OSNOVE INŽENJERSTVA

Merne jedinice i ideje

fizike u inženjerstvu
Zakonom o mernim jedinicama i merilima
određeno je da se merenja u Republici Srbiji vrše
mernim jedinicama Međunarodnog sistema
mernih jedinica.
Merne jedinice su međunarodno prihvaćene veličine za
merenje, kojima se vrši poređenje neke fizičke veličine sa
mernim standardom.

U većini zemalja svijeta zakoniti sistem mernih jedinica je

SI metrički sistem (internacionalni sistem, od francuskog
naziva Système International).

Drugi sistem, u upotebi u SAD i nekim drugim zemljama je

anglosaksonski sistem mera.
 Standardne merne jedinice

Oznaka Naziv Jedinica Simbol

m Masa kilogram kg
l Dužina metar m
t Vreme sekund s
I Jačina električne struje amper A
T Temperatura kelvin K
J Jačina svetlosti kandela cd
n Molekulska težina mol mol
Metar je dužina jednaka 1.650.763,73 talasnih
dužina zračenja u vakuumu koje odgovara prelazu
između nivoa 2p10 i 5d5 atoma kriptona 86.
Kilogram je masa međunarodnog etalona
kilograma. (Međunarodni etalon je definisala
1889. godine Prva generalna konferencija za
tegove i mere i on se čuva u Međunarodnom
birou za tegove i mere u Severu kraj Pariza).
Sekunda je trajanje od 9.192.631.770 perioda
zračenja koje odgovara prelazu između dva
hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma
cezijuma 133.
Amper je jačina stalne električne struje koja,
kad se održava dvama pravim paralelnim
provodnicima, neograničene dužine i
zanemarljivog kružnog preseka, koji se nalazi u
vakuumu na međusobnom rastojanju 1 metar,
prouzrokuje među tim provodnicima silu koja je
jednaka 2 x 10-2 njutna po metru dužine.
Kelvin je termodinamička temperatura koja je
jednaka 1/273,16 termodinamičke
temperature trojne tačke vode.
𝐾 = 𝐶 + 273.15
𝐶 = 𝐾 − 273.15

𝐹 = 𝐶 × 1.8 + 32
𝐹 − 32
𝐶=
1.8
Kandela je jačina svetlosti koju u upravnom
pravcu zrači površina od 1/600.000
kvadratnog metra crnog tela, na temperaturi
očvršćavanja platine, pod pritiskom od 101.325
paskala.
Mol je količina materije (gradiva) sistema koji
sadrži toliko elementarnih jedinki koliko ima
atoma u 0,012 kilograma ugljenika 12.
 Izvedene jedinice SI sistema
Veličina Oznaka Jedinica Oznaka Dimenzija
Sila, Težina F, G njutn N kg m s-2
Pritisak p, P paskal Pa N m-2
Energija, Rad E, W džul J Nm
Količina toplote Q džul J Nm
Snaga P vat W J s-1
Naelektrisanje q, Q kulon C As
Napon U, E volt V J C-1
Električni otpor R om Ω V A-1
Električni kapacitet C farad F C V-1
Frekvencija f herc Hz s-1
Gustina ρ kilogram po kubnom metru kg/m3 kg m-3
Brzina v metar u sekundi m/s m s-1
Zapremina V kubni metar m3 m3
Jedinice koje ne pripdaju SI sistemu, ali mogu da se koriste
Naziv Oznaka Jedinica Vrednost u SI jedinicama
Dužina morska milja 1852 m
Površina a ar 100 m2
Površina ha hektar 10000 m2
Zapremina l litar 10-3 m3
Masa t tona 1000 kg
Vreme min minut 60 s
Vreme h sat 3600 s
Vreme d dan 86400 s
Temperatura oC celzijus 273,15 K
Energija eV elektronvolt 1,602 x 10-19 J
Snaga kWh kilovatčas 3,6 x 106 J
Pritisak bar bar 105 Pa
Brzina km/h kilometar na čas 0,2777 m/s
Decimalne merne jedinice jesu decimalni delovi ili
decimalni umnošci mernih jedinica, a obrazuju se
stavljanjem međunarodno usvojenih prefiksa ispred
oznake mernih jedinica.

