Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • 20.1 Metodologija-Projekta ZIl-Delez Intuicija PDF

    Uploaded by

    Katarina Jecmenica
    1 views14 pages

    Original Title

    201516_20.1_Metodologija-projekta_ZIl-Delez_Intuicija.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    1 views14 pages

    20.1 Metodologija-Projekta ZIl-Delez Intuicija PDF

    Uploaded by

    Katarina Jecmenica

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 14
    il Delez Bergsonizam Glavni i odgovorni urednik Militko Mijovié Urednik Radivoje Miki¢ Dizajn korica Natalija Petrovié Tehni¢ki urednit Jasmina Zivkovié FES2FL4 IS Zil Delez Bergsonizam Lo622, NARODNA KNIIGA ALFA 2001 Naslov originala Gilles Deleuze LE BERGSONISME Preveo s francuskog Dugan Janié (Copyright © YU NARODNA KRUIGA, 2001 ISBN 86331-03678, (Ova publica cli itu dlovina nese se umm, prekanpava i preos wtp oem Bp koji sever ez dozole stra i idavas i ote bia bilo hot dag natin i il Kojim rug seduvom ditibiren ik unwotaraa bee ‘dobenaitavata. Sta pava 2a objljvane ove kg mda utr i dana po odes Zakona 0 autos prvi Prvo poglavije INTUICUA KAO METOD Trajanje, paméenje, tvoini elan predstavlaju glavne tape u Bergsonovoj filozofji. U ovoj knjiziZelja nam je da odtedimo odnos izmedu ova tri pojma, ai uvidimo na- predak koji oni podrazumevaju. Intuicija je metod bergsonizma. Ona nije ni oseéanje ni inspiraija ni zbrkana simpatia, veé je razvijeni metod, jedan od najrazvijenjih metoda wu filozofji Intuicija ima stroga pravila koja Gine ono Sto Bergson naziva ,preci- zm08¢u u filozofij.. On naglaSava da intucija, kakvom je 1 metodoloskom smislu shvata, veé pretpostavlja trajanje: Ova razmatranja 0 trajanju izgledala su mi jako bitna. Postupno su me navela da intuicju wadignem na rang fi- lozofske metode, Pa ipak, pred samom redi intucija dugo sam oklevao"'. Bergson je Hefdingu (Hoffding) pisao: -Teorija intuiije na kojoj vi insistiate vise nego na teo- rij trajanj, postala mi je jasna tek znatno kasnije™ Pa ipak, i prvo i drugo imaju mnostvo znagenja. In- tuicija zacelo dolazi poste trajanja ili paméenja, $ druge strane, iako ovi pojmovi sami po sebi oznafavaju stvar- nosti i Zivljena iskustva, oni nam ne daju nikakvo sred- stvo da ih spoznamo sa preciznoSéusvojtvenoj nau. Ta ko bismo mogli re¢i, premda to Eudno zvuti, da bi traja- 3 nije ostalo intuitivno w obiénom smislu reéi, kada intuci- ja, u pravom bergsonovskom smislu, ne bi bila metod. Bergson se na intuitivni metod oslonio da bi filozofiju ustanovio kao apsolutno preciznu* discipliny, isto tako preciznu u svojoj sferi kao Sto je nauka u svojoj, disci- plinu sposobnu da se produinje i prenosi poput nauke. Bez metodske niti-vodilje inticije, odnosi izmedu traja- ja, paméenja i Zivotnog elana, ostali bi neodredeni sa sta- novitta saznanja, Sve su to razlozi da intuciju v izlaga- nju postavimo u prvi plan kao strog ili precizan metod’. Najopstje metodolosko pitanje glasi: kako intuicija — koja prvenstveno oznaéava nepostedno saznanje ~ moze dda bude metoda, kada se zna da metoda podrazumeva jed- no ili vige posredovanja? Bergson intuiciju esto predsta- vija kao prost in, Ali jednostavnost po njegovom mislje- nju ne iskijuguje Kvalitativnu i virtuelnu mnostvenost, ra- litte pravee w kojima se ona aktuelizuje, U tom smislu intuicija podrazumeva vige zaéenja, mnoge aspekte koji se ne mogu uprostiti', Za Bergsona u biti postoje tri tipa Ginova, a koji jedan za drugim odreduju pravila metode: prvi zan za otkrivanje pravih razika u visti; tei se tie shva- tanja stvamog vremena. Pokazujuéi kako s jednog znaée- na prelazimo na drugo, kao i Sta je to ,temelino znate- nie, postajemo kadri da ponovo otkrijemo jednostavnost intuicije kao Zivljenog Gina, a i da odgovorimo na opSte rmetodolosko pitanje. tie postavljanja i stvaranja problema; drugi je ve-* Prvo pravilo: Primeniti test istinitog i laénog na sa- ‘me probleme. Osuditi laine probleme, pomiritiistinu i stvaranje na razini problema, Pogresno bi bilo verovati da se istinito i ladno jedi- no titu reSenj, to jest da potinju tek s reSenjima, Ova je predrasuda druStvena (jer druftvo i jezik koji prenosi nje- ove parole daju gotove probleme, koji kao da su iza’ti iz ,drdavnih administrativnih arhiva', prisijavajuci nas da i reSavamo i ostavljajuci nam pritom samo usku margi- nu slobode). Ova predrasuda