Divlja Ljubav PDF

Book as passion & BD
1
Anne Hampson
DIVLJA LJUBAV
Scan : Legenda
Obrada : Viki – Book as passion & BD
2
I.
Poznavao je samo tri nedelje kad joj je predloţio da ţivi s

njim.
- Ne bi ti bilo loše - rekao je samouvereno. - Imala bi vilu
u prirodi, automobil i raĉun u banci koji se nikada ne bi
smanjivao.
Ona ga je samo gledala. Bio je to visok, obrazovan Grk,
strogih crta lica, sa stranim akcentom u govoru. Privukao ju je
istog onog trenutka kad su ih upoznali na jednom prijemu
ambasade u Atini. Ona je bila u gostima kod ujaka i ujne, koji
su imali hotel u Atini.
- Ćutiš, Tina? - glas Pola Kristosa podsetio je Tinu na
njihov prvi susret, kada joj je pri dodiru ruku i pogledu na
njegovo tamno lice srce ludo zaigralo, a krv se uskomešala u
venama. - Zar moraš tako mnogo da razmišljaš o mom
predlogu?
Osmehnula se jedva primetno i odmahnula glavom.
- Ne moram uopšte da razmišljam - rekla je mirno. - Bilo
bi to gubljenje vremena.
Pola je to zabavljalo, ali ga nije zbunjivalo. Tina je znala
da bi bilo nemoguće zbuniti tako samouverenog ĉoveka kakav
je bio Pol Kristos, brodovlasnik i proizvoĊaĉ najboljih maslina
u Grĉkoj. Bio je neprocenjivo bogat, rekao joj je ujak. Imao je
luksuzan stan u Atini i divnu vilu na Krilu.
Crte njegovog lica bile su kao isklesane na strogom,
tamnom licu, usta gruba, mada senzualna, brada jako
3
istaknuta, oĉi ĉeliĉnog sjaja, kao ugalj crna kosa i veoma

visoko ĉelo. No sve je to ĉinilo skladnu celinu. Bila je svesna
toga da ju je taj ĉovek privlaĉio više nego iko drugi do tada.
Nije umela sebi da objasni svoje osećanje. Moţda je to bilo
zbog toga što je on bio toliko drugaĉiji od svih ostalih ljudi
koje je poznavala. Bilo je u njemu neĉeg ĉudesno privlaĉnog,
neĉeg što je draţilo i zaokupljalo njene misli. Ĉak je i njegovo
bogatstvo bilo potpuno nestvarno za nju. Ona je uvek morala
da radi. Rano je izgubila roditelje i odrasla je kod ujaka i ujne
koji su sada bili u Atini.
Oni su napustili Englesku pre tri godine. Tina je tada
imala dvadeset godina i, pošto je imala odliĉan posao, odluĉila
je da ostane. MeĊutim, kasnije je izgubila taj posao jer je
preduzeće propalo. Otada je jedva sastavljala kraj s krajem.
Dugo je morala da štedi da bi mogla da plati put do Atine. Svi
poslovi koje je uspevala da dobije bili su samo privremeni ili
sa nepunim radnim vremenom. Sada je bila bez posla, ali se
nadala da će ga naći kad se bude vratila u Englesku krajem
meseca.
Svojim ĉudnim, uĉtivim glasom, ne bez primese ironije,
Pol je pitao da li moţda pokušava da ga ubedi u to da je ona
staromodna devojka. Njene divne ljubiĉaste oĉi susrele su se s
njegovim.
- Imam izvesne ideale koje bih htela da saĉuvam.
- Nećeš uspeti - odgovorio joj je uverljivo.
- Vaše grĉke devojke uspevaju - podsetila ga je, uzimajući
ĉašu sa ledenom limunadom koju je kelner upravo doneo.
- One ĉuvaju svoju ĉestitost, a to nema nikakve veze sa
idealima.
4
- Pa zar ne misliš da je lepo što ĉuvaju svoju ĉestitost?

Pol je pogleda podrugljivo.
- One to rade iz potrebe, ne iz idealizma. Ako Grkinja ţeli
da se uda, ona mora da izbegne sve što bi moglo da okalja
njeno ime - pogledao je u nju preko ivice svoje ĉaše; zabavljao
se i istovremeno joj se rugao.
- Vi Grci, me zaprepašćujete - rekla mu je. - Ţenite se
iskljuĉivo devicama, a sami imate bezbroj prijateljica pre
braka.
Smejao se i istovremeno potvrĊivao glavom. Slagao se s
njom po pitanju prijateljica, ali je još dodao da ih ima i posle
braka.
- Ali ipak na kraju uspevaju da naĊu devicu - uverio ju je.
Nije rekla ništa. Pogled joj je odlutao ka skveru koji se
prostirao ispod njih.
- Prihvataš li moj predlog? - pitao je ponovo.
- Radije ću se drţati svojih ideala - odluĉnost Tininog
glasa bila je više nego dovoljna da spreĉi njegove nove
pokušaje i nagovaranja, ali na njega je delovala kao izazov.
Videla je to u njegovim oĉima. Bila je sigurna u to da je on
uvek dobijao šta je hteo, kada su ţene bile u pitanju, jer je
imao sve što su one ţelele: izgled, stas, bogatstvo i poseban
dar za ljubav. Tina je osetila njegove poljupce, njegovu
neţnost pri ubeĊivanju i nije joj bilo potrebno mnogo mašte da
zamisli kakav bi ljubavnik bio. Ona mu je odolela samo zbog
svojih ideala; oni su joj bili dragoceniji od prolaznih trenutaka
zadovoljstva .Kada se ona bude predala ljubavi, to će biti
zauvek.
5
- Lepota kao što je tvoja, Tina - govorio je Pol - je dar koji

treba deliti; mogla bi da pruţiš neizrecivo zadovoljstvo nekom
ĉoveku... meni - glas mu je treperio, oĉi su mu bile tamne i
duboke.
- Ako sam tako lepa, kao što kaţeš, onda će ta lepota
pruţiti zadovoljstvo onom ĉoveku koji će jednoga dana postati
moj muţ.
- Da. To će biti zadovoljstvo za tvog muţa, ali pre toga ...
- Već sam ti odgovorila - prekinula ga je. - Gubiš vreme,
Pol.
- Nikada ne gubim vreme kad su ţene u pitanju - primetio
je mirno. - Ţelim te, Tina, imaću te.
- Verujem da me ţeliš, ali si veliki optimista u odnosu na
ishod. Ne znam sa kakvim si ţenama do sada imao iskustvo,
ali ja nisam kao one, uveravam te.
Nije bilo niĉeg neprijateljskog u njenom stavu. Ĉak mu se
i osmehivala dok ga je gledala pravo u oĉi.
Pretpostavljam da je ovo kraj. Bilo mi je prijatno s tobom
tokom tri protekle nedelje. Bila sam priliĉno usamljena pre
nego što smo se sreli. Imam još ĉetrnaest slobodnih dana, ali
ću moţda otići pre toga. Moram da naĊem sebi posao, kao što
znaš - pogled joj je opet odlutao ka skveru.
- Ne budi glupa, Tina - Pol se namrštio. - Ĉinjenica da
nemaš posao treba da ti bude dovoljan razlog da prihvatiš moj
predlog.
- Nije mi potreban razlog da bih uĉinila ono što smatram
pogrešnim. Ja to, jednostavno, ne ĉinim.
- Kako si odluĉna! Šta da radim s tobom? - rekao je
uzdahnuvši kratko. Morala je da se nasmeje.
6
- Zaboravi me i potraţi neku drugu. Ima na hiljade turista

u ovom gradu. Moći ćeš da izabereš.
- Sluĉajno ţelim baš tebe - odgovorio joj je tiho. - Dugo
me nijedna ţena nije toliko privlaĉila kao ti.
- Samo prolazno oduševljenje. Zaboravićeš me za nedelju
dana ... moţda još i brţe. Gledao je u nju s ĉudnim izrazom
lica.
- A ti? - pitao je ironiĉno - hoćeš li i ti mene tako brzo
zaboravili?
- Ne - odgovorila je iskreno. - Ne bih to mogla. U stvari,
uvek ću se sećati ovog odmora i biću ti zahvalna. Bilo nam je
tako lepo sve ovo vreme, zar ne?
Tuga u njenom glasu nije bila namerna. Ona je uglavnom
filozofski prihvatala ţivot; sudbina daje, sudbina uzima. Bilo
je besmisleno boriti se ili protestovati.
- Da - sloţio se Pol. - I biće nam još lepše.
- Kako si uveren u to! - smejala se. - Ja neću da budem
tvoja prijateljica i ti nećeš više hteti da me izvodiš.
U mislima se vratila na njihove zajedniĉke izlaske i divne
izlete luksuznim automobilom. Išli su u Delfi, gde su i
prenoćili da bi mogla da vidi nezamislivo veliĉanstveni
zalazak i izlazak sunca. Išli su u Mikenu, u Korint, na Kejp
Sunion, gde su se kupali u moru. Uveĉe su odlazili u najbolje
hotele, u kafee i taverne na Plaki. Igrali su, šetali, razgledali
ruševine Akropolja kao i rimske ruševine. Odbila je da poĊe u
šetnju koju je predloţio. Više je volela da bude sama.
- Idem u svoju sobu da se odmaram i da ĉitam - rekla mu
je.
7
- Kako hoćeš - glas mu je bio indiferentan, delovao je na

nju kao šok. Promena je bila oĉigledna. Osetila je suze u
oĉima i ljutila se na sebe zbog toga.
- Hoćemo li se sada pozdraviti i završiti s tim? - pitala je
tiho.
- Ne, nećemo se pozdravljati! Ponašaš se smešno, Tina!
Ideali! - glas mu je bio podrugljiv. - Ţiviš van svoga vremena i
ti to znaš! Zar ne veruješ u osloboĊenje ţena?
- Naravno. Svaka ţena veruje u to, ali ne verujem u to da
treba da se odreknem svog mišljenja samo zbog jednakosti s
muškarcima. Moja uverenja nemaju nikakve veze s
jednakošću. Ona su moja i veoma su mi dragocena. Neću ih
menjati ma kakvo iskušenje bilo.
Porumenela je i izgledala još lepše. A bila je izuzetno lepa.
Imala je neţnu, svetlu put kojoj je sunce dalo odsjaj
breskvinog cveta, rumene i pune usne i mali, lepo oblikovan
nos. Kosa joj je bila boje svetlog zlata sa srebrnastim sjajem
na suncu, oĉi tamno ljubiĉaste, tople i meke. Bila je neţne
graĊe, vitka poput nimfe. U društvu je uvek bila u centru
paţnje, ali nijedan ĉovek još nije uspeo da prodre do dubina
njenog srca. Niko, sve dok se nije pojavio ovaj tamnoputi Grk.
- Oprosti mi, Pole, ali ja bih sada otišla u svoju sobu -
njene reĉi su prekinule ćutanje koje je trajalo izvesno vreme.
- Videćemo. U svakom sluĉaju doći ću veĉeras po tebe -
završio je zapovedniĉki. - Ići ćemo nekud na veĉeru.
Tina je pristala, ne iz straha, ona je ţelela da ide s njim.
Veĉerali su i igrali posle veĉere, a zatim su pošli u voţnju
automobilom. Na jednom usamljenom mestu, daleko od grada,
zaustavio je i uzeo je u zagrljaj. Njegovi poljupci su bili kao
8
opojno vino, dodir njegovih ruku po njenom vratu i ramenima

kao milovanje povetarca, ali mnogo uzbudljivije. Ipak, je
kontrolisala svoja osećanja. Bila je ĉvrsto rešena da mu
pokaţe da ne mora uvek da pobedi, u šta je on verovao.
- Ti mala santo leda - rekao joj je neţno. - Kako bih voleo
da si prepuštena mojoj milosti!
- Ne bojim te se - rekla je. - Dobro znaš da bih izašla iz
kola i pobegla.
- Ako bih te pustio - upalio je svetlost i paţljivo je
posmatrao. - Ne znam da li ja tebe dovodim u iskušenje, ali ti
mene svakako izazivaš.
- Ne izazivam te, Pol.
- Ne namerno, ali si tako Ċavolski privlaĉna ovog trenutka.
Tako si lepa, Tina, a tvoje telo tako meko i neţno. Ţeleo bih
da ga milujem... da ga gledam.
Zbunjeno je okrenula glavu od njega.
- Kasno je - rekla je. - Molim te, vrati me u hotel.
- Ti imaš mnogo poverenja u mene - rekao je s ĉudnim
prizvukom u glasu. Mogao bih da te odvedeni još dalje od
grada i... da to iskoristim.
- Ti nisi ĉovek koji bi to uĉinio - rekla mu je samouvereno.
- U tvom stanu, u blizini tvog raskošnog kreveta, ne bih ti
verovala. Nema niĉega jeftinog u tvom stilu, Pol.
Trgao se na ovu njenu primedbu.
- Sve više me iznenaĊuješ.
- Vrati me natrag - molila je opet.
Okrenuo je kljuĉ i vratio kola na put.
9
- Ipak sam ja budala ! Ţelim te, a nešto me spreĉava da te

uzmem. Moţda tvoja nevinost?
- Pre moji ideali - odgovorila mu je. - A moţda i ti imaš
ideale? - primetila je, zavalivši se udobno u svom sedištu.
- Ako ih i imam, do sada ih nisam primetio.
- Imao si mnogo ţena? - Već je bila progonila da mu je
oko trideset pet ili trideset šest godina i ĉudila se što još uvek
nije bio oţenjen. Ujak joj je pomenuo izvesnu Doru Vasili,
koju je nekada jako voleo, ali se ona udala za drugog. Sada je
bila udovica.
- Bilo ih je - priznao je Pol nemamo. - Dolazile su i
odlazile. Niko zbog toga nije patio, ni one, ni ja.
- Trebalo je da ja budem još jedna na listi; još jedna koja
bi došla i otišla - razmišljala je Tina glasno.
Ćutao je neko vreme.
- Mislim - rekao je najzad - da bi ti trajala mnogo duţe.
- To treba da bude kompliment? Hvala!
Nasmejao se, a ona je zadrhtala. Bio je suviše privlaĉan
kad se smejao.
- Mislio sam da si imuna na moje komplimente - rekao je
zabavljajući se.
- Nisam. Ja sam ţena kao i sve druge.
- Iskrena si. Koliko još vrlina imaš, mala moja? Poĉinjem
da se bojim da ću morati da se oţenim tobom da bih dobio ono
što ţelim.
Tina se nasmejala , ali priliĉno nesigurno.
- Kako si samouveren, Pol! - pokušala je da njene reći
zvuĉe kao šala. - Zašto misliš da bih se udala za tebe?
10
- Osećam da bi. Nisi ti potpuno indiferentna prema meni,

