ЛОВ НА ЗЕЛЕНОГ ЛАВА

НАСЛОВ ИЗВОРНИКА

ВеПу Јо Тее1ег ВоВВз

Тће Роипс1а1:тш оГ
Ке\И:оп’8 А 1сћету ог
“Тће Нип1ш§ о? Ше Огеепе Еуоп”

© Сатћпс1§е ТЈшуег811у Ргезз 1975

© Српско друштво за историју науке 2002
Сва права превода на српски језик
Слике у књизи објављене са дозволом
81. Оа11еп, КапЉпзћЉНоЉек, Уас1. 81§.,
Мз. 394а (Ље Ља^ут§ оп ра§е 97г.)
Ву ктс! репп188!оп ојГЉе Р г о у о з 1
ап<18сћо1агз о^Кт§'з Со11е§е, Сатћпс1§е.
8с1епсе & 8 ос1е(у Р^сШге 1 лћгагу
8 с 1епсе Мизеит, Бопс1оп
СоиПезу оГ Ље ЗупсИсз
о51ће РИгдуИПат Мизеит, Сатћпс1§е
 Б. Т. Добс

Ј10В НА ЗЕЈ1ЕН0Г ЛАВА

ОСНОВИ АЛХЕМИЈЕ
И С А К А Њ У Т Н А

Српско издање приредио

Александар Петровић
магистар фил.
уредник Флогистона,
аутор Речника технологије

Са енглеског језика превео

Милан Ћирић,
доктор хем.
преводилац Канона осунчавања

БЕОГРАД
2002
Б. Т. Добс Превео са енглеског
Лов на зеленог лава др Милан Ђирић
Основи алхемије
Исака Њутна Рецензенти
др Снежана Бојовић
Издавач _ _ академик Иван Гутман
Српско друштво за исшорију науке
Крунска 51, Београд Корице
е-таП: во§ 1з1;о@еипе1 .уи Александар Петровић

За издавача Рачунарски прелом

академик Милоје Сарић дипл. инж Зора Атанацковић
Председник Научног савета
Лектор
Библиотека Милица Црнојевић
ФЈ10ГИСТ0Н - књига 4
Коректура
Уредник СДИН
мр Александар Петровић
Штампа
Извршни издавач М С Т Гајић
К лу б Н Т
Добрачина 73, Београд Објављено уз помоћ
тел. 0113283-217 Министарства за науку
и технолоГије Републике Србије
Библиотека Популарна СавезноГ секретаријата
наука - Посебна издања заразвој инауку

Уредник
мр Радмило Иванковић 181Ш 86-82167-85-9
Београд, 2002
За извршног издавача
Томислав Га/«ћ Књигу није дозвољено репро-
директор дуковати на било који начин
без писмене дозволе издавача.
 САД РЖАЈ

Реч аутора......................................................................................... 7
1 „ Лов на зеленог лава” .................................................................... 13
У вод................................................................................................... 13
Биографска скица........................................................................... 14
Историографија Њутнове алхемије............................................ 19
Документи и методи ове студије.................................................. 33
2 Појмовнаподлогаалхемијеседамнаестогвека........................ 38
У вод................................................................................................... 38
Природа старије алхемије и њена избавитељска функција:
Јунговски м одел................................. ............................................. 40
Односи духа и материје.................................................................. 48
Мене у старијој алхемији.............................................................. 53
Алхемија и механичке филозофије............................................ 56
3 Алхемиј а седамнаестог века: понешто о њеним
унутарњим развојима и њиховим односима
према религији, филозофији и природној филозофији........... 61
Алхемија и догматска религија.................................................... 61
Надолазак алхемијских публикација........................................... 62
Алхемиј а, механизам и реф орм а................................................. 66
Хартлибијанци и њихова хемијска алхемија.............................. 75
Сажетак и поглед на средину век а.............................................. 94
Закљ учак......................................................................................... 105
4 Хемија и алхемија у Кембриџу.................................................... 108
Историјски проблеми.................................................................... 108
Исак Бероу (1630-77)..................................................................... 110
Хенри Мор (1614-87)...................................................................... 118
„Госп. Ф.” (1633-75)..................................................................... 127
Шири круг........................................................................................ 129
Хемија младог Њ утна.................................................................... 137
5 Њутнова најранија алхемија: 1668-75.......................................... 143
Увод: рукописни материјали........................................................ 143
„Жива” из метала: рани рецепти.......... ,....,............................... 152
„ Жива” екстрахована мокрим путем: први огледи .......... 156
 „ Жива” екстрахована сувим путем: други огледи................... 158
Звездани регулус антимона......................................................... 164
Звездани регулус на пет различитих начина: трећи огледи..... 173
Сендивогиусова теорија образовања и раста м етала............... 175
Мрежа: четврти огледи................................................................. 179
Амалгамације: пети огледи........................................................... 182
Метаморфоза планета: осврт на методологију......................... 185
Кључ: Кејнсов рукопис М5 18...................................................... 194
Шири круг........................................................... ............................ 206
Закљ учак......................................................................................... 210
6 Њутново спајање алхемије и механизма................................... 214
У вод.................................................................................................. 214
„ Свеопшта материја” и њене трансмутације........................... 220
Њутнов материјални етар и нешто више о појму медијације... 225
Стварање новог појма силе........................................................... 231
Њутнова зрела хемијска мисао.................................................... 234
Трансмутација................................................................................. 247
Закљ учак.............................................................. .......................... 251
Епилог.............................................................................................. 254
Додатак А: Алхемијски списи из заоставштине сер Исака Њутна 256
Додатак Б: Њутнов покушај припреме звезданог регулуса..... 272
ДодатакВ: „Кључ” Кејнсов рукопис М5 18,
латински текст и српскипревод.................................................. 274
Додатак Г: Предлог периодизације
Њутнових алхемијских испитивања............................................ 279
Одабрана библиографија.............................................................. 281
Њутнови списи................................................................................ 281
Библиографски материјали о Њ утну......................................... 282
а Додатни материјали о Њутну.................................................... 283
б Седамнаести в е к ............................................................... 285
в Хемијска подлога....................................................................... 290
г Алхемијска подлога.................................................................... 292
д Алхемија....................................................... ............................... 296
ђ Каталози, речници и енциклопедије........................................ 301
П оговор........................................................................................ 303
Уместо белешке о аутору.......................................................... 317

6
 Реч аутора
Ова студија, у односу на првобитну замисао, сужена је у планираном обу-
хвату Њутнове алхемије, али је проширена у обухватању таласа плиме хер-
метичких начина мишљења који су преплавили цело то раздобље. Као крај-
њи исход, истражен је само мали део Њутнових алхемијских огледа, али је
остала нада да су они постали разумљивији тиме што су стављени у матрицу
интелектуалних струјања седамнаестог века. Као резултат добијена је једна
смеша, а реч „ основи” у наслову може се схватити на три различита начина.
Једно значење у којем је та реч коришћена у овом раду односи се на изворе,
а извори Њутнове алхемије у Енглеској из времена рестаурације су наглаше-
ни. Друго значење односи се на експерименталне и научне основе које је
Њутн поставио својим алхемијским проучавањима, а те основе су испитане и
за најранији период његовог рада. У последњем значењу, ту реч треба схва-
тити као ослонце, тако да се алхемија на крају појављује као један од носе-
ћих стубова на које се ослања грађевина Њутнове зреле науке.
Ова књига на скроман начин представља дело како из интелектуалне
историје и из историје науке. Вероватно је то одговарајући начин, чак ну-
жан, у проучавањима научне мисли седамнаестог века. Јер је модерна наука
у свом рађању сигурно носила трагове древне утробе научне мисли у којој је
имала свој дуги период бременитости. Нису сви ти обрасци античке мисли
данас прихватљиви као валидни прилази свету појава, или као исправан и по-
штен напор у покушајима тумачења тог света. Модерна наука, као неки адо-
лесцент, одбацује своје родитеље.
Али, велика сложеност седамнаестог века створила је „век генија” , и ве-
роватно неће бити на одмет да, колико је могуће, дочарамо његову интелек-
туалну атмосферу. Њутн је епитом века: његов велики синтетички ум саткао
је од својих многоструких нити бриљантну нову таписерију. У методологији,
он је интегрисао Беконов емпиризам и античку математику; у физици је ин-
тегрисао Кеплерова планетарна и Галилејева терестријална кретања. У оба
случаја додао је своје непатворене украсе, тако да су његова стварања поста-
јала нешто сасвим ново. У његовим хемијским студијама може се открити
исти образац, јер је Њутн настојао да интегрише алхемијске и херметичке
идеје са механичким филозофијама свог доба. Резултат је био нешто мање
успешан у домену саме хемије него што су били резултати у неким другим
његовим подухватима. Али, у ствари, изгледа да су његови напори за инте-
грацију алхемије и механизма дали једно од његових најбољих виртуозних
остварења: стварање новог појма силе. Њутнова алхемија представља исто-

7
ријску везу херметизма ренесансе и рационалне хемије и механике осамнае-
стог века.
Два истраживачка оруђа, која су у овој студији била од непроцењиве
вредности, јесу: Маипсе Р. Сгоб1апс1, НШопса1 ЗшсИез т (Не 1мп§иа§е о /
СћетШгу (Сатђпс1§е, Мазх.: Нагуагс! ТЈпЈуег$11у Ргезз, 1962) и Ј. XV. Ме11ог,
А Сотргећепзме ТгеаПхе оп 1пог§атс апА ТћеогеПса! СћетШгу (16 уо1з;
Иеш Уогк; Јоћп \УПеу & бопз, 1960). Она су слободно коришћена у целом
раду за безбројне проблеме превођења и интерпретације хемије и алхемије
седамнаестог века и у даљем тексту више неће бити позивања на њих. Сим-
боли и називи у табелама 1 - 5, узети из тих радова као и из разних речника и
лексикона наведених у библиографији, а делом из примарних извора цити-
раних у тексту, вероватно ће бити од користи за читаоца.

Табела1 Метали

Симбол Метал Небески аналогон

жива Меркур
■Пили5 олово Сатурн
г калај Јупитер
? бакар Венера
с? гвожђе Марс
1) сребро 1мпа, Месец
0 злато 5о1, Сунце

Табела 2 Аншимон

Симбол Назив и модерни симбол

Регулус од б , О , и
(у Кејнсовом М5 55) К,
*• (у Кејнсовом М8 55)
К. СГ, регулус гвожђа
Руда антимона, стибнит, 8ђ282
Метални антимон, 8ђ
Звезда, регулус звезде, 8ђ
Метални антимон, добијен помоћу
гвожђа, Зђ
 ТабелаЗ Осишле хемикалије

Симбол Називу Модерниназив

_______________________ седамнаестом веку__________ и симбол

4^ Сумпор Сумпор, 8

А#иа Јо гш Азотна киселина,

ЛР Н И 03

Било који сулфат, али

Витриол вероватно обично сул-
фат гвожђа или бакра,
Р еб04или С иб04

[уобичајено] Амонијачна со Амонијум хлорид,

(5а1 аштопјас) ИН4С1

Шалитра К Ж ),
Ф
(5ак ресег, пјсге)

Тартар Калијум-хидроген-тар-
тарат, КН(С2Н20 3)

Со Натријум-хлорид, НаС1,
или друга со

& Живин сублимат Меркури-хлорид, Н ј»С12

Алкална со Вероватно натријум-

(5а1 а1каН) или калијум-хидроксид,
ИаОН или КОН

9
 Табела 4 Мере, апараши и посшупци

Симбол Назив

Унца
‘/2
+ СгисЉиШт, лонац за топљење
Ћ§Шит, лонац за топљење
ааа Амалгам, амалгамат
К, (обично) Узми или справи

Табела5 Разно

Симбол Назив
Квинтесенција
1^ео, лав

Четвртасте заграде које се јављају у наводима из Њутнових рукописа су

Њутнове. Стрелице нагоре и надоле истичу Њутнове интерлинеације; ко-
ректорски знаци за испуштен текст ( < > ) означавају вероватан текст који
потиче од овог истраживача, тамо где је рукопис оштећен или из других раз-
лога нечитак и тамо где је било неопходно да се убаци напомена ради обја-
шњења.
Референце су цитиране у потпуности тамо где се јављају први пут. Следе-
ћа навођења истог рада дата су у скраћеном облику али садрже у заградама и
указивање на пуни наслов, нпр. (1, п. 5), да би се читалац упутио на поглавље
1, напомену 5, ако жели потпунији облик.
Библиотеке многих универзитета, колеџа и њихово особље помагали су
књигама, рукописима, микрофилмовима и фотокопијама: Тће Пћгагу о? 1ће
ТЈшуегбПу оШ оПћ СагоИпа а! Сћаре1 НШ; 1Јтуегбку Ућгагу, Сатћпс1§е; 1ће
Нђгапез оГ Тппку Со11е§е, Кт§'8 Со11е§е, Оиееп'8 Со11е§е, ОопуШе апс! Са1и8
Со11е§е, Сатђп<ј§е; Тће РкгууПНат Мивеит, Сатђп<Ј§е, Тће Вос11е1ап Ц-
ђгагу, ОхГогс!; Тће ВпПзћ Михеит; Вађзоп Со11е§е; б1ап?огс1 Шјуегб11у, Сог-
пе11 ТЈпГуег511у, Нагуагс! Ш1уегз11у, Бике ТЈпЈуегбЈ1у; 1ће ТЈпЈуег511у оГ \\ђбсоп-
б т, Уа1е МесНса1 бсћоо1; Витс1у Уђгагу, Иог\уа1к, Сопп.; МегсаШПе Уђгагу,
б1. 1.ошб, Мо.; ЈечуЈбћ №1лопа1 апс! Ш1уегб11у Уђгагу, Јегиба1ет. Нарочиту
захвалност дугујемо Универзтету државе Висконсин за копију Њутновог
примерка 8есге1з КеуеаГсI Иренеуса Филалетеса (ЕЈгепаеиб РћНа1е1;ћеб) и

10
за коришћење примерка издања из 1650. године Сендивогиусове П §к1
о/А1скету, и Сенатском одбору Универзитетске библиотеке у Кембриџу,
управнику и члановима управног одбора* Кингс Колеџа, Кембриџ, управни-
ку и члановима управног одбора## Тринити колеџа, Кембриџ, као и следе-
ћим институцијама:Тће Ргес1епск Е. Вгазсћ СоИес^оп оГ бгг каас ИеМоп апс!
1ће Шб1огу оГ бсЈепСЈОс Тћои§ћ1 оГ б1апГогс11Јп1уег811у, Ваћзоп СоПеде, Тће
Вос11еЈап Пћгагу, Тће Р112\уј1Нат М изеит, Вигпс1у Цћгагу, и Уа1е МесИса1
бсћоо1 за дозволу за цитирање рукописног материјала у њиховом поседу или
описивање истог, и издавачу часописа АтШх за одобрење за коришћење ма-
теријала раније објављеног у том часопису, који чини делове поглавља 2 и 3.
Уношење илустрација било је могуће захваљујући љубазности Сенатског
одбора Музеја Фицвилијам, Кембриџ; Управнику и члановима управног од-
бора Кингс Колеџа, Кембриџ, Музеју науке, Лондон, и Градској библиотеци
Вадијана у Сен Галену (ЗиасШћИоЉек УасУапа, 81. СаИеп).
Посебну захвалност за подршку дугујем следећим институцијама: Тће
Иа1шпа1 Зсјепсе РоигкЈаћоп, 1ће БапГогс! Роипс1а1шп, 1ће ИогСћ А1ћ1апПс Тге-
а1у Ог§ап12а11оп, као и мом супругу и деци. Кетрин Рон Добс је помагала у
проучавању Њутнове колекције у Тринити Колеџу у Кембриџу, Гледис Ре-
бека Добс у припреми индекса, а Џорџ Бајрон Добс П и Џин Френсис Добс
исказали су веће пожртвовање и дали већи допринос него што сами о томе
мисле, а Ден Бајрон Добс помогао је својом великом подршком мпе диа
поп. Мајкл Р. Макво (Мшћае1 К. МсУаи§ћ) и Фредерик О. Берендс (РгесЈе-
пск О. ВећгепЈб) помагали су у превођењу са латинског. Мајкл Макво, Ро-
берт Зигфрид (Коћеп 8је§Гпес1), Хенри Герлак (Непгу Сиег1ас), Роналд
Стерн Вилкинсон (К.опа1с1 81егпе \УПкт 80п), Ричард С. Вестфал (Шсћагс! 8.
■\Уе81Га11), Џон М. Хедли (Јоћп М. Неас11еу), Сејмур X. Маускопф (Зеутоиг
Н.Маизкор^) и Вилијам X. Брок (\УИНат Н. Вгоск) дали су много корисних
савета и подршке током рада. Професори Макво, Герлак, Вестфал, Хедли и
Маускопф, који су прочитали делове рада или цео рад у рукопису, елимини-
сали су многе грешке које би се иначе појавиле. За оне које су, на несрећу,
преостале, не треба теретити никога од њих. Дугујем, међутим, посебну за-
хвалност професору Маквоу без кога цео овај пројект никада не би био за-
почет, а камоли завршен.
Б. Џ.Т.Добс
30. септембар 1974

' У оригиналу: 1ће Ргоуоз1 апд Ре11о\Уб

н У оригиналу: 1ће МаЛег апс! РеИото
11
 Напомена уз броширано издање

У свом приказу ове књиге, године 1977, Карен Фајгеле је сасвим исправно
указала на неке проблеме у мојој тумачењу антимоновог регулуса у Кејнсо-
вом рукопису МЗ 18 као „регулуса Лава” , предлажући уместо тога његово
тумачење као „регулуса Овна” . Иако та промена ни на који начин не мења
суштину мојих аргумената у вези са Кејнсовим рукописом М5 18, сада ми се
њено тумачење чини и тачније и прихватљивије, и зато желим да скренем
пажњу заинтересованом читаоцу на њу. Види: Капп р1§а1а, „ Иедасоп аз а1-
с ћ етМ ” . Шз1огу о/5сГепсе 15 (1977), 102-38, посебно: 108-10.

Б. Џ. Т. Добс
4 октобар 1982

12
 1
„Лов на зеленог лава”

Увод

Крајем седамдесетих, или почетком осамдесетих година седамнаестог ве-

ка, један члан управе* (Ре11о\у) Тринити Колеџа у Кембриџу направио је оп-
ширан извод из једне алхемијске поеме чији је наслов био „ Лов на зеленог
лава” . На крају извода ставио је неке напомене.
Овај спис / садржи пропис за рад у обичном злату, пошто се напра-
ви Рће* 9. У следећим напоменама види се његово слагање са другим
ауторима и, на тај начин, његово разјашњење.1
„ Рад” о којем је овде реч, представља велико дело алхемије, а човек који га
је писао био је Исак Њутн. Његово учешће у тој необичној активности било
је предмет великог чуђења и не малих препирки. Циљ овог рада је покушај
ослобађања од чуђења и препирки утврђивањем историјског садржаја и
основа Њутнове алхемије.
Иако се алхемија сада сматра заблудом, мистичним стремљењем, или, у
најбољем случају, псеудонауком, то није увек био случај. У седамнаестом ве-
ку били су могући сасвим друкчији ставови према њој. У овој студији, после
кратког биографског приказа Њутновог живота и достигнућа, дат је истори-
ографски преглед писања о Њутновој алхемији као и прелиминарно испити-
вање његових алхемијских радова и неких великих питања која се тичу алхе-
мије. У наредним поглављима алхемија ће се разматрати с гледишта анали-
тичке психологије, а биће дат и преглед њеног оскудно схваћеног развоја у
седамнаестом веку.
Имајући у руци нешто од снажних струјања алхемије седамнаестог века,
и на основу неких обавештења о плими алхемијске литературе у том перио-
ду, биће могуће осврнути се на догађаје у Кембриџу с којима се Њутн сусрео,

* Н а колеџим а у О ксфорду, Кембриџу, Даблину и на У ниверзитету у Лондону, РеИст је члан

управе (“ ...а т е т ћ е г оГ а §оуегшп§ ћ о ју оГ а со11е§е т ОхГоп!, С атћгМ де, ог ОићНп ог оГ 1ће
1Јшуег8ку о П л м к к т ...) (прим. прев.).
1 К т 8 '$ Со11е§е, Сатћпс1§е, Кеупез М 5 20, Ј. 5г, у даљем тексту Кејнсов М 5 20. М етоде кори-
ш ћене у датирањ у Њ утнових рукописа које су кориш ћене у овој књизи, разматране су у до-
датку Г. З а оојаш њ ењ е транскрипције нотација на рукописним м атеријалима и коришћених
алхемијских симбола, види Р еч аутора.
13
и прићи обухваћеним питањима у непосреднијем историјском контексту ње-
говог рада. Верујемо да ће кратак поглед на конкретну средину с којом се
Њутн срео у Кембриџу, учинити да његово проучавање алхемије изгледа не
само оправдано и природно, већ и скоро неизбежно.
Затим ће бити разматрана Њутнова најранија алхемијска испитивања и
опити. Видеће се да је Њутн пришао алхемијским питањима с потпуно одре-
ђеним хемијским процесима, радећи у духу раширене алхемијске традиције
тог периода. Као резултат, Њутн је постигао известан алхемијски успех
справљајући „филозофску живу” , коју је сматрао прелиминарном за „про-
пис за рад у обичном злату.”
Тај успех, постигнут око 1675. или можда нешто касније, одразио се на
мноштво његових каснијих научних идеја. Иако је покушај детаљне анализе
Њутнових алхемијских студије после 1675. изван опсега ове студије, биће
указано на нека места у његовим каснијим научним списима у којима се од-
ражавају алхемијске идеје.

Биографска скица

Исак Њутн се родио на Божић 1642. као недоношче, посмрче и једино де-
те неписменог ситног земљопоседника из Линколншира.2 Иако се није оче-
кивало да ће остати у животу - он је касније помињао да се родио тако мали
да би могао стати у пехар од једног кварта* - преживео је рат, револуцију, ку-
гу и фармакопеју седамнаестог века, да би умро у осамдесет четвртој години
и био сахрањен у Вестминстерској опатији. Земљаци су га обожавали, а свет
му се дивио.
Његов геније испрва је изгледао више механички него интелектуални:
као дечак конструисао је водене часовнике, ветрењаче, змајеве и сунчане ча-
совнике, и спретно користио снагу ветра да би надскочио друге дечаке. Ме-
ђутим, током школовања у оближњим сеоским школама и Краљевској шко-
ли у Грантаму, његова интелектуална супериорност и огромна снага
сабраности постепено је долазила до изражаја. Када га је мати исписала из
школе да би научио вештину земљорадње, проводио је све време под живом

2 О бјављ ено је м нош тво краћих Њ утнових биограф ија, неке од њих наведене су у библиогра-
фији. Три најпотпуније и најозбиљније биограф ске студије о Њ утну, на енглеском језику, је-
су: (1) Т у М Вге\У51ег, М ет о^п о / и / е , МгШпвз, а п Ј ГНхсоуепех о / 1заас № м о п (2 уо1з.;
Ес1тђиг§ћ: Тћошав Сопз(аћ1е апс1 Со.; ВоЛоп: 1лП1е, Вго\уп ап<1 Со.,1855), у даљем тексту:
Вгетолег, М ет о 1п : (2) 1лјш$ Тгепсћаг«! Моге, 1хаас М емоп. А Вш^гарНу (1^оп<1оп: СопЛаМе
апс1 Со.; 1934; 1Че№ Уогк: Сћаг1е8 бспђпег'8 бопб, 1934; Ке\у Уогк: Ооуег РиђНса(10П$, 1962), у
даљем тексту: Моге, № м о п ; (3) Ргапк Е. Мапие!, А Р о п га и о / Ш а с И еМ оп (СатђпсЈ^е,
Ма88.: Тће Ве1кпар Ргезз оГ Нагуагс! 1Јтуегб11у Ргебб, 1968), у даљем тексту: Мапие1, Р опгаи.
З а ову б иограф ску скицу дугујемо захвалност свима, али нарочито биографији Моге, И ем о п .
* <3иа« = 1,1359 л и тра (прим. прев.)
14
оградом, са својим књигама и рачунима, потпуно занемарујући начин живо-
та својих предака. Коначно се његов ујак, и сам из Кембриџа, заузео за ње-
гов повратак у школу у Грантаму ради припреме за Кембриџ, а Исак је до-
спео до тог училишта достојног поштовања 1661. године, када се уписао на
Тринити Колеџ. Имао је тада осамнаест година, био је мало старији од већи-
не уписаних студената и вероватно лошије припремљен од многих, али су све
његове способности биле спремне за процват. Подстакнут новим картези-
јанским ферментом у физици, филозофији и математици, Кеплеровом опти-
ком и законима кретања планета, Галилејевом механиком и радовима свог
учитеља, Исака Бероуа (каас Ваггош)" из математике и оптике, млади
Њутн ускоро ће и сам дотаћи - и решити - многе физичке и математичке
проблеме којима су се бавили његови савременици. А кроз цео његов касни-
ји рад, лепота његовог талента за механику и истанчаност схватања физике,
тај рани механички геније његовог детињства, стално су држали корак са
развојем његовог интелектуалног генија и истовремено га јачали.
Јануара 1664/65. Њутн је дипломирао, али у лето 1665. био је принуђен да
се врати свом дому у Вулсторпу, јер је Универзитет био затворен због куге.
Остао је затворен скоро све време до пролећа 1667. а Њутн је тај период про-
вео на имању своје мајке, што је чињеница која вероватно не би била забеле-
жена у овој краткој биографији, да се тај период није доказао као његова ап-
пиз ппгаШГз, чудесна година у којој је пронашао своје „флуксије” (које ће
касније развити у инфинитезимални рачун), открио да се бела светлост са-
стоји од свих изразито обојених спектралних зрака, и пронашао математич-
ки закон гравитације. Постепени развој творевина насталих у том кратком
периоду и њихово откривање свету током потоњих година, поставили су ње-
гов углед на гранитну основу на којој и данас стоји.
Године 1667, међутим, само се вратио у Кембриџ где је у миру магистри-
рао, био изабран у Управу (Ре11о\узћ1р) Тринити Колеџа и ту се скрасио. Из-
гледа да је само Исак Бероу слутио шта се одвија у Њутновој глави када му
је Њутн показао један од својих математичких радова из периода у Вулстор-
пу. Бероу је пустио тај рад да кружи међу заинтересованим математичарима
и године 1669. повукао се са своје луказијанске катедре (1л1са81ап Сћајг) ма-
тематике у корист Њутна.
Године 1672. Њутн објављује Краљевском друштву нека од својих откри-
ћа из оптике из периода у Вулсторпу, и као резултат бива изабран за члана
те групе. Међутим, све до 1684. године, пуни опсег његових студија гравита-

** Д рж ећи се ф онолош ких начела српског правописа, правилније би било А јзек (Њ утн, одно-
сно Бероу). М еђутим, пош то је за Њ утна одавпо усвојено Исак, оставили смо тако н за Беро-
уа. (прим. прев.)
15
ције није угледао светлост дана. У то време многи чланови Краљевског дру-
штва дошли су до закључка да центрипетална сила којом Сунце делује на
планете мора бити обрнуто пропорционална квадрату растојања, али нису
могли да то докажу. Едмунд Халеј, потоњи краљевски астроном, знајући из
ранијих дискусија да Њутн има неке идеје у вези са том темом, отпутовао је у
Кембриџ да би га питао за мишљење. Халеј је одмах изложио циљ своје по-
сете питајући Њутна какву криву би описивале планете ако би се претпоста-
вило да гравитација опада са квадратом растојања. Њутн је одмах одговорио
да би то била нека елипса. Обузет радошћу и дивљењем, Халеј га је упитао
одакле то зна. - Зато што сам то израчунао - одговорио је Њутн...3
Њутн је био изгубио своје радове о томе, али на Халејево инсистирање
извео је поново своје доказе и наставио да припрема низ предавања о крета-
њу планета, Ие тош согрогит, и друго дело, О систему света (Оп 1ке
бузгет о / 1ке У/ог1сГ). Захваљујући скоро у потпуности Халејевом инсисти-
рању, из тих радова настала је РкНозорШае паШгаИз рппарГа тагкетап-
са, тј. Математички принципи природне филозофије, који се сада обично
просто називају Рппс1р1а односно Принципи и сматрају највећим делом нау-
ке које је икада објављено.4
Њутново повлачење из науке завршава се 1696. године његовим поста-
вљењем за Чувара ковнице (\Уагс1еп оГ 1ће М т 1), у тренутку када је велико
прекивање новца у време владавине Вилијама Ш било у току. Чарлс Монте-
гју, потоњи лорд Халифакс, који је упознао Њутна у Кембриџу и дивио му
се, био је тада министар финансија (СћапсеИог оГ сће Ехсћециег). Радио је
већ неко време на својој реорганизацији националних финансија, основао је
Енглеску Банку (Вапк оГ Еп§1ап<3) и установио национални дуг да би финан-
сирао Вилијамове ратове. Године 1695. Вилијам је овластио Монтегјуа да

3 И з рукописа Џ он а К оидуита (Јоћп СошЗшИ), који се ож енио Њ утновом нећаком и много го-
дина ж ивео у Њ утновом стану у Лондону; цитирано према Моге, И ем ит , р.299. Кондуит је
нам еравао да напиш е „Њ утнов ж ивот” али то никада није остварио: његови рукописи о тој
теми сада сачињ авају део Кејнсове збирке (Кеупез СоИесПоп, Кш§'5 Со11е§е, СашћгМде.
4 1$аас И еМ оп, РћИоаорМае паШгаН $ ргтсЈрГа т аЛ ет апса (ГлзпсПш: Јиззи 5 ос 1е 1ап$ Ке&ае
ас Турјз ЈозерШ 51геа1ег. Ргоз1а( арисЈ р1иге$ ВЉНоро1аз, 1687). О д многих каснијих издања,
најпогодније, савремено и првенствено кориш ћено у овој студији јесте: 1заас Ме\у[оп, 5/У 1ш-
ас М ек(оп '5 Ма1ћетапса1 Ргтс1р1е5 о / Ш ш га1 РНИоворћу апА Нп З у н е т о / 1ће М/огМ. Тгап-
х1агес1 Ш о Еп%ШН ку Апс1геи> МоЧе т 1729. Тће Ш пзШ ш пв геуГхеД апс! зиррИеД т (ћ ап М но-
Нса1 ап<1 ехр 1апа 1огу аррегиИх, ку М о п а п С ајоп (2 уо18.; Вегке1еу апс! 1л$ Ап$е1е$: 1Јп1уег8Ј1у
оГ СаНГогша Рге$$, 1966), у даљ ем тексту: Кетешп, Р гт п р ш . Н едавно се појавило \>агшгит из-
дање: 1заас МетеШп, 1хаас к е М о п '8 РћИоаорМае паш гаШ ргтсгрГа т а!ћет а(ка. Тће Т Н М
есИпоп (1726) т(Н У ап аМ КеасИпцз. А нет М ес! апА Ес1'чес1 к у А1ехапс1ге К оуге апс11. В егпагЈ
Соћеп т (ћ 1ће А м Ш апсе о јА п п е УЈћитап (2 уо1$.; СатђгМ јзе, Ма$$.: Нагуап! 1Јтуег$ку Рге$$,
1972), у даљ ем тексту: Коугб ап(1 Соћеп, М ем о п 'з Рппсгрш . У овој студији, позивањ е на стра-
нице дато је и за енглеско издањ е (М ок апс! С ајоп) и латинско издање (Коугб апс1 Соћеп).
Обиље података о припреми првих трију издањ а РппсГр/а и о њиховом савремеиом пријему
налази се у пропратној књизи у а погит издања: 1.Вегпаг<1 Соћеп, 1мгос1испоп 1о М е м о п '5
'Ргтс1рш' (Сашђпс1§е, Ма83.: Нагуагс! 1Јтуег811у Рге$8, 1971).
16
 в п о Ј ш и Iб к а
Д

припреми и прорачун за прекивање новца, као део укупог напора за рефор-

му и стабилизацију монетарног система, јер је ковани новац који је био у
промету био далеко испод називне вредности због обрезивања и кривотво-
рења. У јануару 1695/96 прорачун је био усвојен, у фебруару започето кова-
ње, а у марту је Њутн, захваљујући Монтегјуовим настојањима, приспео да
би преузео положај Чувара.
У то време главне дужности Чувара биле су правне природе, и од Њутна
се очекивало да надгледа откривање и кажњавање кривотвораца и обрези-
вача новца. Он је нагледао тај посао детаљно, а с времена на време бавио се
и другим прекршајима, као што је био сукоб између особља ковнице и гар-
низона у Тауеру. Године 1699. постављен је за управника ковнице, и тај поло-
жај задржао је до смрти. То је био главни административни положај органи-
зације. Њутн је своје дужности обављао са својом уобичајеном темељношћу,
сређујући хаос у протоколима и рачунима који је остао иза његових претход-
ника, и, када је постављено питање процедуре, претражио је све преседане
све до елизабетанског времена. Положај управника обезбедио је у каснијим
годинама Њутну финансијску сигурност какву никада раније није имао. Тако
је сиромашни момак из Линколншира, који је у Кембриџу имао попуст у
плаћању школарине и издржавао се радом, умро као богат човек.5
Иако Њутнове обавезе као Чувара и управника ковнице нису то захтева-
ле, он се ускоро упознао са техничким процесима у току ковања новца. Изу-
чио је методе одређивања садржаја чистог злата и сребра, с којима, како из-
гледа, није био упознат 1696. године, тако да је понекад сам вршио анализе
чак и када би Крунски аналитичар ( С го \ уп Аззауег) обавио свој редовни по-
сао.6 Као што је Џон Кондуит приметио, Њутн је „често имао прилику да
примени своје знање математике и хемије, нарочито у својим. анализама
страног новца...”7 Изгледа да је он уопште био најсавеснији у свом односу
према послу, и Крејг ( С ™ § ) наводи једну смешну ситуацију када су Њутнове
математичке способности помогле Круни на неочекиван начин. Парламент

5 Јоћп С ш јј, И екгоп а 1 Л е М Ш (СашђгМде: А11ће ЧЈшуегеку Р геи , 1946), у даљем тексту:
Сгај§, М ш .
6 1Ш„ р 122.
7 Јоћп СошЈшМ, „М еш о1Г8 оГ 5Јг 1заас ИеМ оп, веШ ћу Мг. Соп(1шП 1о Мопзјеиг РоМепеНе, т
1727,” т Е(Јтип(Ј Т и т о г , СоИ есН от /ог 1ће НШ огу о /Т о п п ап<18оке о/О га м ћ а т . С опш т т ^
А м ћепН с М е т о т о /51г 1хаас Њ м о п , Ио\м П ш РикШ НеЈ Ргот 1ће Оп/>1па1 М55. т 1ће Рох-
хем оп о / 1ће Еаг1 о / Р огит ош ћ (1лпс1оп: Рпп1ес1 Гог М Ш а т МШег, А1ћетаг1е 5(гее1, ћу V/.
Ви1тег апс! Со.С1еуе1апс1-Ко\у, 51. Јатеб'8, 1806), 162, у даљем тексту цитирано као Тигпог,
Со 11ес 1ш п 5 . В иди так ође „5јг 1ааас Недасоп'8 Мешопа1 оп 1ће 51а1е оГ 1ће СоШ ап<1 5Ј1уег СоЈп,”
ргерагес! Гог 1ће С о т т 188Јопег8 оГ 1ће Тгеазигу, с1а(ес1 МЈп( ОГПсе, 5ер(етћег 21, 1717, т Окхег-
^апопх оп 1ће ЗиВјест Тгеа 1ес1 0 / т В г 5 т! 1ћ 'х 1п^т гу т 1о 1ће Иаш ге апс1 Саизез о /гћ е IУеакћ
о /И а п о п 5 к у п т Ш В исћапап [1817] т 1ћ АрремИсех: 51г Н аас Мем 1оп'х М ет огШ оп 1ће СоШ
а п Ј 5Иуег С оШ 1717 Апс1 0 (ћ е г О осит ем 5 (Тће Ас1ат 5пи(ћ Глћгагу; К е р п т з оГ Е сопотјс
С1а881С8; Ие\у Уогк: Аи§изШ5 М. Ке11еу, 1966), АррепШх, 1-7.
је, наиме, био усвојио један закон о царини и порезу на сву увезену робу, који
је био тако запетљан да Министарство финансија није знало како да га при-
мени. Царина је била исказана у процентима од остварене нето цене умање-
не за износ пореза, и нико није био у стању да изведе рачун како треба. Годи-
не 1703. Министарство финансија упутило је овај проблем Њутну који је, по-
сле две провере закона, неколико аритметичких и алгебарских прилаза, и
три концепта одговора, свео цео проблем до тог степена да је било потребно
да цариник одреди само један износ.8
Много година Њутн није желео да објави било које од својих открића.
Његова рана саопштења Краљевском друштву у вези са његовим радовима
из оптике изазвала су оспоравања која су га довела до одустајања од даљих
објављивања тако да је Халеју било потребно много тактичности и енергије
да би успео да од Њутна добије и да у штампу рукопис Принципа. Када су
Принципи довели до нових оспоравања, Њутн је заузео још одбојнији став
према објављивању. Док су му, међутим, дужности управника ковнице омо-
гућавале доста слободног времена, смрт старих противника и љубазна наго-
варања пријатеља одвратила су Њутна од његове раније ћутљивости. Године
1704. објављени су његови радови из оптике у систематизованом облику, а у
исту књигу, Оптика (ОрНскз), била су укључена и два математичка рада.9
Друго, треће и четврто издање истог дела припремио је Њутн укључивши и
нове материјале (1706,1721 и посмртно издање 1730), као и друго и треће из-
дање Принципа (1713,1726). Појавило се и више радова из математике (Агп-
НтеНса ипмегзаИз, 1707, Ие апа1уз1 и Ме1кос1из сИј/егеппаИз, 1711) и већи
број мање познатих радова.
Почасти указиване Њутну у поодмаклим годинама нагомилавале су се:
године 1699. изабран је за једног од првих осам иностраних чланова Францу-
ске академије наука; у 1703. постао је председник Краљевског друштва у сво-
јој домовини, и на тај положај биран је поново сваке године све до своје смр-
ти. Године 1705. Краљица Ана произвела га је за витеза. Обузети страхопо-
штовањем, његови ученици су се побринули да он постане стварни диктатор
у науци још за живота, и он је у тој улози остао тако потпуно и после своје

* Сга1§, М м , 62-63 (1, п.5). К рејгов рачун заснива се на рукописима №да(оп М 88III, 4 4 1и 446
из колекције „Рареге ге1а(ш§ 1о 1ће Мш1 ћу 51г I. № м о п ,” која је сада у Краљ евској Ковници
(Коуа1 Мш().
9 1заас №да(оп, Орпскх: ог, а ТгеаНхе о / гће Ке/1ех1оп$, Ке/гаспот, 1п/1ех1опз апЛ Со1оип о /
и$ћс. Ако Тко ТгеаНзех о / 1ће Зреаеа апЛ МадтшЛе о / СитШпеаг Р1%игех (1лпдоп: Рпп1еЗ
Гог 8 а т . 8пи(ћ, ап<1 Вепј. \"/а1Гог<1, РпгКегз 1о 1ће Коуа1 ЗосЈе(у, а( 1ће Рппсе'з А гш т 51. РаиГа
Сћигсћ-уагс1, 1704). П рикладно савремено издање оптичких радова јесте: 1$аас № \у[оп, Ор-
Нскх, ог, а ТгеаШе о / 1ће Ке/1ех1оп5, Ке/гаспопз, 1п/1ехшпх Со1оип о/ицШ, Гоге\Уог<1 ђу А1-
ћег1 Еш$(еш, ш(го<1. ћу ЗЈг Шггшпс! \У Т какег, ргеГасе ћу I. ВегпагЈ Соћеп, апа1у(хса1 1аћ1е оГ
соМеМ ћу Биапе 1~Ш. Ко11ег (ћазес1 оп 1ће 4сћ е<1п., 1лпЈоп 1730; Ке\у Уогк: Боуег РићМса[1-
ОП8,1952), у даљем тексту: Кедасоп, Орпскз.
18
смрти да су науке у осамнаестом и деветнаестом веку добиле свој оквир у
складу са њутновским моделом.
Њутновски поглед на свет, заиста, развијен скоро у потпуности на теме-
љу његових успеха у математици и физици, обојио је мишљење потоњих ге-
нерација тако суптилно и дубоко да се потпунији контекст седамнаестог ве-
ка, у којем се Њутнова мисао развијала, изгубио из вида.10Тако је настала за-
нимљива аномалија - коју треба објаснити - да су Њутнова проучавања
астрономије, оптике и математике одузела само мали део његовог времена.
У ствари, највећи део његових великих способности био је усмерен на исто-
рију цркве, теологију, „хронологију древних краљевина” , пророчанства и
алхемију.

Историографија Њутнове алхемије

Сва та проучавања која сада изгледају тако неприлична и опскурна да би

се њима бавио велики природни филозоф, била су од животног значаја у се-
дамнаестом веку. Тада су све сумње у веру и догме биле предмет битака како
на интелектуалном тако и на физичком бојном пољу, а век који се још увек у
великој мери дословно држао истине Светог писма тражио је у савременим
догађајима знаке испуњења пророчанстава. У расправама о питању да ли се
свет распада и из некадашњег Златног доба иде према својој пропасти, или
пак наступа период радосне експанзије људског знања и умећа,11питање тач-
них односа између древних краљевина постало је значајно. Њутн се бавио
тим питањима ни више ни мање од својих савременика.
Наука двадесетог века полако успоставља изгубљени садржај Њутнове
мисли. Маклеклен је проучио неке Њутнове радове из теологије12, а Менјуел
неке од његових идеја о „хронологији” 13. Њутнови алхемијски радови, међу-
тим, још нису добили темељно објашњење; многи покушаји дуго су се коле-
бали између рационалистичких и мистичних тумачења, а ниједно од њих ни-
је било потпуно убедљиво.

10 Сегс! ВисМ аМ , Тће 1та$е о / М ем о п апс1 и>ске т 1ће А $е о / Кеахоп (Иехутап Ш логу апс!
РћПозорћу оГ бсЈепсе бепез, по. 6, §еп. е<1., М. А. Н о з к т ; 1х>пс1оп апс1 Ие\у Уогк: бћеес! апс1
\Уагс1,1961).
11 Исћагс! Роз1ег Јопез, А пс1епи а п Ј М оАегт . А 8 (иЛу о / 1ће К п е о / 1ће ЗсГ епф с М очет ем т
5е^ет еет ћ-С ет игу Еп$1аги1 (2пс1 е<1п.; 81. 1х>ш$: \Уа$ћтјЈ1оп 1Јшуег811у ЗШсИез, 1961), наро-
чито стране 23-40.
12 Негћеп Мс1,асћ1ап, КеИдшиз О рШ оп о/М Ш оп, 1оске, апД И е м о п (РићНсаЉ нв о{ 1ће 11пј-
уег81(у оГ Мапсће81ег, по.276, Тћео1о§гса1 бепев, по.6; Мапсће8(ег: МапсћеЛег Ш Јуегвку Рге88,
1941); 1баас №да(оп, 5 г г 1$аас И еМ оп: Тћео1о$ка1 М апш спргх; зе1ес(е<1 ап<1 е<1., шј(ћ ш(го<1.,
ћу Негћег( Мс1^асћ1ап (Цуегроо1: А( (ће 1Гмуег81(у Рге88, 1950), у даљем тексту: КеМ оп, Тћео-
1о§ка1 М55.
13 Ргапк Е. Мапие1, 1$аас ИеШоп, Н Ш опап (Сатћпс1§е, Ма88.:Тће Ве1кпар Ргезз оГ Нагуагс!
1Јп1Уег81(у Рге88, 1963), у даљем тексту: Мапие!, Н Ш опап.
19
 Забуна око Њутновог приступа алхемији настала је већ у најранијем пе-
риоду после његове смрти, када су биографске материјале прикупљали они
који су лично познавали овог великана. У то време Џон Кондуит је писао др
Хамфрију Њутну из Грантама (Бг Нитрћгеу Ме\у1оп оГ С гатћ ат), који је
сер Исака служио као писар и асистент у лабораторији од 1685. до 1690. Хам-
фри Њутн је у одговору послао своје личне реминисценције у којима је сли-
ковито приказан Исак у жару битке са елементима.
Он је врло ретко ишао на спавање пре два или три часа, понекад тек у
пет или шест, лежао би око четири или пет часова, нарочито у про-
леће или у јесен, када би обично проводио око шест недеља у својој
лабораторији, а ватра се ретко гасила, дању или ноћу; он је седео једне
ноћи а ја друге, све до завршетка својих хемијских опита, које је изво-
дио најпрецизније, стриктно и егзактно. Шта је могао бити његов циљ,
ја нисам био у стању да докучим, али његов труд, његова ревност у тим
одређеним временима довели су ме до помисли да је он тежио нечем
што је био изван домашаја људске вештине и умешности.... На левом
крају баште налазила се његова лабораторија, близу источне стране
капеле, где је он тада радио са великим задовољством и усхићењем.
Ништа изузетно, колико се сећам, није се догодило у извођењу њего-
вих опита, а ако је тога било, он је био тако смирен и сталожен да ја то
уопште нисам могао да откријем.14
Приближно месец дана касније Хамфри Њутн је написао Кондуиту друго
писмо, евоцирајући још неке појединости.
Око 6 недеља у пролеће и 6 у јесен, ватра се ретко гасила у лаборато-
рији, која је била добро опремљена хемијским материјалима, разним
супстанцама, реципијентима, ретортама, лончићима за жарење, итд.,*
које је мало користио, осим лончића у којима је топио своје метале;
он би понекад, иако врло ретко, гледао у стару плесниву књигу која је
лежала у његовој лабораторији, мислим да је имала наслов А§псо1а
<1е Ме1а1Ш, трансмутација метала била је његов главни циљ, а за ту
сврху антимон је био важан састојак... Пећи од цигала, рго ге паш,
градио је и мењао сам, без помоћи зидара.15
У овим сећањима Хамфри Њутн дао је Кондуиту портрет Исака као Ве-
ликог експериментатора, у складу са оним што је рекао и Вилијаму Стјукли-

14 Н и трћгеу №ш1оп 1о Јоћп СопдшК, Јапиагу 17, 1727/28, Кеупез М 8 135, К т§ '5 Ко11е§е,
С а т ћ п Ј б е , цитат у: Моге, И ет о п ,247-48 (1, п. 2) и у: ВгтедаЛег, М е т о т , II, 93-94 (1, п.2).
* У оригиналу:... сћеписа1 та1епа18 аа ћосПе$, гесејуеге, ћеадз, сгисЉ1е5, е(с.,... Ни у највећим
речницима нисам наш ао ш та су ћоШез одн. ћеаЉ у (ал)хемијској лабораторији. (прим. прев.)
5 Н и трћгеу И еМ оп 1о Јоћп СошЈшН, Рећ. 14, 1727/28, Кеупе8 М 5 135, К т § '$ Со11е§е, С а т -
ћгМј;е, а$ циоСес! т Моге, И е м о п , р.249 (1, п.2) ап<1 јп Вге\у$1ег, М е т о ш , II, 95-97 (1, п.2)
ју, који је, нешто касније, сакупљао материјале за Њутнов „Живот” . Стју-
клијеписао:
Др Њутн из Грантама... био му је асистент нарочито у његовим хи-
мијским* операцијама, које је годинама изводио. Он се често дивио
стрпљењу сер Исака у његовим опитима, како је брижљиво одмеравао
своје материјале, а његове ватре гореле су скоро без престанка.16
Стјукли је, међутим, био један од његових ученика који су га гледали
са страхопоштовањем, и већ средином осамнаестог века покушавао је
да спасе углед сер Исака од љаге алхемије. Стјукли је знао само мало
више од Хамфрија Њунта о интелектуалној творевини која је могла
произићи из лабораторијског рада сер Исака и није био несклон томе
да „ објасни” више него што је стварно знао. Тако Стјукли каже:
Он [Сер Исак] је такође написао једно целовито дело о химији, обја-
шњавајући принципе материје и елементарних компонената из те те-
шко разумљиве вештине; са огледним и математичким доказима. Он
сам имао је добро мишљење о том делу, али је рукопис, на несрећу, из-
горео у лабораторији, у којој је случајно избио пожар. Он никада није
покушао да то понови, што је губитак који се не може прежалити...
У погледу химије уопште, ми можемо лако претпоставити да је сер
Исак, у својој дугој и трајној преданости тој пиротехничкој забави до-
шао до веома значајних открића у овој грани филозофије која је зах-
тевала много његовог изванредног умећа да би је избавио од празно-
верја, таштине и преваре, и лаковерног истраживања алхимије и тран-
смутације. На тај начин је сер Исак изводио своја истраживања далеко
наниже, до крајњих састојака материје, као и навише, према бескрај-
ним пределима васионе...17
Ту је сада Стјукли скоро потпуно у праву када препознаје Њутнов велики
експериментални програм као и његово интелектуално предавање истражи-
вању „крајњих састојака материје” . Међутим, Стјукли, млад човек у време
Њутнове смрти, чије је мишљење претрпело утицај реакције осамнаестог ве-
ка против алхемије, назвао је „химијом” тај рад сер Исака, који је избавио
ту област од „алхимије и трансмутације” . Насупрот томе, у овој студији би-
ће заузет став да је управо путем алхемије и трансмутације сер Исак очеки-
вао објашњење „ крајњих састојака материје” .

1 Где је у оригиналу: сћуписа1, сћугт5(гу, а1сћушу, у преводу смо ставили: химијски, химија,
алхимија (прим. прев.).
16 \У1Ш ат 51ике1еу, Мето1т о / 81г 1т ас И е М о п ^ М /е к у Џ/ИИат 5шке1еу, М.О., Р.К.8 . 1752
В ет д хоте А ссоиМ о / Ша РатИу апЛ СШе/1у о / 1ће Ј и м о г РаП о / Шх П/е, есЈ. ћу А. На$1т§8
\УћИе (итс1оп: Тау1ог апс! РгапиЈ, 1936), р. 56, у даљем тексту: 5шке1еу, М ет огп.
17 И ст о, 59-60
 Али чак и пре Стјуклијеве смрти, у осамнаестом веку, ускрснуло је сећа-
ње на Њутнову нарочиту наклоност мистичној компоненти алхемије, сећање
које је, како изгледа, адекватно постављено тек у садашњем веку. Пречасни
Вилијам Ло (1686-1761) први је наговестио да је Јакоб Беме у великој мери
надахнуо Њутнову мћсао у природној филозофији.
Пресветли сер Исак Њутн, када је писао своје Принципе, и објавио
Свету своје велико учење о атракцији, и оним Законима Природе по
којима су Планете почеле и наставиле да се крећу по својим орбита-
ма, могао је рећи Свету да се истинска и непогрешива основа онога
што је тамо наставио налази у делу IеШотск Тћеозорћег, у његовим
трима првим Својствима Вечне Природе, да је он био ревностан чи-
талац тог чудесног писца, и да је од њега узео велике изводе...18
Јакоб Беме (Јасођ В оећте) (1575-1624), или Бемен, како су га Енглези
обично звали, био је хришћански мистик скромног образовања, путујући
обућар у Пруској. Стекавши нешто знања из алхемије током учења заната,
описао је своја каснија екстатична религиозна искуства у некој врсти тран-
сфигуриране херметичке терминологије.19 Да је Њутн заиста нашао кључ
своје природне филозофије код Бемеа, то би захтевало прилично радикалну
ревизију садашњег разумевања Њутнове методологије, али на срећу, то није
истина. Стивен Хобхаус, студент Вилијама Лоа, утврдио је да је Ло своју
тврдњу заснивао само на непоузданом усменом предању и, поврх тога, пока-
зао да је Бемеова мисао стајала у потпуној контрадистинкцији са Њутно-
вом.20 Јасан сумарни преглед против Лоовог становишта дао је Маклеклен,
који је још приметио и одсуство било ког већег извода из Бемеа у Њутновим
теолошким рукописима.21 И писац ове студије може исто тако да потврди
Бемеово одсуство из алхемијских рукописа.
У то доба, међутим, када је средином деветнаестог века сер Дејвид Бру-
стер писао прву већу Њутнову биографију, још нико није био претражио
Њутнове радове да би утврдио чињеницу да Беме заиста није био један од

18 АУПНат 1^а№, А п арреа1 То а11 1ћа 1 Ооикг, о г ОЈхкеНе^е Тће Тгшћх о / 1ће Сохре1, \Уће1ћег
А е у ке О е и и , Агшпа, ЗосШ апх, о г потта1 С ћ т Н а т . 1п м ћ к ћ , 1ће 1гие С го и ш к аги! Кеазопх
о / 1ће мћо1е СННзНап Р аић апс! 12/е аге р1апе1у ап<1/и11у Ј ет о п т а ге Ј. То и>ћкћ аге аМе<1, 5о-
те А т пш А уегзш п! ироп п г . Т гар '5 1а 1е Кер1у (1лзгк1оп: Рпп1е<1 Гог XV. 1ппу8, а( 1ће \УебС-Еп(1 оГ
$1.Раи1'$, 1742), р.314.
19 Апћиг Ш»агс1 \У аке, А1сћетШх Тћгои§ћ 1ће А/>ех. Пмех о / 1ће Р ат ош А1сћетШ ка1 РћИо-
хорћегз/гот 1ће у е а г 850 1о 1ће с1о$е о / 1ће 18т сет игу, 1о§е(ћег м 1ћ а 81 и<1у о/[Не РНпсГрШ
ап<1 Р гаспсе о / А к ћ е т у , тс1и<1т§ а ВЊИоцгарћу о / А1сћетка1 апД С ћегт епс рНИозорћу, т -
1го<1. ћу Раи1 М. АНеп (Керппс о{ 1ће 1лпс1оп е<1п. оС 1888; В1аиуе1(, И .У.; Ки<Јо1С 5(ешег РиђП-
саиопз, 1970), рр. 161-66, у даљ ем тексту: \УаКе, Ш е*.
20 \У Ш ат 8 е 1ес 1е <1 М у и к а 1 У/гШпцз о / ШШат 1а\и е<И1е <1 м ( ћ И о ш апА Т ш т у -/о и г 8 ш-
<Ие5 т гће Му51ка1 Тћео1ој>у о / ШШат 1м\м ап<1 Ја со к Воећт е агШ ап Егијтгу т 1о 1ће 1п/1иеп-
се о / Јасок Воећт е оп Н аас И е м о п к у 8 (ерћеп Н окћоизе, (огежоп! ћу АМоик Них1еу (2п<1
едп., геу1бед; Ме\у Уогк ап<1 и зп ск т : Нагрег ап<1 ВгоШегб, 1948), рр. 397-422.
21 НегћеП Мас1^асћ1ап, „1п(гос1ис(1оп” , 1П Ме\у(оп, Тћео1оцка1 М 8 8 , рр. 20-21 (1, п.12).
22
његових омиљених аутора. Поврх тога, Брустер је међу Њутновим папирима
запазио већи број ствари које су му изгледале исто тако лоше: један ауто-
графски препис рада Метаморфоза Планета (Тће МеШтогрНот о / 1ке
Р1апет) Џона де Монти Снајдерса (Јоћп с!е Моп1е 8пус1егб) од шездесет две
стране кварто формата, мноштво страна алхемијских стихова поеме Треб-
ник Алхимије (Ог<Ипа1 о/А 1скт у) Томаса Нортона (Тћошаз ИоПоп) и Ми-
стерија Микрокозма {Му$1егу о / 1ће М1сгосо$т) Базилиуса Валентинуса
(ВазШш УакпПпих), као и примерак дела Откривена Тајна, или отворен
Улаз у затворену Краљеву Палату (5есге1'$ КеуеаГЈ, ог ап ореп Ешгапсе
1о (ће 8ћи1 Ра1асе о /гћ е Кт§) Иренеуса Филалетеса (ЕЈгепаеик РћЛа1е1ћеб)
са мноштвом напомена унетих Њутновом руком.22
Било је и много других алхемијских рукописа, заиста много. Брустер је
њихов обим заиста једва наговестио - садржавали су око 650.000 речи, скоро
све исписане Њутновом руком.23 Иако је Брустеров приступ Њутновој био-
графији био хагиографски, он је био и сувише поштен истраживач да би твр-
дио да није видео тај „ штетни” доказни материјал и, следствено томе, био је
приморан да направи разлику између алхемије Њутна и његових великих са-
временика, Џона Лока (Јоћп 1лске) (1632-1704) и Роберта Бојла (К.Воу1е)
(1627-91), које је исто тако занимала алхемија, од обичне алхемије, „проце-
са... који почиње обманом а завршава мистицизмом... ”
Алхемија Бојла, Њутна и Лока не може се тако окарактерисати. Њи-
хова проучавања нису била подстакнута жељом за богатством или
славом и ми можемо са сигурношћу рећи да су љубав према истини,
жудња за новим открићима у хемији и жеља да се провере необичне
претензије њихових претходника и њихових савременика били једини
мотиви који су их покретали.24
Чиста рационализација проблема, могло би се помислити, и разумна, ко-
ју је Брустер могао прихватити пуним срцем. Мучили су га, међутим, ти ал-
хемијски рукописи које је видео; они су страшно кварили његову идеализо-
вану представу о Њутну, тако да је из њега одмах избило пуно огорчење.
Уколико су Њутнова испитивања била ограничена на трансмутацију и
мултипликацију метала, па чак и на откриће универзалне тинктуре,
можемо наћи нека оправдања за његова истраживања; међутим, не
можемо разумети како се један ум толике снаге и тако племенито об-

22 Вге\У5(ег, М е т о т , II, 371-72 (1, п.2).

23 Њ утнови алхемијски чланци наведени су у додатку А , а збирка ће бити разм отрена у даљем
тексту. П роц ена броја речи изврш ена је у време њихове продаје у 1936. и објављена у непаги-
ни^аном предговору („Рогедаогс!”) продајног каталога цитираном у даљем тескту уз напоме-

24 ВгедазЈег, М е т о т , II, 374 (1, п.2).

23
 узет геометријским апстракцијама и проучавањем материјалног света
могао толико спустити да буде чак и преписивач најбедније хемијске
поезије и коментатор једног дела које је очигледан производ једне бу-
дале и протуве.25
Ти алхемијски радови били су за Брустера несавладива препрека и он је
морао да спозна да његово праволинијско рационално тумачење није сасвим
одговарајуће, иако је осећао да би оно морало бити такво.
Луј Тренчад Мор (1хиш Тгепсћагс! Моге), с друге стране, мада је у много
чему био темељитији од Брустера, није, како изгледа, ближе испитао те ра-
дове када је 1936. године пришао изради следеће велике Њутнове биографи-
је, те отуда није имао онај проблем интерпретације који је мучио Брустера.
Исто тако, изгледа да Мор није проучио велики број бележака из хемијске
лабораторије које је Брустер видео. Јер иако су те белешке део Портсмаут-
ске збирке (Ропзшои1ћ СоПесиоп, ТЈшуегзку Уђгагу, Сатђпс1§е) коју је Мор
користио, лабораторијске белешке биле су у то време затурене у Универзи-
тетској архиви, из које су изрониле да би биле прикључене портсмаутским
радовима тек педесетих година, тако да се Мор вероватно ослањао на њихов
сумарни опис у каталогу Портсмаутске збирке. Тако је Мор занемарио при-
марни извор за проучавање Њутнове алхемије и мирне савести могао да
предложи њихово одвајање од Њутновог озбиљног рада у природној фило-
зофији. Позвао се на сећања Хамфрија Њутна као на „занимљив опис Њут-
новог метода одмарања када је био исцрпен састављањем својих Рппс1-
р1а„26 и окарактерисао Њутнову алхемију као мистичну, прихватајући не-
критички тезу о утицају Јакоба Бемеа на Њутна.
Постојала је један мистична црта у његовом [Њутновом] карактеру,
која је није била уочена. Она се испољавала не само у његовом истрај-
ном читању езотеричних формула алхемичара, него и у његовој
наклоности према филозофији Кембриџских платониста и његовом
проширеном тумачењу пророчанстава Књиге пророка Данила и От-
кривења. Његова испитивања нису се зауставила на тим границама.
Има доказа да је пручавао дела Јакоба Бемеа и постао, више или ма-
ње, следбеник обућара-мистика.27
Затим је Мор употпунио своје погрешно тумачење тврдњом да Њутн није
имао ништа против прављења злата и да је то био његов мотив за проучава-
ње алхемије у већој мери од несебичног научног истраживања. Много глупо-
сти је речено о науци ради науке <5 10 , баш као и о уметности ради уметно-

25 И ст о, 11,374-375.
“ Моге, Њ м о п ,1 5 & (1, п.2).
И сш о, 158-159.
24
сти. Њутн, Бојл и Лок желели су да примене своје знање за добијање прак-
тичних резултата и поздравили би добродошлицом моћ и богатство као што
то чине данашњи научници. Френсис Бекон је ценио науку само због њених
плодова. И то је објашњење о људском слепилу за било кога у овом веку, ко-
ји је обузет стремљењем ка механичкој сили, и чији су идеали побркани са
материјалним благостањем, да попустљиво оправдава Њутнове практичне
наклоности само да не би његов научни углед био укаљан.28
Тако је сведочење Хамфрија Њутна које је приказивало Исака Њутна
као Великог експериментатора, са Мором потпуно отишло ван фокуса. Мо-
ру уопште није сметало да Њутнова занимања за алхемију прихвати као
стварна, али није осећао неку већу обавезу да их уклопи у остатак Њутнове
науке. За Мора, Њутнова алхемија могла је бити рекреациона, мистична или
практична, али се преко ње лако могло прећи када би дошло до дискусије о
његовој „реалној” науци.
Не много времена од Моровог писања, међутим, догодило се нешто што
је једноставно онемогућило да се икада више по кратком поступку изостави
Њутнова алхемија. Године 1936, наиме, Њутнови алхемијски рукописи про-
дати су на аукцији, и многи од њих постали су доступни за озбиљна проуча-
вања. До тог времена ти рукописи су почивали у миру. Када је Томас Пелет
испитивао Њутнове радове после његове смрти 1727. године, означио је ал-
хемијске радове као „ неподесне за штампање” и они су били враћени у своје
кутије. Нису били укључени ни у Њутнове Орега отта које је приредио Се-
мјуел Хорсли (5атие1 Ногз1еу) у осамнаестом веку29 и, осим што је Брустер
поменуо неке од њих, горе поменуте, они су већином остали непознати и
преносили су се на потомке Кетерин Бартон Кондуит, Њутнове нећаке. Го-
дине 1936. породица је одлучила да прода алхемијске, теолошке и друге ра-
дове који су још били у њиховом поседу, док су научни радови већ били пре-
дати Универзитетској библиотеци у Кембриџу где сачињавају Портсмаутску
збирку.30

28 И ст о. 161.
29 Оеог§е Ј. Сгау, А ВЉ1шј>гарћу о јгћ е УЈогкх о / 5 1г 1$аас ИемНоп, То$е 1ћ ег т 1ћ а о/Воока
Ши$1тапј> Нп Могкх, т 1ћ Њ 1ез (2пс1 е<1п., Сашћп<1§е; Водаез ап<1 Вомез, 1907), 1-2; 1заас
№ \у!оп, 1хаасч И еМ от орега циае ех.иаМ отта. С от т еМ агт Ш имгакаг 5атие1 Н огпеу,
И ..О ., К.З. 8 ., К еуегепЉ аЉтопит т СћгШо р а (п К оћепо ерисоро 1мгиИпеп51 а за сги (5 Уо1б.;
1.опсПш, Ехси<1еђа1 Јоаппез N1011015, 1779-85).
м А Са1а1о$ие о / 1ће РоПвтоШћ СоИесиоп о /В о о к з па<1 Р а р е п м п и еп ку о г ће1оп§т§ 1о 81г
Н аас И е м о п , 1ће хс1ем 'фс р о п ш п о/м Ш сћ ћа$ кееп ргезеМ еА ку (ће ЕаН о /Р о П т о и 1ћ 1о 1Не
1Јм уег 5 Г1у о / СаткгШ §е.Огашп ир ку 1Не ЗумИса 1е арро1меЛ 1ће 6 (ћ М оуеткег,1872 (СатђгМ -
§е: А11ће 1Јшуег8Ку Ргевб, 1888). О дбор (5уп<ЈЈса1е) је унео у каталог и алхемијске рукописе,
али су они враћени породици као ненаучни. Пуну научну историју збивањ а кроз која су про-
лазили Њ утнови радови објавио је недавно Д ерик Т. Вајтсајд у; 1заас № м о п , Тће М а/ћет ап-
са1 Р а р е п о /1 ш а с И ет оп. е<1. ћу Бегек Т. ХУћкезМе ш кћ 1ће аббЈЛапсе ш риђНса(10П оГ М. А.
НобкЈп (6 уо1б., соп1.; Сатћпс1§е; А1 Ље 1Јп1уегб11у Ргебб, 1 9 67-), „Сепега11п(го<1ис[Јоп,” I, XV-
хххуј, у даљем тексту: №да(оп, М аЛ ет апса1 Рарегх.
25
 Продају у 1936. години обавили су 5о1ћећу ап<3 Сотрапу о? 1лп(1оп. За
продају, г. Џон Тејлор из фирме Сотби припремио је дескриптивни каталог,
који је још увек најббљи објављени преглед радова и за неке рукописе сада
једини приступачан опис.31 Приликом продаје рукописи су расејани, али је
Џон Мејнард Кејнс, жалећи за губитком таквог националног блага, преду-
зео да их поново сакупи, колико год је могао. Коначно је успео да набави из-
међу једне трећине и једне половине тих рукописа. Пред смрт их је завештао
Кингс Колеџу у Кембриџу где они сада сачињавају Кејнсову збирку.32
Кејнс је пре смрти сам проучио све алхемијске рукописе које је прибавио
- неких педесет седам од сто двадесет и једног алхемијског рукописа на про-
даји - и написао један чланак о њима за прославу тристоте годишњице Њут-
новог рођења коју је Краљевско друштво одржало 1946. године (Коуа1 5оа-
е1у'з Ме\у(оп Тегсеп1епагу Се1ећга1шп8 оГ 1946). Кејнс је у свом чланку до-
шао до неких запањујућих открића.
Њутн није био први из века разума. Он је био последњи од чаробњака,
последњи од Вавилонаца и Сумераца, последњи велики ум који је ви-
дљиви и интелектуални свет посматрао истим очима као они који су
почели да граде наше интелектуално наслеђе пре нешто мање од
10.000 година.33
Тако је Кејнс био први научник после Брустера који је покушао да се
ухвати у коштац са Њутновим алхемијским рукописима, а његове тврдње по-
будиле су значајно занимање. Он је детаљније излагао своје погледе на сле-
дећи начин:
Зашто ја њега називам чаробњаком? Зато што је он посматрао целу
васиону и све што је у њој као загонетку, као тајну која се може обја-
снити применом чисте мисли на извесне чињенице, извесне мистичне
нити које је Бог исплео око света да би езотеричном братству омогу-
ћио неку врсту трагања за филозофским благом. Он је веровао да се
те нити једним делом налазе у постојању неба и у саставу елемената (а
то је оно што даје погрешни утисак о њему као експерименталном

31 Саш1ој>ие о / 1ће И еМ оп Р а р е п зоШ ку о гЈег о / 1ће Уисоиги 1 уттј> 1оп и> \мћот 1ћеу ћауе Ле-
хсепАеЛ/гот С агћеппе СопЛиШ, У м соиш ем I у т т ц 1оп, Сгеас-тесе о /8 1 г 1$аас М еш оп (1лзп-
доп: 8о1ћеђу ап<1 Со., 1936). П итер С парго (Ре1ег 5раг§о) сада припрема ново издање овог ка-
талога, са напоменама, које наводи, колико је могуће, садаш ње локације радова.
32 Бројеви рукописа из Сотбијевог к аталога које је прибавио лорд Кејнс дати су у: А . Ш .
Мипћу, „Тће Кеупез СоИесСтп оГ 1ће т Љ оГ 5Јг 1заас Иеш1оп а[ К т § '8 Со11е§е, Сатћпс1§е ”
Њ ш апЛ КесогЛа о / 1ће Коуа1 ЗоаеСу о / 1мп/1оп 10 (1952), 40-50, у даљем тескту: Мипћу,
„Кеупез Со11ес1хоп” .
33 Јоћп Маупагд Кеупез, 1“ Вагоп Кеупез, „ИеууШп, Ше Мап,” ш Тће Коуа18ос1е(у И е м о п Тег-
сем агу С е1екгапот ,15-19 Ји1у 1946 (С а т ћ п с ^ е : А11ће 1ЈпЈуег8Ј(у Рге88, 1947), 27-34, цитат
са стр. 27, у даљем тексту: Кеупез, „№\у1оп, 1ће Мап.” В еће дело наводи се у даљем тексту
као: Коуа18ос1е(у ИТС.
26
 природном филозофу), али делом и у неким радовима и предањима
које је братство преносило у непрекинутом ланцу уназад до изворног
криптичног откривења у Вавилону. Он је посматрао Васиону као
криптограм који је поставио Свевишњи...34
У Кејнсовом схватању има много тога што треба подржати, јер је Њутн,
као што ће се видети у наредним поглављима, заиста имао јаку веру у рпзса
$ар1епНа, првобитну мудрост или знање античког доба које је највећим де-
лом изгубљено за човечанство. То веровање било је део Њутновог ренесан-
сног наслеђа и још увек је било део интелектуалне опреме седамнаестог ве-
ка. У извесном смислу, можда је Њутн заиста веровао да би тајне познате
људима античког доба могле бити декодиране „применом чисте мисли” , и
он је поставио своју сопствену методу за рационално одређивање њихових
„значења.” Међутим, Њутн се није зауставио на тој методи нити се на њу
потпуно ослањао, јер је настојао и да потврди закључке екстерним, објек-
тивним догађајима. У случају алхемије, то је значило експерименталну вери-
фикацију. Експериментални рад био је за Њутна пресудан и апсолутно битан
корак, а тај рад био је оно што Кејнс није узео у обзир у свом драматичном
изражавању. Оно што је у Кејнсовој новој перспективи потпуно недостаја-
ло, био је онај јасни опис педантних опита Исака Њутна који је дао Хамфри
Њутн.
Након што је Кејнсова збирка постала доступна за проучавања, три ру-
кописа била су објављена у целини или делимично, заједно са пропратним,
објашњавајућим чланцима: Кејнсов М8 38 са Тејлоровим,35 Кејнсов М8 26
са Џиогигеновим,36 и Кејнсов МЗ 27 са чланком Мери Черчил.37 Писци тих
чланака учинили су први корак у повезивању Њутнове алхемије са остатком
његовог рада. Тејлор је нашао да је он био „ алхемичар у пуном смислу те ре-
чи” , али је приметио да изгледа да је он тражио принципе који би се могли
остварити у лабораторији.
Мери Черчил је отишла корак даље, истичући места у делу „Седам по-
главља” у којима је Њутн свео античку езотеричну терминологију на више
хемијски облик. Она је, међутим, прилично покварила свој учинак инситира-
јући, без адекватних доказа, да је Њутн био окренут алхемији због њене де-
лимичне подударности са његовим јеретичким религиозним веровањима.

34 Кеупез, „К еМ оп, Ше М ап,” р.29 (1, п.ЗЗ).

35 Кеупез М б 38 (рап), боШеђу 1л ( 58, т Ргапк бћегичхх! Тау1ог, „Ап а1сћегшса1 » о гк оГ 81г
1$аас МеМоп,” А т М х 5 (1956), 59-84.
36 Кеупез М б 26, боЈћеђу 1,01 45, т Б . Оео§ће§ап, „ б о т е тсН паиопз оГ №\у1оп'5 аИЈШде 1о-
магск а 1 с ћ е т у А т к и 6 (1957), 102-06.
37 Кеупез М б 27, бо1ћећу 1,01 30, т Магу б. СћигсћШ, „Тће Зеуеп СНар1е п , ш (ћ ехр1апа1огу
по1е5,” Сћут^а 12 (1967), 29-57.
27
 Изгледа да је сасвим тачно, као што Черчилова такође указује, да је
Њутн сматрао да су алхемичари типични р т а 1ћео1о§1 због њиховог опо-
мињања на моралност и побожност, које се тако често јавља у старијој алхе-
мији. Њутн је сматрао да су „побожност и правичност” „основни и непро-
менљиви” део религије, што је изричито исказао у теолошком рукопису
Кратак преглед истинске религије (А 5ћоП Зсћете ојгће Тгие КеИ§шп).
Религија је делом фундаментална и непроменљива, делом изведена и
променљива+. Она прва била је религија Адама, Еноха, Ноја, Аврама,
Мојсија, Христа и свих светаца, и она се састоји из два дела, наше ду-
жности према Богу и наше дужности према човеку, или побожности и
правичности...
А остарели Њутн рекао је Кондуиту да „ они који траже камен мудрости,
својим сопственим правилима приморани су на строг и религиозан живот” .39
М. Черчил је, међутим, екстраполисала свој аргумент много даље од места
где се могао подржати сличним побожним ставовима Њутна и алхемичара,
тиме што је рекла да је став против учења о Светом Тројству довео Њутна до
тога да старе зналце посматра као себи сродне духове подложне оптужбама
због јереси, и он је заиста њих видео као ране протестанте против романи-
зма који му се није допадао. Указивати затим, као што она чини, да је Њутн
читао алхемију у циљу извлачења њеног религиозног садржаја да би тиме
стекао увид у древну религију или у првобитно хришћанство, значи прома-
шити поенту Њутнове алхемије и Њутнове религије. Алхемијски рукописи
не баве се религиозним питањима. Тачно је да је Њутн уносио стара морална
опомињања у своје текстове увек када је правио пуне преписе, али када је
правио изводе или кратке белешке, такве наредбе биле су обично изоста-
вљане. С друге стране, у религиозним студијама Њутн је био много конвен-
ционалнији него што производ недословног тумачења и безверја двадесетог
века може лако схватити. Извори којима се Њутн окретао у проучавању ре-
лигије били су Библија и црквени оци, ништа тако необично као алхемија:
Маклеклен је приметио да је Њутн у основи прихватао ауторитет Светог
Писма, иако је сматрао да би се оно морало тумачити разумно а не према ри-
мокатоличком предању.40

+ У оригиналу: КеН§шп 15 рап!у ћтс!атегиа1 апд ЈттиСаМ е, раП1у агсит51апиа1 апс1 ти1аћ1е.
(прим. прев.)
3818аас № \у№ п, „ А бћоП б с ћ е т е о{ 1ће Тгие КеП§шп,” у: ИешШп, ТНео1о$Гса1 М55, 48-53, ци-
т а т с а с т р . 48 (1, п.12)
39 Кеупеа М б 130, К т § '5 Со11е§е, Сатћп(1§е, а СопЈшИ по1ећоок, ^иоСес! ш Мапие1, Р апгаи,
173 (1, п.2).
* Негћеп Мс1,асћ1ап, „1тгос1исиоп” , т Ке\у(оп, Тћео1орса1 М 55, 17-19 (1, п.12)
28
 Приближно у исто време када је почело проучавање алхемијских рукопи-
са, почео је да се појављује низ чланака заснованих у великој мери на потпу-
но различитим материјалима, на неколико чланака из хемије које је Њутн
објавио и на хемијским опитима из Портсмаутске збирке.41 Писци тих члана-
ка углавном су заузели став да је Њутн имао конзистентну хемијску филозо-
фију, која је обухватала корпускуларну теорију материје повезану са кон-
цептом привлачних сила које дејствују на кратким растојањима.
Од тог низа чланака једино се пионирска студија М. Бос и Хола (Воаз апд
На11) детаљно бави Њутновим хемијским опитима. Ти аутори су прегледали
велики део раније литературе и закључили, као и претходни писци, да је
Њутн у основи био научни хемичар пре него алхемичар, упркос чињеници да
је у својим лабораторијским белешкама помињао „Храст” , „Зеленог лава”
и „Звезду” . У великој већини Њутнових опита они су видели покушај да се
допре до сржи материјалне структуре материје, уништавањем чврстоће ме-
тала њиховим „отварањем” , да употребимо термин из седамнаестог века, и
приметили да је Њутн изгледа осећао да је дубоко езотерична терминологи-
ја алхемије само проширење вештачки езотеричног језика обичне хемије, и
да су, на сличан начин, тајанственији опити прве само проширење боље по-
знатих и јаснијих експериментисања последње.42
Довде је све у реду, иако тај став не успева да у потпуности узме у обзир
оно заиста стварно Њутново веровање да су стари знали све тајне истовреме-
но. Неке од следећих тврдњи М. Бос и Хола су много мање срећне.
Њутн није био алхемичар ни у ком допустивом смислу те речи; нема
никаквих доказа да је било који од његових процеса био нужно прет-
поставка за Велико дело...

41 (1) 1,утап О. КедааП, „ КеиДоп'5 \тогк т А1сћегау апс! СћеппвИу” , у: 5<г Јхаас И еМ оп, 1727-
1927. А В ке ш е п а гу ЕтШ аНоп 0/ Ш 5 У/огк. А З е п е з о /Р а р е п РгерагеЛ ипЛег 1ће А и зр к е з о /
ТНе НШ огу о / 5с1епсе 5ос1е1у т со11акога(оп т (ћ Тће А т е п са п Ангопот{са1 5ос1е1у, Тће
А т е п са п Ма1ћета1ка1 8оск1у,Тће А т е гк а п Рћу$ка1 Зос 1е 1у, Тће Ма1ћета1ка1 АззосшНоп о /
А т е гк а ап<1 Уапоив 01ћег ОгцаппдН оги (В аШ тоге: Тће Ш ЈШ атз & \УПкш8 Со., 1928), 203-
55; (2) Оои§1аб М с И е , „ б о т е по1ез оп № \Л оп'8 сћегшса1 рћПозорћу, »п К еп ироп 1ће о с са зтп
оГ 1ће 1егсеп1епагу оГ ћ1з ћ т ћ , „РћИои>рћка1 М а§агт е 33 (1942), 847-70; (3) 8. 1,УауЈ1оу,
„№ \у1оп апс! 1ће А1опис Тћеогу,” јп Коуа1 8 о с к 1у Ш С (1, п.ЗЗ), 43-55, у даљем тексту: Уауј-
1оу, „№ \у1оп ап<11ће А ш т јс Тћеогу”, (4) К. Ј. Рогћеа, „\Уаб №да1оп ап а1сћегш81?” Сћутш 2
(1949), 27-36; (5) Т ћотаб 8. Кићп, „ Кеда1оп'б 3181 Оиегу' ап(11ће с!е@гас1а(1оп оГ §о1с1” , /.га 42
(1951), 296-98; (6) М апе Воаб (На11),„ Ме\у[оп апс! 1ће (ћеогу оГ сћеписа1 8о1и(тп” , / т 43
(1952), 123; (7) Т ћ о та в 8. Кићп, ,Дер1у 1о М апе Воа8 (На11)” , / ш 43 (1952), 123-24; (8) Тћо-
т а в 8. Кићп, „Тће Јпс1ерепс1епсе оЈ с1епб11у апд роге-зјге ш Не\у1оп'з (ћеогу оГ т а и е г ”, / т 43
(1952), 364-65, у даљем тексту: Кићп, „ОепбПу апс! роге-бјге”, (9) Јобћиа С. Огедогу, „Тће
ИетоШпЈап ћјегагсћјс ву81ет о ј рагИсЈев” , А гсћм ез 1тегпаНопа1ез ЈЋШоГге Де$ хсчегиех 7
(1954), 243-47, у даљем тексту: Огге§огу, „ Шегагсћ1с 8у81ет”, (10) Магје Воа8 (На11) ап<1 А.
КиреП На11, „Не\у[оп'8 сћеписа1 ехрегЈтеШб” , А гс ћ п е х Ш егпапопа 1е5 с!ЋШо1ге с!е$ х с к т е х 11
(1958), 113 -52, у даљем тексту: Воа8 апс!На11, „Ехрептеп18”.
42 Воа8 апс1 На11, „Ехрег1теп18”, 151 (1, п.41)
29
 Њутнови опити могу се тумачити као оглед рационалног експери-
менталног хемичара у време када алхемија није могла бити обезвре-
ђена - када је, могло би се рећи, могућност трансмутације била далеко
мање подложна критици него хемијска непроменљивост модерних
елемената... Изгледа да је Њутнов циљ био неко оштећење насмејане,
пасивне отпорности гвожђа, бакра, олова и калаја према свим напади-
ма на њихов интегритет.43
Бос и Хол спремно су признали своју неспособност да одреде циљ Њутно-
вих опита. Као што су истакли, белешке о опитима су емпиријски записи а
теоријска димензија скоро потпуно недостаје. Штавише, изгледа да је Њутн
сам смислио многе симболе које је користио, тако да би покушај да се одре-
ди какву врсту књиге о хемији је Њутн могао написати на основу тих беле-
жака био, како они кажу, нешто као покушај да се завршена Оптика репро-
дукује из његових голих оптичких опита. Међутим, као што ће бити показа-
но у следећим поглављима, тај задатак није потпуно безнадан захваљујући
опширним алхемијским рукописима који хронолошки прате белешке о
опитима.
Бос и Хол нису, међутим, упоређивали белешке о опитима и алхемијске
рукописе. Напротив, они су одлучили да пренебрегну ту могућност. Чак и
када је лорд Кејнс наговестио да у његовој збирци, како изгледа, има неко-
лико рукописа у којима је Њутн изнео своја сопствена схватања у вези са ал-
хемијом,44 Бос и Хол дали су уопштену изјаву, очигледно на основу два руко-
писа која су објавили Тејлор и Џиогиген, да Њутн никада није написао неку
алхемијску расправу, нити је икада изразио своје мишљење о алхемији, осим
коментара уз неколико добро познатих алхемијских процеса.45
Полазећи од тог става, они, природно, нису били у стању да нађу циљ би-
ло којег Њутновог експеримента, јер су алхемијске теорије далеко од очи-
гледног за модерне историчаре или модерне хемичаре. Бос и Хол, који спа-
дају у најеминентније модерне тумаче корпускуларијанизма седамнаестог
века, ипак су спознали да се унутар оквира механичких филозофија седамна-
естог века сматрало да је трансмутација сасвим могућа. За трансмутацију,
све што се сматрало потребним било је механичко преуређење сићушних че-
стица једне свеопште и свеприсутне материје, што ће бити детаљније разма-
трано у наредним поглављима. Бос и Хол изгледа да су претпостављали да је
Њутн имао нешто слично на уму и да је на прилично непосредан начин поку-
шавао да преуреди сићушне честице метала с којима је радио. У овој студији,

43 И ст о, 151-152.
44 Кејнсово приватно саопш тењ е, наведено у: Мипћу, „ Кеупеб Со11ес1шп”, 42-43 (1, п.32)
45 Воаз апсЈ На11, „Е хрептеШ б” , 1 1 4 (1 , п.41).
30
међутим, заузет је став да Њутнове методе којима је покушавао да оствари
трансмутацију уопште нису биле тако непосредне. У већој мери то су биле
алхемијске методе, и без обзира колико детаљно је Њутн могао размишља-
ти о проМенама у вези са корпускуларним преуређивањима, он је ипак оче-
кивао да ће се оне догодити у процесима традиционално повезаним са Вели-
ким делом алхемије. Битан део ове студије састојаће се у томе да се покаже
да су разлози који стоје у позадини многих Њутнових раних хемијских опита
били сасвим експлицитно алхемијски.
Френк Менјуел, следећи велики Њутнов биограф, реагујући против суви-
шног рационализма у ставу М. Бос и Хола, успео је да у много чему да боље
избалансиран поглед на Њутнову алхемију. На основу неколико Кејнсових
рукописа који нису раније били проучавани, и неких Њутнових алхемијских
књига, Менјуел је наставио да појачава свој Рог1гм1 значајном количином
новог материјала који је указивао на нешто од великог занимања за алхеми-
ју током Њутновог живота. Менјуел је привукао пажњу на Бојлове алхемиј-
ске публикације, на чињеницу да је Краљев лекар, Едмунд Дикинсон, напи-
сао једну алхемијску расправу, на групу „ авантуриста” у Лондону који су по-
кушавали да остваре трансмутацију, на необичан општи пораст броја алхе-
мијских публикација и превода, на алхемијски садржај преписке између
Њутна и изванредног младог математичара Фатиа де Дилијеа (Ра1ш с1е БиП-
Нег), и на многе друге значајне списе.46 Менјуел је, међутим, писао као инте-
лектуални историчар, а не као историчар науке, и није испољио ни најмање
интересовање за садржај Њутнове алхемије, тј. за експериментални матери-
јал који су користили Бос и Хол. Иако Менјуела због тога вероватно не тре-
ба критиковати - на крају крајева, он никада није намеравао да напише тех-
ничку студију било које Њутнове науке - изведеном портрету заиста недо-
стаје нешто од чврсте поузданости Њутна као Великог експериментатора.
Менјуел је, поред тога, био мало исувише спреман да поверује да је Њутн мо-
жда налазио психолошко олакшање од својих агресивних фантазија у нагри-
зању својих метала; он је такође претпоставио да је Њутн због своје хипо-
хондрије можда био исувише заокупљен да нађе еликсир живота. Докази за
било коју од Ових претпоставки изгледа да битно недостају: можемо се само
упитати шта је у Менјуеловим рукама остало од старог послодавца Хамфри-
ја Њутна, тог тако „смиреног и сталоженог” човека, као и величанственог
чела, одраза спокојства и доброг здравља на толиким другим портретима
сер Исака Њутна.
Идући Менјуеловим трагом у превиђљњу експерименталног вида Њутно-

46 Мапие!, Р оП гш 1, рр.160-205 (1, п.2).

31
ве алхемије, један скорашњи коментатор прави скоро пуни круг и враћа про-
блем на оспорени став Вилијама Лоа. Франсес Јејтс (Ргапсез Уагез), пошто је
брижљиво утврдила утицај Џона Диа (Јоћп Бее), енглеског алхемичара из
шеснаестог века, на мистични розенкројцовски покрет седамнаестог века,
понудила је потпуно неодбрањиву претпоставку да су Њутна привлачили ро-
зенкројцери.
Као дубоко религиозан човек, као Ди, Њутн је био дубоко обузет тра-
гањем за Једним, за Једним Богом, и божанским Јединством у приро-
ди. Та чудесна физичка и математичка истраживања природе нису га у
потпуности задовољавала. Вероватно је - или бар у великој мери - га-
јио наду да би га „розенкројцовски” алхемијски пут кроз природу мо-
гао одвести на још веће висине.47
Ф. Јејтс је заснивала своју претпоставку на чињеници да је Њутн читао
дела Михаела Мајера (М1сћае1 Мајег) и Елијаса Ашмола (ЕИаз Абћто1е) ко-
ји су сигурно били под утицајем розенкројцера, као и на чињеници да је
Њутн био упознат и са Розенкројцовским манифестом. Да је Њутн проуча-
вао те списе нећемо у овом тренутку оспоравати, али она очигледно није
имала на уму да је Њутн исто тако читао заиста све о алхемији што је било
објављено, као и много тога што није било. Прочитао је грчке и арапске ал-
хемичаре, алхемичаре средњевековног Латинског запада, Ренесансе и свог
времена. Прочитао је аристотелијанске алхемичаре, медицинске алхемича-
ре, неоплатонске алхемичаре и механичке алхемичаре. Прочитао је и најми-
стичније и најпрагматчније. Чињеница да је прочитао розенкројцовске пи-
сце једноставно не даје одговор на питање каквој врсти алхемичара је припа-
дао. На срећу, у предговору свог разматрања Њутнове алхемије, Јејтсова је
изнела да није испитала његове необјављене радове, што ће бити упозорење
за читаоце њене занимљиве књиге, тако да њена грешка неће живети тако
дуго као грешка Вилијама Лоа.
Постоје још два сасвим скорашња тумачења Њутнових алхемијских ин-
тересовања, која се, међутим, слажу, свако на свој начин, са резултатима ове
студије, иако ниједно од њих не разматра појединости проблема Њутновог
алхемијског опитног рада. Оба се јављају прикладно, у књизи у част Волтера
Пејџела (ХУаНег Ра§е1), историчара науке који је више него ико истакао зна-
чај укупног интелектуалног окружења за напредак науке.48

47 Ргапсез А. Уа1еа, Тће КопсгисГап ЕпИ%ћ1ет еп 1 (1х)пс1оп ап Ј Во5(оп: Кои(1е(1ее & Ке§ап Раи1,
1972), 193-205, н а в о д с ас тр . 201-02, удаљ емтексту:Уа1еб, ЕпИ$ћ 1ептеш.
Зсјепсе, МесИсте апс! Зосгегу т 1ће Кепа'ш апсе. Е н а у з 1о ћопог \Уа11ег Ра$е1, ед. ћу АПеп
О. Оећиа (2 у о 1з .; № \у Уогк: бсјепсе НЈбГогу РићНса11оп8, 1972), у даљем тексту: Иеђиа, 8М б
32
 У првом од тих значајних есеја, Ретенси (КаШиш) истиче тешкоће при-
хватања тврдог рационалистичког става М. Бос и Хола и доноси нов рукопи-
сни материјал да би показао да је Њутн у потпуности користио нека алхемиј-
ска веровања као чињенице. Ретенси исто тако скреће пажњу на појам
„свеопштег духа” у виду у којем се јавља у списима Њутновог савременика,
Елијаса Ашмола, и у радовима који се приписују легендарном Хермесу Три-
смегистусу, које је Њутн свакако читао. Тема „свеопштег духа” биће једна
од најважнијих у остатку овог рада, као и друга ствар коју је нагласио Ретен-
си, а то је р т с а $ар1епПа, доктрина које се Њутн држао.44
У другом скорашњем есеју који нуди из основа нови увид у Њутнов алхе-
мијски рад, Вестфал (^/ез^аП) истиче неке сличности древне херметичке
традиције са новим механичким филозофијама седамнаестог века. Далеко
од тога да би био потпуна антитеза, што је била теза којој су тежили модер-
ни писци, ова два приступа природи васионе била су погодна за суптилне ин-
теракције. Херметички начини мишљења могли су се лако изразити у меха-
ничким системима сићушних честица. И још више, према Вестфалу, Њутн је
стварно уградио херметички појам „делатног принципа” у своју механичку
филозофију на најважнији начин, мењајући устаљени механизам и допушта-
јући му да се уздигне изнад самог себе до још напредније модерне науке.50
Као што ће се видети у наредним поглављима, ова студија оснажује Вестфа-
лов поглед на Њутнову зрелу науку и ставља је у шири оквир.

Документи и методи ове студије

Као што је већ речено, примарни извори за проучавање Њутнове алхеми-

је јесу алхемијски рукописи и белешке о лабораторијским опитима. Уз то,
има неколикО радова међу Њутновим објављеним делима, као и расутих
кроз његова остала необјављена дела, која се баве питањима алхемије и ње-
гове опште хемијске филозофије. Неће бити учињен покушај да се ова по-
следња група овде разматра, али ће ти радови бити представљени и испитани
у поглављу 6.
Њутнови алхемијски радови расејани су 1936, као што је већ речено, али у
Сотбијевом продајном каталогу сачуван је њихов уопштен опис. Ради погод-
нијег цитирања, списак свих тих алхемијских материјала дат је у додатку А.
Списак се заснива на Сотбијевом продајном каталогу и садржи Сотбијеве

Каиапзј, „ИеМогГб А1сћеписа1 бШсНев” т Оећиз, 8М8, П, 167-82 (1, п.48), у дањем
49 Р . М .
тексту: КаИапв!, „№\у1оп'8 А1сћегшса1 ЗшШез” .
50 Ш сћал! 8. \Уе5(?а11, „ Ме\у(оп апс! 1ће Н егтеЈс Тгас1Шоп” т Оећиз, 8М8, II, 183-98 ( 1 , п.48), у
даљем тексту: ^ е з Љ П , „ИедаШп апс11ће Негте1с Тгас1Шоп” .
33
описе и бројеве ставки, и локације рукописа коришћених у овој студији. Не-
ма података о постојању било којих других Њутнових алхемијских рукописа.
Ова студија се заснива на онима из Кејнсове збирке, а допуњена је са неко-
лико других, што укупно садржи седамдесет шест од првобитне сто двадесет
и једне ставке у алхемијском одељку Сотбијеве продаје. Како се за двадесет
осам оригиналних бројева за сада не зна локација, а три се налазе у рукама
приватног колекционара, седамдесет шест ставки представља износ од осам-
десет четири процента оних који су доступни за проучавање.
Познато је већ одавно да већину тих Њутнових алхемијских рукописа чи-
не преписи текстова других аутора, али то нису сви. Кејнс је мислио да би се
његова збирка могла класификовати у четири групе: (1) мање или више пот-
пуни, тачни преписи туђих радова - највећа група; (2) преводи туђих радова,
које је вероватно сам Њутн урадио; (3) група закључака, индекса и упоређи-
вања; (4) веома мала група Њутнових сопствених прилога.51 Од највеће је ва-
жности, наравно, последња група, јер нам она даје траг који нас води до ње-
говог експерименталног програма.
Кејнс никада није имао прилику да сам детаљно прегледа своје рукописе
и изврши ту предложену класификацију, и заправо нико други није то ника-
да урадио на било који систематичан начин, иако су други истраживачи кла-
сификовали неке засебне рукописе. Као последица, један део ове студије са-
стојао се у томе да се рукописи класификују колико је могуће, и неки резул-
тати тог подухвата су приказани у поглављу 5. За тај задатак било је неоп-
ходно велико библиографско познавање алхемијске литературе, а коришће-
ни су различити приступи, као што су модерне ошпте и специјализоване би-
блиографије, издавачки програми из седамнаестог века и каталози библио-
тека из седамнаестог века. Многи од тих библиографских извора наведени
су у поглављу 3, где је дат преглед велике поплаве алхемијске литературе у
Њутново доба.
На срећу, Њутн је био изразито савестан када је правио белешке и препи-
се. Када је правио потпун препис својих текстова, пратио их је од речи до ре-
чи, а када би правио кратке забелешке или изводе из других радова обично
се у великој мери придржавао ауторове фразеологије. Поврх тога, обично
би унео или наслов или име аутора, често оба, а код позивања обично би на-
вео поглавље или страну, а понекад би навео и тачан ред на страни. Како се
већина алхемијских радова о којима је реч појавила током века у више изда-
ња и превода, те Њутнове навике су у великој мери олакшале задатак утвр-
ђивања његових тачних извора.

51 М ипђу, „ Кеупез Со11ес(шп” , 42-43 (1, п.32)

34
 Кејнс је мислио да је Њутн углавном користио групу писаца које је обја-
вљивао лондонски књижар Вилијам Купер (Соорег) у периоду 1668-88, али
то није доказано. Њутнов домет био је много шири од тога. Вероватно није
читао дела на немачком, а његов француски изгледа да је био прилично
оскудан. Велику алхемијску литературу на немачком отуда никада није ис-
траживао, а и његови излети у француску литературу били су веома ограни-
чени. Ови последњи догађали су се већином за време његовог пријатељства
са Фатиом де Дилијеом, када му је Фатио, свршени лингвист, помагао у чита-
њу француских текстова.52 Та језичка ограничења, међутим, заиста нису би-
ла битна, јер се уопште све што је било значајно могло набавити на латин-
ском или енглеском, често на оба језика, а кроз све материјале на латинском
и енглеском, у издањима од краја шеснаестог века до раних година седамнае-
стог века, Њутн је пролазио без тешкоћа.
Делом због Њутновог веома обухватног праћења литературе, а делом
због чињенице да је много тога што је он користио већ прошло кроз неколи-
ко издања пре него што је он почео да проучава алхемију, одређивање тач-
ног издања неког алхемијског дела које је он користио обично није од вели-
ке користи за датирање рукописа о којем је реч. Само у оним случајевима
када је користио дело које је објавио његов савременик за време његовог
живота, могуће је понекад одредити најранији могући датум неког рукописа
проучавањем Њутнових извора. Прецизно одређивање извора, међутим, за-
иста омогућава да се закључи који се рукописи могу укључити у ону најва-
жнију, четврту групу која садржи Њутнове сопствене мисли о алхемији. Из-
гледа да је Кејнс имао сувише упрошћене погледе на четврту групу, као што
је имао и о изворима за прву групу. Јер иако је тачно да је само мали број ру-
кописа од почетка до краја Њутнов, само мали број садржи Њутнове напо-
мене при крају текста, или расуте кроз текст, где је оне кратке ставио у угла-
сте заграде. У неким рукописима, Њутн је повукао црту одозго надоле сре-
дином стране и унео свој ауторски текст са леве стране, а своје сопствене ко-
ментаре са десне, у паралелном ступцу.
За сада још није откривен ниједан рад који се коначно може приписати
Кејнсовој другој групи, оној у коју спадају преводи који су вероватно Њутно-
ви. Сви рукописи, осим једног на француском, написани су на латинском или
енглеском. Изгледа да се Њутн служио латинским и енглеским једнаком ла-

52 Уп.: РаПо с1е О тШ ег 1о 1заас ИеМ оп, Рећ.24, 1689/90, у: 1$аас К еМ оп, Тће Соггехроп&епсе
о /1хаас И е м о п , е<1. ћу Н. XV. ТигпћиН, Ј. Р. 5со11, А. К. На11 ап<11^аига ТШЈп§ (5 уо1$., соп1.;
Сатђпс1§е: РићНбћес! Гог 1ће Коуа! 5оае1у а11ће 1Јтуег81(у Р ге и , 1 9 5 9 -), Ш, 390-91, у даљем
тексту: № уДоп, СоггехропЛепсе. Ф атио је управо очекивао примерак Хајгенсовог Тгапе Ле 1а
Штгеге и хтео је да зна да ли да га пош аљ е Њ утну у Кембриџ, рекавши: „Н аписано је на
ф ранцуском, па ћ ете се мож да радије одлучити да га читате овде, са мном” .
35
коћом, и када је изворни текст био на латинском, он је једноставно користио
латински за свој препис или напомене, и обрнуто, када је оригинал био на
енглеском.' Језик оригинала чак се одражава на Њутнове збирке извода, где
он често клизне са енглеског на латински, или са латинског на енглески при-
ликом преласка са једног аутора на другог, без прекида у тексту или било
које приметне графолошке промене.
Трећа група коју је предложио Кејнс, у коју спадају закључци, изводи и
упоређивања других аутора, може се лако издвојити, али то за ову студију не
изгледа да има већег значаја за интерпретацију Њутнове алхемијске мисли.
На пример, одредница у индексу, као што је алхемијски појам „азот” , може
се пратити путем бројних прецизних референци до места где се тај појам ја-
вља у алхемијској литератури, али није дата никаква дефиниција тог појма.
Може се претпоставити да је Њутн покушавао да синтетизује његову дефи-
ницију из његових различитих коришћења, али у томе никада није успео. У
погледу рукописа који се састоје од закључака и поређења, то су, како изгле-
да, обично кратки изводи из текстова чије потпуне преводе је Њутн већ
имао, нагомилани у покушају да се разјасни неки нејасан појам или процес.
Можда ће нека будућа истраживања утврдити њихова значења за Њутна, али
тај подухват излази из опсега ове студије.
Осим проблема класификације рукописа, ту је и проблем њиховог дати-
рања. Њутн је сам датирао само један или два, а само мали број садржи било
који употребљиви интерни материјал из којег би се могли извући провизор-
ни датуми. Понекад се независни трагови могу наћи у његовој преписци или
бележницама, али највеће ослањање у садашњем покушају датирања морало
је да се заснива на променама у Њутновом рукопису.
Њутнови ученици су одавно запазили неке значајне промене у Њутновом
зрелом рукопису током његовог дугог живота и користили их за датирање
разних материјала. Ништа систематично није било објављено о методама
које су биле примењене, али је професор Р. С. Вестфал љубазно поделио
своја лична искуства са Њутновим рукописима са писцем ове студије.53 По-
ред Вестфалових сугестија и саме лабораторијске белешке показале су се
као изванредно корисне у учењу препознавања тих промена. Лабораториј-
ске белешке, иако местимично прошаране напоменама приликом читања и
материјалом који ту не спада, образују углавном једну хронолошку секвен-
цију. И мада никако нису све датиране, сам Њутн датирао је довољан број да
би се добила одлична основа која је конзистентна са оно мало спољних дока-
за до којих се може доћи. Најочигледније варијације у Њутновом рукопису у

53 П риватно саопш тењ е, 16. април 1971.

36
лабораторијским белешкама приказане су детаљно у додатку Г, где се тако-
ђе налази предложена провизорна периодизација Њутнових алхемијских ра-
дова.
Лабораторијске белешке налазе се у једној бележници у повезу од телеће
коже и на неколико неповезаних листова у Универзитетској библиотеци у
Кембриџу, Портсмаутска збирка. МЗ АсШ. 3975 односно М5 АсШ. 3973.* Као
и алхемијски рукописи, оне су првобитно биле део радова који су се преноси-
ли на потомке Кетерин Бартон Кондуит и дошли у посед Ерла од Портсмау-
та. Године 1872, када је породица одлучила да поклони све радове чисто на-
учног карактера Универзитету у Кембриџу, лабораторијске белешке су
укључене у научне радове, због своје експерименталне природе. Њихов ал-
хемијски карактер тада још није био уочен и био је делимично оспораван у
јединој објављеној студији посвећеној њима.54

’ 11туег8ку У ћгагу, Сатђп<1§е, Р о т т о и Ш Со11ес1Јоп М 5 А<У. 3975 апс! М 5 А<М. 3973, геар.
(прим. прев.).
54 Воа8 ап<1 На11 „,Е хреп теп1б” (1, п.41).
 2
Појмовна подлога
алхемије седамнаестог века

Увод

Током седамнаестог века дошло је до огромног процвата алхемијских ра-

дова, тако да се при разматрању општих стремљења у алхемији тог периода
неизбежно постављају велика питања религиозне и филозофске природе.
Не постоји ниједна адекватна историја утицаја алхемије на друге видове
европског интелектуалног живота и крајње је тешко расплести замршено
клупко окултних истраживања током седамнаестог века и одредити њихове
утицаје.
Током многих година само су они елементи мишљења седамнаестог века
који су водили у рационализам осамнаестог века сматрани значајним, а на-
учна револуција је сматрана наглим прекидом са окултизмом и бекством од
празноверја и анимизма. У последње време, недостаци тог гледишта све ви-
ше се испољавају. У доказивањима да је проширено разумевање „псеудо-на-
уке” заиста потребно за проучавање седамнаестог века уопште, а посебно
његове научне револуције, нарочито се истиче утицај Алена Дебија (АНеп
Беђиб).55
Тај задатак је, при садашњем стању науке међутим, тако огроман да се
може предузети само корак по корак. Уз упозорење да је неадекватна како у
обиму тако и у дубини, што се није могло избећи, прелиминарна скица исто-
рије алхемије биће дата у поглављу 3.
Тај покушај имаће, наравно, за циљ да Њутновим делатностима обезбеди
подлогу која ће им давати више значења, а ово поглавље биће подређено
том циљу. Сложеност обухваћених проблема изгледа да чини неопходном
неку претходну расправу о алхемијским појмовима и известан покушај да се
обезбеди разумно чврсто одстојање за поглед на алхемију седамнаестог ве-
ка. Иако ће овде бити указано на неке историјске мене у алхемијској мисли и
пракси, прва функција овог поглавља биће да понуди схематски модел ста-

55 Види: АИеп О. Оеђиб, „А 1сћету ап<11ће (и&опап оГ Јсјепсе” , М н о г у о / Зсгепсе 6 (1967),

128-38, и там о цитирану литературу.
38
рије алхемије, који ће вероватно учинити сву алхемију разумљивијом нео-
култистима, као и да сасвим кратко укаже на неке теоријске склопове који
су одиграли значајну улогу у алхемијској мисли седамнаестог века.
У самом постојању алхемије увек је у извесној мери био присутан неки
историјски проблем. Њено очигледно обраћање низу генерација посвећених
неприступачно је модерном критичком интелекту, а велика већина књига о
тој теми мало доприноси разјашњавању основа фасцинације коју је некада
испољавала, иако су њени односи са безбројним научним, техничким, рели-
гиозним и филозофским тенденцијама били брижљиво истраживани.56У но-
вије време, међутим, сазнања аналитичке психологије двадесетог века, која
је К. Г. Јунг применио на алхемију, давала су заиста обећавајући прилаз про-
блему, доприносећи на свој начин разумевању многих фактора у алхемији
који су не само неразумљиви него и очигледно ирационални. Јунг није баш
био наклоњен историји, као што ће бити у даљем излагању разматрано, али
његови погледи нуде један обухватан и схватљив модел алхемије као обла-
сти људских настојања. Тако се најпре може корисно истражити Јунгово оп-
ште схватање алхемије, а историјске варијације могу испитати у односу на
подлогу коју његов модел пружа.

56 У најваж није радове о изворима и развоју алхемије спадају: (1) МагсеШп Рјегге Еи§епе Веп-
ће1о1,1л 5 о п ц т х с1е Га1скет1е (Р а ш : Оеог§ек ЗсетћеП , 1885), у даљем тексту: Ве«ће1о1, 1 ^ 5
о пцт ех; (2) МагсеШп РЈегге Еи§епе ВегШе1о1,1п1гос1ис1шп а I' еш Је Ле 1а с ћ М е Ле5 апсчепх е!
с1и т оуеп а$е (Р а ш : Оеогдез 5!етћеП , (1889), у даљ ем тексту: Ве«ће1о1, 1мгос 1ис 1шп; (3) МЈг-
сеа ЕНаЈе, Тће Р ог§е апс! гће СгисИ>1е, 1гап5. ћу 8(ерћеп С о т п (Нагрег Тогсћћоокб; Ие\у Уогк
ап(1 Еуаплоп: Нагрег & Ко\у,1971, у даљем тексту: ЕПа(1е, Рогде апс! С гисМ е; (4) Егш Јоћп
Но1туагс1, А к ћ е т у (Нагтоп5\УогШ: Реп§ијп Воокз, 1968), у даљем тексту: Н о1туагА,А1сћету;
(5) Апћиг Јоћп Н о р к т з, А к ћ ет у, С ћШ о / С геек РћИохорћу (Кеад Уогк: Со1итШа (ЈпЈуег8Ј1у
Ргезз, 1934); (6) Н егтапп Ргапг М оп(г Корр, А к ћ е т к т А к егег ип& Меигегег 2еи. Е т Ве-
Нга$ ?,иг К икиг^еасћкН ге (2 уо1з.; НеЈс1е1ћег§: Саг1 \УЈп1ег'8 1Јтуегб«а1$ћисћћапс11ип§, 1886), у
даљем тексту: Корр, О к А к ћ е т к ; (7) Непгу М. ЕеЈсеЛег, Тће НШ опса1 Васк$гоипс1 о / Сћет1-
Игу (герпш оГ 1ће 1956 ес1п.; Ие\у Уогк: Ооуег РићНсаПопз, 1971), у даљем тексту: [1еЈсе5[ег,
Ш 5 !о п с а 1 ВаскцгоипсГ, (8) Јаск ЕЈгкЈзау, Тће О п § т 5 о /А к ћ е т у т Сгаесо-Котап Е§ур! (Иеш
Уогк: Вагпев & Моћ1е, 1970); (9) Јоћп Кеас1, Рге1ис1е и> Сћет15!гу: А п ОиШпе о /А к ћ е т у , 115 1л-
1ега!иге апс! Ке 1апоп 5 ћ 1рх (1лпс1оп: С. Ве11 апд 5оп5, 1936; [Чеш Уогк: Тће М астШ ап Со.,
1937), у даљем тексту: Кеас1, Рге1ис1е 1о Сћет151гу; (10) НегћегС 8[ап1еу КеЈцгоуе, А кћ ет у, Ап-
с к м апЛ Мос1егп....(2п6 апс! геУ18е(1 ес!п.; Еопс1оп; Ш ПНат Кјс1ег, 1922), у даљем тексту: Ке§го-
уе, А к ћ е т у ; (11) Каг1 Сћ115[орћ 8сћпие<1ег, Се 5 с ћ к ћ 1е с!ег А кћет 1е (На11е:Уег1а8 с!ег Висћћап-
с!1ип§ с1еб \УаЈ5епћаи8е8, 1832), у даљем тексту: бсћпиес1ег, СезсћкШ е; (12) Јоћп Махбоп 8Ш-
1тап, Тће 5ш гу о /А к ћ е т у апс! ЕаНу СћетШ гу (герпп! оГ 1ће 1924 ес1п.; Меда Уогк: Ооуег Ри-
ћ11са110П8, 1960), у даљем тексту: 5п11тап, 5(огу о /А к ћ е т у ; (13) Ргапк бћетооос! Тау1ог, Тће
А 1сћетШ 5 , Роипс 1ег 5 о / Мос1егп СћетШ гу (Иеху Уогк: Непгу бсћи тап , 1949), у даљем тексту:
Тау1ог, Тће А 1сћетШ 5 .
39
 Природа старије алхемије и њена сотериолошка
функција: јунговски модел

Јунг је пришао проучавању алхемијске литературе схвативши да снови

његових пацијената често обилују у архаичном симболизму алхемије иако су
пацијенти били потпуно неупућени у алхемијске теме. То откриће одвело га
је до исцрпног проучавања целокупне алхемијске литературе, објављених
дела и оних у рукописима, чиме се бавио годинама. Као плод тог рада наста-
ла су многобројна предавања, чланци и књиге до којих се сада лако долази
јер су унета у његова Сабрана дела.57Те публикације садрже обиље детаља о
алхемијским списима и писцима што су историчари науке до сада само мало
истраживали. Међутим, њихову вредност одавно је спознао Валтер Пагел,58
тај еминентни тумач не-научних мотива у историји науке, а исто тако и исто-
ричар науке Џерар Хејм (Оегагд Н еут).59
Како Јунгови погледи нису тако широко познати као што би се могло
очекивати, оно што следи може да послужи као увод за њих, али ни у ком
случају као кратак преглед свих детаља његове психологије или свих њего-
вих тумачења алхемије. Овде се само жели истаћи уопштено становиште ко-
је се чини посебно корисним, наиме: стара алхемија никада није била и ни-
када није тежила да буде пуко проучавање материје као циљ сам по себи.
За истинског посвећеника, алхемија је била начин живота, велики рад који је
апсорбовао све његове менталне и материјалне ресурсе, али никада није би-
ла рационална грана природне филозофије. До седамнаестог века алхемија
се увек састојала од два нераздвојна дела: (1) тајно знање или разумевање и
(2) рад код пећи за топљење метала. Према Јунгу, ове две стране алхемије
заиста су биле нераздвојне јер је тајно знање о преображају у стварности би-
ло несвесно или полусвесно разумевање извесних психолошких промена, ин-

57 Саг1 С иЛ ау Јип§, Тће СоИесиА 'М оЉ о / С. С. Јипц, еЛ. ћу НегћеП Кеад, М1сћае1 РогсШат,
Сегћап! Ас11ег апд \У1Ш ат М сСш ге; 1гапз. ћу К. Р. С. Ни11,1^еоро1с1 5 ( е т т Со11аћога(шп текћ
Б јап а Шујеге, апс! Н. С. Ваупез (1 7 уо1ј. т 18 соп.;В о1т§еп 8епез XX; N 6 « Уогк: РаШћеоп Во-
окб; РгЈпсеШп 1ЈтуегбЈСу Ргевв; 11оп(1оп; Кои(1ес18е & Ке§ап Р аи 1,1 9 5 3 -); у даљем тексту: Јип§,
\Уогк$. З а проучавањ е Јунгових погледа на алхемију најзначајнији су томови: уо1. 9, р(. 1: Тће
АгсИегурез а п к (ће Со 11ес 1Гуе (Јпсопзаоиг, уо1. 9, р1. 2. А ш п: Кехеагсћех Ш о 1ће Рћепот епо-
1°ВУ о / 1ће 5е1/\ уо1. 12, Р$усћо1о%у апА А1сћету; уо1. 13, А1сћетка1 ЗшШег, уо1 14, М умегш т
с от ипс 1ш т з:А п ЈпциГгу т 1о 1ће Зерагапоп апА З у м ћ е з и о / РзусМ с О ррозпез т А1сћету. У
Со11ес(е<1 IУогкз није укљ учено, него као пропратно дело уз Јунгов уо1.14.: А игога сот иг-
1>еп5 :А О о с и т е м А п п к ш е Ј 1о Тћотаз А цит аз оп гће РгоМ ет о / ОррохГш т А к ћ ет у, е<1.,
№11ћ с о т т е М а г у , ћу М апе-и)Ш 8 уоп Ргапг; 1гап8. ћу К. Р. С. Ни11 а п ј А. 8. В. С1оуег (ВоШп-
§еп 8епез 1,ХХУИ; Уогк: РапШеоп Воокз, 1966), у даљ ем тексту: уоп Ргапг, А игога соп-
хигцеги. П огодан увод за Јунгову психологију је: Рпес1а Р о г Љ а т , А п 1мгос 1ис 1ш п ш Јипј>'х
Р з у с ћ о к ц у (А РеИсап Воок; НагтопЉ теоПћ: Реп§ијп Воокз, 1956)
58 \Уакег Ра§е1, „Јип§'5 ује\у8 оп а1сћету” , 1 ш 39 (1948), 44-48, даје приказ Јунгових дела Ра-
гасеШ са и Р з у с ћ о к џ е ипА А кН ет 1е,у даљ ем тексту: Ра§е1, „Јип§'з ује\у8” .
И Сегагд Н е у т , геУ1е\У8 оГ (1) РагасеШ са, Ат кгх 2 (1938-46), 196-98; (2) Р х у с ћ о к џ е ипс! А1-
сћет1е, АтН1х 3 (1948-49), 64-67; (3) М у п е п и т сот ипспот з, Ат кгх 6 (1957-58), 47-51.
40
терних за посвећеника. Међутим, како није био свестан њихове истинске
природе, алхемичар је пројектовао процес промена на материју, то јест, про-
јектовао у психолошком смислу, што значи да је „видео” процесе који се од-
вијају екстерно. Ова врста психолошке пројекције, мећутим, претпоставља
известан недостатак свести о самом себи, и такође један аморфни, нејасни,
екстерни медијум на који психа може да дејствује и да га изгради према сво-
јој сопственој слици. Рационално и сувише детаљно познавање материје ис-
кључује њено коришћење у ту сврху јер тада материја има тако рећи своју
сопствену структуру и не може имати неку другу, коју је за њу уобличио не-
ки алхемичар. Ипак, коришћење материје као екстерног медијума за пројек-
цију, као и радње стварно обављене у лабораторији, било је апсолутно битно
за функционисање алхемије. Једино је знање о материји морало да остане
магловито. Тако је алхемичар нужно користио тајанствену, симболичну и
ирационалну терминологију за своје материјале: „зелени лав” , 60 затим, спе-
цијална али недефинисана „земља” ,61 „ наша' вода” ,62 „Дијанини голубо-
ви” ,63 итд. Од једнаког значаја био је и недостатак свести о самом себи. Суви-

60 Тће Нипип/> о / 1ке Сгеепе 1лоп. ]УпПеп ку 1ће УГссаг о / МаШеп ш Тћеа 1гит СНеткит ВН-
Iаптсит, СоМ ат т ц ЗеуегаИ РоеПсаП Р1есе$ о / ои г Ратоиз Еп$1пћ Р ћИ озорћеп, и>ћо ћауе
и>пПеп гће Н егт епс М у а е п е з т 1ће 1г ом/пе А п с к т 1мп%иа%е. Рааћ/и11у СоИесгеА 1мо опе Уо-
1ите, т т А п п о ш п о т Iћегеоп, ку ЕИаз А зћ т о к , Ез^. Тће Р 1гз 1 РаП (1лтс1оп: Рпп1ед ћу Р.
С пт т опА Гог № 1ћ. Вгоке, а11ће Ап§е1 т СотћШ , 1652), р.279:
Овај Л ав чини да ће Сунце убрзо заћи
Д а се споји са својом сестром Л уном
Путем венчањ а са чудесном ствари,
А Л а в ће их подстаћи да роде Краља:
А и т о је чудо, да храна том Краљу
Н ије ниш та друго но крв тога Лава\
А истина је да т о није ниш та друго
С е м д а с у т о К р а љ у и О т ац и М а т и .
А ш м олова збирка у једном тому, чији други део се никада није појавио, у даљем тексту озна-
чава се као: А8ћто1е, ТСВ.
61 Р еагсе 1ће В1аск М опке ироп 1ће Е1Шг, исто, стр. 69:
Узми Зем љ у од Зем љ е, М ајку Зем љ е
И Воду Зем љ е и уз т о ниш та друго
И В атру Зем љ е која награду носи
А ли од т е Зем љ е гледај да будеш мудар,
прави Е ликсир ако хоћеш да направиш
Гледај да узмеш Зем љ у од Земљ е...
62 МЈсћае1 5епдЈуо§Јиб, А пем П $ ћ 1 о /А к ћ у т к , гакеп ои( о / гће /о и м а т е о/МаГиге апА Мапи-
а11 ЕхреНепсе. То м/ћкћ 1$ аМ еА а Тгеапзе о/5и1рћиг; а1зо Шпе Воокз о / 1ће Ш ш ге о /Т ћ т д з
нгШ еп к у Рагасе1зиз, VII., о / 1ће С епегапопз, С го м ћ з, С опзет апопз, П /е, О еа 1ћ, Кепемт$,
Тгапзт ш апоп, Зерагапоп, 51%па1игез о/ИаШга1 Тћт$з. А1зо а Сћут ка1 О к п о п а гу ехр1атт§
ћагА р1асез апА н>огАз т е! тсћа11 т Сће тНстдз о / Рагасе1зиз апА 01 ћег окзсиге А м ћогз. А11
•л/ћкћ аге /аГдШ/иИу 1гапз1а1еА оис о / 1ће 1мст ГМо Еп$Изћ Сопдие ку Ј. Р. [Јоћп Ргепсћ] М.
/,.(1л)П(1оп: Рпп1ес1 ћу Ш сћап! Со1е8, ЈГог Тћошаз \"/ИНат5 а[ 1ће ВЈћ1е 1П Цн1е-Вп1ајп, 1650), р.
44: „ О наш а Водо! О наш а Ж иво! О наш а Ш алитро ш то боравиш у светском мору! О наше
Биље! О наш Сумпоре, чврсти и волатилни! О наш а Сарис Могсиит, или мртва главо, или из-
мету наш ег М ора! Н аш а вода која не влаж и наш е руке, без које ниједан смртник ж ивети не
м ож е и без које ниш та не расте, нити се ствара на целом свету! А т о су епитети Хермеса, ње-
гове птице које никада не мирују.” У даљем тексту: ЗепсНуо§ш5, № » и$ћс.
63 Екепаеиз РТ1а1е(ће5, Шр1еу Кеч1\'А:ог ап ЕхрозШ оп ироп 8 к Сеогце Шр1еу'з Н егт еско-Рое-
пса1 И'огкз. С оМ ат т в 1ће рШпезС апА тозС ехсеИеМ псзсоуеН ез о/Сће тоз! ћШАеп 5 есге 1з о /
Сће А п с к м РћИозорћегз, сћас ч>еге е \е г уес РикИзћеА. ШШ еп ку Е кепаеиз РћИаксћез ап Еп-
§Изћтап зсШп8 Штзе1/ СШгеп о /сћ е У /о М (1лпс1оп: Рпп1ес1 ћу Тћо. КассИ// апс! Иа 1. Тћотр-
41
ше увида у сопствену психу окрњило би алхемичареву пројекцију сопствених
псцхолошких процеса на материју. Тако се старија алхемија састојала од
осетљиве равнотеже незнања, а претерано наглашавање или њеног матери-
јала или њене психолошке стране озбиљно би окрњило њену виталност.
Остављајући Јунга за тренутак по страни, могло би се приметити да ал-
тернативно пренаглашавање најпре једне, а потом друге стране алхемије за-
иста изгледа да се догодило око почетка седамнаестог века. Резултат је био
иреверзибилна дезинтеграција старије алхемије. Вероватно је најпре дошло
до пренаглашавања психолошке стране, што ће бити разматрано у следећем
поглављу. Реакција рационалније настројених умова на екстремни мистици-
зам тог покрета резултовала је тада у пренаглашавању материјалног аспек-
та алхемије. Као последица, испреплетене половине су се раздвојиле и пси-
холошка страна, одвојена од своје чврсте лабораторијске подлоге, дегенери-
сала се у теозофију и такозвану спиритуалну хемију. С друге стране, лабора-
торијска страна била је ослобођена принуде психолошке прогресије и, при-
дружујући се процвату научног покрета, развила се у рационално проучава-
ње материје као циљ по себи.
Само раздвајање, међутим, као и чињеница да је дошло до огромног по-
раста интересовања за алхемију током седамнаестог века, покрећу додатне
историјске проблеме, који су, како изгледа, у вези са сотериолошком функ-
цијом старије алхемије и њеним инхерентним религиозним квалитетима.
Пре покушаја да се та питања историјски обухвате, биће добро да се Јунгова
схватања испитају мало дубље. Јунгово учење је темељно, да не кажемо над-
моћно, и он је обилато демонстрирао сродност алхемијских појмова са глав-
ним светским религијама, као и са својим сопственим психолошким теорија-
ма, тако да чак и ако се неко не би слагао са сваким детаљем његових анали-
за, тешко би могао сумњати у општу исправност његовог става.
Уз сексуални нагон и вољу за моћи, које су човеку приписала два друга
велика имена у аналитичкој психологији, Фројд и Адлер, Јунг постулира и
нагон према целокупности и зрелости, инхерентан у људској психи. Он је на-
звао актуализацију овог нагона процесом индивидуације, и нашао да се он
одиграва и спонтано и под клиничким надзором, нарочито код особа сред-
њих година и старијих.

5 оп,(ог ШШ ат С оорег а 1 1ће РеИсап т П Ш е-В пт ш , 1678), рр. 24-25. „... наш а Д ијана има
шуму, јер у првим данима К ам ена наш е Т ело, пош то је побелело, расте као биље. У тој шуми
налазе се напослетку два Голуба; јер после ок о три недеље Душ а Ж иве успеће се заједно са
Душом раствореног Зл ата; њих грле вечне руке Венере, јер су у овом годишњем добу све
слатке ствари обојене чисто зеленом бојом; Те Голубове треба пропустити седам пута, Јер је
у броју седам саврш енство...” У даљем тексту, ова књига се наводи као: РћПа1е1ће8, Шр1еу'$
Кеу 1у'к, а опш ирније разм атрањ е њеног садрж аја појавиће се касније.
42
 Јунгове теорије индивидуације су нарочито применљиве на такозване
„нормалне” индивидуе средње доби, које су у целини умерено добро прила-
гођене својој друштвеној и физичкој околини и већ имају личности које су
успешно интегрисане око одређених психичких функција. Лице које таква
личност показује јавности, ти аспекти које индивидуа показује свету и за ко-
је прима друштвено одобравање, Јунг назива „персоном” , према маски коју
су носили антички глумци. „Персона” садржи оне црте карактера и пона-
шања које је индивидуа истакла и развила, и којих је постала свесна у току
стварања свог социјалног прилагођавања - црте које јој помажу да задржи
посао, нађе партнера за брак, делује као родитељ, итд. Развој „персоне” , ме-
ђутим, нужно оставља остале потенцијалне карактеристике потиснуте или
недовољно развијене, према Јунгу, а ти потенцијали су код индивидуе и даље
присутни у њеном несвесном. Уопште, потиснута или недовољно развијена
црта биће инверзна од оне која видљиво цвета у „персони” . На пример, осо-
ба која се свету приказује као доброћудна и нежна, имаће скривене агресив-
не тенденције у свом несвесном, док обрнуто може бити тачно код друге осо-
бе.
Да би личност постала потпунија, са израженијом индивидуалношћу, она
мора на неки начин узајамно ускладити и свесне и несвесне области и обра-
зовати нови центар који Јунг назива „сопственост” . У „сопствености” мно-
ги парови психичких супротности успостављају нову равнотежу. По Јунгу,
управо се тај процес индивидуације несвесно одвијао код Злхемичара. Следе-
ћи детаљи настављају његове аргументе.
Пре него што у психи отпочне процес сазревања, свесна „персона” или
део личности сличан маски у стању је да прихвати само „светле” или дру-
штвено пожељне чланове сваког пара супротности као оно што припада
личности, док „ тамни” или нежељени чланови бивају потиснути у лично не-
свесно у ранијем ступњу психичког развоја. Ту они сачињавају оно што Јунг
назива „сенком” . Први ступањ индивидуације је суочавање са „сенком” и
њено уграђивање заједно са „ персоном” у нови центар који пупи. На сличан
начин, први корак у алхемији је евокација „таме” , праћена њеним преобра-
жајем у нешто ново.
Бројни симболички изрази тог корака јављају се у алхемији: појмови тру-
љења, смрти и таме; процеси свођења материје у стање т§гес1о. Како у изве-
сном смислу „персона” мора убити сопствену светлу слику о себи, умрети и
утонути у таму „сенке” да би се поново родила, ти симболи су нарочито и
драматично прикладни. Алхемичари су нашли један пример у Исусовим ре-
чима: „ ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, онда једно остане;

43
ако ли умре, много рода роди” .64 Сер Џорџ Рипли позвао се на те речи,65 као
и Бернард Тревисан.66 Базилиус Валентинус представио је процес у слици са
гробом и васкрсењем у свом Осмом кључу.67 Михаел Мајер је рекао једно-
ставно и са упадљивом подударношћу са Јунговом терминологијом: „ Сунце
и његова сенка употпуњују дело” .68 Ако се подсетимо да се фаза црњења,
умирања догодила рано у процесу алхемије, као што се дешава и у Јунговој
индивидуацији, изгледа сасвим могуће да су и Јунг и неколико алхемичара
описивали ступањ у процесу људског развоја, свако на свој начин.
„Сенка” , међутим, садржи само лично несвесно. Чак и ако је успешно
уграђена у „сопственост” , индивидуа се ипак мора суочити са дубљим цар-
ствима несвесног, где психичке функције, које се још увек јављају у парови-
ма, могу бити спознате само кроз архетипске слике заједничке целом чове-
чанству. Ту је Јунг остварио нешто од свог најважнијег дела: идентификова-

в4 Јеван ђељ е по Јовану, гл. 12,24. (превод Вука С теф . К араџића - прим. прев.)
65 Јоћп Јасоћ Мап§ег, В 1Ш о 1еса с ћ е т к а с и п о т , $еи Кегит аЛ а к к е т к и т р е п т е м ш т Сћет-
игиа т х п и с п х х т и х ^ и о поп ШШит а т х аип/егае, А с 5 с п р 1огит т еа Т к Ш о г и т Н Ш опа
ггасИшг; 1мрШ$ У еп 1а 5 Аг$итеШ15 & Е х р е п т е п ш т п и т еп 5 , т т д & Ј и т С от икогит ЈисН-
с п 5 еут спиг; Тегт Ш ок 5 с и п о ге 5 ехрИсапшг; Саи 1шпе 5 сош га /троИогех, & 01 ЈјГси1ш 1е5 т
ТтсШга 1/ш уег 5 аИ согф аепА а оссигеШе 5, Лес1агаШиг: Уегпт епат 1гас 1аШ5 отпе 5 у1гогит
С е1еМ огит дш т М а$по 5 ш1а гиш ЕНхуге, цш ^и е а к 1р 5 о Н егт е 1е, ш сИсшг, Тп5те$151о, ас1
по51га ш д и е Тет рога с1е СНгу^ороеа 5 с п р 5 егиш, сит ргаес(рш 5 5 Ш5 С от т еш агш , сопст по
О гИ пе ИхровГп ехНЊепШг. АА с/иогит от т ит Ши51гапопет асШШае 5 иш диатрШ птае Р1$и-
гае аепеае (2 уо1б.; Сепеуае: Зитр1. Сћоие1, С . Б е Тоигпез, С гатег, Регасћоп, Шиег, & 8. Б е
Тоигпез, 1702), II, 280, у даљем тексту: Мап§е1, ВСС. Т о место се јављ а у П етој капији (РШћ
Са1е) дела сер Џ орџ а Риплија 1Љ ег Л иоЛест ропагит : „ Ш т согрога о т ш а паШгаНег аНегагЈ
поп р о Ј з и т 51пе јрза, и1 Сћгјзшз еЛ 1е5115, сИсепк: N 181 ЈЈгапит 1пис1 топа1иг 1П (егга, аи§теп-
1и т пиИ ит Сас1е1, 51с швј ри1геИа1 та1еп а, пи11о т о д о ро1ез1 гес1е акегап, пес ро88ип( е1етеп1а
паШгаН(ег с!шсН, пес е о ги т аћбо1и1а е58е сопјипсСш”.
66 ТНе ап 5 н>ег о / В егпагА т Тгеујхапих, 10 1Не Ер15Пе <>Ј ТНота 5 о / В опот а, РНу^Шап 1о Кт$
СНаг1е 5 1Не Е1$И1, т А ипЈош т а СНутка: ог, А СоИесиоп о / РоиПееп 5 т а 11 ТгеаП 5 е 5 Сопсег-
ш п§ 1Не Р1г51 М а и ег о / РНИо5 орНег5 , Р ог (Не сН5 соуегу оЈ 1ћеГг (НННеПо 50 тисН сопсеа1есђ
Мегсигу. УУМсН т апу Науе .писИои51у епЉаУоигес! !о НШе, к ш гНе5 е 1о таке МатЈе51, Јог 1Не
НепеЈГ1 оЈ Мапктс! т $епега1, 1гап5. ћу Јоћп Ргедепск Ноирге§ћ( (1л)пск>п: Рг1пГес1 Сог Т Ш а т
Соорег, а( 1ће РеИсап 1П Ц М е -В п ш т , 1680), 200-01: „ И ако ово растварањ е чини да се јавља-
ју многе боје, јер сиеције остају к ао да су мртве, ипак је њихова унутарњ а сразм ера трајна и
потпуна. Т ак о Господ у јеванђељ у говори_преко сличности са биљкама. А к о зрно иш енично
иаднувш и на зем љ у не умре, онда једно осишне; а ко л и умре, м ного род а роди: отуда ово тру-
љ ењ е које води до пром ена скрива облике, усаврш ава своЈства, задрж ава разм ере и мењ а боЈе
од п очетка до краја... „
67 М ш аеит Негтенсит геЈогтаШт ес атрИЈссаШт, ш(гос1. ћу Каг1 К. Н. Рп ск, Јп(гос1ис(Јоп
1гапб1а1ес1 ћу С. А. Виг1апс1 (Сгаг: А кадетјбсће Огиск-и. Уег1а§8ап8(а1(, 1970), 409, у даљем
тексту: МНКА. Овај том је репринт издањ а из 1678. године: М ш аеит Негтепсит геЈогташт
е! атрИЈ1са!ит, от пе 5 5 орНо5р а $ у п са е агП5 Ш5 С1р и 1о 5 ЈШеИ551те егисИет, дио рас!о Зиттап
Ша чега^ие 1арШЈ5 рћИо 5 орНШ МесИста, циа гех отпе 5 уиа1ртсипсЈие с1еЈесШт р а п е ш е 5, т-
51аигаШиг, т ч е п т & НаНеп циеа!. Сопппеп51гасШ1и5 сНет 1со 5 XXI. Ргае51апП55то5, диогит
И от т а е! З е п е т уегха ра§е11а тсНсакМ. (РгапсоГиПј; Арис1 Н е гт а п п и т & 8апс1е, 1678). Рас-
права Базилиуса Валентинуса која се овде наводи има наслов Р гаспса сит А иоД ест с к т к и з
е! аррепсНсе, В е та/>по 1арШе аппдиогит 5 а р 1ешит. Т екст за Осми кључ почиње речима:
„ О т м в саго бјуе ћ и т ап а, бјуе а п Јт аН и т $ш аи§теп(а(10п е т аи( ргора§а(Јопет пи11ат ргоЈисе-
ге ро1еб1, п1511с1 Да( рппсјрш рег ри(геСасаопет...," (стр. 409-10).
68 М 1 с ћ а е 1 М а Ј е г , А1а1аШа Ј и ^гет Нос е51 етНетага п о т с!е 5 есгеП 5 гшшгае сН ут ка АшНоге
МкНае1е М ајего, ћ е г а и б § е § е ћ е п п и ( М а с ћ ч /о П , уоп Х лгсаз Н е 1 п п с ћ \У и (ћ г 1 с ћ (Р а к 8 1 п и 1 е -Е )г и с к
д е г О р р е п ћ е ј т е г О г1 § 1 п а 1 а и 5 § а ћ е уоп 1618 п п ( 52 5 ( 1 с ћ е п уоп М а ( ( ћ а е и з М е п е п (1. А.: К а з б е !
ипс! В а 8 е 1 : 1 т В а 8 е п г е Ј (е г - У е г 1 а § : 1964), р.189, Е т ћ 1 е т а X I V : „ б о 1 & е ји 8 и т ћ г а р е г П с Ј и п (
ориб” .

44
ње великих мистериозних симбола алхемије као психичких слика. Ти све-
прожимајући симболи јављају се кроз сву алхемијску литературу: Фламели-
јеви змајеви - један крилати и један без крила,69 пар лавова - један црвени и
један зелени - на Риплијевим „ свицима” ,70 краљ и краљица у Шестом кључу
Базилиуса Валентинуса,71 борба пса и вука на Ламбспринковој Петој слици72
и тако даље. Пре Јунговог рада само мало људи је имало жељу да нагађа њи-
хово значење, а нико никада није био у стању да да њихово објашњење које
би било опште прихваћено. Очигледно је да ти сликовити симболи немају
никакве везе са хемијском стварношћу или са рационалним теоријама тран-
смутације. Када се, међутим, посматрају као поетско рухо за несвесне пси-
хичке процесе, постају нешто схватљивији. Поврх тога, постаје јасно зашто
се симболи тако драматично мењају од једног алхемијског писца до другог:
њихов облик је у сваком случају одређен индивидуализованим психичким са-
држајем.
Ако и када је психа у стању да стопи те архетипске супротности у своју
нову „сопственост” , појавиће се симболи целине и јединства, као што су
оигоВоигоз,13, мандала - сликовита представа у кружном или другом изба-
лансираном облику74- и, наравно, камен мудрости.

69 ТгасШШ5 кгеуГз, зм е ш т т а п и т рћИохорШсит, М с о Ш Пат еШ т МНКА, рр. 172-73 (2, п.

