KRSTASKI RATOVI

Osvojeni pre krstaskih pohoda - Toledo 1085 (Alfonso VI), Sicilija (Robert Gviskard i Rozer)

posle mancikerta Mihajlo VII trazio pomoc od pape Grgura VII ali nije dobio

Aleksije Komnin ponovo trazi pomoc od Urbana II i dobija je

sabor u Klermonu 1095 Urban II propoveda krstaski rat

predvodnik pohoda episkop Le Pija Ademar, ostale vodje - Hugo od Vermandoa, Robert Normandijski,
Stefan od Bloa, Robert Flandrijski, Gotfrid Bujonski, Rajmond de sen Zila (Tuluski) i Boemund (Tarentski)i
Balduin Bulonjski brat Gotfrida

narodni krstaski pohod - 1096 predvodnici Petar Pustinjak i Valter Golja, 3 grupe (prva podeljena na
dve)prosli kroz Ugarsku i Bugrasku Aleksije ih prebaci brzo u Malu Aziju, napravili veliki pogrom jevreja
pre nego sto su krenuli

Gotfrid isao kopnenim putem kroz Ugarsku i Bugarsku, Rajmond Tuluski isa preko Italije kroz teritoriju
Venecije do Draca, Robert Normandijski, Stefan od Bloa, Robert Flandrijski i Hugo od Vermandoa su otisli
do Apulije gde su pokupili Boemunda i Tankreda i otisli za Drac gde su se sastaila sa Tuluskim

Prvi stigao Hugo od Vermandoa, nije dao zakletvu, zarobljen, sledeci dosao Gotfrid

maja 1097 osvojena Nikeja (KiliC Arslan) dobio je Aleksije

posle toga podeljena vojska na dva dela severni predvode Boemund i Robert Normandijski a juzni
Gotfrid i Tuluski

bitka kod Dorileje 1097, opkolili turke sa obe strane i pobedili krecu ka Antiohiji

posle ove bitke Gotfridov brat Balduin se odvaja i odlazi u Edesu sa malim odredom

pri opsadi Antiohije Boemund potplatio jednog strazara da mu otvore vrata i posle uzeo Antiohiju za
sebe, posle osvajnja 1098 muslimani ponovo napali Antiohiju bezuspesno

juna 1099 krstasi stizu do Jerusalima, pokolj stanovnistva, za kralja izabrana Gotfrid

odmah nakon toga sukob sa egipatskim kalifatom (Gotfrid) kod Askalona, pobedio

Nasledio ga Balduin kada je umro i postao kralj Jerusalimskog kraljevstva osvojio sve osim Tira i
Askalona

Tuluski osniva grofoviju Tripoli

1162 Amalrik reforma uz dozvolu visokog suda svi polazu zakletvu direktno kralju
krstaski redovi - templari(Hugo de Pajen), hospitalci, tevtonci, glavna tvrdjava Krak de Sevalije - drzali
hospitalci

Sultan Alepa Zengi je 1144 osvojio Edesu, Bernar od Klervoa propoveda drugi krstaski rat

Predvodnici Luj VII i Konrad III

Konrad stigao prvi i vec je bio porazen dok je stigao i Luj, i jedan i drugi su hteli u Jerusalim i tamo su se i
sastali

ubedili su ih da ne idu na Edesu nego na Damask i nisu uspeli

Saladin - 1169 gospodar Egipta, 1174 uzeo Damask, 1186 gospodar Egipta i muslimanske Sirije, 1187
opseo Tiberijadu

Gvido Lusinjanski okupio vojsku u Safariji, Rajmnod od Tripolija, krenuli kroz pustinju, porazeni (bitka kod
Tiberijade) posle toga u Evropi se propoveda treci krstaski

Predvodnici Henri II, Filip Avgust i Fridrih I Barbarosa (Henri umro u pripremama umesto njega krenuo
Ricard I)

Fridrih krenuo prvi 1189 isao kopnenim putem, zauzeo Ikonijum od sultanata Ruma udavio se u reci
Kalikadnu nejgova vojska otisla u Antiohiju deo se vratio deo se pridruzio Filip i Ricardu

Filip i Ricard krenuli iz Mesine 1191, Ricarda oluja bacila na Kipar koji je osvojio i posle dao Gvidu
Lusinjanskom

Akra je pod ospadom od 1189 osvojena tek kad su dosli Ricard i Filip, Filip se vraca Ricard krece ka
Jerusalimu zakljucuje mir sa Saladinom

Inocentije III propovedao cetvrti krstaski i poslao vojsku venecijanskim brodovima ipak zavrsili u
Carigradu zauzet 1204 osnovano Latinsko Carstvo, Carigrad latinski do 1261

Zofroa Vilarduen gospodar Ahaje, pa Gijom Vilarduen, Atinsko vojvodstvo do 1311

Inocentije propvedao i peti krstaski 1218 koji je predvodio Zan od Brijena u Palestini napao Damijetu
hteo da je zameni za Jerusalim , osvojio je, papski legat odbio i krstaska vojska je porazena vratili se u
Akru

Sledeci krstaski rat - Fridrih II 1225 se ozenio cerkom Zana od Brijena i postao jerusalimski kralj, 1227
papa ga izopstava a on krece u pohod u dogovoru sa egipatskim sultanom dobio Jerusalim Vitlejem i
Nazaret, papa se uzasnuo

dogovor sa sultanom trebao da traje 10 godina na kraju dogovora papa ponovo propoveda novi krstaski
rat - Tibo kralj Navare i grof Sampanje 1239 stigao u Palestinu postigao dogovor i vratio se (Pjer Moklerk)
posle dosao Ricard erl Kornvola nesto malo uradio svakako egipcani 1244 ponovo osvajaju Jerusalim.
pad Jerusalima dovodi do poslednjeg osmog krstaskog pohoda predvodjenog Lujom IX Svetim, napada
Egipat, tj Damijetu ali us ponovo posle toga porazen i Luj je zarobljen otkupio svoju slobodu i 4 god u
Palestini

Mongoli uzimaju Bagdad 1258 porazeni 1260 a 1291 pokorena poslednja uporista Jerusalimskog
kraljevstva poslednja pala Akra hriscani pobegli na Kipar (hospitalci pa posle na Rodos pa na Maltu)

FRANCUSKA

Luj VI ugovorio vencanje svog sina Luja sa vojvotkinjom Akvitanije Eleonorom

1152. dogovorili se da se rastave, sazvan je crkveni sabor koji je proglasio brak nevazecim

Eleonora postala nevesta Henrija Plantageneta vojvode Normandije i grofa Anzua

1164. treca zena Luja VII Adela od Bloa. Udao je svoje cerke za njenu bracu, time sklopio savez sa
kucom de Bloa. Podrzao je pobunu Tomasa Beketa i dela engleskih barona protiv Henrija II.

