke1apop$, 1826-1853, Satćgjs1§e, 1942.
Oe Eeope, E., J^Čtrego oMotape pe\rpto regšLe <Le11e g1jogte (TapgtgaI)
zesoggZe/opI NaNape. MPap, 1967,
EdtopLj, E. M., Tće Sgeek №ag o/Nj&erepAapse, 1821-1833, S’ćJsa§o, 1968.
T’E§ur1e ai XI)? 5ges1e. Sgoire s!e gesćegsćez e1 s!’e1i<Jez zig
1e Rgosće-Ogjsp!, Rap5, 1982, r1p<11eu, S. V., VigeaggsgaIe Ke/ogpg t (će
OIogpap Etri-e. Tće biMGte Rog1e, 1789-1822, Rppse1op, 1980.
Najjag, J., TEigore e( 1e$ Ljzpggeez s1i Rgosće-Oggegg(, 1815-1848, Rat,
1970. Neus1, SJ., „Tće OPošap 1J1eta aps! \\'e51egš2a1šp t 1će Nše oG 8ePt
III aps!
Maćtis! N“, 81isIez t 1z1atgs Š$1ogu aggs1 SGuŠzaNop, 5sg1r(a
Šegozo1utIagga, 9, 1961, str. 63—96.
Je1au1sć, S. i V., Tće EzSabIzćtegg! o/Sće Va1kap IaNopa! ZšSez, 1804—
1920, 8eaŠe-Eops1op, 1977.
Jisćegeai de 81. Oepuz, Šz1ogge pe 1’Etrgge oćotap derii 1792 jizdi’egg
1844, 4 uo1„ Rat, 1844.
Kaga1, E. 2., Oztapk TapŠ, uo1. V, Šgat-g sesŠ ue Tatta1 s/euGg1egg, 1789-
1856, Apkaga, 1947.
Kaupag, I., MizSa/a Ke§Gs1 Ra§a ue TatgtaS, Apkaga, 1954.

140
Eetz, V., „Tće 1tras1 oLće Ggepsć geuo1i11op op Tigkeu", JoigpaI o/ŠggŠ
Šz(ogu, I, 1953, str. 105-125.
— Tće Eteg§epse o/MoJegp Tigkeu, Eoškjp-Ke\u Uogk, 2e es1., 1968.
Šat e( kasIe. 1,a Iagzzaggse s1e 1a Tigdgae tosTegpe, Rat, 1988.
MŠeg, A. R,, Miz1a/a Ra§a VaggakŠg, (gas!. Gg., Visage54, 1975.
Ketegaps!, S.,APs1e TeVNep, Ra§a Je Jagggpa, 1744—1822, Rap5, 1928.
baćgu, M., 1JEtrgge eourIega zoiz Moćates/ AP e1 1a Oie$Iogg sGOpep1,
1811-1849, Rat, 1930. bća\u, b. J., OIotagg E%ur{ t (će Eg
%ć(eegg1ć SepSigu, Satćps1§e (Ma55.), 1962.
— ONotap E§ur( ggg Sće A%e o/(će Egepsć KeuoŠgop, Satćps1§e
(Mazz.), 1964.
— VeŠeepOMapdMeuč: Tće OPotap Etrgge ipLjeg BeIt III, 1789-1807,
Sat-
ćps1§e (Mazb.), 1971. buogopob, N. 0., ŠvSoie
Lj 1a Sgese tos1ete, Rat, 1953.
— Te Sottegse Je 5a1otdie ai HUPR 5Ges1e, Rat, 1956.

XII. Period tanzimata (1839—1878)

Apse1, J„ Mapie1 ŠzSopdie Le 1a <2ie$Iop J'OggeggS, Rag15, 1923. Vasdie-
Sgattop!, J.-E., OitopL, R„ Esoggotge e( $osGe(ez <Jaggz TEtrgge o((otagg
(/gp Ji HUIR-AeĐi! Ji hh1 zGes1e), Ragjh, 1983.
Va1i, N„ Vascie-Sgatgpop1, J.-E., T 'Etrgge oSSotagg, 1a KeriŠcie s1e Tigcše
e( 1a Egaggse, 151apći1, 1986.
Vegkez, I„ TNe Oe^e1ortep( o/5esi1ap$t t Tškeu, Mop1gea1, 1964.
Vgaide, V„ Eeu/15, V„ SćgŠGat aps! Ječgz t (će OS1otap Etrgge, 2 UO!„ Me\u
Uogk, 1982.
S-ePk, 2., Tće Ketakt§ o/ 1$(apđi1; RoPgaM o/ap OKotap SIu t (će Mte- (eep(ć
Sep(igu, beaŠe e1 kophJop, 1982.
Oaujzop, L. R., Ke/ogt t (će Oiotap Etr(ge, 1856-1876, Uogk, 1973.
r1P<11eu, S. V., Vigeaisgape Ke/ogt t Iće 0((otap Etrjge, Tće 8iŠte Rog(e,
1789- 1922, Rgtse(.op, 1980.
1z5a\U1, S., Tće Esopopis Ša1ogu o/(će M1M1e Ea,č(, 1800—1914, S1psa§o,
1966.
- Tće Esopopps Šh/ogu o/ Tigkeu, 1800-1914, Sćka§o, 1980.
Kaga!, E. 2., Ohtapć Tag1ć1. Mgat-1 sesI( ue Tatgta( s1e^Gg1eg1, 1789—
1856, Ze ed., Apkaga, 1970.
- 0$tap.i TapM, Maća( Regtaš Oetg, 1856-1861, Apkaga, 1954.
- Oztapk TapM, 1z1aća( Regtat Oetg, 1861—1876, Apkaga, 1956.
- Oztapć TapM. V1pps1 Me§gi(jue( ue 1$pMa( BeuMep, 1876-1907, Apkaga,
1962. Kagra1, K. N., 0((otap Rori1apop, 1830-1914, Oeto§garMs aps18osga1
Sćag-
as(eg1$ps$, MasPzop, 1985.
Eešjz, V., Tće Eteg§epse o/Mopet Tigkeu, 2e es!., OhGogd, 1968.
Magsćp, b., Tke Sepe$g$ o/Uoip§ 0((otap Tćoi§ć(, Rgtse1op, 1962.
bća\u, b. J., bća\\', E. K., Š$(ogu o/(će OKotap Etrgge apLMoLet Tigkeu, uo1.
I, Tće Š$e o/MosJegp Tigkeu, Satđg'kJ§e, 1977.
TatGta('(ap SitćigGue(’e TpgMue Ap$1k1oresN$G, 6 uoć, Jz^apđiJ, 1984-
1985.

XIII. Poslednji Šrzaji (1878—1908)

Vegkez, I., Tće Oe^e1ortep( o/8esi1ap$t t Tigkeu, Mop1gea1, 1964.
SePk, 2,, Tke Ketakt§ o/ 1$(apbi1, Rog(gaN o/ap Opotap SKu t (će Špe-
(eep(ć Sep(igu, beaI1e aps! EopsJop, 1986.
15$a\\J, ( ’., Tće EsopotGs Š$Šu o/Tigkeu, 1800-1914, Sć1sa§o, 1980.
Kaga1, E. 2., 0$tapk TapM, Vtpsg Me$gipue( ^e 1$pŠa( IeuGNep, 1876-
1907, Apkaga, 1962.
Kagra1, K. N., Oiotap Rori1apop, 1830—1914, Oeto§garMs aps18os1a1
Sćag- as(ep$ps$, MasPzop, 1985.
Ko1o§1i, O., AksŠ1ćatŠ’t Seg<?e§(, GzGapđi!, 1987.
Kizćpeg, O., Tće Š$e o/Tšk1$ć MapopaNzt, 1876—1908, JlzpsJop, 1977.
Ee№15, V., Tće Eteg§epse o/Mod.et Tigkeu, 2e esk, Oh&gs!, 1968.
MsSagŠu, J. M., Mi$Nt$ aps! Mtoppe$, Tće Rori1apop o/Opotap Apa(oIa apd
(ke Eps! o/(će Etrgge, Ke\u Uogk, 1983.
OLauP, I., JMpsG AVJŠćatGs! ObpettAe 0$tapk 1traga(og1i§ips1a A1tap
1Čp/ši, Apkaga, 1981.
Ratik, 0, Tće 0((otap Etrgge aps1 Eigoreap SarpaN$t, 1820—1913, Sat- đps!
§e, 1987.
0ia1aeg1, I)., 8ospa1 01$t(e§gapop aps1 Rori1ag Ke$1$(apse t (će Opotap
Etrgge, 1881—1908, Keaspot (o Eigoreap Esopotgs Repe(gapop,
Ie\u Uogk, 1983.

142
Kašzaig, E. E., Tke Uoip§ Tigkz, Rge1is1e (o (će Ke\o1ipop oj' 1908, VeugoŠć,
1965.
bćalu, 8. J., 8ća\u, E. K., NŠogu o/(će ONotap EtrGge ap<1 Mopegp Tigkeu, II,
Tće Š$e o/MoAet Tigkeu (1808-1975), Satćps1§e, 1977. Tapgta(’(ap
Sitkig1ue(’e Tpgkgue At1k1ores1š, 6 uo1., 1z(:apći1, 5.(1.
TćoćJe, J., 1p(ege(8 e( treggaIzte/gapdat <1at GEtrGge o((otap (1895—
1914), Rag15, 1977.

XIV. Smrt jednog Carstva (1908—1923)

Aćta<3, R., Tće Uoip§ Tigkz. Tće SottIee o/JJtop ap<1 Rgo^gezz t Tigkik
RoIpsz, 1908-1914, OhGogs!, 1969.
AkzJp, 8., Jbp TpgNeg ue 1Mća( ue TegakN, Mapćik 1987.
A1aŠgk, M. K., Ogzsoigz <1i Skag/ Mš(arća KetaG Rasća, rge$1<1ep( Lj 1a
KeriŠcie 1igdie, ćejrg^e,. 1929.
Vaubig, V. N., Tpgk 1pkIaVg TagŠ, 10 uo1., Apkaga, 1940-1967.
BitoŠ, R., Mš(a/a Keta! Gtep(e 1a Tigcše tos1egpe, VgihePez, 1983.
MsSaLću, J., MizItz ap<1 MtogŠez., Tće Rori1a(1op o/Oiotap Apa(oIa ap<1
(će Ep<1 o/(će Etrgge, Uogk, 1983.
Seog§eop, R., Aih Op§te$ Lj papopaIzte (igs, Uti/Akdiga, Rat, 1980. Obka1r,
2., TigkGzć IapopaŠt ap<1 Šez(egp StIgaNop, priredio №uag1 Vegkez, №\u
Uogk, 1959.
SipSeg, M., Rig$it§ (ke Jš( Sate o/Tćegg Reor1e. A 8(i<1u o/Sop(etrogagu
Agtetap Teggopzte, №\u Uogk, 1986.
Sigip, K., Te Oohheeg agtetep, Rat, 1983.
Ne11eg, J., VgŠzć RoIsu (okjags1$ (će ONotap Etr1ge, 1908—1914,
EogmJop, 1983. Niget1g, J. S., V1r1otasu t (ke Ieag aps1 MŠsIe Eaz(, II,
ponovljeno izdanje, Ieš Uogk, 1972.
KepoiU1p, R., 1m Spze eigoreeppe e( 1a RgetGege Siegge topsIa1e, 5e es1.,
Rag18, 1969.
bća\u, 8. J., bća\u, E. K., NŠogu o/(će 0((otap EtrGge apJ MoJegp Tigkeu, II:
Ke/ogt, Keuo1ipop ap<1 KerićIs. Tće Šze o/ MoJegp Tigkeu,
1808- 1975, SatM<1§e, 1977.
Tegpop, U, Eez Agtetet. NŠoGge <1’ip ^eposŠe, Rap5, 1977.
Torgak, 2., Tpgkgue’<1e „MII 1kaza(“ 1908—1918, 1b1apći1, 1982.
Tipaua, T. 2., Tpgk1ue’s1e s1e 8guaza1 Rag(Ieg, I, ŠpsG Me$gi(1ue(_EbpetI,
Map- ći1, 1984.

XV. Osmanska umetnost

Agbeuep, S. E., Tez Ag(z sIsoga(1/5 (igsz, 1z1apći1, 1952.
Az1apara, O., TigNjć Ag( apLAgsM(es(ige, Eopdop, 1971.

0 P1
- TigkGzk Ag1$: 8ecik apsj Oiotap Sagre1$, TIe$ apd MŠa'ige RatPpcz,
1b(agLji1, 1961.
OaU1$, R., Tke Ra1ase o/Torkar'G Gp ŠapćiG, Ie\u Uogk, 1970.
EŠeš, 8. N., Tpgkttap ezeNep, 151apđi1, 8.(1.
- Lb16ue, 2 uo!., 1z1apđi1, 1968, 1977.
Ezt, E., Tigkgzk MtŠige Ra1pPp§, Tokuo, 1960.
EŠp§ćai$ep, K., MtŠigez 1igdie$ (1Jpe$so), Rapb, 1965.
- Tigklzk MGpŠigez/got 1će PiPeešć 1o 1će E1§ć1eep(ć SeMigu, Ie\u Uogk,
1965.
- 1r$1Go|1i e!: Euiđo|1i, TigdiGe. M1p1aŠge$ apsleppez (TJpezso), Ie\u
Uogk, 1961. Oađpe1, A., Sćageaih Šgsz Š Vozrćoge, Rapk, 1943.
-Mopitpep1z Šgsz s1’Apa1oNe, 2 uo1., Rap$, 1931-1934.
- Še SarNa1e Šgdie. Vgoizze, 2 uo1., Rap$, 1958.
- Uoua§e agsćeo1o%Gdie s1apz 1a Tigdte opepŠe, 2 uo1., Rapz, 1940.
Ooosćuš, O., A NjzŠu o/Oiotap AgsćIesŠge, Eopskt, 1971.
Noa§, J. O., AgsćIesŠge 1z1at1cie, Rapb, 1982.
Eape, A., La1eg Šatgs RoIegu (RegzGa, Zupa, E§ur[, Tigkeu), Eopskt, 1957.
Og, T., Tigkgzk Segatgsz, Apkaga, 1957.
- Tigk kita§ ue kasIJIep, 1${apđi1, 1951.
Raras1oroi1o, A., T’1$!at e( 1’aP tizićpap, Rap$, 1976.
0p$a1, V., TigkGzć ŠatGs AgsćIesHige t Zecik apsJ Opotap Ćtez, 1071-1923,
EopsJop, 1959.
- Mozdieez, Eai$appe, 1975.
- Tigdše oiošape, Rpđoig§, 1965.
Uo§1-06kt1,1J., Tez Mozdieez gigciez, 2ipsć, 1953.
- JIUGPZ AgskIesŠge: Opotap, Eops1op-Rpđoig§, 1966.
Ue1kt, 8. K., X, 'ApsGeppe ReGMige Iigdie sGi hie ai HUŠe zGesGe, Rapz, 1970.
- T’AgskG1esŠge Šgdce ep Tig^te, Rapz, 1962.

XVI. InŠelektualni i kulturni život

As1pap, A., Ta Zsgepse sćeg 1ez Tigsz oPotapz, Rat, 1939.
Vađt§eg, R., Vge SezsćGsć(zzsćgeNjeg Aeg Oztapep ips1 Gćge I^egke,
Ee1r21§, 1927
Vagt, 1,., Vitop!, R., „E1pega1ige 1igdie“ u: EpsusGoresIe s1e 1a RŠasGe,
Šz- Šge s1ez IiegaŠgez, 11, Rat, 1967.
Votđas!, A., NjzNjGge 4e 1a Š(ega1ige Šgdie, franiuski prevod I. MeNkoGG,
Rat, 1968.
Bto, O., „E1Iega1ige 1igdie“, u: EpsusGoraeŠa GJtuegzaIz, uo1. 16, Rapz,
1973. OLjđ, E. J., A NŠogu o/Oiotap RoeLgu, 6 uo1., EopJop, 1900-1909.
KbrtŠ, E, „1lIega1ige Šg^ie ‘o1ćtapN’“, u: EpsusGoreLe pe 1’Šat, I. IV, Rat,
1931.
Kezsćeg, O., Egp SezattćegŠsk pćeg <Ie tgkGzsće Šegašg, 1z(:apđi1, 1941.

134
 Dodašak bibliografiji

dr Aleksandar Fošić

Od objavljivaša francuskog originala Istorije Osmanskog

carsŠva do danas pojavio se veliki broj novih i važnih naučnih pu-
blikacija, pogotovo maših studija rasejanih po časopisima. Da bi ovaj
priručnik ostao povezan sa savremenim tokovima nauke, srpskom izda-
nju je dodat izbor iz najnovije stručne literature. On je ograničen isključivo
na kšige i zbornike radova koji su po svom značaju obele- žili razdoblje i
koji će svakako imati velikog uticaja na buduće gene- racije. Nažalost,
ograničen prostor ne dozvoljava citiranje mnogih izuzetno važnih članaka i
zbirki objavljenih izvora. Zainteresovan čitalac ih uglavnom može pronaći
u bibliografijama pomenutih stu- dija. Svakako treba napomenuti da se
objavljivanje priručnika poklapa sa konačnim zaokruživanjem novog
izdanja izvanredne dvojezične vi- šetomne Enciklopedije islama,
početne tačke za mnoga istraživanja (Tće Epsus1oraesIa o/Mat, 2t1 eA, 11
uok., 1.ek1ep: VgŠ 1960-2002).

Aćoi-E1-Naj, K.. A., EogtaIop o/ 1će MoLet 81a1e: 1će Oiotap EtrGge, 8gh-
1eešć 1o Eg§ć1eep1ć Sep1ipe$, ANjapu KGU: 81ŽU Rgezz 1991. Akzap, V. N.,
Ap OIotap 81a1eztap t \Uag aps1 Rease. Aćtes! Ke.čtG E/epsI, 1700-
1783,1.ejs1ep - Uogk - K61p: VgŠ 1995.
Ap Esopotk apd. 8os1a1 NŠogu o/ 1će OIotap EtrGge, ed. đu N. jpakhk š/11ć
O. (Zia{aeg<:, uo1. I: 1300-1600, đu N. 1pa1sk, uo1. 2: 1600-1914,
ću 8. Ragodćj, V. MsOoluap, V. 0ia1:aeg1 aps! §. Ratik, Satćps1§e:
Satćps1§e 1Jp1Uegz11u Rgezz 1994 1, 1999 3 (prvo izdanje je u jed-
nom tomu).
Vagkeu, K., Vap&Iz ap<1 Vigeaisga($: Tće Oiotap KoŠe o/8Š1e SeŠgaIga-
Iop, 1Šasa - kopskt: SoteI 1JpJuegzJ{u Rgezz 1994.
Vatez, J. K.., Ap 1pTgo(1isIop 1o KeI§1oih EoipAaIot t (će OIotap EtrGge,
[hčsJep - Ne\\' Uogk - Ko1p: VgŠ 1986.
S1aueg, I., MuzIdiez, E1a1 e1 8osGe1e. Te$ Na1uep$ Jat Gagge ćaŠatdie pe
1a /t s1i HUe z1es1e a poh joigh, SeJs:1ep - Ie\u Uogk - K61p: VgŠ
1994.
Soćep, A., Esopopps P/e t Opotap Jegiza1et, Satćgjs1§e: Satćps1§e {Jš-
ueg51Gu Rge5$ 1989.
Sopttrpop 5j1isPe$ apA 1ke N1h1ogu o/(će Opotap Etrgge, 1550-1922. Ap

135
 1

ŠgoAispop, ed. ću O. 0ia1aeg1, A1ćapu IU: 8TJKU Rgezz 2000.

OagKps, R. T., Keuepie-Kstpg^ apL TecŠtasu. Tah SoPespop apJ Etapse
ALtpšpapop t 1će Opotap Etrpe, 1560-1660, EeMep - Uogk - K61p:
Vp11 1996.
Oes1z1op Makt% ap(1 Sćap§e t 1će Opotap Etrpe, es1. ću S. E. Ragać, Tće
Tćošah JeG&gkop (Jpjueg51(u Rgezz (IoLćeab!: M155oip b1a(e
1Jp1Ueg- 5Iu) 1993.
Oepp§j1, 8., Tće Š’11-Rgo1es1es1 Ootmt: 1Aeo1o%u apJ pge Te§Štapop
o/Romj- eg t 1će OIotap EtrGge, 1876-1909,1Češ Uogk: I. V. Taipb
1999.
Rago^ćj, 8., Arrgoasćto Opotap NŠogu: Ap ŠgoAispop 1o 1će 8oigse$, Sat-
ćps!§e: Satćps1§e 1Jšueg51(:u Rgebb 1999.
RagosjćJ, 8., Netsćeg iđeg Mekka. V1e Se$sć1sć1e Aeg RI§%egJakN,
Mipsćep- 2ipsć 1990 [englesko izdanje 1994].
Ragos|ć|, 8., Mep o/MoLe$1 Zić$1apse. Noize otgegz apANote Rgoreg1u t
Zeu- eMeetk-Setigu Apkaga apA Kauvep, SatćpsZee: Satćpd^e
1Jp1- ueg5J1u Rgezz 1987.
Ragos[ćJ, 8., ZiVjesŠ o/(će ZiNap. Sipige apA OaIu N/e t (će Oiotap Etrpe,
Ie\u Uogk 2000.
r!pke1, S., Tće AAtpt(gapop oj' \Uag/age: Pge Opotap MIpagu Satrag§pz t
Nip&agu 1593-1606, UJeppa: UŠSb 1988.
R1e15sćeg, S. N., Vigeaisga( apA 1p1e11es{ia1 t 1će Okotap Etrte: (će
Nšopap Mi$(a/a AI (1541-1600), Rppse(op: Rppse1op TJšuegaSu
Rge55 1986.
Oo$ek, R. M., Š$e o/(će Voig§eo1$1e, Oepp$e o/EtrGge: Opotap 1Ue$
(egtga- pop apA Zos1a1 Sćap^e, OhRogs! 1996.
Oegćeg, N., Eeopotu apA Zos1e(u t ap Opotap Sg(u: Vig$a 1600—1700,
Jegi5a!st 1988.
Oegćeg, N., 1$1at\s Ta\a apA Sićige, 1600-1840, ReČs1ep - Keš Uogk —
K61p: Vp11 1999.
Oegćeg, N., 8(a(e, Zos1e(u, apA 1^a\m t Šat. Opotap Tamj t Sotragapue
Reg- $resIue, A1ćapu: 81a4e 1JšUegbJ1u oRIe\u Uogk Rgezz 1994.
OoItap, G),, Jtpg apA (će Teuapppe )UogM, 1550-1650, beaŠe: TJšuegzJ^u
oG \Uazćt§1:op Rgezz 1990.
Ogeepe, MA ZćageA \UogM: Skpzpapz apA Mi$Nt$ t (će Eag1u MoAegp
MeApeggapeap, RppseJop: Rppss1op 1JpJuegzJ(u Rgezb 2000.
1tćeg, S., Eđi $-$i ‘iA. Tće Šat(s /e§a! TgaAŠop, Esćpćigdć: Edtćig^ć 1Jš-
uegzću Rgebz 1997.
1tćeg, S., Tće OPotap Etrpe 1300-1481, ŠapđiR Tće 1515 Rgezz 1990.
1trepa1 Te§asu: Tće Opotap 1trgt( op (će VaNjapz apA gNe MMsIe Ea$(, es1.
ću R. S. Vgo\\'p aps1 V. Oatće1, Ne\\' Uogk 1996.

136
1b1ato§]i-1pap, N., $1a1e apL Reazat t 1će Opotap Etri-e. A$gapap Rožeg
Ke1aIopz at1 Ke§1opa1 EsopotGs Oeue1ortep1 t Oiotap Lpa1oIa
Lippo [Ne §1h1eep1k SepŠgu, 1_e1s!ep - Ie\u Uogk - Ko1p: Vp11
1994.
Jeptp§8, K. S., SkNzpat apd MiaNtz t OPotap Surgt apA 1će MedIeg- gapeap
Š/gŠ, 1571-1640, Ie\u Uogk- SopLjp: Uogk1Jšuegb1-
(u Rgezb 1993.
KaGas1ag, S., VeŠeep Tmjo 1Uog1Lj. Tće SopzGgisIop o/(će OPotap 8(a(e,
Vegke- 1eu - 1l)8 Ap§e1eb 1995.
Kazaća, K., Tće OPotap Etri-e apL (će JUogŠ Esopotu: Tće N1 pe(eep(ć Sep-
(igu, ALjapu 1988.
KauaN, N., Agabh apA Uoip§ Tigkz: Oiotatzt, AgaŠzt aps! 1$1at\.$t t (će
Oiotap Etrte 1908-1918, Vegke1eu- ^oz Ap§e1ez 1997.
K1e1, M., Ag( apd. 8os(e(u o/Vi1§apa t (će Tigkgzk RepoA, Azzep -
Maaz1psć1
1985.
Teh Oiotat e( 1a tog(. Reppapepse$ e( ti(apot, es1. ću O. Uetz(:e11g,
[^eMep
- Ie\u Uogk - Ko1p: Vp11 1996.
Mapi/as(ipp§ t (ke Oiotap Etrie aps1 Tigkeu, 1500—1950, es1. ću I).
ria1aeh1, A1ćapu: 81ŽU Rgezz 1994.
Maz^egb, V., SćpzIat aps( Ješ t 1će Oiotap AgaV ŠogŠ. Tće Koo(z o/8es-
(apatzt, Satćps1§e: Satćps1§e 1Jšuegz1<u Rgezz 2001.
Migrćeu, K.., Oiotap Šg/age, 1500-1700, 1.ops1op: IJSI Rgezz 1l tIes!, TauJog
& RgapsJz Stgoir 1999.
KesJroj^i-KaGadag, O., AgsćKesŠge, Segetota1 ap<1 Ro\meg: (će TorkarI
Ra1ase t (će E1/1eep(ć ap<1 81h(eep(ć SepŠpez, Satćps1§e MA:
Tće Agsć1- [esGiga! ŠzGogu RoipdaPop aps! M1T Rgezz 1991.
Iež Arrgoaskez (o 8(a(e apJ Reazap( t Oiotap NŠogu, e<Š ću N. Vegk1au aps!
8. Ragodćj, Gops1op: Rgapk Sazz & Sotrapu 1992.
Oiotat, Nip§apat, apJ NaĐzĐig^v t Sep(ga1 Eigore. Tće Mt(agu Sop/tez t (će
Ega o/Oiotap SopdiehS, es1. ću R. RosJog aps! O. G)aU1s1,
Se1s1ep
- Ne\u Uogk - Ko1p: Vp11 2000.
Ratik, §., A Mope(agu NŠogu o/(ke OKotap EtrGge, SatćpsJee: Satćps1§e
1Jp1Ueg51<u Rgebb 2000.
Ratik, $., Tće Oiotap Etrte apJ Eigoreap SarpaIzt, 1820-1913. TgaLe,
1tez(tep( ap<1 RgoLisNop, Satćps1§e: Satćps1§e {JšuegeIu Rgebb
- 1987.
Rep, O., SkgŠGapIu ips1eg Šat t Jegi$a1et: Tke ^iehpop o/1ke No1u 81(e$ t
Eag1u Oiotap Ćtez, Te1s1ep Ke\\' Uogk — Ko1p: Vp11 2001.
Rekse, G. R., Tke 1trepa1 Naget: UUotep apd. 8ouege1§p(u t Ike 0((otap
Etrte, OhGogs1-Ke\u Uogk: OhGogs! 11p1ueg$Iu Rgezz 1993.
RiaGaeP, O., Oiotap Mapi/as(igt§ t (ke A§e o/(će 1ps1t(g1a1 Keuo1ipop,
Satćps1§e: Satćps1§e 1Jtuegz1(u Rgezb 1993.
riaGaeL, B., Tke Oiotap Etrte, 1700—1922, Satćps1§e: Satćps1§e HJpJueg- zIu
Rgezz 2000.
boItap 1e Ma^pfdie e1 zop 1etr8, As(ez <ji SoPo^ie s!e Rapz, Sa1egjez
Kaiopa1ez s!i Ogaps! Ra1ajz, 7-10 tagz 1990, riđPez rag
O. \/etz1et, Ragjz 1992.
8ote1, 8. A., Tće MoLjgšga^op oGRićNs Es1isa(1op t 1će Oiotap Etrjge,
1839-1908: 1z1at12aNop, Ai1osgasu, apd V1zs1r1te, Ee1s1ep
-Me\u Uogk - K61p: VgŠ 2001.
8i1eutap 1će besops! ap<j N1z Nte, e<1. Bu N. 1pa1s1k aps! S. KaGasJag,
1z1apći1: Tće 1313 Rgezz 1993.
Oiotap Sgeekv t {ke A§e o/IaIopaIvt: RoIpsv, Esopotu, aps15os1e1u t Ike
Špe1eep(k SeŠigu, es1. đu O. OopsPsaz apd Sć. 1zza\u'1,
Rppse1op, Š: Batt Rgezz 1999.
Tke OPotap Egtga(e (1300-1389), es1. đu E. 2asćapas1oi, LeŠutop: Sge1e
1Jšueg511u Rgezz 1993.
Tke Oiotap Etr1ge apL Ike ŠogŠ Esopotu, es1. đu N. 1z1agooe1i-Jpap, Sat-
đps1§e: Satđps1§e 1JpJuegz!1u Rgezz 1987.
Tke Oiotap EtrGge t 1ke EAf1eetk Sep(igu, es1. đu K. R1ee1, Opep(e MoAeg-
po XVIII (THH1H) p. z., 1 (1999).
Tke Oiotapz apA {ke bea, es1. đu K. R1ee1:, Og1ep1e Mo&egpo XX (EHHH1)
p.z., 1 (2001).
TosJogoua, M., Va1kap EatIu 81gis{ige agiJ (ke Eigoreap RaPet. OetodgarMs
Oeue1ortep{z t Oiotap Vi1%apa, \Uazćte1op: Tće Ategjsap 1Jpj-
uegz11u Rgezz 1993.
To1es1apo, E. K.., Tće OPotap 81aue Tgask: atkJ Iz birrgezzgop, Rg1Pse1op:
Sat- đps1§e 1Jp1Ueg5J{u Rgezz 1982.
UG^ge s1apz GEtrGge oiotap. bosGaŠNev e( ge1aNopz t(egsottipai(a1gez
(HUŠe-HHe zGesJez), es1z. R. (Jeog§eop, R. Oitop!, Rapz 1997.
JUotep t (ke 0((otap EtrGge. MŠsIe Eaz(egp Šotep t (ke Eag1u MoLet Ega,
e<J. đu M. S. 2Š1, Ee1<1ep — Ielu Uogk - Kb1p: VgŠ 1997.
2ahssrkhbou, E. A., Leka tourkgka guuraHa uš pu MeuaHt]ot
(1483-1567), Abgjua 1996.
2e’eU1, Đ.,Ap Oiotap SegKigu: Tke VŠps^ o/ Jegiza1et t {ke 1600z, A1đapu
1996.
2PP, M., Tke RoNćsz o/R1e(u: (ke Oiotap Šeta t (ke Roz{s1az5Gsa1 L§e
(1600-1800), MtpearoPz 1988.
Saradnidži

138
 U radu na ovom delu učestvovali su:

Žan-Auj Bake-Gramon, rukovodilac istraživanja u Naci-

onalnom centru za naučna istraživanja (€.N.11.5.), direktor
Francu- skog instituta za anadolske studije u Istanbulu.
Luj Bazen, profesor na Univerzitetu Pariz Š i na Nacio-
nalnom institutu za orijentalne jezike i civilizacije (turski jezik i
civilizacija), direktor studija na Eso1e rga^ie s!ek ćai1ez e1is1ez
(IV ode- ljenje), direktor Instituta za turske studije Univerziteta u
Parizu.
Iren Beldičanu rukovodilac istraživanja u S.N.K..8.
,

Nikoara Beldičanu, rukovodilac istraživanja u S.K.K..8,

predavač na Eso1e rga(lcie <jez ćai{ez s1is1ez (IV odeljenje).
Pol Dimon, profesor na univerzitetu u Strazburu, preda-
vač na Eso1e dez ćai1ez eŠsZez ep bsJepseh 8os1a1ez (Istorija
Osmanskog carstva i Turske republike, XIX—XX vek).
Fransoa Žoržon, nekadašnji saradnik Francuskog in-
stituta za anadolske studije, zadužen za istraživanja u S.I.K.b, pre-
davač na Eso1e sJez ćai!e5 eGidez ep 5s1epsek zostaJez.
Rober Mantran, profesor na Univerzitetu u Provansi (Eks-
Marsej I), predavač na Nacionalnom institutu za orijentalne je-
zike i civilizacije (Istorija Osmanskog carstva), nekadašnji pred-
sednik Međunarodnog komiteta za preosmanske i osmanske
studije.
Andre Rejmon, profesor na Univerzitetu u Provansi, di-
rektor instituta za istraživanje i proučavanje arapskog i musliman-
skog sveta (Eks-an-Provans), predsednik Francuskog udruženja za
proučavaše arapskog i muslimanskog sveta.
Žan-Pol Ru, rukovodilac istraživanja u SLČ.K..Z, profe- sor na
Eso1e <1i Soiuge.
Nikola Vaten, zadužen za istraživanja u S.1M.K-.8, nekada-
šnji saradnik Francuskog instituta za anadolske studije.