13): „ОЈс(а 151а <Јио 8регта1а уе(егез 8ар1еп1ез с1ио8 рег Огасопез уе1 8егреп(е8 ргаеПдигагит, ци-
о г и т ипиз а1а$, акег а и (е т пиИаз ћађик. Бгасо 81пе аП8 зи1рћиг ез(, пш н]иат ађ 1§пе а\'о1ап8,
А1а(и5 зегрепз аг§еп(ит у1у и т еб(, ^иос! а уеп(о (гапзрог(а(иг...„
70 Р1(2\уПНат М и веит, С а т ђ п д § е , РЈитеН Нат М 8 276*, С еогце Шр1еу, Сапоп о / ВгШ т$(оп,
ТНе Е т Н ет а 11са 1 ЗсгоИ. З н а се да су многи од ових рукописних „смотуљ ака” преживели: ви-
ди: Ко88е1 Н оре КоШпб, „ А1сћегтса1 (ех(8 јп МЈс1с11е Еп§Н8ћ уегзе; сот§епс1а ап<1 ас1с1епс1а”.
А т кгх 13 (1966), 62-73. Сви ови „свици” су трубе, Р к г ^ П Н а т М 8 276* има дужину од преко
двадесет стопа а ш ирину од скоро три стопе, а састоји се од сложених алхемијских илустраци-
ја урађених м астилима разних ооја, са скупинама стихова који описују цртеж е. Н а ФицвилиЈа-
мовом М 8 276* црвени и зелени лавови стоје и наслањају се на стране пећи, грејући ш апе на
ватри (И лустрациЈа 1). П о Робинсовом мишљењу, ти занимљиви свици су некада служили као
огласи у алхемичарским лабораторијам а. Стихове са једног од њих објавио је Аш мол године
1652 (А 5ћто1е, ТСВ, 375-79) (2, п.60); одабране слике из других појавиле су се у: С. А. Виг-
1апс1, ТИе А п х о / 1Ие А кН ет Ш ! (№ \у Уогк: Тће М астШ ап Со., 1968), 81- 83 и спрам стране 40.
Бурландова књ ига у даљем тексту наводи се као: ВиНапс!, А т .
71 Р гаспса сит ДиапАест с1ауЦ>и5 е 1 аррешИсе, Ое т адпо 1арШе апП уиот т хар 1еп 1ит, Зсп р ш
& геИсШ а ВазШо Уа1епппо Сегт. ВепеШ аШ ОгсИтх М опасћо т МНКА, 405 (2, п.67): „Ма8
аћбдие Јаепипа рго <НписНа(о ћаће(иг согроге, & Гаепппа аћзцие ујго 8Ш 1И(ег (НтЈсНЈ со ф о п 8 VI-
с е т оћипес п а т 81п§иН рег 8е пи11ит Сгис(ит ес!еге ро88ип(...”
721м т кхр г 1пск МоВШз С егт ат РИИозорМ Аппдуг ПкеИух Ле 1арШе рНИохорћко, Е С егт апко
у е п и 1мПпе гес1сНШ5 , р е г Шсо1аит ВагпаиЛит Ое1рМпа1ет МесНсит, Иијиз х с к п п а е нисИохи-
5 т и т т МНКА, 351 (2, п.67): „1.ириб & С а т з 8ип( 1п ипа <1ото / Ро8(гето (а т е п ех ћјб и п и т
Гк”. З а ком пликоване симболичне Л амбспринкове гравуре са њиховим реалистичним пејса-
ж има у позадини сматра се да их је израдио чувени алхемичарски гравер Ма((ћаи8 М епеп,
или неко из њ егове ш коле. М ериен је т ак о ђе урадио гравуре за књ иге М ихаела М ајера и Ро-
берта Ф лада (Р1исМ): види МНКА, т(го<1., ХХ-ХХ1 апс1 ХХХУП-"ХХХ1Х (2, п.67). Ламбспринко-
ве слике репродуковане су у: Виг1апс1, А т , 145-52 (2, п.70).
73 Л амбспринкова ш еста слика, МНКА, р.353 92, (2 п.67) приказује змаја како уједа свој соп-
ствени реп, уз пропратни текст: „Нос уег& еб( та{?пшп пигаси1ит & сИа Сгаи8 / 1п уепепово
Огасопе 8 и т т а т тесН сЈпат јпеббе.” О игокоигоз је један од најстаријих алхемијских симбола.
Један из античке Грчке, који носи текст „ Једно је све, и свим тим, и за све то, и ако једно не
садржи све, све је ниш та”, репродукован је у: Јоћп Кеа<1, ТНгоицћ А кН ет у 1о СНетШгу. А
Р г о с е а к п о / 1с1еах & Р епопаИ пе 5 (Нагрег Тогсћћоокз; N 6 » Уогк апс! Еуап8(оп: Нагрег &
45
 Јунг је открио да сусрет са дубоко скривеним психичким материјалом
има субјективно јак нуминозни квалитет за посвећене. Говорећи психоло-
шки, ефект достизања новог нивоа психичке целовитости кроз бављење ал-
хемијом био је приближно једнак религиозном мистичном искуству директ-
ног сједињавања са Богом. Сам Јунг је врло опрезно истакао да су његова ис-
траживања била стриктно емпиријска и није се уопште изјашњавао о пита-
њу метафизичке реалности на коју ова врста искуства указује, али он није
сумњао да је истински посвећеник тражио и нашао неки ниво религиозног
задовољења у алхемији. Алхемијска литература изгледа да оправдава њего-
ва схватања. Да не дужимо сувише о овој теми, цитираћемо само један при-
мер: табелу филозофских кореспонденција које је прикупио В. а РоПи Ацш-
1ашш кога је Јунг провизорно поистоветиокао Бернардуса Георгиуса Пено-
туса (ВетагЉ б Оеог§шз РепоШз, сЛ 525-1620),75 Један скуп кореспонденци-
ја у тој табели директно доводи у везу хришћанске свете тајне са алхемиј-
ским процесима: последње миропомазање са труљењем, рукоположење са
дестилацијом, скрушеност или покајање са калцинацијом, брак са коагула-
цијом, крштење са растварањем, кризму (конфирмацију) са сублимацијом и,
као што би се могло очекивати, М увгепит А ћ а т , или мису, са трансмута-
цијом.76 Јунг је такође посветио много простора оном што је назвао Скп-
Ш5-1арГ$ паралелом, а скупљени читалац може наћи приступ обилној алхе-
миј ској литератури коју он наводи.77
Као закључак може се рећи да је старија алхемија испуњавала велике
психолошке и религиозне потребе посвећених, иако то они нису јасно разу-
мевали, али сасвим сигурно није покушавала да рационално објасни матери-
ју у њеним хемијским односима јер би то било штетно за њене друге функци-
је. Само још једну ствар која се истовремено јавља треба истаћи пре него
што се окренемо историјским документима. То је прилично особено питање
учења о односима материје и духа, које ће у седамнаестом веку претрпети
многа гранања.

К о\ у, 1963), 25. Види такође: ВеПће1о1, о п ^т е х , 62 и Р1апсће 1, спрам стр. 64 (2, п.56), и
Вег1ће1о1,1тгос1исиоп, 18 (2, п.56).
74 Јип§, УЈогкз, уо1. 9, р1.1: ТНе АгсНегурез а п Ј 1Не С оИ есм е ГЈпсош сш ш, 355-90, апс! уо1з. 9,
р1.2, 12, 13, ап<1 14, р а ш т (2, п.57). (О вде је занимљиво иапоменути да је Кекуле дош ао до
реш ењ а за структуру бензена сашајући змију која гризе свој реп прим. прев.)
5 Јип§, У/огкз, у о 1. 12 : РхусНо1оду ап<1 АГсНету, 408 ( 2 , п.57).
76 У седамнаестом веку П енотусова таб ел а је спојена са Риплијевим Т м е к е Са(е$ (Д ванаеег
капија) и понекад је ш там пана заједно, као у: Мап§ес, ВСС, II, 275 (2, п.65).
77 З а религиозне појмове у алхемији види пре свега: Јип§, УГогкз, уо1. 12: Р хусН окду ап<1 А1-
сНету, 2 2 5 -4 7 2 (2, п.57).
46
 Црвени и зелени лав из Риплијевих "Свитака"
У складу са јунговском анализом старије алхемије, овај пар лавова је симболична представа спарене психичке
функције. (Репродуковано са дозволом Сенатског одбора Фицвилијамског музеја у Кембриџу.)
 Један од начина на који су алхемичари тежили да изразе помирење пси-
хичких супротности које су пројектовали на материју састојао се у међусоб-
ној претворљивости и коначном спајању елемената. Земља, ваздух, ватра и
вода требало је да се следствено мењају једно у друго у кружном кретању
или великом кружењу. Други сродан облик изражавања, који је од већег
историјског значаја, био је због свог симболизма усредсређен на супротно-
сти тела и духа. Тело је имало да буде претворено у дух, а дух у тело док се
једно с другим не споје да би образовали нови ентитети веће вредности.

Односи духа и материје

У тексту Аигога Сопзиг^епз, у Четвртој параболи тог документа, чији је

наслов „ О филозофској вери, која се састоји у броју три” , на прикладан на-
чин дат је кратак преглед неких од најстаријих алхемијских ауторитета који
су заузимали став да елементи могу и морају бити претворљиви један у дру-
ги. Савремени уредник Аигога С опзиг^ет , М. Ј1. фон Франц, доказивао је
да је део ове алхемијске расправе вероватно написао св. Тома Аквински, ко-
ји је у поодмаклој доби моЖда имао неки мистични доживљај који је једино
могао да изрази језиком алхемије. Ако је то написао Тома Аквински, онда
тај текст потиче из тринаестог века; у сваком случају настао је најкасније у
петнаестом. Следи неколико извода, при чему треба напоменути да су укљу-
чени и делови из Библије, који указују на ауторово духовно разумевање ал-
хемијског процеса.
И рече Хермес: Ти ћеш одвојити густо од разређеног, земљу од ватре.
Алфидиус: Земља се топи и претвара у воду, вода се топи и претвара у
ваздух, ваздух се топи и претвара у ватру, ватра се топи и претвара у
финију земљу... И рече Исаија: Дух Господњи ме је уздигао... А ТигЂа
говори: Учини тела бестелесним а чврсто волатилним; али све те ства-
ри извршава и испуњава наш дух... А Нааману (Сиријцу) беше речено:
Иди и опери се седам пута у Јордану и бићеш чист. Јер је једно крште-
ње за опроштај грехова, као што сведоче Исповедање вере и Проро-
ци... што филозофи излажу следећим речима: Дестилуј седам пута и
одвојићеш га од влаге која га квари.78
Треба узети у обзир и навод из дела Сапоп о / ВгШ т&оп, из петнаестог
века, сер Џорџа Риплија, који сејош за живота просЛавио као алхемичар.
.... [М]и вршимо сублимацију из три разлога. Први разлог је што се те-

78 у о п Ргапг, А игога Сопзигдепз, рр. 92-99 (2, п.57)

48
 ло може учинити нетелесним, други Је што се дух може учинити теле-
сним и учврстити за [тело] и постати по бићу истоветан [с њим]. Тре-
ћи разлог је што се оно може очистити од првобитне нечистоће и што
се његова сумпоровита сланоћа, којом је загађен, може смањити.79
Рипли и Аквински користили су „тело” и „дух” у овим пасусима у много-
ме на исти начин као што су старији алхемичари користили своје црвене и зеле-
не лавове или крилате и бескрилне змајеве. „Тело” и „дух”, међутим, носиоци
су очигледних физичких карактеристика, тако да чак иако је овај пар супрот-
ности још увек прилично магловит и на тај начин може да врши своју симбо-
личну функцију у старијој алхемији којој припадају и Рипли и Аквински, исто-
времено се те специфичне супротности лакше преводе у одговарајуће хемиј-
ске појмове него неки други симболи. Рани рационализатори алхемије нашли
су начин приступа терминологији коју су користили Рипли и Аквински и поче-
лиданаглашавајупроменеизмеђу „тела” и „духа” .
Поврх тога, ширењем ренесансног неоплатонизма из свог центра у Фи-
ренци крајем петнаестог века, појмови о односима и прелазним стањима из-
међу духа и материје добили су нов нагласак, јер су ти односи чинили основе
неоплатонизма. Заиста, цео комплекс материјала који је објављивала Фи-
рентинска академија, који је обухватао и Херметички корпус и Кабалу, а ко-
ји је Јејтс80тако бриљантно дискутовала, послужио је за истицање односа ду-
ха и материје. Као резултат неоплатонских идеја, ренесансна алхемија по-
примила је нов и прилично својствен изглед. Рад Парацелзуса и, касније, Ван
Хелмонта, даље је развијао исти начин мишљења. Оба аутора наставила су
да постулирају посредујуће ентитете који су деловали као физиолошки
усмеравајући чиниоци преобраћањима духа и материје.81 И као што је писац
ове студије запазио, учење о односима материје и духа попримило је особени
хемијски израз у Николаса ле Февра (№со1аз 1е Р&уге), учитеља хемије у Јаг-
сНп К.оуа1е у Паризу, педесетих година седамнаестог века.82
Неоплатоновска филозофија природе, која је такође истицала односе ма-
терије и духа, исто тако ће у седамнаестом веку почети да нуди чисту и добро

79 Мап§е(, ВСС, и, 283 (2, п.65). Ргош Ље Еј§ћ[ Са1е, В е хиШтаНопе, оГ 8јг Оеог^е Кјр1еу'з 14-
к е г с!иос1ест р о п а г и т : 5ићН та1мпет аи1е1п Гасипиз т ћ и з <1е саи513, р п т а ез1, и1 согриз Гт[ зртси-
а1е, бесипда и1 5ртШ8 Гт1 согрогаНб, & е1 НхеШг с и т ео, & сопзићбСапиаНз ба1; 1еПЈа саиза ел, и1 аћ
оп§ЈпаН ј т т и п т ш риг§есиг, & ејиз 8а1бе(Јо $и1рћигеа ШтЈгииаШг јп ео, ^иа е»1 ЈпГесШт”.
80 Ргапсез А. Уа1ев, Сшгс1апо В гипо апсГ 1ке НегтеПс ТгасИпоп (С№са§о: Тће 1ЈпЈуег811у оГ Сћј-
са§о Ргебз; Г.опс1оп: К оииеЈде & Ке§ап Раи1; ТогоШо: Тће 1ЈпЈуег811у оГ ТогоШо Ргезз; 1964), у
даљем тексту: У а1ез, Вгипо.
81 \УаНег Ра§е1, Р а га с ек ш . А п 1шгос1испоп !о РћИо 5 орМ са 1 МесИсте т ске Ега о/сНе Кепаи-
ш п с е (Вабе! апс! Ие\у Уогк: 8. Каг§ег,1958); ХУаћег Ра§е1,„Тће геИ§ши$ апЈ рћИо5орћЈса1
абрес18 оГ уап Н е 1 т о т 'з 8с1епсе апс! тесНс1пе,” ВиИепп о / 1ће НШ огу о/МесИсше 5 ирр 1ет ем .1 1
- 4 (1943-45), по.2 (В аШ тоге: Тће Јоћпз Норкјпз Ргезв, 1944).
82 ВеИу Јо Ооћћб, „ 81исНе8 1П 1ће па(ига1 рћНозорћу оГ бјг Кепећп Ојдћу, РаП 1,” А т к и 12
(1971), 1-25, нарочито стр. 22-23, удаљ ем тексту: Ооћћ«, „ОЈ§ћу, РаП I.”
49
развијену општу алтернативу аристотелизму у распаду и механизму у успо-
ну. Мада је после пропасти Фирентинске академије неоплатонизам често
био повезиван са варварском мешавином латинског и немачког коју је кори-
стио Парацелзус, или са сумњивом алхемијском или медицинском праксом,
то нису били његови једини извори који су стајали на располагању европској
интелектуалној заједници средином седамнаестог века. Негде почетком ве-
ка Жан ДТЗспањ (1564-1637), француски судија са херметичким склоности-
ма, повукао се у приватан живот с нарочитим циљем да ради на „рестаура-
цији” физике. Књига коју је написао, ЕпсћгШ оп рћузгсае гезМШит, била
је књижевно ремек-дело, и године 1651. могла се набавити на латинском,
француском и енглеском језику. Она, заправо, уопште није била алхемијска;
иако садржи честе цитате Хермеса Трисмегистуса и „филозофа” , она пред-
ставља рационално излагање неоплатонске физичке теорије. И док Д'Еспа-
њове величанствене реченице брује као оргуље, као један канон за другим,
читалац стиче увид у мир, хармонију и лепоту коју неоплатонисти налазе у
васиони. Неки пасуси из Д'Еспањовог дела приказаће савремену снагу нео-
платонске филозофске основе на коју се се природни филозофи седамнае-
стог века могли ослањати.
Пре стварања Васионе, он [Бог] је био једна књига затворена у њему
самом, дајући светлост само себи, али као да се, радећи мучно на ства-
рању света, он отворио, а тај рад, који је лежао скривен у утроби ње-
говог сопственог ума, испољио се тако што је изашао на видело и
створио Идеални свет, тако као да је тај божански Изворник препи-
сао у стварни и материјални свет...
[Свет је уоквирен] тако да су крајеви целог дела путем неке тајне
везе чврсто међусобно уређени међу собом кроз неосетљиви медијум
и све ствари се слободно комбинују покоравајући се њиховом Врхов-
ном Владару...83
„Свеприсутни Дух” или „Душа света” заузима друго место само према
Богу и налази се у средишту Сунца. [Други свеприсутни узрок који се налази

83 [Јеап сГЕзра§пе(], ЕпсћпсИоп Р ћуп са е Кехш ш ае; ог, Тће Зипипагу о / Рћумскх КесоуегеЈ.
\Укегет 1ће 1гие Н агт опу о / Ш 1иге « ехр1ате<1, апД т апу Е гг о и п о / 1ће АпаеШ РћИахоркег,
ку С апот апА с е п а т Оетоп51гапопх, аге с1еаНу еитепсеЛ аги1 еутсес! (1лпск>п: РппСеЈ Гог
IV. В еппеу, апс! аге Со ће зоШ ђу V/. Зћеагех аС 1ће В Ш е, апс! К о кеп Тш сћет аС 1ће Р ћет х, т сће
Ме\у-КепС5 т 5. Р а и к Сћигсћ-Уагс1, 1651), 2-3, у даљем тексту: (ГЕбра^пеС, ЕпсћгШшп. Књ ига
се најпре појавила на латинском и и ако датум њ еног првог издањ а није поуздано утврђен, она
је у сваком случају била објављ ена 1623. и имала је виш е издања на латинском пре средине
века. П рво ф ранцуско издањ е изгледа да се појавило када и прво енглеско, тј. 1651. године.
Н ов ф ранцуски превод појавио се сасвим недавно: 1м ркИохорМе пашгеИе г е т ш е , тСгос1. ап<1
Сгапз. 5у Ј. 1.еГећиге Оеза^иев ( Р а т : Е. Р. Оепое!, 1972), није виђен. О Д еспањ еовом животу,
види: 01сиопа1ге с!е Ш ц г а р М е/га п д а и е боиз 1а сНгесСшп с1е Ј. Ваћеаи (13 уо1в, сопС.; Рапз: 1 ј-
ћгајге 1лСоигеу еС Апе, 1933- ), 12,1941.
50
у пратњи првог јесте] дух Васионе или животворна моћ светлости створене у
почетку, скупљене у телу Сунца и обдарене скривеном плодношћу.84
ДТЗспањ наставља пеан* о Сунцу, карактеришући његову „средишњу При-
роду” и његово медијационо дејство као „Састављача” „крајева” васионе.
Није то била невероватна тврдња неких Филозофа да се душа Света
налази у Сунцу и да је Сунце у Средишту свега. Јер правично и при-
родно изгледа захтев да тело Сунца мора имати исто одстојање од из-
вора и изласка створене Светлости, то јест Највиших Небеса, и од
тамног Центра Земље, што су крајеви целе творевине, те би тако ова
светиљка света, као средишња Природа и Састављач обају крајева,
имала свој положај у средишту да би могла угодније примати богате
ризнице свих сила из главног Извора и преносити их на сличну удаље-
ност на ствари доле на Земљи.85
Ваздух је медијум кроз који се преносе силе; то је ваздух који је појмовно
далеко од атомистичке атмосфере, много већи у протезању и богатији у
функцији.
Сав Ваздух је Небо, дно Света, сито Природе, кроз кога се моћи и ути-
цаји других тела преносе: његова средишња природа јесте у томе што
он спаја све природне силе расејане кроз Васиону... не подноси пра-
знину... најлакши пријемник скоро свих квалитета и дејстава, па ипак
ништа не задржава константно: граничар духовне природе...86
И „кроз универзалне пределе Ваздуха,” тврди Д'Еспањ, дух Васионе
„протеже се трајно... изливајући све дарове за рађање и живот, кроз сва те-
ла у Васиони” .87
Неоплатонисти су сматрали да су потребне неке земаљске супстанце са
специфичним „магнетичним” својствима да би привукле „Свеприсутни
Дух” ка Земљи и довеле до његове диференцијације у све разноврсне облике
материје које његова универзалност садржи. Коментари неоплатонског хе-
мичара Николаса ле Февра, који је изводио огледе из хемије у ЈагсИп Коуа1 у
Паризу, током шесте деценије седамнаестог века, објашњавају тај претпо-
стављени процес у неким детаљима. И како је овај Дух универзалан, он не
може бити спецификован ни по чему другом осим помоћу неких нарочитих
фермената који у њега утискују Карактер и Идеју смешаних тела. Тако када
кажемо да је овај Дух спецификован у оваквој или онаквој Матрици, ми у то-

84 <Ј'Ебра§пе[, ЕпсНгуАшт, 5 (2, п.83)

* Х имна или песма захвалница за победу, првобитно упућивана Аполону; песма у славу, пе-
сма захвалница, песма ликовањ а (Енцикл. енгл.-с/х речник, П росвета-Београд, 1956) - Прим.
прев.
83 И ст о, 19-20.
86 И ст о, 51-52.
87 И ст о, 135.
51
ме не мислимо ништа друго него да је тај Дух уграђен у овакво или онакво
Једињење, у складу са различитом Идејом коју је помоћу нарочитог фермен-
««
та примио...
Тако је „Магнет” који привлачи к себи део „Свеопштег Духа” такође и
матрица у којој „ С в е о п ш т и Дух” поприма „спецификован” облик. Спе-
цифични облик материје тако произведене од духа, одређен је „Идејом” ко-
ју матрица носи.
Следећи избор из Д'Еспањовог дела указује на постојање неке врсте ин-
термедијарног „Магнета” за који се мислило да је трајно присутан у вазду-
ху. По Д'Еспањовом мишљењу, Сунце и „остатак виших Природа [звезде и
планете], водећи бригу о нижим [о земљи]” ,
непрекидним дисањем постепено уносе животворне духове, као мно-
штво жуборећих поточића из њихових бистрих и чистих Врела. Али
како су Паре [водена пара у ваздуху] ретке и отуда пливају у Ваздуху,
или су другачије везане у Облак, оне најжустрије усисавају тај спири-
туални Нектар [из небеских тела] и привлаче га к себи Магнетним -
својством, и пошто су га примиле, оне нарастају и пошто су импрегни-
ране и оживљене тим семеном које у њима рађа, као да су ослобођене
свог бремена, слободно падају натраг у крило Земље као нека Роса,
Иње, Киша или нека друга природа...89
Тако је вода која је стигла на Земљу била носилац небеских својстава
„Свеопштег Духа” , а за неке битне астрономске конфигурације или време-
на зодијака, као што су равнодневице, сматрало се да су делотворније од дру-
гих у погледу обилног прилива „духовног Нектара” који ће бити апсорбо-
ван у води.90 Овде нам се чинило потребним да нагласимо значај овог начина
мишљења према коме се материја и дух узајамно преобраћују и превагу та-
квог начина мишљења не само у алхемији него и у медицини, хемији и при-
родној филозофији, јер ће то касније постати жижа за многе аргументе. Де-
карт се залагао за раздвајање духа од материје, али његове идеје нису биле
потпуно прихваћене у свим круговима, као што ће се видети у поглављу 4,5

88 N100138 1е Р&уге, А Сотр1еа1 ВоЛу о/С ћут Ш гу: УЈНегет « сопКппеЛ мћаНоеуег 15 песе55агу
/ о г (ће а 1Шттј> 10 (ће С ипои5 Кпоц>1ес1§е о / М 5 А п ; СотргећепсНпј* т Сепега1 (ће \\:ћо1е
Р гаспсе (ћегео/; апс1 Теасћт § (ће то51 ехасг Ргерагапоп о /А м т а к , Уе§ешћ1е5 апсЈ М т егак,
50 05 1о ргезег^е 1ће 1Г Е55еппа1 Уег(ие5.1мШ ореп т М о ћоок.5, апЛ ОесИса(ес1 (о 1ће II5 е о/а11
Аро(ћесапе5, & с.Ву Шса 5 Ш5 1л Рекиге, Коуа1 Рго/е5ог т СћутШ гу 1о Н'15 Маје51у о / Еп-
%1апс1, апс! А рсхћесагу т ОгсНпагу 1о Н п Н опоигаМ е НоихећоП. РеШ т о / (ће Коуа1 8ос1е1у.
Кеп/1егес1 т 1о Еп^Ихћ, Ву Р. О. С. Ехд; опе о / 1ће СетЛетеп о / Н 15 М а је н к Р т у-С ћат кег.
СоггесгеЛ апЛ атепЛеЛ; т (ћ гће АМ Ш оп5 о / 1ће 1а(е Ргепсћ Сору (2 уо18. ш 1 : 1л>м1оп; Рпмес!
Гог О. РиИеуп Јишог, ап<1 аге 1о ђе зоМ ђу Јоћп У/п%ћ1 а11ће 5ј§п оГ 1ће С1оће т и Ш е -В гт а т ,
1670), I, 16, у даљ ем тексту: 1е Реуге, СћутШгу.
89 сГЕзрадпе!, ЕпсћгусНоп, рр. 99-100 (2, п.83).
90 1е Реуге, СћутШ гу, I, 107-08 (2, п.88).
52
и 6. Неки људи који су највише утицали на Њутна, заиста су подвргли широ-
кој критици Декартове списе о односима материје и духа, а и сам Њутн се те-
мељно посветио овом проблему.

Мене у старијој алхемији

Једна од главних тешкоћа у прихватању Јунгове психолошке анализе ал-

хемије у целини лежи у њеном у основи неисторијском приступу проблему.91
Јунг је заправо извлачио своје алхемијске материјале из свих периода не во-
дећи рачуна о историјским односима који су могли бити укључени. На једној
типичној страни, изабраној за пример методом случајног избора, Јунг се
ослања на дефиниције Плинија и Диоскоридеса, Мартина Руланда из раног
седамнаестог века и М. Бертелоа, историчара алхемије из деветнаестог века.
Цитати из радова Милиуса (Му1ш$) и Сендивогиуса помешани су с комента-
рима арапског псеудо-Аристотела из дванаестог или раног тринаестог века,
с пасусима из радова Хенрија Кунрата (Кићпгасћ), мистика из шеснаестог ве-
ка, с помињањем дела Аигога сопзиг^епз, које је једним делом писао св. То-
ма Аквински, и са цитатима из арапског Тигка рНИозорћогипг из десетог ве-
ка.92
Вероватно треба нешто рећи о таквом сагледавању алхемије као историј-
ске константе, јер велики део онога што је било написано у филозофској ал-
хемији представља једноставно понављање и прављење извода из дела рани-
јих писаца. Ипак, постоје приметне историјске варијације које треба испита-
ти и које замагљују Јунгов приступ. Одустати од разматрања Јунгове неисто-
ријске анализе, у којој се све своди на психологију и симболизам, значило би
учинити неправду према алхемији као претечи науке, као што је Пагел при-
метио.93 У циљу разматрања алхемије, које треба усмерити на Европу седам-
наестог века, најзначајнија историјска разлика коју овде треба истаћи јесте
она између средњевековне и ренесансне алхемије. У средњевековном перио-
ду у западној Европи много мање нагласка је стављано на психолошке и ре-
лигиозне факторе које је Јунг обрадио, а више на практичне хемијске проце-
се и рационалне теорије. Средњевековни Запад изгледа да је најпре усвојио
и користио неколико техничких збирки рецепата у којима се не могу наћи
теорије о пореклу и трансмутацији метала. Затим је велики период превође-
ња са арапског упознао Запад са мистичнијом алхемијом Египта, Грчке и

91 В елики део овог одељ ка произиш ао је из подстицајне критике на ТМгЈ МесИеуа1 бсјепсе
С оИ оцш т, Ка1еЈ§ћ-Оигћаш-Сћаре1 НШ, И.С., М ау 18-20,1973, (коментари: Јоћп МипЈосћ, Ш -
ж ап! Сгап1, Ргапсјз №сћо18, В пап 5ш ск, ап<1 Јоћп КШ 1е).
92 Јип§, \Уогкх, уо1. 9, р1. 2, А ш п. Кехеагсћез М о 1ће Рћепотепо1оду о / 1ће 5е1/, 156 (2, п.57).
93Ра§е1, „Ји龍8 ује^ б ”, 48 (2, п.58).
53
арапског света у једанаестом и дванаестом веку, као и са свежим техничким
знањем. Али када су енциклопедисти дванаестог и тринаестог века пришли
свом задатку сређивања и обраде нових материјала, они су, како изгледа, би-
ли у великој мери под утицајем аристотелијанског рационализма, па су изо-
ставили највећи део мистичних елемената из примљене арапске, грчке и еги-
патске алхемије. Они су свакако, приказали идеје о трансмутацији, али су то
обично посматрали као закониту физичку појаву која се природно догађа .94
Један пример врсте расправа често писаних током поодмаклог Средњег
века може се извући из псеудо-Џебира, обично познатог као Гебер, који је
писао око 1310.95 Гебер, за кога се мисли да је био шпански алхемичар упо-
знат са практичном металургијом, понудио је рационалну теорију састава
метала, засновану на аристотелијанизму и арапској теорији смеше сумпор-
жива. Он је такође дао много описа супстанци, процеса и пећи, који, иако ве-
роватно нису одмах јасни модерном читаоцу, свакако нису мистични. Ево по-
четка његове дискусије „ О Природи Сунца, или Злата „:
Сада о Телима. Ми ћемо опширније исказати дубокоунутарњу Приро-
ду њихову. А најпре о Сунцу, а после тога о Луни, а потом о свим дру-
гим, у складу с оним што ће се сматрати погодним, са њиховим Дока-
зима који су добивени Експериментима.
Сунце се ствара од најтананије Супстанце ЖивоГ Сребра и најби-
стрије Фикстуре-, и мало Супстанце од чистог Сумпора, и од чистог
Црвенила, чврстог, бистрог и измењеног од своје сопствене Природе,
које му даје боју. И зато што се ту догађа Шаренило у Бојама тог Сум-
пора, Цитринитет (или Жутило) Злата мора имати исто такво Ша-
ренило. Јер неко има интензивније а неко мање Жутила. Да Злато
потиче од најтананије Супстанце ЖивоГ Сребра јесте очигледно, јер
га Живо Сребро лако задржава. Јер Живо Сребро не задржава ниједну
Ствар која није његове сопствене Природе. А да Злато има ту би-
стру и чисту Супстанцу, испољава се у тој дивној и блиставој Сјајно-
сти, која се испољава не само по Дану него и по Ноћи. А да има учвр-
шћену Супстанцу ослобођену све гореће Сумпоровитости, види се
по свакој његовој операцији у Ватри, јер се оно нити смањује нити го-
ри. 96
Г еберов рад у свом натуралистичком приступу природи метала стоји у ја-
ком контрасту са мистичном литературом коју Јунг обично цитира, а чиње-

941^еЈсе81ег, НШ опса1 В аск§гоипЈ,74-83 (2, п.56); 5Ш 1тап, 5;огу о /А 1 с ћ ет у,\84-272 (2, п.56).
951л1себ1ег, НШ опса1 Васк§гоиш1185-&6 (2, п.56); З п П тап , Зш гу о/А1сћет у, 277-86 (2, п.56).
96 Сећег, Тће УЈогкх оЈ О екег Еп^Ихћек 1>у ШсћагД КшхеИ, 1678, ес1. \У11ћ т1гос1. ђу Е. Ј.
Но1туагс1 (а пето есЈШоп: 1лпс1оп апс1 ТогоШо: Ј. М. Оеп( & бопа; Кето Уогк: Е. Р. ОиКоп & Со.,
1928). 129-30.
54
ницу да је било тако рационалних алхемијских расправа написаних у Средњем
веку треба увек имати на уму као коректив његових психолошких теорија. Сти-
че се утисак да је Јунг можда био прилично селективан у свом избору алхемича-
ра за интензивно проучавање. Ипак, та врста алхемије којом се Јунг бавио, заи-
ста је постојала у свим периодима, а у петнаестом, шеснаестом и седамнаестом
веку порасла је у обиму. Како је дошло до тога, могло би се указати разматра-
њем једног више историјског психолошког приступа Ериха Фрома.
Фром, аналитички психолог чији су радови новијег датума од већине Јун-
гових, испитивао је неке социјалне, политичке и економске развоје у запад-
ној Европи почев од Средњег века полазећи од увида добијених из дубинске
психологије. Иако се његов рад не бави алхемијом рег зе, неке од његових
идеја изгледа да пружају могуће објашњење повећаног интересовања за ал-
хемију у време ренесансе.
Фром указује, укратко, да је слом високоорганизованих друштвених гру-
па Средњег века оставио појединцу више слободе за развој сопствених мо-
гућности. Фром користи термин „индивидуација” донекле на исти начин
као Јунг, мада без многих Јунгових техничких детаља, и доказује да је инди-
видуација у великим размерама била могућа само када је већи број поједина-
ца израњао из њихових блиских веза са природним и друштвеним светом
средњевековног периода. Претпоставља се да се тај процес могао догодити
код ретких појединаца у било којем веку и на било којем месту и да се веро-
ватно у неким културама дешавао чешће него у средњевековној - Фромова
дискусија обухвата само прелаз из Средњег века у Ренесансу у западној
Европи. Али за то време и место Фром доказује, држећи се чувене тезе Јако-
ба Буркхарта (Вигскћагск) о цивилизацији ренесансе у Италији (Тће СтИ-
гапоп о / гће К епаш апсе т 1га1у), да је у средњевековном периоду човек
био свестан себе само као члана неких општих категорија као што су раса,
народ, партија, породица или корпорација. Само са прогресивним разрањем
средњевековне социјалне структуре постајало је могуће да људи схвате себе
као појединце слободне да се развијају колико им то допуштају њихове
могућности - било економски, друштвено, политички или духовно. 97
Изгледа оправдано да се на бази Фромове анализе претпостави да се ин-
дивидуација можда стварно дешавала све чешће у периоду после четрнае-
стог века. Ако би то било тачно, онда би то објаснило пораст интересовања
за духовнију врсту алхемије, у којој би процес психолошког развоја, непот-
пуно схваћен од укључене индивидуе, могао бити пројектован на неотпорне
материј але у пећи.

57 Епсћ Рготш , Ехсаре Јгот ЕгееЉ т (№ \у Уогк: Но1(, КпсћаП ап<1 \Ут81оп, 1941), нарочито 24-63.
55
 Поред тога, током шеснаестог века, религиозне напетости вероватно су
довеле до пораста интересовања за природну сотериолошку функцију алхе-
мије, што је још више доприносило њеној привлачности. Али за истражива-
ње тог аспекта историјског развоја алхемије, неопходно је сачекати осврт на
конкретније догађаје у поглављу 3. Овде ће најпре бити укратко разматрани
они односи између алхемије и нових механичких филозофија седамнаестог
века који у извесној мери изгледају да су наставак рационалније и не-мистич-
не средњевековне алхемијске традиције.

Алхемија и механичке филозофије

Писци који обрађују развој рационалне хемије поглавито указују на се-

дамнаести век као доба велике разноврсности и неједнаког квалитета у хе-
мијској литератури. Многе техничке хемијске расправе биле су у промету,
хемијским лековима поклањало се много пажње и, наравно, алхемичари су
још увек били објављивани. Те сасвим различите стране хемијских студија
могле су бити уједињене у неким особама, али није било ни једног јединог
корпуса знања или доктрине која би се могла назвати хемијом. Иако је по-
стојала једна серија објављених дела која је изгледала као кумулативна на-
учна традиција, подробнија анализа открива у њој мало теоријске сагласно-
сти. То је била серија уџбеника које су издавали предавачи на катедри хемије
у ЈакИп Коуа1е у Паризу: Баујсћоп (1635), с1е С1ауе (1646), Агпаис! (1656),
Ваг1еС (1657), 1х1еуге, 1е Реуге или 1е Ређиге (1660), 01абег (1663), ТћЉаи!
(1667), <3е Тгез8е1 (1671), 1х т е г у (1675). Елен Мецгер, у својим анализама
тих радова, морала је стално да истиче њихов индивидуалистички карактер и
напоменула је да је сваки аутор писао као да је био потпуно изолован од дру-
гих.98 Држећи се терминологије Томаса С. Куна ,99 тај период обично се сма-
тра „пре-парадигматичним” за студије хемије.
Ипак, чињеница је да је једна алхемијска парадигма још увек била широ-
ко прихваћена. У свом најопштијем хемијском облику, остављајући за тре-
нутак по страни њене мистичне потенцијале, она би се могла свести на веро-
вање у трансмутацију метала и ослањати на аристотелијанску или арапску
теорију изведену из рационалних хемијских расправа Средњег века. Није би-
ло много људи који су били спремни да тотално оспоре могућност трансму-
тације почетком седамнаестог века, ма како различито да су изражавали

98 Не1бпе Ме1г§ег, 1 ^ 5 с1ос 1ппе$ сШдие! еп Р гапсе Ди <Ш>и1 <1и ХУПе а 1а / т <1и ХУШе .пес1е
(Раг15: 1,ез Р геке« (Јшуегбкајгеб с1е Ргапсе, 1923), 17-97, у даљем тексту: Ме(г§ег, 1^еа <1ос>п-
пех.
99 Т ћ о та в 5. Кићп, Тће З ш с ш г е о / 8с1еппЈ1с КеуоШНопз (Рћоешх Воокз; Сћјсадо ап<11л>пс1оп:
Тће 1/муег811у оГ СћЈса§о Ргезб, 1964), 10-22, у даљем тексту: Кићп, КечоШНоги.
56
своје мишљење о томе. Метали су расли у утроби Земље све док не достигну
стање зрелости у злату, баш као што биљке расту на површини Земље док
не достигну свој коначни облик. Нека врста органског раста и сазревање у
утроби Мајке Земље - то је било веровање из древних времена ,100 веровање
које до тада једва да је било довођено у питање. Почетком седамнаестог ве-
ка дискусије још нису биле много усмерене на питање да ли метали заиста
расту у Земљи; људи су у већој мери били склони расправљању да ли би нау-
ка могла помоћи природи у њеном кретању ка савршенству и да ли су они
алхемичари, који тврде да су то већ постигли, били поштени људи, будале
или варалице.
Обично се сматра да је појавом механичких филозофија у седамнаестом
веку алхемији одзвонило посмртно звоно. Према пионирском раду Е. Мец-
гер у овој области ,101 та теза је у приличној мери опште прихваћена. Међу-
тим, пример Берхавеа је сам довољан да ту претпоставку доведе у сумњу.
Херман Берхаве (Воегћаауе) (1664-1734) обично се сматра првим вели-
ким рационалним хемичаром, прожетим њутновском филозофијом; био је
темељан експериментатор и брижљив емпирист. Он је заиста и био све то,
али је он још увек веровао и у трансмутацију. У својим предавањима из хе-
мије он је поставио принципе алхемије како их је синтетизовао из радова ал-
хемичара, као и Бојла и Хомберга.
Сви метали морају прво бити жива, пре него што постану злато...
Метали се..., како изгледа, могу претварати један у други...
Несавршене метале чине нечиста жива и несавршени сумпор...
Ако се ова материја може или променити, или савршено пречистити,
било који метал моћи ће се претварати у било који други: највише не-
чист у најчистији.
Берхаве је изложио своја схватања алхемије на крају дугачког одељка о
металима у којем је дата велика количина емпиријских података за сваки
метал. Његови алхемијски „королари” извучени су, тако он мисли, из „не-
колико очигледних својстава” метала, сви у добром њутновском облику.
Поврх тога, Берхаве је у наслову исказао да је науку о хемији поставио на
„механичке принципе” а његов корпускуларизам је свуда очигледан. На
пример, он објашњава пораст специфичне тежине када се жива „фиксира”

1,10ЕНасЈе, Рог$е апс! СгисШе (2, п.56).

101 М е12§ег, 1лх Аастпех, нарочито стр..229-77 и 421-68 (2, п.98).
102 Н е гт а п Воегћаауе, А Иет МеЛок о / СкетШгу: т сШ т^ 1ће Тћеогу апА Ргаспсе о / 1ка 1
ап:1мШ Љжп оп Месћатса1 Рппс1р1е5, апЛ ассото<1а1ес11о 1ће У ш о/Ц /е. Тће н>ћо1е такт/>
а С1еаг ап<1 Ка1шпа1 Зунет о / Сћетка1 РћИохорћу. То мћкћ м рге/1х'Л А СгШса1 НШогу о /
Сћетшгу апД Сћетгт, Ргот 1ће Оп;>т о / 1ће А п 1о 1ће ргехет Тте. 1гап8. ћу Р. 5ћа\у ап ј
Е .С ћатћегк (1х>пс1оп: Рпмес1 Сог Ј. Обћогп а11ће 5Мр т Ра1егпох1ег-Кст, 1727), стр. 99-104, ци-
тати са стр. 102-03, у даљем тексту: Воегћаауе, Сћетшгу.
57
у злато додатком тежих честица ватре или светлости. Када се честице ватре
или светлости усаде у поре између честица живе, тада се тежина повећава а
запремина не; тако се повећава специфична тежина .100
Механичке филозофије су несумњиво измениле у великој мери традици-
оналне приступе хемији, али се за њих једноставно не може рећи да су убиле
алхемију. Неки од најбољих међу новим механичким филозофима држали су
се теорија трансмутације, изражавајући поново алхемијске идеје у механич-
ким појмовима.
Можда ће изгледати помало парадоксално да је то морало бити тако. Би-
ло која механичка филозофија изгледа на први поглед дијаметрално супрот-
на органским појмовима у алхемији, као што су труљење или сазревање и
усавршавање материје. Органске или алхемијске трансформације могле су
се, међутим, лако схватати као механичко преуређење делова. Тако је сер
Кенелм Дигби (1603-65), један од првих механичких филозофа, дао 1644. го-
дине101 један пример за труљење у својој механичкој расправи О Телима (О /
ВосИез). Берхаве је дао још један, у свом доказивању могућности трансмута-
ције која се постиже помођу камена мудрости:
Сад, извесно је да у свакој маси олова има злата; ако бисмо дакле има-
ли тело које би тако протресло све делове олова да изгори све осим
живе и злата, и ако бисмо имали нешто фиксирајућег сумпора да коа-
гулише преосталу материју, зар то не би било злато?... Камен мудро-
сти сматра се за фиксирану разређеност, концентрисану ватру [која
ради те ствари ]...102
Идеш и Мор 104 претпостављају да су Бојлови погледи на алхемијску про-
мену били понешто слични, а неке Бојлове нарочите идеје у вези са трансму-
тацијом биће детаљније обрађене у поглављу 6.
Идеје седамнаестог века о алхемијској промени засноване на механичком
преуређивању делова захтевају још неколико речи ради њиховог разумева-
ња, јер су модерна схватања хемијске промене сасвим различита. Модерна
хемија се заснива на посебним хемијским елементима од којих сваки има свој
јединствени тип честице чија маса остаје константна при енергетским ниво-
има повезаним са хемијским (т.ј. не-нуклеарним) реакцијама. У седамнае-
стом веку није било тако. Ником није било јасно да је маса једно основно

1(10 И ст о, 101. Б ерхаве на исти начин објаш њ ава пораст теж ине када се олово жари.
101 Оођћ«, „ О ^ ђ у , РаП I” , 24-25 (2, п.82).
102 Воегћаауе, СНетШгу, 217 (2, п.102).
103 Аагоп Ј. Пк1е, „АЈсћешу т геуегее: КођеП Воу1е оп 1ће де§гадаПоп оГ §оШ,” СНутГа 9
(1964), 47-57, у даљем тексту: 1ћс1е, „А 1сћету т геуегзе” .
041л>шб Тгепсћагс! Моге, „Воу1е аз а1сћегш81,” Јоигпа1 о/!И е НШ огу о /М е а х 2 (1941), 61-76,
Моге, у даљ ем тексту: „Воу1е аа а1сћепП81” .
58'
својство материје све до Њутновог времена;105 чак и тада није било на први по-
глед јасно да би се најмање хемијске честице могле разликовати у маси. Изгледа
да је и сам Њутн сматрао да су најмањи делићи инерцијално хомогени.106
Заједничка претпоставка механичких филозофија седамнаестог века би-
ла је заправо да се све крајње честице састоје од исте врсте материје. Тако
Џон Харис, дајући преглед принципа који се приписују механичким филозо-
фима у свом ЕехГсоп Тесћтсит, године 1704, износи следеће запажање: Они
претпостављају да постоји само једна Свеопшта или Свеприсутна Материја,
једна протегнута, непробојна и дељива супстанца, заједничка свим телима и
способна да се јави у свим видовима...
Они такође претпостављају да те Честице разне величине и разних об-
лика могу тако имати и разне Поретке и Положаје, Ситуације или Ста-
вове: из чега може произићи велика разноврсност у саставу Тела.107
Харис се држао излагања које је првобитно представио Бојл, али се само ма-
ли број корпускуларијанаца тог периода не би сложио са овом формулацијом
крајњих честица материје.108 Основне честице материје могле су се разлжовати
у величини и лику, као слова абецеде; веће јединице, као речи, настајале су ком-
бинацијом основних честица у различитом поретку, групама и положајима. Ана-
логија са абецедом била је опште коришћена за објашњавање хемијских проме-
на. Ипак, ма колико да су се честице могле разликовати по величини, облику и
уређености, све су биле сачињене од исте основне супстанце.
Како је крајња супстанца која је образовала слова абецеде материје била
једна и универзална, очигледно је да механичке филозофије нису ништа учи- '
ниле да би удариле на корене алхемије. Заиста, ако су било шта учиниле, оне
су оживеле идеју о трансмутацији и дале јој нову рационалну основу, нагла-
шавајући да се нове супстанце образују преуређивањем сићушних честица
једне свеопште материје.

105 Не1епе Ме(2§ег, М ем оп, 8шћ1, В о егк а т е е 1 1а Љ а п п е с ћ М д и е (Рапз: 1лћш ге РеНх А1сап,
1930), 20-23.
1,16 АгпоШ Тћаскгау, Агот.9 апД Ратегз. Ап Еаау оп ИеУЛотап МаПег-Ткеогу апс1 1ке Ое\!е1ор-
тем о / СкетШгу (НагуапЈ Мопо§гарћ$ т 1ће НЈЛогу оГ бсЈепсе; С а тћ п д д е , Мабб.: НагуапЗ
1Јтуег8Ј[у Ргез«, 1970), рр.12-24, у даљем тексту: Тћаскхау, А(от$ апА Рошегз.
107 Јоћп Нагпб, Еехкоп Тесћтсит ог ап (Јпмег.чаГ Епј>Ихк ОкНопагу о / А т ап<1 Зсчепсех (2
уо1з.; Р а с м тП е герпМ з оГ 1ће 1х)пс1оп есЈШопз оГ 1704 [уо1. 1] ап<1 1710 [уо1. II]; Тће Зоигсеб оГ
бсјепсе, по. 28; Ие\у Уогк апс11л)П(1оп: Јоћпзоп К ерпш Согр., 1968), I, агис1е „Согри8си1аг Рћј-
1о8орћу” , у даљ ем тексту: Н а т з , Еехкоп Тесћтсит.
108 Један значајан изузетак био је Јоћп \Уоос1\уагс1, који се много више приближио далтонов-
ској концепцији. Види: И ст о, I, чланак „МаИег”. Вудворд, који је био познатији као геолог-
пионир, излож ио је своје идеје у: Ап Еххау ТомагА а Машга1 НШ огу о / 1ке Е апћ: Ап<1 Тегге-
Нпа1 Во<Ие5, ЕхресшИу Мтега1$: А5 А к о о / 1ће 8еа, Кмегх, а п Ј 8ргт§5. ШЖ ап А сс о и м о/1ће
11т уег 5 а 1 ОеШ^е: Апс1 о /г к е Е//ес15 ТкаI к На<11Јроп 1ке Е а п к (1х>пск)п: Рпп1ес1 Гог Шс. Ш1кт
а[ Ше Кт%5-НеаА 1п &1.РаиГ& Сћигсћ-уагс1, 1695), рр. 229-30. - З а историју тог дела види: Ме1-
ујп Е. Јаћп, „А ВЉ1Јо§гарћ1с НЈзСогу оГ Јоћп \Уоос1\уагс1'5” , „Ап Е$5ау Тон>агс1 а Иашга.1 Ш-
51огу о / 1ке Е а п к ” , „ Тке ЈоигпаГ о / 1ке 8ос1е(у / о г 1ке ВЉИо§гарћу о / Ш шга1 Ш51огу" 6
(1972), 181-213.
59
 Отуда је вероватније да је, уместо преовлађујуће тенденције према меха-
ницизму, акумулација негативних доказа била оно што је коначно довело до
значајног пада популарности идеје о трансмутабилности. Заиста постоје до-
кази, од којих су неки изнети у поглављу 3, да се процес одбацивања тврдњи
старих алхемичара могао одиграти у два ступња.
Први степен би се могао назвати разјашњавањем и хемикализацијом ал-
хемијске мисли и праксе. Овај корак је, како изгледа послужио стварању ли-
тературе са примерима трансмутације у рационалној терминологији, приме-
рима који су у ствари били приказани операционално. Други степен, који се
очигледно продужио у осамнаести век, одиграо се када је дошло до покушаја
понављања таквих операција и када су нове генерације експериментатора
утврдиле да су ранији извештаји о трансмутацији нетачни.
Први степен у процесу одбацивања вероватно се одиграо у генерацији ко-
ја је непосредно претходила Њутновим алхемијским испитивањима, т.ј. у че-
трдесетим, педесетим и шездесетим годинама века. Један од првих представ-
ника покрета усмереног ка разјашњењу алхемије био је онај виртуоз и
„потпуни џентлмен” , сер Кенелм Дигби .109 Као последица нарочитих и ро-
мантичних околности његовог живота, Дигби је провео велики део свог жи-
вота у путовањима и очигледно сакупљао алхемијске рецепте и описе проце-
са где год је ишао. Он је тако потпуно био уверен у „чињеницу” о трансму-
тацији метала, баш као што је био уверен у општу исправност Аристотела и
могућност симпатетичких медицинских лечења, али у свом раду он је рацио-
нализовао језик алхемије и упростио процесе. Његов сопствени најомиљени-
ји рецепт био је потпуно операционални, као и највећи део оних које је при-
купио од других. Многи од њих могу се чак и превести на терминологију два-
десетог века, а неке репрезентативне примере, изабране из његове књиге
5есге(х, дао је писац ове студије паралелно са њиховим описима из седамнае-
стог односно двадесетог века .110
Како рад Дигбија и његових савременика успоставља непосредан исто-
ријски контекст за Њутнову алхемију, он се мора испитати подробније и сада
је тренутак да се окренемо неким специфичностима у развоју алхемијских
проучавања у седамнаестом веку, како мистичним тако и практичним.

109 З а би ограф ске реф ерен ц е и аналитички приступ Дигбијевој методологији, његовој теори-
ји м атерије и њ еговом опш тем приступу природној ф илозоф ији, види: Оођђб, „Ој§ћу. РаП I”
(2, п.82). З а Дигбијеве везе са алхемијским круговима њ еговог доба, види: ВеИу Јо Ооћђз,
„бШсНез 1п 1ће №Шга1 РћЈ1о$орћу оГ 5Јг К епе1т ОЈ§ђу. Р а л П. ОЈ§ђу апсЈ А 1сћету,” А т Ш 20
(1973), 143-63, у даљ ем тексту: б о ђ ђ з ^ .О ^ ђ у , РаП П” .
110 ВеИу Јо О ођђз, „бШсНез т 1ће Иашга1 РћПо$орћу оГ 8Јг Кепећп ОЈдђу. Р а п III. 01§ђу'5 Ехре-
птеп (а1 Е 1сћету - Тће В оок оГ З есгеГ , АткГх 21 (1974), 1-28, у даљем тексту: Оођђз,
„01§ђу. Р а п г а ”.
60
 3
Алхемија седамнаестог века:
понешто о њеним унутарњим развојима и њиховим односи-
ма с религијом, филозофијом и природном филозофијом

Алхемија и догматска религија

Уз идеју избавитељске функције алхемије разматрање огромног занима-

ња за алхемију крајем шеснаестог и почетком седамнаестог века постаје у
мањој мери историјски проблем. Наравно, публикације фирентинских нео-
платониста подстицале су занимање за алхемију. Алхемију је, свакако, мора-
ла подстицати и све шира употреба хемијских лекова парацелзијанских ле-
кара ,111 а сама парацелзијанска медицина заснивала се као покрет на рене-
сансном неоплатонизму. Али ако је Јунг у праву, занимање за алхемију мо-
гло је такбђе бити и одраз религиозних потреба тог доба.
Покрети реформације и противреформације прохујали су кроз разне
европске земље током периода о којем је реч, и изгледало би да су та општи-
ја религиозна таласања могла бити на негативан начин повезана са великим
процватом алхемије. Религиозне доктрине су изазивале жестоке дебате у ре-
лигиозним ратовима најпре у немачким државама а затим у Француској у
шеснаестом веку, као што ће учинити у целом Царству и затим у Енглеској у
седамнаестом веку. Људи су већ били уморни од таквих свађа. Као што је
Парацелзус једном окарактерисао папу и Лутера као две курве које дискуту-
ју о чедности ,112 тако се европска интелигенција све више и више окретала
од теолошких расправа, сматрајући да су ирелевантне и да стварају раздор у
друштву.
Алхемија, са својим могућношћу задовољавања религиозних потреба,
могла је испрва изгледати најпривлачније, али ће све гране природне фило-
зофије и математике ускоро извући корист. Кеплер је, на пример, на пре-
ломној тачки своје каријере, сматрао да његова савест не би могла да подне-
се ригидности лутеранског правоверја и да не може да следи своју првобитну
намеру да постане лутерански теолог. Тада се окренуо ка својој плодној са-

111 АИеп §. Оеђиз, Тће Е п ф х ћ РагасеШ ат (№ \у Уогк: РгапкНп \УаИ$, 1966).

112 Ц итирано у: Непгу М. Расћ1ег, Р агасеких: Ма§Гс т(о Зсјепсе (N 6 « Уогк: Непгу бсћи тап ,
1951), 267.
61
радњи са Тихом Брахеом и задовољио своја религиозна осећања славећи Бо-
га у хармонији неба .113 Енглески природњаци и природни филозофи су из-
гледа нашли сличну религиозну утеху у доказивању Божје мудрости и про-
мисли сложеним облицима биљака и животиња и целом поретку стварања;
њихов рад је био део покрета према ненападном, недогматском хришћан-
ству, које је достигло свој врхунац са људима као што су били Бојл, Реј и
Њутн .114

Надолазак алхемијских публикација

Удаљавање од догматске теологије, међутим, изгледа да је многе најпре

одвело до алхемијских проучавања; тако су током друге половине шеснае-
стог века издавачи почели да издају збирке из средњевековне и ренесансне
алхемије. Ти радови, наравно, никада нису престајали да круже у рукописи-
ма ,115 али они су сада по први пут постали лако приступачни широкој публи-
ци, а у сталном порасту обима алхемијских публикација вероватно се одра-
жава значајно интересовање публике.
Више писаца је на уопштен начин запазило опсег и разноврсност алхе-
мијских публикација од око 1560. до краја седамнаестог века, али ће један де-
таљнији преглед овде послужити да се нагласи значај алхемије за мисао се-
дамнаестог века. У овој студији, у сврху давања таквог прегледа, коришћене
су две од великих алхемијских библиотека, које су сакупили људи седамнае-
стог века: Њутнова лична, и библиотека колонијалног Американца Џона
Винтропа млађег и његових потомака.
Винтропова библиотека била је расејана почетком деветнаестог века ка-
да је Френсис Бајар Винтроп њене одабране делове дао разним институција-
ма.ш Међутим, Р. С. Вилкинсон је ушао у траг многим књигама и објавио
каталог оних из алхемије, хемије и медицине.117 Његов каталог има 275 став-
ки, што је већи број алхемијско-хемијско-медицинских радова од оних који
су сачувани у Њутновој колекцији.

113 М ах Сазраг, Кер1ег, 1гап5. аш! ес1. ђу С. Оопб Н еИ тап (1лп<1оп ап<1 Уогк: Аће1ап1-5сћи-
т а п , 1959), 48-52, 98-99, 374-76.
114 Шсћагс1 5. Х^ебИаИ, 8с1епсе ап<1 КеИцшп т 8е\етееп 1ћ-Сеп1игу Еп§1апА (Уа1е Ш81опса1 Ри-
ђНсаПопз, ОауШ Н о т е , ес1., МјзсеПапу 67; Науеп: Уа1е иш уегбку Ргезз, 1958).
115 1^упп ТћогпсПке, Н ш о гу о / Ма$1с апс! ЕхрептеМ аГ 8с1епсе (8 уо1з.; Ке\у Уогк: Со1итћЈа
ТЈпјуег8Г1у Ргезз, 1941-58), у V, 532-49 дискутује алхемију у првој половини ш еснаестог века,
а у V, 679-95 представљ а алхемијску библиограф ију од 1572. У даљем тексту: ТћогпсПке, Ма-
г/с.
КопаМ 51егпе \УЈ1к1п50п, „Тће А1сћеппса1 Ц ђгагу оГ Јоћп \УЈп(ћгор, Јг. (1606-1676) апс1 Н18
Ве8сеп<Јап(8 Јп Со1оша1 А т е п с а . Раг(з м п ”. А п Ф и 11 (1963), 33-51.
117 КопаШ 51егпе \УНкЈП80П, „Т ће А1сћеписа1 и ћ г а г у оГ Јоћп У Н тћгор, Јг. (1606-1676) апс! НЈз
Ое8сеп<1ап18 1П Со1ота1 А т е п с а . Р а п IV” . А т Ш 13 (1966), 139-86.
62
 Списак Њутнових књига направио је после његове смрти 1727. године
Џон Хагинс (Н觧тз). Тај списак је сада у Британском Музеју, али је, нажа-
лост, непотпун; у њему се налазе одреднице као на пример, „Три туцета ма-
лих хемијских књига” , без њиховог спецификовања. Хагинс је купио Њутно-
ву библиотеку скоро одмах, а изгледа да је она је касније, очувана у великој
мери, стигла до пречасног др Џејмса Масгрејва (Мик§гауе), после чега јој се
скоро потпуно губи траг сведо овог века. Године 1920. један њен део продат
је на аукцији и расут, али њен битан део, поново откривен на разним мести-
ма, откупио је Пилгрим Траст (РП §пт Тги$1) и поклонио Тринити Колеџу у
Кембриџу. Ту се сада чува у посебном почасном одељку у делу библиотеке
који је пројектовао архитекта сер Кристофер Рен (\Угеп), заједно са Рубија-
ковом (КоиМШас) Њутновом бистом, Њутновом посмртном маском и њего-
вим штапом за шетњу. Податке о њеном историјату и поновном открићу,
као и о бројним значајним радовима за које се зна да су успут расути, прика-
зао је Де Виламил ,118 који је такође објавио Масгрејвов каталог допуњен Ха-
гинсовим списком и прилозима Цајтлингера119, Фајзенбергера120 и Спарга121.
У свом садашњем раду, Џ. Р. Харисон је ангажован у припреми будућег ко-
начног рада на тој теми, реконструишући, колико је могуће, садржај цело-
купне библиотеке из рукописних извора и дајући садашња места преосталих
књига.
Њутнова збирка, која је сада у Тринити Колеџу, садржи укупно 109 радо-
ва алхемијске, хемијске или медицинске природе.122 Број алхемијских књига
далеко превазилази остале, као и у каталогу Винтропове библиотеке. Од 109
ставки само осам су дупликати већег броја у Винтроповом каталогу, као што
наводи Вилкинсон. Ипак, има много примера великог преклапања алхемиј-
ских аутора које је Њутн набавио и оних Винтропових. На пример, Њутн је
имао пет од двадесет пет радова за које се зна да их је објавио Михаел Мајер,
док су Винтропови имали четири друга рада. У неколико случајева Њутн и
Винтроп су имали различита издања истог дела. На пример, Њутн је имао
женевско издање из 1673. дела Натана Албинеуса ВЊИо1еса сћет ка соп-
1гасШ, док су Винтропови имали издање из 1652. године из истог града.

118 Шсћагс! <1е УШагш1, И ет оп: Тће М ап (1д)П(1оп: С. О. Кпох, п. с1. [1931]).
119 П к га гу о / 5 1Г 1ш ас Ие\\Чоп. Р гезепш поп ку 1ће РИ §пт ТгиШ (о Тпш1у Со11е%е, СатћгШ§е,
30 ОсиЉег 1943. АсШгехх о /Р гех е ш а п о п к у гће Ш§ћ1 Ноп. 1мгс1 МастШап, С .С У .О ., Сћајг-
тап о/1ће Р И дпт Тгих!, апс1 о/Ассер1апсе Ву С еог§е Масаи1еу Тгеуе1уап, О.М., М аНег о /Т п -
т !у Со11е$е (С атћгМ де: Рпп1ес1 а( Ше 1Јгиуег8ку Ргеаз, 1944), „АррепШх” ђу Н. 2еШ т§ег,
,,1Че\у1оп'8 1лћгагу апс! 118 Ојзсоуегу” .
20 Н. А. Рејзепђегдег, „Тће Пћгапез оГ № \у[оп, Нооке, апс1 Воу1е” , Ио 1ех ап<1 КесогАз о / 1ће
Коуа1 $ос1е:у о / Ц>пс1оп 21 (1966), 42-55.
121 Р. Е. 8раг§о, „ИеиЧоп^ Ц ћгагу” , Епс1еауоиг 3 1 (1972), 29-33.
122 Њ утновим алхемијско-хемијско-медицинским књ игама никада није била посвећена посеб-
на публикација. Горши исказ се заснива на пиш чевом проучавањ у ове збирке.
63
 Фазе алхемијског великог дела према приказу
у “РћПоборМа геЉгтаСа” (1622.) Даниела Милиуса.
 Велики део разлике између ових двеју збирки проистиче из чињенице да
је Њутн живео још педесет година после смрти Џона Винтропа млађег. Вејт
Винтроп, у следећој генерацији, наследио је нешто од интересовања свог оца
за алхемију, али се никада није истицао као сакупљач књига. Као последица,
само неколико алхемијских наслова додато је Винтроповој колекцији после
смрти Џона млађег 1676. године, док је Њутн наставио да увећава своју и у
осамнаестом веку. Посматране заједно, међутим, обе библиотеке дају јасан
одраз занетости проучавањем алхемије током седамнаестог века. Мада овде
није намера да се наговести да су се Њутн и Винтроп бавили алхемијом из
религиозних побуда, њихове књиге ипак су покривале цео опсег алхемијске
и хемијске литературе до које се могло доћи, од издања Парацелзуса126 и Реј-
мунда Ј1ула* (Каушипс! 1лд11)127 из шеснаестог века до дела Фредерика Слера
(81аге) ЕхрептеШ з апс1 ОкзегуаНопз ироп Опепш1 апп Ојћег Вегоаг-§1о-
пе.у, У/Мсћ Ргоуе 1ћет 1о ке о /п о ЈЈзе т Рћуж к, из 1715.12*
Велики број прилично широких тврдњи о алхемијској литератури шесна-
естог и седамнаестог века може се дати у највећој мери на основу Винтропо-
ве и Њутнове библиотеке. Већ 1678. најважнија дела алхемијске литературе
могла су се набавити одштампана. Много тога било је у једном од неколико
великих сабраних издања. Агз сћет ка (51тазбћиг§, 1566) и АгНз аип/егае
(Ваке1, 1572, 1593. и 1610.), одредили су правац. Тћеаггит Сћет кит , чији
је оригинал објављен 1602. у ТЈгзе1-у у три тома, нарастао је до своје коначне
масивне форме од шест томова (51газзћиг§, 1659-61), а М ш еит НегтеН-
сит, који је 1625. био ограничен на девет великих расправа, био је „прера-
ђен и увећан” на двадесет и једну (Ргапкћт, 1678). Само још једна заиста ве-
ћа збирка алхемијских материјала била је сакупљена пре Њутнове смрти,
али после 1678: то је ВШ Ш еса сћет ка сипоза коју је издао Ј. Ј. Мап§е1
(Оепеуа, 1702).
Авицена, Мориенус, Албертус Магнус, Тома Аквински, Роџер Бекон,
Рејмунд Лул и псеудо-Арнолд од Виланове били су међу најпопуларнијим
старијим ауторима објављиваним и поново објављиваним крајем шеснае-
стог и почетком седамнаестог века, и цењени као легендарни Хермес Три-
смегистус. Анонимно дело ТиЊа рћИозорћогит било је често штампано,
обично са једним или више коментара. Николас Фламел, Исак од Холандије
(1заас оГ Но11апс1), Бернар Тревисан и Денис Захер (2асћаке) били су ликови
из четрнаестог, петанестог и шеснаестог века које су приређивачи сматрали

|26 Т ппку Со11е§е N(2.9.170 (1, 2, 3) и М м ћ г о р Са1а1о§ие 198-203.

* П ознат н као

65
то била дела из тог времена ,135 објављене су у бројним преводима и издањи-
ма.ш Праву узбуну убрзо после средине века изазвали су списи Иренеуса
Филалетеса .137 Филалетес је често био поистовећиван са Џорџом Старкијем
( 81агкеу), који је студирао алхемију код Џона Винтропа млађег и неко време
имао приступ поменутој библиотеци .138
Филалетес је био последњи значајни алхемичар тог времена чија су дела
штампана, али објављивање алхемијских дела није нагло опадало. Око се-
дамдесет мање значајних расправа алхемијске природе, од којих су скоро све
објављене у седамнаестом веку, налазе се у Њутновој збирци. Довољно је,
међутим, речено, тако да су даље појединости сувишне, а неопходно је прићи
историјским проблемима обухваћеним у овом огромном паневропском изда-
вачком подухвату и једнако великом општем занимању које се у њему одра-
жава.

Алхемија, механизам и реформа

Чак и ако је примарни импулс према проучавању алхемије првобитно

био религиозан, као што је овде изнето, тај импулс је постао радикално раз-
личит за неке од оних који су се касније окренули алхемијским проучавањи-
ма, тако да се крајем века јавила једна сасвим нова појава. Промена до које
је дошло одразила се најпре у ставу Марена Мерсена (Мапп Мегзеппе). Мер-
сен је у алхемијском покрету јасно уочио инхерентне опасности за правовер-
ну религију, а његов напад на окултисте и битка која је уследила били су не
само сигнал за промене у току алхемијских проучавања него су предсказали
и нови прилаз у филозофији и природним наукама.

135 Кеад, Ргге1ис1е (о СћетШ гу, 183-84 (2, п.56).

136 Расправе прш ш сане Базилиусу Валентинусу обухватају: (1 )С опсет т $ т е С геш 5 ш е о /
1ће Апс1емз, (2) Сопсегтп% Иашга1 апА Зирегпам га1 Тћш%5, (3) Тће Зесгег СепегаНоп о/Р1а-
пе15 а п Ј М есак, (4) Тће Тгштрћа1 С ћ апо! о / А м гт опу,(5) Тће 1 м н Ш11 апА Т епат ем : А
РгасПск ТгеаШ е То$е 1ћег т1ћ 1ће XII. Кеув а п Ј АрретИх о / 1ће Сгеа( $1опе о/(Не А п с је м Рћ1-
1оворћег5, и (6) Атд1ћ. Разматрање тих расправа дато је у. Кеад, Р геШ е 1о Сћеттгу, 184-211 (2,
п.56).
137 П оред пет расправа које обухвата Шр1еу'$ Кечм'<1, ш тампано је још осам: (1) 1 т т ш арег-
Ш5 ,(2) О е тееаИогит т еш т огрћохЦ З) В ге ^ и МапШисНо а<1 Кикт ит Сое1епет, (4) Р о т Сће-
т к а е РћИо$орћГае,(5) Е хр е п т е м з / о г гће Р герагапоп о / 1ће ЗорМ ск М егсигу, (6) Епаггапо
те(ћо<Иса 1гшт $ е Ш т еИ ст агит , (7) УаАе т есит рћИо!орћ1сит,(8) Тке ЗесгеI о / 1ће 1ттог-
ш1 Ц д и о г са11еА А1каће$(. Све ове Ф илалетесове расправе круж иле су као рукописи неко вре-
ме пре него ш то су биле објављ ене, а очигледно је било још расправа које никада нису биле
објављ ене и које су изгубљ ене, о чему ћ е још бити речи.
138 КопаШ 5!егпе \Уј1кшбоп, „Тће ргоћ1еш оГ МепШу оГ Е1гепаеи$ РћИа1е[ћез,” АпФ1х 12 (1964),
24-43, у даљ ем тексту: ХУПктзоп, „Меп1Ј[у”. В илкинсон, који је раније био склон тези да је
Ф илалетес био сам Винтроп, сада је дош ао до привременог слагањ а са традиционалнијим ста-
вом поистовећивањ а Ф илалетеса са Џ орџом С таркијем. Види: КопаШ бсегпе ^УПктзоп, „Рип-
ћег 1ћои§ћ18 оп 1ће ј(Јепи1у оГ 'Е1гепаеи5 РћНа1е1ће8'“, А т Ш 19 (1972), 204-08.
66
 Догађаји који су распламсали Мерсенов гнев почели су да се уобличавају
у Немачкој крајем шеснаестог века. Тамо је настала школа мистицизма која
се састојала од алхемичара, кабалиста и астролога, ученика Фићина (Р1С1-
пиз), Пикоа дела Мирандоле ( Р јс о де11а МЈгапс1о1а), Ројхлина (КеисћЦп),
Агрипе фон Нетесхајма (А§прра уоп КеПезћеЈт) Тритемиуса (ТпШеппиз) и
Парацелзуса. Према Вејту (\\^аНе), Хенри Кунрат (Кићпга1ћ) је био главни
представник ове групе, а његов АтрШеаХгит заргеппае аеТегпае једна од
њених главних публикација. Појавиле су се и многе друге књиге и памфлети
који су величали духовну страну алхемијских и ренесансних херметичких
предања, а присталице покрета тврдиле су да њихови процеси пружају су-
блимност непогрешивог знања кроз божанско просветљење.139 Кунрат је, на
пример, поистоветио камен мудрости и Исуса Христа, „Сина Макрокозма” ,
и мислио да ће то откриће одати тајну истинске целине макрокозма, баш као
што је Христос дао целину микрокозму, човеку. Према Монтгомерију, њего-
ви погледи стекли су знатан утицај у лутеранским круговима .140
Недавно је Франсес Јејтс изнела да је енглески херметичар Џон Ди141 био
у блиским односима са овим мистичним покретом у немачким државама, да
је имао личне контакте са Кунратом и да је допринео неким од Кунратових
идеја изложених у АтрШеаХгит зарГеппае ае 1ет ае.ш Иако се Ди васпита-
вао у свом херметизму на истој врсти литературе као и Кунрат, директан
лични утицај Диа на Кунрата постао је нови чинилац у покрету и одвео по-
крет у сложене односе који су повезивали политичка устројства протестант-
ске Енглеске са остатком Европе, а нарочито са протестантским принчеви-
ма у немачким државама.
Овај мистични покрет који се јавио крајем шеснаестог века повезао се са
протестантском политиком не због неког посебног међусобног интелекту-
алног афинитета, него због чињенице да дуга рука инквизиције није досеза-
ла тамо где је владао протестантизам. Тако је сваки покрет који се одвојио
од крајњег правоверја лако могао бити привучен протестантским области-
ма, а у Прагу под Рудолфом П, Светим римским царем до 1612, цветале су све
врсте окултних студија заједно са верском толеранцијом .143

135 АгЉиг Есћуак! \УаЈ1е, Тће Кеа1 Шшогу о / 1ће КожгисГат, РоипАес! оп ТШ г Омп Маш/е-
ио5, апЛ оп Рас15 аш1 Ооситеп15 СоИеаеА/гот 1ће \Уп1т/>5 о/1пШа(ес1 Вгегћгеп (1х>п<1оп: Ое-
ог^е КесЈадау, 1887), 27-33, у даљем тексту: ХУаке, Ко51сгис'шт.
140 Јоћп \Уагдајск М оп1§ошегу, „Сго88, соп8(е11а(1оп ап<1 сгисЉ1е: 1л1(ћегап а81го1о§у ап<1 а1сћешу
ш 1ће а§е оГ 1ће КеГогта1Јоп” , АтВис 11 (1963), 65-86.
141 Сћаг1оИе РеИ 5пи(ћ, Јоћп Иее (1527-1608) (1хтс1оп:Соп81аћ1е & Со.,1909); Ргапсев А.Уа1е8,
Тћеа1ге о / 1ће ]УогШ (СћЈса§о:Тће 1Јтуег5ку оГ СћЈса§о Ргез8,1969), 1 -4 1 ; у даљем тексту:
Уа1е8, Тћеа1ге\ РеСег Ј. Ргепсћ, Јоћп Оее. ТНе У/огШ о/ап ЕИгаће1ћап Мадиз (1х>п(1оп: Кои(1еЈ-
ее & Ке§ап Раи1, 1972).
42 Уа1е8, ЕпИџћгетем, 37-49 (1, п.47).
143 И сто, ра551т; КоћеП Јоћп \Уе81оп Еуапв, КиАо1/II апА Н и У/огМ. А 8гиАу т 1ме11ес1иа1 Ш-
67
 Окултисти, међутим, очигледно сматрајући задовољавајућим што имају
релативну слободу да развијају своје идеје, ускоро ће се укључити у покушај
одржавања те слободе. Када је противреформација прикупила своје снаге и
постало очигледно да је архиконзервативни надвојвода Фердинанд од Шта-
јерске одређен да их построји за борбу против јереси, калвинистички принц
Фридрих, изборни кнез Фалачке, почео је да се припрема да уђе у борбу про-
тив Фердинанда. Главни архитект протестантске политике у овом случају
био је Кристијан од Анхалта, саветник на фалачком двору у Хајделбергу и
дугогодишњи окултист. Под његовим вођством припремљен је брак са Ен-
глескињом за Фридриха, у нади да ће се Енглеска тада придружити немач-
ким протестантима у њиховој борби против католичких Хабсбурга, а енгле-
ски утицаји на хајделбершком двору постали су јаки. С друге стране, херме-
тичари и други окултисти окупљали су се иза Анхалта у очекивању да ће бе-
дем протестантских савеза које је он градио дати сигурност реформи, инте-
лектуалној просвећености и либералној филозофији и преко границе, и да
ће тако добијен заклон довести до зоре новог и ведријег дана који ће сванути
широм северне Европе .144
Око 1614. године појавио се један манифест за који се мислило да је про-
извод ове групе окултиста, или можда само неког њеног члана, под насло-
вом Рата Рга1егпиаПз; ог, а ОГзсочегу о / 1ће РгаШтГу о / (ће Мо$1 1ми-
с1аМе ОгДег о/1ће Козу Сгозз.145 Следећи манифест, Соп/еззш Рга(егтшНз
К. С. појавио се 1615. године.146 Уз Соп/еззш била је одштампана и расправа
под насловом А В п е / СопзШегапоп о/1ће тоге 5есге1 РћИозорћу, која се у
великој мери заснивала на спису Џона Диа М опаз Мего§1урМса, у којој се
види Диов трајни утицај на окултни покрет током његовог утапања у Розен-
кројцовско братство .147 И Рата и Соп/еззш обраћали су се ученој Европи и
предлагали универзалну реформацију под покровитељством братства. По-
литичке референце у расправама, које је Јејтс истраживала, разјасниле су да
је универзална реформација требало да се одигра под фалачким изборним
кнезом чим он успешно оспори доминацију Хабсбурга.ш
Ове расправе наишле су на велики одзив публике. Многи читаоци писали
су писма која су објављивали покушавајући да ступе у контакт са братством,

иогу 1576-1612 (ОхГогс1: А11ће С1агеп<1оп Ргезз, 1973), нарочито стр. 196-242, у даљем тексту:
Еуапз, Кш1о1[.
144 УаСез, Епп$ћ1етеш, 1-40 (1, п.47).
145 Ш тампано у: У /аке, К опсгиаам, 65-84 (3, п.139), и у: УаСез, ЕпИ§ћ1етем, 238-51 (1, п.47).
14< Ш тампано у: \Уаке, Комсгисшт, 86-98 (3, п. 139), и у: Уа1ез, ЕпИ$Шетеп1, 251-60 (1, п.47).
147 У а1ез, ЕпПдИгетеш, рр. 45-47. (1, п.47). О ригинални рад Џ она Д иа м ож е се наћи у: С. Н.
ЈоЛеп, „А 1гап51аПоп оГ Јоћп Бее'8 'Мопаз Шего§1урћ1са' (АгШуегр, 1564), \укћ ап т!гос1ис1шп
апс1 по(е5,” АткГх 12 (1964), 84-221.
148 Уа1е5, ЕпИ$ћ1етет, 53-58 (1, п.47).
68
Јер Је група - ако Је икада заиста постоЈала као група - некако пропустила да
у манифесте укључи своју поштанску адресу. Други су писали мале памфле-
те тврдећи да добро познају братство или су износили аргументе у прилог
или против његових принципа. Никакав аутентични одговор братства није
се никада појавио, али је узбуна била све већа. Изношене су оптужбе за атеи-
зам и јерес; појавиле су се варалице које су покушавале да извуку корист од
сада славног розенкројцовског имена. Иако је имао критичан став према
основама розенкројцовског знања, Либавиус је ипак свима препоручивао да
приступе реду, јер је мислио да се тиме може стећи много мудрости.149 Брат-
ство је међу браниоцима нашло само два ерудита у Михаелу Мајеру150 и Ро-
берту Фладу (Р1исМ).151 Јејтс је приметила да су сва главна дела Флада и Ма-
јера у ствари објављена у Фалачкој у време владавине Фридриха V, што даје
кредибилитет њеној тврдњи о вези розенкројцера и Анхалтовог плана за
Фридрихово преузимање вођства протестантизма .152
Мерсен, рођен 1588, дошао је до зрелости у време када су розенкројцов-
ске полемике биле у јеку, што је на њега јако утицало. Било му је јасно да се
у помами за окултним и за спиритуалном алхемијом коју су пропагирали ро-
зенкројцери крије велика опасност за истинску религију, тако да је у неким
од својих најранијих радова почео да указује на ту опасност. Истински син
Цркве, васпитан у језуитској школи 1^а Р1есће, касније члан миноритског ре-
да, Мерсен је сматрао да је збрка природног и натприродног у окултним фи-
лозофијама погубна и за праву религију и за праву науку. Напао је окулти-
зам у свим његовим разноврсним видовима: враџбине, кабализам, анимизам,
астрологија и алхемија. Он је сматрао да се тим проучавањима могу ставити
примедбе из два основна разлога. Један се састојао у томе што приписива-
њем независних сила звездама, демонима, природним духовима, светској ду-
ши итд., окултисти поричу и Божју силу и људску слободу. Други разлог био
је недостатак поузданости; њихове схеме узрочности нису се могле провери-
ти. Као лек против њиховог утицаја који је био за жаљење, Мерсен се чврсто

149 \УаЈ1е, Кож гипат, 246-52 (3, п. 149).

150Исто, стр. 268-72; Ј. В . Сгауеп, Соиш М1сћае1 Мшег, п о а о г о/РћИоаорћу апД о/МесИсте,
А1сћетт, КопсгисГап, Музпс, 1568-1622.П/е апЛ ШШпцз (Керпп! оГ (ће КЈгкшаП еЉ.оГ 1910;
1^опс1оп: Оа№80п8, 1968), у даљем тексту: Сгауеп, Мшег; Еуапз, Кш1о1/, 205-06 (3, п.143).
1,1 \У аке, Козктсгат, 283-307 (3, п.139); Ј. В . Сгауеп, посш г Кокеп Р1иМ (КокегШ5 Ле Р1ис-
гЊш), Тће Еп$Шћ Ко51сгис1ап5. Ц/е апс1 У/гШпј>5 ( Керпп1 оГ 1ће КЈгкдааИ едп. оГ 1902; п. р.:
ОссиК Кебеагсћ Ргебб, п. <1. [196?]; Уа1е8, ТНеагге, 60-79 (3, п.141). Види так о ђе следеће радо-
ве: АНеп С. Оећи8: „КоћеП Р1исМ апс! 1ће сјгси1а(шп оГ 1ће 51оос1,” Јоигпа1 о / 1ће Ншогу о / Ме-
сНсше апс! АШеЛ 8 с 1епсе 5 16 (1961), 374093; „КоћегС Р1исМ апс! 1ће изе оГ СШћег1'8 Ое МацпеГе
1П 1ће \уеароп-5а1уе соп1гоуег8у,” Јоигпа.1 о / Гће НГ51огу о / МесИсте апА АШеЛ 5 с 1епсе 5 19
(1964), 389-417; „Кепајзбапсе сћепизСгу апс11ће даогк оГКоћеП Р1ис1с1 ” АтМх 14 (1967), 42-59;
„Нагуеу апс! ИисЈсЈ: Тће 1ггаПопа1 ГасСог јп 1ће гаСЈопа1 бсјепсе оГ 1ће 8еуеп1ееп1ћ сепШгу,” Јоиг-
па1 о / 1ће НГ51огу о/Вш1о$у 3 (1970), 81-105.
152 УаСев, Е пИ ф гет ем , 70-90 (1, п.47).
69
залагао за традиционалну хришћанску веру и за програм истинитости у нау-
кама чврсто заснованим на аристотеловском рационализму и каузалним од-
носима, као и на предавањима из астрономије, аритметике и геометрије. Та-
ко би поузданост у религији и поузданост у науци пратиле једна другу.153
Мерсен се нарочито ужасавао од алхемије, јер је она нудила спас без вере
и чинила је неку врсту против-цркве. Међутим, он је био далеко од тога да
предложи напуштање проучавања алхемије. Његово решење било је више у
томе да алхемичари оснују академију у којој би могли да проучавају позитив-
не резултате својих опита без мистерије и без тајни .154
После објављивања Мерсеновог чврстог става против окултизма, дошло
је до бројних значајних доприноса његовог даљег развоја. Неки од њих су до-
бро познати: Декарт је приступио разради потпуног филозофског система у
којем су материја и дух били брижљиво раздвојени, а сва наука требало је да
се заснива на рационалном, математичком приступу материји у кретању. А
Мерсенов пријатељ, Пјер Гасенди (Иегге СаззепсИ), вероватно на Мерсенову
сугестију, ушао је у јавну расправу са розенкројцерима. За време писања сво-
јих расправа, Гасенди је разрадио христијанизацију древних атомских док-
трина која их је учинила приступачним за побожне природне филозофе тога
доба. Међутим, Мерсенова сугестија да алхемију треба ослободити њене ми-
стерије и одвојити од религије, пала је на крају на плодно тло сасвим друге
врсте.
Као што је већ речено у претходној расправи, розенкројцери су се много
бавили идејама опште трансформације. Документ под називом Реформација
целог великоГ света (О/е Кејогтапоп Дег §апгеп 'меиеп У/еП)155 појавио се
1614. када и Рата и обично је био поново штампан заједно са розенкројцов-
ским расправама иако по својој природи није алхемијски. Упркос разликама
у стилу и површинском садржају, међутим, В1е КеЈогтапоп, Рата и Соп-
Ј е ш о доносе исту опширну поруку о потреби за новом реформацијом, и као
што Јејтс показала, та три документа била су политички повезана. Оге Ке-
ЈогтаНоп је био превод извода из већег дела једног италијанског анти-хаб-
збуршког либерала, објављеног претходне године у Венецији. Венеција је
дуго била у сукобу са папом и незадовољна стањем религије, културе и поли-
тике у Италији, и посматрала је догађаје у Фалачкој са великим интересова-

153 КођеП 1^епоћ1е, Мепеппе, ои 1а пашапсе Ди тесатш е (Рап б :1л ћгате РћНозорћЈ^ие Ј.
У пп,1943), 83-167, у даљ ем тексту: 1хпоћ1е, Мег.кеппе. Радови у којима је М ерсен започео
своје чарке са окултистима су: 0,ие$напе$ т Сепепт ( Р а т , 1623) и 1м уегИе Аез хаепсеа (Ра-
п з, 1625); Л енобл дискутује те радове.
1541хпоћ1е, Мепеппе, 149-50 (3, п. 153). З а остале реакције из т о г времена у Француској у од-
носу на розенкројцовски покрет, види: У а1е8, ЕпИ$ћ1етет, 103-17 (1, п.47).
155 Ш тампано у: ХУаке, К о з& ги а а т , 36-63 (3, п.139).
70
њем .156 Тако су реформе свих врста, просвећеност и алхемија били повезани
од самог почетка розенкројцовског покрета.
Нада у универзалну реформацију и мистична напредовања духовне алхе-
мије били су можда најбоље сједињени у значајној личности Ј. В. Андреа.
Андре (Апс1геае)(1586-1654) је познат по свом делу Ке1риШсае СНпШапо-
роШае Дезспрпо, у којој се опажају трагови утицаја Морове \]1ор 'ш и Кам-
панелиног (СатрапеПа) СтШ з зоИз, а која је, с друге стране, морала имати
сопствени ефект на Беконову Њ уџ АНапНз.151 Андреов циљ била је образов-
на и религиозна реформа друштва, међутим, он је описао извесне идеалне
институције које се у Христијанополису одржавају ради проучавања природе
и прикупљања података о њој, које су по функцији биле упадљиво сличне ра-
ном Краљевском друштву док се оно стварно развијало. О „ Лабораторији”
у својој идеалној републици, Андре је морао да каже следеће, на пример:
Ту се својства метала, минерала и биљака, па чак и живот животиња
испитују, пречишћавају, појачавају и сједињују да би их људска раса
користила, а и у интересу здравља. Ту су Небо и Земља венчани једно
за друго; ту се откривају божанске тајне утиснуте на Земљу; ту људи
уче да подешавају ватру, користе ваздух, оцењују воду и испитују зе-
мљу. Овде мајмун природе има с чим да се игра, док подражава њене
принципе и тако по траговима великог механизма образује други, ма-
лен и најнеобичнији. Све што су стари народи својом марљивошћу ис-
копали из утробе Земље овде се подвргава детаљном испитивању да
бисмо могли сазнати да ли је природа истински и верно отворена пре-
ма нама. То је заиста човечан и племенити подухват, који ће сви они
који су истинска људска бића с правом помагати .158
Андреова слава, међутим, није се ослањала само на Христијанополису.
Хелд је њему приписивао и документе Рата, Соп/еззш и ОГе Ке/огтаћ-
оп.т Иако је Иге Ке/огтапоп у ствари написао Италијан Трајано Бокалини
(Тга1апо ВоссаНт ),160 а ауторство докумената Рата и С оп/еш о је још увек

156 Уа(е$, ЕпИ§ћ1етем, 130-39 (1, п.47).

157 Јоћап Уа1еп1т АпсЈгеае, С ћгМ апороШ , ап Меа151а1е о / 1ће беуешеемћ Сетигу, 1гап8., токћ
ћ181опса1 Јп1го(1., ћу РеНх Е т Н НеМ (№ \у Уогк: ОхСогЈ 11муег8иу Рге88 А т е п с а п Вгапсћ: 1х>п-
<1оп, ТогоМо, МеЉоигпе апс1 В о т ђ а у : Н и трћгеу МШотс!, 1916), НеИ, „1п1гос1ис1тп”, 16-74, ве-
ћ е дело се у даљ ем тексту наводи као: Апдгеае, СћгШ апороИа. Види такође: Уа1е8, ЕпИцћм-
тем, 145-51 (1, п.47) и Јоћп У/апуЈск М оп(§отегу, С г о и апЛ СгисМе. Јоћапп Уа1еш'т АпЈге-
ае (1586-1654). Р ћоет х о/1ће Тћео1оцгап5. Уо1.1. АпЛгеае'51л/е, УЈог1с1-\>1еч/, апЈ 1ће Ке1апоп5
т(ћ Ко51сгисГат5т ам1 А1сћету.Уо1.П.Тће СћутГзсће Носћ&и т1ћ N0165 апе! СоттеШагу
(1тегпа1к>па1 Агсћјуез оГ 1ће НЈ8[огу оГ Меа8, по. 55; Тће Наеие: МаШпиз №јћоГГ, 1973), у да-
љ ем тексту: М оп1§отегу, АпАгеае I односно АпЈгеае II.
158 АпЉ еае, Сћп5ПапороН5,196-97 (3, п.157).
159 НеШ, „1п1гос1ис1шп” , у: Ап<Јгеае, С ћт папороШ , 126 (3, п.157).
160 Уа1е8, Е пИ ф гет ет , 133 (1, п.47); М оп1§отегу, АпАгеае 1, 165 (3, п.157).
71
под знаком питања ,161 изгледа да је Андре стварно написао Тће СНутка1
Магпа%е о / Сћт Н ап Козепкгемг, како је сам тврдио у својој аутобиогра-
фији .162 Тће СћутГса^ М агпа$е био је један од најпопуларнијих такозваних
розенкројцовских докумената и био је често штампан са манифестима.163 То
је високо алегоријско тумачење алхемијског процеса, и како је Андре то за-
иста написао, не може бити никакве сумње у погледу његовог великог зани-
мања за мистичнију страну алхемије.
Да ли је, међутим, Андре заиста написао све расправе које се понекад
приписују њему, мање је значајно за ову дискусију од неоспорне чињенице да
су почев од друге деценије седамнаестог века списи о спиритуалној алхемији
били повезани са дискусијама о општој реформи. Савременици су расправе о
којима је овде реч налазили штампане једне с другима и често повезане са
Андреевим именом, и ти списи, колико год да сада изгледају чудни и лоше
груписани, и колико год да су блиско повезани са пролазним политичким до-
гађајима тог времена, стајали су на почетку дугих настојања за образовним,
религиозним и научним реформама у протестантским земљама.
Најзначајнији међу осталим реформаторима, људи који су сви понешто
дуговали Андреу или једни другима, били су Френсис Бекон (1561-1626), Јан
Комениус (1592-1670)* и Семјуел Хартлиб (око 1600 - 62).164Последњих годи-
на, значај архаичних, алхемијских начина мишљења у основним филозофи-
јама ових реформатора привлачи значајну пажњу, и Армитејџ истиче однос
који постоји између ране науке и утопијске мисли, примећујући да се алхе-
мичари и розенкројцери баве обема .165
Што се тиче Бекона, не може бити сумње да је био упознат са алхемиј-
ском литературом. Иако је понекад критиковао алхемичаре, а у другим при-
ликама значајно мењао њихове идеје, ипак многа начела његове природне
филозофије потичу од њих, а изнео је и сопствене назнаке за сазревање дру-
гих метала у злато .166 Као што је Мјуриел Вест истакла, Бекон јако подсећа

161 П итањ е А ндреовог ауторства обрађен о је рго и сомга екстензивно у: М оМ Јотегу, АпЈгеае
/,160-231 (3, п.157) али није коначно реш ено.
162 \У а11е, козГсгисшпз, 226 (3, п.139);Уа1ез, ЕпИцШетем, 30-33 (1, п.47); М оМ §отегу, АпАге-
ае /, 171 (3, п.157); Јоћапп Уа1еМ т АпЈгеае, Јоаппи Уа1еппт АпЛгеае ТНео1о$1 (2- У/ипеткег-
§ е т 1$. Уиа. а к гр.чо сом>спр1а. Ех аМо%гарћо, т ВШ1. СиеЏегкуШпо гесопДко, аАаитт.4 СоМ.
5шп§ап1ап15, ВсУготЛофепп, ТиБтцепхп пипс р п т и т е<1Ш1 Е. Н. НћеттаШ, Ог. Сит к о п е
е1 М го ц г а р ћ о АгШгеапо (ВегоНш: Арис! Н е гт . 5сћи1(2шт, 1849), 10.
163 Ш тампано у: ^ а И е , Ко^гсгисчапх, 100-06 (3, п,139); резиме у:Уа1е$, ЕпИдШетеМ, 60-64 (1,
п.47); ф аксим илна репродукција енглеског превода из седамнаестог века дата је у: МоМјјо-
гпегу, А пЈгеае II, 288-487 (3, п. 157).
Код нас познат као Јан А м ос Коменски (прим. прев.).
164 НеШ, „1мгос1ис!Јоп,” у: Апдгеае, С ћт Н апороШ , 100-25 (3, п.157).
165 \У. Н. С. Агту1а§е, „ТЋе Еаг1у 1Лорк& апс! Зсјепсе ш Еп§1апд,” А ппак оЈ5с1епсе 12 (1956), 247-
54.
166 Јозћиа С. Оге§огу, „С ћеш 181гу ап(1 А1сћешу 1П 1ће Ма1ига1 РћНоворћу оГ 5Јг РгапсЈЈ Васоп,
1561-1626,” АтШх 2 (1938-46), 93 -111.
72
на Парацелзуса када говори о опиту и о „ Светлости природе” ,167 а Јејтс је ја-
сно утврдила утицај розенкројцовских манифеста на Беконову АПап-
Пз.ш
Комениусов углед увек је био највећи у педагошким круговима, због ње-
гових многих радова из те области. Међутим, он је развијао и карактери-
стичну филозофију природе, делом под утицајем Андреа. Присуство алхе-
мијских идеја у његовој Природној филозофији рефпрмисанпј Љ ж амат м.
светлошћу (ИаШгаИ РНИозрМе КејогтеД ку И т п е П§Н1) (Ђопскт 1651)
укратко је навео Каргон .169 У новије време чешки научник Јаромир Червен-
ка проучавао је још детаљније природну филозофију Коменијуса. Червенка
је закључио да је током низа година у Комениусовим погледима на природу
дошло до значајне еволуције и да је у неким периодима у своју природну фи-
лозофију уграђивао и макрокозмичко-микрокосмичку филозофију, сличну
филозофији Роберта Флада, и неоплатонизам сличан Д^Еспањовом.170
Недавно су, такође, Деби 171 и Седлер 172 објаснили велики значај алхемиј-
ске и херметичке мисли у предлозима за општу реформу образовања током
осамнаестог века. Велики део тог односа алхемијске и херметичке мисли и
реформе образовања налази се у средишту коменијанског појма пансофије.
У позадини тог појма, како га је Комениус развио, налази се Платонова иде-
алистичка филозофска традиција која сматра да човек обично не доживља-
ва стварност или суштину ствари, већ само њихове сенке, као у Платоновом
поређењу са пећином. Морало би, међутим, бити могуће да се искорачи из
пећине на светлост и искуси истинска природа стварности до неке мере. Ко-
мениус је ширио тај концепт по макроскопско-микроскопским линијама док
није замислио светлост која постоји унутар људског ума као и изван њега.
Када човек отвори своје очи према обема, онда ће видети коначну и с т и н у о
васиони, коју је Комениус назвао пансофијом. Суштинска природа спољне
стварности, мислио је Комениус, могла би се образовањем пренети до нај-

167 Мипе1 \*/ез1, „Ио^ез оп 1ће Јгпропапсе оГ а1сћету 1о тодегеп всјепсе т 1ће № п1т§з оГРгапсЈб
Васоп апс1 КоћеП Воу1е”, АтШ 9 (1961), 102-13.
|68УаСе$, ЕпИфгетем, рр.125-29 (1, п.47).
169 КоћеП Ни§ћ Каг§оп, А1отшт т Еп%1апА јгот Напо11о Иемоп (ОхГогс!: С1агепс1оп Ргезз,
1966), 154-55, у даљем тексту: Каг§оп, Аштшт.
170 Јаром ир Ч ервен ка, Ше ИашгрћИозорМе Ае$ Јоћапп Атоз Сотетш (Ргаћа: А саЈепиа Уег-
1а§ (1ег Т 5сћесћоз1о\уак1зсћеп Ака<ЈетЈе <Јег ХУЈззепзсћаЛеп, 1970). Види такође: Јаром ир Чер-
венка, „Ј. А. Кош епзку, 1лсћз1а\у Уе1еп ге 2егоПпа а А1сћупие” , Ас1а Сотетапа 24 (1970),
21-44, резим е на немачком стр. 44, и: Уа1ез, ЕпИцШетем, 156-70 (1, п.47); и о Комениусу као
„закаснелом наследнику” и истрајном представнику „рудолфинског миш љењ а” у: Еуапз,
КиАоЏ, 275-85.
171 АНеп С. Оећиз, 5с1епсе апА ЕАисаПоп т (ће беуемеемћ СеМигу: 1ће МеШег-МагА Оекаге
(1лпс1оп: М ас^опаШ ; Ие\у Уогк: А ш епсап Е1зеујег, 1970), у даљем тексту: Оећиз, Зсјепсе апс1
ЕАисаНоп.
172 Сотетш. ес1., №Ј1ћ Јп(гос1., ћу Јоћп 8ас11ег (Ес1исаПопа1 Тћјпкегз Зепез; Еопс1оп: СоШег-Мас-
пиПап, 1969), у даљем тексту: бас11ег, С отепјиз.
73
простије интелигенције ако би се све знање могло свести на основни прин-
цип.173 Суштинска природа унутрашње реалности, с друге стране, била би
просветљена религиозном љубављу и увежбавањем духовне алхемије. По-
сматрана као основна техника за откриће унутрашње светлости, духовна ал-
хемија могла би се тако схватити као основна и чак неопходна за унутрашњи
део образовног процеса. Ипак, могло би се сматрати да алхемија у свом ви-
ше хемијском облику игра битну улогу у образовању као и у трагању за но-
вим знањем. У свом одбијању паганских објашњења природних појава које
су предлагали Аристотел и Гален, херметичари су дошли до поновног нагла-
шавања значаја првог поглавља Књиге Постања. У Постању је било божан-
ско објашњење стварања света, објашњење које се није могло оспоравати и
које је било погодно да се тумачи као неко божанско хемијско раздвајање.
Ако би се сам чин стварања могао схватити хемијски, онда би се сва природа
могла слично схватити. Укратко, хемија је била кључ целе природе, кључ за
све макрокосмичко-микрокосмичке односе који су тражили Роберт Флад и
други. Проучавање хемије било је проучавање Бога, онако како је Он сам
исписао Своју Реч у Књизи Природе. Такво проучавање могло је само при-
ближити човека Богу; сматрало се да оно има своју моралну вредност, а и да
доприноси бољем схватању деловања природе и пружању бољих лекова за
лечење људских болести .174
Схватање хемије као кључа уклапало се добро у остале аспекте комени-
јанске пансофије. Комениус, наиме, није претпостављао да је истинска при-
рода спољашње стварности лако схватљива простој памети, или чак образо-
ваним и сјајним интелигенцијама. Он је радије трагао у свим областима за
упрошћавајућим кључем, коначном свођењу које би разрешило све сложе-
ности и омогућило да светлост суштине продре тако да она буде лако схва-
тљива. Једном приликом Комениус је изразио своје мисли о упрошћавању на
следећи начин:
Јер иако ствари какве су по себи могу изгледати да имају у себи неку
бесконачност, то ипак није тако: јер је свет (то дивно Божје дело) из-
рађен од неколико елемената и само неколико врста облика; и све ве-
штине које год да су измишљене могу се лако свести на преглед и оп-
шти метод. Јер су ствари по себи и њихова Схватања и Речи које су из-
рази тих Схватања међусобно паралелни и у сваком од њих има неких
основних састојака из којих произлази њихов остатак; ја мислим да
није немогуће да се сакупе и основе самих Ствари и њихових схватања,
као што је већ учињено у Речима. Мени је дошла на ум и пракса Хеми-

173 И ст о, етр. 21-22.

174 Оеђиа, 5с1епсе апЛ ЕАисапоп, 15-32 (3, п.171).
74
 чара, који су пронашли начин да пречисте и растерете суштину и дух
ствари од преоптерећења материјом, тако да једна мала кап екстрахо-
вана из минерала или биљака садржи више јачине и делотворности у
себи, и може се користити са бољим успехом и ефикасније него што
би се могло очекивати од целе и потпуне грудве.175
И тако, док је Комениус покушавао да смисли универзални језик који би за-
менио вишејезичну сложеност, пансофисти који су га следили приступили су
трагању за свеопштим хемијским кључем да би размрсили непојмљиву за-
плетеност природних појава.

Хартлибијанци и њихова хемијска алхемија

Част вођства у том трагању пала је на ону групу у Енглеској која је била
наследник идеја Андреа, Бекона и Комениуса, на такозвани Хартлибов круг.
Семјуел Хартлиб, као Андре и Комениус, био је првенствено заинтересован
за образовну и религиозну реформу, али је можда био више социјално и
практично оријентисан од њих. Препуштајући велики део напора за религи-
озну реформу свом сараднику Џону Дјуриу ф игу), једном екуменском све-
штенику из Шкотске који је радио на поновном уједињењу цркава, Хартлиб
се концентрисао на јачање финансијске и парламентарне подршке за про-
јекте о образовању и прикупљању знања. На сопствену иницијативу преду-
зео је да буде нека врста комуникацијског центра за сакупљање и расејавање
информација свих врста. Он ће касније покушати да установи ову своју
огромну преписку као надлештво са државном подршком* али није успео да
обезбеди средства за то, а преписка о научним питањима дошла је после ње-
гове смрти у руке Хенрија Олденбурга, зета Џона Дјурија. Олденбург, као
секретар новог Краљевског друштва, чувао је лично све док је 1665. године
није претворио у РИИозорк1са1 Тгапзаспопз отварајући је тако у већој мери
премајавности .176

175 Јоћп А ш о ј Сошешиз, А Ке/огт аноп о/5скоо1е$, Ј ем ц п еЈ т М о ехсеИеШ ТгеаШе$: Т Н е/ш (

■мћегео/ ЗиттагИу х ћ е ш т , Тће $геа( п е с е ш (у о / а ^епегаИ Ке/огта(шп о /С о п т о п 1-<еагтп%.
П а г дгоипЉ о /ћ о р е Iћеге аге / о г ш с ћ а К е/от ииш п. Нош и т ау ке кгои$ћ( 1о ра$ае. Тће зе-
сопА а п ш е п сегШ т е окјесНопз огсИпагИу т аЈе а ц а т н ш с ћ ипАеПактц!, апД Јехспћез 1ће
хечегаИ Р а ш ап<1 ТШез о / У/огке.ч мШсћ аге зћогпу ш/о11о\м. У/гШеп т апу уеагез ацое т 1мП-
пе к у 1ћа1 Ке^егепА, СоА1у, ЕеагпеА а п А /а т о ш И т п е Мг. Јоћп Ат ох Сотетиз, опе о /гћ е 8е-
т о и п о / 1ће ехИеА Сћигсћ о/Мога\>'ш: АпА по\\> ироп 1ће гедие$1 о /т а п у 1гап$1а1еА Ш о Еп-
ј>И$ћ, апА р иМ кћеД ку Затие1 НапИк, / о г гће $епега11 цооА о / М а ИаНоп (1лп<1оп: Рпп1е(1 Гог
МЈсћае1 брагке зешог, а1 Ше В1е\у ВЉ1е т Сгеепе Агђог, 1642), 47-48.
* У оригиналу: О /р с е о / А М г е м (прим. прев.).
176 О длична дискусија о Х артлибу и његовој групи појавила се недавно у: 5атие1 НагпШ апА
(ће А А уапсет ем о / 1*еагпт$, ес!., т (ћ 'т(го<1., к у Сћаг1е$ ]Уек$(ег (Сашћп<1§е Тех18 апс! ЗШсНез
ш Ше НЈЈМгу оГ Ес1исаПоп, §еп. есЈз., А. С. Р. Веа1ез, А. V. Јис^ез апд Ј. Р. С. Коасћ; Сатћпс!-
§е: Ас Ше (ЈтуегзП у Ргевв, 1970). В ебстер даје дискуси ју и увод у велики део старије литера-
туре о Х артлибу и његовим претходницима и сарадницима. У даљем тексту: \Уећ51ег, Н агт к.
75
 Хартлибов круг познаника и његова преписка постајали су све шири од
оног времена када је 1625. као студент први пут дошао у Енглеску, да би
ускоро обухватали људе свих могућих интелектуалних убеђења. Од свих раз-
личитих школа мишљења, доведених на тај начин у узбудљива сучељавања и
међусобна унакрсна оплођавања, можда ниједно није било значајније од ал-
хемичара и механичких филозофа. Сачувани су бројни детаљи о њиховом
укрштању.
До најплоднијих додира дошло је када су Хартлибови и Мерсенови позна-
ници успоставили сарадњу. Мерсен је у Паризу служио као средиште за мре-
жу преписке сличну Хартлибовој,177 а додир је успостављен 1630. године. Дју-
ри је био у вези са Декартом током 1634/35. а Теодор Хак је био повезан са
обема групама.178 Поред тога, постојао је и круг Кевендиш-Њукасл. Један
члан ове последње групе, Џон Пел, написао је 1630. године кратку пансофиј-
ску математичку расправу за Хартлиба, коју је Хак послао Мерсену.179 Годи-
не 1640. језгро групе Кевендиш-Њукасл отишло је у изгнанство у Париз где
се све ближе повезивало са Мерсеном, Гасендијем и Декартом. Тамо су им се
придружили сер Кенелм Дигби и Вилијам (касније сер Вилијам) Пети
(Реиу), који су већ радили или ће ускоро радити у блиској сарадњи са Хар-
тлибом .180 У мају 1648. већ је био развијен веома сложен скуп односа, што се
види из Хартлибовог писма Бојлу: Хартлиб је показао Бојлово писмо Хобсу;
Хартлиб извештава Бојла о експерименталној демонстрацији вакуума коју
је сер Чарлс Кевендиш послао „господину Петију”, Хартлиб саопштава
Бојлу да „Ваш и мој цењени пријатељ, господин Гасенд, осећа се прилично
добро, и штампао је књигу... [о животу ] Епикура...” а има још једну у штам-
пи у Лиону о „ Филозофији Епикура, у којој верујем да ћемо имати много
његове сопствене филозофије, што ће несумњиво бити један одличан
рад ” .181 У истом писму Хартлиб говори и о Мориану (Мопап) и Ворслију

З а би ограф ске појединости о Хартлибовим сарадницима и њиховом интересовањ у за меди-

цинску реф орм у види такође: Сћаг1е8 \УећЛег, „ Еп^Нзћ шесИса1 ге& гтегз оГ ± е рип1ап гето-
1иПоп: а ћаск§гоипс11о 1ће '8 о а е(у оГ Сћуписа1 Рћу81С1ап$,'“ А т Ш 14 (1967), 16-41. У даљем
тексту: \Уећ81ег, „Еп^Пзћ тесћса1 геГогтегз.,,
177 НагсоиП Вгои/п, З а е м Џ с О гдат гаиопх т З е уе м ее м ћ С ем игу Ргапсе (1620-1680) (геЈкие
оГ 1ће 1934 еЉ .; Уогк: КиззеП & КибзеП, 1967), 41-63, у даљем тексту: Вгохуп, О гдамга-
Нот.
178 \Уећз1ег, НагпЊ , 14-15 (3, п.176); Раш е!а К. ВагпеК, П еоА оге Наак, Р. К. 5. Џ605-Ј690)-,
Тће Р 1 м С егт ап Т га т Ш о г о /Р а г а А и е 1м$1 ('з-Огауепћаде: Мои(оп & Со., 1962), 34-50, у да-
љ ем тексту: ВагпеН, Наак.
т ВагпеН, Наак, .38 (3, п.178).
180 Каг§оп, А:от1зт, 63-76 (3, п.169).
181 Семјуел Х артлиб Роберту Бојлу 9. м аја 1648. у: К оће« Воу1е, Тће УЈогкх о /:ћ е Н опоигаШ
К о к е п Воу1е. То VуМсћ 15 ргеЈ1хесЈ Тће ЦЈе оЈ(ће А ш ћог (А пе\у еАШоп: 6 уо1ј.; Еопдоп: Р п т е д
Гог I. апс! Р. К тп§81оп, 1^. Ваујб, XV. Јоћп51оп, б. СгодасЈег, Т. Раупе, О. Кеагб1еу, Ј. Коћбоп, В.
^ ћ к е , Т. Вескег ап<1 Р. А. Ое НопЛ, Т. Оаујез, Т. СаЈеП, КоМпкоп апс1 КоћегГз, ШсћагЉоп апд
Шсћагдбоп, Ј. Кпох, \У. \Уоос1Га11, Ј. Јоћпзоп, апс! Т. Еуап8,1772) VI,77-78, у даљем тексту:
Воу1е, У /оЉ . Гасендијеве књиге које помињ е Х артлиб веероватно су биле п е \Пш е: МогЊи5
76
(\Уогз1еу), чија ће се имена појавити у даљем излагању у потпуно алхемиј-
ском контексту.
Тако су настале околности у којима ће покрет за преображај, који је пр-
вобитно био блиско повезан са алхемијом и који се ради просветљења по-
требног за обнову ослањао на најмистичнију и најспиритуалнију варијанту
тог толико злоупотребљаваног проучавања, пасти под смирујући и рациона-
лизујући утицај нови:х механичких филозофа. Пут за рационализацију алхе-
мије, њену хемикализацију и њено разјашњење био је припремљен.
Улога емпиризма у новом приступу алхемији, до чијег развоја је управо
долазило, такође не би смела да буде занемарена. Иако су се реформатори
филозофски ослањали на спиритуалну алхемију, ипак их је њихов хумани-
зам подстицао на тра.гање за новим хемијским лековима за лечење људских
болести. Извесна количина лабораторијског рада била је укључена у то. Ем-
пиризам као општи ириступ питањима у природној филозофији постајао је
прихватљив. Џилберт је већ био објавио своју расправу о магнету, а бароме-
тријска испитивања Торичелија и Паскала напредовала су. Харвеј (Нагуеу)
је анатомски приказао кретања срца и крви. Дигби је и сам био изразито ем-
пиричан. Он је, како изгледа, одржавао хемијску лабораторију где год је бо-
равио довољно дуго да би је основао. И, наравно, алхемија је увек била и још
увек остала лабораторијско испитивање. У овом раду до овог тренутка на-
глашавано је да се крајем шеснаестог века догодио један помак који је пре-
више нагласио спиритуалну страну алхемије. То изгледа сасвим тачно, али
сада је време да се понови првобитна теза да је алхемија увек обухватала две
стране - тајно знање и рад код пећи за топљење. Пренаглашавање једне
стране не значи да би друга страна истог тренутка била потпуно елиминиса-
на. Чак и за оне писце у шеснаестом веку и почетком седамнаестог века, чија
су уверења била изразито мистична, не може се са сигурношћу тврдити да се
никада нису упустили у лабораторијски рад. Као што је опште познато, до-
кази за ту тврдњу су оскудни, али је вероватно да су се по целој Европи нала-
зиле бројне лабораторије у којима су се изводили алхемијски радови: иза
апотекарских радњи, у приватним кућама, у подрумима малих вила и замко-
ва. Изгледа извесно да је алхемија била најраширенија лабораторијска тра-
диција која је постојала пре научне револуције и вероватно најјача лабора-
торијска традиција која је икада било где постојала у неинституционализо-
ваном виду.

ЕрГсип (]_,уоп8, 1647) и АттаЈуегхшпех т Лестит Нкгит пш ^ет ! 1мепИ (3 у о 1з .; 1*уоп8,

1649 ). О ва последњ а заиста садржи Гасендијеву сопствену ф изику као и РћИомрћше Еркип
5упш§та. Види: Каг§оп, А 1отшт, нарочито 65-68 (3, п. 169).
77
 Недостатак њене ннституционалне основе и њен индивидуалистички ка-
рактер, међутим, осудили би је на застој да се није умешао један нови идеал.
Можда је најзначајнији појединачни фактор који је био допринос Хартлибо-
вог круга - иако су се у томе филозофи механике слагали с њима - био идеал
јавног саопштавања знања. Можда је то једна чудна смицалица историје да
ће једна група која јасно потиче од ватреног мистицизма Немачке крајем
шеснаестог века бити она која ће извршити задатак да учини алхемију ја
сном, рационалном и хемијском. Мора се, међутим, приметити да су Андре
Бекон, Комениус и Хартлиб истицали корист и друштвено добро, и да су из
над свега сматрали да све знање треба да буде објављено ради опште добро
бити човечанства и да би се оно могло свести до лаке разумљивости кори
шћењем једноставног кључа. Ако се има у виду та оријентација Хартлибове
групе према заједници, онда је јасно да би они, пошто су наследили јаку под
струју интересовбња за алхемију, вероватно покушали да преобрате мистич
ну алхемију (која је нужно једна приватна ствар) у једну више јавну алхемију
(која због лакоће комуникација нужно мора бити више рационализована
мање мистична), која би тада могла послужити као кључ за све природне по
јаве и користити као образовно средство.
Многи различити аспекти прото-хемије седамнаестог века позивају се н
Хартлиба и његову групу, као што су хемијска медицина, нови металуршк
поступци и могућа употреба хемијских ђубрива, али се овде могу разматрат
само нека од алхемијских проучавања те групе. Како о појединостима им
више у даљем излагању, то ће домишљати сер Кенелм Дигби често засијат
пред нашим очима. Дигби је играо прилично живу улогу у великом делу оно
га што се одвијало у хемијским круговима, а његова књига Зесгегз, о алхе
мијским и хемијским тајнама ,182 пружа значајан увид у фермент који се дим
и кључа управо испод добро познатих развоја у рационалној механици
астрономији, математици и филозофији у истом периоду.
Семјуел Хартлиб је водио дневник, своје „Ефемериде” , од 1634. до при
ближавања своје последње болести 1660. године. Уписивања од друге поло
вине 1643. до пролећа 1648. године су изгубљена, али је остало сасвим довољ
но за документовање раног и дуго одржаваног интересовања Хартлибово

182 К е п еЈт А С Н оке Со11еспоп о / Каге З е сге и ап<1 Е х р е п т е п н т РкИохорку. Ас А к

Каге ап<1 и п к е а гЈ -о / МесНстех, М е т Ш и т 5, апЛ АИсакелз; т1ћ 1ће Тгие 5есге1 о/Уо1аШ шп
гће / ш 8а11 о / Тагшг. СоНеаеД а п Ј ЕхрептеШ еЛ ку 1ће НопоигаШе ап<11ги1у 1лагпе<15јг Ке
пе1т В 1ф у, К1.Сћапсе11оиг Со Н е г М а је н у гће (2иееп-Мо1ћег. Ш Л еП о кер 1 аесге! зт се Ам п е
сеазе, ки! пом> Р иМ ићеД / о г (ће §ооЛ ап<1 ћепе/11 о / 1ће РиШ ск, Ву Сеогде НаПтап (ХопЉп
Рпп1ес1 Гог 1ће Ашћог, ашЈ аге (о 5е 5оМ ћу ШШат Соорег, а11ће РеИсап т Пи1е В п ш т ; ап
Н епгу Р аићогпе, апс] Јоћп К е п е у а11ће Козе 1П 81.Раи1'$ Сћигсћ-уаг<1, 1682), у даљем тексту
ОцЈћу, З е с ге ч .З а би блиограф ске податке о овом делу и анализи одабраних делова истог, ви
ди: Е)оћћз, „ 0 ј§ ћ у , Р а п ш ” (2, п .1 13).
78
 круга за алхемијску хемију. Дневник и друге материјале, које је њихов вла-
сник лорд Деламер (Ое1ашеге) депоновао у Универзитету у Шефилду, упра-
во проучава Вилкинсон у својим значајним радовима од којих су се два већ
^појавила .183 Хемијске референце почињу да се јављају већ 1640. године и на-
стављају се до краја. Средином четрдесетих година, када се Хартлиб први
пут срео са Робертом Бојлом и почео да утиче на њега, Хартлиб је управо
записивао многе теме од значаја за хемију. Путујући алхемичари и хемичари
свих врста* посећивали су га, а Хартлиб је пратио развој у Холандији преко
преписке са хемичарем-теологом Јоханом Морианом.184
Поред „Ефемерида” , многи други Хартлибови рукописи садрже податке
о хемијским делатностима групе. Најзанимљивији је Свежањ XVI, са етике-
том „Сћугшса е! Рћу 1о 5орћша” . Свежањ садржи писма о алхемијским про-
цесима и о јестивом злату, изводе од разних аутора, рецепте за дестиловање,
опис „ Алкахеста” и друго. Један спис даје инвентар Дигбијеве лабораторије
у Грешем колеџу (О гезћат Со11е§е), док се у другом разматрају хемијски ци-
љеви Фредерика Клодиуса, Хартлибовог зета .185
У Хартлибовим папирима појављују се имена многих мало познатих лич-
ности од којих се већина несумњиво бавила највише езотеричном врстом ал-
хемијске мисли. Од многих споредних имена, два од боље познатих могу се
узети за пример. Први од њих, иако није био међу најближим Хартлибовим
пријатељима, био је познат и њему и другима у групи; Хартлиб и његови са-
радници разматрали су о његовим делатностима. Отуда његови списи чине
део оне основе из које су хартлибијанци изронили. Тај први био је Еугениус
Филалетес, који је у стварности био спекулативни алхемичар и мистик, То-
мас Вон (Уаи§ћап).
Вонове активности и списи забележени су у Хартлибовим „Ефемерида-
ма” за 1650. годину;186 следи пример стила његових списа. Извод је из дела
АмгорозорШ а Тћеота§Гса које је побудило Хартлибово интересовање ка-
да је објављено 1650. године. Дело је првобитно посвећено „браћи” тј. ро-
зенкројцерима.

183 КопаШ 81егпе ХУПкшзоп, „Тће НагШћ Рарегз ап Ј 5еуеп[ееп1ћ сепШгу сћегшзсгу. Раг11,” Ат-
Вис 15 (1968), 54-69, и КопаШ 51егпе \УП кт50п, „Тће НагШћ Рарегз апд 5еуеп[ееп(ћ сепШгу
сћегшЛгу. РаП Ћ," А т к и 17(1970),85-110, удаљемтексту: \УШапбоп, „НапНћ, РаЛ I,” односно \УМ-
к тзоп, „ НаШШ, Рап 1Г’.Чарлс Вебсгер управо припрема Хартлибове „ЕрћетегШеб” за издавање.
184 ХУИкЈпвоп, „НагШћ, Р а п I,” (3, п.183). Види такође: Јоћп Ј. 0 'В п е п , „5атие1 НагШћ'« 1пПи-
епсе оп КоћеП Воу1е'б всхеШЈПс (1еуе1ортеп1. РаП I. Тће 5(а1ћп(1§е репој,” Аппа1$ о/Заепсе 21
(1965), 1-14, и Јоћп Ј. 0 'В п е п , „8атие1 НаПНћ'8 шПиепсе оп КоћеП Воу1е'а зсЈепиНс с1еуе1ор-
теп1. Раг1 II. Воу1е т ОхЈогс!.” А п п а к оЈбаепсе 21 (1965), 257-76.
185 \УЈ1кЈп8оп, „Н апПћ, Рагс I,” р.57 (3, п.183). И нвентар Дигбијеве лабораторије објављен је
у: Боћћб, „ 01§ћу, Раг1 II,,, 146-47 (2, п .112).
186 \УПкЈП80п, „НагШћ, Р ап II,” 88-89 (3, п.183).
79
 Ви сада видите - ако нисте људи са најглупљим главама - како је човек
пао и, следствено томе, можете погодити на који начин ће се успети.
Он се мора сјединити с Божанском Светлошћу, од које је због своје
непослушности био одвојен. Блесак или тинктура ове мора доћи, или
он неће моћи разликовати ствари духовно више него што природно
може разликовати боје без светлости Сунца. Ова светлост ће сићи и
сјединити се с њим исто као што његова душа некада. Ја овде не гово-
рим о симболичном, спољном силаску са прототипских планета на
створене сфере и отуда у „ноћ тела” , већ говорим о том најтајнијем и
најтишем пропадању духа „кроз ступњеве природних облика” , а то је
* * * 107
мистерија коЈа ниЈе лако схватљива.
Са Воном се свако може лако сложити само у томе да његове речи заиста са-
држе „мистерију која није лако схватљива.”
Друга личност коју овде треба поменути јесте анонимни Иренеус Фила-
летес, чији је прави идентитет јрш увек под сумњом. Ако га треба поистове-
тити са Џорџом Старкијем, онда је заиста неко време био Хартлибов блиски
сарадник. У сваком случају, извесно је да је Старки упознао групу са Фила-
летесовим рукописима. Група их је ревносно читала, и они су као рукописи
кружили прилично дуго пре него што су објављени.18®Од бројних расправа
које потичу из пера овог другог Филалетеса, овде је већ наведено неколико
наслова; иако су највећим делом оне једвз нешто разумљивије од Вонових
списа, оне су много више „хемијске” , у том смислу што је Иренеус Филале-
тес очигледно разумео да се алхемијски процес више одвија у материји него
удушичовека.
Иренеус Филалетес ће ускоро постати један од омиљених алхемијских
писаца Исака Њутна, као што ће се видети у даљем излагању, и то је разлог
што његова дела привлаче значајну пажњу. Подсетићемо да је Брустер међу
Њутновим папирима нашао примерак књиге Иренеуса Филалетеса: Зесгегз
КеуеаГс!: ог, А п Ореп ЕпТгапсе 1о (Не 8Нм-Ра1асе о / тНе Кт§. Била је то
књига коју је Њутн проучавао с великом пажњом, и из тог разлога изгледа
нарочито погодна као пример хартлибијанске делатности.
Вилијам Купер, издавач енглеске верзије 5есге(х КеуеаГД из 1669. годи-
не, коментаришући ранију латинску верзију коју је Џон Лангиус објавио

187 Т ћ о т а в Уаи§ћап, АпСгорозорМса ТћеотацГса, о г А п и с о и п е о / 1ће Ш ш ге о /М а п ап<1 Н и

81 а 1е а/ 1е г Оеа1ћ, т Т ћ о т а з Уаи§ћап, Тће У/огка о /Т ћ о т а з Уаицћап: Еи§ет и5 РћИаШћез, еЛ.,
аппо(аСес1, » к ћ т(го<1 ћу А пћиг Ес№ап] \У аке (1лп<1оп: Тће Тћео8орћЈса1 РићНзћше Ноихе,
1919), 1-60, ц и та тс а стр. 46.
188 Копа1с1 81егпе УЛ1кт$оп, „Оеогде 51агкеу, рћузплап ап<1 а1сћепп$(,” А т Ш 11 (1963), 121-52,
у даљ ем тексту: \У Ш пбоп, „51агкеу.” Види такође: \УН1ап80п, „М епшу,” 24-25 (3, п.138), и
\УШап80п, „НагЛЉ, Раг1 II,” (3, п,183).
80
1660, напомиње да је његов енглески рукопис био много пунији од рукописа
који је Лангиус користио. Купер такође износи да је свој примерак поседо-
вао много година пре него што се појавила Лангиусова латинска верзија. Ку-
пер је мислио да је његов примерак био препис пишчевог примерка или у
најгорем случају да је био само врло мало измењен.189Из Куперових напоме-
на види се да су током педесетих и шездесетих година седамнаестог века
бројни рукописи кружили у разним варијантама, што је још један показатељ
великог занимања за алхемијске теме у том периоду. Вилкинсон разматра
тешкоће успостављања канона за радове Иренеуса Филалетеса чак и у њи-
ховим објављеним видовима, што је једним делом последица постојања мно-
• 10(1
гих вариЈаната.
У делу ЗесгеЊ КеуеаГс1 Филацетес прво утврђује неопходност „софичке
живе” за „дејство еликсира” . Затим се осврће на „објашњење” начела од
којих се састоји „софичка жива” , називајући је „нашом водом” и напомиње
да се она састоји од „ватре” , „сока биљке баш гт а”, и „везе од $ “ . То је
одиста „хаос” и из њега, како каже, он зна како да екстрахује све ствари,
чак и злато и сребро, без трансмутујућег еликсира. Ако неко жели да то раз-
уме, онда мора да научи ко су Пратиоци Кадма и каква је то Змија која их је
прождерала, шта је шупљи Храст у којем је Кадмо привезао Змију скроз и
скроз; да научи шта су Дијанини Голубови, који побеђују Лава тиме што га
стишавају; ја кажем зеленог Лава, који је у самој ствари Вавилонски Змај,
који убија све ствари својим отровом. Затим, напослетку, да зна шта је Мер-
куров кадуцеански штап с којим ће чинити чуда, и шта су Нимфе, које ће за-
разити чинима, ако ти жудиш да уживаш у твојој жељи.191
Списи ова два Филалетеса, међутим, далеко су од тога да представљају
целину хартлибијанског приступа алхемијским стварима, јер се током четр-
десетих и педесетих година седамнаестог века унутар групе почео јављати
један супротан став према алхемији. Нешто од тог новог приступа који се
развијао може се видети у једној књижици са насловом СНупаса1, МесИста1,
апс1 СНугиг§1са1 АсМгеззез: Мас1е 1о 5атие1 НагНЊ, Ездтге, објављеној у
Лондону 1655. године.192 Друга од ових адреса је у ствари једна од расправа

189 Екепаеиз РћПа1е1ће8, З е с ге и КеуеаГЈ: ог, А п Ореп Еш гапсе 1о 1ће 5ћш-Ра1асе о / 1ће Кт$:
СоШ ат тв.Тће §геа 1е $1 Т геаш ге т СћутШгу, ИечегуеХ 5 0 р1аШ у 01хсоуегег<1. Сотрохее! Ву а
т о и /а т о ш Епф хН -т ап, 3(у1т§ ћт хе1ЈА попут ш , о г Еугаепеиз РћНаШћа СозтороШа: У/ко,
ћу 1п5р1гаПоп ап<1 КеаЛт$, а11ате<11о 1ће Р ћИ охорћеп 51опе а1 ћ и А це оЈ ТмеМу Шгее Уеап,
Аппо О от М ,1645. РиШ зћеА Јог 1ће ВепеЈЈС оЈа11 Еп$И$к-теп, ку VV. С. а 1гие 1 т е г о Ј А п
ап<1 Ш ш ге (1л)п(к>п: Р п м е Ј ћу \У. СоЉШ Гог ШШат Соорег т 1ли1е 81. В апћо1от ет , пеаг
Ц Ш е-В пш т , 1669), из „Тће РићКбћеге Ер1$(1е 1о 1ће Еп§Пзћ Кеадег”, веће дело наводи се у да-
љ ем тексту као: РћП акЉ ез, З е с ге н КеуеаГЈ.
190 \УПкт50п, „Меп1ку” , (3, п.138).
191 РћПа1е1ће8, 8есге15 Ке\еа1 УД-8, цитат са стр.6 (3, п.189).
192 Сћут1са1, Ме<Иста1, ап<1 Сћугиг%1са1 АМ ге55е5: МаДе 1о Затие1 НагШк, Ехцтге, V«. 1.
81
Иренеуса Фнлалетеса, прва која ће бити објављена. Она, као и прва адреса
(расправа о кабалистичким бићима Уриму и Тумину, вероватно Дјуријева)
представља више езотеричну традицију у коју је Хартлибова група била уса-
ђена. Међутим, у петој адреси, Роберт Бојл почиње да позива на потпуну
отвореност у саопштењима.193Бојл је писао свој оглед у намери да подстакне
заједничко коришћење медицинских тајни, али је његов начин изражавања
учинио његов позив сасвим општим. Позивајући на милосрђе уместо похле-
пе, и побијајући неколико тадашњих аргумената у прилог тајности, Бојл на-
ставља да открива побожност и хуманизам што је дало покретачку снагу за
хартлибијанске реформе.
| [Ак] о... је Еликсир тајна, коју у целини дугујемо откровењу нашег
Творца, не нашој сопственој марљивости, мислим да не бисмо смели
толико ненавидети да не саопштимо оно што нисмо радом стекли, јер
је пропис нашег Спаситеља у сличном случају био овај: Слободно сте
примили, слободно дајте. Ако би Бог неком од наших свештеника от-
крио неке новије Истине и Тајне његовог Јеванђеља, зар га не бисмо
осуђивали за скривање онога што је било пренето а није саопштено?
Оне тајне које су биле намењене за нашу употребу, уопште неће бити
профанисане тиме што ће се учинити да досегну свој крај, него спута-
вањем слободног ширења њихове природе. И зато ако би Бог упутио
те нарочите милости само једној јединој особи, ипак их он намењује
добру целог човечанства, не да учини милост том раздаваоцу мило-
стиње коме их је поверио, него да га учини управником његових мило-

Идеал слободног саопштавања, за који се Бојл залагао, постепено се ши-

рио на алхемијске као и на медицинске тајне. Када се то догодило, алхемија
је нужно изгубила своја ранија религиозна и психолошка обраћања, јер, као
што је разматрано у поглављу 2, то обраћање зависило је од одређеног непо-
знавања како психе посвећеника тако и понашања материје. Отворено раз-

ИгИе1ћег 1ће Упгп & Тћит т т н>еге §1\/еп т 1ће МоиМ, о г регЈеаеД ку А п.2.31г С еогце Н1р1еу'$
Е рШ е, 1о Ктј> ЕАмагА ип/оШе<! 3.СаШ е1 РШ з Сауеа 1 Јог А к ћ у т Ш х А А СопЈегепсе сопсег-
т п § (ће РћИо 5 орћег 5 51опе.5. А п 1пуиаПоп 1о а Ј ге е ап<1 ^е п его ш Сот т ит сапопх оЈ З е сге и
ап<1 Кесекх т Р ћ уп с к 6 М ћ е 1ћ ег ог по.еасћ 5еуега1 О иеахе ћа 1ћ а РаМ си1аг Кет еЈу? 7. А пен>
ап<1 е а х к Ме1ћо<1 оЈ СШгигцегу, Јог 1ће сигт ц оЈаИ Јгехћ М о и м к ог о!ћег НиШ.&. А О гзсоипе
акоШ 1ће Езхепсе о г ЕхШ епсе оЈ М еИак. 9.Тће Д^и1 РонШ ош , рге1еп<1е<1 РгорћеПсаГ Рго^по-
м каН оп, ОЈ и’ћа 1 хћа11 ћарреп 1о РћузШаж, Сћугиг§еоп 5 , А р о 1е са п е 5, А 1сћутГ5 И, агШ М т е п .
(1лт(Зоп: РпМ ед ђу С. О а т о п Сог СИез С а ^ е п а11ће В1аск-зргеа<1 Еа$1е а11ће даез1 еп<ј оГ Ра-
к/^,1655), у даљем тексту: СМСА. Расправа о овој публикацији, са становиш та покуш аја ме-
дицинске р еф орм е, дата је у: \Уећ51ег, „ЕпдИзћ те(Иса1 геСогшегз” (3, п.176).
193 Репринт Б ојл овог есеја, са коментаром, дат је у: Маг§аге1 Е. Кодаћоиот, „Тће еагНез! ри-
ћПбћеЈ адгШп§ оГ КоћеП Воу1е,” А п п а к з о Ј З с к п с е 6 (1950), 376-89.
194 И ст о, стр. 384; СМСА, 129-30 [нетачно означене као стр. 147-48] (3, п.192).
82
матрање физичких реакција морало се завршити губитком тог неедходног
непознавања понашања материје.
У књижици са адресама упућених Хартлибу, поред Бојловог позива на
отворено саопштавање у медицини, појавила су се и два рана покушаја отво-
реног општења у алхемији. Један од њих, Оглед 3 у Хартлибовој књижици,
биоје оглед ГабриелаПлетса (Р1аиез),његова „Опомена алхемичарима” .195
Плетс је настојао да да неколико практичних упутстава око књига и посту-
пака које треба користити у алхемијским проучавањима. М аг§агка ргеНоза
Петруса Бонуса била је, по његовом мишљењу, безвредна као и списи Гасто-
на Дилко Клавана. „Многи опити” овог последњег били су „сви погрешни,
према мом поузданом сазнању, и ако би мој новчаник могао да говори, за-
клео би се на то” . Сер Џорџ Рипли, Николас Фламел, Рајмундус Лулиус и
Бернардус Тревизанус били су најбољи за читање.196 У Плетсовим препору-
кама одражава се општа популарност Риплија, Фламела, Лала и Тревисана у
седамнаестом веку, као што је већ раније речено. Плетс је, међутим, отишао
даље и покушао да да уопштен став о алхемијским поступцима према којем
би један дубокоуман проучавалац алхемије био способан да пажљивим чита-
њем сам дође до закључка: (1) да „мора имати минерални дух” да би добио
први растварач, (2) мора знати тајну растварања,” (3) „мора знати шта се
сматра под „шупљим Храстом” (што би по Плетсу била пећ у којој долази
до растварања), (4) мора знати како да поново очврсне своја тела пошто их
растварањем учини волатилним, (5) мора научити да постоји још један наро-
чити корак између пројекције камена мудрости на основни метал и тестира-
ња метала и (6) мора разумети природу ватре која мора бити нежна, непре-
кидна, мора окружити материју, а не сагоревати је” .197
Овде наведена Плетсова упутства нису, наравно, истински делатна, али
она представљају један покушај да се разумно изрази шта тачно захтева ал-
хемијски процес. Плетс је такође покушао да „открије” јавности неколико
познатих „превара” и метода њихових обмана.
То су била два главна излагања која је желео да постигне пишући своју
расправу. Желео је да истакне шта алхемијски процес заиста захтева и да да
низ практичних упозорења у вези са варалицама. Плетсова мотивација има-
ла је свој корен у хришћанској љубави, што он отворено износи: „Н е могу а
да не изнесем ове огласе, јер је основна тачка у мојој религији чинити добро
• • .,1 0 0
свим људима, како неприЈатељима тако и приЈатељима...

195 О. Сео§ће§ап, „Саћпе1 Р1апеб' сауеа( Сог а1сћупи818,” Аткпс 10 (1962), 97-102; СМСА, 49-
87 [нетачно пагинирана к ао 88] (3, п.192).
196 СМ СА, рр. 59-62, цитат са стр. 60. (3, п. 192)
Ј97 И сиш , стр. 55-58.
И сшо. стр. 52.
83
 Затим је рекао да кад би он „ могао бити уверен да ће објављивање [алхе-
мијског процеса] учинити више добра него зла, онда би свет морао то да има
јасно речено, и тако једноставно као што је апотекарски рецепт.Ј" Како,
међутим, у то није био сасвим убеђен, намеравао је да осигура користи од ал-
хемије за енглеску нацију заобилазним путем, који би, иако јаван, укључивао
коришћење одговарајућих мера безбедности. Поднео је петицију Парламен-
ту да му одобри показивање нових побољшања у пољопривреди, „физици” ,
и у „вештини трансмутације метала” . Ово последње било би изведено само
ако бих могао да имам лабораторију сличну оној у Граду Венецији, где су си-
гурни у тајност, из разлога што ниједном човеку није допуштено да уђе у њу,
изузев ако он пристаје да остане тамо, уз дужно старање, све док не дође до
тога да га носе у цркву да би био сахрањен.200
Плетсово писмо читаоцима његовог огледа носи датум „У Вестминсте-
ру, 10. марта 1643” .201 То је било раздобље непосредно после врхунца хартли-
бијанског утицаја у Парламенту. Иако је занимање за предлоге Хартлиба,
Дјуриа и Комениуса било велико током 1641, непосредно после тога пажња
Парламента била је скренута на збивања у вези са грађанским ратом.202 Хар-
тлибијански предлози требало је да буду опет изнети у Парламенту неком
каснијом приликом, али је Плетс вероватно умро пре него што је имао при-
лику да оствари своје показивање.203
Мора бити да је мало недостајало да се та прилика не пропусти, јер је
Плетс, како се види, скоро ухватио велико повећање пажње у 1641. У својој
утопијској расправи под насловом А О езспрпоп о / 1ке Ратоих Кт§с1оте
о /М а с а п а (Лондон, 1641), Плетс помиње ту ствар.204У личности Путника у
дијалогу у књизи Плетс нуди Ученику примерак своје књиге о пољопривре-
ди. У повратку поставља питање, „ па, јесте ли прегледали моју књигу?”
Уч. Да, господине, и сматрам да сте показали трансмутацију сублу-
нарних тела на такав начин да било који човек може бити богат
ако буде марљив...; високи Суд Парламента ће извесно високо
оценити ову књигу.

