Beton - Wikipedia file:///C:/Users/Telekom 662PN/Downloads/Beton - Wikipedia.

htm

Beton
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Beton je građevinski materijal koji se spravlja uglavnom od cementa,
agregata (uglavnom šljunak i pesak) i vode.

Beton očvršćava posle mešanja i ugrađivanja, usled hemijskog procesa

koji se naziva hidratacija. Voda reaguje sa cementom, koji očvršćava i
tako povezuje ostale komponente u smeši, tako da na kraju dobijamo
tvrd „kameni“ materijal.

Termin „beton“ u opštem slučaju označava širok spektar veštačkih

građevinskih materijala kompozitnog tipa koji se dobijaju
aglomeracijom zrna vrlo različitih tipova agregata. Aglomeracija
podrazumeva i primenu određenih vezivnih supstanci. Imajući u vidu
ovakvu definiciju, proizlazi da se načelno može govoriti o gips-betonu,
kreč-betonu, betonu na bazi vodenog stakla, asfalt-betonu i drugim.
Najširu primenu nesumnjivo imaju betoni kod kojih se kao vezivo
koristi cement, i koje bi formalno trebalo zvati cement-betonima, ali je u Beton sipanje i ugrađivanje
praksi uobičajeno da se materijali ovog tipa nazivaju samo betonima[1] vibriranjem u jednu zgradu u
Torontu, Ontario, Kanada.
Beton je materijal koji se najviše koristi od svih veštačkih materijala na
svetu[2]. Koristi se za pravljenje puteva, zgrada, temelja,
mostova, „kamenih“ blokova itd.

Prema podacima iz 2005., proizvodnja betona je oko šest

milijardi kubnih metara godišnje, što znači jedan kubni metar po
glavi stanovnika planete. Narodna Republika Kina trenutno čini
oko 40% svetske proizvodnje cementa.

Sadržaj/Садржај
Istorija Livenje betonske ploče za poslovnu zgradu

Spravljanje betona
Kompozicija
Cement
Voda
Agregat
Dodaci betonu - aditivi
Svojstva
Svojstva svežeg betona
Tiksotropija
Tehnološka svojstva svežeg betona

1 од 6 30.7.2018 13:56
Beton - Wikipedia file:///C:/Users/Telekom 662PN/Downloads/Beton - Wikipedia.htm

Konzistencija
Svojstva očvrslog betona
Fizičko mehanička svojstva betona
Čvrstoća betona
Izvori

Istorija
Postavljanje armature za betonsku ploču
Još su Asirci i Vavilonci koristili glinu kao vezivno sredstvo za
njihov beton. Egipćani su koristili kreč i gips kao cement. U na početku betoniranja
Rimskom carstvu beton je pravljen od kalcijum-oksida,
pucolanske prašine i agregata koji su pravili od plavca. Bio je
sličan današnjem betonu na bazi cementa. 1756, britanski inžinjer Džon Smiton (engl. John Smeaton) prvi je
upotrebio portland cement kao vezivnu supstancu za spravljanje betona, koristeći šljunak i šljaku (opeka u prahu)
kao agregat. Danas je korišćenje recikliranih materijala, kao sastajaka za beton, sve popularnije zbog nedostataka
prirodnog agregata, a i zbog zaštite okoline. Najkorišćeniji je leteći pepeo (filer), kao koprodukt termoelektrana. To
ima veliki značaj jer se redukuje određeni broj kamenoloma, a i eksploatacija rečnog agregata se smanjuje.

Osobine betona su se promenile još kako su Rimljani i Egipćani otkrili da se dodavanjem vulkanskog pepela
betonskoj mešavini on može održati i pod vodom. Slično, rimljani su znali da se dodavanjem konjske dlake beton
manje skuplja pri hidrataciji, tj. očvršćavanju. Ili, da je dodavanjem krvi beton bio otporniji na mraz. Danas se u
istraživačkim centrima širom sveta dodavanjem određenih dodataka i u određenoj meri, dobio ekstremno jak
beton, veoma dobrih karakteristika.

I danas se najmasovnije beton spravlja standardnim agregatima, prirodnim ili veštačkim, koji čini 70-75%
zapremine betonske mešavine.

