Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Kako Okriviti Zrtvu

    Uploaded by

    Sanja P.
    21 views6 pages
    victim

    Original Title

    Kako okriviti zrtvu

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    victim

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    21 views6 pages

    Kako Okriviti Zrtvu

    Uploaded by

    Sanja P.
    victim

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 6
    VILJEM RAJAN " KAKO OKRIVIT IRIW Zito Mostel Je, pre dvadeset godina, éesto vodlo skeé u Kome je igra juznjatkog senato: Fa Koji Vodi istragu 0 uzrocima druog svelskoz rata. U" klimaksu skeéa, senator ievaljuje, § Broznom metavinom teljumfa i sumnjleavost wSta je wopste Perl Harbur u\ Pacis?” Ovo Je tek eksirermni ‘primer okrivijavanja rive Pre dvadeset godina joi smo se i moglt smejat Ziro' Mostelovo) karikaturl. Medutim, posied- nnjih_godina ist proces. se svakodnevno ‘odvija UWatent soeliainih problema, javnog_zdravstva, rograma protlv siromastva (soetjaine pomoct. Filozof bi taj proces mogao analisirati 1 poka~ zati da Je on, tehmiekj, komiean, No, tcsko da Je tkada smefan, Pogledsime neke itve, Jedna je slabo obrazo~ vano dete fz Skole u airotinjeke) eetves. Ono 22 smatra kktiveem 7a sopstveno slabo obrazovanje- Za njega so kaze daa sebi nes! uzroke vole esposobnosti da. pravilno Cita { pise. Kratka fraza 2a to Je kultura lienost’ | ona upuée- nim ofieiva ono. tq ie navodno_informactja aime, to da siromaino dete, stupajuei w skal, host Oskudan Intelekitalni priljag. Kazu kako fono nitta Ae zna o krJigama, tasopisima | n0- Vinama, (Bez Knilga w Kul: "majka Je oman Jada se pretplati na Reader's Digest). Kahu da ako uopste Boveri — Slo nije mnogo verovatno Jer roditeljl u sirotinjskim vartovima sa. svo- jom decom ne govore — izvesno Je da ne go- Vor! ravine. (Ovde se govort dljalekt nisin Klas, Ili éake — Bode salonl! — jubno-ernacle. Tet on parle nigra.) AKO ste uopéte w stanju da ga posednete na stoliea, stalne ee. vrpolit i el ‘da kroz prozor. ‘(mpulsivna neka deca, vibe motoriéki nego verbalni tipovi) Ukratko, dete Je ,zaostalo’ 1 kultumno liSeno’ kau 1 to, narav~ No, objasnjava njegov neuspeh (njegoo, az) ‘aa vise nauti u Skoll. +) avor: Wollam Ryan, Blaming tne Vicum, vintage Obratite paznju na slignost s logikom Ziro Mo- stelovog judnjackog senatora. Sta ée uopile Kesiturna lideno dete @ akoli? Sta nije uw reda sa 2rtvom? Slodeéi ovu logiku nikom i ne pada nna um da se zapita o kuéama skionim padu I ‘scepanim udzbenicima; 0 ustrafenim I neoset~ vim nastavmicima; 0 fest dodatath. Klupa uw ueioniel; 0 ustrasenim, razvikanim upravitelji- ‘ma; 0 nepreviadano}. segregaclji; o omuglalom administratoru; 0 irelevantnom §kolskom_pro- gramu; 0 zadrtim ill Kukaviekim lanovima moa koje piitaja aj 1 kapacitet Uéiteljske.Skole, Podstieani smo da svu svoju aznjur usmerimo na dete I da se dr2imo nje- Zovin mavodnih nedostataka. Kultura lisenost postaje omnibus ‘objainjenje za obrazovnu po- Sast poznatu pod nazivom skola s udeg grad- ‘Skog podruéja. To je okrivijavanje Zrive, Ukazivanje na navodno devijantnu emaku po- rodieu, kao na ,temeljnu slabost. ernaéke zajed- niles” Jo8 je jedan naéin da se okrivi Zrtva,,Cr- hhatka porodiea’ Je kao 1 ,kulturaa ligenost” po- Stala. stenogramska fraza’sa stereolipnom Ko- notacijom: matrijarhat, odsustvo oca,_sveopsta vanbragnost, Uzima se'da Je odrastanje u ras- padnutoy’ crnaéko} porodic! uzroke veeine rasnih Zala u Ameriel, Upugen! 