139
 Žil Vejnstejn, direktor studija na Eso1e sJez ćaŠez eŠsJek
ep zaepseb 8osga1e8, direktor Centra za proučavaša SSSR-a,
Istočne Evrope i turskog područja, direktor Istraživačke jedinice
„Istori- ja Istočne Evrope i Osmanskog carstva“ (S.N.K.8).
Ka drugačijem razumevanju
istorije Osmanskog džarstva

Čini se da je od istorija svih državnih tvorevina najteže

napisati istoriju Osmanskog carstva. Za dva stoleća vredno je pomenu-
ti svega nekoliko pokušaja u ozbiljnoj nauci. Dugo trajanje Carstva,
šegov geografski raspon i brojnost naroda koji su ga činili svakako su
otežavajuće okolnosti, ali nikako nisu opravdanja. Jedan od važnih
razloga jeste nedovoljno poznavaše same osmanske istorijske građe i
mnoge teškoće u radu s šom. Tek u poslednjih pola veka razvoj osman-
skih studija doživeo je pravu naučnu afirmaciju i čak možda dosegao
zenit akademskog interesovanja. Popularnost osmanskih studija u čita-
vom svetu, u čemu bez sumnje izuzetno značajnu ulogu igra i politički
interes, za relativno kratko vreme omogućila je istraživačima prodor u
do tada nepoznate ili potpuno zanemarene oblasti društvene i eko-
nomske istorije Osmanskog carstva. Sve se više skreće sa osnovnog
pravca proučavanja političke istorije, mada on i dale predstavlja iza-
zovnu temu. Dotadašnja saznanja su se upotpušavala, problemi rešava-
li, neka od neutemeljenih mišljenja se iz korena menjala rušeći uvre-
žene mitove. Jedan od najzaslužnijih proučavalaca osmanske istorije,
Halil Inalcik, uspeo je, 1973. godine, da napiše po sadržaju i obimu do
danas neprevaziđen priručnik, koji, međutim, pokriva jedno hrono- loški
ograničeno razdoblje nastanka i najveće moći Osmanskog carstva (do
kraja XVI veka). Usledili su drugi pokušaji, ali nijedan nije po- stigao
Inaldžikov uspeh. Vreme će pokazati da li će izvrstan pregled osmanske
istorije (1700—1922) Donalda Koterta, objavljen 2000. godi- ne, imati
sličnog odjeka (delo je navedeno u dodatku bibliografiji). U
međuvremenu, napisane su knjige o pojedinim oblastima i temama, hro-
nološki i geografski daleko užim, ali na takvom naučnom nivou koji će
olakšati docniji sintetički prilaz ukupnoj istoriji Osmanlija.
Poduhvat eminentnih francuskih stručšaka, pod vođstvom
pokojnog Robera Mantrana, bez obzira na to što je prošlo više od jed- ne
decenije, i danas predstavlja u svakom pogledu najpotpuniju istoriju
Osmanskog carstva u jednoj knjizi. Nasuprot dotadašnjim pokušajima,
ceo projekat počiva na rezultatima timskog rada. Gotovo svako poglavlje
povereno je drugom stručnjaku, iskusnom i dokazanom u svojoj oblasti.
Takav prilaz donosi važnu i očiglednu prednost, ali neminovno pod-
razumeva i određene nedostatke: neujednačenost i izvesnu nekoherent-
nost poglavlja. Strukture poglavlja su prilično različite, što je i ra-
zumljivo s obzirom na to da svaki autor neguje svoj stil, pristup i način
obrazlaganja određenih pojava. Autori su se čvrsto držali osnovnog
narativnog hronološkog pristupa. Problemske tematske celi- ne tek
povremeno ga prekidaju. Upravo takav spoj, dobrim delom uspe- šno
sproveden, jedna je od bitnih odlika knjige, koja je čini drugačijom od
ostalih. Sitna ponavljanja ne narušavaju sklad osnovne ideje.
Osmanska država je bila čvrsto utemeljena na islamskoj re-
ligiji koja je prožimala sve oblike društvenog života. Nema nikakve
sumnje da je nemuslimansko stanovništvo Carstva, na Balkanu oduvek u
ogromnoj većini, bilo stanovništvo drugog reda, podređeno i zatvo- reno
u svojim verskim i civilizacijskim krugovima, ali je jednako izvesno da se
odnos prema njemu menjao u zavisnosti od istorijskog razdoblja,
geografskog područja i lokalnih prilika. Jedno od ključnih pitanja na koje
savremena istoriografija treba da odgovori jeste upra- vo položaj
većinskog hrišćanskog stanovništva u evropskim delovima osmanske
države. Iako je to pitanje razmatrano iz više uglova i na više mesta, čini
se da uopšteni, poznati stavovi ne sadrže potrebne nijanse niti se
odnose na sva istorijska razdoblja. Verskim instituci- jama, inače od
ključnog značaja za razumevanje načina života hrišćan- skog
stanovništva, ni približno nije posvećena potrebna pažnja. Očigledno u
dogovoru, ograničeni obimom knjige, autori su se usred- sredili na
povest same države i turske muslimanske zajednice. Isto- rijski razvoj
drutih naroda i njihova dostignuća, slobodno se može re- ći, zanemareni
su. To se naročito oseća u poglavljima posvećenim umetnosti i
kšiževnosti i uopšte intelektualnom životu u Osman- skom carstvu.
Arapski svet je tu prošao neuporedivo bolje od Balkana. Štaviše, ostaje
utisak da su i mnogi karakteristični problemi veza- ni za funkcionisanje
države Na tim prostorima jasnije predočeni. Možda bi problemski, a ne
narativni pristup dao više rezultata u rasvetljavanju načina života u
evropskim provincijama. U tom smislu, poslednji, „najduži vek“ Carstva,
nesumnjivo je bolje obrađen.
Trebalo bi ukazati na još neke pojedinosti. O tome ko su Turci i
otkud oni u Anadoliji saznajemo nešto više tek u poslednjem poglavlju!
Od osnovnih poluga vlasti najmanje je prostora odvojeno za vr- lo važnu
sudsku organizaciju. Uopšte, Kao da nije bilo želje da se in- stitucije
Carstva prikažu na način koji bi pomogao da se lakše razume ne samo
adZDJnistrativni sistem nego i sam način života. Davaše nesra- zmerno
141
većeg prostora vazalnim rumunskim kneževinama, uz opterećiva- nje
teksta nepotrebnim toponimima i drugim detaljima iz vlaško-mol-
davske istorije, možda se može pripisati poreklu pojedinih autora.
Svakako se mora skrenuti pažša i na to da je jedan od njih, N. Beldiča-
nu, posmatrao vlahe na Balkanu, u svim oblastima, pa i u Hercegovini,
Bosni i Pomoravlju, isključivo kao etničku, a ne kao socijalnu katego- riju,
kategoriju stočarskog stanovništva s posebnim pravnim statusom. U tom
pitanju, pa i na drutim mestima, oseća se nedovoljan uticaj naše
istoriografije, kojoj je jedna od prepreka svakako bio jezik.
Važna odlika knjige je svakako jasnoća stila. Dovoljno isku- sni,
autori su se potrudili da pomenute termine ili istorijska pita- nja ne
ostave nerazjašnjenim. Od priručnika koji sažima više od šest stoleća
istorije jednog od najvećih carstava koja su ikada postoja- la ne treba
očekivati da svako, makar i krupno, istorijsko pitanje, ili pojavu,
prikazuje i objašnjava s mnogo detalja. Uvek će se naći pojedin- ci koji
će zameriti što određenim razdobljima, geografskim oblasti- ma, ili
problemima, nije posvećeno više prostora. To je razumljivo. Osmansko
carstvo se prostiralo na tri kontinenta, naseljavalo ga je bezbroj naroda,
a sam način funkcionisanja Carstva znatno se razli- kovao od oblasti do
oblasti i od stoleća do stoleća. Treba svakako na- pomenuti da se
nekoliko godina posle francuskog priručnika, 1994. godine, pojavila
ekonomska i socijalna istorija Osmanskog carstva, iza koje je takođe
stajala grupa autora iz samog vrha svetske osmanisti- ke, predvođena X.
Inalcikom. Pošto se međusobno dopušuju na mnogo načina, posmatrane
zajedno, ove dve knjige čine sjajan spoj i umnogome olakšavaju
proučavanje osmanske istorije.
Poslednje dve decenije, naročito kraj tog razdoblja, ispunje- ne
su stručnim radovima koji su ozbiljno doveli u pitanje uvreženu
periodizaciju istorije Osmanskog carstva, zasnovanu na vrednovanju
određenih epoha. Onu periodizaciju koja je oslonjena na teoriju o usponu
i padu civilizacija. Iako su mišljenja još uvek prilično su- protstavljena,
sve manje otpora se pruža jednom novom pristupu koji ne poznaje
stroge granice u razvoju Osmanskog carstva. Razumljivo je da u istoriji
ogromnog i viševekovnog carstva ne može postojati „idealan" trenutak
koji će odrediti prelazak carstva u svoj geografskoj širini u neku drugu
kvalitativnu fazu. Epohu vladavine Sulejmana Veličan- stvenog doskora
su svi, gotovo jednoobrazno, smatrali „klasičnim“, ili „zlatnim dobom“
Carstva, a već poslednje decenije XVI veka po- četkom njegovog
opadanja. Međutim, teza o „opadanju“ ne objašnjava ka- ko je Carstvo
istrajalo još tri i po veka, štv je više nego polovina njegovog ukupnog
živoua. Postoji li takva vrsta5 „opadanja“? „Opada- nje“ u odnosu na šta?
„Opadanje“ čega i u kom smislu? To su sve pita- nja na koja paradigma
o „opadanju“ nije dala odgovore. Reklo bi se je da je teza o „opadašu"
objašnjenje koje ništa ne objašnjava i da, napro- tiv, nudi nerazmrsivo
142
klupko uzroka, povoda, pojava, nagoveštaja i ne- potpunih rezultata.
Malo dublja analiza gotovo svih argumenata kojima se bra-
ni(la) teza o početku „opadanja“ pre kraja XVIII veka, dobrim delom
zasnovana na ozbiljnim istraživanjima do sada neobrađivanih tema,
pokazala je da su ti argumenti proistekli uglavnom iz nedovoljnog po-
znavanja istorije Osmanskog carstva. Pojedinačni podaci, bez jasnog
konteksta, birani po potrebi, uklopljeni su u neke davno postavljene,
prevaziđene, opštedruštvene teorije, a istorijski nepotkrepljene, i duboko
ukorenjene intelektualne predrasude o zapadnoevropskoj „nad- moći“
nad svim orijentalnim društvima počev od kraja srednjeg veka.
Namećući raniju periodizaciju, istoričari su se povodili više za spoljnim
uzrocima nego što su imali u vidu unutrašnju dinamiku dru- štva i razvoj
institucija. Nema naučnog opravdanja da se prestanak te- ritorijalnog
širenja (a bilo ga je i u XVII veku) uzima za početak „opadanja**.
Značajnih teritorijalnih gubitaka nema sve do Velikog bečkog rata.
Carstvo se širilo do onih granica koje su postavili uslovi tadašnjeg načina
vođenja ratova. Demistifikovanje epohe vla- davine Sulejmana
Veličanstvenog pokazalo je da se većina pojava vezi- vanih isključivo za
doba „opadanja“ (korupcija, intrige i uticaj hare- ma na politiku, jačanje
lokalnih moćnika i šihove pobune, razbojništvo) primećuju, i to u ne
malim razmerama, i u prvoj polovi- ni XVI veka. Pokazano je da se
decentralizacija više ne može uzima- ti kao znak slabosti Dvora. U
sklopu opštih istorijskih okolnosti koje su nosili XVII i XVIII vek, davanje
većih ovlašćenja provincij- skim moćnicima bilo je u skladu sa
evolucijom administrativnog apa- rata i uvođenjem nove fiskalne
politike. A nova fiskalna politika samo je pratila potrebe Carstva, koje su
se vremenom menjale. Istori- čari su gradili sliku o „klasičnom zlatnom
dobu“ tako što su tada postojeće institucije pretvarali u arhetipe. Jedno
„istorijski zrelo“ carstvo (šta god da to znači) moralo je da ima jednako
„zrele“ i razvijene institucije, Iz toga, naravno, proizlazi da su se one u
poto- njim stolećima samo „kvarile“. Takav statičan, neistorični pristup
ne omogućava sagledavaše razvoja institucija i njihovog prilagođavanja
potrebama koje su nametale nove istorijske okolnosti. Kvarenje timar-
skog sistema ne može se uzeti kao uzrok „opadanja“. Timarski sistem u
gotovo polovini Carstva nije uhvatio korene, a s druge strane, sam no- vi
način ratovanja u XVII veku i dominantna upotreba vatrenog oruž- ja,
marginalizovali su taj, nekada ključni korpus. Novija istraživanja
o ulozi provincijalnih trgovačkih središta (Alepa, Damaska, Izmi- ra,
Soluna) pokazala su da ekonomska kriza nije jednako pogađala sve
delove Carstva. U istom vremenskom razdoblju mogu se pratiti kriza
jednog trgovačkog centra i izraziti uspon drugog. Na kraju, zar XVII vek
nije bio vek ekonomske krize, donekle i klimatski uslovljene, po- litičke
nestabilnosti i pobuna i razarajućih ratova u celoj Zapadnoj Evropi. Ako
model „opšte krize“ u Zapadnoj Evropi nije bezrezervno vodio opadašu,
143
nego naprotiv, oporavku i ekonomskom uzletu, zašto se ekonomska
kriza u Osmanskom carstvu po svaku cenu vezuje za „opada- nje“.
Jedna merila primenjuju se u sagledavanju istorije zapadnoevrop- skih
država, a druga su namešena Orijentu. Komparativna istraživa- nja u
mnogim oblastima istorije Zapadne Evrope i Osmanskog carstva nisu
sprovedena, a mogla bi dati odgovore na odr^đena pitanja. Posta- lo je
očigledno da se istorija Osmanskog carstva, ne može posmatrati van
evropskih i svetskih istorijskih tokova. Ona je njihov neodvojivi sastavni
deo, bez obzira na sve civilizacijske razlike.
Ovde su navedene samo neke pojave i naglašena samo
pojedi- na objašnjenja vezana za toliko polularnu periodizaciju
Osmanskog carstva. Nova istraživanja pokazala su koliko je opasno
olako vred- novanje određenih istorijskih perioda. Umesto jednog
nedefinisanog izraza kakav je „doba opadanja“ stručnjaci danas nude
druge, kao što su: „doba promena", „doba prilagođavanja“, „doba
reformi“, „proces transformacije“. Francuski priručnik je išao u korak sa
novim sa- znanjima. Međutim, od vremena kada se on pojavio ipak je
proteklo vi- še od jedne decenije.
Istoriografiju su sve više počele da zaokupljaju neke druge
teme, mnoge od njih doskora gotovo nezamislive. Istraživači se sve više
okreću istoriji osmanskog društva, baveći se pitašima iz obla- sti
privatnog života, stanovanja, ishrane, položaja žene, uloge robo- va,
nemuslimana (naročito u mešovitim sredinama), društvene uloge raznih
vidova umetnosti, pre svega arhitekture, verskog i intelektual- nog ne
samo javnog nego i tajnog života. Primetno je interesovaše za lokalnu
istoriju, bilo da su u pitašu maše specifične oblasti (Ki- par, Krit) ili
gradovi. Ekonomske teme takođe dominiraju, s tim što je očigledno da
se predmet istraživaša uvek postavlja u evropski i svetski ekonomski
kontekst. Otkrivaju se izazovi potpuno zapostavlje- nog XVIII veka, i već
posle nekoliko naslova postalo je jasno koliko će se istraživašem tog
doba pomeriti naša saznaša i srušiti, može se slobodno reći, stoletni
mitovi i predrasude.
Istorija Osmanskog carstva nesporno obiluje izuzetno in-
teresantnim temama. Uz to, u mnogim arhivima sačuvana je i nepre-
gledna količina još neistražene, pa čak i neobrađene građe. S druge
strane, doskorašša istoriografija je i te kako opterećena predrasu- dama,
nasleđenim iz literature prošlih stoleća. Nema sumnje, posto- ji više
nego dovoljno motiva da se istraživači potrude i nauče osmanski turski
jezik kako bi mogli da rade na originalnim dokumen- tima. Jasno je da je
za to potrebno uložiti ne malo truda i vremena, ali jedino tako nauka
napreduje, a rezultati rada maše zavise od sta- vova preuzetih iz
literature.
U krajevima koji više ne spadaju u tursku državu još uvek je
živo osmansko nasleđe, u raznim oblicima, pogotovo nekritičke pred-
144
stave o Osmanskom carstvu potekle iz doba nacionalnog buđeša bal-
kanskih naroda. Ukupan period osmanske vlasti na Balkanu često se
posmatrao kroz iskustva vezana za kraj XVIII, i ceo XIX vek, a to je
vreme laganog rastakanja nekada velikog Carstva, teritorijalnog po-
vlačenja, snažeša nacionalnih pokreta koji su postali predmet diplo-
matskih igara velikih sila, doba dubokih ekonomskih kriza i mnogih
reformskih pokušaja bez vidljivih rezultata. Pojednostavljenih i
tendencioznih predstava koje su dugo opterećivale doslovce sve bal-
kanske istoriografije, savremena nauka se polako oslobađa. Naša
istoriografija, bar doskora, bila je u upadljivoj prednosti u odnosu na
neke susedne. Danas je ipak jasno da se istorijska uloga Osmanskog
carstva mora sagledavati u celini i da je to jedini naučni pristup ko- ji
donosi plodonosne rezultate. Daleko je teže menjati ukorenjena i
pojednostavljena shvataša van stručnih krugova. Možda upravo tu le- ži
najvažniji zadatak ove kšige.
Ukupno uzev, Istorija Osmanskog carstva francuskih au-
tora ispunila je osnovni cilj na najbolji mogući način. Savremenije,
potpunije i skladnije uređene istorije dugoveke osmanske države danas
nema. Način predstavljaša činjenica, šihova analiza i tumačenje, kao i
postavljanje i rešavanje mnogih problema, ukazivali su na to da je reč o
naučnom delu koje će imati odjeka i uticaja u stručnim krugovima širom
sveta. Tako je i bilo. U srpskoj kulturnoj sredini odavno se če- kalo na
ovakvu kšigu, i nema nikakve sumnje da će ona izazvati veliku pažšu i
van uskog kruga istoričara.

dr Aleksandar Fotić
Naiomena o šranskripciji

Turske reči i imena transkribovani su koristeći tursku la-

tiničnu azbuku, koja je u upotrebi u Turskoj.

Sledeća slova se izgovaraju kao i srpskom

jeziku: a, ć, <1, e, G, §, ć, G, k, 1, t, p, o, r, g,
8,1, i, V, 2.

Izgovor ostalih slova:

145
 1— poluglas („s'n“ Mitketov) o — kao
nemačko „o“ ili francusko „ei“ i — kao
nemačko „i“ ili francusko „i“ s — kao
„dž“
9 — kao „č“
| — kao umekšano „g“
5 ~ kao „š“
j — kao „ž“
U — kao „j“

Za arapske reči, kao i za reči arapskog porekla, koje su bile

u upotrebi u osmanskom turskom, u transkripciji su beleženi ajn (‘) i
hamza (’).
Rečnik

avariz-i divanije (‘auapg-j sNuagnue) — vanredni nameti prikupljani

prvenstveno u vreme rata. aga (a|a) — titula koja se davala ličnostima
visokog ranga, prvenstve- no komandantu janičarskog korpusa ili
starešinama evnuha u Palati.
aga ihtisaba (ŠIzađ a§aag) — službenik zadužen za policiju na tr-
žnicama, sinonim za muhtesib. azap (‘agađ) — vojnik neregularne
pešadije; vojnik u mornarici. ajan (a‘uap) — dostojanstvenici.
akiniija (akts1) - pripadnik lake košice, upotrebljavane za brze prepade.
akča (ak?e) — mali srebrni kovani novac (aspra). alevija (a1eu]) —
pripadnik religioznog heterodoksnog reda naročito rasprostrašenog
među turkmenskim plemenima, koji su po- štovali Aliju; u ranijem
periodu alevije su se nazivale kizilbaše. alim (‘aPt) — videti ulema.
amil (‘atP) — zakupnik poreza; prikupljač nameta. asker
(‘akkeg) — vojnik; ličnost primljena u vojnike. ahija (aćj) —
pripadnik religioznog reda bliskog esnafima. adžemi oglan
(‘aset1 o§1ap) — regrut odabran sistemom devširme.

be%, bej (će§, ćeu) - titula koja se dodeljivala vojnom zapovedniku, i

plemenskom starešini. beglerbeG (ćs§1egće§) — zapovednik pokrajine
(ejaleta). bezistan (ćedez&p) — glavni deo bazara.
bektašija (ćek1a?j) — pripadnik religioznog reda sa veoma slobodnim
pravilima, inače izrazito rasprostrašenog među janičarima. berat
146
(ćegag) — dekret.
birun (ć!šp) — spoljni deo; spoljne službe u Palati.
buljuk (đbKhk) — odred janičara.

147
vakuf (uakG/šakG, množina eukaG/a\ucaG) — verska zadužbina.
valide (uaMe) — majka sultana. valija (U§1?) — namesnik
provincije. vezir-i azam (uegTg-j a‘gaš) — veliki vezir.

gazija (§agT) — pripadnik verskog reda koji se obavezao da će

voditi rat u zemljama nevernika.
Groš (§igi?) — vredniji srebrni kovani novac, pijaster, vredan
više akči.

devširma (s1su§tpe) — „odabir“; sistem prikzšljaša mladića,

najče- šće poreklom sa Balkana, radi službe u vojsci odnosno
u Palati ili administraciji. dej — titula koja se davala starešini
odžaka u Alžiru, a povremeno i starešinama odžaka u Tunisu i
Tripoliju. derebej (Jegeđeu) — posednik velikog zemljišnog
dobra. defterdar (<1eDegs!ag) — starešina finansijske
administracije. divan (SIU&P) — savet ministara.
dirhem (sNgćet) — težinska mera (najčešće za srebro) od 3,207
grama.

evkaf (eukaG) — množina od vakuf; verska zadužbina. ejalet

(eua1e() — provincija.
emin (ett) - intendant; inspektor; službenik administracije
zadužen za kontrolu upravljaša zakupljenim porezima ili
dobrima. emir (etTg) — vojni starešina; sinonim za tursku reč
beg, bej. enderun (eps1ešp) — unutrašnje službe u Palati,
kojima se dodaje i harem.
esnaf (ezpaG) — zanatsko udružeše.

zavija (gjšue) — muslimanska verska institucija.

zeamet/zijamet (ge‘ate(:) — timar sa najmanjim prihodom od
20.000 akči.
zimija (gJttT) — štićenik, hrišćanski ili jevrejski podanik.

iltizam (NLjat) — sistem zakupa poreza ili prihoda koji

pripadaju Riznici.
ilhan (Pćap) — vladar mongolske dinastije koja je vladala u
Persiji u XIII i XIV veku i čiji se protektorat protezao na
istočnu Anadoliju.
ispendža (jkrepse) — porez koji su plaćali seljaci hrišćani. ič
oglan (19 o§1ap) — paž ili sluga na službi u Palati.
jaja (uaua) — pešadinac.
jasagdžija (uazaksl) — službenik centralne administracije, kome
je sultan dodelio diskreciono pravo u provincijama da nadgle- da
sprovođeše zakona i da kažnjava zloupotrebe. jerlija (uegNuue)

148
— pripadnik lokalnih garnizona, u Siriji. juruk (uigik) •— nomad.

kadija (kasN) — sudija, zadužen za sprovođeše pravde na

teritoriji kadiluka.
kadiluk/kaza (kaga) — teritorija u nadležnosti kadije.
kazasker/kadiasker (ka^abkeg/kasIazkeg) — vojni sudija.
kajmakam (kautakat) — pomoćnik velikog vezira. kanunnama
(kapippate) — osnovna pravna uredba. kapi kulari (kar1 ki11ap) —
civilne i vojne sultanove sluge. kapidžija (karga) — čuvar kapija Palate.
kapudan (karis!ap) — zapovednik broda.
kapudan-paša/kapudan-i derja (karš!ap ra§a, kari<1ap-1 s1egua) —
ve- liki admiral. katib (kaćđ) — sekretar, pisar.
kul (ki1) — rob; sluga, ličnost u sultanovoj službi. kulije (kiŠue)
— skup verskih zgrada.
kulugli (ki1i§N) — u Magrebu, sin i potomak iz mešovitog braka
između Turčina i pripadnice lokalnog stanovništva.

malikana (taNkape) — doživotni zakup, koji kasnije postaje

zemlji- šni posed.
medresa (tesJgeze) — pravno-verska obrazovna institucija.
mesdžid (tezs1d) — muslimanski verski hram, manji od džamije.
. milet (tŠe{) — izraz koji označava versku ili etničku zajednicu,
pravoslavno hrišćansku, jevrejsku ili jermensku. mirijski (tt) —
ono što pripada drž;avnoj Riznici. mihrab (štćgađ) — u džamiji,
niša koja pokazuje u kom se pravcu nalazi Meka.
muderis (tMetb) — profesor i upravnik
medrese. mukata (tika1ža) — zakup, ono što se
daje u zakup. mulk (ti1k) — dobro u punom
vlasniiggvu.
multezim (tpkeit) — zakupnik, ličnost zadužena za određeni il-
Šizam.
muftija (tiŠ) — visoki muslimanski verski dostojanstvenik koji
može da izda fetvu. muhtesib (tić*ezLj) — inspektor tržnica,
zadužen za kontrolu pri- vrednog života u gradu (sinonim: aga
ihtisa).
naib (pa’?đ) — pomoćnik kadije.
nahija (paćjue) — administrativna jedinica.
nišan (t§ap) — sultanov znak.
nišaniija (š§aps1) — dostojanstvenik zadužen da utisne sultanov znak,
zatim starešina kancelarije.

orta (og!a) — manja jedinica odžaka.

ortagiija (oLak^j) — seljak koji je uživao izvesne olakšice. oiak (osak)
— vojna jedinica janičara.
pendžek/pendžik (repsek/repsjk) — petina plena koja je pripadala
sul- / tanu. pijade (rjuas1e) — pešadinac.

raja (ge‘aua) — sultanovi civilni podanici, određenije oni koji su plaćali

poreze, proizvođači (seljaci, zanatlije). reis (ge’Gz) — gusarski vođa.
reis ul-kutab (geČz Š-kMađ) — starešina pisara (sekretara) Diva- na,
kasnije odgovoran za spoljne poslove.

sadr-i azam (za<1g-1 a‘gat) — veliki vezir. sandžak (zapsak) —

upravna i vojna jedinica provincije. sandžakbeg (zapsak đe§) —
starešina sandžaka. sebil (zeđT!) — fontana.
selamlik (zeŠtćk) — deo kuće (ili Palate) namenjen muškarcima.
serasker (zegazkeg) — vrhovni zapovednik vojske. sike (zjkke) —
kovani novac.
silahdar (zIaćdag) — oficir iz sultanovog okruženja, onaj koji nosi
sultanovu sablju. spahija (zJraćT) — konjanik.
subaša (ziđa§ 1) — zadužen za jednu administrativnu jedinicu unutar
sandžaka, najčešće za kadiluk.

taifa (*aČGe) bilo kakva grupa ili zajednica ljudi, grupa vojnika,
—

određenije gusarska družina. tahrir (1aćpg) popis, registar.