Spravljanje betona
U savremenom građevinarstvu spravljanje betonske mešavine vrši se isključivo mašinskim putem, pri čemu se ovaj
postupak svodi na mešanje i doziranje komponentnih materijala u cilju dobijana homogene mase. Ova operacija se
izvodi u specijalno organizovanim građevinskim punktovima pri gradilištu ili u posebnim fabrikama betona, koje su
u stanju da snabdeju i više od jednog gradilišta betonom. Odvojeno mešanje smese je pokazalo da mešanje cementa
i vode u pastu pre dodavanja agregata povećava čvrstoću betona na pritisak. Pasta bi trebalo da se meša pri velikim
brzinama u posebnim mikserima. A kasinije tako napravljena pasta da se sjedini sa agregatom i ostatkom vode, u
klasičnim mikserima. Mešanjem cementa sa vodom dobija se plastično cementno testo — cementna pasta — koja
vremenom počinje da menja agregatno stanje i da prelazi u čvrstu supstancu. Uzrok ove promene agregatnog stanja
je hidratacija — kompleksan fizičko-hemijski proces čija suština ni dan-danas nije rasvetljena. Kao vreme vezivanja
cementa obično se definiše vremenski period od momenta mešanja cementa i vode pa do trenutka kada cementna
pasta izgubi svojstvo plastičnosti. Dok se vezivanje cementa završava relativno brzo, proces očvršćavanja se ne
završava, on traje nekoliko meseci do nekoliko godina. Taj proces nije ravnomeran, u početku je vrlo intezivan, a
kasnije usporava i asimptotski teži određenoj graničnoj vrednosti.

Kompozicija
Beton se može proizvoditi samo na bazi prethodno utvrđene recepture, tj. na bazi projekta betonske mešavine koji
treba da sadrži sve usvojene količine komponentnih materijala. Receptura betona zavisi od vrste građevine, kao i od
njenih elemenata, a i od primenjene tehnologije građenja.

2 од 6 30.7.2018 13:56
Beton - Wikipedia file:///C:/Users/Telekom 662PN/Downloads/Beton - Wikipedia.htm

Cement

Cement je hidrauličko mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem tzv. portland cementnog klinkera - veštačkog
kamenog materijala koji se stvara pečenjem krečnjaka i gline, temperatura pečenja je 1350-1450 °C. Engleski
inžinjer Joseph Aspdin patentirao je Portland cement 1824, a nazvan je po krečnjačkoj steni Ostrva Portland u
Engleskoj zbog sličnosti boje. Pored portland cementnog klinkera, za čije se dobijanje koristi mešavina krečnjaka i
gline u odnosu 3:1 (odnos masa), u cementu je redovno prisutna i manja količina gipsa (do 5%) koji se dodaje radi
regulisanja vremena vezivanja cementa. Portland cement karakteriše srazmerno konstantan hemijski sastav i to:
CaO (vezan) 62-67%, SiO2 19-25%, Al2O3 2-8%, Fe2O3 1-5%, SO3 najviše 3-4.5%, CaO (nevezan) najviše 2%, MgO
najviše 5%, alkalije (Na2O i K2O) 0.5-1.3%. Cementi se u opštem slučaju mogu podeliti na vrste i klase. Vrste
predstavljaju kategorije cemenata s obzirom na sastav i tehnologiju proizvodnje, dok klase cemenata označavaju
njihove mehaničke karakteristike. Dele se u dve osnovne grupe: na cemente na bazi portland cementnog klinkera i
na ostale - specijalne vrste cemenata.

Voda

Voda predstavlja neophodnu komponentu svake betonske mešavine, pošto je samo uz njeno prisustvo moguće
odvijanje procesa hidratacije cementa. Pored toga, voda u svežem betonu je značajna i kao komponenta putam koje
se ostvaruje potreban viskoziztet betonske smeše, odnosno kao komponenta koja omogućava efikasno ugrađivanje i
završnu obradu betona. Voda za spravljanje betona ne sme da sadrži sastojke koji mogu nepovoljno da utiču na
proces hidratacije cementa, kao ni takve sastojke koji mogu da budu uzročnici korozije armature (čelika) u
armiranobetonskim konstrukcijama. Voda za piće praktično uvek zadovoljava navedene uslove, pa ona može da se
upotrebi za spravljanje betona i bez posebnog dokazivanja podobnosti. Međutim, u svim ostalim slučajevima mora
da se pribavi dokaz o kvalitetu vode za beton.

Agregat
Agregati učestvuju sa 70-80% u ukupnoj masi betona i od njihovih karakteristika zavise i svojstva betonskih smeša
i svojstva očvrslog betona. Za spravljanje betona se potpuno ravnomerno koriste prirodni (pesak i šljunak) i
drobljeni agregat. Takođe dolazi u obzir i mešavina separisanog šljunka odnosno peska i drobljenog agregata.
Drobljeni agregat je po pravilu skuplji, pa se prirodnom, naročito rečnom, u praksi najčešće daje prednost. Prirodni
agregat zbog zaobljenosti zrna mnogo povoljnije utiče na ugradljivost i obradljivost betonskih smeša. Međutim, i
drobljeni agregat ima određenih prednosti; on je u petrografskom pogledu uvek homogeniji, a to uslovljava mnogo
manje koncentracije napona u očvrslom betonu pod opterećenjem i pri temperaturnim promenama. Oštroivični
oblik zrna drobljenog agregata omogućava ostvarivanje uklještenja susednih zrna, pa to doprinosi povećanju
mehaničkih karakteristika, naročito povećanju čvrstoće betona pri zatezanju.