Tina, zar ne?
Nije htela da odgovori na to pitanje i promenila je temu
razgovora. Ali kada se kasnije našla u svojoj sobi, vrtila je
njihov razgovor i ovoga puta nije mogla sasvim da izbegne
odgovor.
- Da se uda... Da vodi ljubav sa ĉovekom koji ima tako
veliko ljubavno iskustvo kao Pol Kristos. Mislila je na sve one
ţene sa kojima je bio i na to kako sigurno nema niĉega u
ljubavi što on ne bi znao. Zarumenela se misleći na to kako bi
svojim znanjem i njoj pruţio vrhunsko zadovoljstvo. Ali za
njega ne bi bilo nikakve tajne u tome, dok je za nju sve bilo
nepoznato i uzbudljivo. Još više je porumenela. Nije mogla da
prestane da misli na njegove reĉi o ţenidbi.
Sledećeg jutra probudili su je zraci sunca koji su se veoma
rano uvukli u njenu sobu. Još nije bilo ni šest sati, ali je dole
na skveru već bila guţva. Grci su rano poĉinjali da rade.
Posle doruĉka, Tina je ĉekala da Pol doĊe po nju.
Dogovorili su se da idu u Maraton, a zatim da ruĉaju i provedu
popodne na Sunionu.
Sa nestrpljenjem je oĉekivala ovaj izlet, mada su se
prethodne veĉeri malo hladno rastali.
On je brzo stigao. Njegov pogled nije skrivao divljenje.
Imala je na sebi svetlozelenu haljinu platnenu torbu za plaţu
od platna odgovarajuće boje, i bele sandale.
- Divna si - šapnuo joj je ,vodeći je, ispod ruke, ka svom
automobilu. Osvrnula se da vidi ujaka i ujnu koji su ih
posmatrali sa prozora hotelskog predvorja. Ujna je već
opomenula da bude oprezna Pol Kristos je imao reputaciju
11
zavodnika i bio je, po njenim reĉima »opasno i neodoljivo«

privlaĉan.
- Lepo se provedi - rekla joj je - ali vodi raĉuna o tom
dokle ideš.
Pošto su se probili kroz guţvu na trgu, brzo su se našli na
putu za Maraton. Prolazili su kroz predeo bogat vinogradima,
a takoĊe i pored mnogih spomenika stare grĉke kulture. Išli su
podnoţjem planine Pantelikon i videli spomenik u slavu
pobede Grka na Maratonskom polju. Pol joj je tako nadahnuto
priĉao o toj bici i o pobedi Atinjana nad Persijancima, da je
bila fascinirana njegovim znanjem.
Nije ispuštao njenu ruku iz svoje, kad su kasnije šetali,
ĉvrsto joj je stezao prste, a ona je osećala zadovoljstvo od tog
dodira. Odjednom je shvatila da je njen ţivot do tada, mada
prijatan i bezbriţan, bio u stvari prazan. Nedostajala joj je ona
suštinska veza koju samo ljubav moţe da pruţi.
- Mogu li da znam o ĉemu razmišljaš, malena? - neţan ton
Polovog glasa dopirao je do nje kao milovanje. - Vidim da su
te obuzele neke neprijatne misli.
- Mislila sam o povratku kući - rekla mu je - i o poslu koji
moram da pronaĊem - slaga Tina u momentu.
Nestrpljivo je uzdahnuo, što je ona i oĉekivala.
- Baš si glupa! - rekao joj je otvoreno. - Ja ti nudim
blagostanje i mogućnost da stekneš zavidan raĉun u banci, a ti
priĉaš o traţenju posla!
Osmehnula se, mada donekle neuverljivo.
- Ti to ne razumeš, Pol - rekla je strpljivo. - Kada se
jednoga dana budem udala, hoću mirne savesti da priĉam
muţu o svojoj prošlosti.
12
- Onda si luda - prekinuo je nestrpljivo. - Kad se nešto ne

zna, to je kao i da se nije dogodilo. U svakom sluĉaju, to nema
nikakve veze sa tvojim budućim muţem; ti si slobodna da
vodiš ljubav i pre nego što se udaš.
Ona je uzdahnula i odmahnula glavom.
- Govoriš tako zato što ti to odgovara, jer ţeliš da... da
budem tvoja ljubavnica. Sigurno bi govorio sasvim drugaĉije
da sam tvoja sestra.
Primetila je kako su mu se usne stisle. Skoro se uplašila
njegovog lica koje je dobilo neki nemilosrdan izraz. Što li se
krilo ispod te njegove divne spoljašnosti?
- Pošto nemam sestru - rekao je kratko - besmisleno je da
o tome razgovaramo.
Zastao je u senovitom hladu velikih razgranatih maslina
Oko njih su se kupali u suncu lijanderi i mirte, a u daljini su se
pruţali nepregledni vinogradi.
- Poljubi me - naredio joj je Pol, uzdiţući se nad njom
toliko da je morala da zabaci glavu da bi susrela njegov
pogled. Bio je to metalno sjajni pogled zapovednika i
apsolutnog gospodara.
Trgla se i srce joj je brţe zakucalo. On je ponovio svoju
naredbu i ona se poslušno podigla na prste da bi mu pribliţila
svoje lice. Istog trenutka našla se u ĉeliĉnom zagrljaju
njegovih ruku. Privukao je uz svoje ĉvrsto, toplo telo. I dok je
spuštao lice prema njoj, njene su usne ĉeţnjivo i ţudno Ĉekale
taj poljubac koji je prvo bio neţan, zatim posedniĉki, a onda
skoro bolno strastan.
- Ti ćeš ipak biti moja! - glas mu je opet bio zapovedniĉki.
- Slomiću taj tvoj besmislen i nepotreban otpor.
13
Tina je, naizgled, odluĉno odmahnula glavom, ali se

uplašila... Prvi put se uplašila sebe i svojih ţelja, kao i Pola i
njegove neodoljive privlaĉnosti koja je pretila da slomi njen
otpor.
14
II.
Sledećeg jutra donela je odluku. Mora da prekine boravak

u Atini i da pobegne dok još ima vremena. Prethodne veĉeri,
dok su posle veĉeri šetali po vrtu, Pol je upotrebio svu svoju
veštinu da savlada njen otpor. Skoro da je uspeo. Njegove
ruke su je milovale po ĉitavom telu; dodirivale su njene grudi,
njena leĊa u predelu ispod patentnog zatvaraĉa na haljini koji
je on u trenutku otvorio. Od njegovih poljubaca zamaglilo joj
se u glavi i gorela je od ĉeţnje. Osetila je neodoljivu ţelju da
napusti sve svoje ideale i da se preda ljubavi. Ali iznenada je
ponovo osetila snagu, istrgla se iz njegovog zagrljaja i, suviše
zbunjena da bi mu poţelela laku noć, pobegla u svoju sobu, ne
osvrnuvši se. Samo joj je u ušima odzvanjao njegov prigušeni
smeh - smeh potpunog trijumfa.
- Odlaziš? - zaĉuĊeno je pitala ujna kada je Tina za
doruĉkom saopštila da namerava da napusti Atinu prvim
avionom za koji bude dobila mesto.
- Šta se dogodilo, dušo?
Tina je pocrvenela predosećajući da ujna već i sama zna
odgovor.
- Zbog Pola. Mislim da je došlo vreme da se naše druţenje
prekine.
- Shvatam ... - lice njene ujne se namrštilo. - Tako nešto
sam i pretpostavljala. Rekla sam ti i ranije kakav je on. Smatra
da sve moţe da kupi svojim novcem ... svaku ţenu koju sretne.
Ali evo tvoga ujaka.
15
Ujak je ušao i seo za sto da doruĉkuje. Bio je to krupan

ĉovek šezdesetih godina, skoro sasvim sed, sa veselim plavim
oĉima koje su uvek davale vedrinu njegovom licu. Gledajući
ĉas u njega, ĉas u Tinu, ujna mu je iznenada saopštila novost
- Tina nas napušta... i to danas.
- Napuštaš nas, devojĉice? Šta smo uĉinili da nas tako
iznenada ostaviš? - Upita je zaĉuĊeno.
Krajnje zbunjena, Tina je pokušavala da objasni da to sa
njima nema nikakve veze. Videla je kako je ujak postajao
ozbiljan dok ju je slušao, kako su mu oĉi izgubile svoj veseli
sjaj.
- Nije valjda traţio od tebe da ţiviš sa njim? - pitao je i
odmah zatim klimnuo glavom jer mu je bilo jasno da je
pogodio.
- Meni to nisi rekla! - uzviknula je ujna ljutito. - Samo da
ga ja vidim! Dobiće on svoje, ma ko da je!
- Bojiš se sebe? - pitao je ujak dalje.
- Bojim se... Da. On je suviše privlaĉan, ujaĉe.
- Da li si zaljubljena u njega? - pitala je ujna.
- Ne baš ludo - odgovorila je Tina sa dozom humora u
glasu - ali je bolje da pobegnem dok još mogu.
- Pametna si ti devojka. Nije on za tebe. Tina.
- Ali ako bi udaja bila u pitanju ... - razmišljala je ujna
glasno, - da li bi... ?
- On ne ţeli brak, ujna, ali ĉak i da je tako, mislim da ne
bih pristala. On se u svemu razlikuje od mene. Ipak je bolje da
što pre odem. On me neće ostavi ti na miru sve dok sam ovde.
Hoćeš li da mi rezervišeš kartu, ujaĉe? - Tina je namerno
promenila temu razgovora.
16
- Svakako, ako to zaista ţeliš.

Tina je dobila mesto u avionu još istog dana i napustila je
hotel pre vremena kada je, po dogovoru, Pol trebalo da doĊe.
U toku leta neprestano je mislila na Pola, ĉesto uzdišući. Znala
je da nikada neće moći da razmišlja o ovom periodu svoga
ţivota bez ţaljenja i tuge. Da li je moţda, ipak, trebalo da
prihvati Polovu ponudu? Znala je da bi mnoge devojke to
uĉinile. Osećala se napuštenom i samom i skoro je zaţalila što
je uopšte prihvatila poziv ujaka i ujne da doĊe u Atinu.
Mali stan, u koji se vratila, bio je pust i hladan. Stajala je
neko vreme, sa koferima u rukama, gledajući oko sebe. U
mislima se opet vratila u Atinu koja se sada kupala u suncu i
luksuznom hotelu u kome joj je bilo jako prijatno. Mislila je i
na Pola. Šta li je on radio? Da li je bio ljut što je nije zatekao?
U dubini duše je ţalila što nije ranije stigao tog jutra i spreĉio
je da otputuje.
Nalaţenje posla je bilo daleko teţe nego što je Tina
oĉekivala.
Svakodnevno je odlazila u Biro za zapošljavanje, ĉitala
oglase u novinama i nudila ĉak svoje usluge u nekim
prodavnicama i kancelarijama. Najzad joj je jedino preostalo
da prihvati posao kućne pomoćnice; nije više imala novca.
Jedne veĉeri posetila je jedna prijateljica. Bila je to lepa
tamnokosa Beatris, koja se upravo verila i došla je da pozove
Tinu da joj bude kuma. Njoj je Tina poverila svoje namere.
Ništa nije vredelo što je Beatris nije podrţala u tome i
svesrdno je odgovorala.
- Ako budeš prihvatila posao u nekoj porodici, moraćeš
tamo i da stanuješ - rekla joj je; - U tom sluĉaju izgubićeš stan.
17
- Neće mi ni biti potreban - uveravala ju je Tina. - Inaĉe