—

tekalif-i urfije (1ekaNG-1 ‘bgPuue) — vanredni porezi. tekija

(1ekke/1ek1uue) — manastir derviša muslimana.
Šimar (tgtg) — zemlja sa koje se prihod dodeljuje timarniku, bilo
vojniku ili civilnom službeniku. tugra (š§ga) — sultanov znak ili potpis.
turbe (Šgđe) - grobnica, mauzolej.
l<l
ćehaja (ke1ćis1a) - pomoćnik nekoliko visokih funkcionera;
zadužen za esnaf.
ulema (‘i1eša) — stručnjaci za kuransko pravo (jednina — alim). urf
(‘ 6gG) — pravo na inicijativu koje je sultanu omogućavalo da progla-
šava nešerijatske zakone i prikuplja nešerijatske poreze. udž (is) —
teritorija pa krajnjoj granice seldžučke države, koja je u XIII veku bila
dodeljena turkmenskom plemenu, na čijem se čelu nalazio udžbsg.

fakih (Gakjć) — stručnjak za fikh, muslimansko pravo. fetva (Ge1ua)

— verska preporuka, presuda koju donoš šejh ul-islam ili muftija.

habus (Nađiz) — verska zg.dužbina u Magrebu, sinonim za vakuf.

han (ćap)— karavansaraj.
haram (ćagat) — deo zemljišta oko džamije.
harač (ćaga$) — glavarina koja se naplaćivala od nemuslimana,
sinonim za džizju.
haremluk (ćagetPk) — deo kuće, a naročito palate, odvojen za žene.
has (ćazz) — ono što pripada sultanu; timar sa izuzetno visokim pri-

150
 hodom, koji se dodeljivao ličnostima bliskim sultanu ili visokim
dostojanstvenicima (više od 100.000 akči). hadžiluk (ćass) —
hodočašće u Meku. himaje (ćppaue) — zaštita.
hutba (ćiLja) — svečana moligva posvećena sultanu, propoved.

čauš/čavuš (faui?) — vojnik zadužen za bezbednost Palate, koji je

služio kao pratilac sultana, ponekad glasnik. čifluk (^ŠPk) — veliki
privatni zemljišni posed. čift (sPG) — jedinica mere za zemljišnu
parcelu.

džamija (sagš‘) — veliki muslimanski verski hram. džizja (s!gua) -

porez prikupljan po glavi od nemuslimana na ime za- štite; sinonim za
harač džihad (sŠad) — Sveti rat.
šejh ul-islam (?euć i1-1z1at) — stčrešina muslimanskih pravno-ver-
skih dostojanstvenika. šsrijat (§ap’a, $eg!’a) — zakon zasnovan na
Kuranu. šerif (§epG) — potomak proroka Mu.-sameda. šehzade
(§ećgas!e) — princ prestolonaslednik.
Indeks imena ličnosši

Abaza Kara Hasan-paša (anadolski 599, 618, 621,

pobunjenik) 286, 290, 304
Abaza Mehmed-paša (namesnik
Erzuruma) 276, 279—280, 290
Abas (iranski šah) 187, 274, 276,
469, 471 Abd al Medžid Han:
videti Abdulmedžid I Abd al Rafi:
videti Muhamed Bin Abd al Rafi
Abd al Calili (osnivač Dželalija)
473
Abduaziz ibn Saud (emir Nedžda)
754
Abdal Murat (derviš) 35 Abdal
Musa (derviš) 35 Abdi, Kur (dej
Alžira) 493 Abdi-paša (namesnika
Alepa) 455 Abdulaziz (sultan,
1861—1876) 26 555-557, 561-
564, 570-561, 583, 586, 592,
635, 641, 647, 650, 670, 867
Abdulah (Dževdet) (mladoturski
intelektualac) 711—712, 727
Abdulah Azm (namesnik
Damaska)
463, 465 Abdulah Buhari
(slikar) 823 Abdulah efendija, iz
Jenišehira (ilejh ul-islam) 328
Abdulah-paša (namesnik
Bagdada)
479
Abdulvahab efendija, Sejid (šejh
ul-islam) 536 Abdulmedžid I
(sultan, 1839—1861) 541, 552,
555-559, 563, 567, 570, 577,
579, 581, 590, 596,
 604, 621, 638, 647, 670, 714
Abdulrahman-paša (namesnik
Alepa) 455 Abdulhak Hamid
(pisac) 868 Abdulhamid I (sultan,
1774—1789) 324, 345, 510-514,
522, 524 Abdulhamid II (sultan,
1876—1909) 552, 555, 561, 566-
567, 571, 580, 593, 622-630, 634-
654, 658-659, 662, 670-672, 674-
675, 678, 680-689, 692, 694, 696-
697, 699-701, 704-705, 719, 721,
724-725, 731, 740, 867-868, 892
Abdurahman Hilmi Efendija
(inspektor u minstarstvu policije)
568 Abdurahman Šeref (istoričar)
866 Abdurahman: videti Muhamed
Bin Abdurahman al Guečuli
Abdurahman-ćehaja (egipatski
emir) 833, 835 Abu Said
(mongolski han) 29, 36 Abu Hanifa
(pravnik) 200, 252 Aga Husejin-
paša: videti Husejin-paša, Aga

152
Adivar: videti Halide Edip Aziz Ali
Misri (arapski nacionalista) 743
Azlan Muhamed-paša: videti
Muhamed-paša, Azlan Ajas, paša
(veliki vezir) 222 Ajdogdu (sin
Gunduza) 27 Ajni Ali (osmanski
administrator i pisar) 240 Akif-
paša (prvi ministar inostranih
poslova) 546 Aktimur (sinovac,
Osmana I) 15, 27 Al Asfar, (dej
Tunisa) 502 Alaudevlet (emir
Zulkadra)
129-130
Alaudin (emir Karamana) 43, 46,
50-53, 57-59 Alaudin (sin
Murata II) 85—87 Alaudin (sin
Osmana I, Orhanov
brat) 19, 27, 30-33, 141
Alaudin III (seldžučki sultan) 13,
15, 30-31 Alaudin Kajkubad I
(seldžučki sultan) 28 Albert
(kralj Ugarske) 84 Aleksandar I
(car Rusije) 523,
532
Aleksandar II (car Rusije) 622,
626,628 Aleksandar III (car
Rusije) 636, 657
Aleksandar III Veliki (kralj
Makedonije) 674 Aleksandar VI
Bordžija (papa) 127 Alenbi
(britanski general) 755,
766
Ali (emir Karamana) 78 Ali (paša
Tripolija)
Ali (Prorokov rođak, kalif) 35 Ali
Aga (namesnik Bagdada) 478 Ali
Bičnin: videti Pićinino Ali Bulgur
(namesnik Tripolija)
505
Ali Dahir (sin Dahira al Omara)
459
Ali efendija, Sejid (ambasador)
517
Ali Kor (hodža) 701
Ali Suavi (mladoosmanski
književnik) 565—566, 634
154
Ali Hudža (dej Alžira) 496 Ali
Canib (pisac) 713 Ali Dženani
(poslanik u
osmanskom parlamentu)
717 Ali šah, Fath (iranski šah)
533 Ali Šir (emir Kutahije) 29 Ali-
beg (beg Tunisa) 503, 507 Ali-
beg, Al Kabir (vodeći emir Egipta)
418, 433, 437, 450-459, 482, 84-
487, 511, 828
Ali-beg, Evrenosoglu 82 Ali-bej al
Dimijati (egipatski emir) 835 Ali-
paša (beg Tunisa) 434, 496, 503
Ali-paša (budimski beglerbeg)
183 Ali-paša (namesnik Alepa)
455 Ali-paša (namesnik Egipta)
420,
484
Ali-paša, Afrasijab (namesnik
Basre) 471 Ali-paša, Damad
(veliki vezir) 367 Ali-paša,
Kemankeš (veliki vezir) 279 Ali-
paša, Kilič (admiral) 233, 244
Ali-paša, Mehmed Emin (veliki
vezir reformator) 546
559-560, 563, 566, 575, 599,
653
Ali-paša, Mujezinzade (veliki
admiral) 186 Ali-paša, Sejid (stric
Mustafa Rešid-paše) 558 Ali-paša,
Silahdar (veliki vezir) 321
Ali-paša, Tepedelen (paša Janine)
402, 511, 520, 533
Ali-paša, Hadim (veliki vezir)
130, 136-137 Ali-paša,
Hekimoglu (veliki vezir i bosanski
paša) 335 Ali-paša, Čorlulu (veliki
vezir)
321, 328 '
Ali-paša, Džandarli (veliki
vezir) 47, 6R, 62 Ali-čauš
(dej Alžira) 332 493 Alfons (kralj
Napulja) 90, 107 Amadeo
Savojski (vođa anti- turskog
krstaškog pohoda
1364) 40-41
Amijabl, Luj (franpuski advokat)
568
Amin-paša Džalili (namesnik
Mosula) 474—475
Amiruces, Georgije (protovestijar
Trapezunta) 110 Amurios (turski
beg) 17 Amdžazade Husejin-
paša: videti Husejin-paša,
Amdžazade Ana (carica) 313 Ana
Savojska (majka Jovana V
Paleologa) 22 Anastas (hrišćanski
timarnik) 31 Andraši, grof
(ministar u
Austro-Ugarskoj carevini)
619-620, 622
Andrić, Ivo (bosanski književnik)
264 Andronik (sin Manojla II,
despot Soluna) 79 Andronik II
Paleolog (vizantijski car) 17-18,
21, 29, 35 Andronik III Paleolog
(vizantijski car) 20-22, 32, 35
Andronik IV Paleolog
(vizantijski car) 41—45, 51
Anđelović, Mihailo (brat Mahmud-
paše) 108
Anketil-Diperon (francuski
orijentalista) 202 Anri III (kralj
Francuske) 202 Antemije iz Trala
(vizantijski arhitekta) 801
Anfantin, alijas Otac Enfanten 542
Apafi, Mihailo I (vojvoda
Transilvanije) 293, 368 Apafi,
Mihailo II (vojvoda Transilvanije)
369 Arab Izet-paša: videti Izet-
-paša, Arab Arvaniti (albanski
plemić) 86 Argun (mongolski han)
16 Arnavut Mehmed-paša: videti
Mehmed-paša, Arnavut Arsenije III
Čarnojević (pećki patrijarh) 381
Arsenije IV Čarnojević (pećki
patrijarh) 382 Arslan, Kilič
(mamelučki emir Alaje) 116 Asad-
paša, Azm (namesnik Damaska)
465—468 Asan, Matija
(zapovednik Korinta) 108 Atai
(pesnik) 852 Atanasije (ohridski
arhiepiskop) 396
Atar (persijski mistik) 844 Ataulah
Efendija (šejh ul-islam)
523
Afrasijab (plemićka porodica iz
Basre) 471-472 Ahmed (sin
Bajazita II) 136—137, 167 Ahmed
(han Zlatne horde) 117 Ahmed I
(sultan, 1603—1617) 187, 198,
215, 274-280, 291, 314, 414, 436,
809, 823 Ahmed II (sultan, 1691—
1695) 299 Ahmed III (sultan, 1703
—1730) 326-330, 336, 493, 812-
813, 818-819, 853-854, 861-862
<???
Ahmed Agaoglu (intelektualac
azerbejcanskog porekla) 728
Ahmed bin Bakr-paša (namesnik
Mosula) 475 Ahmed bin Muhamed
al Tidžani (osnivač Tidžanija) 448
Ahmed Vefik-paša (političar i
pisac) 593, 866 Ahmed Izet-
paša (veliki vezir) 766 Ahmed
Ihsan (pisac) 868 Ahmed Lutfi
(istoričar) 866 Ahmed Midhat
(pisac) 672, 870 Ahmed Muhtar-
paša, Gazi
(general, zatim veliki vezir)
619, 626, 703, 722, 727, 732
Ahmed Nakši (slikar) 822 Ahmed
Pir (sin Ibrahim-bega)
115-116
Ahmed Riza (mladoturski
intelektualac) 687, 689—694,
699, 701, 703, 716, 721 Ahmed
Tevfik-paša (veliki vezir) 698, 703
Ahmed Ćuprilić (veliki vezir) 365-
366, 368, 438-439 Ahmed Fakih
(derviš) 843 Ahmed Fevzi-paša
(veliki admiral) 605 Ahmed Hašim
(pesnik) 871 Ahmed Dževdet-
paša (istoričar, pravnik) 575, 577,
589, 866 Ahmed Celaledin-paša
(šef policije) 640, 688 Ahmed,
Ifrang (janičarski oficir u Kairu)
482 Ahmed, Karamanli (paša
Tripolija) 332, 505 Ahmed-beg
(beg Tunisa) 430, 545 Ahmed-
beg, Kizil (Džandarid) 110, 116
Ahmed-beg, Hadž (beg
Konstantina)
498, 544-545
Ahmedi (istoriograf) 845 Ahmed-
paša (drugi vezir
Sulejmana I) 175, 183, 224
Ahmed-paša (namesnik Alepa)
455 Ahmed-paša (namesnik
Bagdada)
470, 476-479 Ahmed-paša
(namesnik Egipta) 421 Ahmed-
paša (pesnik) 850 Ahmed-paša,
Al Hain (namesnik Egipta) 417
Ahmed-paša, Gedik (veliki vezir)
116- 117, 119-120, 123-
125
Ahmed-paša, Kara (veliki vezir)
222-223
Ahmed-paša, Kur (namesnik
Egipta) 420 Ahmed-paša, Melek
(veliki vezir) 285, 860 Ahmed-
156
paša, Tarhundžu (veliki vezir) 285
Ahmed-paša, Hercegović
(beglerbeg Anadolije)
129-130 Ahmed-paša,
Džazar (namesnik Saide) 331,
343, 418, 433-434, 456, 459-462,
468, 507, 510, 520
Adžlan-beg (emir Karesija) 21
Ašik-paša (pesnik) 844
Ašikpašazade (hroničar) 13,
16-17, 27, 30-31, 34-36, 858
Ašraf-šah (iranski šah) 322
Baba Ibrahim: videti Ibrahim Baba
Baba Ilijas (pobunjenik) 28, 34
Babanzade Ismail Haki: videti
Ismail Haki, Babanzade Baj Hodža
(sin Saru Jatija) 15, 26 Bajazit (sin
Sulejmana II) 184, 196 Bajazit I
Munja (UNJtt), sultan
(1389-1402) 36, 45, 47, 49-
62, 65-66, 69, 71, 81, 84, 87,
93, 96-97, 141, 797, 799, 845
Bajazit II, Veli (sultan,
1481-1512) 106,119,123-
137, 141, 146, 148, 152, 558,
787-788, 802-803, 813, 850, 858,
862 Bajazit-paša, Jakčioglu
Dželaludin (vaspitač Mehmeda
čelebije, kasnije veliki vezir) 66-
67, 76 Bajraktar Mustafa-paša:
videti Mustafa-paša, Bajraktar
Baki (pesnik) 849—852 Bakir
(subaša Bagdada) 471 Balaban-
paša (zapovednik) 113—114
Baltadži Mehmed-paša: videti
Mehmed-paša, Baltadži Banfi,
Đorđe (namesnik Transilvanije)
369 Barak, Evrenosoglu 77
Barbarosa: videti Hajrudin-paša
Barkuk (mamelučki sultan) 481
Barsbaj (mamelučki sultan) 481
Barčaj, Akoš (vojvoda
Transilvanije) 290, 366
Basarab, Mateja (vojvoda Vlaške)
 371
Bahaudin Šakir: videti Šakir,
Bahaudin Bahram-paša (namesnik
Alepa) 826 Bašir II (emir Libana)
463 Bašir III (emir Libana) 463,
607
Bašir, dar us-sade aga (arhitekta)
837
Bedredin (šejh, pobunjenik) 24,
68, 72-73 Bekir-paša
(namesnik Egipta) 421 Bekri
Mustafa-paša, Tedirdagli (veliki
vezir) 298 Bektaš Veli, Hadži
(mistik) 231 Belini, Đentile
(italijanski slikar) 789, 798, 823,
848
Belon Di Man (francuski putopisac)
242, 251, 261 Benaki, Panajot
(plemić iz Kalamate) 383 Berklidže
Mustafa: videti Mustafa, Berklidže
Bertrandon de la Brokijer
(francuski putopisac) 75
Betlen Gabor (vojvoda
Transilvanije) 274, 367
Bizmark (nemački kancelar) 619,
628-629, 637, 681 Bijikli,
Mehmed-paša: videti Mehmed-
paša, Bijikli Bin Gadhahim (vođa
ustanika u
Tunisu 1864) 442 Blant, Vilfrid
Skejven
(britanski pesnik i agent)
645
Bonaparta: videti Napoleon I
Bonval, grof De, odnosno
Boneval- -paša (vojnik i inženjer)
334-335, 512
Boris (nasledni princ Bugarske)
729
Bočkaj, Ištvan (knez Ugarske i
Transilvanije) 274 Bošnjak
Husrev-paša: videti Husrev-paša,
Bošnjak Brajs, lord (britanski
diplomata)
752
Brankovanu, Konstantin (vojvoda
Vlaške) 371, 374 Branković Lazar
(despot Srbije) 109
Branković, Đurađ (despot Srbije)
68, 81, 83, 85-87, 89, 95,
105,108
Budajri (sirijski hroničar) 467
Buzbek (ambasador Ferdinanda
Habsburškog) 184, 191, 200, 209,
223, 232, 240, 245, 264
Bulanže, Auj (francuski slikar)
672
Burhanedin, Kadi (emir Sivasa)
36, 50-51, 52-53, 57, 59
Busiko, maršal od: videti Jovan
Neustrašivi
Van Kapelen (admiral) 477
Varjabedijan, Nerkes (jermenski
patrijarh) 602 Vasile, Aupu
(vojvoda Moldavije)
371
Vatac (vizantijski car) 22 Vega,
Žan de (francuski oficir)
234
Velestinlis, Riga (grčki
kšiževnik): videti Riga Ventir
de Paradi (francuski putopisac)
493—494 : Veržen (ambasador
Francuske) 337, 511 Vern, Žil
(francuski književnik) 870 Volter
(francuski filozof) 562-563, 569
Vangenhajm, fon (ambasador
Nemačke) 747—748
Venizelos, Elefterios (grčki
premijer) 729 Vilije de l’Il Adam
(veliki majstor hospitalaca sa
Rodosa) 175 Vilnev, markiz
De (ambasador Francuske) 369
Vilson (predsednik SAD) 770
Vilhelm II (car Nemačke) 680-
682, 688 Vlad II Drakul (vojvoda
157
Vlaške) 83-86
Vlad III Drakul (vojvoda Vlaške)
111
Vladislav (kralj Poljske i Ugarske)
85—88 Vretos, Janis (grčki
novinar) 568 Vuk (srpski knez) 53
Vukašin (kralj Srbije) 41

Gabarti (egipatski hroničar) 488

Gazan (mongolski han) 18 Galan,
Antoan (francuski orijentalista)
859 Galib Dede, šejh (pesnik) 854
Galib-paša: videti Mehmed Said
Galib-paša Garzoni (mletački
bajilo) 243 Gasprinski, Ismail
(tatarski intelektualac) 713
Gatiluzio, Domeniko (gospodar
Aezbosa) 103—104, 107
Gatiluzio, Nikolo (gospodar
Lezbosa) 111 Gatiluzio, Palamed
(gospodar Enosa) 104 Gedik
Ahmed-paša: videti Ahmed-
-paša, Gedik Gejikli Baba: videti
Baba Ilijas Gembl (britanski
admiral) 721 Genadije: videti
Skolarije,
G eorgije Gerlah, Stefan
(nemački putopisac) 204 German
(patrijarh Patrasa) 534 Gešof
(premijer Bugarske) 729 Ginhan
(oguski han) 30 Gledstoun
(britanski premijer)
636, 679
Golc, Kolmar fon der (nemački
oficir) 682, 749 Gorčakov
(premijer Rusije) 619 Grgur XV
(papa) 385 Griti, Andrea (mletački
bailo) 125 Gulu Agop („otac
osmanskog pozorišta“) 671, 872

158
Gulšehri (pesnik) 844 826-828 Defo, Danijel (engleski
Gundogdu (Ertogrulov otac) književnik) 562 Dibi de Riveri,
13 Gunduz (brat Osmana I) 27 Eme (nećaka Žozefine de
Boarne) 522 Dizraeli (britanski
premijer) 623 Dima, Aleksandar
David (namesnik Trapezunta) 110 (otac i sin, francuski književnici)
David, Franciz (vladika Koložvara) 870 Dimašk Hodža (Čobanov
351 Davud (osmanski pretendent) brat) 29 Dimitrije Paleolog
89 Davud iz Kajserija (rektor (despot Moreje) 97, 107-113
medrese u Nikeji) 33, Dindar (stric Osmana I) 27, 196
846 Davud-paša (arhitekt) Dire (franpuski inženjer) 512 Diri,
798 Davud-paša (veliki vezir Viktor (ministar za javno
Mehmeda II) 123, 129 Davud- obrazovanje) 578 Dirhem
paša (namesnik Bagdada) (Dirkem), Emil
478-479 (francuski sociolog) 713,
Davud-paša (namesnik Egipta) 871
421 Dadaloglu (pesnik) 856
Dojl, Konan (britanski književnik)
Dadijan, Nerses (jermenski
638 Doniceti, Đuzepe (italijanski
činovnik) 568 Daji Karadža-beg:
muzičar) 551 Dorija, Andrea
videti Karadža- -beg, Daji
(đenovljanski admiral) 182
Daltaban, Mustafa-paša: videti
Dorija, Paganino (đenovljanski
Mustafa-paša, Daltaban Damad
admiral) 37 Dorošenko, Petar
Ali-paša: videti Ali- -paša, Damad
(kozački hetman) 365
Damad Ibrahim-paša: videti
Dragut: videti Turgut Reis
Ibrahim-paša, Silahdar
Drakula: videti Vlad Drakul III
Damad Damad Mahmud-paša:
Duzme Mustafa: videti Mustafa,
videti Mahmud-paša, Damad
Duzme
Damad Ferid-paša: videti Ferid-
Duka (vizantijski istoričar) 76
paša, Damad Dan II (vlaški
Duken (francuski admiral) 309
pretendent) 81 Danilo (knjaz-
Dursun (emir Kajserija) 21
vladika Crne Gore, XIX vek) 617
Danilo (crnogorski vladika) 382
Danstervil, A.Č. (britanski general)
765 Daferin, lord (ambasador
Engleske) 654 Dahir al Umar, šejh
(namesnik
Akre) 331 456-459, 462, 466-
467, 486, 510
Deval (francuski konzul) 544
Devlet Giraj (krimski kan) 513
Dede Ismail Hamamizade: videti
Ismail Hamamizade, Dede Demir-
han (emir Balikesira) 21-22
Demolen (francuski sociolog) 689
Derviš-paša (namesnik Damska)

168
Dursun-beg (hroničar) 858 185 Ešref (beg emirata Ešref) 28
—29
Đustinijani (Đenovljanin,
branilac Carigrada) 99, 101
Žerom (franpuski slikar) 672
Žefroa, fr. putopisac, 213, 217,
E, Deni de la (ambasador 231 Žigmund (brat Jovana
Francuske) 295 Ebulhuda (šejh) Alberta VI)
640, 698 Ebusud efendija (šejh 131
ul-islam) 225, 253 Evgenije IV Žigmund (kralj Ugarske) 55, 77,
(papa) 85—86 Evgenije Savojski, 80-84
alijas princ Žigmund II Avgust Jagelonac (kralj
Eugen 335 Evlija čelebija Poljske) 256 Žimel (francuski
(hroničar) 813, 860 inženjer) 542 Žozefina de Boarne
(francuska carica) 522
Evrenos-beg (rumelijski beg)
39-41, 44, 46, 53, 240
Evrenosoglu Ali-beg: videti Ali-
Zaganos-paša (veliki vezir)
beg, Evrenosoglu Evrenosoglu
100-103, 106 Zahravi
Barak: videti Barak, Evrenosoglu
(arapski lekar) 848 Zekerija-
Edvard VII (kralj Velike Britanije)
baba (derviš) 34 Zapolja, Jovan
694 Edebali (šejh, svekar
(kralj Ugarske)
Osmana I) 176-178, 182, 350
33 Zapolja, Jovan Žigmund (kralj
Ejup (Prorokov saborac) 809 Transilvanije) 182—183, 350
Ejup-paša (namesnik Egipta) 420 Zgur (vizantijski vojni vođa) 18
Eksmut, lord (engleski admiral) Zejn al Fikarbeg (vodeći emir u
496-497
Ešptu) 483 Zija Gekalp (književnik
Elkas. Mirza (brat šaha
nacionalista) 713—714,
Tahmaspa) 183 Elmas, Mehmed-
728, 738, 745, 757-759, 761,
paša: videti Mehmed-paša,
871 Zija-paša (novinar) 563—
Elmas Eminek (han Širina) 117
565 Zubeida Fitnat-hanim
Enveri (hroničar) 858 Enver-paša
(mladoturski vođa, minitar rata) (pesnikinja) 862
696—697, 716, 725, 728, 733,
744, 747-750, 758, 764-765, Ibn Ardašir (hroničar) 52
768, 775, 869 Eretna ogulari
(Ege(pa oaiPap) 19,
23, 36, 39
Eretnaoglu: videti Mehmed,
Eretnaoglu Ermez-baba (derviš)
34 Ertogrul (brat Osmana I) 13,
15,
17, 27, 31, 195
Esmahan sultanija (supruga
Mehmed-paše Sokolovića)

160
Ibn Batuga (arapski putopisac)
19-21, 26, 32-35 Ibn Galib
(anadolski arhitekt) 836 Ibn Ijas
(egipatski istoričar) 439 Ibn Saud
(vahabitski emir) 478, 520
Ibn Haldun (istoričar) 221 Ibn-Bibi
(seldžučki hroničar) 29 Ibnulemin
Mahmud Kemal Inal (istoričar)
866 Ibrahim (Orhanov sin, vođa
osmanske dinastije) 38 Ibrahim I,
Audi (Ve1T) (sultan,
1640-1648) 283-285 Ibrahim
Aga (egipatski emir) 835 Ibrahim
Azm (namesnik Tripolija) 465
Ibrahim Azm (predak Azama) 465
Ibrahim al Kazdugli, ćehaja
(vodeći
emir u Egšpu) 483—485, 837
Ibrahim Edhem (predsednik
Državnog saveta) 568 Ibrahim
efendija (ambasador) 517 Ibrahim
Kara-paša (namesnik Egipta,
1670) 482 Ibrahim Kučuk (dej
Alžira) 493 Ibrahim Muteferika
(osnivač turske štamparije) 330,
862 Ibrahim Pečevi (hroničar) 859
Ibrahim Temo (Albanac, jedan od
osnivača Mladoturaka) 716, 725
Ibrahim Haki-paša (veliki vezir)
715, 726 Ibrahim Hilmi-paša
(veliki vezir) 523 Ibrahim Šarif
(tuniski beg)
331, 501
Ibrahim Šarkan (imenovani paša
Alžira) 493 Ibrahim Šinasi
(mladoturski književnik) 563—
564, 567, 867
Ibrahim, Baba (dej Alžira) 493
Ibrahim-aga (plemić iz Alepa)
455
Ibrahim-beg (vodeći emir u
Egišu) 433, 483, 488, 511
Ibrahim-beg (emir Karamana)
78, 80, 84, 85-87, 96, 111, 115
Ibrahim-paša (veliki vezir
Sulejmana I) 174—181, 189,
205, 211, 222-224, 266, 417
Ibrahim-paša (namesnik Egipta,
+ 1604) 481
Ibrahim-paša (namesnik Egipta,
1661- 1664) 482
Ibrahim-paša (namesnik
Tripolija) 724 Ibrahim-paša (sin
Mehmeda
Alija, komandanta egipatske
vojske) 531, 538-541, 605, 607
Ibrahim-paša, Kara (kajmakam)
297 Ibrahim-paša, Nevšehirli
Damad (veliki vezir Ahmeda III)
321, 328-332, 853-854, 862
Ibrahim-paša, Silahdar Damad
(veliki vezir) 328, 330-331
Ibrahim-paša, Candarli (veliki
vezir) 77, 84, 92 Ivan IV
Grozni (ruski car) 185 Ignen
(nemački poslovni čovek) 708
Ignjatijev (ruski ambasador)
620m, 623, 626
Igo, Viktor (francuski književnik)
562, 868 Idris Bitlisi (hroničar)
170, 858 Izedin Kajkavus II,
alijas Melek Mansur (seldžučki
sultan) 16 Izet Mehmed-paša,
Topal (veliki admiral) 537 Izet-
paša (namesnik Jerusalema)
568
Izet-paša, Arapin (savetnik
Abdulhamida II) 646, 698
P
O
P