potige iz detinstva, iz Skol- ske utionice: utitelj ,postavija" zadstke, a uéenik ih re- Sava. Nalazimo se w nekoj visti ropstva. Prava sloboda se sastoji u modi odluéivanja, u stvaranju sami problema. (Ova ,poluboZanska" moé podrazumeva itezavanje Isznih problema, a i stvaralaéko pojavijivanje istnitin. ,Jstina je da se u filozofii, kao uostalom i drugde, radio tome da se pronade problem i shodno tome da se on postavi, pre nego da se reSava. Spekulativni problem je naime reSen im je dobro postavien. Pod tim mislim da njegovo re- Xenje postoji, iako mode takoreci da ostane skriveno, z2- preteno: preostaje samo da se ono otkrije. Ali postavija- nje problema nije naprosto njegovo otkrivanje, vee i nje- gova invencija, Otkrivanje se odnosi na ono veé postoje- e, aktuelno ili vitwelno, Dakle, do njega bi se dosto pre ili kasnije. Invencijom se pak stvara ono Sto nije postoja- 7 lo, 3to je moglo da se nikad i ne pojavi. Veé u matema- a tim pre u metafizic, inventivni napor se najéeSée sastojiu pokretanju problema, u stvaranju kategorija w ko- jima ée biti postavjen, Postavjanje i reSavanje problema su ovde gotovo ekvivalentni postupe. Istinski veliki pro- blemi postavljeni su tek onda posto su reSeni"*, Bergsonu za pravo ne daje samo Sitava istrija mate- rmatike. Mogli bismo da uporedimo postednju re&enicu covog odlomka Bergsonovog dela sa Marksovim iskazom koji se odnosi na praksu: ,Covetansivo sebi postavlja sa- mo one probleme koje je sposobno da refi", Time se do- duSe ne kaze da su jedino bitni problemi. Naprotiv, va no je reSenje, ali problem ima reSenje koje zasluzuje u zavisnosti od natina na Koji se postalja, od uslova pod kojima se odreduje kao problem, od stedstava i kategori- ja kojima raspolazemo da bismo ga reli. U tom smistu Ijudska istorija, kako sa stanovi8ta teorje tako i prakse, {este storia konstruisanja problema. Upravo tw doveéan- stvo stvara.vastty istoriju, a stcanje svesti toj delatno- sti nalik je na osvajanjeslobode. (Istna je da za Bergso- na sam pojam problema ima koren s on stranu istorije, 1 samom Zivotu ili u Zivotnom elanu: Zivot se u biti sa- stoji u zaobilazenju prepreka, u postavljanju i reSavanju problema. Konstrukeija organizma je w isto vreme i po- stavljanje problema i reSenje}. Ali kako se ova Konstitutivna moé, koja pogiva u pro- blemu, moze pomirii sa normom istinitog? Dok je sta- ‘zmemo lako definisat istinito i laino w odnosu na reSe- 8 nja Eiji su problemi vee postavieni, izgleda da je mnogo tele reéi u emu se sastoje istnito i la2no primenjeno na proces postavljanja problema. Mnogi filozofi su tu izgle- da zapali_u cirkulamo misljenje: svesni nuznosti da pri- rmene test istinitog i laznog van reSenjé, u samim proble- ima, oni se zadovoljavaju time da definisu istnitost i la- Anost nekog problema njegovom mogucnosu ili nemo- gucnoSéu da bude reSen, Bergson je pokuSao, a u tome je njegova velika zasluga, da da unutrainje odredenje laznog 1 izrazu ,laéni problem". Otuda i pravilo koje dopunjuje prethodno opite pravilo, Dopunsko pravilo: Dve su vrste lagnih problema, neposiojeci problemi", definisani kao problemi éiji sami termini sadrie konfvcju iomedu onog ,manje" i vie" lose postajeni™ problemi, definisani tako jer njihovi termini predstavijgju lose analizirane mesavine. Da bi ilustrovao prow vrstu problema, Bergson navo- di problem nebiéa, problem nereda ili problem moguceg (problemi saznanja i biéa); kao primere druge vrste navo- i pak problem slobode i problem inteaziteta. Cuvene su njegove analize ovih problems.’ U prvom sluéaju, on po- kazuje da u ideji nebiéa, nema manje, veé viée, nego u ideji bia; tako postoji i vise u neredu u odnosu na red: tako postoji i vi8e w moguéem w odnosu na stvarno, U idejinebiéa zapravo postoji ideja bia, zatim logiska ope- racija uopStene negacije, potom posebni psiholoski motiv 9 te operacije (kao kada neko bige ne odgovara naSem o&e- kivanju, @ mi to shvatamo samo kao nedostatak, neposto- Janje onog Sto nas zanima). U idejinereda veé postjiide- ja reda, potom njena negecija, napostetku motiv te nega- cije (kao kada sregemo red Koji nije onaj koji ofekujemo. U ideji moguéeg postoji viSe nego u ii stvarnog: ,Na- ime moguée je samo realno wz dodatak jednog Zina duha Koji vraéa njegovu sliku natrag uw prostost &im ona bude stvorena; tu je i motiv tog Sina (kada brkamo izbijanje stvamnosti u