You are on page 1of 6

Zamislite da Strašni sud funkcioniše na ovom svetu kao paralelna institucija.

I dalje je lociran negde
gore, samo što je to “gore” sa nebeskih visina spušteno na prašnjave, zagušljive tavane. Ne tvrdim
(mada pretpostavljam) da je Kafka nužno imao tako nešto na umu kad je pisao “Proces” – to tumačenje
je problematično kao i bilo koje drugo – pre svega zato što “Proces” bez sumnje jeste i kritika
habzburške birokratije. Svaki element ove fantastične pripovesti može se tumačiti na bar dva načina
koja bi se, prema zakonima logike, morala međusobno isključivati, ali ovde ipak egzistiraju u
neponovljivom skladu. Dvosmislenost je simbolično prikazana u nožu sa dvostrukim sečivom, kojim je
K. ubijen. Neki drugi simboli – kao što je boginja pravde koja, na Titorelijevoj slici, liči na boginju lova
– nisu do kraja razrađeni, što nas podseća (i to stalno moramo imati na umu) da Kafka nije imao
vremena da dovrši svoje remek-delo – a ko zna da li bi i tada pred tumačima bio lakši zadatak. Tačno
shvatanje jedne stvari i nerazumevanje iste stvari ne isključuje potpuno jedno i drugo, kaže sveštenik
u IX glavi Procesa. Pokušajmo da se ne zadržimo na tačnom shvatanju.

Mladog, ambicioznog i perspektivnog bankarskog službenika po imenu Jozef K. jednog lepog jutra
hapse dvojica stažara, iako nije učinio ništa loše. K. je ogorčen i uvređen. Tog dana je njegov trideseti
rođendan. Godinu dana kasnije, veče pred njegov trideset prvi rođendan, ponovo dolaze dva čuvara,
odvode ga do kamenoloma izvan grada i ubijaju ga u ime Zakona; K. im dopušta.

Proces je hronika K.-ovog suđenja, njegove borbe (ako se to može nazvati borbom) sa nespoznatljivim
Zakonom i nedodirljivim Sudom. Ovaj roman može da se čita kao opis diktiranog (od strane države?)
psihološkog samouništenja. Ipak, kao što je slučaj sa svim Kafkinim delima, značenje je daleko od
jasnog. Kao što parabola o vrataru koju izlaže sveštenik u IX poglavlju izaziva bezbroj komentara i
različitih tumačenja, tako i Kafkin Proces predstavlja kamen spoticanja dvadesetovekovne kritičke
interpretacije.

Na samom početku se susrećemo sa nečim što bismo, s određenom rezervom, mogli nazvati tipičnom
kafkijanskom situacijom: uz obaveštenje o, u najmanju ruku, neobičnom (uistinu alogičnom) događaju
ide naivno, savršeno zdravorazumsko objašnjenje od kog se do kraja ne odustaje, iako događaji o
kojima se pripoveda nemaju veze sa zdravim razumom. Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer iako
nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra je bio uhapšen. Junak “Preobražaja”, Gregor Samsa, pretvorio se
u bubu jer je suviše naporno radio – to je jedini artikulisan pokušaj objašnjenja fenomena Samsine
nesreće u celoj pripovetki. Jozef K. je uhapšen jer ga je neko oklevetao, jer on – razume se – nije kriv.
Drugo objašnjenje je da su mu kolege s posla priredile rođendansku šalu.

Čitava problematika u tumačenju Procesa sadržana je u traženju odgovora na dva pitanja:

1. U čemu se sastoji K.-ova krivica?
2. Kakav je to uopšte sud?

U romanu ne dobijamo definitivne odgovore (nigde nisu jasno izrečeni), jer svet vidimo kroz
perspektivu Jozefa K., a on se tim pitanjima nije bavio, sve do samog kraja. Uostalom, ko bi to očekivao
od njega. Podsetimo se kakav je bio njegov položaj pre “hapšenja” – visoko pozicionirani birokrata,
savršeno uklopljen u sistem koji, po njemu, besprekorno funkcioniše.