т И ст о. Д еби (Оећиз) примећује да је П летс у својој А О исоуегу о / 5и1неггапеа1 Тгеаш ге

(и)пс1оп, 1639) у ствари већ био објавио поступак помоћу којег је, како је веровао, претворио
регулус гвож ђа и бакра у злато. Види у: А11еп О. Оећи$, „Саћпе1 Р1аКеб апд Мз сћеписа11ће-
огу оГ Сће Согшаиоп оГ (ће еаПћ'х сгизГ’, А т Ш 9 (1961),162-65.
200 СМ СА,86 [нетачно означена као стр. 87] (3, п.192).
201 И сто. 50.
202 \Уећ81ег, Н а п Њ , 25-39 (3, п.176).
И сшо, 12.
204 Исшо, 79-90. Т о дело се дуго приписивало Хартлибу, али је В ебстер недавно показао да је
П л етс лично написао ту књигу. О на наоси датум 25. октоб ар 1641, а обраћа се Парламенту.
Види:Сћаг1е8 \Уеђ$1ег, „Тће АиШогзМр апс! 8Ј§пШсапсе о? М асапа", Р а н апЛ Р гезем , по.56
(Аи§из( 1972).34-48.
84
 Пут. У то не сумњам јер сам је већ показао разним члановима Парла-
мента, који су ми сви дали лепа обећања чим дође погодно вре-
ме за такве прилике.205
Плетсово „погодно време” никада није дошло, али се Хартлиб вероват-
но надао да ће поново побудити интересовање Парламента објављивањем
Плетсових есеја у збирци из 1655. године.
„ Алхемија за опште добро” - тако би се могао назвати Плетсов необич-
ни план за приказивање трансмутације пред Парламентом. Поред побољша-
ња у пољопривреди и медицини, користи од алхемије биле би пренете на це-
лу друштвену структуру. Тако и опет долазе до изражаја хуманизам и општа
делатност Хартлибовог круга.
Други оглед у Хартлибовој књизи, који је имао за циљ отвореност оп-
штења у алхемији, био је Оглед 4, „Конференција посвећена камену мудро-
сти” . Она води порекло од Хартлибовог ранијег пандана у Паризу, Теофра-
ста Ренодоа (Кепаис1о1). Ренодо је умро 1653. у стању релативне немилости
после успешних напада на њега од стране Медицинског факултета Сорбоне,
због залагања за лечење антимоном, а и као последица слабљења његових
политичких прилика, али је његов париски Вигеаи ЗАДгеззе преживљавао у
хартлибијанској Ојрсе о / А М гезз у Лондону. Ренодо је деловао као нека
централа за размену идеја и занимања, и подстицао је употребу хемијских
лекова, што је и Хартлиб још увек чинио. Ренодо је такође одржавао недељ-
не конференције код своје куће, што Хартлиб није радио. Конференције су
одржаване о свакој теми коју је присутна публика захтевала, осим религије и
државних послова, а њихова општа сврха била је изношење и дискусија свих
гледишта, у чему се и опет јавља идеал слободне и отворене комуникације.206
Оглед који је Хартлиб штампао био је превод једне од Ренодоових не-
дељних конференција, ради представљања енглеској публици. Садржавао је
мишљења седморице различитих говорника на конференцији. Двојица од
њих побијала су могућност трансмутације метала, док су је петорица сматра-
ла могућом, вероватном или извесном. У целини, то је драгоцена панорама
погледа на алхемију у раном седамнаестом веку, која би могла поднети де-
таљну анализу, али овде се могу навести неколико занимљивих тачака. Пет
људи који су говорили у прилог алхемијским погледима изнели су „разлоге”
који су често само били понављања стандардне арапске или аристотеловске
алхемијске теорије. Такође је понуђено неколико аналогија са органским

205 \Уећ81ег, Н а п Ш , 88 (2, п.57).

206 В го\ уп, О гзам уМ ш пз, 18-30 (3, п.177); Нодаагс1 М. 8о1отоп, Р иШ с 1Уе1Јаге, Зсчепсе ап<1
Ргора%ап<1а ш ЗеуеМ ееМ к СеМ игу Ргапсе. Тке 1ппоуа1шт оЈТкеоЈгазШ 1 КепаиЈо! (Рппсе1оп:
РппсеИоп 1Муег811у Рге88,1972).
85
растом или метаморфозом. Можда је најнеобичнији „разлог” дао четврти
говорник који је рекао да „грчка етимологија метала показује да се они мо-
гу мењати из једног у други” .207 Први човек који је одбацио алхемијске идеје,
учинио је то као скептик и циник; рекао је да су људи су увек склони томе да
ствари тумаче како им одговара, и њихово веровање у камен мудрости само
је још један пример за то. Само је шести говорник довољно критички
оценио појмове и критички употребио емпиријске податаке. Он је одбацио
могућност алхемијског сазревања метала, јер рудници гвожђа, олова итд. ни-
када нису постали рудници злата, а вештина никада не може учинити оно
што природа не може. „ А поред тога,” наставио је,
погрешно је рећи да су сви Метали једне врсте и да се разликују само у
кокцији [стање „учињености” или „скуваности” , грубо еквивалентно
сазревању], јер ми видимо да је Гвожђе више конкоктовано [„укувано,”
отврднуто] од Сребра, јер је оно тврђе и не топи се тако лако...208
Говорник је покушавао да направи разлику између два прилично разли-
чита значења „кокције” и да покаже да „ савршенство” , које је по претпо-
ставци произлазило из пуне „кокције” или „сазревања” , у својој дефиници-
ји не узима у обзир већу тврдоћу коју је „ кокција” требало да даје металима,
што је био добар покушај да се сруши скаларни редослед метала, подразуме-
ван у идеји о „савршенству” метала. Али чак и он је прилично покварио
свој ефекат тиме што је одмах затим додао да метали не би требало да буду
рангирани према скали „ кокције” , јер је „ њихово разликовање потребно за
људску употребу” .
Идеје изражене на Ренодоовој „Конференцији” биле су само размишља-
ња појединаца о алхемији. Њихова залагања на отвореном скупу, као и Хар-
тлибово потоње објављивање, гурнула су их у област јавног дијалога где су
претпоставке које леже у основи алхемијске теорије могле бити подвргнуте
критичкој анализи управо такве врсте коју је понудио шести говорник. А
брижљиво проверавање појмова одвијало се паралелно на другим местима у гру-
пи, отворенијим саопштавањем емпиријских података о алхемијским процесима,
што је такође тежило да помери алхемију на јавну сцену.
Чак и пре објављивања огледа Хартлибова група је пришла једном веро-
ватно јединственом подухвату у аналима алхемије до тог времена: заједнич-
ком комерцијалном раду на производњи злата. Бенџамин Версли, енглески
лекар који је био у додиру са Хартлибом од 1645. и Хартлибов дописник из
Холандије за питања из хемије, Јохан Мориан, придружили су се уз финан-
сијску подршку неидентификованог „произвођача злата” . „Аурифабер” из

™ СМСА, 104-12, цитат са стр. 108 (3, п. 192).

208 И сш о, 109-10, цитат са стр. 110.
86
Амстердама, како га је Хартлиб називао, уложио је 1200 фунти у покушај
трансмутације калаја у злато, када је 1651. Старки развио процес екстракци-
је сребра из антимона, и за трансмутацију гвожђа у злато. Обавештење о
Старкијевим открићима кружило је редовно између Дјуриа и Хартлиба, и
Старки је био замољен да се придружи подухвату прављења злата.209
Референце у Хартлибовим списима о овим здруженим напорима губе се
без коментара о успеху, али је цела ствар обележена спремношћу за поделу
алхемијских тајни. „Мг. 81.1дта Кха” - очигледно Старкијев процес за до-
бијање алхемијског сребра из антимона - кружио је унутар групе у потпуно
дејствујуће форми (сем што у Хартлибовом примерку нису дате количи-
не).210 Контраст између ових јасних упутстава и тајанствених формулација
раније литературе која је још била у оптицају тешко да би могао бити већи.
Старкијев процес је потпуно разумљив. Такав је, наравно, и морао бити да
би био од користи за друге у групи.
У Хартлибовом кругу били су присутни сви неопходни елементи за ову
схему комерцијалне алхемије: веровање у трансмутацију - у ствари, идеја да
хемијска филозофија садржи кључ васионе; прилично блиско повезана гру-
па посвећена хуманитарним пројектима и у трајној потреби за новцем за те
пројекте; експериментала традиција - делом од саме алхемије, делом од нове
експерименталне природне филозофије Џилберта, Харвија, Торичелија,
Паскала итд; и идеал слободног саопштавања тајни ради добробити чове-
чанства.
Осим Мориана и Верслија, о чијим делатностима се мало зна, Хартлибов
круг је све до средине педесетих година века управио своје наде за добро хе-
мијско и алхемијско експериментисање у великој мери ка Бојлу и Старкију.
Бојлов развој је широко проучаван и понован улазак у ту тему био би изван
опсега овог поглавља. Нешто од његових специфичних идеја о трансмутаци-
ји и „отварању” метала биће истражено у поглављима 5 и 6, уз разматрање
његовог утицаја на Њутна, а знатижељни читалац може наћи један општији
прилаз у радовима М. Бос (Хол),211 Фултона,212 у његовим сопственим дели-
ма,213 затим код Мора,214 Идеа,215 Медисона,216и Вилкинсона.217 У сваком слу-

205 \УШ пбОп, „НагШћ, Р а « II” , 90-92 (3, п.183).

210 НагШћ Рарегв, XVI, 1, потпун цитат у: И ст о, стр. 101, н. 91.
211 М апе Воаз (На11), К о к е п Воу1е апЛ 5 е\>еп1ееш ћ-С епш гу СћетШ гу (СатђгШ де: А1 Ље 1Јш-
уегзку Рге88, 1958).
212 Јоћп. Р. Рићоп, А ВЊИодгарћу о / (ће Н опоигаМ е К о к е п Воу1е, РеИом о / 1ће Коуа1 8 о а е 1у
(2пА есЈп., Ох&гс!: Ас [ће С1агеш1оп Ргеб8, 1961), у даљем тексту: РиИоп, В1Шој>гарћу.
Воу1е, (3, п.181).
214 Моге, „Воу1е а$ а1сћет1б1” (2, п. 107); 1-ошз Тгепсћагс! Моге, Тће П /е апЛ IУогкз о / 1ће Но-
поигаМ е К о ћ еп Воу1е (1л>ш1оп, Ие\у Уогк, ТогоШо: ОхГогЈ ХЈпЈуегз11у Ргебб, 1944).
2151ћ(1е, „ А1сћешу 1п геуегзе.” (2, п.106).
216 К. Е. V/. МаскИзоп, Тће Ц /е о / 1ће НопоигаМ е К оћеп Воу1е Р. К. 5. (1л)п<1оп: Тау1ог & Ргап-
87
чају, Бојл је обично боравио ван Лондона и трошио велики део енергије на
друге пројекте.
Џорџ Старки је био у Лондону и годинама био веома активан у огледном
раду после свог доласка 1650. године, али је после неког времена Хартлиб
почео да има мање вере у њега.218 Негде крајем 1653. Хартлиб је изгубио сва-
ку наду да ће Старки направити неки велики продор у хемијској медицини
или алхемији. Хартлиб је писао Бојлу:
... Др Стерк... је потпуно пропао и на неки начин упропастио је и себе и
своју породицу. Не знам тачно колико недеља је провео у затвору због
дуга, али када је други пут био ослобођен, напустио је у тајности своју ку-
ћу у Лондону и сада живи повучено... Ако Вас Бог поново донесе овамо
[из Ирске], препустићемо га свакако Вашој провери, да испробамо да ли
се ипак неки добар метал може оставити њему или не. Најбоље је, међу-
тим, да ми будемо више потребни њему него он нама.219
Разлог што је Хартлиб био спреман да се тако лако одрекне Старкија
био је тај што се убрзо после амстердамског подухвата - око 1651-52 - на сце-
ни појавио нови експериментатор, Фредерик Клодиус. Његов углед код Хар-
тлиба растао је док је Старкијев опадао. Клодиус се настанио у Лондону и
зближио са тамошњом групом, као истомишљеник и саучесник у истражива-
њима у алхемији, јатрохемији и пољопривреди са Бојлом, Старкијем, Хар-
тлибом и другима. Потом се оженио Хартлибовом кћерком и поставио своју
лабораторију у Хартлибовој задњој кухињи.220 Хартлиб је обавестио Бојла о
новој лабораторији у истом писму које је носило вест о Старкијевом „про-
падању” .
А што се тиче нас, јадних земљских црва, ми се шуњамо у мојој кући око
наше некадашње задње кухиње од које је мој зет направио велику лабо-
раторију; одиста такву да људи (који су имали одобрење и привилегију да
је виде, или да буду пуштени у њу) потврђују да никада нису видели слич-
ну због више њених предности и пространости. Коришћена је данима и
ноћима са не малим успехом. Нека је слава Богу за све те многе недеље.
А које специјалитете је она до сада произвела, и које веће лекове ће он
имати у руци ове недеље и следеће, ја мислим да ће мој послушни и врли
хемијски син* бити у стању да вам то боље саопшти него ј а 221

т ; N 6 » Уогк: Вагпез ап<1 ћГоМе, 1969), у даљем тексту: МасИЈ5оп, Воу1е.

217 \УШстбоп, „НагШђ, Раге I,” (3, п.183).
2)8 \УПкш8оп, „НагШћ, Р а « н” ,103-04 (3, п.183).
219 башие! НагШћ 1о К обе« Воу1е, Рећ. 28, 1653/54, у: Воу1е, Могкз, VI, 79-80 (3, п.181).
^ 0\У П кт5оп, „НагШб, Рагс II”, 96-98 И 103 (3, п. 183).
У ори ги н ал у :... уегу сћетшса1 аоп .(прим. прев.).
221 5атие1 НагШћ 1о К оћеп Воу1е, Рећ. 28, 1653/54, у: Воу1е, №огкх, VI, 79 (3, п.181).

88
 Не зна се много о Клодиусовим хемијским циљевима, али ће сигурно ви-
ше изаћи на видело када се Хартлибови списи подробније испитају. Већ се у
овом раду јасно види да је он донео Хартлибовом кругу обновљен подстицај
за алхемијско експериментисање. У том је имао јаку подршку сер Кенелма
Дигбија, који је подржавао Хартлибов ентузијазам за Клодиуса.
Клодиус је одмах привукао Дигбија. Хартлиб је рекао Бојлу да га је
Дигби озбиљно уверавао да на свим својим путовањима и разговорима са
најодабранијим умовима, и у Италији и у Француској, није срео толико
теоријске солидности и практичне спретности заједно као што налази
код мог хемијског сина; и зато је решен да у складу с тим побољша ту на-
граду, коју му је провиђење дало у руке.222
Дигби је извршио притисак на Клодиуса да прихвати потпуно издржава-
ње за себе и своју породицу за две године, што је требало да укључи и опре-
мање лабораторије.223 Лабораторија је требало да буде „универзална” , у
складу са другим пансофијским плановима хартлибијанаца, а Дигби је треба-
ло да у ту сврху приложи 600-700 фунти чим поново прими у посед своју се-
квестрирану имовину. У међувремену је основан „главни хемијски савет” а
Дигби је већ био приложио планове за нове типове пећи, по нацртима њего-
вог француског кореспондента. Хартлиб је приметио да су оне требало да
буду „подигнуте већ одавно код нас, за наставак стварно филозофских про-
учавања” . У својом одушевљењу Дигби је такође слободно делио своје тајне
са Клодиусом, вероватно многе од управо оних које ће се касније појавити у
Дигбијевим 8есге1з у 1682 години. Хартлиб је рекао.
Он [Дигби] зна много изврсних тајни и огледа свих врста, заиста, неких
тајни највише природе које је он већ слободно (ипак $и\з јМ е зИеши) уса-
дио у његове [Клодиусове] груди, и намерава да пошаље све своје списе
изван Француске да би могао да их стави под свој надзор и управљање. И
њихове процене и искуства јако се слажу једне с другим, на велико међу-
собно изненађење. И ту не недостаје ништа за довршење великог плана
осим што ви [Бојл] нисте ту с њима, без чијег интересовања ми не осећа-
мо никакву жељу да то изведемо до краја.224
Дигби је већ имао бројне контакте са Хартлибовом групом,225 а ентузија-
зам с којим је упао у нов „ хемијски савет” и планови за једну „ универзалну
лабораторију” одражавају такође и његово сопствено дуготрајно занимање
за повећавање општег складишта знања. У време када се 1654. срео са Кло-

222 5ашие1 НагШћ 10 КођеП Воу1е, М ау
223 Зати е1 НагШђ 1о К оћеп Воу1е, М ау
5атие1 НапНћ 1о К оћеп Воу1е, М ау
У Х артлибовим списима Дигби се
В илкинсона, 18. маја 1972.
8, 1654, _у: И сто, VI, 87.
15, 1654, у: И сто, VI, 89.
8 ,1 6 5 4 , у: И сто, VI, 86-87, цитат са стр. 87.
помињ е стотинама пута. - П риватно саопш тењ е Р. С.
89
 диусом, Дигби је већ био достигао тачку развоја сличну оној коју је Хартли-
бова група приказала у Енглеској. Дигби је имао своју сопствену алхемијску
и херметичку подлогу, која се, међутим, благо разликовала од подлоге дру-
гих хартлибијанаца. Он је био много мање под утицајем обновитељске же-
стине триа Андре-Комениус-Хартлиб са њиховом примесом розенкројцов-
ског мистицизма и њиховог занимања за макрокосмичко-микрокосмичке
односе. Он је у већој мери био уроњен у основни аристотелијанизам напоре-
до са својим више проучавањима студијама и у 1654. већ је дуго био под јаким
утицајем механичких филозофа.226
Механички филозофи, упркос свему, били су исто толико као и хартли-
бијанци жељни реформе знања и његовог увећања. У једном другом контек-
сту, Дигби је рекао за Мерсена:
Овај проблем [кретања из једног места у друго] предложио ми је тај
честити и религозни човек, Отац Мерсениус, који није задовољан уна-
пређивањем учења својом сопственом марљивошћу и радом, него по-
ред тога увек (из своје племените оданост према истини) подстиче
друге да допринесу општој ризници знања.227
Подаци о исходима великих планова из 1654. године су оскудни, али оп-
шти ток догађаја је довољно јасан. Бојл се није придружио Дигбију и Клоди-
усу у Лондону; он је радије отишао у Оксфорд око 1655, као што је добро по-
знато. Дигби се вратио у Француску вероватно 1656. године. Додир ове тро-
јице одржавао се преписком док су планови за градњу у Лондону напредова-
ли под Клодиусовим спорадичним управљањем уз понеку ретку Бојлову по-
сету и вероватно његову извесну финансијску подршку. Могуће је да је Кло-
диус постајао све више нестабилан и отишао у неку врсту пропадања; изгле-
да да су алхемијске делатности на крају имале своје средиште више у Дигби-
јевој кући и лабораторији после његовог повратка у Лондон 1660. године, не-
го у Клодиусовом стану.
Док је током 1654-55. Дигби још био у Лондону, и он и Клодиус одржава-
ли су хемијску преписку са Бојлом, као што су чинили и други из Хартлибо-
вог круга, као Старки. Докази за ову преписку налазе се у необјављеним
Бојловим радовима у Краљевском друштву, нарочито у Бојловом „ РћПозор-

226 О ођђз, „01§ђу, Р а п I,” 13-16 (2, п.82), ап<1 Ооћђз, „ОЈ§ђу, РаН II” (2, п.112).
227 Кепе1ш В 1§ђу, ОЈ ВосНе5, ап<Ј О ЈМ апз 5ои1, То О к с о у е г 1ће 1пипопаИ(у о / К еазопаШ Зо-
и1х. \УМћ № о О и со и гзез ОЈ 1ће Р ом Јег оЈ 5утра1ћу, апЛ ОЈ 1ће Уе/>е1а 1ш п оЈ Р1апи (1х>пс1оп:
Рпп(ес1 ђу 5.С. а п Ј В.СЛ ог Јоћп Ш Ш ат , апс1 аге 1о 8оШ т 1лШе ВпШ т оуег а§аш$( 81. В и 1-
1о 1р 1п-С ћигсћ, 1669). У овом издању главног Д игбијевог дела, ОЈВосНех има посебну пагина-
цију, а О ЈМ апх 5ои1,ОЈ 1ће Р онхјег оЈ 5утаргћу, и О Ј Л е Уе/>е!аноп оЈР 1апи имају другу али
непрекидну пагинацију. Дигбијево помињ ање М ерсена налази се у расправи ОЈ Во& ез, стр.
81.
90

1:
ћјса1 Б 1агу” за 1654/55 и његовим „Ргоппбсиоиз Ођзегуаиопз” за септембар-
децембар 1655.228У мају 1658. Хартлиб саопштава Бојлу:
Мој син Клодиус такође је примио писмо од сера К. Дигбија, са много
значајних ствари у њему. Рекао ми је да је и сер К. Дигби такође не-
давно објавио расправу о симпатетичком праху, и ако се не варам, да
је добио, или да ће убрзо добити један примерак исте.229
Касније, исте године, у писму Бојлу Хартлиб опширно извештава о Клодиу-
совом „хемијском колеџу или лабораторији” . Јасно се види да су планови за
лабораторију још били у току и да се Бојл још увек јако занимао за лабора-
торију и за Клодиуса.
Мој син Клодиус је на новим мукама, његова жена се ове ноћи поро-
дила, дете је убрзо умрло, а мати је остала врло исцрпена. Он Вам је
писао прошле суботе. Његов хемијски колеџ или лабораторија неће
бити толико срозана колико се Ви плашите; било је, међутим, апсо-
лутно неопходно да се донесе одлука за такав курс заједно са неколи-
ко поверљивих пријатеља. Три пећи су већ скоро завршене, али још
пет им се мора додати; а са њима ће се моћи изводити све могуће опе-
рације. Не знам како ће он моћи да се ослободи свог посла тако да Вас
сада посети у Оксфорду, али претпостављам да би Вас нека прилика
или нешто друго, при овим променама у друштвеним стварима, могла
позвати у Лондон можда раније него што сте одлучили.230
Иако објављени подаци не дају никакв наговештај какве су могле бити
Бојлове стрепње у тој ствари, он је заиста нашао прилику да посети лабора-
торију током 1658. или приближно у то време, јер је десет година касније
Агрикола писао Бојлу како је имао задовољство да га тамо види.
Прошло је већ скоро десет година откако сам отишао из Енглеске, и
док сам становао са господином Фредериком Клодиусом, имао сам
срећу и част да видим вашу племенитост и да Вас чекам у Вашој лабо-
раторији...231
Вероватно је и Бојл дао новаца Клодиусу крајем педесетих година, јер је
1663 Клодиус писао Бојлу молећи за даљу финансијску помоћ.232
У истом писму Клодиус је тврдио да су се крађе и несрећни случајеви
удружено допринели његовој пропасти. Он је 1659. још увек преводио рас-

228 Воу1е Рарегз VIII и Воу1е Рарегз XXV, цитирани у: МаскПзоп, Воу1е, 85-86 (3, п.216).
229 5 атие1 НагШђ 1о К ођеп Воу1е, М ау 25, 1658, у: Воу1е, IУогкх, VI, 109 (3, п.181).
230 Затие1 НапНћ 1о К оћеп Воу1е, Зер1. 14,1658, у: исто, VI, 114.
2110 . [Ј.С.] А§псо1а 1о КоћеП Воу1е, Арп1 6, 1668, у: исто, VI, 650.
232 Р.С1ос1шб 1о КођеП Воу1е, Оес.12,1663, необјављ ена Б ојлова пнсма у Краљ евском друштву
(В Х ., II. 17 ), цитирано у: МаЛИзоп, Воу1е, 87 (3, п216).
91
праве о камену мудрости,233 али шта се тачно догодило њему или његовој ла-
бораторији после тог времена остало је непознато. Није забележен чак ни
датум његове смрти, али је јасно да је у хемијским круговима у Лондону у
сваком случају почетком шездесетих година пао у заборав.
У време рестаурације 1660. Дигби се враћа у Лондон. Дошао је и Николас
ле Февр, очигледно на захтев тог краљевског експериментатора који је тре-
бало да прими своју круну. Ле Февр је, као што је речено, био хемијски де-
монстратор у ЈагсИп Коуа1е у Паризу током педесетих година. Док је био та-
мо, подучавао је и Дигбија и Џона Евелина, који ће обојица ускоро постати
активни у Краљевском друштву, а познато је да су и други хартлибијанци,
као Олденбург, долазили у контакт са февријанским хемијским круговима у
Паризу.234 Ле Февр је филозофски био бескомпромисни неоплатонист и
имао је много посла са процватом тог филозофског става средином века.
Чарлс II именовао је 15. новембра Ле Февра за свог „професора хемије” , а
31. децембра и за краљевског дворског апотекара. Ле Февр је такође поста-
вљен за управника Чарлсове лабораторије у 81. Ја т е з’ Ра1асе, а 1661 изабран
за члана Краљенског друштва.235 Не зна се ништа поуздано о предмету Чар-
лсових и Ле Феврових огледа у краљевској лабораторији, али има неких
претпоставки о Чарлсовој жељи да „учврсти” живу и о могућем тровању
живом као узроку његове смрти.236По свој прилици, то преклапање алхемиј-
ско-хемијских интересовања Чарлса II и Краљевског друштва, подстакло га
је да продужи да потпомаже то тело.
Од хемијских активности Хартлибовог круга вероватно су многе имале
своје средиште у Дигбијевој кући после његовог коначног повратка у Лон-
дон 1620, као наставак плана за „главни хемијски савет” или за „универзал-
ну лабораторију” . Он се настанио „у последњој лепој кући у западном смеру
у северном предворју са стубовима СопуеМ СагсЈеп -а „ 237 и опет поставио
своју лабораторију. Изашавши из дворског и политичког живота, основао је
салон француског типа који је „постао гепАегуоиз математичара, хемичара,
филозофа и писац” .238

233 8атие1 НагИЉ 1о К оћеп Воу1е, Мау 17, 1659, у: Воу1е, И'огкх, VI,125 (3, п.181).
234 Оо№ б, „ОЈ§5у, Раг1 II,” 150-51,156-59 (2, п.112).
235 ПШ гопагу о / ШНопа1 Вш§гарНу... ес1. 5у 5Јг 1хзНе бЈерћеп апд бјг будпеу 1хе (22 уо1ј.;
1_опскт: Ох^огс111шуега1у РгебЈ, 1949-1950), 11,840, у даљем тексту: /Ж В ; Рагопроп, НШогу,
III, 17-24 (3, п. 133).
236 Види: Иоћћб, „О гф у, Р а п ш ” , 26-27, и там о наведене реф еренце (2, п113).
237 Јоћп Аићгеу, „В п е / Ц уех." СМеЈ1у о / СоШ етрогапез, $е1 Љ н п к у Јокп Аикгеу, кеШ ееп 1ће
Уеат 1669 & 1696, ес1. ћу Апс1ге\у С1агк (2 уо18.; О х1огс1: А11ће С1агеп<Јоп Ргебб, 1898), I, 227.
238 Т. 1^. [Т ћотаб 1,оп§иеуШе], ТИе Ц /е о /& > Кепе1т 01$ку ку Опе 0/ М 5 Ое$сеп<1ап18 (1лпс1оп,
Иеу/ Уогк апс1 В о т ћ а у : 1л п §тап б, Сгееп ап<Ј Со.,1896), рр. 290-91 Хоп§иеуШе је додао и фу-
сноту „5 ее АррепсНх Р” , очигледно у намери да дода појединости о последњем боравиш ту
сер К енелм а. Б и л о би добро да је то урадио, јер је имао приступа породичним документима
за њ егову биографију, м огао се појавити неки значајан нови податак. Али, како изгледа, Ар-
92
 Балтазар де Монкони (1611-65), француски уШиозо који је много путо-
вао и скупљао све што је могао о „Новом учењу” где год је ишао, био је у
Лондону 1663. године. Монкони је у свој дневник унео много података о по-
сети „Каваљера д'Игбија” који је Монкониа упутио на доброг конструкто-
ра микроскопа и разговарао с њим о „лечењу шкрофула краљевим доди-
ром” . Монкони је посетио Дигбијеву лабораторију, разговарао с његовим
оператором, кога је сматрао необично поштеним.
Б е 1а је 1'их аи Г.аћогаСоте с!е М. сГ1§ћу, ои зоп АгШГе ше 8ешћ1а уп <1е8
р1из ћопеб1ез ћогпшез (1е сеПе рго^еззшп, еп т е соп1'е55агИ: циЧ1 п'аиок
пеп аррпз с1ап5 1ои11е 1етрз с!е за У1е ци'П аио1с етр1оуее а сеПе здјеп-
се 81 поп ци'П п'у б^аиок пеп.239
Тај поштен и вешт радник могао је бити Џорџ Хартман који је био послужи-
тељ и Дигбијев помоћник у лабораторији у време његове смрти и који ће ка-
сније прикупити Дигбијеву колекцију алхемијских рецепата и објавити их
1682. као Дигбијеве 8есге1з.
Изгледа да је многе материјале на које се Хартман ослања у тој књизи са-
купио Дигби током последњих десет година свог живота, јер су сви датирани
прилози из краја педесетих и раних шездесетих година. Неки од рецепата по-
тичу од Дигбијевог последњег путовања по немачким државама у 1659, неки
су февријански по природи; један је приспео од Фредерика Клодиуса. Неко-
лико прилога потичу од Дигбијевог француског кореспондента о коме се ни-
шта не зна. Остали су, очигледно, Дигбијеви, или су били развијени у њего-
вој лабораторији. Неколико чланака уопште нису рецепти него напомене у
којима се упоређују и тумаче термини старијих алхемичара. Рецепти за ко-
зметичка средства (што је било још једно од многих Дигбијевих интересова-
ња) и лекове (међу њима Старкијеве пилуле и Дигбијев сопствени симпате-
тички прах) такође су укључени. Скоро сваки одабрани рад дат је на потпу-
но операционалан начин, и књига је као целина несумњиво производ тог
чудног споја две школе мишљења, хартлибијанаца и механичких филозофа,
који је покренуо и огледно испитивање алхемијских поступака као и њихов

репШх Р никада није био ш тампан; књ ига се заврш ава са„ Аррепдјх Е” на средини последње
стране.
239 ВаИћагаг де Мопсопув, 1оигпа1 Ае$ уоуадех Ле МопзГеиг <1е М опсопув, СотеШ еиг <1и Коу еп
зез С от еИ з Л'Е 1а 1 & Р пие, & ЦеШ епаМ Спт т е1 аи 5Ге$е РгеПШаГ <1е Еуоп. Ои 1ез ЗдаиапИ
ггоииегом V« пот кге т/Гш Ле поииеаШег, еп М асћт ез Је М а 1ћетапс/ие, Е хрепепсех Рћухгуи-
ех, К агзоппет ет (1е 1а ке11е РћИозорМе, сиНозНег с1е СћутГе, & с о п и е п а п о т Јех ПЦингех Ле
се 51ес1е; О м ге 1а п е зс п р п о п <1е сИиегх А ш т аих & Р 1аШе5 гагез, р1и51еип 5е сгеи тсоппих ро-
иг 1е Р 1аш г & 1а 5аШе, 1ез Оиигадех с1ех РеШ гез /ат еих, 1ез Сои 1ите$ & М о е и п с!ех МаНот,
& се ди'И у а Ле р1из сИ$пе Ј е 1а соппо15запсе с1'ип ћопеИе Н от те с1апз 1е$ 1го\$ РагНех с1и
Мош1е. Е п п сМ с1е циаппге с1е Р1ј>игез еп ТаШе-с1оисе с1еа Иеих & Ле5 сћохех рг1пс1ра1ех. Аиес
Ле$ 1пс11сех 1ге.ч-ехас 1 & !гех-соттос1ех р и г 1'иха^е. Р иШ е р а г 1е 51еиг с!е Ц егдуех Аоп РИх. (3
уо1з .; 1^уоп: С ћег Ногасе Во158ап & Оеог§е Кешеуб, 1635-68), II, 57.

93
 рационални опис. Може се сматрати да књига као таква представља велики
део касније делатности целог Хартлибовог круга, бар док неко потпуније ис-
траживање Хартлибових списа не докаже нешто друго.
Организација каква је постојала у групи смањила се крајем шездесетих
година. Хартлиб је умро 1662, Дигби 1665, Ле Февр 1669. године, а Краљев-
ско друштво припремило је нову жижу за многе хемијске активности. Не мо-
же се, међутим, рећи да је Хартлибов круг умро без завештања, јер је свом
најславнијем члану, Роберту Бојлу, оставио неизлечиво занимање за алхе-
мију и склоност ка изражавању алхемијских појмова у идиомима ортодоксне
механичке филозофије. Бојл је 1666. објавио дело које је учинило управо то
- понудило је механичко објашњење алхемијских трансмутација - тако да се
Исак Њутн, када је прочитао ту књигу, и сам заинтересовао за алхемију и по-
чео да сакупља рукописе који су кружили међу хартлибијанцима. О поједи-
ностима које потврђују ову идеју о непосредном утицају Хартлибовог круга
на Њутна биће више речи у поглављима 4, 5 и 6, међутим, биће добро да се
најпре направи станка, да би се утврдили односи историјских догађаја у алхе-
мији крајем шеснаестог и током прве две трећине седамнаестог века и идеја
извучених из Јунгове расправе о алхемији, и да се сасвим кратко обраде
историјски развоји који су се, како изгледа, догодили у другој половини века.

Сажетак и поглед на средину века

Следећи Јунгову анализу, у овој студији држали смо се става да је старија

алхемија за посвећене имала стварну иако у великој мери несвесну религио-
зну функцију и да је тај духовни виц алхемије постао наглашен у време рели-
гиозних немира и незадовољства после реформације. У то време Црква ви-
ше није била у стању да понуди јасан, једини и неоспорни пут спасења, и из
религиозне тескобе и разочарења теолошким препиркама многи људи су се
окренули алхемијским испитивањима у којима је мистична и духовна страна
алхемије била уздизана до занемаривања оне стране која је захтевала физич-
ки рад у лабораторији. Као одговор на то померање нагласка, људи који су
били практично и материјално оријентисани, напали су мистични покрет и
изазвали против-покрет који је пренаглашавао физичку страну алхемије.
Дошло је до сложеног низа догађаја и сучељавања многих супротстављених
филозофских ставова на начине који захтевају много даљих проучавања да
би се добро разумели. Изгледа, међутим, јасно да су и механички филозофи
и обновитељи, који су интелектуално потицали од мистичних розенкројце-
ра, дали свој допринос новој алхемији која је тражила пуно саопштавање

94

1
 алхемиЈских таЈни, огледно проучавање алхемиЈСких процеса и пун опис
огледних резултата обичном хемиј ском терминологиј ом.
То је било одлично за хемију, која се тиме оспособила да угради у себе ра-
ционалну алхемијску парадигму, али је било погубно за старију алхемију.
Она је постала сувише темељно хемикализована да би могла вршити своје
старије функције религиозне и психолошке природе, јер су те функције зах-
тевале значајно непознавање супстанција с којима је алхемичар радио. Од
тог времена, испреплетене половине старије алхемије постале су неопозиво
раздвојене.
Разматрање каснијег развоја спиритуалне алхемије или теозофије, која
никада није потпуно нестала, далеко превазилази опсег ове студије, али ће
ипак, кроз рад Берхавеа, бити речено нешто о развојима у хемијској алхеми-
ји у другој половини седамнаестог века. Видеће се да је у току тог периода
пад алхемије ушао у другу фазу наговештену у поглављу 2. Дигби и његови
савременици, својом хемикализацијом алхемије учинили су први корак. По-
сле њих дошли су експериментатори који су полако одсецали процесе хемиј-
ске алхемије, доказујући да се не могу потврдити, док коначно није остало
ништа осим носталгије и сетних надања. Дигбијева књига $есге1$ нуди при-
мере типа материјала с којим су каснији експериментатори почели свој рад.
Изгледа да је дошло до два понешто противречна развоја у алхемији то-
ком друге половине века. Први се састојао у преписивању алхемијске теори-
је уз коришћење механичке терминологије, а други у другој фази пада алхе-
мије наговештеног раније, у којем су нови експериментатори нашли да се
алхемијски поступци наслеђени од Дигбијеве генерације не могу потврдити.
Овде неће бити учињен покушај да се о томе говори исцрпно, него радије да
се помоћу неколико примера означе линије развоја које су биле истовреме-
не са Њутновим радом у алхемији.

Први од тих развоја, теоријски, овде ће бити приказан сумарно, са једи-

ним примером у лику Џона Вебстера (\Уећз1ег), који се прославио својим
учешћем у дебати Вебстер-Ворд (\Уаг<1) о образовању.240 Вебстерова теорија
само се мало разликовала у својим основним поставкама од Дигбијеве ари-
241
стотелиЈанске теорије, коЈа вероватно датира из тридесетих година века,
или од више механичке теорије Берхавеа, која датира из раног седамнаестог
века и која је већ делимично приказана у поглављу 2.

240 ОИВ 20,1036-37 (3, п.235); Оећиз, З а е п с е апА ЕДисапоп, 37-43 (3, п.171).
241 Ооћћ8, „ Б ^ ђ у , Р а « Ш” , 9-17 (2, п .113).
95
 Вебстерова теорија је значајна првенствено због тога што означава хро-
нолошку средишњу тачку између Дигбијевог раног рада и Берхавеовог доба.
Поред тога, иако Вебстеров корпускуларијанизам изгледа мало замагљен -
он наизменично користи „делове” , „атоме” , и „минимуме” - онипак озна-
чава кућу на средини пута у механичком преосмишљавању алхемије. Дигби,
мада је годинама користио механичке појмове, изгледа да никада није дошао
до тога да већи део своје алхемије преформулише помоћу механичких чести-
ца. Нема ниједног примера механичке алхемије у Дигбијевој књизи 5есге1з.
Изгледа да је доба највећег утицаја механичке филозофије на алхемијску
мисао дошло за време или мало после Дигбијевог периода активног саку-
пљања, и можда потиче од неког Бојловог списа који ће бити разматран у
поглављу 6. Вебстерова теорија, објављена 1671. године, показује управо тај
утицај. Та чињеница је од нарочитог значаја јер су и Вебстер и Дигби оба-
вљали своје алхемијске радове са истим алхемијским оператором, неким
Хансом Хунеадесом (НиппеасЈез), током тридесетих година седамнаестог ве-
ка.242
Вебстер каже да „прост народ” и такође већина „рудара” с којима је
разговарао, оспоравају да метали расту у земљи, али он инсистира на томе да
већина учених људи верује у то.243 Он сам опширно износи доказе за тран-
смутацију на основу искуства, теорије и ауторитета. Необичан је његов аргу-
мент заснован на петрификацији коју он сматра за неку врсту трансмутације.
„ Из свега овога можемо јасно разабрати шта је Трансмутација Метала и ка-
ко се она остварује”:
Тако да ако су сви Метали у својој основи једне Меркуријалне и Хомо-
гене природе, и ако се и у несавршеним и савршеним Металима нала-
зи савршен Сумпор и Жива, онда њихова Трансмутација мора бити ла-
ка, јер у том случају, ако се уклони Хетерогена материја, или сагориви
Сумпор, Шљака или Троска, и дода нешто тинктуре, делови ће бити
тешње повезани и тако сједињени р е г т М т а, и обојени, и на тај на-
чин они ће за кратко време сазрети уз помоћ Вештине, а што Природа
није могла постићи кроз много година. Тако да метална Жива не тра-
жи ништа од ступњева и природе Злата, него уклањање њених хетеро-

242 О о Ш , „ И ^ ђ у , Р а п II”, 148 (2, п .112).

243 Јоћп \УеђБ(ег, М е 1а 11о§гарћш : о г А п Н т о гу о јМ е ш к . М кегејп и Аес1аге<11ке 51§т о / Огез
апЛ М т е г а к к о 1к Ве/оге апс1 а/ 1е г <И§ј>т!>, Л е саихех апЛ т аппег о / 1к е 1г §епегаНот, (ке1г
ктс!х, 50П5, апс! сИЈ/егепсез; т гк 1ке А ехспрпап о / т пД гу пец> М е ш к, ог 5ет1 М еш к, апЈ
т апу о 1ћег Сћт§ 5 регсш пт § со Мтега1 кпо\\>1ес1$е. А$ а1хо, Тће ћапсШпд апс! хћо\\чп% о / сће1г
Уе§еСаШ1Су, апЛ Ске Ш зсимш п о / ске то.чС сИ/рсик С}иет от ке1оп$т§ Со Му$пса1 С кут т гу,
а$ о / сће РкИоаоркет СоШ, Сћегг М егсигу, ске Ц д и о г А1каћехС, А игит роСаШе, апЛ зисћ Ике.
СасћегеЛ /огсћ о / сће тохс арргоуес! А и сћ о п сћас ћауе ш Ш еп т Сгеек, 1мппе, ог Ш&к-Ошск;
Шсћ хоте О кзепгапот а п к п и с о ^еН еа о / Сће Аисћог МтхеС/. (1-опск>п: РгтСес! ћу А. С. Гог
УЈаНег Кеспку а11ће Ш ћорз-ћеаЛ т 51. Раи1х Сћигсћ-уагЛ, 1671), 40.
96
 гених делова, и додавање нешто више ватре од Природе, и онда она
постаје најгушћа и има све што је потребно за Злато.244
У Вебстеровом исказу недостају аристотеловски „облици” али његова
„једна Меркуријална и Хомогена природа” у основи свих метала свакако је
еквивалентна једном аристотеловском „основном облику” . На сличан на-
чин Вебстерови „Хетерогени делови” слични су аристотеловским „акци-
дентима” који спречавају мање вредне метале да постану злато. Главна раз-
лика, прилично суптилна али вероватно значајна на дуге стазе, била је у то-
ме што је више механичка формулација „ делова” у Вебстеровој теорији на-
водила на помисао да би се хетерогени делови могли одстранити механички,
а додати нешто што би боље одговарало. Механички приступ на изглед под-
леже лакшој огледној провери или оповргавању него аристотеловски, у ко-
јем је процес сазревања зависио од неке унутрашње „цементације” која би
мењала „ акцидентални облик” али га не би уклањала.
Крајем седамнаестог века, међутим, неуспели опити били су од већег зна-
чаја него теоријске формулације алхемије. Обично, мада вероватно не у сва-
ком случају, оператор је знао да опит није успео и у већини случајева он је
узео на себе да обавести јавност о тој чињеници.
Први пример потиче од Енглеза Џорџа Вилсона. Вилсон је био лондон-
ски „химист” и средином века очигледно био изложен бројним утицајима
хартлибијанаца; његова књига садржи Дигбијеве и Старкијеве рецепте, а по-
ред тога, он је читао Бојла и Ле Февра, што ће се видети из дискусије која
следи. Његова књига, Д Сотр1еа{ Соигзе о / СћутШгу, појавила се први пут
1691. године. Имала је укупно пет издања: 1691,1699 или 1700,1709,1721, и
1736.245 Године 1746. Вилсоново дело било је дословно унето у А Соигзе о /
Ргас1Гса1 СћетШгу које је објавио Вилијам Луис, чије дело овај писац ди-
скутује на другом месту.246 Почев од трећег издања из 1709, Вилсон додаје је-
дан додатак својој књизи, под насловом „ О? 1ће Тгапзтишшп оГ МеГа1$” ,
који је такође био уграђен у Луисово дело из 1746. У том додатку Вилсон из-
носи резултате својих сопствених алхемијских опита, један дуги низ у којем
су неки почели већ 1661, а неки тек 1704. Он је схватио да се доктрина о тран-
смутацији метала сусретала са врло мало слагања у време када је он писао,
али је ипак рекао да је она позитивно оцењена од многих аутора, и старих и
модерних, од људи великог знања и искуства, чврстог морала и побожности,

244 И ст о, 356-88, цитат са стр. 378.

245 ТћогпШке, Ма$1с, VIII, 166-69 (3, п. 118).
2Ј6Оођћ8, „О ј§ћу, Раг( I”, 8 (2, п.82).
97
од којих је, (између осталих) покојни уважени г. Бојл, по мом мишљењу,
247
потпуни пример.
У наставку Вилсон каже да, иако њему лично недостаје „велики благо-
слов академског образовања” , а филозофије зна само колико је „извадио из
ватре” , и не би прихватио да буде поборник доктрине о трансмутацији, ипак
„скупи и заморни опити које сам извео, обилно ме уверавају да се метали
могу врло много побољшати, ако не потпуно трансмутовати” .248 Међутим,
оно што је Вилсон саопштио, био је низ неуспеха, а његова прва група опита, за-
почета августа 1661, нарочитоје подесна за илустровање ове тврдње.
Опити су се односили на „живину воду” , чисту течност екстраховану из
обичне живе за коју се претпостављало да има велика алхемијска својства. У
старијој алхемији онајеназивана „филозофскомживом” , “ § од?” , „водом
која не влажи руке” , или једноставно „ 'нашом' живом” . Тамо она уопште
није била физички описана, али код многих писаца она је представљала бит-
ну мистерију у сржи алхемијског процеса коју посвећеник мора открити по
сваку цену. Јунг је истакао да је она у старијој алхемији носилац многих кон-
традикторних својстава и, симболизирајући и „сопственост” и процес инди-
видуације који ствара „сопственост” , она је почетак, средина и крај за по-
свећеника.249
За Вилсона то је била физичка течност која се могла екстраховати из
обичне живе ако се жива „ филозофски отвори” , и у том случају добио би се
„прави растварач метала” .250 Он је покушао да је добије методичном фрак-
ционом дестилацијом обичне живе, користећи загрејану посуду од ливеног
гвожђа на којој су били причвршћени стаклена глава, кондензатор са седам
крушкастих проширења и пријемни суд. У периоду од шеснаест часова, Вил-
сон и његов пријатељ,„господин Т. Т третирали су једну фунту живе у
овом апарату, сваки пут по неколико капи, и добили су приближно једну
пинту воде чија је тежина била тринаест унци и шест драма.251 „Били смо
необично срећни због нашег умишљеног блага, “ рекао је Вилсон, “ за који
смо мислили да ће бити ништа мање него универзални растварач...”252

247 ХУШЈага А Соигхе о / Ргаспса1 СНетШгу. 1п \мћкћ аге сом ат еА А11 1ће О регапом
ОехсгЊесГ т \УИ5 оп'х СотрШ е С о и п е о / СкетгМгу. УЈпк М апу пет, апД ие^ега1 ипсоттоп
Р госем ез. То еаск Агпс1е и Тке СНет1са1 Н ш огу, апс11о т он , ап АссоиШ о / 1ке ()иапп-
пе.ч о / ОИх, 5а1и, 5рт1$, упеШес! т 01хп11апоп, &с. Ргот 1-етегу, Но//тап, гке Ргепск М е т о т
РШ о.чоркка1 Т гат ас 1шп.ч, &с, апс1/гот пге Аш ћог'$ он-п ЕхрегГепсе. №71к Соррег Р1а1ез. (1*оп-
доп; Рпп1ед Гог Ј. Моигзе, а1 Ше ЈмтВ, а§ајп51 К а 1кегт е-з 1гее 1, т 1ће 5 1гапЛ, 1746), 406, у да-
љем тексту: Г^еуЛЈ, СкетШ гу.
248 И сш о, 406-07.
249 Јип§, IЧогк$, уо1.13: А1скегтса1 ЗшсИез, 193-250 (2, п.57).
250 ^е\У15, Скет151гу, 75 (3, п.247).
251 И ст о, 407-08.
252 И ст о, 408.
98
 Уследило је, међутим, разочарење, јер Вилсон и „господин Т. Т.” нису
били припадници старе школе већ хемијски алхемичари. Тамо где би старији
посвећеник био задовољан магловитом дискусијом о својствима своје воде,
Вилсон и „ господин Т. Т.” наставили су да експериментишу с њом, испитују-
ћи њено дејство на разне одређене супстанце.
Међутим, после многих покушаја нашли смо да она нема никакву већу
моћ од обичне воде. Потрошили смо отприлике половину на злато у
листићима, злато калциновано живом и на лунарни пепео** итд., али
што смо више опита извели, све више смо били уверени да су наша ве-
лика очекивања била узалудна...253
У напомени додатој последњем издању своје књиге, дајући објашњења и
постскрипта својим опитима екстракције воде из живе, Вилсон указује на
тврдње Бојла и Ле Февра који показују да су оба пресветла господина веро-
вала да се то може учинити и да је Бојл мислио да је то једанпут остварио.254
И мада је он (Вилсон) и сам веровао у то 1661. године, сада он сматра да мора
бити да су и Бојл и Ле Февр у заблуди, јер ни „господин Хејлс” (На1еб), нити
он сам нису били у стању да добију воду у каснијим опитима када су биле
предузете одговарајуће мере предострожности.
Треба, међутим, сумњати, као што господин Хејлс врло добро приме-
ћује (у својим 51апса1 Ехрепт еМ з, стр.200), да су и г. Бојл и други би-
ли у заблуди због неке пренебрегнуте околности када су мислили да
су добили неку воду из живе, која пре изгледа да потиче из кита и зе-
мљаних посуда коришћених при дестилацији, јер г. Хејлс није могао да
нађе ни најмањи траг било какве влаге после дестиловања живе у ре-
торти направљеној од гвоздене топовске цеви, са високим степеном
топлоте, иако је често враћао у реторту живу која је прешла у реципи-

** Оксид сребра - прим. прев.

Исшо.
254 И ст о, 429-30. Б ојл ова тврдњ а налази се у његовим „ Е х р е п т е ш з апд Мо1ез Аћои11ће РгоЈи-
сЉ1епе58 о{ Сћугшса1 РппсЈркв; В е т § РаПз оС ап АррепШх, <Је51§пес11о ће асМед 1о 1ће бсер11-
са! СћупибГ, и мож е се наћи у: Воу1е, У/огкз, I, 653 (3, п.181). О бјављ ена је први пут заједно
са другим издањ ем 5серпса1 СћутШ, године 1680. Види: Рићоп, В1Ш одгарћу (2пс1 есЈп.), 25-
29 (3, п.212). Вилсон не даје реф еренце за Л е Ф еврову тврдњу али указује да Л е Февр препо-
ручује процес сличан оном који ]е он користио.
1х\У15, СћетШ гу, 430 (3, п. 247). Вилсон се позива на: 5(ерћеп На1ез, Уе%е1а Ш Зшпскх:
Ог, А п А ссоип 1 о /хо т е 51апса1 Е х р е гт е п и оп 1ће 8 ар т УецешМех: В ет $ ап Е и а у (омагЉ а
ИаШга1 НШ огу о / Уецешпоп. А1ао, а З р е с т е п о /а п А иет р! 1о Апа1ухе 1ће А1г, Ву а §геа 1 Уап-
еГу о / Сћут1со-5шпса1 ЕхрептеШ з; У /ћкћ ш г е геаД а 1 $е^ега1 М еепп § 5 ке/оге 1ће ћоуа15ос1-
е(у ( 1л јп с 1о п : Рпп1ес1 Гог XV. апс1 Ј. 1ппу8, а1 Ше \Уе81 ЕпсЈ оС 51. РаиГ&; апс! Т. \Уоос1\уагс1, оуег-
а§а1П5( 51. Оипхшп'& Сћигћ т Р1ееШгеес, 1727), 194-96. Н а странн 195 Хејлс наводи Вилсонов
први опит и каж е да га је као и „неколико других” поновио „пре отприлике 20 година... у ла-
бораторији у Т ринити Колеџу, Кембриџ...” Хејлс и његови сарадници добили су тада нешто
воде, али су посумњали да она потиче из кита и Једне земљане посуде.
99
 Вилсон је приступио понављању Хејлсовог процеса пошто је прочитао
8(аНса1 Ехрептепгз. Предузео је мере предострожности тако што је најпре
живу намењену за опит загрејао у лонцу за топљење „ да би испарио сву вла-
гу која је случајно могла бити помешана с њом,” и, као и Хејлс, нашао и са-
општио да није било „ни најмање приметне појаве било какве водене вла-
жности” него само „рбичан облик текуће живе” .256 Тако је применом
најобичнијих лабораторијских метода авенија за коју се претпостављало да
водидо „филозофске живе” означена „затвореном” . Никоме ко је прочи-
тао Хејлса или Вилсона није било потребно да поново крене тим путем.
На сличан начин Вилсон је затворио једну стазу коју су користили нео-
платонски алхемичари тиме што је 1661. рекао
Тај исти господин [Т. Т\ и ја, покушали смо многе експерименте са ва-
здухом који је привлачило неколико магнета; са мајском росом и дру-
гим безукусним растварачима итд. и никада нисмо нашли да су они ко-
2*7
риснији од дестиловане кишнице.
Алхемијски опити великог Хермана Берхавеа, лекара у Европи који је
једно време држао три катедре: медицине, хемије и ботанике, на Универзи-
тету у Лајдену, почели су 1718. године. Берхаве је наставио да експерименти-
ше, првенствено са живом, све до 1734. године. У то време он је објавио своје
резултате у три рада који су се сви појавили у РШ1озорМса1 Тгапзаспопз.
Други од ових појавио се такође у Ш зШ ге с1е 1'Асас1ет1е Коуа1е <1ез ЗсГеп-
сез. У једној серији опита жива је загревана и одржавана трајно на темпера-
тури изнад 100° Р током петнаест година и шест месеци. У другој серији про-
учаван је утицај дестилације на амалгаме злата, калаја и олова. Узорак амал-
гама злата био је дестилован 877 пута; узорак оловног амалгама већ је био
трајно загреван двадесет година када је неспретни асистент у лабораторији
претурио посуду. Берхаве је проучавао и ефекте кретања на живу тако што
је причврстио стаклени балон са живом за дрвени трупац у ваљаоници сукна
покретаној ветром, тако да се жива мућкала неколико месеци кад год је ду-
вао ветар.
Поред објављивања у часописима двају учених друштава, материјал се
појавио и као засебно енглеско издање у 1734. години, на које се овај писац
ослањао приликом проучавања тих опита и логичке основе у њиховој поза-
дини. Берхаве је синкретизовао списе алхемичара до оне тачке где је мислио
да су сви главни рекли суштински исту ствар: да се метали стварају у њихо-

25/’ Гхи/јз, Сћетхмгу, 430-31 (3, п.247).

257 И ст о, 408-09.
258 С . А. и п д е ћ о о т , Н егт ап Воегћасме, Тће М ап апс1 ћ к \Уогк, Гоге\Уогс1 ћу Е. А зћж опћ Ш -
Љ т о о о Ј (1л)пс1оп: Ме1ћиеп & Со.; 1968), 195-98.
100
 вим венама у земљи; да тамо „ семена метала „ расту уз погодну топлоту и ис-
храну до сазревања; да је жива вероватно њихова храна, „заједничка мати
свих метала” , која захтева да буде „конкоктована” помоћу „метализирају-
ће силе” назване „сумпором” . Жива има у себи једну инхерентну„изворну
грешку или ману, али ако би се она могла отклонити онда би она постала
течна, метална, најтежа и најпростија; и никакво Умеће нити Природа не би
је могли поделити на различите Ствари; и у њој би се оживљено Семе сваког
раствореног Метала најсавршеније умножавало; у њој би се и само Злато
растварало, и кад буде одгајено и сазрело, то би било оно последње за чим се
толико трагало и толико прослављена Награда за Рад.259
Када је успоставио ове опште принципе, рекао је Берхаве, онда је „на-
стојао да помоћу искуства научи којом вештином би се могла добити чиста,
непомешана жива...”260 Неки од његових закључака, исказани као логични
закључци у односу на експерименталне резултате, јесу:
1. Жива је постојана у Ватри и задржава своју Природу неизмењену.
2. Проста је и нераздвојива у различите делове Дестилацијом.
3. Она се очвршћава Ватром и изгледа промењена у свом спољашњем
Облику.
4. Јављајући се тако, у различитим Деловима, она стиче различите
ступњеве Чврстоће.
5. Ипак, ниједан од ових Делова не стиче тако јаком и трајном Ва-
тром Чврстоћу Злата или Сребра.261
Тако су му његови опити показали не само да не може ватром пречистити
живу до чистијег облика него су му исто тако показали да је не може трајно
„учврстити” ватром у било шта што се приближава злату или сребру. Јер,
наставља он, „ од Живе тако учвршћене Ватром већа Ватра поново даје пра-
ву Живу... И “ зато се овим опитима не показује да је Ватра Сумпор Филозо-
фа која учвршћује Живу у Метале.” Међутим, да не оставимо Берхавеа да
звучи тако модерно, мора се напоменути да је одмах додао, чак и после два-
десет година од неуспелог експеримента, да „изгледа вероватно да је Сум-
пор Филозофа нешто друго врло блиско томе” .262
У ствари, саопштавајући своје неуспехе у пречишћавању и учвршћивању
обичне живе, Берхаве није никада намеравао да одврати друге од алхемиј-
ских циљева. Напротив, он је нудио своје резултате јавности, тако да би их
други могли користити као полазну тачку и прећи на друге покушаје.

1^1 Н е гт а п Воегћаауе Зот е Е хрепт ем з.

И ст о, 14.
261 И сш о, 43-44.
ш И ст о, 44-45.
101
 [Ови] мучни опити... су тако врло извесни да се могу оправдано узети
за тачне. Другима неће бити потребно да их понављају, него их могу
безбедно користити у датој прилици. А вредан Вештак, преузимајући
(или претпостављајући) ове Експерименте, може применити свој Ум
даље на друге, да би још више унапредио проучавање Хемије.263
Тако се све што је Берхаве урадио за својих скоро двадесет година мучног
експериментисања у алхемији свело на показивање да још неколико стаза у
лавиринту не воде нигде, и он је био потпуно свестан да је то било све што је
урадио.
Рана алхемијска проучавања и опити сер Исака Њутна, која ће чинити те-
му поглавља 5 ове студије, започела су тачно у оно време када се Хартлибов
круг распадао, тј. у шездесетим годинама века. Имајући на уму изгледе хар-
тлибијанских делатности средином века, почиње да се добија утисак да су
Њутнова алхемијска интересовања могла бити у великој мери производ ње-
говог времена. И, заиста, он је био хемијски алхемичар који се ослањао на
идеје и литературу Хартлибовог круга. Бојл је рано на њега јако утицао;264
он је читао Старкија265 и Иренеуса Филалетеса.266 Имао је дело Џона Вебсте-
ра МешИо^гарМа261 а неки од његових преосталих рукописа садрже рецепте
врло сличне онима које је Дигби сакупљао.268

263 И ст о, 15.
264 1Јтуег8Ј1у 1лћгагу, Сатћпс1§е, РоПзтоШ ћ Со11ес1шп М 5 АсМ. 3975, №. 12у-41у (Њ утнове
стр.22-80) садржи многе напомене из Бојлових раних радова, прош аране Њ утновим сопстве-
ним опитима и запаж ањ им а, који вероватно потичу из каснијих ш ездеетих година века. Више
доказа о Б ојловом великом утицају н а Њ утна појавиће се у наредним поглављима. У овој бе-
леж ници, у којој се касније појављују забелеш ке и з хемијске лабораторије, Њ утн је сам нуме-
рисао стране. А ли он је на једном месту ставио погреш ан број, а так ође ]е стављ ао напомене
на празним листовима на почетку односно на крају бележ нице који нису нумерисани, тако да
смо сматрали да би било корисно да се за рукопис наведу бројеви листова почев од празног
листа, тзв. (оИо бројеви У каснијим реф еренцам а биће наведени т и /о /ш бројеви, али ће бити
наведена и Њ утнова пагинација там о где Је т о могуће применити. У јединоЈ другој објављеној
студији рукописа М 5 АсМ. 3975 (како је у даљ ем тексту означена ова бележ ница), аутори су
користили Њ утнову пагинацију за њ е н е /о /т бројеве и будући истраживачи би требало да об-
рате пажњ у на неслагањ е које отуда произлази приликом цитирања. Види: Воаз апс! На11,
„Е хрептеМ б” (1, п.41).
265 М 8 АсШ. 3975, ГЈ. 80г-112г (Њ утнове стр. 159-223) садржи напомене које се односе на Бој-
л а и С таркија, које вероватн о потичу из седамдесетих година века (3, п.264).
266 Њ утнов прим ерак Ф илалетесове Иесгеи КеуеаГА (3, п.189) са бројним Њ утновим напоме-
нама, био је део Давинове (Биуееп) колекције, а сада се налази на У ниверзитету држ аве Ви-
сконсин. Њ утнов п ри м ерак Ф илалетесове Е паггапо тесћоеИса 1п и т § е к п т еЛ ст агит (1л)п-
с1оп, 1678) налази се у Њ утновој колекцији, Т ринити К олеџ, Кембриџ, N<3.16.86. И на њему
се виде знаци Њ утновог честог кориш ћењ а. П оред тога, многи Њ утнови алхемијски рукопи-
си на К ингс К олеџу у К ем бриџу садрж е напом ене у вези са Ф илалетесовим расправама или су
њихов препис: Кејнсови М 55 25, 34, 36, 51, 52 и 221. П осебно је занимљив Кејнсов М 5 52.
Писан је Њ утновим веом а раним рукописом (тј. оним из ш ездесетих година) и то је један
аутограф Ф илалетесове Е р Ш е ;о К. ЕАмагА ип/оШеЈ. Т екст не одговара верзијама расправе
ш тампаним 1655. односно 1677-78. П о свој прилици, то је Њ утнов примерак рукописне верзи-
је расправе коју су првобитно хартлибијанци пустили да кружи, ш то ће се детаљније разма-
трати у поглављ у 4. Кејнсови М 55 25, 36, 51 и 52, лрипадају сви раном периоду Њ утновог ал-
хемијског рада и, следствено томе, биће разм атрани у поглављ у 5; подсепамо заинтересова-
ног читаоца да описне наслове свих Њ утнових алхемијских рукописа м ож е наћи у додатку А.
267 Т п п к у СоПеее N 0 . 16. 150.
2в* Кејнсов М 5 31 и М 5 58. Кејнсов М 5 67, који највећим делом није писан Њ утновом руком,
102
 Међутим, иако је очито започео алхемијски рад са прилазом који је у
многоме бис! сличан хартлибијанском, и нарочито Бојловом, обузет њим
Њутн је отишао даље од њихових настојања да испитају целокупну велику
литературу старије алхемије као што никада раније или још није била испи-
тана. Исак Њутн није био пуки сакупљач рецепата; он је тражио дубину раз-
умевања о којој никада нису сањали Дигби и други, повезани са Хартлибом.
Њутн је у алхемији тражио ништа мање него структуру света - систем ма-
лог света који би одговарао његовом систему великог. Пошто је нашао силу
која држи планете у својим орбитама, остао је незадовољан. „Желим,” ре-
као је у предговору првом издању Рппс1р'ш, „ да будемо у стању да изведемо
остатак феномена Природе истом врстом резоновања из механичких прин-
ципа...”269 А одломак концепта тог предговора даје пунији израз његове ве-
лике жеље:
Јер ако је Природа једноставна и прилично саобразна са собом, узро-
ци ће дејствовати на исти начин у свим појавама, тако да ће кретања
мањих тела зависити од извесних мањих сила баш као што већа сила
гравитације управља кретањима већих тела. Остаје нам зато да испи-
тујемо помоћу подесних опита да ли у природи постоје силе те врсте,
затим какве су њихове особине, количине и ефекти.270
Њутн никада није нашао силе које управљају дејствима малих тела, али
не зато што није желео да покуша, јер је он експериментисао са свом својом
јединственом вештином и стрпљењем од приближно 1668. или 1669 године
све док није коначно отишао из Кембриџа у Лондон 1696. године. Идеје које
потичу од Базилиуса Валентинуса, Сендивогиуса, Иренеуса Филалетеса, и
многе друге, прошле су кроз његову експертску лабораторијску проверу. И
мада не изгледа да је имао лабораторију у Лондону, он је наставио да ради на
• 271
својим алхемиЈским списима чак и после пресељења.
Према страхотној количини мисли и дрвеног угља које је Њутн утрошио
на алхемију, активности свих хартлибијанаца изгледају тривијално. Оне су
биле донекле тривијалне, али ипак енергије Хартлиба, Клодиуса, Дигбија,

садржи неке рецепте ранијег типа од П арацелзуса, К рола (Сго11), Скале (8са1а), Сенерта
(Зеппеп) итд. И згледа да је и т о био извор из којег је Њ утн извлачио рецепте у Кејнсовом М8
62. О ва четири рукописа, сада у Кингс К олеџу у Кембриџу, потичу из раног периода Њ утнове
алхемијске карш ере, т ак о да ће бити разм атран а у поглављ у 5; њихови дескриптивни насло-
ви могу се наћи у Додатку А.
269 №\у1оп, Р п п п р ш , I, XVIII (1, п.4); Коуге апс! Соћеп, Ак м о п '1 Рппс1р1а, I. 16 (1, п.4).
270 1заас К еМ оп, с1гаГ1 „ РгаеСаПо: т 1заас И еМ оп, ЈЈприШзћеЛ 5с1ет'фс Р а р е п о/1заас Д,ен'-
1оп. А 5е1есПоп /г о т 1ће Р о ш т о м ћ СоИеспоп т 1ће 0туег511у Ц кгагу, СаткгШ§е. Сћозеп, —
, а п п [гапзШ еЛ ку А. К и р е п На11 апЛ М а п е Воаз На11 (С атђгМ ^е: А1 1ће 1Јшуег811у Ргебб,
1062), 304,307, у даљем тексту: № \у№ п, {ЈприШ зћеА Р а р еп .
271 Кејнсов М бб 13 и 56 (К т § '5 Со11е§е, С а тћ гЈЈ^ е) садрже напомене о раду у ковници, писане
рукописом идентичним са оним у остакту рукописа; у сваком случају, главнина материјала је
алхемијска. З а њихове описне наслове, види додатак А.
103
Старкија, бојла, Ле Февра и осталих нису биле погрешно усмерене. Њихов
рад је створио једну интелектуалну климу у којој алхемија више није била
тајанствена и сматрана за строго чувану езотерију, већ је постала уважена
грана природне филозофије која би једног дана открила своје тајне рацио-
налним и хемијским истраживањима. То је био историјски миље у који је
Њутн закорачио, и то помаже да се објасне не само неке од идеја које је из-
вукао из алхемијске литературе и неки резултати које је покушавао да
оствари у лабораторији, него и нешто од тога зашто је проучавање алхемије
ставио на прво место. Он је томе приступио, бар једним делом, зато што је у
годинама његовог формирања заједничка претпоставка једне значајне групе
енглеских природних филозофа била да би се експерименталним проучава-
њем могло постићи да алхемија ода своје тајне. А он је увидео да би човек
који би открио те тајне знао много више о дејствима малих тела.
Њутново хартлибијанско наслеђе било је знатно ојачано његовим веро-
вањем у општу р т с а зарГеМГа, али у исто време, захваљујући том верова-
њу, његова алхемијска испитивања добила су знатно друкчији изглед. Као
што су показали Макгајр и Ретенси, Њутн је мислио да је у најранијим вре-
менима Бог саопштио тајне природне филозофије и истинске религије ма-
лобројним изабраницима. То знање се касније изгубило али је, касније, јед-
ним делом повраћено и тада уграђено у бајке и митске формулације где је
остало скривено за прост народ. У данашње време, оно би се могло потпуни-
је повратити кроз искуство; пророчанства би се могла схватити помоћу
историјског искуства, мислио је Њутн, а природна филозофија експеримен-
тисањем. Резултати искуства омогућавају човечанству да исправно схвати
• 272
права значења скривена у античкој литератури.
У случају алхемије Њутн је дошао до сличног веровања у р п зса зарсеп-
На. Кејнсов М5 29 садржи један рани наговештај Њутновог интересовања за
алхемијски приступ и тумачење бајки.
Змај кога је убио Кадмо предмет је нашег рада, а његови зуби су
пречишћена материја.
Демокрит (грчки посвећеник) рекао је да постоје неке птице (ис-
парљиве супстанце) и када се њихова крв помеша настаје извесна вр-
ста Змије / ($ ) / која ће када се поједе (дигестијом) учинити да чо-
век разуме гласове птица (природу испарљивих супстанци, како се мо-
гу очврснути)
Свети апостол Јован и Хомер били су посвећеници.

272 Ј. Е. М сСш ге ап<1 Р.М.КаИапзЈ,,,М еМ оп апс1 1ће 'Рјрез оГ Р а п апс! КесогЖ о / 1ке
Коуа1 $ос 1е 1у о / к т Ј о п 21 (1966), 108-43, у даљ ем тексту: М с§шге апс! КаПагш, „ К е м о п апс!
Ше 'Рјрез оГ Рап'“.
104
 I
басга Вассћј (уе1 БЈопубЈаса), коју је установио Орфеј, имала би
?7Ч
хемиЈСКо значење.
Нема никаквог разлога да се верује да је Њутн икада напустио своје веро-
вање у р т с а $ар1епПа, и мора се претпоставити да је наставио да мисли да
су у старом веку биле познате тајне алхемије. Да ли је такође мислио да је
огледима открио те тајне? Покушај да се одговори на то питање остављен је
за поглавља 5 и 6, али је јасно да је све време морао знати да неки од његових
процеса не раде. Да је имао намеру да објави све поступке за које је нашао да
су неадекватни, алхемијско експериментисање могло је доћи до краја много
раније него што је био случај. Али у тај други ступањ у паду алхемије - обја-
вљивање неуспелих огледа - ушли су само други људи. Њутнови тајни неу-
спеси покопани су заједно с њим, и сада, после три стотине година, само су
делимично реконструисани.

Закључак

Семантичар може да остане миран после доказивања да „алхемија! није

алхемија2” али историчар мора поставити нека друга питања о једном инте-
лектуалном покрету. Како је он настао? Каква је била његова функција у пе-
риоду његове зрелости? Шта је изазвало његово пропадање? У последња два
поглавља покушаћемо да дамо провизорне одговоре на та питања.
Научна алхемија настала је једним делом зато што су је првобитни рели-
гиозни аспекти старије алхемије учинили привлачном за људе заинтересова-
не за обнову. Она се повезала са напорима за општу обнову - обнову човека,
обнову људског знања, обнову самог друштва. Када су ти напори постали
распрострањенији и несебичнији, алхемија је узела учешће у општој проме-
ни. Као што се недавно изразио Цозеф Бен-Дејвид, људи су открили нов
образац друштвене сарадње у тим напорима за обнову, нарочито у настоја-
њима повезаним са сакупљањем и ширењем знања. Нови образац за сарадњу
лагано је потискивао образац религиозне заједнице. А док је интелектуално
духовно сиромаштво, које је потицало из теолошких противречности и све
тврђих правоверја, постајало све веће, нова парадигма пружила је нову дру-
штвену основу са које је улога научника у друштву могла да расте и постаје
запажена. Бен-Дејвид, у својој социолошкој анализи, види пресудну област
промене у средини седамнаестог века и, чак још прецизније, међу хартлиби-

273 К т § 'б со11е§е, Сатћпс1§е, Кеупез М б 29, С. 1V. - Овај рукопис састоји се од напомена које се
односе на рад М ихаела М ајера, који је био један од највећих заговорника учења р т с а $ар 1еп-
иа у алхемији. Рукопис ће бити детаљније разм атран у поглављу 5, а његов описни наслов мо-
ж е се наћи у додатку А.
105
јанцима, у Енглеској средине века.274 До сличног закључка дошло се и у овој
студији, детаљнијим истраживањем једне стране хартлибијанских делатно-
сти.
Здружена интелектуална настојања претпостављају општење. Језик мо-
ра да достигне прецизност; речима у обичној употреби морају се дати обична
значења. Док је алхемија учествовала у општем кретању ка јавном саопште-
њу, њен језик се чистио од магловитости, а њена терминологија почела је да
се односи на тачно описане хемијске догађаје. То је био велики корак за ал-
хемију - то појашњавање, та рационализација и хемикализација њеног језика
- и алхемија Дигбијевих Зесгеи много је ближа по свом духу алхемији Берха-
веа, па чак и хемији Лавоазјеа него алхемији Сендивогиуса. Покрет ка раци-
онализацији алхемије био је у функцији укључивања алхемије у главну стру-
ју научне револуције, уништавања њеног квази-религиозног аспекта и по-
стављања на стазу постепеног развоја у објективну хемију.
Овде је већ било наговештено да до пропадања алхемијске теорије није
дошло због успона механичких филозофија. Неки од дивова тог покрета -
Бојл, Њутн и Берхаве - никада нису одбацивали могућност трансмутације.
Пре би се рекло да су задржали општу теорију и превели је у механичке пој-
мове. А друге главне филозофске позиције аристотелизма и неоплатонизма
били су већ одавно са лакоћом уграђени у алхемију.
Када се схвати да је филозофија била неодговарајућа за одбацивање ал-
хемијских тврдњи, онда постаје јасно да је тај посао био остављен емпири-
зму. Огледи као они у Дигбијевим ЗесгеЊ били су полазна тачка. Опити
слични онима Џорџа Вилсона и Хермана Берхавеа означавају други степен.
Други степен изгледа да је био у блиској вези са лаганим развојем аналитич-
ких поступака и стандарда хемијске чистоће и све већег усавршавања у кори-
шћењу емпиријских поступака током осамнаестог века. Небитни чиниоци
били су полако одбацивани, док су они битни били обухваћени и разрађива-
ни све док сложеност огледних околности није била сведена до оне мере у
којој се могло њима управљати.
Наравно, увек је било природних скептика, као и оних који су мислили да
би се хеМијом требало бавити у име медицине, или пољопривреде, или инду-
стрије итд, тако да су хемијска истраживања после Берхавеовог времена би-
ла много мање усмерена на трансмутацију метала. Ипак, хемијска алхемија
никада није могла бити сасвим уништена емпиријским побијањима тачку-

274 Јо$ерћ Веп-ОауШ, ТНе 8с1ем т '5 Ко1е т 5ос1е1у. А С от рагапуе 5шс1у (РоишЈаСЈопз оГ Мо-
<1егп 5осЈо1ост бепех, ес1. ћу А1ех 1пке1ез; Еп§1е\Уоос1 С 1 № , N. Ј.; РгеМше-НаП, 1971), нарочи-
т о стране 69-74.
275 Види; К орр, О/е А1сНет1е, п, р а ш т (3, п. 115); Зсћгшедег, СехсШсШе, 438-597 (3, п. 115).
106
по-тачку, и њена најосновнија претпоставка суптилно је и даље привлачила:
материја мора да има неко јединство иза све те њене привидне разноврсно-
сти. После лавоазјеовске револуције, када је операционална дефиниција хе-
мијских елемената постала опште прихваћена, а листа хемијских елемената
нагло расла према својој данашњој дужини, дошло је до значајне нелагодно-
сти међу многим хемичарима.276 Природа је на неки начин морала бити јед-
ноставнија него што су они налазили, тако да су неки од хемијских мислила-
ца садашњег века са скоро чујним уздахом олакшања прихватили имплика-
ције радиоактивности, нуклеарне фисије и нуклеарне фузије.”Филозофи по-
ред ватре” коначно су добили неко оправдање.
Ипак, та достигнућа садашњег времена била су у далекој будућности када
је 1660. године млади Исак Њутн започео своја алхемијска проучавања. У
многим круговима „филозофима поред ватре” тада није било потребно ни-
какво оправдање, већ се, напротив, мислило да они поседују - или ће ускоро
зграбити - кључ целе васионе.

ш Расправу и документација о овој теми дата је у: К. б1е§Гпес1 ап Ј В. Ј. Ооћђз, „СотрозШ оп, а

пе§1ес(ес1 азрес! о ј 1ће сћеписа1 геуо1и1тп”, А п п а к о /Зсгепсе 24 (1968), 275-93.
107
 4
Хемија и алхемија у Кембриџу

Историјски проблеми

Њутнова најранија проучавања у хемији и алхемији стављају историчара

пред неколико тешкоћа које ће ово поглавље настојати да привремено ре-
ши. Многи закључци, који се заснивају на расутим и често неубедљивим де-
лићима доказног материјала, морали су да буду провизорно дати. Тешкоће
су, међутим, такве да би њихово потпуно решење требало да омогући да се
сагледа како Њутнова алхемија природно расте из свог времена и простора,
и постоји нада да ће овде понуђени предлози допринети томе.
Проблеми који ће у даљем излагању бити детаљније разматрани, могу се
изнети укратко. На првом месту, не изгледа да је Њутн ушао у свој алхемиј-
ски рад као почетник у хемији, него напротив, да је већ пре тог времена имао
широко знање о хемикалијама и хемијским манипулацијама. На основу изве-
сног броја чињеница које се преплићу, датум Њутнових првих опита са тран-
смутацијом може се поставити негде око 1668. или 1669. године; то би значи-
ло да је он морао стицати своја знања из хемије још као студент у Кембриџу,
или још раније. Ту се поставља питање, када и где, на које се може дати при-
времени одговор: и у Грантаму, крајем педесетих година, и у Тринити Коле-
џу у Кембриџу, током шездесетих година.
На другом месту, очигледно је да је Њутн имао приступа, почев од најра-
нијег доба својих алхемијских проучавања, разноврсним необјављеним спи-
сима који су до њега могли доћи само као рукописи који круже. Велики број
његових сачуваних алхемијских списа чине расправе, али не његове, које ни-
када нису биле штампане, а најмање једна необјављена верзија једне алхе-
мијске расправе коју је он дословно преписао својим финим „врло раним”
рукописом, мора да је потицала из Хартлибовог круга у Лондону.
Није неопходно претпоставити да је он имао неког до сада незапаженог
пријатеља у Лондону крајем шездесетих година, и да је та особа такође била
у контакту са хартлибијанцима, али, с друге стране, не изгледа нарочито ве-
роватно да је Њутн једноставно набављао алхемијске рукописе преко
књижара или других трговаца. Да ли је, дакле, било међу Њутновим по-

108
знаницима у Кембриџу таквих који су могли бити у додиру са алхемијским
круговима у Лондону током шездесетих година, а који су се и сами довољно
занимали за алхемију да би доставили Њутну такве рукописе? Познато је
већ дуго да су Исак Бероу и Хенри Мор били Њутнови пријатељи. Сада се
види и да су и Бероу и Мор, мада су њихова примарна занимања била
другачија, заиста пажљиво проучавали алхемијску литературу и могуће је да
су повремено били ангажовани у алхемијским експериментисањима. Обоји-
ца су имали развијене односе са хартлибијанским кругом, и непосредно и
преко заједничких пријатеља, што претходи њиховом пријатељству са Њут-
ном. Зато претпостављамо да је преко Бероуа и Мора и њихових пријатеља,
јер су се његови односи с њима развили у шездесетим и седамдесетим годи-
нама, Њутн дошао у додир са великом сценом енглеске алхемије.
На трећем месту, постоје извесне особености које карактеришу Њутнову
алхемију и истичу је од самог почетка од мањих покушаја трансмутације.
Строго и квантитативно експериментисање види се из лабораторијских за-
бележака, али алхемијски рукописи ипак воде до закључка да се Њутн обич-
но окретао ка најезотеричнијим одељцима алхемијске литературе када је
правио прибелешке, као да је веровао да се тамо крију праве тајне. Отуда из-
гледа да постоји зјапећа пукотина у Њутновом ставу према алхемији. Та пу-
котина је једним делом оно што је дало подстрека необуздано дивергентним
рационалистичким и мистичким интерпретацијама Њутнове алхемије, раз-
матраним у поглављу 1. Ипак, та два приступа која је Њутн користио у свом
приступу алхемији нису заправо тако јако различита ако се доктрина р т с а
зарГепНа узме у обзир. За Њутна, трагање за скривеним тајнама у окултној
литератури било је исто толико рационалистично као и његово огледно тра-
гање, и један део овог поглавља указаће на то да су и његов алхемијски екс-
периментализам и његова проучавања чудних и наизглед бесмислених пасу-
са природно израсли из миљеа у којем је сазрео.
Коначно, постоји и рано указивање Вилијама Стјуклија да је Њутн у сво-
јој „химији” намеравао да спусти своја истраживања до „крајњих саставних
делова материје” , као што их је другим средствима дигао до „ бескрајних ре-
гиона васионе” . Речју, то што је Њутн тражио, није била трансмутација рег
зе. Он је имао већи филозофски циљ, и мада се то не може разрађивати у
овом поглављу него ће бити предузето касније, има доказа да је Њутн једно
време намеравао да укључи резултате својих алхемијских испитивања у сво-
је Принципе. Свакако, такве огромне амбиције нису биле уобичајене међу
алхемичарима, тако да се намеће питање шта је довело Њутна до помисли да
би се алхемија могла употребити на тај начин.

109
 Вероватно је стицај многих утицаја управио његове мисли у том смеру,
тако да им се не може тачно одредити интелектуална генеза. Постојао је, на-
равно, општи став, која је превладавао у многим круговима, да је хемија
кључ васионе, а несумњиво је било многих више специфичних утицаја. У
следећим поглављима видеће се, на пример, да је кратко време пре него што
је извео своје прве забележене експерименте, Њутн читао једно Бојлово де-
ло у којем Бојл говори за експерименте трансмутације да су посебно „ луци-
ферозни” . И, отприлике у исто време, или можда нешто пре тога, Њутн је
можда добио идеју од Бероуа да је алхемија изванредно корисна - или би мо-
гла бити - у решавању одређеног критичног проблема у природној филозо-
фији. То је последња поменута могућност која ће бити постављена у овом
поглављу, да је Исак Бероу охрабрио Њутна да се прихвати проучавања ал-
хемије, да то чини на експериментални начин, ради једног нарочитог циља.
Хенри Мор, такође, чији је неоплатонизам на много пачина ишао паралелно
са позицијом Бероуа и који је веровао у р п зс а зарГепНа, могао је исто тако
утицати на формирање Њутнове мисли.
Иако се може доказивати да геније сам исцртава свој пут и да су ти утица-
ји били безначајни, ипак изгледа да се Њутнова алхемија ставља у бољу
историјску перспективу када се схвати да су се два његова најближа пријате-
ља и сарадника, чије ће идеје бити разматране у даљем излагању, и сами у из-
весној мери занимали за алхемију и да су били у додиру са неколико активни-
јих проучавалаца алхемије. Како изгледа да су и идеје и личне везе били од
значаја у успостављању непосредног окружења у којем је Њутн започео свој
алхемијски рад, овде ће бити учињен покушај да се размотре, мада располо-
живи подаци не воде увек до закључка.

Исак Бероу (1630-77)

Исак Бероу био је Њутнов учитељ математике и пријатељ и једна од пр-

вих особа који су наслутили величину његовог генија. Према његовом био-
графу из седамнаестог века, Абрахаму Хилу (НШ), Бероу је ушао у Кембриџ
1645. године, а 1649. изабран за члана управе Тринитија. Схватајући да су ње-
гови погледи на цркву и државу у том тренутку у немилости, Бероу је при-
шао проучавању медицине и кроз неколико година обучио се у анатомији,
ботаници и хемији, после чега се латио математике на озбиљан начин. Али,
пропуштајући место професора грчког, одлази у иностранство 1654. године
и путује и даље све до рестаурације у 1660. години. У то време прихвата ме-
сто професора грчког, али 1662. бива такође постављен за професора ге-

110
ометрије на Грешем Колеџу у Лондону. Приближно две године држи оба по-
ложаја (а такође замењује професора астрономије у Грешему, који је био
одсутан), путујући седмично између Лондона и Кембриџа. Године 1663. оста-
вља своје остале положаје да би прихватио постављење за првог професора
луказијанске математике у Кембриџу, и у року од једне или две године сусре-
ће се са својим најславнијим учеником.277
Врло мало се зна о другим активностима Бероуа, осим оних које помиње
Хил, али нешто обраде пуких чињеница може се учинити из узгредних ла-
тинских састава Бероуа, који су често по природи били врло актуелни. У де-
ветнаестом веку, као додатак Неперовом издању Бероуљевих У/огкз, исто-
ричар и филозоф науке Вилијам Вивел (\Ућее\уе11), који је тада био управ-
ник Тринити Колеџа (Маз1ег о!' ТппПу), написао је комад под насловом
“Ваггош апс1 Шб Асас1еписа1 Ћ теб , Аб П1иб1га1ес1 т Мб 1^а1т \Уогкб “ .278 Из
Вивелове дискусије и из исказа самог Бероуа, изгледало би да је Бероу пре
него што је 1654. отпутовао у иностранство био укључен у круг активних
експериментатора који су у извесној мери могли бити заинтересовани за хе-
мију и алхемију. Изгледа да је Бероу допринео овом драгоценом скечу о на-
учној заједници у Кембриџу 1654. године, око десет година пре него што се
упознао са Њутном.
Те године Бероу је био одређен да одржи једну од уобичајених академ-
ских вежби, један Огапо ас1 асаЛетгсоз т сотШз, а његов говор био је од-
брана тадашњег стања универзитетске наставе на Кембриџу. На његов избор
теме вероватно су утицале тадашње полемике о универзитетској настави у који-
ма су учествовали Џон Вебстер, Џон Вилкинс, Сет Ворд и Томас Хол.279
Бероу је хвалио обим и квалитет предавања језика на Кембриџу и скора-
шње оживљавање математике. Потом је почео да разматра проучавање при-
родне филозофије које су се одвијало у време када је он говорио. Поменуо је
„невину суровост” приликом анатомских испитивања паса, риба и птица,
као и ботаничко познавање биљака у суседству, „боље него што би имао
Диоскорид” да је био жив. И тада је наставио - неочекивано за савременог

277 А. Н. [Ађгаћаш НШ], „ б о т е АссоиМ оГ 1ће 1лГе оГОг. 1заас Вагго\у; То 1ће К.еуегегк1 Иг. ТН-
1о1боп, Б е ап оГ СаМегћигу,” у: 18аас Вагго\у, ТИе IУогкз о / 1ће 1^еатеЛ 1тас Ваггот, /)./). 1м1е
Ма.иег о / Тптгу-СоИеце т СаткгШј>е.(В е т § а11 Мб Еп§1Јбћ \Уогкз.) РикШћеЈ ку Шх Сгасе
Ог. Јоћп ТШоЧоп, Ш е АгсИМхИор о / СамеЊигу. 3 уо1з. 1П 2. Глпскт: РпМ ед Гог Вгаћагоп
А у1тег, а11ће ТНгее Р1§еопх а§а1П511ће Коуа1-ЕхсНапде ш СогпНШ, 1700), 81§. а1г-ћЗу. Хилов
,ХјГе оГ Ваггом” објављ ен је такође у: к а а с Ваггода, ТНе ТИео1о§1са1 И'огкз о / 1заас Ваггош,
О.О., Ма.иег о / Тпшгу СоИеде, Саткпс1де1, ес1. ћу А1ехап<1ег Иарјег (9 уо1ј.; Сашћпдде: А1 Сће
1Јп1уег811у РгезЈ, 1859), I, х х х у И -П у . Н еперово издањ е наводи се у даљем тексту као: Вагго\у,
УЈоЉ. Види такође: Регсу Н. ОзтогкЈ, 1заас Ваггоуч, Н к П/е апЛ Ћтех (1лик1оп: 5осЈе1у Гог
РготоП п§ Сћпб1Јап Кпо\у1ес1§е, 1944), у даљем тексту: О зтогкЈ, Ваггом.
278 Вагго\у, Џ /оЉ , IX, 1—1V (4, п. 277).
275 Види: Е)ећи8, 5с1епсе апс! Е Јисапоп (3, п. 171); и О зто п д , Ваггом, 33-36 (4, п. 277).
111
читаоца - да излаже у том истом природно-филозофском оквиру, о тајном
знању херметичке филозофије, рекавши да је херметичка филозофија била
упоредива са математиком по својој великој продукцији и да је то био једини
начин који би могао „ да употпуни и изнесе на светлост дана не само медици-
ну него и универзалну филозофију” .280
Подсетићемо да је, према његовом биографу из седамнаестог века, Бероу
студирао анатомију, ботанику и хемију током четрдестих и педесетих година
века. У то време свако проучавање „хемије” могло је лако укључити некога
у проучавање алхемије и херметичке филозофије, а то се иагледа догодило и
са Бероуом. Међутим, очигледно је осим њега било и других ангажованих у
студијама о којима он говори, јер он наставља
Заиста познајем [неке] чији умови пламте од жудње за тим студијама
жешће него хемијски пламен и друге који не оклевају да схвате и разу-
меју постојеће списе Лулија, Виланове и других филозофа исте врсте,
и чак најнеразумљивије списе самог Парацелзуса; да не помињем дру-
ге истакнуте људе који су толико одважни да се не боје да заступају
тезу о племенитом камену за прављење злата у племенитој вери, било
да је то бајка или историја.281
У говору Бероу вероватно алудира на сопствени круг пријатеља у Трини-
тиу, где је посебно био укључен Џон Реј, велики природњак, који је ушао у
Тринити тачно када и Бероу и који је био иосшх зХидХогит Бероуа у њего-
вим математичким студијама. Један старији члан управе Тринитија, такође
члан групе, Џон Нид, вероватно је неко време одржавао заједничку лабора-
торију коју су користили Бероу, Реј и други. Нид је држао један виваријум*
ради проучавања одгајивања жаба, а сецирања која Бероу помиње изгледа
да су се одвијала у Нидовим просторијама. Нид је поврх тога поседовао при-
мерак дела А И езспрпоп о / Мем> РћИозоркГсаГ Ригпасе Јохана Рудолфа
Глаубера (Амстердам, 1648. и Лондон 1651), и у неко време група пријатеља
пошла је на пут да би набавила „гвоздену реторту сличну Глауберовој у дру-

280 О јшопс1, В аггом , 33-41 (4, п. 277); ХУПНат ХУћехуеИ, “Вагго\у ап(1 Ш$ Асас1еписа1 Ћ т е в , А ј
111и8(га(ес1 т ћхз 1 л 1 т \Уогкб,” у: Ваггош, IX, ј-у (4, п. 277). Говор О гано а<1 асаЛ ет коз
т сотШз м ож е се наћи у: Вагго\у, И'огкх, IX, 35-47, „... циае^ие бо!а поп М есИ стат 1ап1ит,
вес! е1 ипјуегбат РћП оборМ ат уаМе реНчсеге е( ШизСгаге ро551[.” Писац дугује захвалност про-
ф есору М ајклу М аквоу за упућивања на радове Б ероуа на латинском.
21 Ваггода, УЈогкз, IX, 46 (4, п. 277): „Ецш сЈет поуј ^ и о ги т ап јтоб ас1 ћаес 81исИа 1§П1 сћуписо
ГегуепИиз (1е$јс1егшт т П ат т а у ЈС : а1т$ $е Ш Ш , УјИапоуае, ес ^иае ејизсЈет Гаппае РћИо-
$орћогит ехСапС топитепС а, ј т о еС јр$1ои$ Рагасе181 оћ$сип$81т а 8спрса 8е сареге еС со тр ге-
ћепс!еге поп (ЈићЈСагепС; пе т е т о г е т аИо8 е^гедјоз ујгоб, ^ и о ги т т а д п а п Јт а аис!ас1а Љ Сћгу$о-
родо ЕарМ е п ођП ет 81Уе Гаћи1ат $1Уе ћ1$Сопат §епгеоба (Ме атр1есС1 поп регСтебсегеС.”
З аб р а н за ж ивотињ е, зверињ ак (Енцикл. енглеско-српскохрватски речни к,„П росвета” , Б е-
оград, 1956. (прим. прев.)
112
гом делу његових Филозофских пећи” тако да би њихови опити могли на-
1у<у)
предовати.
Нид је умро 1659, али је Џон Реј био у Тринитију до 1662, што се прекла-
пало и са повратком Бероуа и Њутновим доласком. Може се само разми-
шљати о томе шта се могло догодити са „гвозденом ретортом” и свим оста-
лим деловима опреме које је група могла набавити, али уопште није немогу-
ће да су остали у више или мање трајној употреби и коначно дошли до самог
Њутна. Ако је, на пример, Реј преузео уређивање лабораторије после Нидо-
ве смрти, или ако је у неко време група боље опремила лабораторију, онда је
лако замислити да се традиција лабораторије трајно одржавала.
Размишљања се усредсређују на локацију Рејових просторија. Реј је имао
„мало парче земљишта које је припадало његовој соби” на којем је гајио
око седам стотина биљака за своје студије ботанике. Према информацијама
датим Рејовом биографу, Чарлсу Рејвену (Кауеп), једине собе које су поред
себе имале парцеле за време Рејове службе, биле су оне са обе стране Вели-
ке капије Тринитија: у седамнаестом веку постојале су мале баште између
тих соба и улица са сваке стране Капије, а собе са којима су баште биле пове-
зане биле су у приземљу са јужне стране капије и на првом спрату са северне
стране.283 Никада није било тачно утврђено коју групу просторија је Реј у
ствари имао, али на Логеновом (1л)д§ап) бакрорезу из седамнаестог века ја-
сно се виде те две баште, а поред њих и додатне.284 Баште о којима је реч, ме-
ђутим, имају сасвим особен изглед: она северно од Капије састоји се од број-
них правоугаоних парцела, за разлику од стаза и авенија других, и у целини
је више од онога што би се могло очекивати за „радну” башту коју је бота-
ничар као Реј могао одржавати. А у башти са северне стране била је лабора-
торија.
На несрећу, није забележен ниједан датум изградње лабораторије, и како
Логенов бакрорез потиче приближно из 1688. године, није ни од какве кори-
сти за решавање овог питања. Али лабораторија која је дата на бакрорезу
била је несумњиво она коју је Њутн користио, и нико никада није наговестио
да ју је он сам изградио. То је била мала дрвена зграда од две просторије на
крају баште према Капели, што се слаже са каснијим описом лабораторије
сер Исака који је дао Хамфри Њутн, а у башту и лабораторију силазило се са

282 Сћаг1ез Е. Кауеп, Јоћп Кау, ИаШга1Ш. Н к П /е апА IУогкз (2пс1 еЈп; СатћгШјЈе: А11ће 1Јш-
уегзку Рге$5,1950), 43-59.
И сиш , 38.
284 Д ео бакрореза репродукован је у Кејнсовој књизи „ № \у 1оп, (ће Мап” , спрам стране 30 (1,
п. 33). Ц ео бакрорез, смањених димензија, мож е се наћи у: С. М. Тгеуе1уап, Т г м ( у СоИеде. Ап
НШ опсаГ ЗкеСсћ (СатћпсЈве: А 1 Ше ХЈпЈуегзИу Ргезз, 1943), спрам стр. 120. Писац дугује за-
хвалност проф есору Р. С. В естф алу за скретањ е пажњ е на додатне баш те које се јављаЈу и на
бакрорезу и у записима о Тринити К олеџу - приватно саопш тењ е, 18. новембра 1973.
113
првог спрата степеницама причвршћеним за веранду подигнуту на дрвеним
стубовима, истурену у башту из реда зграда.285 Градња тих сложених уређаја
вероватно је превазилазила Њутнова финансијска средства у данима њего-
вог службовања у Тринитију, и изгледа вероватније да су их изградили рани-
ји експериментатори о којима Бероу говори 1654. године, и да је Њутн насле-
дио коришћење те лабораторије и њену опрему заједно са собама и баштом
Џона Реја. Подсетићемо да је Њутнова лабораторија била добро опремљена,
са великим бројем предмета које је сер Исак врло мало користио, и могло би
се поставити питање не представљају ли те ствари заправо остатак опреме
групе Бероу - Реј - Нид.
Према С. Д. Броду, који је у овом веку много година користио Њутнове
старе просторије, Њутн се сместио на степеништу названом Источно велико
двориште (Е. Огеаи СоиП), између Велике капије и Капеле (тј. северно од
Капије) у 1668. години. Најпре је имао собе на левој страни приземља, али се
убрзо преселио у собе на десној страни првог спрата, оне које је Брод имао у
време када је писао. То су биле собе у којима је Њутн остао све до свог одла-
ска у Лондон 1696. године.2*6 Објашњење Њутновог интереса за селидбу на
први спрат могло би се наћи у чињеници да се до тих соба налазила башта, а
такође и лабораторија, ако је, као што изгледа вероватно, већ била саграђе-
на. Међутим, један рукописни извор указује да је Њутн имао приступ тој ба-
шти, чак и неку врсту својинског интереса за њу, пре него што се преселио
на први спрат. То је списак издатака, писан Њутновом руком, за који се ми-
сли да се односи на опремање његових соба у приземљу. Један од наведених
издатака био је за прављење нове ћелије иза „Капеле” , други за „камени
ваљак у башти као и оквир.”287
Неке ставке напабирчене из Њутнове бележнице могле би исто тако би-
ти релевантне, јер изгледа да је Њутн имао приступ лабораторијским уређа-
јима чак и пре 1668. године. У студентској бележници о којој се саопштава у
засебним студијама Хола 288и Вестфала,289дат је, на пример, поступак за пра-
вљење спекулум метала,*290 а међу оптичким опитима записаним у М8 АсШ
3975 (бележница у којој се касније појављују лабораторијске забелешке)

285 Кеупез, „ № \ у1оп, 1ће Мап” , 30 (1, п. 33).

286 С. Б . Вгоад, „Апгша11ес1иге оп а ша81ег гшпд, НеплеИе НеПг Тгиб1; бЈг 1заас ИеМ оп, “ Рго-
сее 5 т § 5 о / 1Не В гт зћ АсаЛету 13 (1927), 173-202, н арочи тостр. 176.
257 Је\У18ћ 1<а1шпа1 апс11Јтуег811у Цћгагу, Уаћис1а М б Уаг. 1, Ке\у1оп Мб 34 (боШећу 1л1201), Г. 2г.
288 А. К иреп На11, „б1г 1$аас Ке№1оп'б №)1е-Воок, 1661-65,” СаткгШ$е Ш ш п с а 1 Јоигпа1 9
(1948), 239-50, у даљем тексту; На11, „М ле-В оок”!”
289 Шсћагс! б. \Уе51ћП, „Тће (чзипскишпз оС Ке\у1оп'8 рћПозорћу оГ пашге” , ТНе ВгШзН Јоигпа1
/ о г Т е Н Ш огу ојВс1епсе 1 (1962-63), 171-82, у даљем тексту: \Уеб1Ш1, „Роип<1а1тп8.”
Л егура бакра и калаја, погодна за израду огледала за телескопе, реф лекторе, и сл. (прим.
прев.)
1Јтуег51(у ^ ћ г а г у , СатђгШ%е, Р опзтои1ћ Со11ес1оп М 5 А М . 3996, Г. Ш , према цитату у:
НаИ, „№ 1е-В оок,” 244-45 (4, п. 288).
114
Њутн је описао сецирање оптичког апарата, живаца који спајају око и мо-
зак.291 Уопште не изгледа невероватно да је Бероу охрабрио Њутна да кори-
сти сву опрему коју је група поседовала током шездесетих година, ако је Бе-
роу схватио да се интересовања младог Њутна окрећу у правцу природне фи-
лозофије као и према математици. Доказ није коначан, али као кумулативни
ефект свих тих делића произлази да је постојала једна повезана заједница
експериментатора у Тринити Колеџу од раних педесетих година, у којој су
неки били заинтересовани за хемију или алхемију, и да је Њутн био убрзо
укључен у ту групу.
Да ли је сам Бероу био активни експериментатор током шездесетих годи-
на, није записано. Сигурно је, међутим, да је он то у принципу одобравао, ре-
кавши у свом говору из 1654, када је представљао своје описе анатомских и
ботаничких истраживања: „Имате очи да бисте помогли својим ушима, а
опит изводите да би био пратилац разума.”292 Тешко је замислити да би он
пропустио да свом омиљеном ученику пренесе своје веровање у ефикасност
експериментисања, и сматра се да Њутнова зрела научна методологија, спој
експериментисања и математике, потиче директно од Бероуа.293 А из речи
самог Бероуа, узетих у контексту и као што су горе наведене, види се да је он
сасвим јасно сматрао да алхемијско експериментисање има научни статус
једнак статусу експерименталне анатомије и ботанике, ако није чак и супер-
иорније у односу на њих.
Међутим, један други став Бероуа био је вероватно чак значајнији за
Њутново проучавање алхемије, а то је наклоност Бероуа према неоплатон-
ској филозофској позицији супротстављеној стриктном картезијанском ме-
ханизму. Била је то позиција сасвим слична оној коју су платонисти из Кем-
бриџа заузели против Декарта приближно у исто време, и која је укључива-
ла значајно интересовање Бероуа и кембриџког платониста Хенрија Мора
за односе духа и материје. У њиховим напорима да ревитализују мртви Де-
картов механизам, они су се посебно окренули ономе што су неоплатонисти
рекли. Мор је можда ставио већи нагласак у својим проучавањима на фило-
зофске изворе неоплатонизма, док се Бероу, у најмању руку више од Мора,
ослањао на алхемијске писце. Како је Њутн читао неоплатонску алхемију
пре истека шездесетих година, рано заузимање те позиције од стране Бероуа
има одређен значај.

2,1 М 5 АсШ. 3975, (Т. 91 - 1 1у (Њ утнове стр. 15-20) (3, п. 264).

292 Ваггош, И'о Љ , IX, IV (\Уће\уе11'8 1гапз1а1тп), 45-46 (4, п. 277): „ ( Ј ш т е1 оси1оз аипсиШ зис-
сеп1ипа118, ас с1исј га (т ш с о т к е т а<јјип§Ш5 е х р е п т е ги ја т . “
295 Каг@оп, А1от15т, 120-21 (3, п. 169). Т реба, међутим, упоредити: Е. \У. 5сгоп§, „ МеМоп^
'та1ћетанса1' \уау“ , ЈоигпаГ о / (Ие НШ огу о /М е а х 12 (1951), 95-110, где се износи мишљење
да је Њ утнова м атем атика достигла научну зрелост у прерасшању геометријског утицаја Бе-
роуа.
115
 Бероу је био опчињен Декартовом новом филозофијом - на много начи-
на потпуно омпчињен - видећи у њој производ великог математичког ума
способног да одстрани широко распрострањене грешке и предрасуде и фор-
мулише основне принципе јасно и директно. Бероу је, међутим, мислио да је
Декарт можда одстранио и превише када је из физичког света уклонио ду-
ховно и нематеријално и оставио само материју и кретање:
Он размишља неосновано о Врховном Творцу ствари за кога претпо-
ставља да је створио само једну хомогену Материју и проширио је,
тврдоглаво и без духа, кроз безбројна поља огромног пространства и,
поврх тога, једино помоћу Кретања управља тим свечаним играма и
целом светском комедијом, као неки дрводеља или механичар који
понавља и показује ас1 паш еат своју једину луткарску вештину...294
Оно што је Декарту недостајало, изгледало је Бероуу, била је „душа”
или „животни дух” - нешто нематеријално што би управљало кретањем ма-
терије. Бероу је редом излагао бројне аргументе на које се његов став осла-
њао, као што су магнетизам и чињеница да се живи организми мењају на на-
чин који му је изгледао не-механички. Његов завршни аргумент, међутим,
заснива се на херметичким филозофима, који налазе суптилни дух као и гру-
бу материју у свим стварима.
Ти филозофи примећују да су сва природна мешана тела, као што су
жива бића, биљке, минерали, камење и слично, састављена из два де-
ла, потпуно различита и јасно одређена; баш као што су људи [саста-
вљени од] душе и тела: несумњиво од суптилног духа, чистог, најмоћ-
нијег, и тела мрачног, прљавог, нечистог и немоћног; и [они примећу-
ју] да се та два раздвајају учешћем ватре и испољавају одвојено.295
Бероу је вероватно био мало амбивалентан у погледу мишљења херме-
тичких филозофа - он никада не каже изричито да и сам верује у њихове
тврдње - али он схвата да њихови докази у најмању руку стављају под сумњу

294 О ва критика Д ек арта била је у говору Б ероуа на латинском из 1652. године: 1п сотт$
1652. СаПезГапа Иургнће.чи с1е т а 1е п а е1 тоШ ћаис1 запзјаси ргаес1ртз паШгае рћаепот ет з,
Вагго\у, И'огкз, IX, 79-104 (4, п. 277). В ивелово разм атрањ е ове критике дато је у: Ваггода,
ЏЈогкх, IX, уј-уш , а Осмондова у: ОбшошЈ, В аггоп, 27-33 (4, п. 277). Ц итат (Осмондов пре-
вод) узет је из: 08гпопс1, Ваггом/, 31; Ваггода, ЧЈоЉ , 39-90: „ И а т ш р п г т б , уШеШг с1е биргето
гегиш Сопдкоге тШ §пе зе тјг е , цшзцшз аиш п ш , е и т зо1иттос1о и п а т т а 1 е п а т ћ о т о § е п е а т ,
еапкјие ћеће1ет е1 т а т т е т , рег №1 ји§ега ј т т а т з зраШ ех1епзат сгеаззе, ас с и т и т с о ргае1е-
геа т о ш з тз1гитеп1о 1ис1оз ћозсе зо1етпез, о т п е т ц и е т и ш Ј а п а т с о т а е с ћ а т сћзрепзаге; циазј
1'аћгит, аи( аг(Ш сет Хе1.рашакта (е сћ п а т ћапс з и а т зјп§и1агет пеигохразпсат ас( п аи зеат
изцие гере1еп1ет е1 оз1еп1ап1ет... “
295 Ваггода, \Уогкх, IX, 101 (4, п. 277): “... оћзегуап( ћј РћИозорћЈ о т п е согриз па(ига1е п и х ш т,
^иаНа а и т апЈтап иа, уе§е(аћШа, т т е г а И а , 1арМез е1 зЈтЈНа, ех сЈиаћиз рагНћиз о т п ш о Шуегзхз
аЦ ие сћ8(ЈпсПз сопзШге; поп зесиз ас ћ о п и п ет ех ап1та е1 согроге: ш п и ги т ех 5рјп(и зић1Ш,
риго, роШпЈЈззЈто, е1 соф оге орасо, Соеси1еп(о, јтр и го а ^ и е 1тћеШ: аЦие ћаес с1ио 1§ш з ћепе-
И с т зерагап, е1 зејрза зе о гзјт оз1еп1аге.”
116
картезијанску хипотезу о једној јединој врсти материје. И пошто они тврде
да су до својих идеја о телу и духу дошли директним испитивањем природе -
тј. опитима - они заслужују брижљиво разматрање. У очима Бероуа, херме-
тички филозофи припремали су се да реше проблем на прави начин својим
експериментисањима, док Декарт није. Декарт заиста потпуно греши у сво-
јој методологији, мислио је Бероу.
Јер изгледа из његових [Декартових] уста да је он обрнуо ред филозо-
фирања који изгледа најприкладнији и најздравији, јер му је изгледало
добро не да учи из ствари него да стварима намеће своје законе. Он је
поступио на тај начин што је најпре прикупио и поставио метафизич-
ке истине које је сматрао погодним... из идеја усађених у његовом соп-
ственом уму...; затим је сишао до општих принципа Природе; и потом
постепено напредовао до појединости које се могу објаснити из прин-
ципа које је, заиста, склопио не консултујући Природу...296
После 1669. године, када је дао оставку на Луказијанску катедру матема-
тике у корист Њутна, Бероу је обратио пажњу на теологију и проповеди, у
којима је, како изгледа, био исто тако успешан као што је био у језицима и
математици. Године 1672. Чарлс П га је унапредио за управника Тринитија,
напомињући да ту част даје најбољем учењаку у Енглеској. Док је био управ-
ник током следећих пет година, Бероу је започео изградњу величанствене
библиотеке (\Угеп ићгагу оГ Тппку) и утрошио много времена у њеном пла-
нирању и обезбеђивању средстава за њу. Године 1677, међутим, прехладио се
или је добио запаљење плућа док је проповедао у Лондону, и умро, вероват-
но од превелике дозе тинктуре опијума коју је научио да користи као лек то-
ком својих путовања по Истоку. Све ово изгледа да указује на оних неколико
година, током шездесетих, као време највећег утицаја Бероуа на Њутна, јер
се Бероу касније окренуо другим стварима. Али у неко време између 1664. и
1669. године Бероу је усадио у Њутнов ум чврст став према експериментиса-
њу, индукцији и увођењу математике у „филозофирање” . Тај утицај је већ
неко време био уочен, али сада се чини да је Бероу могао упутити Њутна и у
алхемијска испитивања, што до сада још није било примећено, јер је Бероу
мислио да херметичка филозофија, због своје експерименталне природе, ну-
ди бољу методологију од Декартове дедукције. Поврх тога, Бероу је мислио

и60$топ<ј, ВаггоуV, 30-31 (4, п. 277) (Осмондов превод); Ваггош, Џ/оЉ , IX, 87 (4, п. 277):
„ № т ех ргорпо рге сопз(а1, с и т рћНозорћагкН о г(1 тет, е( ииПбзЈтиз уј<Је(иг е1 боНсНбзЈ-
ти б , р1апе туегиббе, (1ит поп а гећиз сНбсеге, зе<1 гећиз 1е§ез зиаз јтроп еге еј у!би т ез(. Па е ш т
ргосеззЦ, и1 р п т и т ^иаз ргорозШо зио гдопеаз сепзик те(арћуз1саз уеп1а(еб со1Н§еге( е1 з(аћ1-
НгеС, п е т р е ех по1ЈопЉиб па(ига т е п (1 биае тбШ в; <1е1пс1е аћ иб ас1 §епегаНа рппсјрја Ка(игае <1е-
бсепсН(; е( т<1е §гада(1т рго§геззиб еб1 а<1 раг(1си1апа ^иае^ие ехрНсапс1а, ех рппсјрпз зсЈНсе(
циае јрбе т со п б и к а п а т г а б(гихега(...”
117
да би суптилни дух који су херметички филозофи пронашли у својим
опитима, могао бити употребљен за измену картезијанског механизма тачно
у правом смеру, остављајући мртвој материји само оно што је потребно за
управљање њеним кретањем.

Хенри Мор (1614 - 87)

Интелектуални однос Исака Њутна са Хенријем Мором почео је на неки

начин пре него што је Њутн стигао у Кембриџ, јер је он био ученик Моровог
ученика у Грантаму. Мор је и сам био из Грантама и био је наставник-стара-
тељ др Кларку који је био помоћни учитељ на Краљевој школи када је Њутн
први пут пошао у њу, и брат господина Кларка, апотекара, код кога је Њутн
становао. 297 Изгледа да је „велика количина” књига једно време мировала у
поткровљу апотекареве куће, где их је Исак нешто касније гутао уместо сво-
јих обеда, што ће бити разматрано у даљем излагању. Лако се може замисли-
ти да је Моров филозофски став утицао на избор др Кларка приликом на-
бавке тих књига.
У време када је Њутн приспео у Кембриџ, Мор се већ дуго бавио проуча-
вањем Декартове филозофије и покушајима њене модификације, који су би-
ли у нечем слични покушајима Бероуа. У многоме задовољан Декартовим
радом - јер Мор се увек занимао за проучавања природе и схватао је да би
природна филозофија могла подржати рационалну теологију којој је он при-
давао велику вредност - истовремено је запажао и њене недостатке и бојао
се да Декартово потпуно раздвајање материје и духа не би имало добар завр-
шетак. Године 1648. започео је личну преписку са Декартом у којој је поу-
шао да придобије Декарта да оцени неке од његових ставова298 и када у томе
није успео, наставио је да доказује своје тезе на један проширен начин у мно-
гим делима које је објавио после Декартове смрти. Једно од најважнијих, Бе-
смртност Душе (ТНе 1ттогшИђ/ о / гИе 8ои1) из 1659. године, дошло је
Њутну у руке док је још био студент, и забележено је у његовој студентској
бележницииз 1661-1665. године.299

297\У)1Наш 5шке1еу 1о Ог. Меа<1, СгаШћаш, Јипе 26, 1727, у: Тигпог, Со11еспоги, 174-80, наро-
чи то стр ..1 7 6 (1, п. 7)
298 О ва преписка је објављ ена на латинском и француском у: Кепб ПезсаПез, СоггезропДепсе
ауес АгпаиШ е 1 М о гт , са уводом и напоменама од Сепеу&уе Гхдајз (ВЉ1ш(ће^ие <1еб 1ех1е8
рћо1о$орћЈ^иез, Непгу Ооићјег, ОЈгесЈеиг; Р а ш : и ћ г а ш е рћНозорћЈђие Ј. Упп, 1953), 94-187.
Видети такође: 8ег§е Н и (т , Н епгу М оге. Е$т1 ш г 1е$ А ост пех ЉеоаорМдиез сћег 1ез Р1агот-
сгепх е/е СаткгШ ^е (ЗШсНеп ип<1 МаЈепаНеп гиг Се«сћЈсћ1е Јег РћНозорћЈе, Негаиз§е§ећеп уоп
Н е т г Н етк о еШ , Б1еСег Н еппсћ, и т ј С т г§ Јо ТопеШ, Вапд 2; Ш М езћеш : Ооег§ 0 1 т б Уег1а§-
$ђисћћап(11ип§, 1966), 97-108; као и: А1ехапс1ге Коуге, Ргот 1ће С1озеЛ У/огШ 1о гНе 1гфп1и
ЈЈт уепе (Јоћпб Н о р к т б Рарегћаскб е<1п.; ВаШ тоге: Тће Јоћп Норкјпб Ргебб, 1968), 110-54.
299 На11, „Г-ЈоШ-Воок,” 243 (4, п. 288); У/езЉ П, „РоипЉИопб”, 172-73, п. 5 (4, п. 289).
118
 У том Моровом раду Њутн је могао да нађе бројне критичке примедбе на
Декартову физику судара, критике детаља претпостављених догађаја унутар
Декартовог система као и Декартове основне претпоставке о неприсутности
духа у дејствима васионе. Те две ствари биле су у Моровом уму повезане, и
пошто је приказао да су неки од Декартових механизама неадекватни за об-
јашњавање природних ефеката приписаних њима, предложио је један
свеопшти дух, или душу света, који би компензовао недостатке механизма
усмеравањем природних механичких кретања. Мор није имао примедбе на
„механичка” кретања као таква. Под појмом „механичког” Мор је увек
подразумевао операције судара, и био је потпуно спреман да прихвати њихо-
во опште преовладавање иако је управо тврдио да кретање које се тако ис-
пољава није могло произићи из саме материје већ је морало бити допуњено
неком „ЗиШ апсе 1псогрогеа1Г, а то је у почетку био сам Бог,300 Моров
основни систем је потпуно картезијански у многим видовима; он уопште није
покушао да побија Декарта, већ само да изврши неке измене. Главне измене
у области кретања биле би за она кретања за која је Мор сматрао да се не
могу потпуно објаснити „механичким” дејствима.
Супра-механичка кретања у природи, тврдио је Мор, јесу такве ствари
као што су симпатетичке вибрације струна штимованих на исти тон, извесна
симпатетичка лечења и болови, феталне малформације и „вина која преви-
ру док је лоза у цвету” , магнетизам и гравитација. У неколико својих приме-
ра Мор је следио Расправу о Праху Симпатије сер Кенелма Дигбија, али је
одбацивао Дигбијева механичка објашњења претпостављених симпатетич-
ких догађаја.301 Мор такође помиње и ефекте, по претпоставци, повратног
дејства парацелзијанских „астралних” тела на земаљска тела из којих су се
узнела, али изражава и известан степен неверице у те извештаје. Да је Моро-
ва неверица била мало јача у његовој дискусији „симпатетичких” односа,
његова расправа звучала би, наравно, модерније, али када се окренуо пита-
њима дејства магнетизма и гравитације, оно што је имао да каже заиста је
имало и значајну ваљаност, јер је Декарт понудио фантастична објашњења
тих појава.
Морово разматрање магнетизма јасно изражава његов став:
Привлачење Магнетита изгледа да има неке сличности са овим
примерима Симпатије. Ову мистерију Декарт објашњава, са вешти-
ном која је за дивљење, као непосредне телесне разлоге истих; наиме,

300 Непгу Моге, Тће 1ттопаИ1у о / 1ће 5ои1, 5о ја гге /ог(Н ах и м А е т о т ш М е /го т 1ће К м м -
1ес1§е о /И а ш г е апЛ 1ће Ц § к 1 о /К еа хо п (1х>пс1оп: РпМес! ђу Ј. Р1е&ћег, Гог ШШат МогЛеп Во-
окзеПег т СатђгМ јЈе, 1659), 75-78, у даљем тексту: Моге, 1ттоПаИ1у.
301 (рпсоигзе оп 1ке Р ом Л его/ 8 утра 1ћу - прим. прев.) види: Рођђз, „ ОЈ§ђу, РаП Г , 5-13 (2, п. 82).
119
 тим испреплетеним честицама које он води кроз одређене увијене по-
ре у Магнетиту и Гвожђу. Али како је образовање тих честица изван
домашаја пуких механичких сила у Материји, као и особен правац њи-
ховог кретања, чиме оне праве свој необични Вртлог који он описује
око Земље од Пола до Пола, и провлаче се кроз кором обложену Зве-
зду, пролазећи у правој линији тако дуг пут као што је њихов Дијаме-
тар, без њиховог скретања према странама, - како су, дакле, те ствари
с оне стране сила Материје, то сам већ довољно потпуно изразио [на
другом месту].302
Признајући Декарту његове „непосредне телесне разлоге” магнетизма
као и гравитације, Мор је мислио - и то исправно - да пуки судар једне чести-
це са другом никада не може произвести један такав след догађаја. Био је по-
требан један усмеравајући или водећи агенс, тај „Дух Природе”, који је он
на једном месту назвао „великим Интендантом божанскоГПровиђења”.ж
Он је био дефинисан као
Нетелесна Супстанца... која прожима сву Материју Васионе и у њој
употребљава пластичну силу у складу са разним предиспозицијама и
приликама у деловима на које дејствује изазивајући такве Појаве у
Свету, управљајући деловима Материје и њиховим Кретањем на на-
чин који се не може објаснити пуким Механичким силама.304
Моров „Дух Природе” битно се разликовао од „Свеопштег Духа”
Д'Еспања као и од хемијског облика те идеје о којој је Ле Февр предавао у
Паризу у исто време када је Мор писао Бесмртност Душе. И Д'Еспањ и Ле
Февр претпостављали су могућност промене духа у материју и обрнуто, и за-
мишљали да се њихов „Свеопшти Дух” може материјализовати у специфи-
чан облик материје. Мор се није држао неке такве идеје. У погледу могућно-
сти промене духа у материју, и обрнуто, његов дух био је исто тако круто
одвојен од материје као и Декартов. Мор је, међутим, допуштао дејство ње-
говог духа на све врсте материје - чак је на томе инсистирао - и тако је тај дух
могао бити исто тако лако примењен као активни агенс у хемијским појава-
ма као и било где другде. У следећем пасусу Мор говори о општости свог
концепта:
Из онога што је речено лако се може схватити зашто сам дао то име
[Дух Природе], јер је то Принцип који има толико велики утицај и ак-
тивност у Постанку, како бих ја то назвао, и Срастању ствари: И то не
само у Стварању Биљака, са свим другим Стврдњавањима ниже при-

Моге, 1ттоПаИ(у, 457-58 (4, п. 300).

Исто, 469.
Исто, 450.
120
 роде, а ипак изнад пуких Механичких закона Материје, него и у погле-
ду рађања Животиња где он има припремну и помоћну улогу. 305Ту се
још само мора закључити да се под „ Стврдњавањима ниже природе, а
ипак изнад пуких Механичких закона Материје” мисли на хемијске
производе, да би се Моров концепт могао сматрати корисним у хемији
и алхемији.
Како изгледа, сам Мор није извео ниједан хемијски или алхемијски оглед
до 1670. и мада је читао нешто алхемије, он је био велики пробирач у оном
што је прихватио од тога. Ти аспекти његовог рада и мишљења биће разма-
трани у даљем излагању, када се да обрис ширег круга Њутнових алхемиј-
ских контаката. У овом тренутку расправа се мора и даље усмерити на оно
шта је Њутн могао извући из Морове Бесмртности Душе, са којом се, као
што је познато, добро упознао између 1661. и 1665. године, јер је ту постојала
једна додатна димензија оном Моровом раду у који је Њутн ушао с пуним ср-
цем: доктрина о древној мудрости (р т с а харГепНа).
Идеја о древној мудрости јавља се у Моровом раду у облику аргумента у
прилог једног другог концепта који је Мор желео да постави: концепта пре-
егзистенције душа. Мор је замислио своје излагање на следећи начин: аргу-
менти који се заснивају на разлогу, аргументи из Мудрости и Доброте Бога и
„ лица Провиђења у Свету” , и затим, коначно, индикације да су многи међу
мудрим људима античког доба имали исто мишљење. Другим речима, он је
своје разумевање заснивао на трима великим ауторитетима: ауторитету раз-
лога, божанском ауторитету и ауторитету античког доба. Низ његових ан-
тичких ауторитета је огроман, што се може показати изводима из његовог
разматрања:
У Египту, тој древној Музи свих скривених Наука, да је ово Ми-
шљење [о преегзистенцији душа] било опште признато међу тамо-
шњим мудрим људима, ови фрагменти Трисмегиста довољно сведо-
че.... Тог мишљења били су не само Гимнософисти и други мудри љу-
ди Египта, него и Брамани из Индије и МаГи из Вавилона и Персије\
што можете јасно видети из оних Оракула које се зову или МаГијским
или Халдејским... Којима можете додати и дубоку филозофију Јевреја,
коју они називају својом Кабалом...
... А на првом месту, ако можемо да верујемо Кабали Јевреја, мора-
мо је приписати Мојсију, сигурно највећем филозофу који је икада по-
стојао на свету; коме можете додати Зороастера, ПитаГору, Епихар-
ма, Емпедокла, Цеба, Еурипида, Платона, Еуклида, Филона, ВирГи-

жИ ст о, 467 - 68 .
121
 лија, Марка Цицерона, Плотина, Јамблика, Прокла, Бетиуса, Пселу-
са и неколико других...306
Морово коришћење античке мудрости на овај начин далеко је од тога да
би било идиосинкратично*. Њутн је виђао сличне пасусе у другим књигама
које је читао у приближно исто време, на пример у Чарлтоновој „ Физиоло-
гији,,307. Тамо је Чарлтон изнео аргументе против концепта мноштва свето-
ва, тачно у истом облику који је Мор користио: најпре аргументи који се за-
снивају на разлогу, затим на божанском и античким ауторитетима.
Ако је реч о Људском Ауторитету, ускоро ћемо запазити да они
антички филозофи, који су се изјаснили на нашој страни, за јединстве-
ност Света, превазилазе оне Плуралисте... како по броју тако и по
угледу. Јер Талес, Милезиус, Питагора, Емпедокле, Екфантус, Пар-
менидес. Мелисус, Хераклит, Анаксагора, Платон, Аристотел, Зе-
нон стоик, праћени свим њиховим озбиљним ученицима, једнодушно
су одбацили и исмејали идеју о многим Световима...308
Такво коришћење античких ауторитета није било ни ограничено на Ен-
глеску нити на средину седамнаестог века. Насупрот томе, оно има историју
која се протеже уназад све до Академије у Фиренци, крајем петнаестог века,
а иза њега стоји један крајње занимљив аргумент и образлагање које је било
окренуто темељним проблемима прихватања друге културе с којима се ла-
тински Запад суочио у ренесанси.
Проблем је представљало прилагођавање тада оживљеног нехришћан-
ског учења хришћанским основама западне Европе.309 Уследио је сличан
проблем после поплаве превода са арапског у дванаестом и тринаестом веку,
али Аристотел и чак Авероес (Ауеггоех) показали су се лакши за христија-
низацију од езотеричних материјала херметичара, источњачког мистицизма
и јеврејске Кабале које је ренесанса поново открила.* Како је, међутим, хри-
шћанско откровење морало да буде пробни камен истине, све те фасцинант-

^ И с т о , 246-47.
’ Својствено само једном писцу (прим. прев.)
107 \Уе51Са11, „Роипдаиопб,,, 172 (4, п. 289).
308 \Уа1(ег Сћаг1еСоп, Рћу$Мо% 1а -Е р ки го -С а 5 $епДо-СНаг11от апа: О г а Р а М с к о/5с1епсе ИаШ-
га1,1Јроп 1ће Н у р о т е т о / Аш т з, РоипЈеЛ ку Е ркигих, КераггеЈ ку Р е 1ги$ С а а е п Ји з, Аиц-
тет еД ку УЈакег СћагШ оп, Б г. т МесИсте, апс1 Рћухкчап (о 1ће 1а(е СћаНех, М опагсћ о /С ге -
сп В п ш Ш , ш Јехеа апс1 тСгос!. ђу КоћеП Ни§ћ Каг§оп (К ергтс оГ (ће 1^оп<1оп еЉ . оГ 1654; Тће
боигсе« оГ Зсјепсе, по. 31; Ие№ Уогк апс! 1.опс1оп: Јоћпбоп КергЈМ С 0ф 0га1Ј0п, 1966), 14.
309 Дискусија која следи наслањ а се у опш тем приступу на: И. Р. \Уа1кег, „Тће Р т с а Тћео1о-
%1а” јп Ргапсе,” Јоигпа1 о / 1ће \Уагкиг§ ап<1 С о и п а и П 1пхт и 1ех 17 (1954), 204-59, и: Б . Р.
\Уа1кег, Тће А п сјеш Тћео1о%у. ЗгшИех т С ћ т п а п Р1а1ошт /о гт 1ће Рг/геешћ (о 1ће Е1§ћ1еемћ
С ем игу (1л)гк1оп: Оискш опћ 1972).
‘ Т реба поменути да је алхемијску у херметичку мисао антике и древног И стока у Фиренцу у
њену АкадемиЈу пренео византијски ф и л озоф П летон.
122
не нове-старе идеје у езотеричним списима античког доба морале су бити
усклађене са хришћанством или пак одбачене.
Правоверни мислиоци били су склони потпуном придржавању хришћан-
ског откривења и одбацивању свих осталих исказа као погрешних и беско-
рисних, или још горих, јер су долазили од проклетих пагана. Али чак и они
најортодокснији морали су да признају неку ваљаност јеврејском откривењу
јер је оно очигледно било од Бога, који је изабрао Јеврејски народ да прими
Његова пророчанства и мудрост, све док се не испуни време када ће Христо-
во откривење превазићи ранија делимична откривења. Морало се разми-
шљати у оквирима дословног и пуног веровања у Свето писмо као Реч от-
кривену од Бога да би се аргумент уопште схватио.
Било је, међутим, и других мислилаца у ренесанси, који су се померили са
позиције стриктног правоверја до синкретичке употребе хришћанског и не-
хришћанског откривења екстраполацијом из прихваћене идеје да су Јевреји
знали бар делимичну истину. Неки су држали да су незнабошци као и Јевреји
били припремљени од Бога за коначно хришћанско откривење кроз дели-
мична откривења; други су сматрали да је Мојсије добио тај велики дар од
Бога и да су други народи научили своју мудрост од Јевреја који су били но-
сиоци чистог мојскијевског предања. Понекад би откриће делимичних исти-
на коришћењем природног разлога било дозвољено паганима, али је у свим
аргументима нагласак био на откривењу.
Ако се синкретички мислиоци прате мало даље на њиховом тешком пу-
ту, може се видети да ако треба сматрати да све истинско знање потиче из
првобитног божанског откривења, једног или многих, онда све истинске тра-
диције морају бити међусобно усагласиве. Таква усаглашавања представља-
ла су синкретистима сложене проблеме у тумачењу, али у њиховим напори-
ма била су им од помоћи два става која су одавно била усвојена за тумачење
Библије.
Један од тих ставова састојао се у схватању да су се неки делови Библије
морали тумачити алегоријски, да би уопште били у складу са правоверним
хришћанским учењем. На пример, ако је хришћанско учење о Светом трој-
ству истинито, онда Стари завет мора такође посведочити ту истину. Тако је
древни јеврејски призив, „Почуј, Израиљу, Господ наш Бог је један Го-
спод,” примио извитоперено тројствено тумачење. На сличан начин било је
речено да Соломонова „Песма над песмама” више говори о божанској љу-
бави него о врло људској и чулној љубави.
Поред тога, постојало је од давнина широко распрострањено веровање
да су многе мистерије, религиозне и друге, намерно биле прерушене или

123
скривене од стране посвећених тако да би се тајне могле чувати од умова ко-
ји нису били подесни да их приме. Требало је само указати на Христово ко-
ришћење парабола да би се нашло хришћанско оправдање за такво верова-
ње, и оно се тада могло проширити тако да обухвати све врсте маскиране
езотеричне литературе и чак да објасни извесне секте привидно мудрих љу-
ди који нису оставили никакве списе него су се ослањали на усмено предање
да би преносили своје знање посвећенима.
Наоружани са ова два приступа, ренесансни синкретисти могли су лако
да преобразе грчки пантеон у једног бога са много имена, да тврде да су Хер-
мес и Зороастер* стекли првобитно откривење од Мојсија преко усменог
предања, или да нађу свако ново научно откриће скривено у древним бајка-
ма и митовима. Када Мор тврди да су гимнософисти древног Египта - који
иза себе нису оставили никакве списе - веровали у преегзистенцију душа, или
када Чарлтон налази аргументе за јединственост света код толиких многих и
различитих филозофа, то показује докле су ти аргументи досезали средином
седамнаестог века.
Мор је очигледно давао велику тежину теорији да је првобитно откриве-
ње било дато Мојсију, јер он Мојсија назива „извесно највећим Филозофом
који је икада био на свету.” На сличан начин Њутн је касније тежио да на-
гласи значај јеврејског преношења Божје речи, јер је он мислио да су брама-
ни у Индији научили своју религију, иако у исквареном виду, од „ Абрахама-
на” тј. синова Абрахама, из чега је изведено име „браман” .310
За сврхе ове студије, међутим, Њутново тачно веровање у могуће линије
преноса древних тајни мање је значајно од његовог спремног прихватања
оног другог аспекта доктрине р т с а заргетш, веровања да су људи антич-
;:ог доба своја најдубља знања прекрили велом митова и бајки или намерно
тајанственим језиком. Проучавања широко раздвојених аспеката укупног
Њутновог рада показала су његову трајну приврженост том схватању.
Њутн је сматрао да је првобитна истинска религија била дата неким па-
тријарсима и Христу, као што је већ напоменуто у поглављу 1, и да је религи-
озно откривење даровано тим личностима било јасно пренето, тако да није
захтевало никакво посебно тумачење, него само бригу да не буде умањено
каснијим кварењем. То, међутим, није био случај са библијским пророчан-
ствима, јер тамо је језик био „мистичан” и захтевао је брижљив поступак.
Њутн је детаљно изложио своју метхзду за тумачење пророчанстава у једном

* К од нас познатији као З аратустра (прим. прев.)

3101заас МеМоп, Тће Сћгопо1о§у о / АпсгеШ К т ц Ј о ш АтепЛеЛ. То Ш псћ ц Рге/исУ, А 5ћог1
СНготс1е /го т 1ће Р ш 1 М ет огу о /Т ћ т § 5 т Еигоре, 1о 1ће Сопдие $1 о / Р егп а ку А1ехапЛег 1ће
Сгеас (1лпс!оп: Рпп(е<ј Њг Ј. Толзоп )п (ће ЗсгапЈ, апд Ј. Озћогп авд Т. 1лп§ш ап јп Ра 1ег-поз 1ег
Ком 1728), р. 351.
124
од својих теолошких рукописа, које је делимично објавио Маклеклен, и како
је то био метод који је користио кроз цео опсег својих проучавања, само уз
мање варијације, овде ће бити дат један исцрпни извод из тог рукописа о „ Је-
зику Пророка” . Треба обратити пажњу на разложну чињеничност Њутно-
вог приступа, као и његову спремност да се ослони на неколико метода упо-
ређивања текстова, унакрсно упоређивање с другим системима тумачења
мистичних садржаја и упоређивање језика пророка с природним светом у ко-
јем је имао своју основу у „ аналогији” :
Онај ко жели да разуме књигу написану на страном језику, мора
најпре научити језик... Такав је био језик којим су писали Пророци и
потреба за довољним познавањем тог језика је главни разлог зашто су
они тако мало схваћени. Јован није писао на једном језику, Данило на
другом, Исаија на трећем, а остали на другим, њима својственим, него
су сви они писали на једном те истом мистичном језику... Правило [за
утврђивање значења симбола и фраза пророка] којег сам се придржа-
вао састоји се у упоређивању неколико мистичних места из Светог пи-
сма где се користи иста пророчка фраза или симбол, и утврђивању та-
квог значења те фразе које се најбоље слаже са свим местима; и ако је
потребно више значења него једно, бележењу околности помоћу ко-
јих би се могло знати у ком значењу је фраза узета на сваком месту; и
када бих нашао потребна значења, одбацивању свих других као пото-
мака бујне маште, јер не треба дозволити више значења као истини-
тих него што се може доказати. И као што стручњаци за разумевање
јеврејског језика узимају у обзир такође друге оријенталне језике
истог корена, тако се ја понекад нисам бојао да позовем у помоћ ис-
точњачке тумаче њихових мистичних писаца (мислим на халдејске па-
рафрасте и тумаче снова)... Јер је језик пророка, будући хијероглиф-
ски, био сродан са језиком египатских свештеника и источњачких му-
драца и зато је у старо доба био много боље схваћен на Истоку него
сада на Западу. У овом трагању примио сам много светлости из анало-
гије између природног и политичког света. Јер је мистични језик био
основан у овој аналогији, и моћи ће се најбоље разумети имајући у ви-
ду његов извор.311
Држећи се својих правила, Њутн је дао више примера из свог рада
у којем је „мистични” језик пророка сведен на историјску или поли-
тичку терминологију, као, на пример, млад месец који означава повра-

3111заас № \у1оп, „Тће 1лш§иа§е оС 1ће Ргорће18” , т №\уШп, Тћео1о$Гса1 М 8 8 , 119-26 , навод
с ас тр . 119-120(1, п. 12).
125
так народа из расејања. У свом историјском раду Њутн се такође померио од
езотеричног до здраворазумског, а сложене митологије биле су у његовим
рукама преображене у прозаичну предисторију, јер је он разумео да богови
представљају обожаване краљеве и да су у митовима учаурени стварни дога-
ђаји који се могу датирати. Он ће коначно израдити тачан датум похода Ар-
гонаута и понудити побољшану хронологију древних краљевина засновану
на њој. Његова метода обухватала је сложено еухемеристично тумачење ми-
толошких лж ова сазвежђа, затим каталог звезда некретница како су се виде-
ле у античко доба и најзад, израчунавања прецесије равнодневица које су се
после тога догодиле, да би се утврдио датум.312
Њутн је сматрао да је његов рад у тим областима потпуно научан, исто као и
његови радови у оптици и астрономији. Његова методологија заиста је била исто
тако ригорозна и рационална у проучавањима езотеричних језичких система
пророчанстава и митова, као што је била у његовом проучавању природног све-
та; поставља се само питање његове основне претаоставке, тј. да су стварне
истине биле оличене у митовима, бајкама и пророчанствима. За Њутна та прет-
поставка није долазила у питање, јер је потицала из његовог веровања у р т с а
харГеппа, древну мудрост даровану људима од Бога кроз откривење. Та мудрост
била је скривена у езотеричном језику писаца старог века и до ње би се могло по-
ново доћи разумним методама, а било које знање које би било откривено другим
методама - као што су експериментисање, индукција и математика које је приме-
њивао у природној филозофији - увек би могло бити усклађено са окултно сачу-
ваним старим знањем. Поврх тога, Њутн је свакако мислио да би између два при-
ступа знању могло доћи до садејства, да би један потврђивао други, и да би један
приступ могао дати кључ за тумачење другим.
Рад Макгајра и Ретенсија, поменут у поглављу 3, показао је како је Њутн
користио овај двоструки приступ у извесном појму ЗсНоИа и појму Питања
(<2иепез) које је неко време намеравао да укључи у побољшана издања
Принципа и Оптике,313 Тамо се види да је Њутн тада закључио да је нека
Питагорина открића о музичкој хармонији тај великан старог века био при-
менио на небеске односе, и да је Питагора, као последица те примене, препо-
знао закон о обрнутој сразмери гравитације са квадратом растојања, ту
„праву хармонију неба~. Питагора је своје знање сакрио у параболама да би
га сачувао од простог, неуког народа, али је знање ипак остало живо у мито-

312М апие1, Н Ш о п а п (1, п. 13).