mi se ne sviĊa.
- Ipak bi bilo dobro da imaš gde da se vratiš ukoliko tamo
ne budeš zadovoljna. Nije to nikakav ţivot. Koliko znam,
bićeš strahovito vezana, ĉak i uveĉe.
- Ponekad sigurno - sloţila se Tina - ali imaću i slobodno
vreme. Nije taj posao više onakav kakav je nekada bio.
Beatris nije ništa rekla, ali je bila zabrinuta kada je na dan
svoga venĉanja sa Davidom opet videla Tinu, zabrinula se još
više jer je, u jednom trenutku kad su bile same, saznala da je
Tina prihvatila takav posao i da je rasprodavala stvari iz svog
stana.
- Volela bih da si našla neki drugi posao - rekla joj je. -
Nije nimalo mudro to što napuštaš svoj stan.
Nedelju dana kasnije, kada je prihvatila mesto domaćice
kod gospoĊe Frans-Kobet, Tina je shvatila da je napravila
uţasnu grešku. Umesto lepih obećanja te ţene da će posao biti
lak da će imati mali apartman za sebe i mnogo slobodnog
vremena, Tina se našla u maloj sobi u potkrovlju, bez
dovoljno svetla, morala je da kuva i da sprema ogromnu
trospratnu kuću sa sedam spavaćih soba. Druge pomoći u kući
nije bilo. Pranje i kupovina su takoĊe pripadali njoj.
Kada se kasnije Tina ţalila svojoj poslodavki na preveliki
posao, neudobnu sobu i nedostatak slobodnog vremena,
shvatila je da je to bilo uzalud. Stavljeno joj je do znanja da je
ona ipak samo sluţavka
Odluĉila je da potraţi drugi posao. No više nije imala svoj
stan. Sa ţaljenjem i gorĉinom setila se sada svoje prijateljice i
njenog dobrog saveta da ga ne napušta. Bilo je zaista glupo od
18
nje što je napustila stan. Mogla bi sada odmah da se spakuje i

da ode.
U teškim trenucima ĉesto se sećala Pola i njegove ponude.
Nije smatrala da je pogrešila što je nije prihvatila, ali je volela
da zamišlja sebe kao vlasnicu vile na sunĉanoj obali Grĉke, sa
mnoštvom posluge, u lepim haljinama i, naravno,u Polovom
društvu. Zatim bi opet Polov lik izbledeo i pojavljivao se neki
drugi... lik ĉoveka koga će ona tek sresti, zaljubiti se u njega i
udati. Ostvariće se njeni ideali i ona će biti srećna.
- Ali gde će, i kako, da sretne tog ĉoveka? Nije imala ni
vremena, ni para. Iznenada je izgubila svaku nadu da će se
njeni snovi ikada ostvariti.
- U petak ćemo imati goste, Tina... - glas gospoĊe Kobet
dopro je do nje dok je brisala podove.
- Biće nas osmoro na veĉeri. Pripremićeš fazana sa onim
specijalnim filom...
- Za to je potrebno mnogo vremena - prekinula ju je Tina,
gotovo spremna da odmah ode, iako nije imala kud. - Uz to i
posluţivanje ... To je previše za jednu osobu - odmahnula je
glavom. - Mislim da ću morati da vas napustim, gospoĊo
Frans-Kobet.
- Da me napustiš? - pitala je ţena ne verujući. - Izgleda da
posluga danas više ne traţi posao ... samo novac i slobodne
dane.
Posle kratke prepirke okrenula se i udaljila, a Tina je u
sebi donela odluku da ode što pre.
Sledećeg popodneva Tina je ĉistila mesingano sanduĉe za
pisma kada je jedan automobil slao ispred kuće. Pošto je
videla daje njena poslodavka već pošla ka vratima, Tina se
19
povukla dublje u hodnik. No istog trenutka stala je kao

ukopana ĉuvši dobro poznat glas.
- Ti! - bila je to jedina reĉ koju je uspela da izgovori
okrenuvši se ka ulaznim vratima. Nije uspela ĉak ni da pita
zašto je on bio tu.
- Dobar dan - glas gospoĊe Kobet bio je hladan, ali je njen
pogled odavao duboku zainteresovanost. Sva njena paţnja bila
je upravljena na otmenog, visokog Grka.
On nije ni pokušao da joj odgovori. Tina je videla da mu
je pogled bio mraĉan, usta strogo stisnuta ĉelo namršteno.
Gledao je polako jednu, pa drugu, sa skoro zastrašujućim
izrazom lica.
- Pokupi svoje stvari, Tina - glas mu je bio mek, ali mu je
u oĉima bila pretnja kada su se zaustavile na njenom bledom
licu.
- Ostavi to! - rekao! - rukom je pokazao na krpu koju je
drţala.
- Ali, dragi gospodine - poĉela je gospoĊa Frans-Kobet sa
visine - šta ovo znaĉi? Ja ne dozvoljavam svojoj posluzi da
prima posetioce. Budite ljubazni i napustite moju kuću. I
udaljite svoj automobil sa moga poseda.
Nije joj ništa odgovorio, ali je zakoraĉio unutra i ĉvrstim,
zapovedniĉkim pokretom istrgao krpu iz Tinine ruke i bacio je
na pod.
- Idi i donesi svoje stvari - naredio je.
- Dajem ti pet minuta vremena. Ako dotle ne stigneš, doći
ću da te potraţim ...
20
- Kako se usuĊujete? - gospoĊa Frans-Kobet je konaĉno

došla do glasa. Gledala je u ĉoveka ispred sebe koji je stajao
uspravno, pun autoriteta i gledao u nju prezrivo.
- Ja sam došao po svoju ţenu - rekao joj je uljudno.
- Svoju!... - sada je bila još više iznenaĊena i zbunjena.
Ćuteći je posmatrala oboje - besprekorno odevenog Pola i
Tinu u ruţiĉastoj kecelji, neuredne kose i prašnjavih ruku.
- Tina! - Polje imperativno izgovorio njeno ime. - Uĉini
što sam ti rekao ... odmah!
Pokušala je da odmahne glavom, ali se ipak okrenula i
poţurila ka stepenicama. Misli su joj bile zbrkane, ali je u sebi
osetila izvesnu letargiju - bilo je mnogo lakše pokoravati se
naredbama nego sam donositi odluke, pogotovo kad je znala
da ne bi vredelo suprotstaviti mu se. Uostalom, to je bio dobar
naĉin da ode iz ove kuće.
Nije bilo nikoga u holu kada je ponovo sišla. Pol je već
bio u automobilu, ali je izašao da joj uzme stvari iz ruku.
- Ulazi! - pokazao joj je rukom na mesto do vozaĉevog
dok je spuštao njene stvari u prtljaţnik. Stigao je pre nje da joj
otvori vrata ,bio je kavalir, kao i uvek. Volela je to. Englezi su
zaboravili na te lepe stvari koje ţeni toliko gode. Bar mladi.
Tina još uvek nije izustila nijednu reĉ osim onog kratkog
uzvika kada ga je ugledala.
- Hvala ti što si me spasao, Pol - rekla je odluĉnim glasom,
- ali ja ipak neću da budem tvoja...
- Ćuti - naredio je.
- Ne razumem ... - srce joj je snaţno kucalo. Da li je on
moţda stvarno mislio da se oţeni njome?
- To i ne oĉekujem - rekao je naglo dodajući gas.
21
- Kako si saznao gde sam?

- Išao sam u tvoj mali stan ... dobio sam adresu od tvoje
ujne...
- Od moje ujne? Ne razumem kako je mogla ... Ona me je
i opomenula da te se ĉuvam.
- Ako me budeš paţljivo slušala i ako me ne budeš
prekidala, razumećeš sve za manje od dva minuta - bio je
ozbiljan i Tina je ĉekala da objasni.
- Ţelim da se oţenim tobom, Tina - rekao je onim svojim
toplim, njoj tako dragim glasom. - To je najvaţnije što imam
da ti kaţem. A sada kako sam došao do tebe: uspeo sam da
nagovorim tvoju ujnu da mi da adresu, jer sam joj rekao da
ţelim da se oţenim tobom. U Londonu sam od tvoje susetke
dobio adresu tvoje prijateljice Beatris, koja je, kako sam ubrzo
saznao, bila veoma zabrinuta tvojom odlukom da napustiš svoj
stan i odeš da radiš kao domaćica - zastao je i Tina je osetila
da ponovo drhti. Videla je da je bio strahovito besan zbog
njene lude ideje da se bavi tim poslom i da time toliko unizi
svoje dostojanstvo.
Ona mi je spremno dala tvoju adresu i izjavila da hoće da
nam bude kuma.
- Ti... stvarno ţeliš da ti ja budem ţena?
- Mislim da sam bio dovoljno jasan kada sam rekao da
sam došao po svoju ţenu.
Tina ništa nije rekla. Bilo joj je lakše da sedi, ćuti i
razmišlja Osećala je da je samo njegova ţelja da je ima uticala
na Pola da donese ovakvu odluku. Ţelja... Što se nje tiĉe, znala
je sigurno da će ga ludo voleti ako pristane da se uda za njega
Da li će moći da bude srećna znajući da nije voljena? On će
22
biti ljubazan i paţljiv... Ali, da li je to dovoljno? Namrštila se i

iznenada prekinula tišinu.
- Ti izgledaš sasvim siguran u to da ću se ja udati za tebe,
Pol? Pogledala je kroz prozor i tek sada shvatila da ga nije ni
pitala kuda idu. Osećala se tako dobro što je napustila onu
uţasnu kuću da joj je bilo svejedno.
- Naravno da sam siguran.
- Kuda idemo sada?
- U jednu divnu malu gostionicu u Dorsetu. Zove se »Beli
golub«. U Dorsetu ćemo provesti medeni mesec.
- Ali ja nisam rekla da ću se udati za tebe! - bilo je neĉeg
više od protesta u njenom glasu; nekog straha i molbe u isto
vreme, što je ostavilo na njega dubok utisak.
- Ne boj se, Tina - rekao je neţno. - Ja shvatam da je ovo
bilo suviše naglo za tebe. Znao sam da se nećeš protiviti da
poĊeš sa mnom, jer si pisala svojoj prijateljici o tome koliko ti
je teško bilo tamo i došao sam drţeći sve adute u svojim
rukama. Priznajem i da sam spreman da ih upotrebim. Ipak,
nemaš ĉega da se bojiš. Ţelim te, Tina, i biću ti dobar muţ.
- Ali ti me ne voliš! - rekla je nesigurno.
- Ne ţelim da te laţem i reći ću ti istinu. Nije ljubav uzrok
moje ţelje da se oţenim tobom - zastao je za trenutak, a lice
mu se zateglo. - Moţda sam ja nesposoban da volim ... ne
znam. - Misli su mu nekud odlutale; osećala je da više nije bio
s njom. Pitala se da li je bio sa onom drugom devojkom o
kojoj joj je ujna priĉala, koja je sada kao udovica ţivela na
Kritu ... tamo gde će i ona ţiveti, ako se uda za Pola.
- Uostalom, ljubav i nije najvaţnija - nastavio je. - Koliko
ja znam, ona nije veĉna. Poštovanje je ono što traje, a ja tebe
23
poštujem, Tina i to mnogo. Baš zbog tih tvojih ideala kojih se

tako ĉvrsto drţiš.
Sve što je rekao odisalo je iskrenošću. Tina nije sumnjala
u njegove reĉi, ali je bila dovoljno realna da pretpostavi
mogućnost da se on jednom ipak zaljubi. Ono što ga je sad
navelo na brak samo je ţelja. A ţelja bez ljubavi nije bila baš
najbolja osnova za srećan brak. MeĊutim, u sebi je ipak donela
odluku da prihvati to što je on tako uvereno oĉekivao od nje.
Stigli su u Dorĉester pre nego što su radnje bile zatvorene.
Kupio joj je mnogo lepih stvari u jednom butiku u kome se
prodavala samo francuska odeća. Ona se nije tome protivila,
ali je pred juvelirskom radnjom tvrdoglavo stala. Nije pristala
da uĊe i izabere prsten.
- Moram da razmislim - rekla je.
- Zar ne misliš da je malo kasno za to? - zadirkivanja je
bilo samo u njegovim reĉima. Glas i lice su mu bili ozbiljni.
- Udaj se za mene, Tina. Kunem ti se da nećeš nikada
zaţaliti.
Tog momenta su zatvorili radnju.
- Sada je već suviše kasno - slegao je ramenima -
Vratićemo se sutra. To i inaĉe nije stvar koja se kupuje na
brzinu.
Tina ništa nije rekla Bila je ošamućena od svega što se
dogodilo toga dana.
- Osećam se kao Pepeljuga - rekla je kada su se vratili u
kola.
On nije rekao ništa .Bio je zadovoljan.
- Kako si mogao da budeš tako siguran da ću se udati za
tebe? - morala je da ga pita - Mogao si opet da pokušaš da me
24
nagovoriš da ţivim s tobom. Video si u kakvoj sam bednoj

situaciji bila kada si me našao.
- Znao sam da bi me odbila a osim toga, ja tebe zaista
ţelim za ţenu. Ranije nisam tako mislio. Sada ţelim da imam
porodicu, sina koji će me naslediti...
Tina je pocrvenela kada je pomenuo sina. Pomislila je
kako će deca svakako da uĉvrste njihovu vezu, uprkos što je
Pol neće voleti. On je ponovio svoje pitanje iako mu je
odgovor bio jasan.
Kada mu je konaĉno odgovorila, u njoj nije više bilo
straha da će da pogreši.
- Udaću se za tebe, Pol. Nadam se... da ću... moći da ti
pruţim sve ono... što od mene budeš oĉekivao.
- Siguran sam u to - rekao je. - Sve ... i moţda malo više.
25
III.
Avion je kruţio iznad predgraĊa Herakliona. Gledajući