Kosmosu sa nizanjem stanja w nekom zatvo- renom sistem). Kada postavijamo pitanje ,Zaito je nesto vise nego rita ili ,Za8to pre postoji red nego nered™ ili ,Zabto pre ovo nego ono" (a Sto je podjednako moguée), zapa- damo u istu pogresku: uzimamo vise za ,manje*, po: stupamo kao da je nebige postojalo pre bia, nered pre re- da, moguée pre postojanja. Bide kao da se pojavilo da bi ispunilo neku prazninu, red da bi organizovao prethodni nered, a stvarno da ostvari prvobitnu mogucnost. Bige, red i postojece jesu sama istina; ali u Is2nom problemu po- stoji jedna temeljna ilzija, jedno ,kretanje unazad istni- tog” u skladu s kojim se smatra da bie, red i postojece prethode sami seb, ili pak da prethode stvaralagkom &inu koji ih stvara, projcirajuéi sliku sami sebe natrag w pr- vobitnu moguénost, nered, nebiée. Ova tema je od prvo- razredne vaznosti u Bergsonovoj filozofi: u njoj je ta njegova kritika negativnog i svih oblika negacije kao ivora latnih problema, 10 U drugom tipu laznin problema, u lo8e postavljenim problemima, kao da deluje razitit mehanizam: radi se 0 loge analiziranim meSavinama, u kojima se arbitramo gru- piu stvari racigte w vrsti. Postavlja se na primer pitanje da Ii se steéa da svesti na zadovoljstvo ili ne: moitda iz- raz zadovoljstvo podrazumeva veoma razifta stanja koja se ne daju dalje uproSéavati, kao Sto je sluaj i sa idejom srece. Ukoliko termini ne odgovaraju ,pritodnim artikula- cijama, problem je lazan, jer se ne tite ,same prirode stvari”. I ove Bergsonove analize su guvene: na. primer (ona u Kojo} osuduje intenzitet kao takvu meSavinu: bilo da se kvalitet senzacije pogre’no zamenjuje s misignim prostorom koji mu odgovara, ili s kvanttetom fizitkog uuaroka koji ga proizvodi, pojam intenziteta sadréi netistu ‘meSavinu determinacija koje se razlikuju w visti tako da pitanje ,koliko senzacija raste™ uvek znadi loSe postavljen problem”. Sligno je i's problemom slobode, u kojem se brkaju dva tipa ,mnostvenosti": one jukstapoziranih ter- mina w prostoru, i one stanja koja se stapaju u trajanju Vratimo se prvom tipu laznih problema. Tu se, kaze Bergson, vige uzima za manje. Ali on ponekad kaze da se i manje uzima za viSe; upravo kao Sto se sOmnja u ne- ko delovanje samo naizgled dodaje delovanju, dok u stvamosti zapravo ukazuje na jednu polu-volju, tako se i negacija ne dodaje onom Sto negira, veé samo svedosi o slabosti onog koji negira. ,Mi samo oseéamo da bozan- ski stvaralatka volj ili misao, jeste odveé puna same se- be, u veligini svoje stvarosti, da bi se ideja manjka reda ill nedostaka biéa mogla uopSte pojaviti. Predstaviti mo- guénost apsolutnog nereda, a utoliko pre i niftavila, bilo bi kao da se kaie da je ona mogla i dane postoji, a to bi bila slabost nespojiva sa_njenom prirodom, koja je si- la... To nije neSto vige, veé neéto manje: nedostatak vo- Ije*", Postoji i protivreénost izmedu dva iskaza, ade se nebige nekad predstavija kao neSto vige u odnosu na bi- €, a nekad kao nesto manje. Nema nikakve protivreéno- sti ako znamo da Bergson u ,nepostojecim' problemima ‘osuduje Zelju da se bezuslovno razmislja w terminima ,vi- 5c i ,manje*, Ideja nereda java se onda kada umesto da vidimo da postoje dva ili vise neuprostivih redova svesti (npr. red ivota i mehanizma, od kojih je jedan prisutan ada je drugi odsutan), zadréavamo samo opstu ideju re- da, koju suprotstavljamo neredu, a pritom razmisljamo w suodnosu sa idejom nereda, Ideja nebica pojavljuje se on- da kada mi razligite stvamosti, Koje se beskonaéno menja- ju jedna s drugom, umesto da shvatimo, stapamo wu homo- genostijednog Biéa uopfte, koje se moZe jedino suprot- staviti niftavilu, odnositi se na nistavilo. Ideja moguéeg pojavijuje se onda kada umesto da shvatimo svako posto- jose u njegovoj novini, Stavu egzistenciju povezujemo sa jednim elementom koji je preformiran, a iz kojeg, moglo bi se pomisiti sve nastaje pukom ,ealizacijom” Ukratko, uvek kada razmisijamo u kategorijama ,vi- 4e" ili mane“, veé smo zanemarilirazike w visti izme- du dva reda, ili izmedu biéa, izmedu postojecih. Na taj nagin vidimo kako prvi tip lagnik problema w krajnjoj li- 2 ji potiva na drugom: ideja nereda nastaje iz opSte ide- je reda kao loSe analizirani Kompozit, itd. A zamisljati sve u katezorijama vi8e i manje, ne videti niSta ianzev raali- ka u stupnu, il razika u intenzteu, tamo gde w dubljem