313М сС ш ге апс! Каиап51,"Неи/1оп апс! 1ће 'РЈрез оГ Р ап'" (3, п. 159).

126
вима о музичким инструментима богова - Пановој фрули и Аполоновој хар-
фи. Али - а ово је кЉучна тачка - Њутн је применио своје закључивање и уназад,
и из митова које је протумачио у светлости својих научних открића, усудио се да
претпостави да су великани старог века мислили да је Бог непосредни узрок гра-
витације. Закључак који је Њутн извео из својих тумачења митова тада је не-
сумњиво повратно утицао на његово научно мишљење:
На који начин делују тела једно на друго на растојању? Древни фи-
лозофи који су се држали атома и вакуума приписали су гравитацију
атомима не саопштавајући нам начин осим у цифрама: као кад Бога
називају Хармонијом представљајући њега и материју Богом Паном и
његовом фрулом... Отуда излази да је то било древно мишљење да ма-
терија зависи од Божанства у погледу својих закона кретања, као и у
вези са својим постојањем.314
Изгледало је добро задржати се толико на овој тачки о Њутновом раном упо-
знавању са предањем о древној мудрости (р т с а зарГеппа) кроз његово читање
Мора и других, јер је та традиција играла тако огромну улогу Њутновом проуча-
вању алхемије да је било које реално разумевање Њутнове алхемије искључено
ако се игнорише његова приврженост доктрини р т с а зарГеппа. Као што ће би-
ти објашњено у следећем поглављу, Њутн је применио своја правила за разуме-
вање чудноватих језика на језик алхемије управо тако како је то учинио са јези-
ком пророчанстава. Претпоставио је да су извесни митови носиоци алхемијских
тајни, и у неким приликама је допустио да линија приче у миту одреди његов екс-
периментални поступак. Поврх тога, чињеница да је Њутн тако јако веровао у
идеју да су људи старог доба намерно сакрили своје тајне у својим езотеричним
језицима објашњава зашто је он за проучавања бирао наизглед најтајанственију
алхемијску литературу и терминологију - нема сумње да је мислио да су најода-
браније тајне биле тамо сакривене.
Да би се употпунила непосредна сцена за Њутнову алхемију у Кембриџу,
пре праћења његових делатности у лабораторији и библиотеци мора се, ме
ђутим, нешто напоменути о ширем кругу алхемичара с којима је дошао у
контакт током шездесетих и седамдесетих година века.

„Госп. Ф ” (1633-75)

При крају једне алхемијске расправе која се налазила међу Њутновим па-
пирима, расправе под насловом „Маппа” , чији садржај није писан Њутно-

314 В аријанта концепта за П итањ е 23 (СЈиегу 23) латинског издања Орпскх из 1706, (Јшуегбку
1лћгагу, С а т ћ п д § е , РогСатоиСћ СоПесиоп М 5 Ас1с1. 3970, Г. 619г, цитирано у: И ст о, стр. 118.
127
вом руком, унета је напомена Њутновим рукописом: „Овде следи неколико
напомена и различитих верзија прикупљених од М. С., саопштених господи-
ну Ф. („Госп. Ф.”) од В. С. у 1670, и мени од госп. Ф. у 1675. години.”315 Њут-
нов рукопис изгледа да је онај који је у овој студији означен као „позни ра-
ни” (види Додатак Г), а „неколико напомена” при крају вероватно је унето
око 1675. године. “ „Госп. Ф.” је, дакле, био неко с ким је Њутн имао личне
додире поводом алхемијских питања око 1675. године, а по свој прилици и
неко време пре тога. Али ко је био „Госп. Ф.” ?
Он би могао бити идентификован, у најмању руку провизорно, помоћу
једног много каснијег Њутновог рукописа у којем се такође помиње „Госп.
Ф.” . Тај рукопис, „ Б е бспршпђиз Сћеппаз” , по рукопису потиче из „по-
зног” периода. У њему се, на крају дугог списка алхемијских радова, помиње
„Хемијско венчање у преводу г. Ф.”(„Т ће Сћеппса1 \УескНп < згс > 1гапз1а-
1ес1 ђу Мг Р.”).316 Рад о којем је реч био је први енглески превод Андреове
розенкројцеровске алегорије Сћут исће Носћгеи: Сћт Н ат КохепкгапК,
који се појавио 1690. године као Тће Негтепск Котапсе: ог 1ће Сћутка1
'Џ/еМт%. У/гШеп т М ф Б ш сћ Ву Сћт Н ап КозепкгеиХг,. ТгатШед. Ву Е.
Рохсго/1, 1а1е Ре11ом> о / К'т§'з СоИе^е т СаткгШ^е.311 Сасвим је могуће,
наравно, да је Њутн 1675. године назвао једног човека „Госп. Ф.” , а 1690. или
после тога, неког другог човека. Изгледа, међутим, вероватније да су та дво-
јица идентични, тим пре што је И. Фокскрофт био у Кембриџу током шезде-
сетих и једним делом седамдесетих година, што је био у пријатељским одно-
сима са Хенријем Мором и што се занимао за „химију” („СћупП51гу”). Изи-
кјел Фокскрофт био је син лондонског трговца Џорџа Фокскрофта, похађао
је Итон и био примљен у Кингс Колеџ у Кембриџу као студенг1649. године.
Дипломирао је 1652/53, а магистрирао у 1656. години. Од 1652. до 1675. био је
члан управе (Ре11ош) Кингс Колеџа.318 Поред тога, према Николсону, неко
време предавао је математику на Универзитету. Његова мати била је Елиза-
бета, сестра др Бенџамина Вичкота (Шпсћсо1е), једног од кембриџких пла-
тониста с којим је Хенри Мор био близак. Изикјелова најближа рођака, Ме-
ри Вичкот, удала се за Џона Вертингтона, управника Исусовог Колеџа, још

315 Кш§8 Со11е§е, Сатћп<1§е, Кеупез М 8 33, боШећу Ш 44, Г. 5г, у даљем тексгу: Кеупез М5 33.
316 5сапГогс1 ТЈшуегзку 1лћгагу, „ Б е бспрСопћиз С ћегш аз” , боШећу и л 6, (. Зг.
317 [Јоћп Уа1еп1т Апдгеае,] Тће Н е гт е 11ск К о тап с е : ог 1ће Сћугтса1 \Уес1сћп§. \Уг1ССеп т ћј§ћ
БиСсћ ћу Сћг18С1ап КовепкгеиСг. ТгапакСес! ћу Е. РохсгоЛ, 1аСе РеИош оГ КЈпдЧ Со11е§е т С а т -
ћпд§е. (п.р. [1лп<Јоп]: РппСеЈ, ћу А 8ои1е, ас Сће СгоокеА-ВИШ т Но11окау-1мпе Зко геМ ск:
Апс1 боМ ас Сће Ткгее-К уех т Иацх-НеаЛ- СоиП С гасе-С кигск-з 1гее 1, 1690).
318А1итт с о м а М п & е т е з . А В ш §гаркка1 П н о/а11 Кпомп Зш ЈепН, Сга<1иа1ез апЛ Н о М е п о /
О /рсе а( 1ке ит уегхИ у о / СаткгШде, Ргот гке ЕагИеН Ћ тез 1о 1900, сотрПес! ћу Јоћп Уепп
апс! Ј. А. Уепп (10 уо18. т 2 рС8.; С а т ћ г 1д§е: Ас Сће 1_Јтуегз1Су Р ге88,1922-54), рС. I, уо1 II, 170.
128
једног Моровог пријатеља. И Изикјел и његова мати, Елизабета Вичкот Фок-
скрофт, често се помињу у Моровој преписци.319

Шири круг

Поистовећење Изикјела Фокскрофта као „Госп. Ф.” и сазнање да су се и

Бероу и Мор занимали за алхемију, дају прилично поуздану тачку са које се
може сагледати шири круг Њутнових алхемијских познанстава.
Да је Њутн имао такве додире уопште се не може доводити у питање. На
ту чињеницу непоредно указује не само рукопис „Маппа” , Кејнсов М5 33,
него и неки други рукописи, јер су неки од њих преписи расправа које никада
нису биле објављене. Кејнсов М8 52, „Отворена посланица К. Едварду”
Иренеуса Филалетеса, на пример, у већини писана „врло раним” Њутновим
рукописом (види Додатак Г), не одговара ниједној од објављених верзија тог
дела. Овај спис био је најпре објављен 1655. у Адресама Хартлибу (АМгез-
зез 1о НагПЊ) разматраним у поглављу 3, а појавио се и у проширеном об-
лику засебно у 1677. и у Шр1еу’$ Кеу1у'с1 у 1678. години. Њутнове верзије на-
стале су између ових двеју. Вилкинсон, који је недавно проучавао варијанте
овог списа, напомиње да је упоредио Њутнов потпуни примерак (главнину
рукописа) са другим рукописом, ВгШзћ М изеит 81оапе 633, и да је Њутн
ипак узео извод из друге варијанте при крају Кејнсовог М8 52 која је иста
као верзија нађена у ВгкЈзћ Мизеиш 31оапе ЗбЗЗ.320 Верзије које је Њутн
преписао могле су доћи до њега само као рукописи који су кружили, а то
претпоставља једну групу пријатеља или познаника унутар које су кружили
алхемијски рукописи. И како су и расправе Иренеуса Филалетеса првобитно
ушле у Хартлибов круг преко Џорџа Старкија, тиме се претпоставља и неки
додир између алхемијских кругова у Кембриџу и Лондону.
Алхемијски списи које Њутн користио, а који се нису могли набавити у
објављеном облику и које је морао добити као рукописе који су кружили, не
носе, највећим делом, погодне унутрашње податке у погледу свог порекла,
осим Кејнсовог МЗ 33, и наравно, расправе „Маппа” примљене бар једним
делом од „Госп. Ф.” . Ипак, може се са сигурношћу претпоставити да су Бе-
роу или Мор, или обојица, били међу највероватнијим преносиоцима алхе-
мијских рукописа Њутну, због њиховог присног пријатељства с њим. Датум

319 С огт ау 1мпегх. ТНе СоггехропАепсе о / Аппе, У1хсоип 1е 5 х Сопмау, Н епгу М оге, апс! скеГг
РпепАх, 1642-1684, соЈ1ес1есЈ апд ес1., ш 1ћ 6Јо§гарћЈса1 ассоиШ, ђу М агјопе Норе №со1зоп
(Не\у Науеп, СоппесисиЕ: РићНзћес! ћу Уа1е ГЈпмегхиу Р ге м апд 1о ће боШ т 1д>п<1оп ћу Н и т -
рћгеу МЛГогс!, Ох/огА ГЈтуегзЧу Ргезз, 1930), 217, п. 2, у даљем тексту: Соптау 1 е н е п .
КопаМ 8(егпе \У Пкт5оп, „ б о т е ВЉНо§гарћЈса1 Ри221ез СопсегпЈп§ Сеог§е 81агкеу” , А т Ш
20 (1973), 235-44.
129
када је почело лично пријатељство није забележен ни у једном случаЈу, али
изгледа да су оба почела рано, да су била присна и дуготрајна. Поврх тога,
познанство између Бероуа и Мора било је више од узајамног климања гла-
вом приликом сусрета. На пример, теорија о апсолутном простору коју је
Њутн унео у своје Принципе у 1687. години, за коју се сматра да потиче од
Хенрија Мора,321јавља се у сличном облику у Ма{НетаНса11лс1иге$ Бероуа
у шездесетим годинама,322 што указује на Моров утицај на Бероуа у том пе-
риоду (или неки обрнути утицај). Бероу је познавао и поштовао Њутна до-
вољно добро у 1669. години да би набавио, пустио да кружи и препоручио
његов математички рад,323 и такође сасвим довољно да би одступио са Лука-
зијанске катедре математике у његову корист.324 Ако се Њутн и Мор у то
време још нису лично познавали, изгледа вероватно да је Бероу упознао
Њутна са Мором. Извесно је да је Мор 1680. године расправљао проблеме у
тумачењу пророчанстава на начин који имплицира пријатељство знатног
претходног трајања: „Ми имамо слободну размену мишљења и пријатељ-
ство које те разлике неће пореметити.”325 А у 1687. години, у којој је умро,
Мор је завештао Њутну погребна звона, чиме је Њутн постао једини члан
Универзитета у Кембриџу који је примио такву почаст осим управника и
чланова управе Крајстс Колеџа (Сћп5(;'8 Со11е§е) с којима је Мор живео и ра-
дио педесет година.326 Тешкоћа која је произишала из чињенице да је Њутн
набављао необјављене алхемијске материјале може тако добити разборито
историјско решење, ако се покаже да су Бероу и Мор (и слично, Изикјел
Фокскрофт) имали додире са алхемијским круговима у Лондону, или пре
или у оном периоду када је Њутн сакупљао рукописе.
Бероу је, као што је раније напоменуто, истовремено држао места у Кем-
бриџу и у Лондону приближно две године, током 1662. и 1663, и у том перио-
ду путовао је једном недељно између та два места. На дан 29. октобра 1662,

321 Е ддат Апћиг ВигК, Тће М е1арћут а1 РоипАапопз о /М о А е ш Рћупса1 5с1епсе (геуЈзесЈ еЉ .,
Оои1з1едау Апсћог Воокз; Оагдеп СЈ1у, N. V.: Ооиђ1ес1ау & Со., 1954),143-48, 244-64.
322 И с т о , 155-61; Озтопс!, Ваггом, 122-24 (4, п. 277).
323 1баас Вагго\у 1о Јоћп СоШпб, Сатћп<3§е, Ји1у 20, 1669, у: №\у1оп, СоггезропАепсе, I, 13-14
(1, п. 52). Д. Т. Вајтсајд (И. Т. \Ућпе81<Је) доказао је непобитно да је Њ утн у основи био само-
ук у м атем атици и из то г разлога изнео је и аргументе против претпоставке о раном односу
између Б ер о у а и Њ утна у: № м о п , Магћета 1к а 1 Р а р еп , „1тго<1исиоп” , I, 10-11, п. 26 (1, п.
30). А л и на основу доказа које наводи Вајтсајд, Њ утн је био у прилици да га Б ероу испитује
1664. године и слуш ао је м атем атичка предавањ а Б ероуа у 1665. години. СГ. ист о, 1, 11, п. 26,
и И ст о, I, 18. О вај писац не види ниш та битно у Њ утновим раним приватним математичким
студијама, већином из 1664, ш то би искљ учило пријатељство са Бероуом убрзо после тога.
Н апротив, ако се Б ероу уверио у Њ утнове способности, ш то је вероватно и био случај када је
Њ утн пратио њ егова предавањ а у 1665., изгледало би вероватније да је заинтересованост Бе-
роуа за тог изванредног студента тиме била дубоко подстакнута.
Јоћп СоШпз 1о Ј а т е з Сге§огу, 1лп<1оп, 25,1669, у: №да(оп, СоггезропЈепсе, 1,15 (1, п. 52).
325 Непгу Моге 1о Ог. Јоћп бћагр, Сатћп<Ј§е, Аи§. 16, 1680, у: С опкау ЕеКегз, 478-9, цитат са
стр. 479 (4, п. 319).
326 „Тће ХУШ о1' Непгу Моге”, ист о, 481-83, нарочито стр. 482.
130
изабран је и за Члана Краљевског друштва (Ре11о\у оГ Сће К.оуа1 Зоае1у) које
се тада састајало у Грешем колеџу.127 Изгледа да је прилично редовно прису-
ствовао састанцима Краљевског друштва и треба само напоменути да су на
тим састанцима били присутни Бојл, Дигби, Ле Февр и Џон Винтроп млађи
да би се указало на бројне прилике које је Бероу имао за набавку рукописа.
Бојл је био један од првих оснивача Краљевског друштва на историјском са-
станку одржаном 28. новембра 1660, а Дигби је тог истог дана био предло-
жен за члана.328Дигби је био изабран 19. децембра 1660,329и пре истека првог
месеца нове године прочитао је Друштву свој рад о Вегетацији биљака (Тће
Уе^еШНоп о/Р 1ам з).т Краљев лекар и алхемичар, „МопзГеиг 1^е Рећиге” ,
био је примљен 4. децембра 1661,331 а Винтроп један месец касније, 1. јануара
1661/62.332 Ово набрајање алхемичара у Краљевском друштву у његовим пр-
вим годинама могло би се знатно продужити, али овај списак је довољан да
се претпоставе чести контакти Бероуа са најзначајнијим студентима алхеми-
је у Лондону у шездесетим годинама седамнаестог века. Сви су они били у
неко време више или мање блиско повезани са Хартлибовим кругом алхеми-
чара, као што је показано у поглављу 3, а било који од њих или сви они мо-
гли су делити алхемијске рукописе са Бероуом.
Хенри Мор је успоставио додире са хартлибијанцима чак пре Бероуа,
иако је тешко тачно одредити када они почињу, јер се у „Животу” Мора333
из осамнаестог века појављује мало чињеница, а од тада се мало њих појави-
ло у виду биографије.334
Део тешкоћа лежи у чињеници да је Мор живео јако повучено. Он је
ушао у Крајстс Колеџ са приближно седамнаест година и потом га скоро
уопште није напуштао, осим кратких посета своме дому у Грантаму, Лондо-
ну и дому лорда и леди Конвеј у Реглију. Имао је, међутим, много разних
пријатеља, његова преписка је веома обимна, а преко својих студената и по-

327 Т ћ о т а з ВЈгсћ, ТНе Н и 1огу о / 1/ге Коуа1 5ос1еГу о / 1м пЉ п / о г 1тргочт% о/ИаШ га1 Кпок1еА-
де, Ргот и.ч Р 1г.ч1 Шхе, 1п мћГсћ Тће т о и сопзШегаМе о / 1ћо$е Р а р е п соттитсагеД 10 !ће 5о-
с1егу, цгМсћ ћауе ћ и ћ е п о по( кееп риШ зћеА, аге т хепеЛ т 1ће 1г ргорег огАег, А$ а 5ирр1етеш
1о Тће РНИо5 орН ка 1 ТгапхасПопх (ТасбЈтЛе герпп1 о? 1ће 1лтс1оп ес1п. оС 1756-57; 4 уо1з.; В т -
хеНез: СиНиге е1 С т П за и о п , 1968), I, 119.
328 И ст о, I, 3-4.
ЗИ И ст о, I, 7.
330 И сто, 1,41.
331 И ст о, I, 66.
332 И ст о, I, 68.
333 КЈсћагЈ \Уагс1, Тће Ц /е о /(ћ е [лагпеА апс! Р ш ш О г Н епгу М оге 1м 1е Ре11ом о/С Н гШ '1 Со11е-
!>е ш СаткгШј>е В у ШсНагА У/агЛ, А. М. Кес 1ог о/1п§оШ хку т Ц псо1пМ ге, 1710. То мМсН аге
аппехес! О м е п РШ о 5 о р ћ к а 1 Р оегт ап<1 Нутпз, е<1, чотЉ п[гос1ис[тп ап(1 по(е$, ћу М. Р. Но-
\уаг<1 (1лпс1оп: РикШНес1 апс! 5оШ ку Тће ТћеоборМса1 РиђН5ћ1П§ 8ос1е1у а 1 161 № » Воп(181.,
1911), у даљем тексту: ХУап!, Моге.
334 Видети, на пример, Непгу Моге, РНИо$орН1са1 №гШпј>5 о / Н епгу Моге, е<1., \упћ јтгоди.
апс! поСез, ћу Р1ога 1$ађс1 М асктп оп (Тће \"/е11е51еу 5епи-Сеп1епша1 бепез; Ие\у Уогк, 1лпс1оп,
МеШоигпе, & В о т ћ а у : Ох('огс1 (Јпјуегзјгу Ргезз, А т е п с а п Вгапсћ, 1925).
131
знаника с којима се сретао у Реглију, одржавао је пун контакт са светом из-
ван Универзитета. Много тога у вези са његовим интересовањима и пријате-
љима може се закључити из његових сопствених записа, а чак и више из див-
не збирке писама, тзв. Согтау 1&пегз. Јер је Мор у виконтеси Ен Конвеј на-
шао своју „најдражу драгу” , а она је у њему видела „Христовог Анђела” , а
из те дуге платонске љубави настала је необично исцрпна преписка.
Убрзо после стицања дипломе, тридесетих година седамнаестог века,
Мор је почео да чита „платонске писце, Марсилиа Фићина, самог Плотина,
Меркуриуса Трисмегистуса и мистичне теологе” , према сопственом иска-
зу.335 По свој прилици, његово занимање за мистичне, платонске и неопла-
тонске писце није попустило током четрдесетих година (иако је у то време
додао Декарта, Хобса и Дигбија својој интелектуалној храни), јер се у 1650.
години његова пажња усмерила на нове мистичне радове Еугениуса Филале-
теса (Томаса Вона).
Један од тих радова била је АшНгорозорМса Ткеот аџса, која је, да се
подсетимо, привукла и Хартлибову пажњу, а други је био Ат та Ма§Гса Ак>-
хсопсИш. Вонови списи подстакли су Мора да напише и објави неке ОВзег-
уагшпз на њих, потписујући се као „АкгопотазМх РћПа1е1ћеб” . Вон је био
погођен Моровом критиком и одговорио је својим Тке Мап Моизе Такеп ш
а Тгар ( Човек миш ухваћен у клопку). Рат памфлетима наставио се 1651.
Моровим одговором, Тће 8есопс11м.$к о / А1агопоша$Нх (ДруГи ударац би-
чем Алазономастикса), и Воновим утуком Тће 5есопс1 У/а$ћ: ог гће М оог
8соиг'с1 а§ат [Други бућкуриш или мочвара опет пречишћена). Мор је тада
одустао од настављања препирке, али је још увек толико мислио о својим
првобитним аргументима да је своје памфлете поново објавио 1656. године и
написао једну уводну расправу, ЕтћшГазтиз ТпитрћаШз да би их прати-
ла.336 У тој уводној расправи, написаној 1656, и незнатно ревидираној 1662. за
издање његових сабраних дела, може се наћи најјасније изражавање Моро-
вих погледа на алхемију и алхемичаре свих врста.
Мор, како је рекао, није желео да говори са презрењем о добрим намера-
ма „ Теозофиста” нити да одбаци марљивост „Химичара” , него да се опр-
авда “ од давања ма каквог поверења обома, ништа више од оног што би не-
ко велико чудо, трансцендентна медицина или здрав разум изнудило од ме-
не.”337 То је била чињеница, мислио је он, да су многи од оних који су се анга-
жовали у таквим хајкама говорили и писали као „Ентузијасти". Пошто су

135 \Уагс1, Моге.

ш Непгу Моге, Е мћиН ахт из Тгш т ркаш з (1662), ЈШгод. ћу М. V. де РоПЈе (Тће Аи§изПап Ке-
ргш1 5осЈе[у, РићПсаиоп 118; 1л)б Ап§е1ез: \У ЈШ ат АпсЈгежз С1агк М етопа1 Пђгагу, 1966), Н-
Ш.
337 И ст о, 36.
132
они тако поступали, Мор је сматрао да их треба упоредити са секташким ре-
лигиозним ентузијастима који су тврдили да примају просветљење директно
од Бога и тако су оспоравали човеку коришћење разума у религиозним ства-
рима. За Мора, као и за све кембриџке платонисте, разум је био „Божја све-
тлост “ у човеку и његова правилна употреба морала би да омогући човеку
да дође до религиозних истина са којима би се сви трезвени и разумни људи
могли сложити. Ослањање на лично просветљење, које није подложно разу-
му заједнице, могло би само водити до даљих религиозних подела и сукоба
па чак и оставити отворена врата за развој атеизма.
Мор је сматрао да су три главна лека од ентузијазма умереност, смерност
и разум, па је наставио:
Под разумом ја схватам један тако сталожен и опрезан састав ума
који ће ставити под сумњу сву набујалу и узнапредовалу фантазију ко-
ја настоји да истера сагласност пре подробног испитивања; он не под-
носи да буде ослабљен силином или блиставошћу представљања, нити
уопште да буде савладан њеном тежином или снагом, него је стрпљи-
во проверава познатим способностима душе која су или здрави појмо-
ви у којима ће се сви људи сложити у својим умовима или докази
спољне свести, или иначе јасна и несумњива дедукција из њих.
Све остало што није сагласно са овим трима, јесте фантазија која
ништа не сведочи о истинитости или постојању било чега и зато не
треба нити може добити сагласност од било кога осим лудих људи или
будала.338
По Моровом суду, многи „химичари” инеколико „теозофиста” нисуус-
пели да достигну правилну употребу разума. Они
диктирају своје сопствене таштине и фантазије тако ауторитативно и
заповеднички, као да су заиста аутентични посланици Свевишњег Бо-
га. Али да они нису ништа друго него варалице, то јест да Ентузија-
сти нису никакви непогрешиви просветљени људи, то ће сва незграп-
на притворна финоћа коју испуштају у својим списима довољно пока-
зати свима који нису у извесној мери и сами очарани сличном лудо-
шћу.339
Мор је пропратио горњу тврдњу бројним изводима, узетим од разних ау-
тора, који су потврђивали његову тезу својом очигледном ирационалношћу.
Пасуси из Сендивогиуса и Парацелсуса могу се идентификовати у његовом
избору; неки су узети и од Томаса Вона, који је тим редовима први инспири-
сао Моров критицизам. Међутим, поента вероватно није у томе шта је Мор

133
изабрао да критикује, него, пре свега, чињеница да је прочитао толико мно-
го аутора те врсте. Значајна је и чињеница да је главни удар његовог крити-
цизма усмерен против астролошких појмова и против општег „ентузија-
стичког” духа који „има већу вероватноћу да напуни мозак [људи] настра-
ним фантазијама него било којим истинским појмовима из филозофије.” Он
не критикује општу идеју трансмутације или потрагу за каменом мудрости.
Ни хемијско или алхемијско експериментисање не критикује се као такво,
него само када лети „изнад своје сфере” и води експериментатора у пра-
вљење система. Када оно постане „архитектонскд” онда га Мор критикује
на начин који подсећа на Беконове коментаре Џилбертове градње светског
система из његових малобројних опита са магнетом: То је оно што обично
чини химичара тако јадним филозофом који из уског испитивања неколико
играчака на свој сопствени начин замишља себе способним да да разлог свих
ствари у Божанству и Природи\ а тај његов пројект, по мом мишљењу, тако
је смешан као када би он, нашавши у песку комад поломљеног весла, запо-
слио свој мозак преко свих граница да би из тога конструисао читаву лађу.340
Тако се Мор појављује као особа која је имала дубоко познавање широ-
ког избора окултне литературе. Он се, вероватно, држао идеје да би теозо-
фија и хемија могле бити исто тако корисне у изградњи опште природне фи-
лозофије као што су биле механичке идеје Декарта, Хобса и Дигбија. Заи-
ста, његови филозофски списи могу бити плодоносно третирани као поку-
шаји синтетизовања механичке филозофије са неоплатонизмом, који је у ве-
ликој мери чинио подлогу теозофије, хемије и алхемије седамнаестог века.
Можда је он чак нагињао принципу да хемија држи кључ васионе, као и мно-
ги други из тог периода, али у једну ствар био је сигуран: било шта што би
предложили природни филозофи, било да су механички или хемијски, те
идеје морале би бити испитане у јасној светлости разума.
Моров рат памфлетима против Вона у 1650-51. сигурно би привукао па-
жњу хартлибијанаца на њега чак и ако га нису пре тога познавали, и док су
пролазиле педесете године, неколико периферних контаката довело је до
пунијих односа.
Фредерик Клодиус био је, како изгледа, познат породици Конвеј и брату
леди Конвеј, Џону Финчу, који је био Моров ученик. Године 1653. Клодиус је
носио портрет виконтесе Ен Конвеј њеном брату Џону Финчу који је тада
био у Падови,341 а следеће године Клодиус се прихватио лечења Ениних те-
шких учесталих главобоља. Није јасно шта јој је учинио - од његовог лека
вероватно јој је било још горе, што уопште не изгледа невероватно ако се

340И ст о, 29-36, цитати са стр. 36.

341 Јоћп рјпсћ 1о Аппе Сопшау, РаЉ уа, ГЧоу. 30/Е)ес.10,1653, у: Согмау 1лпег$, 89-90 (4, п. 319).
134
има на уму шта јој је вероватно дао - али било шта да је то било, резултат је
снажно узрујао Хенрија Мора.
Тај Клодиус је изазвао мој гнев преко сваке мере... Јер ако ствари
стоје тако како сада изгледају, он је једна таква проклета хуља каква
још није крочила на енглеско тло, и мени је жао што је господин Хар-
тлиб добио таквог бедника за зета. Али освета ће га снаћи и његов
крај биће јадан ако тако настави. Ја изјављујем, Мадам, док не чујем
боље о њему, да ме само сећање на њега чини полуболесним и тако ми
се повраћа од тог подлог доктора као што кажу за Александра кад је
видео подмићеног судију. Ако сер Кенелм Дигби може да Вам саоп-
шти било шта боље о овом погрешном човеку, ја ћу се од срца радова-
ти ако би то било истинито.342
Ова епизода догодила се скоро у исто време када су Клодиус и Дигби пра-
вили планове за своју „универзалну лабораторију” , и може се поставити пи-
тање да ли призивање Дигбијевог извештаја о Клодиусу указује да су Мор и
Ен Конвеј нешто знали о том грандиозном пројекту. Из колекције Согтау
ЕеПегз види се да је сер Кенелм Дигби био стари пријатељ породице Конвеј,
али не говоре ништа више о тој специфичној појединости. У време када је
Мор долазио до неких сазнања о Клодиусу, Моров велики пријатељ Џон
Вертингтон (\Уог1ћт§1:оп), управник Исусовог Колеџа, постао је главни ко-
респондент Семјуела Хартлиба у Кембриџу. Из њихове преписке види се да
је Мор посетио Хартлиба у Лондону у 1655, 343 и да се у 1659. Мор срео са
осталим хартлибијанцима - Бриртоном (Вгеге1оп) и Пелом (Ре11) у Реглију,
дому Конвејевих.344 У међувремену, Вертингтон и Хартлиб почели су да ре-
довно један другом шаљу књиге и рукописе. Вертингтон је, на пример, по-
слао Хартлибу Еуклида у издању Бероуа из 1655, као и Морову 1ттоПаИху
о/тће 5ои1 (Бесмртност душе) из 1659. године. Нешто касније он ће посла-
ти Сша1о$ш Р1апеХагит с1гса СаМа1>п§1ат пазсеппит Џона Реја из 1660,
као и рукопис о турској политици који је Бероу очигледно донео са својих
путовања по Истоку. Многе пошиљке ишле су и из Лондона за Кембриџ.
Њихов садржај обично није описан у преписци; оне су лако могле садржава-

342 Непгу Моге 1о Аппе Сопдаау, С атћгМ де, Арп1 24, [1654], у: И ст о, 94-95.
343 8атие1 НагШћ Со Јоћп ХУ оПћт^оп, 1лп<1оп, 1Чоу. 2 0, 1655, у: Јоћп \Уог1ћт§1оп, Тће В1агу
апс1 СоггезропАепсе о [ Ог. Јоћп №огМпј>1оп, М аН ег о / Ј е ш з СоИеце, СашкгШ$е, Уке-С ћап-
сеИог о / (ће ГЈпметГу о / СаткгШце, е 1с„ е 1с. Ргот 1ће В акег М 58. т !ће ВгШзћ М т еит апЛ
!ће СаткгШ де [Јтуег.п 1у ЈЉ гагу агШ 0 (ћ е г Зоигсех, ес1. ћу Ј а т е з Сгоз81еу ап<1 Ш сћап! Сор1еу
СћпЛЈе ( К е т а т з НЈзШпса1 ап<1 Ц1егагу Соппес1ес1 \уј(ћ Ље Ра1а(те Соипиеб оС 1лпсаб(ег аж1 Сћез1ег,
то1б. хш , XXXVI, ап<Ј СХ1У; 2 то1б. т 3; Мапсће51ег: Тће СћеЉ ат ЗосЈеСу, 1847-86), 1,55-56.
344 8атие1 НаПНћ 1о Јоћп \УогЉ т§1оп, 1лпс1оп, Јипе 2 6 ,1 6 5 9 , у: Исто, 1,140-42.
135
ти неке од алхемијских материјала које је Њутн касније преписивао, који су
од Вертингтона стизале Мору или Фокскрофту и потом у Њутнове руке.345
Други могући пут преноса налазио се у Фокскрофтовим односима са Хенри-
јем Мором. Фокскрофтов отац живео јеу Лондону или је био у иностранству, код
Источно-индијске компаније, током периода о којем је реч, док је бар у једном
делу тог времена његова мати боравила у дому Конвејевих у Реглију, као дру-
жбеница болешљиве виконтесе. Из Согтау 1лПегз види се да „син господина
Фокскрофта” повремено путује у Лондон, а Хенри Мор шаље вести о његовим
путовањима и његовом здрављу виконтеси да их пренесе госпођи Фокскрофт.
Изгледа да је Изикјел понекад посећивао Роберта Бојла у Лондону или да је био
у преписци с њим, јер је 1671, или у то време, после објављивања Морове Епсћп-
сНоп теШркузкит Фокскрофт отишао до Моровог стана да би му тачно рекао
шта је било то што је Бојл „ примио као увреду” у тој књизи.346У то време Мор
је и сам био у преписци са Бојлом већ неколжо година,347 али у сваком случају,
било који рукопис који је Бојл хтео да дели могао је лако доћи до Мора непо-
средно или Мору преко Фокскрофта или непосредно Фокскрофту или Фок-
скрофту преко Мора.
Иако нема поузданих доказа да је Бојл достављао алхемијске рукописе
Мору или Бероуу или Њутну преко било кога другог, излази да је у 1673. већ
постојала нека врста уобичајеног и удобног четворосмерног односа између
Бојла, Мора, Бероуа и Њутна. Септембра исте године Бојл је замолио Ол-
денбурга да понесе његову најновију књигу Њутну и да дода примерке за Бе-
роуа и Мора у исти пакет. Олденбург је рекао:
Ја Вам овим шаљем нову књигу господина Бојла о Ефлувијумима, ко-
ју он жели да Вам ја предам у његово име, са његовим врло усрдним
поклоњењем и уверавањем о уважавању које има за вашу врлину и
знање. Узимам слободу да приложим у истом пакету још два пример-
ка исте књиге, један за др Бероуа а други за др Мора, за које Вас он
моли да их пошаљете њима од њега, ако су они сада у Кембриџу; ако
пак нису, да их задржитеу Вашим рукама док се они не врате тамо.34®
Та четири славна човека несумњиво су имала много заједничких ставова
- усрдно веровање у протестанско хришћанство и једно трајно задовољство у
природној филозофији - и нема разлога да се претпостави да они нису били
пријатељи и да нису размењивали идеје чак и да нико од њих никада није ни-
шта чуо о алхемији. Али пошто су сви они у неко време испољили значајно

345 И ст о, р ам пп.
346 Негау Моге 1о КођеП Воу1е, Сашђпдде, Е)ес. 4, [1671], у: Воу1е, И'огкл, VI, 513-15 (3, п. 181).
347 Непгу Моге 1о К ођеп Воу1е, СашђгШ^е, Јипе 5, 1665, а п ј Непгу Моге 1о К оћеп Воу1е, С а т -
ћпд§е, к о у . 27, 1665, у: И ст о, VI, 512-13.
348 Негау ОМепђиг§ 1о ћ а ас № М оп, Зер1.14,1673, у: [ЧемЛоп, С опеврот кпее, 1,305 (1, п. 52).
136
занимање за алхемију или херметичку филозофију, или за близначке потом-
ке старије алхемије који су се у то време већ развили, тј. хемију и теозофију,
исто тако нема разлога да се побија да је између њих вероватно било и међу-
собних размена мишљења о алхемији, као и о природној филозофији, које
двадесети век сматра ортодокснијим.
Могло би бити подесно да се овај преглед ширег круга Њутнових алхе-
мијских контаката заврши кратким извештајем о Моровој вези са Франси-
сом Меркуријем ван Хелмонтом, учењаком, луталицом, алхемичарем, фило-
зофом и сином чувеног Жана Баптиста ван Хелмонта.349 Мор је, очигледно
захваљујући добрим услугама Хартлиба, дошао у контакт са млађим Ван
Хелмонтом,350 који је стигао у Енглеску у јесен 1670. и дошао у Кембриџ но-
сећи из Немачке писма за Мора. Постоји мишљење да су се писма која је до-
нео вероватно тицала кабалистичких проучавања која су се тада вршила у
Немачкој, али Мор је био свестан Ван Хелмонтовог интересовања и за хе-
мију, и када је Ван Хелмонт дошао, Мор га је задржао на ручку, а позвао је и
Изикјела Фокскрофта да буде присутан.
Јер је Ван Хелмонт био и ручао са мном јуче у мојој соби, са г. Дојлијем и
сином г-ђе Фокскрофт. Чијој радозналости мислим да треба захвалити за
разговор са Ван Хелмоном [у/с], обојица имају талент за Химију.351
Мор је одмах предузео да придобије Ван Хелмонта за лечење главобоља ле-
ди Конвеј, што је он убрзо прихватио. У ствари, Ван Хелмонт се удобно сместио
у Реглију до смрти леди Конвеј 1670. године. Тамо је опремио лабораторију и, ка-
да је Мор дошао у посету, а Виконтеса била сувише болесна да би га примила,
њих двојица су очигледно заједно експериментисали. 352 То је по свој прилици
био једини излет Хенрија Мора у експерименталну науку. Јасно је, међутим, да
му је та блиска веза са Ван Хелмонтом олакшала прибављање алхемијских ру-
кописа, не само из енглеских кругова него и из оних са континента, јер је Фран-
сис Меркури Ван Хелмонт свуда био чувен као алхемичар, захваљујући имену
свог оца, свом сопственом раду и својим далеким путовањима.

Хемија младог Њутна

Око 1667. или 1668. године, када је већ познавао Бероуа, али се вероватно
још није упознао са Мором и скоро извесно још није познавао Бојла, Исак

349 0 Ф. М. ван Х елмонту види: С огт ау 1 еиег$, рр. 309-22 (4, п. 319), и Рагип§1оп, Н ш о гу, п,
242-43 (3, п. 133).
350 КозаИе 1^. СоНе, И § ћ 1 апс! ЕпИцШетем. А 51ш1у о / 1Не СатШ Л^е Р1а(оппа аги! Iће Ош сћ
А гт иап 5 (С атћгМ ^е: А11ће 1Јтуега1у Ргебз, 1967), 7.
ЗЈ| Непгу Моге 1о Аппе Сопшау, Сатћп<ј§е, 0с1.13,1670, у: С о п ш у 1епег&, 323 (4, п.319).
352 И ст о, 317.
137
 Њутн је написао речник хемијске терминологије.353 Зато што је у 1936. био
одвојен од других списа, када га је купио Американац Р. В. Соуерс, никада
раније није био проучаван у вези са Кејнсовом колекцијом, нити је уопште
био проучаван. Тај речник показује да је Њутн био искусан хемичар пре него
што се пробудило његово занимање за алхемију.
Једина књига која се помиње у овом Њутновом рукопису је Бојлова О /
Рогтез (О облицима), која се појавила 1666. године.354 Могуће је да је Њутн
успео да добије примерак књиге и да је користи док је био на селу за време
куге, али изгледа много вероватније да ју је читао после повратка у Кем-
бриџ, 1667. године. Ипак, рукопис у спису тако је ситан - треба се подсетити
да је Њутнов најранији рукопис био најситнији - да не изгледа могуће да је
био написан много касније од тога. Рукопис је у ствари тако ситан да је до-
словно био микроскопски за овог истраживача, који је радио са фотокопија-
ма у којима је оригинал био увећан 1,5 пута, а ипак је већином морао да ко-
ристи лупу. Ситнији је него у било ком од алхемијских рукописа из Кејнсове
збирке, али се може упоредити са првим записом у бележници са повезом од
телеће коже, која садржи касније лабораторијске забелешке.355
Кеки од специфичних података у Њутновом хемијском речнику потичу
из његовог читања Бојлове књиге О / Рогтез, на шта указују његове рефе-
ренце, али многи од њих не. На многим местима, маса датих емпиријских де-
таља указује да је сам Њутн руковао апаратима и проверавао процесе. Њего-
ва дефиниција пећи („Ш ниасе”), на пример, која следи, представља образац
концизног, луцидног, а ипак потпуног описа какав се вероватно не може на-
ћи у било којој савременој литератури. Њутн је знао све што је требало зна-
ти о пећима и његов опис заиста потврђује касније сведочење Хамфрија
Њутна да је сер Исак правио и према потреби мењао своје сопствене пећи,
не узнемиравајући зидара:
Пећ. Као 1 Пећ са промајом /*(за калцинацију, топљење, цементацију
итд.) / која сама себе продувава привлачењем ваздуха кроз узан про-
лаз 2 пећ за дестилацију помоћу отворене ватре, за ствари које траже
јаку ватру за дестилацију и она се не разликује много од Пећи са про-
мајом само што стакло лежи на укрштеним гвозденим шипкама испод

ВосНеЈап Ц ђгагу, ОхГогЈ, М 5 Ооп. ћ. 15, 5о1ћећу 1,0116, у даљем тексту: М б Ооп. ћ.15.
3'14 КоћеП Воу1е, Тке О п ц т е о / Рогте.ч ап<1 ()иаИпех, (АссогсИгц; 1о 1ке Согри.ки1аг РкИо-
5 орку,) Ши51га1ес1 ку Соп.чШегапоп.ч ап<1 Е хрепт еМ з, ( Ш Ш еп /огтег1у ку тау о / Њ !е з ироп
ап Ез.чау акои! М сге) (ОхСопЈ: Рпп[ес1 ћу Н. На11 РпМег 1о 1ће (Јшуегзпу, Сог Кш: Оауоз, 1666),
у даљ ем тексту: Воу1е, О / Рогтез. Друго издање, „ А и^теМ ед ћу а Ојзсоигбе оГ бићогсНгШе
Р о г т е з” појавило се 1667, а после тога уследило је и неколико латинских издања, почев од
1669. године. Види: Рикоп, Ш Ш ој-гарку, 55-68 (3, п. 212). Писац је сравнио Њ утнове референ-
це са првим издањ ем из 1666.
•^М б А сМ . 3975 (3, п.151).
138

I
 којих је рупа у којој се запали ватра, која у пећи са промајом гори на
врху. 3 Ревербататорна < л с > пећ где пламен само кружењем испод
лучног крова делује на тело. 4 Пешчана пећ када се посуда ставља у
песак или / < посипа. > / Пепео загрејан ватром ставља се испод. 5
Ва1пеиш и и л и Ва1пеиш Мапае / када се тело стави да дестилује или
дигестира у топлој води. < 6 > Ва1пеит К .о т и л и Уарогозит када ста-
кло в и с и у пари кипуће воде. Уместо овога може се употребити топло-
та коњске балеге (саМ уетег Ецшпиз) тј.: мекиње пшеничног зрна,
струготина, исецкано сено или слама, мало навлажено, затворено,
притиснуто и поклдпљено. Или може бити у љусци од јаја стављено
испод кокошке. 7 А1ћапог, Р1§ег Неппсив или Шипиз АсесИае за дуге
дигестије када се < посуда > стави у песак загрејан малом кулом пуном
дрвеног угља тако подешеног да гори само при < дну > а угаљ одозго
стално пада ради допуне. Или се песак може грејати < помоћу > све-
тиљке и то се зове пећ на лампу. Оне се праве од несагоривог камена
или опеке.356
Сотбијев Каталог описује овај рукопис као алхемијски речник, али алхе-
мијског садржаја у њему углавном нема. Њутн заиста дефинише „бап^ши
О га со т з' - крв змаја - и „магистерију” , при чему су обе дефиниције изрази-
то рационалне, али он је записао велики број речи које се осећају као алхе-
мијске, као што су „алкахест” , „анима” , „еликсар” < з1с >, „минерални
рад” , „пројекција” , и оставио их недефинисане. А дефиниције које је Њутн
написао - хемикалија, процеса и лабораторијске опреме - заиста су тако пре-
цизне и оперативне да би се само из тог рукописа могао извући прилично ис-
црпан опис општег стања недвосмисленог хемијског знања и праксе 1667. го-
дине, са изузетком медицинских препарата.
Ту се непосредно намеће питање када и где је Њутн стекао своје темељно
познавање хемије, а као одговор могу се понудити нека размишљања. Када
је похађао Краљеву школу у Грантаму, Њутн је становао код г. Кларка који
је тамо био апотекар, Апотеке седамнаестог века, наравно, биле су принуђе-
не да саме изводе своје операције, јер нису постојале фармацеутске компа-
није које би их снабдевале лепо упакованим пилулама и сирупима. По свој
прилици, Исак се тамо упознао са сјајним могућностима пиротехнике; једна
његова рана бележница садржи рецепте за нека средства за ублажавање те-
гоба и неке превентивне лекове, као и упутства за неке једноставне хемијске
трикове; сматра се да она потиче из 1655-58.357Ти датуми падају

'’м М 5 Ооп. ћ.15, Г. Зг (4, п.353).

357 Б ау јд Еи§епе 8гш!ћ, „Тдао (ЈприћИбћес! Оосишеп(5 оГ 5Јг 1заас Ке№(оп”, у: 1.чаас И ет оп
1642-1727. А М етопа1 Уо1ите ЕсИсеА Јог 1ке МагкетапсаГ А мосш Л оп ку IV. Ј. ОгеепИгееI
139
онај период када је млади Њутн био ван школе, када се очекивало од њега да
ће учити да управља имањем, али се у стварности прихватао сваке друге вр-
сте учења које му је било на располагању. Као што Огјукли описује Њутнова
путовања у Грантам са слугом на „ пијачном послу” у том добу:
...чим су дошли... међутим, он је оставио човека и коње и отрчао у поткро-
вље куће г. Кларка где је раније становао. У соби је тада била велика го-
мила књига покојног др Кларка, из физике, ботанике, анатомије, филозо-
фије, математике, астрономије и сл. То је била гозба за њега која је ис-
кључивала сваку помисао на ручак, било шта у вези са пијачним послом.
Остао је тамо све док га слуга није позвао да иду кући.358
Можда је било и књига из хемије у тој „великој гомили” , можда се Исак
отргао од књига довољно дуго да би посетио и апотекареву лабораторију;
могуће је и једно и друго.
Извесно је, међутим, да је ревносно читао Бојла скоро од оног времена
када је у 1661. ушао у Кембриџ. А нешто касније, док је још био студент, мо-
гуће је да су му те друге прилике о којима је горе било речи у вези са експе-
риментаторима пријатељима Бероуа, дале шансу да прошири своја хемијска
интересовања. У ствари, прилично зрело познавање хемије које је оставило
трага у хемијском речнику из 1667-68. године, служи као потпора идеје да је
он стекао знатно лабораторијско искуство у годинама које су непосредно
претходиле састављању тог речника.
О Бојлу су ту најпре подаци из Њутнове студентске бележнице из 1661-
1665, које су разматрали Хол и Вестфал. Хол је напоменуо да су Декарт и
Бојл били писци која су имала највећи утицај на Њутна у том добу,359 и мада
Хол не прецизира Њутнове ране одабире из Бојлових списа, извесно је било
бројних радова из опширног и плодног Бојловог пера који су Њутну били на
располагању ради проучавања. Научни радови, који су сви садржавали ми-
сли од значаја за хемију или теорију материје, и које је Бојл објавио у току
или непосредно пре периода о којем је реч, били су: Еластичност и тежина
ваздуха (Тће 8рпп§ апс! У/еГ§ћ1 о / гће А гг) (1660), Неки физиолошки есеји
(С епат Рћу5ш1о§1са1 Ем ауз) (1661), Скептични хемичар (Тће 8серНса1
СНутШ) (1661), Корисност експерименталне филозофије (Тће ХЈзејиШезз
о / ЕхрептеМа1 РИИозорћу) (1663), Експериментална историја боја (ТНе
ЕхрептеМа1 Шзгогу о/Со1оиг$) (1663) и Експериментална историја хлад-
ноће (ТНе ЕхрептеМа1 НШогу о/СоШ ) (1665).360 Вестфал је уочио напоме-

(1_опс1оп: О. Ве11 ала' 5 опј , 1927), 16-34.

358 8шке1еу, М е т о т , 50 (1, п.16).
359 На11, „ Ш е -В о о к ,” 243 (4 , п.288).
ш Рикоп, ВЊИо§гарНу, 9-52 (3, п.212).
140
не из прве, пете и шесте од ових књига.361 При крају бележнице, вероватно
под утицајем Бојлове књиге О бојама, налазе се записи Њутнових првих по-
знатих оптичких опита, унетих под насловом „ О? Сокшгб”.362
Тема „ОГ Со1оигз” наставља се у М5 АсШ. 3975,363 бележници која садр-
жи касније напомене из хемијске лабораторије, и изгледа вероватно да је
Њутн почео са писањем у М8 Адс1. 3975 убрзо после завршавања одредница
у бележници коју су проучавали Хол и Вестфал. Тема „ОГ Со1оигб” пропра-
ћена је у МЗ А(М. 3975 напоменама и опитима углавном у вези са хладно-
ћом.364 Материјал о хладноћи састоји се делом од бележака које одговарају
Бојловој публикацији која је уследила после О / Со1оигз, а делом од Њутно-
вих сопствених огледа. Разматрање било којих Њутнових опита који су прет-
ходили његовом интересовању за трансмутацију било би изван опсега ове
публикације; међутим, он је прилично темељно зашао у проучавања неколико
аспеката природне филозофије у овом раном периоду.
После „ОГ Со1с1 & НеаСе” , као следећа велика тема појавиће се „О?
1Тогтз апс! {гапзтиШ тпз \угои§ћ1 т 1ћет.” („ О облицима и трансмутација-
ма извршеним у њима”).365 Њутнове белешке узете су делом од Бојла, а де-
лом из других извора. Материјал у овом одељку Њутнове бележнице који
потиче од Бојла, узет је, као што би се могло очекивати, из првог издања
Бојловог дела О /Рогт ез, а нешто од тога одговара неким одредницама које
је Њутн унео у свој хемијски речник.
Може се претпоставити да су речник и белешке о облицима у М8 АсШ.
3975 писане приближно у исто време, око 1667-68, јер те две групе материја-
ла садрже много тога што се може упоређивати. И мада се белешке из сту-
дентских дана о Бојлу и о Старкију јављају и касније у М8 АсШ. 3975, битан
је период 1667-68, јер он означава праг између Њутнове обичне хемије и ње-
гове алхемије. Белешке о опитима које прате тему „ О облицима и трансму-
тацијама извршеним у њима,” у ствари су Њутнови независни опити тран-
смутације. Они ће убрзо препунити неколико страна у бележници које је
оставио празне за њих, и на крају испунити највећи део остатка бележнице и
велики део остатка његовог живота. Јер ти записи о опитима који прате бе-
лешке о облицима јесу Њутнови „хемијски опити” , које су описали Бос и
Хол, и који су у поглављу 1. ове студије названи „ лабораторијским белешка-
ма” . Не зна се за постојање било којих других осим неповезаних листова М5
АсМ. 3973 који делом дуплирају М8 АсИ. 3975 и несумњиво образују део

361 \Уеб(?а11, „РоишШ шпб” , 172-73, п. 5 (4, п.289).

362 НаН, „М Л е-Воок,” 246-49 (4, п. 288).
363 М б АсИ. 3975, №.2г-12 у (Њ утнове стр.1-22) (3, п.264).
364 И ст о, ГГ. 14г-19у (Њ утнове стр. 25-36).
345 И ст о, ГГ.32г-4 1 у (Њ утнове стр. 61 -5 0 ).
141
истог низа опита. Први записани опити вероватно потичу из 1669, а њима су
вероватно претходили други који су остали незабележени. То што је Њутн,
како изгледа, почео своје хемијске експерименте 1668. или 1669. служи као
потврда спекулација у које се ушло у вези са лабораторијом у малој башти
северно од Велике капије Тринитија. Није ли она већ била спремна за његове
експерименте када се најпре преселио у Источно велико двориште?
Дуги низ огледа тада започет био је очигледно подстакнут Бојловим спи-
сом О / Рогтез и појачан хартлибијанским рукописима који су тада кружи-
ли. У неким од првих огледа Њутн се придржавао Бојлових упутстава. Из-
гледа, међутим, да је он прилично брзо закључио да Бојлов поступак није са-
свим прикладан, тако да се окренуо проучавању огромне алхемијске литера-
туре и експерименталном истраживању идеја које је из ње извукао, мада ни-
када није потпуно напустио Бојлове идеје о трансмутацији. Ове теме биће
потпуније испитане у следећим поглављима, када ће бити оцењени Њутнови
најранији покушаји трансмутације.
Изгледа, међутим, пожељно да се најпре да кратак сажетак његових непо-
средних околности. Научна и академска заједница у којој је Њутн живео и радио
у Кембриџу била је у неким значајним аспектима непосредан наследник оних ко-
ји су у хемији или алхемији налазили кључ васионе, и Њутн је од самог почетка
био изложен извесним великим филозофским размишљањима у погледу алхе-
мије, захваљујући Бероуу и Мору. Изгледало је би се алхемија могла искористи-
ти за модификацију Декарта, чији је механички систем имао много тога што је
било за препоруку, али је у неким битним стварима захтевао исправку.
Њутн ће ускоро непосредно наследити алхемијске рукописе и тајне које
су хартлибијанци сакупљали и међусобно делили. Прелазећи из руке у руку,
нагомилавали су се у Њутновој соби за рад, где их је он пажљиво преписивао
и давао даље, и отпочео свој мучни процес за изучавање „значења” чудно-
ватог језика. Вероватно је од Хенрија Мора сазнао за његово уважавање ан-
тичке и езотеричне литературе и прихватио његово веровање да су тамо
скривене стварне тајне.
Већ 1668. Њутново познавање хемије било је знатно, а као експеримента-
тор био је темељан и ревностан. Његова природна обдареност за физичко
схватање света добила је, без сумње, подршку Бероуа и можда и једне веће
групе експериментатора, а он је већ био извео основна експериментална
испитивања у оптици и другим областима природне филозофије. Вероватно
је Њутн од Бероуа научио да приступи алхемији експериментално, као што
је од Мора могао научити да је подвргне разложном проверавању.
А у 1668. години је почео.

142
 5
Њутнова најранија алхемија: 1668 - 75

Увод: рукописни материјали

Инхерентан проблем у Њутновој алхемији који захтева највиши „ступањ

ватре” , како би неки алхемичар рекао, и питање на које су историчари си-
гурно утрошили највише мастила током векова, јесте онај који се бави одно-
сом Њутнове алхемије према његовом признатом научном раду. Да ли су
Њутнова испитивања у алхемији била мистична, рекреативна, „луциферо-
зна” , или су на неки други начин одступала од главног правца његових напо-
ра у природној филозофији и математици?
Теза ове студије јесте да она нису била таква и да је, напротив, Њутн кроз
њих желео да разјасни дејства малих тела, да би проширио и употпунио свој
универзални систем. У случају да је тај став тачан, морају се појавити две
ствари. Као прво, његова алхемијска испитивања морају показати исту бри-
жљивост и исту строгу методологију коју испољава његов остали рад. Као
друго, у његовим научним списима морају се појавити знаци покушаја спаја-
ња алхемијских идеја са његовим осталим радом, нарочито у његовим рас-
правама о субструктури материја и догађајима који се тамо одвијају.
Чини се да ништа не би било погодније него да се у овом поглављу изнесу
очигледни докази који иду у прилог става овог писца. Историјске чињенице,
међутим, нису увек погодне за систематично сређивање. Њутн је без сумње
проучавао алхемију са великом пажњом и озбиљношћу у периоду 1668-75,
што ће ово поглавље по свој прилици очигледно доказати - али нема докуме-
ната из којих се види да је он био активно ангажован у интегрисању своје ал-
хемије са својом осталом науком, тј. она се јављају тек касније. Вероватно је
био, јер је читао Бојлове корпускуларне идеје о универзалној материји и
трансмутацији кроз механичко преуређивање делића пре него што је запо-
чео своје алхемијске огледе. Како је касније написао неколико записа из ко-
јих се види да је прихватао и разрађивао неке од Бојлових идеја, крајње је ве-
роватно да је Њутн заиста размишљао на корпускуларни начин док је изво-
дио своје алхемијске огледе у овом раном периоду и да је све време био де-
латно присутан у разради својих мисли о малим телима. Поврх тога науч-

143
ни списи који почињу да се јављају у 1675. указују да је он у то време јамачно
радио на спајању алхемије и механичке филозофије, иако његова разми-
шљања о тим стварима још нису била сређена.
Да би се, међутим, прича испричала својим историјским следом, питања
која се односе на Њутнову употребу алхемије у његовом општем систему
света биће остављена за следеће поглавље. Овде ће Њутн бити третиран као
алхемичар, иако као научни, јер изгледа да ће та карактеризација најтачније
рефлектовати сачувана документа из раног периода кој а имају хемијски или
алхемијски садржај. Са Њутновим хемијским речником као јединим изузет-
ком, с којим смо се упознали у претходном поглављу, терминологија у руко-
писима по својој природи је радикално алхемијска. Једино се најогољеније
повремено помињање атома или корпускуле провукло у ове рукописе: у њи-
ма се Њутн бави супстанцијама и есенцијама, духовима, душама и фермен-
тивним дејствима више него телима у кретању. И, као што ће се видети, ње-
гов лабораторијски рад на сличан начин био је постављен на радикално ал-
хемијске основе.
Па ипак, чак иако ништа не указује непосредно да је Њутн у тим раним
годинама радио на стапању своје алхемије са остатком своје науке, период
1668-75. изгледа нарочито погодан за проучавање основа Њутнове алхемије.
Не само што се може показати да је то био период у којем се он први пут
окренуо алхемији, него је, као што ће се видети у поглављу 6, при крају овог
периода, у 1675. први пут објавио извесне мисли које су морале потицати из
његових алхемијских испитивања. Ова последња чињеница указује да су у
1675. бар неке од његових алхемијских идеја пустиле дубок корен. И, као
што ће се исто тако видети, постоји један јединствени рукопис који потиче
вероватно из овог раног периода, а свакако пре 1680. године, који указује на
довољно емпиријског алхемијског успеха с његове стране што објашњава како
је Њутн, Велики Експериментатор, дошао до тако јаког веровања у алхемију.
Могућност оспоравања у погледу тачног краја овог такозваног раног пе-
риода Њутнових алхемијских испитивања мора се такође унети. Као што је
изнето у поглављу 1, датирање рукописа зависи у великој мери од релативне
крупноће Њутновог рукописа у разним периодима. Иако је та метода погод-
на за расподелу материјала по декадама за знатном тачношћу, она не омогу-
ћава утврђивање тачне године писања с великом поузданошћу.
Јасно је, међутим, да Њутн није прецртавао своје симболе за олово у ше-
здесетим годинама века, а и неко време почетком седамдесетих наставио је
са том неуобичајеном праксом. Када је тачно почео да правилно користи
уобичајенији прецртани симбол није још прецизно утврђено, али у осам-

144
десетим годинама радио је то редовно. Тако је начин његовог симболичног
представљања олова коришћен као допунска метода датирања: када симбол
није прецртан, рукописни материјали могу се приписати периоду пре 1675. са
знатном поузданошћу. Али у другим случајевима, у материјалима у којима
нема симбола олова или који садрже прецртане симболе али рукопис изгле-
да да припада седамдесетим годинама, датирање је мање поуздано. У тим
случајевима сасвим је могуће да рукописни материјали који ће бити разма-
трани у даљем излагању као да потичу из периода пре 1675. заправо треба да
буду датирани између 1675. и 1680. године. Али иако коначна демаркациона
линија овог раног периода има око себе неку сумаглицу, примењене методе
датирања ипак гарантују оцену да су разматрани сви алхемијски рукописи из
Кејнсове збирке који припадају периоду пре 1675. године.
Намера је да се у овом поглављу допре до разумевања Њутнових најрани-
јих алхемијских опита, како њихове хемије тако и алхемијских образложења
у њиховој позадини. Проблем се крајње усложњава јер у експерименталном
запису скоро потпуно недостаје теоријски садржај, као што је речено у по-
глављу 1. Њутн је често користио симболично представљање за своје хеми-
калије, неки од тих симбола су његови индивидуални а, поврх тога, већина
опита нема никаквог смисла за модерну хемију чак и ако би се могла утврди-
ти природа хемикалија. Неке претпоставке о Њутновим намерама јављају
се, међутим, упоредо са експерименталним записима, а разни други матери-
јали бацају нешто светлости на питања која се намећу. Сви записани најра-
нији опити биће разматрани у хронолошком следу који им, како изгледа, да-
је лабораторијска бележница М5 АсШ. 3975. Прве две групе потичу можда
из 1669, убрзо после завршетка хемијског речника. Следећа група извршена
је вероватно 1669. или 1670. године, а преостали који ће овде бити разматра-
ни, изведени су почетком седамдесетих година. Иако, као и у случају алхе-
мијских рукописа, не изгледа могуће рећи са поузданошћу да су сви ти опити
изведени пре 1675, изгледа извесно да ће овде бити разматрани сви записани
опити изведени пре 1675. године. Тада ће истраживање лабораторијске беле-
жнице бити окончано и биће разматрани експериментални резултати запи-
сани у том, већ поменутом, јединственом алхемијском рукопису. Како се
следећа серија опита у лабораторијској бележници може са знатном поузда-
ношћу датирати у позне седамдесете године, она неће бити овде разматрана.
Писац се нада да ће те експерименте разматрати у некој будућој студији.
Првенствена замисао с којом је, како изгледа. Њутн радио у најранијем
периоду својих алхемијских испитивања била је „жива” из метала. У то вре-
ме била је то општа идеја. По свој прилици он је био упознат с њом још из

145
својих раннЈИХ хемиЈСКих проучавања, а извесно Је да Је врло рано преписао
рукописни материјал који се односио на тај концепт. Међутим, он је веро-
ватно извукао своја прва два записана експериментална приступа - у којима
је покушао да изолује „живу” разних метала - директно из списа Роберта
Бојла. Те две групе опита биће истражене сукцесивно.
Како му ниједан од прва два огледна поступка није дао „живу” коју је
тражио, Њутн се окренуо алхемијској литератури да би нашао нове методе.
Током следећих неколико година испробао је неколико таквих које је узео
од алхемијских писаца.
Није могуће нити би било корисно да се детаљно испитује сва Њутнова
рана алхемијска лектира: обе могућности искључује сама обимност матери-
јала. С једне стране, маса алхемијских списа, чак и из ограниченог раног пе-
риода 1668-75. прилично је несавладива тако да су се многи који су хтели да
проучавају Њутнову алхемију брзо повукли чим су схватили коју количину
труда је Њутн уложио у алхемију. С друге стране, у погледу смисла тог мате-
ријала за Њутна, исто као што би се могло покушати да се разумљиве идеје
извуку директно из обимне алхемијске литературе, тако би се могло поку-
шати и да се оне извуку директно из већине алхемијских рукописа које је
Њутн исписао у овом или у било ком периоду.
То је тачка на којој - када се покушава схватити смисао који је Њутн на-
шао у својој најранијој алхемијској лектири - двоструки приступ ове студије
добија своју вредност, приступ у којем се међусобно упоређују лабораториј-
ске белешке и алхемијски рукописи. Ако се неко креће напред-натраг изме-
ђу „ бесмислених” лабораторијских бележака и „бесмислене” алхемијске
литературе, онда постаје могуће да се те две групе материјала доведу у коре-
лацију која, у најмању руку у неким случајевима, разголићује њихов смисао
за Њутна у обема. Поређења за која се испоставило да су најкориснија, као
што би се очекивало, јесу она између лабораторијских бележака и алхемиј-
ских рукописа написаних у приближно исто време, али понекад нека напоме-
нанаранијемматеријалудолазииз „средњих” или „позних” рукописа.
Највећи део онога што је Њутн написао може се мирно занемарити у овој
студији, јер лабораторијске белешке показују да је он радио са само неколи-
ко кључних супстанци и идеја. Па ипак, у циљу што је могуће потпунијег от-
кривања Њутновог алхемијског рада у периоду 1668-75, овде ће бити дат пре-
глед свих алхемијских рукописа из Кејнсове збирке који, како изгледа, поти-
чу из тог периода. Неки од њих биће испитани са знатном подробношћу у ка-
снијем делу овог поглвља. За њихове пуне наслове и за обавештења о оста-

146
лим расејаним или каснијим алхемијским списима коришћеним у овој студи-
ји, читалац се упућује на додатак А.
Кејнсови рукописи који су, како изгледа, написани пре 1676, и који се са
приличном поузданошћу могу датирати пре 1680, могу се поделити у четири
основне групе. Прве две групе не садрже никакве Њутнове материјале или
суштински никакве. Први комплет састоји се од бележака или преписа обја-
вљених радова, други од бележака или преписа необјављених рукописа.
У првој групи, Кејнсови М8 17 и М8 64 садрже напомене у вези са Орега
отта сер Џорџа Риплија из 1649.366 односно са Сиггив гпитрћаИз апптопи
Базилиуса Валентинуса из 1646.367 Кејнсов М8 64 изгледа да потиче из по-
зних шездесетих година, због раног, ситног рукописа. Како не садржи ника-
ква упућивања на друге алхемијске материјале, он вероватно представља
једно од најранијих Њутнових упуштања у алхемијску литературу. Њутн је
имао обичај да приликом стављања напомена наводи и друге радове поред
оног на који се односе напомене, када му се чинило да ти други радови изра-
жавају сличне алхемијске идеје. Како је временом читао све више и више,
његови алхемијски рукописи често су добијали све више и више напомена.
Како Кејнсов МЗ 64 уопште не садржи никакве напомене, он је вероватно
написан врло рано, можда чак 1668. године. Кејнсов М8 17 је сасвим сличан
али он садржи упућивање на Тћеаггит сћет кит тако да вероватно потиче
из 1669. или нешто касније, јер је Њутн купио Тћеаггит сћетГсит 1669. као
што ће се видети у даљем излагању,
Поред Кејнсових МЗ 17 и МЗ 64, Кејнсов М8 14 спада у прву групу. Кеј-
нсов МЗ 14 састоји се од аутографских преписа, са изузетком дела Аперкшз
Шз 5есге1 Воок и Тће Ерш1е о/Јоћп РопШпш, п>ћегеш ће ћеаге1ћ \\>'Ппе$$ о/
уе ћоок о / Аперћша (Посланица Цона Понтануса у којој сведочи о књизи
Артефиуса). Писац ове студије сравнио је рукопис са енглеским верзијама
тих дела објављених 1624. године.368 Њутн је, несумњиво, користио ту књигу
иако не упућује на одговарајуће стране. Али је и редигује (упућујући на Тће-

ш Њ утнов п р и м е р а к о в о г дела (3, п. 130) постоји у Тринити Колеџу, N<2.10.149; писац је срав-
нио Кејнсов М 55 17 с њим. К њ ига т ак о ђ е садржи неке Њ утнове рукописне белеш ке.
367 П исац је сравнио Кејнсов М 5 64 са радом: ВазШиз Уа1еп(шиз, С иггш 1питрИаИх апПтопи.
Р га 1т ВахИИ Уа1ешШ М опасМ ВепесИсНт.Орих А п Н ц ш о т МесИстае & РћИозорМае Нег-
теПсае МисИот сИсиСат.Е С егт ат со т 1м п п и т \е г т т орега, хш Л о & зит рпки! Ре 1п 1оап-
Ш5 Р а Ш п о с 1о т МесИсч М от реИ епт .Е г попх регре 1Т 5 аА М агцт ет аррохШх аћ еос1ет Ши-
5 (гаш т (То1о8ае: Арис1 Ре(гуш В о јс , 1646).
368 №со1аз Р1аше1, Т с о 1а 5 Р1атте1, Н 15 Ехро$1поп о / 1/ге Ш его^урШ саИ Р 1$иге 5 и>Шск ће саи-
5 еЛ (о ће раГм еЈ ироп ап А гсћ т 5г.1ппосем15 Сћигсћ-уагА, т Р ат .Т о^есћег т сћ Тће Зесгес
В оок о / А п е р ћ ш 5 , Апс! 1ће Ер15Пе о / Јоћп Рош апиз: С опсегм пд косћ 1ће Т ћеопске апсЈ гће
Р гаспске о / 1ће РћИо 5 орћег 5 81опе.Раић/и11у, апА (а 5 1ће Маје51у о / 1ће К т § гедшгесћ) геИ§ш-
и^1у <1опе 1Мо Е пдЊ ћ ош о / 1ће Ргепсћ а п Ј 1мппе Сорсез.Ву Еггепаеиз Огапс1и 5 , цш еи, Уега
у е т епосЈат. (1лп<1оп: 1шрпп(ес1 а( 1мпс1оп ћу Т. 5. Гог ТНота5 \Уа1к1еу, аш! аге (о ђее зоШе а(
ћјб 5ћор, а( (ће Еа§1е апд СћЈШе т В т а т Виг55е,1624.)
147
аггит сћет кит , вероватно за Понтануса), донекле осавремењује писање
речи и на неким местима раздељује пасусе. Понекад је нешто подвукао или
уклонио подвлачења у оригиналима. На неким местима је изоставио Арте-
фиусова објашњења у заградама. Иначе су Њутнове верзије апсолутно до-
словне и потпуне.
Поправка код Понтануса дешава се на месту где је очигледно испуштен
један ред из енглеске верзије, тако да недостаје смисао. Њутн је додао ред, у
енглеском преводу, да би употпунио значење. Вероватно је Њутн користио
латинске верзије пронађене у ТкеаХгит сћетГсит да би додао оно што је не-
достајало, јер је „Екепаеуз ОгапсЈуа” , преводилац енглеског издања из 1624.
године, очигледно користио неку ранију верзију Тћеахгит сћет кит за свој
„латински” примерак, што указује заглавље Понтанусове „ Ерјб!1е” у изда-
њу из 1624. са Фламелом. Њутн је такоће исправио референцу коју даје
„Огапдуз” , вероватно да би је ускладио са својим сопственим издањем дела
Тћеаггит сћет кит из 1659-61. године. Зна се да је Њутн набавио то издање
од шест томова априла 1669. године.369 Отуда изгледа вероватно да је Кеј-
нсов М5 14 написан после тог времена, а величина рукописа указује да би
почетак седамдесетих година био највероватнији датум.
Поправке Артефиуса састоје се од понеких речи или кратких реченица
којих нема у објављеној енглеској верзији, или од различитих верзија неких
реченица. Изгледа да су све оне додане пошто је изворни препис већ био ура-
ђен, јер су све оне унете између редова, а сви правилни редови прате обја-
вљену верзију из 1624. године. Њутнов рукопис у препису Артефиуса иден-
тичан је са оним у препису Понтануса, тако да оба дела рукописа сигурно по-
тичу из истог периода, тј. раних седамдестих година.370
Кејнсов М5 29 вероватно такође спада у прву групу манускрипата. У њему се
налазе позивања на дело Михаела Мајера (М1сћае1 Ма1ег): 8утко1а аигеае теп-
зае пиоЛест папопет... (РгагМигС, 1617). И иако писац ове студије није сравнио
тај рукопис са књигом, изгледа да се сав тај материјал састоји од напомена или
парафраза Мајерове књиге, судећи према Крејвеновом кратком приказу.371 Кеј-
нсов М8 29 вероватно је настао пре маја 1669, јер садржи материјал који је Њутн
користио у писму Франсису Естону у то време.372 Величина рукописа - врло си-
тан - указује да је можда могао настати и раније.

369 Вге\У8(ег, М е т о т , I, 32-33, п.1 (1, п.2).

370 М огло би се узгред напоменути да је Њ утн вероватно урадио један аутографски препис
Ф ламела, „О рандусовог” издањ а из 1624. и да тај препис можда још увек постоји. Упоредити:
5о[ћећу 1,01 2 5 :„Т ћ е Воок оГ №сћо1ав Р1ате1 с о п 1 е т т § 1ће ехрћсаћоп оГ (ће Шего§1урћЈса1 РЈ-
§игеб \усћ ће саи$е<11о ће рШ т 1ће Сћигсћ оС 1ће 8 5 . 1ппосеп1б а1 Р ап з” , аћои! 15,000 \Уогск, 61
рр., аи!о§гарћ 1гап8спр1 (по1 8ееп).
М Сгауеп, М т ег, 68-84 (3, п.150).
372 1заас Ме\у[оп 1о Ргапсјб А лоп, М ау 18, 1669, у: №\у1оп, СоггехропДепсе, ј, 9-13, нарочито
148
 На сличан начин изгледа да и Кејнсов Мб 36 спада у прву групу. Иако се
у њему не наводе стране, и мада то није дослован препис, он се може сравни-
ти са књигом Мартинуса Бириуса објављеном 1668, у којој су се три расправе
Иренеуса Филалетеса појавиле без потписа, што је писац ове студије и учи-
нио.373 Њутн је поседовао ту књигу и она још постоји у Њутновој збирци у
Тринити Колеџу.374 Има на њој знакова који указују да ју је Њутн много ко-
ристио: неке напомене написане његовом руком и многе пресавијене стране.
Језик напомена у Кејнсовом М5 36 следи текст који је објавио Бириус скоро
тачно, осим на оним местима где Њутн даје сажет преглед неколико страна у
једном или у два реда, иако је испуштено много објављеног материјала. Са-
мо један пасус, објашњавајућа напомена у четвртастим заградама која се од-
носи на 1 1г, изгледа да је Њутнов. Из крупноће рукописа и из Њутновог не-
прецртаног симбола за олово, Кејнсов М8 36 изгледа да потиче из 1668. или
1669. године, и како у њему нема позивања на друге материјале, 1668. година
је вероватнија.
Кејнсов М8 25 је антологија извода из Фламела, Иренеуса Филалетеса,
Тревисана, Артефиуса и ТигЂа рћпозорћогит. Као таква, она спада између
првих двеју група овог прегледа, јер нешто од материјала у њој потиче из об-
јављених списа а нешто је, вероватно, од необјављеног материјала. Фламел
се, очигледно, ослања на енглеску верзију из 1624, горе наведену, а Филале-
тес изгледа да се делом ослања на Бириусову публикацију, чији је извод
Њутн дао у Кејнсовом МЗ 36, а делом на рукописну верзију ЕрШ1е 1о К. Ед-
магс! ипјоШед. (Отворене посланице Краљу Едварду) из Кејнсовог МЗ 52,
разматраној у поглављу 4. Остали материјали могли би сви да потичу из Тће-
аггит сћет кит и заиста постоји једно позивање на тај рад на Г. 4у рукописа, у
изводу из списа Тигка, иако изгледа да се указује на различито издање тог списа.
Позивање на ТћеаШ т сћеткит вероватно датира рукопис у време после
априла 1669. и, како су неки симболи за олово прецртани а неки нису, то ука-
зује на неки датум између 1670. и 1675, што би било у складу са крупноћом ру-
кописа. У Кејнсовом М5 25 има мало Њутновог материјала.
Девет рукописа из Кејнсове збирке, који се могу датирати у период 1668-
75, изгледа да се заснивају првенствено на необјављеним изворима. Кејнсов
М8 62, једна збирка рецепата, писана је рукописом из веома раног периода

11 и 12-13, п .5 (1 ,п .5 2 ).
373 М аП ти з ЕНгпиз, Тгеа ггасш ш з С е МешИогит 1гапхт ш апопе. 0.ш<1 .ипдиИз сом т еаш г, $е-
циепв р а § т а теИса1.1псо§т(о аис 1оге.Ас{јипс 1а е .?1 АррешИх МесИсатеМогит АпПроДадгко-
гит & Са1сиИЈга$1.(2иае о т м а аД бопит рикИ сит ргот осепАит пипс р п т и т т 1исет е<11 си-
га ^и М а П т ш В 1гпт , РМ1о$рМае & МесИстае О ос 1ог, Ргаспсиз АтНе1о<1атети, Арис1 диет
МесИсатеша Ша гер е п и м и г. (Ат81е1ос1апи: Ари<1 Јо ћ а п п е т Јапбхош ит И ХУаебђег^е, & Уј<1и-
а т ЕПгеЈ \Уеуег5(гае[, 1668).
374 Т п п к у Со11е§е N(2.10.144.
149
и, како симболи за олово нису прецртани, вероватно потиче из 1668. или
1669. године. Њутн је очигледно њу извукао из другог рукописа који још
увек постоји у Кејнсовој збирки као Кејнсов М8 67.375Кејнсов М5 31 сличан
је Кејнсовом М8 62; он се састоји од рецепата који су очигледно извучени из
неке раније компилације, иако тај извор више није међу Њутновим радови-
ма. Он се такође може датирати у позне шездесете године из истих разлога
као Кејнсов М5 62.
Кејнсов М5 22 је својеручни препис Епитома ризнице здравља Едварду-
са Генерозуса, енглеског алхемичара из шеснаестог века. Судећи по рукопи-
су и по чињеници да један симбол за олово није прецртан, иако сви остали је-
су, он вероватно потиче из периода око 1675. године. На сличан начин, из-
гледа да и Кејнсов М5 39 потиче из истог периода. Састоји се из преписа
двеју анонимних алхемијских расправа: ОВзегтпот о /уе МаПег т уе С1азз
(Посматрања материје у стаклу) и Етапие1. Кејнсов М5 58, у три одвојена
дела, потиче из истог периода из сличних разлога. Први и последњи одељак
Кејнсовог М5 58 изгледа да потичу из необјављених рукописа, али средњи
део садржи неке Њутнове идеје. Сви делови биће подробније обрађени ка-
сниј е у овом поглављу.
Кејнсов М5 33, расправа о „Мани” , који садржи Њутнову напомену о
„господину Ф.’\ разматран је у поглављу 4. Он садржи интерни датум из
1675. године, а његов последњи део, једини писан Њутновом руком, вероват-
но потиче из те године ако је Изикјел Фокскрофт проследио тај материјал
Њутну, јер је то била година Фокскрофтове смрти.
Остала два списа у овој другој групи, Кејнсови М5 51 и 52, вероватно се
могу датирати у позне шездесете године, судећи по рукопису, и они воде по-
рекло из необјављених верзија расправа Иренеуса Филалетеса. Разлози за
приписивање тог статуса Кејнсовом М5 52, „Ерјз11е 1о К. ЕсЈшагс! ипГоШес!” ,
дати су у поглављу 4. Исти начин резоновања у многоме се може применити
и на Кејнсов М5 51. Он садржи материјал у необјављеној верзији, и иако су
дати бројеви страна, оне не одговарају пагинацији у објављеној верзији. На-
помене о разним појединачним расправама које обухвата Кејнсов М5 51 да-
те су у даљем тексту.
Трећа класификација рукописа из раног периода састоји се од напомена
из књига са значајним пропратним Њутновим материјалом. Само један
рукопис, Кејнсов М5 19, може бити тако класификован у рани период уко-

375 И ак о је Кејнсов М З 67 био описан у С отбијевом каталогу као да не садржи ниш та писано
Њ р н о в о м руком, Р. С. В естф ал је утврдио да је сам Њ утн додао неколико мањих ставки ра-
н и јо ј ' компилацији. П ри ватно саопш тењ е, 11. децембра 1973.

150
лико се разматра Кејнсова збирка. Он је вероватно настао пре априла 1669,
као што је објашњено у даљем тексту где је испитан део његовог садржаја.
Четврти и последњи део којем се могу приписати Њутнови најранији алхе-
мијски рукописи састоји се од радова који првенствено садрже његов сопствени
материјал. За Кејнсов М8 12, Део А, може се рећи да спада у ову категорију. Он
се састоји од низа алхемијских правила који су, како изгледа, Њутнове сопствене
формулације, извучене бар једним делом из његове лектире. По рукопису и по
непрецртаним симболима за олово, тај посебни део рукописа изгледа да потиче
из шездесетих година, али како се у њему налазе референце за поједине ставке у
ТкеаГгит скеткит, вероватно би га требало датирати у позне шездесете годи-
не. Идеје у Кејнсовом М8 12 не изгледа да се одражавају у лабораторијским бе-
лешкама раног периода у некој већој мери и оне неће овде бити праћене, иако
могу касније играти неку улогу. Професор Р. С. Вестфал, с којим се писац саве-
товао око са датирања рукописа, склон је много каснијем датирању Кејнсовог
М8 12, Део Б, вероватно у деведесете године,376 и у складу с тим он је овде изо-
стављен из прегледа најранијих рукописа.
Средњи део Кејнсовог МЗ 58, као и цео Кејнсов МЗ 18, изгледа да су на неки
начин Њутнови. Њима се завршава последња класификација за овај преглед, а
они су од изузетног значаја за разумевање Њутнове ране алхемије. Сви одељци
Кејнсовог М8 58 изгледа да потичу из истог периода, тј. 1670-75, као што је већ
напоменуто. Кејнсов М8 18 написан је вероватно нешто касније, што нагове-
штава рукопис и чињеница да су симболи за олово прецртани. Њутн је, међутим,
још увек користио латинске знаке за акценте у Кејнсовом МЗ 18, што је прилич-
но добар индикатор да је то један рани спис. Према томе, иако је вероватно да је
он настао после 1675, скоро потпуно је извесно да није написан после 1680. годи-
не. Оба ова рукописа, Кејнсови МЗ 58 и МЗ 18, биће детаљно анализирани у
овомпоглављу.
Оно што је Њутн тражио у алхемијском материјалу у то време, био је на-
чин екстраховања „живе” из метала, ако би се судило по првим двема сери-
јама опита. Други опити из овог периода могли би се сматрати за наставак
исте опште идеје, с том разликом што су поступци које је користио потицали
директно из алхемије. Очигледно, Њутн је неко време мислио да су његови
нови поступци успешни и да ће довести до већих резултата, јер је седамдесе-
тих година написао свој „С1аУ15” , „кључ” који објашњава - у већој или ма-
њој мери - шта је он радио у својим опитима и изражава задовољство њима.
Овде се тај „Скујз”, у Кејнсовом М8 18, сматра за врхунац и круну Њутнових
најранијих алхемијских напора и узеће се за обележавање њиховог краја.

376 П ри ватно саопш тењ е, 28. јула 1973.

151
 „Жива” из метала: рани рецепти

Процват старе хемије и алхемије трајао је дуго пре него што су поједине
теорије материје постале популарне у седамнаестом веку, а једна од најка-
рактеристичнијих идеја у старијим хемијским студијама била је идеја о суп-
станцијама. Нису то биле честице или тт та. паШгаИа материје које су
„химичари” од давнина сматрали значајним, јер се такви сићушни делићи не
могу видети нити осетити, немају укуса ни мириса, а што се тиче здравог ра-
зума, они нису корисне апстракције. Али обичне супстанције света узете у
масивној форми имају секундарне карактеристике које човеков чулни апа-
рат лако схвата, тако да су супстанције током векова биле класификоване на
разне начине, према томе да ли су тешке или лаке, влажне или суве, да ли им
је укус горак, слан или љут и тако даље.
У једном врло корисном дводелном чланку у којем су неки основни пој-
мови испитани са филозофске тачке гледишта, Панет (Рапе1ћ) је тврдио да
је то био и остао сасвим исправан приступ у хемији, чак иако је наивно реа-
листичан јер је хемија, насупрот физици, усмерена према секундарним ква-
литетима тела а не према безсвојственом свету атома где су само величина,
облик и кретање реални. Хемија јесте „нешто што пуца и смрди” , истиче
Панет, и у њој натријум-хлорид јесте слан, а водоник-сулфид има неугодан
мирис.377
Њутнов старији савременик, Николас Лефевр, сигурно би се сложио са
Панетовом формулацијом, што би учинили и хемичари свих периода. По-
што је исмејао схоластичке аргументе о тачкама и деловима и о дељивости
делова тела, Лефевр каже:
Ви видите, дакле, да Химија заиста одбацује такве неутемељене и хи-
потетичне аргументе да би се припила уз видљиве и опипљиве ствари,
као што ће се показати практиковањем ове вештине. Јер ако потврди-
мо да је такво тело састављено од неког киселог духа, неке горке или
понтијске соли и слатке земље, онда можемо додиром, мирисом, уку-
сом учинити очигледним те делове које екстрахујемо, са свим карак-
теристикама које им приписујемо.378
Када је класификација на основу секундарних карактеристика била извр-
шена, вероватно је било неизбежно да „химичари” претпоставе да се испод
класа налазе извесни хемијски „принципи” који су сами били апстрактне
супстанције и носиоци значајних својстава по којима су се класе разликова-

377 Р. А. Рапе1ћ, „Тће ерЈз(ето1о§1са1 МаШб оГ 1ће сћеписа1 сопсер( оГ е1етеп( (I)”, ТНе В п и хк
Јоигпа1 Јог 1ће РћИохорћу о/8с1епсе 13 (1962), 1-14.
3 7 8 Рбуге, СћутШгу, 1, 9-10, цитат са стр. 10 (2, п. 88).
152
ле. Могло би се доказивати, као што је учинио Панет, да су емпедокловско-
аристотеловски елементи (Земља, Ваздух, Ватра и Вода) били управо та вр-
ста апстрактне супстанције, смишљени ради објашњења секундарних карак-
теристика тела. Елементи су били „метафизички” или „трансцендентал-
ни” , сами се нису могли добити, али су служили као „основне супстанције”
које су биле носиоци физичких и хемијских својстава.379
Док су чували „химијску” бакљу током мрачних векова, Арапи су разви-
ли један потпуно другачији скуп хемијских принципа да би објаснили једну
од уобичајених класификација - класификацију „метала” . Било је познато
седам метала: злато, сребро, гвожђе, бакар, калај, олово и жива. Сви су били
сјајни и компактни, а они чврсти могли су се у некој мери топити. Када су би-
ли растопљени, шест чврстих је показивало многе карактеристике живе која
је нормално течна, и тако се дошло до закључка да је за свих седам својствен
меркуријални тј. живин принцип. Апстрактну „живу” није требало поисто-
ветити са обичном, иако јој је била слична. Ради објашњења разлика унутар
класе метала, био је измишљен још један принцип, исто тако апстрактни
„сумпор” , који је, реагујући на разне начине са „живом” , доприносио спе-
цифичним својствима сваког метала.380
Општа флуидност културе периода ренесансе подстицала је интеракцију
између аристотеловских и арапских идеја, тако да су нови скупови хемијских
принципа стално били смишљани. У седамнаестом веку већина њих садржа-
вала је пет или шест чланова, од којих је један обично био течан и на неки
начин комбиновао аристотеловску „воду” и арапску „живу” .381 Када су, ме-
ђутим, „химичари„разматрали класу метала, неоспорно је доминирао мер-
куријални аспект течног принципа, и многи, многи покушаји били су учиње-
ни да би се изоловала „жива” из разних појединачних метала у лаборатори-
јама тог периода. Такви покушаји били су нарочито значајни у алхемијским
круговима.382
Алхемија, са својим тежњама ка трансмутацији и својом психолошком и
религиозном функцијом, одавно је проширила изворни појам живиног прин-

379 Р. А. РапеЉ, „Тће ер18(ето1о§1са181аШз оГ 1ће сћеписа1 сопсер( оГ е1етеп1 (п)”, Тће Вппак Јоиг-
па1/ог [ке РкИохорку о/5с1епсе 13 (1962), 144-60.
380 Но1туагд, А1скету, 75 (2, п.56); Кес^гауе, А1сћету (2п<1 еЉ .), 18-23 (2, п.56); Тау1ог, ТНе А1-
сћепит , 12-13, 80-81 (2, п.56). Т ејлор сматра да би теорија састава м етала од сумпора и живе
м огла да има исгоријски корен и у Арисготеловој теорнЈИ димних и влажних испарења из утробе
Земл>е; Холмјард сматра да ои се зачетак те теориЈе могао наћи код Аполонија из Тијане.
381 А Н еп С . Б е ћ и 8 , „ р ј г е апа1уз15 ап< 11ће е 1 е т е п (8 1П (ћ е 81х (е е п (ћ апс! ( ћ е 8 е у е п (е е п (ћ с е п (и п е 8 ,” Ап-
па1е$ о/5аепсе 23 (1967), 127-47; Т ћ о т Ш к е , Мадк, У П 1, 104-69 (3, п.118).
182 01§ђу, 8 есге 1х, 72-83 (3, п.182), садржи многе рецепте за справљање „ж ива” разних мета-
л а, а многи други Дигбијеви рецепти укључују употребу специјално екстрахованих „жива".
„ Д а се из м етала и минерала мож е екстраховати једна теч на супстанција, у облику течне жи-
ве, опш те је миш љ ењ е химичара, у чијим телим а [радовима?] мож ем о наћи многе процесе за
справљ ањ е тих ж ива...” Воу1е, 1Уогкз, I, 630 (3, п.181).
153
ципа. Арапска идеја, мада је свакако била апстракција, имала је своје корене
у емпиријским разматрањима. Алхемијски појам, „филозофска жива” , с
друге стране, био је подесан свима и за све. Он се могао појавити у скоро сва-
ком виду у алхемијској литератури и са скоро свим могућим карактеристи-
кама које су му биле приписане. Постојало је, међутим, ипак нешто зајед-
ничко између ових двеју идеја, а замах према експериментализму у алхемији
у неким круговима у седамнаестом веку требало је да послужи да се ти кон-
цепти међусобно приближе. Тако се могло догодити да се конкретна „фи-
лозофска жива” тражи обичним или необичним хемијским средствима.
Далеко најуобичајенији поступци коришћени за екстраховање неке „жи-
ве” из метала у време када је Њутн започео своја алхемијска проучавања,
били су они који су укључивали коришћење топлоте. Два типа прилаза могу
се овде кратко описати језиком модерне хемије. Руда или једињење неког
метала, обично олова или антимона, била би дестилована из смеше с неким
редукционим средством, и када би се истопљени метал појавио у реципијен-
ту био би назван „правом текућом живом” .383 У ствари, наравно, то је био
сам метал. То је морало бити очигледно чим би се он охладио, али су нечи-
стоће могле маскирати ту чињеницу. Други процес који је понекад био кори-
шћен састојао се у третирању метала испарљивим сублиматом живе, мерку-
ри-хлоридом. Када су те две супстанције биле заједно загреване, долазило је
до реакције супституције, образовања хлорида првобитног метала, а жива
ослобођена из свог почетног једињења јављала се као „текућа” на дну апа-
ратуре. Жива произведена тим поступком била је једноставно обична жива,
али је често била сматрана за „ живу” првобитног метала.384Ако је првобит-
ни метал био у вишку у односу на количину потребну за разлагање сублима-
та, стварни производ био је амалгам живе и метала. У том случају производ
би имао нека својства првобитног метала и оператор би био учвршћен у
свом веровању да је тај производ заиста био „жива” употребљеног метала,
јер је био сличан и металу и обичној живи.
Један од Њутнових раних рукописа садржи и рецепте исте врсте. Постоје,
у ствари, две његове компилације рецепата у Кејнсовој збирци; као што је
горе напоменуто, обе вероватно потичу из 1668. године. Кејнсов М5 62, ме-
ђутим, чији садржај је Њутн извукао из збирке рукописа из шеснаестог и ра-
ног седамнаестог века у Кејнсовом М5 67, не садржи никакву приметну тео-

383 Видети, на пример, Дигбијев „Тће ђе8( ч/ау 1о ех1гас11ће ? о? б у којем долази до редук-
ције оксида антимона: ОЈ§ђу, б есгеи , 72-73 (3, п.182).
384 Б ојл је 1680. критиковао ту врсту процеса на сасвим модеран начин у својим „Е хрептеМ з
апсЈ №)Се5 ађоиС (Ив РгодисШ епезз оС С ћугтса! РппсЈр1е5; В е т § РагГб о ( ап Аррепдјх, демцпеб
1о ђе асМес11о 1ће 5серпса1 СНутШ” (Воу1е, \Уогкз, ј, (631-32) (3, п. 181). Раније је, међутим, и
сам користио меркури-хлорид да би „отворио” м етале, ш то ће се видети у даљем излагању.
154
ријску основу, чак ни ону о „живи” метала. Рецепти које је Њутн одабрао из
Кејнсовог М5 67 били би више него бескорисни као практична упутства.
Они једино дају запањујући одраз старих „емпиричара” који су вероватно
свој алхемијски рад обављали у кухињама својих жена користећи све могуће
састојке до којих су дошли. Дечја мокраћа, увојак женске косе, маст пржене
јегуље - све је то било потребно у овом скупу рецепата.
Кејнсов М5 31, међутим, са насловом „1лћег Мегсипоиш < п с > Согро-
гиш” - „Књига о живама тела” - садржи скуп рецепата за екстраховање
„жива” , од којих су неки били сасвим на истом нивоу са најбољим рецепти-
ма које су прикупили хартлибијанци. Наравно, та група је могла чак бити из-
вор за Њутнову компилацију рукописа.
У Кејнсовом М5 31 могу се, на пример, наћи јасна упутства за справљање
„живе” из олова:
К, старо Г| које је било стављено на црквене прозоре или слично (јер
је то најбеље & најбоље за ову сврху), истопи га у гвозденој здели, у
коју, када се истопи, убаци © калцинован до белог, & ради & мешај
добро шпатулом док се не калцинује, затим испери со /* топлом или /
кључалом водом док она не буде свежа и слатка; стави тај прах у ста-
клену посуду & стави на њега & V добро затвори & и стави у балегу
да стоји 20 дана & највећи његов део биће $ .385
Или, ако неко више жели „живу” злата, могао би је добити следећим по-
ступком, иако би у том случају могао имати проблема у справљању „воде
живота” коју би требало да употреби.
+ од А. К, флорентинско А за ту сврху захтева мало или скоро ника-
кво пречишћавање, калциниши га до најфинијег праха, & сипај од
ф тако да буде два прста преко њега, дигестирај га у П 8 дана и ноћи,
одлиј , осуши га. стави преко њега V живота, или наш растварач,
добро га затопи, дај припремљени А , и тај креч ће се приметно пре-
творити у € , & стави у пехар са справљеним У од , затим га проце-
ди кроз ланено платно или овчију кожу, & оно што не Пролази раство-
ри опет у вишку твоје благословене V док не прође; тако ћемо доби-
ти € од А , које ће бити тешко покретно & волатилно.386

385 Кејнсов М 5 31, Г. IV. Н а Г. 4 у овог рукописа Њ утн је направио уредну табелу дефиниција
за све неуобичајене симболе у овом скупу рецепата (И лустрација 2). Ту означава „салар-
монијачну воду” а V је „раствор тар тар а” .
386 И ст о. Н а Г. 4 у, 4* и € дефинисани су као жива, А као злато, .’. као уље, V као вода, А
као в а т р а , к а о со, а М као „ Ш т и з Е ^и т и б ” - коњ ска балега.
155
 $3. 0 л * *** - /|
*1 л > "•Д '■*-..-• .■'(■41
$,!> ■ ^ ;/<*;* А', у ц ^ . ,, Ј
'"'П" $■♦. ' •г/оум. Шт
, $ $ уА 4 ш ^ /н /< г > ^*С Г ///*
^** 4ч1% ЦИНјЦ Ср
'V • чк-<1
.« . ' к -. ДГ «. /.Л; .
, > М I • в н 4 * ^ Ја ц а Ј ч I §I
<. ,'г ^ .'^.•ф-.сГ4 /<! * <>цч 'К V'
.лЛ» <Л«н<:к -
I I р+%*** | ^
. Ч^и* •”7 1(64^1$*, -4
Ниј" д ^ .^ 3 /Г ^ђг
‘>-‘Г, ~г ф .$ ■ V
*‘л-г/ч
„ ,.- '•« »»Л г »%
Ммч ? ’
и4«>ДГ Сб, (р воии итк
.-/ геСЛ’’* ■'{ Л.*\ч ^7 о*мв ,
| 4. Љ1«»-ч „Ј р I:
ф- ф . Х . ^ . ф | СаГц с \р '
I Л■*/'.'« '|глА
Ј~ и Ф ^ . Ш . 4 4 ,у | Лк <.<■«.., д.*.*^ јф л
/»? с Л м <-««14 •јк,ф> ф>,
?•«■• Ј у '':

Ј е д а н о д Њ у т н о в и х н а јр а н и ји х а л х е м и јс к и х р у к о п и с а , К е ј-
н с о в М б 3 1 , Г. 4 у , с а д р ж и о в у т а б е л у к о ју је Њ у т н п р и п р е -
м и о з а с е б е з а о б ја ш њ е њ е с и м б о л а к о р и ш ћ е н и х у р е ц е п т и м а
к о је је п р е п и с а о (Репродуковано са дозволом Управника и чла-
нова У правног одбора Кингс К олеџа, Кембриџ).

Да ли је Њутн стварно експериментисао у 1668. с овим рецептима које је

сакупио, вероватно се никада неће моћи утврдити, јер ако је то био случај,
никаква белешка о његовим резултатима изгледа да није сачувана. Али у
априлу 1669. прикупио је залихе стакла и хемикалија, материјала за две пећи,
Тћеа(гит сћет кит у шест томова,385и најозбиљније прионуо на посао.

„ Жива ” екстрахована мокрим путем: први огледи

Метод с којим је Њутн почео свој први записани хемијски оглед са „жи-
вом” метала није био тако уобичајен као они који су захтевали употребу то-
плоте; уместо топлотних процеса коришћени су раствори различитих мета-
ла у а ^ и а /о г ш тј. у азотној киселини, Н Ш 3. Међутим, Бојл је објавио један
опит у другом издању својих Рћухш1о§1са1 Ежауз од 1669. године који је у
великој мери био сличан Њутновом почетном огледу. Наводимо Бојлов вео-
ма сугестиван извештај, у нешто скраћеном обиму:
Раствори једну унцу чистог обичног живог сребра у приближно две
унце чисте АдиајопГз... сипај у то постепено... пола унце или једну ун-
цу опиљака од олова и... олово ће се у трен ока сталожити као бео
прах, а жива бити редукована у масу (ако смем тако да кажем) текућег
живог сребра... И мада је то далеко од тога да буде истинска жива од

385 Вге\У8(ег, М е т о т , ј, 31-32, п. 1 (1, п.2).

156
 олова, као што вам могу на другом месту показати, ипак ме неке побу-
де, које овде неће бити именоване, нагоне да гледам на то као на не-
што што се мало разликује од обичне живе и погодније је од ње за од-
ређене хемијске употребе.38®
Њутнови први записани огледи, унети у М8 Ас1с1. 3975 непосредно после
његових напомена у вези с Бојловим делом О /Рогт ез, који се вероватно мо-
гу датирати у 1669, почињу на начин који је скоро истоветан с Бојловим
огледом у Ехзауз, из 1669.
У Адиа /о гп з 2 5 раствори $ 1 3 или толико колико ће се растворити.
Затим постепено стави у то једну унцу олова у танким плочицама или
опиљцима & олово ће бити нагрижено и постепено ће се растварати у
? & осим тога ту ће насти бели талог сличан муљу а то је § сталожена
помоћу ❖ о д т ј . И з једне унце Т) може се добити у З од $. Ако се пре-
остала течност испари, остаје црвенкаста материја са оштрим укусом
као сублимат.389
Њутн очигледно размишља у духу теорије да се метали састоје од живе и
сумпора, када говори о сумпору олова који таложи живу у бели „муљ” . Жи-
ва у „муљу” на завршетку реакције њему изгледа као обична жива коју је
првобитно растворио у а^иа/огп$. Ону другу живу, која се јавља слободна и
„ текућа” на дну посуде, Њутн је сматрао за „ живу од олова” , јер је рекао да
је олово које је додао раствору било нагрижено и растворено у живу.
Њутн је потом отишао даље од Бојла и саопштио: „Иста течност ће екс-
траховати ? од % Затим је покушао са бакром и записао: „ Ако се у њу ста-
ви ?, биће покривен са $.”390Почео је, међутим, да сумња па је напоменуо:

388 КођеП Воу1е, С е п а т Рћу1ш1о§ка1 Е м а уз Апс! огкег Т гасн; МгШеп а! сИнаш Тт е$, апЛ оп
хе^ега1 Оссааитх. Тће 8есопД ЕДШоп. М ћегет зот е о/1ће ТгасН аге еп1аг§е<1 ћу Е хрегт еш х,
апс! 1ће \Уогк м т сгеахеЈ к у 1ће АсМШоп о / а п м со и гзе ако ш 1ке Ак$о1и1е КеН т ВоШех (1лп-
(1оп: Рпп(ес1 Гог Н епгу Н е т п $ т а п а11ће В1еш А псћог т 1ће 1лпуег \Уа1к оГ 1ће Иет-Ехсћапј>е,
1669), рр.202-03; Воу1е, У/огкз, I, 399 (3, п.181). Њ утн је поседовао ово друго енглеско изда-
ње и оно још постоји у Њ утновој збирци у Тринити Колеџу, N(2.8.48. О вај оглед није био у
првом издању: КођеП Воу1е, С е п а т Рћухш1о§ка1 Е н а у з, У/гШеп а! с1Шап1 Ћтез, апс! оп ае-
уега1 О с с а п о т (1х>пс1оп: Рпп1ес1 Гог Н епгу Негпп%тап а( 1ће А псћог т 1ће 1лз\уег \Уа1к 1п 1ће
Иеуу-Ехсћапве, 1661). П рем а Фултону, латинска издањ а из 1661,1667, и 1668, само су преводи
првог енглеског издања. Види: Рикоп, ВШ одгарћу, рр.20-25 (3, п.212). П рем а томе, ако Њут-
нов први записани оглед о добивањ у „ж ива” разних тел а потиче од овог Бојловог огледа - а
Њ утнов п о ч етак је у толикој м ери скоро истоветан са Бојловим да то изгледа вероватно - он-
да се Њ утнови огледи морају датирати у 1669. или касније. М еђутим, сви Њ утнови огледи за-
писани у М 5 АсШ. 3975, који ће бити разм атрани у овом поглављу, могли су бити изведени и
касније. О ни су сви пропрапени или окруж ени напоменама из Бојлових радова, од којих се са-
мо један појавио у 1671, као ш то ће бити разм атрано у даљем излагању. Сасвим је могуће да је
Њ утн оставио неколико празних страна у М 8 АсМ. 3975, за огледе које је мислио да ће моћи
извести, и те стране само испунио оелеш кам а о огледима после 1671. И ако то ниЈе случај са
првим огледима који ће бити разматрани у овом одељку, рукопис у неким белеш кам а о огле-
дима заиста изгледа да указује на каснији датум, мада ипак у седамдесетим годинама.
М5_АсМ. 3975, Г. 41 у (Њ утнова стр. 80) (3, п.264).
Исшо.
157
 Ја не знам да ли та § потиче из те течности или од ?, јер та течност
раствара 9. Исто тако, ? ће извући $ из муља који се таложи при рас-
тварању %или г) & такође из те течности за време растварања и после
тога. 391
Оно што је Њутн видео у овим опитима и подвргнуо свом критичком ра-
суђивању може се лакше разумети помоћу модерне терминологије. Жива рас-
творена у адиајот з тј. у азотној киселини даје расттвор меркури-нитрата.
Н§ + 4 Н Ш 3 - Н§ (N 03)2 + 2 И 0 2 Г
Како су олово, калај и бакар активнији од живе, они ће, када се додају у рас-
твор меркури-нитрата, редуковати живу док ће се сами оксидовати и прећи у
раствор. У зависности од експерименталних услова, нешто живе ће се осло-
бодити и поново појавити у првобитном облику, а истовремено ће се један
део вероватно редуковати до нижег оксидационог стања меркуро-јона уме-
сто до слободног метала. Овај други услов имао би као резултат додатно та-
ложење белог меркуро-оксида, Н&О, Њутновог „муља” . У реакцијама са
оловом и калајем, првобитни раствор неће се на изглед променити и остаће
безбојан, као што је био у почетку. Али у реакцији са бакром, раствор ће по-
примити плаву боју, наговештавајући тако да је нешто бакра прешло у рас-
твор.
Та појава плаве боје мора да је упозорила Њутна да се не дешава све она-
ко како је првобитно мислио, јер он каже: „ Ја не знам да ли та 9 потиче из
течности или од 9 јер течност раствара 9.” Очигледно је тада закључио да
метод растварања није погодан за екстракцију „жива” и свој први поступак
заменио другим.
Подаци из овог првог скупа опита појавили су се на крају у његовој Оп-
тици, први пут додати латинском издању из 1706. и задржани у свим наред-
ним издањима. У Оптици ништа не указује на то да је Њутн испрва испити-
вао те реакције у потрази за „живом” олова, калаја или бакра, а његов ис-
каз, који је сасвим модеран, истиче релативне активности метала:
... [А] Раствор живе у Адиа /о г т , када се сипа преко гвожђа, бакра, калаја
или олова, раствара метал а ослобађа живу; зар није то доказ да гвожђе, ба-
кар, калај и олово привлаче киселе честице од А ^иа/огЉ јаче него жива?392

„Жива” екстрахована сувим путем: други огледи

Њутнов други скуп огледа био је у блиској вези са уобичајеном употре-

бом меркури-хлорида за добивање „жива” . Он је читао о неким процесима

Исто.
ш К еМ оп, ОрПскх, 381 (1, п. 8).
158
те врсте у Бојловом делу О / Еогтех,393у којем је Бојл говорио о „ отварању”
тела антимона, сребра и калаја живиним сублиматом. Њутн је марљиво во-
дио белешке о Бојловим опитима394и затим унео информацију у сажетом об-
лику у свој хемијски речник.
Речник је, како изгледа, већ имао ту кратку одредницу за живин сублимат
на следећем месту:
Меркуриус Сублиматус је цвеће живе / добро промешано / са витрио-
лом (калцинованим између белог и црвеног) & шалитре (загрејане до пуцке-
тања) које у песку сублимује у белу корозивну со а то је жива здружена са
духовима соли у сувом облику.395
Затим је Њутн одлучио да дода белешку узету од Бојла; унео је од ње то-
лико колико је могао после оне претходне одреднице, али како није било до-
вољно простора за целу, назначио је наставак и завршио је на једној другој
страни. Следи оно што је узео од Бојла. Њутн саопштава о живином субли-
мату (Н§С12) и даје преглед Бојлових огледа врло сажето и јасно:
Његов дим чудно отвара & волатилизује минерална тела као што је
антимон правећи од њега маслац, а / грубо стуцан венецијански су-
блимат отвара*'' бакар цементиран с њим тако да га чини кртим про-
видним и лако топивим & запаљивим такође када ставити < з1с > на
распаљен угаљ или на пламен свеће. Тако исто и са сребром, калајем
итд. али не и са златом. Ипак, можда би се могли справити сублимати
(као када се сублимује обичан сублимат & амонијачна со / добро
спраши / с њим) који би осим значајних дејства на друге метале мо-
гли такође деловати и на злато. $ може бити сублимована из обичне
соли.396
Оно што је нарочито занимало Њутна, била је Бојлова идеја побољшања
дејства обичног сублимата додавањем различитих адитива. При крају свог
извештаја о дејству обичног сублимата Бојл је рекао:
Да би овај опит вероватно могао бити још побољшан применом ра-
зних и нових врста сублимата у њему, и да неколико других ствари мо-
гу бити сублимоване заједно или са сировом живом, или са обичним
сублиматом, то онај који размишља о начину справљања простог су-
блимата, неће, претпостављам, порицати.397
Бојл наставља наводећи један пример онога што се догодило са бакром
када га је третирао са обичним сублиматом којем је била додана „армони-

з и Воу1е, О/Рогте5, 283-302 (Е хрептеШ II) (4, п. 354); Воу1е, Могкз, III, 78-83 (3, п.181).
зм М 5 Ас1с1. 3975 38у-39г (Њ утнова пагинација 74-75) (3, п. 264).
395 М 5 Ооп, 5. 15, Г. 4г (4, п.353).
396И сиш , 1Т. 4г и 7г.
т Воу1е, ОјГогтев, 299-300 (4, п.354); Воу1е, \УоЉ\ III, 82 (3, п.181).
159
јачна со” (амонијум хлорид, МН4С1). Резултат је био много упечатљивији не-
го када је бакар био третиран само са обичним сублиматом, „тако да смо ми
претпоставили да је ово боље деловало на тело Венере него претходни су-
блимат.”398 Затим је Бојл завршио своју дискусију даљим сугестивним укази-
вањима:
А ипак ја не сматрам да је овај начин најефикаснији начин за побољ-
шање обичног сублимата, и склон сам да мислим, на основу нечега
што нећу сада поменути, да би он могао, погодним течностима, бити
тако обогаћен и унапређен, да буде учињен способним за отварање
компактног тела самог злата, и да у њему изврши такве промене (које
ће вероватно обогатити управо људска знања), које су химичари нави-
кли да врло безуспешно покушавају учинити у том скоро неуништи-
вом металу. Али о томе, пошто сам вам сада дао један наговештај, не
смем више ништа рећи.399
Ту комбинацију обичног сублимата и амонијачне соли Њутн је наставио
да користи у свом другом скупу експеримента, примењујући ту смешу очи-
гледноунастојањуда „отвори” теламеталаиизвучењихове „живе” . Онће
се касније вратити Бојловој последњој сугестији и направити нешто што ће
назвати „ филозофским сублиматом” , али у ово време, вероватно још увек у
1669. години, он је остао при релативно једноставној комбинацији Н§С12 и
Ш 4С1.
Следи Њутнов кратак извештај. Он очигледно садржи резултате многих
разрађених опита.
Сублимат 1 5 ЖЗ Уг, о ', 9,1), или /* њихове / Регулусе или Рег од 6 3
1/г, прво пеци & Ж заједно & стави метал спрашен од <мс> струган
у лонац за жарење & соли преко њега & у благој ватри соли ће дело-
вати на метале & ви ћете добити њихову *} која ће тећи по дну. Морате
их управо пустити да почну да кључају на сГјер је његова 9 врло вола-
дм)
тилна, али друге метале можете оставити да стоЈе дуже.
Расправу о томе шта је Њутн мислио под „њиховим Регулусима или Рег
од б ” , оставићемо за следећи одељак. Примарна ствар коју овде треба уочи-
ти у Њутновим експерименталним белешкама јесте та да је он мислио да је
добио „живе” свих тих различитих метала методом њиховог третирања
меркури-хлоридом и амонијум-хлоридом. Његов приступ био је системати-
чан, као и у сваком случају када је користио исте количине свог специјалног
сублимата и метала, мењајући само врсту метала. И он је правилно забеле-

398 Воу1е, О јР о гт ез, 300-01, цитат са стр. 301 (4, п.354); Воу1е, Џ /оЉ , ш , 82 (3, п.181).
399 Воу1е, О ЈР огт ез, 301-02 (4, п.354); Воу1е, И’огк$, III, 82-83 (3, п.181).
400 М 5 Ас1с1.3975, Г. 4 1 V (Њ утнова стр. 80) (3, п.264).
160
жио измену у поступку који је требало применити у случају гвожђа. Ту је,
међутим, постојала једна врло значајна експериментална варијација коју је
требало да примени, али није могао да то учини, јер је то био појам који се
уопште није наслућивао у то време, наиме, појам еквивалентних тежина.
Њутн је користио једнаке тежине метала баш као да су они хемијски сви јед-
нако „вредели” . Али то у ствари није исправно. Користећи једнаке тежине
метала уместо хемијски еквивалентних тежина, он је добијао производе ко-
ји су били „живе” онечишћене првобитним металима у различитој мери. У
његовом експерименталном приступу, систематичном и квантитативном,
није било ничег неисправног у односу на савремене стандарде, осим што ње-
гов план рада није узео и није могао узети у обзир чинилац једнаких тежина.
Да је знао да користи исправне сразмере једнаких тежина у сваком случају и
тако био у стању да добије чисте живине производе, било би за чуђење ако
његово оштро око не би запазило њихову хемијску истоветност.
Овде се сада може поставити питање у погледу Њутновог тумачења ње-
гових резултата. Он је заправо сваки пут добио само обичну живу - која је
потицала од једињења живе, меркури-хлорида, који је ставио у почетку - или
вероватно неки амалгам живе и првобитног метала коришћеног у сваком
примеру. Да ли је он на било који начин схватио ту чињеницу?
У првом огледу, екстракцији „живе” мокрим путем, изгледа да је он до-
био неки наговештај који је исправно протумачио, када је раствор почео да
се боји плаво од бакра који се растварао. Али у овим другим огледима није
било тако погодног индикатора и он вероватно није схватио своју грешку.
Могло би се мислити да је посумњао у то, јер непосредно иза прегледа својих
огледа он даје рецепт за „Венецијански сублимат” (други назив за меркури-
хлорид који је управо користио), а у рецепту сасвим јасно саопштава о упо-
треби живе при справљању сублимата:
Венецијански сублимат се справља од ? 2 пинте, пречишћеног Ф 2
пинте, Ф калцинованог до црвеног 1 пинта & со загревана до пуцкета-
ња 1 пинта. Холанђани га кваре арсеником. Покварени је у дугим одре-
сцима & постаје црн када се на њега капне уље од Џ али онај прави
постаје жут и он је у ситним зрнима као семе конопље.401
Када савремени читалац, после три стотине година развоја хемије, посма-
тра тај рецепт који је Њутн написао око 1669, одмах ће помислити да је Њутн
морао посумњати на присуство обичне живе у свом производу, јер ју је сам
увео у своју реакцију на почетку. А било је неких хемичара седамнаестог ве-
ка који би то учинили. Чак и без модерног схватања живе као хемијског еле-

401 Исто.
161
мента, који се увек може поново добити у свом првобитном облику из својих
једињења, било је могуће некој особи да покаже тај ниво софистикације у
свом хемијском резоновању. Бојл је заправо то учинио. Пишући око 1680. о
„Производљивости живе” , дела додатка припремљеног за друго издање
свог дела Тће 8серНса1 СћутШ, Бојл је поново навео да је он „ одавно” обја-
снио ту ствар некима од виртуоза. У њиховом присуству рекао је:
пошто сам помешао опиљке бакра са одређеном соли и ставио их у по-
годно обликовану стаклену посуду, држао сам је опрезно изнад довољ-
не ватре добро распаљеног угља, све док со није била потпуно расто-
пљена и делом сублимована; изглед бакра се у тој операцији сасвим
променио, нарочито боја, и био је заиста лако запаљив: а у доњем делу
стаклене посуде остао је приличан део текуће живе, тако да би они
отишли убеђени да су ме видели како правим живу од Венере да нисам
водио бригу о томе да их не обманем што сам учинио рекавши им да је
то живо сребро била само обична жива, која је лежала скривена у сме-
шаном сублимату који сам употребио заједно с бакром који је ослобо-
дио живу из корозивних соли у којима је пре тога лежала скривена, та-
ко што им је изложен метал погоднији за њихово деловање на њега не-
402
го ш тојежива.
Њутн, очигледно, није био један од виртуоза који су имали привилегију
да чују Бојлово објашњење, али иако би критиковање Њутна зато што није
посумњао да је добијао своје живине производе из живиног сублимата који
је уносио у реакцију можда било оправдано, то би могао бити промашај по-
енте - присуства његовог рецепта за венецијански сублимат управо на овом
месту. Њутн је већ био унео тај исти рецепт у свој хемијски речник на два ме-
дп-г
ста, где се он само мало разликовао од оног који Је управо наведен, а осим
тога и у његовом оригиналном речнику била је одредница „Мегсипиз ЗиђН-
та1из” , наведена горе, која је такође сасвим слична. Он је све време знао да
обична жива улази у реакцију и вероватно није то било оно што га је брину-
ло када је ипак поново исписао тај рецепт. Вероватније је да је користио
прилику да размисли о справљању сложенијих сублимата, извршавајући Бој-
лову сугестију, такође горе наведену, да би они који знају како да направе
„прост сублимат” могли исто тако смислити различите нове. У најмању ру-
ку, како је Њутн касније заиста справљао врло сложене сублимате, то изгле-
да оправдана претпоставка.

402 Воу1е, \Уогк 5 , 1, 632 (3, п.181).

403 М 5 Ооп. ћ.15, ГС. 7г и 8г (4, п.353).
162
 Ако се сада вратимо на питање Њутнове интерпретације његових резул-
тата у тим другим опитима, изгледа да нема разлога за сумњу да је он веро-
вао да је добијао „живе” метала с којима је радио. Али оне нису биле до-
вољно добре за његове сврхе. Он ће касније рећи у једном алхемијском руко-
писуиз „средњег” периода:
ова ? ... извучена из тела има толико хладних сувишности као што има
обична 9, & такође и нарочит облик & својства оних метала из којих је
екстрахована, што је чини удаљенијом од филозофске 9 него што је
обична $.404
Три ствари могу се извести из Њутновог последњег коментара. Прво, он
није сумњао у то да је добио „живе” из својих метала, друго, схватио је - ве-
роватно из још неких опита које никада није забележио - да су оне биле
сличне металима из којих их је добио, тако да нису биле погодне за даљу
употребу. Треће и можда најважније, оно што је он заправо тражио, била је
„филозофска” жива.
Кључ за Њутнове намере у коришћењу овог метода за добијање „живе”
метала лежи у бојловском појму „ отварања” метала. Као што ће бити де-
таљније разматрано у поглављу 6, Њутнов концепт „живе” метала вероват-
но некада није био егзактно заснован на „химијској” теорији, по којој су
принципи метала били „жива” и „сумпор” - или, у најмању руку, његова
концепција није била ограничена на тај приступ. У каснијим годинама он је
објавио материјал који указује да је мислио да су велике честице, које оку-
пљањем формирају масивна тела, саме биле састављене од сложених распо-
реда мањих честица. У његовим каснијим списима има наговештаја да је ње-
гова концепција вероватно укључивала и „меркуријалне” честице унутар
највећих честица метала, што је степен наниже на хијерархијској лествици
од највећих честица, и у њима. Тако је „ жива” о којој је говорио, иако је сва-
како имала живина хемијска својства, била сачињена од релативно сложе-
них честица материје и добијала се када се „отворе” веће честице метала,
допуштајући мањим саставним деловима да изађу. У различитим аспектима
свог рада Њутн је, како изгледа, био у стању да држи у глави дивергентне

404 К т § '8 Ко11е§е, Сатћпс1§е, Кеупез М 5 55, Г. Зг, у даљем тексту наведена као Кеупез М 8 55.
П оучно је упоредити Њ утнов исказ о „ж иви” разних м етала са неким исказима И ренеуса Фи-
лалетеса, јер ту има многих сличности: “ ... али ова жива има специфичне особине у складу са
природом мешала или минерала, из којег је била екстрахована; и зоог тога (у погледу нашег
рада који тр еб а да раствори саврш ене специје меишла) она нема више одлика него обично
живо сребро.... П рем а томе, ако жива извучена из тел а има не само исти недостатак топлоте
и с у в и ш а к /а е с № а као ш то има обична жива, него и јасно спецификован облик, она мора
(зб ог то г свог облика) бити толи ко удаљенија од наш е живе него ш то је обично живо сре-
бро." Ејгепаеиз РћПа1е1ћеб, „б1г Сеог§е Шр1еу'б Ерјзг1е 1о К т § ЕЈшагс! Ље Роиг1ћ, ШГоШесГ,
у: РМ1а1е1ће8, Шр1еу Леу/уУ, 11-12 (2, п.63). И згледа, међутим, да је Њ утн направио свој соп-
ствени концепт.
163
концепте, у снажној напетости плодној новим идејама. У овом случају напе-
тост је лежала између новог корпускуларизма честица и старе „химије”
супстанција. Из те напетости родиле су се његове сложене хијерархијске
идеје о субструктури материје, које су обухватале оба концепта.
Иако ће се касније вратити томе, у то време - вероватно још увек у 1669.
години - он је оставио тај посебни смер истраживања у другим опитима, и
кренуо једним новим смером, који је био изразитије алхемијски и који ће га
дуго, дуго окупирати, са свим својим варијацијама и гранањима. Тај нови
смер односио се на „регулусе” које је већ поменуо, и очигледно је имао за
циљ извлачење једне више „филозофске” живе из метала. Пре разматрања
следећих опита, најпре треба дати нешто хемијске и алхемијске основе за
„регулусе” .

Звездасти регулус антимона

Антимон је полу-метал који се обично јавља у природи као антимон-сул-

фид, минерал који се сада назива стибнит.* Стибнит се може редуковати до
металног антимона загревањем са дрвеним угљем или другим благим редук-
ционим средством под одговарајућим условима; по стандардном савременом
поступку за справљање метала, међутим, Зћ2 83 загрева се са опиљцима гво-
жђа и неким флуксом, као што је боракс. Гвожђе се једини са сумпором из
стибнита градећи сулфид гвожђа који плива по површини, док метални ан-
тимон тоне на дно. Боракс олакшава раздвајање течних слојева, али не ула-
зи у реакцију.
5 Б283 + 2Ре —> 28ђ + РегЗз
Када се сва маса охлади, слојеви се лако могу раздвојити и шљака одбацити.
Тада ће се антимон појавити са металним сјајем. Ако су услови погодни, и ако је
антимон добро пречишћен, образоваће се метални кристали. Кристали антимо-
на су дуги и танки и понекад образују сгабло те тако личе на лишће папрати. Ако
при пречишћавању и хлађењу преовлађују врло специфични услови, кристалне
„гране” могу се распоредити око средишње тачке дајући тако изглед звезде.
Антимонова звезда засенила је алхемичаре, а нарочито Њутна.
Међутим, у седамнаестом веку ни номенклатура ни хемијско разумевање
антимонове звезде нису били сасвим исти. Као прво, назив „ антимон” био је
тада примењиван само на руду, док су термини „регулус” или „регулус ан-
тимона” указивали на метални антимон. Као друго, сматрало се да гвожђе,
или било који други метал употребљен при редукцији руде, остаје у метал-

* К од нас је уобичајен назив ант им онит - прим. прев.

164
ном производу, што заправо није био случај ако су биле одабране исправне
пропорције. То веровање, међутим, дало је подстицај за настанак мноштва
различитих назива за метални антимон: „ге§и1иб рег $е” ако је до формира-
ња метала дошло загревањем руде са неметалним редукционим среством;
„марцијални регулус” , ако је у редукцији било коришћено гвожђе (Марс је
био идентификован са гвожђем); „венереални регулус” , ако је коришћен
бакар (Венера је била еквивалент бакру); и тако даље. Када се при рафина-
цији појавила звезда, антимон је добијао специјални назив ге§и1из апптопи
$1еИа1из, тј. „звездастирегулусантимона” .
Па ипак, уобичајен поступак справљања у седамнаестом веку био је
истоветан са савременим, и користио је руду стибнита и гвожђе. Њутн је био упо-
знат с тим када је писао свој хемијски речник, као и с методом прављења „ регу-
луса пер се” , али изгледа да је мислио да се звезда јавља само ако се користи гво-
жђе. Ево шта стоји у његовом речнику под одредницом за овај предмет:
Регулус антимона се прави од истих количина антимонове шалитре и
тартара, ставите пуним кашжама у загрејан лонац & топите када је све у
њему. Када се охлади, наћи ћете у лонцу црни сумпор на врху који лежи на
чврстим солима & једно метално тело испод тога слично олову али крто а
то је Регулус & од њега они праве антимонске шоље.
Регулус Мартис се справља топљењем две пинте антимона преко
једне пинте гвожђа, загрева се до белог усијања у лонцу & стапа /д о -
б р о / заједно са мало шалитре да би се побољшало стапање. Када се
охлади, на дну ће бити регулус; који када се поново 3 или 4 пута топи
са шалитром биће тиме пречишћен & када се охлади има горњу повр-
шину (испод шалитре која је тада чисте боје ћилибара) са звездастим
фигурама & она се назива Ке§и1иб шалјз бСеНаШб.405
Никаква алхемијска импликација уопште се не јавља у одредницама Њутно-
вог речника: ако се мало осавремени писање речи и номенклатура, Њутнов опис
могао би да иде право у савремен хемијски текст. Али он је од раније био обузет
алхемијским значењем антимонове звезде и већ у другом скупу опита испитаном
у последњем одељку - који вероватно датира годину или две после речника - он је
експериментисао са „регулусима” уалхемијскомконтексту.
Сада је већ очигледно да када Њутн помиње регулусе гвожђа, калаја, ба-
кра и сребра у тим опитима, он мисли на метални антимон справљен кори-
шћењем тих метала. На сличан начин, када помиње „рег. од б “ он мисли на
„ге§и1из рег зе” тј. на метални антимон справљен „сам по себи” тј. са неме-
талним редукционим средством.

405 М 5 Ооп. ћ.15, Г. 4 у (4, п.353).

165
 Назив „регулус” је друга реч која је променила своје значење од Њутновог
времена. Иако се она сада односи на било који метални производ који се образу-
је испод шљаке при рафинацији руда, тада се она примењивала само на метални
антимон. Тако „регулус гвожђа„није тада означавао метално гвожђе, као што
би било данас, него метални антимон справљен коришћењем гвожђа. За кори-
сника тог назива у седамнаестом веку то би такође значило да је у регулусу при-
сутно и гвожђе, као и метални антимон, мада то није увек било исгинско стање
хемијске ствари. У неким приликама то је „ химичару” седамнаестог века могло
значити да је и неки одређени део првобитног гвожћа, као што је његова „жи-
ва” , био присутан у регулусу.

, • . 1% •'

Земаљска „ звезда” у срцу руде антимона названа је симболично

сог 1еомх, срце лава, по небеском Регулусу, звезди у срцу сазвежђа
Лава (Сготеп соруп§ћ(. Тће бсјепсе М изеит, 1лпдоп.)

Сама реч „регулус” значи „ м а ж краљ”, јер је то деминутив латинске речи

гех, краљ. Било је понекад претпоставки да је та реч примењивана на метални
антимон због нарочитих хемијских односа које антимон има са златом, „ краљем
метала”, а један од тих нарочитих односа биће разматран у даљем излагању.
Исто тако, претпостављало се да је термин „регулус” био коришћен за метал
јер је метални регулус био нешто добијено из руде што је имало посебну вред-
ност. Овде се међутим, сматра да је метални антимон добио свој назив „регулус”
због своје способности да образује звезду, јер је постојала и још постоји једна ис-
такнута звезда под тим именом, Регулус, звезда прве величине, најсјајнија звезда
у сазвежђу Лава, позната такође и као сог 1еопп, срце лава. У сваком случају,
Њутн је видео везу између „регулуса антимона” и „регулуса Лава”, што ће се
касније појавити, што је од значаја за ову дискусију било да је тај однос првобит-
но постојао или не. Изгледа да је Њутн - а у најмању руку могуће је да су и други -
интепретирао лава из алхемијске симболике као руду антимона. Звездасти ме-
тални антимон у свом срцу тада постаје сог 1еотз или Регулус.
166
 Са звездом антимонове руде ступамо на живи песак алхемије и добијамо
жељу да примимо помоћ из било ког извора, ма колико невероватног. Шта
је та звезда антимона значила за Њутна? Као први корак у налажењу одго-
вора дошла је овом писцу помоћ из једног заиста неочекиваног извора, од
Мери Ен Етвуд (Магу Аппе А м о о ф . Госпођа Етвуд, рођена 1817, била је
кћи Томаса Саута (Тћошак 8ои1ћ), ученог енглеског теозофа који је обуча-
вао своју кћер да постане његов интелектуални друг. Њихова заједничка
проучавања одвијале су се кроз мистичну литературу свих векова, укључују-
ћи и алхемијске филозофе.
Око 1849. отац и кћи закључили су да су дошли до зрелих закључака из
својих дугих истраживања; он се повукао у једну собу да би ставио своје зна-
ње у стихове, док је она заузела другу и написала у прози А т%$>езпуе тди-
1гу Ш о „Тће НегтеПс Музгегу” (СуГестивно истраживање „Херметичке
мистерије”), објављено 1850. године. Промена у срцу обузела је г. Етвуда у
време када је почела јавна дистрибуција књиге: изгледа да је после свега за-
кључио да тајну не треба открити свету. Остатак издања био је опозван, што
је представљало не мали издатак, и спаљен на травњаку испред куће заједно
са рукописом поеме. Сачувано је само неколико примерака, и из једног од
тих произишло је скорашње издање.406
Господин Саут је могао уштедети себи сав тај труд, јер књига његове кће-
ри није дело те врсте које ће икада просветити свет; неће му донети ни добро
ни зло. Међутим, нема сумње да је госпођа Етвуд била врло образована же-
на, и она је дала један наговештај од непроцењиве вредности за ову студију
Њутна. Пре читања теозофије госпође Етвуд писцу ове студије увек је изгле-
дало да линије кристала у звездастом регулусу зраче из центра, као што све-
тлосни зраци зраче из звезде. Изненада, у једном помаку перспективе, указа-
ло се да би линије могле исто тако да се схвате као да зраче у центар, што им
више даје карактер привлачења него емисије, јер је то било оно - а то је го-
спођа Етвуд рекла индиректно - што су алхемијски филозофи видели у анти-
407
м о н о в о ј звезди.

Када се звездасти регулус гледа као да има линије које зраче према сре-
дишњој тачки, то претпоставља читаву нову димензију значења, нарочито у
односу на Њутна. На крају крајева, он је човек који се највише прославио от-
крићем закона гравитационог привлачења, у којем линије привлачења иду
према централној тачки и у њој конвергирају.