kroz prozor Tina je razmišljala o ogromnim promenama koje
su se dogodile u njenom ţivotu za samo nekoliko proteklih
dana. Bila je udata i upravo se vraćala iz divnog malog hotela
u kome je nekoliko dana provela kao u bajci. Pol je bio
izuzetan ljubavnik, neţan i strastan; nije bilo niĉeg grubog u
njegovoj muţevnosti; samo ţelja da je usreći. Znala je i pre da
će se zaljubiti u njega, ali sada ga je oboţavala.
- Srećna si, mala moja? - njegov neţni glas je prekinuo
njeno razmišljanje.
- Još uvek nezam šta da mislim, Pol. Da li se sve ovo
stvarno dogodilo ili sam samo sanjala?
- Nije san, draga, sve je stvarnost. Idemo sada našoj kući,
na Krit. Vladaćeš tamo kao kraljica.
- Bojim se da će mi biti neprijatno sa toliko posluge oko
mene. Priĉaj mi nešto o njima, Pol.
- Brzo ćeš se navići - rekao joj je. - Staros je glavni u kući,
nastojnik. Tula je jedna od devojaka, druga je Dţulija. Ona će
biti tvoja devojka. Tamo su i tri baštovana; Marko je jedan od
njih. On i vozi kad je potrebno - pogledao je ostrvo ispod njih.
- Verujem, Tina, da ćeš voleti Krit isto toliko kao i ja.
Klimnula je glavom. Avion se spuštao i već su bili sasvim
blizu zemlje.
26
Na aerodromu ih je ĉekao Marko. Tina se iznenadila kada

je videla visokog, plavokosog mladića. Pripadao je Dorcima -
objasnio joj je Pol.
Prolazili su kroz centralni deo ostrva. Vila »Rafina« bila je
na moru. Tina je radoznalo posmatrala sela i gradiće kroz koje
su morali da proĊu da bi stigli do Polove, sada i njene kuće. U
ovom lepom i sunĉanom delu zemlje polako se opuštala i
oslobaĊala straha koji je osećala u Londonu.
Najzad je automobil skrenuo na jednu dugu aleju oiviĉenu
palmama. Vozili su se skoro ĉetvrt sata pre nego što je
ugledala kuću. Tini je zastao dah od onoga što je videla. Bela
kao sneg, dugaĉka i niska, pruţala se pred njom u
veliĉanstvenom sjaju svoje lepote i raskoši, usred bogatstva
egzotiĉnog tropskog bilja. Mermerni ulaz i terase blistale su
od raznovrsnih boja raznoraznog cveća. Ispred ulaza bila je
fontana ĉija se voda na suncu prelivala u svim duginim
bojama.
- Pol... ja se bojim ..iznenada je uzviknula.
On se nasmejao zaštitniĉki je uzeo za ruku, a onda poveo
ka već otvorenim vratima.
Doĉekao ih je Stavros, krupan tamnoput Grk, i poţeleo
Tini dobrodošlicu. Pritom je tako drsko odmerio da je morala
da pocrveni.
- Gde su ţene, Stavros? - Polov gas bio je odjednom
veoma strog i Tina je shvatila da su i one morale biti tu. -
Pozovi ih da doĊu. Odmah!
Pol ih je sve strogo pogledao kada su sišle, ali ništa nije
rekao. Predstavio im je svoju suprugu i one su joj poţelele
dobrodošlicu. Zatim su je odveli do sobe koju će deliti sa
27
svojim muţem. Bila je prostrana i svetla. Jedan prozor

zauzimao je ĉitav jedan zid. Gledala je na balkon prepun
cveća. Vidik se dalje pruţao ka padinama prekrivenim
maslinama, koje su se spuštale ka veliĉanstvenom, tamnom,
grĉkom moru.
Bilo je savršeno tiho. Tina je bila sama u sobi i divila se
bogatim tepisima i zavesama. Sve je bilo belo. Posebno joj je
privukao paţnju rukom raĊeni pokrivaĉ na krevetu.
»Verovatno od njegove majke«, pomislila je. Pol joj je priĉao
da njegova majka ţivi na ostrvu Patmos sa mnogo starijom
sestrom. Obećao joj je da će je odvesti tamo.
Pol je ušao u sobu i trgao je iz misli. Osmehnula mu se i
odmah se našla u njegovom zagrljaju. Već je dobro poznavala
strastan dodir njegovih usana i intimnu toplinu njegovih ruku.
Bio je mnogo viši od nje i ona se izgubila u njegovom
zagrljaju. Pribila se uz njega u potpunom predavanju.
- Srećan sam što sam se oţenio tobom, Tina. Ne bi bilo
isto da si mi bila samo ljubavnica - priznao je. - Zamisli samo:
ti u jednoj kući, a ja u drugoj! Bilo je glupo od mene što sam
to uopšte ţeleo. Hvala ti što si me spreĉila u tome, divna moja,
mala Tina! Tako te silno ţelim! - Ipak se odmakao od nje
odolevši iskušenju, što je nju iznenadilo.
- Ljubav je za noć... Noćas će mesec biti pun i naša će
soba biti obasjana njegovim zracima. Voleću te pri meseĉini...
Pošao je ka jednim vratima koja su vodila u još jednu spavaću
sobu. Bila je to soba samo za jednu osobu, verovatno za
muškarca. Sva je bila u zelenom. Tina je shvatila da je ovo bio
apartman sa dve spavaće, sobe i dva - kupatila.
- Ti si tu spavao? - pitala je pokazujući na krevet.
28
- Da. Kuća je bila graĊena za dva prijatelja, za dve

porodice. Svako je imao ovakav deo. Ja sam je kupio i
nameravao da napravim neke izmene, nikako nisam stigao.
Verujem da ću to sada moći da uradim. Sada sam oţenjen... -
zastao je i osmehnuo se malo podrugljivo.
- Biće nam potrebna deĉja soba. Nadam se da će to biti
uskoro.
-I ja se nadam da te neću razoĉarati. - Ovoga puta je njen
glas bio lišen emocija. Nije ţelela decu tako brzo.
- Ako sve bude u redu, verujem da će to biti još ove
godine - Tini se uĉinilo da je to rekao hladno i ciniĉno. Osetila
je bol razoĉaranja i bes u isto vreme. Zar je samo tako
razmišljao o njoj? Kao o ţeni ĉija je osnovna funkcija da raĊa
decu? - U trenutku je nestalo njene veselosti.
Uspela je da se osmehne, ali to nije spontano kao pre
nekoliko trenutaka. Neki otpor se stvarao u njoj. Nije bilo
razloga za to, znala je. Pol je imao pravo da oĉekuje decu od
nje.
Uzeo ju je za ruku i privukao sebi. Šaljivo ju je udario pre
nego što je poljubio.
- Umorna si - zakljuĉio je - pa si zato i neraspoloţena.
- Nisam neraspoloţena - osećala je da joj se plaĉe, pa je
zato i sama pomislila da je umorna. Ili moţda ... moţda je već
ţalila što se udala za ĉoveka koji je nije voleo? Zadrhtala je.
Pa šta hoće, ona je to znala? On je nije lagao. Zato je imala
prekrasni dom, poslugu, divnog muţa...
- Izvini - rekla mu je skrušeno. - Mora da sam zaista
umorna.
- Onda se sada odmori, pa će nam veĉe biti prijatnije.
29
Veĉera je posluţena u trpezariji sa visokom tavanicom i

sasvim modernim nameštajem. Osećala je mekani tepih pod
nogama, kao i svuda u kući. Tula i Stavros su posluţivali dok
je Dţulija donosila jela iz kuhinje. Pola je zabavljalo Tinino
ponašanje, ali joj je tiho rekao da se opusti; mora se navići na
to jer će, od sada, uvek biti tako.
- Mislim da će mi trebati mnogo vremena za to - rekla mu
je kasnije, kad su bili sami. - Kao da sam ošamućena svim
ovim i ĉini mi se da će to dugo trajati.
Pol je bio obuzet svojim mislima, a Tina se osećala
strahovito usamljenom. Osetila je da se neki nemir uvlaĉi u
nju. Volela je da zna o ĉemu on to razmišlja. Gotovo da joj je
laknulo kad je Stavros opet ušao u trpezariju sa desertom.
- Moţemo li malo da prošetamo posle veĉere? - pitala je
kasnije, u trenutku kada je opet pogledao u nju. On je odmah
klimnuo glavom.
- Ja , skoro uvek prošetam po bašti posle veĉere. Vazduh
je prijatno sveţ posle dnevne ţege.
Kao što joj je već bio rekao, mesec je bio pun i osvetljavao
je sve oko njih dok su šetali po mirisnom vrtu.
- Ovo nam je prva noć u našoj kući, draga - glas mu je bio
neţan. - Da li si i ti srećna kao što sam ja?
Okrenula se prema njemu da bi mu videla lice. Oboje su
stali.
- Da li si ti srećan, Pol... stvarno srećan?
- Kakvo pitanje! - njegov veseo smeh odzvanjao je kao
muzika u njenim ušima; izgledalo joj je da je prepun neţnosti.
- Naravno da sam srećan. Zar nemam sve što ĉovek moţe da
poţeli?
30
- Sve ... Uz zadovoljstvo koje je upravo osetila slušajući

njegov smeh, Tina je osetila i tugu. Pol je imao sve što je
ţeleo... ali zar nije ţeleo i njenu ljubav?
Uzdahnula je, ali se ipak privila uz njega. Bila joj je
potrebna blizina njegovog toplog tela, njegov ĉvrst i siguran
zagrljaj. Kada su je zatim njegove ruke još više privukle sebi,
sa radošću je slušala otkucaje njegovog srca u tišini tople,
mirisne noći.
Pol je usnama milovao njen obraz.
- Hajde da se vratimo,- draga Kasno je.
Otišli su pravo u svoju sobu. Tina se sva predala Polovom
zagrljaju i poljupcima istog trenutka kada je zatvorio vrata za
sobom. Mislila je da će joj srce prepući od silne ljubavi prema
njemu. Slušala je njegovo šaputanje puno ţelje i osećala
njegove usne na svom vratu i njegove ruke na svojim grudima.
Sa ţudnjom je pritiskivao svoje telo uz njeno, posedniĉki, sa
svim pravima pobednika. Otkopĉao joj je haljinu i ona je
skliznula na pod. Kroz prozraĉni veš, koji je imala na sebi,
gledao je njeno telo, gutao oĉima svaku oblinu. Tada je skinuo
još jedan deo njene odeće, a malo kasnije poneo je u krevet.
Zavese su bile razmaknute i soba je bila puna meseĉine;
svetlost je bila ĉarobna i mistiĉna... i oni su vodili ljubav baš
onako kako je Pol obećao. Tina je podrhtavala pod njegovim
milovanjem i prvi put, spontano, i ona je milovala njega.
Osećala je radost potpunog zadovoljstva.
31
IV.
Šest nedelja posle venĉanja, Pol joj je rekao da će je voditi

u Patmos da upozna njegovu majku.
- Ona nije bila oduševljena mojom idejom da se oţenim
Engleskinjom - priznao joj je, ali je rekao i to da je izbor
njegove ţene njegova stvar a ne njegove majke. - Jednom je
doţivela neprijatno razoĉaranje sa jednom Engleskinjom s
kojom se sprijateljila. Bila je mlada - nastavio je Pol da
objašnjava - Nikada nisam saznao šta se dogodilo, ali otada
oseća mrţnju prema Englezima.
Tina se osećala uţasno.
- Ona me, izgleda, neće voleti, Pol.
- Videćemo - odgovorio je kratko i promenio predmet
razgovora .Rekao je da pre toga mora u Atinu zbog nekog
posla. Već je nekoliko puta odlazio u Atinu i svaki put je Tina
išla s njim, osim jednom. Sada će opet ići. Htela je da poseti
ujaka i ujnu, i da kupi neke stvari.
Otišli su avionom rano ujutro. Ona je ruĉala sa svojim
roĊacima dok je Pol bio sa svojim poslovnim partnerima.
Uvek su je pitali kako joj je u braku i ona ih je uvek uveravala
u to da je srećna. Nikada im nije rekla da je Pol ne voli. To je
znala samo ona.
- Voleli bismo da doĊete da nas posetite, ali je to sada
oĉigledno neizvodljivo pored tolike navale turista.
- Turista ima uvek, ali mislim da ćemo moći da doĊemo
dve nedelje pre Nove godine. Šta misliš? - pitala je ujna.
32
- Divno. Iznenadićete se kada budete videli vilu.