Ilijas, Mentešeoglu (pretendent
na emirat Mentešea) 96 Ilhanidi
29, 36 Inokentije VIII (papa) 130
—131 Ipsilanti, Aleksandar
(ađutant Aleksandra I) 534 Ipšir
Mustafa-paša (veliki vezir) 286
Ipšir-paša (namesnik Alepa) 450
Isa (brat Ibrahim-bega, emira
Karamana) 83 Isa Čelebija (sin
Bajazita I) 62-63, 67 Isa-beg
(komandant vojske Murata
II) 107
Isidor iz Mileta (arhitekt) 801
Isidor Kijevski (kardinal) 99
Iskender (emir Kara Kojunlular
a ) 83 Iskender Amun (arapski
nacionalista) 742 Iskender
čelebija (defterdar)
179, 205 Ismail (ajan iz
Sera) 404 Ismail (osmanski
pretendent) 80 Ismail (šah Irana)
134—137,
165, 168-169, 172, 178,
411, 851, 855
Ismail Azm (namesnik Damaska)
465
Ismail al Mahasini (sirijski
šejh) 440 Ismail
Gasprinski: videti
Gasprinski, Ismail Ismail
Kemal (albanski poslanik)
725 Ismail Feruh
(ambasador)
Ismail Haki, Babanzade
(mladoturski književnik) 741
Ismail Hamamizade, Dede
(derviš, muzičar) 873 Ismail
Džalili-paša (namesnik Mosula)
473
Ismail, Mavlaj (sultan Maroka)
494
Ismail-beg (vodeći beg Egipta)
488 Ismail-paša, Tirsanikli
(bugarski pobunjenik) 520-
162
521 Ismet (general) 778
Ismiridis, Aleksandar (grčki
pregovarač) 568 Isfendijar,
Džandaroglu (emir Džandara)
67, 73-74, 76-78
Ishak (brat Ibrahim-bega, emira
Karamana) 115 Ishak-beg (emir
Saruhana) 739 Ishak-paša (veliki
vezir) 102, 115, 123-125
Ifrang, Ahmed: videti Ahmed,
Ifrang
Jazidžizade (osmanski hroničar)
30, 857
Jakub (emir dinastije Akkojunlu)
134
Jakčioglu Dželaludin Bajazit-
paša: videti Bajazit-paša,
Jakčioglu Dželaludin Jahja Džalili-
paša (namesnik
Mosula) 472—473, 476 Jahja-paša
(namesnik Egipta) 420 Jahši (emir
Pergama) 21—22 Jakub-beg (emir
Germijana) 50, 56, 76, 91
Jakub-paša (namesnik Kajserija)
129 Jan Sobjeski (kralj Poljske)
294, 297
Jasin (istoričar iz Mosula) 435,
471
Jelena (velika vojvotkinja Rusije)
604
Jelena (kći Aazara Brankovića)
109 Jenišehirli Abdulah efendija:
videti Abdulah efendija,
Jenišehirli.
Jirmisekiz Mehmed efendija: videti
Mehmed efendija, Jirmisekiz
Joakim (jermenski patrijarh)
122 Jovan V Paleolog
(vizantijski car) 22-25, 31,
38, 39, 40, 41-46, 51
Jovan VI Kantakuzin (vizantijski
car i hroničar) 22—27,
31-32, 36 Jovan VII Paleolog
(vizantijski car) 45, 50-51, 57, 66
Jovan VIII Paleolog (vizantijski car)
40, 76, 78-80, 85, 95 Jovan Albert
VI (kralj Poljske) 131 Jovan
Aleksandar (car Bugarske) 39
Jorguč-paša (namesnik Amasije)
91 Junus (admiral Mehmeda II)
104 Junus Emre (pesnik) 843—844
Justinijan I (vizantijski car) 190,
801-802 Jusuf (brat Murata II) 76
Jusuf (drugi vezir) 283 Jusuf (emir
Libana) 463 Jusuf (namesnik
Tripolija) 595 Jusuf (sin Ismaila,
ajan iz Sera)
404
Jusuf Azm (namesnik Alepa) 466
Jusuf Akčura (tatarski
intelektualac) 727—728, 738
Jusuf al Šihabi (druski emir) 461
Jusuf Sejfudin (namesnik Tripolija)
279 Jusuf Sahib al-Tabi (tuniski
ministar) 504 Jusuf Šurbagi
(egipatski plemić)
833, 835
Jusuf, Kara (emir dinastije
Karakojunlu) 58—59 Jusuf-aga
efendija (ambasador) 517 Jusuf-
dej (dej Tunisa) 500, 836 Jusuf-
paša, Kodža (veliki vezir)
510, 514
Kabakči Mustafa: videti Mustafa,
Kabakči Kavakibi, Al (sirijski
intelektualac) 645 Kavalali
Muhamed Ali: videti Muhamed Ali
Kadi Burhanedin: videti
Burhanedin, Kadi Kadizade
(astronom) 846 Kazim Karabekir
(general) 772, 776-777 Kajgusuz
Abdal (pesnik) 855 Kalanoz (brat
namesnika Karadžahisara) 15, 27
Kalikst III (papa) 107 Kalojan
Komnin (car Trapezunta) 110
Kaltorp (britanski admiral) 767-
768 Kamil-paša (veliki vezir) 640,
698-702, 704, 715, 723, 726,
732-735
Kansuh al Guri (mamelučki
sultan) 170—171, 411
Kantakuzen, Konstantin (vlaški
dostojanstvenik) 371—372, 374
Kantakuzen, Šerban (vojvoda
Vlaške) 371 Kantemir,
Dimitrije (vojvoda
Moldavije) 332, 371, 375,
382 Kantemir, Konstantin
(vojvoda Moldavije)
Kanun: videti Sulejman I Kapelo
(mletački zapovednik) 113
Kapistrano, Jovan (mali brat) 106
Kapodistrija, Janis (ministar spoljNih
poslova Rusije) 533, 539
Kara Ahmed-paša: videti Ahmed-
paša, Kara Kara Ibrahim-paša:
videti Ibrahim Kara, paša Kara
Jusuf: videti Jusuf Kara
Kara Kemal (unionista, poslanik iz
Istanbula) 745 Kara Memi (slikar)
216 Kara Mustafa-paša
Kemankeš: videti Mustafa-paša,
Kemankeš Kara Kara Mustafa-
paša Merzifonlu: videti Mustafa-
paša, Merzifonlu Kara Kara Halil
Hajrudin-paša:
videti Hajrudin Džandarli,
Kara Halil Kara-baba (derviš) 34
Karabijiklioglu Hasan Kalif:
videti Šah Kuli Karađoz-paša
(beglerbeg Karamana) 129, 136
Karađorđe: vodeti Petrović,
Đorđe
Karamani Mehmed-paša: videti
Mehmed-paša, Karamanli
Karasu, Emanuel (član KUP-a)
745
Karatodori-paša (savetnik
Abdulhamida II) 640 Karahanidi
842 Karadža Oglan (pesnik) 856
Karadža-beg, Daji (belgerbeg
Rumelije) 97 Karlo XII (kralj
Švedske) 321 Karlo Anžujski
163
(vojvoda) 39 Karlo V (nemački Paleolog
car) 489, 499 Karlo Toko (atinski (vizantijski car) 79, 86, 88-89,
vojvoda) 55 Karpoš (vođa 95-97, 101
hajduka) Kont, Ogist (francuski filozof)
Kasim (sin Isfendijara 687
Džandaroglua) 74 Kasim-beg Korais, Adamantios (grčki
(karamanski književnik) 406
pretendent) 115—116, 124—
125 Kastriot, Đurađ (albanski
timarnik) 86—90, 106—107,
113-114, 120, 354
Kastriot, Jovan (albanski plemić)
131
Katarina (kći Kalojana Komnina)
110
Katarina II (ruska carica) 513, 518
Katib čelebija, alijas Hadži-kalfa
(hroničar) 315, 859, 862 Kadžare
533
Kemal Pašazade (hroničar) 859
Kemankeš Ali-paša: videti Ali-
-paša Kemankeš Kemankeš Kara
Mustafa-paša: videti Mustafa-
paša, Kemankeš Kara Kempbel
(škotski inženjer) 512 Kerimedin
Mahmud (seldžučki hroničar) 29
Kizil Ahmed-beg: videti Ahmed-
-beg, Kizil Kilič Ali-paša: videti Ali-
-paša, Kilič Kilič Arslan: videti
Arslan, Kilič
Kiličzade Haki: videti Haki,
Kiličzade Kirilo V (carigradski
patrijarh)
407
Klemanso, Žorž (predsednik
Saveta) 770
Klobeg (francuski lekar u
Egiptu) 542 Kolber (ministar
Luja XIV) 306 Kolokotroni, Teodor
(vođa grčkih boraca za
nezavisnost) 535 Konstantin I
(grčki kralj) 777 Konstantin I
(rimski car) 194 Konstantin XI

164
Korkut čelebija (sin Bajazita II)
124,135-137
Kornaro, Đovani (mletački dužd)
382
Koronaros, Vićencos (kritski
pesnik) 409 Kosem sultanija,
alijas Kosem Mahpejker
(sultanija majka) 275, 278-281,
283, 285, 311
Kostenco di Ferare (italijanski
slikar) 798 Koči-beg (hroničar)
281, 315, 859 Kodža (Mehmed)
Ragib-paša (veliki vezir) 323, 337
Kodža Jusuf-paša: videti Jusuf-
paša, Kodža Kodža Nišandži:
videti Dželalzade Mustafa Kres
fon Kresenštajn, Fridrih (nemački
oficir) 753 Kudsi efendija (plemić
iz Alepa)
454
Kuza, Aleksandar (rumunski
pukovnik, prvi predsednik
sjedišenih kneževina
Moldavije i Vlaške) 616 Kul
Mesud (prevodilac Halile i
Dimne) 845
Kumbaradži Ahmed-paša: videti
Boneval, grof od Kur Abdi: videti
Abdi, Kur Kur Ahmed-paša: videti
Ahmed- -paša, Kur Kusa Mustafa:
videti Mustafa, Kusa
Kucimpaks (zapovednik oblasti
Nikomedije) 17 Kučuk Muhamed:
videti Muhamed Kučuk
Kučuk Husejin-paša: videti
Husejin-paša, Kučuk
La E, Žan D (ambasador
Francuske) 202, 295 Lazar (srpski
knez) 47 Lajoš I Veliki (kral.
Ugarske) 40 Lajoš II Jagelonac
(kralj Ugarske)
174-176, 350
Lala Mustafa-paša: videti
Mustafa-paša, Lala Lala Šahin-
paša: videti Šahin- paša, Lala
Lami, alijas Mahmud Čelebija
(pesnik) 863 Le Plej (francuski
sociolog) 689 Levni (slikar) 822—
823 Leopold I (nemački car) 368
—369, 387
Leroa (francuski inžešer) 512
Lesli (ambasador Austrije) 294
Lilifer (Nilifer) (Orhanova
supruga) 16, 33 Linan de Belfon
(francuski inžešer) 542 Lisenž,
Rene de (teoretičar) 251 List,
Fridrih (nemački ekonomista) 761
Lojd, Džordž (britanski premijer)
770
Lorens, Tomas Edvard (britanski
pukovnik) 755 Loti, Pjer
(francuski kšiževnik) 555 Luj XIV
(kralj Francuske) 291, 335, 386,
492 Luj XV (kralj Francuske) 861
Luj XVI (kralj Franpuske) 515, 517
Lutfi Abdulah (minijaturista) 822
Lutfi-paša (veliki vezir) 200,
222, 859-860
Lutfulah (sin Damad Mahmud-
-paše) 688
9??
Mavardi (pravnik) 221
Mavrokordat, Aleksandar
(predsednik prve grčke države)
535 Mavrokordat, Aleksandar
(tumač)
332, 409
Mavrokordat, Konstantin
(gospodar Moldavije i Vlaške)
376 Mavrokordat, Nikola (vojvoda
Moldavije, zatim Vlaške) 373, 409
Mavromišalakis (beg Magne) 383
Makijaveli (politički teoretičar)
202, 203 Makmahon, ser Henri
(britanski diplomata) 754—755
Makrizi (egipatski istoričar)
439, 446
Maksimilijan II (nemački car)
184-185
Malatesta, Sigismundo Pandolfo
(komandant mletačke vojske u
Moreji) 113 Malika, Safija:
videti Safija, Malika Malkoč
(krajišnik) 240 Malhatun (žena
Osmana I) 19 Mameluci iz Egipta
58—61, 82—83, 115, 119, 129-
130, 133, 135, 138, 156,170-
172,175,194, 220,
333, 411, 413, 418, 423,
429, 449, 480-483, 486,
488-489, 507-508, 522, 531,
542
Mameluci iz Iraka 471—472, 476-
479, 484 Mamonas (gospodar
Monemvasije) 54 Manojlo II
Paleolog (vizantijski car) 41-46,
50-52, 54-58,
66— 70, 71-72, 74-76, 79
Mari (egipatski istoričar) 437
Marija Terezija (austrijska carica)
341
Marija Ugarska (supruga Aajoša II
Jagelonca) 176 Maroniti 607
Marsilji, grof (austrijski
166
ambasador) 439, 859 Martin IV
(papa) 39 Martinuci (regent
Transilvanije)
183
Maršal (britanski general) 768
Maršal fon Biberštajn
(ambasador Nemački) 683
Masud III (seldžučki sultan) 28, 31
Mateo di Pasti (italijanski slikar)
798 Matija (sin Jovana VI
Kantakuzina) 24—25 Matija II
(nemački Car) 274 Matija Korvin
(kralj Ugarske) 108-109, 112,
117, 119, 128
Matraki: videti Nasuh al Matraki
Mahmud (brat Murata II) 76
Mahmud al Kurdi (šejh Kaira) 448
Mahmud I (sultan, 1730—1754)
323, 331, 334-336, 514, 837, 862
Mahmud II (sultan, 1808—1839)
479,514, 522, 524, 526-528, 530,
532-533, 538, 540-541, 545, 549-
555, 557-558, 560, 569, 571-573,
578-579, 581,
605, 637, 670, 864
Mahmud Muharam (pregovarač u
Egiptu) 833 Mahmud
Čelebija: videti Aami Mahmud
Džalili-paša (namesnik Mosula),
475 Mahmud Ševket-paša (veliki
vezir) 704, 715-716, 722, 734-
735, 742-743
Mahmud-paša (veliki vezir)
106-108,110-113, 115-116,
799
Mahmud-paša (namesnik Egipta)
832
Mahmud-paša, Damad (zet
Abdulhamida II) 684, 688-689
Mahmud-han (vladar
Afganistana)
470
Mevlaj, Ismail: videti Ismail,
 Mevlaj
Mevlana Dželaludin Rumi: videti
Dželaludin Rumi Mezid-paša
(beglerbeg Rumelije) 85 Melek
(sin Osmana I) 19 Melek Ahmed-
paša: videti Ahmed- -paša Melek
Mengeli Giraj (krimski kan) 117,
136
Mentešeoglu Ilijas: videti Ilijas
Mentešeoglu Menu (francuski
general) 519 Menšikov (ađutant
Nikole I) 611, 615
Mere Husein-paša: videti Husein-
paša Mere Merzifonlu Kara
Mustafa-paša: videti Mustafa-paša
Merzifonlu Kara Merinidi 415
Merkator (flamanski geograf) 315
Mesih-paša (veliki vezir) 119,
125, 134 Mehmed (Sulejmanov
sin) 212 Mehmed Akif (književnik)
710—712 Mehmed Ali (Muhamed
Ali) (namesnik Egipta) 5, 461,
487, 489, 508, 519, 522,
528, 530-531, 535-536, 538,
540-542, 548, 550-551, 581,
605-607, 782 Mehmed I
(sultan, 1413—1421) 32, 62-
63, 65, 77, 80, 142
Mehmed II, Fatih, Osvajač (sultan,
1444-1445 i 1451-1481) 25,
31, 87-89, 92-99, 100-123,
127-131, 134, 139-141,
143, 145-153, 154-157,
158, 173,
194, 196, 201, 209, 220-
222, 224, 229, 232-233,
249, 268, 358, 379, 384,
769, 787, 794, 797-798,
814, 817, 819-820, 823,
846, 848, 850, 858-859
Mehmed III (sultan, 1595—
1603)
185- 187, 197, 215,
273, 277, 826, 858 Mehmed IV
(sul^an, 1648—1687) 283-284,
296-299, 365, 860 Mehmed V
(sultan, 1909—1918)
704, 714, 747, 749, 766
Mehmed VI, Vahidedin (sultan,
1918-1922) 766, 769, 771
Mehmed Emin (kšiževnik) 673,
728, 757, 870
Mehmed Emin Ali-paša: videti Ali-
paša, Mehmed Emin Mehmed
Emin Rauf-paša: videti Rauf-paša,
Mehmed Emin Mehmed efendija
Jirmisekiz (ambasador, hroničar)
329-330, 861
Mehmed Karamanoglu (emir
Karamana) 842 Mehmed Rami-
paša (veliki vezir)
321, 332, 420
Mehmed Remzi efendija
(namesnik Hiosa) 568 Mehmed
Said Galib-paša (veliki
vezir) 530, 536
Mehmed Said Pertev-paša (reis-
-ul-kutab) 546 Mehmed Said Halet
efendija (ambasador) 530, 536
Mehmed Sijah Kalem (slikar)
798, 821
Mehmed Sureja (istoriograf) 866
Mehmed Ćuprilić (veliki vezir)
272, 289-293, 310, 368
Mehmed Fuad-paša (veliki vezir
reformator, ministar spoljnih
poslova) 546, 559—560, 585
167
Mehmed Čelebija (sii Bajezita I):
videti Mehmed I Mehmed
Džavid-beg (ministar
finansija) 699, 715, 717,
721-723, 726, 745 Mehmed,
Eretnaoglu (emir Sivasa) 39
Mehmed, Husrev-paša (kapudan
paša, zatim veliki vezir)
530, 536, 546,552
Mehmed, Šehzade (sin sultana
Sulejmana I) 804—805,
816 Mehmed-aga (arhitekt)
809 Mehmed-beg (emir
Karamana) 67, 70,78
Mehmed-beg, Mihaloglu
(krajišnik) 77 Mehmed-paša
Sokolović (veliki
vezir) 181, 183—186, 207,
222, 264, 359, 807
Mehmed-paša, Arnavut (veliki
vezir) 276 Mehmed-paša,
Baltadžija (veliki vezir) 328
Mehmed-paša, Bijikli (namesnik)
170
Mehmed-paša, Elmas (veliki
vezir) 299
Mehmed-paša, Karamanli
122^123^ Mehmed-paša,
Kukavica (bosanski' paša) 402
Mehmed-paša, Muhsinzade
(veliki vezir) 401—402 Mehmed-
paša, Rum (veliki vezir)
115,121-123
Mehme^-paša, Sejid (veliki
vezir) 510 Mehmed-paša,
Tabanijasi (veliki vezir) 281
Mehmed-paša, Džebedžizade
(veliki vezir) 510 Mecamorto
Husein-paša: videti Husein-paša
Mecamorto
Midhat Šukru (vođa unionista)
693, 716, 742, 745
Midhat-paša (veliki vezir,
reformator) 559—561, 620, 624-
625, 634-635, 637 Mizandži
Murat: videti Murat- -beg,
Mizandži.
Mimar Sinan: videti Sinan,
Mimar.
Mirča (vojvoda Vlaške) 53, 56,
67-68, 71 Mihailo (vojvoda
Moldavije) 274 Mihailo
Višnjovjecki (kralj Poljske) 365
Mihailo VIII Paleolog
(vizantijski car) 16—17, 39
Mihailo IX Paleolog (vizantijski
car) 21 Mihailo Hrabri (Mihal
Viteazul) (vojvoda Vlaške)
349
Mihal, Kose (Mihailo Ćosavi)
(hrišćanski namesnik
Harmankaje) 15—16, 31,
240 Mihaloglu Mehmed-
paša: videti Mehmed
-paša, Mihaloglu Mihri
Hatuna (pesnikinja) 862,
863
Mihrimah (kći Sulejmana I) 223,
810
Mihrišah valide (sultanija majka)
819
Mojsije Koen, alijas Tekin Alp
(nacionalistički književnik)
Molijer (francuski dramski pisac)
562, 738, 761 Molin, Alviz
(mletački bajilo)
293
Moltke, Helmut fon (pruski
maršal) 548 Moltke, Helmut fon,
mlađi
(nemački general) 594, 691
Monteskje (francuski filozof)
201 Morali Damad Hasan-paša:
videti Hasan-paša, Morali
Damad Morgentau, Henri
(ambasador
 SAD) 752 Morozini
(mletački admiral) 82, 269, 366
Morozini, Frančesko
(zapovednik Kandije) 293, 366
Muzalon (vizantijski heterijarh)
18 Mujezinzade Ali-paša: videti
Ali-paša, Mujezinzade Mula
Hasan (hafsidski vladar)
499
Munif-paša (književnik) 563
Munih (ruski maršal)
Muradedin Hamza (emir Kavije)
20 Murat (emir iz porodice
Akkojunlu) 135 Murat (unuk
Bajazita II) 136—137 Murat V
(sultan, 1876) 555, 557-558,
621-622, 634, 642 Murat I
(sultan, 1362—1389) 19,
24, 30, 38-50, 54, 59, 141,
147, 154, 795, 797, 813,
846 Murat II (sultan, 1421-
1451) 75-92, 95,103,147,148,
816, 857 Murat III (sultan, 1574
—1595)
186, 197, 215, 230, 269,
274, 76-787, 819, 821, 826
Murat IV (sultan, 1623—
1640) 272-273, 276, 280-
285, 292, 310, 315, 470,
476, 812, 852, 859
Murat, Usta (dej Tunisa) 490,
500 Murat, hadži (arhitekt) 790
Murat-beg (beg Tunisa) 430
Murat-beg (vodeći beg u
Egiptu)
433, 487-488, 511
Murat-beg II (beg Tunisa, 1659-
1675) 501 Murat-beg III (beg
Tunisa,
1699- 1702) 501
Murat-beg, Mizandži
(mladoruski intelektualac) 687
—688, 702 Muratidi 430
Murat-paša (aga janičara) 62
Murat-paša (vezir Ahmeda I)
436 Murat-paša (namesnik
Damaska) 826-827 Murat-paša,
Kujudžu (veliki vezir) 414, 437
Murteza-paša (namesnik
Damaska)
426
Musa al Amiri (trgovac iz Alepa)
452 Musa čelebija (sin Bajazita
I) 62,
67- 68, 73, 77 Musa-
paša (namesnik Egipta) 491
Mustafa (ahija, sin Osmana Ibn
Jusufa) 34 Mustafa (brat Murata
II) 76—78 Mustafa (kizlar aga)
278, 281 Mustafa (osmanski
pretendent) 80 Mustafa (sin
Mehmeda II) 106, 115-116
Mustafa (sin Sulejmana I) 183,
196, 198, 223 Mustafa Azm
(namesnik Saide) 465
Mustafa Ali (hroničar) 315
Mustafa Asim (šejh ul-islam)
536 Mustafa Dej (dej Alžira
1700- 1705) 492
Mustafa Dej (dej Alžira, 1798-
1805) 493, 496 Mustafa
Efendija, Selanikli 859 Mustafa I
(sultan, 1617—1618 i 1622-
1623) 198, 275,
278-279 Mustafa II (sultan,
1695—1703) 299, 311, 327,
331 Mustafa III (sultan, 1757—
1774) 323-324, 336, 512, 837
Mustafa IV (sultan, 1807—
1808) 523-524
Mustafa Kemal, Ataturk
(general, osnivač Republike
Turske) 692, 751, 771-780,
873
Mustafa Nuri-paša (istoričar)
866
Mustafa Rahmi (unionistički
vođa) 717 Mustafa Rešid-paša
(ambasador, ministar, veliki
169
vezir) 528, (pretendent na presto u Tunisu)
546, 552, 558-564, 594, 502 Muhamed bin Osman Dej
605, 607 (dej Alžira) 494—495 Muhamed
Mustafa Sabri (šejh ul-islam) Dukađinzade-paša (namesnik
711 Mustafa Fazil (egipatski Alepa) 421, 450 Muhamed Ibn
princ mladoturčin) 565—566, Abd al Vahab (pokretač
568 Mustafa Hajri-beg, Urguplu vahabizma) 520 Muhamed
(šejh Ragib-paša (namesnik Egipta)
ul-islam) 744 484 Muhamed Džalili-paša
Mustafa Dželalzade (nišandžija (namesnik
Sulejmana I) 226 Mustafa, Mosula) 474 Muhamed,
Berklidže (pobunjenik) 73 Kučuk (aga janičara u Egiptu)
Mustafa, Duzme (Lažni) 482 Muhamed, Sakizli (dej
(pobunjenik) 71—73, 76—77 Tripolija)
Mustafa, Kabakči (vođa janičara) 505
524
Muhamed-aga Hudža
Mustafa, Kusa (namesnik Alepa)
(dostojanstvenik iz Alepa) 456
455
Mustafa-beg (izaslanik) 130 Muhamed-beg (beg Tunisa,
1756-1759) 503
Mustafa-paša (namesnik Egipta,
Muhamed-beg (beg Tunisa, kraj
1623) 481 Mustafa-paša
XVII veka) 826 Muhamed-
(namesnik Egipta,
1761-1765) 421 beg (beg Tunisa, XIX vek) 438,
Mustafa-paša, Bajraktar (veliki 507
Muhamed-beg al Kabir (beg
vezir) 520-524, 528-529
Orana) 494 Muhamed-beg
Mustafa-paša, Daltaban (veliki
Šarkas (vodeći emir
vezir) 327
Mustafa-paša, Kemankeš Kara u Egiptu) 483 Muhamed-
(veliki vezir) 283-285 beg, Abu Dahab (vodeći
Mustafa-paša, Lala (osvajač
Kipra) 186 Mustafa-paša,
Merzifonlu Kara (veliki vezir)
289, 296—297, 852 •
Mustafa-paša, Čelebi (veliki
vezir) 524
Muhamed (dej Tripolija,
1745-1754) 505
Muhamed Abduh (intelektualac
reformator) 711 Muhamed Ali:
videti Mehmed Ali Muhamed al
Tavil (aga janičara u Bagdadu)
469 Muhamed Bin Abd al Rafi
(Andalu) 436 Muhamed Bin
Abdurahman al Geštuli (osnivač
reda rahmanija) 448 Muhamed
bin Mustafa „Bin Fatima“

170
 emir u Egiptu) 458, 486- Napoleon I, Bonaparta
487, 826, 828, 834 (francuski
car) 5, 514, 517-519, 521,
Muhamed-paša (namesnik
523, 524, 532, 539, 544, 576,
Alepa,
866 Napoleon III (francuski car)
1555) 825
565,
Muhamed-paša (namesnik
578, 610-611, 614, 618, 867
Alepa,
Nasi, Jozef, vojvoda
1593-1596) 421
Naksosa (poslovni čovek)
Muhamed-paša (namesnik
256 Nastratios (turski beg)
Egipta,
17 Nasuh el-Matraki (slikar
1553-1555) 432 minijaturista i istoriograf)
Muhamed-paša (namesnik 820
Egipta, Nasuh-paša (namesnik
XVIII vek) 421 Muhamed- Damaska) 464 Nadži Ahmed
paša Azlan (namesnik Alžira) efendija (poslanik)
493 Muhamed-paša al Azm 627
(namesnik Damaska) 465 Nevšehirli Damad Ibrahim-paša:
Muhamed-paša, Ki! Klgap videti Ibrahim-paša, Nevšehirli
(namesnik Egipta) 481 Damad Negib Azuri (arapski
Muhamed-paša, Hadži nacionalista) 645 Nedim (pesnik)
(namesnik Egipta, 1764) 421 329, 853—854 Nedim-paša
Muhsinzade Mehmed-paša: (veliki vezir) 620 Nerval, Žerar
videti Mehmed-paša, de (francuski književnik) 593
Muhsinzade Nerio I Ačajuoli (latinski vojvoda
Atine) 46 Nerio II Ačajuoli
(latinski vojvoda Atine) 86
Nabi (pesnik) 852—853 Nakaš, Neustrašivi, Jovan (maršal) 57
Osman: videti Osman, Nakaš Nefi (pesnik) 282, 852 Nešri
Nadir Tahmasp: videti Nadir (hroničar) 27, 31, 36 Nigar
Šah. Nadir-šah (šah Irana) 323, hanim (pesnikinja) 871 Nigari,
470, 473, 476-477 Nazim alijas reis Hajdar (slikar) 820,
Bahaedin Šakir 822 Nizami (persijski pesnik)
(unionistički vođa) 716, 845 Nijazi-beg (heroj
721, 744 mladoturske revolucije) 695—
Naima (istoriograf) 292, 315, 696, 716 Nikolaj I (car Rusije)
538—541, 604, 610-611 Nikolaj
331, 860
Nakaš Sinan-beg (slikar) 798, II (car Rusije) 675, 694 Nilifer:
819,822 videti Ailifer. Noantel, markiz De
Nakije-hanim (feministkinja) 707 (ambasador Šrancuske) 295,
Nakšidil (miljenica Abdulhamida 859 Notaras, Luka (vizantijski
I) 522 Namik Kemal (mladoturski dostojanstvenik) 102, 106
Nuri-paša (brat Enver-paše) 765
književnik) 564—567, 634-635,
686, 868-869