406 Магу Аппе АшоосЈ, Негтепс РћИозорИу апс! А1сћету. А шцценме тцшгу т 1о „Тће Нег-
тепс Му.иегу" т(ћ а (Имепапоп оп 1ће тоге се1екгшес1 о/1ће а1сћет1са1 рћИозорћек , ЈМгод.
ћу ХУаћег 1х8Не \УЛтћиг5[ (геујзес! е<1п.; Ие\у Уогк: Тће ЈиНап Ргезз, 1960), „1п1гос1ис1шп”, 1-
28
407 Исто, стр. 147-59.
167
 Њутн је био упозорен на алхемијске потенцијале антимонове звезде са-
свим рано у својим алхемијским проучавањима, јер је вероватно једна од пр-
вих ствари које је урадио била да прочита и стави напомене на Тријумфална
кола антимона Базилиуса Валентинуса, а те напомене су остале сачуване у
Кејнсовом М8 64, као што је горе речено. Базилиус Валентинус је у свом де-
лу првенствено настојао да опише значајне хемијске лекове који би се могли
добити од антимона, али је за звезду морао да каже следеће:
Многи су врло високо оценили означену звезду антимона, и нису ште-
дели ни рада ни издатака да би је направили. Али само мало њих је
икада успело да оствари своје жеље. Неки су мислили да је та звезда
права супстанција камена мудрости. Али то је погрешна представа и
они који то прихватају скрећу далеко са правог и краљевског пута и
муче се по стенама на којима су орлови и дивокозе учврстили своја
пребивалишта. Та звезда није тако драгоцена да би садржавала Вели-
ки камен; али ипак у њ о ј се криЈе чудесан лек...
Базилиус је дао стандардни начин справљања звезде са стибнитом и гво-
жђем и додао метод справљања лека од ње који је од велике „ користи за хи-
рургију” . Затим је дао још један алхемијски наговештај:
Овај регулус или звезда може се врло често носити кроз ватру са ка-
меном змијом, док се напослетку не потроши и потпуно споји са зми-
јом. Алхемичар ће тада имати врућу и запаљиву супстанцију, са чуде-
сним латентним могућностима.409
Поврх тога, постоји и јасан наговештај у Њутновим напоменама да је он
повезивао Базилиусову формулацију о регулусу који се „носи кроз ватру са
каменом змијом” са својим сопственим опитима добијања „жива” сувим пу-
тем, јер је Њутн, у једном од неколико његових личних додатака рукопису,
поистоветио„камене змије” са састојцима живиног сублимата и рекао да се
регулус звезде може носити кроз ватру са живиним сублиматом. У следећем
кратком преводу из Кејнсовог МЗ 64, текст унутар угластих заграда је Њут-
нов:
Још чешће се овај регулус или звезда може водити кроз ватру са каме-
ним змијама [тј. са живиним сублиматом, јер су у сублимату камене
змије тј. витриол и шалитра] тако да се она напослетку потроши и

■“ ВабШиз Уа1епипиб, ТИе ТгштрНа1 СИапоI о / Апптопу. \УиИ [Ие Соттетагу о / ТИеоЉге
КегскНпцшз, А Росчог о/МесНсте. Вет§ 1Ие 1мпт Уегагоп РикЊкес! аI АтмегЉт т 1Ие Уеаг
1685 Тгат1а(ед. Шо ЕпдЧ.чИ. Ш1И а В1о§гарМса1 Рге/асе ку АпИиг ЕНтагп Мапе (Керпги оГ
Ше 1лш јоп ес1п. оГ 1894; 1лп<1оп: У т с е ш 51иаг[ 1962), р.175, у даљем тексту: ВабШих Уа1епп-
пиб, ТСА. (Видети такође: ( 5, п. 367) - прим. прев.)
т Исшо, стр. 176-77.
168
 споји са змијом, и остваривањем тога вештак ће имати најврелију ма-
терију и потпуно запаљиву у којој су латентна многа дејства...410
У пасусу у угластим заградама - који је сигурно Њутнов, јер се тај матери-
јал не налази у Тријумфалним колима антимона - Њутново схватање каме-
них змија произлази из његовог познавања састава живиног сублимата. Као
што се види у одредници о „Меркуриусу Сублиматусу” у његовом речнику,
цитираној у фусноти 30 у претходном тексту, Њутн је справљао живин су-
блимат сублимовањем „цвећа живе” са витриолом и шалитром и рекао да
се живин сублимат састоји од „живе спојене са духовима соли у сувом обли-
ку.” У ствари, „цвеће живе” с којим је Њутн почео, сигурно је био меркуро-
хлорид, а витриол и шалитра служили су само за оксидацију те супстанције у
меркури-хлорид; међутим, он је мислио да су кисели духови витриола и ша-
литре присутни и у живином сублимату. Затим је поистоветиоте „духове”
са каменим змијама, јер они потичу из камених соли, и протумачио пасус из
дела Базилиуса Валентинуса тако да би регулус могао бити третиран живи-
ним сублиматом да би се добио алхемијски занимљив производ. Потом је, у
вези са својим другим скупом опита, пришао остваривању тог поступка ком-
бинујући ту идеју узету од Базилиуса Валентинуса са употребом обогаћеног
сублимата, узетом од Бојла.
Њутн је узео још један пасус од Базилиуса Валентинуса који непосредно
прати оне горе наведене. У том каснијем одељку који је Њутн забележио,
Базилиус објашњава да „олово антимона” , „филозофско олово” , треба
поистоветити са регулусом антимона. Њутн је нацртао малу шаку на марги-
ни својих напомена уз рукопис, која указује на то место, да би истакао његов
нарочити значај.411
Базилиус је рекао још нешто о антимону што Њутн није запазио у то вре-
ме, али се можда сетио касније: „ Знај да је у антимону и један дух који је ње-
гова снага, који га такође невидљиво прожима, као што магнетно својство
прожима магнет.”412 То „магнетно” или привлачно својство које је било
приписано звезди, напослетку је толико приковало Њутнову пажњу да га је
довело до уверења да ће оно извући „ филозофску живу” из других метала.
У неко време почетком 1669. године Њутн је приступио проучавању алхе-
мијских радова Сендивогиуса и Д'Еспања и један занимљив скуп напомена

410 Кеупез М 5 64, Г. 4г: „Оискиг е1Јагп Шс Б.ееи1и$ уе1 81е11а сиш ЈегрепПвиз 1арМе1Ј8 [ј.е. сиш
?о $ићНта1о, бегретез е ш т 1арјс1е11.е. уЦпо1ит & 8а1 ре1гае Шбип1 зићћтаСо] заершз рег ј^ п е т
11а и1 (а п д е т о т п т о сопаитрШ б бегрепи 8е аззо ае!, ^ио регасш агИГех ћаћ!1 т а 1 е п а т ГегуЈсНз-
5 Ј т а т & 1о1ат 1§ п е а т т ^иа т и ћ а аСгЈПсЈа 1а(еп1... “
411 ВабШих Уа1епИпиб, ТСА, 178-80 (5, п.408); Кеупез М б 64, Г. 4г. Још једна „ш ака” на маргн-
ни на истом листу (фолији) указује на дискусију о „живи филозофа,” М егсигш РћИозорћоргит.
412 ВазШиб Уа1еп1тиб, ТСА, 30 (5, п.408).
169
који се односе на ову двојицу сачуван је у Кејнсовом Мб 19. Сваку страну
овог рукописа Њутн је поделио у паралелне ступце. Ступцу на левој страни
дао је наслов „СоПесПопех ех Моуо 1лппте Сћугтсо циае а<1 РгахЈп зрес-
1ап{” и он садржи изводе из Нове Светлости Алхемије, затим из Филозоф-
ске загонетке (РкИо5орМса1 КШШе) и Дијалога о живи (ОГа1о§ие о/М ег-
сигу), Алхемичара ( (ке А1скетШ), и Природе (ИаШге) од Сендивогиуса и
из Агсапе Негтепсае ркИозрМае орш Д'Еспања. Десни стубац имао је на-
слов „ СоНесГЈопиш ЕхрНсаПопез” и у њему су Њутнова објашњења, повеза-
на са одломцима текста на левој страни.413
Рукопис се може датирати с извесним степеном поузданости - с више поу-
зданости у овом случају него код многих рукописа - због следећих ствари: (1)
Њутнов рукопис и пропуст у прецртавању симбола за олово стављају га у не-
ко време почетком шездесетих година. (2) Једино позивање на неку другу
књигу осим оних које су забележене односи се на ЗесгеМ К еуеаМ Иренеуса
Филалетеса. То дело, о којем ће у даљем излагању опет бити речи, није било
објављено пре 1669. (3) У априлу 1669. Њутн је набавио ТкеаСгит ске/тсит
у шест томова, као што је горе речено. Практично сваки алхемијски руко-
пис који је, како изгледа, Њутн написао после „ врло раног” периода садржи
референцу која се односи на неку ставку у тој огромној збирци, и како Кеј-
нсов М5 19 то не садржи, изгледа вероватно да је био састављен пре него
што је он заронио у ТкеаТгит скет кит , дакле, вероватно почетком 1669.
Датирање Кејнсовог М8 19 јесте значајно, јер изгледа да га његове интерне
карактеристике стављају између другог скупа опита, у којима Њутн у свом
трагању за „живом” метала још увек у мањој или већој мери прати Бојлово
вођство, и трећег скупа опита, где се Њутн окреће тешком и безнадном по-
кушају екстраховања једне живе, у већој мери „филозофске” , помоћу зве-
здастог регулуса. Иако је Њутн користио разне „регулусе„у другом скупу
опита, тамо су они поменути у низу са обичним металима и нема никаквог
наговештаја да је сматрао да звездасти регулус има било каква специјална
или „магнетна” својства. Изгледа да је он дошао до својих идеја о „магнет-
ним” ефектима звездастог регулуса под утицајем Базилиуса Валентинуса,
Сендивогиуса, ДТЕспања и Иренеуса Филалетеса, и тек када је прочитао све
те ауторе почео ј е да се усмерава ка звездастом регулусу.
Као што је већ речено у поглављу 3, Сендивогиус је био један од најпопу-
ларнијих алхемијских писаца у седамнаестом веку, а и он и Д'Еспањ имали су
јаку привлачност према неоплатонизму. ДТспањов ЕпскгШ оп ркуж ае ге-

413 Није било могуће установити издањ а која је Њ утн користио за Кејнсов М З 19, јер у овом
рукопису није наводио бројеве страна а сви ти радови имали су виш е латинских издања пре
1669. године.
170
51Г1и1ае био је, у ствари, прилично значајно поновно формулисање неопла-
тонизма у то време, иако је његово алхемијско дело, Агсапит НегтеНсае
рћИозорШае орих, који Њутн разматра у Кејнсовом М8 19, како изгледа,
било мање популарно. И Сендивогиус и ДЂспањ чврсто су веровали у „маг-
нете” . Они су их схватали као матрице које привлаче друге ствари - тела или
духове - помоћу неке привлачне силе и тада на неки начин чине очигледним
и материјалним нови облик онога што је било увучено.
На више него на једном месту у Кејнсовом МЗ 19 Њутн је извукао пасус
из Сендивогиусовог дела у којем се помињу „магнет” или „халипс” . У сво-
јим напоменама повезаним с тим пасусима Њутн је поистоветио то привлач-
но тело са антимоном, иако Сендивогиус није никада рекао ниједну реч о ан-
тимону. У трактату 9 Нове светлости, Сендивогиус је рекао:
Има још један халипс који се прави као и овај, створен сам од себе из
природе, који зна како да привуче из Сунчевих зрака оно што су мно-
ги људи тражили, и то је почетак нашег рада.414
Њутнов одговор на то био је следећи:
Тај други (и исправно назван) халипс јесте антимон јер се он ствара
сам од себе из природе (без вештине) и то је почетак рада; и нема ви-
ше него два принципа, олово и антимон415
Вероватно је у том тренутку, када је Сендивогиус почео да наглашава „маг-
нете” , Њутн први пут почео да увиђа значај идеје Базилиуса Валентинуса о
„магнетским” својствима антимона и тако поистоветио Сендивогиусов „ха-
липс” са антимоном.
Други пример у Кејнсовом МЗ 19 може се извући из одељка Ает§та
или РћИозорШсаI КМсИе. Ту Сендивогиус говори о „ нашој води „:
Наша вода је чудесно извучена, али најбоља је она која је извучена
силом нашег халипса која се налази у утроби Овна.416
Њутнов коментар односи се на силу „нашег халипса која се налази у
утроби Овна” и у њој се могу видети ефекти доктрине рп зса зарГепНа на
делу. Њутн је рекао да се најбоља вода извлачи
силом нашег сумпора који лежи скривен у антимону. Јер су људи ан-
тичког доба називали антимон Овном. Зато што је Ован први знак

414 Кеупез М 8 19, Г. 1г; „ Ез1 е1 аНиб Сћа1ућз азз1ши1аШг ћшс, рег 8е а паШга сгеаШз, зси
ех гасПјз зоПз еНсеге Шис! ^иос! 1о( ћ о ш т е з циаезјуегим, & орепз поз(го р п п сЈр ш т е$1. ”
4151Ш.: „Јз(е аПиз (& ргорпе сПсШз) сћа1ућз ез1 а п а т о ш и т п а т рег зе а паШга ( з т е аПе) сгеа-
1иг & ез1 орепв р п п с јр ји т; пес р1ига 8ип1 ц и а т с1ио рпп с1р!а, Р 1 и т ћ и т & А пП топЈит. ”
4161Ш„ Г.Зг: „А циа позгга ћ а и п т г т ј п з то(1Ј8, зес1181а е8( о р 1 т м циае ћаип(иг VI Сћа1у5Јз по-
81п ЈпуепШг 1П уегПге АпеПз.”
171
 Зодијака у којем Сунце почиње да се уздиже, а Злато се највише узди-
же у антимону.417
Хемијска је чињеница да се злато може рафинисати или „уздићи” загре-
вањем са рудом антимона. У таквом поступку сви метали који контаминира-
ју злато сјединиће се са сумпором из стибнита и издвојити на врху растопље-
не масе као нека врста шљаке. Злато ће потонути на дно, заједно са метал-
ним антимоном, одакле се злато може поново добити у изванредно чистом
стању. То је један од специјалних хемијских односа између антимона и злата,
„краља метала” , који даје веродостојност идеји да коришћење речи „регу-
лус” за метални антимон произлази из њеног значења „мали краљ” . Њутн
је знао да се злато може рафинисати на тај начин, очигледно из своје опште
хемијске лектире, јер је то било опште познато у седамнаестом веку. У свом
хемијском речнику он је описао тај процес називајући га једним видом „ про-
бе „:
Проба са антимоном је када / <> & < растопите > / једну пинту
нечистог О заједно са 3 пинте антимона у јакој ватри & сипате их у
гвоздену купу, најпре лако загрејану. И када се ово охлади наћи ћете
регулус на дну у којем је све О, а антимон је попио друге метале. Када
се овај регулус стави у ватру док сав антимон / у регулусу / не буде
истеран имаћете врло чисто злато које преостаје.418
Њутн је затим приписао то знање „људима античког доба” у складу са
својим веровањем да су све знање у античко време држали бар неки мудри
људи, и затим је протумачио мистични Сендивогиусов исказ „у утроби Ов-
на” на начин који је одговарао претпостављеном античком знању. Тако је у
Кејнсовом М5 19, у свом објашњавајућем коментару управо наведене Сен-
дивогиусове реченице, Њутн рекао да су у античко доба антимон називали
Овном зато што Сунце почиње да се „уздиже” у Овну (мислећи под тим да
почиње да се уздиже према свом летњем зениту, јер је Ован први пролећни
знак Зодијака) као што се злато, увек симболички представљено као Сунце,
„уздиже” или пречишћава у антимону.
Међутим, део тог пасуса који је заиста од значаја за ову студију јесте чи-
њеница да је Њутн поистоветио антимон са привлачном силом „халипса” , а
из Кејнсовог М8 19 може се видети да је Њутн у 1669. сматрао антимон за
материјал који делује привлачењем. Он не спомиње регулус антимона, али
одмах иза управо цитиране напомене излаже идеју да иако је сиров антимон

4171Ш:. „VI бирћигез поб1п циод 1а1е1 т А п п т о т о , А м т к т ш т е т т арис! Уе(еге5 сНсећасиг

А пез < 2 ш о т а т А пез ез( р п т и т 5 ј§ п и т ТоФас! т ^ио 5о1 1псјрј( ехакап & А и ги т т а х ј т е
еха1(а(иг т А т јт о ш о . ”
418 М 5 Ооп. ђ.15, Г. 4у (4, п.354).
172
јак отров, после кокције или загревања он постаје велики лек. Могуће је да
је он мислио да је „ магнет” који делује више регулус него непречишћена ру-
да. У сваком случају, он је у међувремену закључио да је антимон почетак
рада, а у лабораторији је пришао исцрпном проучавању зведаног регулуса.

Звездасти регулус на пет различитих начина:

трећи огледи

„ Да справите регулус од б , о ', Г|, ?, & с.” , каже Њутн, морате узети из-
весне одређене пропорције руде антимона и метала у сваком случају. Пошто
је разрадио упутства за ова четири, додао је и сразмере за регулус калаја.
Сразмере су биле од великог значаја за њега, јер су оне одређивале да ли ће
се добити добра звезда, јер је звезда била жељени производ у сваком случају.
Рекао је:
Што су сразмере боље, то ће сјајнији и кртији бити Рег & што је шља-
ка тамнија, то ће се они лакше раздвојити, и исто тако, звезда саврше-
нија, сем ако соли на врху пенушају и кључају при кувању и ремете ре-
чене површине. Рад најбоље успева са најмањим количинама.419
У наставку Њутн наводи све могуће променљиве које би могле утицати
на успех рада - јачину ватре, време када треба додати соли за топљење, редо-
след додавања материјала у загрејан лонац, време када их треба одлити да се
охладе. Велики део ових практичних података јавља се испод два насло-
ва: „ О овим правилима треба водити рачуна у сваком случају” и „ О овим
знацима такође треба водити рачуна у сваком случају” . Његова расправа о
звездастим регулусима у целини заиста представља један мали експеримен-
тални есеј и представља резултате од можда неколико стотина појединачних
проба.420
Звездасти регулус био је од темељног значаја за Њутна. Он је своја
обавештења о његовом справљању изнео претерано педантно, и наставио да
га користи у неким опитима још много година. Његов значај за Њутна
оправдава укључивање тог експерименталног есеја у целини, и он се може
наћи у додатку Б.
Како се детаљи његовог експерименталног рада у справљању разних ре-
гулуса могу наћи у додатку Б, нема потребе за њиховим излагањем на овом
месту, а значај звезде може се разматрати. Ако би се судило по једном броју

419 М 8 А<М. 3975, Г. 42г (Њ утнова стр. 81) (3, п.274).

420 М нож нна од „ге§и1иб” требал о бн да буде (у енглеском - пр. прев.) „ ге§и1ј”, јер је то ла-
тннска именица, друга деклинација маскулина. Међутим, како је Њ утн одабрао да Је у енгле-
ској форм улацији даје као „ге§и1и8е8” , овде је настављ ено на његов начин.
173
каснијих рукописа, који ће сви бити разматрани када дође ред на њих, Њутн
је од самог почетка мислио да је звездасти регулус у неком нарочитом одно-
су са „филозофском живом” , али практично није тачно знао какав је то од-
нос или које друге супстанције би ту могле бити укључене. Као резултат, у
неколико наредних година упустио се у читање обимне алхемијске лектире
да би решио те проблеме, изводећи поред тога вероватно велики број опита
који га нису никуда одвели.
Тврдња да је он обавио велики број опита делом је претпоставка, јер у
ствари нема много записаних опита у М5 АскЈ. 3975 који су могли настати
пре него што је написао свој „С1аУ1$” у Кејнсовом М8 18. Међутим, три
фактора чине оправданим претпоставку да није записан сав његов лаборато-
ријски рад.
Пре свега, његови први опити - они који су већ разматрани - нису ни на
који начин непосредни лабораторијски записи. То су збирни прегледи онога
што је Њутн сматрао значајним пошто је ментално сварио и средио своје
експерименте. Према томе, ако је закључио да један низ истраживања није
имао никаквог значаја, могуће је да га уопште пије записао.
Други чинилац који чини вероватним да МЗ Ас1<1. 3975 не садржи све ње-
гове експерименте јесте тај што они које је записао често изгледају као да
почињу из средине једне сложене ситуације. Тако на пример, у једном случа-
ју одједном се јавља „двојна со” као реагенс. Никаква „двојна со” није по-
стојала као стандардна хемикалија у седамнаестом веку: према томе, мора
бити да је постојала незаписана серија опита у којима ју је сам Њутн спра-
вио. Такав препаративни рад он није сматрао довољно значајним да би га
унео у своју лабораторијску бележницу, и само захваљујући његовом поми-
њању „двојне соли” у једном од Кејнсових манускрипата може се уопште
оценити њен састав.
Ипак, још један фактор је чињеница да „ С1аУ1б” , у којем је Њутн исписао
цео један дуг процес с којим је био сасвим задовољан, не одражава директно
опитне резултате записане у МЗ АсМ. 3975. Делови и делићи тог процеса мо-
гу се наћи у бележници, али не и целина, па чак не ни сви делови.
Па ипак, практично сви записани опити који се односе на овај рани пери-
од садрже употребу антимона у неком облику, тако да се може коначно рећи
да је Њутн покушавао да с њим направи своју „филозофску живу” током
раних седамдесетих година. Општа рационална основа с којом је пришао
том проблему изгледа да је била сендивогијанска, а она ће се најбоље схвати-
ти удубљивањем у саме Сендивогиусове расправе.

174
 Сендивогиусова теорија образовања и раста метала

Сендивогиус је био више него алхемичар, он је био и природни филозоф. У

Новој светлости Алхемије и такође у Расправи о сумпору (ТгеаНзе оп
8и1рНиг) оно што је изложио била је алхемија, опширно исписана и примењена
на све врсте физичких и биолошких промена у природном свету. У његовим
рукама Бог је постао Велики Дестилатор, а централна ватра у Земљи дело-
вала је на исти начин као и ватра испод дестилационе посуде филозофа.
Природна филозофија коју је Сендивогиус писао била је врло натуралистич-
ка, и он је стално наглашавао конзистенцију и законито понашање природе.
Нека филозоф размишља о могућностима природе и прати њен пример, рекао је
Сендивогиус. Тада ће бити у стању да оствари велико дело алхемије.
У дванаест расправа Нове светлости Сендивогиус је најпре поставио
своју теорију постанка свих врста на целом свету. Природа је подељена на
четири места, рекао је у расправи I, а то су места за четири елемента.421 У
расправи п постављено је константно кретање елемената и њихова узајамна
интеракција. Сваки елемент испушта “ своју сопствену несупстанцијалност
и суптилност” коју Сендивогиус назива семеном или спермом елемента. Као
што се семе човека убацује у женину утробу, тако је и семе сваког елемента
убачено у средиште Земље. То средиште је празно и тамо ништа не може
мировати, али Археус, „ слуга природе, меша тамо различита семена и шаље
их опет напоље. Услед разноврсности места кроз која та смеша пролази, или
у којима борави, долази до стварања различитих ствари. Али мешавина
сперми елемената је иста за све: она је
Еликсир сваке ствари, или квинт-есенција, или савршенија декокција,
или варење неке ствари, или Балзам Сумпора, који је исти као ради-
кална влага у металима.422
Из расправе ш може се научити да су за метале потребне две материје.
Она важнија, изједначена са „филозофском живом” , јесте „извесна вла-
жност помешана са топлим ваздухом” . Код прављења метала та прва мате-
рија не спаја се ни са чим осим што мора имати „покривач или сенку” , а то
је Сумпор или „сува топлота Земље” .423 У расправи IV објашњава се како
настају метали у утроби Земље. Смеша сперми коју Археус испушта субли-

421 8епд1УО§ш5, Ццћг, 1-5 (2, п.62).

422 И ст о, 5-8, цитат са стр. 6. О пш та расправа о појму „радикалне влаге” који потиче из меди-
цинске теорије, м ож е се наћи у: Тћошаз 8. На11, „ПГе, <1еа1ћ ап<11ће гасНса1 тојзш ге, А 5Ш(1у оГ
Ље 1ћ е т а 11с р а и е т т тесИеуа1 тесНса11ћеогу.” СИо МесИса 6 (1971), 3-23.
423 ЗепсИуо§шб, № н ! Ц&ћ 1, 9-10 (2, п.62).
175
мује кроз поре Земље и сталним понављањем циркулације постаје суптил-
нија и савршенија.424Расправа V слично описује постанак камења425
У расправама V I, VII и VIII, Сендивогиус доказује да природа мора делова-
ти кроз три врсте семена: минерална, биљна и животињска. Биљно семе је
опште познато и обично и оно показује како природа прави семена из чети-
ри елемента, али и метали морају имати своја семена, јер „Зар не цени Бог
метале као и дрвеће?” Природно својство семена јесте да се спаја с другим
унутар свог сопственог царства и затим учвршћује у одговарајућу матрицу.
Семе не вреди ништа осим ако се неком вештином или природним путем
стави у своју природну матрицу. Природа није увек успела да усаврши мине-
рале који су се развијали, јер је то спречио „сирови ваздух” у порама, утро-
би и на површини Земље. Вештина може довршити процес усавршавања.426
Пошто је тако поставио велику сцену, Сендивогиус се у Расправама IX, X,

XI и хи окреће битном алхемијском питању усавршавања метала, процесу

који је сматрао паралелним са природним растом метала у Земљи. Први ко-
рак је да се извуче метално семе и ту сад „ магнет” ступа на сцену, јер је маг-
нетни „ халипс” оно што може извући семе из злата, а вероватно и из других
метала. Горе наведен пасус који је Њутн дао у сажетом облику у Кејнсовом
М8 19 овде је дат у целости. У њему Сендивогиус каже:
Нама је дат један метал који има моћ да потроши све остало, јер је он
скоро као њихова вода & мати: па ипак има једна ствар, и то једина, а
то је радикална влага, наиме од Сунца и Месеца која му одолева, и ко-
ју он побољшава; али ја вам могу открити да се она зове халипс или
челик. Ако се Бог споји једанаест пута с њом, она испушта своје семе
и бива ослабљена скоро до смрти; халипс затрудни и рађа сина, савр-
шенијег од свог оца: а тада, када семе тога што се сада рађа буде ста-
вљено у своју сопствену матрицу, оно ће је пречистити и учинити хи-
љаду пута погоднијом и способном да роди најбоље и најсавршеније
воће. Има и други халипс који је сличан овом, створен сам од Приро-
де, која зна како да извуче моћ Сунчевих зрака (путем чудесне силе и
моћи), коју су толики људи тражили, а то је почетак нашег рада.427
Затим је Сендивогиус поставио нови чинилац који ће бити од значаја у
његовом поимању „магнета” . Враћајући се природно-филозофској распра-
ви, размишљао је како природа у својој производњи користи две топлоте,
топлоту Сунца и топлоту средишта Земље. Природа, каже он, зна како да
производи чудесне плодове из Земљине воде и како да им да живот из вазду-

424 ПИсто,
С Ш О у 11-14.
11 -14.
425 ГуТ„.-г.„ \ а л с
425 Исто, 14-16.
426 Исшо, стр. 17-25, цитат са стр. 19.
427 Исшо, стр. 26- 38, цитат са стр. 27-28.
176
ха. Ватра или топлота је узрок кретања ваздуха и живота свих ствари. Земља
је дадиља свих ствари и њихово боравиште. Без воде и ваздуха да хлади и
ублажава те две топлоте - Средишњег Сунца и Земаљског Сунца - међутим,
Земља би се осушила. То може да се догоди и догодиће се: када су поре Зе-
мље тако запушене да вода не може да продре, тада ће Сунце запалити Зе-
мљу и велике пукотине и бразде појавиће се на Земљи. А узрок тога, да се
Земља може тако запалити без воде, јесте тај што средишње и небеско Сун-
це имају кореспонденцију или „магнетну моћ између њих.”428
Врхунац Сендивогиусове алхемијске употребе „магнета” налази се у
Епилогу који следи после дванаест расправа Нове Светлости Алхемије и
тек тамо постаје јасно зашто је он убацио те коментаре који се односе на
„централно” и небеско сунце. У епилогу он каже да је „природни магнет”
оно што одговара „ сваком центру зрака тј. Сунца и Земље” , и затим развија
даље једну кратку рапсодију о „ваздуху” . Сендивогиусов „ваздух” може се
потпуно упоређивати са „универзалним духом” Д'Еспања или Ле Февра; он
је складиште свих окружујућих небеских и земаљских моћи, а „природни
магнет” је матрица која привлачи те моћи.
[Ваздух] је материја античких филозофа... [Он] је вода наше росе, из
које се екстрахује шалитра филозофа, од које све ствари расту и која
их гаји: њена матрица је центар Сунца и Месеца, небеског и земаљ-
ског: и да буде јасније речено, то је наш природни магнет, који сам у
претходним расправама назвао халипсом или челиком: Ваздух ствара
тај природни магнет, а природни магнет ствара или чини да се наш ва-
здух појави и изиђе... И тако ћеш на овом месту имати истину и право
објашњење Хермеса, када он каже да је томе отац Сунце а мати Месец, а
оно што је ветар унео у његову утробу, јесте 5а1 А1каИ, коју филозофи зо-
ву 8а1 Агтотасагит, и биље које Ма%пе$1а у утроби скрива429
Њутнов коментар на тај узбудљиви пасус, у „средњем” периоду Кејнсо-
вог М8 55, и опетнедвосмислено повезује „магнет” са антимоном:
Ваздух ствара халипс или магнет & ово чини да се ваздух појави. Тако
је његов отац О & његова мати је 1). То је оно што ветар носи у њего-
ву утробу, то је биље, 0 А1саН или А гт о т а с које Ма§пехја у утроби
скрива или б .43°
Сендивогиус није назначио да је магнет направљен од антимона, али
Њутн је био потпуно сигуран у то. А оно што је било „скривено у утроби
магнезије или б “ био је, наравно, звездасти регулус.

42“ Исто, стр. 30-36.

429 Исшо, 39-46, цитат са стр. 41.
430 Кеупез М 5 55, К. 1 1у-1 2 г (5, п.404).
177
 Подсетићемо да је Кејнсов М5 19, који се може датирати у прве месеце
1669. године, имао наслов „Изводи из Нове светлости алхемије усмерени
према пракси” („Ехсгассх {тот Сће Кеш оГ А1сћету \ућЈсћ 1оок Сошагдз
ргасисе”). У њему је Њутн поистоветио Сендивогиусов „халипс” са антимо-
ном. Кејнсов М5 55, са насловом „Протумачен Сендивогиус”, очигледно
датира из „ средњег” периода Њутнове каријере, вероватно из средине осам-
десетих година, јер рукопис његовог најважнијег енглеског одељка показује
самопоуздање и одважност периода Принципа. У њему је Њутн опет
поистоветио Сендивогиусов „халипс” са антимоном. На тај начин, Кејнсов
М5 19 и Кејнсов М5 55 лепо уоквирују експериментални рад током седам-
десетих година, а неизбежан је закључак да је Њутн, када је експерименти-
сао са антимоном током седамдесетих година, имао у најмању руку један
провизорни концепт о антимону који делује као Сендивогиусов „магнет” .
Да ли је тада очекивао да ће звездасти регулус извући „филозофску жи-
ву” непосредно из „ ваздуха” ? Вероватно је Њутн мислио да би у неком сми-
слу он то могао, али употреба звездастог регулуса у његовим опитима указу-
је да је његов лабораторијски рад био усмерен на инверзију процеса стварања ме-
тала који Сендивогиус разматра у свом природно-филозофском приступу.
Њутн је очигледно мислио да је антимон матрица или место за смештај
нечега необично металног; та идеја изражена је и у Кејнсовом М5 18, под
насловом „С1аУ15” („К љ уч”)и уК ејнсовом М 5 55, „Протумачен Сендиво-
гиус” , што ће бити испитано у даљем излагању. Међутим, када је радио са
антимоном у лабораторији, није се бавио тиме да извлачи ту јединствену ме-
талност директно из „ваздуха” . Није сматрао потребним да извлачи оно је-
динствено метално у антимону из „ваздуха” , јер му је изгледало да је то већ
присутно у антимону. Одатле је оно било у стању да извуче нешто - метално се-
ме, радикалну влагу, или филозофску живу - из других појединачних метала.
У лабораторији он није покушавао да делује на космичкој равни и да
ствара метале <1е п о у о привлачећи „ свеопшти дух” у металну матрицу анти-
мона, кујући тамо из ње нови материјални метал. Он је више размишљао о
декомпоновању метала који већ постоје у природном свету или о разлагању
у њихове саставне основне принципе, „сумпор” и „живу” . То настојање - а
то је било потпуно у складу са његовим првим бојловским опитима - довело
га је до једног начина коришћења антимона као матрице прилично различи-
те од Сендивогиусове природно-филозофске, али умногоме сличне паралел-
ној алхемијској коју је Сендивогиус понудио својим читаоцима у пасусу наве-
деној у напомени 427. За Њутна, антимон је вероватно био у стању да извуче
„филозофску” живу, или метално семе, натраг из метала у којем је она

178
већ била „спецификована” , тј. из живе или гвожђа, и изгледа да су према
том циљу били усмерени његови следећи опити.

Мрежа: четврти огледи431

У свом Агсапит НегтеПсае рћИозорМае ориз Д'Еспањ говори о мрежи

за хватање филозофских риба, што је Њутн исправно забележио у Кејнсо-
вомМ З 19:
И филозофи имају своје море у којем настају дебеле и крљуштасте
сребрнасте трепераве рибице; онај који научи како да их обавије фино
сатканом мрежом и да их извуче, заслужује да га сматрају највешти-
јим рибаром.432
Изгледа да је Њутн сматрао да постоје две врсте риба, једне дебеле а дру-
ге сребрнасте, иако то није неопходна интерпретација Д'Еспањовог симбо-
лизма, и да је потом поистоветио дебеле са „сумпором” метала, а сребрна-
сте са „живом” метала. Било да тумачење одговара Д'Еспањовим речима
или не, био је то савршено разложан начин давања „значења” том пасусу,
јер је, чинећи тако, Њутн само примењивао уобичајену хемијску теорију. Би-
ло је сасвим уобичајено приписивати, на пример, својства дебљине, боје и за-
паљивости сумпору као хемијском принципу, а принцип „живе” сматрати
као носиоца сребрнастог металног сјаја као и других металних својстава. Уз
то, то би такође могао бити конвенционални алхемијски симболизам: на
пример, Ламбспринкова прва слика приказује две рибе које пливају у фило-
зофском мору.433 У сваком случају, у својој објашњавајућој напомени уз
управо цитирани пасус, који је Њутн извукао из Д'Еспањовог Канона 54,
Њутн каже:
Баш као што се пурпурне љубичице чупају тако дебеле (тј. сумпоро-
вите) & сребрнасте рибице се ваде: жива свакако побели у последњој
сублимацији.434
Дебеле рибе су сумпорне, а Њутн изгледа да наглашава њихову сумпорну
природу упоређујући њихово извлачење са чупањем пурпурних љубичица,

431 Р азм атрањ е које следе непосредно након експерименталног есеја о звездастим регулусима
у лабораторијскоЈ бележ ници одлож ена је за следећи одељ ак јер су белеш ке о њима, судећи
по рукопису додате касније. Т акође, оне мора да су унете након ш то је одређена „ф орм ула”
за м реж у, јер Је сама м реж а била кориш ћена у опитима.
432 Кеупез М 8 19, (. 4у: „М аге зииш е1Јаш ћађеМ РћНозорћЈ т цио рш§иез бциатгшз циеаг§еп-
1ејз гшсаМез §епегап(иг РЈзсЈсиП, циоз зиђЦН ге1е туоГуеге & ех1гаћеге поуеп1, р 1$са(ог реп-
(1881т и 8 ћаћпедив еп(. *’
433 Виг1апс1, А т , 145 (2, п.70).
434 Кеупез М 5 19, Г. 4у:„8Јси( у1о1ае риш сае ауе11ип(иг 81С рјпдиез (ј.е. 8и1рћип) & аг§еп(еј рј-
5с1<си>и ехгаћимиг: п е т р г е Мегсипи8 јп розСгепиа зи ћН таП отћиз аЊевсН. ”
179
што је метафора коју је Д'Еспањ употребио у претходном Канону 53.435Њут-
нов даљи коментар, да жива сигурно побели у каснијим сублимацијама, по-
сматран у овом контексту, изгледа да имплицира идеју одвајања „сумпора”
од „живе” , јер би једино у том случају, када би „сумпор„као носилац боје
био одвојен, „жива” , која је остала сама, могла да побели. Ако је заиста та-
ко мислио о тој ствари, онда је у 1669. Њутн сматрао филозофску мрежу за
неки филтар који би помогао да се „сумпор” метала одвоји од њихове „жи-
ве” . Постављена између антимонског „магнета” и одређеног метала, фило-
зофска жива могла би задржати „сумпор” - дебеле рибе - а допустити „жи-
ви” - сребрним рибама - да прођу кроз природну матрицу звездастог регулу-
са антимона. Или, обрнуто, могла би задржати „живу” , а дозволити „сум-
пору” да прође.
У сваком случају, Њутн је приступио прављењу своје филозофске мреже
са својом уобичајеном темељношћу. Она је имала да буде направљена од ба-
кра и звездастог регулуса антимона (справљеног са гвожђем). Различите
пропорције биле су испробане за нову легуру и Њутнов избор најбољих очи-
гледно потиче од својстава дословне, физичке мреже која се образовала ка-
да су се метали охладили:
К О* 914, 9 4 дало је супстанцију са хемисферичним рупама & израђе-
ну слично мрежи са шупљинама као да су урезане.
К. с / 8 Уг, 9 4 нема рупа, али се мрежа шири свуда одозго, ипак више
утиснута у средини.
К. сГ 2 9 1 дало је мрежу, али не тако уочљиву као у претходном слу-
чају & тако и са К. о* 5 9 2.
Најбоља размера је приближно 4, 8 Уг, или 9.436
Овај истраживач нигде није био у стању да пронађе неку индикацију о то-
ме шта је привукло Њутнову пажњу на могућност прављења структуре слич-
не мрежи од антимона и бакра. Можда је он систематски истраживао бројне
легуре док није набасао на ту нарочиту комбинацију антимона и бакра. Мо-
гуће је, међутим, да је био привучен употреби легуре бакра и антимона тиме
што та два метала у многим пропорцијама дају легуре које показују различи-
те нијансе пурпура. Да ли је он можда протумачио Д'Еспањове пурпурне љу-
бичице дословно као и Д'Еспањову мрежу за хватање филозофских риба?
Ако је тако, онда му је ишчезавање пурпурне боје Јсада се нова, мрежи слич-
на легура спајала са другим металима могло значити да је „сумпор” био

435 И сш о, Г. 4г.
436 М 5 АсШ. 3975, Г. 43г (Њ утнова стр. 83) (3, п.264).
180
„издвојен” , остављајући сребрнасте рибе - „живу” - да остану саме и побе-
ле.
Не изгледа, међутим, да је Њутн разрадио процес у којем је коришћена
мрежа у току раног периода који се овде разматра. Бакар и антимон ишчеза-
вају из лабораторијских бележака раних седамдесетих година, изузев једне
одреднице која ће бити разматрана у следећем одељку, а у „Кључу” („С1а-
У1з”) Кејнсовог М5 18, који ће бити разматран касније у овом поглављу,
Њутн је уметнуо једну потпуно различиту супстанцију између звездастог ре-
гулуса и другог метала, једну супстанцију са потпуно другачијим алхемиј-
ским образложењем. Ипак, очигледно је да Њутн није одбацио појам мреже,
јер иако је његово тумачење мреже, како изгледа, касније понешто измење-
но, она се опет јавља у Протумаченом Сендивогиусу, а такође и у каснијим
експерименталним забелешкама. У Протумаченом Сендивогиусу Њутн је
још једном прешао преко сада добро познатих поступака справљања звезде
и мреже у свом „Уводу за 9. Расправу” („Јп1;гос1ис1Јоп Го уе 91ћ ТгеаСЈбе”)
Сендивогиуса:
За разумевање следеће расправе и знање шта аутор намерава треба да
растопите кашику по кашику прахове б Џ & Ф у загрејаном лонцу.
Затим протреси тако да би К, могао да падне на дно. Који ослобођен
своје шљаке сија као 3 после истеривања 3 . Затим га топи четири пу-
та са упола толико О*, још увек га одвајајући од главнине шљаке. Тада
ћете имати X од с / коју треба топити са толико ? док се обоје не ухва-
те у фину мрежу, & имаћете филозофско, летеће О & X од 9...437
Изгледа да је и Њутнов појам филозофских риба претрпео извесну про-
мену у осамдесетим годинама, у време када је писао „Протумаченог Сенди-
вогиуса”,438 занимљива епизода са мрежом и рибама у извесној мери добро
представља Њутнов прилаз алхемијским испитивањима. Држећи се нејасног
пасуса у којем је неки алхемијски аутор симболичким језиком изразио прет-
постављено реалну тајну, Њутн је најпре свео тај пасус на појмове који су за
њега имали реално значење. У случају са рибама он је нашао то значење у
тада важећој хемијској теорији, али се може претпоставити да је за мрежу
морао сам да смисли значење. Узимајући тај симбол као дословни опис, он је
затим тај наговештај пренео у лабораторију и почео да ради на томе. Нема
начина да се утврди колико покушаја је учинио пре него што је успео да на-
прави физичку металну мрежу која га је задовољила, али када је био задово-
љан, унео је најбоље размере за њу у своје лабораторијске белешке.

437 Кеупез М 5 55, (Т. 7 у - 8 г (5, п.404).

ш И ст оЈЛ Зу.
181
 Може се само нагађати шта се после тога догодило, али изгледа оправда-
но претпоставити да је тада покушао да примени своју мрежу у некој већој
шеми коју је тада имао на уму, радећи са провизорном идејом о томе шта би
она могла да уради. Када се његова очекивања нису остварила, он ју је при-
времено оставио, али је није потпуно одбацио. На крају, он ју је опет узео, и
може се претпоставити да ју је применио у новој радној хипотези и дао јој
ново тумачење у складу са њеним новим дејством.

Амалгамације: пети огледи

Тешко је тачно рећи на основу лабораторијске бележнице који су огледи

непосредно уследили после справљања мреже, али то би могао бити скуп за-
бележен на малом месту између краја експерименталног есеја о звездастим
регулусима и почетка опита справљања мреже. Те уметнуте белешке о
опитима очигледно су биле додате у неко време после опита са мрежом, али,
како симболи за олово у њима нису прецртани, оне нису могле бити написа-
не много касније од опита са мрежом. Вероватно је обоје било учињено у пр-
вој половини декаде седамдесетих година. Како уметнуте напомене садрже
упућивања на геге тј. на мрежу, овде ће се сматрати да су оне уследиле убрзо
након што је Њутн први пут успешно направио мрежу. Изгледа да су се ти
опити састојали од великог броја покушаја амалгамација на повишеним тем-
пературама; амалгам је специфичан технички назив за легуру живе са неким
другим металом или металима. Како је жива изразито волатилна у поређењу
са другим металима, није увек могуће образовати амалгам топљењем другог
метала или других метала и додавањем већ течне живе, јер топлота растопа
може бити довољна да волатилизује живу. Може се закључити да је Њутн
извршио неке покушаја амалгамације у којима је дошло до тога, јер је у тим
напоменама побројао неколико скупова реагенаса за које је рекао да ће се
„ амалгамисати пре него што 5 одлети.”439

Једна серија опита коју је, како изгледа, урадио, била је покушај справља-
ња амалгама свих различитих типова регулуса које је подробно описао у екс-
перименталном есеју о регулусима. Само је проба са „регулусом олова” би-
ла успешна: „ Ако се растопљен Рег Т) пусти да капље на ? он ће се амалга-
мисати али други Рег. неће.”440 У другим успешним покушајима биле су
укључене сложеније смеше, а њихове сразмере дате су у Табели 6.441

■
“ М 5. АсМ. 3975, Г. 43г (Њ утнова стр. 83) (3, п.264).
440 И сшо.
441 И сто.
182
 Табела 6

Аншимонски сасшојак_____ Д руш сасшојак________ Жива

Ке§ Г| - +
К.е§ % 1 3- 1 +
Ке§ % 1 Г| Уг +
Ке§ г 2 У 1 +
Ке§а2,Ке1еЗ У2 +
Ке§Г| 1, К.е§? 1 Г| 1 Ј/3 +
Ке1е 3 4» 7 +
2 %5 +
Поводом значења тих опита могло би се упустити у неколико уопштава-
ња, али пре него што приђемо томе, било би добро укратко размотрити зна-
чење особеног симбола Тај симбол овде се први пут јавља и није дато
никакво објашњење за њега. Поред тога, то уогапте није никакав уобичајени
симбол. Могуће је, међутим, наденути му назив на основу једног рукописа из
„касног” периода под насловом „Ргах 1б” . Тај назив је „квинтесенција” ,442
али „ Ргахјз” не даје једносмислено тумачење стварне хемијске референце
за квинтесенцију. Неке стране рукописа изгледа да идентификују квинтесен-
цију са антимоном (по претпоставци, са његовом рудом),443 али друге тума-
че Ч* као „В Јзт” , вероватно у значењу руде бизмута.444 Било која од ових
ознака у најмању руку учинила би очигледним да је то за Њутна била нека
конкретна супстанција, али на другом месту у истом рукопису он дефинише
квинтесенцију као „телесни дух и духовно тело” и „кондензовани дух све-
та” .445 Вероватно је све што се о томе може рећи из „Праксиса” то да је у
својим поодмаклим годинама Њутн имао извесне сумње у погледу природе
квинтесенције.
У ствари, велики део рукописа „Ргахјб” састоји се од страна на којима је
Њутн исписао своје алхемијске идеје и потом их, незадовољан, прецртао.
Али у првом делу седамдесетих година, када су опити амалгамације које овде
разматрамо вероватно били извођени, Њутн је очигледно имао на уму неку
реалну хемијску супстанцију за квинтесенцију, јер је навео реалне и одређе-
не пропорције у којима је она улазила у његове успешне амалгаме.
Најважније уопштавање које се може извући из Табеле о Њутновим
опитима амалгамације је следеће: у сваком појединачно случају осим једног,

442 Вађвоп Со11е§е, Ваћбоп М 5 420 (5о1ћеђу 1лС 74), стр. 15 и 14 а. Овај рукопис има компли-
ковани ф орм ат н овде се придрж авамо пагинације приписане од стране Вађзоп Со11е§е.
443 И сш о, 1-2.
444 И сш о, 14а.
445 И ст о, 2: „ Е л $ршШ8 согрогаИб е1 согриз 8рт1иа1е. ЕбС сопЈепбашз брЈгЈШб типсН...„
183
звездасти регулус антимона био један од састојака, а у преосталом случају
била је употребљена сирова руда антимона. Присуство антимона у сваком
покушају ставља, наравно, ове експерименте тачно у исти ред са другима у
којима је коришћен антимон, и ако се прихвати претпоставка да је Њутн у то
време користио антимон као Сендивогиусов магнет, онда су сви ти опити
амалгамације имали за циљ справљање филозофске живе.
Нека додатна уопштавања могу се извести у погледу других састојака. На
првом месту, сви покушаји које је направио укључују и додавање обичне жи-
ве, јер је жива по дефиницији састојак свих амалгама. Очигледно је, дакле,
да је обичну живу сматрао за вероватни извор филозофске живе. Пасус из
Кејнсовог М5 55, наведен уз напомену 39, пружа један разлог Њутнове упо-
требе обичне живе. Тамо је, да подсетимо, Њутн изнео тврдњу да „живе”
извучене из других метала имају нарочите облике и својства у зависности од
метала из којих су добијене, и да су те специфичне особине учиниле те „жи-
ве” удаљенијим од филозофске живе него што је обична жива. Изгледа да је
то закључак који је Њутн извукао из свог другог скупа бојловских опита,
разматраних у претходном излагању. Конверзија те Њутнове тврдње била
би, наравно, да је обична жива ближа филозофској живи него „живе” дру-
гих метала; отуда изгледа да је после неуспеха бојловских опита Њутн почео
да се окреће производњи филозофске живе из обичне живе.
Једно даље, али врло условно уопштавање може се понудити у погледу
других састојака. И калај и олово, супстанције које се најчешће јављају у
Њутновим најуспешнијим покушајима, релативно су меки метали и лако се
топе. Слично је и са полу-металом бизмутом и, ако је Њутн у том периоду
поистоветио „квинтесенцију” са бизмутом, онда би се могло нагађати да је
он тада усмеравао свој рад на мекше метале, по теорији да су они сличнији
обичној течној живи. То уопштавање, међутим, вероватно је погрешно. Не
треба заборавити да забележени резултати одражавају само успешне пробе,
а то су управо мекши и лакше топиви метали који би се лакше амалгамисали
„пре него што $ одлети” . Чињеница да су у најуспешнијим опитима били
укључени меки метали, отуда заправо не даје одговор на питање с којим ти-
пом метала је Њутн експериментисао уопште.
Остављајући по страни специфичне хемикалије, мора се напоменути да је
у структуру ових орка уграђен један врло значајан алхемијски концепт: кон-
цепт медијације. Пуна дискусија алхемијске медијације биће дата у даљем из-
лагању, када Њутнов „ С1аУ1б” буде разматран, али овде се она може узгред-
но представити. Иако је Њутн заиста покушавао да споји све регулусе ди-
ректно са обичном живом, у већини забележених покушаја уметнуо је не-

184
ку другу супстанцију између антимона и живе. У случају мреже, као што је
горе напоменуто, вероватно је мислио о мрежи као о неком филтру који би
задржао „сумпор” обичне живе и омогућио филозофској живи да прође у
„магнет” , или, обрнуто, да „извуче” сумпор и остави филозофску живу са-
му, а изгледа да је пробао и са самом мрежом и у спрези са једноставним зве-
здастим регулусима. У случајевима са калајем, оловом и „квинтесенцијом”
у другим пробама, могуће је да је трагао за „ Дијаниним голубовима” за чија
нежна крила се претпостављало да могу да омотавају и побољшавају, али тај
концепт биће касније разматран.

Метаморфоза планета: кратак увид у методологију

Однос пагинације и рукописа у М5 АсШ. 3975 указује да је Њутн наставио

са својим систематским белешкама из Бојлових књига и пре и за време спра-
вљања мреже и орка амалгамације. М8 АсШ. 3975 садржи позивања на оба
тома Бојловог дела Корисност Експерименталне Природне Филозофије
(1Ј$е/и1пе$х о / ЕхрептеШа1 Иа1ига1 РћИозорћу) (уо1. I, 1664; уо1. п 1671) и
на том Еззауз (1669).446
Истовремено је Њутн наставио и своја алхемијска испитивања, чији је је-
дан производ био Кејнсов М8 58. Кејнсов М8 58 писан је рукописом из се-
дамдесетих година и вероватно се може датирати прецизније приближно у
средину деценије јер су неки симболи за олово прецртани а неки нису.
У рукопису постоје три одвојена одељка, сва три очигледно без међусоб-
не повезаности, осим временске. Р. 1г,у је само један лист који показује знаке
да је био савијен тако да би стао у џеп. Он садржи само један рецепт, један
процес цементације.447 Изгледа да је ово био рецепт неког другог и да га је
Њутн само преписао. Иако је он сасвим одређено алхемијски, и описује по-
ступак за „умножавање” сребра, он је недоследан. Ако га је Њутн икада ис-
пробао, никада се није потрудио да забележи своје резултате, а нетеоријска
природа рецепта чини невероватним да је он икада значајније привукао ње-
гову пажњу. Присуство тог рецепта у Кејнсовом МЗ 58 служи, међутим, да
подсети да је Њутн морао бити у додиру са групом у којој су кружиле такве
„тајне” . Последњи одељак рукописа, 6 г -8 у , исто тако је од малог значаја. Из-
гледа да су то напомене које се односе на неки непознати рукопис. Многе су у
симболичном облику; има и неких рецепата. Р. 6у садржи једну једину белешку:

446 М З А <1<13975, {[. 43 г-51 у (Њ утнове стр. 83-100) (3, п.264); Ри11оп, ВИ>Ио§гарНу, 26 ап<Ј 37-
41 (3, п.212).
447 О цементацији, види: О ођђз, „ОЈ§ђу. Раг1 III”, 12-14 (2, п.113).
185
„N13 ОС ез1 за1 сотш ипе” у којој Њутн преводи један од симбола коришће-
них на бг. Лист Р. 8у се завршава рецептом за „РеђпГи§ит” .
Рецепти у Кејнсовом М5 58, опширне белешке из Бојлових радова, број-
ни рукописи које је Њутн, како изгледа, дословно преписао у току овог истог
периода и различите лабораторијске методе којима се посветио јасно пока-
зују колико је широк био опсег Њутнових хемијско-алхемијских делатности.
Иако се он вероватно усмерио на трагање за филозофском живом, није био
уверен где ће наћи кључ за њено справљање; зато је прелиставао литературу
сваке врсте. Кејнсов М5 58 приказује његова католичка интересовања и
средишњи део тог рукописа је заиста од изузетног значаја за проучавање ње-
гове алхемијске методологије јер садржи напомене у којима је Њутн очи-
гледно настојао да размрси неки алхемијски процес и преведе га у хемијске
појмове тако да би се могао испробати у лабораторији.
Посебно су га занимала три препарата: сува вода, орао калаја (или Јупи-
тера) и Јупитеров или калајев скиптар. Израдио је на енглеском разне вари-
јанте справљања, додајући коментаре и питања у паралелним ступцима или
на дну стране, са много брисања и преправљања.448 Затим је поново прешао
на латински и поново израдио иста упутства за справљања.449 После одељка
на латинском следи лист који је неисписан осим једне кратке напомене одо-
здо нагоре по полеђини коју је, како изгледа, Њутн урадио за себе.450 Та на-
помена, вероватно последња ствар написана у овом значајном средњем
одељку Кејнсовог М8 58, указује на Њутнов прелазак са проучавања у лабо-
раторију да би решио једно или два питања, и она ће бити наведена у даљем
излагању после указивања на природу осталог садржаја.
Многи коментари у Кејнсовом МЗ 58 и бар неки процеси потичу из дела
Метаморфоза Планета (Тће М еШ тогрћот о / 1ће Р1апе1з) Џона де Мон-
ти Снајдерса (Јоћп с!е Моп1е ЗпусЈегб) . Снајдерс је писао и друга дела која су
сва била објављена на латинском или немачком,451 али Метаморфоза Пла-

448 Кеупез М 8 5 8 , 1Т. 2г,у као и 5г. Р. 2г,у издељен је у паралелне ступце за текст односно
примедбе. Д есна колона била је нам ењ ена примедбама. Л ист Р.5г требал о би да следи после
Г. 2у, јер се текст са Г. 2у настављ а на {. 5г. Р 5г, међутим, није издељен на ступце и напомене
уз текст ту су стављ ене испод једне црте повучене преко целе стране.
И ст о, №. 5г и Зг.у. Н а Г. Зг,у, који би т ребал о да следи након Ј. 5г, има мањ е преправљањ а,
а изгледа да није заврш ен, је р су ступци за напомене празни.
450И ст о, ј . 4г, V.
451 В е рНагтасо сагкоПсо, које Њ утн често наводи у каснијим рукописима и приписује Снај-
дерсу, појавило се анонимно као други део дела К е с о п А м п и т ас КесШ зопит О р и к п п а е за-
р1епиаецие Ш т Ш з МипсИ М а§т ... (Ат81е1о«1ат1: Ари(1 Јо а п п е т Јап ззоп ш т & Тае$ћег§е, &
Е Н геи т ХУеуегЛгае!, 1666). Њ утнов прнмерак још увек постоји: Т ппку Со11е§е, Сатћп<Ј§е,
N 0 . 16. 80. Н ем а никаквог зн ака да је Њ утн користио први део ове књиге, али п е ркагт асо
саЖоИсо има напомене унете Њ утновом руком и м ноге стране пресавијене надоле. Ое ркаг-
т асо сасћоИсо садржи две мањ е расправе о којима Снајдерс говори у делу Тке М еш т огрко-
т о / 1ће Р 1апеи: ЈОе е1ет ем к т а § т з и Ое с ћ у т к о а1рћаУеш. ТћопкНке, М а ц к , уш , 355-56
(3, п. 118), помињ е расправу под насловом Ое т еД к т а итуегхаИ, објављецу 1678; изгледа да
186
нета има само немачка издања и изгледа да је постојала у енглеском прево-
ду само као рукопис. Њутн је негде набавио један примерак дела и направио
један потпун, пажљиво исписан препис са уметнички урађеном насловном
страном и симболичним насловним исписом пуним детаља. Њутн је такође
нумерисао стране, чак и редове, ради лакшег упућивања.452 Судећи по руко-
пису, Њутнов препис вероватно потиче из раних седамдесетих година.
Као што је већ речено, Њутнов својеручни препис Снајдерсовог дела био
је једно од оних ствари које су запрепастиле сер Дејвида Брустера када је
средином деветнаестог века претраживао Њутнове радове. И заиста, тужно
је читати тај документ, ту компликовану алегорију чија трабуњања се про-
влаче кроз тридесет једно поглавље. Цео спис садржи шездесет четири стра-
не, а у Њутновом раном ситном рукопису то је знатна количина материјала.
Врло мали део изражен је рационалним језиком.
Ипак, Брустер не би био тако запрепашћен да је погледао мало даље и
видео шта је Њутн урадио с тим материјалом. Јер суштина Њутновог присту-
па Снајдерсу била је потпуно иста као она коју је корисгио у тумачењу про-
рочанстава: рационална, чињенична анализа усмерена према налажењу тач-
них „значења” Снајдерсових алегоријских ликова и њихових радњи. Једина
варијација у методи у случају овог алхемијског испитивања била је у томе
што је Њутн, уместо провере својих „значења” упоређивањем са стварним
историјским догађајима, као у случају пророчанстава, у алхемији их прове-
рао у односу на експерименталне резултате.
Да би се могло сагледати колико растојање је Њутн морао да пређе да би
стигао од Снајдерса до лабораторије, овде ће бити наведен само један пасус у
којем Снајдерс расправља о орлу и Јупитеровом скиптру:
Сивобради Јупитер разумео је из Комете & Обележене Звезде да
двострука природа, као Монарх овога света управља његовом краље-
вином у миру уз помоћ Меркура & да су из свих делова света стигли
посланици да честитају & изразе поштовање најмоћнијем & непобеди-
вом. Зато је добри Јупитер узјахао на крила свог хитрог Орла & пожу-
рио у Двор & када је примљен у аудијенцију ушао је, учинио дужни из-
раз поштовања својим скиптром, савио колена, пољубио стопало Мо-
нарха, ставио му свог Орла на располагање, замолио као и сви остали

је то р азличити превод дела И е рћагт асо са 1коИсо.

4:12 Уа1е 1Јшуег811у МесПса1 Цћгагу, 5јг 1баас И еМ оп, „Тће М е 1 а т о г р ћ о т оГ 1ће Р1апе(з ћу Јоћп
<1е М о т е 5пус1ег$” , 5о1ћећу 1л! 102, у даљем тексту: 5пус1ег8, „Ме1атогрћо513.” О во Снајдер-
сово дело било је објављ ено на немачком у четири издања: Атз1егс1ат 1663, РгапкГо«, 1700;
РгапкГо« ип<11-еЈр21§, 1773; Ујеппа, 1774. Ннједно енглеско ни латинско издање не јављ а се у
било којој стандардној библиограф ској реф еренци. К ако изгледа да Њ утн није био у стању ца
чита дела на немачком, његов извор мора да је био неки енглески превод у рукопису к о ј и Је
кружио.
187
 за неко наслеђе & вечну краљевину да му буде дата, с обзиром да је
стари Змај, отац његовог краљевског величанства, заједно са његовим
Оцем, моћним Орлом, наиме, са изабраним Јупитером, мудрошћу и
добрим саветом сазваних законодавних сталежа & чланова парламен-
та Филозофске краљевине успоставио једно нераскидиво пријатељ-
ство. 453
У вези са Њутновим поступањем са Снајдерсовим делом морало би се на-
поменути да су у седамнаестом веку, као и у многим ранијим вековима, пла-
нетарна божанства била изједначавана са стварним металима и да су симбо-
ли и називи били коришћени и за једне и за друге. С том једначином у руци,
Њутн није имао већих тешкоћа у превођењу Снајдерсових алегоријских ли-
кова у хемијске термине - као први корак - и за њега је Јупитер односно Јов
одмах постао калај.
Али покушај да се направи Јупитеров орао, по претпоставци нека суп-
станција изведена од калаја, покушај који се одражава у Кејнсовом М8 55,
мора да је укључио Њутна у фантастичан напор да синтетизује релевантне
али бесмислене Снајдерсове пасусе, и затим да извуче "њихов смисао. У напо-
менама у Кејнсовом М8 55 могу се видети његови покушаји утврђивања од-
носа Снајдерсових алегоријских ликова и њиховог превођења у хемијске
термине. Сатурн (олово), Марс (гвожђе) и Венера (бакар) тако преведени
постају носиоци главних улога у првом одељку о прављењу Јупитеровог ор-
ла у Кејнсовом МЗ 55:
Али за % - ов орао епомешај други пут нешто од орловог минерала
са 5 ^ или додај мало после другог пута / & када поцрне ферменти-
рај изнова -^један^ са екстрахованим' кречомћ од о* & 9 & воду & по-
том додај / у / екстрахован8 креч од орла & орао ће бити меркурија-
лизован & и предестилован.454
Њутн је прецртао тај пасус али не пре него што је додао своје напомене.
Његове напомене повезане са горњим цитатом све су из Снајдерсове Мета-
морфозе Планета, осим последње која изражава Њутнову сумњу у исправ-
ност сопствених интерпретација. Напомене следе:
е судар два света у тами.
[Снајдерс
гСин сунчаног света гурнут ланцем да клизне доле.
8Кћи левог света.
ћвероватно само од о*455

453 бпудегз, „Ме1атогрћо518” , 11 (Њ утнова пагинација) (5, п.452).

454 Кеупез М 5 58, Г. 2г.
455 Исшо.
188
 Одмах затим следи још један покушај одређивања процеса за прављење
Јупитеровог орла, затим следећи, па опет следећи. У једном случају Њутн је
чак покушао да да општи исказ о прављењу орлова и он ће бити цитиран у
целини:
3. за меркуријализацију меркуријалних тела (наиме: два орла, Венера
и 3) ферментирај ^суву воду / 5 изнова ^са зрном старе иструлеле
мајке / додај томе креч <из рудника прецртано> да се меркуријали-
зује, & врло мало да ферментира и онда предестилуј. Али обрати па-
жњу да за % -ов орао 5 мора ''в ер о в атн о / тада бити другачије+ при-
премљен за 9, наиме, додавањем у 5 , док први /*или други^ пут фер-
ментира, мало од <два минералаод %, ^или боље мало од Л прецрта-
но> ^орлове соли, и л и а минерала^ тако да све то може да трули за-
једно. Тако ћеш имати 9 кћер Сатурна & \ -ов орао.456
У првој напомени повезаној с тим пасусом Њутн каже: „ + Ова % бочица
^ с у б л и м о в а н о г /је један орао као што је сам 5 други,,,457 сводећи тако те
орлове целим путем од најмистичнијег симболизма до конкретних хемијских
значења. У другој напомени уз исти пасус могу се уочити три тачке од вели-
ког значаја.
а А радије од минерала, јер је 5 (не крв од Лава) појело камен уместо %
& испљунуло га опет. Вероватно ће ферментизовано 5 меркуријали-
зовати камен без даље акције јер га је оно испљувало опет након што
га је прождерало. Питање 1. да ли 5 мора појести камен за 2 чим дух
раствори 5 & он је посејан али још није израстао у суви црни креч (ко-
ји је највероватнији јер ће иначе 5 предестиловати заједно с њим / )
или после <тога, прецртано> сублимације 5 ? Питање 3. да ли овај ка-
мен да буде сиров или његов креч. Обоје се може испробати да се види
која $ је најбоља. Питање 2. Неће ли ациа зјсса бити / постати •/ чвр-
шћа удруживањем са неким телима као што су & или 9 & тако пусти-
ти $ да пређе сама.458
Прва ствар коју треба уочити јесте та да Њутн заиста користи митоло-
шки материјал повезан са Сатурном - причу у којој је Сатурну било дато да
једе камен уместо свог сопственог потомка Јупитера, а он га је повратио чим
га је прогутао - да би добио наговештај за алхемијски процес који је покуша-
вао да пронађе. Вероватно ће, каже он, ферментисано олово извршити ову
меркуријализацију „ без даље акције” јер је за Сатурна било речено да је по-
вратио оно што је прождерао.

Исто, Г.2у.
Исшо.
458 1
Исшо.
189
 Да ли је Њутн следио тај траг у лабораторији не може се сада утврдити,
али у његовом сопственом одговору на треће питање јасно се види да се заи-
ста ослањао на опит да би дошао до одговора на своја спекулативна питања.
„Обоје се може покушати” каже он, и то је вероватно најзначајнија тачка
која се може докучити из Кејнсовог М8 58. Она је потврђена и наглашена
завршном кратком изврнутом напоменом на крају средњег одељка
рукописа, коју наводимо доле.
Али пре него што се осврнемо на ту последњу напомену, још једна тачка
може се извући из питања у Њутновој претходној напомени „ а” , а то је да се
у овим напоменама може видети како он примењује своје сопствено значај-
но техничко хемијско знање у развоју алхемијског процеса. У првом питању
он закључује да је вероватније да ће један претпостављени процес функцио-
нисати него други, јер ће у другом олово дестиловати на нежељен начин. У
другом питању он има идеју да учини своју „суву воду” мање волатилном
или „ чвршћом” повезивањем са гвожђем или бакром који нису врло волатилни.
Остављајући по страни остатак рукописа, који се у великој мери састоји од мена
горњих навода, долазимо коначно на пресудну напомену на крају:
Да се покуша.
1. Екстрахуј 9 из зеленог Лава са разблаженом направи растварач
од тога.
2. Пробај да ли ће тај растварач растворити руду олова.
3. Узми Ф и пробај фермент.459
Са том напоменом самом себи Њутн завршава свој покушај давања „ зна-
чења” Снајдерсу на строго рационалан начин, бар за то време, и прелази у лабо-
раторију да „проба” и огледнопроверипитања којаје његовум формулисао.
Много тога у лабораторијским белешкама изгледа да се односи на снај-
дерсовске процесе Кејнсовог МЗ 58, али највећи њихов део односи се на ка-
снији временски период. Види се да су само два кратка пасуса на латинском,
управо у средини Њутнових напомена на енглеском у вези са Бојлом у М8
АсШ. 3975, која су, како изгледа, хемијски повезана са оним што је Њутн мо-
рао да каже о Снајдерсовој алхемији у Кејнсовом МЗ 58, написана пре Кеј-
нсовог М8 18, што треба да означи крај овог проучавања Њутнове најраније
алхемије.
Први опит описан у овим нарочитим одељцима јесте процес „фермента-
ције” и како се у њему користи олово, он би могао да представља покушај
прављења „ сће а^иа 81сса 5 ” на који се упућује у наводу цитираном уз напоме-
ну 456. Тамо је Њутн намеравао да ферментира материјал „изнова” тако да је

459 Исто, С.4у.

190
очигледно првобитно направио суву воду ферментацијом. Опит је следећи:
Со антимона испарена Ш унце; олово 4 или 5 унци; амонијачна со
око 2 унце, и кроз ферментацију на топлоти биће 2Уг унце калцинова-
не од олова и целокупна тежина креча биће ЗУл унце.460
„Ферментациони” агенс у овом Њутновом опиту је амонијачна со, или
амонијум-хлорид, МН4С1.Амонијум хлорид је непостојан и разлаже се деј-
ством топлоте, дајући два гаса, амонијак (ИНз) и хлороводоник (НС1). У
Њутновој смеши ови гасови ће излазити као мехурићи, тако да ће изгледати
као да цела маса ферментира, као када се прави пиво. Та два процеса хемиј-
ски немају никакве везе, јер је Њутнов процес строго неоргански и произво-
ди амонијак и хлороводоник, док је оно што се назива ферментацијом орган-
ски процес у којем се ослобађа угљен-диоксид. То је, међутим, за Њутна би-
ла типска реакција чија је значајна одлика врење, а не појединачни гасови
који настају. Врење је по његовом мишљењу вероватно доводило до меха-
ничког преуређења ситних делића супстанција правећи тако нове супстанци-
је, у овом случају можда ону адиа зГсса коју је тражио.
У поглављу 6 видећемо како се Њутн често позива на ферментацију, увек
у контексту који претпоставља механичку филозофију и трансмутацију пре-
уређивањем ситних делића супстанција и сасвим је вероватно да је исту ло-
гичку основу примењивао у свом лабораторијском раду из раних седамдесе-
тих година. У свом раном хемијском речнику Њутн је дефинисао „фермен-
тацију” на следећи начин:
Ферментација или врење течности чиме се оне даље варе & сепе-
ришу <51с> од њихових измета итд. Хладноћом се спречава. А мошт*
који 6 или 8 недеља стоји у хладном бунару биће тако избистреног са-
става да неће ферментирати од <мс> још дуго после тога.461
И дефиниција „ферментације” Џорџа Вилсона, „химичара” тог доба,
изгледа да даје значење слично овом које Њутн даје за своју употребу. Следи
Вилсонова дефиниција:
Ферментација је врење изазвано духовима који теже да се одвоје
од тела, али сусрећући се са земљаним деловима, који се супротста-
вљају њиховом проласку, они бубре и разређују течност док не нађу
свој пут којим ће изаћи. У том раздвајању делова духови се деле на та-
кав начин као да чине природу материје другачијом него што је прет-
ходно била.462

•|60 М 5 АсШ. 3975, С. 43у (Њ утнова стр. 84) (3, п.264): 5а1 б јј еуар 5 пј ‘4; 5 4 уе1 5 5 *■ 5 јј
сЈгсКег, & рег ГегтеМ аШ опет т саШ о са1стађкиг ех V 5 јј Уг е( са!сјз ропсШз 1оШ т еп( 3 нј 1Л.
ш ира, слатко вино, сок од грожђа....
461 М 5 Ооп. ђ. 15, Г. 7г (4, п. 353). 7
СћетШ гу, 10 (3, п.247).
191
 Исто тако, може се уочити да су Њутнове идеје о материји биле сличне
Вилсоновим крајем седамдесетих година. У својој незавршеној расправи О
ваздуху и етру {Ое аеге е1 аеЛеге), написаној око 1679. или 1680, Њутн го-
вори о настанку ваздуха:
... Из ових принципа лако се може открити настанак ваздуха. За то ни-
је потребно ништа друго осим извесног дејства или кретања које рас-
кида мале делове тела; јер када су раздвојени они беже један од дру-
гог, слично другим честицама ваздуха. И на тај начин свака силовита
агитација (као што је трење, ферментација, сагоревање и велика то-
плота) ствара ваздушну супстанцију која се у течностима открива
кључањем...
Отуда изгледа да је Њутн све време мислио да се нека нова врста супстан-
ције може произвести неким процесом „ферментације” у којој се отпушта
ваздух, иако се не може рећи са апсолутном поузданошћу у којој мери су ње-
гова размишљања о томе била механичка у раним седамдесетим годинама.
Остали опити у малом скупу напомена на латинском које овде разматра-
мо изгледају директно повезани са справљањем орлова Венере и Јупитера,
или „меркуријализацијом” њихових „меркуријалних” тела', као што је на-
ведено из Кејнсовог М8 58 цитираног уз напомену 91. Оба огледа која су ов-
де саопштена односе се на волатилизацију метала и била су вероватно схва-
ћена као први корак у прављењу орлова, за које се без сумње мислило да су
волатилни. Опит са бакром, који је Њутн саопштио, био је неуспешан, његов
поступак са калајем, међутим, чинио му се успешним:
Живин сублимат 1 унца, амонијачна со Уг унце, бакар Уг унце стопљени
заједно и испарени остављају на дну скоро Уг унце, али није остало ништа
од течности која се просула у песак услед пуцања стакла. Али живин су-
блимат, амонијачна со, и изабрани, арсенични калај женског рода пот-
пуно су одлетели, осим око 20 зрна. А стакло, иако слаби, издржава.
Тако живин сублимат волатилизује арсенични калај.464
Један разлог да се мисли да се ове експерименталне белешке односе на
снајдерсовски процес не види се одмах у преводу те белешке јер се он крије у
латинској речи „е1есШ8” . У претходно наведеном Снајдерсовом пасусу мо-
же се видети да он помиње „ Јиркег е1ес{” што је много ближе Њутновом „ %
е1есШб” у лабораторијској белешци на латинском, од „изабраног калаја” у

463 к а а с И еМ оп, п е аеге е 1 аесНеге, у: № М о п , ЈЈприШаћеА Рарегз, 219, 226 (3, п.270).
464 М З А<М . 3 9 7 5 , 1 43у ( Њ у т н о в а с т р . 84) (3, п.264): " 3 1, •Х - 5 88, 9 § 88 8 т ш 1 с о Ш ^ и е -
Г а с 1а е ( е у а р о г а С а Н п ^ и е ђ а п с ш С и п Ј о 3 88 Сегб, р гаеС ег п о п ш ћ И 8о1иСш ш 8 ц ш х ! р е г у к п П з з и г а т
сШ ађаС иг т а г е п а т . 8е<1 X , & \ е1есСи8, Г е т т е и б , а г б е ш с а Н з , р е ш Ш з а у о к ђ а п С , ( Ј е т р и з § г а -
П18 ц и а з ј 20. Е с у ј с г и т р е г <1игађаС Јп Г г а с С и т , А Ј е о ^ и е ^ уо1аС12аС е т а г 8 е т с а 1 е т .”

192
преводу. Двоструки прелазак од „Јупитера” преко „ 3 ” на „калај” и са
„е1ес1” преко „е1есШб” на „изабран” замагљује ствар, алидословно значе-
ње изгледа да је исто у све три верзије. Реч „ е1есс” била је у уобичајеној упо-
треби у фармацаеутским рецептима да би се назначило да треба узети најбо-
љу одабрану врсту материјала с којим се располагало. Снајдерс је вероватно
користио реч „е1ес!” управо у том смислу, а Њутн је то тада пренео у своје
белешке држећи се своје навике строгог придржавања језика аутора.
Било да се ове белешке односе на Снајдерсове орлове или не, ти опити
изгледају као наставак бојловског приступа „отварању” тела у другом ску-
пу опита у којима је Њутн покушао да екстрахује „живе” сувим путем, са
живиним сублиматом и амонијачном сољу. Овде је арсенични калај био на-
паднут са иста та два реагенса и помоћу њих волатилизован.
Снајдерс је још много година био један од Њутнових омиљених алхемиј-
ских писаца. У ствари, Њутн је једном приликом исписао листу најкорисни-
јих аутора у коју је укључио и Снајдерсово име.465 Та листа сигурно је наста-
ла после 1684. године, а можда и више година касније. Исто тако, многи
опити забележени у лабораторијским белешкама вероватно воде порекло
од Снајдерсових идеја.
Пратити даље Њутново коришћење Снајдерса у овом тренутку одвело би
нас, међутим, сувише далеко. Ни орлови ни сува вода, како изгледа, нису до-
принели справљању важне филозофске живе, за коју је Њутн претпоста-
вљао да ју је направо у овом раном периоду; стога ће најбоље бити ако се ра-
ни снајдерсовски материјал, који се разматра у овом поглављу, посматра у
структури ове студије као ограничен случај проучавања Њутнове алхемиј-
ске методологије. Пре испитивања Њутновог извештаја о успеху у справљању
филозофске живе може се дати кратак извод његове алхемијске методологије.
Сачувани рукописи показују три јасне фазе у Њутновом алхемијском ме-
тоду. Прва ствар за проучавање јесте избор материјала. Ту се може видети
Њутново окретање најезотеричнијим и најмистериознијим производима ал-
хемичара. Иако је он понекад преписивао практичне рецепте других људи,
ни већина манускрипата нити било која лабораторијска белешка не одража-
ва дубоко, трајно интересовање за њих. Он је радије одабирао за подробнија
испитивања нејасну, комплексну, симболичну, могло би се рећи „теоријску”
врсту материјала у којој би могле бити скривене велике тајне старог века.

465 К т § 'б Со11е§е, Сат1)п<1§е, Кеупез М 5 13, Г. 2г. И ако се делови овог списа могу датирати
чак у деведесете године, а неки делови можда чак потичу из лондонског периода после 1696, оде-
љ ак у којем се јавља Њутнов списак „ А ш о т та§15 иШШз” изгледа даје написан нешто раније, суде-
ћи по крупноћи рукописа, а последњи интерни дадтум који тај одељак носи јесте 1684.
193
 Други корак у његовом методу представља рационална анализа у траже-
њу „ значења” . У тој фази Њутн би се ослањао на унакрсна позивања на дру-
ге алхемијске ауторе, на своје сопствено познавање хемије, митологију, на
било шта што би изгледало релевантно, јер у његовим очима све истинско
знање било је једно, а сви његови различити искази могли су се у основи
ускладити. Резултати друге фазе били су у неком смислу радне хипотезе, ис-
кази о могућим или вероватним односима који су се могли проверити.
Трећи корак, наравно, састојао се од проверавања. Неуспеси или безна-
чајни резултати обично су га враћали одмах на прву или другу фазу. Али
Њутн није имао већи имунитет према привидном успеху него остали свет и
део његове фасцинације Кејнсовим М8 18, којој је посвећен следећи одељак,
лежи у чињеници да она одражава Њутна који један број својих радних алхе-
мијских хипотеза сматра потврђеним.

Кључ: Кејнсов М С 18

Приписивање Кејнсовом М8 18, са насловом „Кључ” („С1аУ1$” ), стату-

са Њутновог списа био је поступак где се на сваком кораку могло упасти у
клопку, и још увек није сасвим јасно да ли је и овај писац упао у једну, јер по-
стоји значајан доказни материјал да рукопис у ствари није Њутново сопстве-
но дело. Као прво, што ће се видети у дискусији његовог садржаја у даљем
излагању, неки појмови који се користе у Кејнсовом МЗ 18 јако подсећају на
Иренеуса Филалетеса. Као друго, Иренеус Филалетес је написао бројне рас-
праве о алхемији за које се знало да постоје, али које су биле изгубљене из
вида у седамнаестом веку. У свом издању Шр1еу из 1678. књижар и
издавач Вилијам Купер побројао је тринаест таквих, уз молбу сваком госпо-
дину који би имао једну од њих да дозволи Куперу да је објави, као што је об-
јавио остале које је добио. Број 12 у Куперовом списку Филалетесових изгу-
бљених расправа био је „ А С1ау1з 1о Мз ЧУогкб” .466 Да би ствар била још го-
ра, у Кејнсовом МЗ 18 постоје два места из којих се види да је Њутн преписи-
вао нечији рукопис. На 4у постоји један кратак празан простор, као да је
можда у оригиналу било неко нечитко место, а Њутн оставио простор за тај
материјал у случају да успе касније да га прочита. Затим, на {. 2г понавља се
једна реченица, што је сасвим обична грешка при преписивању. Тако изгле-
да да би „С1ау1з” односно „Кључ” Кејнсовог М8 18 лако могао бити Њут-
нов примерак изгубљеног Филалетесовог примерка, чији је оригинал кру-

466 РћПа1е1ће8, Шр1еу Леу/уУ, непагинисан „А<1уеП1бетеп1” који следи Ф илалетесово „Ехрозј-
Поп 1Јроп бЈг Сеогј>е Шр1еу'5 ЕрЈзЦе 1о К т § Ес1н>агс1 IV” (2, п.63).
194
жио међу хартлибијанцима у Лондону и онима у Кембриџу које је занимала
алхемија.
С друге стране медаље, ту је и општи карактер рукописа. Када је Њутн
1696/7. решио анонимно један изазовни математички проблем, математичар
са континента који је поставио проблем одмах је препознао да решење поти-
че од Њутна и рекао да се лав препознаје по својим канџама - Шп^иат ех
ип$ие 1еопет У Исто се може рећи за Кејнсов М8 18 јер он носи Њутново
обележје. Сразмере за справљање звездастог регулуса у Кејнсовом М5 18
јесу оне које је Њутн поставио у свом експерименталном есеју о том предме-
ту.468 Сазмере за медијацију са Дијаниним „голубовима” у Кејнсовом МЗ 18
јављају се исто тако и у лабораторијским белешкама.4® Затим, ту је и очи-
гледно општи континуитет у огледном програму. У време када је Кејнсов
МЗ 18 написан - судећи по рукопису, вероватно средином седамдесетих го-
дина - Њутн се коначно окренуо на подробном проучавању звездастих регу-
луса које је користио у разрађеним низовима покушаја амалгамације чија
сврха изгледа да је била извлачење филозофске живе из обичне живе. Овај
последњи процес налази се у сржи процедуре у Кејнсовом М8 18. Уз то,
„ Кључ” садржи и употребу медијационог агенса која је слична употреби ме-
дијационих агенаса у Њутновим ранијим процесима амалгамације, помену-
тих раније.
Поврх тога, ту је и исти онај педантни, истанчани квалитет у упутствима
за постизање најбољих резултата, који асоцира на Њутнову експериментал-
ну технику, у оптичким опитима и у опитима са клатнима, као и у хемији. У
Кејнсовом М8 18 аутор упозорава потенцијалног корисника да не посипа
шалитром регулус који треба пречистити. Регулус мора бити истуцан и са-
млевен и помешан са шалитром пре топљења, каже писац, и незгоде до којих
иначе може доћи биће у великој мери отклоњене. Свако ко је прочитао неку
од Филалетесових расправа тешко ће поверовати да је Филалетес икада мо-
гао достићи тај степен прецизности у описивању, али неће имати тешкоће да
верује да је Њутн то могао.
Поред чињенице да „ Кључ” показује висок степен континуитета са Њут-
новим ранијим експерименталним програмом, ту је и чињеница да он такође
испољава висок степен континуитета са његовим каснијим списима, како у
приватним алхемијским радовима тако и у објављеним и необјављеним на-
учним радовима. Концепт медијације, на пример, јавља се опет и опет у Њут-
новом каснијем раду, где га је он превео у механичку терминологију, као

* 7 Моге, № т о п , 474-75 (1, п.2).

У поредити д одатак Б са додатком В.
4МУ пореди додатак В са М З АсШ. 3975, Г. 53г (Њ утнова стр.103) (3, п.264).
195
што ће се видети у поглављу 6. Чак и ако Њутн није написао Кејнсов Мб 18,
довољно је доказа да је у потпуности прихватио његову истину.
Постоји још једна могућност за ауторство Кејнсовог М8 18 која можда
заслужује да буде истражена, да је, наиме, његов аутор првобитно могао би-
ти Бероу. Писмо о математичким темама написано 1675. указује на Њутново
велико интересовање за хемијска питања у то време. Тако је 19. октобра те
године Џон Колинс написао:
... Господин Њутн (коме нисам писао нити сам га видео последњих 11
или 12 месеци, да га не узнемиравам у његовој преданости хемијским
студијама и пракси, а и он и др Бероу и други почињу да мисле да мате-
матичка размишљања постају у најмању руку истанчана и сувопарна,
ако не и понешто јалова...470
Може се замислити да би успех у справљању филозофске живе заиста
могао учинити да математика изгледа мало сувопарна и јалова, а Колинсова
напомена имплицитно повезује Бероуа са Њутном у његовом набујалом ин-
тересовању за хемију. Ако је Бероу био аутор „Кључа” , а Њутн узео један
његов примерак, то би могло објаснити понешто неуобичајене горе помену-
те доказе који наводе на помисао да је Њутн преписао то дело.
Постоји, међутим, још једно решење проблема поновљене фразе у „ Кљу-
чу” , решење које стварно појачава аргумент да је тај рад Њутнов. Пасус о
којем је реч у оригиналу гласи: „ К. ћијиз * О р1 ј. 1)ае р1 у, !'ипс1е 8иши1 <$1с >
допес * [О 5 р, 1) Ђ ј.] ћтс1е 8Јти1 допес...” Може се видети да понављање
долази после објашњења у загради, „ [О Ђ р, 1) Ђј.]” , у којем аутор пре-
цизније одређује квантитативни однос неопходан за медијацију са Дијаниним
голубовима (комбинацијом звездастог регулуса са сребром). То је, у ствари,
управо таква врста грешке која се чешће догађа када неко прекида своје пи-
сање да би уметнуо објашњење, него она до које може доћи услед расејано-
сти при преписивању туђег рада.
На крају, треба истаћи још једну ствар. Као што је већ речено, Њутн је
имао навику да опреми своје алхемијске рукописе позивањима на друга ал-
хемијска дела, за која су му се чинило да изражавају исте идеје. Многи, мно-
ги каснији рукописи садрже позивања на Филалетесове расправе које је
Њутн најпре добио као рукописе и преписао у Кејнсове М8 51 и МЗ 52. Ти-
пична његова каснија позивања на њих јесу на пример, „ РћП. оп. Клр1.
Ер1з1.” или „РМ1. оп Шр. Са1ез” . Слична скраћена указивања на дела других
аутора појавила су се у каснијим рукописима, и, када је рад који је требало

470 Јоћп СоШпз 1о Ј а т е з Сге§огу, Ос1. 19, 1675, у: М ем оп, СоггехропЛепсе, 1, 355-56, ц и татса
стр. 356 (1, п.52).
196
навести био анониман, Њутн би често једноставно користио скраћени на-
слов. Колико је писац ове студије успео да утврди, „С1аУ1б” никада није био
касније поменут на тај начин, иако изражава идеје с којима се Њутн касније
бавио, а даје и један необично користан процес. Нико не би смео да учини
никакву грешку у погледу експлицитне природе процеса у „Кључу” Кејнсо-
вог М5 18: иако је он алхемијски, он је тако емпиријски изражен да би и да-
нас могао бити поновљен ако би неко хтео да га изведе. Чињеница да га
Њутн не помиње по наслову у каснијим рукописима изгледа да се може обја-
снити само ако је то у ствари био његов сопствени спис.
Изгледа да нема начина за коначно решење овог питања са постојећим
доказима. Ако се било где налази још један примерак тог рукописа, приме-
рак који није писан Њутновом руком, онда би било могуће доказати да то
није Њутнов састав. Али тежина доказа, нарочито континуитет поступака и
идеја, овом писцу изгледа да толико претеже у прилог тврдње да је то дело
Њутново, да ће то тако бити овде третирано, иако се извесна мала сумња мо-
же стално имати на уму. Цео рукопис приказан је у додатку В, и у латинском
оригиналу и у енглеском преводу, а заокупљени читалац може га сам проце-
нити.
Процес који је Њутн описао дуг је и мучан, али у основи релативно једно-
ставан. Он захтева звездасти регулус антимона (справљен са гвожђем), не-
што сребра, нешто обичне живе и мало злата. Оно што треба урадити, каже
Њутн, састоји се у стапању звездастог регулуса са сребром, затим амалгама-
цији са обичном живом. Поновљеним дигестијама, млевењима, испирањима,
сушењима, дестилацијама и свежим амалгамацијама уклања се све „црнило” и
„ седми пут имаћете живу која ће растварати све метале, нарочито злато.”
Ја знам о чему пишем јер држим у ватри многе чаше са златом и овом
живом. Они расту у тим чашама као дрвеће, а трајном циркулацијом
дрвеће се опет раствара уз пенушање у нову живу. Имам у ватри такву
посуду са тако раствореним златом, где злато дејством средства за на-
гризање није видљиво растворено у атоме, само екстринзично и ин-
тринзично у једну живу која је тако животна и покретна као било која
жива нађена у свету. Јер она чини да злато почиње да бубри, набубри
и иструли и такође да избије у изданке и гранчице, мењајући боју сва-
кодневно, а та појава очарава ме свакога дана.471
Осећа се Њутнова усхићеност док пажљиво посматра игру боја у чаши,
јер он види паунов реп, саида рауошз древне алхемије. „ Држим да је ово јед-
на велика тајна у алхемији” и наставља

471 Кеупез М 8 18, Г. 1г.

197
 и / судим / да није исправно тражити од вештака који имаЈу сувише
мудрости да одлуче да обичну живу треба напасги више пута понављаном
кохобацијом са регулусом лава [то јест, гвожђа или антимона].472
„ Регулус лава” је небеска звезда Регулус у сазвежђу Лава, а Њутн је види
као симбол за земаљски звездасти регулус антимона, справљен или уз упо-
требу гвожђа или р е г зе, у складу са његовим објашњењем у загради. Зве-
здасти регулус напада обичну живу „више пута понављаном кохобацијом” ,
то јест састављањем ових двеју супстанција опет и опет после понављаног
раздвајања дестилацијом. Неки вештаци су имали „сувише мудрости” да би
испробали тај метод, али он ради, каже Њутн, зато што је „то јединствено
тело, тај регулус... у тесној вези са живом...” И с том тврдњом Њутн заокру-
жује алхемијски концепт медијације:
То јединствено тело, тај регулус, међутим, у тесној вези је са живом с
обзиром да је најближе оној живи коју сте знали и препознавали у це-
лом минералном царству, и отуда је у најближем сродству са златом.
И то је филозофски метод мелиорације природе у природи, крвног
сродства у крвном сродству.473
Алхемијска медијација или „мелиорација” није била неуобичајен појам,
али је била посебно драга срцу Иренеуса Филалетеса, тог анонимног алхе-
мичара из средине седамнаестог века, чија је дела Њутн сакупљао и брижљи-
во проучавао. У време писања Кејнсовог МЗ 18 Њутн је већ био прочитао
најмање осам Филалетесових расправа: Отворену посланицу Краљу Едвар-
ду,т О Риплијевој визији (Оп Шр1еу'з Ушоп),415 О Риплијевом Предговору
за њеГове Капије (Оп Шр1еу'з Рге/асе 1о Н 15 Са1ех),т О Риплијевим Капи-
јама (Оп Шр1еу'з Сагез)®1 Три расправе (Тгез Хгасгагез) из 1668,478 и От-
кривене Тајне(5есге{х К еуеаМ ).479
Иренеус Филалетес, последњи велики филозофски алхемичар, писао је
највише у педесетим годинама века. Тако је дошао једну генерацију или ви-
ше после Сендивогиуса и ДТЗспања и ослањао се претежно на појмове ове
двојице. То је нарочито био случај са алхемијским „магнетом” и богатим,

т Исто.
473 ИсТ 10 ,{. 1г, V.
474 Кеупек М 5 52, датиран по рукопису у позне ш ездесете године.
475 Кеупез М 5 51, датиран по рукопису у позне ш ездесете године.
476 Исиш.
477 Исшо.
478 Кеупез М 8 36: В е тешИогит тештогрИом, В ге ^п т апиписпо а<1 гиИтит сое1ех1ет и
Р о т сИетк-ае рћИозорШае, датиран у позне ш ездесете године по рукопису, вероватно настао
1668, судећи по датуму објављ ивањ а Бириусовог (Вјггшј) издања (5, п.373) и по недостатку
интерних упућивања на друга алхемијска дела.
479 РћПа1е1ће8, З е с ге и КеуеаГЈ (3, п.189). И згледа да је Њ утн прочитао ово дело када је оно
први пут објављ ено 1669, ш то потврђује Кејнсов М 5 19, датиран у 1669. по рукопису и интер-
ним доказима.
198
животворним неоплатонским „ваздухом” , том великом ризницом свих не-
беских и земаљских чудотворних моћи.
У Откривеним Тајнама Филалетес је такође дошао врло близу исказива-
њу концепта алхемијске медијације у егзактном облику у којем га је Њутн
користио у Кејнсовом М5 18. У свом поглављу 11, под насловом „ О прона-
ласку савршеног талоГа* „0/1Не 1теппоп о/1ће рег/ес1 Ма§1з1егу” , Фила-
летес је објаснио своје погледе на открића која су посвећени морали да на-
праве у вези са живама и сумпорима метала да би коначно постигли успех у
Великом делу алхемије. Као прво, радници старог века трагали су само за
„простим уздизањем несавршених метала до краљевског стања”:
и када су схватили да су сва метална тела меркуријалноГ порекла, и да
је $ и по тежини и по хомогености најсличнија злату, које је најсавр-
шеније међу металима, они су зато настојали да је дигестирају до зре-
4&Л
лости злата...
Није, међутим, било те ватре с којом су то могли постићи, наставља Фи-
лалетес, и тако су они покушали да достигну свој циљ примењујући унутар-
њу топлоту као и спољњу, делујући „врућим” корозивним водама на живу.
Али како су те воде биле само спољни агенси, као што је била и ватра, ни
оне нису могле да промене или измене живине унутрашње сразмере. Откри-
ли су такође да ни соли нису биле делотворни чиниоци:
Отуда су мудраци на крају сазнали и схватили да су воденасте сирово-
сти и земљани/аесез у 9 спречили њену дигестију; и како су они учвр-
шћени у њеним коренима, нису могли бити искорењени осим обрта-
њем целе мешавине унутра и напоље.481
Међутим, они су схватили, каже Филалетес, да жива садржи у себи „је-
дан ферментални сумпор” који би сигурно коагулисао меркуријална тела
ако би се само могле одстранити сировости. А када су схватили да је разлог
што до тога обично не долази то што је сумпор умро и постао пасиван тиме
што је био држан у земљи, дошли су до корисног кључа:
И маједанпасивни^ у$ којитребада будеактиван; отудајепотреб-
но увести у њега неки други живот исте природе да би његово увођење
побудило скривени живот 9. Тако живот прима живот и на крају се у
основи преображава или мења, а прљавштине бивају спонтано изба-
4Л2
чене из центра...

* „М а§18[егу” у алхемији и старој хемији означава талог, фини прах добијен талож ењ ем , нпр.
бизмутил-нитрата, (ВЈО)МОз (прим. прев.)
480 РћЈ1а1е1ћеб, З е с ге и КеуеаГД, 24 (3, п.189).
481 И ст о, 25-26.
482 И сш о, стр. 26-27.
199
 Стари филозофи најпре су тражили оживљавајући сумпор у бакру, али
без успеха. „Затим су узели Сатурновог потомка у руке” , напомиње Фила-
летес, а из контекста је очигледно да је под „Сатурновим потомком” ми-
слио на метални антимон. Та супстанција, наставља он, апсолутно нема у се-
би сумпора: „нема активног ^ само потенцијалног” .
Зато су они даље тражили један активни 4^, и то најтемељније, и на
крају су га поменути Мудраци потражили и нашли у кући Овна. Тог
4^ најпохлепније прима син од 5, чија метална материја је најчистија,
најнежнија и најближа првом металном Бићу, без икаквог стварног
Сумпора, али ипак има моћ или способност примања ^ . Он га зато
привлачи себи као магнет и гута га у свој стомак и сакрива га; а Све-
моћни, да би највише украсио ово Дело, утиснуо је свој Краљевски пе-
чат на њега. Одмах потом су се ови Мудраци радовали гледајући ^ не
само нађен него и справљен.483
Тај „магнет” , према Филалетесу, није тада требало да извлачи филозоф-
ску живу из „ваздуха” нити из неког „назначеног” метала, него да извлачи
онај други неопходни принцип, „ферментални сумпор” . Тај сумпор би тада
активирао и оживео обичну просту живу и претворио је у филозофску живу.
Међутим, када су Мудраци покушали да употребе свој антимонски магнет на
тај начин, оно што се догодило није одговорило њиховим жељама јер је, на-
ставља Филалетес, „тамо постојао неки арсенични малигнитет помешан са
овим ^ “ који је „дете од 5 ” прогутало.
Зато су они покушали да ублаже малигнитет Ваздуха Дијаниним Голу-
бовима и тада је исход одговорио њиховим жељама; затим су помеша-
ли Живот са Животом и овлажили суво влагом и активирали пасивно
активним и оживели Мртво Живећим...4®4
Враћајући се сада Њутновом „Кључу” у Кејнсовом М8 18, могуће је ви-
дети његову примену Филалетесових идеја на већем броју места. Њутн почи-
ње своје напомене са коментаром о антимону:
Пре свега треба знати да је антимон сиров и незрео минерал који у
себи материјално садржи оно што је јединствено метално, чак иако је
иначе сиров и недигестиран минерал.4®5
Ту Њутн говори о руди антимона као о „сировом и незрелом минералу” .
Међутим, у руди је материјално присутно нешто „јединствено метално” , тј.
регулус, који Филалетес назива материјом „најчистијом, најнежнијом и нај-
ближом првом металном Бићу.” Ту сада долази врло корисно Њутново обја-

483 И ст о, стр. 27-28.

484 И сто, стр. 28-29.
485 Кеупез М 8 18, {. 1г.
200
шњење, опет из Њутновог рукописа из „ средњег” периода, „ Сендивогиус
објашњен” . У свом уводу за трећу Сендивогиусову расправу (1мгос1исноп о /
уе 3(1 Тгеате) Њутн додаје:
Да би се разумела следећа Расправа, неопходно је знати да сви ме-
тали & мНоги минерали имају Антимон као своју прву материју или
најближи принцип. Уз који увек пријања један спољни 4^ који га спре-
чава да буде метал; када се овај вештачки одвоји онда је унутарње је-
згро најчистија коагулисана $ која се обично назива К, од 6 .486
Ту сада Њутн има своју полазну тачку, најчистију коагулисану живу која
је прва материја свих метала и која је метални регулус антимона. Он мисли
да би она могла бити „побољшана” у истинску филозофску живу делова-
њем на обичну живу, јер је она „сродна” са живом као и са филозофском
живом и златом. То је филозофски метод мелиорације природе у природи,
он сматра, и мелиорације крвног сродства у крвном сродству. То се, међу-
тим, не може учинити директно, и тако се уводи још један фактор у тај од-
нос, а то је посредовање девице Дијане или њених „голубова” . Изгледа да
Њутн користи та два појма наизменично у Кејнсовом М8 18. У свом првом
позивању на Дијану он каже следеће: Друга тајна је та да вам је потребно по-
средовање девице Дијане [квинтесенције, најчистијег сребра]: иначе се жива
и регулус неће сјединити.487
Разрађујући процес специфичним лабораторијским упутствима, Њутн ка-
же да треба комбиновати једну унцу сребра са упола толико регулуса и сто-
пити их заједно. Затим напомиње следеће:
Ако се регулус споји са сребром, они се лију лакше него било који
од њих засебно [и остају стопљени тако дуго као олово чак иако су ту
два дела сребра, које се тада мења у природу антимона, дробљиву и
оловну.]488
Очигледно, Њутн је мислио да се сребро по својој природи стварно про-
менило у антимон, или можда у олово, јер он наставља, говорећи о тој сто-
пљеног маси сребра и металног антимона, са упутством како ту „трошну
масу, то олово” треба истуцати:
Истуцај ту трошну масу, то олово, и претопи заједно са живом из
простог у мермерни малтер.... Ситни живу !4 часа гвозденим тучком и
тако споји ту живу, уз посредовање Дијаниних голубова, са њеним
братом, филозофским златом, од кога ће она примити духовно семе.

486 Кеупев М 5 55, Г. Зг (5, п.404). _____

487 Кеупез М 5 18, Г. 1у. Њ утнове ознаке (Ј. е. у оригиналу овде су преведене као „ ^ ш т е з-
зепсе” на основу њ еговог кориш ћењ а те скраћенице за ту реч у Кејнсовом М 8 31, Г. 4у.
488 Кеупеб М 5 18, Г. 2г.
201
 Духовно семе је ватра која ће сагорети све што је сувишно у живи, уз
учешће ферменталне моћи.489
Сада се може прићи даљем истраживању Њутновог теоријског погледа
на овај изванредни процес. Полазна тачка била је руда антимона. Он је ми-
слио да се у руди налази неки „спољни” сумпор, што је сасвим тачно чак и
према савременим схватањима, јер је руда, да подсетимо, једињење металног
антимона и обичног сумпора. Али тај „спољни” сумпор могао се одстрани-
ти или „дигестирати” са гвожђем - и Њутн је вероватно мислио на ово по-
следње.
Филалетесова дискусија импликује да је „метална материја” , а то би био
метални антимон, била ослобођена од свог „спољног” сумпора, јер је рекао
да она не садржи „ стварни него само потенцијални” . Њутн, међутим, го-
вори о целом минералу, руди антимона, који „дигестиран„са сумпором гво-
жђа даје метални регулус. Затим Њутн у наставку каже да када се звезда по-
јави, то је знак да је „душа” гвожђа „дејством антимона” учињена „тотал-
но волатилном” .490 Како је „душа” била еквивалентна „сумпору” у алхе-
мијској терминологији, Њутн, како изгледа, говори да су руда антимона и
гвожђе деловали једно на друго и тако остварили узајамну елиминацију
принципа. Оно што остаје јесте звездасти регулус. Из тога излази да је Њутн
сматрао да се звездасти регулус састоји од „меркуријалног” дела руде анти-
мона „и „сумпора” изгвожђа.491
Била је то врло изузетна супстанција, тај звездасти регулус. Како је био
„обележен” звездом, изгледао је Њутну као да има способност привлачења
небеских моћи, иако Њутн можда, није био сигуран у то шта је тај регулус
заправо био у стању да привуче. На основу Кејнсовог М8 18, међутим, из-
гледа сасвим могуће да му је изгледало да регулус привлачи „ферментални
Сумпор” или „ферменталну моћ” из окружујућих чудесних моћи неопла-
тонског „ваздуха” . У сваком случају, имао је у себи нешто јединствено ме-
тално, а то нешто могло се одговарајућим мерама „ублажавати” или „по-
бољшавати” док не постане„једна жива која је тако животна и покретна
као било која жива нађена у свету” .
У Кејнсовом М8 18 може се видети да Њутн описује процес промене као
да се дешава у неколико јасно одвојених ступњева. Циљ експерименталног
поступка био је справљање филозофске живе, а то је требало постићи

‘|89 И ст о.
И ст о, Г. 1г.
Писац дугује захвалност проф есору Р. С. В естф алу за указивањ е на чињеницу да би се пре
м огло сматрати да „регулус гвож ћа” садржи неки одређени део гвож ђа уместо целе количи-
не, и т ак о ђе за неке разјаш њ авајупе сугестије у вези са улогом ф и лозоф ског сумпора у Њут-
новом процесу.
202
основним процесом „кохобације” обичне живе са звездастим регулусом. То
се, међутим, није могло остварити директно: „Дијанини голубови” морали
су да посредују између регулуса и обичне живе. Њутнова концепција, како
изгледа, била је да су те три супстанце у пропорцији једна према другој са
„голубовима” , тј. сребром, као средњим чланом, која би се могла изразити
на следећи начин:
регулус антимона: сребро = сребро: обична жива
Али те три супстанције нису могле једноставно бити убачене заједно у
лонац: у првом кораку уопште није било обичне живе. Као прво, требало је
спојити регулус са сребром да би се добила маса слична олову, која би се у
духу алхемијске терминологије могла назвати „филозофским оловом” . Ка-
ко је за сребро речено да је променило своју природу и постало више анти-
монијално, очигледно је да Њутн није тај процес сматрао као адитиван у пра-
вљењу новог једињења. Више му се чинило као да су се „природе” регулуса
и сребра приближиле једна другој и стопиле у нову „природу” , по следећој
алхемиј ској „ ј едначини „:

регулус антимона -* „филозофскоолово” — сребро

Узимајући тада своје остварење, „филозофско олово” , као полазну тач-

ку, Њутн прелази у другом ступњу на још једно „побољшавање” стапајући
„природу” обичне живе са „природом” „филозофског олова” . У том про-
цесу, у којем Њутн означава метални антимон као „филозофско злато” , на-
стаје „активиранажива” каопроизвод:

„филозофскоолово” — „активирана” жива «- обичнажива

У том другом ступњу Њутну се чини да обична жива прима „духовно семе”
од „филозофског злата” или звездастог регулуса антимона. По свој прили-
ци, то „духовно семе” било је увучено у регулус из „свеошптег духа” у
околном неоплатонском „ваздуху” . Спајајући се са обичном живом, оно ће
сагорети све што је „сувишно” у живи. Ако се Њутн држао Филалетесовог
мишљења у тој тачки, онда је „духовно семе” деловало оживљујући мртав,
пасивни „сумпор” , већ присутан у обичној живи, јер је Филалетес рекао да
пасивно може бити покренуто активним и да ће тада „прљавштине” бити
спонтано избачене из центра.
Изгледало би да је ово био тачно онај процес који је био паговештен од
стране анонимног цртача једне од најчувенијих од свих алхемијских илустра-
ција, оне на којој „зелени лав” прождире сунце (илустрација 4). Та симбо-
лична слика била је најпре прикључена рукописима из шеснаестог века
расправи названој Ружичњак филозофа (Тће Коаагу ој1ће РћИозорћегз)

203
а затим и штампаним издањима.492 Изворник је, међутим, био у боји и тамо
„лав” представља руду антимона, зелену због своје сировости или незрело-
сти. Силе неоплатонског „свеопштег духа” које живот дају - Њутново „ду-
ховно семе” - представљене су златним сунцем, а црвена крв која истиче ла-
ву из уста представља оживљену живу.
У последњем ступњу Њутн је узео своју „активирану” живу и нашао да она
раствара све метале, чак и злато. Злато је било изразито тешко за растварање,
али су алхемичари увек покушавали да то ураде. Њихови покушаји растварања
злата изгледа да су имали исту идеју коју савремени хемичар примењује када ана-
лизира неко једињење пре него што покуша да га синтетизује: ако се зна од чега
се нека супстанција састоји, онда је довољно лако направити је.

„ Зелени лав” ирождире Сунце

Сирова руда антимона, „ зелени лав „, увлачи оживљујуће небе-
ске утицаје, симболизоване Сунцем, и емитује оживљену живу,
чији је живи или „ активирани” карактер представљен крвљу.
(Са дозволом 5(ас1(ђј1>1ш(ћек УасНапа, 5(. ОаПеп).
492 Види: Н. М. Е. де Јоп§, М1сћае1 Ма1ег'$ Аш1аша /и $ 1еп 5 , Зоигсех о / а п А1скетка1 Воок о /
ЕтМетв. IЧ'ић 82 Ш иИгапопх. Јапих: Кеуие т1егпа1шпа1е с1е ГМхШге Јез зсчепсех, с1е 1а тесИ-
ст е, Ае 1а р к а г т а п е е( с!е 1а Сесктдие. 8 ирр1етепС5, Уо1ите VIII, г6с1ас(шп, Е. М. Вгшпј, К. Ј.
Рогћеб, О. А. и п с1еђоот, О. А. \\М((ор К о п т § (ЈхМ еп: Е. Ј. Вп11, 1969), стр. 340-41, за инфор-
мацију о првој појави „зеленог лава” у ш тампи у 1572; стр. 360, за обавеш тењ е о Козагшт
рћИ озорћогит; и стр. 448 за репродукцију сам ог дрвореза са прикљученим алхемијским сти-
ховима на нем ачком. Њ утн је имао један примерак који је сачуван: Т ппку Со11е§е N 0 . 16.
121, А п п аУ п/егае... (3 уо1з. ш 1; ВазПеае: Тур1б Сопгасћ ^УаМкЈгсћп, 1610, II, 133-252, „зе-
лени л ав” на стр. 240. Т ам о, уз стихове на немачком, слика носи овај натпис на латинском:
„ п е по5(го М егсипо, еб( 1хо ујгјс1јб 5о1 ет <1еиогапб” .
204
 У седамнаестом веку било је, наравно, познато да адиа ге%1а раствара
злато. То је било познато већ дуго, али није било опште мишљење да то од-
ређено растварање заиста разбија злато у његове саставне делове; више се
мислило да ациа г е џ а само раствара злато у мале честице које би још увек
биле злато у својој суштинској природи, у многоме слично као што би се по-
стигло млевењем или стругањем. Растварање, или разлагање злата у његове
саставне делове, било је у ствари нешто много теже, мислили су алхемичари,
а њихова осујећеност коначно је била изражена у алхемијској пословици ко-
ју је Бојл волео да наводи: /асШ ш е$1 аигит сопШгиеге, ^иат АеМгиеге -
лакше је направити злато него га уништити.493
Ипак, у Кејнсовом МЗ 18 Њутн јасно каже да је растворио злато и да то
растварање није било учињено „корозивним средством, у атоме” алудирају-
ћи на опште схватање онога шта се дешава када се злато раствара у царској во-
ди. Био је то коначни величанствени успех његовог низа успостављања
сразмера, а он је то постигао са „ активираном” живом и обичним златом.

„активирана” жива -*• „филозофскажива” «- обичнозлато

Била је то права филозофска жива коју је Њутн коначно направио, а у

једном пасусу из „ средњег” рукописа, Кејнсовог М8 55, у коментару једног Сен-
дивогиусовог пасуса истакао је шта је тај растварач злата значио за њега:
Потребно је истражити ту окултну материју од које се на чудесан на-
чин прави једна таква влага која раствара О без насиља и буке тако
равномерно и природно као што се лед топи у топлој води. Тада ћете
имати исту материју од које је природа ствара О с којом је О у прија-
тељству & као да је т његова мати јер никаква нечистоћа не пријања
за О. т то је мати од О 494
То што он сада има, јесте „једна жива која је тако животна и покретна
као било која жива нађена у свету” , а њене животне особине доказује чиње-
ница да она оживљава обично (мртво) злато и чини да оно опет почиње да
расте. Укратко, то је жива филозофа, а нешто од живота и активности уву-
чено је из великог „ свеопштег духа” и ушло је у њен састав.

т Н пр. Воу1е, ХУогкх, I, 513; III96 (3, п.181). Уп.: Оођђз, „ 0 ј§ ћ у , Р ап II,” 157-58 (2, п .112).
4,4Кеупез М 5 55, Г. 13г (5, п.404).
205
 Шири круг

Пре него што читалац пребрзо закључи да је Кејнсов М8 18 био произ-

вод поремећеног ума, Њутновог или нечијег другог, биће добро бацити по-
глед на шири круг алхемичара с којима је Њутн био у неком контакту и та-
кође критички проверити идеју да би Њутнов рад можда могао бити дефини-
сан као нормална наука.
Стаклене посуде у ватри, које су садржавале злато и филозофску живу,
које је Њутн описао као да се у њима јављају и нестају облици слични дрве-
ћу, праћени сталном променом боја - да ли је то била реална сцена коју је он
описао? Нико данас не меша злато са живом, филозофском или обичном, не
заптива га нити оставља да стоји данима на ватри. Савремени хемичар склон
је томе да каже да се таква реакција није могла десити, да злато не оживља-
ва, не расте, из њега не избијају изданци и гранчице без обзира шта му ко ра-
ди, и нема те живе која ће постати „животна и покретна” .
Али и Бојл је видео да се то дешава. У пробама које је направио са „ ожи-
вљеним живама” , амалгамисаним са златом да би видео да ли ће реаговати
на неки начин брже него обична жива амалгамисана са златом, затопио је
своје посуде, оставио их дуго на ватри и о својим резултатима рекао следеће:
А шест месеци нису били најдужи рок у којем је упорност моје радо-
зналости учинила да држим злато у декокцији са оживљеном живом
без добијања [жељеног резултата], иако су у међувремену настале вр-
ло лепе биљке, а понекад, што је још много значајније, чудне промене
боја о чему није неопходно да вас задржавам...495
Шта су видели Њутн и Бојл? По свој прилици, неку врсту нестабилних ин-
терметалних једињења која су пролазила кроз брзе промене боја и облика
док им је ватра доводила мање или више енергије. Заиста нема разлога да се
сумња у тачност њиховог описа. Алхемијске теорије које су чиниле основу
њихових опита биле су, међутим, тако потпуно истргнуте из хемијске мисли
и праксе да сада нико не би ни помислио да изводи такве експерименте; да-
нас би неко био склон одбацивању чињенице зато што одбацује теорију.
Према терминологији Т. С. Куна (Кићп), сам опит више није нормална
наука. Кун посматра нормалну науку као делатност усмерену на решавање
загонетки у којој су сасвим одређене границе постављене опште прихваће-
ном парадигмом. Ако парадигма не предвиђа, не објашњава, или не сматра
значајним неку класу појава, не само да те појаве неће бити проучаване, него
се често неће признавати ни њихово постојање. Парадигма прихваћена од

495 Воу1е, И 'о Љ , 1, 649 (3, п.181).

206
научне заједнице даје критеријуме за избор проблема за нормалан научни
рад; она даје оквир у којем различити скупови појава стичу већи или мањи
теоријски значај.496 У модерној хемији, са не-алхемијском парадигмом на де-
лу, реакције између живе и злата немају никакав нарочит теоријски значај.
Али у седамнаестом веку, у оквирима једне алхемијске парадигме, оне су
имале тај значај, и зато су биле проучаване.
Да ли се, дакле, може рећи да су се Њутн и Бојл бавили нормалном нау-
ком када су истраживали реакције између злата и „оживљене” или „делат-
не” или „филозофске” живе? Изгледа да би одговор на то питање морао
бити потврдан; поред тога, они су деловали унутар једне научне заједнице
која је прилично добро дефинисана у педесетим, шездесетим и седамдесетим
годинама седамнаестог века, иако је по величини била ограничена.
Парадигма која је изабрала и водила њихова истраживања била је широ-
ко алхемијска у том смислу што су они сматрали да се метали могу трансму-
товати. У том широком оквиру развила се једна више специфична теоријска
структура, разрађивана у непрекинутој традицији. С Парацелзусом497 „све-
општи дух” неоплатонизма улази у хемијску мисао и праксу. Разрађена од
разних парацелзусоваца у шеснаестом веку, почетком седамнаестог века та
општа идеја вероватно је већ била прилично широко прихваћена у кругови-
ма који су истицали хемијске лекове. Уз то, био је развијен и концепт матри-
це у којој би „свеопшти дух” могао бити „ спецификован” . Почетком се-
дамнаестог века и Сендивогиус и ДТЗспањ пишу своја утицајна дела а у педе-
сетим годинама налазимо и Иренеуса Филалетеса и Ле Февра како се надо-
грађују на раније писце.
Истраживачки проблем који је изгледао да је од највећег теоријског зна-
чаја у тим оквирима, и то онај који је доспео да буде наглашен и који би како
изгледа могао бити окарактерисан као решавање загонетке у нормалној на-
уци, представљало је откриће и употреба нарочитих хемијских „магнета” у
којима је „свеопшти дух” могао бити ухваћен. Као што је напоменуто у по-
глављу 2, сматрало се да је влага из ваздуха један од таквих „магнета” тако
да је много истраживачког рада било обављено на разним безукусним при-
родним водама као што су роса и кишница. Неки опити Џорџа Вилсона са
водама забележени су у поглављу 3. Сер Кенелм Дигби био је укључен у

2 Т. 5. Кићп, К е у о Ш о т , 23-42 (2, п.99).

У лаж ењ е у истраж ивањ е порекла било би изван опсега ове студије; читалац се стога упу-
ћује на следеће дело као добар почетак за једно такво истраживањ е: \Уа11ег Ра§е1, Л и МеМ-
гШ зске У/е1Љ'М с1еа Рагасе1$и$ зет е 2ихат т епћапде т и РЈеирШотзтих ипЛ С похи (Козшо-
Јорћје Рогбсћип^еп ипд Тех1е гиг СезсћЈсћЈе сЈез \Уе1Ли1(1е8, <1ег №ШгрћНо$орћЈе, <1ег Муб1Јск
ипс1 <1е5 8рш1иа1јбти5 у о т 5ра1тН1е1а11ег киз гиг К отапП к. 1 т АиЛга§е дег Рагасе1биз-КоттЈб-
8 ш п ипс1 ш Уегћтс1ип§ т к с!ег Рагасе15и5-Аиб§аће, Негаи8§е§ећеп у о п К ип С о М а т т е г; ШЈех-
ћа<1еп: Ргапг 81е т е г Уег1а§ ОМ ВН, 1962).
207
многе сличне опите током педесетих година, чак Је излагао неке од својих
идеја о тој ствари у јануару 1660/61. године.498
Један од Дигбијевих француских познаника дао му је неколико разрађе-
них процеса заснованих на сличном приступу око 1664. или 1665. године.499У
општим цртама метод Дигбијевог француског пријатеља био је заснован на
употреби деликвесцентних хемикалија које спонтано извлаче воду из вазду-
ха. Тај Француз је мислио да оне извлаче с водом и „свеопшти дух” . У јед-
ном од својих процеса он је то рекао отворено:
... оно што бива привучено јесте „Свеопшти дух” , животворни облик
елемената и света, утицај звезда, душа света, витална храна, латентна
у ваздуху... Неколико ствари њега привлаче, или (да говоримо отворе-
но) има неколико ствари које га привлаче из звезда; прво, то је Сенди-
вогиусов магнет или халипс... Тај најплеменитији начин приказао је ја-
сно и лепо сам аутор. Али има и других, краћих начина, на који неко-
лико магнета привлаче овај Дух света...500
Ле Февр је сасвим одређено сматрао да је метални антимон један такав
„магнет” , и дао је један врло занимљив „емпиријски” разлог за своје веро-
вање. Од металног антимона често су биле израђиване шоље; подсетићемо
да је Њутн ту чињеницу поменуо у свом речнику. Сврха тих шоља била је ме-
дицинска: мало вина остављало се преко ноћи у шољи и затим попило. Доза
је служила као средство за повраћање, и како су се шоље могле увек поново
користити, сматрало се да имају неку вечиту инхерентну моћ. Мала количи-
на антимона растварала се сваки пут у вину, наравно, и изазивала повраћа-
ње, али то је била тако мала количина да је смањивање тежине шоље остаја-
ло непримећено. Ле Февр је мислио да вечита моћ тих шоља потиче од њи-
хове способности да попуњавају своју чудесну способност трајним увлаче-
њем „ирадијације и утицаја одозго” .501 Изгледа да је чак и Џон де Монти
Снајдерс био посвећен у велику „тајну” о „магнетским„силама антимона.
У једном пасусу у Метаморфози Планета скоро је упао у рационално обја-
шњавање.
Још није дошло време да кроз оно највише у <кратком> тренутку
слабо и несавршено може прећи у своје највише савршенство, али дух
једино настоји, у чудесној моћи своје магнетске природе, да се помеша
са телесним Планетама & да их силом њихових сопствених душа поне-
се постепено док на крају не достигну највише ступњеве и једнакост.

ш О оћћЈ, „ О Ц ћ у .Р аП П ” , 151, 156-59 (2, п.112).

499 О вај писац је детаљ но анализирао један такав процес у: Ооћђз, „Ојдћу. Р а п III,” 17-24 (2,
п. 113).
500ОЈећу, 5 е с г е и , 179-80 (3, п.182).
5011е Р е\те, СИутШ гу, II, 213-15 (2, п.88).
208
 А у тој једнакости све Планете завршавају свој пут, наиме у средишту
Лавовог срца, у ком је месту природа подигла златни стуб на којем
стоје ове речи написана на арапском, хебрејском & многим другим је-
зицима: Не иди даље, овде природа почива у царству минерала, овде
нека Путник стане, а Вештак нека пожури...502
Поред тога, ту је био и нови приступ значајним питањима дисања и саго-
ревања који је у крајњој линији, како изгледа, потицао из исте школе ми-
шљења, засноване на концепту „ваздуха” у неоплатонском смислу. У истра-
живањима и спекулацијама о тим стварима били су укључени: Џон Мејоу
(Мауо\у), Роберт Хук (Нооке), Роберт Бојл, Мелехија Трастон (Тћгиз1оп) и
Џорџ Ент (Еп{). Као што је Герлак показао, стимуланс за њихов рад веро-
ватно је потицао из Дигбијевог рада О растењу биља (Оп гНе Уе§ешпоп о /
Р1апг$), предатог Краљевском друштву у јануару 1660/61. и објављеног убр-
зо после тога.503 У том раду Дигби је користио идеју да „у ваздуху има нека
скривена храна живота” , коју је узео из Сендивогиусове Нове светлости
Алхемије. Изведено трагање за нарочитим делатним начелом, скривеним у
ваздуху, и за магнетима који би га привлачили није приближило ту групу ра-
ном открићу кисеоника, као што се понекад претпоставља, и тај мит је Гер-
лак одговарајуће уништио, али је утицало на Стивена Хејлса и отуда је
посредно помогло успону пнеуматске хемије у осамнаестом веку.504
Године 1674, отприлике у исто време када је Њутн постигао свој успех са
антимонским „магнетом” , године у којој је Џон Мејоу објавио Тгас1а1ш
Оитдие МесИсо-Ркузш, који је садржавала његову теорију о нитро-аери-
јалном духу који чини ваздух погодним за дисање, Бојл је нашао прилику да
објави расправу под насловом Сумње о неким скривеним својствима ваздуха
(Зизрш опз аВоШ 8оте ШеШеп ОиаИпез о / 1ке Л/г).505 Уз тај есеј био је
прикључен додатак „О земаљским и ваздушним магнетима„(„ОГ Се1езПа1
ап<1 Аепа1 Ма§пеГз)” . У њему је Бојл забележио нека текућа истраживања о
„магнетима” , и, мада је схватио да би га неки читаоци могли сматрати „ екс-
травагантним” због препоручивања тако „необећавајућих” или чак „фан-
тастичних” опита, предложио је низ опитних варијација које би оператору
могле помоћи да одреди природу било чега што се налази у ваздуху.506 Као

502 5пу<Јегб, „М е1а т о гр ћ о 81б”, 43 (Њ утнова пагинација) (5, п.452).

503 Непгу Сиег1ас, „Јоћп Мауо\у ап<11ће аепа1 ш1ге. бШсНез оп 1ће сћеппб1гу оГ Јоћп Мауо\у - 1,”
У: А с ш <1и УНе Сопцгех 1тегпапопа1 Д'Ш$1о 1ге Дев Зпепсех. Ј еги за к т (4-12 АоШ 1953) (Со1-
1ес1шп <1еб Тгауаих <1е ГАсадегше ш1егпа(шпа1е <1'Шб1оЈге <1еб бсјепсев, по. 8; РићНбе ауес 1е
Сопсоигб Ппапсјег <1 Г1Ж Е5СО; Ј6гиба1ет: Р. б. ВодепћеЈтег, п. <!.), 332-49.
304 Писац се нада да ће нека од ових питања обрадити детаљније у четвртом раду из низа Дигбијевих
„5ш<Цеб” где ће бити разматране неке од Дигбијевих идеја о животним процесима.
505 РиНоп, ШВИор-арку, 83-86 (3, п.212).
506 Воу1е, Ш гка, IV, 97 (3, п.181).
209
закључак тог кратког прегледа ширег круга експериментатора који су се ба-
вили небеским, ваздушним и земаљским „магнетима” током педесетих, ше-
здесетих и седамдесетих година, може се навести Бојлов савет у вези са том
материјом. Он изгледа прикладан за све оне који крену „непознатим мори-
ма” , научним или историјским, и с обзиром на трајне исходе који су, како из-
гледа, створени на овом пољу људског напора, могао би се препоручити и
свима који су се претерано предали остајању далеко од мора.
Ти пустоловни морепловци, који су кретали на путовања ради откри-
ћа у непознатим морима, када би први пут опазили нешто непознато
близу хоризонта, на великој даљини, често би сумњали да ли је то што
им је тако нејасно на видику неки облак, или неко острво, или плани-
на; али иако је некада било вероватније да ће бити оно прво, што се
чешће дешавало, него оно последње, ипак су они сматрали препоруч-
љивим да плове према њему све док не добију његову јаснију слику;
јер ако би то била обмањујућа небеска појава, не би претпрпели тако
велики губитак са тако мало рада, као што би био случај ако би то би-
ла нека земља; онда би изгубили оно што би се могло доказати као ве-
лико откриће. А ако би сувише брзо одустали, онда не би могли раци-
онално задовољити своју радозналост, да ли су потценили облак или
занемарили земљу.507

З акљ учак

Једна привремена реконструкција Њутновог раног развоја у хемији и ал-

хемији може се понудити на основу детаља истраживаних у ова два последња
поглавља. Био је то неоспорно један прелазак са егзотеричне на езотеричну
хемију.
Њутн је очигледно био научио многе стандардне оперативне поступке
обичне хемије из средине седамнаестог века и знао је како да справи уобича-
јене хемикалије у свом списку приближно око 1667, у време када је написао
свој хемијски речник (Мб Боп.ђ. 15). Убрзо после тога, када је прочитао Бој-
лово дело О облицима, заинтересовао се за трансмутацију (М5 Ас1с1. 3975,
1Т. 32г-41 V). Писцу ове студије изгледа највероватније да је то било 1667. или
1668. године и да је Њутн тада почео да набавља и преписује разне алхемиј-
ске рукописе који су тада кружили.
Ти рукописи могу се најпре поделити у две главне категорије. Једна класа
састоји се од алхемијских рецепата који су обично били потпуно оперативни,

507 Исто, IV, 100

210
али нису имали никакву теоријску основу, или је она била врло слаба (Кеј-
нсови М8 31, М8 62, М5 67), слично рецептима које су многи други саку-
пљали у седамнаестом веку. Друга група састојала се од више филозофских -
али неоперативних - алхемијских варијетета (Кејнсови М5 51 и М5 52), за
које се зна да су кружили међу хартлибијанцима средине века. Списи Ирене-
уса Филалетеса у тим последњим рукописима настали су у приближно исто
време, а заснивали су се бар једним делом на тезама неоплатонске алхемије
Михаела Сендивогиуса и Жана Д'Еспања из раног седамнаестог века. Њут-
ново занимање за филозофске ставове неоплатониста можда су већ у то вре-
ме подстакли Бероу и Мор - та могућност је само претпоставка - али је оно
сигурно добило погонску силу из списа Иренеуса Филалетеса.
Приближно у исто време Њутн је почео да истражује штампану алхемиј-
ску литературу. Вероватно су Тријумфална кола антимона Базилиуса Ва-
лентинуса (Кејнсов М8 64) била једно од првих додатних дела с којима се
срео. То особено дело је на неки начин на граничној линији између хемије и
алхемије: оно је довољно јасно тако да може да служи као оперативни при-
ручник за справљање једињења антимона - и било је тако коришћено у се-
дамнаестом веку - али истовремено оно садржи и неке алхемијске сугестије.
Њутнове напомене на књизи одражавају исту двосмисленост, а такође пока-
зују га како интегрише једно од Базилиусових алхемијских наговештаја са
Бојловим поступком „отварања” метала, што је можда најранији сачуван
очигледан доказ начина рада великог Њутновог синтетичког ума са алхемиј-
ским материјалима. Вероватно током 1668. Њутн је можда испробао и неке
рецепте које је прикупио, али о томе нема сачуваних доказа.
Крајем 1668. и током 1669, Њутн је прешао на читање других дела Ирене-
уса Филалетеса, тада први пут објављених (Три расправе из 1668. и Откри-
вене тајне из 1669. које се одражавају у Кејнсовом М5 36 односно М5 19), и
такође на истраживање основе Филалетесове алхемије у делима сер Џорџа
Риплија (Кејнсов М5 17), Сендивогиуса и Д'Еспања (Кејнсов М5 19). При-
ближно у исто време Њутн је почео да чита Михаела Мајера (Кејнсов М5
29), јер се један од малобројних утврђених датума у Њутновој алхемијској
каријери појављује у његовом писму Франсису Естону, маја 1669, које одра-
жава блискост са истим Мајеровим делом чији је извод дат у Кејнсовом М5
29. Вероватно је читање Мајера било оно што је Њутна пресудно усмерило
према древној алхемији - јер је Мајер био главни заговорник доктрине р п -
8са $ар1еп1'ш у алхемијским проучавањима - а у априлу 1669. Њутн је наба-
вио ТћеаГгит сћет кит , ту велику збирку античке, средњевековне и рене-
сансне алхемије.

211
 Стаклени прибор, хемикалије и пећи били су набављени истовремено, и
опити су тада почели озбиљно, свеједно да ли их је раније било или не. Први
забележени скуп вероватно је био подстакнут Бојловим Еззауз из 1669, а
други идејама које је Њутн синтетизовао из Бојловог дела О облицима, про-
читаног 1667. или 1668, и из Тријумфалних кола антимона Базилиуса Ва-
лентинуса, које је прочитао 1668. године (М5 Аск1. 3975,1'. 41V.).
Почев од тог времена, алхемијски концепти с којима је Њутн радио по-
стајали су све сложенији и он је покушавао да их синтетички изрази на раз-
личите начине. Изгледа да је био бар један међу њима, заснован на старијој
алхемији, који је био написан у току раног периода Њутнових алхемијских
испитивања (Кејнсов М8 12, део А), али у експерименталном програму ра-
ног периода Њутнове лабораторијске белешке одражавају извесну концен-
трацију на звездасти регулус антимона (М8 Ас1с1. 3975,1Т. 42г-43г), заснова-
ну на концептима изведеним из неоплатонске алхемије седамнаестог века,
тј. алхемије Базилиуса Валентинуса, Иренеуса Филалетеса, Михаела Сенди-
вогиуса и Жана Д'Еспања.
У међувремену Њутнова збирка рукописа наставила је да расте док је он
преписивао или прибављао преписе разних необјављених радова (Кејнсови
МЗ 22, М8 33 и 58, и Снајдерсова „ Метшогрћо 81б”), преписивао објављене
радове (Кејнсов МЗ 14) и компилирао кратке антологије извода из дела раз-
личитих писаца ради разјашњавања неких нејасних места у поступцима (Кеј-
нсов МЗ 25). Поред тога, у извесној мери занимало га је експериментисање
са Снајдерсовом алхемијом (Кејнсов МЗ 58; МЗ АсШ. 3975, Г. 43у) комбино-
вано са трајним интересовањем за Бојлов приступ (МЗ АсМ. 3 9 7 5 , 43г-51у
и нарочито Г. 43у), али је тек напад на обичну живу „ поновљеном кохобаци-
јом са регулусом лава” - звездастим регулусом антимона - коначно дао Њут-
ну филозофску живу коју је тражио (Кејнсов МЗ 18).
Изгледа да је Њутн свој велики успех посматрао као део „рада са обич-
ним златом” на који се позивају многи од каснијих рукописа. У Кејнсовом
МЗ 20, на пример, наведеном у поглављу 1, написаном неколико година по-
сле Кејнсовог М8 18, видимо га како испитује „ Лов на Зеленог лава” у по-
кушају да разјасни „ пропис за рад у обичном злату, пошто се направи Рћер $
“ . По свој прилици, он је мислио да је добио филозофску живу и покушавао
је да докучи шта би било следеће у Великом делу. Њутн је нашао свој успех у
клопкама и споредним правцима неоплатонске алхемије, нарочито Сендиво-
гиусове, Д'Еспањеве и Филелаетесове, а њихове замисли у извесној мери од-
редили су и његову. Сасвим је могуће, међутим, да је Њутн био припремљен
да правилно разуме неоплатонизам под утицајем идеја Бероуа и Мора,

212
који су сматрали да односи материје и духа наво^е на потребе одређених из-
мена у Декартовом механизму, и може се рећи да је за Њутна тај шири циљ
ревизије картезијанске филозофије вероватно увек био саставни део њего-
вих алхемијских испитивања. Да ли је његов успех у „раду са обичним зла-
том” дао почетну тачку која му је била потребна тада за напад на картезија-
низам?
Одговор на то питање око 1675. године био би отворено негативан, јер се
Њутн још није био ухватио у коштац са великим проблемом инхерентним у
неоплатонизму. Проблем је притајено већ постојао у разликама ставова Бе-
роуа и Мора, и нема доказа да га је Њутн решио у време када је писао Кеј-
нсов МЗ 18. Исказан као „рад у обичном злату” , проблем би могао бити по-
стављен на један специфичан начин. Да ли је животворни принцип који је,
како је мислио, његов антимонски „магнет” извукао из „свеопштег духа” ,
био присутан у његовој филозофској живи на духован или телесни начин?
У терминима које су користили Бероу и Мор, питање се може поставити
уопштеније. Да ли се дух и материја међусобно измењују или се на неки на-
чин материјално комбинују у телима? На то питање Бероу би вероватно од-
говорио потврдно, заснивајући свој суд на херметичким филозофима који су
грубу материју и суптилни дух налазили у свим стварима. Али Мор би то по-
бијао, јер је за њега била филозофска нужност да одржава материју и дух
круто раздвојене. Мору је дух служио једино да води и усмерава она кретања
тела која се не би могла објаснити на основи механичког судара.
У Њутновом уму су идеје Бероуа и Мора, о односима материје и духа ве-
роватно дуго биле у неразрешеној напетости. Ипак, коначно је нашао реше-
ње за њихове сукобљене погледе и у томе је остварио далеко већу трансму-
тацију него што је икада постигао у „раду у обичном злату” , јер се у решењу
тог сукоба родио Њутнов нови концепт силе, као што ће се видети у следе-
ћем поглављу, а велики интелектуални духови Бероуа и Мора могли су од
тада да почивају спокојно, јер је картезијански механизам судара тада изме-
њен баш у правом смеру.

213
 Њутцово стапање
алхемиЈе и механизма

Увод

Ако је Њутн заиста постигао тако изванредан успех у справљању фило-

зофске живе, и ако је заиста био такав научни алхемичар као што писац ове
студије тврди, зашто онда никада није објавио неки научни чланак о свом
процесу? Држећи се новог идеала отвореног саошнтавања тајни, он је сигур-
но сматрао да би било у реду да учини своје знање доступним јавности, да би
оно било од користи другим природним филозофима. Он то ипак није учи-
нио и могло би се претпоставити да његов пропуст да то учини значи да
„С1ау1з” из Кејнсовог М8 18 заиста није био његов, или да је он, као добар
научник, знао да су сви његови огледи у ствари били неуспеси. Могуће је, ме-
ђутим, и друго тумачење његовог ћутања, а оно је заиста наговештено Њут-
новим одговором у 1676. на Бојлово питање.
Њутнов став према објављивању алхемијских тајни налази се у писму
Хенрију Олденбургу, секретару Краљевског друштва, у априлу 1676. године.
Очигледан повод за то писмо била је прилика да се захвали Олденбургу за
објављивање једног другог Њутновог писма (о оптици) и за извођење пред
Краљевским друштвом једног оптичког експеримента који је Њутн предло-
жио. Главни део писма, међутим, посвећен је „необичном експерименту”
који је Бојл био управо објавио у „Филозофским извештајима” (РкИоаор-
Шса1 Тгапзаспопз) тог друштва.
Бојл је пронашао живу која се загревала када се помеша са златом. Пре-
ма Бојловим речима, како је загревање живе при мешању са златом било не-
што што су алхемичари сматрали својством филозофске живе, то га је под-
стакло да направи неке „пробе” у тој ствари, и 1652. успео је да направи та-
кву живу. Направио је с њом много проба, мешајући је на длану са златом, и
утврдио да се смеша загреје за приближно један минут. Наговорио је и
„Ученог Секретара Краљевског друштва” (Олденбурга) и „Племенитог и
разборитог Председника Краљевског друштва, лорда виконта Браункера”
да сами испробају опит на сопственим рукама, и они су исто тако осетили

214
загревање. То је за Бојла значило да је жива била изузетно племенита и да
би меркуријални лекови справљени од ње вероватно изузетно добро послу-
жили у „ физици” . Међутим, он није био сасвим сигуран да ли би добро које
би такви лекови могли пружити било веће од „политичких неугодности” до
којих би могло доћи ако би се доказало да је та жива заиста „ од најбоље вр-
сте” , тј. права филозофска жива, и ако би она „пала у рђаве руке” . Зато је
он упознао учени свет с том ствари, да би замолио за мишљење „мудрих и
стручних” да ли да о томе ћути и даље.508
Њутн је сигурно мислио да Бојл треба да држи ту ствар у великој тајности
и о томе је обавестио Олденбурга. У то време Њутн вероватно није био врло
далеко од справљања своје сопствене нарочите живе, тако да су његове при-
медбе у вези са Бојловом живом у великој мери биле од значаја и за њега
лично. Њутн је изложио своје погледе о тој ствари Олденбургу на следећи
начин, пошто је претходно изнео да не мисли да је Бојлова жива имала било
какву „велику одлику” :
Али ипак, зато што су други који су знали начин којим $ може бити
тако импрегнирана, сматрали да треба да буде скривен & зато што би
он могао бити приступ нечему што је још племенитије, он не треба да
буде саопштен без огромне штете свету ако уопште има неке истине у
херметичким писцима, зато се ја само питам да ли ће велика мудрост
племенитог аутора довести до великог ћутања док не закључи какве
последице та ствар може имати, или из сопственог искуства, или по
просуђивању неког другог који потпуно разуме о чему он говори, то
јест неког истинског херметичког филозофа, чији суд (ако таквог бу-
де) треба у овој ствари да буде више узет у обзир него ако би цео свет
имао супротан, јер постоје друге ствари осим трансмутације метала
(ако се ти велики претенденти не хвале) које нико осим њих не разу-
ме.509
Из тих напомена изгледа да је Њутн једноставно мислио да није безбедно
објављивати алхемијско знање. Зашто није, он није знао, али он је алхемиј-
ске писце држао за реч да ту има и „других ствари осим трансмутације мета-
ла” . А док Бојл не схвати „из сопственог искуства” и не буде могао да про-
цени сигурност света, или док не прибави неопходан суд од неког „истин-
ског херметичког филозофа” , најбоље је да не улази у ризик наношења
„ огромне штете свету” .

508 [КоћеП Воу1е], „О/гНе 1пса1е5сепсе оГ(ЈшскзНуег \уј1ћ С оИ , ј>епегоих1у т р а п е Ј ку В. К .,”

РМ1о5орН1са1 Тгатаспопа 10 (1675-1675/76), 515-33, у даљем тексту: Воу1е,„1пса1е8сепсе”,
Воу1е, Ш гк з, IV, 219-30, (3, п.181).
509 ћ а а с К е м о п 1о Непгу ОШепћигјЈ, Арп1 26, 1676, у: ИешСоп, СоггезропЈепсе, II, 103, цитат
с ас тр . 2 (1 , п.52).
215
 Са тим Њутновим схватањем није уопште чудо да никада није своја алхе-
мијска испитивања, успешна или неуспешна, учинио јавним знањем, иако у
ствари никада није био у стању да „на основу сопственог искуства” пронађе
шта је била велика тајна. Чињеница да никада није објавио неко дело о алхе-
мији не може се тумачити тако да је знао да није успео. Напротив, то веро-
ватно значи да је имао довољно успеха да би мислио да је можда на трагу не-
чега од фундаменталног значаја, и тако је имао јак разлог за „велико ћута-
ње” , чак иако нема ничега што би наговештавало да је он сам трагао за тим
тајанственим „приступом нечем још племенитијем.
Сада би се могао изнети аргумент да је проучавање Њутнове алхемије су-
штински бескорисно, јер оно у најбољем случају даје занимљиву фусноту ин-
телектуалној историји седамнаестог века, зато што је Њутн своја мишљења
о томе држао тако личним да она нису уопште имала никакав утицај на свет.
Међутим, изгледа да је потпуно супротан аргумент тачан, јер један велики
део Њутновог каснијег писања одражава његов дуготрајни напор да инте-
грише алхемију са остатком његове науке.
У овом последњем поглављу треба још указати на неке материјале у
Њутновим научним списима који се, како изгледа, једним делом заснивају на
његовим алхемијским идејама. На тај начин, може се имати нада да ће се по-
стићи три ствари. Прво, постоји нада да ће докази да је Њутн укључио алхе-
мијске идеје у своје научне списе заокружити и употпунити тезу овог рада да
је он заиста био научни алхемичар. Друго, постоји нада да ће се у неким при-
мерима моћи дати једна више теоријска димензија Њутновим алхемијским
процесима. И најзад, постоји нада да ће, када се увиди да алхемијски начини
мишљења леже у самој сржи великог Њутновог система, ово проучавање
Њутнове алхемије и сва друга проучавања такозваних „псеудонаука” доби-
ти у некој малој мери оправдање за своје постојање.
Да би се све ово остварило, неопходно је најпре увести понешто различи-
ту, али заиста много конвенционалнију перспективу из које ће се Њутнов
рад моћи посматрати. У претходним поглављима ова студија имала је скоро
искључиво за циљ разјашњење алхемијске основе Њутнове алхемије и разу-
мевање његове ране алхемијске лектире и његовог експерименталног рада.
Сада је, међутим, дошло време да се та слика прошири и читалац подсети на
друга Њутнова интересовања. Најзначајнији вид Њутнове каријере, који је
до овог тренутка био намерно занемариван, јесте чињеница да он припада
другом нараштају у односу на механичке филозофије. Декарт је почео да об-
јављује пре него што се Њутн родио, а умро је пре него што је Њутн отишао
у Кембриџ. Дигби, Хобс и Гасенди објавили су своје најзначајније радове

216
док је Њутн још конструисао своје млинове - играчке и учио напамет декли-
нације. Отуда је Њутн наишао на нове механичке филозофије у суштини као
филозофски потпуно неискусан, што се није догодило никоме пре његове
генерације. Чак је, на пример, и Њутнов старији савременик, Хенри Мор,
као што се види у поглављу 4, читао много о платонизму и неоплатонизму
пре него што се сусрео са Декартом. Међутим, то није био случај са Њутном,
и никада се не би смело заборавити да се он, иако је био упознат са стандард-
ним застарелим наставним програмом, од самог почетка утопио у механич-
ким филозофијама, а оне су образовале стабилну позадину сцене на којој се
одигравала његова алхемија.
Њутнова студентска бележница представља неоспорни доказ његовог ра-
ног укључивања у механичку филозофију: рћИозорМа тесћатса га је одво-
јила скоро тренутно од Платона и Аристотела, као што је Вестфал показао
тако непобитно у својим скорашњим радовима. Њутн је читао не само Де-
карта, тог великог „механичара” , него и остала најзначајнија дела тог пери-
ода која су представљака различите механичке системе. Читао је Чарлтонов
(Сћаг1е1оп) епитом о Гасендију и можда и самог Гасендија; читао је Хобса,
Дигбија и Бојла, и упознао се бар са једним делом Галилејевог рада. А још
као студент, Њутн је почео и да размишља о различитим проблемима мате-
рије и кретања и изводи одговарајуће експерименте.510 Укратко, он је био
механички филозоф на свој начин, иако можда још не потпуно стасао, неко-
лико година пре него што је постао алхемичар, и уопште нема никаквог раз-
лога да се претпоставља да је алхемија, упркос свој својој привлачности, ика-
да потпуно потиснула механичку филозофију у његовим осећањима.
Скоро свако ко је уопште водио бригу о природној филозофији у седам-
наестом веку, запажао је да је дошло нешто ново. Створен је нов коперни-
кански светски систем, ту су били и нови Џилбертови опити са магнетом, чи-
таве нове Галилејеве науке, Харвејева нова „анимална економија” циркула-
ције, чак и алхемија у новој светлости Сендивогиуса.511 Нове механичке фи-
лозофије, међутим, обузеле су ошпту свест природних филозофа као ретко
која друга ствар пре тога због њихове привидне објашњавајуће моћи. Њихов
основни уједињујући концепт - да се сви догађаји могу објаснити материјом у
кретању, делићима материје који делују један на други сударом - био је лако
разумљив, и многи природни филозофи изгледа да су осетили неку врсту
олакшања зато што нејасни окултни квалитети и супстанцијални облици

510 ХУелГаП, „РоигкЈаиопх” (4, п.289); ШсћапЈ 5. \Уеб1Га11, Рогсе т № моп'х Рћупсх. Тће Зсчеп-
се о / Оупаткв т 1ће Зеуешеемћ Семигу (1х>пс1оп: Масс1опаШ; Иеш Уогк: А т е п с а п Е1беујег,
1971), евр. рр. 323-63, у даљем тексту: \Уеб(Га11, Рогсе.
511 Тће Шхе о/Мос1ет Зсгепсе. Ех(егпа1 ог 1мегпа1 Рас1ог$? е<1., токћ т1гос1., ћу Сеогде ВазаПа
(Ргоћ1ет8 ш Еигореап С т Ш г а и о п ; ^ехјпдш п, М ам .: О. С. НеаШ ап<1 Со., 1968), уи.
217
аристотелијанизма нису више били потребни за објашњења. У врло реалном
смислу, рани механички филозофи као Декарт, Дигби, Хобс (изузимајући
његов претпостављени атеизам), Гасенди и Чарлтон, сигурно су Њутновој
генерацији представљали оно најбоље у новој природној филозофији, а
Њутн ту није био изузетак.
Од тих механичких филозофа које је млади Њутн читао, два су била врло
заинтересована за алхемију, као што је већ примећено: сер Кенелм Дигби и
уважени* Роберт Бојл. Дигби је проучавао алхемију током тридесетих годи-
на седамнаестог века и у извесној мери уградио алхемијске идеје у теорију
материје његове књиге Две расправе (Тм?о ТгеаНзех) из 1644, коју је Њутн
прочитао. Не изгледа, међутим, да је Дигби учинио неки већи напор да би
интегрисао алхемију са својом механичком филозофијом, и ни у једном од
својих списа он не нуди никакво механичко објашњење трансмутације, чак
ни у својој књизи Тајне, која се углавном састоји од алхемијских рецепата.512
Бојл, с друге стране, иако се углавном ограничио на штампање фасцинирају-
ћих наговештаја о алхемијским могућностима, био је сасвим сигуран да ње-
гова механичка филозофија нуди готову логичку основу за трансмутацију.
Изгледа да су Бојлове идеје у целини имале прилично јак утицај на Њутна, и
оне обезбеђују добар приступ теоријским идејама којих се Њутн, како изгле-
да, држао, али их није експлицитно исказао.
Била је то Бојлова књига О облицима коју је Њутн прочитао и стављао
белешке на њене маргине пре него што је започео огледе разматране у прет-
ходном поглављу. У тој књизи Бојл је изложио своје идеје о механичкој
структури материје и о два корпускуларна механизма који би могли довести
до трансмутације. Један од тих механизама могао би се означити као сазре-
вање дејством топлоте, а други као сазревање помоћу тинктуре. Ако би се
судило по Њутновим каснијим списима, он је прихватио идеју о једној уни-
верзалној материји у облику у којем је изложена у Бојловим списима о меха-
ничкој филозофији, и такође прихватио први од тих Бојлових механизама
као један од основних процеса укључених у трансмутацију, одбацујући други
механизам. У овом поглављу најпре ће бити разматран Бојлов основни ме-
ханички ослонац за концепт трансмутације, а затим његова два спекулатив-
на механизма, заједно са разлозима за веровање да је Њутн прихватио онај
први.