- Ti ,si veoma srećna mlada ţena - nasmejao se ujak. -
Kada smo te pozvali ovamo, nismo ni sanjali da ćeš da osvojiš
tako bogatog ĉoveka... mada si ti dovoljno lepa da osvojiš bilo
koga ...
- Poštedi me, ujaĉe, vidiš da crvenim od tvojih
komplimenata - smejala se Tina.
Posle ruĉka je otišla u kupovinu, a zatim, na Akropolj.
Trebalo je da se sastane sa Polom oko šest sati i, pošto joj je
Pol dao kljuĉ od svog stana u Atini, otišla je pravo tamo.
Samo što je ušla, neko je pozvonio na vratima. IznenaĊena,
pošla je da otvori.
Na vratima je stajala jedna visoka, crnomanjasta Grkinja
koja je takoĊe bila iznenaĊena, ali je već posle prvog trenutka
odmerila Tinu od glave do pete.
- Ko ste vi? - pitala je uĉtivo. - Da li je Pol tu? - pitala je
dalje pre nego što je Tina uspela da odgovori. Njene tamne oĉi
gledale su u hodnik, iza Tine.
- Ne, još nije stigao - Tina je sada pogledala u devojku i
uoĉila retku, profinjenu lepotu klasiĉnih crta, krupne tamne
oĉi pune tajanstvenosti u njihovim dubinama, ĉist ten bledo
bronzane boje, ĉvrsto zategnutu koţu na uzdignutim
jagodicama. Procenila je da ima oko dvadeset osam ili
dvadeset devet godina. Pitala se koje ona i zašto je sada ovde.
- Ko ste vi? - pitala je devojka ponovo, sada skoro
uvredljivim tonom dok je po drugi put zagledala Tinu.
- Ja sam njegova ţena. A ko ste vi?
- Njegova ţena - devojĉin glas je iznenada bio grub i oštar.
- Njegova ŢENA!
33
Tina je osetila da je hvata bes. Da li je to jedna od

njegovih ljubavnica koje su bile i otišle?
- Da, njegova ţena. A sada, molim vas ... Tina nije stigla
da završi. Na njeno zaprepašćenje, devojka je prošla pored nje
u predsoblje, zaobišla je i ponovo pogledala.
- Znaĉi on se ipak oţenio? Pretio je da će to uĉiniti. Ne
znam kako se odluĉio da se oţeni Engleskinjom, ali mogu vam
reći da se oţenio vama da bi meni prkosio!
Tina je osetila jezu uz kiĉmu, a zatim je ĉula svoj tih,
prigušen glas.
- Ko ste vi?
- Ja sam ... - njen glas je oklevao i to je Tinu opomenulo
da se okrene. Našla se licem u lice sa svojim muţem. Izgleda
da je nije primetio. Njegov pogled je bio upravljen ka divnom
licu devojke koja je stajala iza nje, a koja je za glavu i ramena
bila viša od nje.
- Dora! Šta radiš ovde?
- Došla sam da te vidim - pruţila je ruku prema Tini -
Upravo sam upoznala tvoju ţenu.
- Vidim ... - sada je skrenuo pogled ka Tini. Ona ih je
oboje paţljivo posmatrala. Ime Dora joj je odzvanjalo u ušima.
Ali... Dora Vasilu ţivi na Kritu... izgleda da su njegova usta
iznenada postala suva, jer je napravio pokret kao da ţeli da ih
ovlaţi.
- Tina - rekao je najzad, - ovo je Dora Vasilu, moja
davnjašnja prijateljica.
Nijedna devojka nije progovorila. Bila je to napeta, ledena
tišina koju je najzad Pol prekinuo. Rukom im dade znak da
preĊu u sobu.
34
- Sluĉajno sam danas u Atini i pomislila sam da si moţda

u stanu. Zato sam navratila - rekla je Dora istog trenutka.
Stajala je pored prozora i gledala u Pola.
- Ništa nisi rekao o svojoj ţenidbi kada sam te poslednji
put videla... i bila ovde, u stanu - zastala je i gledala u Tinu
koja je stajala uz svoga muţa, bleda kao kreĉ, stisnutih šaka.
- Bilo je to pre šest nedelja... ne, moţda malo više, zar ne?
- Koliko si već dugo oţenjen?
- Upravo šest nedelja.
Lice mu je bilo strogo. Tina nije mogla da oceni da li je
bio ljut ili samo neprijatan. Što se nje tiĉe, ona je mislila samo
na podatak o vremenu koji je Dora pomenula. Ona je bila
ovde, sa Polom, pre nešto više od šest nedelja...
- Mislim - rekla je Tina bezbojnim glasom - da je bolje da
vas ostavim same. Sigurna sam da imate o ĉemu da priĉate.
Ne dajući Polu ni trenutak vremena da nešto kaţe, prošla
je pored njega i našla se na ulici.
Išla je neprestano, sama i nesrećna, sa zbrkanim mislima.
Ĉas bi rekla sebi da se nje ne tiĉe šta je Pol radio pre venĉanja,
ĉas bi ga ĉula kako govori da je ţeli više od bilo koje ţene
koju je do tada sreo. Došao je za njom u Englesku i ponudio
joj brak. Smatrala je, razumelo se to samo po sebi, da nema
nikakvu drugu ţenu nije imao u vremenu izmeĊu njenog
odlaska iz Grĉke i njegovog dolaska u Englesku. MeĊutim, on
je spavao sa tom devojkom samo nekoliko noći pre nego što je
odluĉio da pita nju, Tinu, hoće li da se uda za njega.
ZgaĊena, nastavila je da hoda, udaljavajući se sve više od
stana. Oĉi su joj bile pune suza. Zastala je pitajući se šta da
35
radi. Pomisao da ode ujaku odmah je odbacila. Nije htela da ih

uznemirava.
Nije znala koliko je dugo išla, ali je odjednom shvatila da
se nalazi na potpuno nepoznatom terenu. Bilo je mirnije,
manje nastanjeno. Zastala je, ali je odmah nastavila još brţe
videvši da je jedan snaţno graĊeni Grk namemo pošao u
njenom pravcu, sa druge strane ulice. Nikada ranije u ţivotu
nije bila tako oĉajna. Ĉak ni kada je radila za gospoĊu Frans-
Kobet. Usporila je tek kada više nije ĉula korake ĉoveka koji
je bio pošao za njom. Osvrnula se. Htela je da se vrati, da
pokuša da pronaĊe put... ali kuda?
Bila je nesigurna i uplašena Sve je bilo mraĉno, prazno,
beznadeţno. Toliko je utonula u dubine oĉaja da je verovala
da joj nema povratka kući, muţu. Najzad je shvatila da mora
da ode u hotel svog ujaka. Bilo je glupo lutati u naokolo bez
cilja, osećajući saţaljenje prema sebi i govoreći sebi da nema
kuda da ide. Sela je u taksi i rekla ime hotela svoga ujaka.
Posle ĉetvrt sata je stigla. Videla je iznenaĊeni pogled
sluţbenika, na recepciji kada je ušla sama. Bilo je prošlo
devet. Tek tada je shvatila da je šetala više od tri sata.
Brzo je pošla ka privatnoj sobi svoje ujne, ali je na vratima
zastala. Šta će joj reĉi? Kako će prihvatiti to što je napustila
muţa? Ali to mora da uradi, zakljuĉila je i odluĉno podigla
ruku da zakuca na vratima. Otvorila ih je, videla zaprepašćeni
pogled svoje ujne i briznula u plaĉ.
Ţena je ĉitala kraj lampe, ali je odmah ustala i prišla
devojci ispruţenih ruku i zabrinutog lica.
- Ja sam ... napustila Pola - ništa više nije mogla da kaţe.
Nekoliko trenutaka je plakala na grudima svoje ujne, potpuno
36
neobuzdano, jedva svesna umirujućih reći koje je ţena

izgovarala.
- Ispriĉaj mi sve, mala moja. Da li ste se svaĊali? - pitala
je ujna kada su se Tinini jecaji stišali.
Tina je odmahnula glavom.
- Nismo - iznenada se osetila glupo i naterala je sebe da
objasni.
-I samo si zbog toga izašla? - pitala je ujna kao da ne
veruje onome što je ĉula - Napustila si muţa zbog toga?
Tina ništa nije odgovorila.
- Mogu li da ostanem ovde? - pitala je malo kasnije.
- Naravno... ali, Tina, ne moţeš tek tako da napustiš muţa
... glas joj je zamro i pogled joj je pošao ka vratima.
I Tina se okrenula.
- Pol... - glas joj je zastao i opet je poĉela da plaĉe.
- Ostaviću vaš same da to rašĉistite - rekla je ujna i
zatvorila vrata za sobom.
Pol je stajao nešto dalje od svoje ţene dok su njegove
granitno tvrde oĉi poĉivale na njenom suzama umrljanom licu.
Tina je zadrhtala Pol je prvi progovorio, odbojno i hladno.
- Šta si mislila time što si tako pobegla? Svuda sam te
traţio. Pomišljao sam da doĊem ovamo, ali sam bio uveren da
nećeš svoje roĊake uvlaĉiti u to. Zato sam to uradio tek na
kraju - zastao je kao da se ljuti na sebe što se trudi da objasni ..
- Zašto si pobegla? - pitao je opet.
Podigla je glavu svesna svojih vrelih obraza i oĉiju mutnih od
suza.
- Bila sam ... zgaĊena.
37
Duga tišina, a zatim:

- Da li je to sve što imaš da kaţeš?
Shvatila je daje sada to izgledalo sasvim neadekvatno i
nerazumno.
- Uţasno je bilo to što je došla tamo i pominjala da je
spavala s tobom samo nekoliko dana pre nego što si došao po
mene da se oţeniš sa mnom. Ja sam bila uverena da si... mi bio
veran... - slegnula je ramenima pokušavajući da sakrije svoju
zbunjenost. Bila je veoma zbunjena i osećala se glupo. Znala
je da je svemu pridala previše znaĉaja.
- Ne sećam se da je Dora rekla da je spavala sa mnom -
rekao je gledajući je prodorno.
Tina se trgla.
- Smatrala sam da se to podrazumevalo kada je rekla da je
provela noć u stanu.
Polovo lice je postalo mraĉno i hladno.
Tom prilikom Dora nije spavala sa mnom... u drugima
jeste. To ne poriĉem, ali moram da ti kaţem, Tina, da to nema
apsolutno nikakve veze s tobom, ĉak i da jesam - zastao je i
gledao direktno u nju. - Ono što sam radio pre venĉanja je
moja stvar i biću ti zahvalan ako se u to ne mešaš.
Izgledao joj je viši i snaţniji nego ikad i toliko ozbiljan
daje to prelazilo u grubost. Glas mu je bio tih i preteći.
- Ţao mi je - rekla je prigušeno. - Bila sam sigurna u to da
ste spavali zajedno.
- Suviše si sigurna! Već sam ti rekao, uostalom, da sve što
sam radio pre venĉanja nema nikakve veze s tobom. A sada,
ako si spremna, idemo kući. Idi i pronaĊi ujnu.
38
Oklevala je, pogledala ga je kroz suze koje su joj još uvek

bile u oĉima. Njegovo lice je i dalje bilo ozbiljno, bez ikakvog
nagoveštaja ţaljenja ili bar brige za njena osećanja. Ali ona je
bila svesna da nije ni zasluţila da je ţali. Pošla je prema
vratima.
- Reći ću ujni da smo to... zagladili.
- Rekla si joj da smo se svaĊali? Odmahnula je glavom.
- Ne, rekla sam joj istinu. Da sam izašla iz stana zbog
Dore. - Pognula je glavu pred njegovim mraĉnim pogledom.
- Odmah ću se vratiti - rekla je i napustila sobu.
***
Ako je Pol imao nameru da je kazni, uspeo je. Bile su tri
spavaće sobe u stanu. Ranije su, prilikom njihovih dolazaka u
Atinu, oboje spavali u najvećoj sobi. Sada je Tina otišla tamo.
Pošto se istuširala i obukla spavaćicu, ĉekala ga je da joj se
pridruţi. Stajala je kraj prozora i ĉula njegovo kretanje u
drugom kupatilu, a zatim u susednoj spavaćoj sobi. Konaĉno
zatvaranje vrata osetila ja kao ubod noţem u srce. Ponovo je
poĉela da plaĉe. Plakala je zbog gubitka i napuštenosti. Bio je
to prvi put da je njen muţ bio ljut na nju. Nije ni pokušao da
joj kaţe šta se dogodilo pošto je ona napustila stan. Verovatno
to nikada neće ni saznati.
Sunce je blistalo u sobi kada se probudila iz kratkotrajnog,
muĉnog sna. Ustala je i osluškivala oĉekujući da ĉuje neki
šum u susednoj sobi, ali je sve bilo tiho. Okupala se i obukla i
pošla u sobu u kojoj se doruĉkovalo. Zatekla je Pola koji je
upravo pripremao tost. Pitala ga je gde je njegov sluga.
39
- Ponekad, kad ima slobodan dan, ostane da prenoći kod

udate sestre. Nije znao da ćemo mi biti ovde - objasnio je
neljubazno. Tina je pitala moţe li nešto da pomogne i rekao
joj je da napravi kafu. Pošla je u kuhinju s teškim osećanjem u
srcu. Mora da postoji neki naĉin da se ponovo uspostavi ona
divna veza koja je bila meĊu njima, ali ona ga ne zna. Pol je
hladno ćutao za vreme doruĉka. Kasnije joj je sasvim kratko
saopštio da odlazi i da se neće vratiti do sedam uveĉe.
Usne su joj podrhtavale dok je gledala kako odlazi. Nije je
poljubio, ali nije to ni oĉekivala. Pogled mu je bio hladan, lice
namršteno kao prethodne veĉeri kada ga je prvi put takvog
videla.
Upoznavala ga je. Verovatno je i on upoznavao nju i nije
bila sigurna da li mu se dopadala. Nije imala šta drugo da radi,
osim da izaĊe. Uputila se ka ujakovom hotelu. Ujna je jedva
ĉekala da ĉuje novosti.
- Sedi, dete - videla je Tinino bledo lice i namrštila se
zabrinuto. - Šta se dogodilo? Gde je Pol?
- Ima posla. Nisam ni oĉekivala da bude sa mnom preko
dana - Tina je iz dna duše ţelela da joj glava ne bude tako
puna zastrašujućih misli, da u srcu ne oseća taj uţasni bol.
Bojala se da bi njen muţ mogao da zaţali što se oţenio njom.
- Šta se dogodilo? - ponovo je pitala ujna dok je zvonila da
bi poruĉila da im neko donese kafu.
- Tina je porumenela kada je rekla:
- Bio je još uvek ljut kada smo stigli u stan. On je ...
odluĉio... da spava u drugoj sobi - oteo joj se jedan jecaj pri
tim reĉima i njena je ujna uzdahnula. - Sama sam to traţila -
dodala je izgubljeno.
40
- Ja sam pretpostavljala da je spavao sa Dorom, a on nije.