sinslu postojerazike w visi, modda je najéeSéa misaona sgretka, obigna greska koja se srece u nauci i metaizc Mi smo dakle Zrve jedne temeljne iuzije koja odgo- vara dvama aspektima laznog problema. Sam pojam la- {nog problema zapravo znati da se moramo boriti ne pro- tiv jednostaynih gredaka (aznih reenja), veé protv neveg dubljeg: prot iuzije koja nas vuée, uw koju smo utonuli koja je neodvojiva od nage situacije. Vista fatamorgane, kao to kaze Bergson, povodom retrojekeije moguéeg Bergson preuzima jednu Kantovu ideju, iako je u celosti preobrazava: Kant je pokazao kako um u svojoj dubini stvara, ne greske, veé neminovne ilvzije, Siji se jedino tine! mogu otkloniti, Iako Bergson odreduje prirodu la- nih problema na sasvim drugaji natin, i iako mu sama antovska Kstikaizgleda kao zbir lo8e postavljenihpro- blema, on iluziju tetra sligno Kantu. Ilvzija ima Koren w najdubljem dela intelekta, ona nije, pravo govoreéi, ni ot lonjena niti se moze otklonti, veé pre moze biti samo porisnuta.* Skloni smo da razmiSljamo w kategoijama sanje" i vie", to jest da vidimo raalike w stupnju ta- mo gde postojerazlke u visi. Prot ove intelektualne te- Inje mozemo se borit jedino tako Sto éemo, takede wt in- telekt, razvitidrugu,Krtitku tenju. Ali odakle dolazi ta druga teZnja? Jedino je intuicia mote izavati i aktivita- B i, jer ona nalazi ralike w visti ispod raza w stupnju, i prenosi intlektu krterjume koji mu omoguéuju da razli- kuje izmedu pravih i laznih problema, Bergson jasno po- kazuje da je intelekt(inteligencija) sposobnost koja posta- ‘lja probleme uopite (dok je instinkt pre svega sposob- nost pronalazenja reSenja)”. Ali jedino intuicija odlubuje 6 istinitom i laznom w postavljenim problemima, fak ako to znati da se intelekt podstite da se okrene protiv sebe, Drugo pravilo: Bort se prosiviuzije, ponovo otkri- vati prave razlike u vsti ili artikulacije stvarnog" Caveni su Bergsonovi dualigmi:tajnje-postor, kva- lite-kvanitet,heteogono-homogeno, Kontinuite-dskont- nuitet, dve mnostvenosti,pamdenje-materia, secanje-opa- Fane, stezanje-opuitanje, instinktimeligencij, va izvora, itd. Cak i naslovi koje Bergson stalja iznad svake sta- nice u svojim knjgama svedote 0 njegovoj sklonosti 7 dualizme ~ koi ipak ne predtavjju poslednju re w nje- ovo} filozofijl. Sta oni 2apravo. mate? Po Bergson, Kompozit se uvek deli prema njegovim prirodnim atku- laciama, to jest u elementeralgite u vsti Inticja kao ‘metod jeste zapravo metod deobe, i platonovska je po to- nu. Bergson je svestanginjnice da su stvari poimeSane u realnosti: iskustvo nam i ne daje nit drugo osim meSs- vina, Ali tetkoéa se ne krje u tome. Mi na primer, od ‘remena stvaramo predstavu proZetu prostorom. Nezgoda 4 Je u tome da vige ne umemo da razlikujemo u to pred- ‘stavi da sastavna dela koja se razlikuju u visti, dve ti- ste prisuinostitrajanja i protetnost. Stapamo protednost i trajanj, pa njihova meSavinu modemo jedino da suprot- stavimo nagelu za koje se pretpostavlja da je i neprostor- no i nevremensko, a u odnosu na koji su prostor i vreme, trajanje i proteZnost, puke degradacije". Da navedemo jo’ jedan primer: stapamo seéanje i percepeiju; ali ne umemo da u predstavi prepoznamo Sta to pripada percepeiji, a Sta seéanju, Mi vibe u predstavama ne razlikujemo dve giste prisutnosti materije i paméenj. te jedino vidimo razlike u stupaju. izmedu percepcije-se¢anja i seéanja-percepcije. Ukratko, mi meSavine metimo jedinicom koja je i sama nedista i pomesana. Izgubili smo razlog meSavina, Berg- Sonova opsednutost cistim svodi se na to obnavijanje ra- alika u vsti. Jedino 22 ono Sto se razlikuje w vrsti mode se reti da je sto, ali se jedino tendencije razlikuju w vr- sti". Kompozit je dakle neophodno deliti prema kvalita- tivnim i kvalifikovanim tendencijama, to jest prema nagi- I na Koji zdrwauje trajanje i proteznost Koji su definisa ni kao kretanja, pravei kretanja (otud i trajanje-stezanje i materjaSitenje). Inuicja kao metoda deobe delimigno li na transcendentalnu analizu: ako meSavina predstavlja Ginjenicu, mora biti deljena u tendencje ili u Gite prisut nosti koje jedino postoje uw nadelu.” Prevazilszimo isku- stvo i kreGemo se ka uslovima iskustva (ali ovi nisu, na amtovski natin, uslovi svog moguéeg iskustva; oni su uslovi realnog iskustva). To je Bergsonov leimotiv: vidimo samo razlike w stupnju tamo gde postoje