* У оригиналу: Нопоига51е К.В. - НопоигаМе (уважени, часни) овде означава титулу м лађе де-
це енглеских племића, чланова Д оњ ег дома, преседника опш тина итд. - прим. прев.
512Оо№8, „И ^ћу . РаП I” (2, п.82); Е)оћћб, „ОЈ§ћу. Рап П” (2, п.112); ЕЈоћћз, „01§ћу. РаП Ш” (2,
п.113).
218
 Затим ће се претпоставити да је Њутн подржавао честично схватање ма-
терије кроз цео свој алхемијски рад, да је прихватио идеју о трансмутацији
кроз сазревање дејством топлоте и да је на тим основним концептима тада
изградио и неке друге. Прављење тих претпоставки несумњиво има своје
опасности, међутим, оне нису неконзистентне са постојећим доказима и све
док даља проучавања Њутнове алхемије не открију да су погрешне, или не
буду у стању да их усаврше у танчинама, оне ће бити понуђене као разуман
пут за улазак у лавиринт.
Докази из претходног поглавља указују да је идеја о „отварању” метала
да би се извукле њихове „живе” била први помоћни концепт, који је Њутн
накалемио на оне основне. Његови први записани хемијски опити били су за-
сновани на тој идеји, и изгледа да је он следио ту идеју на један или други на-
чин све док није коначно добио, како је мислио, праву филозофску живу.
Поступци које је користио да би направио „ филозофску” живу потицали
су, међутим, од аутора који су били све друго само не механички филозофи.
Сендивогиус, Д„Еспањ и Иренеус Филалетес ослањали су се на неоплатон-
ски поглед на свет и говорили о „магнетима” и о радикалној влаги или небе-
ским моћима или о животворном спиритуалном „ваздуху” који је „магнет”
могао да привуче. Како је процес изведен из те школе мишљења у седамде-
сетим годинама Њутну изгледао исправан, он мора да је мислио да је и у њи-
ховој филозофији било неке истине. Али, да ли се она могла на било који на-
чин ускладити са механичком филозофијом?
Она се могла ускладити и била је усклађена. У Њутновом првом објавље-
ном исказу једног природно-филозофског става, под насловом Хипотеза ко-
ја објашњава својства светлости (Ап Нуро1кет Ехр1атт% Iке Ргорегпез о/
и§кг), послатом Краљевском друштву у писму упућеном Олденбургу крајем
1675, може се видети неоплатонски „ваздух” прерађен у механички систем,
први плод Њутнове интеграције алхемије и механизма. У овом поглављу би-
ће испитана та необична хибридна творевина. Њутн је, међутим, одбацио
свој први синтетички напор после неколико година, и то из врло добрих раз-
лога. Уместо њега, изложио је нови концепт који је требало да докаже своју
трајну научну вредност. Велики део Њутновог рада на развоју те нове идеје
излази из обима ове студије и овде се може само указати на њу. Али нови
концепт силе, онако како је растао и развијао се у Њутновом уму, несумњи-
во има неке корене у његовим алхемијским испитивањима, на која се, ако
ништа друго, овде може указати.
Иако Њутн никада није објавио неки рад у потпуности посвећен алхеми-
ји, после 1662. он је учинио доступним свету своје зреле мисли о субструк-

219
тури материје и силама које тамо делују. Утицај идеја које је изразио у обја-
вљеним делима тог каснијег периода на хемију и њен стварни развој у осам-
наестом веку истраживао је Текреј (Тћаскгау)513и на томе се овде нећемо за-
државати. Па ипак, тај материјал има значај јер је Њутнов, и зато што је
произишао из четвртине века или још дужег периода алхемијског експери-
ментисања. С друге стране, он баца мало нове светлости на питање коју вр-
сту знања је Њутн очекивао да ће стећи из својих алхемијских процеса, а у
закључку ће неке од Њутнових идеја о трансмутацији бити разматране у од-
носу на његову зрелу теорију материје.

„ Свеопшта материја” и њене трансмутације

Као што је већ било наговештено, и као што ће бити приказано детаљно
у овом и следећим одељцима, Њутнове мисли о „једној свеопштој материји”
механичких филозофа стоје у блиској вези са Бојловим идејама. Бојл се, ме-
ђутим, изразио о тој теми раније и потпуније од Њутна, и тако неки од Бој-
лових списа пружају погодну нападну тачку проблема утврђивања Њутнових
идеја о честицама тела и промена које би могле бити остварене механичким
преуређењем њихових делова.
У својој књизи О облицима из 1666. Бојл извештава о два огледа за које је
мислио да би могли бити значајни случајеви темељног преобликовања ако
би се могли поновити, и неколико његових „недоумица” уклонити. Један од
тих био је трансмутација злата у сребро, која, како је Бојл рекао, није била
„лукриферозна” него потпуно „луциферозна” .514*Други је био претварање
једног перипатетичног елемента у други, претварање Воде у Земљу.515 Не
чекајући на понављање и верификацију опита, Бојл се 1666. слободно упу-
стио у честична објашњавања трансмутације. Представљајући опит у којем
је злато било деградирано, рекао је:
Али да вам дам један једноставан и неувијен извештај о тој ствари,
да бисте могли бити у стању да га боље просудите и, ако изволите, да
га поновите, ја ћу вам слободно рећи да ако претпоставимо да су сви
метали, као и друга тела, направљени од једне свеопште материје за-
једничке свима њима, и да се разликују само у облику, величини, кре-
тању или мировању и текстури малих делова од којих се састоје, из че-
га резултују својства материје, квалитети који диференцирају одређе-

513 Тћаскгау, А гопи апА Ротегз (2, п.109).

514 Воу1е, 0 / Р огт е^,349-78 (ЕхрегапегП VII) (4, п.354); Воу1е, У/огкз, III, 93-100 (3, п.181).
* тј. није доносила ироф иш него свеиш осш - прим. прев.
513 Воу1е, О /Р о гт ех,387-420 (Е хрептеШ IX) (4, п.354); Воу1е,1Уо/-/с.?, ш ,102-09 (3, п.181).
220
 на тела, онда ја не бих могао да видим н и као у немогућност у природи
ствари да једна врста метала не би могла бити трансмутована у другу;
(будући да то у ствари није ништа више него да један део универзалне
материје у којем се сва тела слажу може имати текстуру произведену
у њој, као што је текстура неког другог дела материје која је обема за-
једничка).516
У опис другог експеримента, у којем је мислио да је добио белу земљу по-
новљеном дестилацијом чисте кишнице, при чему је топлота била једини ак-
тивни агенс који је био примењен, Бојл је убацио спекулацију о механизму
којим би меки делови воде постајали тешка, чврста супстанција.
Неки одважни атомисти... можда би вам изричито рекли како се трај-
но али лагано ускомешани делови воде због њихових безбројних суда-
рања могу постепено толико углачати као да су им површине избру-
шене, тако да или врло тесно пријањају једни уз друге непосредним
контактом (као што сам другде видео полиране делове стакла да чи-
не) или се увију и уплету једни с другима тако да направе нешто као
мале чворове; а ти чворови... или недавно поменута јата кохерентних
честица, пошто су тада сувише велика и тешка да би их вода носила,
морају потонути на дно у облику праха...517
Бојл је покренуо и питање могућности прављења алхемијског злата и са-
свим експлицитно га довео у везу са механизмом који је увео у својим спеку-
лацијама о конверзији воде у земљу. Понављајући своју бојазан да сам дога-
ђај, конверзија воде у земљу, заправо још није проверен, ипак је наставио:
ако... се утврди да је овај прах, било да је права елементарна Земља
или не, заиста произведен сам од себе из Воде, то би могло доказати
једну Ма§па1е у Природи, што би имало веће последице него што се
сада може предвидети, и могло би учинити да наде алхемичара о пре-
тварању других метала у злато изгледају мање бесмислене, јер експе-
рименталним доказивањем да се два тако тешка квалитета за уноше-
ње у тело, као што су значајни ступњеви чврстоће и тежине (чије ну-
жности за прављење злата јесу две од главних ствари које су ме спре-
чавале да спокојно очекујем да ће се покушаји алхемичара показати
успешним), могу без микстуре хомогене материје генерисати у њему,
варирањем тектуре његових делова.518
Види се да Њутн није довољно озбиљно схватао Бојлове сумње у погледу
истинитости опита, него је сматрао трансмутацију воде у земљу као доказа-

516 Воу1е, О /Р огт ех, 350 (4, п.354); Воу1е, УЈоЉ, III, 93-94 (3, п.181).
517 Воу1е, О /Р о гт е з,402-03 (4, п.354); Воу1е, У/огкз, III, 105 (3, п.181).
518 Воу1е, 0 /Р о г т е $ А \1 (4, п.354); Воу1е,1Мог&г, III, 108 (3, п.181).
221
ну чињеницу, јер је много, много касније напоменуо у својој Оптици да се
„Вода учестаном дестилацијом мења у чврсту Земљу, као што је господин
Бојл испробао....”519
Њутн је такође некритички следио Бојлове спекулације о свеопштој ма-
терији и њеном постепеном преображају дејством топлоте, чак убацујући у
Принципе у 1667. напомене у којима проширује Бојлове претпоставке. Годи-
не 1687. Њутн је рекао:
Паре које се уздижу са Сунца, звезда некретница и репова комета мо-
гу се на крају срести са атмосфером планета и упасти у њих дејством
њихових гравитација и тамо се кондензовати и претворити у воду и
влажне духове и одатле, лаганим дејством топлоте прелазити постепе-
но у облик соли, и сумпора, и тинктура, и блата, и глине, и песка, и ка-
мења, и корала, и других земаљских супстанција.520
Извесни паралелни пасуси у радовима написаним приближно у исто вре-
ме, али који нису укључени у објављене Принципе, изражавају исте мисли и
чине Њутново веровање у универзалну материју и њену коагулацију деј-
ством топлоте мало јаснијим. Следећи пасус јавља се у две рукописне верзије
једног необјављеног „ Закључка” („ Сопсћшо”) његових Принципа:
... Та ретка супстанција, вода, може се преобразити трајном фермен-
тацијом у гушће супстанције животиња, биљака, соли, камења и ра-
зних земаља. И најзад, врло дугим трајањем тих операција бити коагу-
лисана у минералне и металне супстанције. Јер је материја свих ствари
једна и иста, која се трансмутује у безбројне облике операцијама при-
роде, а суптилнија и ређа тела ферментацијом и вегетацијом обично
постају гушћа и кондензованија. Тим истим ферментационим крета-
њем тела могу да избацују извесне честице...521
А у једној рукописној варијанти „Закључка” у Њутновим речима одјеку-
је Бојлова претпоставка механизма који доводи до коалесценције, само што
је Њутн додао свој концепт сила. Тај додатак, био је, наравно, врло значајан,

519 ИеМ оп, Орпскх, р. 374 (1, п. 9). Овај исказ у П итањ у 30 Њ утн је први пут унео у П итањ у 22
латинског издањ а из 1706, и он се јављ а у свим каснијим издањима.
520ИеМ оп, Рппс1р1а, II, 542 (1, п.4); Коуге ап<1 Соћеп, Рппсгрш, II, 758 (1, п.4). Овај
пасус појавио се у првом издању и свим следећим иако је један други значајни пасус о трансму-
тацији у првом издању Њутн изменио после 1687, ш то ће бити разматрано у дашем излагању.
521 1баас МеМоп, „Сопс1ибш” , у: № М о п , {ЈприШзкеЛ Рарегх, 328, 341 (3, п.270). Види прет-
ходно поглављ е 5 за предлож ено објаш њ ењ е Њ утновог концепта „ф ерм ентације”, појма ко-
ји у њ еговом кориш ћењ у има и механичке и алхемијске импликациЈе. У горњем пасусу из
„Сопс1и5Јо” писац ове студије незнатно је модификовао превод Холових, променивши њихо-
во „процес раста” у виш е дословно „вегетација”, ради усклађивања са Њ утновим кориш ће-
њем речи „вегетација” у Вигп<1у М 5 16, „ОС пашгез ођушиа 1а\у$ & ргосезбез т уе§е1асшп” .
С1\ Каиагш , А1сћегтса1 81ис1јез" (1, п.49), где се разм атра тај рукопис, који је био
боЉ еђу 1-01 113. И ако ВигпЈу М 5 16 није био укључен у алхемијске списе на Сотбијевој про-
даји, у њему се разм атра „вегетација м етала” , и изгледало би да је Њ утн вероватно мислио
да у „Сопс1и5ш” укључи појам м еталног раста, као и раста ж ивотињ а и биљака.
222
и биће дискутован на свом месту у даљем излагању. За сада је довољно напо-
менути блискост Њутновог „лаганог кретања топлоте” и Бојлових „трајно
али лагано ускомешаних делова” , јер је Њутн написао:
Поврх тога, лаганим и трајним кретањем топлоте, честице тела могу
постепено променити свој распоред и коалесцирати на нове начине и
дејством привлачних сила суседних честица (које су јаче од одбојних)
јаче се згуснути.522
У својој књизи О облицима Бојл је понудио могућност другачијег меха-
низма трансмутације по којем се тела разликују више због присуства или од-
суства специјалних „племенитих и суптилних” честица него због промене
целе опште текстуре тела. Тај други механизам, како изгледа, није уопште
привукао Њутна, можда и зато што је и сам Бојл био према њему неодређен.
У разматрању свог експеримента разградње једног дела тела злата у сребро
Бојл је рекао да би се стари појмови које су користили „химичари” - „ Тт-
сШга А и гГ или „Атта а и гГ - можда могли објаснити механички као неке
племените и суптилне честице [које] пошто су како треба здружене са остат-
ком материје од које се злато састоји, могу тој материји дати својство да из-
гледа жута, да буде отпорна према А ^иајоп1$, и да испољава оне остале на-
рочите Ркепотепа по којима се злато разликује од сребра...523
Бојл уопште није био сигуран у тој ствари. На крају крајева, он је своје
злато третирао извесним растварачем који је, како је веровао, екстраховао
управо ту врсту „племенитих и суптилних корпускула” и оставио његову
материју у облику сребра. Такође, један „минералист велике веродостојно-
сти” обавестио га је о „ екстраховању плаве тинктуре из бакра, тако да је те-
ло остало бело” . Уопште узев, мислио је да је вероватније да боја тела зависи од
оганте текстуре тела него од неких посебних честица које дају боју.524
Нема никаквих доказа да је Њутн икада прихватио Бојлове претпоставке
о тинктурама на озбиљан начин. Напротив, Њутн је заиста касније био са-
свим одређен када је рекао да боје тела зависе искључиво од величине че-
стица од којих су састављена. У „Закључку” из 1687, на пример, напоменуо
је да „различите боје тела потичу од различитих величина рефлектујућих
честица...”525 У Књизи II Оптике упустио се у детаљно разматрање боја тела
и довео у везу разне боје са неким својим опитима, за које је мислио да ће му
омогућити да процени стварну величину корпускула које стварају боје ре-

122 1$аас И еМ оп, <1гаГ1 „Сопс1и5ш” , у: Ке\у1оп, иприВИхћес! Рарег.ч, 332-33, 346, (3, п.270).
И сту идеју Њ утн је изразио сличним језиком у делимичном концепту предговора („РгаеГа-
по”) за прво издањ е Рг1пс1р1а: И еМ оп, (ЈприкИхНес{ Рарегх, 303-04, 306-07.
523 Воу1е, О/Рогте.ч, 359 (4, п.354); Воу1е, УЈогкз, III, 95-96 (3, п.181).
524Воу1е, ОЈРогте.ч, 359-63 (4, п.354); Воу1е, 1У оЉ , III, 96 (3, п.181).
5211заас К е\у 1оп, „СопсШбЈо”, у: К еМ оп , ГЈприШвИес! Р арет , 329, 342 (3, п.270).

223
флектујући светлост. То Њутново проучавање обојених тела биће детаљније
разматрано у даљем излагању, али овде се може напоменути да Њутн није
замишљао честице које су укључене у произвођење боја као неке специјал-
не, које дају боју, јер је он у својој Оптици говорио о „Честицама од којих
зависе операције у Химији и Боје природних Тела, и које међусобним вези-
вањем састављају Тела приметне Величине.” 526Другим речима, честице ко-
је стварају боју биле су обичне честице опште структуре тела, а не „неке
племените и суптилне.”
Њутн је читао Бојлово дело О облицима 1667. или 1668. године. Поред
тога, он је већ неколико година пре тога био дубоко утонуо у механичке иде-
је о честицама материје у покрету. Он је сасвим јасно подржао Бојлов основ-
ни механички став о универзалној материји и држао се једног од Бојлових
механичких објашњења двадесет година касније када је писао своје Принци-
пе. Сва газличита издања Оптике из времена његове старости испуњена су
честичним концептима. Све су те чињенице данас добро познате и опште
прихваћене, али нам се чини да их је добро поновити и нагласити на овом ме-
сту да би се добила логичка основа за следећу претпоставку: механички, че-
стични концепт промена у „облику” „једне свеопште материје” чинио је
основу Њутнове мисли током целог међувремена када је проучавао алхемију
тако интензивно, мада ни алхемијски рукописи ни његове лабораторијске
белешке то не одражавају.
Ако је Њутн веровао у једну општу материју и у механичко сазревање
дејством топлоте, зашто се онда тако пренагљено укључио у трагање за
„живом” метала? Свакако, трагање за тим неухватљивим „химијским”
принципом, са својом изненадном појавом у Њутновим експерименталним
белешкама, изгледа анахроно у односу на разбориту, разумску основу Бојло-
ве механичке филозофије. Нешто од природе одговора на то питање - који
се како изгледа налази у Њутновом концепту хијерархијске структуре мате-
рије - наговештено је у поглављу 5, а један покушај да се одговори детаљније
биће дат касније у овом поглављу после разматрања Њутнове зреле хемиј-
ске мисли. Али иако је могуће да је он тако учинио, нема директног доказа
да је он разрадио све своје мисли о комплексним честицама до 1675. године.
Он дотада о тој теми није објавио ништа - него тек касније - а његова зрела
формулација свакако је морала бити остварена тек пошто је разрадио свој
појам.силе.

526 № \у[оп, Орпскз, 394 (1, п.9).

224
 Њутнов материјални етар
и нешто више о концепту медијације

Крајем 1675, међутим, он је разрадио своје повезивање неоплатонског

„ваздуха” и механизма. Он је тај производ назвао „етром” и мислио је да је
он пре материјални него духовни, и да објашњава ствари свих врста. У за-
кључним напоменама за поглавље 5 примећено је да Њутн није дао никакву
назнаку да је решио једно врло значајно питање у време када је писао Кеј-
нсов М5 18, „ СЛаујз” . То питање било је да ли је оно што је његов „ магнет”
привукао било присутно на материјалан или духован начин. До 1675. рћИо-
зорШа тесћатса била се већ учврстила, и он се одлучио за прву могућност,
у најмању руку привремено.
У свом писму Олденбургу у 1675, са „Хипотезом” о светлости у садржа-
ју, Њутн је рекао да он сам не би „претпоставио” никакву хипотезу за обја-
шњавање својстава светлости, јер то није сматрао неопходним. Па ипак, он
је представио једну хипотезу прилично пуну, о којој је сигурно морао озбиљ-
но мислити неко време. У тој хипотези прва претпоставка морала је бити
„ да постоји неки етарни медијум који је у многоме истог састава као ваздух,
али много ређи, суптилнији и много еластичнији.”527
Тај етар није био униформан, по Њутновом схватању, а његове поставке
о саставу етра подсећају на „свеопшти дух” Д'Еспања, то огромно склади-
ште небеских моћи. Њутн каже:
Али не треба претпоставити да је овај медијум једна униформна мате-
рија, већ је једним делом састављена од главног флегматичног тела од
етра, а делом других етарних духова... Јер електрична и магнетна ис-
паравања и гравитациони принцип изгледа да доказују такву разновр-
сност.528
Д'Еспањова замисао да све ствари постају из „свеопшег духа” може се тако-
ђе упоредити са Њутновим поставкама о етру.
Можда би цео оквир Природе {могао бити ништа друго него етар
кондензован једним ферменталним принципом} [могао бити ништа
друго него разне Контекстуре неких одређених етарних Духова или
пара кондензованих као да су исталожене, у многоме на начин којим
се паре кондензују у воду или испарења у веће Супстанције, мада не
тако лако кондензибилне; и после кондензације израђене у различите
облике, најпре самом руком Творца, а од тада увек силом Природе,

527 Јзаас И е м о п (о Непгу 01депђиг§, С атћгМ §е, Оес. 7, 1675, у: №да(оп, СоггезропАепсе, I,
362-89, н арочи то 363-64 (1, п.52).
528 И ст о, 1,364.
225
 која је наредбом Повећај & Умножи постала потпуни имитатор при-
мерака које јој је Праузор поставио]. Тако су можда све ствари могле
настати из етра.',м
Али Њутнов етар заправо ипак није био сасвим исто што и ДТЕспањов
„свеопшти дух” , јер је био материјалан, у многоме сличан ваздуху, као што
је Њутн рекао, и отуда уопште није био прави дух. Имао је такође и фрикци-
она својства, повезана у Њутновом уму са материјом, јер је он додао:
О постојању овог медијума, [престанак] кретања клатна у стакленој
посуди из које је извучен ваздух скоро исто тако брзо као на отворе-
ном ваздуху, није аргумент без значаја.530
Како је овај етар био материјалан, у неком погледу био је много сличнији
„једној свеопштој материји” Роберта Бојла, пре „једна свеопшта материја”
него један „свеопшти дух” .531 Иако га је Њутнчесто називао „ Духом” , очи-
гледно је да је мислио да његова кондензација производи материјална тела.
У писму Олденбургу из 1675. наставио је следећим речима:
Јер ако се такав етарни Дух може кондензовати ферментирањем или
сагоревањем {тела или на други начин згуснути у порама земље у не-
жну материју која би могла бити као хранљиви сок земље или примар-
не супстанције из које расту генерабилне ствари} [или коагулисати на
други начин у порама земље и у води, у неку врсту влажне активне ма-
терије коју ће природа трајно користити, а која ће приањати за стране
тих пора на такав начин да се на странама посуде кондензују суптилно
разређене паре], големо тело Земље, које може бити на сваком месту
до самог центра у сталном превирању, може континуално кондензова-
ти толико тог Духа да ће проузроковати његово спуштање одозго ве-
ликом брзином ради допуне.532
Али Њутнов етар није остајао у кондензованом облику, и сада треба чи-
таоца подсетити на Сендивогиусову теорију постанка свих ствари. Њутнов
етар, како изгледа, улази у центар Земље, слично сперми Сендивогиусових
елемената, што је Сендивогиус назвао њиховом „разређеношћу” . Етар, ме-
ђутим. не може тамо остати јер, како је Њутн изложио, Земља је у „ сталном
превирању” до самог центра. У центру Земље Њутнов етар изгледа да среће

529 И ст о. М атеријал у великим заградама био је у писму које је Њ утн послао Олденбургу, али
Њ утн је касније писао и зам олио О лденбурга да т о промени у текст који је у угластим загра-
дама. Види: И с т о , 1,386-87, п. 1, и т ак о ђе 1заас № \ у 1 о п 1о Непгу ОШепћиг§, СатћгМ јЈе, Јап. 25,
1675/76, у-.Исто, 1,413-15.
И сш о, 1,364. М атеријал у заградама у овом наводу додао је писац ради јасноће.
И нструктивно је упоредити Њ утнове идеје о етру у 1675. са идеЈама које је Б ојл изразио о
Е#1иуГиш (1673) и о Ш М еп (ЗиаИпех т Л е А1г (1674): РиИоп, ВЊИодгарћу, 73-78, 83-86 (3,
п.212); Воу1е, Ш Љ , III, 659-730, IV, 79-144 (3, п.181).
532 № М оп, СоггезрогиЈепсе, 1,365-66 (1, п.52). З а објашњење тексга у заградама види фусноту 529.
226
Сендивогиусовог „Археуса” , јер етар опет бива избачен, како Њутн каже,
тиме што „природа чини циркулацију лаганим успоном толико материје из
утробе Земље у облику ваздуха...”533 Када та материја опет изађе, наставља
Њутн, она
неко време сачињава атмосферу, али како она трајно превире од но-
вог ваздуха, испарења и пара, на крају (осим једног дела пара који се
враћа као киша) опет ишчезава у етарне Просторе & тамо вероватно
временом омекшава и бива разређена у свој први принцип. Јер је при-
рода вечити циркулаторни стваралац који ствара течности из чврстих
тела, а чврста тела из течности, чврсте ствари из испарљивих и испар-
љиве из чврстих, суптилне из грубих и грубе из суптилних...534
Алхемијски призвук у последњем пасусу тешко може проћи непримећен, а
Њутн и опет као да понавља Сендивогиуса, који је све природне процесе по-
сматрао као упоредне алхемијским.
Са својим етром Њутн је предузео објашњавање великог мноштва разли-
читих природнох феномена, од којих је кретање животиња било једно, за ко-
је је у седамнаестом веку било опште прихваћено да зависи од нечега назва-
ног „анималним духовима” . Ти „анимални духови” , рекао је Њутн, по при-
роди су „етарни” , а делују „медијацијом” између „мишићних сокова” и
„обичног спољног етра” . За овај последњи сматрао је да је потребан за ис-
пуњавање мишића, да их учини да набубре и да се крећу. Њутнову спекула-
тивну дискусију о животињском кретању овде није потребно детаљно анали-
зирати, иако је занимљива, јер њен највећи део није изведен из алхемијских
концепата. Али његова идеја да „анимални духови” делују медијацијом за-
служује да се прати, јер он даје појам медијације кроз неколико хемијски
специфичних примера, а цео концепт вероватно потиче из медијације или
„побољшавања” Филалетесових „голубова” . ТакоЊ утнкаже:
„ Јер ако се зна како се Дух може употребити за кретање Животиња,
онда можете замислити како се неке несоцијабилне ствари могу учи-
нити социјабилним медијацијом нечег трећег. Вода, која не раствара
бакар, учиниће то ако се бакар стопи са сумпором; Ациа Гопзз која не-
ће продирати у злато учиниће то ако се дода мало Армонијачне соли
или Духа соли; Олово се неће мешати ако се топи са бакром, али ако
се дода мало калаја или антимона они се лако мешају и опет раздвајају
ако се Антимон потроши посипањем шалитром и ж на други начин.535

**И ст о, 1,366.
Исш о.
535 И ст о, 1,369.
227
Ту је сада следио још један хемијски пример, да олово стопљено са сребром
омогућава сребру да се топи са мање топлоте него обично. Тада је Њутн за-
кључио да би његов спекулативни „етарни” механизам могао да ради на
исти начин:
И на сличан начин етарни Анимални дух у неком човеку могао би би-
ти медијатор између обичног етра и мишићних сокова чинећи да се
лакше мешају; и тако слањем мало од овога духа у било који мишић,
мада толико мало да не изазове никакву приметну напетост мишића
својом сопственом силом, ипак чинећи те сокове социјабилнијим пре-
ма обичном спољном етру, он може проузроковати да етар продре у
мишић сам од себе у тренутку слободније и обилније него што би ина-
че урадио и да опет узмакне исто тако слободно чим се овај медијатор
социјабилности повуче.536
Ма шта неко мислио о вредностима Њутновог упуштања у животињску
физиологију, његово разматрање „медијације” у овом раду из 1675. свакако
је повезано са алхемијском медијацијом у „Кључу” Кејнсовог М5 18. Тамо
је, да се подсетимо, Њутн сматрао да су „посредујући” агенси активни у два
ступња његовог процеса за справљање филозофске живе. Први такав агенс
било је чисто сребро (девица Дијана) која је оператору омогућавала да споји
обичну живу са металним антимоном. Тај регулус, метални антимон, међу-
тим, већ је имао у себи „духовно семе” које је са собом носило једну „фер-
менталну моћ” увучену из „ваздуха” и, чим се регулус и обична жива споје,
та „ ферментална моћ” је наступала или посредовала тако да је „ духовно се-
ме” могло остварити пречишћавање обичне живе и направити од ње „акти-
вирану” живу.
Њутново коришћење концепта медијације у „Хипотези” из 1675. и
„Кључу” из приближно истог времена омогућава објашњење једног неја-
сног пасуса у једном другом Њутновом писму Олденбургу неколико месеци
касније, оном писму поменутом раније у овом поглављу, у којем Њутн одго-
вара на Бојлово саопштење о живи која се загрева.
Бојл заправо није рекао како је направио своју живу која се загрева када
се помеша са златом, али је наговестио да би се она могла са вештином и
много труда добити на крају из обичне живе, брижљиво ослобођене њених
шљакастих и хетерогених делова, и богато импрегниране суптилним и ак-
тивним деловима погодних метала или минерала.537
Њутн је ухватио Бојла за реч да је то била једна „импрегнирана” жива.
Затим је претпоставио да су импрегнирајуће честице биле „крупније” него

536 Исто.
537 Воу1е, „1пса1е8сепсе” , 525-26 (6, п.508); Воу1е, \Уогк5 , IV, 225-26 (3, п.181).
228
честице живе. Та претпоставка била је чиста и прилично стандардна меха-
ничка филозофија, јер се у таквим филозофијама често претпостављало да
жива, због своје волатилности, има ситније честице него други метали. У
том случају, међутим, долазило је до проблема у формулисању механичког
објашњења Бојлових експерименталних резултата. Наиме, Бојлова жива
мешала се и амалгамисала брже са златом него обична жива, а према стан-
дардним механичким теоријама о величини честица то би значило да су че-
стице Бојлове специјалне живе биле ситније од честица обичне живе; обич-
но се сматрало да ситноћа или „суптилност” честица растварајућег медију-
ма доводи до лакшег растварања, јер ситне честице могу лакше да улазе у
поре растворка и разбијају га. Њутн је, међутим, видео један начин да се про-
блем заобиђе применом његове идеје о медијацији, и рекао следеће:
Јер мени се чини да те металне честице са којима је та $ импрегнирана
могу бити крупније него честице $ и бити склоне да се лакше мешају
са О из неког другог разлога него што је њихова суптилност....538
Ако се подсетимо шта је Њутн кратко време пре тога рекао о „соција-
билности” и „медијацији социјабилности” у својој „Хипотези о светло-
сти „ ( „ Нуро 1ће 818 оГ 1л§ћ1” ), изгледало би да је у 1676. мислио да импрегни-
рајуће честице у Бојловој живи учествују у процесу медијације. А када се се-
тимо да је Њутн говорио о једној слично „ активираној” живи у свом „ Кљу-
чу” , онда постаје сасвим извесно.да је на исги начин мислио о својој живи,
иако у том алхемијском рукопису није помињао честице.
У писму Олденбургу 1676. Њутн је наставио да проширује идеју медијаци-
је и да је механички образлаже величином честица. Зато што су импрегни-
рајуће честице веће од честица живе, рекао је Њутн,
њихова крупноћа може им омогућити да деловима злата дају већи уда-
рац & да их тако ставе у жустрије кретање него што би ситније чести-
це могле учинити: у многоме слично начину на који слане честице с
којима су импрегниране корозивне течности загревају многе ствари
које треба да растварају, док финије честице обичне воде ретко загре-
вају било шта што се у њој раствара а растварање никада није тако бр-
зо.... Ја бих упоредио ту импрегнирану $ са неком корозивном течно-
шћу (као што је Ациа ГогНз), меркуријални део једне са воденастим
или флегматичним делом друге, & металне честице с којима је једна
импрегнирана са сланим честицама с којима је импрегнирана она дру-
га, а за обе ја претпостављам да би могле бити неке средње природе
између течности коју импрегнирају & тела које растварају, & тако

518N^№1011, СоггеаропЛепсе, II, 1 (1, п.52).

229
 улазе у та тела слободније & својом крупноћом протресају растворене
честице јаче него што би то неки суптшшиЈИ агенс учинио.
У том одељку Њутн се ослонио на кинетичку теорију топлоте и претпо-
ставио да ће кретање крупнијих честица произвести више топлоте. Очиглед-
но је мислио да је момент (тч) честице био пресудни фактор, јер је рекао да
ће кретање већих честица дати „већи ударац” . Али идеја која заиста најви-
ше привлачи јесте она о „ средњој природи” импрегнирајућих честица.
Како он ту расправља оно што мисли о процесу растварања, ту се неизбе-
жно морамо подсетити на посебне случајеве растварања које је поменуо
кратко време пре тога у својој „Хипотези” . У свим тим случајевима, рекао
је, неке „несоцијабилне” ствари учињене су „социјабилним” „медијацијом
нечег трећег.” Очигледно је да он сада разматра импрегнирајућу супстанци-
ју у Бојловој живи као један нови пример таквог „трећег” . Мећутим, ту је
он понешто проширио своје идеје примењујући обичну хемијску изреку и
преводећи је потом у корпускуларне појмове.
Та изрека, једна истински врло цењена идеја у хемијским круговима, гла-
сила је: „Слично раствара слично.” У ствари, та изрека још увек живи као
хемијско емпиријско правило, јер је већа вероватноћа да ће растварач бити
ефикасан ако је његова молекулска структура слична структури растворка.
Међутим, Њутн није применио ту идеју на растварач него на медијациони
агенс јер, како каже, претпоставља да би импрегнирајуће честице „могле
бити неке средње природе између течности коју импрегнирају & тела које
растварају.” На тај начин, будући да су импрегнирајуће честице сличне и
растварачу и растворку - јер имају „ средњу природу” између њих - оне делу-
ју као онај „трећи” , неопходан за повећање „ социјабилности.” Преводећи
то у корпускуларну терминологију, дошао је затим да идеје да њихова „сред-
ња природа” значи да импрегнирајуће честице имају средњу величину.
Резултујућа концептуализација није била егзактно адекватна у односу на
модерне стандарде. Изгледа, међутим, да је Њутн мислио да је то задовоља-
вајући начин изражавања хемијске специфичности реакција у уопштеним
механичким појмовима. У сваком случају, његов концепт „средњих приро-
да” интермедијарне величине био је онај којег се држао, јер се он поново ја-
вља у писму Бојлу у 1678/79, употпуњен дијаграмима,540 а јавља с е и у И е па-
Шга асШогит у 1692, примењен на киселине, као што ће бити разматрано у
даљем излагању.

539 Исш о.
5401баас № \ у ! о п 1о КоћеЛ Воу1е, Сатћпс1§е, Б ес. 2 8 , 16 78 / 7 9 , у: Истш, II, 2 8 8 - 9 6 .
230
 Стварање новог појма силе

Материјални етар, како га је Њутн предложио у својој „Хипотези” из

1675, носи у себи клицу сопствене пропасти и Њутн је убрзо схватио да мора
да га одбаци. Ту драматичну причу недавно је реконструисао Р. С. Вестфал,
и његов исцрпни извештај може се препоручити.541 Иако се ова кратка скица
држи Вестфалових аргумената, потпуна слика Њутнових сазревајућих идеја
о динамици овде је изостављена јер је сувише по страни од алхемије и хемије
кој е су у средишту пажње у овој студији.
И у „Хипотези” из 1675. и у студентској бележници из периода 1661-65.
Њутн је тежио приписивању гравитације притиску силажећег етарног пљу-
ска. Како су све механичке филозофије захтевале да кретања буду проузро-
кована сударним феноменима, спуштање тешких тела на површину Земље
представљало је известан проблем у њима. Шта је терало тела да падају? Све
механичке филозофије разрађивале су своје индивидуалне одговоре на то
питање користећи невидљиве механизме једне или друге врсте. „Привлаче-
ње” и „одбијање” су само привидне појаве, рекли су они, а феномени који
се приписују привлачењу и одбијању у обичном језику заправо су проузроко-
вани ударима безбројних честица дуптилне материје.
Њутн је у 1675. мислио да је етар - његова невидљива суптилна материја,
потребна за механичко објашњење гравитације - заиста материјалан, рекав-
ши, да подсетимо, да пригушивање њихања клатна у посуди из које је ваздух
извучен иде у прилог његовог постојања. Али у неко време око 1679. његове
мисли прошле су кроз потпуни преокрет.
Један проблем с материјалним етрима који делују механички предста-
вљала је бесконачна регресија у етарном систему која би укратко могла би-
ти приказана на следећи начин. Ако честице етра гурају тела према Земљи у
дејству гравитације, шта је онда то што гура честице етра? Да ли се онда мо-
рају постулирати честице неког још суптилнијег етра ас1 тјГпНит? Вестфал
је уверљиво доказивао да се Њутн суочио с тим проблемом око 1679. када је
покушао да напише расправу коју никада није објавио, под насловом 1>е
аеге е 1 аетеге.™1
Ту је, затим, био још један проблем с етром који се, како изгледа, појавио
у Њутновом уму отприлике у исто време. Био је то резултат огледа са клат-
ном, сада савршенијим од ранијег за који је мислио да доказује постојање

541 \Уе81Ш1, Р огсе, 323-423 (6, п.510).

542 И ст о, 373-75. Ие аеге е 1 аегћеге мож е се сада наћи у: № М о п , ШрикШНес! Рарега, 214-28
(3, п.270).
231
етра. У новом експерименту Њутн је нашао да његов хипотетични етар, који је
требало да даје већи отпор унутрашњим деловима тела него површинама, у ства-
ри не даје уопште никакав отпор унутрашњим деловима. Тако је био примо-
ран да изведе закључак да етар који је постулирао заправо не постоји.543
Нестанком његовог невидљивог механизма, ако се сме тако рећи, Њутн
је био бачен натраг на концепте привлачења и одбијања, дејства која се дога-
ђају на растојању а не сударом. Од тог времена Њутн је говорио о силама при-
влачења и одбијања, о активним принципима, о „Силама” и о „Моћима” који-
ма честице материје делују једна на другу на растојању. Строго говорећи, његова
филозофија природе више није била ортодоксни механизам.544
Када су Принципи објављени, Њутнови опоненти били су спремни да ви-
чу да су Њутнове силе окултни квалитети. Њутн је тврдио да су оне изведене
из појава и према томе нису стварно окултне, чак иако њихови узроци нису
још познати, али у једном врло реалном смислу његови критичари били су у
праву: Њутнове силе биле су у многоме врло сличне скривеним симпатијама
и антипатијама које се могу наћи у великом делу окултне литературе из пе-
риода ренесансе.545
Њутн је, међутим, дао силама један онтолошки статус једнак статусу ма-
терије и кретања. Чинећи тако, и квантификују силе, омогућио је механич-
ким филозофијама да се уздигну изнад нивоа имагинарног сударног механи-
зма. Вестфал доказује да је, на тај начин, то било венчање херметичке тради-
ције са механичком филозофијом, које је као потомка произвело модерну
науку.546
Вестфал такође истиче да је Њутнов концепт сила између честица, у по-
четку био изведен из земаљских појава, нарочито хемијских. Што је најва-
жније, био је то концепт привлачења, то основно начело Њутновог Закона
опште гравитације, који је био тако изведен. Тек 1679-80, каже Вестфал, ка-
да је почео да озбиљно ради на динамици орбиталног кретања, Њутн је при-
менио своју хемијску идеју привлачења на космос.547
Ако је то заиста био случај, онда резултати ове студије указују прилично
јасно на једну посебну епизоду која је у приличној мери могла Њутна учини-
ти склоним да размишља у духу привлачних сила: то је алхемијски успех који
је саопштио у „Кључу” Кејнсовог М8 18. Када га је његов етар разочарао,
вероватно се сетио те нарочите живе коју су му дале привлачне силе „маг-
нета” . Можда му није било сасвим јасно шта је било то што је „магнет”

Ј4’ \Уе5[Га11, Рогсе, 375-77 (6, п.510).

™ И ст о, 377-78.
И сш о, 386-91.
546 И ст о, 377-91; \Уеб1Га11, „И еМ оп апсЈ 1ће НегшеПс ТгасНаоп” (1, п.50).
547 ХУезКаН, „ № м о п ап<1 Ше Негш еас ТгасНиоп” 193-94 (1, п.50).
232
привукао, али он је свакако мислио да он ради и свакако је знао да алхемиј-
ска теорија у позадини тврди да он делује привлачним силама. У сваком слу-
чају, сасвим је јасно да је око 1679-80. прихватио идеју о општем деловању
привлачних сила.
Васиона је опет оживела када су Њутнове мисли у осамдесетим годинама
века скренуле према Принципима, јер су силе и активни принципи били сву-
да присутни. Не само што је привлачна сила гравитације везивала планете и
звезде у једну треперећу целину, него је делатност постојала и у субструкту-
ри материје. Отишле су, по Њутновом мишљењу, инертне честице картези-
јанске материје, које мирују једне поред других између судара. На њихово
место дошле су честице нарочите грађе, све веће сложености, које су се у не-
ким приликама држале на окупу својим сопственим привлачним силама, али
које су исто биле у стању у другим приликама да једна другу одбијају. Про-
мена је била дневна заповест у том малом свету, а материја је сазревала и
распадала се и била је стално попуњавана активним принципима.
И делатност у лабораторији у предњој башти у Тринитију постајала је све
већа, узимајући залет док је Њутн трагао за разјашњењем тих сила које де-
лују испод површине свакодневне материје, да би га на време укључио у
Принципе. Хамфри Њутн је био тамо, и они су на смену седели ноћима одр-
жавајући ватру у пећи док је спис о небеским стварима брзо напредовао пре-
ко дана. Р. С. Вестфал, који је дао квантитативну процену свих Њутнових хе-
мијских списа, укључујући и лабораторијске белешке, утврдио је да је Њутн
написао више него двоструко страна са хемијским садржајем у периоду не-
посредно пре објављивања Принципа него у периоду пре 1674.54®Иако било
која коначна тврдња о природи Њутновог експерименталног програма мора
сачекати анализу алхемијских манускрипата и лабораторијских бележака из
„средњег” периода, изгледа једино рационално претпоставити да је рад то-
ком тих година био природни изданак његових раних алхемијских експери-
ментисања дискутованих у поглављу 5.
Изгледа оправдано претпоставити и да је током осамдесетих година
Њутн очекивао да ће бити у стању да изгради један широки систем природне
филозофије који би укључио не само небеске, него и земаљске хемијске фе-
номене. Ако му је концепт алхемијског привлачења омогућио да прихвати
онтолошку реалност небеских сила по аналогији са алхемијским „магнети-
ма” које је проучавао, зашто онда не би очекивао да ће концепт привлачних
сила бити применљив и на земаљске хемијске феномене? Вероватно је по-
стојала намера да Принципи буду један потпунији општи систем него што је

548 П риватно саопш тењ е, 7. ф ебруара 1974.

233
то ико очекивао у то време, али та пуна обухватност није била сасвим оства-
рена. Хемијску тематику најпре је преместио у „Закључак” („Сопс1изш”) и
„Предговор” („РгаеГа1т”), и на крају све изоставио осим неколико непове-
заних делова. Али у „Предговору” , који је био објављен у првом издању,
Њутн је одао своју намеру у једном некарактеристично сетном одељку. „ Це-
ла суштина филозофије,” рекао је,
изгледа да се састоји у овом: из феномена кретања истраживати силе
природе, и затим из тих сила доказати друге феномене...549
Ја сам то учинио - он скромно истиче - преко сила гравитације, за Сунце,
планете, комете, Месец и море. Затим, без сумње имајући на уму своје хер-
куловске алхемијске напоре за које јавност није знала, нерадо је изоставио
следеће.
Волео бих да можемо да изведемо преостале феномене Природе
истим начином резоновања из механичких принципа, јер ме многи
разлози наводе да претпостављам да би сви они могли зависити од из-
весних сила којима се честице тела, из неких до сада непознатих узро-
ка, или узајамно привлаче једна према другој и сједињују у правилне
ликове, или се одбијају и удаљују једна од друге. Како су те силе непо-
знате, филозофи су до сада узалудно покушавали да истражују Приро-
ду, али ја се надам да ће овде изложени принципи бацити мало светло-
сти или на овај или на неки правилнији метод филозофије.550

Њутнова зрела хемијска мисао

Чим је Њутн прихватио представу о силама које делују између честица,

његове мисли о субструктури материје нису претрпеле толико темељних
промена колико би се могло помислити. Отуда иако у највећем броју приме-
ра има несумњивих предности у строго хронолошком разматрању, у случају
Њутнове зреле хемијске мисли то изгледа непотребно у највећем делу. Зато
ће поступак којег ћемо се придржавати у овом одељку за разјашњење идеја
којих се Њутн чвршће држао састојати у томе да се за испитивање изабере
његов најопширнији и најпотпунији исказ о њима, не водећи рачуна о хроно-
лошком редоследу.
Најпримитивније честице у Њутновој зрелој теорији материје биле су
тврде и чврсте, без пора и недељиве. Он је можда сматрао да су оне све једна-
ке у нашем посебном делу васионе; можда и није, али вероватно јесте. У нај-

№ \у(оп, Р ппт рга , I, ХУИ-ХУШ (1, п.4); Коуге апс1 Соћеп, М еМ оп '5 Р гт ар1а, 1 ,16 (1, п.4).
550№\ у 1о п , Р г ‘т с 1р'ш, I, XVIII (1, п.4); Коуге апс1 Соћеп, >1оп'з Рппс1р1а, I, 16 (1, п.4).
234
познатијем и најчешће цитираном пасусу из Питања 31 коначне верзије ње-
гове Оптике изгледа да Њутн каже да су оне у ствари различите у неким
својствима:
... Чини ми се вероватним да је Бог у Почетку створио материју у чвр-
стим, масивним, тврдим, непробојним, покретним честицама, таквих
величина и ликова, и с таквим другим својствима и у таквој сразмери
са простором, који су највише водили циљу ради којег их је створио...551
Те речи указују на различите геометријске облике и чак могуће разлике
у густинама, и следствено томе, различите врсте материје у крајњим чести-
цама. Оне би чак могле да сугеришу да је Њутн ту антиципирао Далтонову
атомску теорију, осим у завршном ступњу поистовећивања различитих гу-
стина честица са приметним различитим густинама хемијских супстанција.
Ипак, изгледа да би то било натегнуто, јер, као што ће се видети, Њутн није
сматрао да најпримитивније честице директно учествују у хемијској структу-
ри или процесима. Те примитивне честице, напротив, биле су само најмањи
блокови за изградњу сложених система честица.
Различита интерпретација горњег пасуса могућа је такође када се чита
повезан са каснијим коментаром у Питању 31:
И пошто је Простор дељив т тјгтШт, а Материја није нужно у свим
местима, може се такође допустити да је Бог у стању да створи Чести-
це Материје од више разних Величина и Ликова и у више пропорција
у односу на Простор, и можда различитих Густина и Сила, и тиме да
варира Законе Природе и створи више врста Светова у више делова
Васионе.552
Последица овог последњег пасуса јесте, наравно, да све док неко налази
„Законе Природе” непроменљивим у својој области, својства материје биће
исто тако константна, а све примитивне честице материје биће једнаке. Ово
тумачење изгледа да је усклађено са целокупним током Њутнове мисли, јер
је он често говорио о „Природи” као „консонантној” и „саобразној самој
себи.” Поврх тога, има много индикација на другим местима да је Њутн сма-
трао да је материја свих ствари једна и иста. И, како је Макгајр исправно
приметио, Њутн се није ослањао на геометријска својства примордијалних
честица да би објаснио својства тела, као што су учинили Декарт, Гасенди и
Бојл. Он је радије заснивао своја објашњења на дејству сила.553Тако је у Оп-
тици рекао:

“ 1 Кеш(оп, О рпскз, 400 (1, п.9).

И сш о, 403-04.
553 Ј. Е. М сСш ге, „ ТгапбтшаПоп ап<1 Јтти1аћШ 1у: №\у1оп'8 дос1ппе оГ Рћувјса1 ^иаПпез” , Ат-
Ш 14 (1967), 69-95, нарочито стр. 84, у даљем тексту: М сОшге,„ТгапзтШ аПоп” .
235
 Чини ми се... да те Честице не само што имају једну Ум тегНае, пра-
ћену таквим пасивним Законима Кретања који природно произлазе из
те силе, него такође да се оне крећу дејством неких активних Принци-
па, као што су онај од Гравитације и онај што изазива Ферментацију и
КохезијуТела.554
Њутнови „пасивни Закони” били су закони сударних феномена и Декарт
би их све прихватио у свом механичком систему. Али Њутн, пошто је додао
своје „активне Принципе” механизму судара, није више био у обавези пре-
ма објашњавајућим геометријским изумима својих претходника. Његови
„активни Принципи” , који су га ослободили од чудно закачених атома и по-
ра вијчаних облика и других опружних текстура, били су силе привлачења и
одбијања између честица. Ти „активни Принципи” доводили су до повезива-
ња примордијала у веће корпускуле а такође су изазивали „Ферментацију” .
Шта је Њутн подразумевао под „Ферментацијом” , утврђено је у последњем
поглављу. Овде ће дискусија пратити ток мисли наговештен „Кохезијом.”
Њутн је очигледно дошао до тога да посматра основне честице као да су
окружене двема сферама сила. На врло блиском растојању доминирала је
привлачна сила, али њена сфера утицаја стизала је само до неког крајње
кратког растојања. Када су две честице биле довољно близу једна другој да
би владала привлачна сила, биле су везане једна за другу њеним дејством.
Ако су, међутим, биле покренуте топлотом или нечим другим тако да се уда-
ље једна од друге, одбојна сила је преузимала контролу. Одбојна сфера ути-
цаја протезала се много даље и била је доминантна у било којој тачки изван
врло кратког домета привлачне силе. И као у Алгебри, тамо где позитивне
Количине нестају и престају, почињу негативне; тако и у Механици, где пре-
стаје Привлачење, тамо Одбојна моћ треба да уследи.555
Када се првобитности окупљају услед привлачне силе или сила, оне обра-
зују разне сложене распореде и небројена тела чулног света. У зависности
од силе и начина окупљања и повезивања честица, оне образују тела која су
тврда, мека, течна, еластична, ковна, густа, ретка, волатилна, постојана,
[способна за] емитовање, рефрактовање, рефлектовање или заустављање
светлости.556
Њихов „начин окупљања и повезивања” Њутн је даље истраживао у Оп-
тици, где је убацио два даља главна исказа о сложеним хијерархијским рас-
поредима које је приписао микроматерији. У њима он развија спекулације да

554 Ке\у[оп, Орпска, 401 (1, п.9).

555 1$аас ИедаШп, <ЗгаЛ „РгаеГаПо” , у: № М о п , (ЈприкИзкеЈ Р а р е п , 302-04, 305-07 (3, п.270);
КедаШп, Орпск$, (Јиегу 31 ,р а ш т , ц и тати з: ОрПскз, 395 (1, п. 9).
556 1ваас № М о п , (Јгаћ „РгаеСапо” у: ИеМ оп, ГЈприШзћеА Рарегз, 303, 306 (3, п.270).
236
се материја у крупном облику, која се може осетити преко људског чулног
апарата, састоји и од делова и од пора.
У једном од њих он приступа својој формулацији полазећи од најмањих
честица „универзалне материје„од којих изграђује сложену структуру „те-
ла осетне величине” . Може се видети да су привлачне силе најкраћег домета
на својој максималној јачини између примордијала и опадају у „моћи” на
сваком следећем ступњу лествице:
Сада се најмање честице материје могу повезати најјачим привла-
чењем и могу саставити веће честице слабије моћи [или привлачне си-
ле]; и многе такве могу се повезати и саставити веће честице чије мо-
ћи су још слабије и тако даље различитим следовима све док се про-
гресија не заврши с највећим честицама од којих зависе операције у
химији и боје природних тела, и које повезивањем састављају тела
осетне величине.557
У другом пасусу, који је опширнији, Њутн покушава да објасни експери-
менталну чињеницу да се „светлост преноси кроз провидна чврста тела у
правим линијама на врло велика растојања.” Како је он сматрао да ће зрак
светлости бити „угушен и изгубљен” ако погоди чврсту честицу материје
унутар тела, мислио је да таква тела морају бити „изванредно порозна” .
Њутн је такође истакао да чак и врло густа и непровидна тела допуштају
магнетним и гравитационим силама да пролазе „без икаквог умањења” ,
отуда и она морају имати неку „количину пора” . На који начин су тела мо-
гла имати довољно пора да би се ови ефекти могли објаснити, а ипак у тој
њиховој резултујућој реткости „не бити способна за компресију силом” , би-
ло је „тешко схватити, али можда не и сасвим немогуће” . Предложио је је-
дан распоред делова који би могао дати телима „довољну количину пора.”
У том нарочитом исказу Њутн је у мислима разлагао тела од највећих чести-
ца до најситнијих, које су по његовом мишљењу биле чврсте и без пора:...
Боје Тела настају из величине честица које их рефлектују... Ако сада зами-
слимо те [највеће] честице тела да су међусобно тако распоређене да интер-
вали или празни простори међу њима могу по величини бити једнаки њима
свима, и да те честице могу бити састављене од других честица, много ма-
њих, које имају исто толико празног простора између њих који је једнак
свим величинама тих мањих честица, и да су на сличан начин те мање чести-
це опет састављене од других још много мањих, које су све заједно једнаке
свим порама или празним просторима између њих: и тако стално док не до-
ђете до чврстих честица, таквих које немају пора или празног простора у се-

557 МеМоп, О рпскз, 394, материјал у заградама је додат. (1, п. 9).

237
би [онда се чврстом телу може дати било која жељена количина пора]...558
- Настављајући своје спекулације у том истом пасусу у Оптици, Њутн је
изразио бројевима пропорције између пора и делова до којих би дошло у ње-
говој основној шеми ако би честице највеће величине имале различите сте-
пене унутрашње сложености:
И ако би у било ком крупном телу била, на пример, три таква степена
честица, од којих су оне најмање чврсте, онда ће то тело имати седам
пута више пора него чврстих делова. Али ако би била четири таква
степена честица, од којих су најмање чврсте, онда ће тело имати пет-
наест пута више пора него чврстих делова. Ако има пет степени, тело
ће имати тридесет и један пут више пора него чврстих делова, и тако
даље без краја.559
Њутн је завршио овај нарочити исказ у Оптици опажањем да би се мо-
гли замислити и други распореди и да нам „унутрашњи оквир” тела „још
увек није познат.”560 Изгледа, међутим, да је он мислио да би се и други рас-
пореди или пропорције пора и делова могли замислити и да није озбиљно ис-
питивао сложеност највећих честица.
Око 1691. или рано у 1691/1692. Њутн је написао кратку расправу у којој
је отвореније изразио однос свог хијерархијског система према извесним хе-
мијским процесима и супстанцијама. Расправа је имала наслов Ие пашга
асШогит у латинским верзијама, у којима је, како изгледа, кружила више
година, а Неке мисли о природи киселина (8оте ТНоифЊ аНоШ (Не Ма1иге о/
А с Њ ) у енглеској верзији коју је објавио Џон Харис 1710. године.561 Харис,
који је укључио и једну од латинских верзија, рекао је да је оно што је обја-
вио „прегледано и одобрено од славног аутора.” Из тог разлога, и такође
зато што су Харисове верзије током два и по века биле једине до којих се мо-
гло доћи, једино су оне биле екстензивно проучаване. Већина студија тог ма-
теријала била је у сваком случају оријентисана према развојима у осамнае-
стом веку, а у тим студијама било је важније усмерити се на оно што је било
објављено и на тај начин могло утицати на касније развоје. За ову студију,
међутим, која је више усмерена на одређивање Њутнових сопствених мисли
о неким темама, од значаја је да се користи најпотпунија верзија до које се

И ст о, 266-69, цитат са стр. 268, м атеријал у заградама је додат.

И сш о, 268-69.
И сш о, стр. 269. И ако није у вези са овом дискусијом, заинтересован читалац м ож е наћи оп-
ш ирније описе Њ утновог хијерархијског система честица у: (1) Тћаскгау, Агогш апс1 Р о ж п
(2, п.99); (2) АгпоШ Тћаскгау, ,,'МаКег т а пт-зћеН '; № м о п 'б Орпскх апсЈ еј§ћ1ееп1ћ-сеп1игу
с ћ е т 181гу,” А т Ш 15 (1968), 29-53; (3) УауПоу, „Иедашп апд 1ће А1огшс Тћеогу” (1, п.41); и
(4) Сге§огу, „НЈегагсћЈс $у5(ет” (1, п.41).
1ваас К е м о п , „ б о т е Тћои§ћСб аћои( 1ће № ш ге оГ АсШа”, у: Нагпб, 1^ехкоп Тесћтсит , И,
818- ћ 4г, V (1, п.56).

238
може доћи. Следствено томе, за разматрање те расправе коришћено је једно
скорашње издање И е пашга асШогит у којем су комбиноване све познате
рукописне варијанте.562
Ие паШга асШогит јасно говори, на начин којим не говоре искази у Оп-
тици, да је Њутн размишљао о унутрашњим распоредима највећих честица
у хемијски различитим типовима крупних тела, и такође јасно говори да је
те највеће честице сматрао хемијски сложеним. Али пре разматрања тих фи-
нијих детаља, биће добро да се утврди да је он размишљао у оквирима хије-
рархијске структуре у 1691/92 као и у 1727.
У И е пашга асШогит, дискутујући својеврстан пример злата, Њутн је
истакао да, према сада познатој идеји о хијерархијама,
Злато има честице које су у узајамном додиру: њихове збирове треба
назвати збировима првог састава и њиховим збировима збирова, дру-
гог састава, и тако даље [до честица последњег реда или састава].563
Настављајући са расправом о злату, Њутн се прихватио питања како се
метал, или неко друго тело, може свести на у обичну општу материју и тада
трансмутовати. Жива може проћи, а тако и А^иа К.е§:а, кроз поре које леже
између честица последњег реда, али не кроз друге. Ако би неки растварач
могао проћи кроз те друге, или ако би делови злата првог и другог састава
могли бити раздвојени, то би било.течно злато. Ако би злато могло да фер-
ментује, оно би се могло преобразити у било коју другу супстанцију.
И тако је са калајем, или било којим другим телима, као што се
обична храна претвара у тела животиња и биљака.564
Сада се из претходног пасуса сасвим јасно види да је Њутн размишљао о
општој материји у најмањим честицама, онима које су биле „у узајамном
контакту” , о истој врсти опште материје коју је поменуо у време писања
својих Принципа, што је појам који је вероватно првобитно усвојио од Бојла.
Прераспоређивање основних честица природе довело би до трансмутације,
али у питању њиховог прераспоређивања Њутнов приступ био је много до-
рађенији од Бојловог. Бојл је, да се подсетимо, само говорио о променама у
текстури до којих долази лаганим кретањем, дејством топлоте, не говорећи
о разлаГању које би сложена тела морала да претрпе да би се дошло до
основних честица, које би тада могле бити прераспоређене да би дале нове
супстанције. Али је Њутн, са својим честицама чија сложеност стално расте
на хијерархијској лествици, спознао да би нека врста редукције до једностав-
нијих облика морала бити нужан први корак у трансмутацији. За Њутна, то

И еМ оп, В е паш га асШогит, у: № \ у 1 о п , СоггезропАепсе, III, 205-14 (1, п.52).

562 1 в а а с
И ст о, ш , 207 и 211, м атеријал у заградама је додат.
564 Исш о.
239
нису биле честице највеће величине, које би се могле трансформисати. Он је
радије био склон мишљењу да се највеће честице морају разбити. Жива или
адиа ге&а примењене на злато само су кидале везе између највећих чести-
ца, везе које су их држале на окупу у масивном телу, али нису нападале оне
највеће честице: та два растварача само су пролазила кроз поре између че-
стица последњег реда. Силазак низ лестве до простијих честица захтевао би
једно заиста моћно средство за разлагање.
Сада се може поставити питање у погледу Њутнове концепције интерне
структуре највећих честица различитих супстанција, и Ое паШга асШогит
одговара на то питање прилично експлицитно, Њутн је најпре говорио о за1
а1каИ (вероватно о хидроксиду натријума или калијума).
Он је мислио да се ха1 а1каИ састоји од киселине и земљаних делова, а та-
кође је сматрао вероватним да киселинске честице окружују сваку земљану
честицу тако да „приањају уз њих врло блиско са свих страна” .565 Тако би
честице ж1 а1каИ „последњег реда” биле сложене и структурно и хемијски,
а свака би се састојала од једне земљане честице потпуно покривене кисе-
линским честицама.
Највеће честице извесних „дебелих тела” изгледале су Њутну донекле
слично, али саставне киселинске и земљане честице биле су присутне у раз-
личитој сразмери од оне у честицама $а1 а1каИ, и такође су биле присутне у
другачијем распореду. Супстанције које је Њутн узео за примере „дебелих
тела” биле су М егси п ш АиШз (меркуро-хлорид, Н§С12), обичан сумпор (8),
1ипа согпеа (сребро-хлорид, А§С1), и „бакар који је био нагрижен живиним
сублиматом” (купри-хлорид, СиС12). Њутн је мислио да у тим телима има
сразмерно мање киселинских честица него у ха1 а1каИ и, зато што „дебеле”
супстанције нису испољавале својства која је он повезивао с киселинама, ре-
као је да се земљани делови „држе тако блиско “ уз киселинске делове „као
да их потискују или скривају.”566 Другим речима, честице „последњег реда”
у неком „ дебелом телу” биле су замишљене као да имају бар једну централ-
ну честицу од неке земље која има неке киселинске честице утиснуте у себи
толико дубоко да киселина не може да испољи свој утицај према спољашњо-
сти крупне честице.
Нажалост, у Б е паШга асШогит Њутн није исказао своју замисао уну-
тарње структуре металних честица „последњег реда” , али је својој расправи
о честицама ха1 а1каИ и „дебелих тела” додао један сасвим општи исказ ко-
ји у том контексту значи да је мислио да се најкрупније честице свих супстан-

565 И ст о, III, 205 и 209.

м И ст о, Ш, 205-06 и 209.
240
ција састоје од киселинских и земљаних делова. Тај исказ у својој уопштено-
сти применљив је на метале и нарочито је занимљив с обзиром на везу са
пре-механичким теоријама, изведеним из арапске „химије” , о сумпорно-жи-
вином саставу метала. Ево Њутновог исказа о односу старије терминологије
и његове замисли:
Обратити пажњу на то да је оно што су хемичари рекли, да се све са-
стоји од сумпора и живе, тачно, јер под сумпором они мисле на кисе-
лину, а под живом они мисле на земљу.567
Тако из Њутнових исказа у Б е пашга асШогит излази да је он сматрао
да су највеће честице свих могућих врста састављене од земљаних честица и
киселинских честица у распоредима који су варирали од супстанције до суп-
станције и, такође, да је поистоветио старије термине „жива” и „сумпор”
са својим земљаним и киселинским честицама. Има још исказа у Ое пашга
асШогит у којима се јако одражава Њутново прихватање кинетичке теорије
топлоте и, такође, нејасно осећање непрестане активности у микроматерији.
Тако на пример, он каже:
Ништа није апсолутно у мировању у погледу својих честица и оту-
да ништа није апсолутно хладно осим атома који су без вакуума.568
Ти хладни атоми „без вакуума” били су његове последње, најмање че-
стице, неломљиве, без пора и делова, које су сачињавале „општу материју”
свих ствари. Само је њима недостајало унутрашње кретање. Између њих,
као и између сложенијих корпускула направљених од њих, на сцену су ступа-
ле силе из којих је настајало кретање, топлота и активност.
У Оптици је Њутн спровео своје инстинктивно осећање кретања унутар
сложених корпускула чак више графички, помоћу аналогије између велике
„Земљине кугле” и честица соли. Тамо не само што крупне честице имају
своја сопствена унутрашња кретања него чак и њихови делови имају соп-
ствена индивидуалистичка „настојања,,:
Као што гравитација чини да море покрива* гушће и теже делове Зе-
мљине кугле, тако привлачење може учинити да житка киселина по-
крива гушће и компактније честице Земље да би образовала честице
соли... Сад, као што у великој Кугли Земље и Мора, гушћа тела услед
своје гравитације тону у воду и увек настоје да иду према центру Ку-
гле, тако у честицама соли гушћа материја може увек тежити да се
приближи центру честице: тако се честица соли може упоредити са

** И ст о, ш , 206 и 210.
^ Исшо.
* У изворнику: т а к е з Ље 5еа П оуу (моје подвлачењ е) гоипс!... (прим. прев.)
241
 Хаосом, јер је она густа, тврда, сува и земљана у центру, а ретка, ме-
ка, влажна и житка у периферији.569
Сада се у Њутновим „највећим честицама” , онима „у којима се заврша-
ва прогресија” и од којих „зависе... операције у Химији,” може видети како
се његова интеграција алхемије и механизма одражава на два начина. Први
се састоји у његовом укључивању привлачних сила, „активних принципа”
херметичке традиције које је и Вестфал видео уграђене у привлачну силу
гравитације.
Други начин је синтеза новог корпускуларијанизма честица и старе „хи-
мије” супстанција. Јер одмах испод површине Њутнових „највећих честица”
постоје у свим случајевима нека „земља” и нека „киселина” . Чак иако су
„земља” и „киселина” (или „жива” и „сумпор” , ако неко жели да користи
старију терминологију) и саме честичасте, ипак су и оне носиоци хемијских
својстава као што су били и стари „химијски” принципи. А управо тим раз-
личитим сложеним скуповима честица у унутрашњости његових „највећих
честица” Њутн се напреже да објасни различита хемијска својства обичних
супстанција. У вези са том тачком, поучно је детаљније размотрити његово
размишљање о саставу „ дебелих тела” у Ие пашга асШогит:
Ако се киселинске честице споје за земљаним у мањој пропорцији,
онда их ове последње држе тако близу да су оне као потиснуте и скри-
вене њима. Јер оне више не узбуђују чулне органе, нити привлаче во-
ду, него сачињавају тела која су слатка и која се не мешају лако са во-
дом, то јест, оне сачињавају дебела тела...570
У том одељку изгледа да је „киселина” супстанца која је одговорна за раз-
личите чулне и хемијске учинке, баш као и у „химијском” систему, али је
умањењу тих учинака дато нарочито, структурално објашњење о којем неки
„химичар” никада не би размишљао.
Њутнова шема на тај начин допуштала је да се сличности и разлике уну-
тар једне класе хемијских супстанција објасне структурално, на основу уну-
трашњих распореда „типских” честица „земље” и „киселине” ,ш тојеобја-
шњење које би одговарало неком механичком филозофу. Међутим, оно до-
пушта и објашњење на једном више хемијском нивоу, јер су Њутнове „зе-
мља” и „киселина” биле носиоци хемијских својстава као и стари „химиј-
ски” принципи.
Њутн је развио још један покушај да доведе у везу чулна запажања са
својствима неке нарочите материје, у овом случају боју тела са величином

369№»1оп, Ор(кк5, р. 386 (1 ,п . 9).

570 Кеда1оп, СоггезропДепсе, Ш, 205, 209 (1, п.52).
242
честица. Очигледно одбацујући Бојлов концепт специјалних „племенитих и
суптилних” бојећих честица, Њутн је рекао да су то „највеће честице” од
којих „зависе боје природних тела” и смислио један ингениозни приступ,
који се заснивао на боји, за одређивање величина његових „највећих чести-
ца” . Фактори атомске и молекулске структуре изван његовог домашаја чине
његову методу безвредном по савременим стандардима, али, пошто је то још
једно место у којем су његова алхемијска проучавања утицала на његово ми-
шљење, оно можда заслужује да се испита.
Обичне механичке теорије о величини честица имале су у себи уграђене
неке противречности које су их чиниле неспособним за примену на реална
материјална тела. На пример, за густе супстанције претпостављало се да су
састављене од крупнијих честица. Један приступ величини честица који би се
заснивао на тој идеји сугерирао би да ако би се све супстанције поређале по
густини, онда би на исти начин биле поређане по релативној величини че-
стица. С друге стране, волатилне супстанције, према механичким филозофи-
ма, морале би имати ситније честице. Како онда вредновати живу, која је и
густа и волатилна?
Њутн је спознао да густина супстанција мора бити обрнуто пропорцио-
нална укупној запремини пора. Али он је такође мислио да је величина пора
на било ком нивоу састава независна од густине и да пре зависи од величине
корпускуле на том нивоу.571 Из те спознаје следи да он није имао никакав ме-
тод заснован на својој теорији материје за довођење у везу својих „највећих
честица” директно са њиховом приметном густином, јер разлике у „пакова-
њу” и величини на различитим нивоима састава, а такође и различити броје-
ви нивоа састава, могли су спречити очигледну корелацију.
Идеју за метод који је разрадио мора да је добио из своје алхемијске лек-
тире. У напредовању Великог дела алхемије материја у свом најраспуштени-
јем облику увек је била црна, а одређена секвенција боја настајала је са вође-
њем материје према перфекцији. Као што ће се видети, Њутн је, преносећи
овај процес у честичне појмове, мислио о црном материјалу као да је саста-
вљен од најмањих честица, а да друге боје припадају сложенијим честицама
некеодређене „величине.”
Њутнов метод заснивао се на његовим брижљивим мерењима и посма-
трањима Рефлексија, рефракција и боја танких провидних тела (КејЈесН-
опз, Ке/гасПопа, апс1 Со1оиг$ о / М п (гапзрагеМ ВосИез) у књизи ц његове
Оптике. У уводу за ова проучавања рекао је да су „други приметили” да
провидне супстанције, као стакло, вода, ваздух итд., када се направе веома

371 Кићп, „Оепхиу ап Ј роге-зјге” (1, п.41).

243
танким тако што се надувају у мехурове, или на други начин обликују у пло-
че, показују различите боје у складу са њиховим различитим истањености-
ма, иако при великим дебљинама изгледају врло провидне и безбојне. У
претходној књизи ја сам се уздржао од третирања тих боја, јер је њихово раз-
матрање изгледало теже, а није било нужно за утврђивање својстава светло-
сти која су тамо дискутована. Али зато што оне могу водити до даљих откри-
ћа за употпуњавање теорије светлости, нарочито у погледу састава делова у
природним телима, од којих зависе њихове боје или провидност, ја сам овде
изложио једно њихово објашњење.572 Затим следи у књизи п, део I низ запа-
жања о луковима и прстеновима у боји или црним и белим, који настају када
се два конвексна стакла или две призме притисну једно уз друго и осветле на
разне начине, као и запажања о бојама на мехуровима од сапунице. књига и,
део II садржи нека елегантна геометријска решења постављена на експери-
менталним мерењима. Затим је изведена једна табела у којој је „дебљина
ваздуха, воде и стакла, на којој је свака боја најинтензивнија и специфична,
изражена у деловима инча, подељеног на десет хиљада једнаких делова.”
Посматрани прстенови почињу са „ Врло црн”, затим долазе боје по одређе-
ном следу, оне се понављају са удаљавањем од центра, али са неким варија-
цијама специфичним за сваки скуп. Њутн приказује та мерења кроз седам
скуповаили „редова” обојених прстенова.573
У ш делу и књиге Њутн коначно долази до свог плана:
Јер пошто делови ових тела... највероватније показују исте боје као
плоча једнаке дебљине, под условом да имају исту рефрактивну густи-
ну, и како њихови делови изгледа да већином имају углавном исту гу-
стину као вода или стакло, што се у многим случајевима очигледно за-
кључује, за одређивање величина тих делова потребно је само да се
помогнете претходним табелама, у којима је изражена дебљина воде
или стакла која испољава било коју боју. Отуда, ако се жели знати
пречник неке честице која ће, пошто је једнаке дебљине са стаклом,
рефлектовати зелену боју трећег реда, број 16% показује да он износи
16^4 /10000 делова инча. Ту је најтеже да се утврди којег реда је боја
било којег тела.574
Затим следе различита запажања која помажу у избору „реда” ко-
јем припада боја датог тела. Његово резоновање о зеленој боји „Би-
љака” илуструје његов приступ.

!!? ЈЧеМоп, ОрПск.1, 193-94 (1, п.6).

™И ст о, 232-33.
574 И ст о, 255.
244
 Могу постојати добре зелене четвртог реда, али најчистије су тре-
ћег реда. А изгледа да је зелена свих биљака овог реда, делом због ин-
тензитета њихових боја, а делом зато што оне када вену, неке од њих
се мењају у зеленкасто жуту, а друге у савршеније жуту или наранџа-
сту, или можда у црвену, прелазећи најпре кроз све претходно помену-
те међубоје. А те промене изгледа да се постижу испуштањем влаге
која може учинити да корпускуле које дају боју буду гушће и понешто
увећане услед нагомилавања уљаног и земљаног дела те влаге. Зелена
је сада, без сумње, истог реда са оним бојама у које се мења, јер су про-
мене постепене а те боје, иако обично нису врло пуне, ипак су често
сувише пуне и живе да би биле четвртог реда.575
Ако сада погледамо табелу, пошто смо дошли до закључка да зелена боја
припада биљкама трећег реда, онда лако можемо видети да саме зелене че-
стице, претпостављајући једнаку густину са водом, имају 18 9/ш/10000 делова
инча у пречнику, а када се промене у жуту или црвену у јесен, постају веће -
до 213/4/10000 делова инча.
Величина металних честица је сложеније питање, међутим, због њихове
веће густине. Из различитих разматрања Њутн је извео закључак да боје
злата и бакра припадају другом и трећем реду и да су честице белих метала
такве величине која рефлектује белу боју првог реда. Затим је наставио:
Прва и једина боја коју бели метали попримају када се њихове чести-
це самељу у ситније јесте црна, и зато њихова бела треба да је та која
се граничи са црном мрљом у центру прстенова боја, то јест, бела пр-
вог реда. Али ако бисте одатле хтели извући закључак о величини ме-
талних честица, морате узети у обзир и њихову густину. Јер да би жи-
ва била провидна, њена густина је таква да би синус упадног угла на
њу (по мом прорачуну) био према синусу њеног преламања као 71
према 20 или 7 према 2. И зато дебљина њених честица, да би оне мо-
гле показивати исте боје као мехурови воде, треба да буде мања од де-
бљине опне тих мехурова у односу 2 према 7. Отуда је могуће да чести-
це живе могу бити тако мале као честице неких провидних и волатил-
них флуида, а инак рефлектовати белу боју првог реда.576
По Њутновом мишљењу промене у боји су у тачно одређеној вези с про-
менама величине честице и обрнуто, али нема директне корелације између
величине и типа материје, као што су волатилне или чврсте, због фактора
густине који мора ући у рачун ако се густина много разликује од оних које су
дате у табели.

575 И ст о, 256.
576 И сш о, 259-60.
245
 „ Да би се добило црно” , наставља Њутн, „корпускуле морају бити мање
од било којих које показују боје” . Он је тај став оправдавао на основу својих
опсервација и потом разрадио једно корпускуларно објашњење црне боје
која настаје сагоревањем или алхемијским процесом труљења: „ И из тога се
може схватити зашто ватра и труљење као много суптилнији растварач, де-
љењем чине честице супстанција црним...”577
У овим последњим исказима може се видети нешто од сложене интерак-
ције Њутнових опсервација оптичких феномена, његових мисли о раствара-
њу материје у неком алхемијском процесу и његове механичке филозофије.
Он је закључио да се црно ствара када је дебљина плочице или филма најма-
ња; труљење по његовом мишљењу производи разложену црну материју; та-
ква материја била је за њега честичаста, а зато што је била разложена, била
је у малим честицама. Изгледало би да је из ове три мисаоне нити синтетизо-
вао свој метод за одређивање величина честица тела.
Метод је зависио од две претпоставке, једне коју је спознао, и друге коју
очигледно није. Она коју је спознао била је сумњива валидност сматрања
„да провидне корпускуле исте дебљине и густине као плоча, испољавају
исту боју,,578 У тој претпоставци налази се читав проблем трансдукције (или
трансдикције, како се понекад назива), епистемолошки проблем прављења
валидних закључака из опсервација у царству макроматерије на оно што је у
принципу неприступачно посматрању у царству микроматерије. Њутн је био
потпуно спреман да учини претпоставку да се валидни закључци о микрома-
терији могу извући из опсервација на већим телима, јер је прихватао идеју о
континуитету у природи, као што је Макгајр показао.579 Нема никаквих на-
глих прекида у својствима материје, сматрао је Њутн, јер природа оперише
са незнатним градацијама. Тако је према оном што је звао „ аналогијом Приро-
де” Њутн сматрао сасвим оправданим да претпостави да тела у невидљивом цар-
ству природе делују на начин сличан оном у видљивом свету.
Другу претпоставку на којој се заснивао Њутнов метод одређивања кор-
пускуларних величина, он очигледно никада није свесно анализирао. Та
претпоставка била је директно извучена из алхемијске доктрине да се црна
материја труљења налази у релативно униформном стању или, у механич-
ким појмовима, да је састављена од материје у честицама које су мање него
оне које се касније производе у алхемијском процесу док материја „сазре-
ва” или бива обликована у разне хемијске супстанције. Нема заиста ника-

™ И ст о, 260.
И сш о, 261.
579Ј. Е. М сСш ге, „ А ш т з апс11ће 'апа1о§у о? пашге': Кеда[оп'8 1ћјгс1 ги1е оГ рћЛ оборћЈгт^,” 8 ш-
(Иех т НШ огу апЛ РкИохорку о/ЗсЈепсе 1 (1970), 3-58.
246
квог оправдања за изЈедначавање црног са наЈмањим честицама, изузев те
неиспитане алхемијске претпоставке.

Трансмутација

Овај преглед остатка Њутнове алхемије у његовој каснијој науци може се

сада закључити једним испитивањем или поновним испитивањем неких ње-
гових идеја о трансмутацији тела у светлости његове зреле хемијске мисли.
Иако су се неке од његових идеја могле променити, оне се нису много проме-
ниле, и до самог краја наставиле су да одражавају своја порекла у алхемиј-
ским испитивањима из 1668-75. године. Као што смо видели, Њутн је веровао
да су масивна тела састављена од великих сложених корпускула „последњег
реда” , од којих је свака имала неку одређену „величину” за коју је он сма-
трао да ју је тачно одредио по „аналогији Природе” из већег света. Те нај-
крупније честице биле су састављене од „земљаних” и „киселинских” че-
стица, на нивоу састава само један ступањ ниже од оних највећих низ скалу
сложености. Те секундарне честице, са своје стране, биле су састављене од
пора и делова, и тако даље, низ скалу сложеносги до најмањих честица које
нису имале пора и биле су исте за све супстанције. На сваком нивоу или „ре-
ду” ступале су на сцену силе, чије су моћи све више јачале са кретањем пре-
ма крајњим примитивним честицама. Обична хемијска дејства догађала су се на
највишем нивоу сложености где су силе биле најслабије. Највеће честице морале
су бити подељене у своје мање саставне делове пре него што би могла да се по-
стигне икаква трансмутација, иако није било јасно колико далеко је требало да
иде та потподела низ хијерархијску сгруктуру. Обично растварање то није могло
да оствари. Да ли је било других процеса који су то могли?
Један одговор који је Њутн дао на то питање био је непосредно извучен
од Роберта Бојла у 1667-68, као што је већ напоменуто. Њутнова концептуа-
лизација тог процеса „отварања” метала сада се може преиспитати из
аспекта његове зреле теорије материје, јер необјављени „Закључак” њего-
вих Принципа из 1687. садржи дискусију која повезује те ране лабораториј-
ске белешке са његовим корпускуларним формулацијама. Њутнова дискуси-
ја у 1687. такође нуди један објашњавајући контекст за његове идеје о деоби
крупних честица, а његови искази овде ће бити третирани реченицу по рече-
ницу да би се могло схватити њихово пуно значење:
И зато што су све честице неког једињења веће од честица компо-
нената, а крупније честице се покрећу са већом тешкоћом, честице

247
 амонијачне соли мање су волатилне него мање честице оних духова од
којих су састављене.580
Ова прва реченица о сложеним честицама „последњег реда” звучи са-
свим савремено, јер „амонијачна со” јесте амонијум-хлорид, 1ЧН4С1, који на-
стаје директним сједињавањем амонијака, ИН,, и хлороводоника, НС1. Че-
стице амонијум-хлорида несумњиво су „веће од честица компонената” и не-
сумњиво се „покрећу са већом тешкоћом.” Али „амонијачна со” само је је-
дан пример у овој реченици, а Њутнова стварна поента јесте да је крупне че-
стице тешко протрести, што следећа реченица јаче сугерише.
Тако изгледа да се злато, најчвршће је од свих тела, састоји од сложе-
них честица које се не могу све узнети топлотним протресањем због
њихове масивности, и чије саставне честице приањају једна уз другу
сувише јако да би могле бити раздвојене самим тим протресањем.581
Сложене честице злата сувише су масивне да би се могле волатилизовати
топлотом; оне су, дакле, интерно сувише тесно везане за своје саставне дело-
ве да би се раздвојиле дејством топлоте. Али зашто се Њутн уопште бавио
„протресањем” тих крупних честица? Одговор мора да се налази у његовом
концепту сазревања под дејством топлоте у којем долази до трансмутације
„ лаганим и трајним кретањем топлоте” које доводи до тога да честице тела
„постепено мењају свој распоред и срастају на нове начине” . Њутн ту каже
да се, у ствари, трансформација не може одиграти када се велике сложене
честице „последњег реда” протресају топлотом јер је сувише тешко про-
тресати крупне честице, а у следећој реченици његов дискурс прелази на ма-
ле честице које се лако волатилизују и протресају: „ Да су честице воде и ду-
хова, међутим, најсуптилније и најмање од свих, и због тога изванредно вола-
тилне, у складу је с тим резоновањем.”582
У последњој реченици тог пасуса Њутн нуди практично решење за про-
блем поделе сложених честица метала у мање и волатилније:
А киселински дух соли суптилизован сублимацијом живе дели антимон и
метале јаче у овој сублимацији сублимата, и дељењем волатапизује [их]
јаче него што чини исти дух дестилисан сам од себе из истих соли.583
Иако ова последња реченица сама за себе нема много смисла за савреме-
ног читаоца, ако се чита повезано са Њутновим веровањем да су само мале
честице способне за транформацију у нове супстанције, изгледа да је мислио

580 1заас № \ у 1о п , „ С о п 511ш о ” , ш № М о п , ЦприШ хћеЛ Рарегв, 322, 336 (3, п.270).
581 И сиш , 322-23 и 335. П ревод Холових овде је м ало измењен у циљу тачнијег описа ф изичког
догађаја: Њ утново миш љ ењ е мора да је било да ниједна честица злата не мож е бити узнета
топлотним протресањ ем.
* Исто, 323 и 335.
Исшо. П ревод Холових неш то је измењен у настојању да се постигне тачно представљање
хемијских догађаја.
248
да подели честице руде антимона и метала понуђеним методом и тако да их
учини спремним за трансмутацију. Најпре треба сублимацијом са живом
учинити сам „киселински дух” суптилнијим. Затим треба производ сублимо-
вати са рудом антимона или са металима да би се металне супстанције учиниле
волатапнијим. Тај метод ради боље, каже Њутн, јер је „киселински дух” који је
третиран живом суптилнији него исти „ киселински дух” добијен сам од себе,
једноставном дестилацијом соли у којој је био. Може се претпоставити да Њутн
ту мисли да тај процес доводи до деобе металних честица у ситније, јер их процес
дељења чини волатилним, и он овде управо повезује сићушност честица са свој-
ством волатилности у претходној реченици. Изгледа да он ту сугерише да би се
дељење могло постићи третирањем руде антимона или метала самим „ киселин-
ским духовима соли” , али је утврдио да ће та супстанција бити делотворнија кад
се употреби заједно са живиним сублиматом.
Наиме, процес дестиловања или сублимовања соли са живом вероватно
би дао као производ меркури-хлорид (или живин сублимат) плус неку смешу
разних других волатилних компонената. А та чудна смеша живиног субли-
мата и неке врсте киселинског духа, која се користи као средство за „отва-
рање” и волатилизацију руде антимона и метала, тако одређено повезује цео
овај пасус из „ЗакључКа” с Њутновим лабораторијским белешкама. То су
управо били они реагенси које је стално користио у својим опитима. Он је
очигледно имао намеру да разбије сложене честице „последњег реда” руде
антимона и метала, и да тако добије мање честице које ће бити подесне за
трансмутацију. Ако би се судило по пасусима у Ое паШга асШогит, где он
говори о земљаним честицама и киселинским честицама које сачињавају
најсложеније честице свих ствари, он је очекивао да ће својим процесом до-
бити честице „земаља” и „киселина” . А ако би се судило по његовој иден-
тификацији „земље” са „живом” и „киселине” са „сумпором” у 1691/92,
он је термине „земља” и „жива” сматрао међусобно заменљивим. Тако ње-
гов рани покушај да добије „живу” метала добија теоријску димензију које
нема у лабораторијским белешкама. Покушао је да добије „живу” метала
волатилизацијом метала, јер га је механичка филозофија водила до верова-
ња да су волатилне честице материје мање од „чврстих„и зато мање сложе-
не. У ствари, оно што је у већини случајева добијао били су хлориди метала -
свакако волатилнији од самих метала, али уопште не мање сложени.
Завршни увид у теоријске основе Њутнових најранијих покушаја тран-
смутације треба извући из његовог зрелог третирања концепта медијације.
Њутн почиње Ие пашга асШогит исказом о интермедијарној величини че-
стица киселина којим поставља темељ за очигледно доказивање да кисе-

249
лине делују као „медијатори” : честице киселина су грубље од честица воде
и зато су мање волатилне; али оне су много финије од честица земље и зато
су много мање чврсте од њих.
Нема понуђених огледних доказа за те приписане величине честица.
Њутн само каже да су киселине „ средње природе између воде и [земаљских]
тела” , што указује на то да је он приписао те величине на основу своје кор-
пускуларне формулације медијације разрађене у седамдесетим годинама. Он
је, наравно, деведесетих година додао појам сила, и медијациону функцију
киселина приписао њиховим привлачним силама:
Оне су обдарене великом привлачном силом и у тој сили се састоји
њихова активност којом оне растварају тела и делују и стимулишу ор-
гане чула. Оне су средње природе између воде и [земаљских] тела и
привлаче и једно и друго. Својим привлачним силама оне окружују че-
стице тела било камених било металних, и приањају за њих врло тесно
на свим странама тако да се једва могу одвојити од њих дестилацијом
или сублимацијом. Када су привучене и окупљене на свим странама,
оне се уздижу, раздвајају и растресају честице тела једне од других, то
јест, оне растварају тела и својом силом привлачења, којом јуришају
на [честице] тела, покрећу течност и побуђују топлоту и растресају не-
ке честице на два дела до тог степена да их претварају у ваздух и стварају
мехуриће и то је разлог растварања и виолентне ферментације.585
Сада не само што је медијација изложена са становишта деловања сила (и
величина честица), него је цео терет решења у алхемијском процесу са фи-
лозофске живе раног периода померен на киселину. Ако се сетимо да је
Њутн поистоветио„живу” са „земљом” и „сумпор” са „киселином” у ис-
тој овој расправи, следећи пасус даје утисак да се његово трагање за фило-
зофском живом претворило у трагање за филозофским сумпором, али то
можда у некој мери такође указује како је он мислио да је његова рана фило-
зофска жива деловала у растварању злата:
Али киселина, пригушена у сумпоровитим телима, привлачећи чести-
це других тела (на пример, земљаних) јаче него сопствене, изазива не-
жну и природну ферментацију и унапређује је чак до стања труљења у
једињењу. То труљење настаје јер што се честице киселине које су не-
ко време подржавале ферментацију на крају увлаче у најсићушније
међупросторе, чак у оне између делова првог састава и тако, сједињу-

№\у1оп, СоггезропДепсе, III, 205, 209 (1, п.52).

■ Исиш.
250
 јући се тесно с тим честицама, доводе до рађања нове смеше која се не
може уклонити или вратити у њен ранији облик.586
У том одељку Њутн је извесно размишљао о „киселини” или „сумпору”
као чиниоцу кадром да прокрчи свој пут надоле у поре хијерархијских чести-
ца обичне материје, „чак оних који леже између делова првог састава” ,
крајњих и неломљивих. Изгледа да је он ту мислио да је вероватно добио не-
ку толико фино подељену материју користећи један киселински агенс за ње-
но „ ферментирање” и „ труљење” , али је допустио могућност да се сама ки-
селина комбиновала са иструлелом материјом тако да „рађа нову смешу” и
у ствари није ослободио најмање честице за неограничену трансмутацију,
као што се можда надао да ће она учинити. У сваком случају то је „сумпор”
а не „жива” Кејнсовог М5 18 који је значајан агенс растварања у 1692. Али
акосесетимо дајеЊ утнсм атрао даје „жива” из Кејнсовог М8 18 „активи-
рана” неком врстом семених сумпоровитих честица, онда би могло бити да
је мислио да је „жива” коју је тада имао, остварила растварање злата истим
механизмом који је он претпоставио за дејство киселина у 1692. години.
Ие паХига асШогит изгледа да сведочи да у 1692. Њутн више није сма-
трао да је филозофска жива из Кејнсовог М8 18 у стању да раствара злато
јер је, да се подсетимо, у Ие пашга асШогит говорио о живи и царској води
као јединима које пролазе кроз поре „које леже између честица последњег
реда” у злату и, како изгледа, сумњао да би било који други растварач могао
учинити нешто боље.
То је вероватно поуздано тумачење, али не може се извесно рећи да је то
било оно што је он мислио и да је променио своје мишљење о учинку проце-
са који је описао у Кејнсовом М8 18, јер је скоро извесно да он никада није
имао никакву намеру да објави своје успешне алхемијске процесе све док је
био сигуран у све што је било укључено у Велико дело, а појединости њего-
вих мисли о трансмутацији, које су се мењале, не могу се никада реконструи-
сати без темељне анализе „средњих” и „позних” алхемијских рукописа и
лабораторијских бележака.

З акљ учак

Ипак се може поуздано рећи да су Њутове алхемијске мисли биле тако

чврсто утврђене на њиховим темељима да он никада није дошао до тога да
пориче њихову општу ваљаност, а у извесном смислу цела његова каријера
после 1675. може се посматрати као један дуги покушај спајања алхемије и

586 Исто, III, 206 , 206 - 10.

251
механичке филозофије. Видело се у овој студији да је он, иако је вероватно
почео свој рад о трансмутацији с Бојловим механичким појмовима на уму,
ускоро утонуо у алхемијска проучавања која нису имала неко уграђено образло-
жење које би водило његове мисли. Из тих алхемијских проучавања произишао
је његов први забележени успех, „жива” за коју је веровао да је права „фило-
зофска.” Три битна алхемијска концепта налазила су се у позадини тог нарочи-
тог експерименталног програма који је за резултат имао „С1аУ1$” Кејнсовог М5
18. Један је био неоплатонски „општи дух” или одуховљени „ваздух” , извор
свих посебних облика материје. Други је био концепт „медијатора” , „средње
природе” потребне за спајање диспаратних супстанција. Трећи је био концепт
активних принципа, приказан примером „привлачења” антимонског „магнета”
и „ферменталнемоћи” којује „магнет” увукао.
Њутн је врло брзо исказао сва та три појма на свој сопствени начин. Нај-
пре је схватио неоплатонски „ општи дух” као честични механички систем, а
„медијаторе” као честице интермедијарне величине. Како изворни појам
етра није успео да издржи даља експериментална испитивања, Њутн га је на-
пустио и заменио новим појмом силе који је у ствари укључио алхемијске де-
латне принципе у механизам на један коренито нови начин.
Али он није напустио, заједно с механичким етром, своју идеју из 1675. да
„цео оквир Природе” можда није ништа друго осим етра кондензованог
ферменталним принципом” . Њутн у ствари никада није промено своју зами-
сао да је сва материја настала ферментацијом и кондензацијом из неког за-
једничког материјала. У периоду његових Принципа око 1687 заменио је
етарну супстанцију парама са Сунца, звезда и комета, претпостављајући, као
што је напоменуто, да би такве паре могле бити кондензоване у „воду и вла-
жне духове” као прво, затим „продуженом ферментацијом” у све гушће
супстанције. Ти одељци никада нису били уклоњени из каснијих издања
Принципа, али је концепт добио нови исказ у Оптици у којој су „ паре” како
изгледа, постале „светлост.” Међутим, како је Њутн држао да је светлост
по природи корпускуларна, и како та небеска тела емитују светлост, та про-
мена у ствари није тако велика као што на први поглед изгледа. Следи Њут-
нов коначни исказ у Оптици:
Нису ли велика тела и светлост изменљиви једно у друго, и зар не могу
тела примити велики део своје активности од честица светлости које
улазе у њихов састав? Јер сва чврста тела када се загреју емитују све-
тлост све док остају довољно топла, а светлост се узајамно зауставља
у телима увек кад његови зраци ударе у њихове делове... Ја не знам ни-
једно тело које је мање подесно да сија него што је вода; па ипак,

252
 вода се учесталом дестилацијом мења у чврсту земљу, као што Је го-
сподин Бојл доказао, и тада та земља, пошто је оспособљена да издр-
жи довољну топлоту, сија од топлоте као друга тела.
Промена тела у светлост и светлости у тела врло је саобразна са
током природе, који изгледа усхићен трансмутацијама.587
У овом контексту само помињање Бојлове претпостављене конверзије
воде у земљу, које је Њутн проучавао шездесет година раније, доказује да је
Њутн још увек, уочи своје смрти, мислио у појмовима „једне свеопште мате-
рије” и њених трансмутација. За све то време мењали су се само детаљи.
Слични докази јављају се у судбини Хипотезе ш у првом издању Принци-
па. У првом издању Принципа, Књига III, чији је наслов Ие 8гу$1ета1е титИ,
(О систему Света), почињала је са девет „хипотеза” . У каснијим издањима
те „хипотезе” биле су измењене. Последњих шест биле су прерасподељене
на друга места као „Рћаепотепа” . Прве две, које су по природи биле мето-
долошке, задржане су као „Ке§и1ае рћПоборћапсИ,” тј. „Правила резонова-
ња у филозофији” , и друге методолошке. логичке, и епистемолошке ставке
биле су им додате. Трећа од првобитних „хипотеза” стварно је ишчезла,
према Којреу, који их је први детаљно проучавао.588
Т атрећа „хипотеза” потврђивалајејединствоматеријеипотпунумогућ-
ност преображаја или трансмутације. У Којреовом преводу она гласи: „Би-
ло које тело може се преобразити у друго, било које врсте, а сви интермеди-
јарни ступњеви квалитета могу се увести у њега.
Којре је истакао хетерогену и нелогичну природу оригиналног списка
претпостављајући да се она може објаснити журбом с којом су Принципи са-
стављани. Иако може бити много истине у Којреовом објашњењу, тешко је
схватити зашто 6И једна таква „химијска” хипотеза уопште била тамо, ако
Њутн није у неко време намеравао да хемија образује један интегрални део
целог рада. Њутн је намеравао да прикаже две или три силе које контроли-
шу кохезију, ферментацију и репулзију, и из сила да изведе „Својства и деј-
ства свих телесних Ствари” и њихову лакоћу конвертибилности из једног у
друго. Али како тај планирани програм никада није био остварен, Хипотеза
ш изгледа мало депласирана у Принципима, и њено „ишчезавање” када је
Њутн ревидирао дело за друго издање могло би да значи да је напустио не са-
мо покушај разјашњења хемијских сила него и замисао јединства материје.

587 №\у1оп, Орпскх, 374 (1, п. 9).

588 А1ехапјге Коуге, „Ке\у1оп'$ 'Ке§и1ае Р1и1о8орћапсИ'“ ш А1ехапс1ге Коугб, М ет от ап ЗшсИех
јС атћгМ ^е, Мазз.: Нагуагс! 1ЈшуегбЈ1у Ргезз, 1965), 261-72.

253
Којре је заправо претпоставио да је Њутн ту хипотезу потиснуо јер је дошао
до уверења о непреобразивости једне врсте материје у другу.590
У једној новијој и потпунијој студији те материје, међутим, Макгајр је до-
шао до супротног закључка. Њутнови рукописи у којима је ревидирао хипо-
тезу ш и коначно је претворио у правило III другог и трећег издања то не по-
казују, каже Макгајр. Они пре указују на то да је Њутн појаснио своје ми-
шљење о дистинкцији између примарних и секундарних својстава тела, нала-
зећи да су извесна примарна својства непроменљива и суштинска за материју
и да нису подложна променама у некој мери. Секундарна својства тела, ме-
ђутим, нису трпела такве рестрикције, по његовом мишљењу и, у најмању
руку, Њутн је дошао до схватања да је трансмутација чак раширенија него
што је мислио раније. Ако је Њутн формулисао нови исказ о трансмутацији
да би га укључио у Принципе у својим познијим годинама, Мекгајр претпо-
ставља да га је чак пре могао окарактерисати као „ аксиом” него као „хипо-
тезу” јер је тада мислио да се трансмутација може извести из појава.591

Епилог

Њутн се бавио трансмутацијом облика свеогапте материје током скоро

целог свог дугог и плодног живота, и покушавао је да употреби алхемијске
методе за испитивање унутрашње структуре њених честица, да нађе оне
„извесне силе које или гоне честице тела да се једна другој приближавају...
или одбијају и удаљавају једна од друге” , јер је то, како је рекао, „суштина
филозофије” . Ако су његови напори имали нешто мањи успех од онога ко-
јем се надао, ипак је заиста успео у измени Декарта баш у правом смеру.
Хемија је морала да пређе дуг пут да би то учинила, али она је у овом веку до-
стигла потпуни спој алхемије и механизма, коме се Њутн надао, са сасвим ствар-
ном трансмутацијом метала, повратком на становиште „једне свеопште матери-
је” и извесним значајним разјашњавањем сила које делују у њеној подсгруктури.
Тако би се синтеза коју је Њутн покушавао да осгвари можда могла упоредити
са зеленим лавом кога је тражио. Тај лав је био тамо, то уопште није била ника-
ква химера. Потребна му је била зрелост коју седамнаести век није могао да му
пружи.

590Исиш.
591 М сОшге, „ТгапхтиЈаиоп” (6, п.553).
254
 И сви кличу сада том отменом друштву
Студената правих свете Алхемије
а вештина њена сваког од њих учи
да велике тајне маглом обавије.
Да л ' би било мило вашем превасходству
да истину моју у прави час чује,
каква је то пракса и вештина права,
кад се у лов иде на зеленог Лава'?
А његова боја није баш зелена,
што превасходство сасвим добро зна
јер жив човек то још вид'о није,
Лава с четир' ноге, а зелене боје.
Али нашег Лава који зрелост чека
зато тако зову што је још зелен,
А он ипак трчи брзо ко Лав прави,
и ускоро ће Сунце бити његов плен.
И донеће Сунцу савршенство веће,
но што му је било од Природе дато.592

592 Тће Н и м т д о / 1ће Сгеепе 1.уоп, ]УгШеп к у 1ће У к с а г о/М аШ еп т А$ћто1е, ТСВ, 278-79 (2,
п.60); Кеупез М 5 20, Ј. 1г, V (1, п.1).
255
 ДОДАТАК А
Алхемијски списи из заоставштине сер Исака Њутна

Највећи део Њутаових алхемијских рукописа који су доступни за проуча-

вања налази се у Кејнсовој збирци у Кингс Колеџу у Кембриџу, као што је у
тексту напоменуто. Међутим, Кејнсова збирка је снимљена на микрофилмо-
ве да би се сами рукописи боље сачували, а такође и да би материјал био до-
ступнији научним радницима. Микрофилмови су депоновани у Универзитет-
ској библиотеци у Кембриџу, а бројеви који прате сваки од Кејнсових М8
бројева јесу њихови сигнатурни бројеви у Универзитетској библиотеци.
Следећи описи рукописа написани су у време њихове продаје 1936. године
у организацији 8 о ± еђ у ап<1 Сошрапу. Иако су каснија истраживања пока-
зала да неке од Сотбијевих описа треба понешто изменити, Сотбијев Ката-
лог јесте, а вероватно ће бити и даље, стандардни референтни рад за проуча-
вање Њутнових алхемијских списа.
5>о1ћећу 1^о11. А1сћет1са1 Ргоро 811хоп8 [1п 1.а1:т] ађоис 4 0 0 \ уогс18, 3 рр.;
Кеупез М 8 12. МЈ8се11апеои5 N 0168 оп МиШрНсаиоп ђу 8о1и11оп апс! Соа-
1Ј.1_,.С. МшгоШш §и1аиоп, еСс. [јп Г^аћп], ађои! 2000 угогсЈз , 7 рр. А11 аиСо-
660 §гарћ. 8 т . 41о.
5о[ћеђу 1,о12. А1сћет1са1 \Уг11егб. А 1оп§ с1а8бШес! Н81 о ! \УГ11егк оп а1-
Кеупез М 5 13. сћешу, оп 3 рр. 1оНо; оп р. 4: „ Ап ассоипС о? ОоШ апс! 8Л-
Ш_,.С. М тгоШ ш уег т о п е у з соупес! зјпсе Сћпк1та8” (с!га11): АпоШег 1л81 о !
660 \Уп1ег8, 81§пед а1 СооС „Јеоуа запсШб ипиб” [ап апа§гат
изес! ђу ИеМ оп] 2 рр. &Но; АпоШег Нз! о!- „Аи1ћогез орН-
т 1 ,” 1 р. 1оНо, оп геуегзе, ап ЕхГгас! & о т „ Ап Ас1 Јог еп-
соига§1п§ Соупа§е.” А11 аи1о§гарћ. РоНо

боЉ еђу Е о13. А1сћет1са1 \Уп1егб. А Нб1 оГ 113 \Уп1егз оп А 1сћету, аггап-
Вађбоп М З 418 §ес1 ипсЈег паНопаННеб, 2 рр.; Пз1 о!В оок б, \У11ћ зћ е^ тагкб
(регћарб 1п Тпп 11у Пђгагу), 2 рр. Во1ћ аи1о§гарћ. 8 т . 41о.
босћеђу Е о14. А1сћет1са1 \Уп1егб. „ОГ Сћет1са1 АиЉогб апс1 1ће1г \Уп-
Нп§з,” [ап А1рћађеНса1 ^181 о ! ађои1 120 \ш1егб оп А1-
с ћ е т у , \уКћ соттепС б оп 1ће шогкб о ! 1ће т о г е 1троПапС],
7 рр. Аи!о§гарћ. б т . 41о.

8о1ћеђу Е о15. А1сћет1са1 \Уп1егб. 1Јб1 о ! АиШогз апс! Воокз оп А 1сћету,

1пс1исНп§ а Нб1 оГ 27 к е т б ћеас1ес1; „ с!еб1с1егап1иг орега 1л11-
Ш бециепПа,” оп 8 рр. 41о ап<1 СоПо, епс1озес1 т а ГоШес!
бћее! соп1а1пт§ §еотеСпса1 сћадгатз. Аи1о§гарћ.

256
боШеђу 1лЛ 6. А1сћет1са1 \\^гиегз, „О е бспрЈопђиз Сћеш1с1з” [А В1ђНо-
б1апГогс! Ш . Р. Е. §гарћу соп1а1пт§ П11ех ап<1 раПши1аге оГ оуег 80 Рпп1ес1
Вгазћ СоНесиоп Воокб, апс! зеуега! М бб.], 5 рр. АиСодгарћ. б т . 4Со.
5јг каас Ие\у-
1оп апс! 1ће Ш-
81огу оГ бс 1еп 11бс
Тћои§ћ1.
бо!ћеђу 1л>17. АПерћшз апс! ћ 18 зесгеС Воок, [111 Еп§Ибћ] ађои! 9000
К еупез М б 14. \уогЉ, 20 рр., 1о11о\уес1 ђу „Т ће Ер1б11е оГ Јоћп РоШапиб,
ТЈ.^.С. МЈсгоШш шћегејп ће ђеаге1ћ ш11пебб о ! уе ђоок оГ Аг1ерћ1иб,” 2 1Л рр.
660. Во1ћ аи1о§гарћ. б т . 41о.

боШећу 1.01 8. В1оотГ1еИ. „Ои1 о ! В1оотГ1еШ'б В1обботб,” 1П уегбе, ђе-

Кеупек М б 15. § т п т § : „Ра1ћег Т јт е бе1 т е а! уе даСе,” 212 Ипеб, Го11о-
ТЈХ.С. М ш гоШ т \уес1 ђу „ А бћоП \уогк 1ћаС ђеагегћ 1ће п а т е оГ бг. Сеог§е
660. К1р1еу,” ђ е § т п т § : „Таке ћеау^, боЛ, соИ , апс! с1гу” 1п
уегбе, 92 Ипеб, апс! „Рга§теп1б, 19 Ипез, 8 рр. А11 аи1о-
§гарћ. б т . 41о.

бо1ћеђу 1х>[ 9. „ Саибае е1 тШ а паШгаИит” [Ио1еб оп ап ип патес! ђоок]

Кеупех М б 16. ађои13000 шопЈб, 7 рр. Аи1о§гарћ. б т . 4(о.
ХЈ.И.С. МЈсгоП1т
660.

боСћеђу 1. 0 1 10. С1аУ1б Аигеае РоПае [Ио1еб апс1 Ађб1гас1б]; Ио1ез оп „М е-

Кеупез М б 17. с1и11а А1сћет1ае” , РирШа А1сћет1ае,” е1с. ађои! 4000
Џ Х .С . М к гоШ т шогсЈб, 8 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.
660.

бо1ћеђу Ео! 11. „ С1аујб” [Ои-ес1тпз Гог а 1еп§1ћу орегаНоп ђ е § т п т д \уј1ћ

Кеупез М б 18. 1ће сћ§ебиоп оГ АпН топу, 1гоп апс1 би1рћиг] 1П 1^а1т, ађоиС
ТЈ.И.С. МЈсгоГИт 1200 \уогс1б, 3 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.
660.

боЉеђу 1 л 1 12. СоНесиопеб ех И оуо 1дип те С ћутш о циае ас1 РгахЈп брес-
Кеупез М б 19. 1ап1 [апс1] СоИесИопит ЕхрИсаиопеб, \упиеп 1П рага11е1 со-
Ш -.С . М ш гоШ т 1итпб, оуег 3000 \Уогс1б, 8 рр. Аи1о§гарћ. б т 41о.
660.

боШеђу Е о 1 13. Соррег. „Т ћ е НипНп§ оГ уе Огееп 1,уоп,” 1п уегбе [Еп§Ибћ]

Кеупез М б 20. ађои! 180 Ипеб; Тће б1апШп§ оГ уе С1абб ?ог уе Н те о ! Ри-
И Х .С . М к гоШ т 1геГасНоп & Соп§е1аНоп о? уе тесИсЈпе, 1П уегбе [Еп§Ибћ],
660. 14 Ипеб, 6 рр.; ИоСеб ироп уе ћипип§ оГ уе §гееп 1,уоп [1п
Г^аНп], ађои! 5 00 \Уогс1б, 2 рр. А11 аи1о§гарћ. б т . 41о.

боШеђу Ј^оС 15. Оккепбоп (Ес1типс1) Ех Ер 1б1. ЕдтипсИ Бшкепбоп апс! Тће-
ос1огит Мипс1апит. Ба1 1,опсИп1 ргИ. Са1. Аи§. 1683 есШ
1686, ађои12500 могсЈб, 8 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.

боШеђу 1л)116. ОшНопагу оГ Т егтб, Ма1епа1з & АррагаШб изес! т А1-

ВосНе1ап Ођгагу, с ћ е т у , т 1 ћ ОкесНопб Гог регГогт1п§ уапоиз ОрегаИопб,
ОхЉгс!, М б Боп. е1с.; ађоиС 7 000 \ у о г с 1з , 16 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.
ђ. 15.
 боЉећу 1,о117. [РЈсНег’8 „ 8 IX К еуз” , а С оттеп1агу, тоз11у 1п Еп§Пзћ]
Кеупез М 8 21. аћоиС 8500 даогсћ, 35 рр. АиСо§гарћ. б т . 41о.
МшгоШш
660.

бо1ћећу 1, 0 1 18. ЕаПћз. МоСек оп „Тегга Еетп1а & Тегга бЈ^ШаСа... зоШ 1П
ћи1 опе зћор т ЕопсЈоп... Гог 2б. 6 с1. рег роипс!,” апс! 118 сИз-
ИНаНоп ргоЈисСб, аћои1 230 тнгсЈз, »јсћ по1е а1 1'ооГ: „Мг.
1_.еЉпЦг 13 СоипзеНог 1о уе ЕПесСог о1' Вгипкдајск. Мг. РаНо
ћаз по согге<;ропс1епсе \У11ћ ћ јт . Тћ 18 с1Ггес110П Ппс1 ћ т
ои1. С1. У1го. О. С. С. 1хЉпШо Наппоуегае,” 1 р. 8 у о ; „ Ое
Рез1е [по1ек Љ гт Уап Не1топ1] аћои! 650 шогЉ, 2 рр., х т
41о; Но1е8 оп „ КоСћ Ма11ог'8 шогк,” аћои! 250 шогјз, 1 р.
ГоИо. А11 аи1о§гарћ.

боЉећу 1лЛ 19. ЕсЈдаапЗиз Оепегозиб. „Т ће Ер 11о т е оГ 1ће Тгеазиге оГ Не-

Кеупез М 5 22. акћ \\т т е п ћу ЕсЈшагсЈих Оепегохиб Ап§Нсиб ЈппотЈпаШз
И Х .С . МЈсгоГит \ућо Нуес! Аппо ОотЈП 1 1562” [а ТгеаНзе оп 1ће РћПобор-
661. ћег’8 81опе; 1ће Ап1та1 ог Ап§еПса1 б1опе; 1ће РегбресНуе
б1опе, ог Ше Ма§1са1 б1опе оГ Мозеб, е1с. \уЈ1ћ ап А кћепп-
са1 Р о е т а1 1ће епсЈ, а11 1П Еп§Ибћ] аћои! 14 000 шогсЈз, 28
рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.

боЉећу 1,оС 20. Ер1бСо1а ас1 уегоз НегтеНб с1хзс1ри1оз сопПпепз с1ауез зеи
Кеупек М б 23. рппс1ра1ез РћПоборћ1ае зесге1ае, аћои! 4750 шогс1б, 19 рр.
ТЈХ.С. М1сгоН1т АиСо§гарћ. б т . 4Со.
661.

боШећу 1 ,0 С21. Ер1з1о1а. „Аппо 1656. б е г е ш ззт ј Рппсјрјз Ргес1ег1с1 Оисхз

Кеупех М 8 24. Но1баНае е1 81ез\У1С1, е1с. с о т т и п 1саНопе бециепз ер1з1о1а
1 Л .С . М1сгоП1т т е 31ћ1 уепсПса!, 1паисП1а т е т о г а п з. Уеп 1 е1 У1с1е,” аћои1
661. 1300 \уопЈз, 7 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.

бо1ћећу 1,о122. Раћег. Ех1гас1з Ггот 1ће \Уогкб оГРаћег & оШег А1сћетјса1
\*/г1Сегб [1п ЕаНп апс! Еп§Изћ] аћоиС 7000 \ у о г с 1 з , 2 рр. 41о
апс1 20 рр. ГоНо. Аи1о§гарћ.

бо1ћећу 1,0123. „Раћг 1 Нус1го§гарћо бра§упсо” [№ 1ез апс! Аћз1гас1з], аћо-

и1 1500 адогсЈб, 4 рр. Аи!о§гарћ. РоИо.

бо1ћећу Е о124. Р егтетаН оп . Ио1еб оп РегтегПаиоп, е1с. [1п 1,аНп] аћоис

800 \уогс1з, 3 рр., Ше ПгзС ра§е соп1аЈпЈп§ Ше ћ е § т п т § оГ
Ше ЈгаЛ оГ а 1еиег; МЈзсеИапеоиз N0165 [111 1,аНп] аћоиС
1200 \уогсЈз, 4 рјз.; М1зсе11апеоиз Ио1еб, ћеас1ес1 „Ориз ргј-
т и т .. . ^шШит, аћоис 1200 \уогсЈз, Ше Пгз! ра§е соп1а1п1п§
Ше ћ е ц т т п д оГ Ше (ЈгаД оГ а 1еИег (о „ Мг. Ргос1ог, ап А1-
Согпеу, ’ аћои! зиссеесПп§ Мз ГаШег 1П Ше тапа§етеп 1 оГ
Не\у1оп’з „ сопсегпз.” А11 аи1о§гарћ. б т . 41о.

бо1ћећу 1,о1 25. Р1атте1 (N 0 Тће Воок оГ №сћо1аз Р1ате1 соп 1е 1пЈп§ Ше
ехрНсаНоп оГ Ше ћ1его§1урћ1са1 Р1§игез \усћ ће саизес! со ће
риС т 1ће Сћигсћ оГ Ше б б. 1ппосепСз а1 Рапз, аћоиС 15 000
\уог<Јз, 61 рр. АиСо§гарћ (гапзспр!. б т . 4со.

258
5о1ћећу 1 л 1 26, Р 1атте1 (N 0 КоСез ои1 оГ Р 1атте1 [сопсегп 1п§ „Т ће ПгзС
Кеупез М 8 25. Ап§е1 раЈпСес! 1П А ћгаћат уе Је\у'к Н1его§1урћ1С5„]; ИоСех
ТЈХ.С. МЈсгоГПт „ е х Ићго (Је МеСаПогит МеСатогрћозј” , ех Ер151о1а С о т
661. ТгеУ15ап1 а<Ј Тћош. Вопоп.” ; е1с. аћоиС 3000 »огсЈк, 7 рр.
Аи1о§гарћ. б т 4Со.

8о1ћећу 1.0127. Ригпасек. [ИоСез оп Сће Мак1п§ оГ Рог1аћ1е Ригпасез] аћоис

300 даогсЈз оп 2 рр. з т . 4со, м сћ гои§ћ бкеСсћез, оп 1 р. Го-
Но. Аисо^гарћ.

босћећу Ео1 28, СоШ. „ЕхрегЈтепСх. оГ г е Г т т § Со1с1 \у1ћ АпНтопу тас1е

раП. Ваћзоп М 8 ћу Ог. ЈопаСћап Со<Ј<Јагс1,” аћоис 1500 ^огсЈб, 4 рр.; бгаЛ оГ
725. а Ио1е абк1п§ Гог „оГ АпН топу аћоиС 51х1у роишЈб... оГ
Соррег оаге 12 ог 16 роипск,” ап<Ј оСћег те1а1Ис огез, аћоис
200 шопЈб, 1 р.; ИоСеб оп 1ће ата1§атаСоп оГ Т1п & Мег-
сигу; РгерагаСЈоп оГ 81апшс Сћ1опс1е, еСс., аћои1700 шопЈз,
3 рр. А11 аиСо§гарћ.

боЉећу 1х>128, ЕхрептепС 1ће 41ћ. ВеЈп§ 1ће сога1егу оГ а111ће Гогтег, соп-
рагс. Кеупек М 8 Са1П1п§ а 1гие Ргосезх оГ 1ће даћо1е \Уогке (ГГ. 3 -б к). Оп Г. 1а
91.1Ј.1..С. Мш- рагС оГ апоСћег даогк ће§ 1пп1п§ „Т ће РопсЈиз 1П 0155есНп§
гоШ т 661. Сће бићјесС МаССег... “ 1п а11 8 рр. б т . 4Со. N01 аиСо§гарћ ех-
серС Гог 3 Нпе5 асЈсЈесЈ ћу Иеу/Соп аС 1ће ГооС оГ Г. 1а .

8о1ћећу 1^о129. „Негси1а Р Јосћут 1с о ” [ћу Раћег, ИоСек & АћбСгасСб], аћоиС
1300 даопЈб, 4рр. АиСо§гарћ. РоНо.

8о1ћећу ЕоС 30. [Н егтеб Тп5те§15Ш5] „Т ће беуеп СћарСегз” [а ТгеаИбе оп

Кеупез М 8 27. ТгапбтиСаСЈоп] аћоиС 4750 \уогс1б, 19 рр. АиСо§гарћ, дакћ
и .Е .С . МЈсгоШ т т а п у акегаНопб апс! ге\гаНп§б. 8 т . 41о. А1 Сће епс! 1б 1ће
661. АиСо§гарћ БгаГс оГ а ЕеССег (ип51§пе<Ј) ге§агсћп§ Сће ибе оГ
Сће с1гс1е 1п сопбСгисСт§ ециаС1опб \У11ћ 3 геа1 гоо1б, 9 Ипеб.

8о1ћећу Е о131. Н егтеб Т п б т е § 1бШб. Таћи1а бтага§сЈ1па [еС СоттепСагЈ-

К еупез М 8 28. и т ] апс! а Тгапб1аИоп 1пСо Еп§Нбћ оГ Сће Таћи1а. 3 Уг рр.
1Ј.]1.С. М ш гоШ т АиСо§гарћ. б т . 4со.
661.

бо1ћећу 1.01 32. Н егтеб Т п б т е § 1бСиб. ИоСеб оп Н егтеб Т п б т е § 1бШб [рагС1у

Кеупез М б 29. 1п Еп§Ибћ]; ИоСеб оп Р1атте1 апс! осћег аисћогз, аћоис 5000
1ЈХ.С. МшгоГПт \уогсЈб, 9 рр. АиСо§гарћ. б т . 41о.
661.

босћећу 1. 0 1 33. 1псЈех Сћетјсиб [ап е1аћогаСе бићјесС-1пс1ех Со 1ће НСегаСиге

К еупез М б 30. оГ А 1сћету, § 1У1п§ ра§е геГегепсеб Со а уегу §геас питћег оГ
ТЈХ.С. М ш гоШ т сНГГегепС даогкб] оуег 20 000 даогсЈб, 113 рр.; Тћгее оСћег б1ПП1аг
661. 1п(Јехеб, оуег 5000 \уогс1б, 49 рр. А11 аиСо§гарћ, 8 т . 4со.

бо1ћећу ЕоС 34. 1п(Јех С ћетјсиб [ „ Аћ1иИо” 1о „ Ачиа РоеСШа” оп1у] аћоиС
2000 \уогс1б, 5 рр. АиСо§гарћ. Ро1јо.
 бо1ћећу 1.0135. [ЈоЈосћих а Кће] „ 1.е РгосесЈе ТЈпЈуегзеНе роиг Гахге 1а РЈег-
Је\У1бћ Ка(лопа1 ге РћЈ1оборћЈа1е 1а^ие11е ГаШеиг сЈИ сЈауоЈг Га1с1 циаСге Г015”
апс! ТЈпЈуеегбЈСу [111 Ргепсћ] аћоиС 1500 \ уогс!8, 6 рр. Аи1о§гарћ. бш. 4(о.
Ејћгагу, М б Уаг.
259.

босћећу Е о1 35, АгСерћшз. „О е АгСе Оссика еС 1ар. РћИок. и ћ е г зесгеСиз,’

соп1. М б Уаг. аћоиС 3500 угогск, 8 рр. АиСо§гарћ. бш. 4Со.
259, соп1.
босћећу 1.о1 35, Р1ашше1 (М.) ,^Тће НЈего§1урћЈса1 п ди гез оГ №сћо1а5 Р1аш-
сопС. М б Уаг. шег ехо1аЈпес1, ’ аппо 1399, аћоиС 3000 угогск, \УГСћ е1аћога-
259, соп1. Се реп-апс!-тк с1га\у1п§ оГ Сће П§иге8, 7 рр. АиСо§гарћ. б т .
4Со.

боЈћећу Е о135, № у и т Е и теп С ћ у т јс и т [№Се8 апс! АћбСгасСз] аћоиС 4000

соп1. М б Уаг. \ уогс18, 8 рр. АиСо§гарћ. б т . 4Со.
259, соп1.

боСћећу Е о135, бра§пеСиз. „ЕпсћпЛ оп РћузЈсае Јоћ. бра§пеСЈ,” аћоиС

соп1. М б Уаг. 3500 шогсЈб, 8 рр. АиСо§гарћ. б т . 4Со.
259, соп1.

бо1ћећу Ео 1 35, ИогСоп'8 ОгсћпаИ [ИоСез апс! АћзСгасСб]; ИоСеб оп Шр1еу’8

с о т . М б Уаг. Т\уе1уе ОаСез, аћоиС 4 00 0 жнчЈв, 8 рр. АиСодгарћ. б т . 4Со.
259, соп1.

боСћећу Е о135, „ Е х АидигеШ Сћгузорое1а” [ИоСез апс! АћзСгасСз], 2 рр.,

соп1. М б Уаг. Го11о\уес1 ћу МоСеб оп „Т ће Магго\у оГ А 1сћуту” [111 Еп-
259, соШ. §Нбћ] 6 рр., 1П а11 аћоиС 3000 \уогс1б. АиСо§гарћ. б т . 4Со.

босћећу ЕоС 35, ИоСеб оп Шр1еу'8 Тћ1гс1 ТгасС; оп Таћи1а бтага§сћпа; оп Сће
сопс. М б Уаг. ТтсСиге, еСс., аћоиС 1800 \уогд8, 5 рр. АиСо§гарћ. б т . 4со.
259, сопС.

боСћећу ЕоС 35, „Оћбегуапс1а [ИоСеб апс! АћбСгасСб ге1аС1п§ Со „ 1пбСгисС10 <1е
сопС. М б Уаг. Агћоп бо1ап” , „ Еисегпа баНб РћНоборћогит,” еСс.; Ие\у-
259, сопС. Соп ћаб сгоббеј оиС опе рага§гарћ апд \УГ1ССеп т Сће т а г § 1п:
„С гедо ћ1с тћП асЈерСиб „ ], аћоиС 4 5 0 0 угогдб, 12 рр. АиСо-
§гарћ. б т . 4Со.

боСћећу 1.оС 35, бпу<1ег (Јоћп с!е МопСе) „ СоттепСаСЈо с1е Рћагтасо СаСћо-
сопС. М б Уаг. Исо... сЈопаСа рег АиСћогет Сћуппсае Уаппиб” [ИоСеб апс1 Аћ-
259, сопС. бСгасСб] аћоиС 5000 ууогсЈз, 13 рр. АиСо§гарћ. б т . 4Со.

боСћећу ЕоС 35, Уа1епС1пе (В .) „ В . Уа1епСЈпе'б Ргосебб с1ебспћес1 т ћ1б 12

сопС. М б Уаг. Кеуб апс1 осћег \упС1п§8,” а Гте беС оГ поСеб [јп Еп§Ибћ] аћо-
259, сопС. иС 5000 шог<1б, 13 рр.; МсбсеИапеоиб ИоСеб [111 ЕаСГп], 8 рр.
А11 аиСо§гарћ. б т . 4Со.

Тћебе е1еуеп 1Сешб оГ боСћећу 1.0С 35 \уеге епс1обе(11П а \угаррег ћеаг1п§ а НбС оГ
сопСепСб 1П Ме\уСоп'б ћапсЈ.

260
бо1ћећу 1.01 36. Ееад. Косеб оп баШгп [Ееас1], 1ће тјпјп§, ргерагаСшп, апс!
ргорегПез оГ 1ће те1а1, е1с. [тоб11у 1П ЕпдНзћ, \уцћ уегзе ех-
1гас1з Ггот „В1оотГ1е1с1'8 В1о88от8,” е1с] аћои! 3500
шогдб, 8 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.

8о1ћећу Е о137. О ћег М егсипогит С огрогит [ 1п ЕпдНхћ] \У11ћ 1аћ1е оГ А1-

Кеупез М 5 31. сћет1са1 бутћо1к, аћои! 3000 \уогс15, 8 рр. Аи 1о§гарћ. б т .
1Ј.1-,.С. МЈсгоГЛт 41о.
661.

боСћећу 1.о1 38. Еиса1е11о'8 Ва1зат: „Т о т а к е Еи8а1е11о'8 Ва1боте” [а Кес 1-

бШпСогс! ТЈпх-уег- ре], 1 р. АиШ§гарћ. б т . 4ш.
811у, РгесЈепск Е.
Вгазћ Со11ес-иоп
оГ 5Јг 1заас Ие\у-
1оп апс! 1ће Ш-
81огу оГ бС1еп 1ЈГ1С
Тћои§ћ1.

боЉ ећу Е о139. Еи11у (К..) Ех СоПесНо К. Еи1Ш, шрггезз. Со1опЈае 1563
[Мо1е8 апс! Аћ$1гас1б], аћои1 3000 \уогс1б, 6 рр. Аи1о§гарћ.
б т . 4ш.

боЈћећу 1.0140. ЕитЈпа с1е Тепећп8. „ ои1 оГ 1.а ЕитЈеге 8оПап1 <Јез Тепе-
Јеш18ћ Ка1Јопа1 ћгез” [Аћз1гас18,1п Еп§Пзћ], аћои! 1700 \^огс!б, 4 рр. Аи1о-
апсЗ И туегбку §гарћ. РоИо.
ЕЈћгагу, УаћисЈа
М б Уаг. 1, № \ у-
1оп М б 30.

бо1ћећу Ео141. Еит1па с!е Сепећгјб [ИоСез апс! Аћ81гас18, т Еп§Пбћ], аћои!
2500 \уогс!б, 5 рр. АиШ§гарћ. РоНо.

бо1ћећу Е о142. Ма1ег (М .) Етћ1ета1а МшћаеНз Мајегј С отШ з О егтап 1

[Ио1е8 ап<1 Аћб1гас18]; N 0168 оп 1ће „бр еси 1и т А1сћуппае”
оГ А тоИ и з е1с.; аћои! 5000 \уогс1з, 8 рр. АиШ§гарћ. б т . 41о.

бо1ћећу Е о143. МаЈег (М .) бутћо1а аигеа т еп за е ЈиосЈесЈт паПопит, Аи1-

Кеупек М б 32. ћоге МЈсћае1е Мајего. Оа1. РгапсоГигН т е п з е О есетћ . 1616
Ш_,.С. М1сгоГ11т ЕсН1 РгапсоГит 1617. Аппо ае1аНз М ајеп 49, 24 рр.; А1а-
661. 1ап1а Ридјепз, ћос ез1 Етћ1етаСа поуа, е1с. Оа1 РгапсоГигН
т е п з. Аи§. 1617. ЕсШ 1618, 24 рр.; УЈаШгшт, ћос ез1 Б е
МопПћиз Р1апе1агит бер1ет, БаШ т РгапсоГигН асЈ Моеп.
1618, т еп б е бер1етћп. ЕсН1 КоСћота §1 1651. 16 рр.; берН-
т а п а РћНозорћЈса [Оауб 1-6 оп1у] Оа1. Ма§с1ећиг§1 Аппо
1620, Јап. 11, б1у1. Уе1., 24 рр., Ш1аШп§ аћои! 50 000 \уогс!б
оп 88 рр. АиШ§гарћ 1гапбспр1б. б т . 4Ш.

боШећу Ео144. „М аппа” [а Тгас[ оп А 1сћету] по1 1» Ке\у1оп'б ћапс!, ћи1

Кеупез М б 33. соп1а1п1п§ а1 Ље епс1 АиШ§гарћ АЈсНиопб апс1 N0168 оГ аћо-
1Ј.1..С. МЈсгоШт и1 1500 шогсЈб, 11 рр. РоНо.
661.

261
 боЉ еђу 1лИ 45. М е т о г а п Ј и т тас!е ћу ИеМ оп, ће§1П5.: „ Оп Мипс1ау Магсћ
Ксупез М б 26. 2<Ј ог ТиексЈау Магсћ 3 1695/6, А ЕопсЈопег асчиашСес! \у(ћ
1ЈХ.С. МхсгоГПш Мг. Воу1е ап5 Ог. БЈскЈпбоп шакЈпр ше а У1бк, аШгтес! 1ћа1
661. 1ће \уогк оГ Јо<Јосћиз а К.ће »Сћ [укпо1] 1\уаб по1 песеббагу
(ћа( сће [уј[по1] бћоиШ ће рипПеЈ ћиС 1ће оу1е ог бр1Г11
т 1§ћ 1 ће 1акеп аз боИ т бћорб.” Ро11о\уес1 ћу ап т1егеб1т§
ассоипС оГ ап а1сћетјса1 орегаСшп, аћоис 700 даогсЈб, 3 рр.
АиСо§гарћ. б т . 41о.

б оЛ еђу 1.о146. М етогапсЈит тас1е ћу КешСоп: апоЉег уегб1оп, \У11ћ сНГГе-

гепсеб, оГ Ео1 45, 1 р. ГоНо; оп геуегбе, 1ће с1гаћ оГ а бћоЛ
1еПег: “ ... Еаб1 аиШтп \ућеп I \^аз 1П 1^опс1оп Мг. Реруб
абк1п§ т е аћоиС 1ће роббЈћШНеб оГ ГтсНп§ уе 1л)п§кис1е а1
беа апд сЈебЈг1п§ т у 1еауе 1ћа1 ће т 1§ћ 1 бау 1ћа111ћои§ћ1 11
роббШ1е, I с1еб 1гес1 ћ1т пос 1о тепНоп т е аћои! 11 1еаб1 11
Ш1§ћ1 ће а теап б 1о еп§а§е т е 1п к апс1 геПесС ироп т е 1ГI
<Лс1 по1 сотрабб Ц.” Аи1о§гарћ. РоНо.

бо1ћећу Е о147. Мегсигу. „О е У1г§а [МегсигН]” Ио 1еб оп 1 р., \У11ћ р 1уе

(Јиепеб: „ \УћаС Г^иСе Гог сН5СШт§ О. Укг.” ; „\Уће1ћег уе
бр1. 1п уе Дгб1 сН§ебПоп бНпк, & ћо\у зооп, & дајсћ даћас
ос1ог” , „Н о\у ће соп 1г1Уеб ћ1б 1.атр ,” еСс.; осћег ИоСеб,
Гга§теп1агу, оп 11 рр. А11 Аиш§гарћ. б т . 41о.

боСћећу 1^о( 48. Мегсигу [№1еб оп 1ће РгерагаНоп оГ РћПоборћЈса1 Мегсигу

Кеупез М б 34. ћу ГегтепСаНоп апс! „ у е тесНаиоп оГ 01апа'б Боуеб” , Рге-
Тј Х .С . М1сгоШш рагапоп оГ МепбСгиез, еСс., 1п Еп§Нбћ], аћоиС 2500 шопЈб, 6
661. рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.

боШећу 1^0149. Мегсигу. [КоСез оп Мегсигу апс! л1з РипЛсаПоп], аћоиС 350
\уог<Зб, 1 р. Аи1о§гарћ. б т . 41о.

бо1ћећу Е о150. МеСа1б. „ С)иотос1о те1а11а §епегапШг,” е1с., аћоиС 1200

Кеупеб М б 35. \уогс1б, 3 рр. АиСо§гарћ. б т . 41о.
1ЈХ.С. М јсгоГПш
661.

богћећу Е о150, МЈпега1б. „О е гасНсе бет1пе брегтаСе е1 согроге т 1пегаН-

соп1. К еупез М б и т ” , аћоиС 1200 \уог<Јб, 3 рр. АиСо§гарћ. б т . 41о.
35, соп1.

боШећу 1лз150, М1пега1з. „О е М1пегаНћиб ех цшћиз с1езит1шг” , аћоиС

соп1. 3500 \уог<Јб, 11рр. (б о т е ес1§еб ћигпС, аГГесНп§ 1ех1). АиСо-
Кеупез М б 35, §гарћ. б т . 4(о.
соп1.

бо1ћећу Е о150, Мегсигу. [ИоСез оп Мегсигу, Ееас1, Т1п, би1рћиг & 1гоп,
соп1. Кеупез М б рагИу 1п ЕпдНбћ], аћоиС 4 5 0 0 шопЈз, 14 рр. Аи1о§гарћ. б т .
35, соп1. 41о.

бо1ћећу Е о150, Мегсигу. „ Б е М егсипо с1ир1а(о, ех Тигћа,” аћоиС 1800

соп1. Кеупех М б шогсЈз, 5 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о., е1с.
35, соп1.

262
8о1ћећу 1л)150, СопјипсНоп. „ Б е Сопјипс 11опе 1п ћога папујгаиз” [раШу т
соп!;. Кеупех М б ЕпдПхћ], аћоиС 2500 \^огс1б, 4 рр., есЈдех бН§ћ11у ћигпС, аГГес-
35, соп1. 1 јп § а Ге\у \у о гс1 з. Аи1о§гарћ. 5 т . 41о.