Filip II se ozenio necakom grofa Flandrije i pokusao da se sporazume sa Henrijem II, na vlast je dosao
1180.

1189. umire Henri II, do tada je Filip bio u savezu sa oba prezivela sina (Ricard i Jovan)

1190. Filip II i Ricard krecu u krstaski rat. Sukobljavaju se na Siciliji

1191. vraca se iz krs. rata i planira da napadne Normandiju, ali njegovi vazali odbijaju.. Ricard se vraca
i pada u zarobljenistvo vojvode od Austrije koji ga prodaje caru Hajnrihu VI. Uz otkup je oslobodjen
1194. Umire u Poatuu 1199. Nasledjuje ga Jovan

Filip podrzava Jovanovog bratanca Artura vojvodu Bretanje i grofa Anzua. Jovan se ozenio verenicom
Huga Lusinjanskog, grofa La Marsa, to je uzrok sukoba, Filip upao u Normandiju a Artur u Poatu. Dok
Artur opseda Maribo, Jovan ga napada i zarobljava i internira u Falez. Arturovi vazali prelaze kod Filipa

Filip je osvojio Sinon i Los, 1205 postaje gospodar Normandije Mena Anzua i Turena kao i veceg dela
Poatua. Jovan sklapa savez sa Otonom Velfom i zajedno napadaju Filipa. Jovan upada u Anzu a Oton
kreno na Pariz. Bitka kod Buvina u sev Francuskoj 27. jul 1214. pobeda Filipa. Poatu ostaje pogranicna
oblast, Englezima ostaje samo Akvitanija(Gaskonja i Gijena)

Filip uvodi baile i senesale

Filipov unuk Luj IX dobija grofoviju Tuluzu bracnim vezama isto tako Filip III dobija Sampanju

Luj VIII ozivljava obicaj davanja apanaza

1328. cetri drevna veleposeda su u kraljevskom domenu Flandrija Bretanja Burgundija i Akvitanija

Luj IX sklopio mir sa Henrijem III, Henri se odrekao pretenzija na Normandiju Men Anzu i Poatu, a Luj
mu je priznao pravo na Gaskonju kao vazalu franc krune

Luj IX je potpuno zabranio privatne ratove u Franc

Za vreme Filipa IV izdavane su povelje povlastica za plemstvo (reakcija na zabrane Luja IX); ukinuta je i

zabrana nosenja oruzja

U vreme Filipa Avgusta finansijama su se bavili Templari u riznici u Hramu (jednom godisnje je vrsena
provera racuna); za vreme Filipa IV osnovano je jedno telo koje se bavilo finansijama chambre de
comptes riznica je iz Hrama prebacena u Luvr.

Za vreme Luja VII i Filipa Avgusta kraljevski sud sa baronima i vitezovima je putovao zemljom. Za
vreme Luja IX morao je da se skrasi na jedno mesto zbog prevelikog obima posla. Telo sastavljeno od
profesionalnih pravnika - Parlament do Filipa IV ima tri odeljka: chambre des plaids - sporovi;
chambre des requets - zalbe; chambre des enquetes - sudske istrage

Kraljevo dvorsko vece podeljeno izmedju tri tela Savet, chambre de comptes i parlamenta. Svaki
feudalac pa i kralj je imao svoju skupstinu vazala - curia

Prva skupstina staleza je odrzana 1302. zbog borbe protiv papstva, cinili je predstavnici crkve, plemstva
igradova

ENGLESKA

Henri II Plantagenet dolazi na vlast 1154. u njegovo vreme je uvedena stitarina sto je zamena za vojnu
sluzbu. 1166. sproveo je veliku istragu kolika ta stitarina treba da bude posto se desavalo da ga vazali
zakidaju.

Do njegove vladavine na sud se moglo samo tuzbom, a on je uveo da postupak mogu pokrenuti i vlasti.
Sudjeno je iskusavanjem u vodi, postojalo je 12 porotnika, sto je preteca velike porote

Za vreme Henrija ljudi izbaceni sa poseda mogli su se zaliti kancelaru, sudjenje ove vrste nazivana su
Posedovna vecanja.

Do Henrijeve vladavine sporovi su resavani samo sudskim dvobojem, Henri uvodi da dvoboj moze da se
odbije, tako sto se zatrazi nalog ili dopis od kancelara, sto je iziskivalo 24 viteza pod zakletvom, ovaj
postupak se naziva veliko vecanje. Ljudi su mogli da se zale na odluke lokalnog suda kraljevom sudu, sve
ove novine predstavljaju pocetak opsteg prava (common law) koje se primenjivalo u celom kraljevstvu

Od sredine XIII v. opste pavo se moglo izmeniti samo statutom

Postojala je i ustanova male porote ili porote roda i suseda

Henri II je svom najstarijem sinu Henriju dao titulu savladara ali ne i zemlju na upravu, pa se princ
udruzio sa Lujem VII i poveo veliku pobunu barona, pobuna je ugusena a Henri je sinu oprostio

Jovan bez Zemlje je ubirao porez na imovinu da bi osnovao ratnu blagajnu; izveo je uspesne pohode na
Skotsku Vels i Irsku, izgubio je Normandiju i pretrpeo poraz kod Buvina zajedno sa Otonom, narod ga
prozvao Mlitavi mac

1215. izbila je pobuna barona, u kojoj je ucestvovao i Stivn Lengton, episkop Kenterberija, zauzeli
London kod mesta Ranimid baroni se sastali sa kraljem i predali mu program reformi Baronske odredbe
iz kog je nastala Velika povelja sloboda koja se moze podeliti u 4 grupe

Jovan je obecao crkvi sva prava koja joj pripadaju, reko da nece da prikuplja stitarinu ni vanredni porez
bez pristanka skupstine da ce prihvatiti stalne rente. Bitan je clan 39 o slobodi

Henri III bio je ozenjen Eleonorom cerkom grofa Provanse, ukljucio se u borbu protiv Fridriha II na poziv
pape

Pod vodjstvom Simona Monfora erla Lestera baroni staju na celo kraljeve uprave, Henri se tome opire i
biva zarobljen. Simon i njegovi saveznici su vladali Engl. u Henrijevo ime. Edvard bezi iz zarobljenistva i
pobedjuje Simona u velikoj bici kod Ivsema

Fransiza je povlastica koju moze da dodeli samo kruna.