Ali K. živi u državi u kojoj postoji pravo, svuda vlada mir, svi zakoni su na snazi, ko se dakle usuđuje
da u njegovom stanu izvrši prepad na njega?

Zar bi se od čoveka koji tako razmišlja moglo očekivati da (1) preispituje sebe i (2) preispituje svet?.
Lik Jozefa K.

Tumači se slažu u tome da za likove u romanu Proces ne možemo upotrebiti pojam “ličnosti”, budući
da im nedostaje psihološka komponenta. Sporedni likovi (tj. svi osim Jozefa K.) do krajnosti su
instrumentalizovani i predstavljaju samo opredmećenja svojih funkcija u romanu. Sa K.-om stvari stoje

on se ipak nalazi u centru. Sud Famozni Sud iz Kafkinog Procesa možda predstavlja Strašni sud. Zar to ne bi mogli biti sveštenici drugih religija koji. koji se predstavlja kao tamnički kapelan. na početku romana odbacuje i suđenje. Parabola Pred Zakonom Najvažnije mesto za razumevanje suštinske poruke romana nalazi se u IX glavi. govori o sudu. iznosi K. Tu stoji i jedna rečenica za koju bi psiholozi mogli da se uhvate: K. poseduje znanje (gotovo da sam u iskušenju da napišem – informaciju) koje na početku nije imao. govoriti i o Kafki-proroku i upoređivati svet Procesa sa svetom nakon Kafkine smrti. Kafka je povodom toga zapisao “poslednji put psihologija”). reč “oslobađanje” je sugestivna. pa tako čak i niže rangirane sudije smeju da se sede na predsedničkoj stolici (tronu?). On je sudski slikar. Jedan od Klijenata K. Ako reč “oslobađanje” zamenimo rečju “spasenje”.-ovog advokata Hulda. kao što na slikama izgledaju – izgledaju tako jer gospoda su sujetna. može da bude predstavljen. ni psihološkim slomom. Pošto učestvuje u procesu mistifikacije Suda. a dozvoljeno im je da se tako slikaju. prva ličnost koja Jozefu K. jer upućuje na čovekovu slobodnu volju i ideju da čovek jedino sam sebe može da oslobodi. mada ih nije video lično. moramo naglasiti. idući u tom smeru. zna ponešto i o njegovom pravom licu.-u sledeću priču o Zakonu. koje samo retkima polazi za rukom. boginje pravde i pobede (oreol?). Najočigledniji primer je kazivanje Titorelija (koji je. državi. mnoge situacije i objašnjenja u romanu prestaju da deluju apsurdno. crkvi. Pa opet. može biti osuđen. ne može se objasniti ni psihološkim razvojem. prividno oslobađanje (koje proglašava niži sud i koje ne podrazumeva brisanje procesa. naravno. tako da čovek jednog dana ponovo može da bude uhapšen) i odugovlačenje (veštačko zadržavanje procesa u određenom stadijumu kako do presude uopšte ne bi došlo). Možemo. ali moramo paziti da. dakako. čistilište (prividno oslobađanje i odugovlačenje) i raj (stvarno oslobađanje=spasenje). Precizno je propisano kako svako. trgovac Blok. okruženi simbolima moći koji ne moraju biti ovozemaljske prirode – npr. a na kraju postaje saučesnik u sopstvenom smaknuću.malo drugačije. ni njegov lik nije psihološki razrađen (znamo da je to bilo namerno. ali je svakako oblikovan prema ovosvetskim uzorima – sudu. kroz njegovu tačku gledišta posmatramo svet. Ovo zaista podseća na hrišćansku ikonografiju i načine na koje se konvencionalno prikazuju sveci. Čovek. gotovo nemoguće postići. i mogućnost krivice. stvari postaju mnogo jasnije. Ovo postaje još očiglednije u IX glavi romana. Svoje znanje i zvanje nasledio je od oca. U pitanju je određeno saznanje. obećavaju vernicima spasenje?. a ne razvoj ličnosti: u poslednjoj glavi romana vidimo da K.. ne zaobiđemo u širokom luku mogućnost poređenja ovog suda sa institucijom crkve. govori o raznim vrstama advokata koje je usput krišom angažovao. postoji i mogućnost oslobađanja. Čak ni to što Jozef K. se osetio napuštenim.-ovog razgovora sa sveštenikom u IX glavi Procesa. bitno je primetiti preokret koji se dogodio prilikom K. nisu ni tako moćne. u skladu sa svojim položajem. Sa druge strane. . U tom smislu. štaviše – posmatrane iz tog ugla. jer svaki trag o procesu u tom slučaju biva izbrisan). a ishode procesa možemo nazvati tradicionalnim imenima: pakao (osuda=prokletstvo). o čemu se u stvari i nema saznanja. Zadržimo se još časak na Titoreliju. da sudije koje slika. U samom tekstu ima mnogo osnova za takvo poređenje. ali postoje tri vrste oslobađanja: pravo oslobađanje (koje je jako teško. U katedrali sveštenik. Zna. na primer. svaki na svoj način. ne pokušavajući pri tom da ga obmane) – on govori o mogućim ishodima svakog procesa. ni tako strašne.