- Zašto je onda ona bila tamo?
- Nije rekao, ali sam razumela da je bila u Atini i svratila
da ga vidi i ostala da prenoći... u nekoj drugoj spavaćoj sobi.
- Da, to je logiĉno - prihvatila je ujna Doris, ali sa mnogo
sumnje u glasu. Tini to nije izmaklo. Pokušala je da ne dozvoli
sebi da sumnja prodre i u nju, ali nije uspela.
- Ići ću u kupovinu - rekla je, osećajući da mora da ode sa
tog mesta, da bude sama, da razmišlja. Morala bi da priĉa, ako
bi ostala, a nije bila raspoloţena za razgovor.
- Treba li zaista nešto da kupiš ili to samo tako kaţeš,
Tina?
- Ţelim da budem sama, ujna.
- U redu, dušo. Hoćeš li se vratiti ovamo na ruĉak?
- Da. Volela bih. U restoranu?
Ujna je odmahnula glavom.
- Ne, ovde. Tvoj ujak i ja volimo da budemo malo sami.
To je prijatan odmor u podne. I nemoj mnogo da patiš, obećaj.
Tina je uspela da se osmehne.
- Obećavam. Naći ću nešto interesantno u gradu.
41
V.
Uputila se ka Akropolju više instinktivno, nego po nekom

planu. I pored toga što je još uvek bilo mnogo turista, iako je
već bio kraj sezone, Tina je znala da će tamo naći mir koji joj
je neophodan. Stajala je i posmatrala Partenon dok joj je sunce
obasjavalo kosu i grejalo lice. Jedna grupa turista sa Vodiĉem
zaustavila se blizu nje. Htela je da se pometi, ne primećujući
da se u isto vreme i jedan mladi ĉovek izdvojio iz grupe u
kojoj se ĉulo zujanje kamera i promukao glas vodiĉa.
Obratio joj se mršteći se i pokazujući prema mestu na
kome su bili pre nego što su se turisti pojavili.
- Voleo bih da se jednog dana vratim ovamo i da budem
jedini na ovom prostoru. Gomile me izluĊuju - osmehnuo joj
se.
Primetila je njegove iskrene plave oĉi, prav nos i ĉvrstu
bradu. Bio je uredno obuĉen, mada jednostavno. Tina je
pogledala u stranu osećajući na neki naĉin da ne bi trebalo da
razgovara sa strancem. Ipak mu je odgovorila. Ĉak se i
osmehnula.
-I ja bih volela da doĊem ovamo kad nema nikoga. Mislim
da je to moguće ako se doĊe vrlo rano ujutru.
Ali onda nije otvoreno.
- Da, to je problem.
- Da li ste sami? - pitao je. - Na odmoru?
- Ne, moj muţ je u Atini, ali poslom. Ja moram neĉim da
se zabavim do veĉeri - dopadalo joj se njegovo jednostavno
42
ponašanje, neposredan osmeh ... i bilo je tako lepo razgovarati

sa Englezom.
- Vi ste na odmoru?
- Da. Ove godine ga koristim kasnije, pa sam zato došao u
Grĉku. Ovde još nije hladno, a nije ni previše toplo. Bio sam
ovde jednom u julu. Bilo je uţasno.
- Da. Znam kakve su julske vrućine.
- Vi ţivite u Atini?
- Ne. Mi ţivimo na Krilu. Da li ste bili tamo?
-Da, ali samo kratko. Bio sam najednom krstarenju i dali
su nam samo toliko vremena da posetimo Knosos. Bilo je
divno, ali bih voleo da sam mogao da vidim više. Sada ste u
Atini.
- Jesmo. Moj muţ ima stan ovde...- prekinula je reĉenicu.
Pomislila je da je sigurno ĉudno što kaţe da njen muţ ima stan
umesto da kaţe »mi imamo stan«.
- Mora da je lepo ţiveti ovde - sad je gledao u nju sa
divljenjem. - Vaš muţ... je Englez?
Nije odmah odgovorila osećajući da ovoj mladić previše
pita. Ali nije bilo uvrede u tome, zakljuĉila je.
- Ne, on je Grk.
Plave oĉi su se širom otvorile, ali komentara nije bilo.
- Da li ćete negde ruĉati? Mislim - dodao je ţurno - ako
hoćete, mogli bismo da ruĉamo zajedno.
Tina je odmahnula glavom. Bila je svesna toga da je ovaj
kratak razgovor malo umanjio teret na njenom srcu, ali je ipak
naglo prekinula.
43
- Idem u hotel moga ujaka na skveru Konstitucija. Moţete

sa mnom... ako hoćete.
Bio je oduševljen pozivom.
- Neće zameriti?
- Naravno da neće - Tina je to rekla pre nego što se setila
da će ruĉak biti u privatnoj ujakovoj trpezariji, a ne u
restoranu. - Ipak, bila je sigurna da joj neće zameriti. Naprotiv,
biće im drago da ugoste jednog Engleza. Većina turista su
Nemci i Amerikanci.
- Hoćemo li uzeti taksi? - pitao je mladić.
- Što se mene tiĉe, radije bih pešice.
- Fino. I ja! - rekao joj je svoje ime i pitao je za njeno.
- Tina - bilo je sve što mu je rekla.
- Tina... Lepo ime. Mogu li vas tako zvati?
- Da - odgovorila je kratko.
- A vi ćete mene zvati Bil, zar ne?
Klimnula je glavom i pošli su ka izlazu. Tina je ćutala dok
su silazili stepenicama. Mislila je na Pola, na njegovu reakciju
ukoliko bi saznao da je bila sa ovim mladim Englezom. Već je
imala priliku da oseti njegovu ljubomoru... kada se samo
osmehnula jednom mladiću! Odustala je od razmišljanja.
Šanse su bile jedan prema sto da ikad sazna da je provela
nekoliko sati u njegovom društvu.
Ujna se osećala malo nelagodno kada joj je Tina, pošto je
Bila ostavila da je ĉeka u holu, rekla da bi ţelela da jedan njen
prijatelj ruĉa sa njima.
- Da li će Pol to odobriti? Kako si ga uopšte srela? - htela
je da zna.
44
Tina je kratko sve objasnila dodajući i to da Pol to nikada

neće saznati.
- Da li je to osveta? - pitala je ujna strogo.
- Ne, to mi ni na pamet nije palo.
- Svesno, moţda, nije. Gde je taj mladić?
- U holu. Ako bi više volela da jedemo u restoranu, reci
mi, molim te. - Tina je bila zbunjena. Sada je znala da je
previše traţila od nje.
- Mi smo, u stvari, već odluĉili da ruĉamo u restoranu, jer
je danas manje osoblja .Troje smo morali da pošaljemo kući.
Sto je bio u jednom skrovitom uglu restorana iza visokih
biljki u saksijama Bilu se hotel dopao. Smatrao je da je mnogo
lepši od onih na Omonija skveru. On je bio u jednom od njih.
- Ja volim Omonija skver - rekla je Tina, - To je
uzbudljivo mesto. Sve vrvi od prodavaĉa razne robe i ljudi.
- Sasvim je drugaĉije nego ovde, ali je zaista uzbudljivo -
rekao je ujak. - I ja se slaţem s Tinom.
- Moţemo da idemo tamo kasnije - predloţio je Bil
gledajući u Tinu i tako nije primetio poglede koje su ujak i
ujna izmenjali.
- Ako hoćete - Tina je pomislila kako će joj to pomoći da
joj brţe proĊe dan i da ne misli mnogo na probleme koji su
iskrsli i na Polovo raspoloţenje s kojim će je doĉekati veĉeras.
Ţivot je kljuĉao na Omonija skveru. Grĉki pomorci su se
mešali s skandinavskim turistima, trgovci su izvikivali svoju
robu, ljudi su lenĉarili za kafanskim stolovima, pušeći ili
zabavljajući se svojim brojanicama. Bil je znao neki restoran
koji je bio bolji od ostalih i otišli su tamo da se osveţe na
terasi. Otuda su posmatrali Akropolj koji je dominirao
45
gradom, njegove hramove koji su bili zlatni na suncu. Tina je

toliko uţivala da je bez razmišljanja prihvatila Bilov poziv da i
sutra budu zajedno. Dogovorili su se da se sastanu na trgu
Konstitucija.
- Hvala za divna dan - rekao joj je ozbiljno kada su se
rastali. - Ponekad je dosadno kada je ĉovek potpuno sam.
Klimnula mu je glavom i osmehnula se.
- Slaţem se, mada sam ja jedna od onih koji umeju sami
da se zabavljaju. Ipak je lepo u društvu.
Rastali su se i svako je pošao svojim putem. Istog trenutka
Tina je opet osetila svu teţinu sukoba koji je nastao izmeĊu
nje i Pola. Bilo joj je drago kad je otkrila da on još nije stigao
kući. Smiriće se malo do njegovog dolaska. Još uvek nije bio
tu kada je izašla iz kupatila Namršteno je pogledala na sat.
Bilo je sedam i ĉetvrt... Prošlo je još deset minuta, i još deset.
Stigao je tek u ĉetvrt do osam. Izgledao je umorno.
- Da li je sve bilo dobro danas, Pol? - pitala je plašljivo.
- Da - klimnuo je glavom. - Dobro, ali iscrpljujuće -
spustio je svoju tašnu na kauĉ i pogledao u nju. - Jesi li ti lepo
provela dan?
Nemo je klimnula glavom i okrenula se na drugu stranu.
Nije htela da mu dozvoli da vidi suze koje su se skupile u
njenim oĉima. Pretpostavljala je da on zna da ga ona voli,
ludo, strasno. Prema tome znao je i da je njegov stav
strahovito vreĊa. Bio je svirep. Nije mario za to stao joj srce
kida na dva dela. Bila je luda kad se zaljubila u njega! I još
više kada mu je dozvolila da to vidi.
- Divno sam se zabavljala - rekla mu je raspoloţeno. -
Ruĉala sam sa ujakom i ujnom ... zastala je neodluĉno, a
46
zatim, odluĉivši brzo, nastavila je istim, lepršavim tonom: -

Srela sam jednog šarmantnog mladića na Akropolju i pozvala
sam i njega na ruĉak. Ruĉali smo u ĉetvoro. Bilo je vrlo
prijatno - još uvek je bila leĊima okrenuta ka njemu, ali napeta
do krajnje mere. Nije mogla da pretpostavi kakva će biti
njegova reakcija. Ćula je jednu jedinu reĉ koju je izgovorio
kroz zube.
- Šta?
Okrenula se praveći se da je iznenaĊena.
- Zar me nisi ĉuo, Pol? - zapazila je mraĉne, satanske crte
njegovog lica i uzdrhtala od glave do pete. »Boţe, da li će me
ubiti?«, pomislila je dok joj se stomak grĉio od nervoze.
- Priĉala sam li o jednom mladiću koga sam srela. Zove se
Bil. Englez je ... - odugovlaĉila je pokušavajući da se oslobodi
straha koji je gušio. Sada je znala da je morala biti obazrivija .
Ispaštaće zbog ove male scene izazivanja.
Poţelela je da pobegne u momentu kad je preteći pošao ka
njoj ... ali noge su je izdale. Ipak, bila je ljuta. Bio bi to
strahovit bes uperen na osobu ili predmet koji bi izazao strah u
njoj. Bes joj se sada video u oĉima. Bile su pune vatre koja je
sevala i izazivala.
On je prešao prostor koji ih je razdvajao, zgrabio je
nemilosrdno za ramena i tresao je bez prestanka sve dok sam
nije izgubio dah. Ona je vikala u protestu, zatim je plakala i
molila ga da prestane. Najzad je jecala tuţno drţeći se na
nogama samo zahvaljujući tome što ju je još uvek grubo
drţao. Lica iskrivljenog od besa najzad ju je odgurnuo od
sebe. Pala bi da je u poslednjem trenutku nije uhvatio i
okrenuo licem prema sebi. Nekoliko trenutaka kasnije, osetila
je njegova usta, gruba i svirepa. Zubima je kidao njene usne
47
do kojih je silom dolazio. Bila je skoro onesvešćena kada je