Тћезе 81х к е т з оГ боШећу Ео1 50 \уеге епс!о5ес1 1п а адгаррег ћеагЈп§ а ИбС оГ

соп1еп1б ш Ке\у1оп'б ћапс!.

8о1ћећу ЕоС 51. Ме1а1б. Ое Ме1а11огит М е 1атогрћоб 1 [3 ТгасСб: РгеГаПо;

Кеупев М 8 36. ВгеУ1б МаписЗисНо ас1 гић1пит сое1еб1ет; Ропб СћетЈсае
1ЈХ.С. М1сгоШш РћНоборћЈае], оуег 4 000 \^огс1б, 8 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.
661.

босћећу ЕоС 52. Ме1а1з. „О е МЈпегаИћиб” [1Чо1еб оп Сећг, ВабН Уа1епНпе,

е1с.] аћои1800 шогсЈб, 3 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.

боЉећу Е о153. Ме1ћос1 ћо\у 1о изе 1ће Ппс1иге оГ бо1 [ 1п Еп§Нбћ], аћоиС 600
Тг1П11у Со11е§е, шогЈб, 3 рр.; А тес1 ест е 1о с1еаг 1ће еуе б1§ћ 1: То Ех1гас1
Сатћпс1§е, Мб 1ће НпсШге оГ Сога1; То ех1гас1 ПхесЈ бак оГ А тћег; аћои!
К. 16. 38, ГГ. 439- 600 шогс!б, 2 рр.; а11 аиСо§гарћ; о{ћег Кесјреб (по{ јп Ие\у-
440А , ехс1исНп§ Шп'б ћапс!~). РоНо.
ипсЈегНпес! бесН-
оп.

босћећу Е о154. Мупб 1сћ 1 (НасЈпап) А и геи т баеси1ит гесНУ1У ит [апс!] Те-
б1атепШ т НасЗпапеит <3е аигео РћНоборћогит 1арШе, сНа-
§ гат, аћои1300 Ипеб [уегбе], 8 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.

боШећу Е о155. ИоЛоп. „ ои1 оГ Иог1оп'б Ог(Нпа1,” 1п уегбе, ћ е § т п т § :

Кеупеб М б 37. „ С о о Ј Мг. ТепбПе, 1ћеп 1еасћ т е 1ги1у,” 200 Ипеб, Го11о-
1Ј.1..С. МЈсгоШ т \^ес1 ћу „Ои1 оГ Сћаисег'б Та1е оГ уе Сћапоп'б У ео т а п ,” ће-
661. д 1птп§: „Те11 т е 1ће п а т е оГ уе рпуу б1опе,” 12 Нпеб; апс1
а Р о е т ћу КЈсћагс! Сагреп1ег, 1 4 Нпеб, 7 рр. АП Аи(о§гарћ.
б т . 41о.

бо1ћећу Ео[ 56. „ по1ап(1а С ћут1са” [Ио1еб, тобПу оп МаЈег, епсИпд: „ Ро-
риН А теп сап ј 1п Реги тоШИсаге погап! и1 1Пб1аг сегае с%1-
Нб 1гас1е(иг„], аћоиС 1500 шогЉ, 4 рр. Аи1о§гарћ. б т . 4со.

бо1ћећу Ео[ 57. „ Ио1апс1а С ћетЈса” [1Чо1е$ оп РћПа1е1ћеб, К.хр1еу, МаЈег,

е1с.]. аћои11500 шогс1б, 4 рр. АиСодгарћ. б т . 41о.

босћећу Е о158. Ко1е-Воок: Соп 1а1111п§ „Мо1апс1а С ћ етјса,” оп 3 рр. апс1

Кеупеб М б 38. Зеп1епПае по1аћПеб” [ 1п Еп§Нбћ апс! ЕаСЈп] оп 22 рр„ аћои!
1Ј.11.С. М ш гоШ т 7500 шогЈб, р1иб 76 ћ1апк 11., тагћ1ес1 рарег \\таррегб. АиСо-
661. §гарћ. б т . 4Со.

боћећу 1х>159. 1Чо1е-Воок: Аггапдес! Гог еШпеб ипсЈег „ Б е ба1е” , „бо1и-

Је\У1бћ НаНопа1 Но” , „СопјипсИо е! П^иеГасИо,” еСс., ћи1 со п 1 а т т § ИШе
апс11Јп1Уегб11у е1бе [ћап ћеасНп§б апс1 апа1уНса1 бићћеасНп§б. 15 11., ип-
Пћгагу, М б Уаг. б(11сћес1. Аи1о§гарћ. б т . 41о.
260.

боЉећу ЕоС 60. 1Чо1еб „еб Тигћа РћПоборћогит,’ оуег 2000 \уог<Зб, 6 рр.
Аи1о§гарћ. б т . 41о.

263
 8о1ћећу 1л>161. Иоуа Еит1па Сћет1са. 1л са сНШсШа 1п И оуо Еит1пе
Сћуппсо ехрИса1а, е1с., 2 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.

бо1ћећу ЕоС 62. ОћхегуаИопк оГ уе таН ег т уе 01а88. Аисћоге А п о п у то [јп

Кеупез М 8 39. ЕпдНбћ], аћои! 2500 \уогдз, 6 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.
ТЈ.Е.С. М шгоШ т
661.

боЉ ећу Е о163. ОрегаНопб. Ап 1троПапС СоНесНоп оГ Рареге [хп ЕаСЈп] ћеа-
Ваћзоп М 8 417, с1ес1: „ОрегаНопит Огдо” , „ М а 1 е т а е М тегаНз ргаерага-
ехс1исћп§ ип(Јег- 110 р гјт о е1 соп уеш о 111 а^ и ат” , „Ех1гасНо е1 КесиДсаНоп
1тес1 зесиопз, бр 1п 1из” , „ЕхСгасНо е1 КесНГшаНо А т т а е е1 са1с1паНо
Согропз” , „КесЈисНо” , . . КесЈисПо е! бићНтаНо” . „Е1е-
т еп соги т ОиаНГаСек” , берагаио Е1етеп(огит. е1с., аћои1
20 0 00 шогдк, 63 рр., з о т е рр. соп1а1п1п§ питегоиз т а г§ 1-
па1 геГегепсех, апс! т а п у рр. т и с ћ соггес1ес1. Аи1о§гарћ. Ро-
Но.

боШећу Еос 64. ОрегаПопб. Ори8 Р п т и т ; Ори8 (2ит1ит, Т\уо 5е1в оГ N 0 -

К еупез М б 40. 1ек; Ори8 бех1ит, Тшо 8е18 оГ N 0 ^ 5 ; Ориз Осгауит; Ех1гас-
и ^ .С . М1сгоШ т Но аип ујуј е1 сопјипсио ејиз; 1п а11, аћои112000 и/огс1з, 42
661. рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.

боСћећу и л 65. [ОрегаНоп8: 1-6, ће§ 1ппЈп§ \У11ћ „Ех1гасНо е1 КесННсаНо

Кеупез М б 41. брш1из” , епсНп§ \уПћ „бо1иНо 81сса е1 ћитШа те1а11огит
1Ј.1..С. МхсгоГ11т уи1§1 еогипмЈие риг§аћо е1 тиШрНсаНо ЈпГтка тегсип1
661. 8орћ 1С1 е1 ехГгасио аиг1 у т , ” 1п ]1д1ш ћи1 т Ш уегзе ех1гас18
1П Еп§Нбћ Ггот Шр1еу], аћои112 0 0 0 \уог<18, \У11ћ акегаНопб
ап<1 ге\уп(ш§5. АиСо^гарћ. б т . 41о.

боШећу Ео! 66. [ОрегаНопз: Ио1е8 оп 1ће ОрегаНопз 1, 2, апс! 6-9, 8 о т е

Гга§теп1агу, т ЕаНп], аћои1 13 000 шогсЈз, 43 рр. Аи1о-
§гарћ, шкћ уегу т а п у акегаиопб апс! гемгШп^з. б т . 41о.

боШећу Е о167. „Ориз Са11Н А попугт,” \У11ћ поСе: „ б т Н е ебС ћос ориб
орег 1 Раћгј...” , Сћар1ег8 ћеас1ес1: „РгасНса” , „ Б е 1§пе” ,
„Ми1прНсаио „Расеге аигит роСаћНе,” е1с„ аћои! 2750
шопЈб, 8 рр. А п ј \\гаррег. Аи1о§гарћ. РоНо.

боСћећу Ео 1 6 8 . „Реагсе 1ће ћ1аск М опск ироп уе ЕНхк,” 1п уегбе [Еп§Изћ],

Кеупез М б 42. 226 Нпе5, 7 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.
ХЈ.1--.С. М1сгоГ11т
661.

боШећу Е о169. РћНа1е1ће5. ИоГеб ои1 оГ РћПакШез, ће§ 1пп1п§: „Мегсигу

б1апГог<11Јп1-уег- уи1§аг 18 ргерагес! Гог сопјипсИоп Ш11ћ 8о1 уи1§аг ћу Ггециет
$11у, РгесЈепск Е. соћоћаНоп оГ Ке§ оГ [1гоп], 2 рр. Аиш§гарћ. б т . 41о.
Вгазћ СоПесћоп
оГ бјг 1$аас
1оп апс11ће Ш-
к1огу оГ б с 1еп 1Шс
Тћои§ћ1.

264
боСћећу Ео170. РћПозорћег'8 81опе. ,,1.ар1$ РћЛозорМсиз с и т киЈх гоћз е1е-
теп1агјћиз” , а ОЈадгат, соп81811п§ оГ а сеп1га1 с1гс1е („ Рп-
т а Ма1ег1а” ) \уЈ1ћ 7 о1ћег с1гс1е8 (3 Гет 1п1пе апс1 4 тазсиИ-
пе) гоип(Ј 11, шкћ М 8. (Језсгјрћоп оГ 1ће со1оигб, 1 р. 8 у о ;
МЈксеПапеоих ИоСез, еСс. оп 25 рр. (опе 1еаГ соп1а1тп§ оп
1ће геуегзе Сће ће§ 1пп1п§ оГ 1ће с1гаГ1 оГ а 1еНег: „Мг.
Аићгеу: I ипсЈегбСагкЈ уои ћауе а 1е11ег Ггот Мг. Еисах Гог
т е . Ргау Гогћеаг 1о зепс! т е апусћт§ т о г е оГ 1ћа1 пасиге” ).
А11 аиСо§гарћ. 8 т . 4Ш., е1с.

боСћећу Е о171. РћНозорћег'5 бшпе. „ ге§и1ае »еи сапопез аПдиоС РћНозор-

Кеупез М 8 43. ћ 1С1 сЈе 1.ар1е РћНозорћЈсо. АиСћоге с!ос1о ^иосЈат А п оп уто
Ш ..С . МГсгоШт 1тргебб јп Гте СигаСопит Рагасе1ке,” Го11оше<Ј ћу „Мауег'8
661. К§иге8 ргаебхес! 1о ВазИ Уа1епНпе'б К еуз,” аћои1 3000
\уогсЈб, 8 рр. АиШ§гарћ. 8 т . 41о.

8о1ћећу 1,о172. РћПо8орћег'б бШпе. 8еуега1 СЈиебНопб сопсегп 1п§ 1ће РћПо-
Кеупез М 8 44. борћег'б бш пе [јп Еп§Ибћ], аћои! 3000 шогсЈб, 8 рр. АиСо-
ТЈХ.С. МЈсгоШ т §гарћ. З т 41о.
661.

боСћећу Е о173. Ргаспса Маг1ае РгорћеИббае т А л е т А1сћегшсат, аћоис

Кеупез М 8 45. 1500 \Уогс1б, 4 рр. АиШ§гарћ. 8 т . 4ш.
1Ј.11.С. М к гоШ т
661.

8о1ћећу ЕоС 74. Ргах 1б [А ТгеаНбе 1п р 1Уе СћарСегб \уПћ 1ће Го11о\у1п§ ћеа-
Ваћбоп М 8 420. сИп§б: „Сћар. 1. Ое Ма1епае брегтаНсЈз” , „Сћар. 2. Б е
таСепа р гјт а” , „Сћар. 3. В е 8и1рћиге РћНоборћогит” ,
„Сћар. 4. Б е а§еп1е р п т а ” , „Сћар. 5. Ргах 1б” , 1п Еп^Ибћ],
\У11ћ уегу питегоиб аНегаиопб ап ј ге\ш 1т§б, аћои! 550(3
\уогс!б, 26 рр., 1п а \угаррег оГ \уМсћ 2 рр. соп(а1п по1еб оп 1ће
(ЈепуаНоп оГ 1ће патеб апс! бутћо1б оГ 1ће те1а1б Ггот 1ће
Е§урНап Сос1б, Ше Р1апе1б, еСс. А11 аиСо^гарћ. З т . 4Со.

8о1ћећу ЕоС 75. РгерагаСЈо МегсигИ а<Ј Еар1с1ет рег Ке§и1ат е1 1лдпат, ех
М 53. Рћј. А т е п с а п 1, аћоис 1000 \уогс!б, 6 рр. АиСо^гарћ.
б т . 41о.

Зо1ћећу Е о176. Руго1есћпу. Б е 1§пе борћогет еС таСегЈа ^ и ат са1е ГасП

Је\У18ћ ИаСшпа! [\У11ћ рабба§еб 1п Еп§Пбћ оп 1ће ЕхаћаСЈоп оГТ1псШгеб еСс.],
ап<Ј 1Јп1Уег811у аћоиС 2500 \у о п Ј з , 6 рр. Аи1о§гарћ. 5 т . 41о.
ЕЈћгагу, УаћисЈа
М 8 Уаг. 1, Меш-
1оп М 8 38.

боСћећу Е о177. РугоСесћпу. Тће Тћгее РЈгеб [1п ЕпзПбћ] аћоиС 1000 \уог<Јб,
Кеупез М 8 46. 3 рр. АиСо§гарћ. 5 т 4Со.
Т Ј Х .С . М јс г о Ш ш

661.

Зо1ћећу Е о178. РугоСесћпу. [„ Т ћ е Тћгее МубСепоиб РЈгеб,” тобС1у 1П Еп-

§Ибћ], еСс. аћоиС 1200 \уогс!б, 3 рр. АиСодгарћ.

265
 бо1ћеђу 1.о179. Руго1есћпу. А б и т т а г у оГ 1ће Орега1опз апс! Т есћ тц и е оГ
Руго1есћпу, апа1убес! ап<1 аггап§ес! 1п 1ађи1аг Гогт, ш [ћ с1е(а-
Пб оГ а111ће уаг1оиб р1есеб оГ АррагаШз ибес1; БЈгесиопб Гог
1ће сопбСгисНоп апс! \уогк1п§ о ! Ригпасез, 111иб»а 1е <1 ђу б1х
сПа§гатб, оуег 3000 шогсЈб, \упиеп оп 2 зј(1еб о? а ГоНо бћее!
ЉШес11 41о. Аи1о§гарћ.

боШеђу Ео1 80. Каутипдиб. „Е хрептеп1а КаутипсН,” [24 ЕхрептеШ б],

Кеупеб М б 47. ађои! 2500 шогдб, 6 рр. Аи1о§гарћ. РоНо.
11Х.С. М јсгоШш
661.

бо1ћеђу Е о181. Каутипс1из. [Мо1ез оп Ехрептеп1б оис оГ КаутипсЈиб, 1ће

„ Т ћ еа и и т С ћ у т 1 си т ” е1с., ћеасЈес! „М1бсе11апеа,” ађои!
1200 \уогс1б, 4 рр.; оШег Ио1еб , оп 6 рр.] А11 аиСо§гарћ. Ро-
Но.

боЈћеђу Ео1 82. Каутипс1из. Ех КаутипсН Нђго зесге1огит, зеи (1е 0и1п1ез-
б1апГогс11Јтуег- зепШб, ађои1 2000 \Уогс1б, 3 рр. апс1 Ио(ез [1П Еаип] оп Ше
зГ1у, Ргес1епск Е. берагаиоп оГ е1етеп1з ипјег баШгп ап<1 ЈирЈ1ег, ађоиС 3000
Вгазсћ СоПесћоп шогсЈз, 7 рр. А11 аи!о§гарћ. б т . 41о.
оГ б к 1баас Иеда-
(оп ап(Ј Сће Њ -
б1огу оГ бс1епи0с
Тћои§ћ1.

бо1ћеђу Ео1 83. К ес 1р ез.”А тесНс 1пе 1о 1гапзти1е Соррег” , „ Т о т а к е аги-

бсЈаЈ реаг1е” апс! оШег Кесјреб ап<ј Ио^ез, по1 јп № \у1оп’з
ћап<1, оп 7 рр. б т . 41о апс1 3 рр. ГоИо.

боШеђу ЕоС 84. [К едјтепз. А ТгеаНзе оп Ше К е ^ т еп б , е1с.] тоб11у 1п Еп-

Кеупеб М б 48. §Ибћ, ипдег Ше ГоИ отпд ћеасИп§з: „Еар 1сНб СотробЈНо” ,
Ц Х .С . МЈсгоШш „Е 1етеп {огит С опуегбт Сопјипсио еС ОесосНо” , „ К е§ 1-
661. т е п 1 § т б ” , „Ма1епа” [1гот РћИа1еШеб, МаЈег, бпус!ег, Ва-
бП Уа1епНпе, е1с.]; „ОесосИо Ке§ 1т е п МегсигН” , „ Ке§ 1-
т е п Јоујз” , „ К е § т е п 1.ипае” , „К е^Јтеп Уепепб, МагНб
е1 боНб,” \у1Ш ап Еаг1у БгаЛ, т и с ћ аНегес!, оГ Ше „ Оесос-
Но К е§јт еп Мегсиг11,’ т а11 ађои! 23 0 0 0 ууогЈз, 76 рр. еп-
с1обес1 ш а \\гаррег соуегес! шШ по1еб апд гои§ћ с1гаад1п§б
оГ бШ1б, геШПб, е1с. А11 Аи1о§гарћ. 5 т . 4ш.

боШеђу Ј,о1 85. К е§ 1т е п . Ио1еб оп Ше К е§јтеп , Шгее бе1б, ађоиС 5300

\уогс1б, 18 рр., 8 рр. Вас11у сНбсо1оигес1. АиШ§гарћ. б т . 4ш.

бо1ћеђу Ео1 86. Ке§1теп [А бепеб оГ беуеп А рћопбтб, 1П Еп§Нбћ; Го11о\уес1

Кеупеб М б 49. ђу АппоСаиопб, тобН у 1п ЕаНп], ађоиС 3000 \Уог<Јб, 7 рр.
И.Е.С. МшгоШш АиШдгарћ. РоНо.
661.

боШеђу 1.0187. К е§ 1теп б. Тће К ејртепб дезспћес!, даШ уе и т е & б1§пеб [111
Еп§Ибћ], ађои12000 даогсЈб, 6 рр. Аиш§гарћ. б т . 41о.

боСћеђу 1.о1 87, РгороПопб. „ОГ РгороШопз” [1п 1д1ш], ађои! 1200 \ уогсЈз ,
соп1. 4 рр. Аи[о§гарћ. б т . 4(о.

266
5о1ћећу Ео1 87, Е1ешеп18. ,,О е Рпппз гпа1епаИћи8 рппсЈрПб [е1 ео г и т ргае-
соп1. рагаиопе] аћои11200 шогсЈз. Аи1о§гарћ. 8 т . 41о.

бо1ћећу Ео1 87, Ахјошб. „Т ћ е беп ез оГ 1ће \^огк јп А хш тк [45] С1иер1у оГ

соп1. уе \уогк јп с о т т о п §оШ” , аћои1 800 хуогсЈк, 4 рр. АиШ-
§гарћ. б т . 41о.

5о1ћећу Ео1 87, Шр1еу. „ Сопс1ибшпе ех К.Гр1еЈ Орепћиз (1е<1ис1ае” , „Ргае-

соп1. рагаПо баНб ех Шр1е1 орепћиз” , е1с., аћои( 2000 шогсЈх,
1 1рр. АиШ§гарћ. б т . 4Ш.

боЉећу Ео1 87, А1саћез1. „ОГ 1ће А1саће81,” [ т Еп^Нзћ, ехсер1 Гог ^ио1аН-
соп1. опз], аћои! 3000 \уогс!б, 8 рр. Аи1о§гарћ. б т . 4ш.

бо1ћећу Ео1 87, РћПоборћег'б бШпе. „ Б е тесЈепсН АПе, е1 ики ЕарЈсНх”

соп1. [раП1у 1п Еп§Нзћ], аћои! 2000 \уогс18, 6 рр. АиШ§гарћ. б т .
41о.

Тћеке хеуеп 11е т 8 оГ 5о1ћећу Ео1 87 ^еге епс1обес11п а \угаррег ћеаг1п§ а НбС оГ
соШепСз 1п Не\у1оп'8 ћапд.

боСћећу 88. Ке§и1и8 МагНб.[А Кесјре Гог т а к т е ап а11оу оГ 1гоп ап<1

АпНтопу, 1п Еп§Нбћ], аћои! 300 \уогс1з, 1р„ ГоИо, аиШ-
§гарћ; Кес 1ре 8 1П 1ће ћапс! оГ Јоћп Сопс1и1П Гог такјп§ А^иа
РоП 18, апс! Гог КеГт 1п§ бПуег, 1 р„ ГоНо,; „ Е х р еп т еп 1 и т
Ве1Нт” , 1 р. 41о.

боЉ ећу Е о189. Кеће (ЈосЈосиз а) Орега Сћуппса, \У11ћ Тгапзспрк оГ ЕеМегб
Кеупех М б 50. 1о Ог. Јоћп Тшуздеп Ггот А. С. Раћег, апс1 Ио1е8 оп Раћег'8
1ЈХ.С. М1сгоП1т \Уогкз [ 1п Еаћп], аћои! 7500 \уогс1б, 22рр. Аи1о§гарћ. б т .
661. 41о.

боЉећу 1. 0 1 90. К е т е ^ е з . А СоИесНоп оГ КетесНез „А§а1пб1 уе Р1а§ие” ,

Т пп 11у Со11е§е, „Рог уе бсигуу & Оои1е” , „Рог а Теиег \У о гт е оп уе Га-
Сатћг1<12е, М б се” , „Гог уе ТооСћасћ” , „Рог у е бр1еепе” , е1с„ аћоиС 850
К. 16. 38, Г. шогсЈб, оп 5 рр.; „ То т а к е 1пк. ’ е!с.. аћои! 600 \уогсЈ5. оп 4
4 4 1А, ип<1егНпес1 рр. б т . 41о. АиШ§гарћ.
зесНопк оп1у.

бо1ћећу 1. 0 1 91. К1р1еу (б 1г Оеог§е) Ио1е8 оп бЈг Оеогде К1р1еу: К1р1еу'8 VI-
Кеупеб М б 51. 8№п; РгеГасе Ш ћјз ОаЈез; апс! О р еп т § оГ 1ће 51х Са1е8 (Са1-
ХЈХ.С. М ЈсгоШ т стаИоп, бо1иИоп, берагаНоп, Сопјипсћоп, Ри&еГасћоп, Соп§е-
661. 1аНоп), аћоиГ 8000 \уогс!8, 14 рр. АиШ§гарћ. б т . 41о.

боЉећу Е о192. К1р1еу (бјг Сеог§е) ЕрЈхИе 1о К[1п§] Ес1\уагс1 ипГоИес!, аћо-
Кеупех М б 52. и 1 10 000 теогсЈз, 17 рр. АиШ§гарћ. 5 т . 41о.
ш !.С . М кгоГПт
661.

боЉ ећу 1.о193. [Кјрр1еу (51г Сеог§е)] „ ОГ уе Пгз1 Оа1е,’ [јп Еп§И8ћ], аћо-
Кеупех М б 53. и14000 угогдз, 9 рр. Аиш§гарћ. б т . 41о.
1Ј.1..С. М1сгоШ т
661.

267
 5о1ћећу 1.0194. Шр1еу (5јг Сеог§е) „ К1р1еу ехроипдес!” [1ће Т\уе1уе Са-
Кеупеб М5 54. 1еб], аћои1 4500 шогсЈб, 12 рр.; „Ио1еб ироп Шр1еу,” аћои1
1ЈХ.С. М1сгоП1ш 1500 \уогс1б, 8 рр. А11 аи1о§гарћ. 5 т . 4Со.
661.

5о1ћећу 1 . 0 1 95. „К.0 баг10 М адпо” [Ио1еб апс! Аћб1гас1б], аћоиС 750 \уогс1б,
11/г рр. Аи1о§гарћ. 5 т . 41о.

боЉећу Е о196. 5сћгоес1ег. [Ио1еб] Ои1 оГ бсћгоесЈегиз Рћагтасорое1а; апс1

о1ћег Ко1е5 (Гга§теп1агу) оп 10 рр. Аи1о§гарћ. 5 т . 4Со.

5о1ћећу Е о197. 5епсћуо21иб ехр1а1пед [Ио1еб оп 1ће Тгеаћбез 1-7, апс! 9-12
Кеупез М 5 55. оГ 5епс11УО§Ји5; Ио1еб оп „ У е РћПоборћкк КЈс1с11е,” е1с„
1Ј.1..С. МЈсгоГНт тоб11у 1п Еп§Нзћ], аћои1 12 000 \уогс1б, 37 рр. Аи(о§гарћ.
661. 5 т . 4{о.

5о1ћећу 1.о198. ЗепСепПае 1ис1Гегае е1 Сопс1иб10пез по1аћ11еб [\У11ћ раббадеб

Кеупек М 5 56. 1п Еп§Пбћ], е!с., аћои! 6000 \Уогс1б, 18 рр. Ап аи1о§гарћ по!е
1Ј.1..С. М1сгоГит оп р. 1 геасЈв: „ К1п§'б К.есе1уегб 1аке аП ћи1 ћгабб т о п е у Ш1
661. пех1 Мау 24. Иопе сИр1 раббеб аЛег Рећ.10 ехсер! 6 репсеб.
Вгоас! т о п е у рипсћес!. 4 Мт1б 1п беуега1 раПб оГ 1ће Иаи-
оп.” А11 аи1о§гарћ. 41о.

боСћећу Е о199. 5ерагаНопб. Ио1еб оп 5ерага1опб, Ргосебб1опб, 5ићИта11опб,

Кеупез М 5 57. В1б[П1аиопб, е1с., [тобПу 1п Еаип], \У11ћ геГегепсеб 1о
1Ј.1..С. М ш гоШ т Каутип<1иб, Мапа Реггаг, Атееппа, 5епсНуо§1иб, Р1атте1, апс!
661. о1ћегб, аћои19000 шогЈб, 17 рр. Аи!о§гарћ. 5 т . 41о.

5о1ћећу Е о 1 100. 5Пуег. Кесјре Гог Ми1ир1ут§ бПуег (ћу ас1сНп§ бПуег, апи-
Кеупез М 5 58. т о п у апс11еас11о С тпаћаг) [1п Еп§Пбћ], аћои1160 ж ж Јб, Уг
1Ј.1..С. М1сгоГ11т р.; Ко1еб оп „ Адиа 51сса,” е[с. [1п Еп§Ибћ апс! ЕаПп], аћои!
661. 3000 \уог(Јб (т и с ћ акегес!), \лл1ћ гои§ћ бке1сћеб оГ Гигпасеб,
апс! са1си1аиопб, 12 рр. А11 аи1о§гарћ. 5 т . 4Со.

5о1ћећу Е о 1 101. 5о1иНоп. „О е 5есге1о 5о1[иИопб] ” 1п Еп§Ибћ, [оп ОЈапа’б

Кеупеб М 5 59. Боуеб, е1с.], раЛ оГ ћеасИп§ ап<1 беуега1 \уогс1б т 1бб1п§, аћо-
1Ј.1..С. МЈсгоГПт и! 1000 шогјб, 3 рр. Аи1о§гарћ. 5 т . 41о.
661.

бо1ћећу 1. 0 1 102. 5пус1егб (Јоћп с1е Моп1е) Тће М е(атогрћоб 1б оГ Ше Р1апе1б,

Уа1е 1Јп1Уегб11у, Т ћ а1 1б А \Уопс1егГи11 Тгапбти 1а110п оГ 1ће Р1апе1б апс! М е-
МеШса! ЕЈћгагу. [аШцие Гогтеб 1п 1о 1ћек Пгб1 Еббепсе (\У11ћ ап аппехес! Рго-
себб), ћејп§ а сИбсоуегу оГ 1ће 1ћгее кеуб регНпеп! 1о 1ће оћ-
1е 1п1п§ оГ уе 1ћгее Рппс1р1еб. Е1ке\У1бе јп \ућа1 таппег 1ће
тоб1 §епега1 ипхуегбаП 1б 1о ће оћСе1пес11б т т а п у р1асеб оГ
1ћ 1б [геаПбе с1ебспће<1 ћу Јоћп с1е Моп1е 5пу<Јегб, аћои[ 22
000 \уогс1б, 62 рр., \У1Сћ ћеаиНШНу \упИеп ННе сопиипт§ а реп-
апс1-1пк <Јга\У1п§ оп геуегбе, аиСо§гарћ 1гапбспрС; Ио1еб ћу Ке\у-
[оп оп 1ће ћоок, 4 рр. Аи[о§гарћ. 5 т . 41о.

богћећу Ео1103. 5пус1ег5. А К еу 1о 5пус1егб [ 1п Еаип], аћои1 1000 \уогс1б, оп

3 рр.; 5еп1епНае по1аћПП ехроб1Нае, аћои[ 1400 \уогс1б, оп 4
рр. А11 аи[о§гарћ. 5 т . 4[о.

268
бо1ћећу 1лЛ 104. бићИ та 1100п. Ио1е8 оп бићНтаНоп; Тће б1опе, Тће ТЈпсШ-
ге, е1с. [ш ЕаПп], аћоиС 1500 \уогс1з, 6 рр. Аи1о§гарћ. б т .
410.

боЉећу 105. „Таћи1а бтага§дупа” апс1 „ћуего§1урћЈса Р1апе1агит” ,

Кеупез М б 60. аћоиС 1750 шогс15, 4 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.
1Ј.1..С. МшгоШш
661.

бо1ћећу Е о 1 106. „Тћеа1гит Аб 1т о п о т 1ае Т еггезЈт” [апс! уе сопуегзјоп оГ

бШпГогс! ХЈпЈуег- опе е1етеп 1 1п1о апоЈћег 1п уе сотрозШ оп оГ уе з1опе,” еСс.,
511у, Ргес1епск Е. 1п ЕпдИзћ ап<1 ЕаНп], аћоШ 1000 даогсЈб, \уГ1ћ 2 реп-апс1-тк
Вгахсћ СоПесПоп сИа§гатз. Аи1о§гарћ. РоИо.
оГ б 1г 1заас Иеш-
1оп апс11ће Ш-
к1огу оГ б с 1еппПс
Тћои§ћ1.

бо1ћећу 1л>1107. Тћекаигик Тћехаигогит 81Уе МесИс1па Аигеа [1п Еп§Нбћ],

Кеупез М б 61. аћоис 1200 \ уогс!з , 5 рр. АиШ^гарћ. б т . 41о.
1ЈХ.С. М 1сгоШш
661.

бо1ћећу Е о 1 108. Тгап8ти1аНоп. „Т ћ е \Уогк оГ ап оИ РпезС, \'и.\ В ,” е1с.

Кеупез М б 62. [С0 п1а 1п1п§ сИгесНопз „ Т о Шгп 1) 1п1о О (1.е. бИуег 1Шо
ТЈХ.С. М к гоШ т §оШ),” „1) ои1 оГ? апс! о* “ (»Луег ои1 оГ шегсигу апс11гоп);
661. ШгесНопк 1о т а к е А игит Ро1аћПе е1с.] Ш11ћ сЈагш1п§8 оГ ге-
1ог1б, гесејуегз, е1с., аћои! 3500 \ уогс!8, 8 рр. АиСодгарћ. б т .
41о.

бо1ћећу Е о 1 109. ТгапктиСаНоп. Рга§теп1 оп1у, оГ а ТгеаНзе [Јп 1.аПп] соп1а1-

П1П§ 8еуега1 сипоиз реп-апс1-1пк с1га\У1п§5 оГ ргосеззез, опе
о сси р у т § а \ућо1е ра§е, сЈезспћес! [1п Еп^Пбћ] 1П тузПса!
1егтз, аћоиС 2200 \Уогс1б, 8 рр. АиСо§гарћ. РоИо.

бо1ћећу Ео 1 110. Уа1епНпе (В .) Аћ81гас18 Ггот 1ће \Уогкк оГ ВазП Уа1епИпе

оп М1пега1з; ТгапктиШНоп оГ Ме1а1к; УПг1о1 е1с. [ 1п Еп-
§Нбћ], аћои! 6000 \ уогс!5, 14 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.

бо1ћећу 1.о1111. Уа1епПпе (В .) Уегкез а11ће епс1 оГ В. Уа1епПпе'5 Му81егу оГ

Кеупек М б 63. 1ће МЈсгосокт, аћоиС 580 Ипек, \укћ а зтаП реп-апс!-1пк
1ЈХ.С. М ш гоШ т <Јга\У1п§. Аи1о§гарћ. бт.41о.
661.

боЉећу Е о 1 112. Уа1епНпе (В .) Сиггиз ТпитрћаПз АпНтопН [МоСек апс1 Аћ-

Кеупех М б 64. 51гас18], аћои14500 \уогс1б, 8 рр. Аи1о§гарћ. б т . 41о.
Џ Х .С . М1сгоШ т
661.

боЉећу Ео1113. [Уе§е1аИоп оГ Ме1а1б: с!гаГ1 оГ а бћ оп ТгеаИке, 1псотр1е1е

( 1п ЕпдПбћ)], аћои! 4500 \Уогс1б, 12 рр. АиШдгарћ, \У11ћ
т а п у соггесНопб апс! аИегаНопб. б т . 4(о.

269
 5о1ћећу 1л>1114. [УјИа поуа (АгпоИиз с1е)] „Е х Козаш аћћгеуЈаН 1гас1. ^и-
Кеупез М 5 221 11^ . ” - „Е х РеСг! Вопј ЕотћагсН Реггаг1еп 8Х8 Маг§аг11а Рге-
(рћоФбШ). Поза” - „Е х Ошпузп 2асћап18 Ори8си1о” - „ои1 оГ РћПак-
1ЈХ.С. МЈсгоГПш ће'8 \Уогк сопсегп 1п§ 1ће ех1гасиоп оГ [8и1рћиг] оиС оГ [тег-
661. сигу]” , С отт еМ агу оп К.1р1еу, е!с. (раП1у т ЕпдНбћ) - „Е х
С1ап§оге В и с ст а е , аћои1 24 000 и/опЗз, оп 61 рр., ргесе-
с1ес! ћу 5 рр. Ргерагес! аз ап 1пс1ех, 1ће гета1пс1ег оГ 1ће уо1и-
т е ћ1апк, ехсер! Гог а по!е оп 1ће Г1у-1еаГ: „ бер . 25 1727.
N 01 Гп 1о ће рг1п1ес1. Тћо. Ре11еС.” Соп1етрогагу са1Г. Аи1о-
§гарћ. РоИо.

5о1ћећу Ео! 115. Ух1г1о1. „КоГез ироп уе \уогк т§ оГ----- ” [Ап ассоип! оГ ап
ас1иа1 риг1Г1саИоп оГ У11г1о1, \ућ1сћ 1оок 6 топШ 1о а сс о т -
рНзћ], аћои! 350 \ уогс!8, 1 р.; о п 1ће геуегзе зШе аге зеуеп
„Оиагез,” апс1 а1зо по1ез оГ уагјоиб зи т з о \у т § 1о №\у1оп
(с1а1е<1 1673-77). Аи1о§гарћ. 5 т . 41о.

8о1ћећу Е о 1 116. Уаг\уог1ћ (\У.) Ргосеззиз Муз1егН Ма§П1 РћНозорћЈсиз,

1701, а 1гапзспр[ ир 1о Е хр еп теп ! 9 оп1у (1псотр1есе), по1
1п Ие\у1оп ћап<1, оп 107 рр., соп1етрогагу са1Г, јо 1п!з ћго-
кеп, \укћ поСе оп Г1у-1еаГ: „ 8ер . 25 1727. N 01 Ги 1о ће рпп-
1ес1. Т. Ре11е1.” 8 у о .

8о1ћећу Е о 1 117. Уаг\уог1ћ (\У.) Ргосезбиз Муз1егН Ма§п 1 РћНозорћЈсиб,

1702, а [гапбспр! оГ Сћар1егз 1-6 (1ПСотр1е1е), п о 1 1п № \у-
1оп'з ћапс1, оп 91 рр., соп1етрогагу са1Г, \У11ћ с1абр, §. е.,
\уШ1 по1е оп Г1у-1еаГ: „ бер . 25. 1727. N 01 Ги Со ће рппСес!.
Тћо. Ре11е1.” Оћ1оп§ з т . 8 у о .

8о1ћећу 1л)1118. Уаг\Уог1ћ (\У.) Ргосе88иб Муз1егН Ма§п 1 РћНозорћ^сиз, а

К еупез М 8 65. пеа11у \уп11еп 1гапбспр1 оГ Сћар1егб 1-10 (тсотр 1е1е), по1 1п
ХЈ.11.С. МЈсгоГПт Не\у1оп'б ћапЈ, оп 75 рр. РоИо.
661.

Тће 1ех1з оГ 1ће Гоге§оЈп§ 1гапзспр1з оГ 1ће Ргосеззиз аге по11с1еп11са1.

боШећу Е о 1 119. [УатооЛћ (\У.) Ргосеззиз Муб1егН Ма§п 1 РћНозорћЈсиб: ап

Кеупеб М б 66. АћбСгас! оГ Сћар1егб 1-5 (1псотр1е1е [1п Еп§Нзћ], аћои!
1ЈХ.С. МЈсгоШ т 3300 даогсЈз, оп 12 рр. Аи1о§гарћ. РоИо.
661.

боШећу Ео[ 120. А1сћеписа1 М б. А СоИесНоп оГ ТгеаИзеб оп А1сћету:

Кеупез М б 67. „Т ћ е Ароса1урзе ог К.еуе1асоп оГ 1ће бесге1 брГгЈг” , „Тће
и Х .С . М 1сгоШ т 1гие огс!ег т уе \Уогкз оГ уе РћПозрћег'б з1опе” , „ Б е
661. А1кут1ае уепСаСе” , Ех1гас18 Ггот Ше А1сћет1са1 \Уп1егб,
ап<Ј а 1аг§е соИесНоп оГ Кес1реб апс! ЕхрептеШ б, тобПу јп
Еп§Пзћ, 112 11., соп1етрогагу Н тр уеН ит, \угаррег (1о\уег
раЛ т Ј 881п§) аррагепПу Ггот № \ у1о п ' з СоНесНоп ћи1 по1
соп 1а 1П1П§ апу 1ћ 1п§ 1п ћјз ћапс!. [16Ш-17* Сеп1.] б т . 41о.

270
боЉ еђу 1. 0 1 121. бесгеи КеуеаГсЈ: ог, Ап Ореп Еп1гапсе 1о 1ће 18ћи1-Ра1асе оГ
1Јп1Уег51Су оГ \Уј- 1ће К т § : сотајпјпд 1ће §геа1е51 Тгеазиге т Сћет151гу...
8соп81п, биуееп сотрозес! Ву а ток1 Гатоиз ЕпдПзћ-тап б1уНп§ ћЈтбеИ7
СоПесиоп А п опутиз, ог Еугаепеиз РћНа1е1ћа СозтороНш ... РиђПзћес!
1ог 1ће ВепеГп о ! а11 ЕпдНзћ-теп, ћу \У. С. Е«]. [ј.е. \УНН-
а т Соорег], соп С ат тз соггесНопз апс! адсННопз 1П 1ће ћапсЈ
оГ Ие\у1оп оп а1то$1 еуегу ра§е, з о т е сотр1е1е1у ШНп§ 1ће
тагдјпз, \уј1ћ Ме\у1оп'8 ргекз тагк ,,А /п 0’ оп 1ппег соуег,
апс1 аи1о§гарћ 1п8сп р 1шп оп Ну-1еаГ; „соб1 с1§ Мг. бсогу,”
соп1етрогагу зћеерзИп, з т . 8 у о ., \У СосЊШ Гог \У Соорег,
1669.

271
 ДОДАТАКБ
Њутново упутство за справљање звезданих регулуса
Универзитетска библиотека, Кембриџ, Портсмаутска збирка
М8 АсИ 3975,Г. 42г, V (Њутнове стр. 81-82)

/ Г. 42г / Да се направи Регулус од б , о*, Тј, 9, &с. Узми од 6 12 3 од о* 4У2 /

или 5’/4 / или 9 6 / или 6’/4 / или од 3 8'/2или пропорционално више додај у
б , ако ће поднети. Када се стопе, одлиј их и имаћеш Рег. Када се стопе мо-
жеш бацити 2 или 3 3® на њих, а када изврши дејство одлиј. Ако је шљака од
Г| пуна малих равних зрака, онда има сувише мало Т| у сразмери. Ако неки
регулус бубри много у средини горње површине, то доказује да има сувише
б , а ако је равна онда има премало. Што су пропорције боље, то ће Регулус
бити светлији и кртији а шљака тамнија, и лакше ће се раздвајати. И такође,
звезда савршенија, сем ако соли на врху превиру и праве мехуриће при хла-
ђењу што прави поремећаје површине. Рад најбоље успева са малим количи-
нама. Ако би дуго било нечега као смола при хлађењу, онда то није добар
знак и често указује на сувише антимона. Дванаест унци б даје 41/, Регулуса
сГ, а 3‘/3 од Регулуса ? или Т| када се рафинира. За рафинацију, чим се стопи
убаци у У4или V, пинте толико шалитре колико има регулуса по тежини; за-
тим дувај да се добро загреје док метал и со не прокључају ^добро / заједно
& такође / такође док / не заврше са / кључањем и / пенушањем, а тада
их одли од <51с>. Ово можеш понављати све док со не постане од <$1с> бела
што ће бити при другој или трећој рафинацији. Не мешај шалитру са дрве-
ним угљем јер ће иначе силе шалитре уместо на метал бити утрошене на
други начин. Калај може бити 5У3 до 12 од б или 4 према 9. Ако би количина
била сувише мала, као 2 5 од ^калаја ^онда узми 4'/4 од б , али ако је већа
узми 4 према 9. Обрати пажњу да у калају и олову ако би шљака била пуна
врло малих стирија,* као влакана или зрака који иду из центра метала, то
указује на сувише б . Ако је разгранат са крупнијим зрнима (што у калају /
нарочито ће се трајно јављати према ^централном^ металу) то указује
на сувише мало б . Најбоље је када је шљака / Г. 42у / влакнасто-зрнаста
према унутра ка центру метала али не сасвим до спољне стране, сем ако се
догоди да шљака изгледа црна.
Ових правила треба се увек придржавати. Прво, ватра треба да буде брза.
Друго, да лонац буде добро загрејан пре него што се ишта стави у њега; тре-
ће, да метали буду стављани следствено према њиховом степену топљивости

81ш а , а е ,/ , (1а!) = 1ес1етса. Уегј>.

272
( /, ? , б Д , т|. Четврто, да / о т / стоје -^неко време / после б стапања пре
него што се одлију у складу са количином регулуса који дају, О*, % . Пето, да
се први Г| пут никаква со не посипа осим на о* да се спречи да се стврдне по
врху & и тада нека се одлије од < 510 када је распаљеност соли прошла, пре
него што је сасвим престала да пенуша. Шесто, да ако хоћеш да имаш шал
^итру-/ течну без превише велике топлоте, можеш то убрзати ако убациш
мало више шалитре помешане са У8 или У16 дрвеног угља фино спрашеног.
Такође треба водити рачуна о овим знацима. Ако се шљака и Регулус не
раздвајају добро онда има сувише метала; ако се раздвајају добро, а ипак не
дају очекивану количину Регулуса, онда има сувише мало метала (осим ако
ватра није била довољно брза или регулус није имао довољно времена да се
слегне). Ако је регулус сувише жилав то доказује сувише много метала осим
у калају који се тиме прави кртијим. Да се пропорције метала могу изменити
у рафинацији. Тако Ч од о* пошто је волатилнија него од б , ако има сувише
О' у почетку, она може при рафинацији поновљеној 3 или 4 пута доћи до до-
бре пропорције. Да различити ступњеви ватре могу изазвати неке варијације
у пропорцијама. Тако је са добром и брзом и жестоком ватром 4 од сГ према
9 од б дало најцрњу & најпрљавију шљаку а Рег. после једног или два пречи-
шћавања врло добро је стварао звезде. Али у мањој топлоти већа пропорци-
ја од б дала је најцрњу шљаку.
Ако се Регулус спраши и помеша са / У2 или / У3 шалитре & тако посте-
пено убаци у лонац, нешто више од половине регулуса изгубиће се у солима
али ако се мало дрвеног угља помеша са солима (претпоставимо У8 или У12
део да би се учинило да соли сагоре, неће бити потрошено много метала.

273
 ДОДАТАКВ
„ Кључ”: Кејнсов М С 18, латински текст и српски превод
К т § 'з С оН еде, С атђпс1§е

О.АУ15

/Г. 1г/ 1т р п т 18 8С11о ттега1е сгис1ит е1 Јтта1игит еззе б ћађепз 1П зе

те1а1Ис1 ргорпит та1епаН1ег, иШС < 510 аНСег сшс1ит е11пс1Ј§е5Шт 811 пипе-
га1е. Б 1§епШг аи1ет уеге рег ^ циос! т сГ1е е1 аИђ1 пизрјат герепШг.
РаПез б у с1иае с и т ј, сГ с1ап1 О ци1 т циапа 8и 1 Ги810пе 81е11ат ехћ1ђе1,
ћ ос 81§п о со§п о8сез с/1 1 8 а п 1 т а т ујгшсе б ц Гас1ат 1о1аН1ег Уо1аи1ет. Н1с
81е11аШ8 О 81 Гипс1аШг с и т * О аис *5) СоШб т 1ебСа е1 с т е п Ц о еуарогаШг, циос!
т у б 1 е п и т е81. Н1с Н е т О 81 с и т ? ш уи1§ап а а а е1 ас11етриз ђгеуе 2 уе1 3
ћ огаги т браН ит сН§егаШг т уазе с1аизо 1еп1 са1оге ас р оз1тос1и т рег 1/8 ћо-
гае 1егаШг јп т о л а п о тесН осп1ег са1еп1ј ађзцие ћит1сН1а1е с!опес ш^гесНпет
б и а т ехриа1, <1ет а<1 п 1§гесНп1б зиае т а х 1 т а раЛе сЈерозкш пет 1ауеШг сЈопес
у1х атрИ и8 п1§гесНпе ЈпПсЈаШга ациа, циае ас1то<1ит т рппсјрш ш §гезск, ци-
ос1 тиШрНс1 аГГизЈопе ациае ес еГГизшпе ођПпеШг, зЈссешг ћос ааа , 1§п1 с1е-
пиб арропаШг аЦ ие т са1оге зиргасНсСо сЈеПпеаШг рег 1гез ћогаз, розСеа 11егит
и1 р пи з 1п т о Л а п о с1ссо < з г с > саНдоцие 1егаШг, п о у а т ехсги1(; П1§гесНпет ^и-
ае к е г и т ађ1иепс1а, ћ ос гатсНи 11егапс1ит с1опес а а а 1оШ т Па1 1Пб1аг 1)ае
бр1епсНс1ае еС сиреПаСае. Ех1б1к аиСет јп рппсјрјо со1оге р 1 и т ђ ео е( ођзсиго.
Б ет § ћипс 81с ађ1и1ат сНбНПа е1 <1епи6 зерНез аи1 поујез 11егит ааа , &
1п 81п§иНб ааа са1еГас(лопет СпШгаиопет ађШНопет (оНез ођзегуа & СоНез
јрзи т сНзиНа и1 рпиб, ћађеђ 1б У1се зерита 9 и т о тш а теСаПа бо1уеп1ет, јт -
рпппз бо1ет. 8с1епб бспђо, п а т ћађео уапа т 1§пе У11га с и т О е1 ћос $ш т
циЉиб агђопз Гогта сгезсип! е1 сНсиШшпе соп1тиа бо1уип1иг агђогеб кегит
с и т ореге т 9 и т поуит. Та1е уаз с и т О бјс бо1и1о 1п 1§пе ћађео иђ1 О поп
еб! бо1иПт рег с о т ш у и т јп аиотоз а<1 оси1ит бес1 ех- ес ЈпСппзЈсе 1П ? и т 1ат
У1Уит ас т о ђ Н е т ас <5Гс> иИиз т типс1о герепШг ^из. Титезсеге еп1т Гасј(
О Шгдеге е1 ри1гебсеге ас сгебсеге 1П зигси1об еС гатоз, тисапск) јпсНез со1огеб
^иогит абресШб т е циоПсНе 1епеп1. циос! т а § п и т агсапит ри1о т Акћуппа,
Шцие поп ^иаеп ^ с е п зе о / гесГа У1а ађ атзПб ^иогит п1пиа еб1 бар1еп11а ис
ех 181Јтеп 1; ? и т уи1§агет рег геиега1ат соћођаиопет а ге§и1о гг 13 [ј.е. 0 Ч18
беи б џ] ре 11 <1еђеге, циос! 1атеп ипјсит согриб ? 10 ГатШаге и1ро1е р го х т е
с и т 1б(;о со§- е1 а§поуепб т 1о1о ттегаН ге§по, ћиЈбцие р г о х т и т /Г. 1у/
Оет. АЦие ћаес езС теСћосШб рћНозорћка теНогапсН паШгат т паШга соп-
бап§итка1ет т сопбап§и1пЈШе.
С>иоас! ћапс орегаПопет еуо1уе Ер1з1;о1ат гебропзопат а<1 Тћотаб с1е Во-
п ота, циаебПопет ћапс р1апе бо1иСат т у етеб .

<Њ утнова ф уснота> 1 Сог(е 4 ' 8110 11а

* < У рукопису нема напомене уз ову звездицу.>
274
 Акегиш зесгеШт ез1 циос! ори8 811 јђј Пђ1 те<11а1:опе сИапае У1г§1П1б [4 . е.
рипббта 1 )а] а 1кег поп ипјипшг $ е 1 0 .
О Ш ех 6 5 IV / р . \ \ / сГ 5 1ј / р . \ \ / , 81С еб1 ђопа ргороПЈо. Ј т р а г б
п и теги б зирег < неисписано у рукопису > поп ез1 пе§И§епс!из. И а т 81 ћ 1с ег-
гог &из1гађепб. ЈТас О 1пцс1епс1о < з1с > рег У1се з Ф, и! т а 1 еп а ПиаС 1ПЈ1се ас!
б и р е п о г е т р горогП опет Ф 5 IV т ј п ј т и т Ђ Иј.
М ајогет циапПСаГет јп ипо +1о ргерагаге поп еб1 сопбићит б 1п1ит Ф1о
1пс1е б1ти1 с и т с / 1е цикх]ш<Ј аНј сНсат бспђаШуе.
РоббиШ бигш пипогеб с1аУ1 е 1 т р п п п б еогит ех 1гегш1а1еб ађ ецијпјб зо1е1б
сопГгасП. Ј§тб бјс 1'огПб иС Пиеге рогегк т а 1епа [Јпб1аг У ае] цио<Ј ГасПе ГЈС, иђ1
Пи11 сосћ 1еаге пкп јпјјсе, иђј <1 еПа§гауеп1 аНит тјјсе 1<1 цие соп11пио <1опес
1геб циаШогуе 1пјесепб 5. Т и т аи§е сагђопеб сјгса +1ит сауепсЈо 1атеп пе 111 ЧУ
1ит сас1ат. Јд п ет аи§е циа1ет гецијп! 1ипае уи1§апб Гиб1о, аГцие т ћос б1аШ
геНпдие рге 1/8 ћогае. [МаСепа тб1аг ациае Сепијб еббе <Јеђе1 б1 гес!е орегаШб
Гиегјб.] Т и т т сопит еГГипс1е, биђб1с1еђ11 О а цио сЈпепНат берага бсопат.
К.еГп§егаШт 1п уабе бшсо бегуа.
Вопае Гиб1оп1б 81§ п и т еб( б1 Геггит 1о1аИ1ег 811 Гизат зсопаецие рег зе соп-
с1с1ап1 т ри1уегет.
О ри1за е1 јрзј Ф1 3 јј, ас1 б и т т и т 5 цзз, ас1с1е е1 ехас1е 1еге з1ти1,11егит
ГипсЈе зсопаз агбепјса1еб е1 ти1Иеб ас1ј1се.
О 1егПо е1 циаЛо с и т Ф б ј а<Ј б и т т и т 1еге еС 111 п о у о $ Гип<Је е1 ћађеђјб
^иаПа ујсе бсопаб аигео со1оге 1тс1аз еС О бСеНаШт.
И В 1пђиб иШгшб ујсјђиб зс о п а е 1апциат аг8ешса1ез зип1; ађЈ1С1еп<Јае, 1а-
т е п т сћјгиг§1а и1Пез.
И В 1П 1пђиз иШ тЈз Гиб1оп1ђиб О ез1 ри1запс1из ес с и т Ф 1егеп<Јиб ас гш-
зсепс1из, сопГга Ш, цио<Ј П11г и т аНциЈ ГгизШ1а1;1т Фт јн п и М циос! поп 1аи<Јап-
с1ит п а т ј т б з к рго1оп§аШг Гизш О поп 81пе аНдиаН ејиз<Јет ехћа1а1шпе.
2с1о Ф 31с ЈпјесШ т СапШт ассира! бирегПсЈет, е1 ас1 1 етр и з О геГп§егаС, е1
с и т Ф ГасПе Диа1, 1р з и т р пи з /Г. 2г/ ПиЈС е1 П 11ги т т с г а з Ш и1 С11га т а д п и т
1§ п е т поп Диа1, зјсцие О рагз о р П т а рег сопГ1а§гаиопет реп1, ипс1е 811 ^иос!
п оп п и п ц и ат з1е11а рег11 ^иос! Га1зо асЈзспђЈШг С0пзсе11а110пј. Н ас а и 1ет гаПопе
ујс!еђ13 О с и т Ф гш зШ т ГасПе 1р зо Диеге, пес ођс1игезсеге и11о тос1о, ргаеСег
сНГГегепиат с1ерига1;шп1з циае 1оп§е т а јо г т ппхГо ц и а т 81 Ф тјкЈаШ г.
К, ћијиз * О р( ј. 1)ае р[ у, Гип<Је зити1 < $1с > с1опес Гипс1е зјти1 с1опес <
81С > ех 181ап1: тзСаг те1аШ Гизј, еГГип<Је е1 ћађеђ 1б т а з з а т ГпађПет со1ог13
р1итђ1
]ЧВ О јипсШз с и т 1)а ГасШиз Пиип1 ^ и а т иСгитцие зеогбјт [тапеђиШцие
СатсНи Гиза еС 5 Нсе1 з1с раПез у Т>ае бпи диае Ш т тиШ иг т паШгат б ц Гпа-
ђП ет е1 баШ теат.
М аззат ћапс ГпађПет 5 е а т ри1за, еапк}ие с и т Ч ш уи1§1 Ф е1 +1о1Ј (ри(а
с1есир1о) е1 кеги т гезксаи (<Јир1о) сопј1се 111 то Л а п и т т а г т о г е и т ео изцие
са1еГасШт и1 ејиб са1огет сН§Шз регГегге роззјз. $ рег *4 ћогае Геггео рЈзНПо

* [ О б р, Т) 5ј.]
275
1еге, аСхјие 81С шесНапНђих БЈапае со1итђ18 јрбит сиш &а1ге зио рћИозорМсо
О е сопјипде ех цио зрт!:иа1е сопс1р1е1 зешеп, ^иос! 1§П18 ез1 циос! отпез јрзГ-
из риг§ађк зирегПиЈШез т1егуеп1еп!;е У1Ли1е ГегтегкаП. Типс Њ рагит *■ ри1-
за11 е1 с и т јрзо 1еге, иђ 1 р1апе еп1 ааа адде 1апШ1ит ћ и т 1сПШ18 циае биШс11
ас1 ћитес1апс1ит е1 оссигге! Нђј ћос ипит рћПозорћшит 81§пит циос1 т соп-
ПсЈепс1<о> зио еб1 та§пиб ГоеСог. Бетс1е 1ауа 1иит $ и т ациат аГГип<1епс1о
1еггепс1о с1есап1апс1о кегигжјие п оуат аГГипс1епс1о 1о11ез допес Гаесез раисае
аррагеат.

КЉУЧ
/Г. 1г/ Пре свега знај да је антимон сиров и незрео минерал који материјално
у себи има нешто јединствено метално, упркос томе што је иначе сиров и
несварени минерал. Поврх тога, он се истински вари сумпором који се нала-
зи у гвожђу и никада другде. Два дела антимона са гвожђем дају регулус који
у свом четвртом стапању показује звезду; по том знаку моћи ћеш знати да је
моћ антимона учинила душу гвожђа волатилном. Ако се овај звездасти регу-
лус стопи са * златом или сребром на тихој ватри од пепела и угља у земља-
ном лонцу, сав регулус ће испарити, што је тајна. Такође, ако се овај регулус
амалгамише са обичном живом и вари у затопљеној посуди на тихој ватри
кратко време - два или три часа - и потом меље У8часа у авану без влаге док
је још умерено загрејан, све док не испљује своје црнило, онда може бити ис-
пиран да би се сталожио највећи део његовог црнила, док вода, која у почет-
ку сасвим поцрни, не буде једва нешто мало обојена црнилом. Ово се може
постићи испирањем водом много пута. Нека се амалгам осуши, опет постави
близу ватре, и држи на горе поменутој топлоти три часа. После тога нека се
поново самеље као пре у сувом и топлом авану. Он ће избацити ново црнило,
које се опет мора испрати; ово се мора трајно понављати све док амалгам не
постане као сјајно и очишћено сребро, док је у почетку имао тамну оловну
боју.
Затим дестилуј ову живу која је тако испрана и *амалгамиши опет седам
или девет пута, и у свакој амалгамацији загревај, мељи и испирај исто толи-
ко пута као пре. Дестилуј све као пре. Седми пут имаћеш живу која раствара
све метале, нарочито злато. Ја знам о чему пишем, јер држим у ватри многе
чаше са златом и овом живом. Они расту у тим чашама као дрвеће и трајним
кружењем дрвеће се уз пенушање опет раствара у нову живу. Имам у ватри
једну такву посуду са тако раствореним златом, где злато није било видљиво
растворено нагризајућим средством у атоме него споља и изнутра у живу та-
ко животну и покретну као било која жива нађена у свету. Јер она чини да
злато почиње да бубри, да набубри и иструли, и да из њега избијају изданци и
гранчице мењајући боје свакодневно, а та појава очарава ме сваког дана. Др-
жим да је ово велика тајна у Алхемији и -^судим^ да није исправно тражити

<:Њутнова ф уснота> * Гог1е 4 ' 811© к а

< У рукопису нема напомене уз ову звездицу.>
276
од вештака који имају сувише мудрости да одлуче да обичну живу треба на-
пасти више пута понављаним стезањем са регулусом лава [тј. гвожћа или ан-
тимона]. То јединствено тело, тај регулус, међутим, у блиској вези је са жи-
вом, и с обзиром да је најближе оној живи коју сте знали и препознавали у
целом минералном царству, у најближем је сродству са златом. И то је фило-
зофски метод побољшавања природе у природи, крвног сродства у крвном
сродству.
У вези са овом операцијом погледај Писмо које је одговор Томасу из Бо-
лоње и видећеш да је ово питање потпуно решено.
Друга тајна је та да је потребна медијација девице Дијане [квинтесенције,
најчистијег сребра]; иначе се жива и регулус неће сјединити.
Регулус се прави од антимона четири унце ^девет делова Л гвожђа две
унце ^четири д е л а ^ ; то је добра сразмера. Немој изгубити из вида да маса
антимона буде већа од масе гвожђа, јер ако се ту направи грешка, бићеш
разочаран. Регулус прави убацивањем шалитре, комад по комад; убаци изме-
ђу три и четири унце шалитре тако да материја може да тече.
Није добра идеја да се у једном лонцу справља већа количина од горње
мере антимона. Антимон се самеље, затим купелира заједно са гвожђем, без
обзира шта други о томе говоре или пишу.
Могу се користити мали ексери, а нарочито крајеви оних одломљених са
потковица. Нека ватра буде јака тако да материја може да тече [као вода],
што се лако постиже. Када постане течно, убаци кашику шалитре; а када се
та шалитра уништи дејством ватре, убаци следећу. Настави с тим поступком
док не убациш три или четири унце. Затим наслажи дрвени угаљ око лонца
водећи рачуна да не упадне у њега. Појачај ватру толико колико захтева то-
пљење обичног сребра и држи у том стању око */8 часа. [Материја треба да
буде ретка као вода ако си радио исправно.] Затим излиј материју у купу. Ре-
гулус ће пасти на дно. Одвој пепељасту шљаку од њега. Охлађени материјал
држи у сувој посуди.
Знак доброг топљења је ако се гвожђе потпуно стопи и ако се шљака са-
ма од себе дроби у прах.
Истуцај регулус и додај му две или највише две и по унце шалитре. Саме-
љи регулус и шалитру заједно и опет истопи. Одбаци арсеничну и бескори-
сну шљаку.
Самељи регулус трећи и четврти пут са највише једном унцом шалитре и
топи у новом лонцу, и четврти пут имаћеш шљаку обојену златном бојом и
звездасти регулус.
N13 У последња три пута шљаке се морају одбацити јер су арсеничне; ме-
ђутим, оне су од користи у хирургији.
N13 У последња три стапања регулус мора бити истуцан и самлевен и по-
мешан са шалитром. Неки бацају шалитру у лонац, али то се не препоручује
јер, прво, као резултат, стапање ће бити продужено, а регулус није без неког
губитка услед испаравања. Друго, шалитра убачена на овај начин остаје
на површини и у право време хлади регулус. А како се шалитра лако топи

277
И. 2г/ она може најпре бити течна, а затим тако окорети да се неће опет ото
пити без велике ватре. Ако се то догоди, најбољи део регулуса губи се у ва-
три а због тога понекад звезда нестаје јер се то погрешно приписује консте-
лацији. Видећеш да регулус помешан са шалитром на овај начин лако тече с
њим; а нећеш видети да он постаје тврд ни на који начин, осим разлике у пре-
чишћавању, која је далеко већа ако је помешан него ако се шалитра само
убаци.
Узми од овог* регулуса један део, сребра два дела и топи их заједно док не
буду као стопљен метал. Излиј, и имаћеш трошну масу боје олова.
ИВ Ако се регулус споји са сребром, они постају течни лакше него било
који од њих засебно [и остају стопљени као олово иако су ту два дела сребра, које
се тада мења у природу антимона и постаје трошно и сиво као олово.*
Истуцај ову трошну масу, ово олово, и убаци га заједно са обичном жи-
вом у мраморни аван. Жива треба да буде испрана (рецимо десет пута) шали-
тром и дестилованим винским сирћетом, и исто тако осушена (два пута), и
аван би морао бити стално загреван толико да његову топлоту можеш издр-
жати твојим прстима. Мељи живу 1А часа гвозденим тучком и тако споји жи-
ву, уз посредовање /медијацију/ Дијаниних голубова, са њеним братом, фи-
лозофским златом, од кога ће примити духовно семе. Духовно семе је ватра
која ће пречистити живу од свега сувишног, уз учешће ферменталне моћи.
Затим узми мало стуцане амонијачне соли и самељи са живом. Када буде
потпуно амалгамисана, додај тек толико влаге да је овлажи, и појавиће вам
се овај филозофски знак: да у самом прављењу живе настаје велики смрад.
На крају, испери твоју живу поливањем водом, млевењем, декантовањем и
опет поливањем свежом водом, док се не појави мало измета.

* [регулус */г унце, сребро једна унца]

* У гласта заграда није затворена (прим. прев.)

278
 ДОДАТАК Г

Предлог периодизације Њутнових алхемијских испитивања

На основу Њутновог рукописа и неколико неповезаних података може се

предложити подела Њутнових алхемијских испитивања у следеће периоде:
(1) „врлорани„:1667-69; (2) „ средњи рани”: 1670-75; (3) „познирани”: 1675-
80; (4) „лоше мастило” : 1680-81; (5) „средње поуздани”: 1682-92; (6) „по-
зни” : 1693-1727.
Њутнов „врло рани” рукопис брижљиво је обликован, редови су прави,
крајње је ситан - тако сићушан да за уметнуте редове захтева коришћење
увеличавајућег стакла. Око 1670. долази до постепеног повећавања и, мада
Њутново уобличавање појединачних слова овом истраживачу изгледа да
остаје исто, укупни утисак неке исписане стране из „средње раног” или
„ позног раног” периода јесте тај да је рукопис крупнији и заобљенији. Редо-
ви остају прави и правилни. Мора се признати да је раздвајање седамдесетих
година у два периода проблематично и да оно скоро у потпуности зависи од
релативне крупноће рукописа. Међутим, током седамдесетих година у Њут-
новом уобичајеном писању појављују се две промене које понекад помажу
приликом одређивања да ли је рукопис био написан почетком или крајем де-
ценије. Једна од тих је та што је Њутн почео да ставља црту на знак за олово:
оно постаје уобичајено „ 5 ” док га је раније увек писао без цртице, као
„ 11 ” . Друга промена је та што је престао да ставља ознаке за акценте у сво-
јим списима на латинском језику.
Такозвани период „ лошег мастила” , 1680-81, такође је понешто пробле-
матичан. У лабораторијским белешкама материјал са датумима из тог пери-
ода практично је нечитак на неким местима, јер је мастило продирало кроз
папир и тешко оштетило боју на другој страни. Сличне тешкоће јављају се
код неких алхемијских манускрипата, али то свакако није доказ да је Њутн
обавезно умакао своје перо у исту боцу лошег мастила за све што је написао
током те две године, или да никада није користио мастило лошег квалитета
у неком другом периоду. „ Средње поуздани” период осамдесетих година и
раних деведесетих, период у којем је писао своје Принципе, показује рукопис
који је у целини оштрији и шири. Прилично лако се разликује од других пе-
риода, али нису откривени никакви карактеристични знаци који би омогући-
ли неку прецизнију периодизацију. Око 1692. Њутн је, како се сматра, претр-
пео неку врсту психичке кризе која је трајала неколико месеци и та епизода
је изабрана као погодан датум за завршетак „ средње поузданог” периода.
Извесно је да у неко време током деведесетих година његов рукопис опет
постаје нешто ситнији мада никада тако ситан као у „врло раном” периоду.
Постоје још неке друге карактеристике у „позном” периоду које омогућа-
вају његово лако разликовање од „врло раног” , као и од осталих. Слова су
обликована на нешто оштрији начин, дајући рукопису помало рогобатан из-
глед, а уз то редови теже да иду нагоре уместо одржавања правилног обли-
ковања у „врло раном” писању. Нема никаквих корисних дистинкција у
оквиру „позног” периода. Једино је сер Џон Крејг, који је више него ико
други проучавао рукописе који се односе на период Ковнице, који сви падају
у „позни “ период, напоменуо да Њутнов рукопис није варирао приметно
у величини или правилности током тридесет година проведених у Ковни-

279
ци и, такође, да је био тако ситан да се у исправкама између редова граничи
са микроскопским.593
Тај ситни рукопис Крејг је приписао Њутновој кратковидости, коју је сам
Њутн поменуо у писму Роберту Хуку у 1679. објашњавајући своје оклевање
да се упусти у нека астрономска посматрања. А Стјуклијево сведочење о
Њутновим очима и изгледу на сличан начин изгледа да пружа неку спољну
верификацију овде понуђене периодизације, засноване на рукопису:
Очи сер Исака биле су врло крупне и истурене, што је довело до
његове кратковидости у младости и зрелом добу: и то је био разлог
његовог доброг вида у старости: око се побољшавало тако што је по-
стајало нешто спљоштеније: тиме су се видни зраци сједињавали на
погодном растојању, ни преблизу ни предалеко од његових очију. Ни-
када није користио наочаре. У години 1725. видео сам га како сабира
рачуне Благајника Питфилда, за Краљевско друштво, читав табак
хартије, без наочара, без пера и мастила, што је указивало на јачину
његове меморије, као и његовог вида.595
Извесна додатна подршка датирању рукописа која је у овој студији пред-
ложена, дошла је од професора Р. С. Вестфала, који се последњих месеци
прихватио свог датирања алхемијског дела Кејнсове збирке. Професор
Вестфал је саопштио да се у основи слаже са резултатима писца ове студије,
иако је склон нешто каснијем датирању неких ранијих ставки него што је ов-
де изнето.596

Сгајд, М т 1, р. 124 (1, п. 5).

594 1баас № М о п (о Кођег! Нооке, 28, 1679, у: М еМ оп, СоггехропАепсе, II, 300-04 (1, п.
52). П исмо је т ак о ђе ш тампано у: Моге, М ем оп, 223-26 (1, п. 2).
595 5шке1еу, Мето1г$, 66 (1, п. 16).
5% П риватно саопш тењ е, 28.јул1973.
280
 ОДАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА
А. Њутнови списи и списи о Њутну

Њутнови списи

И еМ оп, 1баас, „А1сћеш1са1 Рарегк.” Види Додатак А.

„Сћеш1са1 Г^ађогаСогу Но1ез.” РоПзшоиЉ СоПесиоп, М 8 Ас1с1. 3 9 7 3 .1Јп1-
уег 81(;у Пђгагу, Сашђпс1§е.
„Сћет1са1 1.аћогаШгу Но1еб.” РоПзшоиШ СоИесиоп, М 8 Ас1с1. 3 9 7 5 .1Јш-
уегкЈ1у и ђгагу, Сатђпс1§е.
Т ке С кгоп о1о§у о/А п сГ еМ Кт§с1от5 Атепс1ес1. То м /ћкћ и Ргејгх'с1, А 8ћоП С ћ го-
т с 1 е /го т (ке ПгзХ М е т о гу о /Т ћ т § х т Е и горе, 1о 1ће СопдиеМ о / Р е ш а
к у А1ехапс1ег 1ке СгеаХ. 1^оп<Јоп: РгЈШес! Гог Ј. Топзоп 1п 1ће ЗггапА, апс1 Ј.
Озђогп ап<Ј Т. 1^оп§тап јп РаХет оМ ег /Јон', 1728.
Т ке С о гге з р о М е п с е о /1 $ а а с М еМ оп. Ес111ес1 ђу Н. \У. ТитђиИ, Ј. Р. 8соК, А. К.
На11 апс! 1^аига ТПНп§. 5. Уо1ише8, сопГтшпд. СатђгМде: РиђНбћес! Гог
1ће Коуа1 бос:е1у а11ће ТЈп1уегк11у Ргезз, 1 9 5 9 -.
Јхаас Меж1оп'з Р а р е г з апс1 1лПегз оп Иа1ига1 Р ћИ озорћу апс1 Ке1а1ес1 поситеМ з.
ЕсШесЈ, дакћ §епега1 т1гос1исНоп, ђу I. Вегпагс! Соћеп аб8181еЈ ђу КођеП
Е. бсћоПеШ. Сашђп<Ј§е, МаббасћизеИб: Нагуагс! 1Јтуегб11у Ргевб, 1958.
1ааас Ие\\>1оп'х Р ћ И озорМ ае паш гаИ з р п п п р Г а т агћ ет ап са. Тће Т ћ Ш ЕсИНоп
(1 7 2 6 ) т (ћ У а п а м К еаЛт ^з. Аззет М ес1 апс! ЕсНгес1 к у А1ехапс1ге К оуге
апд. I. В егп агА С оћ еп т 1ћ 1ће АззГзСапсе о /А п п е У/ћктап. 2 Уо1итеб.
СатђпсЈде, МаббасћибеПз: Нагуагс! 1Јп1Уег81{у Ргебб, 1972.
1заас Мем>1от о р е га диае ехзХаМ о т т а . С о т т еМ а ги з ШизХгакаХ 8ат ие1 Ногз1еу,
1Љ.О., К .8 .8 ., К е у е ге п Љ ас!пос1ит т СћпзХо раХп К океП о ерсзсоро 1мп-
сИпепзс а за с п з . 5 Уо1итеб. 1*опсНт: ЕхсисЈеђа! Јоаппеб №сћо1б, 1779-
85.
„ 0 8 1 оГ Ехрепбеб.” УаћисЈа М 8 Уаг. 1, Ие\у1оп М 8 34. ЈешЈбћ МаНопа1 апс! 1Јт-
уегб11у Ејђгагу, Јегиба1ет.
Тће МаХћетапсаГ Р а р е г з о /1 з а а с МемХоп. ЕсШес! ђу Оегек Т. \Ућкеб 1<Је \укћ 1ће
азб 1б1апсе 1п риђИсаНоп оГ М. А. Н обкт. 6 Уо1итеб, сопНпиЈпд. С а т -
ђп<Ј§е: А( 1ће 1Јп1Уегб11у Ргебб, 1 9 6 7 -.
„ М етоп а1 оп 1ће СоШ апс1 бНуег С о 1п.” 1п ОкзегмаХшпз оп хће 8икјесХ ТгеаХеЛ
0 / т И г 8т1хћ'з 1 п дт гу ГМо Хће ШХиге апс! С а и зез о /х ћ е У/еа1хћ о/МаХс-
о п з к у ИауШ В и сћ ап ап [1 8 1 7 ] тХћ АррепсИсез: 81г 1заас Ием/Хоп'з М е-
т оп а1 оп Хће СоШ апс! 8Иуег С о т з 1 7 1 7 АпсГ Охћег ОоситеМз. Тће
АсЈаш З т к ћ 1лђгагу. Керпп1б оГ Е сопот1с С1азз1с8. Ие\у Уогк: Аи^изШз
М. Ке11еу, 1966.
„ОГ па1игез ођујоиз 1а\уз & ргосезбез 1п уе§е1аНоп.” ВигпсЈу М 8 16. Вигпс1у 1л-
ђгагу, М ота1к , Соппесћси!.
ОрХ1скз, о г А ТгеаХсзе о/Хће КејГесХшпз, Ке/гасХшпз, 1п/1есХшпз & СоЊигз о/П%ћХ.
Рогешогс! ђу А1ђег1 Етб1е1п, ЈШгосЈисНоп ђу 8 к Е<Јтипс1 \УћЈиакег, ргеГа-
се ђу I. Вегпагс! Соћеп, апа1уНса11ађ1е оГ соп1еп1б ђу Биапе Н. О. Ко11ег.
Вазе<Ј оп 1ће 41ћ 1х>пс1оп ЕсННоп оГ 1730. Ие\у Уогк: Боуег РиђНсаНопз,
1952.
О рхк к з: ог, А ТгеаХГзе о /х ћ е КејГесХшпз, Ке/гасХшпз, 1п/1ехшпз апс! Со1оигз о/ПдћХ.
А1зо Тњо ТгеаХГзез о / Хће 8 р е а е з апс1 Ма§мХис1е о / С и т И п еаг П §игез.
1.0П-

281
 (Зоп: РпШес! (ог 8 а т . бтГ1ћ, апс! Вепј. \Уа1Гог<1, РпШегз 1о 1ће Коуа1 б о с 1-
еСу, а11ће Р п п с е 'з А гт в 1п 81. РаиГа Сћигсћ-уагд, 1704.
Р ћИ озорМ ае паШгаИх рппс1р1а т аЛ ет аН са. 1х>псНт: Јикки ЗосГеШпз К е§гае ас
Турјб ЈозерШ $ 1ге а 1ег. Ргок1а1 арис! р1игез В1ћИоро1а8, 1687.
5 гг 1ваас П е т о п : Т ћ ео1о§ка1 М апизспрЊ . 5е1ес1ес1 ап<1 есИ1ес1 ћу НегћеП Мс!^ас-
ћ1ап. 1луегроо1: А11ће ТЈшуегзку Ргезк, 1950.
51г 1 ш а с Ие\џ1оп'$ С ћгопо1о§у, АШс1§ес1 к>у Штзе1ј. То м ћ к ћ а г е АМес1, Зо т е
О к з е п а П о т оп 1ће С ћгопо1о§у о / 51г 1$аас М еМ оп. И опе /г о т (ће
Р геп сћ , ћ у а С еп п ет а п . 1лјпс1оп: Рпп1ес1 Гог Ј. Рее1е, аС 1х>ске'$ Неас1, јп
Ра1ег-Ио$1ег-Кож , 1728.
ЛУ 1ш а с Мем1оп'$ М а1ћет апса1 Рппс1р1е$ о/М а1ига1 Р ћИ озорћу а п п Ш з 5ух(ет
о / ( ћ е У /о М . Тгат1а1ес1 Ш о Еп§Ш ћ 1>у АпАгеч/ МоПе т 1729. Тће Iгап -
$1апош геуиес1, апЛ $иррИес! т 1ћ ап ћШ опса1 ап<1 ехр1апа1огу аррепсИх,
\зу Р 1оп ап С а јо п . 2 У о1итез. Вегке1еу апс! 1.08 Ап§е1ез: 1Јп1Уег811у оГ
СаНГогп1а Ргевб, 1966.
IМри1>И$ћес1 З с к п п / 1с Р а р е г$ о / 1$аас И еМ оп . А З е к с п о п /г о т (ће РоП$тои1ћ
С оИ еспоп т 1ће 11туег$1Гу П к га гу , СатШ с1§е. Сћо$еп, есИ(ес1, апс11гап-
$1а1ес1 к у А. К и реП На11 апс! М а п е В оа$ На11. Сатћпс1§е: А11ће 1Јп1уег-
8ку Ргезз, 1962.

Библиографски материјали о Њутну

Апс1гас1е, Е. N. с1а С. 1$аас Мешгоп, т 1ћ е1§Н{ р1а(е$ т р ћ о (о § га уи ге, јг у е Ши$1гап-

оп$ т Нпе. Регзопа1 РогСгаЈк. ЕсШес! ћу Ра1гјск ОјсИпзоп апсЈ бћеПа бћап-
поп. Ие\у Уогк: СћапПс1еег Ргезз, 1950.
Вгешз1ег, б1г БауЈсЈ, Тће П /е о / 5 1г 1$аас МеШоп. Нагрег'з РатЈ1у 1лћгагу. Ие\у
Уогк: Ј. & Ј. Нагрег, 1831
М е т о к $ о /1 ћ е П /е , \Уп1т§$, апс! 0 {$ с о у е п е $ о /8 1 г 1$аас Ием>1оп. 2 Уо1и-
т е з . ЕсИпћиг§ћ: Т ћ о т а з Сопз1аћ1е апс! Со.; Воз1оп: 1ли1е, Вгошп, ап<3 Со.,
1855.
ВгоасЈ, С. Б . „Аппиа1 ЕесШге оп а МазСег М1пс1, НеппеМе НеЛх Тгиз1: бЈг 1заас
Не\у1оп.” РгосеесИп§$ о /1 ћ е ВгШ$ћ Асас1ету 13 (1927), 173-202.
ВгосЈе1зку, б. 5г> 1$аас ИемГоп. А В п е /А с с о и Ш о /М $ П /е апс! УЈогк. 2пс1 ЕсћНоп.
1лзпс1оп: М еЛиеп & Со., 1929.
СопсЈши, Јоћп. „М епклгз оГ 8хг 1заас ИеМ оп, зеп1 ћу Мг. Сопс1ши Јр МопзЈеиг
РоШепеНе, 1п 1727.” 1п ЕсЈтипс! Тигпог, Со11еспоп$ / о г 1ће Ш $1огу о / (ће
Т о у јп апс1 Боке о / С гаМ ћ ат . С о М а т т § А м ћ е м к М е т о к $ о / 31г 1$аас
Ие\\Поп, N оXV Р к$1 Ри1>П$ћес1 Р го т 1ће О п § т а 1 М 55, т 1ће Ро$$е$$Гоп о /
1ће Еаг1 о / РоП$тои1ћ. Еопс1оп: РпШес! Гог \УПИаш МП1ег, А1ћетаг1е 81ге-
е1, В у \У. Ви1тег апс1 Со. С1еуе1апс1-К.ош, 81 . Јатез'з, 1806.
Сга1§, Јоћп. ИечЧоп а ( 1ће М 1м. Сат Ш с1§е : А11ће ШЈуегзНу Ргезз, 1946.
с1е Мог§ап, Аи^изШз. Е$$ау$ оп 1ће П /е апс1 УЈогк о / М ет о п . ЕсШесЈ, \У11ћ по1ез
апс! аррепсИсез, ћу РћШр Е. В. Јоигс1а1п. СМса§о апс! ЕопПоп: Тће Ореп
СоиП РићИзћ1п§ Со., 1914.
Пе УШатП, Шсћагс!. И еШ оп: (ће М ап . 1лтс1оп: С. Б . Кпох, п.с1. [1931].
Мапие1, Ргапк Е. Л Р оП гаН о /1 $ а а с Мем/(оп. Сатћпс1§е, Маззасћизеиз: Тће Ве1к-
пар Ргезз оГ Нагуагс! 1Јп1Уег811у Ргезз, 1968.
1$аас ИеУЈ(оп, Ш $1опап. Сатћп<Ј§е, Маззасћибеиз: Тће Ве1кпар Ргезз оГ Нагуагс!
1ЈтуегбПу Ргебб, 1963.
Моге, Еои1б ТгепсћапЈ. 1$аас ИеШ оп. А В 1о§гарћу. ЕопсЈоп: Сопз1аћ1е апс! Со.,
1934; Ие\у Уогк: Сћаг1ез бсћпћпег'з бопз, 1934; Иеш Уогк: Ооуег Ри-
ћИсаИопз, 1962.

282
ИоПћ, Ј. 0 . 1$аас МеШоп. Тће С1агеп<1оп ВЈо§гарћЈе8. Сепега1 есНшгх, С. 1^. Мо-
даа! апс! М. К. Рпсе. N. р.: ОхГогс! ТЈп1УегкЈ1у Ргебб, 1967.
8шке1еу, \УЛНат. М е т о т о / 51г 1заас № ж (оп 'з П /е ћ у М Шат 8шке1еу, М .И .,
Е К .5 . 1752 В ет § $оте АссоиШ о/Ш х РатИу аги1 С М ф у о/1 ћ е Ј и т о г РаП о /
Мз П /е. Ес1кес1 ђу А. НазНпдз ЛЛПпЈе. 1лпдоп: Тау1ог апс1 РгапсЈз, 1936.
ТигпђиП, Н. XV. Тће М а (кет ап са1 О Г $со\еп е$ о / МемИоп. 1^опс1оп апс1 С1аз§о\у:
В1аск1е & боп, 1947.

Додатни материјали о Њутну

„Т ћ е А п п ш М1гакШ$ оГ 5јг к аас № \у1оп, Тпсеп1еппја1 Се1еђгаиоп.” Тће Техаз

0.иаПег1у 10, по. 3 (АиШшп, 1967).
Тће А п п и з М и акШ з о /5 1 г 1$аас И еМ о п 1 6 6 6 -1 9 6 6 . ЕсИ1ес1 ђу КођеП Ракег. Саш-
ђпс^е, Маббасћизеик, апс1 ЕопсЈоп: Тће М.1.Т. Ргезк, 1970.
Воаз (На11), М апе. „ ИеМоп апс! Ље Шеогу оГ сћеппса18о1и1тп.” 1згз 43 (1952), 123.
Воах (НаП), М апе апс! НаИ, А. КиреП. „Не\у1оп'5 сћет1са1 ехрепшеп15.” А гсМ -
уе$ т1егпа1Гопа1е$ с1'М$101ге с1е$ $с1епсе$ 11 (1958), 113-52.
„ № \ у1оп'8 Љеогу оГ таП ег.” / т 51 (1960), 131-44.
Висћс1аћ1, ОегсЈ. Тће 1т а§е о /И е Ш о п апЛ П>ске т 1ке А § е о /К е а зо п . И е\утап Н1-
51огу апс! РћПокорћу оГ 5с1епсе беп ез, по. 6. Сепега! есН1ог, М. А. Н озкт.
ЕопсЈоп апс! Ието Уогк: бћеесЈ апс1 \Уагс1, 1961.
СћигсћШ, Магу б. „ Тће 5 е уе п СћарТегз, \укћ ехр1апа1огу по1еб.” Сћутга 12
(1967), 29-57.
Соћеп, I. Вегпагс!. Ш гоА исП оп 1о №н>1оп'$ 'Рппс1р'ш'. СатћпсЈ^е, Маззасћизеиз:
Нагуагс! ШЈуегбНу Ргезх, 1971.
Ре1зепђег§ег, Н.А. „Т ћ е Иђгапез оГ Неш1оп, Нооке, апс! Воу1е.” Њ (е $ апА Ке-
согА з о /1 ћ е Коуа15ос1еХу о /Е о п А о п 21 (1966), 42-55.
Рогђез, К. Ј. „\Уа$Меш1опапа1сћет151?” С ћ ут 1 а 2 (1949), 27-36.
Оео§ће§ап, О. „ б о т е 1псНсаНопз оГ №\у1оп'з аИкисЈе 1о\уагс15 а к ћ е т у .” А т М х 6
(1957), 102-06.
Огау, Оеог§е Ј. А В Љ И о§гарћу о /1 ћ е Ч/огкз о / 51г 1$аас МеШоп. То%е(ћег т (ћ а
П $ ( о / В оокв Ш и$(га(т§ М з У/огкз, т (ћ Ш (е$. 2пс1. ЕсНиоп. Сатђп<1§е:
Вош ез апс! Вош ез, 1907.
Оге§огу, Јозћиа С. „Т ћ е Неш1отап ћјегагсћјс зуз1ет оГ р атс1ез” . А гсМ чев Ш ег-
паНопа1е$ с1'ћШоие с1е$ з п е п с е з 7 (1954), 243-47.
Оиег1ас, Непгу. Д1ем>(оп е( Е р к и г е . С о п /егеп се с!оппее аи Р а Ш з с1е 1а О есо т еП е,
11туег$1(е с1е Р а т , 1е 2 М а гз 1963, Ш зШ ге Аез 5с1епсе$. Рапз: биг 1ез
ргеззез с1е П т р п т е п е АкпдоппаЈзе, 1963.
НаИ, А. К и р е т . „бјг 1заас Не\у1оп'з ^оСе-ђоок, 1661-1665.” С аткгШ §е Ш з1оп-
са1 Ј о и гп а 1 9 (1949), 239-50.
1заас ИемХоп 1 6 4 2 -1 7 2 7 . А М е т о гШ Уо1ите ЕсИ(ес1/ог (ће М а (ћ ет а (ка 1 АззосГа-
Ноп к у \У. Ј. Сгеепз1гее1. 1л)пс1оп: О. Ве11 ап<1 бопз, 1927.
Каг§оп, КођеП Ни§ћ. А(от 1зт т Еп§1апс1 /г о т Н а гШ (о И е т о п . ОхГогсЈ: С1агеп-
с!оп Ргезз, 1966.
Коуге, А1ехапс1ге. И е т о т а п 5шсИез. С а тђ п д д е, МаззасћизеИз: Нагуагсј 1Јп1уег-
зГСу Ргезз, 1965.
Киђг 1п, Оау1с1. „ Кеда1оп апсЈ 1ће сусНса1 со зт о з: ргоу1с1епсе апс! 1ће тесћапјса1
рћПозорћу.” Јо и т а 1 о /( ћ е Ш з1огу о /М е а з 28 (1967), 325-46.
Кићп, Т ћ о т а з б. „ Не\у1оп'з '31 з! Оиегу' апс11ће с!е§гас1аиоп оГ §оИ .” 1з1з 42
(1951), 296-98.
„К.ер1у 1о М апе Воаз (На11).” 1з1з 43 (1952), 123-24.

283
 „Т ћ е шс1ерепс1епсе оГ <јеп51[у апс! роге- 812е 1П Не\^1оп'з Љеогу оГ шаиег.”
Ш5 4 3 (1952), 364-65.
Еа\у, \УННат. А п А рреа1 То а111ћа1 О оикг, о г О Г зШ к^ е ТНе Т гш ћз о /1 к е Созре1,
\Уке1кег гНеу к е ОеГзГз, А п а т , З о с М а ш о г И от т а1 СНпШшпх. 1п мгккН,
(Не 1гие С гои п Д з апЛ К еа зо п з о/1Н е мНо1е СНпзНап РакН апс1 П /е а ге р1а-
Ш у апс!/и11у с1етот1га1ес1. То \\>Н1сН а г е асШес!, во т е А т т а А у е т о п з ироп
Б г. Т гар'5 1а1е Кер1у. 1лзпс1оп: Рпп1ес1 Гог \У. 1ппуб, а11ће \Уеб1-Еп<1 оГ 81.
Р аиГ& ,П 42.
5е1ес1ес1 М у$пса1 У/гМп%$ о / Ш Ш ат 1мм> есИ1ес1 т!Н Ш 1ез апс1 Тм/еп1у-/оиг
БШсИез т 1ке М ух1ка1 ТНео1о§у о /Ш Ш а т 1мм> апс1 ЈасоН ВоеНте а гт ап
Е п ц т гу Ш о 1Не тјГиепсе о /Ј а с о Н ВоеНте оп 1$аас Ием>1оп ћу 51ерНеп
Н окН оизе. Рогемоп! ђу А Т оиз Них1еу. 2п<1 ЕсННоп геујзес!. Ие\у Уогк апс1
1л)пс1оп: Нагрег апс! ВгоШегз, 1948.
П Н гагу о / 5Гг ћ а а с ИемНоп. Р г е з е п Ш к п ћ у 1Не Р И §п т Тгив11о Тпт 1у Со11е§е,
СатНгШ§е, 3 0 Ос1оНег 1943. А М ге $ $ о / Р ге зе т а п о п к>у 1Не Ш§Н1 Ноп.
Н )гА М аст Ш ап , С .С .У .О ., С Н акт ап о/1Н е Р И цпт ТгиМ, агШ о/А ссер Ш п -
с е к у С е о г § е М асаи1еу Тге^е1уап, О .М ., М аз1ег о / ТгШ 1у СоИеде. Саш-
ћпс1§е: Рпп1ес1 а11ће ЈЈтуегаСу Ргезз, 1944.
МсБопаМ , Јоћп Р. „РгореЛЈез апс1 саикез: ап арргоасћ 1о 1ће ргоћ1ет оГћуроШе-
5Ј8 јп 1ће 8 С1епНИс те1ћо<1о1о§у оГ 8Јг к аас Ме\у1оп.” А п п а к о / 5 с к п с е 28
(1972), 217-33.
М сСшге, Ј. Е. „ А 1от5 апс11ће 'апа1о§у оГ па1иге': Не\^1оп'б 1ћ1гс1 ги1е оГ рћНобор-
ћ 121п§.” 51исИез т Н Ш огу апЛ РНПозорНу о / 5 с к п с е 1 (1970), 3-58.
„Рогсе, асПуе ргјпс1р1еб апс! Ме\у1оп'5 туЈбЉ1е геа1т.” А т Н х 15 (1968),
154-208.
„Т ћ е о п § 1п оГ Не\у1оп'б дос1ппе оГ е55епНа1 ^иаИНеб.” С ет а и ги з 12
1968), 233-60.
„ТгапбтиШ шп апс! 1т т и 1аћШ1:у: Ке\у1оп'б <1ос1ппе оГ рћузјса1 циа1Ше$.”
А т Н х 14 (1967), 69-95.
М сОи 1ге, Ј. Е. апс! КаНап51, Р. М. „ИеуЛоп апс11ће ТЧрев оГРап.'“ Мо1ез апс! К е-
согсЈз о/1Н е К о у а 1 5 о с к (у о /П ) п Љ п 21 (1966), 108-43.
МсКЈе, Оои§1а5. „ бош е по1еб оп Ие^Лоп^ сћеппса1 рћНоворћу \уг1меп ироп 1ће
оссабшп оГ 1ће 1егсеп1епагу оГћ 1б ћнЉ.” РНИозорНка1 М а д а гт е 33 (1942),
847-70.
МсЕасћ1ап, Негћеп. КеИ§Гоиз О р Ш о п з о/М Ш оп , П зске, апЛ К е т о п . РићНсаПопб
оГ 1ће ТЈп1Уегб11у оГ Мапсћеб1ег, по. 276; Тћео1о§1са1 бепеб, по. 6. Мапсће-
бСег: Мапсћеб1ег 1Јп1Уегб11;у Рге55. 1941.
Мипћу, А. N . 11. „ Тће Кеупеб СоНесНоп оГ Сће \уогкб оГ 81г 1баас ИетоШп аС КЈп§’б
Со11е§е, Сатћпс1§е.” Ио1ез апс! К есогЛ з о /1 к е Коуа1 5 о с к г у о/П )п с!о п 10
(1952), 40-50.
5 к 1заас Ием>1оп, 1 7 2 7 -1 9 2 7 . А В к е м е п а г у Е т 1 и а 1 к п о / Ш з УЈогк. А 5 е г к з о /
Р а р е г з Р гер а гесI ипс!ег 1ке А и з р к е з о /Т Н е Ш з1огу о / 5 с к п с е 5 о с к 1 у т со1-
1аНогаИоп т ! к Т ке А т е г к а п А $1гоп от ка1 5 о с к 1 у , ТНе А т е п с а п Ма1Не-
т а И са15 о ск1 у, Т ке А т е г к а п Р к у з к а 1 5 о с к 1 у , ТНе Ма1Нета1ка1 А ззо а а Н -
оп о / А т е г к а апс! У а п о и з 01Н ег О г^ат гаН опз. ВаШ тоге: Тће \УПНат5 &
\УПкт5 Со., 1928.
Т ке К оуа1 5 о с к 1 у И е т о п Т егсеМ еп а гу С екН гаН опз 1 5 -1 9 Ји1у 1946. Сатћпс1§е:
А11ће 1Јп1Уег511у Ргебб, 1947.
брагдо, РеГег Е. „НеМ оп'5 Нћгагу.” Е п Ј е а у о и г 31 (1972), 29-33.
б1гоп§, Е. V/. „ Ме\уШп'5 та1ћетаНса1 \уау.'“ Јо и т а 1 о / 1ке Ш з1огу о / М еа з 12
(1951), 95-110.

284
Тау1ог, Ргапк бћегшоод. „А п а1сћеш1са1 \уогк оГ 5Јг 1§аас Ме\у1оп.”А /и^а 5
(1956), 59-84.
Тћаскгау, АгпоМ. А го т з апЛ Рош егх. А п Е зза у оп Мемпотап М аП ег - ТНеогу апс1
1ће О еуе1орт еМ о/С Н ет Ш гу. Нагуагд Мопо§гарћ$ т 1ће Н 181огу бсјепсе.
СатћгЈсЈде, МаббасћизеИз: Нагуагс! (ЈпЈуег511у Ргекз, 1970. 'МаКег 111 а пиС-
бћеИ': ИеМоп'« ОрНскх ап<1 е 1§ћ 1ееп 1ћ-сеп 1игу с ћ е т 1б1гу.” А т Ш 15 (1968),
29-53.
Т и т о г, Ес1типс1. С оИ еспопз Ј о г (ће Н Ш огу о / (ће Томт апД Зок е о / С га м ћ а т .
С о М а т т § А ш ћепН с М е т о ш о / 51г 1$аас ИеШ оп, Мзн> Р1гз1 Р иШ зћеА
Р го т 1ће О п § т а 1 М 55, т 1ће Р оззеззГоп о / 1ће Е аН о / РоПзтоШ ћ. 1^оп-
(1оп: Рпп1е<1 Гог АУПНат МШег, А1ђетаг1е 81гее1, Ву V/. Ви1тег апс1 Со.
С1еуе1апс1-Кош, 81 . Јатез'8, 1806.
ЧУезЉИ, КшћагЈ 8. Р о гс е т Иеш1оп'з Р к у з к з . ТНе З а е п с е о/Г У уп ат кз т 1ће 5 е-
уеМееМћ С е м и гу . 1-опс1оп: МассЈопаШ; Иеш Уогк: А т е п са п Е1беУ1ег 1971.
„Т ћ е ГоипдаиопБ оГ Ие\у(;оп'8 рћПозорћу оГ па1иге.” Тће ВгШзћ Ј о и гп а 1 /о г
1ће НШзоту о /5 с 1 е п с е 1 (1962-63), 171-82.
„1заас Не\У1оп'8 со1оигес1 с1гс1ез 1\У1х 1 1шо сопНдиоиз §1аззез.” А гс ћ м е з о /( ћ е Ш -
з1огу о /( ћ е е х а с ( БсГепсез 2 (1965), 1818-96.
„Ме\у1оп апс! 1ће Гис1§е Гас1ог.” 5с1епсе 179 (1973), 751-58.

Б. Седамнаести век

А11еп, Р. „ 8с1еп1Шс зШсНез т 1ће ЕпдНзћ ип1УегзШез оС 1ће зеуепСеетћ сепШгу.”

Јоигпа1 о /( ћ е Н Ш огу о /М е а з 10 (1949), 219-53.
АпЉеае, Јоћапп Уа1епНп. С ћпзН апороИ з, а п Шеа1 5 (а(е о / (ће 5еуеМееМћ Сеп-
Шгу. Тгапз1а1ес1, \У11ћ ћ1б1опса1 т1го<ЗисПоп, ћу РеНх ЕтП НеШ. Ие\у Уогк:
ОхГогс! 1Јп1Уег511у Ргеб8, А т е п с а п Вгапсћ; 1л)ш1оп, Тогоп1о, МеЉоигпе,
ап(1 В от ћ а у : Н итрћгеу МНГогс!, 1916.
А бћто1е, ЕНаб. ЕНаз Азћт о1е (1 6 1 7 -1 6 9 2 ). Ш з А Ш 0к10§гарћка1 апс1 Н Ш опса1
И о(ез, Шз СоггезропсХепсе, апс! 0 1 ћ е г С о М ет р о га гу Б о и гсез Ке1аНп§ (о ћ1з
П /е апЛ УЈогк. ЕсНСес!, \У11ћ а ћ10§гарћ1са1 јп1годисНоп, ћу С. Н. Јоб1еп. 5
У о1итеб. ОхГогс!: А11ће С1агепдоп Рге88, 1966.
Аићгеу, Јоћп. „ В п е / П у е з .” СМејГу о /С о М е т р о га п е з , зе ( Љ мт к у Јоћп А икгеу,
ћеСмееп (ће У еагз 1 6 6 9 & 1 6 9 6 . Е(Н1е(1 ћу Апс1ге\у С1агк. 2 Уо1итеб. Ох-
Гогс1: А 1 1ће С1агеп(1оп Рге88, 1898.
М ГзсеИ ам ез (Јроп У а п о и з 5и ћ јес(з. 41ћ ЕсННоп. 1лпс1оп: Јоћп Ки8бе11
8 т к ћ , 1857.
В ат еП , Р ате1а г. Т ћ е о Љ ге Н аак, Р .К .5. (1 6 0 5 -1 6 9 0 )\ Тће Р1гз( С егт а п Тгапз1а-
1ог о/Р а га с И зе П>з1. 'б-Огауепћа§е: Мои1оп & Со., 1962.
Вагго\у, к аас. Тће Т ћ е о 1 о § к а 1 1Уогкз о /1 з а а с Ваггом/, О.О., М азХег о /Т гШ (у Со1-
1е§е, СатћгШ §е. Е(Н1ес1 ћу А1ехапдег ИарЈег. 9 Уо1итеб. СатћпсЈде: А11ће
1Јп1Уег511у Ргебб, 1859.
Тће \У огкз 0 /1 ћ е 1^еагпеЛ 1$аас Ваггом/, Б .0 .1 м ( е М аз1ег о/ТгШ 1у-Со11е-
§ е т С ат М с1§е. (В ет § А11 М з Еп§Изћ \Уогк$.) РикИ$ћес1 д у Ш з С га с е , О г.
Јоћп ТШоХзоп, 1мХе А гсћ М зћ о р о / СаМ егНигу. 3 Уо1итеб т 2. ЕопсЗоп:
Рпп1ес1 Гог В га ћ а го п Ау1т ег, а11ће Т ћ гее Р1§еопз а§а1пб! Ље Коуа1-Е хсћап-
$>е 1п С от ћШ , 1700.
Веп-ОауЈс1, Јозерћ. Тће 5с1еМШ 'з Ко1е т 5осГе(у. А С от рагаН уе 5(ис1у. РоипсЗаП-
опб оГ МосЈегп 8ос1о1о§у беп ез. ЕсН1ес1 ћу А1ех 1пке1е8. Еп§1ешоос1 СНГГб,
И е\у Јегбеу: РгепНсе-НаН, 1971.

285
Вксћ, Т ћ о та з. Тће Н ш о г у о /1 к е Коуа15>ос1еГу о /Ц о п Д о п /о г 1 т р го гт § о/МаШ га1
Кпо\у1ес1§е, Р го т Ш П г з ( Шхе, 1п мгМсћ ТНе тоз1 сот Ш егаМ е о /гћ о $ е Р а-
р е г з сот т и т са(ес11о (ће 5ос1еТу, м/Мсћ ћ а \е ИМНеПо по1 Нееп рик>И$Иес1,
а г е ГтеПеА т 1Ие1г р г о р е г огА ег, А з а 5ирр1етеШ 1о Тће РћИозорМ са1
Т га т а сН о т . Рас51Ш11е герпп! оГ 1ће ЕопсЈоп есИНоп оГ 1756-57. 4 Уо1итеб.
ВгихеПек: Сикиге е1СтИ$а1ш п, 1968.
ВН§ћ, Е. XV. 5(У Кепе1т 0 1 ф у апс1 М з Уепепа. 1лтс1оп: б а т р зо п МагзШп &
Со., 1932.
В1оск, Егп$1. „ОЈе сћетјксћеп Тћеопеп ће! ВезсаПек ип<1 (1еп Саг1е8Јапегп.” / т 1
(1913-1914), 590-636.
Воаз (На11) М апе. „Т ћ е еЛаћНкћтеп! оГ 1ће тесћ а тса 1 рћИозорћу. „ О з т з 10
(1952), 413-541.
Воу1е, КоћеП. С еП ат РНузШ о§1са1 Ез.чауз, У/гШеп а! АШаШ Ћте$, апс1 оп веуе-
га1 О с с а п о т . Еопс1оп: РгЈШесЈ Гог Н еп гу Н е гп п § т а п а11ће А псИ ог т 1ће
Еодаег \уа1к 1п 1ће Не\у-Ехсћап§е, 1661.
С еП ат РИ)ччо1о§1са1 Е хзаух Апс1 о1Иег ТгасЊ; \УгШеп а ( с1шап1 Т т е в , апс1 оп $е-
уега1 О с с а м о т . Тће 8есоп Л ЕсИпоп. УЈћегет $от е о /1 ћ е Тгас15 а ге еп1аг-
§ес1 Ну Е хреп т еМ в, ап<11ће У/огк 1$ т сгеахеА Ну 1ће АсШШоп о / а п 1зсои г-
з е а к о ш гће АНвоШ е Ке$1 т ВосНез. 1јзп с1оп : РпШес! Гог Н еп гу Н егп п § т а п
а 1 1ће В1е н> А п с ћ о г 1П 1ће Еошег \у а 1 к оГ 1ће Мем>-Ехсћап§е, 1669.
[--] „ О / 1ће 1пса1ехсепсе о/СЈшск-кПуег т 1ћ С оИ , §епегои$1у т раП есI \зу В. К .”
РИИохорМса1 Т га т а с Н о т 10 (1675-75/76), 515-33.
ТИе О п § т е о / Р о гт е з апс1 ()иа1Шех, (АссогсИп§ (о Јће С огри зси 1аг РИИозорИу),
Шт1га1ес1 Ну С о т И е г а п о т апс! Е хрепт еШ з, (У/гШеп к у м а у о / И о 1ез
и роп ап Е зза у акоШ Ш г е ). ОхГогсЈ. Рпп1ес1 ћу Н. На11 Рг1п1ег Ш 1ће ТЈпЈуег-
бНу, Гог Шс. 1)аУ18, 1666.
ТИе У/огкз о / 1ће Н о п о и га М е КоИеП Воу1е. То и>Мсћ Гз ргејгхес1 Тће П /е о / 1ће
А ш ћ ог. А пе\у ес1Шоп. 6 У оЈитез. ЕопсЈоп: Рпп1ес1 Гог Ј. ап<3 Р. К1у1п§1оп,
I.. БаУ 18, XV. ЈоћпбШп, б. Сго\ус1ег, Т. Раупе, С. Кеагб1еу. Ј. Коћзоп, В.
\Ућпе, Т. ВескеС ап<1 Р. А. Ое НопсЈс, Т. Оау1ез, Т. Сас1е11, Коћ1пбоп апс1
КоћегСб, ШсћагЈбоп ап<1 ШсћагсЈбОп, Ј. Кпох, XV ХУоос1Га11, Ј. Јоћпзоп, апС
Т. Еуапз, 1772.
Вгошп, НагсоиП. 5с г епНЈгс О г § а т г а п о т т 5е\еШ еет ћ С еМ и гу Р га п се. Кејззие
оГ 1ће 1934 есћпоп. Ие\у Уогк: КиззеП & КиззеИ, 1967.
Вгошпе, Т ћ о т а з. Тће У/огкз о / 51г Т ћ от аз Вгомте. ЕсИ1е<Ј ћу ОеоГ(теу Кеупез. 4
У о1итез. С ћка§о, Еоп<1оп, апс1 ТогопШ: Ш 1Уегз11у оГ Сћ1са§о Ргезб, 1964.
Виги, Ес1\ујп Апћиг. Тће МеШрћуз1са1 РоипЛ аП от о / М оА егп Р ћ у ж а 1 5с1епсе.
КеУ1зес1 есИПоп. Ооић1ес1ау Апсћог Воокб. Оаг<1еп СЈГу, Ие\у Уогк: Боић1е-
Јау & Со„ 1954.
Сабраг, Мах. Кер1ег. Тгапб1а1ес1 ап<1 есИ1ес1 ћу С. Оопб НеИтап. 1^опс1оп апс1 Ие\у
Уогк: Аће1аг<1-бсћитап, 1959.
Сабкег, Егпб1. Тће Р1а1отс К е п а ш а п с е т Еп§1апс1. Тгапб1а1ес! ћу Ј а т ез Р. РеМе-
§гоуе. АизНп, Техаз: Тће 1Јтуег811у оГТехаз Ргезз, 1953.
Сћаг1еШп, ХУакег, Рћуз1о1о§1а-Ер1сиго-Саззеп(1о-Сћаг11от апа: О г а Р аН пск о /
5с1епсе ИаШга1, СЈроп 1ће Н ур о Х ћ ет о/А х о т з, РоипЛес! ћу Е р к и ги з, К ер а -
иесГ Ну Р е1гиз С а ззеп Ј и з, Аи§теШес1 Ну ]Уа11еег С ћагШ оп, Б г . т М есН а-
пе, апс1 Р ћ у з т а п 1о 1ће 1а1е С ћаН ез, М о п а гсћ о /С г е а 1 В гк а т . М е х е з апс!
т!тос1ис1шп ћу КоћеП Ни§ћ Каг§оп. Керпп! оГ 1ће ЕопсЈоп есИНоп оГ 1654.
Тће боигсез оГ бсЈепсе, по. 31. Иеш Уогк апс! ^опсЈоп: Јоћпзоп Керпгк
СогрогаНоп, 1966.

286
СоНе, КозаИе 1^. Џ§Н { апс! ЕпИ§Н1ептеШ, А ЗхиЛу о /г ћ е СатћгШ де РШ опШ з апс!
1ће О ш сћ А гт Ш ап з. С атћгИ де: А1 Ше 1Јп1Уег811у Ргезз, 1957.
А Со11есНоп о/Е еП егх ШиМгаНуе о /1 ћ е Рго%ге$з о /5 с к п с е т Еп§1аги1 Јгот 1ће Ке1ј>п
о /( )и е е п ЕИзаћегћ Iо гћа! о/С Н а гШ 1ће Зесопс!. ЕсШед ђу Јатев Огсћагс! НаШ-
\уе11. 1лт<Зоп: РппСес! Гог 1ће Н181опса18осЈе1у оГ ЗсЈепсе, 1841.
С о т ет и з. ЕсШед, 1п1го<јисПоп, ћу Јоћп басИег. Е(Јиса110па1 Тћјпкеге беп ез.
1лпс1оп: Со1Иег-Маст111ап, 1969.
С отеп јиз, Јоћп А т о з . А К е/огт аН оп о/ЗсИооГех, с1ез1§пес1 т Тшо ехсеИеШ Т геа-
Нзез: Т ћ е /г г з 1 м ћ е ге о /З и т т а гИ у зћеме1ћ, ТНе §геа с песеззГГу о / а %епега11
К е/огт аН оп о /С о т т о п Ееат т % . №Иа( §гоипс1з о /Н о р е 1Неге а г е / о г зисИ
а К е/огт аН оп. Н о \у II т а у Не Нгои§И11о р а ззе . ТИе зесопс1 а п зм е гз сеП а т е
оНјесНопз огсИпагИу тас1е а §ат з1 зисН ипс1епакт%з, апс1 А езсгЊ ез (Ие зе-
уегаИ Р а п з апс1 ТШез о /У Ј о гк ез м/ШсН а г е зНоп1у 1о/о11ом>. У/пПеп т ап у
у е а г е з а%ое т 1мНпе к у IНа1 Кечегепд., СосИу, Ееагпес!, апс1/ат оиз И т п е
М г. ЈоНп А т о з С от ет и з, о п е о/1Н е З е т о и гз о/1И е ехИеЛ СћигсН о /М о г а -
\1а: Апс! п о м и роп 1Ие ге^иезХ о /т а п у 1гапз1а1ес1 т1о Е п ф зН , апс1 р и Ш з-
Не<1 Ву 5ат ие1 Н а п Њ , / о г 1ће §епега11 §оос! о / М з ИаНоп. 1лпс1оп: Рпп1ес1
Гог М1сћае1 Зрагке 8еп 10г, а11ће В1е\у ВЉ1е 1п Сгеепе Агћог, 1642.
Тће \Уау о /П § ћ 1 . Тгапз1а1;ес1, \У11ћ 1п1г0с1ис110п, ћу Е. Т. Сатра§пае. У уег-
роо1: Тће 1Јп1уегб11у Ргебб; ЕопсЈоп: НосЈсЈег & б1ои§ћ1оп, 1938.
Сопм/ау 1лИ егз. Тће С оггезропс1епсе о /А п п е , У1зсоип1езз С о гт а у, Н еп гу М оге,
апс! 1ћеГг Р п еп А з, 1 6 4 2 -1 6 8 4 . Со11ес1ес1 апс1 есИ1ес1, \У11ћ а ћш§гарћ1са1 ас-
соип1, ћу М агјопе Норе Н1со1боп, Ие\у Науеп, Соппес1лси1: Уа1е (ЈпшегзсГу
Р ге зз, апс! 1о ће 8оШ 1п ЕопсЈоп ћу Н итрћгеу МИГогс!, Ох/огс1 \Јт\егз11у
Р ге зз, 1930.
Сигпб, Магк Н. О х/огЛ апА С ат Ш А ^е т ТгапзШ оп, 1 5 5 8 -1 6 4 2 . А п Е зза у оп
С ћап% т§ Ке1аНопз ћеРмееп 1Ие Е п ф зН (Јт уегзШ ез апс! Еп§ИзИ ЗоаеСу.
ОхГопЈ: А11ће С1агепс1оп Ргебб, 1965.
Бећиб, АИеп О. ЗсГепсе апс! ЕЛисаНоп т 1Не ЗеуеМ ееш Н С еМ игу: 1Ие У/ећз1ег-
У/агд. О ећа1е. ЕопсЈоп: Масс1опа1с1; Ие\у Уогк: А т е п са п Е1беУ1ег, 1970.
ОезсаПеб, Кепб. С о ггезр о п А еп се а \ е с А т аи Ш е1 М оги з. 1п1гос1исПоп апс! по1еб ћу
Сепеуш уе Ее\ујб. В1ћИо1ћецие <1еб 1ех1еб рћПозорМ^иеб, Непгу ОоићЈег,
Б1гес1еиг, Раг18: Е1ћга1ге рћПоборћ1^ие Ј. Упп, 1953.
[сГЕбра§пе1, Јеап] Е псИ гуИ оп Р Н у зк а е КезШШае; ог, ТИе З и т т а гу о / Р И узккз
Кесоуегес!. У/Иегет 1Не 1гие Н а гт о п у о /М а1и ге 13 ехр1атес1, апЛ т ап у Ег-
го и гз о / 1Не А п с к м РНИозорИегз, ћ у С ап оп з апс! сеП ат О е т о п з 1г а 1к п з ,
а г е с к а Н у еуШепсес! апс1 еутсес!. ЕопсЈоп: РпШес! Гог Ж В е М к у , апс! аге Со
ће боШ ћу V/. ЗИ еагез а1 Ље ВЊ1е, апсЗ К о к еП ТшсИет а11ће РНетх, 1П 1ће
И еш -К етз т 8. Раи1з Сћигсћ-Уагс1, 1651.
Бј^ћу, К епе1т. О /В осИ ез, апЛ О /М а п з 5ои1. То 0 1 з с о у е г хНе 1ттог1аИ1у о /К е а -
зо п а Н е 5 о у 1з Ш1И Рл/о Б ^ зсои гзез О /1И е Ром/Аег о / 5утра1Ну, апс! 0 / 1Не
Уе§е1аНоп о /Р 1 а М з. 1.опс1оп: Рпп1ес1 ћу 5. С. апс! В. С. Гог ЈоНп ШШатз,
апс1 аге 1о ће боШ 1п и и 1 е В п (а т оуег а д а т з 1 81 . ВиПо1рНз-СИигсИ, 1669.
0јјкегз1егћи15, Е. Ј. ТНе М есИ ам гаН оп о /(И е УЈогШ Р к (и ге . Тгапз1а1ес1 ћу С. БЈкз-
ћоогп. 1лпс1оп, ОхЉгс!, Ие\у Уогк: ОхГогсЗ ТЈп1Уег5Ј1у Ргезз, 1969.
Еуапз, КоћеП Јоћп \Уеб(;оп. Кис1о1/Н апс! Ш з \Уог1с1. А 5(ис1у т 1ме11есХиа1 Ш зхогу
1 5 7 6 -1 6 1 2 . ОхГогс!: Ас 1ће С1агепс1оп Ргебб, 1973.
Еуе1уп, Јоћп. БГагу. ЕсИГес! ћу Е. 8. <3е Веег. 6 Уо1итеб. ОхГогсЗ: С1агеп<1оп Ргебб,
1955.
РиПег, Т ћ о т а з. ТНе ШзХогу о / хИе \УогхШез о / Еп^1апс1: Епс1еауоигес1 ћ у ТИотаз
Ри11ег, О .Б . Р ггзХ Р пМ ес1 т 1 6 6 2 . А пе\у есИ(;10 п, 2 У о1итез. ЕопсЈоп:
Рпп1е<3 Гог Р. С. апс! Ј. Ш у ш § 1 о п ; Т. Раупе; \УП1ае ап<3 КоћЈпбоп; Еоп§-

287
 шап, Нигк1, Кеек, Огше, апс! Вгошп; СадеИ апЈ Бау1е8; К. Н. Еуапх; Ј.
Махушап; Ј. Миггау; апс! К. ВаШш1П, 1811.
Рикоп, Јоћп Р. А В Љ И о^гарћу о /1 ћ е Н о п о и га М е К о к еП Воу1е, Ре11ож о /г ћ е Коуа1
5оае1у. 2п6 ЕсНиоп, О х Го п ј : А1 1ће С1агепс1оп Ргезз, 1961.
„ К о ћ еп Воу1е апс! ћјк тП иепсе оп 1ћои§ћ11П 1ће $еуеп1ееп1ћ сепШгу.” 1з1з
1 8 (1 9 3 2 ), 88-90.
Се1ђаЛ, >Јта КаНпег. „Т ћ е Јп1е11ес1иа1 с1еуе1ортеп1 оГ \Уакег Сћаг1е1оп.” А т Н х
18 (1971), 149-68.
Нооке, Коћег1. Тће В 1 а гу о / К о& еп Н ооке, М .А ., М .О ., Р .К .5., 1 6 7 2 -1 6 8 0 , Тгап-
зспћес! /г о т 1ће О п § т а 1 т 1ће Р о з з е т о п о /( ћ е С огрогаН оп о /1 ћ е С к у о /
1ј ?пЉ п (СшШћаИ П к га гу ). ЕсШес! ћу Непгу XV. К оћтбоп апс! \Уакег
АсЈатз, \укћ Гоге\уогс1 ћу 5јг РгесЈепск Оо\у1апс1 Норкјпз, ЕопсЈоп: Тау1ог &
Ргапс18, 1935.
Нои§ћ1оп, XV. Е., Јг. „Т ћ е Еп^Нбћ У1г1иобо 1п 1ће 8еуеп1ееп1ћ сепШгу.” Јоита.1 о /
1ће Н ш о г у о /М е а х 3 (1942), 51-73, 190-219.
Ни1т, бег§е. Н еп гу М о ге. Е$ш1 з и г 1ез Љ сС ппех 1ћеохорћ1диез сћ ег 1е$ Р1а1опш -
е т с!е СатћгШ §е. бШсПеп ипд Ма1епаИеп гиг Оебсћ1сћ1е с!ег РћПохорћЈе,
Негаи8§е§ећеп у о п Не1пг Н е 1Ш8о е 1ћ, 01е(ег Неппсћ, ипс! 01ог§Јо ТопеШ,
Вапс! 2. НПсЈезћеЈт: Оеогд 01шб Vег1а§зћисћћапс11ип§, 1966.
Јасоћ, Ј. К. „Т ћ е Мео1од1са1 о п § т з оГКоћег! Воу1е'б пашга1 рћПозорћу.” Јоигпа1
о /Е и г о р е а п ЗћиИех 2 (1972), 1-21.
Јаћп, Ме1ујп Е. „ А ћ1ћНо§гарћ1с ћ1б1огу о ! Јоћп \Уоос1\уагс1'8 А п е зза у 1ожап! а
паШга1 ћШ огу о /г ћ е Е аП ћ .” Тће Јоигпа1 о /1 ћ е 5 о с 1 е 1 у /о г 1ће В Њ И о§гарћу
о/И аШ га1 Н ш о г у 6 (1972), 181-213.
Јоћпбоп, Ргапс18 КЕ. „ Огекћат Со11е§е: ргесигзог о ! 1ће Коуа1 б о с 1е 1у.” Јоигпа1
о /1 ћ е Н Ш огу о /М е а з 1 (1940), 413-38.
Јопех, КЈсћагс! РохСег. АпсГеШз апс! М о Л ет з. А 5Шс1у о / 1ће Ш зе о / 1ће б а е п Н р с
М оует еШ т 1ке 5еуеп1ееп(ћ-СепШ гу Еп§1апс1. 2пс1 ЕсНПоп. 81 . ЕоиЈз: \^аз-
ћт§1оп ХЈтуегбку бшШек, 1961.
Коуге, А1ехап(1ге. Р го т 1ће С1озес1 У/огШ 1о 1ће 1тфт{е (Јпм егзе. Јоћпв НорИпб
Рарегћаскб есНћоп. ВаШ тоге: Тће Јоћпз Норкјпз Ргезз, 1968.
Кићп, Тћошах б. Тће 51гисШге о /8 с ге п Н /гс Ке\о1иНопз. Рћоешх Воокб. Сћјса^о
ап<1 1,опс1оп: Тће Ш јуегзку оГ СћЈсадо Ргебб, 1964.
Еепоћ1е, КоћеП. М егзеп п е, ои 1а паГззапсе с1и т еса т зт е. Рапз: ЕЈћгаЈге рћПокор-
ћ ц и е Ј. У пп, 1943.
[Еоп§иеуП1е, Т ћ о т а з.] Т. 1^. Тће П /е о / 8 п Кепе1т О Г ф у ћ у О п е о / Шз О езсеп -
ДапХз. Еопдоп, Ие\у Уогк апс1 В отћ ау: Е опдтапз, Сгееп апс! Со., 1896.
Еуопз, бјг Непгу. Тће Коуа18осГе1у, 1 6 6 0 -1 9 4 0 . А Н Ш огу о / и з Ас1ттШгаНоп ип-
А ег Нз С ћаП егз. Сатћпс1§е: 1Јтуег811у Рге88, 1944.
МасЈсћбоп, К. Е. XV. Тће П /е о /( ћ е Н о п о и га М е К о к еП Воу1е Р .К .8 . 1^опс1оп: Тау1ог
& Ргапс18; Ие\у Уогк: Вагпез апс1 Моћ1е, 1969.
Мопсопуб. Вакћагаг (1е, 1оугпа1 с1ез \о у а $ е з с1е М о п зш ег с1е М осоп уз, СопзеШ ег
с1и К о у еп з е з С опзеИ з <1'Ез1а1 & Р т е , & ПеШ епаШ С п т т е1 а и 8Ге§е Р ге -
зШ а1 <1е Еуоп. О п 1ез Зд а и а М з Iгои и егоМ ш п о т ћ ге т /гт <1е поипеаШ ег,
еп М а с ћ т е з Ле М аТ ет аН ц и е, Е х р е п е п с е з РћузГдиез, КаГзоппетеМз <1е 1а
ће11е РћИ озорМ е, с и п о з к е г с1е СћутГе. & сопиегзаН опз с1ез Шиз1гез с!е се
81ес1е; ОШге 1а <1езспрНоп с1е сНиегз А м т а и х & Р1аМ ез гагез, рШ згеигз
8 е с ге (з т со п п и з р о и г 1е Р 1 а т г & 1а 8аМе, 1ез 0 и и г а § е з с1ез Р е Ш г е з /а т е -
их, 1ез СопШ тез & М о е и гз с!ез ИаНопз, & се ди'И у а Ле р1из сН§пе Ле 1а
сот гогзап се с1'ип НопезЈе Н о т т е Аапз 1ез Сгогз Р агН ез с1и М опАе. Е п п сМ
с1е диаМГ1е <1е П § и г е з еп ТаШ е-Лоисе с1ез Иеих & <1ез сНозез рппс1ра1ез.
А у е с с!ез ЈпсИсез 1гегз-ехас1з & ггез-сот т оЛ ез р о и г Гиза%е. РићИе р а г

288
 1е ЗГеиг 1е П е г ф е х зоп РИз. 3 Уо1ишек. Еуоп: Сћег Ногасе В о 188а1, & Се-
ог§е Кешеуб, 1665-66.
Моге, Непгу. Е м ћ и п а ш и з Тпит рћаШ з (1 6 6 2 ). 1п1г0с1ис110п ђу М. V. ОеРоПе.
Тће Аи§и81ап Керпп! 8ос1е1у, РиђНсаНоп 118. ^ 8 Ап§е1еб: >УПНат Ап-
(Јгешб С1агк М етопа1 Оћгагу, 1966.
Тће 1ттоПаП(у о /1 ћ е 5ои1, З о /а г г е /о г 1 ћ а$ II Гз Д ет оп М га Н е/гот (ће К п ош кЛ де
о/И аШ ге ап<11ће П § ћ ( о /К е а з о п . 1л)пс1оп: РпШес! ћу Ј. Р1езћег, Гог ШШ-
а т М огЛ еп ВоокбеПег т Сатћп<3§е, 1659.
РћИо$орМ са1 Ш Ш п§х о /Н е п г у М о ге. ЕсНСес!, мкћ 1п1гос1ис110п апс1 по1еб, ћу Р1ога
1баће1 М асктпоп. Тће ХУе11еб1еу 8ет1-Сеп1епп1а1 бепеб. № \у Уогк, 1^оп-
Јоп, МеЊоигпе & В отћ ау: ОхГогс! 1Јп1Уег8Ј1у Ргезб, А т еп са п Вгапсћ,
1925.
Моге, 1лш з Тгепсћагс!. Тће П /е апс! \Уогк$ о /1 ћ е Н оп ои гаМ е К оћеП Воу1е. 1х>п-
с1оп, № \у Уогк, ТогоШо: ОхГогд 11туегб11у Ргебб, 1944.
0 'В п еп , Јоћп Ј. „З ати е1 Наг1Нћ'б 1пПиепсе оп КоћеП Воу1е'б бсЈепНПс деуе1ор-
теп1. РаП I. Тће 81а1ћпс1§е репос!.” А п п а к о / 5 а е п с е 21 (1965), 1-14.
„8ат и е1 НапНћ'б ЈпПиепсе оп КоћеН Воу1е'б 8с1епНГ1с с1еуе1ортеп1. РаП п.
Воу1е т ОхГогсЈ.” А п п а к о / З а е п с е 21 (1965), 275-76.
ОШепћиг§, Непгу. Тће С оггезропс1епсе о /Н е п г у ОШ епћиг§. Ес1кес1 апс! 1гапб1а1е(3
ћу А. КиреН На11 ап<Ј МагЈе Воаз На11. 7 Уо1ите8, сопНпи1п§. МасНбоп ап<Ј
МП\уаикее: Тће Ш 1Уег811у оГ\У 18соп 81п Рге88, 1 9 6 5 -.
Огпз1ет, МаНћа. Тће Ко1е о / З а е М ф с З о а еН еа т 1ће Зе^еМ ееМ ћ СеМ игу. ЗгсЈ
ЕсЈШоп. СћЈса§о: 1Јп1Уегб11у оГ Сћјса^о Рге88. 1938.
О зтопс!, Регсу Н. 1$аас В аггом >. Ш з П /е апс1 Ћ т ез. ЕотЈоп: 8ос1е1у Гог Р гото-
Нп§ Сћг1бНап Кпо\у1е<3§е, 1944.
РаИегбоп, Т. 8. „ Јоћп Мауош т сопСетрогагу б е и т § ,” /згз 15 (1931), 47-96, 504-
46.
Ре1егбОп, К. Т. 5 и Кепе1т О г ф у , Тће О гп ат еМ о / Еп§1апс1, 1 6 0 3 -1 6 6 5 . 1лтс1оп:
ЈопаЉап Саре, 1956.
Ро\уег, Непгу. Е хреп т еМ а1 Р ћИ озорћу. Тће боигсеб оГ 8с1епсе, по. 21. Ие\у Уогк
апс1 ЕопсЈоп: Јоћпвоп Керпп! Согрогаиоп, 1966.
Ригуег, Маг§егу. Тће К оуа1 5 о а е 1 у : С опсер1 апс1 СгеаНоп. МгосЈисиоп ћу Н. К.
Тгеуог-Корег. СатћпсЈде, МазбасћибеИб: Тће М. I. Т. Ргебб, 1967.
Кауеп, Сћаг1еб Е. Јоћп К ау, ИаШгаНхI. Ш з П /е ап<1 У/огкз. 2п<1 ЕсННоп. Сатћп<Ј-
§е: А11ће 1Јп1Уегб11у Ргебб, 1950.
Тће К и е о /М о Л е г п 5 а е п с е . Ех1егпа1 о г 1Мегпа1 Р а сго гв? ЕсН1:е<Ј, \уј1ћ 1п1го<Зиси-
оп, ћу Оеог§е ВабаПа. Ргоћ1етб 1п Еигореап С1уШга110П. 1,ехт§1оп, Маб-
басћибеПб: О. С. Неа1ћ ап<Ј Со., 1968.
Ко\ућоМ от, Маг§аге1 Е. „Т ће еагНеб! рићНбће<Ј \упип§ оГ КоћеН Воу1е.” Аппа1з
о /5 с 1 е п с е 6 (1950), 376-89.
Тће К о у а 1 5 о а е 1 у : Г1з Оп%т$ апс! РоипЛегз. ЕсШес! ћу бјг НагоШ Нан1еу. ЕопсЈоп:
Тће Коуа1 8ос1е1у, 1960.
5ат ие1 Н а П Њ ат 1 1ће А & а п с е т е М о / Ееат т % . ЕсШесЈ, \уЦћ 1п1го<Јисиоп, ћу
Сћаг1еб \Уећб1ег. Сатћпс1§е Тех1б апс1 б1и<Лез 1П 1ће Н 181огу оГ ЕсЈисаНоп.
Оепега1 есШогб, А. С. Р. Веа1е8, А. V. ЈисЈдез апс! Ј. Р. Коасћ. Сатћп<Ј§е:
А11ће 1Јтуегзку Рге88, 1970.
5 а е п с е , МесИсте апс15оае1у т 1ће К еп аш ап се. Е ззауз 1о ћ опог У/а1(ег Ра§е1. ЕсН1е<3
ћу АПеп О. Оећиб. 2 Уо1итез. Ме\у Уогк: 8с1епсе Шб1огу РићНсаНопб, 1972.
8о1отоп, Но\уаг<3 М. РићИс \Уе1/аге, 5 а е п с е , апс! Р го р а § а м 1 а т 5еуеМ ееМ ћ
С еМ игу Р га п се. Тће 1ппо\>апопз о / Тћео/газ1е Кепаид.о1. Рппсе1оп 1Јтуег-
811у Ргебб, 1972.

289
брга1, Т ћ о т а з. Ш з1огу о / (ће Коуа1 5ос1еГу. Ес1Ггес1 \уј1ћ сг1Пса1 аррагаШ б ћу Јас-
кзоп I. Соре апс1 НагоШ \Ућ 11т о г е Јопез. \У а б ћ т§ Ш п ТЈпјуег811у 5Шс11е8. 81 .
1.ошб, М 18боип: \Уахћ1п§1оп Ш 1УегбЦу, 1958.
Тће Н Ш огу о /1 ћ е К оуа1 ЗосГе1у о /Е о п А о п . Р о г 1ће 1тргоу1п§ о/М аШ га1 Кпом>Ш-
§ е. 1.опс1оп: Рг1п1ес1 ћу Т. К. Љг Ј. М аП уп а1 1ће Ве11 \У11ћои 1 Тетр1е-ћаг,
апс! Ј. АИеМгу а11ће К о зе апс1 С гом п 111 Г)иск-1апе, Рпп1егб 1о 1ће К о у а 1 8 о -
с1е(у, 1667.
8111X15011, Е)ого1ћу. 8с1еШШх апА А т агеигз. А Н Ш огу о / 1ће Коуа1 8 о а е1 у. Иеад
Уогк: Непгу бсћ итап, 1948.
бу&е1, К. Н. „Т ћ е о п § т б оГ 1ће Коуа1 бос1е1у.” Ш 1е$ апЛ К есогА$ о /1 ћ е Коуа1
З о с 1е 1у 5 (1948), 75-137.
Тгеуе1уап, О. М. Т пт 1у Со11е§е. А п НШ опса.1 Зке1сћ. Сатћпс1§е: А11ће ТЈшуег-
§11у Ргевб, 1943.
У/а^кег, 6 . Р. Тће А п а еШ Тћео1о§у. ЗшсИев 1п С ћпзН ап Р Ш о ш з т /г о т 1ће Р ф е -
еШћ (о 1ће Е1ф1ееШ ћ СепШгу. 1лзпс1оп: Оиск\уоЛћ, 1972.
„Т ћ е Р т с а Тћео1о§1а т Ргапсе.” Јоигпа1 о / 1ће \Уагћиг§ апЛ СоиПаиШ 1п$Ши-
(ез 17 (1954), 204-59
\Уагс1, Шсћагс!. Тће П /е о / 1ће Е еагпеЛ апс1 Р1ои$ Б г Н еп гу М о ге 1м1е Ре11он> о /
СћгШ 'з Со11е§е ш Сат1>гШ§е В у КкћагсГ УЈагс!, А .М . К ес1ог о/1п§оШ зћу т
П псо1пзШ ге, 1 7 1 0 . То м>ћкћ а г е аппехеД Б п е г з Р ћ И озорћ ка1 Р о е т з апс!
Н ут пз. Есћ1ес1, \У11ћ 1п1гос1исиоп апс! по1еб, ћу М. Р. Ношагс!. ЕопсЈоп: Р и-
ВИзћес1 агШ ЗоШ ћ у Тће Тћеоборћ1са1 РићНбћ1п§ 8осЈе(у а1 161 Иеш Вопс1
б1., 1911.
\Уећб1ег, Сћаг1ез. „Непгу Ро\уег’з ехрептеп1а1 рћИокорћу.” А т Ш 14 (1967),
150-78.
„\Уа1ег аб 1ће и1Нта1е рппсјр1е оГ паШге: Тће ћаск§гоипс11о Воу1е'б З с е р п -
са1 С ћут Ш .” А т М х 13 (1966), 96-107.
\Уеб1Га11, Шсћагс! б. З с к п с е апсЈ К е И § к п т ЗеуеШ ееШ ћ-СеШ игу Еп§1апс1. Уа1е
Н1б1ог1са1 РићИсаНопб, есН1есЗ ћу ОаУ1с1 Ногпе, МЈбсеИапу 67. Ие\у Науеп:
Уа1е Ш 1Уегбку Ргебб, 1958.
\Уоос1\уагс1, Јоћп. А п Е зза у (ом/агД а ИаШга1 Н Ш огу о /1 ћ е ЕаП ћ: апЛ Тегге$1па1
ВосИез, Е зресш И у М т ега1з: А з а1зо о /1 ћ е З еа , К п е г з , апс! З р п п § з. Ш1ћ ап
А ссоиШ о / (ће П ш уегза1 Б е1и§е: АгШ о / 1ће Е ј/ес(з 1ћа1 II ћас1 ироп 1ће
ЕаПћ. 1л)пс1оп: Рпп1ес1 Гог К1с. Ш1кт а! 1ће К т § з-Н еа Л т 81.Раи1'&
СћигсћуагсЈ. 1695.
\Уог 1ћ 1п§Шп, Јоћп. Тће Б ш г у агШ С о ггезр о п Л еп се о / О г. Јоћп \Уог1ћт§1оп, М а-
з!ег о /Ј е з и з Со11е§е, СатћгШ §е, У ке-С ћ ап се11ог о /( ћ е Џ п м ет 1 у о / С ат -
ћгШ§е, е 1с., е!с. Р го т 1ће В а к е г М ЗЗ. т 1ће ВгШзћ М и зеи т агШ (ће С ат -
ћгШ §е ЈЈтуегзКу П ћ г а г у апЛ 0 ( ћ е г З о и гсез. ЕсИ1ес1 ћу Јатеб Сгобб1еу апс!
КЈсћагс! Сор1еу СћпбНе. К етајпб Н1бШпса1 апс! 1л1егагу Соппес1ес1 \У1(ћ 1ће
Ра1аНпе СоипПеб оГ 1.апсаб1ег апс1 Сћеб1ег, уо1итеб х ш , XXXVI, апс1 СХ1У. 2
Уо1итеб 1п 3. Мапсћеб1ег: Тће СћеШ ат 5ос1е1у, 1847-86.

В. Хемијска подлога

Воаб (На11), М апе. „ А сИ апс! а1каН 1п беуепСеетћ сепШгу с ћ е т 1б1гу.” А гсћ 1 \ез
Ш егп а Н о п а к з Л Ћ Ш оке Лез з с к п с е з 9 (1956), 13-28.
К о ћ ег( Воу1е апЛ 8 е \е п (е еп (ћ -С е п (и гу С ћет Ш гу. Сатћпс1§е: А! 1ће 1Јп1уег-
бку Ргебб, 1958.
Со1ећу, 1^. Ј. М . „ Јоћп Ргапс 1б У1§ап1, Пгб1 РгоГеббог оГ С ћ е т 1б1гу 1п 1ће 1Јп1Уегб11у
оГ Сатћпс1§е.” Аппа1з о / З с к п с е 8 (1952), 46-60.