Brojne vrednosti prefiksa i njihove oznake navedene su u

tabelama u naredna dva slajda!
 Prefiksi
Faktor Naziv Simbol Faktor Naziv Simbol
1024 Jota Y 10-1 Deci d
1021 Zeta (Ceta) Z 10-2 Centi c
1018 Eksa E 10-3 Mili m
1015 Peta P 10-6 Mikro μ
1012 Tera T 10-9 Nano n
109 Giga G 10-12 Piko p
106 Mega M 10-15 Femto f
103 Kilo k 10-18 Ato a
102 Hekto h 10-21 Zepto (Cepto) z
101 Deka da 10-24 Jokto y
 Anglosaksonske merne jedinice
Pretvaranje u jedinice SI - 01
Naziv Oznaka jedinice Vrednost jedinice u SI
Jedinice dužine
Jard (Brit.) yd (UK) 0,9143984 m
Jard (SAD) yd (US) 0,9144018 m
Jard yd yd 0,9144 m (tačno)
Stopa ft 0,3048 m (tačno)
Inč in 0,0254 m (tačno)
Milja mile 1.609,344 m (tačno)
Nautička milja n.mile 1.852 m (tačno)
 Anglosaksonske merne jedinice
Pretvaranje u jedinice SI - 02
Naziv Oznaka jedinice Vrednost jedinice u SI
Jedinice zapremine
Galon (SAD) gal (US) 4,54609 x 10-3 m3
Galon (Brit.) gal (UK) 3,78543 x 10-3 m3
Pinta (Brit.) pt (UK) 0,568261 x 10-3 m3
Tečna unca fl.oz (UK) 28,4130 x 10-3 m3
Bušel (Brit.) - 36,368 7 x 10-3 m3
Bušel (SAD) bu (US) 35,239 3 x 10-3 m3
Barel (SAD) - 158,988 x 10-3 m3
 Anglosaksonske merne jedinice
Pretvaranje u jedinice SI - 03
Naziv Oznaka jedinice Vrednost jedinice u SI
Jedinice mase
Funta (trg.) lb 0,45359237 kg
Funta (Brit.) lb(UK) 0,4535592338 kg
Funta (SAD) lb (US) 0,4535924277 kg
Sleg slug 14,5939 kg
Unca oz 28,349 5 x 10-3 kg
Merne jedinice van SI koje mogu da se upotrebljavaju
Veličina Oznaka jedinice Naziv jedinice
morska milja (u pomorskom i
Dužina n.mile = 1,852 m
vazdušnom saobraćaju)
Površina a = 100 m2 ar
Površina ha = 10.000 m2 hektar

Zapremina l = 0,001 m3 litar

Merne jedinice van SI koje mogu da se upotrebljavaju
Veličina Oznaka jedinice Naziv jedinice

Ugao 1O= P/180 radstepen

Ugao 1' = P/10800 radminuta
Ugao 1'' = P/648000 radsekunda
Ugao 1g = P/200 radgradus ili gon
Masa t = 1.000 kg tona
Podužna teks (za određivanje pod. mase
tex = 10-6 kg/m
masa tekstilnog vlakna i konca)
Merne jedinice van SI koje mogu da se upotrebljavaju
Veličina Oznaka jedinice Naziv jedinice
Vreme min = 60 s minuta
Vreme h = 3.600 s sat ili čas
Vreme d = 86.400 s dan
sedmica, mesec i godina Gregorijanskog
Vreme
kalendara
Brzina (čvor = može se upotrebljavati
1852/3600 m/s = 0,514
morska milja samo u pomorskom i
m/s
na sat) vazdušnom saobraćaju
Merne jedinice van SI koje mogu da se upotrebljavaju
Veličina Oznaka jedinice Naziv jedinice

Pritisak bar = 100.000 Pa bar

Energija, rad,
Wh = 3.600 J vatčas
količina toplote
Energija, rad,
eV = 1,602 19.10-19J elektronvolt
količina toplote
voltamper (prividna
Snaga VA = 1 W snaga naizmenične
električne struje)

Snaga vat = 1 W vat (električna reaktivna –

jalova snaga)

Temperatura OC = K (0OC = 273,15 K) stepena Celzijusa

 Pravila pisanja jedinica
Međunarodnog sistema
Ova pravila propisao je Međunarodni komitet za težine i
mere 1948, a uključena su i u standard ISO 31.

Nacionalni pravopisi, međutim, mogu da dopuste i

određene izuzetke (kod nas je reč o Pravopisu srpskog
jezika).
Simboli jedinica SI sistema
1. Za zapis simbola jedinica se koristi normalan oblik
slova. Generalno, jedinice se obeležavaju malim
slovom, jedino u slučaju kada je naziv jedinice
izveden od vlastite imenice prvo slovo simbola je
veliko. Kada se zapisuje pun naziv jedinice, uvek se
zapisuje malim slovom osim ako je u pitanju prva reč
rečenice i „stepen Celzijusov“.
Simboli jedinica SI sistema

2. Simboli jedinica se ne menjaju u množini.

3. Nakon simbola jedinica ne sledi tačka, osim ako je

u pitanju tačka za obeležavanje kraja rečenice.
Algebra jedinica SI sistema

1. Obeležavanje jedinica koje predstavljaju proizvod

dve ili više jedinica koristi se tačka na poluvisini ili
praznina (blanko prostor).