Edvard je hteo da smanji umnozavanje sitnih feuda, sto je ucinio statutom Quia emptores

Postojala su dva kraljevska suda Sud opsth zalbi (4 sudije sporovi medj podanicima) i sud kraljeve klupe
(sporovi u koje je umesan kralj)

Za vreme Edvarda I pojavila se skupstina preteca parlamenta, predstavnici nize feudalne klase se zovu
pavazali; preteca skupstine je bio Veliki savet

Postoje dva osnovna vida oporezivanja: aids - na selu; i tallage - kraljevski domen na kome je vecina
gradova

Edvard I je 1295. sve ove cinioce stavio u zajednicko telo, skupstinu koja se naziva modelom parlamenta
samo je taj parlament mogao da menja opste pravo i da odobrava ubiranje poreza, ujedno je bio i najvisi
sud

Osvojio je Vels. Smrt Margarete 1290. od Edvarda I je zatrazeno da izabere punopravnog naslednika,
izabran je Dzon Baliolkoji je primio Skotsku kao feud od Edvarda. Baliol je proteran a Edvard napada i
osvaja Skotsku izbila je pobuna Vilijema Volasa koja je ugusena a on je obesen. Skoti su pod Robertom
Brusom nastavili da se opiru Englezima, a Edvard je umro na granici sa Skotskom kad je krenuo da
ugusi pobunu Roberta Brusa. Brus je imao uspesne akcije, zauzeo je sve tvrdjave u Skotskoj sem
Sterlinga, Edvard II kreno da gusi pobunu i porazen je kod Banokberna i Skotska postaje nezavisna
drzava.
SVETO RIMSKO CARSTVO

Poslednji vladar salijske loze Hajnrih V umro je 1125. svoje posede je dao sestricu Fridrihu od
Hoenstaufena, vojvodi Svapske. Medjutim za kralja je izabran Brajko (Lotar od Suplinburga), vojvoda
Saksonije. Posle Brajka na vlast dolazi Konrad III, 1137.

1152. na vlast dolazi Fridrih I Barbarosa, sin Fridriha Hoenstaufena , koji je trebalo da nasledi Hajnriha V,
ogorcenog neprijatelja Brajka

Po dolasku na vlast Svapsku daje Konradovom sinu Fridrihu, a Goslar Hajnrihu Lavu, napravio je
vojvodstvo Austriju i ojacao polozaj Alberta Medveda kao protivtezu Hajnrihu Lavu. 1156. ozenio se
Beatrisom od Burgundije.

Nakon toga je krenuo da uspostavi carsku vlast u Lombardiji gde je besneo sukob izmedju Milana i
Kremone. Velf VI gospodar Toskane i Spoleta, papa i Viljem I kralj Sicilije su kontrolisali Italiju izvan
Lombardije. Papa i Viljem I su podrzali Milano u ustanku, a Velf VI je podrzao Barbarosu, Milano je
osvojen i razoren 1162.

Nakon toga osnovana je Lombardijska liga koja je porazila Fridriha 1176. u bici kod Lenjana

Kada je umro Fridrih Svapski, Barbarosi je pripala Svapska, a nakon toga on je Goslar oduzeo Hajnrihu
Lavu i lisio ga svih feuda; Saksonija je podeljena na pola, zapadni deo (Vestfalija) je pripao arhiepiskopu
Kelna, dok je istocni dodeljen Bernardu od Anhalta, Bavarsku je dao Otonu od Vitlsbaha.

Mir sa Lombardijskom ligom je zakljucio 1183. godine

Fridrihov sin i naslednik Hajnrih je ozenjen Konstancom, sestrom Viljema I

Fridrih je bio prvi vladar koji je koristio pojam Sveto Carstvo. Udavio se 1190. a Hajnrih VI ga je nasledio

kada je umro Viljem II presto je pripao njegovom rodjaku Tankredu grofu Lecea, ali vece pravo je imala
Konstanca, Hajnrihova zena

1194. Hajnrih zauzima Siciliju i postavlja nemacke cinovnike

U dogovoru sa knezevima krunisao je svog sina Fridriha II za kralja

Izbila je pobuna na Siciliji koju je ugusio ali neposredno posle toga umro

Njegov mladji brat Filip je prihvacen u Nemackoj za namesnika malog Fridriha II. Sin Hajnriha Lava,
Oton je dosao u Nemacku i izabran je za kralja 1198. Inocentije III pruzio je podrsku Otonu

1208. Filip je ubijen, a Oton je krunisan za cara 1209. Ipak Inocentije je razocaran Otonom, proglasio
Fridriha za cara i krunisao ga. Fridrih u Nemacku ulazi 1212. isklapa savez sa Filipom II Avgustom
Posle Buvina 1214. Fridrih postaje gospodar Nemacke, gde ostaje do 1220. Knezevima je predao
nemacke gradove. U Italiji je nemacke cinovnike menjao Sicilijancima. Uz papinu pomoc Lombardijska
liga je obnovljena. Sukobi traju do Fridrihove smrti 1250. a on nije imao snage da pokori Lombardiju,
napusten od nemackih knezeva.

Papa je uputio poziv Karlu grofu Anzua i Provanse da osvoji Siciliju, sto je ovaj i uradio 1266.

STOGODISNJI RAT

najduzi sukob pre stogodisnjeg od 1201-1259, stogodisnji 1337-1453

1294 i 1324 francuski kralj zauzimao Gaskonju

Ludvig od Vitlsbaha ga proglasio za vikara u oblasti donje Rajne

1338 Edvrad presao na kontinent i nista, 1339 opet dosao sa vojskom Filip okupio svoju ali ponovo nista

do 1341 car i FIlip su se sporazumeli i Edvrad je izgubio podrsku tu sem flamanskih zanatlija

iste godine umire Jovan vojvoda Bretanje i francuzi prihvataju da ga nasledi cerka njegovog mladjeg
brate dok se njegov najmladji brat Jovan od Monfora buni protiv toga i odlazi kod Edvarda III kako bi mu
pomogao u sukobu sa francuzima, tako je poceo rat za bretonsko nasledje kojije trajao 23 godine, Jovan
umire do 1346 a Edvrad nastavlja rat

Edvrad se 1346 iskrcao u La Ogu u Normandiji, osvojio Kaen, pokusao da se probije do Flandrije, bezao
ali je shvatio da nece moci da pobegne i zaustavio se kod sela Kresi u grofoviji Pontije26 avgusta i
spremio se za bitku

prethodnicu francuske vojske vodio je grof Alensona brat kralja

u drugom naletu francuske vojske je ucestvovao slepi kralj Ceske Jovan Luksemburski koji je bio vodja
najamnika i poginuo je

ukupno je izvedeno 15 ili 16 napada nakon te pobede ujutru erl Solsberija razbijo je pesadiju francuskih
gradova koja je isla prema bojistu