razlike u vrs. Upravo u vezi s tim, Bergson objedinjuje svoje glavne i najeaziitije kri- tike, Metafizici ée prebacivati u suStini da vidi razlike w stupnju izmedu oprostorenog vremena i veénosti 28 Koj smatra da je prvobitna (vreme kao degradactja, opustanje iti smanjivanje biéa...): sva biga su definisana na lestviet intenzteta, iamedu dve Krajnosti ~ savrSenosti i niStavila Slignu primedbu upuéuje i nauci; ne postoji druge defini- cija mehanizma nego Sto je ona koja se poziva na opro- storeno vreme, a u skladu s kojom biéa poseduju jedino razlike u stupnju, poloZaju, dimenzijama, srazmeri, Meha- rizam postoji fak i u evolucionizmu, u meri w kojoj ovaj kao zahtev postavlja jednolinisku evoluciju, pri emu se turd da jedan Zivi organizam pretazi w drugi prostim po- srednicima, tranzicijama i varijacjama u stupnju. Pravi i2- vor laénih problema i iluzija éije smo Zntve, ledi u ovom neobaziranju na istinske razlike u visti: veé w prvom po- laviju dela Materija i paméenje, Bergson pokazuje kako zaboravljanje razika w vsti ~ s jedne strane izmedu per- cepcije i afekeije, a s druge izmedu percepeije i seéanja = dovodi do najraznolikijihIa@nih problema, Sto navodi na pomisao da je naSa percepeija neekstenzivna: ,U ideji ko- ju projiciramo izvan nas, postoje isto interna stanja, mno- {g0 pogreSaka, mnogo Klimavih odgovora na loSe posta- vijena pitanja U nijednom se drugom tekstu koliko w prvom pogls- vlju dela Materija i paméenje, ne pokszuje koliko je za- 16 Pravo manipulacja inticije kao metode deobe slozena. Predstavu valja podeliti u elemente koji je uslovjavaju, u {iste prisutnost ili tendencije koje se razlikuju v vrsti. Ka ko Bergson postups? Najpre se pita izmedu koje dve stva- +i mode da postoji (ili da ne postoji) razlika w vrsti. U pr- ‘vom odgovory koji daje, kaze da, buduéi da je mozak ika" kakvi je mnogo, ii buduéi da on osigurava izve- sna kretanja kakvih je mnogo, ne mote postojai razlika w visti izmedu s jedne strane sposobnosti mozga za koju se ade da je perceptivna, te s druge strane refleksnih funk- ciia moidine. Mozak na taj natin ne proizvodi predstave, veé samo usloznjava odnos imedu primljenog kretanja (podrazaja) i izvedenog kretanja (odgovora). Izmedu to Avoje on uspostavlja interval, bilo da primljeno kretanje deli beskonaéno ili ga produZuje u mno8tvo moguéih re- akcia. Cak i to Sto se¢anja Koriste taj interval, S10 se sto Bo govoreci interpoliraju", ne menja nia na stvari, Mo- emo ih za trenutak eliminisati kao da uBestvuju u drugoj olin’. Na finiji Koju povlatimo, imamo jedino materju i kretanje, materiju koja.je manje ili vise slofena, manje ili vide zadréana. Citavo pitanje se zapravo sastojiu tome 4a Ti samim tim veé imamo percepeiju. Na osnovu cere- bralnog interval bivstvo mode da od materijalnog objek- ta i akcija koje iz njega proizlaze zadréi samo elemente koji gn zanimaju”. Tako percepcija nije objekt plus ne¥to, ve€ objekt manje neSto, manje sve ono Sto nas ne zani- ma. Moglo bi se rei da se sam objekt stapa sa éistom virtuelnom percepcijom u isto vreme kada se naa realna 7 percepeija stapa sa objektom iz kojeg je izvukla samo ono Mo nas zanima. Otuda i fuvena Bergsonova teza (Cie sve posledice moramo analizira: mi opaéamo stvari tamo ‘ade one jesu, a percepeija koja nas odmah ubscuje w ma- teriju, bezlitna je i podudara se sa opazenim objektom. Ostajuéi i dalje na istojtinij, Kitava bergsonovska meto- da, sastoji se, najpre u tome da se vide termini izmedu kojih ne mote postojati razlika u vist: ne moze postoja- ti aalika u vist, veé samo razlika w stupnju izmedu spo- sobnosti mozga i funkcije mozdine, izmedu opaZanja ma- terie i same materij. Sada smo u moguénosti da povutemo drugu Tiniju, a koja se po vrstirazlikuje od prve. Da bismo ustanovil pr vv trebale su nam fikije: pretpostavili smo da je telo ti sta matematigka tatka u vremeni, fst trenutak ili sled ‘renutaka u vremenu. Ali ove fikcije nisu bile jednostay ne pretpostavke: sastojale su se u tome da se iz. samog iskustva razvija pravac koji ilazi van iskustva. Samo na ‘ovaj natin modemo ustanoviti gitay aspekt uslova.isku- siva, Preostaje jedino da se upitamo Sta ispunjava cere- bralni interval, ta je ono Sto njega Korsti da bi se otelo- Wworilo, Bergsonov odgovor se sastojt iz tri dela. Kao pr- ‘vo, postojiafektivnost, Koja sa sobom nosi pretpostavku da je telo neSto