konaĉno ostavio.
Jecaji su potresali ĉitao njeno telo dok je, ne verujući,
gledala u njega. Ta neobuzdana strast bila je za nju
neverovatna, u prkos bolnim otocima koje je osećala kao
dokaz. Još uvek je bila ljuta, sada i više zbog tog nehumanog
ponašanja. Šapatom, kroz stisnute zube, izgovarala je reći koje
su bile u skladu sa sevanjem u njenim oĉima.
- Mrzim te... mrzim te, da li me ĉuješ?
On je samo pogledao.
- Taj ĉovek ... kaţeš da si ga pokupila sa ulice? - upitao je
oštro, ignorišući njene reći.
- Nije više ţelela da govori o Bilu. Dovoljno joj je bilo
ono stoje iskusila od njegovih ruku.
- Ostavimo to - rekla je i pošla ka stolici u koju je se
sruĉila. Noge su joj još uvek klecale.
- Nećemo to ostaviti! Kaţeš da je bio Englez? I povela si
ga na ruĉak kod ... - bes je prigušio dalje njegove reći za
trenutak. - Povela si ga na ruĉak kod ujaka i ujne! Šta si im
rekla? Morala si nekako da objasniš zašto si ga dovela sa
ulice.
Pokušala je da protestuje. Nijednog trenutka joj to nije
izgledalo tako. U poĉetku joj se ĉinilo da nije sasvim u redu
razgovarati sa strancem, ali sada je znala da je to bio strah od
onoga što će Pol reći, a ne neko osećanje krivice.
- Obratio mi se sluĉajno, odgovorila sam zatim je došlo do
razgovora i on je pitao da li... da li sam ja ruĉala ...
- I ti si rekla ne i jedva ĉekala da ga pozoveš na ruĉak u
ujakov hotel? - njegov gnev nije ni za mrvu bio manji. Tina je
48
oĉekivala ĉak novi napad, jer je stalno stiskao i otvarao

pesnice.
- Pol, molim te da ne razgovaramo više o tome - pokušala
je ponizno, strahujući od novog bola. - Nije tu bilo niĉeg
lošeg...
- Niĉeg lošeg u tome što si pokupila stranca na ulici! -
zagrmeo je. - Da si Grkinja, bila bi išibana za takvo
nedostojno ponašanje!
- Ja nisam Grkinja - rekla je tiho.
- Udala si za Grka i, tako mi boga, povinovaćeš se
zahtevima, koje mi imamo u odnosu na naše ţene!
Njena ljutnja je opet planula uprkos odluci da bude
obazrivija.
- Ja sam Engleskinja - prasnula je - i ne moram da se
upraljam prema tim glupim, preţivelim obiĉajima! I sam si
rekao da su moji ideali zastareli... to si izgleda zaboravio!
- Sada ne razgovramo o tvojim idealima već o mojim
pravima u svojstvu tvog muţa. Ja imam pravo da te kaznim
ukoliko zakljuĉim da si kriva - glas mu je sada bio tiši, ali je
još uvek nosio u sebi opasnu pretnju.
- U Grĉkoj je muţ gospodar i njegova reĉ se sluša -
pogledao je direktno u nju. - Ti ćeš, Tina, poštovati moje ţelje
ili ćeš snositi sve posledice.
- Nije bilo niĉeg lošeg u onome što sam uĉinila. Bil, taj
mladić, ni u kom smislu nije ništa uĉinio... osim toga... vodila
sam ga u hotel svoga ujaka.
- I tako svojim roĊacima dala do znanja da naši odnosi
nisu u redu.
49
Tina je grĉevito stisnula usta. I pored toga što je osetila

grubost njegovih šaka, ţelela je da se naĊe u njegovim rukama
više od bilo ĉega, da oseti snagu njegovog tela, njegov
zagrljaj.
- Pol, moţemo li da ne govorimo više o lome? Ja sam ...
toliko nesrećna... - Jedan jecaj je presekao njene reći i samo je
mogla da gleda u njega. Oĉi su joj bile mutne, lice iskrivljeno
od bola. Pol je i dalje izgledao bezosećajan i neumoljiv, ali joj
se zatim iznenada pribliţio i neţno je privukao k sebi. Osetila
je kako joj olovni teret pada sa srca i zaboravila je bol koju joj
je nanio. Nije ga više osećala u njegovom noţnom zagrljaju
dok je ljubio, i milovao je, i brisao joj suze svojom
maramicom.
- Tina, ti shvataš zašto je do ovoga došlo? - šaputao joj je.
- Da ... moja ... moja glupa pretpostavka da je Dora ... -
ućutala je.
- Nesreća je u tome što je ona svratila, Tina. Nekada,
veoma davno, bili smo više nego prijatelji. Mislim da sam ti to
već rekao. Mogao sam da se oţenim njom moţda ... ne znam.
Ali sada to više nije vaţno. Zadovoljan sam svojom ţenom i
ne bih je zamenio ni za hiljadu Dora - prestao je da govori, a
lice mu je dobilo blaţe crte.
- Izgledaš srećnije, draga - završio je najzad.
- Ja jesam srećnija ... zato što mi govoriš, takve stvari -
lice joj je blistalo kada je podigla pogled prema njemu. Onu
grubu scenu je već zaboravila.
- Nemoj mi prkositi, Tina - kao da je bilo molbe u
njegovom glasu. - Moja narav je takva da bih više voleo da je
ne upoznaš i sama pomisao na to da si dan provela sa drugim
50
ĉovekom izazvala je bes u meni - ponovo mu je lice bilo

ozbiljno. Neţno se privila uz njega nadajući se da će ga uveriti
da nije mislila ništa loše. Tada se iznenada setila da se
dogovorila sa Bilom da se sastanu sutra. No brzo je rešila taj
problem. Sastaće se s njim ,samo na nekoliko trenutaka, da bi
se izvinila što ne moţe da bude s njim. Nešto će izmisliti.
- Siguran sam, Tina, da sam ti jasno stavio do znanja da
sam vrlo ljubomoran muţ.
Klimnula je glavom, ali ništa nije rekla. Mislila je uvek da
nema ljubomore bez ljubavi, ali to oĉigledno nije bila istina.
Pol nju nije voleo, a bio je ljubomoran. Svirepo ljubomoran.
To što mu je sada ţao nije bila nikakva garancija da neće opet
postupiti isto ... samo ako mu da povoda.
Osetila je dodir njegovih usana i njegovu neţnu ruku na
svome vratu, na obrvama, kosi. Zatim je odmakao od sebe.
- Spremi se da odemo nekud na veĉeru.
Svet je opet bio ruţiĉast. Ĉinilo joj se daje imala krila kada
je pošla ka sobi u kojoj je spavala prošle noći. Istuširala se, i
kada je ušla u spavaću sobu, zatekla ga je tamo. I on se bio
okupao i ĉekao na nju u crveno - crnom kućnom ogrtaĉu.
- Šta da obuĉem? - pitala ga je. Imala je na sebi samo
peškir omotan oko tela i priĉvršćen ispod ruku.
- Belu haljinu koju si mi kupio u Dorĉesteru?
Odsutno je klimnuo glavom zagledan u nabore peškira.
Tina je porumenela i oborila pogled. Znala je da je bio u
iskušenju. Ono što nije znala bilo je to da je neodoljivo lepa
ţena. On je gledao konture njenih oblina i milovao ih u
mislima. Video je zatim rumenilo na njenim obrazima, malo
rastavljene meke, pune usne i raskošnu zlatnu kosu sa
51
srebrnim sjajem, tamo gde je padala svetlost lampe. Pogledom

je prešao preko njenog širokog ĉela, izvijenih obrva i divnih
oĉiju zasenĉenih neverovatno dugim trepavicama. Glas mu je
bio dubok kada je najzad progovorio.
- Nemaš prava da izgledaš tako izazovno već u ovo doba,
Tina. Hoćemo li da izaĊemo ili ćemo da ostanemo kod kuće?
- Ja... - postiĊeno se okrenula na drugu stranu, ali njegova
ruka je već bila na njoj povukla je k sebi. Jednim brzim
pokretom prsta oslobodio je peškir koji je pao na zemlju..
Privuĉena sasvim njemu Tina je videla da je i njegov ogrtaĉ
otvoren i da ispod njega nema ništa. Tela su im se dodirnula.
Tina je osetila vrelinu ekstaze. Njegove ruke su je obgrlile,
prsti su je neţno dodirivali, ljubio joj je usta strasno.
- Tina! Mila moja! Nikada me nijedna ţena ranije nije
toliko privlaĉila!
Ĉinilo joj se da se gubi u njegovom zagrljaju, da joj se u
glavi vrti i da joj zastaje dah. I soba se okretala, oko nje dok je
njen muţ nosio ka krevetu. Njegov ogrtaĉ se takoĊe našao na
podu kada je legao pored nje...
Mnogo kasnije, neţno gledajući u nju i milujući njene
grudi, ponovo se vratio na pitanje koje joj je ranije postavio.
- Hoćemo li izaći nekuda na veĉeru?
52
VI.
Ostrvo Patmos videlo se najpre samo u magli kiše, ali je

postepeno dobijalo oblik dok se jahta polako pribliţavala
maloj luci u Skali.
Polova majka je ţivela u jednom od veoma starih kuća u
Kori, u divnoj kući sa lukovima i balkonima, sa terasastim
baštama prepunim mirisnog cveća raskošnih boja. Mada je
bilo priliĉno pozno doba godine, cveće je još uvek cvetalo
zaštićeno debelim stablima ĉempresa.
Kiša je prestala kada su Tina i njen muţ stigli u kuću
njegove majke. Sunce je neverovatnom brzinom sušilo cveće i
staze, ali je zemlja divno mirisala na sveţinu, a stubovi i
stepenice blistali su ĉistoćom tek opranog mermera.
- Kakva lepota! - uzviknula je Tina nadajući se da neće
biti razoĉarana ni u svekrvu. Pol joj je već rekao da je ona
sada sama jer je njegova tetka, koja inaĉe ţivi s njom, u
bolnici. Rekao joj je takoĊe da ona veoma malo zna engleski.
Stara dama je sedela u jednom zasvoĊenom salonu sa
starinskim nameštajem i mnoštvom starih ikona sa kojih se
već uveliko ljuštila boja. Dva mala kandila gorela su sa obe
strane tih ikona bacajući mutnu svetlost na one najbliţe. Tina
je pruţila ruku svojoj svekrvi osećajući se krajnje nesigurno i
tuĊe. Ovo je bila prava grĉka kuća, a njen stanar starica
obuĉena sva u crno, sa dugom suknjom koja je dodirivala pod.
Lice joj je bilo naborano, a obrazi upali. Samo su joj oĉi
53
izgledale ţive i u svojim tamnim dubinama ĉuvale svu onu

grubost koju je Tina već videla u oĉima njenog sina.
- Herete - promrmljala je starica kroz usahle usne koje su
više liĉile na tanak prorez na njenom licu. - Ti kanete? - I
posle sasvim kratke pauze - Me enoite?
Tina je zbunjeno pogledala u svog muţa.
- Majka te je pozdravila - rekao joj je. - A zatim te je pitala
kako si. Na kraju je htela da zna da li si je razumela.
Okrenuo se tada ka majci sa osmehom na usnama.
- Ti svakako moţeš da govoriš engleski, majko?
Stroge oĉi se nisu pokrenule kada je svome sinu
odgovorila na grĉkom, ali se na njegovom licu pojavila senka.
Shvativši situaciju u trenutku, Tina je zakljuĉila da gospoĊa
Kristos ne odobrava ţenidbu svoga sina i da nema nameru da
govori na njenom jeziku - ni reĉ.
Pol je raširio ruke i pogledao u svoju ţenu kao da se
izvinjava.
- Reci nešto na engleskom, Tina, i ja ću joj to prevesti.
Mada će te ona i sama razumeti ako budeš govorila polako.
- Srećna sam što sam vas upoznala, gospoĊo ... - nije
mogla da završi reĉenicu. Bila je bolno svesna svoje
inferiornosti.
- Mitera - rekao joj je Pol. - Moraš joj se obraćati kao
svojoj majci.
- Tina se namrštila, ali je sagla glavu tako da ni Pol ni
njegova majke ne vide to. Pokušala je ponovo.
- Drago mi je što sam vas srela, mitera. Nadam se da ste
dobro.
54
Pol je to preveo. Gledajući u nju paţljivo, Tina je pokušala

da uhvati bar neki znak da je ţena nju razumela, ali to je bilo
nemoguće. Ništa se nije moglo proĉitati u tim ukoĉenim oĉima
duboko upalim u duplje, ali ipak ţivim i prodornim kao u
njenoga sina.
- Ima kala, efaristo - rekla je tiho.
Nije bilo potrebe za prevoĊenjem. Tina je i sama razumela
toliko. Bila je dobro i zahvalila je na pitanju.
Oĉi su joj i dalje bile nepomiĉne, ali je Tina ipak osetila da
je predmet paţljivog ocenjivanja. Osećala se nelagodno.
Volela bi da na sebi nije imala tako duboko dekoltovanu
haljinu bez rukava. Volela bi i da je malo duţa. Ali nju je Pol
izabrao i ona je sada bila u njoj samo da bi njemu udovoljila.
Voleo je da joj on govori šta će da obuĉe, a ona ga je pokorno
slušala. Ne samo zato što je ţelela da ga sluša, već i zato što je
uvek taĉno znao šta u kojoj prilici treba obući. Ovoga puta je
pogrešio, osećala je to.
Posluţila ih je jedna sredoveĉna Grkinja, takoĊe obuĉena
u crno. Donela je zelene orahe u nekom gustom sirupu,
skuvane tako da su im se i ljuske mogle jesti. Uz to se pila
voda. Tina nije znala kako se to uzima, pa je jednostavno
gledala u svoga muţa i radila ono što i on. Zatim je donela
kafu i neke lepljive slatkiše koje je Pol odbio.
Tinin je pogled lutao po sobi, po starim retkim
predmetima, divnim antiĉkim tanjirima, slikama koje su
izgledale skupoceno, srebrnim predmetima koji su leţali
unaokolo. Ipak je sve izgledalo sirotinjski u poreĊenju sa
Polovom vilom, njegovim stanom i jahtom. Pol joj je kasnije
objasnio da njegova majka nije htela da uzme ništa od novca
njenog muţa nakon što je on umro. Ĉak je prodala i svoju
55
kuću i otišla da ţivi sa sestrom. Ali jednoga dana je ta kuća