Edvrad III je Kale pretvorio u mostobran za sledece napade

1347 Filip je krenuo ka Kaleu, Kale ostao engleska tvrdjava do 1558.

Filip VI umire 1350 nasledjuje ga sin Jovan Dobri

Karlo Losi grof Evrea i kralj Navare posle svadje sa Jovanom stupio u savez sa Edvardom III sto je bilo
bitno zbog njegovih poseda u Normandiji. Posle pada Kalea usledio je niz primirja sve do 1355. nije bilo
rata. Te godine Edvard III se iskrcao u Kaleu i krenuo prema Jovanu, ali nije doslo do borbe. Edvard princ
od Velsa je presao iz Gaskonje u juznu Franc. i popalio celu Tuluzu i vratio se u Bordo.
1356. Henri vojvoda lankastera se iskrcao u Britanji i napao Normandiju. Jovan je krenuo na njega i
opseo ga u jednom zamku u Normandiji. Crni princ je krenuo ka njemu, ali nije stigao, medjutim Jovan je
sada krenuo na Crnog princa. Dve vojske su se slucajno susrele, medjutim Taljeran, kardinal iz Perigora
zeleo je da posreduje u primirju, nije uspeo jer je Jovan odbio. Crni princ je poslao kola sa plenom prema
Bordou i spremio se za bitku kod grada Poatjea. Grupu od 300 vitezova predvodio je Jovan od Klermona
sa namerom da probije engleski red. Drugim odredom vojske zapovedao je mladji brat Jovana Dobrog,
Filip, vojvoda od Orleana, ali njegov odred nije ni ucestvovao u bici. Jovan je predvodio treci odred i on je
zarobljen

Bitkom kod Poratjea zavrsila se prva faza Stogodisnjeg rata

Dofen je imao problema sa ustankom seljaka i zajedno sa Karlom Losim se borio protiv seljaka

Kaptal od Busa je iso u krstaski rat u Prusku

1359. kralj Jovan je pristao na mirovni ugovor. Gaskonja je prosirena tako da obuhvata celu Akvitaniju i
Edvard je dobio Turenu Men Anzu i Normandiju sizerenstvo nad Bretanjom i oblasti oko Kalea, odrekao
se pretenzija na franc presto, a Jovan sizerenstva nad Edvardovim posedima u Francuskoj.

Medjutim ovaj dogovor niko nije ozbiljno shvatio pa je dofen sa Crnim princom sklopio sporazum u
Bretinjiu, koji je kasnije potvrdjen u Kaleu

Jovan se vratio u zarobljenistvo i umro 1364. godine u Londonu

Novi kralj Franc je Karlo V

Jovan od Monfora pobedio je Karla od Bloa 1364. time je problem Bretanje resen. Iste godine kraljevska
vojska je razbila Karla Loseg kod Kosrela

1361. Jovan je prisvojio vojvodstvo Burgundiju. Karlo je svog brata ucinio vojvodom Burgundije i hteo da
se ozeni cerkom grofa Flandrije, medjutim grof je zeleo savez sa Englezima i verio ju je za Edmunda od
Lenglija erlom Kembridza, sinom Edvarda III. Ali papa je proglasio da su Margeta i Edmund u prebiskom
srodstvu pa je veridba ponistena, medjutim papa je dovolio da se Margareta uda za Filipa Burgundksog.

Filip Smeli je postao gospodar Burgundije Flandrije i Frans-Kompta

1369. Crni princ je proglasen za nevernog vazala i oduzeta mu je Akvitanija

1373 Jovan od Gana iskrcao se u Kaleu i otisao na jug do bordoa pustoseci zemlju. Francuzi su izbegavali
bitke.

Karlov mladji brat Luj vojvoda Anzua i namesnik LANGDKOKA je postepeno osvajao tvrdjave a pomagao
mu je Bertran Digeklen bretonski plemic i konetabl Francuske. Jos jedan vojvoda je bio Luj vojvoda
Burbona (koji voli da se bocka)

Padom La Reola 1374. vojvodstvo Gaskonja je svedena na obalski pojas od Garone do Pirineja
Digeklen je poginuo u borbi protiv nemirnih najamnickih ceta

Crni princ je odapeo 1376. Edvard III 1377. a Karlo V 1380.

Tek 1396 zakljuceno je dvadesetogodisnje primirje jer se Ricard II ozenio Izabelom, cerkom Karla VI

Ricard II je krepao 1399. nasledio ga je Henri IV sin Jovana od Gana vojvoda Lankastera, izabran od
strane Parlamenta

Kad je karlo V umro nasledio ga je Karlo VI njegov maloletni sin i vlast su preuzeli Luj od Anzua namesnik
LANGDKOKA, Jovan vojvoda Berija, Filip vojvoda Burgundije i Luj vojvoda Burbona

1384. umire namesnik LANGDKOKA

Karlo VI je 1392. je potpuno poludeo i namesnik postaje vojvoda Burgundije Filip koji umire 1404. i njega
nasledjuje sin Jovan

1407. Jovan je narucio ubistvo Luja od Orleana i tim cinom je Franc podeljena na dve stranke Orlean i
Burgundiju. Plemici su podrzavali Armanjake a gradovi Burgundiju.

Armanjaci su od Jovana oteli Pariz 1413. godine iste godine umire Henri IV

Henri V nasledjuje ova Henrija IV i 1415. god se iskrcava u Normandiji i zapocinje opsadu Arflera. Vojska
mu pati od dizenterije. Krenuo je ka Kaleu, ali je izmedju Tramekura i Azenkura morao da se suprotstavi
Francuzima. Vojvoda Burgundije je odbio da ucestvuje ali su mnogi njegovi vazali uzeli ucesca u bici.

Nominalni zapovednik vojske je bio konetabl gospodar Arlbrea. Potpuna pobeda Engleza. Zarobljeni i
vojvoda Orleana i vojvoda Burbona, vojvoda burgundije je ponovo postao gospodar Franc. Sada mu je
opoziciju predstavljao naslednik prestola dofen Karlo. Vojvoda Jovan od Burgundije je ubijen a novi
vojvoda Filip je odma sklopio savez sa Henrijem V i 1420. u Troa zakljucen je ugovor sa Henrijem V

Henri V se ozenio cerkom karla VI Katarinom i on je postao naslednik franc prestola predate su mu
Normandija i Akvitanija.