drugo doli matematitka ta&ka, da je ne- Sto Sto mu daje zapreminu u prostoru. Potom, seéanja me- ‘mori su ta koja poveruju trenutke jedan sa drugim i in- terpoliraju proslost u sadsinjost. I Konaéno, opet seCanje u drugom obliku, u obliku kontrakeije materie, jeste ono 18 Sto omogucuje pojavljivanje kvaiteta, (Dakle memoria &i- ni da se telo razlikuje od trenutnosti, ona mu daje traja- nje u vremenu), Sada se nalszimo pred novom linijom, i nijom subjektivnosti, na kojoj se nizu afektivnost, memo- rijaseéanje, memorija-kontrakeija. Mogli bismo da kaze- mo da se ovi termini razlikuju w_vrsti od onih iz prethod- ne linije (pereepcij-objekt-materij)”. Ukratko, predstava opie, podeljena je na dva pravea koji se razlikuju u vr- sti, u dve prisuinosti koje se ne mogu predstavljati: w pri- sutnost percepeije koja nas odmah uvodi w materiju, i pri- sutnost memorije koja nas odmah uvodi u dub. I ovde se ne postavia pitanje da Ti se dve lini susreéu i meSgju (Ova mesavina je na8e iskustvo, naSa predstava, Ali svi na- 8 Iai. problemi proistgu iz toga 8to ne mamo da pre- vazidemo iskustvo ka uslovima iskustva, ka artikulaija- ma stvarog, te da ponovo otkrijemo ono 3to se'u meSa- vinama razlikuje u visti, koje su nam date i od kojih vino. ,Percepeij i seéanje se uvek prozimaju, uvek wz jamno menjaju ne8to od njihovih supstanci kao u procesu ‘endosmoze. Psiolog bi kao zadatak imao da ih razdvoji, dda svakom vrati izvornu Gistotu: tako bi se umanjile mno- ‘ge poteskose koje pokrece psihologija, a moZda i meta- fizika. Pa ipak, psinolozi bi Zeleli da ta meSana stanj, sa- stavljena w nejednakim razmerama, od Giste percepcije i istog se€anja, budu jednostavna. Tako smo osudeni da ne pornajemo ni tisto seéanje ni Gistu percepeiju. Poznavali bismo samo jednu vrstu fenomena koju bismo 2vali gas seéanjem Eas percepcijom, veé prema tome koji od dva 19 aspekta w njemu preovladuje; shodno tome smatrali bismo da izmedu percepeije i seéanja postoji samo razlika uw stupnju, ane vile w visti" TIntuicija nas vodi van stanja iskustva i usmerava ka uslovima iskustva, Ali ovi potonji nis ni opSti ni ap- straktni. Oni nisu Siri nego ono uslovljeno: oni su uslovi stvamog iskustva. Bergson govori o ,traZenju iskustva na njegovom izvoru, ili pre iznad onog odluénog zaokreta ade iskustvo, zapucujusi se ka naSoj koristi, postaje u pra- ‘yom smislu Jjudsko"™. Tanad tog zaokreta nalazi se twoka ut Kojo} najzad otkrivamo razlike u visti, Ali ima toliko teSkoéa da se dosegne ta Zariina tatka, da se Cinovi intu- icije, naizgled protivreéni, moraju umnodit, Bergson tako nekad govori o Kretanju taéno prilagodenom iskustvu, ne- kad o Sirenju, nekad o stezanju ili suZavanju. Naime, od- redenje svake ,linije podrazumeva neku vrstu stezanja uw ome su naizgled razliite Einjenice grupisane prema svo- jim prirodnim afinitetima, okupljene w skladu sa svojim antikulacijama. S druge strane, povlatimo svaku Tiniju iavan zaokreta, sve do tatke kada ona prevazilazi nase iskustvo: radi se o Gudesnom Sirenju koje nas navodi na pomisao da je &ista percepcija identiéna sveukupnosti ma- teri, da je Gista materija identiéna sveukupnosti proslo- sti, Tako Bergson u viSe navrata uporeduje pristup filozo- fije sa procedurom infinitezimalnog raguna: kada u isku- stvu iskoristimo malu svetlost koja nam pokazuje jednu li- rij artkulacije, onda ostae jedino da je produdimo izvan iskustva ~ kao Sto matematiar, sa beskonagno malim ele- 20 ‘mentima koje opaZaju na realnoj krivulj, rekonstrui8u ,s4- ‘mu Krivulju Koja se Siri u tamu iza nj. Bergson w sva- kom sluéaju nije jedan od onih filozofa koji filozofiji pri pisuju isto ljudskw mudrost i uravnotezenost. Otvoriti se 22 neljudsko i nadljudsko (trajanja koja su inferioma ili superioma naiem...), prevazi¢i ljudsko stanje: to je smi- sao filozofije, ako je naie stanje takvo da nas osuduje da ivimo medu loSe analiziranim meSavinama, kao i da sa- mi budemo jedna loSe analiirana meSavina" Ali ovo prosirenj, ili ovo prevazilazenje, ne podra- ‘zumeva prevazilazenje iskustva i kretanje ka pojmovima. Jer pojmovi samo definisu, na kantovski naéin, uslove ti- tavog moguéeg iskustva uopite. Ovde se naprotiv radi 0 stvamom iskustvu usvim njegovim svojstvima, Ako ga treba prosiriti, pa Gak i prevazici, to je samo da bi se pro- naSle artikulacije od kojih ta svojstva zavise. Na taj su na- {in uslovi iskustva