2naja loziniay 1 pozna- to im je, naravno, da ova fraza treba da pric zove silke odrastanja s dugo odsutnim i) nikad pprisutnim ocem (koga povremeno zamenjuje nlz Prolaznih ijubavnika), = dominirajucom maj- kom koja viada ognjiitem, te deca bivaju oste- Gena nepovratno. Ovo se narodito odnosi na si romaénu, smetenu musku decu, je su pslhe fatalno pogodene i Koja nikada, ava), nece ov~ Jadativestinom postajania uzdu? 1! popreko, skroz-na-skroz ameriekih momaka. Kako bi nas UuopSte onda éudilo Sto ernel ne mogu da. 0s- tvare jednakost? Iz takvih poradiea! 1 opet e, ustedsredivanjem nafe pamje na cmaticu po- rodieu kao prividal usrok rasne_nejednakost, ‘na8 pogled skrenut uw drugom praveu. Rasizmu, diskeiminacii, segregacijt I bespomoénosti peta se suptiino, ‘ali temeljno, umanjuje vaunost, Generigki proces okrivijavanja értve primenju- Je se bezmalo na svakl americk! problem, Otaj- hha zdravstvena zastita siromasnin. objainjava Se time da irtva ima slabu motivaciju {dao} ‘manjkaju zdravstvene informacije. » Problemi stanovanja u slamovima vezuju se uz_svojstva Stanara Kojima je data etiketa seoskih mi- franata 5 juga’, oS ne ,akulturiranih’ na. Zivot U velikom gradu. Siromah pun problema’ pati, turde, od psiholosicih poslediea sirotinje, ,kulto- re siromasiva’ I devijantnog_vrednosnog’ siste- ‘ma nizih Klass; stoga je, premda nenamemno, fon sam uzrok svoilh nevolja. 5 takvog se sa- novista, notorna Ginjeniea da je siromastvo pre 9 ‘svega nemanje novea, lako previda ili ostavija po strani ‘Sve voli bro} porodica koje primaju socijainu omo sofistiék! se povezuje 5 povecanim bro- Jem vanbragne dece, a oboje su rezultat promi- ‘Skulteta | seksualne razuzdanost! niin. slojeva. Svi znatajni socijaini problemi — kriminal, mentalna oboljenja,nemirl, “nezaposiencst— analiziraju seu okvirima ideologije. okrivila- anja Zrive. Na narednim stranicama 6u Iscrp- to laneti devet primera Iz sfere socljalnth pro- Blea! humanth ushuga u gradskim podrue- ima. ‘Mogao sam se bio upustiti 1 u druge oblasti — siajan primer prufa literatura ‘0 nerazvijenim zemljama ,treseg sveta’ u Kojo} se odsustvo pro- speriteta { tehnoloskog napretka pripisuju ne- Kom od aspekata nacionainog Karaktera uh na- roda, kakav je recimo manjak motivacije za pregnuée’ — ali sam planitao da ostanem ‘u granicama sopstvenog,” Henog profesionalnog Iskustva, Koje se uglavnom svodi na rasne ne- Pravde,” socijainupomoc | humane "usluge v gradovima, ‘SluSam godinama one koji okrivijavaju artve 4 razmisijam -njihovom misaonom ‘procesu. Taj proces je Seuto veoma tanan. Okrivijavanje Zrtve zaodenuto Je Wubaznoséu 1 brigom, nos sve same 1 statistighe ukrase. scijentisma: ono Se gubi U mirisno} izmaglic) humanitarizma, U posmatranju procesa okrivijavania 2rive, £o- ek biva lako zbunjen i dezorijentisan, Jer oni Koji praktikuja ovo umeée pokazuju duboku Drigu.za trtve, i to sasvim iskrenu. U tom je pogledu nova ideologiia posve drugatija od ot- Yorenih ‘predrasuda | reakelonarne. taklike 12 Droslosti. 