290
Сгоб1апс1, М аипсе Р. Н Ш опса1 ЗшсИез т 1ке 1мп$иа%е о / Скет Ш гу. Сатћпс1§е,
МабкасћикеИх: Нагуагс11Јп1Уег811у Ргекх, 1962.
Беђик, АИеп С. „ К ге апа1у818 ап<Ј Ше е1етеп1з 1П 1ће 51х1ееп1ћ апс! зеуепСеепЉ
сепШпек.” Аппа1з о / З а е п с е 23 (1967), 127-47.
На1еб, б1ерћеп. Уеј>е1аМе Зш п скз: О г, А п А ссо и М о /х о т е 51аНса1 Е х р еп т еМ з оп
1ке З а р т У е§еш М ез: В ет § ап Еххау Хом/агАх а Иа1ига1 Н Ш огу о / Уе§е1а-
Ме$. А к о , а З р е с т е п о / а п А11етр11о Апа1ухе 1ке А п , В у а § ге а ! У апе1у о /
С к у т к о -5 га 1 к а 1 Е х р еп т еМ з: Џ /кк к и>еге геаЛ а 1 зе \ега 1 М ееН п§з к е /о ге
1ке К оуа1 Зоск Г у. 1лтс1оп: РпгПес! Љг XV. апс! Ј. Гппуз, а! Сће ХУез! Епс! оС
51.РаиГ5\ апс! Т. ХУоосЈшапЈ, оуег-адајпз! 51. ОипзШп'5 Сћигсћ 1п Р1ееШ ге-
еи 1727.
Ј ок п И а ћ о п апс11ке Р г о $ г е з з о / З с к п с е : Р а р е гз Р гезеМ еЛ 1о а С о п /егеп се о /Ш -
з го п а п з о / 5 с к п с е НеШ т М апсћезГег ЗерГ ет кег 19-24, 1966, 1о М а гк 1к е
В к е М е п а г у о / Ва1хоп’з В1пк. ЕсЈкесЗ ћу Б . 8. V,. Сагс1\уе11. Мапсћез1ег:
Мапсћех1ег 1Јп1Уег811:у Ргезз; Ие\у Уогк: Вагпек & Иођ1е, 1968.
Кп 1§ћ 1, Б . М . АХотз агШ Е1етеМз. А 5(иЛу о / Т к е о г к з о /М а П е г т Еп§1апЛ т 1ке
№ пе1ееМ к С еМ игу. Х^опсЈоп: НиСсћЈпзоп & Со., 1967.
1е Реуге, ИЈсоЈаз. А С о т р ка Г ВоЛу о / С кут Ш гу: М кегет 13 соМ ат еЛ м>ка1зоеуег
Гз п е с е з з а г у /о г 1ке а(1ат т § (о 1ке С и п о и з Кпом>1еЛ§е о / М з А г(; С от рге-
кепЛ т § т С е п ега 1 1 к е м>ко1е Р га сН се (к егео /; агШ Т е а ск т § 1ке тоз1 ехас1
Р гер а га Н о п о /А т т а 1 з, Уе§е1аМ ез апА М т ега1з, з о а з 1о р г е з е г у е 1кеи ез-
зеМ ш1 УеПиез. 1мШ о р еп т 1жо В оокз, агШ О е Л к а к Л 1о (ке ХЈзе о / а11
А р о 1 к еса п е з, &с. В у М с а з ш з 1е Р еди ге, К оуа1 Р г о /е з з о г т Сћут Ш гу 1о
Ш з М ајезЈу о/Е п§1апЛ , апЛ А р о х ћ еса гу т О гЛ т а гу 1о Н1з Н оп ои гаМ е Н о-
изекоШ. Ре11ом о /1 к е К о у а 1 5 о с к 1 у . КепЛгеЛ ГМо Еп§Изк к у Р. О . С. Езц.:
о п е о /1 к е С е М к т е п о /Ш з М а је зп е з Р т у -С к а т к е г . С о г г е а е Л апЛ ат еп-
ДеА; т 1ћ 1ке асШШопз о / 1к е 1а1е Р геп сћ С ору. 2 У о1итез т 1. 1,опс1оп:
Рпп1ес1 Гог 0 . РиИ еуп Јишог, апд аге 1о ђе 5о1<Ј ђу Јоћп УЈп§ћ1 а11ће 8ј§п
оГ 1ће С1о1>е 1П П Ш е-В гк а т , 1670.
1^етегу, К1со1аб. А С о и гзе о / Сћут Ш гу; с о М а т т § А п еаН е Ме1ћос! о / Р ге р а гт §
(ћ озе С к у т к а 1 М есЧ ст ез м’ћ к ћ а ге и зе д т Р ћ у зк к з . Ш 1к С и п о и з К е-
т агкз, агШ 1/зе/и1 И Гзсоигзез и роп Е а с к Р ге р а га п о п , / о г 1ће Вепе/М о /з и с ћ
а з ЛезГге 1о к е 1пз1гис1ес1 т 1ће К п ом /Ш §е о / Ш з А п . Згс! Ес1Шоп Ггот 1ће
81ћ Ргепсћ есЈШоп, т и с ћ еп1аг§е<Ј. Тгап81а1е<Ј ђу Ј а т ез КеЈП, ГшшЈоп: Рпп-
1ес1 Гог IV. КеШЊу, апс! 8о1<Ј ђу Ј а т е з В о п т с к е а 1 1ће На1 апсЈ 51аг 1п 81.
РаиГ& Сћигсћ-уагсЈ, 1698.
Т га к е с!е Т а М т о п к , соМ епаМ П АпаГузе Сћутк^ие Ле се М т ега1, & ип гесиеИ
с!'ип § га п Л п о т б ге с1'орегапопз га р р о г!ез а Г А с а д е т к К о у а к с1ез зс к п с е ,
а ч ес 1ез гаГзопет епз ^и'оп а с ги з п е с е зз а и е з. Рап8: Сћег Јеап ВоисЗо!,
1707.
1_е\у1з, ХУПНат. А С о и гзе о / Р га сп са 1 Сћет Ш гу. 1п и>ћкћ а ге сом ат ес! А111ке
О р е га п о п з Б езсгЊ есI т Ш 1зоп'з Сотр1е1е С о и гзе о /С ћ е т ш г у . Ш (к М а п у
пем/, апс! зеуега1 ип сот т оп Р го с е ззе з. Т о е а с к А г п с к 13 §1\>еп, Тке С кет Г
са1 Н Ш огу, апс! 1о тоз1, ап А ссо и М о / 1ке (^иаМШез о / ОИз, 5а11з, 5рт 1з,
укШ ес1 т БШ Ш апоп &с. Р го т Е ет егу, Н ој/т ап, 1ке Р геп ск М е т о и з, Р М -
1озорН1са1 Т га п за сп о п з &с. апс! /г о т 1ће Аи1ћог'з он>п Е х р еп еп се. Ш1ћ
С о р р е г Р1а1ез. 1.опс1оп: Рпп1ес1 Гог Ј. Иоигзе, дХ 1ће 1м т к, а§а 1Пб1 К а1ћеп-
п е-5 1 гее1 , 1П 1ће 51гагШ, 1746.
МеПог, Ј. XV. А С о т р ге к е п зм е Т ге а п зе о п 1 п о г§ а п к агШ Тћеогепса1 СћетШ гу.
16 Уо1итеб. № \у Уогк: Јоћп ХУ11еу & бопз, 1960.
Ме1гдег, Не1епе. Е ез Љ с 1 гт е з с к т 1 д и е з еп Р га п с е с!и Лећи! с!и ХУ Н е а 1 а /т
Ли Х У Ш е з1ес1е. Рап8: Еез Ргеззез 1Јтуегзка1гез с1е Ргапсе, 1923.

291
 Е ез Аос1ппе$ с ћ т {д и е $ еп Р га п с е ди д е к ш <1и ХУ Н е а 1а / т Ли Х УШ е
п ес1е. Иоиуеаи Пга§е. Раг18: 1лћга1ге бсЈепиГ^ие е{ 1есћп1чие АЊег1
В1апсћагсЈ, 1969.
И еМ оп , 5гаћ1, В о е гћ а у е е11а 4ос1п п е с к т ц и е . Раг 1$: У ђ г а т е РеЦх
А1 сап, 1930.
РапеСћ, Р. А. „Т ћ е ер151ето1о§1са1 $1аШ$ оГ 1ће сћет1са1 сопсер! оГ е1етеп( (I).”
ВгШ зћ Јоигпа1 / о г 1ће Р ћ И озорћ у о /5 с 1 е п с е 13 (1962), 1-14.
Рагип§1оп, Ј. К. „Т ћ е сопсерСз оГ зиђзСапсе апс1 сћет1са1 е1етеп1.” Сћут1а 1
(1948), 114-15.
А Н Ш огу о /С ћ ет Ш гу. 4 Уо1ите$. 1л)пс1оп: М астШ ап & Со.; Ие\у Уогк:
81 . М аЛт'8 Ргезх, 1961-70.
Е у е гу д а у С к е т ш гу . Згс! Есћиоп. 1л)пс1оп: М астШ ап & Со.; Ие\у Уогк: 81 .
М аЛт'8 Рге88, 1957.
Реск, Е. бауШе. „ Јоћп Ргапс18 У 1§ап 1, ГггзС РгоГеззог оГ С ћ е т 181гу 1п 1ће 1Јп1уег-
511у оГ Сатђпс1§е (1703-12), ап<ј ћ15 Ма1епа МеШса СађтеГ јп 1ће Нђгагу
оГ Оиеепб' Со11е§е.” РгосеесН п^з о / 1ке СатћгШ §е А п п д и а п а п 5осГету 34
(1934), 34-49.
Р ћ И о5оркка1 Т га т а сН о п з апс! С оИ есН от Т о 1ке Епс! о / ( к е У еаг 1700. А ћпс1§‘с1
апЛ П15ро$'д ипЛ ег С еп ега1 Н еаЛз, к у Јоћ п 1лт 1ћогр. 3 У о1итез. 1л)пс1оп:
Рг1п1ес1 Гог Т ћ отаб ВеппеС, КођеП Кпар1оск, ап<Ј Шсћагс! ХУНИп, 1708.
Уо1. III. 1п Тжо РаП $. Тће П гз1 С оп 1а т т § а111ће Апа1от ка1, Мес1ка1, апА
С ћ ут ка1, агШ 1ће 5есопс1 а111ке Р М Ш о § к а 1 апс! М к сеИ а п ео и в Р а р е гз.
ЗеппеПиз, Оап1е1, Си1регег, ИЈсћ., апс! Со1е, АђсНаћ. С ћут Ш гу М аА е Е а х к апс!
11зе/и1. О г, Т ке А § г е е т е м апс! 01зај>геет еМ 0 /1 ћ е С ћут Ш з апс1 С а к п Ш з.
ЕопсЗоп: РпШесЈ ђу Р е 1е г Со1е, Рг1п1ег апс! Воок-бе11ег, аС 1ће 81 §п оГ 1ће
Рг1п11п§-рге 8 б 1п СогпћШ, пеаг 1ће Коуа1 Ехсћапде, 1662.
31е§Гпес1, К ођеп апс! Бођђб, Веиу Јо. „С отр ап боп , а пе§1ес1ес1 абресС оГ Сће сће-
писа1 геУо1и11оп.” А п п а к о / 5 с к п с е 24 (1968), 275-93.
З тК ћ , Ес1§аг Р. ОШ С ћет Ш пез. Иеш Уогк апс! 1.опс1оп: МсОга^-НШ, 1927.
Тасћеп 1и8 , ОССо. О п о Т асћ ет и в М з Ш р р о с га Ш С к у т к и з 0 1 з с о \е п п § Тке А п скШ
/оипскК кп о /Ј к е 1а1е У1реппе 5 а ћ т (ћ М з СШугз (к еге ип(о аппехес1, Тгап-
з1а(ес! к у Ј. \У. ЕопсЈоп: РппГеб & аге № ђе боШ ђу ИаСћ: Сгоисћ а1 Сће Оеог-
§е а11ће 1о\уег епс1 оГ СогпћШ оуег ада 1Пб1 уе 31оск8 Магке1, 1677.
0 ( ( о Т асћ еш и з М з Ш р р о с га (ез С ћ у т к и з 0 1зсоуеп п % Тће А п с к М /оигШ апоп о /
(ће 1а(е УГреппе 5а1( т ( к М з СШугз (к еге иМо аппехеЛ, ТгапзШ(е<1 ћу Ј. IV.
1_опс1оп: РппСес! & аге 1о ђе боИ ђу XV. МагбћаП аС 1ће ВЉ1е 1п Ие^удаСеб
Зсгеес, 1690.
У 1§ап 1, Јоћп Ргапс18. МеЛиИа С кут ш е. N 0(13 ехрепеМ ш п т з Ш из(га(а оћзегмаН-
опЉ и здие Р г а с ( т з аисш а О а\Ш е 5(ат . 1лд§с1ипу ВаСаУогит: Арис! РеН-
се т 1 л )р ег , 1693.
У1а5С08, О. „ М ш т а 1 раг15 т Ершигеап аСот 1б т .” 1з г з 56 (1965), 121-47.

Г. Алхемијска подлога

АпсЈгеае, Јоћп Уа1епСт. 1оап т з УакМГм А п Д геае Тћео1о§1 (2- ^ИПепкег^епзГз.

УНа, а ћ 1рзо со п зс п р (а . Е х аи(о% гарћо, ш ВШ . С ие1/егћу(апо гесопсИ(о,
адзит Н з СосШ. 5(и((§аг(Ш тз, 5скопШ ог/епз1, ТиМ%епз1, пипс р п т и т есИ-
Ш( Р. Н. КћеГгтаШ, О г. С ит к о п е е( сМ го% гарМ АгШгеапо. ВегоНпо:
АриЈ Н егт . 8сћи11г1ит, 1849.
АгтуСа§е, XV. Н. О. „Т ћ е еаг1у ТЈСорЈбСб апс! 5с1епсе 1п Еп§1апс1.” Аппа1з о / 5 с к п -
се 12 (1956), 247-54.

292
ВегЉе1о1, МагсеШп РЈегге Еи§епе. 1м сћ т 1 е аи т оуеп а%е. Рапз: 1 т р п т е п е па(1-
опа1е, 1893.
1п(гос1ис11оп а ГеШде с1е 1а с ћ Ш е Ае$ а п а е п х е1 Ли т оуеп а§е. Рапк: Сеог-
§ек бСеЈпћеП 1889.
1л$ О п § т е $ <1е Г а к ћ М е . Рапз: Оеог§ез 51е1пће11, 1885.
Вокоп, Непгу С атп§1оп. Тће РоШ ез о ј З а е п с е а11ће С оиП о/Кис1о1рћ II. 1 5 7 6 -
1612. МПшаикее: Рћагтасеииса1 Кеу1е\у РићНбћт§ Со., 1904.
Вигскћагс11, Тки$. А 1сћету, З а е п с е о / 1ће С озт оз, З а е п с е о / 1ће 8ои1. Тгап$1аСес1
ћу XV. 51ос1с1аП. ЕопсЈоп: б1иаг1 & ХУаЉпк, 1967.
Виг1апс1, С. А. Тће А п $ о /1 ћ е А 1сћет ш $. Ие\у Уогк: Тће МастШ ап Со., 1968.
СапзеПеС, Е. А к ћ Ш е , Е ш д ез Л п е гзе з Ле Зут коШ т е ћегт еН дие е1 с1е ргаН дие
РћИо$орћа1е. Рапз: Јеап-Јасциез РаиуеП, 1964.
Сегуепка, Јаготк . В1е МаШгрћИо$орћ1е Ле$ Јоћ ап п А т о$ Сотет и$. Ргаћа: Аса-
сЈетЈа Уег1а§ с1ег Т8сћесћо81о\уак18сћеп Акас1ет1е с!ег ^ 1ббепбсћаГ1еп,
1970.
Сгауеп, Ј. В. С оиМ М1сћае1 МаГег, О о с1ог о / РћИ о$орћу апЛ о / МесНсте, А1сће-
тШ, К о$1сги аап . Му$Нс, 1 5 6 8 -1 6 2 2 . П /е апс1 УЈгШпј>$. Керпп1 оГ 1ће Мгк-
ша11 ес!Шоп оГ 1910. ЕопсЈоп: О атеопз, 1968 .БосХог К оћеП РШ М (К оћег-
1и$ с1е Р1ис1Љи$), Тће Епј>И$ћ Ко$1сгис1ап. П /е апЛ \УгШп§$. Керпп! оГ Сће
К1гк\уа11 есћиоп оГ 1902. N. Р.: Оссик Кезеагсћ Ргезз, п. <Ј. [196?].
Оећиз, АИеп О. „ А 1сћету апс! 1ће ћ 181опап оГ бс1епсе.” Ш $1огу о /З сГ еп се 6
(1967) 128-38.
Тће Е п ф $ ћ Р агасеШ ап$. № \у Уогк: РгапкИп ХУаИб, 1966.
„ Оаћг1е1 Р1аиез апс! Мз сћеш1са11ћеогу оГ 1ће Гогтаиоп оГ 1ће еагШ'8
сги51.” А т М х 9 (1961), 162-65.
„ Нагуеу апс! Р1исШ: Тће нта1шпа1 ГасШг 1п 1ће гаиопа1 8с 1епсе оГ 1ће »еуеп-
1ееп1ћ сепШгу.” Јоигпа1 о /1 ћ е Ш $1огу о/В 1о1о§у 3 (1970), 81-105.
„ МаСћетаиск апс! па1иге 1П 1ће сћеш1са11ех1б оГ 1ће Кепа18бапсе,” АтМ х
15 (1968), 1-28.
„Т ћ е Рагасе1з1ап аепа1 пкге.” 1$г$ 5 5 (1964), 43-61.
„Кегшбзапсе сћет1з1гу апс11ће \уогк оГКоћеП Р1ис1с1.” А т М х 14 (1967),
42-59.
„Коћег1 Р1ис1с1 апс11ће сЈгси1аиоп оГ 1ће ћ1оос1.” Јоита.1 о /1 ћ е Н Ш огу о /
М еШ ст е апЛАШ еЛ З а е п с е $ 16 (1961), 374-93.
„ Коћег1 Р1исМ ап<Ј 1ће изе оГ СПћег1'б Б е М а § п е(е т 1ће \уеароп-ба1уе соп-
1гоуегбу.” Јо и т а 1 о /1 ћ е Н Ш огу о /М еШ ст е апЛАШ еЛ З а е п с е $ 19 (1964),
389-417.
Б оћћз, ВеНу Јо. “ 81исИез 1п Ље па1ига1 РћПозорћу оГ 8јг К епе1т 01§ћу. Раг11.”
А т Ш 18 (1971), 1-25.
„ 81 исИеб т Ље па1ига1 РћПозорћу оГ 51г К епе1т Б 1§ћу. Раг1 п. ОЈ§ћу апс1
а1сћету.” АтШх 20 (1973), 143-63.
„ бШсИез 1п Ље паШга1 РћПозорћу оГ б1г К епе1т 01§ћу. РаП III. Б 1§ћу'з ех-
рептеп1а1 а1сћету - Ље ћоок оГ Зесге1$.” А т Н х 21 (1974), 1- 28.
ЕИасЈе, МЈгсеа. Тће Р о г § е апЛ 1ће С ги сШ е. Тгапз1а1ес1 ћу бсерћеп С о т п . Нагрег
Тогсћћоокз. № \у Уогк апс! Е\уап1оп: Нагрег & Ко\у, 1971.
Р 1§игеузк 1, N. А. „Т ће а1сћегшз1 апс1 рћуб1С1ап АгЉиг Б ее (АПетИ 1уапоУ1сћ
БН).” А т М х 8 (1965), 35-51.
РогсЈћат, Рпес1а. А п 1мгос1испоп 1о Јипј>'$ Р$усћо1о§у. А РеНсап Воок. Н агтоп-
с1б\уогЉ: Реп§ијп Воокз, 1956.
Ргепсћ, Ре1ег Ј. Јоћ п Б е е . Тће У/огМ о / а п ЕИгаће1ћап М а§и$. ЕопсЈоп: Кои(;1ес1§е
& Ке§ап Раи1, 1972.

293
Ргогпш, Епсћ. Е $ с а р е /го т РгееЛ от . Ие\у Уогк: Нок, Шпећаг! апс! \Ушб(оп, 1941.
Сео§ће§ап, О. ,,'Саћпе1 ИаИеб' сауеа! Гог а1сћуш 1818.” А т М х 10 (1962), 97-102.
ОЉћб, Р. XV. „Воегћаауе'з сћеш1са1 \уг1ип§ 5 .” А т Н х 6 (1958), 117-35.
Сгедогу, Јобћиа С. „ СћешЈбСгу апс1 акћеш у 1п Сће па1ига1 рћПозорћу оГ 81г Ргапсј«
Васоп, 1561-1626.” А т М х 2 (1938-46), 93-111.
Сиег1ас, Непгу, „ Јоћп Мауо\у апс11ће аепа1 пЈ1ге. бШсћез оп 1ће сћепт1гу оС Јоћп
М ауо\у - I.” Ас1е$ с1и У11е Соп%гез 1п1етаПопа1 Л'Ш з1оие Лез ЗсГепсез.
Јеги$а1ет (4 -1 2 А о п 1 1953). СоИесНоп <3и Тгауаих с1е ГАсас1ет1е 1п1егпаио-
па1е сГШ81о1ге <3ез бсЈепсек, N 0 . 8. РићИее ауес 1е Сопсоигб Ппапсјег <Је
Ш Н Е8С О . Јегибакт: Р. 8. В о Ј е п ћ е т е г , п.Ј. „Т ће рое1б' пЈ1ге. ЗШсИез 1п
Ше сћешЈзСгу оГ Јоћп Мауо\у. II.” М $ 45 (1954). 243-55.
На11, Тћошаз 8. „ПГе, ОеаШ апс1 Ше гасћса1 т о 181иге. А 81ис1у оГ ШетаИс раиегп 1п
тесћеуа1 тесИса! Шеогу,” СИо МесНса 6 (1971), 3-23.
Н е у т , Оегапј. „ Кеуједа оГ Јип§ '8 М узШ ш т сопјипсН от з.” А т М х 6 (1957-58),
47-51.
„К еу 1е\у оГ Јип§'з Р а га с е Ш с а .” АтШх 2 (1938-46), 196-98.
„ Кеује\у оГ Јип§'б Р$усћо1о%1е ипЛ А кћ ет Г е." Ат\>1х 3 (1948-49), 64-67.
Но1туагс1, Е пс Јоћп. А1сћету. Нагтопс!б\уогШ: Реп§и1п Воокб, 1968.
НорИпб, АгШиг Јоћп. А к ћ е т у , сћ Ш о / С ге е к РћИ озорћу. № \у Уогк: Со1итћЈа
ТЈп1Уегб1(;у Ргезз, 1934.
Нић 1ск 1, \У 1осЈ21Ш1ег 2 . „М1сћае1 8 епсИуо§1из'8 Тћеогу, 118 О п§ 1п апс1 81§пЈГ1сапсе
1п Ше Н1б1огу оГ СћешЈзСгу.” 1п Р го сееЛ т § $ о /1 ћ е ТеШћ 1ШегпаНопа1 Соп-
§ ге$ з о / (ће Н Ш огу о / З с к п с е , 1гћаса (А и§. 2 6 -3 ер (. 2 1 9 6 2 ). 2 Уо1итез.
Рапз: Негтапп, 1964.
1ћс1е, Аагоп Ј. „ А 1сћ ет у 111 геуегзе: КоћеП Воу1е оп Ше с!е§гас1аиоп оГ §о1<3.”
Сћут1а 9 (1964), 47-57.
Јоп§, Н. М . Е. с1е. М к ћ а е1 Ма1ег'$ А1а1аШа Ри§1еп$, В гоп п еп \а п ееп А кћет Г-
$И$сћ Е т М ет еп ћ оек
ШгесћГ: 8сћо1апиз & Јепз, 1965.
М к ћ а е 1 М а к г '$ А1а1аШа /и%1еп$. З о и гсе$ о / ап А 1сћет ка1 В оок о / Е т -
М ет з. Ш (ћ 8 2 Ши$1га1шп$. Јапи$: К е ш е Ш егп а И о п а к Ле ГћШ опе Лез $ а -
епсе$, Ле 1а т еЛ ест е, Ле 1а р ћ а г т а с к е1 Ле 1а (есћт ^ие. Зирр1етеШ$, Уо-
1ите VIII. Кес!ас1лоп: Е. М. Вги 1пз, К. Ј. Рогћез, О. А. П п је ћ о о т , Б . А.
\У 1Иор К оп 1п§. ЕеШеп: Е. Ј. ВгШ, 1969.
Јип§, Саг1 Сиб1ау. Тће Со11ес1еЛ У/огк$ о / С. С . Јип§. Е<ЗкесЗ ћу НегћегС Кеа<3,
МЈсћае1 РогсЗћат, Оегћагс! АсПег, апс! \УШ1ат МсОшге. Тгапз1а1е<3 ћу К. Р.
С. Ни11, Ееоро1<3 81е1п 111 соИаћогаНоп \ујШ БЈапа Шујеге, ап<3 Н. С.
Ваупез. 17 Уо1ишез т 18, сопипи1п§. ВоШп§еп беп ез XX. Ие\у Уогк: Рап1-
ћеоп Воокз; Рппсе1оп: РппсеШп 1Јп1Уегз11у Ргезз; 1лзпс1оп: Кои11ес1§е &
Ке§ап Раи1, 1 9 5 3 -. Уо1. 9, рап 1: Тће АгсћеХуре$ апЛ Јће Со11есП\е {Јпсоп-
$ а о и $ . Уо1. 9, раП 2: А ш п : К е$еагсћ е$ Ш о 1ће Р ћ еп от еп о1о§у о / 1ће Зе1/.
Уо1. 12: Р$усћо1о§у апЛ А к ћ е т у . Уо1. 13: А 1сћет ка1 31исНе$. у о 1 . 14:
М у$1епит сопјипсН от $: А п 1 п дт гу Ш о 1ће ЗерагаП оп апЛ ЗуШће$ 1$ о /
Р $ у с ћ к Орро$Г1е$ т А к ћ е т у .
Корр, Н егтапп Ргапг Моп1г. Б к А к ћ е т к т А к е г е г ипЛ И е и е ге г 2 е ћ . Е т ВеГ-
1га§ г и г К и1ш г§е$сћкћ1е. 2 Уо1ите8. Не1<3е1ћег§: Саг1 \У1п1;ег'5 1Јтуег-
31(а(8ћисћћапс11ип§, 1886.
Ее 1сез 1ег, Непгу М . Тће Н Ш о гк а 1 В аск§гои п Л о / С ћет Ш гу. КерппГ оГ Ше 1956
ес1Шоп. 1Че\у Уогк: Ооуег РићИсаИопз, 1971.
ПпсЗећоот, С. А. Н егт а п В о егћ а а уе. Тће М ап апЛ М$ У/огк. Роге\Уогс1 ћу Е. Аз-
ћ\УогШ Шс1ег\уоос1. 1лзпс1оп: МеШиеп & Со., 1968.

294
1лпс1бау, Јаск. Тће О п§1п$ о /А 1 с ћ е т у т С га е с о -К о т а п Е§ур1. Ие\у Уогк: Вагпез
& Иођ1е, 1970.
Магх, Јас^иез. „ А1сћет1е е1 Раћп§епе51е.” Ш з 62 (1971), 275-89.
М оШ дотегу, Јоћп \У ато 1ск. С го зз апс1 СгисЊ1е, Јоћапп Уа1епНп А п А геае (1 5 8 6 -
1 6 5 4 ), Р ћ о е т х о /1 ћ е Тћео1о§1ат. У о 1 .1 . Апс1геае'з П /е, У/огШМем>, апЛ
Ке1аНопз т (ћ К о м сги сш т зт апс! АГсћету. Уо1. II. Тће Сћут 1зсће Н о с ћ ге п
т 1ћ И о Ш апЛ С от т еМ агу. 1п1ета1шпа1 Агсћјуез оГ 1ће ШбШгу оГ Меаз,
по. 55. Тће На§ие: МагПпих №јћоГГ, 1973.
„ Сгозб, соп81е11а1Јоп, апс1 сгис1ћ1е: 1лићегап аз1го1о§у апс1 а1сћету 1п 1ће
а§е оГ 1ће КеГогтаПоп.” А т Ш 11 (1963), 65-86.
Моге, 1 д л т Тгепсћагс!. „Воу1е аз а1сћет151.” Јоита.1 о /1 ћ е Н Ш огу о / Ш еаз 2
(1941), 61-76.
МикћаиГ, КоћеП Р. Тће О п ц т з о / Сћет Ш гу. ОИћоигпе Н:з1огу оГ бе1епсе 1л-
ћгагу. ЕопсЈоп: ОШћоигпе, 1966.
Расћ1ег, Непгу М. Р агасе1$из: М а§1с Ш о ЗсГепсе. Иеш Уогк: Непгу бсћитап,
1951.
Ра§е1, \Уакег. :Јип§’5 У1е\У8 оп а1сћету.” Ш з 39 (1948), 44-48.
И а з М есИ гт зсће У /екћШ Лез Р агасе1зиз, зе т е 2 и за т т еп ћ а п § е тИ Мео-
р Ш о т зт и з ипА С п о зјз. К озтозор М е Рогзсћип§еп ипс! Тех1е гиг ОезсћЈс-
ћ1е с1ез \У екћ 1Шез, с1ег ИаШгрћНозорћЈе, с1ег МузНск ипс1 сЈез бршШаИзтиз
у о т бра1т1ие1акег ћ!з гиг КотапНк. 1 т АиГ1га§е с1ег Рагасе1биб-Котт18з1-
оп ипс11П Уегћ1пс1ип§ т К с1ег Рагасе1зиз-Аи5§аће. Негаиз§е§ећеп уоп К и«
О о И а т т е г . \У1ебћас1еп: Ргапг б1е1пег Уег1а§ ОМВН, 1962.
„Рагасе1биз апс! 1ће пео-Р1а1оп1с апс! ОпозНс 1гасИНоп.” АтћГх 8 (1960),
125-66.
Р агасе1зиз. А п Ш гоЛ исН оп (о Р ћ И о зо р ћ ка 1 МесИсте т гће Е га о / 1ће Ке-
па1ззапсе. Вазе1 апс1 Ие\у Уогк: б. Каг§ег, 1958.
„Т ћ е геНдшиз апс! рћНоборћЈса1 азрес1з оГ уап Не1топ1'б 8с1епсе апс1 тесИ-
с т е . ” ВиИеНп о /1 ћ е Н Ш огу о /М е М с т е Зирр1ет еМ $ 1-4 (1943-45), по. 2.
ВаШ тоге: Тће Јоћп НоркЈпз Ргезз, 1944.
„Кеу1е\у оГРгапсез А. УаГез' СГогЛапо В ги п о апА 1ће Н егт еН с ТгасННоп.
АррепсИх: Н егтеИ с А 1сћету а1 Вгипо'з Н т е.” АтНГх 12 (1964), 72-76.
РагПп§1оп, Ј. К. „Т ћ е НГе апд \уогк оГ Јоћп Мауо\у (1641-1679), Раг11.” 1згз 47
(1956), 217-30.
„Т ћ е ИГе апс! \уогк оГ Јоћп Мауош. Рап и.” 1згз 47 (1956), 405-17.
Раиегбоп, Т. б. „Јеап Ве§шп апс! ћ1з Тугосјпјит С ћ у т 1 си т .” Аппа1з о /З с1 е п с е 2
(1937), 243-98.
КаНапб1, Р. М. „ А 1сћету апс1 па1ига1 та § ш 1п Ка1е1§ћ'б 'Н1б1огу оГ 1ће \УогШ.'“
А т М х 13 (1966), 12-38.
„Т ћ е Не1топПап-Оа1еп151 сотгоуегзу т КезШгаИоп Еп§1апс1.” А т Ш 12
(1964), 1-23.
„Рагасе1зиз апс11ће ригкап геуо1иНоп.” А т Ш 11 (1963), 24-32.
Кеас1, Јоћп. Тће А1сћетШ т П /е , П1ега1иге, агШ А п. Еопс1оп, ЕсИпћиг§ћ, Рагјз,
МеЉоигпе, ТогопГо, ап<1 Ие\у Уогк: Т ћ о т а з И екоп апс1 бопб, 1947.
Рге1ис1е 1о сћет Ш гу: А п О и п т е о/А 1 сћ ет у, Нз Ш егаШ ге апс! Ке1аНоп-
зМ рз. Еопс1оп: О. Ве11 апс! бопз, 1936; Ие\у Уогк: Тће МастШ ап Со.,
1937.
ТНгои§Н А к Н ет у 1о СНетШгу. А Р го се ззш п о /М е а з а п 4 РегзопаИНез.
Нагрег Тогсћћоокз. Кеда Уогк апс! ЕуапзСоп: Нагрег & Ко\у, 1963.
Кес1§гоуе, НегћеН 51ап1еу. А кН ет у: А п с к М апс{ М оЛ ет , В ет § а В п е /А с с о и М о /
1Не А к Н е т Ш к Б о& Н п ез, апс! 1Неи КеШНопз, (о М у зН а зт оп 1Не О пе
Напс1, апс! 1о К е с еМ 0 1 з с о у е п е з т Р Н узка1 З с к п с е оп 1ће 0 1 к е г НагШ;

295
 То§е1ћег и>Нк зо т е РаП1си1аг$ Ке%агсИп$ 1ће П у е х а п д Теасћт%$ о / (ће
Мо$1 Ио1еЛ А1сћетШ$. 2п д ап<Ј Кеујзес! ЕсЈШоп, ЕопЈоп: \УИНат К1с1ег &
боп, 1922.
К о ћ ћ т з, КоббеИ Норе. „ А1сћет1са11ех1з 1п МИсНе Еп§Нбћ уегзе: согпдешЗа апс!
асМепсЈа.” А т М х 13 (1966), 62-73.
Ко85, Регсу. А Р г о је з з о г о / А 1сћет у (О ет $ 2асћ а1ге). 1л)пс1оп: С е о г§ е КеАмау.
1887.
5сћтјес1ег, Каг1 СћпхШрћ. С е $ с ћ к ћ (е Л ег А к ћ е т к . На11е: Уег1а§ с1ег Висћћап-
с11ип§ сЈез \УаЈзепћаи$е5, 1832.
б т к ћ , Сћаг1оНе Ре11. Јоћ п Б к (1 5 2 7 -1 6 0 8 ). Еопс1оп: Сопз1аћ1е & Со. 1909.
бпП тап, Јоћп Махзоп. Тће 81о г у о /А к ћ е т у апс1 Еаг1у Сћет1$1гу. КерпМ оГ 1ће
1924 есННоп. Ме\у Уогк: Е)оуег РићНсаНопз, 1960.

Д. Алхемија

[Апскеаз, Јоћп Уа1епНп.] Тће Н егт еН ск К от ап се: о г 1ће С ћ ут к а 1 Џ/ес1<Ип%. УЈп1-

1еп т ћ1§ћ БШ сћ В у Сћп$Нап Ко$епкгеи1г. Тгап$1а1еЛ к у Е. Рохсго/1, 1а1е
Ре11ож о /К т § $ С о1Ш §е т СатШ<1§е. N. р. [1,опс1оп]: Рпп1ес1, ћу Л. 8оп>-
1е, а1 1ће СгоокеЛ-ВШ еI јп Но11ом>ау-1мпе 8ћогесИ кћ: Апс! боШ а1 1ће
Т ћ гее-К уе$ 'т Ш §$-Н еас1-С оиП С гасе-С ћигсћ-$1гее1, 1690.
АгН$ а у п /е г а е , циат сћетГат УосаШ, Уо1итта Лио, ди а е соМ т еп ! Т уЊ ат РМ -
1о$орћогит, аИ о$дие атдш$$1то$ аис1оге$, ц и ае уег$а р а § т а тсИса!.
А се$$и поиН ег ^о1итеп 1еПшт, соМ т еп$: 1. ЕиШј уШтит ТезШтеМит. 2.
Е1ис1с1аНопет Те$1ат. 1о1ш$ ас1 К. ОАчагАит. 3. Ро1е$1а1ет сИиШагит,
сит орН т а ехро$Ш опе Те$ 1а т еМ 1 НегтеН$. 4. СотрепсИит АгН$ М а § к а е ,
^иоас! сот ро$Ш опет 1мрШ $. 5. Б е 1мрШе & о к о РћИ о$орћогит . 6. М о-
Аит ассГркпсИ а и ги т ро1аШ е. 7. СотрепсИит А к ћ М а е & па!игаИ$ Рћ1-
1о$орћше. 8. Е а р И а п и т . 11ет АЊегН М а § т $есге!огит Тгас1а1и$. А Њ ге и -
1аГшпе$ <7иа$Лат с!е 8есгеН $ 8есге1оги т 1оапм $ р а и р еги т . Агпа1сИ ()иае$1.
с!е А П е Тгап$ти1. Ме1а11. еш зди е Те$1атеМит. О т м а ћас!епи$ пипдиат
уГ$а п ес есИш. С ит 1пЛкЊи$ геги т & уегк о ги т 1осир1еН$$т1$. 3 У о1итез
т 1. ВазПеае: Турјз СопгасН \Уа1сИагсћп, 1610.
А(луоос1, Магу Аппе. Н егт еН с РћИ о$орћу апс1 А к ћ е т у . А $觧е$Нуе т д т гу Ш о
„ Т ке Н егт еН с М у$1егу” т !ћ а сИ$$еПаНоп оп 1ће т о ге с е к к г а Ш о / 1ће
а1сћет ка1 рћИ о$орћег$. 1п1гос1ис1шп ћу \Уа11ег ЕекНе \УЈ1тћигб1. Кеујзес!
ЕсННоп. Ие\у Уогк: Тће ЈиНап Ргезб, 1960.
А и п /о М т а С ћ у т к а : ог, А СоИесНоп О /Р о и П е е п $та11 ТгеаН$е$ С оп сегш п § 1ће
Р к$1 М аП ег о / РћИ о$оркег$. Р о г 1ће сН$соуегу о / 1ће1г (ћИћеПо $о тисћ
с о п с е а к Л ) М егси гу. У /к кћ т а п у ћ а у е $1исИои$1у еп<1еауоигес11о НШе, ки!
1ке$е 1о т ак е М ат/е$1, / о г 1ће ћепе/11 о / М а п к М т §епега1. Тгапб1аСес1 ћу
Јоћп РгесЈепск Ноирге§ћ1. ЕопсЈоп: РгЈпСес! Гог ШШат С о о р ег, аС 1ће РеИ-
сап 1п П п к -В п Ш т , 1680.
А и го га соп$иг§еп$: А Б осит еШ А пгЊ ш еЛ 1о Тћот а$ А ди т а $ оп 1ће Р го М ет о /
О рро$ке$ т А к к е т у . ЕсШес!, \У11ћ соттеШ агу, ћу Мапе-Еои15 уоп Ргапг.
Тгапб1а1ес1 ћу К. Р. С. Ни11 апс! А. б. В. С1оуег. ВоШп^еп беп ез ц схуп .
Ие\у Уогк: РаШћеоп Воокз, 1966.
ВазШиз Уа1епНпиз. Ва$Ши$ Уа1епНпи$, А ВепесНсНпе М опк, 0/М а 1 и га 1 & 8 и р ег-
па!ига1 Тћт§$. А1$о 0 /1 ћ е/Г г$ 1 ТтсШ ге, Коо1, апс! 8 р т I о/М е1а1$ апс1 М1-
пега1$, ћом/ 1ће $ат е а ге С опсеш ед, С е п е га Ш , Вгои§ћ1 /о п ћ , Сћап§ес1,
апс1 Аи§теШес1. У/ћегеиШо Ш асМед, Р п е г К о д е г В асоп, о /1 ћ е МесИсте о г
Т т с1иге о / А пН т опу; М г. Јоћ п 1$аас НоИапд, М$ У/огк о /8 а Ш гп , апЛ
А1ех. Уап ЗисћХеп, о / 1ће Зесге1$ о / АпНтопу. Тгап$1а1ес1 оШ о / Ш §ћ

296
 БШсН Ну Б а т е1 СаМ е. ЕопсЈоп: Рпп1ес1, ап<Ј аге 1о ђе б оИ ђу М о зе з РШ а1
1ће УЉНе Н а П т 1Л1Пе-Вп1ат, 1671.
С у ггу з {гш т рћаИ з апИтопИ. РгаШ х ВазШ и Уа1епНт М оп асМ ВепесИсНт. О р уз
А п п ц ш о п з М есИ стае & РћИ охорМ ае Н егт еН сае з1ш И от сИсиШт. Е С е г-
т а т с о т 1мНпит уегзи т о р ега , зШсНо & зит рН киз Р е (п 1оап т з Р а Ш
О осХ опз МесНсГ МопзреИепзГз. Ег поПз р егре1ш з ас! М а г§ т е т аррозШ з аћ
еосЈет Ш изш гит . То1о$ае: Арис! Ре1гуш Вохс. 1646.
Тће Тгш т рћа1 С ћ ап о1 о јА п Н т оп у. Ш 1ћ 1ће С от т еМ агу о/Т ћеос1оге К ег-
ск п п § ш з, А ОосХог о/М есН ст е. В е т § 1ке 1мНп У егзш п РиМГзћес1 а1 А т -
зСегдат т 1ће У еаг 1685. Т гапзШ еА ш о Е п ф з ћ . Ш1ћ а В ш §гарМ са1 Р ге-
/а с е \зу А п ћ и г ЕАмагА \Уа1(е. Керпп1 оГ 1ће Еопс1оп есћћоп оГ 1 8 9 4 .1^оп-
с1оп: У 1псепС 81 иаП, 1962.
ВЈтик, МагИпиз. Т гез ШсХаШз Б е тешИогит ШпзтШаНопе. ()шс1 зт диИ з сопН-
пеаШг, зед и еп з р а § т а ЈпсИса!. 1псо§т (о а и с(оге. Ас1јипс(а ез( АррепШ х
М есИсатеШ огит А пН рос1а§псогит & Са1сиН/га%1 ( }и ае о т т а ас1 копит
рикИсит рготоуепсГит пи п с рп т ит т 1исет есН сигауМ М агН пиз ВГгпиз,
Р ћИ озорМ ае & М есН стае ИосШг, Р гасН си з Ат з^еШ ат епзГз, Арис1 диет
МесНсатеШ а Гз(а герепиШ ег. Ат$1е1ос1агш: Арис! Јоћаппет Јапккотит а
\Уаезђег§е, & У И и а т Ећгеј \Уеуегз1:гае1, 1688..
Воегћаауе, Н егтап. А УУси' М е(ћоА о / С ћ ет 1з(гу; тс1исНп% (ће Т ћ ео гу апЛ РгасН-
с е о / (ћа( а г(: 1мШ с1о\лт оп М есћ ат са1 Ргтс1р1ез, апс1 ассоттос1а{ес1 (о
(ће (Јзез о / П / е . Тће н>ћо1е т а к т § а с1еаг агШ К а Н от .15уз(ет о / С ћ ет ка1
Р ћИ озорћу. То ж ћкћ 13 рге/1х'Л А СгШса1 Ш з(огу о / Сћет1з(гу апс! Сће-
т1з(з. Р го т (ће О п § т о / (ће А г( (о (ће р ге з е М Ћ т е. Тгап81а1ес1 ћу Р. 5ћа\у
апс! Е. С ћатћегз. 1_опс1оп: Рпп1ес1 &г Ј. Озђогп апс! Т. Е оп §тап а1 1ће 5М р
1п Р а(ег-поз(ег-К ом /, 1727.
5 о т е Е х р еп т еМ з С о п с е т т § М егси гу. Тгап$1а(ес1 /г о т (Не 1мНп, сот т имса(ес1
Ну (Не А ш Н ог (о (Не Коуа1 5 о с к (у . 1лтс1оп: РпШед Гог Ј. Коћепз, пеаг 1ће
О х/огсЈ-А гт з , 1П \У а гм к к-1 м п е, 1734
ТНе В о о к о /( ) ш М е Е ззе п с е о г ТНе Рф Н В ет § . ТНа( Гз (о за у, М ап 'з Н еачеп. А (ге-
аН зе Гз еп§ИзН ћгеие1у А гам п е оШ о / у е к о о к о/дШ м 1з еззе п с и з т 1а(уп, у а (
Н егт уз у е ргорН е(е апс! куп § о /Е § 1 р ( а /(е г уе/1оос1 о /М о е /а с Н г о/рН И озор-
Нпз, Н аМ е к у геие1асш ип о / а п аип§И о /§ о с1 (о М т зегШе. ЕсИ(ес1/гот (Не
51оапе М 5. 73, А ћ о ш 1 4 6 0 -7 0 А. О. Ес1кес1 ћу РгесЈепск Ј. РигпјуаИ. 1лш-
с1оп: РићИбћес! Гог 1ће Еаг1у Еп§Нбћ Тех1 босЈеСу, ћу N. Тгићпег & Со„
1866, геујбес! 1889.
СНут ка1, М еИ ст а 1 апс! С М ги г§ к а 1 А М г е з з е з : М аЛ е (о 5ат ие1 НагНЊ, Езцш ге,
VII. 1. \УНе(Нег (Не У п т & Т ит т т н>еге § 1Уеп т (ће М оиМ , о г рег/ес(ес! ку
А г(. 2. 5 к С е о г § е Шр1еу'з Ер1з{1е (о К т § ЕАшагс! ип/оШеЛ. 3. С а Ш е1 Р1а(з
С а у е а ( / о г А1сћутГз(з. 4. А С о п /е ге п с е с о п с е т т д (ће Р ћ И озорћ егз 5(опе.
5. А п 1пуМаНоп (о а / г е е апА § е п е го и з С от т и м саН оп о /5 е с г е ( з агШ К есе-
1(з т Р ћ у з к к . 6. \УНе(Нег о г по, еа сћ 5 е у е г а 1 0 1 з е а з е ћа(ћ а РагНсиШ г Ке-
т еА у? 7. А пе\\> апс! е а з к Ме(ћос1 о / С М ги г§егу, / о г (Не си гт § о/а11 /г е зћ
У/оипАз о г о (ћ е г Н иг(з. 8. А Б Г зсои гзе аНои( (Не Е ззеп се о г ЕхГз(епсе о /
Ме((а1з. 9. ТНе № и> РозШ опз, р гезеМ еД РгорНеНса1 Р го § п о з(к а Н о п , О /
м/На( зНа11 Н арреп (о РНузШапз, СН угиг§еопз, А р о (Н еса гк з, А1сНут1з(з, апс1
М т е гз. 1л)пс1оп: Рпп1ес1 ћу С . Оам>зоп Гог С Н ез С а1\еП а11ће ВШ ск-зргеаЛ
Еа§1е а11ће \уез1 епс! оГ Р а т з, 1655.
Со11ес(апеа С Н ет ка: В е т § С еП ат 5е1ес( ТгеаН зез оп А к Н ет у ап<1 Н егт еН с М е-
сНсте к у Е и е п а е и з РНИаШНез, С е о г § е 5(агкеу, Б г. Р г а п а з А м о п у, 51г
С е о г § е Шр1еу, апЛ А п о п ут о и з ЈЈпкпомт. КерпМ. 1лпс1оп: УшсеШ б1и-
аЛ, 1963.

297
Бј^ђу, Кепе1ш. А С ћ о к е СоИесНоп о / К а ге 8есге1з апс1 ЕхрептепШ т РћИо-
хор/гу. Аи А1$о К а ге апс1 ж кеапГ-о/ М еЛ ш п ез, М ет 1гиит $, апс1 А1каћез1в;
т 1ћ 1ће Тгие З е сгеI о ј Уо1апИџп§ 1ћејгх1 ЗаН о /Т а П а г. Со11ес1ес1 Апс1 Ех-
р еп т еШ е д \зу 1ће Н о п о и га М е апс1 1ги1у Е еа гп е д 31г Кепе1т 01§ку, К(.
Сћапсе11оиг 1о Н е г М ајезТу 1ће О,иееп-Мо1ћег. Њ1ћег1о кер! З е сгеI хт се Мз
И к е а х е , Ни1 пош РиНШћеЛ Ј о г 1ће §оос1 апс1 НепеЈгI о /1 ћ е Р иШ ск, В у С е о г-
§ е Н а п т а п . ЕопсЈоп: Рг1п1ес1 Гог 1ће АиЉог, апс! аге 1о ђе $оШ ђу ШШат
С о о р е г, а11ђе Р еИ сап 1П П и1е-В п1ат ; апс! Н еп гу Р а к ћ о гп е апс! Јоћп К ег-
$еу, а11ђе К оае 1П 31. РаиГ$ Сћигсћ-уагс1, 1682.
ЕЈгепаеиз РћПа1е1ће8, Е паггаН о те1ћоШса 1пит § е Ш тесИстагит, 1п дт ћ и з
соп1те1иг 1ар1сИх р ћ И о зр ћ т \е г а соп/есП о. [1,опсИт]: битрНћиз Си1Не1т1
Соорег, ВЉ1шро1ае ЕопсИпеп818, а(11п51§пе РеНсап1, т У1со уи1§о сНс1о
и Ш е В гк ат, 1678.
Шр1еу КеуГу'А: о г а п Е х р о зт о п и роп Згг С е о г д е Шр1еу'з Н егт еН со-РоеН -
са1 \Уогкз. С оп1ат т § 1ће р1ат ез1 апс1 то$1 ехсеИепI 0 1 з с о у е г к з о/(Н е
тоз1 М М е п Зесге1з о/1Н е А п ск Ш РНИозорНегз, 1На1 н'еге е \ е г уе1 Р и Ш з-
НеЛ. У/пИеп к у ЕГгепаеиз РНПаШНез а п Е п ф зН т а п , зМ т § ћтзе1/СШ %еп
о /1 ћ е џ/огМ . ^опсЈоп: Рпп1ес1 ђу Тћо. К а к И ј/т & N 01. Т ћ от рзоп , Гог ШШ-
а т С о о р е г а11ће РеИ сап т П п к -В п 1 а т , 1678.
З е с ге гз К еуеаГА : ог, А п О р еп Еп1гапсе 1о 1ће ЗћШ -Ра1асе о /1 ћ е К т § : С оп-
1апт§, Тће § г е а 1е з 1 Т геа зи ге т Сћут1з1гу. И е^ ег уе! зо р1ат1у 01зсоуегес1.
С от розес! В у а т о з !/а т о и з Еп§Изћ-тап, 31уИп§ ћ т зе1 /А п о п у т о и з, о г
Е у га еп еи з РћИ аШ ћа С озт роШ а: \Ућо, Ну 1пзр1гаНоп аги1 Кеас1т§, а 11а 1-
пес! 1о 1ће Р ћ И о зо р ћ егз 31опе а! М з А § е о/Тн>еп1у 1ћгее Уеагз, А ппо ИотГ-
т, 1645. РиНИзћес1/ о г 1ће Вепе/И о/а11 Е п ф з ћ -т е п , Ну IV. С. Е зц .; а 1гие
Н >уег о / А п апс! И аш ге. 1л>пс1оп: РпМес! ћу V/. С оЉ Ш Гог Ш Шат С о о р е г
1лШе 81 . В а п ћ о 1 о т е ш , пеаг П Ш е-В т а т , 1669.
Р а зск и Ш з С ћ е т к и з: о г С ћ ут к а 1 СоИесНопз. Е х р геззт § Тће 1п§гезз, Р го § ге зз,
апс1 Е §гезз, о /1 ћ е З е с г е 1 Н егт е п с З с к п с е , оиI о /1 ћ е сћо1зезI апс1 т о з1 /а -
т ои з А м ћ о гз . Со11ес1ес1 апЛ сИ§езСес1 т зи сћ а п огЛег, 1ћа1 к т а у р г о у е 1о
1ће аЛ \а М а § е , по1 оп1у о / 1ће В е§ т п егз, Ни1 Р г о /т е М з о / М з ћ1§ћ А п , Ну
поп е ћ и ћ е п о сНзрозеЛ т М з Ме1ћоЛ. У/ћегеиМ о 1з аМ еЛ , Тће А гса п и т о г
С га п А З е с ге I о /Н е гт е Н с к Р ћИ озорћу. Во1ћ таЛе Еп§Изћ Ну Ј а т е з Н азоИ е
[ЕИаз А з ћ т о к ], Е зц т ге, (2т ез1 М егси п о р ћ И и з Ап§Исиз. 1л>пс1оп: Рпп1ес1
ћу Ј. Р Ш с ћ е г Гог Ш сћагЛ М уппе, а1 1ће 81§п оГ 81 . Р а т т У и !е ВгИат ,
1650.
Рег§изоп, Јоћп. „Т ћ е таггош оГ а1сћету.” Јоигпа1 о / 1ће А 1сћет ка1 З о с к 1 у 3
(1915), 106-29.
р1§и1из, ВепесИсШз. А СоШ еп апс1 В к з з е А С азке! о /Ш 1 и г е 'з Мап>е1з. ТгапзШ иЛ
к у А п ћ и г ЕсАмагА У/аие. К.ерпп1 оГ 1ће ЕопсЈоп ЕсИћоп оГ 1893. 1лпс1оп:
У 1псеМ б1иаг1, 1963.
Р1ате1, Н1со1аз. Ш сћоШ з Р1атте1. Ш з ЕхрозШ оп о / 1ће Н кго§1урМ са11 Р1§игез
мгМсћ ћ е саи зеА 1о Нее р а Ш еА и роп а п А гс ћ т 31. 1ппосеМ з Сћигсћ-уагА ,
т Р а п з . Т о § е 1ћ е г т ! ћ Тће зе с ге I В о о к е о /А г1 е р ћ ш з, АпА Тће ЕрГзПе о /
Јоћ п Р оМ ап и з: С о п с егп т § ко!ћ 1ће Т ћ е о гк к е а м ! 1ће Р гасН ске о /1 ћ е РМ -
1озорћегз 31опе. РаНћ/иИу, апА (а з 1ће М а к з1 у о /1 ћ е М п § геципе1ћ) геИ§ 1-
оиз1у Аопе М о Еп§Изћ о т о /1 ћ е Р геп сћ апА НгИпе С о р к з . В у Е и е п а е у з
ОгапА^з, д т ез1, У ега у е п з епоАапз. 1лтс1оп: 1трпМес1 а1 П јп А о п ћу Г. 5.
Гог Т ћ от аз Џ/аШ еу, апс! аге 1о ћее зоИ е ас ћјз бћор, а11ће Еа§1е апс! СћИЈе
1П В п1ап з В и гззе, 1624.

298
Оеђег. Тће У/огк$ о / С е ћ е г Еп§Шћес1 к у Ш сћагЛ КимеИ, 1678. ЕсИ1ес1 \У11ћ 1п»о-
сЈисиоп ђу Е. Ј. Но1шуагс1. А пе\у есћпоп. ЕопсЈоп апс! Тогоп1о: Ј. М. Оеп1 &
бопз; Иечу Уогк: Е. Р. ОиМоп & Со., 1928.
Јоз1еп, С. Н. „ А 1гапб1а1Јоп оГ Јоћп Оее'б 'Мопаз НЈего21урћ1са’ (Ап1\уегр. 1564),
ш1ћ ап 1п1гос1исПоп апс! по1еб.” Атћпс 12 (1964), 84-221.
М а 1ег, МЈсћаећ Аш1ап1а ји џ е п х ћ о с е$1 етМетаШ п о т с1е зесгеИ з паШ гае сћут1-
са А ш ћ о ге М к ћ а е 1 е М а јего . Негаиз§е§еђеп, Ш11 Иасћ\уоп, уоп Еисаз Не-
јппсћ \Уи 1ћпсћ. РакбЈшПе-Огиск с1еег Оррепће1шег Оп§1па1-аи8§ађе уоп
1618 шЈ1 52 бНсћеп уоп МаПћаеиз М епеп (1. А. Каз$е1 ипсЈ Вазе1: 1 т
Ва$епге11ег-Уег1а§, 1964.
Мап§е1, Јоћп Јасоћ. Ш М Ш ћеса с ћ е т к а с и п о х а , зеи К еги т ас! а к ћ ет га т регН -
п еппит 1ћезаиги$ т м ги сН ш т и х: ()и о поп Сашпт а г п з а и п /е га е , А с З с п р -
1огит т еа МоћШ огит Н Ш о п а 1гасНшг; 1мрШ к УепШ з А гдит епШ &Ех-
р е п т е п Ш т п и т е т . т т д & Ј и п з С о п т к о ги т ЈисИсш еут сГШ г; Т егт Ш
о к з с и п о г е з ехрИсаШ иг; С аиН опез соШ га 1т роз1огез, & ОГ/рсићаСез т Тт -
сШ га ЈЈтуегзаИ с о г ф с к п д а оссигеШ ез, <1ес1агаШиг: Уегит еНат IгасШ Ш з
о т п ез т го ги т С е к ћ п о г и т ц т т М а § п о зисЈагиШ ЕИхуге, дшдме а к 1рзо
НегтеГе, ш сНсШг, Тпзте§Гз1о, ас! озгга изс/ие Т ет р о га с1е С ћ гузо р о еа
зспрзегиШ , сит р г а е п р т з зт з Сот т еШ агиз, со п ст п о ОгсИпе ШзрозШ
ехћЊеШиг. Ас1 ди о ги т от т и т Ш из1гаНопет аЛсИше зи т диат рШ пт ае
П § и г а е а еп еа е. 2 У о1итез. Сепеуае: б и т р . Сћоие1, С. с1е Тоигпе$, Сга-
т е г , Регасћоп, Шиег & б. (Је Тоигпе$, 1702.
М и за еи т Н егт еН сит ге/огт аШ т еI атрИ/1са1ит, о т п ез зо р ћ о -зр а % уп са е огНз
сН зсирт оз /М е И з з т е еги И еп з, ц и о р а с !о Зи т т а И1а уега ^ и е 1арШ з рћИо-
з о р ћ ш МесНста, циа ге з о т п ез д и а к т с и п д и е <1е/есШт раНеШ ез, тзШи-
гапШг, Г т е т п & ћ а ћ е п диеа!. СоШ тиепз 1гас1а1из с ћ е т к о з XXI. Р га е -
зШ пН ззт оз, ди о ги т Ш т т а & З е г к т у е гза ра§е11а т сИ саћк РгапсоГиШ:
Арис1 Н егта п п и т а бапсЈе, 1678.
М и за еи т ћегт еН сит ге /о гт а ш т е! ат р1ф са1ит . РасзЈтНе герпп! оГ 1ће Ргапк-
ГоЛ есЈШоп оГ 1 6 7 8 .1п(гос1ис11оп ћу Каг1 К. Н. Рпск. 1п1гос1исиоп 1гап$1а1ес1
ђу С. А. Виг1ап(ј. Огаг: Акас1ет1бсће Бгиск-и. Уег1а§$ап$1ак, 1970.
РоЛа, Јоћп Вар1ј$1а. АЈа(ига1 М а § к к . ЕсИ{ес1 ћу Бегек Ј. Рпсе. Тће Со11ес1ог'$ беп -
е$ т бсјепсе. Ие\у Уогк: Ва$1с Воокб, 1957.
КесопсН ш пит а с К есШ зопит О рт еп Н ае з а р к п п а е ^ и е Ш т Ш з МипсН М а§т ,
С т ЛесИшг т Ш тит с ћ у т к а уаппиз, Оћ1еп1а ц и т ет & егесШ А и з р к е
М о П а к Соер1о; 5ес1 1теШ а РгоаШ ћогЊ из 1т т оП аЊ и з АсЈерНз, <2иЊиз
СопсШ зит ез1, за п ск и т & ЛесгеШт, III А п п о ћ о с р е г М уз1еп агсћ и т М ег-
си п и т , Уе1и( УГосипит, зеи МесНсипит, зШ М а о га с \1 а зу а ехогсИпе т о -
кзсегеШ , & а у г е а \е п ! а з р е гз р к а с ш гЊ и з т § еп и з ипс1е ћгеуИ егсјие т по!е-
зсеге!. О гћ е р о з ! СћпзШ т паШт М Ш езт о , зехсеШ езт о, з е х а § е з т о зех-
1о, М Њ из МајГз. Агш1е1ос1атЈ: Арис1 Јоап п ет Ј а п б о т и т к \Уае$ћег&е, &
Е Н геит \Уеуегб1гае1, 1666.
Шр1еу, Сеог§е. Тће Сот роипб. о /А 1 с ћ т у . О г, 1ће а п с к ш ћ М е п Аг1 о /А г с ћ е т к :
СоШ ет т § 1ће п § ћ ! агт р е г/е с !е з! т еа п ез 1о т аке 1ће Р ћ И озорћ егз Зш пе,
А и ги т р о ш Ш е т !ћ о1ћег ехсеИ еш Е хрепт еШ з. Б т Л е Л Ш о М е 1 \е Са1ез,
Р ггз I м/гШеп ћ у 1ће 1еатес1 апА га ге Р ћ И о зо р ћ ег о / о и г ИаНоп С е о г§ е Ш-
р к у , зот еН т е С ћ ап оп о / В гШ т §1оп т У огкезћ и е: агт БесИ сакс! 1о К.
Ес1м>аг<11ће 4. У /ћ егеи м о гз асИоупес/ М з Е ргзп е 1о 1ће К т §. М з У гзш п, М з
УЈћеек, апсЈ о !ћ е г М з У/огкез, п е \ е г ћ е /о ге риМГзћес!: т !ћ сеП а т е В гк /е
АсШШопз о / о !ћ е г п ош М е У/п1егз с о п с е т т § 1ће зат е. 3е1 /о П ћ к у Ка1рћ
К а Њ а гЛ з С еп п ет а п , зШсНоиз апс! ехреП т А гс ћ е т к а И А п е з. ЕопсЈоп:
1трпп1ес1 ћу Т ћ ота$ Ог\У1п, 1591.

299
С е о г § е Шр1еу, С ап оп о/ВгШ 1т§1оп, Тће Етк1етаНса118сго11. Р к х м Ш а т М б
276*. р 1(гжЛНат М и зеи т, С атђ г 1с!§е.
С еог§И Шр1ае( С а п о п т Ап§И О р ега от пш С ћ ет к а , цио1цио1 ћасЈепиз V I-
за зип(, ди о ги т аИциа ја т р п т и т т 1исет ргоА еиМ , аНдиа М 8. ехетр1а-
гш т соИаНопе а тепсИз & 1асит з гериг§егаГа, аГдие ШецпШН гезШМа
хип(. Ноп>т З е г к т р а § т а р о х 1 р га е/а Н о п ет р п т а т опМ гаћк. СаззеШ з:
Турјз Јасођј С еп 1ксћ11,1треп818 беђа1<Ј1 КоМегз, 1649.
Кизка, ЈиНиз. Т и гк а рћИ охорћогит . КерппС оГ 1ће ВегНп есНћоп оГ 1931. ВегНп,
НеЈс1е1ђег§, Уогк: брпп§ег-Уег1а§, 1970.
бепсНуо§1и5, МЈсћаећ А п ем П § ћ ( о / А к ћ у т к , (акеп оШ о / ( ћ е / о и Ш а т е о / Ш 1 и г е
апс! М апиаИ Е х р е п е п с е. То м>ћкћ гз а М е д а ТгеаНхе о /8 и 1 р ћ и г; а1зо М п е
В о о к з о /1 ћ е М аШ ге о /Т ћ т § в шпИеп к у Р а г а с е к и в VII., о /1 ћ е С епегаН опв,
С гоШ ћз, С о п веп а Н о п в, П /е , О еа(ћ , К еп ет п д , ТгапвтШаНоп, 8ерагаН оп,
81§паШ гез о /Ш ш г а 1 Тћт §в. А1во а С ћ ут к а 1 Б к Н о п а г у ехр1ат т § ћ а гд
р 1асез апсГ у/огАв т е( т(ћа11 оп (ћ е м/ННп§в о / Р а г а с е к и в апЛ о ( ћ е г о к зси -
ге А ш ћ огз. А11 и>ћкћ а г е /а п ћ /и И у (гапз1а(ес1 оШ о / (ће 1мНп т (о (ће Еп-
§Изћ (оп §и е ћ у Ј. Р. [Јоћп Р геп сћ ] М . 0.1л)псЗоп: Рпп1ес1 ћу Шсћапј Со1еб,
Гог Т ћ отаб ХУЛНатз а11ће ВЉ1е 1п иШ в-Вп(а 1п, 1650.
[б1агкеу, Оеог§е?] ЕЈгепаеиз РћЛоропоз Рћ11а1е1ћеб. Тће Маггом> о /А к ћ е т у , В е-
т § ап Е хреп т еп (а1 ТгеаНзе, О Г зсо \е п п § Тће зе с г е ( а п д т о з( МсМеп
М у з(е гу о / ( ћ е Р ћ И о зо р ћ егз ЕНхег. Итс1ес1 т (о (\\>о Р аП з: Т ћ е /г гз ( соп Ш -
п т § Р о и г В о о к з С ћ к /1 у 111из(гаНп§ (ће Т ћеогу. Тће о (ћ е г С о п (а М п § Тћгее
В оокз, Е1исШаНп% (ће Р гасН ^ие о /( ћ е АП : 1п м>ћкћ, (ће А г( гз з о рШ Ш у сН-
зс к з е с ! а з п е у е г а п у ћ е /о г е д Ш /о г (ће ћ е п е /К о /у о и п § РгасН Н опегз, Апс1
(ће со т 1 п с т § (ћ озе и>ћо а г е т Е гго и гз 1м ћупп(ћ. ЛлпсЈоп: Рпп1ес1 ћу А. М.
Гог Ес1м>. Вгем>з(ег а11ће бј§пе оГ 1ће Сгапе т Раи1з Сћигсћ-уагсЈ, 1654.
Тћеа(гит С ћ е т к и т В гк а п т си т , С о п (а т т § 8е\ега11 РоеНсаИ Р к с е з о / о и г Р а -
т ои з Еп§Нзћ Р ћ И о зо р ћ егз н>ћо ћ а \е м>п((еп (ће Н егт еН ^ие М у з (е г к з т
( ћ е к ом>пе А п ск Ш 1м п §и а§е. РаШ /иИ у Со11ес(ес1 т (о о п е УоШте т (ћ А п-
поШНопз (ћ егео п к у ЕНаз А зћ т о к , Е зд. Тће Р1гз( Р аг(. ЕошЗоп: Рптес! ћу
Ј. С п зт о п Л Гог Ка1ћ. Вгооке, а11ће А п§е1 1п СогпћШ, 1652.
Т ћеа(гит с ћ е т к и т , р га е с ш р и о и з зе1ес(огит аи с(о ги т (гас(а(и з с1е сћ ет ш е е( 1а-
р Ш з р ћ И о зо р ћ к г апН^ш Ш е, \е п ( а (е , ји г е , ргаез(апН а, & орегаН опЊ из,
сопН пепз: 1п §гаН ат У егае С ћет ш е, & тесИ стае С ћ ет ш е зШсНозогит (и(
дш и к е гп т а т т д е орН т огит гетесНогит т е з з е т /а с е г е р о (е ги Ш ) со п § е-
з(ит, & т 8 е х р а г (е з зеи уоШ т та сН§ез(ит; зт §иИ з уоШттЊиз, зи о а и с-
(огит е( Њ го ги т , са(а1о§о р п т јз ра§еШ з: геги т у е г б & \ег\зо ги т 1пс1ке
роз(гет 1з аппехо. 6 У о1итез. Аг§еп1огаН: битрНћиз НегесЈит Еђегћ. 2е1-
гпеп, 1659-61.
Тће Т игћа Р ћ И озорћ оги т , о г А ззет М у о /( ћ е 8 а § е з. Са11ес1 а1зо (ће В о о к о /Т г Ш ћ
1п (ће А г( апс! (ће Т ћ М Р у (ћ а § о гк а 1 Зуп о д . А п а п с к ш а к ћ е т к а I (геаН зе
(гапз1а(ес1 /г о т (ће 1мНп, (ће с ћ к / геасНп§з о / (ће зћ о г(е г соДех, рага11е1з
/г о т (ће С ге е к акћет 15(з, апс! ехрШ паНопз о /о к з с и г е (егт з. Тгап51а1ес1 ћу
АПћиг Ес1\уагс1 \Уаке. Еопс1оп: Сеог§е Ке<3\уау, 1896.
[Уаи§ћап, Тћотаз.] Е и^етш РћЛа1еШе5. Тће Р ат е агШ Соп/еззш п о /(ћ е Рга(егт (у о /
К: С; Соттоп1у о /(ћ е К о з к Сгозз. Ш(ћ а Р га е/а се аппехес! (ћеге(о, агШ а зћоП
БесШгаНоп о /( ћ е к Р ћ узкаИ УЈогк. 1п(го<ЗисНоп апс! по1ез ђу Р. N. Ргусе. Расзј-
тЛ е герпШ оГ 1ће ЕопсЈоп есННоп оГ 1652. Маг§а1е: XV. Ј. РаггеИ, 1923.
Тће ]Уогкз о / Т ћ от аз У аи§ћап: Е и § ет и з РћИа1е(ћез. Ес1ке<3, аппо!а(е<3, ап<31п(го-
с1исес! ђу АПћиг ЕдшагсЗ \УаЈ1е. 1.отЗоп: Тће Тћеоборћ1са1 РиђНбМпд Нои-
зе, 1919.

300
\Уећ51ег, Јоћп. МеСа11о§гарМа: ог, А п Н Ш огу о ј М еШ к. УЈкегет сз с1ес1агес11ће
зг§ п з о / О ге з апА М т ега1з ко1ћ к е /о ге апс1 а/1ег сИ§§т§, 1ће с а и зез апс1
т а п п ег о / гћегг § еп ега п о п з, 1ћеГг ктНз, зоП з апс1 сИј/егепсез; т1ћ 1ће с1е-
зсп р Н о п о / зипА гу п ем Ме1а1з, о г 5ет1 Ме(а1з, апс1 т а п у о1ћег (ћ т §з реП а-
т т § 1о М т ега1 кпом>1ес1§е. А з а1зо, Тће НапсШп§ апс! зћ е т п § о/(Н е1г Уе-
§ешкШ 1у, апс! 1ће сИзсиззшп о / 1ће тозХ сИ/рсик <2иезПопз Ве1оп§т§ 1о
М узпса1 С ћут Ш гу, а з о / 1ће Р ћ И озорћ егз СоШ, 1ће1г М егси гу, 1ће Ц д и о г
А1каћез1, А и ги т р о ш Ш е, апс! зи сћ Ике. С а1ћегес!/оП ћ о /1 ћ е т оз! арргоуес1
А ш ћ о гз 1ћа1 к а \ е чгпиеп т С геек , 1м ппе о г Ш §к-О и1сћ; Ш 1ћ зо т е О к зег-
у а п о п з апЛ 0 1 з с о \е п е з о / 1ће А ш ћ о г Мтзе1/. 1лп<1оп: РпМесЈ ћу А. С. Гог
ЏЈакег КеШЊу а! 1ће Ш зћорзћеаА 1п 51. Раи1з С ћигсћ-уагЛ , 1671.

Ђ. Каталози, речници и енциклопедије

А 1сћет у апс11ће ОссиН. А Са1а1о§ие о /В о о к з апс! М а п и зсп р1з /г о т 1ке СоИесНоп

о /Р а и 1 апс1 М а гу Ме11оп §п>еп 1о Уа1е (Јт\егзГ1у П к га гу . СотрНес! ћу 1ап
Масрћа11, \у:1ћ еззауз ћу К. Р. МићћаиГ апс1 Апје1а ЈаГГе апс1 ас!с1ЈПопа1 по-
1ез ћу \УИИат МсСи1ге. 2 У о1итез. Ие\у Науеп: Уа1е 1Јп1Уег811у ЕЈћгагу,
1968.
А1итт с а Ш а ћ п џ еп зе з. А В ш §гарМ са1 П з1 о/а11 К почт Зш деш з, СгаЛиаСез апЛ
Н оШ егз о / О/ЈГсе ас 1ће \Јт \егз11у о / СатћгШ §е, Р го т 1ће ЕагИезI Т т е з 1о
1 9 0 0 . СотрПес! ћу Јоћп Уепп апс1 Ј. А. Уепп. 10 Уо1итек т 2 раг1б. С а т -
ћпд§е: А11ће 1Јтуегб11у Ргебб, 1922-54.
ВЊИо1ћеса А1сћет1са е! С ћ е т к а : А п АппоШШI Са1а1о§ие о / Р п М еА В о о к з оп
А к ћ е т у , С ћет Ш гу апс1 Со§па1е 8ићјес1з т 1ке П ћ г а г у о /О е ш з I. О иуееп.
1.опс1оп: Е. \УеП, 1949.
ВоНоп, Непгу Сагпп§ 1оп. А 8е1ес! В Њ И о§гарћу о / С ћет Ш гу, 1 4 9 2 -1 8 9 2 . 5т11ћбо-
пЈап МЈбсеПапеоиз СоПесиопб, уо1. 36. \Уабћ 1п§ 1оп: 5тЈ1ћ80п1ап ГпбНшИоп,
1893.
ВгШ зћ М и зеи т С еп ега1 Са1а1о§ие о / РпШ еЛ В оокз. РНо1оШ ко§гарМ с есИНоп 1о
1 9 5 5 . 263 Уо1итеб. ЕопсЈоп: ТгибПеб оГ 1ће ВпИбћ М ибеит, 1965-66.
СаШеГ, А1ћег1 1^. М апие1 кЊ П о§гарМ дие с1ез зсГепсез р зу с М д и е з ои о сси ћ ез: 5 а -
е п с е з сЈез М а § ез, Н егт еп ди е, Аз1го1о§1е, К аЊ а1е, Р га п с-М а д о п п еп е,
М е д е с т е а п а е п п е , М е зт е п зт е, 8огсе11епе, 8т§иШ п1ез, А ћ еггаН оп з <1е
1ои1 огА ге, С и гш зк ез, З о и гс е з В Њ И о§гарМ диез е! ОоситеШ аГгез зи г сез
зије!з, е1с. 3 Уо1итеб. Рапб: Т иаеп Богћоп, 1912.
Саш1о§Г сосНсит т а п и зсп р 1 о ги т ћЊИоШесае Вое11еШпае, Р а гз И опа, СосНсез а
УГге С Ш п ззт е Кепе1т 0 1 § ћ у, Ед. А иг., а п п о 1 6 3 4 с1опа1оз, сотр1ес!епз.
СопГесП С. О. Масгау. ОхопН: е 1уро§гарћео С1агепс1ошапо, 1883.
С аш 1о§ие §еп ега1 Лез Иугез т р п т е з с!е Ш ВЊИо1ћедие Мапопа1е. АиСеигб. 217
Уо1итеб. Раг18: 1 т р п т е п е НаНопа1е, 1897.
А Са1а1о§ие о / 1ће М а п и зсп р 1 з т сНе ВгШзћ М и зеи т Н ићеП о {ЈпАезсгЊеА: Соп-
зШ т § о /Р 1 \ е Т ћ ои зат 1 Уо1итез; тс1ис1т§ (Не Со11есНопз о /8 1 г Н ап з 51о-
ап, ћаП ., 1ће г е \. Т ћ от аз В и сћ , О .И .... СотрПес! ћу 5атие1 Аубсоидћ. 2
Уо1итеб. ЕопЈоп: РппСес! Гог 1ће сотрП ег ћу Ј. К 1У1п§ 1оп, 1782.
Са1а1о§ие о /1 ћ е И еШ оп Р а р е г з зоШ ћ у о г д е г о /Т Н е УсзсоиШ Е ут т § 1оп 1о мНот
1ћеу ћ а у е ЛезсегШес! / г о т С а1ћеппе СопЛиШ, У ГзсоиШ езз Еутт§1оп, С ге -
а1т есе о /5 1 г 1 з а а с М ет оп . 1лтс1оп: 5о1ћећу апс1 Со., 1936.
А Са1а1о§ие о /1 ћ е РоПзтоШћ СоИеспоп о /В о о к з агШ Р а р егз тШ еп к у о г Ш оп §т §
1о 5 гг 1заас ИеШоп, 1ће заеШГ/гс р о п ш п о /м ћ к ћ ћаз кееп ргезеШ ед к у 1ће ЕаН
о/Р оП зт ош ћ 1о 1ће ГЈтмешРу о/С ат кгШ §е. п г а ш ир ћу 1ће 5угШка1е ар-
р о Ш еЈ 1ће б1ћ Ио^ет ћег 1872. Сатћпс1§е: А11ће ТЈпгуегзЈГу Ргебб, 1888.

301
СИет1са1, МеЛ1са1 апс1 РкагтасеШ 1са1 В о о к з Р п М еЛ к е /о ге 1 8 0 0 1п 1ке Со11есп-
оп5 о / 1ке {Јт ует Т у о / Ш зсо п зт П к г а п е з . ЕсШес! ћу Јоћп Иеи, сошр11ес!
ћу 8ашие11уеб, Кееке ЈепкЈпз, апс! Јоћп Иеи. Масћзоп апс1 МП\уаикее: Тће
1Јшуег$иу оГ \УЈбсоп51п Ргезз, 1965.
А О е з с п р п у е С аш 1о§ие о /1 к е С га с е К. В аквоп СоИесНоп о /г ћ е У/огкз о /5 1 г 1за-
а с МеШ оп апЛ 1ке М а1епа1 ге1аНп§ 1о ћ т т 1ке В а к зо п 1пзШШе П к га гу ,
В а к зо п Р агк , М а зз. 1п1гос1ис1шп ћу Ко§ег Ваћзоп \Уећћег. Ие\у Уогк: Нег-
ћеЛ КеЈсћпег, 1050.
О кН оппаГ ге Ле ћ ш § г а р ћ к /гапдаГзе. боиз 1а сћгесПоп <је Ј. Ваћеаи, М. Ваггоих,
М. Ргеуоб!, Кошап <ј'Аша1, е1 К. 1л т о и гт -Е а то Љ е ауес 1е сопсоигз <1е
потћгеаих со1аћогаСеигз. 12 У о1итез, с о М т и т д . Рапз: ићгајге ЕеШигеу
е1 Апе, 1 9 3 3 -.
Т ке О к п о п а г у о/И аН оп а1 В ш § га р к у Р го т (ке ЕагИ ез! Т к з 1о 1900. Есћ1ес1 ћу 5Гг
Еезће б1ерћеп апс1 81г бИ пеу Еее. 22 Уо1ите8. ЕопсЈоп: ОхГогс! 1ЈпЈуег511у
Ргебб, 1949-50.
Рег§ибоп, Јоћп. ВЊ Ногкеса С ћ е т к а : А Саш 1о§ие о /1 к е А1сћет ка1, С ћ ет ка 1 апЛ
Р кагт асеи Н са1 В о о к з т 1ке СоИесНоп о / 1ке 1м1е Ј а т ез Уоип§ о / Ке11еу
апЛ О и гп з, Е зд., ЕЕ.О., Р .К .5., Р .К .5.Е . 2 Уо1итеб. 01а8§о\у: Ј а т ез Мас1е-
козе апс1 бопз, 1906.
Нагш , Јоћп. Е е х к о п Т е с к п к и т о г ап 11т \егза1 Еп§Изк О к Н о п а гу о / А п з апс!
5 с к п с е з . 2 Уо1итеб. Рас51тПе герпМб оГ Ље 1л5пс1оп есНћопб оГ 1704 (Уо1.
I) апс1 1710 (Уо1. II). Тће боигсез оГ 5с1епсе, по. 28. Иеш Уогк апс! Еопс1оп:
Јоћпзоп Керпп! СогрогаНоп, 1966.
1дјс1у, Рп1г. А1сћет1зНзсће ипЛ СкетГзсће 2 е к к е п . М н 3 0 АЊ ИЛип§еп ипЛ 1 2 8
Та/е1п. ВегНп: ОебеИасћаЛ Шг Оебсћкћ1е с!ег Рћагтаг1е, 1928.
Регпе1у, Ап 1о 1пе Јоберћ. О к г ш п п а и е т у1ко-кегт еН дие, Лапз 1еуие1 оп 1 го т е 1ез
а11е§ о гк з /а к и к и з е з Лез роеХез, 1ез теШ рћогез, 1ез о т § т ез е( 1ез Iегт ез
к а Њ а ге з Лез рћ И о зо р ћ ез ћ егт еН диез ехрИдиез. Р а т : Ваисће, 1758.
А Р к И о зо р к к а И Е рН арћ т Н к го § 1 ур ћ ка 1 1 РГ§игез т1ћ Ехр1апаНоп, А В г к /е о /
у е §оШ е Са1/е (1ће УЈогШз Мо11), С 1аићегз §оШ еп А зз м>е11 т апа§еЛ Ј ећ ш г
(ће (ћ гее Р гт с Г р к з о г О п§т а11 о/а111ћ т §з, РићНзћеЛ ћ у V/. С. Е зд. т 1ћ а
Са1а1о§ие о / С ћ у т к а И В оокез. ЕопсЈоп: Рпп1ес1 Гог У/ННат Соорег аи 1ће
РеШсап т П (ће Вп1а1п, 1673.
Ки1апс1, МагНп. А Е е х к о п о /А к ћ е т у . Т гапзШ еЛ к у А п ћ и г ЕЛхуагЛ У/аке. Рас 81-
т Н е герпп! оГ 1ће ЕопсЈоп есћНоп оГ 1892. Их>пс1оп: Јоћп М. \Уа1к1пб, 1964.
бсћпеШег, \Уо1Г§ап§. 1 ,ех к о п А кћ ет Г зН зсћ -Р ћ агт агеи Н зсћ ег 5ут ко1е. \У ет ћ е-
1т /В ег§б 1г.: Уег1а§ С ћ етје, 1962.
б т § е г , ОогоСћеа \Уа1еу. Са1а1о§ие о / 1мНп апс1 У егпаси1аг А 1сћет ка1 М апи-
зсп р 1 з т С геа1 ВпШ т апЛ 1ге1апЛ О аН п§ /г о т В е /о ге 1ће X V I СепШгу. 3
Уо1итеб. Вгиббе1б: М аипсе Еатегип, 1928-31.
Т ћотсћке, 1_упп. Ш з1огу о / М а § к апЛ Е хреп т еМ а1 5 с к п с е . 8 Уо1итеб. Ие\у
Уогк: Со1итћ1а 1Јшуегбку Ргебб, 1941-58.

302
 ПОГОВОР
Њутн као крајњи узрок и први покретач ™

Пријатељи и колеге, имам ту част да сам позвана да вам се обратим ове

вечери, и ја вам захваљујем за то. Међутим, сасвим је могуће да ћете зажа-
лити што сте ме ставили пред јавну оцену овог форума, јер намеравам да
поткопам један од наших најсветијих система објашњавања - Научну револу-
цију - писаној готово увек са великим словом, наравно.
Ја сам сасвим свесна тога да се у шеснаестом и седамнаестом веку догоди-
ло нешто што људи од тада сматрају револуционарним - то јест, револуцио-
нарним у модерном смислу те речи: у складу са Коеновом дефиницијом по-
литичке револуције као „промене која је изненадна, коренита и потпуна” .
Или, речима Артура Марвика, који је тешко подносио претерану употребу
тог назива, „значајне промене у политичкој структури извршене у прилич-
но кратком временском размаку” .598 Марвикови примери су француске рево-
луције из 1789,1830. и 1848, руска из 1917, и мексичка из 1906. Морамо имати на
уму да се модерно значење револуције заиста развило у сфери политике. Када ту
реч употребљавамо за научну мисао, онда заправо користимо метафору.
Али као што је у 1985. Коен тако добро приказао, тешко би се могло ре-
ћи да је реч револуција почела да стиче своје модерно значење пре осамнае-
стог века; до тада тај термин је означавао кружно обртање, обртање око не-
чега, или чак обрт унатраг, повратак у првобитни положај, баш као што је
Коперник користио ту реч у наслову своје књиге О револуцијама небеских
сфера. Коен није успео да открије ниједног од канонских хероја шеснаестог
и седамнаестог века који је у свом делу усвојио реч револуција у њеном са-
временом значењу. Само у осамнаестом веку Коен је нашао примере. Бер-
нар Ле Бовије Де Фонтенел [Вегпагс11_е Воујег с1е РоШепеИе] назвао је по-
четком осамнаестог века проналазак инфинитезималног рачуна револуци-
јом у математици; извесни В. Кокберн [\У. Соскђигп] године 1728. сматрао
је Парацелзусово дело револуцијом у медицини; Алексис Клод Клеро [А1е-
Х18 С1аис1е С1ако!:] педесетих година осамнаестог века наводио је Њутна у
вези са револуцијом у рационалној механици.599 Као што историчари знају,
или како мисле да сада знају, често је крајњв проблематично примењивати

улОво предавање одржано је 1993. на годишњој скупштини Друштва за историју науке, САД.
5981. Вегпагс1 Соћеп, Леуо/мјоп т 8с1епсе (Сатђпс^е, МаббЛлзпскт: Ве1кпар Ргебб, Нагуагс!
1Јшу. Ргезб, 1985), 51; АгШиг Магмск, Тће Шшге о/Ншогу, Згс1. еА (Шса§о:1,усеит, 1989), 269-
270.
5ИСоћеп, Кеуо1шшп т ЗсГепсе, 51-90.
303
каснију терминологију на неки ранији период, на период у којем је термин о
којем је реч имао различито значење. Модерно коришћење настало је у по-
литичкој сфери и носи са собом пртљаг модерног значења. Ту постоји опа-
сност да ћемо тако применити модерно значење на прошлост на начине који
ће практично довести до тога да ћемо погрешно протумачити прошлост.
Такве накнадне оцене из осамнаестог века о достигнућима шеснаестог и
седамнаестог века примиле су познати прогресивни облик у Жан Ле Ронд
Д'Аламберовој „Уводној расправи” за велики пројект Енциклопедије про-
свећености: Бекон, Декарт, Њутн, Лок. Д'Аламбер је користио метафору
политичке револуције сасвим експлицитно за Декарта: „ Он се може сматра-
ти за вођу завереника који је, пре било кога другог, имао храбрости да уста-
не против деспотске и арбитрарне силе и који је, у припремама за револуцију
која ће одјекнути, поставио темеље за праведнију и срећнију владавину коју
он сам није успео да види успостављену” . Са жаљењем због недостатка про-
стора, Д'Аламбер укратко помиње Кеплера, Бероуа, Галилеја, Харвија, Хај-
генса, Паскала, Малбранша, Бојла, Весалиуса, Сиденхама и Берхавеа; не-
што више простора дао је Лајбницу, упркос томе што је за њега имао мало
дивљења осим за његов рад на инфинитезималном рачуну.600 Осим прилично
упадљивог изостављања Коперника, Д'Аламбер се приближио нашем савре-
меном канонском списку учесника у изградњи модерне науке током шеснае-
стог, седамнаестог и раног осамнаестог века. Тако видимо да већ средином
осамнаестог века прича о Научној револуцији стиче свој облик у Д'Аламбе-
ровом делу. Иако у наслову још нема драматичног великог слова, ту је и на-
црт приче и материјал.
У време када је Д'Аламбер писао, оптимизам просвећености и веровање
у напредак било је стекло приметну снагу међу филозофима. Иако је
Д'Аламбер поменуо велику битку између античког и модерног, јасно је да је
он мислио да је битка у суштини готова и да су модерни победили.60111 Про-
грес” - у смислу побољшања људског живота на овој земљи - у великој мери
је потиснуо миленисаризам међу француским филозофима, као што је још
Карл Бекер (Саг1 Вескег) тако давно објаснио, у једној секуларизованој вер-
зији хришћанске историје спасења. И као што је Чарлс Пол (Сћаг1еб Раи1)
1980. показао, научник је бивао брижљиво претапан у нови тип културног
хероја, као што је Фонтенел у својим елогама, а такође и каснији еулогисти,
приписивао моралне врлине идеализованог стоичког филозофа недавно

600Јеап 1х КопЈ сГА1етћеП, РгеИтпагу О исоипе 1о IНе Епсус1ореШа о/ОШего1. 1гапз. Кјсћагс!
N. бсћ^аћ »Цћ ХУаИег Е. Кех (1јђгагу оГ 1лћега1 Апз) (ЈпсИапароНзЛЧеш Уогк: Воћћз-МегпН,
1968)Ј 4 -8 5 , 80.
1 Исшо.; види нарочито расправу о модернима у лепој књижевности (65-68).
304
преминулим природним филозофима. Дошло је до тога да се на научнике
гледа као на надмоћну расу људи ангажованих у високо моралном подухва-
ту, објективних и несебичних, посвећених менталном и материјалном по-
бољшању човечанства. Лонда Шибингер (1_опс1а Зсћ1ећт§ег), са својим фи-
ним смислом за историјске случајности, доказивала је да је постојао чак и
кратак историјски тренутак када су и жене могле бити укључене у нове иза-
бранике, али, због појаве негативних мишљења о тој ствари, моменат је про-
пуштен. Давање улоге женама упозорава нас на опасност од нове науке као
оруђа политичке и друштвене моћи у небеском граду филозофа осамнаестог
века, а на ту особину политичког и друштвеног значаја нове науке ја ћу се
вратити. Погледи Шибингерове морају се, међутим, сада понешто модифи-
ковати. Жене су у потпуности имале удела у новој науци у неким локалним
окружењима, као што показује Паула Финден у скорашњем раду о Лаури
Баси (1_аига Ва5$0, Минерви Болоње, која је држала предавања из Њутнове
физике приватно и на универзитету крајем осамнаестог века.602
Док је наука прикупљала све више и више друштвеног престижа крајем
осамнаестог, у деветнаестом и почетком двадесетог века, слику о Њутну као
главном културном јунаку нове науке преносиле су и даље глачале наредне
генерације научника и историчара; математичке науке узимале су Принципе
за свој изворни узор, експерименталне су се ослањале на Оптику. Потпуни-
ји историјски запис често је свођен на једну или две реченице о Исаку Њут-
ну, канонском „оцу модерне науке” . Тако се на Њутна све више и више гле-
дало као на првог покретача модерне науке, стварног узрока у аристотелов-
ском смислу, са задржаним неоспорним приматом у математици, просвеће-
ној рационалности и експериментисању. Истина, неколико романтичара се
супротстављало - оптужујући Њутна да је уништио дугу и анђеле и да је ње-
гова теорија боја потпуно погрешна; али чак и Ајнштајн је држао његов
портрет на зиду, заједно са портретима Мајкла Фарадеја и Џејмса Кларка
Максвела.603 Једним делом је та велика апотеоза Њутна створила проблеме

602 Саг1 1^. Вескег, Тће Нетеп1у С1(у о / 1ће ЕГ^ћгееШћ-Семигу РћИозорћеп (№ \у Науеп,
Сопп.ЛопЈоп: Уа1е 1Јшу. Ргезз, 1932); Сћаг1е$ В. Раи1, 5с1епсе апЛ 1ттопа1пу. Тће Шодех о /
1ће Р а ш АсаЛету о/5с1епсех (1699-1791) (Вегке1еу/1л>8 Ап§е1ез: Шгу. СаНГогша Ргезб, 1980);
1^опс1а бсМећшјЈег, Тће М М Наа N 0 8ех? Мотеп т (ће О п$т з о/М оЛет Зсчепсе (СатћгШ§е,
Мабз.Ллзпскт: Нагуагс! 1Ггиу. Ргезз, 1989), нарочито стр. 214-277; Раи1а Ртдеп, „бсЈепсе аз а
Сагеег т ЕпП^ћСептет Иа1у: Тће 51га1е§1е5 оГ1,аига Ваззј,” /.ш, 1993, 84: 441-469.
603 Магјопе Норе ИЈсоиоп, Мет1оп ОетапАх 1ће М ш е: ИеМОп'! ОрНскз апЛ 1ће Е1дћ1еемћ-
Сепшгу Роет (1946; гр1., Рппсе1оп, N.1.: Рппсе1оп 1Јшу. Ргезз. 1966), 1-2, 165-174; н Каг1 Ј.
рјпк, Сое1ће'5 Н ’ш огу о/Зсгепсе (СатћгМ^е: СатћгШ§е 1Јшу. Ргебб, 1991). О Њутновом уни-
штењу анђела види ХУИПат В1аке, „Еигоре: А Ргорћесу,” 1П Тће РоеНса1 IУогкз о / ШШагп
В1аке: 1пс1исИп§ (ће Ш риШ хћеЈ „Ргепсћ Кеуо1иНоп" То$е1ћег т 1ћ 1ће М тог Ргорће(1с Вооки
апА 8е1еспот /гот „Тће Роиг Хоаз," „М Ш о п а п Л „је г и з а 1 е т ес1. Јоћп батрбоп (1х>п-
с1оп/Е<1Јпћиг§ћ: ОхГог<1 ХЈпјГ. Ргебб. Нитрћгеу МПГопЈ, 1913), 303-311, нарочито стр. 310, ред
145-149. О Ајнштајновим сликама на зидовима види Јегету Вепш ет, Ет$(ет (Реп§ијп Мо-
<1егп Маб1егб) (1973; гр1., Нагтопдб\Уог(ћ: Реп§иЈп, 1976), 7.
305
са појмом научне револуције, али, наравно, није то једини проблем с тим пој-
мом.
Појам управо те научне револуције из шеснаестог и седамнаестог века
превладао је у историографији овог века, у првом реду после Другог свет-
ског рата. Наш „отац утемељивач” , Цорџ Сартон (Оеог§е баПоп), није био
много очаран појмом научне револуције, као што је Коен запазио, и давао је
предност „истраживању које се бави природом” . Међутим, Марта Орн-
штајн (МагШа Огп81ет) у 1913, Алфред Норт Вајтхед (А11тес1 Мопћ \Ућке-
ћеас!) у 1923, Е. А. Берт (Е.А. ВигП) у 1925, Џон Херман Рандал (Јоћп Нег-
шап К.ап(1а11 Јг.). у 1926, Призервд Смит (Ргевегуес! 8гш1ћ) у 1930 и Џ. Д.
Бернал (Ј. Б . Вегпа1) у 1939. прогурали су појам управо те научне револуци-
је као догађај од пресудног значаја за стварање не само савремене науке не-
го и савременог света. Коен је брижљиво проучио дела тих аутора у својој
основној студији Револуција у науци, али је наставио да показује да је појам
управо те научне револуције, као главни историографски концепт заиста
био потпуно развијен крајем четрдесетих година и током педесетих година у
делима Александра Којреа (А1ехапс1ге Коуге), Херберта Батерфилда (Нег-
ђ е« ВиИегНеШ) и А. Руперта Хола (А. Кирег! НаИ).604 Коеновом списку ја
бих додала Коперниканску револуцију (Тће Сорегшсап КеуоШНоп), Томаса
С. Куна (Т ћота8 8. Кићп), објављену 1957. Та дела се, верујем, још увек
штампају, нека у ревидираним издањима, и вероватно су још увек коришће-
на у обучавању практично свих историчара науке у овој просторији. Њихов
утицај био је једноставно огроман, али, као што је Коен запазио, Кунова пу-
бликација из 1962, Структура научних револуција (ТНе 8(гисшге ој5с1епп-
Ј јс Кеуо1м1оп$) била је та која је дала тај појам у његовом најширем оптица-
ју, чак и када га је Кун проширио да би укључио остале епизоде у развоју на-
уке. (Коен је и сам повећао аргумент за много револуција у науци у значај-
ним појединостима).
Али ма колико научних револуција се може описати, ја се првенствено
бавим оном првом, јер је у нарацији оне прве да сама наративна структура
изгледа као да захтева Њутна као крајњи узрок. Ако га је наука деветнае-
стог и раног двадесетог века посматрла као првог покретача или као дело-
творни узрок, по нашем мишљењу о управо тој научној револуцији, ми ви-
димо Њутна како се јавља као аристотеловски крајњи узрок. Да ли сте икада

1104Соћеп, КеуоШНоп т 5с1епсе (сИ. п. 1) 22 (оп баПоп), 389-404. „Тће шцшгу сопсегшп§ паШ-
ге” је превод Џ.Е. Р. Лојда (С.Е.КХ1оус1) са грчког, у његовом делу ЕаНу Сгеек Зсгепсе: ТНа-
1еа 1о Атш1е (АпсЈеМ Си1шге ап<15оае1у) (№\у УогкДхшсЈоп: №>г1оп, 1970), непагинисани предго-
вор.
306
престали да пребројавате књиге које или почињу или се завршавају са Иса-
ком Њутном?
Без обзира на то шта ће неко изабрати да из шеснаестог или седамнае-
стог века нагласи у својој причи, чини се да он мора довести радњу до драма-
тичног врхунца са делом Исака Њутна. Та прича је попримила све каракте-
ристике неке неизбежне прогресије: ми осећамо да се Њутн мора појавити
на сцени да повеже диспаратне нити развоја у велику синтезу. То је једна те-
леолошка прича коју ми казујемо: Њутн је скривени крај према коме се цела
прича неумитно води, крајњи узрок научне револуције. Да није стварно по-
стојао у то време и на том месту, можда бисмо морали да га измислимо. Мо-
жда смо га у неком смислу и измислили, јер је периодизација и прогресивна
идеологија научне револуције створила такве несавладиве проблеме тума-
чења повезане са Њутном да би неко могао оправдано да доказује да је наш
„Њутн као крајњи узрок” историјска конструкција која има мало сличности
са историјским записима.
Наравно, историчари постављају нова питања о прошлости са сваком ге-
нерацијом, сваке године, сваког дана. Као што је то Франсоа Фуре (Ргап^ојб
Риге[) изразио: „Н е постоји нешто као 'невино' историјско објашњење, а
писана историја и сама смештена у историју, заиста јесте историја, производ
једног инхерентно неравнотежног односа садашњости и прошлости, спајање
једног особеног ума са огромним пољем својих потенцијалних тема проуча-
вања у прошлости.”605
„Писана историја је... производ једног инхерентно неравнотежног одно-
са између садашњости и прошлости.” Размотримо за тренутак објављивање
Батерфилдове књиге Извори савремене науке (Тће О п§т з о / МоАегп 5с1-
епсе) у 1949. години. Тек је неколико година било протекло од завршетка
Другог светског рата из кога је Британија, иако је претрпела стравичне
ударце, изашла на победничкој страни. Сам рат учинио је значај науке и тех-
нологије засноване на науци очигледним као никада раније. Радар - британ-
ско тајно оружје - омогућио јој је да преживи Хитлерове ваздушне нападе
током 1940. у такозваној Бици за Британију. Од радара до развоја и бацања
атомских бомби од стране Сједињених држава, најнапреднију науку тог пе-
риода развијали су победници. Отуда није никакво чудо што је британски
историчар Херберт Батерфилд у 1949. успаљено рекао да Научна револуци-
ја „својим сјајем надмашује све од појаве хришћанства и своди ренесансу и
реформацију на категорију пуких епизода, простих унутрашњих померања
унутар система средњевековног хришћанског света” . За своју генерацију

605 Ргап?015 Риге1, у: Мапушк, Иашге о/Ш иогу (ск. п.1), 389-390.
307
тражио је право на способност да сагледа значај Научне револуције „јасни-
је од људи који су били на врхунцу педесет или само двадесет година пре
нас” .606 У том другом захтеву био је потпуно у праву због свог сопственог
прецизног по ложај ауврем енуи простору.
Да ли је, међутим, Батерфилдова књига добра историја? Да се подсети-
мо, Батерфилд је био један од оних који су први почели са озбиљном крити-
ком онога што је он назвао „ виговским тумачењем историје” . То је био на-
чин историјског тумачења уобичајен у Британији деветнаестог века, који је
у прошлости налазио стални прогрес према либералним идејама и институ-
цијама. Батерфилд је истакао да су такви погледи испуштали из вида огром-
не области људског искуства и у сваком случају закривљавали чињенице ко-
је су биле разматране натапањем читаве приче једном ауром неминовности -
на неки начин било је предодређено да ће либералне идеје и институције
превладати.607 Па ипак, Батерфилд нам је дао највиговскију историју науке
која се може замислити. Његова књига прожета је убеђењем да су „побед-
ничке” научне идеје биле исправне и добре, а њихов тријумф представљен је
тако да изгледа неминован.
Немам намеру да сувише дуго ударам по Батерфилдовој књизи. Она ј е
била, и још увек је, читљив, нетехнички и користан увод у изворе модерне
науке. Хтела бих, међутим, да укажем на неке проблеме у вези са појмом На-
учне револуције који она садржи.
Један проблем окреће се око питања времена у употреби револуционар-
не метафоре. Ако је револуција „промена која је изненадна, радикална и
потпуна” , онда, једноставно није било никакве коперниканске револуције,
јер је крајем шеснаестог века вероватно било само око десет коперниканаца
у целом свету.^Вероватно да би избегао ту врсту проблема, Батерфилд је
проширио временски оквир на 500 година, половину миленијума, од 1300. до
1800. године. Временски оквир за стару причу о Научној револуцији већ је
био широк: од Коперниковог објављивања у 1543. до Њутновог у 1687, дакле
око 144 године. Било да је 144 или 500 година, прелаз појма револуција из по-
литичке сфере у научну јасно је одвојио ту реч од њеног основног значења у
политици, то јест изненадне промене, или промене изведене у прилично

т НегђеП ВиЦегПеШ, Тће Оп$т5 о/МоЈегп 5с1епсе, 1300-1800, геу. ед. (Ке\у Уогк:Ргее Ргезз,
1957), 7, 201. О науци у време рата види: Јоћп М. Ишап, Тће Рогсе о / Кпо\ч1ес1де: Тће Зс^епп-
Ј1с Отепашп оЈЗосГеГу (Сатћгк1§еЛЧеда Уогк: СатћпсЈде 1Јшу. Ргезз, 1976), 312-317.
607 Мапујск, ИаШге оЈНШогу (сН. п. 1), 53-54, 56, 405; и НегћеП ВиИегНеШ, Тће У/ћ1% 1шег-
р геш поп оЈН'шогу (1931; гр1., 1л>гк1оп; О. Ве11, 1951).
Коћег! 8. \Уеб1тап, „Тће Сорегтсапз апс11ће Сћигсћез”, т Со<Ј апс! Машге: НЈзГопсаШиау!
оп 1ће Епсоишег ћемееп Сћпзиашгу аги! Зсчепсе, ес1. ОауМ С. ЦпЉеег® ап<1 КопаМ 1^. Иит-
ћегз (Вегке1еуЉоз Ап§е1ез: (Јшу. СаНГогта Ргезз, 1986), 76-113, нарочито 84-85; Вестманово
„пребројавање” односи се овде изричито на астрономе.
308
кратком временском размаку. Може се, заиста посумњати да смо потпуно
заборавили да заправо користимо метафору.
У Батерфилдовом случају, ова проширеност га је довела до тога да раз-
вије један необичан појам „одложене научне револуције у хемији” . „Често
је изазивало чуђење,” каже Батерфилд, „ да је до појаве модерне хемије до-
шло на тако касном ступњу у историји научног прогреса” . Та тврдња садржи
скривену претпоставку да је даљи ток „научног прогреса” неминован и та-
кође имплицира да би се модерна хемија раније појавила да није било неке
невидљиве препреке на путу „научног прогреса” . Има толико много исто-
риографских проблема уклопљених у идеју о „одложеној” револуцији у хе-
мији, да човек не зна где би почео да их распетљава, али како је Батерфилд
првенствено настојао да документује позитивне кораке који су водили до мо-
дерне науке - то јест, до нас - он је без оклевања доделио Лавоазјеу све по-
части за победу над претходном „збрком” и „чудним митским саставима”
до тада призиваним за разне хемијске супстанције. Лавоазје, по њему, „при-
пада малој групи дивова који заузимају највише место у историји научне ре-
волуције” .609
Сада би се могло претпоставити да ја ту прогоним једног човека и један
концепт који су не само направљени од сламе него су и мртви. Али ја морам
да вам кажем да тај концепт није мртав и да нисам тако сигурна да је напра-
вљен од сламе, јер су нам не тако давно, 1990. године, два истакнута истори-
чара хемије, Ален Деби (АНеп Бећиз) и Морис Кросленд (Маипсе Сго-
б1апс1) дали две савршено очаравајуће расправе о хемијској револуцији.
Као што је Деби истакао, у већини оцена о хемијској револуцији заиста се
још увек одражавају Батерфилдови погледи, а Деби жели да исправи Батер-
филдову проблематичну карактеризацију проширујући временски период
хемијске револуције на приближно два и по века, од раних година шеснае-
стог до позних година седамнаестог века. Деби тако отпрема Лавоазјеа у
статус закаснелог, а у жижу достигнућа ставља Парацелзуса, Ван Хелмонта,
јатрохемичара, Бојла, универзитетских професора хемијске фармације, Ро-
берта Флада, Берхавеа, Бехера, Штала, и неколико лекара. Коначно, подсе-
ћа нас Деби, Парацелзус је савременик Коперника, Весалиуса и „немачких
отаца ботанике” , и на неки начин био коренитије револуционаран од њих.
Деби, међутим, више жели да истакне да би нам укључивање медикохемиј-
ске традиције дало много потребан коректив не само за садашња схватања
хемијске револуције него и општег развоја модерне науке.610

Ш) ВииегПеМ, О п ц т з о/Мос1егп Зсчепсе (с11. т . 9), 203, 217.

610 АНеп О. Оећиз, „1а1госћепи81гу ашЈ 1ће Сћеписа1 Кето1и1тп” у: А к ћ е т у кеу1$пес1: Ргосее-
(Ипдх о /а п 1мегпапопа1 Соп$ге 55 а! 1ће {ЈмуепгТу о / Сгошпдеп, 17-19 АргИ 1989, е<1. 2. К. \У.
309
 Кросленд су замолили да одржи предавање о алхемији у осамнаестом ве-
ку. Уместо да изложи један тако кратак и негативан чланак, како је рекао,
одлучио се да говори о „сумраку алхемије у 'веку просвећености'“ и диску-
тује хемију која је заузела њено место. Кросленд тврди да у осамнаестом ве-
ку алхемија није била толико нападана колико је била игнорисана, а на ту
тврдњу ја ћу се вратити. Он је сасвим исправно нагласио епистемолошку и
лингвистичку основу Лавоазјеове нове хемијске номенклатуре (у чијем раз-
јашњавању је допринос његовог рада био тако велик). Крослендова скица
хемијске револуције је традиционалннија од Дебијеве, али он имплицитно
оспорава Батерфилдову „одложену” револуцију у хемији тиме што пнеу-
матску хемију осамнаестог века поставља као неопходни предуслов за Лаво-
азјеово дело. „ Да се [Лавоазје] родио у претходној генерацији, не би могао
поставити теорију о кисеонику” , примећује Кросленд, нити би Далтон могао
остварити своје дело без Лавоазјеа. Кросленд готово да користи еволуциони
пре него револуционарни модел, чак и када задржава фразу хемијска револу-
ција. Па ипак, он стоји на томе да је хемија деветнаестог и двадесетог века
хемија Лавоазјеа и Далтона а не хемија Парацелзуса.611
Кросленд и Деби су, наравно, много више софистицирани од Батерфил-
да, чак и када задржавају терминологију о револуцији. Такви су били и Којре
и Кун, у другим најутицајнијим књигама из педесетих и раних шездесетих го-
диПа овог века, сондирајући испод површине да би реконституисали шири
контекст за научну мисао. Али и поред тога они су размишљали држећи се
револуције, а у томе су имали много следбеника, укључујући и мене. Заиста,
вероватно смо сви ми апсорбовали елементе идеје о револуцијама које се де-
шавају у науци, и ту идеју користимо за периодизацију као и за реконструк-
цију извора мисаоних схема савремености. Појам управо те Научне револу-
ције шеснаестог и седамнаестог века и представа о читавом низу револуција
у науци од тог времена били су нам од огромне користи у стварању историје
науке као дисциплине. Али, рекавши то, морам такође рећи да мислим да те
идеје можда губе нешто од своје корисности. Скорашњи трендови пружају
многе алтернативе које обећавају: локална проучавања природне филозо-
фије у дворским, грађанским и универзитетским културама; студије као што
су Левијатан и ваздушна пумпа (1лу1а1ћап апА (ће АГг-Ритр) Симона Ша-
фера (8Јшоп бсћаЉ г) и Културни значај Научне револуције Маргарет Џе-
кобс (Маг§аге( Јасођз) у којима су објашњени друштвени и политички зна-

М. у о п МаПе1з (Со11есПоп$ <Је Тгауаих (Је ГАсасЈегше 1мегпа1тпа1е сГШзинге <1еб бсјепсез, 33)
(1хЈс1епЛЧе\у Уогк: ВгШ, 1990), 51-66.
ш М аипсе Сго8б1ап<1, „Тће Сћегшса1 К.ето1и1шп оГ 1ће Еј§ћ(ееп1ћ СепШгу ап<11ће ЕсНрзе оГ А1-
с ћ е т у т 1ће 'А §е оЈ' ЕпН§ћ[етеМ ' у: А1сћету КеутеД, ес1. топ Маг1е1б, 67-77, на стр. 71.
310
чај и коришћење идеја; реконструкција савременог контекста за дела Беко-
на, Кеплера и Бојла.612 Али ми смо још увек оптерећени са нешто пртљага
од метафоре о револуцији што у великој мери затамњује континуитет у сре-
дишту промене и производи таква невероватна тумачења историјских чини-
лаца јер смо на много начина још увек максимално усмерени на објашњава-
ње промена које су водиле к нама. Ту смо сада, на крају двадесетог века, дају-
ћи још увек привилегије фрагментима прошлости које препознајемо да при-
падају нашој сопственој садашњости. На неки начин наставили смо да делу-
јемо као виговски историчари деветнаестог века.
Све више ми се чини да ти проблеми нису нови. У седамнаестом веку
многи учесници у новим природним филозофијама грубо су критиковали
Аристотела и универзитетску интелектуалну културу као сувопарну и јало-
ву - као трње, како је рекао Франсис Бекон. Током три века прихватали смо
и понављали такве максиме више као чињенице него као део политичке
борбе. Тек од скора, заваљујући радовима, на пример, Чарлса Шмита (Сћаг-
1ез Зсћггаи) и Мордекаја Фајнголда (Могс1есћа1 Реш§о1с1), ми смо у стању
да почнемо да ценимо богату разноврсност универзитетске културе, где је
Аристотел још увек био у првом реду прописаног наставног програма, али
где су Бекон, Декарт. Лок и сам Њутн били усвајани и проучавани готово од-
мах чим су нешто објавили.613
Универзитети поново израњају из овог великог дела као колевке у који-
ма се одгаја интелектуални живот и сада је могуће поново проценити главну
улогу аристотеловских мисаоних образаца - и других, по свој прилици заста-
релих мисаоних образаца - у новим начинима мишљења. На сличан начин
олако смо прихватили оно што сада почиње да изгледа као протестантска
пропаганда. После Галилејевог малог проблема са Римском црквом било је
много претеривања о суморном стању науке у католичким земљама; тек сада по-
чињемо да упознајемо сложену и строгу језуитску научну мисао.614

612 б1еуеп бћарјп ап(1 5 ш о п 5сћа(Тег, I еукнћап аги! 1ће АГг-Ршпр: Н оккез, Воу1е, а п 4 1ће Ехре-
пт епкЛ Ц је (РппсеШп, N.1.: РппсеСоп 1Му. Ргезз, 1985); ап<1 Маг§аге1 С. Јасоћ, Тће Си1шга1 Меа-
тп!> о / 1ће ЗаеппјГс Кеуо1ипоп (№ \у РегересЈЈуез оп Еигореап НЈ81огу) (N 6» Уогк: КвдрГ, 1988).
613 РгапсЈЈ Васоп, Иоуит ог/>апит, ћк. 1, а р ћ о п з т 73, т „ А & апсет еш о /Е е а т т ц ” ап<1 „Ио-
^ит огдапит ,” т№ос1ис1шп ћу Ј а т е з Ш ш т Сге1§ћ1оп, геу. ес1. (Ие\у Уогк: Со1опЈа1 Ргезз,
1899), 334-335; Сћаг1е« В. 5сћпиН, Јоћп Са$е апЛ А гк м е И а п м т т К еп а т а п се Еп%1апА
(М сСШ -0иееп'8 бшШез 1п 1ће Шз1огу оГ јдеаз, 5) ( Кт§51оп/Могигеа1: МсСШ -0иееп'8 1Јшу.
Рге$8, 1983); бсћпии, Тће А пзШ еИ ап ТгаЈШоп апЛ К епа^напсе {ЈппепШ ез (Еопс1оп: Уапо-
г и т , 1984); МогсЈесаЈ РетјЈоМ , Тће М а 1ћет а 1Ш аш ' А рргепН сеМ р: 5с1епсе, СЈтуепШех, аги1
5ос1еТу т Еп§1апс1, 1560-1640 (Сатћг1с1§е: Сатћп<Ј§е 1Јшу. Рге$$, 1984); ап<1 Рет§оШ , „Тће
ОхГогЈ С итси 1иш 1п 5еуеп(еепСћ-Сепшгу ОхСопЈ,” јп Тће Ш и о гу о / 1ће Чш\гегп 1у о / Ох/огЈ,
Уо1. 4, ес1. №сћо1а$ Туаске (ОхГогс!: ОхСог<1 1Јшу. Рге$$, јп рге$$).
614 Заним ањ е за језуитску науку повећало се током последњих година; најновија настојања у
тој теми представљ а збирка есеја у издању М ордекаја Фајнголда, Тће Ј е з т н апЛ 1ће Зсчепп/к-
Кеуо 1и 11оп (Рппсе1оп, N .1: Рппсе(оп 1Јшу. Рге$$, излази ускоро.
311
 Међутим, по мом мишљењу, питање исправне интерпретације наших на-
учних хероја још увек је најхитнији од свих проблема, то је проблем који је у
најмању руку једним делом настао из концепта Научне револуције. Мислим
да тај проблем настаје донекле на овај начин: ми одабирамо за похвалу оне
мислиоце који нам се чине да су допринели савремености, али при том несве-
сно претпостављамо да су њихови мисаони обрасци били у основи исти као
наши. Затим их проучимо мало боље, и на наше изненађење откријемо да
наши интелектуални преци уопште нису као ми: они не сагледавају пуну им-
пликацију свог рада, одбијају да верују у ствари које су сада тако очигледно
истините; они имају метафизичка и религиозна убеђења за која су морали
знати да су непотребна за проучавање природе; ужас за ужасом - они узимају
озбиљно такве наказне идеје као што су астрологија, алхемија, магија, музи-
ка сфера, божанско провиђење и избављење. Осећамо се максимално неу-
годно и почињемо да говоримо о Копернику као „конзервативном” или
„ бојажљивом” , што су појмови који се тешко уклапају са уобичајеном пред-
ставом о револуционару. Или говоримо о Кеплеру као „мученом мистику” ,
или „месечару” или „расцепљеној личности” .615
Већ у осамнаестом веку Д'Аламбер је имао муке са својим херојем, Френ-
сисом Беконом. Пошто је назвао Лорда канцелара бесмртним и уздигао на
небеса због смелих нових погледа и напада на схоластичаре (с чим се
Д'Аламбер, наравно, слагао), Д'Аламбер је почео да трућа и то не мало:
Када не бисмо знали с каквом дискрецијом и с каквим готово
празноверјем треба оцењивати једног тако узвишеног генија,
могли бисмо се чак усудити да пребацимо Канцелару Бекону
што је можда био и сувише бојажљив. Он је потврдио да су схо-
ластичари изнурили науку својим ситничавим питањима, и да
ум треба да жртвује проучавање општих ствари зарад проучава-
ња појединачних предмета; па ипак, изгледа да је он показао ма-
ло превише бојазни или поштовања према доминантном укусу
свог века у свом честом коришћењу схоластичких појмова, по-
некад чак и схоластичких принципа, и у коришћењу подела и
потподела које су у његово време биле у моди. Раскинувши то-
лике окове, овај велики човек још увек је био спутан неким лан-
цима које није могао, или није смео, да покида.

615 Види: Т ћ о т а а 5. Кићп, ТНе Сорегт сап Кеуо1иПоп: Р1апе1агу А м гопот у т 1ће Ое^е1ортеш
о / М енегп ТНоидНI (СатћгШ ^е, Ма$бЉопс1оп: Нагуагд 1Јш у. Ргезз, 1957), р. 294, где индекс
наводи дванаест страница реф еренци за „конзерватизам ” К оперника. Видети такође А1ап
О. бпп1ћ, Зсјепсе ап(15ос1егу т 1Не 51х(еешН а п Ј БеуеШеетН С еш ипе 5 (Кеад Уогк: бсјепсе Ш-
Логу РићИсаИопб, 1972), 91; I Вегпап! Соћеп, ТНе ШпН о / а РНужа, геу. есЈ. (И е^
УогкДхнкЈоп: ћЈоПоп, 1985), 132, и Апћиг Кое811ег, ТНе 51еерма1кеп ( 1л јп с 1о п : Ни1сћ180П,
1959).
6160'А 1етћеП , РгеИштагу О исоиг$е (ск.п.З), 76.
312
 Д'Аламбер је „ знао” - или је мислио да зна - у 1751. да је схоластика била
потпуно погрешна. Знао је, или је мислио да зна, делом на реч Франсиса Бе-
кона, Лорда канцелара Енглеске који је умро неких 125 година раније. Из-
гледа да Д'Аламберу никада није пало на памет да оно што је сам осећао као
рационално и исправно није било вечно, или да његова рационалност не би
баш била очигледна ранијим генерацијама. Његов јунак „још увек је био
спутан неким ланцима које није могао, или није смео, да покида” .
Историчари двадесетог века произвели су еквивалентна трућања о дру-
гима из канонског списка. Како је Коперник могао да учини само тај један
мали корак премештања Сунца и Земље, а да не оде даље, и да задржи, као
што је учинио, примат кружног кретања и затворени космос и аристотелов-
ску физику?# Како је уопште могао Џон Ди (Јоћп Б ее) - на челу научне на-
вигације у шеснаестом веку - да претпостави да може да комуницира са анђе-
лима? Како је Кеплер могао да у 1595. задржи своју визију о Платоновим
чврстим телима као Божјем архитектонском плану Сунчевог система након
што је објавио своја три закона планетарног кретања, која су потом уграђе-
на у нашу науку? Како је Галилеј могао да игнорише Кеплерова помрачења
након што је прокламовао да Књига о природи мора бити написана језиком
математике? Како је Декарт могао да истрајно верује да је дедуктивно ми-
шљење пут до истинског знања када се свуда око њега пробијао експеримен-
тални метод? Како је Њутн могао задржати своје веровање у космос са Сун-
цем у средишту, након што је сам описао бесконачну васиону? Не може се
замислити да такав математичар није знао да у бесконачном простору није
могућ никакво средиште.
Али, изнад свега, како је Њутн, тај епитом строге научне, математичке
рационалности, могао да се бави алхемијом, онако како се бавио, исцрпном
анализом алхемијских текстова и екстензивним експериментисањем? Као
што сада схватате, из увода ове вечери, моји славни ментори, Мајкл Мекво и
Сејмур Маускопф дали су ми тему о Њутновој алхемији и хемији за велики
ТЖС-Оике семинар о Њутну у пролеће 1968, и као што желим да свима са-
општим, од тада стално радим на теми за тај семинар. Проблем се неумитно
проширио у дисертацију, две књиге и груписане радове, и одвео ме је далеко
од традиционалне историје науке.
Проблем је - као што сам сасвим полако почела да схватам, заиста био
историографски. Током тог истог периода у којем је Њутн проглашен за
„оца модерне науке” , алхемија је претрпела радикално опадање, или су-
мрак, као што је Кросленд рекао. Али то је било више од сумрака или опада-

1 Можда се одговор на ово питање налази у Миланковићевом чланку о Аристарху? (прим. прев.)
313
ња, јер је у деветнаестом веку алхемија била окарактерисана као „заблуда и
празноверје” . Овде бих радо навела речи Томаса Томсона у уводу његове
Историје хемије, објављене 1830. године, тачно 103. година после Њутнове
смрти. Ево Томсонових речи:

Хемија, за разлику од других наука, проистекла је изворно из

заблуде и празноверја, и била је у свом почетку тачно на истом
нивоу са магијом и астрологијом. Чак и када је почела да поста-
је корисна за човека, снабдевајући га бољим и јачим лековима
од оних које су познавали лекари старог доба, још много време-
на је прошло пре него што је могла да стресе са себе ланце ал-
хемије који су на њој висили као ноћна мора, спутавајући и оту-
пљујући сву њену енергију, излажући је порузи и презиру про-
свећеног дела људског рода. Све до средине осамнаестог века
она није била у стању да се ослободи тих заблуда и да се усуди
да пређе у свет урођеног достојанства једне корисне науке.617

„Поруга и презир просвећеног дела људског рода” - томе је била подврг-

нута алхемија, по Томсоновом схватању, и то с правом, јер је алхемија била
„ заблуда и празноверје” .
Погледајмо сада запрепашћење сер Дејвида Брустера, краљевског астро-
нома и првог Њутновог биографа, када добио приступ Њутновим приватним
списима касније у деветнаестом веку. Брустер је „знао” да је Њутн био ис-
правно смештен у „просвећени део људског рода” - Њутнова небеска физи-
ка била је Брустеров хлеб насушни - али Томсонова оцена алхемије одзвања-
ла је у његовим ушима. Какав је то ужас био за њега када је видео Њутнове
алхемијске списе: „Н е можемо разумети како се један ум толике снаге и та-
ко племенито обузет геометријским апстракцијама и проучавањем матери-
јалног света могао толико спустити да буде чак и преписивач најбедније ал-
хемијске поезије и коментатор једног дела које је очигледан производ једне
будале и протуве.”618
Брустер је био ужаснут, што се може разумети. Два потпуно дивергентна
историјска развоја створила су провалију коју он није могао да премости -
апотеоза Њутна као трезвеног математичара и експериментатора који је
усмерио бољи део људског рода на прави колосек, и срозавање алхемије на
„заблуду и празноверје” .
Брустерова очигледна прва грешка била је у претпоставци да је сва Њут-
нова намера била проучавање материјалног света, оно што је радио Брустер

617 Т ћ о т а з Т ћ о тЈо п , Тће НШ огу о / СћетШгу, 2 Уо1б. (1д)П(!оп: Непгу СоЊигп апсЈ Шсћап! Веп-
Иеу, 1830), Уо1. 1 ,1 .
618 БауШ Вге\У81ег, М ет о гп о / гће 1л/е, ^Н 1т $з, апЛ О и с о у е п е з о / 1т ас № м о п , 2 то1$.
(Ш тћ и г§ ћ : Т ћ о та $ Соп$1аћ1е; Во$1оп: 1ЛШе, В гспуп, 1855), Уо1. 2, 374-375.
314
као научник деветнаестог века. Његова друга греш ка била је у томе што је
без оклевања прихватио оцену деветнаестог века да је алхемија била заблу-
да и празноверје. Али ја не знам да ли је могао поступити другачије уз та два
тако моћна историјска тренда и уз више других којих није био свестан. Ми у
двадесетом веку, са далеко више информација о том проблему, сигурно мо-
жемо поступити боље. Ја се надам да сам поступила тако, али са жаљењем
морам да приметим да су у новој Њутновој биографији, делу Руперта Хола,
ти стари проблеми остали.619
Хол доказује да је Њутн у својим алхемијским и хемијским опитима само
тражио „чињенице” . Можда је то у неком смислу исправно, али нам реч чи-
њеница поставља нови проблем у историјској семантици. Колеге који знају
језике саопштили су ми да стари Грци нису имали никакву реч за чињеницу,
иако је у седамнаестом веку енглеска реч Јасг управо добијала своје савреме-
но коришћење за друштвено валоризовано познавање материјалног света.620
Ипак, алхемија је за Њутна имала не само један онтолошки ниво: он је ми-
слио да ће моћи добити из ње не само знање о природном свету него и о нат-
природном. Да је Њутн у свом алхемијском раду тражио „чињенице” , ми-
слим да би она врста чињеница за коју се надао да ће је напабирчити из алхе-
мије била врло мало у складу са оним Њутном који се посматра само као
проучавалац природног света. Оно што је Њутн очекивао да ће добити из
алхемије било је прецизно знање о деловању Свевишњег у организовању и
оживљавању инертних честица материје у микрокосмосу.621
Алхемија никада није била, и никада није тежила да буде, проучавање ма-
терије или материјалног света као циљ сам по себи. Алхемичари су трагали
за савршенством или знањем о њему, а не за стварима корисним за овај жи-
вот, што ће касније хемија чинити. Они су тражили камен мудрости, агенс
савршенства и за природу и за људски род - како су сами говорили, лек и за
људе и за метале. Камен мудрости алхемичара био је блиско повезан са Хри-
стом и хришћанством - на крају крајева, оба су били агенси савршенства и
избављења. Њутн је видео и једно још шире значење: његов аријански Хри-
стос, Божији заступник у стварању и управљању створеног света, био је бли-
ско повезан са каменом мудрости, активним принципом алхемије. Да је он,

бИ1А. К иреп На11, Јхаас ИеШоп: АЛ ^ет игег т Ткои/>к1 (В1аскже11 бсјепсе ВтдгарћЈез) (Ох-
Л ж Ј/С атћгМ ее, М азз.: В1аскше11, 1992), 200.
620С . Бећгоск, „Ап$1о(1е У/јН§еп51е1п, аИах 1$аас №ш1оп ће№ ееп Рас1 апЈ бићлапсе,” у: Иеу/-
ш п '5 8с1ем'фс ап<1 РћИо 5 орМ са 1 1л%асу, ес1. Р. В. Зсћеигег ап(1 С. Оећгоск (1п(егпа(шпа1 Агсћј-
уе$ оГ 1ће Ш$1огу оГ Меа$, 123) (Оогс1гесћ(/Во$(оп: К ћш ег, 1988), 355-377; Вагћага 5ћарш>,
„'Рас($' т Еаг1у МосЈегп бсЈепсе апс! 1лш ,” Ш$(огу оГ ЗсЈепсе 5 о а е (у Аппиа1 М ее1т§, 1993,
5ап(а Ре, М ехјсо; и 5ћар1го, „Тће 1х§а1 Оп§1П5 оГ (ће бсЈепЦПс 'Рас('“ (необјављен ру-
копис).
621В. Ј. Т. Боћћ$, ТНе Јапиз Расех о /С е п ш х : Тће Ко1е о/А 1сћет у т Меупоп '5 Тћои$ћ 1 (С а т -
ћг1с1§еЛ^еш Уогк: С атћгШ ее 1Јту. Рге$$, 1992).
315
Њутн, могао само да демонстрира законе божанске активности у природи,
Христа који делује и управља микрокосмосом, онда би могао на непобитан
начин показати постојање Свевишњег и заштиту његовог провиђења - вели-
ки циљ, иако би тешко могао бити савремен. Њутн се заиста надао да ће вас-
поставити изворну истинску религију - да ће остварити „револуцију” , повра-
так у првобитно стање, у ранијем значењу речи револуција,622
Да је Њутн успео у овој намери, и тиме спречио плиме механизма, мате-
ријализма, деизма и атеизма, као што се надао, ми бисмо, наравно живели у
једном другачијем свету. Али ја не волим да се бавим нестварном историјом.
Можда би свет тада био бољи, можда не. Али, наравно, плиме механизма,
материјализма, деизма и атеизма биле су већ врло јаке када је Њутн живео.
Кембрички неоплатонисти добро су га поучили о опасностима тих тенденци-
ја, и он се јуначки борио да би их задржао, али није победио. Управо ти „из-
ми” , против којих се борио, брзо су усвојили његов систем и подесили га та-
ко да им одговара. Он је сишао до нас као усвојен, као лик просвећености
без себи равног, који се никако није могао бавити алхемијом или постојањем
и делатношћу Божанског провиђења. Најзад, он није победио, што је Којре
знао већ 1957: „Тај моћни, енергични Њутнов Бог, који је стварно „упра-
вљао” васионом... постао је, у брзом следу, конзервативна сила, ШеШ§епНа
зирга-типДапа, један ТМеи Гашеап1.'”623 Но, свакако нема потребе да даље
умањујемо и омаловажавамо Њутнов јуначки покушај.
Као закључак, желела бих да укажем да би могло бити неке историјске
вредности у оцењивању Њутна на један другачији начин: не као једног од
историјских добитника свих вЈ>емена нити као првог покретача савремене
\
науке, нити као крајњи узрок упрпво те Научне револуције, него као једног
од великих историјских губитника, губитника у титанској бици између сила
религије и сила безверја. Можда из те перспективе он није мање херој, него
је херој другачије врсте, сличнији Роланду код Ронсвала, чије је зачеље по-
тучено од надмоћног непријатеља, н его вођи авангарДе којем нема равног.624
Нова оцена Њутна на тај начин могла би нам такође допустити ангажовање
у неком новом свежем и стваралачком размишљању о многим променама
које су се догодиле у шеснаестом и седамнаестом веку.

622 Исто.
623 А1ехапс1ге Коугб, Ргот 1ће С1озес1 УЈоМ (о 1ке 1гфт1е [Јтуепе (№ м Уогк: Нагрег, 1958), 276.
624 ТНе Зопц о / Ко1апА, сгапз. РгесЈепск ВНм 11К)шеп8 (№ \у Уогк: СоШег; 1х>пс1оп: СоШег-Мас-
тШ ап , 1952).
316
 Умесшо белешке о аушору

Вест о смрти Бети Џо Добс 29. марта 1994. изазвала је поплаву успомена. Почет-
ком седамдесетих година - сада се не сећам тачног датума - примио сам писмо једне
свршене студенткиње из Северне Каролине која је радила на Њутновој алхемији,
намеравала да проучи рукописе у Кембриџу и тражила обавештења о хронолошком
развоју Њутновог рукописа који би јој могле помоћи у њиховом датирању. Нека не-
заслужена благонаклоност повукла ме је да одговорим онако како је требало да
учиним, тако да сам нешто касније, у пролеће 1973, када сам се у Кембриџу нашао у
опасности да се удавим у тим истим алхемијским рукописима, осетио да могу да јој
се обратим за помоћ. После краћег времена читао сам њену дисертацију, једно по-
главље за другим, онако како је то она саставила, имајући стално на уму да је тај из-
врсни научни рад једна докторска дисертација. Као што сам касније открио, зајед-
ничка нам је била и склоност према бурбон вискију. Није било тешко да постанемо
пријатељи, и то смо и остали. Током година сазнао сам и неке појединости из њеног
живота.
Џ о Добс се родила 19. октобра 1930. као кћи методистичког свештеника. Дипло-
мирала је хемију на колеџу Хендрикс у Арканзасу и магистрирала психологију на
Универзитету Арканзаса, удала се и посветила својој породици и озбиљном задатку
подизања четворо деце. Радећи у струци са скраћеним временом и као асистент у на-
стави остала је, међутим, у академском окружењу, док је коначно положај њеног
мужа као професора права није одвео на Универзитет Северне Каролине где је ди-
пломирала историју нешто пре рађања четвртог детета. Џо је већ раније радила
као асистент-истраживач на историји хемије у Илиноју, а њена намера увек је била
стицање академског степена у историји науке. Захваљујући присуству Мајкла Ма-
квоа (М1сћае1 МсУаи§ћ) у историјском одељењу, који је постао руководилац ње-
них последипломских студија, као и Сејмура Маускопфа (б еу т о и г М аизкорђ, то је
било могуће. Године 1974. завршила је докторат, провела 1974/75 у Кембриџу са
постдокторском стипендијом НАТО, а на факултет Северозападног универзитета
примљена је у јесен 1975. У 1991. постављена ј,е за професора историје на Универзи-
тету Калифорније у Дејвису. Срчани удар у време прс&^ћног распуста у Дејвису за-
вршио је ову успешну каријеру.
Докторска дисертација која је у 1973. привукла моју пажњу, привукла је исто та-
ко и пажњу других. Сатћп<Ј§е Ш јуегзку Ргезз прихватио ју је неколико месеци по-
сле њеног завршетка. О снови Њ ут нове алхемије, или „ Л о в на зеленог л а в а ', обја-
вљени 1975, одмах су избацила Џо у први ред познавалаца Њутновог дела. Иако су
окултне науке у томе време већ привлачиле све већу пажњу, Џоина књига у првом
реду је била та која је Њутнова алхемијска трагања учинила темом озбиљног зани-
мања и предметом подробног проучавања. Она је пропратила О снове низом члана-
ка сувише дугим да би овде могао бити наведен, али ћу ипак навести „Њутнову ал-
хемију и његову теорију материје” (1т , 1982, 73), и њено смитсонијанско предава-
ње А лхем ијска см рт и васкрсењ е, објављено као засебна књижица 1990. године. У
то време Џо је била изузетно активна као предавач и рецензент. Квалитет њеног
рада спознала су угледна друштва - ШНопа1 Ниташпез С ем ег, ИаНопа1 ЕпАоу/тешјог
1ће НитапШез, Ро1%ег 5ћакезреаге Ц к гагу - а ИаНопа1 ЗсГепсе РоипЛаНоп доделила је
јој је награду (8сћо1агб Ашагс!). У 1991, књига Јанусова лица генија: Улога алхе-
мије у Њ ут н ово јм и сли ( Тће Јапш Расев о /С ет и з: 'Гће Ко1е о/А1сћету т Њ шоп'х

317
ТНоиф 1) даје сажетак закључака изведених из више од две деценије пажње усмерене
на Њутна, не само на његов рад у алхемијп. Упркос поднаслову, и упркос објављива-
њу пет значајних алхемијских радова у овој књизи, она је у најмању руку у истој ме-
ри и студија улоге религије у Њутновој мисли, која доводи његов аријанизам у везу
са осталим димензијама његових настојања. Изнад свега, то дело је синтеза која те-
жи на сагледавању општих тема које су сјединиле све главне Њутнове интелектуал-
не преокупације у једну кохерентну целину. Јанусова лица Генија дижу тумачење
Њутнове каријере у нову раван софистикације. Оно ће сигурно оставити трајан бе-
лег у разумевању пресудне личности у стварању модерне науке. Ипак нисмо још чу-
ли Џоину последњу реч. Заједно за Маргарет Џекоб (Маг§аге1 Јасоћ), она је аутор
књиге Њ ут н и Њ ут онијанци (И етоп апс1 /ке Иемопш пз) која је сада у штампи.
Џо је ушла у академски свет у средњем добу и остварила своја убедљива достиг-
нућа у годинама у којима се већина од нас налази на низбрдици. Писац њеног по-
смртног слова не може а да се са жаљењем не упита, шта је опа могла постићи у го-
динама које се сматрају за главни период креативности - и да ли би ми остали могли
преживети то такмичење. У октобру 1993. године Џо је одржала изванредно нреда-
вање на годишњој скупштини Друштва за исгорију науке. Нико тада није схватио да
је то био њен опроштајни говор, али је сасвим прикладно што је Друштво, на тај на-
чин и у то време, морало да сгави ловоров венац на чело паучника који је тако до-
бро оличавао оне одлике којима сви стремимо.

Ричард С. Вестфал

318
б1?одн1аг#§§&5?131јбрад®п§1ВД§
929:5 Њутн И.
133.5:54(091)
012 &утн И .
016:929 &утн И.

ДОБС, Бети Џо Титер

Лов на зеленог пава : основи алхеније
Исака Вутна / Б. Ј. Т* Добс ; српско
изда&е приредио Ал^ксанцар Петровић ; са
енглеског језика пјревбо 31кр1*ћ“* -
Београд : Српско друштво за Историђ'^ науке,
2002 (Београд : МСТ Гајић). - 318 стр. :
илустр. ; 25 сш. - (Библиотека
Флогистон ; кк. 4)

Превод дела: Тће РоипсЈа^опв о± Ием^оп^а

А1сћету ог "Тће Нип^1пд о^ *:ће Сгееп ^уоп" /
Ве1;1;у Јо Тее^ег Ооћђв. - Тирах 500. - Стр.
317-318: Уиесто белешке о аутору / Ричард С.
Вестфал. - Напоиене и библиографске
референце уз текст. - Библиографија: стр.
281-302.

18ВН 86-82167-85-9

а) Њутн, Исак (1642-1727) - Алхемија б)

Алхенија - Историја ц) Н>утн, Исак
(1642-1727) - Библиографије
С0В138-10 97905676