171
Ober (francuski tehničar) 512
Obison, Pjer de (veliki majstor
vitezova sa Rodosa) 119
Obradović, Dositej (srpski
književnik) 406 Obrenović,
Mihailo ( knez
Srbije) 616 Obrenović,
Milan (knez Srbije)
622, 629
Obrenović, Miloš (knez Srbije)
532-534 Oguz (han plemena
Kaji) 30 Oguz (Džemov sin) 125
Oz-beg (Oz Bej), Hadži
(osmanski dostojanstvenik) 33
Ozdemir-paša (osvajač Jemena)
413 Olam Takalu (safavidski
namesnik Azerbejdžana)
178 Olivera (supruta Bajazita
I) 81 Olivije (francuski
putopisac)
478
Omer Lutfi-paša (namesnik
Bosne) 616 Omer Nadži
(unionistički vođa) 716
Omer Sejfudin (književnik) 713,
757, 871 Omer-beg,
Turahanoglu (sin Turahan-bega,
namesnik Bosne) 104, 109,
112-113 Omer-paša (namesnik
Iraka) 511 Omer-paša
(namesnik Krita) 617 0’Rajli
(admiral) 494 Orlov, Aleksej
(ruski admiral) 324, 383 Orlov,
Georgije (ruski admiral) 383
Orhan (osmanski pretendent)
95-97,101
Orhan (sin Osmana I, vođa
osmanske dinastije) 13, 16, 19-
34, 37,
38, 40-41, 47, 69,141,143,
147,154-155, 268, 797, 845
Orhan (sin Sulejmana čelebije)
69, 87
Omur-beg (emir Ajdina) 22—23,
41, 845
172
Opik (francuski general) 610
Orudž, Baba (turski gusar) 435,
491 Osman Azm-paša
(namesnik Damaska) 486
Osman al Duraki-paša
(namesnik Alepa) 826 Osman I
(osnivač osmanske
dinastije) 13, 15-22, 26-34,
37, 147, 196, 199 Osman II
(sultan, 1618—1622) 237, 272,
275-280, 310, 822 Osman III
(sultan, 1754-1757)
323, 337 Osman Aga Dar
al-Sada (arhitekt) 826 Osman
Ibn Jusuf (Karaoglan) 34 Osman
Hamdi (slikar, arheolog) 672
Osman Hromi (namesnik Bosne)
617 Osman, Nakaš (slikar
minijaturista) 821 Osman-beg
(dej Tripolija) 505 Osman-beg
Zulfikar (vodeći emir
u Ešput) 483—484 Osman-
dej (prvi dej Tunisa) 500, 836
Osman-paša (general) 623, 626
Osman-paša (namesnik Alepa)
455 Osman-paša (namesnik
Damaska) 465 Osman-paša,
Topal (veliki vezir) 335
Osman-ćehaja Kazdutli (vodeći
emir u Egiptu) 833 Osmandžik
(Orhanov otac) 26
Pavle I (car Rusije) 518 Pazarlu
(sin Osmana I) 19—20, 27
Pazvanoglu, Osman (vidinski
paša) 402, 518, 520, 522
Palama, Grigorije (solunski
mitropolit) 32, 35, 37
Papadopulos, Georgije
(tesalijski artiljerac) 383
Parvus: videti Helfand,
Aleksandar Izrael Partenije
(carigradski patrijarh)
291
Patrona, Halil (vođa janičarske
pobune) 330-331, 334-335
Pahimer (vizantijski hroničar)
13,16-18, 21, 35-36
Paša Jigit (krajišnik) 53, 66
Pejsonel (francuski diplomata i
pisac) 202 Peleran (francuski
konzul) 484 Petar I, Veliki (car
Rusije)
299-300, 321, 368-369,
372, 556
Petar III (car Rusije) 383
Petrović, Vasilije (vladika Crne
Gore) 383 Petrović, Đorđe,
alijas
Karađorđe (vođa srpskog
ustanka) 520, 532-533
Petrović, Nikola (knez-vladika
Crne Gore) 617 Pertui, Edmond
de (francuski poslovni čovek)
599 Petru Rareš (vojvoda
Moldavije) 182, 674
Pijale-paša (veliki admiral) 184
Pije V (papa) 186 Piko, Žorž
( francuski diplomata) 756 Pir
Ahmed: videti Ahmed Pir. Pir
Sultan Abdal (pesnik) 855 Piri
Mehmed-paša (veliki vezir)
173, 175, 222, 224
Piri-beg Ramazanoglu
(sandžak-beg Adane) 247
Piri-reis (veliki admiral) 861
Pićinino, alijas Ali Bičnin (vođa
reisa u Alžiru) 490 Porter,
Džejms (ambasador Engleske)
202, 387 Postel, Gijom
(francuski orijentalista) 194, 207
Promontorio de Kampis, Jakopo
(đenovljanski hroničar) 140,
143, 147
Ragib-paša: videti Kodža
(Mehmed) Ragib-
paša.
Radlov (ruski filolog) 672 Radul
(brat Drakula III) 111 Radul
(vlaški knez) 81 Raif-beg
(Abdulmedžidov ađutant)
568
Raif-paša, Mehmed Emin (veliki
vezir) 546 Ramazan (kaid u
Tunisu) 499 Ramberti (italijanski
hroničar)
140
Rafik al Azim (arapski
nacionalista) 742 Rahmi:
videti Mustafa Rahmi Reis
Hajdar: videti Nigari.
Resmi Ahmed (ambasador,
hroničar) 861 Redžaizade
Ekrem (književnik)
868-869
Rešid Mehmed-paša
(veliki vezir) 517, 540,
546
Rodbertus (nemački
ekonomista) 681 Rokselana:
videti Hurem Sultanija Rošer
(nemački ekonomista) 681
Rakoci, Đerđ I (vojvoda
Transilvanije) 367 Rakoci, Đerđ
II (vojvoda
Transilvanije) 290, 368
Rami (Mehmed) Muhamed-
paša: videti Mehmed Rami-
paša
Redžep-paša (namesnik Mosula)
475 Rigas, Konstantin (grčki
pesnik) 406, 518, 520, 533 Riza
Tevfik (filozof) 717 Rizvan al-
Galfi, ćehaja (vodeći emir u
Egiptu) 483 Rizvan-beg (vodeći
emir u Egiptu)
429, 481-482
Rifa al Tahtavi (egipatski
književnik) 542, 550 Rudolf II
Habsburški (nemački car) 187,
274, 362 Ruždi-paša (veliki
vezir) 620 Rum Mehmed-paša:
videti Mehmed-paša, Rum. Sejid Sejid Mehmed-paša: videti
Ruso (francuski filozof) 569 Mehmed-paša, Sejid Sejmur,
Rustem-paša (veliki vezir) 183, Hamilton (ambasador Velike
222-224, 245, 786-787, 800, Britanije) 604 Sekt, fon
807-808 (nemački oficir) 755 Selanikli
Rufen (francuski diplomata i Mustafa Efendi: videti Mustafa
pisac) 202 Efendi, Selanikli Semiz Ali (veliki
vezir) 222 Sokolović Mehmed-
paša: videti Mehmed-paša,
Sabataj Zevi (osnivač sekte Sokolović Solimampaks: videti
Donme) 392—393, 406 Sulejman- -paša.
Sabahudin (sin Damad Mahmud- Soliman-paša: videti Sev, alijas
paše, mladoturski intelektualac) Soliman-paša Sajks, ser Mark
684—696, 700, 704, 706,709, (britanski diplomata) 756 Salih-
725, 733, 741 Savdži (sin paša (nećak sultana
Murata I) 43 Sagredo, Agustino Abdulhamida II) 741 Safavidi
(mletački namesnik Moreje) 367 133-137, 156, 168, 170, 173,
Sadudin (šejh Murata III i 178-179, 183, 187, 190,
hroničar) 215, 865 Said
Mehmed Efendija (hroničar)
330, 867 Said Halim-paša (veliki
vezir) 741, 747, 752 Said-paša
(veliki vezir) 690, 702, 704-705,
720, 733 Said-paša (namesnik
Bagdada) 479 Salah-beg (beg
Konstantina) 494
Salim (namesnik Sajde) 460—
461 Samsa čavuš (turski beg u
oblasti Sakarije) 15, 20 Sari
Gurz (šejh ul-islam) 168 Sari
Saltuk (derviš) 864 Saru Jati
(Ertogrulov sin) 13, 15, 26
Saru-baba (derviš) 34 Sarudža-
paša (druš vezir) 84 Saudin Azm
(namesnik Tripolija)
465-466
Safet-paša (ministar sgšljnih
poslova) 628 Sejib Talib-beg:
videti Talib- -beg, Sejib Sejid Ali
(veliki admiral) 861 Sejid Ali
efendija: videti Ali efendija,
Sejid Sejid Ali-paša: videti Ali-
paša, Sejid
Sejid Abdulvahad efendija:
videti Abdulvahab efendija,

174
 225, 256, 275-276, 280, 322,
356, 411, 413, 469-470, 855
Safi I (šah Irana) 276 Safija,
Malika (sultanija) 832, 839
Safije sultanija (sultanija majka)
277
Sahib Ata (seldžučki vezir) 29
Sebastijani, Orac (ambasador
Francuske) 522 Sev, alijas
Soliman-paša
(francuski pukovnik) 542
Selim I, Javuz (Grozni) (sultan,
1512-1520) 11,135-137,165,
167-174, 180, 188, 190, 194,
196, 211, 214, 222, 226, 229,
231, 242, 411, 413, 421, 429,
441, 480, 491, 787, 802-805,
818, 820, 858-859, 863 Selim II
(sultan, 1566-1574) 184-188,
195, 197-198, 206, 215, 217,
227, 232, 238, 268, 816, 820-
821 Selim III (sultan, 1789—
1807)
345, 96, 510, 512-530,
535, 537, 553, 555, 819
Selim Melhame-paša
(maronitski ministar) 646
Seldžuci 13, 15-18, 28, 30-31,
138, 782, 784-785, 791, 793,
795, 802, 815, 840-841, 844,
848 Sijah Kalem: videti
Mehmed Sijah Kalem Sikst IV
(papa) 120 Silahdar Ali-paša:
videti Ali- paša Silahdar
Silahdar Damad Ibrahim-paša:
videti Ibrahim-paša, Silahdar
Damad.
Silahdar Mahir Hamza-paša:
videti Hamza-paša,
Silahdar Mahir.
Silemiš (brat Samse
čavuša)15 Simeon (car
Butarske) 358
Sinan (beglerbeg Rumelije) 81
Sinan, mimar (arhitekt) 206—
207, 215, 217, 800, 803-810,
813-819, 825, 830
Sinan-paša (beglerbeg
Anadolije)
123
Sinan-paša (namesnik Kaira i
Damaska) 825—826, 828
Sinan-paša (osvajač Tunisa)
425, 499
Skalijeri, Kleanti (kritski trgovac)
568, 640 Skenderbeg: videti
Kastriot, TBurađ Solzberi
(britanski ministar spolših
poslova) 684—685 Spandunjino
(političar i pisac)
31, 205, 211, 215-216,
219, 229-230, 233-234
Spon,Jakob (francuski putopisac)
409 Stefan Veliki (vojvoda
Moldavije) 118, 128—129,
131 Stefan Dušan (car Srbije)
39, 356 Stefan Lazarević
(despot Srbije)
50, 55-56, 62, 66, 68-69,
81, 105
Stefan Tomašević (kral. Bosne)
112
Strabon (grčki geograf) 21
Stratford od Redklifa
(ambasador Velike
Britanije) 611
Stracimir (bugarski vođa) 55
Stracimirović (albanski plemić)
53
Sulejman (beg Karesija) 22
Sulejman (Orhanov sin, brat
Murata I) 20, 23-26, 33, 38,
41 Sulejman (dej Tripolija) 460
Sulejman (emir Kastamonua)
50, 52-53
Sulejman (namesnik Damaska)
457 Sulejman (namesnik
Tripolija) 505
Sulejman (osmanski pretendent)
845
175
Sulejman I, Sulejman
Veličanstveni (sultan,
1520-1566) 8, 11, 136,167,
172-202, 206-215, 217,
220-230, 232-240, 242-
250, 266-271, 315, 346,
350, 360, 368, 421, 435,.
469, 480,
787, 803, 807, 816, 818,
820, 825, 851, 858-859
Sulejman II (sultan, 1687—
1691) 298-299 Sulejman Aga
(ambasador) 295 Sulejman
Veličanstveni: videti Sulejman I
Sulejman čelebija (sin Bajazita
I)
58, 62, 65-70, 845
Sulejman Džalili-paša
(namesnik Mosula) 474-475
Sulejman, Azm (namesnik
Damaska)
465
Sulejman-aga Abu Aejla
(namesnik Bagdada) 477—
479
Sulejman-paša (beg Paflagonije)
17,19, 34
Sulejman-paša (general,
komandant u Bugarskoj) 626
Sulejman-paša (namesnik
Egipta,
1525-1538) 421, 825
Sulejman-paša (namesnik
Egipta, 1740) 484 Sulejman-
paša (namesnik Bagdada) 471
Sulejman-paša Kučuk
(namesnik Bagdada) 479
Sulejman-paša, Veliki
(namesnik Bagdada) 478-479,
511 Sulejman-paša, Hadim
(veliki vezir) 180, 222
Sulejman-šah (Ertogrulov otac)
13 Sultan Veled (derviš) 843
Sunkur Tekin (Ertogrulov brat)
13
Sušon (admiral) 748 Sfrances
(vizantijski istoričar)
59
Sholarije, Georgije (carigradski
patrijarh) 102 , 358, 409
Tabanijasi Mehmed-paša: videti
Mehmed-paša, Tabanijasi.
Tavernije, Žan-Batist (francuski
putopisac) 471 Tajar-paša,
Džanikli (pobunjenik iz
Anadolije) 520 Talat-paša
(velik»*vezir)
^ 692-693, 699, 715-716,
* 744,758, 765-766, 768, 775
Taljeran (francuski ministar
spoljnih poslova) 517 Tamerlan
(Timur Gurhan)
(mongolski han) 36—37,
54, 57-66, 70, 76, 111,
449, 467, 791
Tapduk Baba (derviš) 843
Tarhundžu Ahmed-paša: videti
Ahmed-paša, Tarhundžu.
Tahirten (emir Erzindžana) 58
Tahmasp (šah Irana, 1524—
1577) 179, 183-184, 187, 855
Tahmasp (šah Irana, 1722—
1731) 331
Tahsin-paša (sekretar
Abdulhamida II) 640 Tekin Alp:
videti Mojsije Koen Tekirdagli
Bekri Mustafa-paša: videti Bekri
Mustafa-paša, Tekirdagli Tevfik
Fikret (književnik) 672, 688, 868-
869
Tepedelen Ali: videti Ali-paša,
Tepedelen Togrul-beg (osnivač
seldžučke dinastije) 840
Tojnbi, Arnold (engleski
istoričar) 752-753 Tomaš (kralj
Bosne) 107-109 Tomsen
(danski arheolog) 672 Tomša,
Leon (vojvoda Vlaške) 374
Topal Izet Mehmed-paša: videti
Izet Mehmed -paša, Topal Topal
Osman-paša: videti Osman-
paša, Topal Torlak hu Kemal
(pobunjenik) 73 Tot, baron De
(inženjer) 337, 511 Talib-beg,
Sejid (irački reformator) 743
Taunshend (britanski general)
766 Tahir Aga (arhitekt) 811
Tahir Hajrudin (poslanik liberal)
726 Tahir-paša (izaslanik Porte
u Alžiru) 498 Tarudin ogulari 52
Tašan ogulari 52 Tvrtko (kralj
Bosne) 47, 83—84 Teodor
Paleolog (despot Moreje)
45- 46, 54-56, 66, 70
Teodora (kći Jovana VI
Kantakuzina, Orhanova
supruga) 23 Tekeli (vladar
Ugarske) 296 Tekeli, Imre
(vojvoda
Transilvanije) 368, 372
Timur (Gurhan): videti
Tamerlan Timuridi 83—84
Timurtaš (mongolski namesnik)
23, 29, 36 Timurtaš
(osmanski beg) 56 Tirsanikli
Ismail-paša: videti Ismail-paša,
Tirsanikli. Tidžani, al: videti
Ahmed bin Muhamed al-
Tidžani.
Toma Paleolog (despot Moreje)
97, 107, 109 Turahan-beg
(krajišnik) 79, 87, 90, 97, 104,
240
Turgut-paša (mladoturski
general) 725 Turgut-reis
(osmanski kapetan, beg
Tripolija) 184, 244, 489 Turdža
(ahija) 34 Ćuprilić Fazil Ahmed-
paša: videti Fazil Ahmed-paša,
Ćuprilić Ćuprilić Fazil Mustafa-
paša: videti Fazil Mustafa-paša,
Ćuprilić
Ubićini (francuski putopisac)
596
Uglješa, Jovan (srpski despot)
41 Uzun Hasan (emir kneževine
Akkojunlu) 36, 111, 115-119
Ulug-beg (vladar Transoksijane)
846
Uluč Hasan-paša: videti Hasan-
paša, Uluč Uludž Ali (beglerbeg
Alžira) 499 Umari (al-),
Šihabedin (hroničar) 20 Umar-
paša (namesnik Bagdad) 478
Ureš, Gregorije (moldavski
hroničar) 370 Urban (majstor
osnivač) 155 Urguplu Mustafa
Hajri-beg: videti Mustafa Hajri-
beg, Urguplu
Usta Murat: videti Murat, Usta.
Fazil Ahmed-paša, Ćuprilić
(veliki vezir) 272, 289—296,
310
Fazil Mustafa-paša, Ćuprilić
(veliki vezir) 272, 299 Fazil,
Mustafa: videti Mustafa, Fazil
Fazlulah-paša (prvi vezir) 92 9
44
Falkenhajn, fon (nemački
general)
749, 755, 771
Fatah-paša, Džalili (namesnik
Mosula) 475 Fatih: videti
Mehmed II Fatma (kći Osmana I)
19 Fatulah efendija al Falakinsi
(Fathi al Daftari) (velikodostojnik
iz Damaska)
 466, 826 274, 346,350-352, 362-364,
Fath Ali Šah: videti Ali šah, Fath 367-372, 380, 489
Fathi al Daftari: videti Fatulah Hagop Zarifa-beg (jermenki
efendija al Falakinsi Fahrudin bankar) 638 Hadim Ali-paša:
I_(emir Libana) 463 Fejzulah videti Ali- paša, Hadim Hadim
efendija (veliki vezir) Sulejman: videti Sulejman- paša,
327 Hadim Hair-beg (prvi namesnik
Fejsal (emir Hedžaza) 754—755 Egipta) 429
Felekedin Dindar (emir Hamida) Hajdar Šihab (emir Libana) 463
29
Fenelon (francuski sveštenik) Hajrudin (arhitekt)
562-563 Ferant (kralj Hajrudin Džandarli, Kara Halil
Napulja) 120 Ferdinand (car (vezir) 48—49 Hajrudin-paša,
Bugarske) 729 Ferdinand I alijas Barbarosa (veliki admiral,
Habsburški (veliki vojvoda beglerbeg
Austrije) 176, 178, 182-185, Alžira) 172,180-182, 220,
191, 194, 200, 350 244, 413, 435, 489, 491,
Ferid-paša, Damad (veliki 499,
vezir) 726, 769
820, 858
Feriol, grof od (ambasador
Haki, Kiličzade (pisac) 712 Halet
Francuske) 385 Fehim-paša (šef
Efendija: videti Mehmed Said
policije) 640 Filip II (kralj
Halet Efendija Halid Zija
Makedonije) 674 Filip III (kralj
(romanopisac) 869 Halide Edib,
Španije) 436 Firuz-aga (arhitekt)
alijas Adivar (romansijerska i
798 Firuz-beg (beglerbeg
esejista)
Rumelije) 53,62, 79 706-707, 717, 757, 759, 872
Ficmoris (britanski diplomata)
702
Fontenel (francuski filozof) 563
Fore, Žan de la (ambasador
Francuske) 181, 266
Foskari, Frančesko (venecijanski
dužd) 79 Fransoa I (kralj
Francuske) 266 Franc Jozef (car
Austrije), 622, 675
Franc Ferdinand Habsburški
(nadvojvoda Austrije) 746
Franše d’Epere (francuski
general) 766, 769 Fuad-paša:
videti Mehmed Fuad- paša
Fuzuli (pesnik) 849—852

Habzburzi 176—179, 181—182,

190-191, 194, 242, 269,

178
 (minijaturista) 822 Hasan-paša
Halil (Orhanov sin, osnivač (namesnik Alepa) 426 Hasan-
osmanske dinastije) 25, 37, paša Džezajirli Gazi
38 Halil Menteše (unionistički (veliki admiral) 458, 488,
poslanik) 715, 717 Halil Hamid- 512-513, 516
paša (veliki vezir) Hasan-paša, Morali Damad
510, 512-513 (veliki vezir) 328 Hasan-paša,
Halil-paša (namesnik Egapta)
Uluč (admiral) 244 Hasan-paša,
487 Halil-paša, Hadži (veliki
Hadži (namesnik Egipta) 421
vezir)
Hatidže (Orhanova kći) 34
328
Hatidže Turhan (sultanija majka)
Halil-paša, Džandarli (veliki
284, 285, 311 Hafiz (persijski
vezir) 87-89, 92, 95, 97,
pesnik) 850 Hafsidi 413, 415,
100, 103, 106 Hamdulah
430, 449, 489, 499, 836 Hadži
Subhi (intelektualac) 728
Bajram (šejh, osnivač jednog
Hamer-Purgštal, Jozef fon
derviškog bratstva) 73 Hadži
(istoričar) 5—6 Hamza-beg
Ilbegi (turski beg) 24, 39-41, 44
(beglerbeg Anadolije) 79
Hadži Kalfa: videti Katib
Hamza-paša (admiral Mehmeda
Dželebija
II)
Hadži Oz-beg: videti Oz-beg,
104, 109, 115 Hamza-paša
Hadži Hadži-paša (lekar) 846
(namesnik Egipta) 422 Hamza-
Hekimoglu Ali-paša: videti Ali-
paša, Silahdar Mahir (veliki
paša, Hekimoglu Helfand,
vezir) 323 Hamid (Osmanov
Aleksandar Izrael, alijas Parvus (
sin) 19 Hamid ogulari 45
socijaldemokratski
Hamida (hafsidski vladar) 499
publicista) 710, 757
Hamon, Josif (lekar, Jevrejin)
Hercegović, Ahmed-paša: videti
214 Hamon, Mojsije (lekar,
Ahmed-paša Hercegović Hercd,
Jevrejin) 214
Teodor (mađarski
Hamuda (beg Tunisa, 1631—
književni, osnivač cionizma)
1666) 501, 836-837
659-660 Hizir (Isfendijarov sin)
Hamuda-beg (beg Tunisa,
74 Hilmi-paša: videti Husejin
1782-1814) 503-504
Hilmi-paša Hifni, Al (kairski šejh)
Harvi, Vilijam (engleski lekar)
448
409
Harmenopulos, Konstantin
(vizantijski pravnik) 359 Hasan
(ahija, Edebalijev sinovac) 33
Hasan Fehmi (novinar) 702
Hasan Fehmi efendija (šejh ul-
islam) 620 Hasan Fehmi-paša
(ministar javnih radova) 653
Hasan-dej (dej Alžira) 493 .
Hasan-paša (bagdadski paša)
470, 476-477, 831 Hasan-paša
PAP

Hondijus (nizozemski kartograf)
315
Hrimijan, Migirdič (jermenski
patrijarh) 602 Huan od Austrije,
don (vanbračni sin Karla Petog)
168, 499 Hudaj efendija (šejh)
215 Hunjadi, Janoš (vojvoda
Transilvanije) 85—86,
88-90, 91, 106,108
Hurem sultanija (Rokselana,
supruga Sulejmana I) 180,
183, 189, 198, 211-213,
223, 786, 807
Huršid-paša (namesnik Alepa)
456 Husein (beg Tunisa) 545
Husein (šerif Meke) 754—755
Husein Avni-paša (ministar rata)
620—621 Husein bin Ali (beg
Tunisa, osnivač huseinitske
dinastije) 428, 434,438,
496, 501-503 Husein efendija,
alijas Džindži hodža (savetnik
Murata IV) 283-285 Husein
Rauf-beg (ministar mornarice)
767, 772 Husein Rahmi, alijas
Gurpinar (pisac) 870 Husein
Ćuprilić (veliki vezir) Husein
Hezarfen (hroničar) 859 Husein
Hilmi-paša (veliki
vezir) 698, 701, 703, 714,
723 Husein Džalili-paša
(namesnik Mosula) 470, 473—
475 Husein Džahid (novinar)
717—718, 723, 725, 745
Husein-beg (egipatski emir) 484
Husein-dej (dej Alžira) 495,
^ 498, 544
Husein-paša (namesnik
Damaska)
466
Husein-paša, Aga (janičarski
aga, zatim vezir)
Husein-paša, Amidžazade
(veliki vezir) 300, 321, 326-328,
180
516 Husein-paša, Afrasijab
(namesnik Basre) 471 Husein-
paša, Kučuk (veliki admiral)
Husein-paša, Mere (veliki vezir)
279
Husein-paša, Mecamorto (velik
admiral) 327 Husejin Bin Ali
(Prorokov unuk)
136
Husrev (Mehmed) paša: videti
Mehmed, Husrev-paša Husrev-
paša, Bošnjak (janičarski
aga) 290 Husrev-paša,
Husru: videti Husru (Husrev)
paša Husru (Husrev) paša
(namesnik Kaira i Alepa) 450,
816,
825, 833
Čakidži (vođa bandita) 663
Čelebi efendija Tahazade
(plemić
iz Alepa) 454 Čelebi
Mustafa-paša: videti Mustafa-
paša, Čelebi. Černjajev (ruski
oficir) 623 Čoban (mongolski
emir) 29 Čoban (sin Osmana
I) 19 Čorlulu Ali-paša: videti
Ali- paša, Čorlulu Čezarini
(kardinal) 85, 88 Čester,
Kolbi M. (američki kontra-
admiral) 722
Džavid-beg: videti Mehmed
Džavid Džazar Ahmed-paša:
videti Ahmed- paša, Džazar
Cami (persijski pesnik) 863
Canberdi al Gazali (namesnik
Damaska) 429 Džandarli Ali-
paša: videti Ali Paša, Džandarli
Džandarli Ibrahim-paša: videti
Ibrahim-paša Džandarli
Džandarli Halil-paša: videti Halil-
paša, Džandarli Džanib Mehmed
Besim Efendija (reis-ul-kutab)
530
Džanikli Tajar-paša: videti Tajar-
paša, Džanikli Džanim Hudža
(veliki admiral) 502 Cebedžizade
Mehmed-paša: videti Mehmed-
paša, Cebedžizade Dževad-paša
(mladoturski oficir)
725
Dževdet-paša: videti Ahmed
Dževdet-paša Džezajirli Gazi
Hasan-paša:
videti Hasan-paša, Džezajirli
Gazi
Dželal Nuri (pisac) 712, 727
Dželaledin-paša (namesnik
Alepa)
455
Dželalzade Mustafa: videti
Mustafa, Dželalzade Dželaludin
Rumi, Mevlana (osnivač
Mevlevija) 806,
841, 843, 854 Džem (sin
Mehmeda II) 116,
123- 127, 129-134, 196
Džemal-paša (unionisata,
ministar mornarice) 699, 744,
746,
750, 755, 768
Džemaludin el
Afgani
(muslimanski intelektualac)
(Džemal ed Din el Afgani)
647, 711 Džemil-beg
(prvi.komornik) 568 Dženab
Šehabedin (pesnik) 869
Džingis-han (mongolski kan)
196
Džindži Hodža: videti Husejin
Efendija Džihangir (sin
Sulejmana I) 184, 212 Džunejd
(emir Smirne) 67, 70—73, 76-
77, 80
Šakir, Bahaedin (mladoturski
vođa) 699, 744-745 Šarlo IX
(kralj Francuske) 202 Šarlo VI
(kralj Francuske) 56-58
Šarlo VIII (kralj Francuske)
127, 131
Šah Abas: videti Abas Šah
Budak (pretendent na
Zulkadrov presto) 129 Šah Veli
(pobunjenik) 177 Šah Ismail:
videti Ismail Šah Kuli
(pobunjenik) 136—137,
165,177, 216 Šah Kulu (slikar)
217 Šah Tahmasp: videti
Tahmasp Šahin Giraj (krimski
kan) 513 Šahin-paša, Aala
(učitelj Murata
I, prvi beglerbeg Rumelije)
33, 39-41, 44, 49, 53
Šahinšah (namesnik Karamana)
136
Šahruh (mongolski han) 70, 76,
81-84, 91 Šejad Hamza (pesnik)
843 Šejh Abdulah (kaligraf) 788
Šejh Galib: videti Galib Dede,
šejh
Šejh Dahir: videti Dahir al Omar
Šejh Šudža: videti Šudža, šejh
Šekspir (engleski dramski pisac)
Šemsedin Sami (pisac) 673
Šeref-beg (namesnik Bitlise)
179
alo
Šesno, Žan (francuski
putopisac) 245 Šehabedin-paša
(beglerbeg Rumelije) 85, 88,
102,106 Šehzade Mehmed:
videti Mehmed Šehzade
Šehsuvar Zulkadri (anadolski
beg) 247 Šiler (nemački pesnik)
562 Šinasi: videti Ibrahim Šinasi
Temašski indeks
Abdal (aĐŠ) 35 ažatGg
šNatuua 418—419 avariz
(‘auagjg) 244, 270 avariz-i
divanije (‘stapgč sCuatuue)
397-398
aga (a%a)
477
aga ihtisaba (jktać a%at) 144,
549 aga janičara 141, 222, 230,
232, 281, 290 aga mahale
(taćaIa a^azg) 494 agaluk (a
%aćk) 395 agnam (a§pat) 585,
660 Agrarni zakonik 576
adaletnama (‘asŠŠpate) 202
azap (‘agaĐ) 154, 242, 244,
483-484 ajan (a‘uap) 280, 287
—288, 304, 311, 336, 399, 401-
402, 451, 528
ak a§a (beli aga) 210—211
Akademija lepih umetnosti 642
Akademija nauka 865 akindžija
(aktsg) 90, 154—155, 187, 240-
241, 247, 357 akča (aspra) 143,
147, 151, 238, 246-247, 268,
285-286, 297,
327
Al Ahd (a1-‘AŠ, Savez) 743
a1au 548
a1auk 704
alevija (a/eu;) 855
alim (‘aIt, množina: ulema) 48,
77,122-123
altun (jPop, florin) 268 atGg
a1-Nass (emir hodočašća) 447,
182
Šihabedin al Omari: videti Omari
(al ) Šihabedin Šišman (bugarski
car) 40, 53—55 Šmit fon
Švarcenhorn
(austrijski poslanik) 308
Šćepan Mali (lažni car Crne
Gore) 383 Šukrulah (hroničar)
858 Šudža, šejh (šejh Murata
II) 215
481
amedi (ateL) 558 ‘Ate1e-1
‘Oztat etGueI (Udruženje
osmanskih radnika) 665 amil
(‘atI) 144, 227, 257
Antanta: videti Trojna Antanta
'agg. oZa$1 210
Armenakan 677
arpaluk (agraćk) 392, 401
‘azakGg-G tapvpge-1 tikattesIue
536
'azakGg-G tip1agata 548
asker (‘ahkeg) 192, 207, 238,
423
aspra: videti akča
Afrička kompanija 544
ahdnama (‘aIGs1pate) 200,
265, 353
ahija (aŠ) 33—34, 844
akgag JGgkazi videti Aiberalna
partija
adžemi oglan (‘asetG ouGap)
205,
215, 217, 232, 244,
263 ašik (‘a§gk) 856 ašura
(a§iga) 136
ĐaĐ-G Nptaupp 210 baba
(ĐaĐa) 34
bakšiš (ĐaI$C, poklon za
srećno stupanje na presto)
198, 232
banke 598; Vapso Š Kota 724;
Poljoprivredna banka
{21gaa1 Vapkav1) 662,
762; Austrijsko- -osmanska
banka 598; Austrijsko-
turska banka 598;
Carigradska banka 598;
Carska osmanska banka
(Osmanska banka) 598—
599, 649, 652, 679, 691,
740; Nacionalna kreditna
banka 762; SgesI1 %epega1
oiotap 598; OeŠzsće Vapk 649,
680, 708; 8osŠe Sepega1e Ae
GEtrGge oPotap 598;
Osmansko društvo za
razmenu i vrednosti 598
Barbarska regentstva 341,
427-428, 430, 434, 489-
492, 494, 497, 503, 577 ka§
uekM 547
bašdefterdar (1ja$ AeJheg&ag)
141, 143, 226-227, 280-
281, 284,
328
beg, begluk ('keu; keuNk) 77,
333, 494, 500-502, 828,
840
beglerbeg, beglerbegluk
(Veu1egđeu;
beuSegdeuŠk) 48, 62, 77,
79, 82, 85, 90, 91, 96, 97,
123, 127, 129,141-142,
151, 413, 417, 491-492,
499, 501, 504-505 Đeu
‘a( 199
bedel (1jeLj1) 582, 585, 613, 655
bezistan (deLe.^ep) 259, 794
bektašija (fekHadž) 536, 693,
855-856 berat (ćega!) 200, 307,
343, 355, 360, 400 a{ 711, 864
birun (Mgpp)
bitke, kod Agačajira 129; kod
Aleksinca 623; kod Apra 21;
kod Empitiona 24; kod
Kenjermezea 119;
kod Kirkdilima 36;
kod Kosmidiona 68;
kod Kosedaga
18, 28; kod Mardž
Dabika 171, 411; na
Mohaču 176, 199, 350,
859; kod Otluk Belija 116;
kod Pelekanona 20, 27, 32;
na Rovinama 55; kod Sent
Gotarda 68; na reci Sarat
428, 497, 500; kod Sazli
Derea 77; kod Siska 187;
kod Slankamena 299; kod
Tarakli Borlua 78; kod
Čaldirana 169, 171, 179,
411, 469, 798; kod Češmea
324, 512, 813—814; kod
Čibukova 62; kod
Zarneštija 372; kod Sente
299 boza (doga) 146
bratoubistvo (zakon o) 196—
198
uakaug-ćaupue 536
vakuf (\'ak/, uakgj) 122, 125,
152, 202, 227, 247, 278,
395, 417, 419, 424, 432,
450, 452-453, 542
valide sultanija, sultanija majka
(uaŠe, uaŠe tkap) 186,
284, 290
valija (ua1% ueaN) 288, 420-
422, 424, 450-452, 455, 457-
460. 462, 465, 474, 480, 486,
716, 724 vahabizam, Vahabiti
195, 478, 520, 531
vezir-i azam (ueggg-g a‘tt) 221
ueka1e(-1 ‘asŠue 547 ueka!e1-g
taIue 547 uekaŠ-G Napsgue 547
uekI 541
uekI-1 JaćŠue 547 Velika narodna
183
skupština
774-775, 779