'U njene pristalice spadayu blagonak- oni “drustvenjacis" drustvenim poverenjem valjanl radni poredak, ‘kao I hberalnt pollticari istinski privréent.reformama. Oni vrlo. pomno Vode ratuna da se distanciraju od vulgarnog, kkalviniama ili grubog rasiama; oni s preziram edbacuju svako pominjanje urodene porotnosti Ht genetskih mana, .Crnae se ne raga inferi- oran” vigu_histeriéno. Sila okolnosti", objas- njavaju u razumnom tonu, ,natinila ga je in- feriornim”. T odbacujy, s licemernim prezirom, sve turdnje da Je siromah u Ameriei prosto Dbezvredan, neveit ili oéaran lenstvovanjem. Ne, kazu oni,'on je ,uhvaéen u Krug. siromaitva’ Njega su da bude stromasan obudiltnjegova Jeultura i njegov porodi¢al sivot, sredina ga je opteretila (moda neznalatii 1 zastareli natin na koji ga je majka privikavala na higijenu) nim na Zalost, neprijatnim svojstvima koja ga ine nepodobnim za dobijanje pasoSa za drus- itvo obilja 10 Olrivijavanje zrtve se, naravna, a mnogome raztliaije od. staromodni konzervativnih ide- Ologija. Ove druge jednostavno sa odbacivale arive keo inferiorné, genetski nesavréene ii ‘moraino nepodobne; naglasak je bio na intrin- Sitnim, cake nasiednim nedostacima, "Prva o- ‘mera haglasake Kea sredinskoj uzrotnosti. Staro- ‘modni konzervativae bi se Cvrsto draao uvere- nnja da su ugnjeteni 1 Zrive rodent takvi — take vi znati nesavrsenl il neodgovarajuces Karak tera, odnosno sposobnosti, Nova ideologija ne. savisenost I 'neadekvatnost pripisuje zloéudno} Drirodi_ sirorsastva, nepravdl | rasnim proble- Trima. Zig koji aetva nost 1 koji je wzrok njene viktimizacije, stegenl Jeg, 2i¢ veema drus- tvenog no genetskog porekla’ Medutim, 2g, ne- dostatak, fataina raziéitest — lako laveden Iz sila Sto su delovale u proslosti — ostaje i dale Jociran w samo} Zrtvi, unuiar njene kode. S ta~ ko elegantnom” formulaeyjom " Goveloljupcu. se moze | jedno | drugo. Mose — i sve to zajedno Tstovremeno "da usredsredi svoje sarailosno interesovanje na ‘nedostatke Zrtve, da osuduje neodredene drugtvene | sredinske ‘stresove oli su stvorili nedostatake (nekad), ali | da ignorite Produzeno delovanje viktitnizirajuéihdrus- fvenih sila (sada). To je Siajna forma Ideologije Za opravdavanje ‘one uvmmute vrsie drustvene akelje koja ne bi da tzmeni drustvo — kako bi ‘se Moglo ofekivati — nego Zrbvu tog drustva Zbog svega toga postojl uzasavajuéa istovetnost programa rodenity ir ove vrste analize, U obra- Zovanju, imamo ‘programe .dopunskog obraz0- ‘Yanja, veéma usmerene na Zormiranje umeéa i stavova dece iz geta, nego na strukburaln iz- ‘menu skola. U sferl tasnih odnesa, imamo soci- Jalne inzenjere © sklonije smisljanju mera za Jaéanje’ ernacke porodice, nego metoda Iskore- Siivanja Fasizma. 'y gdravstveno} zastit stvara- ju se novi program! koji Ge pruziti zdravstvenu Informaciju\ (radi lzmene navodne neupuéenos- Hi siromagnih) 1 omoguelsi dase otlrsju 1 2bri- nnu sluéajevi nelegenih oboljenja i smetnji (da Bi se nadomestila njihova navodna nespremnost da trae pomo®),""U_ meduvremens, ogromne nepraviénosit naSeg sistema zdravstvene.zastite Ostaju potpuno nedimute, Kao sto Je 1 2a ofe- Kivati, logiéna poslediea analize socijalaihy pro- blemd u 'svetlu nedostataka Zreve je stvaranie programa til Je ell) ispravijanje 2h nedosta- taka, Formula akeije je krajnje jednostavna’ promenimo 2rtv. Sve se tako glatko odvija da ima privid savrée- ne racionalnosti, Prvo, identifikovanje social hog problema. Drugo, igpitivanje svih koe. ta] problem posada, | olkrivanie naéina na Koji Se ont raziikuju od ‘nas ostalih 2bog ligenostl 1 epravde (kojo} su ilodeni), Trece, definisanje tht raza kao uzroka tog istog socijainog pro- "1 bblema, Konaén, razume se, imenovanje nekog, Viadinog