У 13.

веку почели су на западу да изучавају источне језике и то

је омогућило нов пут у научно изучавање Светог писма. BLAGOVESNIK BIBLIJSKE [KOLE LESKOVAC
S blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva G. Teodosija administratora eparhije ni{ke
Пробуђен је интерес за класичне науке, у учењу и ширењу грчког
језика много су допринели у 15. и 16. веку учени људи који су BROJ 13 * JANUAR 2017.
после пада Цариграда (1453. год) са истока дошли на запад. Наука
овога доба дала је повода и за критичко изучавање Светог писма. Све наше верне суграђане који прослављају Божић по
На том пољу истакао се кардинал Ф. КСИМЕНС (+1517. год), јулијанском календару, у име свештенства Саборног
који је први објавио Библију на више језика, полиглоту. Много је храма и чланова Библијске школе поздрављамо
допринео својим издањима Светог писма Новога завета ЕРАЗМО радосним поздравом
РОТЕРДАМСКИ (+1536. год).
MIR BO@JI - HRISTOS SE RODI!
Распоред активности у Библијској школи у јануару 2017.
7. јануар - Божић
- Пригодан програм за госте Библијске школе и децу из школе "11.
октобар" и подела пакетића - након литургије у 10:00.
14. јануар - јулијанска Нова година
- Концерт дечијег хора Библијске школице за децу из сиромашних
породица, са поделом пакетића у 18:00.
26. јануар
- Исцељење сина царевог човека
Предавач: јереј Мирослав Јовановић, теолог

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА У ЛЕСКОВАЧКИМ ХРАМОВИМА

Саборна црква пресвете Тројице:
Јутарња служба у 7:30, вечерња служба у 17:00.
Петком је акатист, а суботом и уочи празника бденије.
Литургија је суботом у 7:30, а недељом у 8:00.
Капела св. Нектарија Егинског у кругу болнице:
Акатист је сваког понедељка у 8:00.
Црква св. Илије:
У току зимског периода неће се вршити богослужење.
У цркви Преподобног Симеона Мироточивог,
због извођења грађевинских радова, до даљњег,
неће се вршити богослужење.
Glavni i odgovorni urednik: jerej Miroslav Jovanovi} & 064/ 16 33 627
Priprema i {tampa: [tamparija "Slog", 064/ 98 36 783 & 060/ 0 281 723
ИСТОРИЈА И ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ
УВОДА У СВЕТО ПИСМО НОВОГА ЗАВЕТА
Увод у Свето писмо Новога завета је млада наука. Свето писмо
се научно обрађује тек у новије време, мада су се, већ у првим
вековима хришћанства, поједини црквени писци узгред бавили
појединим питањима која спадају у нашу науку. Касније су
различите догматске и апологетске потребе, па напредак науке
(нарочито филологије, историје и археологије), а посебно новијег
Izdava~: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVENA OP[TINA Leskovac
16000 Leskovac, U~iteqa Josifa 21 * tel. 016/ 251-710
E-mail: svparaskeva@open.telekom.rs
времена, дали Увод у Свето писмо Новог завета нове теме, нову
сврху и нов метод.
ПАТРИСТИЧКО ДОБА
Најстарији црквени писци обраћали су, углавном, пажњу на
садржину светих списа, мање на историју њиховог постанка. Они
су нам, ипак, сачували из усменог предања многе историјске
податке о њиховим писцима. Они су се трудили да утврде канон
новозаветних књига, одбацујући многе апокрифне списе који су
се у међувремену појавили. Бранили су веродостојност новоза-
ветних канонских књига, нарочито еванђеља, доказујући њихово
слагање. Егзегаза, црквена историја, апологетика и полемика
давале су често прилику писцима овога доба да се позабаве и
питањима у вези са постанком светих списа. Зато у њиховим
делима налазимо пуно драгоцених података за нашу науку.
МЕЛЕТОН САРДСКИ је око 170. године написао једно дело о
Светом писму под насловом „Клис“ (грч), из којега сазнајемо да је
већ у доба првих хришћанских апологета било речи о питањима
која спадају у Увод у Свето писмо. На жалост ово дело нам није
сачувано.
ПАПИЈЕ ИРЕАПОЉСКИ (око 110. године) дао је важне
податке за нашу науку у свом делу „Легион кириакон ексигисис“
(грч). Он први наводи писце еванђеља по Матеју, Марку и Јовану,
додајући истовремено и неке податке о постанку еванђеља.
ИРИНЕЈ ЛИОНСКИ (око +202. год) је такође сачувао нешто од
старих предања.
КЛИМЕНТ АЛЕКСАНДРИЈСКИ (+214. год) и ОРИГЕН (+25.
год), старешине Александријске школе, у својим делима дају
различите податке о постанку новозаветних књига.
Још заслужнија за нашу науку је Антиохијска школа, у којој се
истиче ДИОДОР ТАРШАНИН (+392. год), са својим славним
ученицима ЈОВАНОМ ЗЛАТОУСТИМ (+407. год) и ТЕОДОРОМ
МОПСУЕСТИЈСКИМ (+424. год). АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
(+373. год) у својим делима даје доста материјала за нашу науку.
Нарочито је важан списак канонских књига у његовој 39.
ускршњој посланици.
ЕВСЕВИЈЕ КЕСАРИЈСКИ (+340. год) у својој „Црквеној
историји“ често саопштава стару црквену традицију о постанку
новозаветних списа. Он је сачувао многа сведочанства својих
претходника, чија су дела изгубљена.
Дела БЛАЖЕНОГ ЈЕРОНИМА (+420. год) обилују
драгоценим подацима за нашу науку. Најважнији су његови уводи
за коментаре и преводе, писмо Пагхомију, и спис „Де вирис
иллустрибус“ (лат). Касније, писци расправљају питања која се
првенствено односе на тумачење Светог писма и при том
показују више систематичности. Тако ТИХОНИЈЕ ДОНАТИСТ
(око 400. год) даје покушај библијске епминевтике у свом делу
„Де вирис иллустрибус“ (лат).
СРЕДЊИ ВЕК И ДОБА ХУМАНИЗМА
У патристично доба Увод у Свето писмо се није обрађивао си-
стематски, јер се за то није указивала велика потреба. Богослови
средњега века баве се догматиком и етичким питањима
основаним на Светом посму. Средњи век се задовољава тиме да
чува, и даље предаје, оно што је примио из ранијих векова.
На истоку, истиче се патријарх ФОТИЈЕ (+891. год) са својим
делом „Та Амфилохиа“ (грч.), које је написао за свога пријатеља
Амфилохија.
На западу, Увод у изучавању Светог писма написао је ХУГО од
СВ. ВИКТОРА (+1141. год) под насловом „Де ерудиционе
дидаскалика“ (лат). У њему говори о Светом писму и писцима
светих списа. То је у ствари извод из свег знања о Светом писму,
које је стари век предао.
ТОМА АКВИНСКИ (+1274. год) даје ерминевтичка правила у
свом делу „Сумма теологика“ (лат). Његова је велика заслуга што
је раувио учење о инспирацији светих списа.
НИКОЛА ЛАРИНСКИ (+1340. год) у уводу свога дела
„Постиле перпетуе сиве превиа коментариа ин универса Библиа“
(лат) излаже све што се у тадашњим школама учило из области
Увода у Свето писмо. Ту говори о ерминевтици, канону, постанку
и садржају светих списа. После њега дуго се није ишло напред у
овом правцу.