Dodaci betonu - aditivi

Aditivi su supstance koje svojim fizičkim, hemijskim ili kombinovanim delovanjem utiču na određena svojstva
svežeg i/ili očvrslog betona. Doziranje aditiva je obično oko 5% mase cementa, i dodaju se pri spravljanju betonske
mešavine. Najčešće korišćeni aditivi su:

Plastifikatori — dodaci koji poboljšavaju ugradljivost i obradljivost betonskih smeša, pa se može reći da
predstavljaju regulatore reoloških svojstava svežeg betona. U novije vreme sve više ulaze u primenu tzv.
superplastifikatori, pa i hiperplastifikatori, koji omogućavaju još značajnije smanjenje količine vode u svežem
betonu, a da se pri tome ne ugrožava njegova ugradljivost i obradljivost. Smanjenje vode može da iznosi i
preko 30%.
Aeranti (uvlačivači vazduha) — aditivi putem kojih se u strukturi betona formiraju mehurići (globule) vazduha

3 од 6 30.7.2018 13:56
Beton - Wikipedia file:///C:/Users/Telekom 662PN/Downloads/Beton - Wikipedia.htm

reda veličine 0,01-9,3 -{mm}-. Ovi mehurići su ravnomerno raspoređeni unutar mase betona, i takva struktura
uslovljava povećanje otpornosti na dejstvo mraza.
Zaptivači — kao i aeranti, mogu se smatrati za aditive-regulatore strukture betona. Nakon njihove reakcije sa
klinker mineralima dobijaju se proizvodi koji zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu. Na taj način
povećava se stepen vodonepropustljivosti očvrslog betona.
Akceleratori — najčešće jedinjenja hlorida, pri čemu je najpoznatiji i najčešće upotrebljavan akcelerator
kalcijum— hlorid. On ne utiče bitno na vezivanje cementa, ali u značajnoj meri ubrzava proces očvršćavanja.
Retarderi — deluju tako što oko zrna cementa stvaraju opne koje sprečavaju brzo odvijanje hemijskih procesa
na relaciji cement-voda. Najpoznatiji i najrašireniji retarder je sadra.
Inhibitori korozije — koriste se da bi umanjili koroziju čelika (armature) u betonu.
Antifrizi — sredstva koja sprečavaju smrzavanje svežeg betona; deluju tako što snižavaju tačku smrzavanja
vode. Njihovom upotrebom omogućava se izvođenje betoniranja i na temperaturama nižim od 0°-{C}-.

Svojstva

Svojstva svežeg betona

Svež beton je specifičan, višekomponentan i polidisperzan sistem koji se dobija homogenizacijom mešavine
komponentnih materijala - agregata, cementa, vode i eventualno dodataka. Ona zavise od velikog broja uticajnih
parametara, ali se celokupan uticaj ovih parametara može svesti na dva osnovna faktora: na karakteristike
komponenata i na strukturu mešavine.

Tiksotropija
Tiksotropija je sposobnost sveže betonske mase da pod dejstvom učestalih spoljašnjih sila, malog inteziteta,
poprima svojstva tečnosti, tj. dolazi do povećanja fluidnosti betona. Tiksotropija je pojava promenljivosti
parametara gustine u funkciji mirovanja, odnosno kretanja čestica. Zahvaljujući ovoj osobini beton se lakše
ugrađuje primenom mehaničkih sredstava kao što su vibratori, pri čijem se dejstvu na beton menja njegova gustina
i postaje „tečniji“, a prestankom dejstva vraća se prvobitna gustina.

Tehnološka svojstva svežeg betona

Reološke karakteristike svežeg betona bitno utiču na njegova tehnološka svojstva, kao i na svojstva očvrslog betona.
Sposobnost betona da odgovori zahtevima koje nameću pojedine faze tehnološkog procesa proizvodnje betona i
izradnje konkretnog betonskog elementa naziva se „tehnologičnost“. Svojstvo tehnologičnosti treba posmatrati kao
skup većeg broja posebnih karakteristika koje su od značaja u tehnološkom lancu. Opisno se, a delimično i nekim
numeričkim pokazateljima definišu sledeće karakteristike sveže betonske mase:

homogenost
ugradljivost
povezanost (kohezivnost)
stabilnost (segregacija i izdvajanje vode)
prenosivost
pumpabilnost
obradljivost