1422. umrli su i Henri V i Karlo VI

Krune i Franc i Eng pripale su nasledniku Henrija V, Henriju VI koji je imao par meseci. Njegovi stricevi
Jovan vojvoda Bedforda je postao namesnik Francuske, a Hemfi vojvoda Glostera je postao namesnik
Engleske

Dofen Karlo je za prestonicu uzeo Burz. Najmocniji u njegovom okruzenju bio je Zorz vojvoda La
Tremoala

Bedford je 1428 godine napao Orlean koji je branio grof Dinoa tj kopile od Orleana. Opsada je isla dobro
i iscekivan ishod je bila uspesna opsada
Jovanka devojka iz Domremija je usnila boga kako joj kaze da treba da razbije opsadu Orleana i da
krunise dofena za kralja u Remsu, ona je otisla kod zapovednika Vokulera u Sampanji, Roberta de
Bodrikura, da trazi da je posalje u Orlean sto je ovaj i ucinio i ona je nagovorila par njegovih zapovednika
da podju sa njom, 1429 stizu u Sinon i ona ohrabruje Karla

dolina Loare je ociscenja ponovno vracenim francuskim samopouzdanjem, vise tvrdjava je ponovo
osvojeno i razbijena je opsada Orleana

dofenove vojskovodje - vojvoda Alensona, Artur grof Rismona(konetabl Francuske) kao i Zil de Rea
kasnije poznat kao plavobradi

Jovanka je motivisala Karla da krene u Rems da se krunise, na putu su mu gradovi otvarali vrata a on se
krunsio u katedrali u Remsu jula 1429

Dosli su do Pariza ali je on za njih bio neosvojiv

Jovan Luksembruski jedan od zapovednika u vojsci vojvode Filipa opseo je grad Kompjenj, Jovanka ga
napada i biva zarobljena

Jovan Luksembursku je prodao Bedfordu i posle sudjenja Jovanka je spaljena

mir je vladao izmedju Bedforda i Filipa sve do 1434 kada je umra Bedfordova zena a Filipova sestra, u
pregovorima je posredovao Rismon Filipov zet i tri strane su se sastale u Arasu 1435 kako bi se
dogovorile medjutim englezi odlaze i ne prihvataju dogovor, Filip i Karlo su se medjutim sporazumeli,
Filip je dobrio dve grofovije Makon i Okser i jos dve, dok god je Karlo bio ziv vojvoda je bio oslobodjen
zakletve vernosti a Karlo se pokajao za svoje ucesce u ubistvu vojvode Jovana

poslednja bitka vodjena u Normandiji kod Forminjia 1450 god gde su pobedili francuzi predvodjeni
konetablom Rismonom, a koncano je rat zavrsen kada je vracen Bordo 1452, ostao englezima samo Kale

ENGLESKA

U prvim godinama vladavine Edvard II je morao da prihvati tutorstvo koalicije barona pod vodjstvom
Tome erla Lankastera, koja je nazivana Gospoda nalogodavci

Toma od Lankastera ubio je Pitera Gejvstona koji je bio kraljev miljenik da bi njega kralj Edvard porazio i
pogubio. Nakon toga kraljevstvom su vladali clanovi porodice Dispenser dok ih Izabela i Rodzer
Mortimer nisu zbacili. Njih dvoje su naterali Edvarda II da se povuce i da ustupi mesto Edvardu III u cije
ime su oni vladali. 1327. Edvard je zarobio Izabelu i Mortimera i preuzeo vlast

Edvard III je u Veliki savet pozivao se koji su mu se cinili kao znacajne licnosti. A clanstvo u Velikom
savetu postalo je nasledno pravo. iz Velikog saveta nastao je Gornji dom.
Posebne sednice vitezova i gradjana su predstavljale pretecu Donjeg doma

Edvard je Parlamentu priznao pravo da vrsi nadzor nad carinskim dazbinama, takodje Parlament je
nadgledao trosenje novca koji je odobravan kralju i kralj je morao da se savetuje sa Parlamentom u svim
politickim pitanjima. Za vreme Edvarda III Gornji dom je konacno postao najvisi sud u kraljevstvu,
takodje konacne oblike je poprimio sud kancelara. Takodje uvedene su i mirovne sudije, koje su 1329.
dobile pravo da sude optuzenima za krivicna dela, a od 1388. sve sudije iz jednog okruga se sastaju cetri
puta godisnje kako bi sprovodili sudjenjatako su uspostavljene tromesecne sednice

Prema odredbama statuta o nadnicama oni su odredjivali nadnice. Postali su najmocniji organ lokalne
vlasti

Dolazi do uspona sitnog seoskog plemstva pod nazivom gentry - gospoda. Oni su cesto nazivani
stitonosama ili vlastelicicima

Postojao je jos jedan sloj, dobrostojecih seljaka - yeomen

1377. nakon Edvardove smrti nasledio ga je Ricard II. Medjutim u tom trenutku najmocniji covek u drzavi
je Jovan od Gana vojvoda Lankastera

Parlament je raspisao glavarinu, ali pri drugom pokusaju njenog ubiranja, 1381. seljastvo istocne
Engleske diglo se na ustanak. Seljaci iz Kenta pod Vatom Tajlerom zauseli su Rocester i Kenterberi i dosli
pred London. Londonska sirotinja im je otvorila kapije i oni upadaju u grad i ubijaju cinovnike.

Kralj je pristao na kompromis, medjutim iznenada je ubijen Vat Tajler i ustanak se raspao

Uvreda velikasa proglasena je za krivicno delo.

Skupina barona pod imenom Gospoda pozivari pokusala je da uspostavi nadzor nad organima drzavne
vlasti, uhapseni su 1397. izvedeni pred Gornji dom i osudjeni na smrt ili progonstvo. Parlament je preneo
svoja osvlascenja na jedan odbor cije je clanove birao kralj.

Ricard je sazvao kraljevske sudije u Notingem.

Izbila je pobuna pod Henrijem od Lankastera, sina Jovana od Gana. Parlament je svrgnuo kralja, ali nije
prihvatio predlog Henrija od Lankastera da ga prihvate za kralja i izbija gradj rat izmedju njega i
Edmunda Mortimera, pravog naslednika trona. Henri je odneo pobedu i parlament ga je prihvatio za
kralja Henrija IV

On je ubio Ricarda II po stupanju na presto i tokom cele vladavine se borio sa baronima i parlametnom.
Velsani su podigli ustanak po Ovenom Glendoverom koji je ugusen

Parlament je dobio pravo da postavlja kraljevske sluzbenike i clanove kraljevskog saveta, sto je kasnije
ukinuto. Ni jedan clan parlamenta nije mogao biti hapsen zbog ono sto kaze, kralju i savetu je
zabranjeno da menjaju tekst zakona posto je ustanovljen od strane parlamenta

1413. nasledio ga je Henri V

Ricard vojvoda Jorka bio je naslednik imanja porodica i Mortimer i Jork, kao i punopravni naslednik
krune

Henri V umire 1422. i bedford i Gloster postaju namesnici mladog Henrija VI

Hemfrija vojvodu Glostera su zamenili clanovi kuce Bofort, Henri se ozenio Margaretom, cerkom vojvode
Anzua

Kad je Henri VI poludeo Ricard je proglasen za namesnika kao i naslednika za slucaj da ludi kralj ne dobije
sina. Koga dobija

Margareta i Boforti su proterali Ricarda iz Engleske, Ricard se varaca sa vojskom i pocinje Rat ruza

1460. Jorkovci su pobedjeni u bici kod Vejkfilda i Ricard je ubijen i nasledjuje ga Edvard koji je u sledecih
godinu dana razbio Lankastere i uzeo krunu kao Edvard IV. Gradjanski rat je nastavljen, Margareta je
1471. pridobila Ricarda Nevila erla Vorika, ali kralj Edvard ih je sve pobedio i Margaretu isutirao u
izgnanstvo, a Henrija VI zatvorio u Londonsku kulu

Edvard IV je umro 1483. ostavio je dva maloletna sina kojima je namesnik bio njegov brat vojvoda Ricard
od Glostera, koji je postao kralj.