Na primer, 𝑵 ∙ 𝒎 ili 𝑵 𝒎.
Algebra jedinica SI sistema

2. Obeležavanje izvedenih jedinica koje su dobijene

deljenjem koriste se kosa crta (/), horizontalna
razlomačka crta ili negativan eksponent.

𝒎 −𝟏
Na primer, 𝒎/𝒔 ili ili 𝒎 ∙ 𝒔 .
𝒔
Algebra jedinica SI sistema

3. Iza kose crte u istoj liniji ne mogu da se nađu znaci

deljenja i/ili množenja, osim ako se višeznačnost
izbegne primenom zagrada. U komplikovanim
slučajevima trebalo bi koristiti zagrade ili negativne
eksponente.

𝟐 −𝟐
Na primer, MOŽE da se koristi 𝒎/𝒔 ili 𝒎 ∙𝒔 ali
NE MOŽE 𝒎/𝒔/𝒔.
Algebra jedinica SI sistema

𝟑
Na primer, MOŽE da se koristi 𝒎 ∙ 𝒌𝒈/ 𝒔 ∙ 𝑨 ili
−𝟑
𝒎 ∙ 𝒌𝒈 ∙ 𝒔 ∙ 𝑨,
𝟑
ali NIKAKO NE MOŽE 𝒎 ∙ 𝒌𝒈/𝒔 /𝑨 NITI
𝟑
𝒎 ∙ 𝒌𝒈/𝒔 ∙ 𝑨.
Korišćenje prefiksa u SI sistemima

1. Prefiksi se pišu normalno, bez razmaka između

prefiksa i osnovne jedinice.

2. Grupa koju čine prefiks i osnovna jedinica predstavlja

novi i nerazdvojivi simbol – umanjenu ili uvećanu
jedinicu, koja može da se „podigne“ na (pozitivan ili
negativan) stepen ili koji može da se kombinuje sa
drugim jedinicama.
Korišćenje prefiksa u SI sistemima

Na primer:

𝟑 −𝟐 𝟑
𝟏𝒄𝒎 = 𝟏𝟎 𝒎 = 𝟏𝟎−𝟔 𝒎𝟑
−𝟏 −𝟔 −𝟏 𝟔 −𝟏
𝟏𝝁𝒔 = 𝟏𝟎 𝒔 = 𝟏𝟎 𝒔
𝟐
𝟏𝑽 𝟏𝑽 𝟏𝟎 𝑽
= =
𝒄𝒎 𝟏𝟎−𝟐 𝒎 𝒎
Korišćenje prefiksa u SI sistemima

3. Ne mogu da se navedu dva prefiksa za istu mernu

jedinicu.

Na primer, MOŽE 𝟏𝒏𝒎, ali NE MOŽE 𝟏𝒎𝝁𝒎.

Korišćenje prefiksa u SI sistemima

4. Prefiksi ne mogu da se koriste sami, bez simbola

merne jedinice.

𝟔 𝟑 𝟑
Na primer, MOŽE 𝟏𝟎 /𝒎 , ali NE MOŽE 𝟏𝑴/𝒎 .
Правила Правописа српског језика која се
односе на мерне јединице

Правила овде наведена преузета су из

Правописа српскога језика, и нумерисана су
према нумерацији Правописа.
183. c. Не пише се тачка у курентним скраћеницама
(тј. онима које се пишу малим словима) од мерних
јединица метар, грам, литар; и друге мерне
јединице често се скраћују без тачке али се могу
писати и по општем правилу (т. 183а):

м (метар), км (километар), см и цм (сантиметар

и центиметар), г (грам), кг (килограм), дкг
(декаграм), л (литар), дл (децилитар), ч и ч. (час),
м и м. или мин. (минут), квч и квч. (киловатчас),
т и т. (тона), ха и ха. (хектар) и др.
185. Тачка се пише или се оставља белина и унутар
већих арапских бројева да се (ради прегледности)
одвоје троцифарски периоди: нa пример, милион
се пише 1.000.000 или 1 000 000.

Среће се и наизменично писање тачке (за хиљаде)

и зареза (за милионе), али је зарез боље
употребљавати само у децималном разломку.

У четвороцифреним ознакама година не издваја се

цифра хиљаде ни тачком ни белином.
226. a. Оне скраћенице интернационалних мерних
јединица које се пишу великим словима задржавамо
и у ћирилици у изворном лат. виду и пишемо их без
тачке: V – волт, W – ват, J – џул, F – фарад, C – кулон; с
њима иду и азбучно неутралне: А – ампер, Т – тесла.

Обичније курентне скраћенице најчешће се прес-

ловљава у ћирилицу (г, кг, л, дл, м, км, цм центи-
метар и см – сантиметар), али се могу задржати и
као латиничке (g, kg, l, dl, m, km, cm). Неке се упо-
требљавају и у изворном и у адаптираном виду, нпр.
h и ч. или ч – час (односно с. – сат), kWh и квч. или
квч – киловат-час.
Pitanja ?