Konzistencija
Tehnologičnost se najčešće razmatra kao funkcija konzistencije svežeg betona, pri čemu ovaj termin u opštem
slučaju podrazumeva skup svih svojstava datog materijala koja utiču na postojanost, odnosno promenljivost
njegovog oblika pod uticajem različitih mehaničkih dejstava. U slučaju svežeg betona, ova definicija se svodi na

4 од 6 30.7.2018 13:56
Beton - Wikipedia file:///C:/Users/Telekom 662PN/Downloads/Beton - Wikipedia.htm

praktičnu formulaciju po kojoj se pod konzistencijom podrazumeva skup svih osobina svežeg betona koje se
iskazuju putem pokazatelja pokretljivosti i krutosti mešavine. U vezi sa ovako shvaćenim pojmom konzistencije, u
praksi se najčešće govori o:

krutoj
slabo plastičnoj
plastičnoj i
tečnoj konzistenciji
svežeg betona.

Svojstva očvrslog betona

Svojstva očvrslog betona su u opštem slučaju funkcija izvaredno velikog broja rezličitih uticajnih faktora. Ona
zavise od karakteristika primenjenih komponenata, od kvalitativnih odnosa komponenata u masi betona, od niza
tehnoloških faktora itd. Ispitivanja pokazuju da pri konstantnim sadržajima cementa i agregata (po vrsti i kolilini),
kao i pri istom postupku kompaktiranja, kriva koja definiše zavisnost između čvrstoće betona i količine vode ima
oblik prikazan na slici ispod.

Fizičko mehanička svojstva betona

Čvrstoća betona pri pritisku
Čvrstoća betona pri zatezanju
Čvrstoća betona pri čistom smicanju
Čvrstoća betona pri složenim naponskim stanjima
Čvrstoća betona pri dinamičkom opterećenju
Vodonepropustljivost betona
Otpornost prem dejstvu mraza i soli
Otpornost na habanje
Otpornost na hemijske agense
Deformacije betona pod uticajem kratkotrajnih opterećenja

Čvrstoća betona Testiranje čvrstoće betona na

Kao najznačajnije svostvo očvrslog betona. Beton poseduje relativno veliku pritisak, na cilindričnom uzorku
čvrstoću na pritisak, i jako malu na zatezanje koja iznosi oko 10% čvrstoće
na pritisak. Što bi rezultovalo tome da beton uvek gubi
nosivost na zatezanje — čak i kada je aksijalno pritisnut.
Praktično rešenje ovog problema je postavljanje čelika
(armature) u zonama zatezanja betonskog elementa, tzv
armirenje betona. Tako imamo da najčešće upotrebljavani
beton u konstrukcijama je armirani beton. Armiranje
betona se izvodi čeličnim šipkama, mrežama zavarenih šipki ili
fiber vlaknima, pa dobijamo armirani beton. Beton takođe
može biti prednapregnut čeličnim kablovima unutar preseka Isti uzorak posle dostizanja granične
betonskog elementa ili van, pa dobijamo elemente koji mogu čvrstoće, tj. loma
da savladaju veće raspone.

Najveći uticaj na čvrstoću betona ima vodocementni faktor sveže betonske mešavine (voda/cement), sastav
mešavine, kvalitet ugradnje svežeg betona, kao i nega betona u ranom periodu očvršćavanja. Ako su svi ostali

5 од 6 30.7.2018 13:56
Beton - Wikipedia file:///C:/Users/Telekom 662PN/Downloads/Beton - Wikipedia.htm

faktori isti, beton sa nižim vodocementnim faktorom imaće veću čvrstoću nego onaj sa većim vodocementnim
faktorom. Kako je beton tečan pri ugradnji i tek hidratacijom dostiže čvrstoću, mogu se pojaviti naprsline u tek
očvrslom betonu na račun plastičnog skupljanja; ako je isparavanje veliko, naprsline često mogu nastati i pri
završnim radovima. U betonskim mešavinama velike čvrstoće (veće od 70 -{MPa}-), čvrstoća samog agregata može
biti ograničavajući faktor očvrslog betona.

Izvori
1. Osnovi teorije i tehnologije betona, Dr. Mihailo Muravljov, Beton na Wikimedijinoj ostavi
dipl. inž.
2. „-{The Skeptical Environmentalist}-“: Merenje pravog stanja sveta (engl. Measuring the Real State of the
World), Bjorn Lomborg, str. 138.

Dobavljeno iz "https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Beton&oldid=20269078"

Ova stranica je zadnji put izmijenjena 18:02, 7 decembar 2015.

Tekst je dostupan pod Creative Commons Attribution/Share-Alike licencom; dodatni uslovi se mogu primijeniti. Za
detalje pogledajte uslove korištenja.

6 од 6 30.7.2018 13:56