Jedini kandidat kuce Lankastera bio je Henri Tjudor erl Ricmonda, Luj XI ga je poslao u Engleskui tamo su
se kod Bosforta u avgustu 1485 sastale tri vojske Henri Tjudor, kralj Ricard III i lord Stenli koji je bio ocuh
Henrija Tjudora, stao je na stranu Henrija i Henri je pobedio, i ozenio se Elizabetom, cerkom Edvarda IV

FRANCUSKA

1343 uveden porez na so (gabelle), posle toga i porez na ognjiste (fouage ili taille)takodje menjali su
vrednost novca

Etijen Marsel bio je vodja trgovaca u Parizu (provo trgovaca - gradadonacelnik trgovackog kvarta)

1357 bitna skupstina staleza - da se saziva cesce da se razrese 22ica najvaznijih cinovnika, da svaka
vaznija politicka odluka prodje prvo kroz skupstinu kao i menjanje novca i da se poniste pokloni
kraljevskog domena plemicima

takodje zbog njih oslobodjen Karlo Losi

dofen otisao iz grada kada je Marsel upao u njegovu kucu i onda u istom trenutku Pariz opsedaju i dofen
i Karlo Losi

1358 izbija seljacki ustana oko Bovea, Marsel im upucuje glasnike i oni salju snage u okolinu Pariza

napali grad Mo gde je bila dofenova zena i ostale dame spasao ih Zan de Greji kaptal Busa

Karlo i dofen su se udruzili kako bi odbranili svoju klasu i Marsel je ubijen a grad je predat dofenu
Karlo V koji je posle dosao na vlast je ubedio skupstinu da moze da ubire poreze kada njemu trebaju
zbog rata i sam ih je ubirao bez dozvole skupstine redovno

Nasledio ga Karlo VI umesto koga su kada je poludeo vladali vojvode Burgundije i Orleana, tj kad je bio
normalan Orlean a kada je lud Burgundija

pobuna u gradu pod vodjstvom Simona Kabosa

o finansijama Karla VII vodio je racuna veliki trgovac Zak Kur, uspostavljena je stajaca vojska kao i potpun
nadzor kraljeve vlasti nad oporezivanjem

od jakih vojvoda pored Filipa Burgundskog bili su i Rene Dobri vojvoda Anzua, Karlo vojvoda Orleana,
vojvoda Burbona kao i vojvoda Alensona, takodje baroni sa juga, grof Foa koji je i kralj Navare, gospodar
Albrea i grof Armanjaka

uglavnom je lige protiv Karla predvodio njegov sin, dofen Luj, vojvoda Alensona i grof Armanjaka izgublli
zemlju jer su se preterano okurazili

Luj je nasledio Karla VII 1461 god.

nedugo posle dolaska na vlast na Luja se digla tzv Liga opsteg blagostanja predvodjena kraljevim bratom
vojvodom Berija kao i vojvodama Burgundije, Burbona i Anzua, ona je umirena deljenjem poseda, Luj
prepustio Normandiju svom bratu koju je uskoro povratio

Vojvoda Burgundije Filip umro je 1467 i nasledio ga je sin Karlo (Smeli)koji je zeleo da bude kralj
Lotaringije, ulazi u savez sa kucom Jork i zeni se Margaretom sestrom Edvarda IV

uspeo je da osvoji Alzas i Lorenu 1476 okrenuo je svoje snage protiv Svajcarske medjutim tu je u dve
velike bitke doziveo poraz a on je kasnije poginuo njegova naslednica je bila Marija koju je Luj propustio
da ozeni nudeci joj svog sina, njom se ozenio Maksimilijan Habsburski i iako je Burgundiju uzeo Luj
Flandriju nije uspeo i ona je ostala Maksimilijanova

Luj umire 1483, od mocnih knezevskih kuca ostale samo dve - orleanska i burbonska

NEMCI

Amber II dofen Vijenoa je zavestao slobodnu grofoviju Burgundiju 1343 francuskoj kraljevskoj kuci kao
stalnu apanazu

Provansa je pripala Luju XI posle smrti Renea dobrog

Sicilijom vlada kuca Aragona jos od sicilijanskog vecernja

Kraljevina Napulj u posedima Karla Anzujskog do 1435 (smrti Jovanke II) – uzeo kralj Aragona

Ludvig od Vitlsbaha 1314-1347 vojvoda Bavarske I nemacki kralj ali ne I car, tokom 14. I 15. Veka to su
bili Habsburzi ili Luksemburzi
Sin Rudofla Habsburga Adolf (1298-1308) ozenio se naslednicom vojvodstva Austrija a drugi sin Rudolf
naslednicom Ceske medjutim Henrik Luksemburski koji je postao car 1308 obezbedio je ruku ceske
princeze svom sinu Jovanu, slepom ceskom kralju koji je poginuo u bici kod Kresija

1347 Jovanov sin Karlo, kralj Ceske pobedio je I svrgnuo Ludviga od Vitlsbaha I postao car, njega su
nasledili Venceslav I Sigismund koji se ozenio naslednicom Ugarske I sve svoje zemlje ostavio zetu
Albertu V Habsburskom koji je uzeo carsku titulu ali se nije krunisao u Rimu jer je umro

Fridrih III (1440-1493) je poslednji car koji je krunisan u Rimu, vladao neposredno samo Austrijom ipak
ozenio je Maksimijana sa Marijom Burgundskom

Zlatna bula Karlo IV 1356 god, sedmorica knezeva – arhiepiskopi Majnca, Trira, Kelna, grop palatin Rajne,
vojvoda Saksonije, markgrof Brandeburga I kralj Ceske su birali careve, cim car umre moraju da se
sastanu u Frankfurtu na Majni da izaberu novog cara svako ko ne prisustvuje gubi pravo glasa

Severna Svacjcarska prvo je pridala vojvodstvu Svapskoj, tri (sumska) kantona stvorili su 1291 god ligu
radi odbrane od habsburskih ambicija I naneli 1315 god poraz Leopoldu II vojvodi Austrije, pridruzuju im
se Lokarno, Cirih I Bern I 1386 konfederacija opet pobedjuje Habsburge