184
veliki rabin 314 verska
bratstva 314 vilajet (uIaue!)
401, 430, 583 Visoka porta
(VaĐ-G ‘aI) 547 vitezovi
Svetog Jovana
Jerusalimskog ili sa Rodosa
(hospitalpi) 50, 56, 59, 61,
63, 66, 70,103-
104,107,119-120,
124- 12
5,127,130,133, 489 više
škole 516, 537, 549—550,
579, 581, 641-642, 646,
661, 671, 686-687, 711,
728;
poljoprivredne škole 661;
Administrativna škola 579,
641, 687; škola likovnih
umetnosti 671; Hirurška
škola 549; Trgovačka škola
642; Pravna škola 641—
642;
Škola za sudsko
obrazovanje 549; Škola za
književno obrazovanje 549;
Generalštabska škola 581;
Finansijska škola 641—642;
Ratna škola 550; Carska
medicinska škola 549; Škola
za pomorske inžešere 537,
550; Medicinska škola 549,
579, 728; Vojna medicinska
škola 536, 550, 581, 686,
711; Vojna škola za
inženjere 335, 512, 516,
550, 581; Pomorska škola
516, 537, 581; Realna
ženska škola 579; Viša
realna škola 579; Pomorska
medicinska škola 516; Škola
vojnih nauka 550, 581;
plemenska škola 646;
Veterinarska škola 687
VMRO 673
vojvoda 349, 367-368, 370-
375 Vojna akademija 687—
688, 692 vojnuk (uoupik)
241, 356
gaza, gazija (§aga, %st) 31—32,
38,
46- 49, 58, 60, 66,
690, 857 Oepd Ka1et1eg 713,
871 }u1tap-g epLjgpp 205
glavarina: videti džizja
Građanski zakonik 575 grčki
pravoslavni patrijarh 314, 609,
674 gusari, „varvarski“ 333
(ŠŠIue pagt 546 damad
(s1atas1) 212, 223 Bag-G
đpga-ug Vać-G 'aI 547 Dašnak
677, 679, 693, 720 s1e^1e(-G
‘oztatue 334, 838 devširma
(Lju{1gte) 10, 49, 60,
141, 169, 186, 204, 206,
213,
223, 229, 279, 290, 310,
313, 360, 425, 429, 451, 525,
804 dej (s1eu) 333, 492-496,
500-501 derbendžija
(LegĐeppsl) 243, 264, 356
dere-beg (LjgeVeu) 304, 311
despotizam 201—203 Oei(zsće
Teuap( Pte 682 defter emini (s!
e/(eg etlt) 226 defter, defterdar
(s1e/(eg, s1e/(egs1ag, s1a/
(ags1ag) 48, 141, 179, 226-228,
237, 246, 303, 422, 424, 466,
469, 477, 481 defterhane
(Ae/egćape) 226 divan (sI\-ap,
ptap) 220—226, 302, 422, 451,
480, 491-493
Domovina i sloboda, komitet
692 donme (s1bpte) 293, 407
dragoman (tumač) 316, 330,
332, 399, 407 Državni savet
(§pga-u1 Oe\’1e() 568, 573, 577
Društvo za odbranu prava
žene (tpb.a/a'a ćikpk4 tzuap
se- tguep) 706

186

evlad-i fatihan (e'LaL-1 jaŠšp)
537 es1e1)1ua(-g sesIs!e 672
ejalet (eua1e() 246, 365, 369,
415,
421,456, 458, 462, 508
emin (ett) 144, 257, 416,
431 etgg Š-ptega 44
enderun (eps1ept) 210—211,
218,
228
Epsptep-g Oapc: videti Akademija
nauka
esnaf (ezpaJ) 259—260, 304
Etniki Heterija 673
železnica, anadolska (Društvo)
683, 708; Bagdadska 680,
683—685, 689, 722; od
Smirne do Kasabe 598—
599; evropske Turske
(Carsko udruženje) 599
žurnal, žurnaldžija (jigpa!, jitakg)
641, 698
zavija (gaugue, gažgua) 33-34,
264, 796
zakoni 574—576, 590 Zakonik
o pomorskoj trgovini 575
zeamet (ge ‘ateh) 236, 238-
240,
246,291, 392 zimija
(ggtta, gGttg) 9, 195, 250, 254,
360-362, 381, 384, 386, 466
zina (gta) 439-440 zlatnik 144,
147
NjMaČue 578
Mp 795-796, 800-801, 817
idzd ( Čs1asI) 578, 581 ilmije
(/7tgue) 525, 548 iltizam
(NIgat) 270, 457—458 Ikap 16,
29, 36
imam (Gtat) 215, 231,
242 imaret ( Čtageg)
783, 794 imdad-i
seferije (gts1as1-1
zejepue)
297
ispendža (gzrepse) 150, 161,
254,
361,366 Istočno pitanje 8,
363, 509, 543, 553, 555, 610,
613-615, 630 ŠgkM-G tiNattet
setgueI (Zajednica islamskog
jedinstva) 702—703, 711
ihtisab (gkIzak) 303 ičoglan (gd o
%1ap) 205—206, 210, 233
Javni dug: videti Uprava
javnog duga
jaja (uaua) 154, 229-230, 241,
244, 257
jaksagdžija (uazaksg) 144
janičari (uetdegg) 49, 154, 229
—230 uagć% 28
Jevreji 9, 157-163, 214, 252,
292- 293, 306-307,
314, 341, 351, 357, 390,
406, 568, 574, 602, 659-
660, 666,
668-669, 674, 716, 718-
719, 756, 769 jerlije (uegNuua)
427, 464,
466-467, 472 jermenski
patrijarh 314 Jildirim (UgMgpt)
755, 766, 771 juruk (upgpk,
ubgpk) 241
kavez (ka/ez) 27, 197—198 kasI a1-
kis!a 480 kadizade (kasNgMe) 290
kadija (kasI) 144, 199, 224—225,
242, 249-250, 260, 265, 301-
303, 313, 337, 349, 359, 415,
420, 423, 425, 469, 477, 576-
577
187

kadiluk, kaza (kaga) 247, 250,
397,402, 577, 584 kadirije
643—644 kazasker
(kas1Gazkeg) 48, 68, 141, 224,
249, 423-425, 480, 502, 851,
862 kaid (kaČsđ 505 kajmakam
(kautakat) 223, 297,
301,313, 481, 485, 584,
716 ka1et1ue 548
Kanun (Kapip) 189, 201, 226—
228,
240,249 kanun (kapip)
201, 226, 250, 253 kanunnama
(kapippate) 9, 122,
237, 257, 278, 282, 287,
397, 416-417, 430, 480
kapi kulu, kapi kulari (karg ki!i,
kar1 kiPap) 60, 77, 101,
127, 229, 327, 426-427, 464,
466-467, 472 kapitulacije
542, 610, 648,
653-654, 660, 693, 721, 727,
738- 740, 748, 762,
778
kapidžija, kapidži-baša (kargsg
badž)
140,218-219, 496
kapu aga (/sarg a^azS) 211
kapudan-i derja, kapudan
paša
(kariAap-1 s1egua,
kari(1ap ra$a)
141,155, 220, 244, 284,
328, 399, 420,530
kapućehaja (karg ketpLa)
420 karavansaraj: videti han
Karađoz 863, 872 kašif
(ka§gđ 417, 483 kefil 143
dMa 783, 808, 833, 835 dI?I
784, 791, 803
kizlar aga (kgtLag a§at) 278,
281, 284
188
knez 355, 399, 532-
533 Koledž Robert
580, 652 komitadžija
(kotIasg) 674, 718,
720
Komitet za osmansko
ujedinjenje 686 Komitet
ujedinjenja i progresa
(KUP) 696-701, 704-708,
713, 715-719, 721, 733-
746, 759, 761-763, 768,
774, 870
kompanija za plovidbu Linč 723
konvencije, Bernska 653; iz
Nise 379
kongresi, u Berlinu 629—631,
633, 635, 648, 655, 657-
658, 676, 725, 732; u
Lzubljani 534; u Parizu
614-617, 630-631,
653,689, 742; u
Tropauu 534; u Beču 533
Kopti 192
krdžalije (kggsak) 520 kube
vezirleri (kiNje Ueš1ep) 223
kulugli (ki!if) 427, 492, 497, 501-
502, 506 Kpgs1 (e’aupp ue Iegakkg
set ‘gueI 719
lala (1a1a) 197
Levantska kompanija
(austrijska)
294, 308 Levantska
kompanija 295 liva (Cua)
246 Liga tri cara 615
Londonska konferencija
539
ta%agG 857
malikane (taNkape) 152, 327,
393, 431, 452, 458 mamelučki
stil 832—833, 837 tat1pk 477
mani (tat) 856 manjine 339,
343 martolos 243, 264, 356
mahala (takaIa) 423, 429, 500
oteu/euG 806, 843, 849, 856,
873 Mevlud (Meu1ps1) 845
medah (teMać) 857
medresa (tes1geze, tabgaza)
32—34, 249, 292, 313,
329, 448, 525, 549, 577-
578, 647, 703, 710,
712,784-785, 795-796,
799-800, 803, 807, 827, 830,
832, 835, 842, 845-846, 848-
849, 853, 865 mekteb (tekSeb)
577 tek(eć-1 ziKat 578
melamije 693 memur (te’tpg)
548 tepakNj-1 euCua 857
menakib-nama (tepakLjpate)
857 Megkeg-G ‘itpt1 699
mesdžid (gpezsŠ) 783, 790—
791 Mehitaristi 676 MeseIe 575
—576 tesIz-h ‘aI-11apgGta1
560, 573 tesNzn UsNan aćkatA
‘skŠue 573 tesIz-G tŠa 547
tesPz-1 gjga ‘a1 ue NsageS 547
tesIz-G te§augć 760 tesIz-1
pajg ‘a 547 tesŠ-1 ćazz 547
tesIzn Nazz-1 upke1a 547
tesćz-itpt-i uCaue( 584
te$uege! 565
milet (tte(, narod) 102, 359,
399, 601-602, 718-719
miletbaša (tŠeS ćadž) 408 tIP
GkIzM (domaća privreda) 718,
761
mir, Beogradski 323, 364, 369,
377, 379, 399; iz
Hamadana 322; iz Jašija
514, 532; iz Jedrena
(1568); iz Kasr-i Širina
275, 323; iz Spira 350; iz
Satmara 350; iz Žitva-
Toroka 187, 274,
362- 363; iz Tilzita 523,
532; iz Žuravna 294, 365
tHp 253
mirovni sporazumi, Jedrenski
(1713) 321; Jedrenski
(1829) 533, 616; iz
Akermana 538; iz Amasije
184; iz Ajnali Kavaka 513;
iz Bahčesaraja 365; iz
Balta Limanija 541, 609; iz
Blaja 368; Brestlitovski
756, 764; Bukureški 532;
Carigradski 378; Hunkjar-
-Iskeleski 541-542, 605;
Karlovački 273, 300, 308,
311, 316, 321, 326, 365-
368, 385, 420; iz Kutahije
541; Kučukkajnardžijski
319, 324-325, 346, 363,
377-378,
386, 458, 509, 511; iz
Lapsekija 32, 82; iz Lozane
509, 778-779; Londonski
(1841) 542; Londonski
(1913) 734-735; Pariski;
videti Pariski kongres;
Požarevački
322-323, 328, 367, 369,
377,
386, 403; iz Pruga
379; Sanstefanski 628-
629, 674, 676; iz Sevra
775-777; iz Vašvara-
Ajzenburga 293—294,
368; Bečki 368 mihrab
(tjkgađ) 784, 789,
791-792, 794-797, 808,
811, 835
mladoturci 566—568, 625, 653,
663, 680, 686-689, 691-
695,
189
 696- 706, 709-710,
713-714, 716-723, 725-727,
738, 741-742, 867-868 mualim
(ti‘aŠt) 211, 215 MipaJa-1 MIIue
SetG‘ juep 738 mukarna (tidagpa)
787, 800, 802 mukata,
mukatadžija (tika1a‘a, tika(a‘asg)
227, 250, 337,
430-431 mula (to11a)
423, 643 mulk (tp!k) 122, 125,
149, 247, 253 ttkjue 548, 641,
687 multezim (tpkegt, tikagt)
393,
431- 432, 457-458,
585 muselem (tšeIet) 154,
241, 244, 257
mutesarif (tŠavat/) 584, 716
muteselim (tŠezeŠt, ti(azaŠt)
401,451, 455, 474
muteferika (tŠa/atca, ttejegpka)
426, 429
mufasal (ti/azaa!, s\e/1eg-1 ti/azza1)
416
tp/ePc 144, 152
muftija (tp/a) 88, 201, 224-
225, 424
„Muharemski dekret“ 648
muhasil (tićavzI) 451, 455, 547
muhadžir (tikasGg ) 588-591,
657-658, 663
tikasGgpp kottuopi (Komisija za
izbeglice) 657 muhgar (tiMag)
549, 584 muhtesib (tićšLj) 144
—145, 250,
260,265, 302-303, 313,
549
nazir (paggg) 546-547, 572
naib (pa'Nj) 172, 480, 525
nakib (padNj a!-a$ga/) 425, 454
napad Visoke porte (Vać-g ‘AK
190
Vazktg) 733 nahija (laMue) 34,
414-415, 577, 584
Nacionalni pakt 774, 778
pegageM ‘adIue 547
pegageH-1 <1e ‘a\č 547
pegage1-G e^kaJ 537
pegage(č Nsage1 547
pegageg-/ itpgi taIue 547
nizam-i džedid (tgat-1 seLM)
515,
521,523, 529-531
nizamije (tgatgue) 531, 582
nišandžija (pcapsl) 141, 225
Nova stranka (Mgk-g sesIsđ 715
novine 550-551, 592, 652, 670-
671, 687, 694, 702-703, 705,
707, 711-713, 716-718, 721,
725, 727-728, 738; Mdak 718;
VotVa 718; Vi11et <1e$
NoteIez 550; Soiteg s1’E%ur1e
550; Soiteg s1e 8tute 550;
OesasJe e^urIeppe 550; Oete!
707; SegŠe-1 ćsa/asIz 551;
SageIe Jgapdagze s1e
SotŠpNpork 550; Na1ka Oo§t
738; 1§pgak 709; 1sIćas1
711—712, 727; 1Mat 671,
705; Jožpa1 s1e Sop$1apIpor1e
592; KaJt1ag s1ipua.i 707;
Kas1t1ag testi‘ a$1 707; Kig§ip
718; Leuap! NegaM 702;
Ma1pta( 667, 671; Me^egeH
687; Mećazt 707; Megsige
opep1a1550; MŠe1 Sage1ez1
707; Mggap 687; MopIeig
e^urIep 551; MopIeig oNotap
551, 694; Oztapć 689; Baćać
671; 8eM1 Š-ge§aA 727;
Zegćezp 702; 57/a/g 718;
81ga(-1 tpz(aMt 711, 727;
Ztugpeep 550; 8res(a1eig
opep(a1 550; 5(atĐoi1 642;
8pp;gp 718; TaŠt-g Uekaug
 550; Ett 703,
725,741, 745; Tegsptst
713; Tigdše poše11e 721;
Uekaum MžGuue 550; Uo1kap
702; g1ćtue( 712 im/m
(egkegezj 585 oda, odabaša
(os/a, os1aća§1) 428 Orijent
Ekspres 663 oggl 230, 425,
466, 472
og(a ouipi 872 ortagdžija (ogtkdg)
150, 153 Osmanska liberalna
partija (Oztapk aćgag /gkazg) 700,
702-704, 718, 768-769, 774
Osmanska socijalistička stranka
709
Osmanski komitet za slobodu
692-693 Osnovna
jermenska uredba 675
ONotap KaImjau 598 Ošg
1pg tap uakazg 703
odžak (osak) 154, 229-
232, 241,
262, 332, 422, 425-428,
451, 454, 483-485, 491,
495, 497, 499-501, 503,
505
padišah (ra<JG§ać) 193, 195,
199,
232, 234, 239, 245, 265
panislamizam 643—645
panturkizam 728 papa, papstvo
22, 39, 99, 109, 120, 127, 130-
131, 133, 182, 186, 385
Parlament 594, 697-703, 715,
719,
726, 732, 743, 775
Partija liberalnog saveza
(NptueI
j'e Š a// gka.p) 726, 732-735
1 1
pašaluk (ra§aćk) 381, 469, 471,
473 pendžik (repsuek, repsGk) 49,
204 pijade {rjuasJe) 154
Pomorska akademija 687
Poreska uprava za duvan 649—
650, 723
Pohod na dva Iraka: videti Rat
protiv dva Iraka pohod na
Egipat 518—519, 539
pravoslavci 296, 325, 351,
354-355, 358-360, 382, 390,
399, 403, 408, 509, 532, 534
Prosvećena Evropa 344, 406,
513
raja (ga‘ua, množ. ge‘aua) 139,
150-153, 192, 202, 207-
208, 236-238, 241, 244,
248, 251, 253-255, 270,
356, 361, 391-392, 395-
396, 404
rat, Svete lige 294, 301, 306,
365-366, 368, 381, 387;
Sedmogodišši 323, 405; za
austrijsko nasleđe 323;
Tridesetogodišnji 364, 368;
protiv dva Iraka 179, 820 redif
(gesI/) 548, 582 reis (gaČv,
geČz) 490, 492, 494 reis-ul-
kutab (ge'1v Š-kpKak) 226,
327, 332, 419, 517,
530, 546-547
Republikanska narodna partija
771 Riznica (kagte, kagte)
210,
226-228, 236, 254, 259,
283,
285, 307, 336, 359,
433, 481-482, 511, 526, 829
rikabdar (pkaMag) 211 rob
(kiđ 123, 204, 206-208, 212,
222, 230, 232, 238, 247, 458
ruždije (gp'jsIue) 549, 578,
581
191
zaŠ-kiIaĐ 829, 835
Sabor u Firenci 85, 99, 103
sadr-i azam (ts1g-\ agat) 221
salname (.ča/pate) 655
sandžak, sandžak-beg (tpsak,
vapsak
Đe%) 48, 53, 60, 70, 97,
109,
119, 136, 142, 151,
158-159,
182, 197, 237, 239-
241, 246-247, 250, 254,
311, 351, 354-355, 398,
400, 402, 414, 447, 456,
458, 482-483, 577, 583-
584, 607, 654, 732
zagau-j ses11s1 (Nova
Palata) 209,
211, 213, 223 saraf
(zaggaJ) 526 Svetsko izraelsko
društvo 580, 692 sebil (zaVI)
812, 833-837 segban (zekkap,
veutep) 230, 270, 391, 398
s.egban-i džedid (zeNjap-1 sesNJ)
529