manje odredeni u pojmovima nego u Zistim opazenostima”. Dok su same ove opazenost ujedi- njene u pojmu, pojam oblikovan po meri same stvari od- govara samo njoj, i u tom smislu nije Siri nego ono Sto treba da objasni. Ako smo pra: svaku od ovih inij* ivan zaokreta iskustva,tako valja ponovo otkriti ta&ka w kojoj se one seku, gde se pravei ukrStaju i gde se tenden- cije razligie u visti povezuju i stvaraju nama poznate stvari, Moglo bi se reéi da ni8ta nije tako Tako, kao i da nam je Simo iskustvo veé dalo tu tatku, Stvati ipak nisu tako jednostavne. Posto smo pra linije divergencie é- van zaokreta, potrebno je da se te linije seku, ne w ta&ki 2 cd koje smo poli, veé pre u jednoj virtuelnoj tatki, w vit- tuelnoj slici polazsta, koja se i sama nalazi izvan zaokre- ta iskustva, i koja nam najzad daje dovoljan razlog za stvar, dovoljan razlog 2a meSavinu, dovoljan razlog 2a po- lazite, raz yiznad odtuénog zaokreta* ima tako dva zna- enja: 1° oznatava trenutak w kojem linije, polazeti od neizvesne zajednitke tatke date u iskusivu, sve vile di vergiraju u skladu s razlikama u visti; 2° oanaéava drugi trenutak w kojem linije nanovo konvergiraju dajuci nam virtwelne sliku ili dstinktivni razlog zajednitke tatke, Z1- ‘okret i vraganje. Dualizam je dakle samo momenat koji nuzno dovodi do ponovnog oblikovanja monizma. Zbog toga nakon Sirenja nastupa konadno suzavanje, kao So in- tegracja sledi 2a diferencijaciom. ,Ranije smo pratili te Binjenitke Tinie od kojih je svaka ukazivala na samo je- ddan pravac istinitog, jer nije ila predaleko: a sama ist- ra, bila bi dosegnuta ako bi dve od njih mogle biti pro- duzene do secista... MiSlnja smo da samo ova metoda preseka moze doneti odlugniji napredak w metafizici™. Postoje, da tako kazemo, dva uzastopna zaokreta u isku- stvu, oba u suprotnim smerovima: oni predstavlju ono ‘to Bergson naziva preciznoidu ut filozoij. Otuda i dopuna drugom pravilu: Steamno nije samo ono ito je odseéeno u skladu sa prirodnim artikulacijama ili racikama u vrsti: ono je takode ono sto se ponovo se- Ge dud linia koje Konvergiraju prema istojidealngj it vir- telnoj taki 2 vo pravilo ima posebnu funkeiju da pokatze kako do- bro postavljen problem tezi sam od sebe da se rei. Tako i dalje u prvom poglaviju dela Materia i paméenje, pro- blem paméenja je dobro postavljen, jer se polazeti od kompozita seéanje-percepcija, deli ta meSavina u dva di- vergentna smera koja se Sire, a koji odgovaraju pravoj ra- aici u vrsti izmedu duSe i tela, duha i materije. Pa ipak, do reSenja problema mozemo doci jedino suzavanjem: ka- dda dosegnemo izvornu taku u kojoj dve divergentne lini- je ponovo poSinju da konvergiraju, tadku w kojoj seéanje ulazi w percepciju, w virtuelny tatku koja je kao odraz i razlog polazi8ta, Tako se problem due i tela, materije i dduha reSava tek krajnjim suzZavanjem, pri €emu Bergson Pokazuje kako linije objektivnosti i subjektivnost, linije spoljne opservacije i unutrainjeg iskustva, nuéno konvergi- ‘aju posle razliith procesa, sve do pojave afazije”, Signo tome, Bergson pokazuje da problem besmrino- sti due mode da se re8i KonvergentnoSéu dve veoma ra- aligte linije: lini iskustva memorije i linije sasvim dru- gadijeg iskustva, mistiénog” Jo% su slozeniji problemi ko- 4 se reSavaju u ta&ki susticanja ari njenitke Hinije: ta- kkvom se prikazuje priroda svesti u prvom poglaviju dela Duhovna energija. Valja primetiti da ova metoda preseka stvaraistinski probabilizam: svaka lnija definiSe jednu ve- rovatnost”, Radi se ipak o kvaltativnom probabilizma, jer jenigke linije kvalitativno razliite. U njihovoj diver- gentnosti, uw dezarikulaciji stvamog do koje dovode u skladu sa razlikama u visti, one su veé stvorile superior- B ri empirizam, pogodan da postavlja probleme i prevazila- 2 iskustvo prema Konkretnim uslovima. U njiiovoj kon- vergentnosti, u preseku stvamnog kojem pristupaju, one de- finiSu superiomi probabilizam, sposoban da reSava proble- ‘me, kao i da uslove vra¢a natrag uslovljenom, tako da ne ostaje nikakva distanca izmedu nih. ‘Treée pravilo: Postavljati probleme i reSavati ih pre 1 kategorijama vremena nego prostora”. Ovo pravilo je takvo da daje ,temeli smisao® intu- iciji: intuicija pretpostavla:trajanje i sastoji sew razmi- Mjanju uw Kategorijama trajanja", Mozemo je jedino shva- titi vragajuéi se kretanju deobe Koje odreduje razike