1477 Svajcarci potukli Karla Smelog I tim priznati u Evropi kao vojna sila, konfederacijom je vladala
skupstina ali su kantoni zadrzavali nezavisnost, sa vremena na vremem gradjanski rat

CRKVA

Francuski kraljevi podrzavali papu, borba sa Fridrihom II, Karlo Anzujski I Filip III koji ga podrzava I vodi
posle krstaski protiv Aragona zbog sicilijanskog vecernja

Smrt Filipa III I pape Martina IV 1285 papstvo I francuska prijatelji

Pjer Diboa sa dvora Filipa IV predlozio da kralj preuzme sva crkvena imanja a zauzvrat isplacuje redovne
plate svestenstvu – radikalna ideja

Filip imao manje sporove sa Honorijem IV I Nikolom IV ali bez ozbiljnije krize

1294 sastao se kolegijum od 10 kardinala radi izbora pape pod nadzorom kuca Orsini I Kolona

Za papu izabran pustinjak iz napuljske kraljevine koji je uzeo ime Celestin V medjutim ubrzo je smenjem
tj povukao se I na njegovo mesto dolazi Benedeto Gaetani poznatiji kao papa Bonifacije VIII na zimu
1294 god.

On je oslabio svoj polozaj sa rimskim plemstvo zbog svadje I proterivanja porodice Kolona

Pri pripremam za rat oko Gaskonje 1295. God Filip IV I Edvrad I su nameravali da oporezuju svestenstvo,
Bonifacije je izdao Clericis Laicos kojim zabranjuje svestenstvu da placa porez bez njegove dozvole na sta
FIlip odgovara zabranom izvoza srebra I zlata cime odseca papu od priliva novca iz francuske, papa brze
bolje popusta cak I proglasava Luja IX za sveca medjutim ne poboljsavaju se odnosi izmedju njega I FIlipa
Posle novog sukoba sa Filipom oko jednog episkopa papa potvrdjuje Clericis Laicos a izdaje I jos jednu
bulu Unam Sanctam sa ucenjem o nadmoci pape nad kraljem a 1303 preti Filipu izopstenjem koji sazivi
skupstinu staleza

Filipu je u ovom sukobu pomagao Gijom de Nogare, on je izmislio optuzbe protiv Bonifacija I krenuo u
Italiju sa Skjarom Koloneom I 1303 stari papa je cak I zarobljenu Ananjiu medjutim iako pusten ubrzo je
umro od stresa coek

Novi papa Benedikt XI (1303-1304) ponudio da se povuku sve kazne Filipu ako on kazni Nogarea ali je I
on umro pre nego sto je saznao dal je njegov predlog prihvacen

1305 kolegijum kardinala je za papu izabrao Bertrana de Goa, episkopa Bordoa, verovatno pomocu
Filipovog uticaja, poznat kao papa Kliment V(1305-1313)

On je prvo sazvao sastanak kardinala u Lionu da bi zatim za svoje boraviste uzeo Avinjon na istocnoj
obali Rone koji je bio sediste grofovije Venajsan, tj teritorija carstva pod vlascu anzujske kuce

Od 28 kardinala koje je proizveo Kliment, 25 su bili francuzi

Nogare je nastavio da trazi da se ispita slucaj Bonifacija koji je on tolko detaljno spremio I iako je Kliment
na svaki moguci nacin zeleo da izbegne ovo ponizenje nije uspeo I Nogare je uspeo da uspesno optuzi
Bonifacija sto se zavrsilo tako sto je Kliment povukao sve kaze koje su izrecene protiv Filipa I njegovih
podanika kako bi izbegao da licno osudi svog prethodnika

Nakon ovoga Filip napada templare, verovatno zato sto je bio pohlepan I zeleo njihovo bogatstvo koje su
oni tracili nakon 1291 I Akre a navodno zato sto se plasio nedisciplinovanog reda I zato sto je taj redi
obuzela jeres I poroci, na sudjenjima koja su posle predate I svestenstvu je cak 50ak templara spaljeno
kako bi se obeshrabrili drugi u borbi za pravdu a Kliment je ponovo morao da uradi cudnu stvar a to je da
raspusti red bez konkretnih kazni za templare I da zahvali filipu za njegovu revnosno obavljenu duznost
kao hriscanskog kralja, naravno Filip je zadrzao templarske posede I posle ih kasnije prosledio
hospitalcima isto kao I Edvard I u engleskoj koji doduse nije dirao templare samo im je zauzeo srediste I
blago

Sediste papstva bilo je Avinjonu 72 god.

Niko ih nije postovao I nije im verovao da su posteni cak I kad su bili

Morali na drugi nacin da se finansiraju jer su izgubli sve prihode iz zaostavstine svetog Petra

Novi porezi nisu nigde dobro primani ali se narocito zali Engleska

Statut o provizorima iz 1351 oduzeo je papi pravo naimenovanja crkvenih polozaja u Engleskoj a dve
god. kasnije Statut o prituzbama zabranio upucivanjem zalbi na odluku engleskog suda bilo kom stranom
sudu, 20ak god. kasnije ova borba protiv pape prerasta u jeres pod Dzonom Viklifom
1377 papa Grgur XI(1370-1378) se iskrcao u Italiji I krenuo ka Rimu gde je umro 1378 iako je verovatno
ovo smatrao posetom a ne trajnom seobom

Pod pritiscima pa cak I otvorenim pretnjama kolegijum je ipak izabrao jednog italijanskog papu 1378 koji
je uzeo ime Urban VI (1378-1389)- ustolicen u prisustvu 12 od 16 kardinala

Francuski kardinali nisu bili zadovoljni pa se njih 13 sastalo u Fondiju I proglasili Urbanov izbor nevazecim
I izabrali za papu francuza, Roberta Iz Zeneve koji je uzeo ime Kliment VII (1378-1394) i ovim je poceo
veliki raskol – jedan papa u RImu drugi u Avinjonu.