192
veufue 548
selamluk (zeŠtkk) 209, 556
$epes1-1 gŠ/ak 528 serasker
(zegazkeg, $eg‘avkeg) 177, 536,
548 8egue1-1 /ippp 642, 672
serdar (hMag) 481-482 seferli
oda {ze/egN os!a) 210 Sovjeti
775-776 softa ($o/1a) 647, 702
Socijalistička radnička
federacija 709 spahija (vgraM)
53, 134, 140, 187, 202, 207,
234-240, 244, 246-247, 255,
277, 279, 281, 284-285, 290,
327, 331, 354, 389, 391-393,
397, 428, 476, 493-494, 501-
502, 512, 515,
530, 536, 864 sporazumi, iz
Radzina 296, 365, 372; iz
Skadra 617 strana preduzeća
(XIX vek) 599, 649, 665-666,
668, 681, 683, 708; Kompanija
za vodovod 599; Udruženje
pristaništa Smirne 599; Društvo
carigradskih tramvaja 599
Stranka administrativne
decentralizacije (NiĐ a1-
-Tatagkagguua a1-
MaNuua a1
‘i!ćtat) 741-742 Stranka
naroda (akać/ggkazg) 715
subaša, subašiluk (ziĐa^g,
ziĐa^pgk) 27, 142, 230,
242,
247, 254, 471 tajfa reisa
490, 492, 499 1apka1 647
TapM ‘Oztat Epsptet (Društvo za
proučavaše osmanske istorije)
866 1aT C§a1 kapppp 709 1e'aI
tztap setguep 706 1e$kIa1~g taktaa
(Specijalna
organizacija) 745, 749,
751 tekija ((ekke, 1ekue, Iekguue)
33, 264,
693, 827 {egspte opazg
548, 560, 572 timar,
timarnik (Itag) 31, 48, 53,
82, 86, 122, 143, 145,
151-156, 159, 167, 177,
228-229, 235-242, 246-
249, 254-255, 270-271,
277, 284-288, 291, 310-
311, 327-329, 338, 351,
354,359, 391-393, 397,
431,
512,515, 537, 553
Trgovački zakonik 575 Trojna
Alijansa 721 Trojna Antanta,
Antanta 721, 723, 733, 746-
751, 754-757, 762,
767- 771,
776-778 tugra 200,
225, 437, 486 š1p’a1
872
turbe (tgĐe) 785, 814-816 Tpgk
Opsp (Turska snaga) 738 Tpgk
Aegpe^g (Tursko društvo) 713
Tpgk Uigpi, Tpgk Uigpi setguep
(Društvo turske zemlje) 728
Tpgk Osa%1 (Tursko ognjište) 728
ćehaja, ćehaja beg (ke(ćppa,
kaSkkiLa, kehkppa đeu, keSćppa
uegj) 230,
233,242, 260, 304, 426,
474, 484
ćiler (kIeg, ostava) 210
ulema (‘i1ata’, ‘i1eta) 60, 106,
196-199, 203, 207, 282,
286-287, 313, 330-331,
193
 335,
422,437, 512, 525, 549,
560,
570,577, 579, 702, 749,
760 itpg-i tpŠue pagt 547 Unija
crkava 39, 85, 90, 99, 109
Uprava javnog duga 648-650,
652, 661, 681, 723
‘dg/ 201
uskok 187, 381, 396 Ustav
634, 680, 686, 689, 694-701,
708, 714
udž-beg, krajišnik (is, is Đeup, is
keu1egj) 44, 79, 84, 87,
91, 97 ušur ('b$g) 254, 585
fakih (Jaklk) 33
Fanar, fanarioti 373—377, 399,
407-409 fetva (Je(ua, JaŠa) 140,
168,
224-225, 425, 523, 704,
714 feth nama (Jegkpatv) 858
Resg-! Ap 871 Filiki Heterija
533 Forin Ofis (Rogegrg OJJGse)
722 Frašhuska revolucija 516,
518,
533, 563 francusko
masonstvo 557, 559, 567-568,
693; Velikoistočna loža
Francuske 557, 567; Unija
Orijenta (loža)
567-570
kagte, ćagta, ćagpeć: videti
Riznica haznadžija (kagpasg)
494 Na1a$kag 7,aŠap (grupa
Oficira oslobodilaca) 727
ka1\’ep 123 hamidije 678, 694
han (ćap) 33, 259, 264, 453,
785, 813-814 ćapka 428, 502
ćagas-§pgag 349
194
haram (ćagat) 784, 790, 792-
793,
797, 799, 803, 807
harač (ćagas) 195, 249, 254,
359, 366, 432 NagekeH ogLši
704, 715 IapsGue pagt 546
has (Mm) 236, 246-248, 256,
354, 392
has oda (ćazz oAa) 206, 210
has oda baša (Mk os!a ka$g)
206, 211 hat-i humajun (ćaP-1
ćptaupp) 552,
559,613 hat-i šerif (kaP-1
$epJ) 546, 613 hat-i šerif od
Gilhane 527, 546, 552-555,
559, 593, 600, 606, 624
hadžiluk (kas, ćass) 194, 447,
461, 467, 828
keppgzekape: videti Vojna škola
za inžešere
Henčak 677-679 Heterija 518,
533 hodža (kosa) 211—212,
643 kptaupp (sveti) 200
NpgpueI ue gTaJ' jggkazg. videti
Partija liberalnog saveza kigpJg
88 Huseiniti 494
hutba (kiLja) 411, 437, 486, 507
kpsa 494
crkva, Grčka (Pravoslavna) 39,
102,296, 359, 407-408,
603, 609—610; latinska
358; u Crnoj Gori 408;
Rumunska 374;
Unitarijanska 351
čauš, čavuš (da^i$) 140, 199,
218-219, 230 čifluk (dgJŠk)
271, 391-396, 401, 404
čift (dDž) 150, 253, 391, 395
čohadar (dikas1ag) 211
džamija (satj‘) 783, 790-794
 Sag ‘Guua a1- 'Agaćjuua (a1)
(Arapska
zajednica) 742 džarije
(sapue) 212—213 sega
kappppatez! 548, 575 dželalija
(se1Š) 177, 187, 271,
275-276. 287. 291, 856
dželebdžija (dželeb kešan, se1eđ
ke$ap) 303 džema (seta‘a)
230-231 set ČuePeg kapppp
(zakon o udružešima) 709, 720
džizja (sggua) 142,195, 227,
254, 270, 358, 361, 398, 585
džihad (sLasđ 490, 724, 749
sgkaptŠa 200 šah nama
(§akpate) 858 §euk a1-6a1as1
Indeks geografskih pojmova
483, 485, 487 šejh ul-islam
($euć Š-Šat) 48, 140, 423, 523-
524, 536, 548, 572, 620-621,
647, 702, 704,
707, 712, 744, 760-761,
851, 862
šerijat (§ep‘a, §ap‘a) 10, 138-
139, 162,164, 435, 565, 575,
702-703 šerif (§egDž, sveti)
437,
453-456, 467 šerif
Meke 194-195, 248
štamparija 330, 861—
862 štićenici 307 §pga-
u1 ptte( 703
Abazi 477 Alaja: videti Alaša
Abisinija (Habeš) 248, 443, 482 Alanja (Alaja) 115, 268
Abukir 519 Aladžahisar (Kruševac) 81
Avganistan, Avganistanci Alašehir (Filadelfija) 50, 159,
322- 323, 470, 694, 599
749, 764 Avlona (Valona) 70, Alba Julija (Ćulafehervar) 351
120, 131, 256 Agd 436 Agraha Albanija, Albanci 53, 56, 59,
355 66, 70, 74, 78, 80-83, 86, 89-
Adana 129-130, 248, 256, 262, 91,
588, 661^663, 685, 703, 720, 106,107, 113-114, 117-
770 Aden 180, 190, 541 119,
Adranos 19 Aenos (Epoz) 24 131,133, 142, 156, 161,
Azak (Azov) 177-178, 322, 325, 179, 184, 190, 192-193,
346, 378-379 Azerbejdžan, 206, 248,
Azerbejdžanci 110, 168-169, 256,261-262, 267, 290,
178-180, 187, 193, 293,
272, 274-276, 657, 342,346,353-354, 358,
709, 764-765, 852, 856 Azija 360,
63, 65, 68, 82, 84, 88, 161, 384,387-388, 390, 394,
423, 446, 510, 797, 847^848 400,
Azov, grad: videti Azak 402,404-405, 511, 518,
Azovsko more 116, 346, 378 520,
Azhar, Al 448, 647 Aintab 534,627-628, 644, 674,
(Aup Tađ) 171, 770 Ajasoluk: 702,
videti Efes Ajdin, Ajdinjani 18,
22—24, 28,
41, 50, 58, 61, 70, 73, 76-
77,
79, 96, 104, 147, 158,
598-599, 635, 640, 661,
666, 845-846, 858
Ajlun 458
Ajnegel (Inegel) 26, 34 Aka:
videti Akra Akaba 755
Akerman (Se1a1ea A1đa) 106,
128- 129, 148, 158,
349, 379, 538
Akra (Aka) 343, 457-462, 467,
516, 519, 755, 756 Akrokorint
108 Aksaraj 29, 51, 231
Akhisar 19, 70, 79, 262
Akčahisar: videti Kroja
Akšehir 45, 51, 65, 70, 83, 86,
96, 115, 258
 704, 719, 720, 725-726,
728, 731-736, 838, 847
Aleksandreta 768, 778
Aleksandrija 174, 264, 267,
304, 330, 341-342, 424, 443,
516, 541, 606 Aleksandropolj
764 Alep 171-173, 411-427,
429, 434, 443, 445-446, 449-
456, 465-468, 476, 645, 752,
766, 782, 825-830, 835, 852
Alžir, Alžirci 172, 180,191, 248,
266, 309, 332, 341, 413-414,
427-428, 435-436, 439, 442,
448-449, 489-504, 507-508,
540, 543-545, 553,
643, 782, 826-828, 830,
847 Alma 612 Altaj, planina
839 Altoluđo: videti Efes
Amasija 52, 62, 63, 65, 67, 75,
91, 116, 119, 123, 136, 147,
170, 261, 772, 788, 793, 800,
819, 862
Amastris (Amasra) 110
Ambelakija 405
Amerika, Amerikanci 269, 306,
342, 343, 544, 596, 658-
659, 671, 680, 722, 724, 770
Amid 179
Amsterdam 306, 404 Amu
Darja 839 Amfisa: videti
Salona Anagurd 18
Anadolija 13, 18, 22-23, 29, 31,
34, 39, 44-53, 57-58, 60-
61, 65-67, 69-70, 73-74,
77-79, 81-84, 88, 91, 93,
96, 110-111. 114-115,
120, 123-124, 129,
133- 136, 141,147,
151-152, 158-159, 161,
163, 165-171,
177,179,183, 186—187,
193, 204, 207, 217-218.
224-228,
241,243, 246, 255-259,
262, 268, 272, 274-277,
279-280, 286, 290, 302,
304, 311, 313,
323,326, 336, 356, 360,
389,
398,411, 423, 427-428,
443,
447,492, 510, 515, 516,
518, 520, 526, 528, 531-
533,
539- 540, 580, 582,
588-590, 600, 623, 626-
631, 645,
650—651, 656-657, 660-
669,
673,675-679, 683-685,
691, 694, 696, 698, 722,
738, 747,
751- 753, 756, 767,
769-776, 778, 781-785,
788, 792, 798, 812-814,
838-848, 853, 855,
863,869
Anadolu Hisar: videti Istanbul
Anaza (savez) 452
Angelokomis 18
Andaluzija, Andalužani 435-
436, 490, 836
Andrinopolj: videti Jedrene
Ankara 19, 23, 26, 39, 57, 61-
62, 65-67, 71-74, 86, 137,
147, 158,167, 255, 258,
261, 650, 658, 661, 666-
667, 681, 683, 774-779,
794, 843 Ankona 103
Antalija 96, 136, 262, 268,
291, 756, 769-770, 790,
812
Antivari: videti Bar Apilija 182
Arabija, Arapi 190, 192, 341,
342, 417, 448, 449, 452,
197
 467, 478, 520, 531, 538,
541, 635, 636,
645,646, 652, 657, 686,
702, 718-720, 724, 738, 741,
742, 745, 754-756, 777, 826,
838, 847, 854 Araks 184
Arapsko poluostrvo
600 Ararat, planina
679 Argos 46, 54-
56, 112
Ardabil 134
Ardahan (Ardalan) 476, 626-
629, 631, 657, 750, 756, 774
Arta 119, 403-405 Artvin 628
Arumuni 346 Arhipelag 302,
309 Asirija 769 Asirci 604
Astacenski zaliv 25 Asterabad
267 Astrahan 185 Atika 86
Atina 46, 55,108-110,113, 297,
388,535, 538 Atos,
(planina) 355, 373 Austrija,
Austrijanci 127, 131,
178,181-187, 269, 274,
293-300, 308, 319, 321-
323, 325, 328, 334, 337,
339, 341,
365, 369, 372, 378, 381-
382, 403, 509, 513-514,
517-521,
526,539, 596, 600, 605,
608, 611, 615-616, 618-620,
622-626, 628, 631, 648, 675,
691, 717, 718, 722, 729, 853
Austro-Ugarska 700, 718 Afjon
Karahisar 256, 667, 798, 812
Afrika 267, 446-447, 729, 847,
870
Baba Sultan 34 Babailer 34—
35
Bagdad 58, 134, 172, 178, 179,
195,
198
200,276, 280, 282, 317,
342, 414, 423, 426, 434, 456,
463, 468-472, 476-480, 484,
560, 582, 645, 743, 825-827,
831-832, 840, 849, 852 Bajburt
159 Bajezit 626, 629 Bajindir
262
Bajkalsko jezero 672 Bakirkej
205 Bakirkuresi 78 Baku 764—
765 Balaklava 612 Balat: videti
Milet Bale 659
Balikesir 21, 29, 34 Balkan,
balkanske zemlje 40, 44, 47,
56, 89-90, 105, 158, 162-163,
243, 255-257, 264,
324,342, 353, 357-362,
371, 380-387, 390, 394-395,
399, 403-404, 406, 409-410,
509, 513-516, 521-524, 532,
545, 556, 600, 612, 617-618,
622-623, 626, 628, 631, 633-
634, 657, 673-675, 678, 685-
686, 692, 710, 721, 724, 729,
731-737, 746, 766, 779, 798,
813-815, 839, 846, 857
Baltičko more 128, 324 Banat
183, 322, 352-353, 369 Banja
Luka 258, 388—389 Bar
(ApCuap) 80 Baranja 351
Basra (Vazboga) 181, 267, 342,
414,
417,469-472, 478, 742,
750 Vazzoga: videti Basra
Batum 628-
629, 750,
756, 764,
774, 776
Bafeon 13,
18 Bafra 52,
74 Bačka
352
Baškent
116 Bebek
580
Beduini 255, 257, 437, 448,
511, 646, 754, 854
Bejoglu: videti Istanbul
Bejpazari 255
Bejrut 330, 460, 551, 587, 599,
606- 608, 645-646,
664, 670, 766
Bejšehir 45, 51, 70, 82-83, 86,
96,108,115, 256 Belgija 595,
688 Belokomis 18 Bengazi 724
Bender (Tigina) 349 Beograd
81, 85, 105-106,131, 174, 199,
299, 322-323, 346, 364, 369,
377, 379, 381, 388, 390, 399,
403, 435, 438, 533, 616, 629,
736, 804 Berat 106, 293, 407,
812 Berberi 192, 428 Berberija
149 Bergama: videti Pergam
Berlin 370, 517, 570, 572, 608,
620, 629, 633, 732, 748,
749,
766, 768, 861, 867
Besarabija 190, 300, 325, 522,
532, 539, 620, 623, -628-
629 Beč 177-178, 180, 194,
272, 290,
296- 297, 310, 317,
322, 329,
385, 404, 435, 517, 518,
557, 572, 608, 852, 861, 867,
868, 876, 877 Bilad Al-Šam
414 Biledžik 15-16, 48, 258,
261 Birgi 28, 812 Bitinija 18,
35—36 Betlis 179, 756, 792
Bitolz (Monastir) 390, 395,
400, 674, 693, 696-697 Blaž
608
Bliski istok 298, 329, 333, 344,
411, 489, 539, 540, 541, 608,
682, 720, 721, 785, 792, 804
Bodrum (Halikarnas) 120, 125
Bozdža Ada (Tenedos) 43, 290
Bojabad 255 Boka Kotorska
381 Bolajir 26 Bološa 409 Bolu
136, 147, 262
Bone 544
Bosanska Krajina 393 Bosna i
Hercegovina 204—205, 254,
264, 353, 355, 358, 360,
380- 381, 387, 509,
616, 619, 622-623, 628-629,
631, 700, 717, 729 Bosna,
Bosanci 47, 83—84,
107- 108,112-
113, 127, 141,
156,161, 207, 241, 258,
274, 293, 297, 322, 354,
359-360,
381,387, 389-391, 394,
402, 405, 428, 462, 616,
619-620,
622,625, 628, 658, 729,
847 Bosfor 23, 63, 68, 88,
97,100, 124, 209, 217, 309,
329, 521, 540-541, 580, 605,
635,
667- 668, 707, 746,
748, 750,
767,774, 778, 812, 814
Brajila 349 Brašov 372, 405
Brindizi 120 Brisel 868
Britanci: videti Englezi Brusa:
videti Bursa
Bug 296, 325, 379 Bugarska,
Butari 9, 24, 39, 40, 47, 53-56,
59, 68-71, 83, 87,111,
138,154-156, 190, 241,
255,
258,262, 298, 322, 324-
325,
435,518, 520-521, 528,
539,
560,611, 616, 619, 622-
623,
626,629, 631, 633, 636,
 657,
674,692, 697, 700, 729,
731- 734, 736-737,
766, 797 Budva (Vi<1ia) 80
Budim 40, 55, 86, 174-178,
182-183, 242, 350, 352
Budimpešta 435, 608, 626,
813 Budin (Ofen) 298—299
Budonica 71 Buža 274
Bujuk Čekmedže (Kalonejro) 40
Bujuk Češme 814 Bukovina
325, 378 Bukurešt 371, 377—
378, 409, 532,
608, 616 Bulak 825-
826, 828, 830 Burglu:
videti Hamid Burgundija
86 Burdur 262
Bursa (Brusa) 19—22, 26—28,
32-35, 38, 46, 48, 50-51,
57, 61-62, 65-67, 70, 72,
75, 89,
102,136, 142-147, 173,
205, 209, 217, 233, 256,
258, 261-263, 267, 353,
540, 548, 591, 593, 597-
598, 658, 661, 664, 687,
709, 781, 784, 786, 788,
793, 795, 797, 799, 808,
812-813, 815, 817, 845-
846, 848-849
Buhara 776, 842 Bučač 365
Budžak 257, 324, 349
Valea Alba 118 Valona: videti
Avlona
Van 169, 179-180, 183, 258,
677,
752, 753, 756
Vardar 352, 814
Varna 89, 403,
875 Varšava 322
Vaterlo 532
200
Vašington 572
Vezirkepri 290
Velika Britanija: videti Engleska
Venecija, Venecijanci (Mlečani)
23-24, 35, 39-42, 43-46, 50,
53, 54-58, 61, 62-72, 74, 79-
86, 88-91, 85, 99, 101,
103,109, 111-121,
124, 127-135, 146,
158,175,
181- 182, 186, 205,
243, 266,
273,275, 282-283, 286,
288-289, 291, 293-295,
298- 301, 306-308,
321-322,
328, 339, 341, 352-354,
364-367, 371, 381-382, 385,
403, 406, 503, 513, 676, 788,
853, 876 Vesprem 183
Vidin 40, 53-56, 60, 88, 258,
402
Viza
158
Vizantija, Vizantinci 15—25, 28,
31-37, 39, 45, 51-52, 54, 57,
59, 65-66, 69, 72, 74-79, 85,
88, 90, 95, 104, 109, 138-139,
172, 190, 194, 207, 209, 225,
308, 348, 729, 740, 769, 795,
800, 802, 839 Visoka Porta:
videti Porta Vitlejem 609—610
Višegrad 182, 264, 814 Vlaška,
Vlasi 54—55, 59, 67—75, 77-
81, 84-90, 95, 106,
11-112, 118, 128, 139, 123,
149, 156, 160, 187, 218,
249, 266, 299, 302, 322, 324-
325, 341, 346, 349, 350, 355,
369-375, 377, 387-388, 394,
399, 400, 405, 409, 516, 522,
532, 534, 538, 539, 608, 611,
615, 616, 674, 846, 879
Vojvodina 352 Volga 185 388-390, 402, 405, 407,
Volinija 373 Vučitrn 258 439, 443, 446, 506, 518,
520, 527,
531, 533-535, 538-
Gavora 370 Gadames 506 540, 542, 548, 568, 580,
Gaza 458, 755 Galaksidi 602, 606,
405 616- 618, 623, 628-629,
Galata Saraj: videti Istanbul 633, 657, 664, 666-669,
Galata: videti Istanbul 673-674,
Galileja 262, 459 676, 683, 688, 692,
Galipolje 21—25, 37—40, 43— 697,
44, 700, 702, 704, 716, 718-
61, 71, 76-77, 80, 82, 97, 720, 729, 732-734, 736-737,
117, 155, 158, 184, 205, 244, 756, 768-770, 776-779, 838
257, 263, 750, 771, 857 Galicija Gulet, La 442, 499
256, 331, 748 Gege 354 Gediz Gulnar 262
258 Gezende 262 Gulšehir
Gejve (Kavija) 19, 20, 33 Genen 844
262 Germedže 34 Gumušhane
Germijan 15, 18, 28, 44—45, 258
49-50, Gurgurum
58, 61, 63, 96, 158, 845
28
Gilan 267
Girle (Krula) 18, 34
Gojnuk 15, 20, 256, 261 Daleki istok 277, 636, 680, 681,
Golubac (Guverdžinlik) 721,798
81,105,108 Dalmatinska Zagora 381
Gord 262 Dalmacija 112, 114, 127, 293,
Gori 322 300,
Granada 816 366, 387, 396
Grac 178 Damask 172, 193, 261, 292,
Gruzija, Gruzijci 119, 181, 183, 331,
187, 206, 272-275, 323- 414,416-417, 421, 423-
324, 327, 472, 477, 488, 429, 434, 440-441,
513-514,
44^449, 453, 456-461,
764- 765, 776
463-468, 472-473, 486,
Grčka, Grci 5, 36, 41, 76,
520, 540, 599, 608, 635,
86, 88-89, 95, 99, 101-102,
104, 112, 119, 121-122, 645-646, 667, 680, 682,
133, 151, 155-157, 159- 750,
163, 190,192, 206, 252, 752,755, 766, 782, 788,
262, 299, 306-307, 791,
324,341-342, 346,353-355, 798,825-827, 830, 835;
371, 374, 383-384, 386, džam- ija Omajada 441,
 448
Damijet 424
Danska, Danci 337, 341, 595
Dar Fur 445
Dardaneli 22, 31—32, 43, 63,
88,
112,286, 293, 521, 605,
623,
722,725, 746, 748, 750-
751,
753,767-768, 771, 774,
778, 846
Deir Ez-Zor 752 Deli Orman 72
Delhi 791 Denizli 262 Derbend
765
Divrigi (Divrik) 171, 258, 792
Didimotika (Dimetoka) 24, 39,
43 Dijarbekir 170—171,193,
261,
268, 470, 473, 476, 597,
680,
713, 769,
792, 805 Dinboz 19,
27
Dnjepar 181, 293-296, 325,
379 Dnjestar 300, 349, 378,
514 Dobra Nada, rt 277, 289,
340
Dobrudža 53, 55, 59, 255, 325,
356, 539, 628-629 Dodekanezi
174, 725, 729 Dolmabahče:
videti Istanbul Domanič 15 Don
185, 378 Drava 346, 367
Drama 157
Drač (Rigaggo) 53, 80, 133,
403-405 Drivast
53, 74, 80-81, 118 Drim
355
Druzi 292, 333, 459-461, 607
Dubrovnik, Dubrovčani 86, 90—
91, 95, 103, 112, 249, 266, 353
Dukađin 354
202
Dunav 53, 55, 60, 79, 81, 86-
88, 105, 111, 146, 174,
256, 274, 308, 325, 346-
347, 351-352, 367-369,
379-382, 403, 443, 524,
612, 614-615, 628, 736,
804
Đenova, Đenovljani 23, 37, 43
—45, 51, 56, 58, 61, 63, 74, 76-
77,
80, 88, 95, 97, 99-100,
103-105, 107, 110, 117, 119,
158, 243, 266, 307-308
Đerba 184, 434, 500
Đerđu: videti Jergogu
Đirokastro 70
Đulafehervar: videti Alba Julija
Evrenos 55, 240 Evropa,
Evropljani 9-10, 22, 39—41, 44,
46, 50, 53, 57-59,
62, 65-68, 81-83, 85, 89-91,
95- 96, 111, 117, 119,
130, 132, 162-163, 172-
174, 186, 190, 195, 204,
245, 251, 261, 272, 277,
289, 297,305-307,
326-329, 334-339, 342-
343, 351-353, 355-358,
365-367, 389, 403, 423,
442-447, 475, 479, 489-
490, 509, 513, 524,
531- 532, 535, 539,
553, 555-557, 559-560,
562, 566, 569-571, 576,
583, 589, 593,
596,598-600, 608, 615,
617-620, 626, 628, 633-
634,
637,642, 645-646, 649-651,
 656,659, 666, 671, 674-
679, 681, 686, 688-690,
692-693, 706, 710-713,
720-721, 723, 729, 740,
746-747, 754, 758, 782,
788, 791, 795, 797, 813,
835,846-848, 850, 855,
864, 870, 873 Egejsko more
18, 21, 25, 59, 93, 95,
99, 105, 113, 133, 174,
305,
321,324, 341, 403, 535,
628,
635,747, 767 Eger
(Erlau) 183, 187 Egipat,
Egipćani 74, 120,
129- 130, 138,170-171,
175, 190, 193, 204, 224,
248, 252, 255-256, 267,
280, 284, 291, 302, 319,
324, 338, 340-342, 411,
414, 417-418, 420, 422-
424, 429, 431-434, 437-
439, 442-449, 458-459,
461-462, 469, 476-477,
480-489, 505, 507-508,
511, 513, 517-520, 522,
52^-528, 530-531, 535-
536, 538-543,
545,550, 600, 604-608,
611, 633, 636-637, 643,
647-649,
680,684, 686, 710, 723,
741, 748, 750, 754-755, 782,
824, 827-829, 846-847, 858,
863 Egrigez 45 Elba 394
Elbasan 113, 407 Elida 108
Engleska, Englezi 266-267,
273, 282, 288, 295, 299-
300, 305-307, 309, 319,
337, 339-342, 390, 506-
507, 509, 513-515, 518-
519, 521-522,
527, 531-533, 538-
544, 590, 596-598, 600,
604-612, 618, 623, 628,
629, 631, 633-637, 640,
644-645, 648, 651, 653,
663, 676-677, 680-
685, 691, 694, 702-704,
706, 712, 721-725, 734-
735, 739, 744, 750, 753-
756, 767-770, 774, 778
Eneakosija (Kučuk Čekmedže)
40 Enos104-105, 114 Epidaur
535
Epir 5, 73, 82, 156, 182, 355,
383,
387, 394, 511, 520,
534, 623,
628,633, 732, 736-737
Eregli (na Crnom moru) 708
Eregli (Herakleja Kapadokijska)
15 Erzindžan 28, 58, 116, 134,
171,
597,753 Erzurum 58, 180
—181, 276, 279, 292, 533,
539, 666, 694, 750,
753,756, 773-774, 792,
812 Ermenak 28, 790 Egtpeš
VeI 15 Egtet Š 34
Eskišehir 16, 19, 50, 650, 658,
664,843,
863 Estergon
182, 243
Etiopija 190,
749
Eubeja (Negropont) 66, 70-71,
80,
82, 114-115, 118, 297
Eufrat 13, 58-59, 61, 116, 172,
467, 723 Efes (Altoluođo,
Ajasoluk) 50,
66, 70, 147,
791 Ešmiadzin 764
Ešref 28, 36
Ženeva 677, 687—688, 711
Zagreb 410
Zagros 179
Zakint 82, 119
Zapad, zapadnjaci 10, 57, 189,
208, 235, 244, 267, 277,
289, 296, 305, 307, 316-
317, 330,
343,370, 385, 409, 435,
443,
448,516, 517, 524, 539,
540, 543, 556, 561, 562,
563, 564, 566, 569, 571,
572, 588, 592, 595, 600,
624, 638, 639, 648,
654,659, 670, 671, 672,
677,
710,711, 712, 713, 727,
728,
748,757, 778, 780, 814,
861,
864,866, 869, 875
Zapadna Tripolitanija, Tripoli-
tanci 184, 248, 279, 309, 331-
332, 341, 413, 498, 504, 505,
506, 508, 543, 545, 688, 712,
718, 723, 724, 725, 726, 728,
747, 767, 771, 880 Zara 133
Zejtun 675, 679 Zemun 390
Zituna 448 Zihna 157
Zlatna Horda 16, 117 Zlatni
Rog: videti Istanbul Zulkadar,
Zulkadrija, Zulkadridi
83, 121, 129, 135, 170,
171,
193,212, 220, 247
Iberijsko poluostrvo 160 Izmir:
videti Smirna Izmit
(Nikomedija) 18—20, 33, 57,
244, 256, 683 Iznik (Nikeja) 18
—20, 28, 31—34, 38, 48, 64,
73, 78, 217, 256,
261, 788, 790, 815,
819, 845-846
Ikonijum: videti
Konja Ilgaz 74 Ilšn
291
Imbroz (Imroz) 105, 113—114
Indija 8, 54, 58, 171, 181, 267,
276, 288, 305, 308, 322, 341-
342, 509, 539, 543, 636,
640, 643, 647, 676, 684,
723,
749, 764, 776, 814»-
823 Indijski okean 267,
341, 443,
509, 539, 779, 861.,
Indonezija 267 Inebolu
740 Inegel: videti Ajnegel
Ineni 19, 27
Inkerman 612
Indžegiz 68
Ipek: videti Peć
Ipsala 79
Irak 179, 181, 190, 248, 256,
261-263, 276-277,
280,317,
322, 342, 411, 413-414,
418, 447, 449, 456, 468-
470, 477-479, 508, 511,
526,
532- 533, 582, 600,
750, 756,
765- 767, 827,
831, 840, 847, 851-852,
858 Iran, Iranci (Persija,
Persijan- ci) 168-172, 178,
182-183, 187,192-193,
267-269, 272-276, 278,
281-282, 301,
308, 327, 331, 334, 337,
344, 438, 441, 443, 469-
471, 473, 476-480, 482,
508, 511, 533,
677, 684, 691, 694, 710,
750, 756, 785-786, 788, 795,
797, 827, 832, 839-841, 844,
851-853, 855, 858 Islaz 608
Ismail 379
Istanbul, Anadolu Hisar 97,
814; Bejoglu 386, 594,
669—670; Zlatni Rog 98,
100, 199, 209, 217, 329,
331, 338, 373, 587, 594,
668-670, 808, 810, 817;
Dolmabahče, palata 551,
586,
621,635, 638, 668;
Dolmabahče, džamija 810;
Gala-
ta 43, 56, 61, 95, 100, 103,
144, 157, 205, 211, 244,
263, 592-593, 638, 649,
653,
668— 669, 703, 854;
Galata Saraj 578, 687,
867, 869;
Jedi Kule (dvorac Sedam
kula) 102, 814; Jildiz,
palata
638,640, 644, 646, 668,
671,
697— 698, 704;
Misirska (Egipatska)
čaršija 315, 329; Plava
205
 džamija (ili džamija
Sultana Ahmeda) 278,
314,
805,809; Pera 592-593,
652, 668—670; Rumeli
Hisar
97, 669, 814; Sveta
Irena, crkva 210, 817;
Sveta Sofija, bazilika 98,
101, 138, 199,
201,210, 799, 800-802,
804,
806,808, 813, 816-817;
Sulejmanija, džamija 234,
249,
263,802, 804—807;
Topkapi Saraj 99, 113,
209-223, 551-552, 786-
787, 817, 820; Tophana
(Arsenal) 233, 247, 669,
810, 813
Istočna Afrika 181, 190
Istočna Rumelija 629, 633
istočni Turci 839 Isfahan
470, 476, 792 Isfendijar
28
Italija, Italijani 41—43, 120,
130, 160, 206, 289, 308,
332,
490,566, 608, 623, 648,
653,
691,718, 723-726, 728-
729,
731, 739, 756, 769-770,
797-798, 835 Ičeli 125
Jadransko more 60, 90, 106,
112,
120, 191, 294, 309, 353,
403,
405, 518,
846 Jajce 113
206
Jalvadž 43 Janboli
158
Janica: videti Jenidže Vardar
Janjina 70, 82-83, 156, 355,
402, 511, 518, 520, 528, 534,
734 Japan 654, 691, 711, 720
Jarhisar 16, 34 Jasi 365, 378,
409 Jafa 458, 462, 660, 739
Jedi Kule (zamak Sedam kula):
videti Istanbul Jedrene
(Andrinopolj) 24—25,
39-42, 68, 72, 75, 77, 86-
90,
96-97,105-107,136—137,
144- 147, 157-158,
160, 185, 205-206, 209,
217, 233, 262,
292, 297, 321, 327, 353,
356,
388, 390, 438, 521, 538,
616,
627, 667, 732-734,
73^737, 781, 793, 799-800,
803, 806-807, 812, 817, 846,
848-849 Jemen 175, 180, 280,
413, 414, 445, 449, 724,755
Jeni Kale 379 Jenidže Vardar
(Janica) 44 Jenišehir 63, 124,
167 Jergogu (tvrđava Đurđa)
89, 349 Jerevan 322
Jermenija, Jermeni 9, 58, 122,
151, 155, 157-160, 163, 192,
206,
248, 252, 276, 342, 349,
470, 526, 568, 573, 601-
602, 628-629, 633, 636,
638, 651, 655-658, 664,
666-669, 671-672, 674-
680, 685-688, 694, 697,
702-703, 710, 716-720,
745, 751-753, 764,
768- 769, 773, 776-
777, 838 Jerusalim 72, 193,
195, 296, 386, 423, 568, 659,
741, 755 Ješil 795
Jildiz (palata): videti Instanbul
Jildirim 766
Jonska ostrva 386, 519, 534
Jonsko more 519 Jugoslavija
190, 387 Juruk (Joruk) 255
Kabilija, Kabili 428, 448, 496,
544 Kabnisa 441 Kavala 258,
737
Kavija: videti Gejve
Kavkaz 211, 322, 382, 477,
483, 488, 531-533, 538,
589-590,
636,665, 667, 676-677,
687, 694, 710, 728, 747-
748, 750,
752- 753, 764-765
Kadirga Limani: videti Istanbul
Kazan 267, 295, 657, 708
Kazikirman 379
Kairo 50, 69, 124, 171-172,
175, 195, 261, 341, 342,
411, 418, 420-421, 423-
426, 432, 437,
439- 440, 443, 445-
449, 468, 480-486,
488,507-508, 550, 605,
636, 645, 647, 687, 690,
711,735, 741, 764, 776,
782, 824-837, 846 Kaji 30
Kajithane 263
Kajseri 33, 61, 83, 129-130,
137,
158,206, 793, 803, 843,
844 Kalamata 385 Kale, La
544
Kaledžik 74, 76
Kalonero: videti Bujuk
Čekmedže Kamenica 294, 365
Kandija 293, 366, 438, 441
Kaneja (Haša) 285, 366 Kara
Biga (Re§a) 25, 32 Kara Isa 21
Karabusa 293
Karaman, Karamanlije 28, 32,
44-46, 51, 53, 57-59, 61-
65,
67, 70, 74, 76-88, 91, 95-
97, 111, 114-116, 125, 129,
130, 134-137, 193, 451, 498,
504-506, 545, 790 Karamanli
505, 506 Karataj 784, 795
Karačepić 19 Karadžahisar 15,
16, 27, 30 Karesi 18, 21—24,
28, 41, 61 Karesis 21
Kars 539, 626, 628, 629, 631,
657, 7
74 Kasaba
599, 709
Kaspijsko more 187, 589, 764,
839 Kastamon 21, 28, 50, 52,
74, 78, 110, 158, 258, 261,
337, 790 Kastorija 812
Katalonija, Katalonci 19, 21—
24, 31, 99, 149, 155 Katikija
(Kite) 18 Katuni 382
Kafa 104, 117, 136, 158, 197,
242;
257, 261,
341 Kašgar 842
Kejruan 442, 499,
835 Kengeri 158
Kerak 755
Kerbela 137, 195, 478
Kermanšah 322, 470, 476
Kermanšah 470, 476 Kerč 379
Kestel 19
Kefalonija 82, 119, 133
Kečkemet 352 Kigi 258
Kizilbaš 133-137, 137-169,
178, 225 Kizildža 241
Kilija (Kili) 128, 146, 157, 379,
349
Kilikija 130, 172, 275, 541,
588-589, 605, 663, 670, 751,
207
756, 769, 770, 776-778 Kina
267, 277, 643, 786, 797,
839
Kinburn (Kilburn) 379 Kinik 840
Kipar 22, 80, 175, 181,186,
190,
206, 256, 262, 326, 443,
513,
629, 631, 635-636, 640,
676, 702
Kire, 258, 261 Kirenaika 505,
728 Kirkuk 469
Kirmasti (Mustafa Kemal-paša)
33
Kiršehir 33, 50, 844 Klis 293
Kluž 351 Kozan 130
Kozaci 275, 294, 308, 678
Kozludža 325 Kojunhisar 27
Koložvar: videti Kluž
Komotini 44, 258, 262
Ko'nstantin, Konstantinjani
413,
415, -442, 449,
491, 494, 497-499,501,
503, 544-545 Konja
(1sošiš) 17, 28, 33, 46, 51,
57, 70-72, 115-116, 123,
147-148, 452, 540, 650,
660, 666, 681, 684, 685,
756, 770, 784, 790, 795,
806, 842-843, 846
Kopaonik 258

208
Korzika 490 Kupa 346
Korint 56, 69, 107-108, 113, Kurdistan, Kurdi 170, 192-193,
132, 220, 248, 255, 274, 276, 280,
159, 256, 300, 323, 428, 451, 478, 526,
535 Koron 80, 82, 132- 533,
133, 324 Koruška 114, 628, 644, 675, 678, 686,
127 Korča 400 Kos 104, 719, 720, 769, 772, 777, 838
120 Kut el-Amara 753, 767 Kutahija
Kosovo 47, 49, 53, 89, 407, 28, 45, 136, 255,
674, 725, 732 Kosovo-Metohija 261-262, 540, 541, 605,
387 Kotor 354, 381, 383 788,
Kodžaeli 20, 68 Kodžahisar 879 Kuči
258 Kranjska 127, 132 Kratovo 382 Kučuk
258 Čekmedže 40
Krim 104, 117, 131, 137, 159, Kučuk Češme
182, 813
190, 197, 212, 241-
242, 248, 252, 261, 273,
276, 280, 293, 300, 301, Aaguat 448 Lazi 158-161,
308, 322-325, 341, 346, 477 Lajpcig 405 Larende 28,
379-380, 439, 511, 513- 115, 262 Larisa 45
514, 559, 578, 583, 589, Latini 23—24, 55, 85, 95, 111,
590, 597-598, 600, 609, 609, 610, 838 latinske
612, 631, 657, 710, 765, države u Grčkoj 40 Lahsa 414
804, 865 Krit 181, 190, Aeblebidžihasar 19 Levant,
283, 285, 288, 291, Levantinci 37, 40, 104, 107,
293- 294, 300, 306, 114, 117, 133, 174, 266,
317, 364-367, 381, 405, 329, 339, 342, 385-386,
409, 438, 404,
440- 441, 513, 531, 427, 428, 444, 447, 496-
538, 497, 539, 605, 682, 702,
540- 541, 556, 604, 877
606, 611, Levkadi: videti Sveta Mavra
617- 618, 627, 642, Lezboz (Mitilena) 37, 46, 95,
657-658, 673-674, 700, 104, 107, 111-112, 257,
718, 729, 692 Lemnos 72, 105, 107, 114,
732-733 Kroja (Sgo1a) 74, 118, 251,
86, 90, 113-114, 118 286, 290, 692 Leontarion
Kroja 74, 86, 90, 113-114, 118 56, 109 Lepant 74, 80—82,
Krula: videti Gurle Kruševac:
112, 132—133, 186, 188, 243,
videti Aladžahisar
272, 489, 499, 876 Leće 120
Krf 182
Lefke (Nikozija) 19 Liban,
Kuban 300,325, 379-380, 590
Libanci 10, 190, 275, 280, 288,
Kula 789, 812 Kum Kale 293

073
459, 463, 511, 540, 541, 556,
604, 606, 607, 608, 645, 652,
664, 676, 684, 879 Libija 190,
648, 832, 847

