Sa vrha silosa silazim, silan sam,

snalazim se sa svim tim šuriken rimama,

miljama mi lete, kao teledirigovane komete,
preduzimam mere, sa znakom Cu Base-a
na glavi krećem u nered.
Šifra flow-a binarna, džabe mi vreme traćiš,
ovo je moja priredba, domaćin Fibonači.
Nižem nizove rima na neponovljivo nove načine,
pusti slow-motion I isprati transformacije.
Horor na roditeljskom – reperima kazna,
osećaj za bit kec, ćale vadi kalaš,
vatra geto kante, update-ujem ceo Balkan,
tekstovi hipnotišu, odmah zaigraj kan-kan.
Ko mi je pandan, preslab je čak I Van Dam,
s one strane duge reper si, sluša te Manda.
Pali se lampa, naj haj sam I bez blanta,
uđi mi u odaje proveri šta me šljaka.
Alhemija stihova, vešto si za njih prikovan,
demonstracija trikova – spin,
između svih kick-ova ostaje dim.
Fobosomat automatizovani Tkač,
Isfrikovan štim.
Cirkam Molotovljev koktel pa odem do gluve sobe,
da napravim sebi problem I uđem u tvoje snove.
ĐePetar Cokulić, Terorokusi, Perorez Olujni,
usudiš li se da osudiš pero, postaješ eror!
Isprati prenos, pogledaj nebo,
sateliti plešu uz ovu pesmu u novom tempu,
uđi u liričku menzu, predajem ti štafetu,
a ti panduru pevaš tercu – ljubav je u jeku!
Sa svojim svetlećim mačem u šteku,
isećiću sve te podmukle vajare,
midžide Baba Jage,
podne je otkucao sat iznad fontane,
hejteri sami sebi u ustima pale baklje.
U jednom trenu razbijam temu,
Razrešavam dilemu – ko je najbolji?
Ko je sad najbolji?
Ko je Pokemon a ko matori!?
Moliš za milost da ti s kompa ne izbrišem Bios,
pobedio sam, idem I uključim auto-pilot,
dok cirkam valjevsko pivo, bogat ko Nimrod,
vraćam se kući ženi, slećem na svoj silos…
…mojne da ti bude krivo!
Rep maratonac na duge staze pobeđujem,
ovo je moja gozba, sveža rima u plehu je.
Fe,fe,fe,fe, fe, fer nije,
Čim uzmem majk rep je ko šufla razbijen.
To tako ide furam Hermesove tike,
u svoje priče sipam vam tajne napitke,
možeš proći sve ulice I biti isti bilde,
sa vrha silosa silazim da vas dignem!