bicokrate da smisii program human tame akelje radi ublazavanja razlika Niko pri isto} svesti ne bi sporio tvrdnju da socijalnih problema ima u izobilju | da su lako Vidijivl, Bog svetl zna da su stotine hitjada si- romaine dece kad napuste — it ak zavrse — Skola, jedva pismene. Nalcon oko eset hiljada ati brovedenih u druSivu profesionalnih nas- favnika, pokazuje se da su ova deca malo toga nautila’ Ginjenica neuspeha njihovog obrazovs fhja Je nespoma, Obleno se prihvata i da je sna siduacija a Ameriel problem bro} jedan ha dnevnom radu nacije. Uprkos gosinama ‘marieva, Komisija, pravnih odlaka, bezbrojnih pravnih ‘lekova, suoven! smo § nelzmenjenim pa tak | poostrenim rasnim razlkama. Fored toga, ‘uprkos ‘nafo} trénjl da Amerikand dobijaju najboljuzdravstvenu zastitu na svelu, siromas- fl tvrdoglavo ostaju nezdravi. Oni vise radnih fati qube zbog bolesti, imaju vise zubnog karl- Jesa, ube vise Deda (2bog problema u trudnoéi emrinosti novoredenéad), P ursiru znatno mla- ‘at od boljestojesih Problem! su tu, | tu su u yeltkim koliginama Zbog nish se nelagosno oseéamo. Svi skupa, ovi uznemirujuél act su odraz nejednakost | za- Prepaséujuée visokog stepena neublazene bede UAmeriel, totalno nespojivin s nasim prokl movanim 'idealima I asim ogromnim \bogat- Stvom. Ova nit — ovo ule — nespoiivosti toliko se jasno istite u tkenju ameri¢kog Zivota, da rosto bode ofl. I ona se mora objasniti, zado- Yoljavayuce Iza nasu savest 1 2a nal. patrioti- zam. Okrivijavanje Zrive je idealno, gotovo bez- bolno, izvrdavanje, Drugl korak u priment ovog objainjenja je bla- fonaklono gledanje na one oil maj” prob- fem o kome je ret, ajihovo izdvajanie i defini- sanje kao pasebne grupe, grupe koja Je druga- @ije od ostzlog stanovnisiva, ‘To je kijuén! 1 si- ftinsk| Korak u procesu, Jer ta razliitast je po sebi ogranitavajuca 1 neprilagodijiva. Drugadiji se vide kao nekompetentniji, neumesniji, sm: rje znania — redju, kao manje IJudski, Antieki Gre\ su iz jednog’jecinog svoistva, fz taziike uu feztku, Yevukii da su varvart — {9 Jest, brb- iver koji govore éudnim jezikom — divi, ne- elvilizovant, opasni, grabljivi, neobrazovani, bez Zakona 1, Ui stvavi, tek nests vise od Zivotin]a. Automatsko etiketiranje stranaca, kao divliaka, dudaka i neljudskih stvorova (oblatniavanie raulke preuvelifavanjem razlike) ne retko slu- 21 kao opravdanje za. rdavo postupanie, porob- Mavanje, pa cak { istrebljivanje Drugadijih Okrivijavanje rive potiva i samo na velo slid nom procesu identitikacije (koja se obavlja, bez sumnje, na vrlo Iubazan, tllantropskt { intelek- 12 ftualan nagin) u kojem se Zrtva socijalnih pro blema poistoveéuje sa stranim, razliciim — rugim'retima, $ varvarinom 1 divijakom. Ts ko je lanalazenje divijaka bitni sastaval deo, 1 retpostavka, okrivljavanja rive, a umece 12- halazenja.divijaica je oenovna. vestina Kojom mioraju ovladali evi ambleloznt bacaél krivnje na Zrivu. Oni moral naueiti Kako da doka2u da su siromagni, crni, bolesni, nezaposieni, sta- hovnicl slamova, drugaéijt 1 neobiéni, Oni mo- raju nauCiti Kako da vode ili tumate istraziva- rnje koje pokazuje da ti ud!" misle na drugs ji agin, da delaju po drugim obrascima, drze se drugadijih ‘vrednost, tede drugatijim "cilje- vima | Uce se drugatijim istinama, A sve to 6e reel da su oni tudine!, varvarl, divijacl. Eto {ako ‘se siromasni i razbagtinjent definigu na

    You might also like