073
Liverpul 663 Livorno 307, 324,
342 Likus 101 Lileburgas 39,
813 Loveč 405
London 306, 404, 517, 528,
542,
546,557, 558, 559, 560,
564, 572, 605, 606, 611,
626, 636,
644,651, 654, 663, 669,
679, 687, 689, 721, 722,
732, 734,
735,746, 754, 778, 798,
801, 830, 867, 868
Lopadion: videti Ulubad Luck
373
Lzvov (Lavov) 256, 294 Lješ
(A1ez5Jo) 53, 74, 80, 118
Mavri 436, 490
Magreb, Magrežani 180, 288,
331, 338, 415, 427, 443,
444, 446,
447,448, 449, 451, 489,
490,
491,504, 506, 526, 782,
827 Majafarikin 792 Majna
118, 355, 383 Majorka 149
Makedonija 42, 59, 71—72,
142, 147, 156-158, 161,
258, 298, 302, 356, 380,
394, 396,
404- 405, 627, 628,
629, 642,
655,664, 673, 674, 675,
691,
692,693, 696, 697, 698,
704, 714, 717, 720, 725, 727,
728, 729, 731, 732, 736, 737
Mala Azija 13, 28, 40, 46, 50,
53,
59, 63, 65, 70, 111, 114,
206
117, 142, 148,158-159,
193, 197,
247,256, 258, 264, 271,
445,
681,722, 756, 782, 839,
844,
846,858
Malakov 612
Malatija 171, 597 Malvazija 256
Malkara 44, 257 Malta 181,
184, 264 Manisa 28, 89, 167,
172, 197,
262,793,
794 Mara 465
Maraš 770
Marica 42, 105, 255, 394, 737
Maroko 191, 413, 415, 443,
448,
449,469, 494, 508, 723,
724 Marselj, Marseljci 306,
341, 403,
436,445, 663,
820 Mardž Ujun 415
Matifu, rt 493
Meandar 17
Medina 193, 195, 302, 446,
520, 646, 741, 755, 791
Mezotenija 20 Meka 59, 72,
171-172, 193,
194-195, 248, 268, 302,
414, 446, 448, 486, 520,
640, 645,
646,680, 754, 783, 809
Mekedže 19, 27 Melangija 18
Menteše 18, 28, 50, 58, 63, 67,
76, 96, 158, 302
Merzifon 52, 262,
290 Mersin 588, 756
Mesenija 108
Mesopotamija 58—61, 110,
171, 751,
752,753, 756, 763, 767,
768, 777, 831 Metuali 459, 460
Midan 464, 466, 467 Mikonos
400 Milan (vojvodstvo) 109
Milas 789
Milet (Balat, Ra1aća) 28, 50, 66,
790, 801 Mirdite (pleme) 354
Misivri 79 Misinli 39
Misir: videti Egipat Misirska
čaršija: videti Istanbul
Misolongi 535, 538 Mistra 107
Mitilena: videti Aezbos
Modon 80-82, 133, 256, 324
Moka 340
Moldavija, Moldavci 106,
116- 118, 128,
131, 143, 146, 152, 274,
276, 302, 324-325, 341,
343, 347-348, 368-373,
376, 377, 388-389, 394,
409, 522, 524, 532, 534,
538, 539, 608, 611, 615,
616, 879 Monastir: videti
Bitolj Mongolija, Mongoli
(Mongolsko
carstvo) 15-18, 23, 28-29,
36, 58, 196, 449, 839,
840, 841, 844 Monemvasija
54, 109, 256 Moreja 45-46, 54-
56, 59, 79-80, 86-90, 97, 104,
107-110, 112-113, 135, 142,
156, 254,
297- 298, 321, 324,
384, 387, 513, 534, 538
Moreuzi 55, 61, 63, 66, 69, 71,
77, 88, 291, 539, 541-
542, 605-606, 614, 626, 636-
637 Moskva, Moskovljani 127,
217,
256, 266-267, 296,
321, 329,
382, 385, 408, 776
Moskopolje 400, 405 Mostar
264, 798, 814 Mosul 262, 302,
414, 426, 427, 446, 453, 456,
463, 468, 469, 470, 471, 472,
473, 474, 475, 476, 750, 766,
768, 769, 778, 831
Mramorno more 35, 45, 66, 76,
79,
100, 101, 112, 144,
209, 215, 217, 261, 594,
627, 778, 809, 817
Mrtvo more 755
Mudanja 33, 778, 779, 819,
881 Mudros 767, 768, 774,
778 Mudurnu 20, 34, 790 Muk
753, 756 Muršteg 675
Mustafa Kemal-paša: videti
Kirmasti
Mut 262
Nablus 458
Navarin 132, 384, 439, 495,
538, 539, 540, 544, 879
Nađvarad (Oradea) 352
Nađkereš 352 Naksos 66, 80,
103 Napulj, Napolitanci 82, 91,
99, 116, 120, 127, 131-132,
337 Nauplion 113, 367
Nahdživan 183 Nadžaf 195
Negropont: videti Eubeja
Nemačka, Nemci 56, 162, 178,
352, 403, 509, 515, 615, 623,
637,
641,648, 660, 680-685,
691, 708, 716, 721-722, 724,
739, 746-749, 757, 765 Nedžd
754 Nigde 51, 793, 796 Nizib:
videti Nisibin Nikeja: videti
Iznik Nikomedija: videti Izmit
Nikopolj 53, 55, 57, 60, 70-71,
88, 156-158, 356, 875
Nikšići (crnogorsko pleme) 381
Nil 255-257, 261, 542 Nisibin
(Nusajbin, Nizib) 302, 541, 605
Niš 45, 86, 108, 299, 560, 629
Nova Fokeja: videti Foča
Novi Pazar 388, 403,
207
737 Novopazarski 618, 630, 686, 687, 688,
sandžak 732 Novo brdo 689, 690, 693,
85, 105, 147 694, 710, 721, 723, 742,
Novorosijsk 748 746, 769, 778, 832, 868, 879
Nogaji: videti Tatari Nogaji Paronaksija 400 Patras 107-
Norveška 595 ^ 110, 113, 142, 534 Paflagonija
Nusajbin: videti Nisibin 17, 29 Pašabahče 708 Redae:
videti Kara Biga Peloponez 54,
89, 97, 107—109,
Njeguš (crnogorsko pleme) 382 113,118, 256, 355, 366,
383,
387,401, 404,
Oguz 30, 173, 839, 840, 841,
846 Penjon 491
857 Odesa 533, 748, 768 Ozu
Pera: videti Istanbul Pergam
(Očakov) 379 Oksus (Amu
(Bergama) 20—21, 28, 31, 149,
Darja) 839 Oltenija 377
258, 262 789, 797
Oradea: videti Nađvarad 352
Persija, Persijanci: videti Iran,
Oran, Oranci 490, 491, 494,
Iranci
495, 496, 544 Orijent 173,178,
Persijski zaliv 181, 191, 267,
183, 187,190,
342, 509, 683, 684, 750, 754,
259, 567, 568, 569, 570,
756 Petrograd 756 Peć 20U
668, 814 Osijek 387 Osmandžik
Pećka patrijaršija 358—359,
52, 91 Otrant 120, 124, 131
382, 385-387, 408 Pečuj 352
Ofen: videti Budim Ohrid 60,
Pešta 182, 242, 353 Pind 86,
70, 359, 396, 400, 408, 812
355 Pirot 629 Pisidija 257
Plava džamija: videti Istanbul
Platanea 18 Plevna 626
Pazardžik 619 Ra1a(;1a: videti
Plovdiv 258, 261, 389, 619,
Milet Palestina 170, 173, 255,
627,
411, 414,
797,812
416, 425, 431, 432, 433,
Pločnik 47
449,
Podolija 294, 297, 300, 324,
456, 457, 458, 459, 460,
365 Požega 254 Poltava 321,
461, 462, 466, 468, 486,
877 Poljska, Poljaci 85,126-127,
511, 519, 520, 540, 600,
131-133, 181-182, 256, 266,
659, 660, 681,
274,279, 293-297, 300,
754, 765, 766, 769, 771,
308, 321, 323-325, 329,
881 Panidos 45 papske države
349, 364-366, 370, 394,
127 Pariz 295, 321, 329-330,
514, 589, 878 1
517,
Pomak 356
528, 530, 545, 546, 557,
Porta (Visoka) 56, 59, 82-83,
558, 572, 580, 593, 599,
88-91, 95-97, 103-104,
608, 613, 614, 615, 617,
108- 110, 113, 117-

208
 120, 126, 128,130- 411 Retimo
133,138,142, 285 Riza
145-146,149,151-156, 160- 158
163,170, 172,179, rim 99,109,124-127,130-131,
182- 185, 199, 206, 194,348, 385, 409, 443,
234, 238-239, 245, 250, 572,
256, 309, 349, 353, 355- 608,715, 724, 801, 875,
358, 368-369, 373-375, 876
377-379, 381, 384-387, Rodopi 405
389, 399-401, 407, Rodos 23, 95, 103-104,119-
418, 421, 422, 423, 425, 121, 124-127,130, 302, 355,
427, 438,
428, 429, 432, 433, 434, 788, 858, 868,
436, 876 Rodosto 45, 627
437, 438, 439, 450, 452, Roseta 340 Rudnik
455, 258
457, 458, 459, 461, 462, Rum 50, 136, 193, 303, 425,
463, 464, 467, 468, 471, 840, 841, 844 Rumeli Hisari:
472, 475, 476, 477, 478, videti Istanbul Rumelija 40-43,
48-49, 60-63,
479, 480, 481, 482, 484,
65- 68, 70-73, 76-77,
485, 486, 487,
85,
488, 489, 493, 495, 496,
124, 127-129, 136-137,
501, 502, 503, 504, 506,
141,
507, 542, 559, 575, 577,
147,160,177,183,185,193,
601, 605, 606, 608, 617,
195,204-205, 217-218,
618, 619, 622, 623, 631,
220, 226-229, 240-243,
648, 654, 659, 676, 680, 246, 255,
728, 731, 748, 797, 799, 257,268, 276, 280, 302,
819, 827, 861 Portugalija, 325, 336, 361, 388-389,
Portugalci 160, 171, 180, 243, 398, 401, 423, 521, 528,
413, 861 Prag 608, 877 537, 582, 590,
Preveza 182, 243 Presburg 176 623,669, 701, 717, 720,
—177 Prilep 258 Provansa 160, 814, 851, 862
490 Pruska 514, 517, 582, 595, Rumunija, Rumuni 139, 152,
605, 608, 682, 732, 878 Prug 160-162, 190,193, 255,
181, 373, 379, 804 Psara 405 325, 346, 350-352, 369,
371, 375,
403,408-409, 534, 603,
Ravni Kotari 381 606,
Rajhpggat 622, 626,
608,609, 615, 616, 626,
878 Raka 414, 462 628,
Ramla 458 Rahova 55
629,631, 657, 674, 687,
Rejdanija 736,

209
 880 258, 261 Samotraka 105, 107,
Rusija, Rusi 273, 294—297, 113, 286 Samsun 52, 74, 256,
299- 301, 308, 319, 587, 588,
321-325, 335, 337, 339- 661, 770, 771, 881
341, 349, Sangarios: videti Sakarija Sankt
363- 365, 370-374, Peterburg 371, 383, 572,
378-379, 382-384, 386, 610, 629, 636, 675, 877
401, 405, 408, 438, 443, Sapandža 34
458, 488, 509, 511, 513, Sarajevo 264, 355, 388, 746,
514, 518, 519, 520, 521, 794,
522,524, 526, 527, 532, 798, 812, 814, 815
533, 536, 538, 539, 541, Sardinija 595 Sarikamiš 750
543, 548, Saruhan 24, 28, 50, 58, 61—
587, 588, 589, 600, 605, 63, 67, 73, 76, 158-159, 160,
608, 256 Sasun 673, 678, 680 Safed
609, 610, 611, 612, 614, 262 Safranbolu 812 Sahel 442
615, 617, 618, 620, 622, Svaks 442, 616
623, 626, Sveta zemlza 609, 610, 659,
627, 628, 629, 631, 635, 680, 755
636, Sveta Irena (crkva); videti
637, 641, 648, 653, 656, Istanbul Sveta Mavra 82, 125,
657, 133, 300 Sveta mesta
658, 660, 673, 675, 676, (islamska) 171,
677, 194-195, 446, 447, 448,
678, 679, 680, 684, 685, 464, 481
687, 691, 710, 712, 713, Sveta mesta (hrišćanska) 58,
721, 386,
723, 727, 728, 729, 739, 609,610, 611, 613, 618
746, 747, 748, 751, 752, 753, Sveta Sofija (bazilika): videti
756, 764, 766, 771, 786, 865, Istanbul Sveti gradovi 640,
878, 879, 880, 877 Ruščuk 646, 660, 878 Sveti Jovan
294, 308, 325 Akarski: videti Akra Sveti Sava
(manastir) 371 Svištov 405,
514 Sevastopolj 104, 514, 612,
Sava 174, 346, 352, 367, 380, 613,
385, 387 748
Saida (Sidon) 343, 414, 415, Severna Afrika 243, 319, 333,
418, 421, 434, 456, 457, 458, 423,435, 445, 490, 724,
459, 460, 461, 462, 463, 465 747, 776
Sakarija 15—17, 20, 36, 65, Segedin 183,
843 Saksonci 351 Salona 352 Sed ul-Bahr
(Amfisa) 54, 66 Samarkand 293
791, 798, 842, 846, Samokov Sedmogradska

210
56 Sejdišehir
45, 70, 87, 96
Sekelš 350—
351
Sekešfehervar
182, 243, 352
Selendija 262
Selimvrija (Silivri)16, 45, 57,
68 Semendire: videti
Smederevo Senusisi 725
Ser 44-45, 53, 72-73, 142, 147,
157,217, 403-404, 693,
696 Sibiu 372
Sivas 28, 33, 38, 50, 52, 57-59,
61, 136, 159, 171, 248,
261, 468,
694,773, 774, 814, 855,
880 Siget 184-185, 821, 876
Sidre Kapsa 258 8ŠUP: videti
Selimvrija Silistra (Silistrija) 47,
53,
356, 736 Silifka 116, 262
Simavna 24, 45 Sinaj 750,
753, 755 Sinop 52-53, 59, 67,
74, 78,
109- 113, 158, 244,
256 Sinćjang 798, 819, 839,
Sirija, Sirijci 170, 172, 190,
204, 248, 252, 254-255,
272,
288, 319, 324, 342, 411,
414, 431, 443, 445, 446,
449, 456,
458, 459, 460, 464, 458,
469, 486, 487, 510, 511,
513, 520, 526, 531, 532,
540, 541, 590, 600, 605,
606, 640, 645, 652,
662, 684, 717, 720, 739,
741,
750, 751, 752, 754,
755, 756, 763, 767, 771,
777, 827, 847, 858, 876,
879, 881 Sirijski Tripoli
414, 415, 417, 430, 434,
449, 460, 465, 489, 499,
500, 504, 505, 506, 534,
724, 740 Sirt 756 Sicilija
39, 160 Sjedinjene Američke
Države: videti Amerika Skadar
(Zsi1ap, Zćkos!eg) 74, 81,
117- 118, 354, 403, 407,
617,
693, 732, 734 Skandinavci
341 Skoplje (Uskub) 53, 84,
109, 147, 356, 390-391, 696,
790, 798,
799, 814 Slavonija 352,
387, 410 Sliven 405
Sloveni 156-157, 160, 192, 346,
355, 390, 509, 719, 836
Slovenija 346
Smederevo (betepLje,
betep<3pa)
. 84, 105, 108-109, 117-
118,
" 261, 299 Smirna (Izmir)
23, 40, 50, 59, 64, 67, 70, 77,
79, 117, 144, 256, 292, 295,
304, 330, 341,
406, 428, 516, 551, 587,
591, 594, 598, 599, 738, 756,
770, 771, 881 Sogut (Sojut) 13
—15 Sozopolis 23 Solnok 183
Solun (Te$a1ošk0 37, 45-46,
54,
66- 68, 72-73, 78-82,
91,
114,145, 148-149, 157,
159, 217, 263, 292-293,
304, 341,
389,403, 406, 438, 439,
443, 516, 587, 591, 594,
661, 664,
665,670, 674, 691, 692,
693,
211
 694,697, 699, 704, 706,
708, 709, 713, 714, 716,
732, 736, 870 Soma 34
Sofija 45, 69, 86, 89, 128, 131,
158, 257, 390, 626, 627, 629,
729, 76
6 Sparta
262 Spetsai
405
Spinalonga
293 Split
(Spalato)
403, 405
Sporadi 324
Srbija, Srbi 9, 24, 39—40, 47,
50, 53, 59, 63, 68-70, 76,
81, 83-84, 87-91, 95-
97,105-109,
139,147, 151, 154—158,
161-163, 183, 207, 241,
258, 298-299, 321, 342,
346, 353, 358-359, 369,
380-381, 386-390, 393,
399,403, 405, 408, 428,
435, 511, 518, 520, 522,
524, 527,
532,533, 534, 538, 539,
611, 614, 616, 619, 622,
623, 626,
628,629, 631, 657, 674,
729,
731, 732, 736, 875, 879,
880 Srebrnica 258
Srednja Azija 356, 640, 656,
747,
789,798, 814, 817, 839-
842,
871
Sredša Afrika 443, 445

212
Srednja Gora 400 Srednji istok
190, 256, 267, 323
Sredozemno more 107,
158, 172, 174, 181, 188,
191, 193, 243-244, 293,
296, 305-309, 324-325,
341-342, 385, 443, 445,
446, 449, 486, 489,
490, 491, 505, 509, 540,
543,
571,605, 636, 652, 747,
754, 769, 777, 820, 828, 861
Sremski Karlovci 387, 420
Suda 293, 321
Sudan 190, 267, 342, 445,
542, 680 Suec 176, 180, 340-
342, 483 Suecki kanal 543,
636, 748, 750,
753,879
Sulejmanija (džamija): videti
Istanbul Suli 355 Sultanejuju
19 8ćko(1eg: videti Skadar
Tabriz 134, 169, 171, 174, 179,
183,273, 322, 797, 798,
816, 820 Tavšanli 45 Taganrog
378 Taman 380 Tana 117
Tarakli Jenidžesi 15, 20 Tarana
482 Tarent 120
Tars (Tarsus) 115, 129-130
Tarhale (Soma) 34—35 Tasos
104, 107, 113 Tata 184
Tatari 30, 117, 131, 191, 220,
241,
249,255, 275, 356, 380,
388, 658; krimski 589,
657, 710, 765; kazanski
657, 710; sa Kubana 560;
Nogaji 255,560, 658
Taurus 134, 256-257, 588, 767,
769 Tašeli 96, 115
Teba109,535
Teke 28, 44—45, 61—63, 67,
79,
134- 137, 302 Temišvar
183, 300, 321, 346, 351,
367,369, 388 Tenedos
(Bozdža Ada) 24, 43-44, 286
Terek 325 Terkos 79 Terma
256
Tesalija 44, 46, 53—54, 59, 76,
107,142, 148, 156, 262-
264,
383,394, 404, 623, 628,
633,
657,688 Tesaloniki:
videti Solun Tiberijada
257, 455 Tibet 694
Tigar 723, 756 Timok—
Morava 154, 156 Tir
(Sur) 459, 799 Tir 146,
262, 459, 799 Tisa 351-
352 Titere 494, 544
Tiflis 322, 477, 677
Tlemcen 415
Tokat 61-63, 158, 261, 664,
813, 814
Tomor (planina) 107 Topkapi
Saraj: videti Istanbul Tophane
(arsenal): videti Istan- bul Torul
119 Tosja 74, 76, 262
Toskana, Toskanci 307, 331,
341, 595 Travnik 798, 815
Trakija 22-24, 40-42, 49, 59,
65, 72, 97, 104, 156, 255-257,
302,356, 380, 389, 394,
511, 520, 540, 582, 634,
674, 732,
736,737, 756, 766, 768,
769, 777, 778
Traktir 612
Transilvanija 56, 85, 131, 176,
183- 184, 249, 274-276,
290,
293, 297-300, 346, 349-
 350, 362, 367, 369-370, 124, 126-133, 160, 175-
403, 609, 764 178, 181-185, 190-191,
Transkavkazje 680, 764, 765, 199, 249, 256, 272-275,
767, 776 295-297, 299, 346, 349-
Transoksijana 58, 169 353,
Trapezunt (Trebzon) 31, 60-61, 362,367-370, 387-389,
104, 110-111,115,119,135, 435,
142, 148,158, 165, 441,532, 534, 589, 820,
168,180, 256, 290, 309, 769, 846,
876 Trgovište 369, 371 847,858-859
Trebzon: videti Trapezunt Ujguri 798, 839, 840,
Trikala 148, 356 Trilja 35 Ukrajina 190, 273, 294-296,
Tripolija 401 Trnovo 53 Troja 300- 302, 308, 321,
22 365, 372,
Trst 341, 403-404 Tunis, 378,388, 406
Tunižani 181, 186, 191, Ulubad (Lopadion) 19
248, 309, 331-332, 341, —20 Ulubad (reka) 77
413, 414, 415, 423, 425, —78 Uludag 19
427, 428, Ulciš (Vi1s)§po) 80—81, 297,
429, 430, 432, 433, 434, 325 Urla 261
436,
Urmijsko jezero 274 Urfa 475,
438, 439, 442, 444, 445,
477, 769, 770 Uskub: videti
446,
Skoplje Uskudar (Skutari) 20,
448, 449, 450, 489, 490,
42, 286, 809 Ušak 262, 869
494, 496, 497, 498, 499,
500, 501, 502, 503, 504,
505, 506, 507, 543, 545, Fag 750
600, 633, 649, 782, 788, Fajum 257,
826, 827, 828, 830, 834, 261
836, 837, 847, 877 Turan Famagusta
714, 728, 764 Turkestan 13, 186
714, 765 Turkmeni 18, 28-29, Fanar (Fener), fanarioti 102,
34, 46,129,
373-376, 399, 408-409, 669
207, 248, 256-257, 449,
Fener (Rćapap) 142 Ferizović
451, 839, 840, 856 Turn
696 Fes 448
Severin 349 Turci iz Rusije 710
Filadelfija: videti Alašehir
Filokrena 20
Ćupru 290 Ćustendil 60, 356 Firenca, Firentinci 103, 120,
Ugarska, Ugri 39—40, 53—56, 132,
65, 68-70, 74, 77, 79-91, 307
95-96, 105-106, 108, Fojnica 258
111-112, 115, 116-118, Foča (Nova Fokeja) 25, 37, 64—

214
 65, 77,104,114, 258, 667, 798 Herakleja (Eregli) (na Crnom
Francuska, Francuzi 55-58, 127, moru) 17, 740 Herat 81, 798
130- 131, 155, 181- Herson 512
182, 202-203, 266, 273- Herceg Novi (Saz1e1piouo) 297
274, 283, 288-291, 294- Hercegovrša 112—114, 127,
296, 306-309, 319, 325, 136, 220, 384, 617-619, 622,
329, 335, 337-339, 341- 628 Hedžaz 170, 194, 447,
343, 369, 385, 430, 436, 467, 486,
442,496-498, 504, 506- 541- 542, 582, 645-
507, 509, 512-514, 516, 646, 754-755 Hidra 405
518-519, 521-522, 527, Hios 61, 63, 95,
533, 535, 538-545, 548, 97,104,107,117, 119,184, 256,
550, 563,565, 568, 575- 300, 309, 355, 505, 535, 568
576, 578,581-582, 590- Holandija 274-275, 288, 390,
591, 595-597, 600, 605, 513,544, 595, 853
607- 612, 614, 616, Holandija, Holanđani 266, 282,
623, 633, 635, 637, 648, 289,295, 299-300, 305-
307,
652, 679, 682-689, 691,
309,339, 513, 544, 595,
721-724,
853 Homs 414, 466, 752, 766
739- 740, 746, 749-
Hotin 275, 324
750, 756, 766, 769-770,
Hrvatska, Hrvati 114, 127, 346,
775, 777-778, 861-862,
351, 387, 405, 428
865-867
Hudavendigar 31, 548, 795
Haifa 415, 458, 660, 740, 756
Hajdar-paša 708 Haldejci 604
Carigrad 16—17, 20, 25, 35,
Halikarnas: videti Bodrum
39-41, 45-46, 51-52, 54,
Halkidiki 66, 258, 355 Hama
56-61, 67-68, 71, 77-79,
414, 465, 752 Hamadan 470,
88, 90, 93, 96-105, 122,
476 Hamburg 663
144, 147, 155, 157, 160,
Hamid (Burglu) 28, 36, 44, 61,
172, 194, 213, 231, 294-
158,216 Hamideli 50, 76
297, 307-308, 341,
—78, 81—83, 91, 159
343,358, 378-379, 383,
Hanseatski 342 Hanja: videti
386,
Kane, La Harmankaja 15
407,409, 498, 526-527,
Harmanli 813 Harput 597, 769,
533,
790, 792 Harput 597, 769, 790,
598,612, 781, 786, 794,
792 Haskej 512 Hauran 461
797-799, 809-810, 817, 839,
Hebron 261
846, 848, 857-858 Cegled 352
Heksamilion 70, 79, 86, 89,
SeŠea A1ća: videti Akerman
112-113 Helespont 23
Cetinje 354, 381 Cigani 158,
Herakleja (Eregli) (na
674
Mramornom moru) 45
Cigani 192, 241 Cimpe (Čimbi)
 24 Cincari 346, 405 Crveno Čerkezi 206 Čerčel 435 Češka
more 135,170,176,181, 394, 589, 622 Čorlu 39
191,194, 243, 267, 340, Čorum 91, 658, 667
486 Crna Afrika 531 Crna Gora Čorumlu 52 Čukurova 130
249, 353-354,
381- 383, 404, 409,
511, 616, 617, 619, 622, Džandar, Džandarlije 50—53,
623, 625, 626, 63,
628, 629, 631, 657, 78, 91, 110 Džanik
725, 731, (Samsun-Bafra) 74, 91
732,734, 736 Crno more Džandža 64, 258 Džeda 193-
23, 40, 43, 66, 74—76, 79, 88, 194, 267, 754 Džerid 430
93, 104-105, 110-111, Džidželi 435, 491
117,128-129,146,148,181,
191,193, 255, 267, 300,
Šabac 117 Šam 414 Šarkej 24
319,
Švajcarska 688
323- 325, 341-342,
369, 378-379, 406, 514, Švedska, Šveđani 321, 341,
519, 532, 541, 600, 614, 368, 595
628, 656, 659, 685, 739, Šebinkarahisar 258 Šipka 626
748, 769, 846 Širaz 273 Škumba 354
Crnomorska republika 769 Španija, Španci 132, 160, 182,
184- 186, 194, 242,
269, 413, 435-436, 489-491,
Čankiri 74, 76 Čaršamba 51— 494-495, 499, 503, 595
52, 115 Čataldža 732, 733, 734 Štajerska 70, 149 Šuf 460

SADRŽAJ

sco.........................................2

216
POČECI: OSMAN I ORHAN............................................................13

Činjenice i legende.....................................................................13

Zauzimaše emirata Karesi..........................................................22

Društvo......................................................................................32

USPON OSMANLIJA.....................................................................36
(1362-1451)...............................................................................36

Osvajanje Rumelije.....................................................................37

Osmansko napredovanje u Anadoliji i Rumeliji............................44

Stvaraše carstva i organizovaše države......................................47

Situacija u Vizantiji.....................................................................51

218
Krstaški pohod na Nikopolj..........................................................56

Poslednji pohodi u Anadoliji........................................................58

Bajazitovo carstvo 1402. godine.................................................60

Bitka kod Ankare........................................................................63

Međuvlašće (1402—1413)..........................................................65
Sulejman čelebija u Rumeliji.......................................................69

Mehmed čelebija u Anadoliji.......................................................70

Avantura Muse čelebije...............................................................71

Mehmed I (1413—1421).............................................................73

Sukobi sa Karamanom i Venecijom.............................................74

220
Put ka miru.................................................................................77

Murat II (1421—1451).................................................................79

Oonovni usnon Osmanlija...........................................................83

Murat II i učvršćivanje carstva....................................................97

USPON OSMANLIJA ...................................................................100

(1451-1512).............................................................................100

MEHMED II (1451-1481)............................................................100

Osvajanje Carigrada.................................................................103

Doseljavaše Osmanlija u Carigrad.............................................108

Godina 1457.............................................................................113

222
Pad Moreje i Srbije: 1458—1460...............................................114

Sukobi sa hrišćanima: Rat sa Venecijom (1462-1470)...............118

Anadolski front, osvajanje Karamana i sukob sa državom

Akkojunlua (1463—1474)..........................................................121

Bajazit II (1481—1512).............................................................131

ORGANIZACIJA OSMANSKOG CARSTVA (HGU-HG VEK)...............140

Ekonomski živoŠ.......................................................................146

Vojska.......................................................................................153

IIaseljavapje, turkizacija i islamizacija.......................................156

PROCVAT OSMANSKOG CARSTVA (1512-1606).........................164

Selim I (1512-1520)..................................................................164

224
Sulejman VeličansŠveni (1520—1566)......................................172

|G.............................................................................................177

Od Selima II (1566—1574) do Mehmeda III (1595—1603).........183

OSMANSKA DRŽAVA U XVII / VEKU: STABILIZACIJA ILI SLABLJENJE

MOĆI........................................................................................264

BALKANSKE PROVINCIJE (1606-1774)..........................................90

 ...............................................................................................153

ARAPSKE PROVINCIJE (XVI-XVIII VEK)........................................153

t~........................................262
t~.........................................92

r-..............................................................................................197

ISTORIJA OSMANSKOG CARSTVA

Priredio Rober Mantran *
Izdavačko preduzeće (110
Zmaja od Noćaja 12 Beograd s110š1h)@:ETJpeg.ui
za ivdavača Zoran Hamović
redženzsnti dr Darko Tanasković dr Aleksandar Fotić
jezička redaktura Vladana Stanojević Jelena Tomašević
lektura Marija Lazović
k orektura Jelena Panić Sanja Blagojević Borisav
Milošević
indeks Vladan Trijić Žarko Vujošević

226
 tehnički urednik Dejan Tasić
grafička obrada koriia Branko Rodić
štampa Publikum, Beograd
^pUš.sIo.so.ui
1
J. Uop Natteg-Rig§51:a11, SezsMsŠe s!ez oztatzsćep Kekćez,
10. uo1., Vis1are51 1827-1835. Francuski prevodi: E’ćŠo1ge s1e GEtr1ge
oIotap, rag J.-J. Ne11eg1, 18 uo1., Rapz 1835-1843; ^NŠoGge De GEtrGge
oIotap, rag 1^. Oosćeg, 3 uo1., Rapz 1840-1844.
3
Često se iz praktičnih razloga koriste termini vazalnost i
size- renstvo da bi se opisao odnos zavisnosti između dve sile. Svakako,
mora biti jasno da se ova dva pojma ovde ne koriste u svom preciznom
tehničkom značenju.
6
Timar: dodeljivanje prihoda sa zemlje, na ime plate,
osmanskom vojniku, a poneki put i civilnom ili verskom službeniku. Cilj
dodeljivanja timara bio je da se obrađuje zemlja, te da se prikupljaju
određeni porezi i na- meti, i da se osmanskoj vojsci, u slučaju potrebe,
obezbedi broj vojnika srazme- ran prihodu sa zemlje. O ovoj instituciji
biće govora u narednim poglavljima.
6
TJ. Neus1, Oiotap Positep1$ op Ra1e$1te. 1552—1615,
Oh&gs!, 68; A. Ia&d, TćeRgoutse o/Batazsš, VeugiŠ, 1966, 27.
8
J-J Matze1, NŠogge Lj GE§ur(e Aertz 1a sopdie!e <1e$ Agakez
ji$di'a
I ehresIIop jgapda1$e, GJJppegz, Rapz, 1848, str. 198.
30
R. Voueg, Ba U1e diŠIeppe a A1^eg, Rapz, 1963, str. 85—86.