Postaje šef Katedre za filozofiju na Univerzitetu u Moskvi.

Članci Nikolaja Berđajeva iz oblasti filozofije i religije privukli su pažnju javnosti i postepeno stiče
popularnost kao religijski filozof. Nije uspeo, međutim, ni da se prilagodi Ruskoj pravoslavnoj
crkvi više nego što je uspeo da se asimiluje u tokove marksizma.

Jedan njegov spis, „Gašenje duha“ (Quenchers of the Spirit, 1913), predstavlja kritičnu tačku
mimoilaženja sa pravoslavnom dogmom. Tu na kritički način predstavlja samu instituciju crkve.
Ovaj članak bio je povod za njegovo ponovno hapšenje, ovog puta zbog blasfemije, uvrede
automatski kažnjive doživotnim progonstvom u Sibir.