w vr- sti. U prvi mah izgleda da je izmedu dve stvari veé usta- novljena razlika u vest, ili pre izmedu dve tendeneje Ovo je istina, ali samo poviSinski. Treba da razmotrimo ‘glavnu bergsonovsku podelu: onu izmedu trajanja i pro- stora. Sve ostale pode, svi ostali dualizmi podrazumeva- ju ovu podelu, ivode se iz nje, it proistitu iz nje. Mi se ne mofemo naprosto zadovoljti potvdivanjem razlike w visti izmedu trajanja i prostora, Podela se vrSiizmedu (1) trajanja, koje ,teHi" da samo za sebe preuzme ii nosi sve razike w_ vsti (jer poseduje moé da kvaltativno varira sa sobom), i (2) prostora kome su svojstvene jedino razlike U stupaju (er je uw kvantitativnom smisly homogenost), m4 Nema dakle razlika u vrsti izmedu dve polovine podele; kvalitativna razika je tava s jedne strane. Delimo li ne- Sto prema njegovim prirodnim artikulacijama (kao sa pro- Poreijama i figurama koje variraju od jednog do drugog sluéaja) imamo: 1° aspekt prostora, Kojim se stvar moze razlikovati samo u stupnju od ostalih stvari kao i od sa- ime sebe (poveéanje, smanjivanje); 2° aspekt trajanja, po- ‘moéu Kojeg se stvar razlikuje u visti od svih ostalih stva- ri i od sebe same (alteracija), Neka je data glava Seéera: ona svakako ima prostor- ‘nu konfiguracju. No ako joj pristupimo pod ovim aspek- tom, jedino éemo shvatiti razliku u stupnju izmedu tog komada Seéera i bilo koje druge stvari. Ali postoji i ta- Jianje, jedan ritam trajanja, jedan nagin postojanja uw vre- ‘mem, Koji se barem delimitno otkriva w procesu njego- vog rastvaranja, i koji pokazuje kako se ovaj komad Se- era razlikuje u visti ne samo od drugih stvari, vee pre- vashodno od samog sebe. Ova alteracija, jedinstvena sa swStinom ili supstancom stvar, jeste ono Sto shvatamo ka- da je mislimo u kategorijama trajanja. U tom pogledu éu- vveni Bergsonov iskaz. .moram da Sekam da se Se¢er isto- pi" ima i Siri smisao nego Sto to kontekst pokszuje”. On nati da moje vlastito trajanje, koje recimo Zivim w ne- strpljivom ofckivanju, otkriva druga trajanja koja protiéu u drugim ritmovima, koji se razlikuju u visti od mog tra- Janja, A trajanje je uvek mesto i okolina razlika w visti; ‘ono je njihova sveukupnost i mnoStvenost. Ne postoje ra- ike u vrsti osim u trajanju ~ dok s druge strane prostor 25 nije niftadrugo do mesto, okoling, sveukupnost razlike u stupnju Motda sada imamo natina da retimo najoptie m todolotko pitanje. I sam je Platon formuliSuct svoju me- todu podele Zeleo da podeli kompozit u dve polovine, ili «dvi. vie Tnija Ali Titav problem se sastoji tome kako ‘odabratipravu polovinu: za8to je ono Sto mi tezimo na jednoj, a ne na drugoj strani? Deobi bi se, dakle, moglo prigovorti da nije prava metoda, jer joj nedostae ,sred- aii temin*, a zavisi i od inspiracije, TeSkoéa u bergsoni- zmu kao da nestae, Jer delegi meSavinv u skladu sa dve tendencie, od kojin samo jedna predstavija nagin na Koji stvar kvalitativno varra.u vremenu, Bergson pronalazina- in dau svakom sluéaju odabere ,dobra strana, sustin- sku, Ref, inuiija je postala metoda, ili pre metoda se iamirla sa nepostedaim. Intuicija nije simo trajanje, vee je prvenstveno kretanje kojim izlazimo iz naSeg vlasttog, trajana, kojim Koristimo nae vlastto tajanje da bismo potvedivali i priznali postojanje drugih tajanja, iznad i ispod nas. ,Jedino metoda o Kojo, govorimo dopusta da prevazidemo i idealizam i realizam, potvrdimo postojanje bjekata nama kako inferiomih, tako i superiomih, no ipak u izvesnom smislu 2a nas unulranjih.. Moguée je rimetiti neogranien brojtrajanja, od Koih se svako zn no razlkuje od drugih (v stvari reli inferiomo i superi- ‘oro ne treba da nas zbune, one oznaéavaju raze w vr sti)". Bez intuicije kao metode, trajanje bi ostalo puko paiolosko iskustvo. Obrano, kada se ne bi podudarala sa 6 trajanjem, intuicija ne bi mogla da ostvari program koji ‘odgovara prethodnim pravilima, to jest da odredi prave probleme ili istinske ralike w visi Vratimo se stoga na iluziju laznih problema. Odakle potige i w na koji je nafin neizbe2na? Bergson osporava red potreba, delovanja i drustva, Sto nas sve navodi da od sivari zadréimo samo ono Sto nas zanima; red inteligenci- je, u njenoj sliénosti sa prostorom; red opitih ideja, od kojih se neke odnose na objektivne slignosti u Zivim teli- ma, druge na objektivne idenitete u negivim telima, tre-

    You might also like