.

Da li? Sasvim je izvesno da je Kafka. kroz razgovor između sveštenika . koje zatim treba da bude ispravljeno. Kafka za života objavio samostalno. ali na taj način da onaj koji pokušava da je odgonetne mora da uvidi da jedinstveno rešenje ne postoji. kao kratku priču) predstavlja zagonetku koja nužno svakog čitaoca prvo navodi na pogrešno tumačenje. uzgred budi rečeno.Ova parabola (koju je.

To je bilo pogrešno. Šira publika je počela . godini života. ali ipak je imao poštovaoce za života. uprkos svom onom anti-psihologizmu). da čitava organizacija postoji da bi mu ulila pobožni strah i da često članovi te organizacije (a to su upravo oni niže rangirani sveštenici sa kojima narod dolazi u neposredan kontakt) o zakonu znaju taman toliko koliko ovaj vratar ili neki od stražara koji su uhapsili Jozefa K. K. je. još ređe da tumači. prilikom prvog čitanja. kaže svešteniku: Ali ja nisam kriv. Pouzdano možemo zaključiti da je ta krivica u najtešnjoj vezi sa. Sve ovo ne mora striktno da se primeni na crkvu – u moderno doba ateizam je veoma rasprostranjen i među nemislećim svetom – zato postoje razne spiritualne vođe. Kakva je to opomena? Šta je to tako posebno kod gospođice Birstner? Jednostavno je – ona je slobodna! Ona je jedina ličnost sa kojom K. godine. K. u isto vreme su mnogi košmari o kojima je pisao dobili svoje konkretizacije u novim evropskim totalitarnim režimima. koja za njega znači opomenu. bolničarkom advokata Hulda. Uzmimo da je Zakon neki viši. sa jedne strane. odreagovao tvrdnjom na je čovek prevaren. i sa ženom sudskog poslužitelja. on jeste prevaren. razumno. a tek poneki pojedinac taj zakon traži u sebi. se previše oslanjao na žene. Ma koliko ovo paradoksalno zvučalo. Jozef K. Istina.-ovim nepoznavanjem Zakona. Kako čovek može uopšte da bude kriv? Ta mi smo svi ljudi. i svi smo jednaki. sveti spisi raznih konfesija – sve je dostupno običnom čoveku. Ko onda može da oslobodi Jozefa K. sveštenstvo pozvano da tumači zakone. Zatim kaže da će još potražiti pomoć. moramo biti oprezni sa takvim vodičima – oni i vode i zavode. pretpostavljajući da su poslednje dve veoma uticajne i da će mu pomoći u procesu. ali ovaj se retko kad usudi da čita. ne poriče mogućnost spasenja. K. umesto u sebi. Ne samo to. (…) To je zabluda. većina ljudi traži mir van sebe. nego čak traži posrednike na tom putu. tako da slobodan čovek često zaboravlja da je slobodan. On liže Fraulajn Birstner kao žedna životinja.