Marsilio iz Padove napisao Defensor Pacis, promovisao skupstine I sabore a njegovo ucenje narocito se
dopalo Ludvigu Bavarskom, njemu su posluzili I Jovan iz Zardina I VIljem iz Okama (svi su radikalni)

Veci broj kardinala sa obe strane je napokon sazvao veliki sabor u Pizi 1409 god. sto je ocigledno bio
protivpravni potez jer je samo papa mogao da sazove opsti sabor na kome je odluceno da su obojica
papa svrgnuti a tek iz drugog pokusaja 24 kardinala je izabralo novog papu Jovana XXIII koji je bio vojnik I
potpuno neprimeren za papu, naravno druga dvojica pape nisu prihvatile ovu situacije I sad je postojalo
trojica papa

Kralj Ceske Sigismund je sazvao veliki sabor sto je bila njegova mogucnost kao svetovnog vladara kako bi
se resio spor oko papa 1413 godine za Konstancu u jesen sledece godine, tada se u Ceskoj pojavljuje Jan
Hus koji se ubrzano siri I izbacuje Cesku iz katolicke zajednice

Papa Jovan je bulama priznao punovaznost sabora a rimski papa Grgur XII je pristao da posalje izaslanike
dok je avinjonski Benedikt XIII ostao sasvim po strani

Prva tacka na dnevnom redu ovo sabora bila je husitska jeres a tek 1415 se pocelo sa resavanjem
problema podeljene crkve papa Jovan je suspendovan, a papa Grgur XII se odrekao prestola I ostao je
samo Benedikt koji je odbijao da sidje sa polozaja iako je izgubio podrsku severne Francuske tek 1417
godine je u Konstanci svrgnut Benedikt koji se nije bas slagao sa tim pa se nazivao papom sve do svoje
smrti 1422 god

Njega je nasledio Kliment VIII (1423-1429) koji se odrekao prestola, pape u Avinjonu su se odrzale oko 50
godina

Sabor u Konstanci je 1417 izabrao za novog papu kardinala Oda Kolonu tj Martina V (1417-1431)

Sabor se bavio I reformama kao I ustanovljenjem odredjenog perioda kada ce se sledeci sabori odrzati

Martin V nije prihvatao nadredjenost sabora u odnosu na papu

Prvi sledeci sabor sastao se u Paviji 1423 god, zatim u Bazelu 1431 god gde su trebali husitski jeretici iz
Ceske da budu vraceni u zajednicu, kada se pokazalo da je sabor spreman da prihvati nesto sto su husiti
trazili papa Eugenije IV (1431-1447) je raspustio savez sto je ovaj odbio I tada je izglasan niz reformi
usmeren protiv papstva , papa je ponovo raspustio sabor I sazvao sabor u Ferari 1437 sto da bi odvukao
vecinu ljudi sa ovog sabora sto da bi se dogovorio za grcima I grckom crkvom (kasnije premesten u
Firencu sabor), 1439 je sabor u Bazelu objavio da nije nadredjen papi , oni su 1438 proglasili za papu
Feliksa V kojeg su I podrzavali sledecih 10 godina do 1449 kada su odustali od borbe I dogovorili se sa
papom Nikolom V, Feliks se odrekao titule a sabor je napokon raspusten

Pragmaticke sankcije iz Burza I Majnca 1438/9

JERESI

Bitni valdovci, iako sui m centri bili u Francuskoj I Italiji zarista su najveca bila u Nemackoj I Nizozemskoj

Najrasirenije I opasnija jeres bila je Bratsvo slobodnog duha,

Prosjaci (muski I zenski)

Bicevaoci – nastali usled kuge, zvanicno optuzeni 1349 god

Joakim iz Fiore – 12 vek

Najzapazeniji mistici 14 veka, dvojica dominikanaca – Ekhart (1260-1327) I njegov naslednik Tauler
(1290-1361)bio I vodja skupine Boziji prijatelji, nisu bili jeretici ali su utabali put Martinu Luteru

Dzon Viklif – upravitelj Baliol koledza u Oksfordu, 1360, magistar teologije 1368, doctor 1372, 1374
dobio bogato selo Lutervort, postavljen u kraljevsku komisiju koja je isla kod pape,

Viklifovi pogledi su odgovarali trenutnim politickim pogledima u Engleskoj I on je dosao u London, tamo
je izbio sukob izmedju episkopa I Jovana od Gana, Papa Grgur XI je nasao greske u Viklifovom ucenju I
poslao bule kojim se treba uhapsiti Viklif ako je zaista to rekao, episkopi ga nisu uhapsili ali su ga osudili I
zabranili mu da to I dalje pripoveda (ucenje vezano za drzavu I imovinu) preterao je kada je odbio da
prizna da se vino I hleb posle pricesca menjaju u hristovu krv I meso, polako gubi podrsku svih

Viklifovi sledbenici – lolardi

Za vreme Henrija V vodja lolarda Dzon Oldkasl, gospodar Kobama je dizao pobune ali na kraju bezi u Vels
1417 gde je I pogubljen

Viklifova dela sui mala veliki odjek u Ceskoj preko princeze Ane, zene Ricarda II

Jeronim Praski je preneo njegove ideje 1401-1402

Karlo IV osnovao Praski univerzitet 1347, I bas kod ceskik nastavnika je Jeronim naisao na najvecu
podrsku sa Viklifovim spisima u ucenjem

1403 arhiepiskopski kolegijum je poslalo 45 teza izvucenih iz Viklifovog ucenja univerzitetu I trazili da se
potvrdi pravovernost sto univerzitet nije mogao iako je bila grupa ekstremista koja je to pokusala medju
kojima je bio I Jan Hus

Rodjen 1370, diplmoirao 1393, magistrirao 1396, bio pobornik reforme, 1402. Postavljen za
propovednika u crkvi (vitlajemska kapela) mada cak se I 1411 I dalje zaklinje da ne veruje u osnovne
postavke Viklifovog ucenja, vise je bio propovednik I reformator nego teolog I ucenjak, koristio je ono
sto mu je odgovoralo od Viklifovog ucenja

Hus je postao rektor univerziteta u trenutku kada je kralj Venceslav kako bi obezbedio podrsku
univerziteta(zbog sabora u Pizi) dao ceskoj naciji na univerzitetu tri glasa od cetiri, tada je arhiepiskog
zabranio propovedanje sa univerziteta a na Prag je stavljena papska zabrana

1412. papa Jovan je pozivao na krstaski rat protiv kralja Napulja usput obecavajuci oprostaj sto je
izazvalo Husa da jos vise napadne oprostajnice protiv cega su bili I svi reformatory, medjutim Hus je
otisao predaleko kada je rekao da su papske odredbe nevazece ako su u suprotnosti sa Hristovim
zakonima, ovo je cak I za njegove sledbenike bio previse revolucionaran korak, univerzitet je obnovio
osudu Viklifovih dela a kralj Venceslav se zgranuo kada je cuo I podzrao je ovaj potez a papa je izopstio
Husa I naredio da se vitlajemska kapela sravni sa zemljom, I Husovi prijatelji su prognani I sa univerziteta
I iz samog Praga

Car Sigismund je ponudio Husu siguran dolazak u Konstancu 1414 sto je ovaj prihvatio medjutim ipak je
zarobljen kad se pojavio I bacen u tamnicu, Sigismund pokusavao da ga oslobodi, 1415, osudjen je I
predate svetovnim vlastima a Sigismund ga je spalio kao I Jernoima koji je dosao da ga podrzi

1419, husitska rulja je zauzela Prag pobila gradsko vece I pobedila Sigismunda

1420 – cetiri praska clana