-ova krivica se može dovesti u vezu sa Kafkinim razmišljanjima o prvobitnom grehu. nego u jednom suštinskijem vidu). Ni božanstvena. K. kao da je planirao da se domogne spasenja putem seksa. K. nego i taj incident dovodi u vezu sa tim što se tog jutra nije ponašao na uobičajen način. tj. i to još za cilj koji nije za odobravanje. za nas – izraz Kafkine nade da je spasenje ipak moguće. sa odsustvom samokritike i preispitivanja svoje prošlosti (ne u krivično-pravnom. Ipak. Za Jozefa K. protiv nje se ne vodi nikakav proces. transcendentni poredak. ulogu sveštenika preuzima svako ko ima ambiciju da posreduje između čoveka i njegove duše. Dobro. koji obično zovemo Božijim zakonom. dolazi u kontakt koja ne pripada sudu. shvata: Uvek sam hteo da sa dvadeset šaka zgrabim svet. Proces i Zamak ostali su nedovršeni.. Dok ga vode na pogubljenje. Nakon Kafkine prerane smrti (1924. i sa druge strane. ali veoma cenjene u akademskim krugovima. tj. pa nam to može poslužiti kao vodič. Najsloženije pitanje u romanu Proces tiče se K. hteo ponešto da kaže i o značenju romana u celini. Krivica Jozefa K. da učini da sve bude baš onako kako je bilo pre hapšenja. a sveštenik mu odgovara: Ti isuviše tražiš tuđu pomoć. podlegao je tuberkulozi). u IX poglavlju Jozef K. upušta se u erotske odnose sa Leni.. ni ljudska – Proces je egzistencijalistička komedija koja. u 41. S tim u vezi. Njegovi romani Amerika. U isto vreme. sreće na svom putu imaju za cilj da ga obeshrabre. uživeli u njegov lik. Istovremeno. vratar pred Zakonom obeshrabruje čoveka koji je hteo da u Zakon uđe. ali ko ga je prevario? Ta on je slobodan čovek koji se sam odrekao svoje slobode. i ne samo da prihvata. naročito kod žena. objavljeno je sve što je ikad napisao.? I priča o vratima zakona ima zgodnu analogiju u stvarnom svetu.-ove krivice. Usput priznaje stražarima da ne poznaje zakon. ona predstavlja opomenu. Na isti način. suprotno njegovim željama. postoji nebrojeno mnogo posrednika. Video je gospođicu Birstner. prirodno (kao i mi koji smo se. sve do razgovora sa sveštenikom pokazuje težnju da sve dovede u red. uprkos porazu koji doživljava protagonista. Većina vodiča koje Jozef K.i Jozefa K. Postoje dokumenti. Zbirke pripovedaka koje je objavio bile su malo prodavane.

naglašavajući da su neke osobe koje su Francu Kafki bile izuzetno bliske nestale u koncentracionim logorima.da obraća pažnju na Kafku kada je svet počeo da liči na njegova dela. Proglašavali su ga prorokom. situacije prikazane u Procesu predstavljaju sablasnu anticipaciju psihološkog oružja kakvo se koristi u mnogo podmuklijim režimima od onog iz Kafkinog vremena. kada je postao “kafkijanski”. . Ne znam da li je bio prorok. Za veliki broj čitalaca. mnogo godina nakon njegove smrti. Bio je genije.