izgorela i ona je kupila ovu staru kuću novcem koji je dobila
kada je prodala svoju. Retko je dolazila u Atinu, loše se
osećala u stanu, još gore u vili. Nikada nije letela avionom,
nikada nije bila na Polovoj jahti.
Tina je ćutala neko vreme. Videlo se da je oklevala pre
nego što je progovorila
- Ja se njoj ne dopadam, Pol.
Pol je uzdahnuo.
- Kao što sam ti već objasnio, ona mrzi Engleze. Pokušao
sam da izbijem to iz nje, ali uzalud. Ipak, naviknut će se na
tebe, draga moja. Nemoj to uzimati mnogo k srcu molim te.
Osmehnula se i odmahnula glavom.
- Naravno da neću. Pol. Moram da priznam da nisam ni
oĉekivala da me primi raširenih ruku... posle onoga što si mi
rekao.
- Ţao mi je, draga - rekao je i brzo promenio temu
razgovora.
Situacija se ni kasnije, u toku veĉeri, nije promenila.
GospoĊa Kristos nije htela da govori engleski i Pol je morao
sve da prevodi. Tina je pokušavala da bude vedra, da se
osmehuje, da malo smekša tu ţenu, ali ona je ostala kruta i
neljubazna, sa neprijateljskim pogledom u oĉima. Ništa bolje
nije bilo ni za vreme veĉere, ćutala je odbojno. Tini se ĉinilo
da se nije radovala ĉak ni svome sinu.
Tina je sama izašla da prošeta posle veĉere. Osećala je
potrebu da se malo udalji od njih, a i da im da priliku za
privatan razgovor.
56
Noć je bila divna, prijatno sveţa. Sve je unaokolo odisalo

jedinstvenom lepotom. Ipak nedostajao joj je Pol. Ţelela je da
bude pored njega, da je drţi za ruku, da je poljubi ...
Okrenula se natrag prema kući. Ponovo je prošla kroz
kapiju od gvozda kroz koju je bila izašla i laganim koracima,
donekle zbunjena prilazila je sve bliţe kući. No kada je stigla,
nije imala ţelju da uĊe. GospoĊa Kristos je bila suviše
odbojna. Izgledalo je nemoguće da je rodila dete koje je
izraslo u tako lepog muškarca kao što je njen Pol.
Kada je stigla, videla je da je jedan prozor otvoren i da
svetlost otuda dopire do travnjaka. Prošla je pored njega, ali je
iznenada naglo stala. Ćula je glas piskav od srdţbe. Drugi
glas, koji je odgovarao, bio je tih i odluĉan. Pol je govorio
grĉki, kao i njegova majka. SvaĊali su se. Bilo je to jasno iz
njenog podignutog tona i njegovog dubokog glasa, veoma
strogog tu i tamo. Tina se namrštila. Instinktivno je znala da je
ona razlog ovoj svaĊi. A onda, dok je tako stajala, ĉula se reĉ
koja se izdvajala od svih ostalih. Dora...
Ćula se ponovo. Ovog puta je to bio Polov glas. Zatim
mnoštvo grĉkih reĉi izgovorenih ljutitim glasom ţene, i opet
to ime.
Dora.
Bez ikakve sumnje, Tina je sada znala da je gospoĊa
Kristos ţelela da se njen sin oţeni Dorom Vasilu.
Sledećeg jutra Tina je bila sama sa svojom svekrvom; Pol
je otišao na jahtu po nešto što je zaboravio.
GospoĊa Kristos je pozvala Tinu, koja je u bašti ĉekala
svoga muţa. Trebalo je da idu u Groto. Tina se uputila ka
starici koja je sedela kraj otvorenog prozora.
57
- Ţelim da govorim s tobom. DoĊi kod mene!

- Engleski! I to dobar!
- Da li je vaţno? - Tina je uzdrhtala od neke nelagodnosti.
- Vaţno je. Da.
- Dobro.
Okrenula se prema glavnom ulazu i ušla u kuću. GospoĊa
Kristos se odmakla od prozora i sela na stolicu sa visokim
naslonom, uspravna, skrštenih šaka, kao i juĉe kada su stigli.
- Sedite ... molim.
Tina je poslušala i sela na stolicu - koja joj je pokazana
jedva primetnim pokretom glave. . ,
- U ĉemu je stvar? - pitala je Tina pokušavajući da bude
mirna. Nije joj bilo drago što su njih dve same i već se osećala
uţasno.
- Moj sin ... zašto se oţenio tobom?
Naprijateljstvo se nije osećalo samo u glasu, već i u
zgrĉenim crtama lica koje je sada postalo groteskno.
- Obiĉno ... postoji samo jedan razlog zbog kojeg se dvoje
ljudi venĉaju - uspela je da kaţe, mada je znala da ovoga puta
razlog nije bio taj.
- Pih! Moj sin te ne voli... On ni je... nije u slanju da voli...
ne Engleskinju! On voli Grkinju ... ali su se jednom posvaĊali.
Sada je ta devojka slobodna... njen muţ je umro! - gospoĊa
Kristos je gledala u nju oĉima koje su bile pune mrţnje. Tina,
sasvim bleda, sa srcem koje je strahovito uzbuĊeno kucalo,
ţelela je da pokrije uši rukama da ništa više ne bi ćula. Pol
voli. Doru ... Da li je to istina? Mogla bi da bude. Dora joj je
rekla da se Pol oţenio njom samo da bi joj prkosio.
58
- On sve vreme voli tu devojku-... tu Doru Vasilu. To je

njeno ime, devojaĉko ... - ĉuo se ponovo glas gospoĊe Kristos.
- Me enoite?
Tina je klimnula glavom.
- Da razumem vas.
- Kala! Niste dugo poznavali Pola pre venĉanja. Da? Ne?
- Ne suviše dugo - odgovorila je Tina gledajući kroz
prozor, nadajući se da će njen muţ stići.
- On je to za inat toj lepoj Dori... dobroj grĉkoj devojci,
koja bi bila dobra ţena i rodila mnogo sinova - gospoĊa
Kristos je s bagatelisanjem pogledala krhku Tininu figuru.
- Engleskinja... pih! One neće mnogo sinova za svoje
muţeve ... neće!
- Ja mislim - rekla je Tina kroz stisnute blede usne, da ću
imati decu sa svojim muţem - govorila je polako,
naglašavajući svaku reĉ.
- Nikad dobre jake sinove ... To ne moţe od slabe... male
»kore*!
Tina je pocrvenela i ustala sa stolice.
- Ţao mi je što sam vas razoĉarala, gospoĊo Kristos - rekla
je hladno - ali Pol se sa mnom oţenio i sada je suviše kasno da
se bilo šta uradi u vezi s lim ...
- Nije suviše kasno! – prasnula je njena svekrva besno.
- Rekla sam mome Polu da mora da se razvede! To je lako
u Grĉkoj. Sveštenik to radi za deset funti. Deset funti
engleskog novca kao prilog crkvi ... to je lako!
Tina je stajala i gledala u njene utonule oĉi. Tiho je rekla:
59
- Nikada se neću razvesti od Pola, gospoĊo Kristos, ĉak

iako bi Pol to ţeleo - nije mogla toj ţeni da se obraća sa
»majko«. Nije je ni malo volela i nadala se da je Pol nikada
više neće dovesti ovamo.
- Reći ću vam još nešto, mada će vas to razoĉarati, nema
opasnosti da će Pol ţeleti da se razvede od mene - i sama je
znala da je tako, ali samo dotle dok ga fiziĉki bude privlaĉila.
Ako se jednom bude zasitio nje ... Brak bez ljubavi s njegove
strane ... Uostalom ona je to znala i prihvatila je rizik. Ono što
joj je suĊeno, biće.
- Moj Pol nikada nije hteo da se oţeni nijednom drugom
osim lepom Dorom. Ljut je zato što se ona udala za drugoga.
Sada, kad je on umro, ona bi se udala za njega, ali ti....
Devojĉuro engleska!
Tina je zaprepašćeno gledala u nju, ali je tad shvatila da
ona verovatno nema predstavu o tome šta ta reĉ znaĉi. Zato je
prešla preko toga.
- GospoĊo Kristos, ja se ne bih nadala tome da će se Pol
razvesti od mene. Mi smo vrlo srećni. Ja ga volim uvek ću ga
voleti - glas joj je bio blag i iskren, ali nije imao nikakvog
efekta na tu ţenu koja je i dalje uspravno sedela na svojoj
stolici i sada gledala prema ikonama na zidu. Bilo je neĉeg
neprirodnog u toj ţeni, skoro zastrašujućeg.
Tina je klimnula glavom u smislu pozdrava i pošla ka
vratima. Okrenula se i videla kako gospoĊa Kristos ljubi
ikone.
U kakvu je to porodicu ušla? Pol je spolja bio moderan
Grk, sa zapadnjaĉkim manirima i pogledima na ţivot. Ali šta
je bilo ispod toga? On je morao da ima u sebi i nešto od svoje
majke! One to prenose na sinove.
60
Za Tinu je sve u njoj bilo zlo i ona se ponovo stresla

izlazeći napolje na sveţ vazduh. Videla je Pola kako dolazi
stazom i kako joj se sve više pribliţava. Ĉekala ga je svesna
svog bledila, svog unutrašnjeg drhtanja i napetih nerava. Pol
se zaustavio jedan metar ispred nje i namrštio se.
- Nešto nije u redu? - pitao je zabrinuto. - Ne osećaš se
dobro, Tina?
Usta su joj bila suva, bila je ispunjena strahom, strahom od
neĉeg nepoznatog... da, od onog nepoznatog u ovom ĉoveku
koji je bio njen muţ. Ni sama nije znala kako je uspela da mu
odgovori mimo.
- Dobro sam Pol. Da li si našao ono što si traţio? - gledala
je u malu kutiju koju je nosio u ruci.
- Da - prišao je i podigao njeno lice prema sebi. Ona je
zadrhtala, ali ovog puta od neĉeg neprijatnog, a ne od
zadovoljstva koje bi inaĉe uvek osetila pri njegovom dodiru.
- Nešto te je uznemirilo, malena. Šta je bilo?
U jednom trenutku je htela da mu kaţe, ali se predomislila. Ne
bi bilo dobro da izaziva njegovu ljutnju na majku.
- Nisam uznemirena, Pol - glumila je iznenaĊenje. - Ne
znam zašto to misliš.
Drţala ga je za ruku i osmehivala mu se. Njegovo lice se
najzad razvedrilo.
- Da li si spremna za naš izlet? Samo ću ovo da odnesem
majci i odmah ću se vratiti.
Stajala je ukoĉeno kada je on otišao, suvih usana i još
uvek napetih nerava. Radovala se poseti Grotu, ali joj se sada
više nije išlo. Ţelela je da bude sama, da razmišlja, posebno o
61
svojoj gluposti što se udala tako brzo. Ona, u stvari, ništa nije
ni znala o tom tamnoputom strancu za koga se udala.
- Ja se njega bojim ... - izgovorila je to nesvesno, sa
strahom i nesigurnošću. Sada je sve u redu, ali šta će biti kada
ne bude više draţi, novine? Da li će biti grub? Da li će se
sećati toga da ga je ona volela? Mnoga pitanja su joj se
nametala, ali su sva ona samo pojaĉavala njenu nervnu
napetost. Ţelela je da vrišti.
Pol se vratio. Za kratko vreme stigli su do Grota. Prolazili
su kraj maslina, kraj ĉistih malih kuća sa ravnim krovovima
koje su se skoro gubile u svojim cvetnim baštama.
Groto je bila saĉuvana pećina u kojoj je ţiveo sv. Dţon
posle izgnanstva od strane Dominicija. U dubini pećine bio je
jedan stepenik koji mu je sluţio kao jastuk, objašnjavao joj je
Pol.
- Naravno, samo priĉa - rekao joj je Pol smejući se.
Posle toga su posetili manastir koji je za Tinu bio mnogo
interesantniji. Freske su bile na pozadini od zlata, ikone od
srebra i drveta, riznica puna rukopisa od neprocenjive
vrednosti.
Ovo je da ti zastane dah.
- Da li ĉesto dolaziš na Patmos?
- Ĉetiri puta godišnje, uglavnom.
- Hoću li i ja morati da dolazim ovamo s tobom? - već je
bila zaboravila pejzaţ i veliĉanstveni vidik i mrštila se pri
pomisli da će ĉetiri puta godišnje morati da posećuje svekrvu.
- Ne ako ti to ne bi volela, draga.
Tina ga je gledala zaĉuĊeno zbog tolikog obzira.
- Ti znaš da me ona ne voli.
62
- U tom sluĉaju, Tina, ne moraš opet da dolaziš.

- Nikada?
- Zavisi iskljuĉivo od tebe. Pitaću te uvek hoćeš li da
poĊeš i odluka će biti samo tvoja.
- To je... ljubazno od tebe - promrmljala je misleći na to
kako se pribojavala da će on moţda biti neljubazan prema
njoj.
- Ne ljubazan, Tina - ispravio je - već razuman. Ako ti i
moja majka ne moţete zajedno, onda je oĉigledno da ne treba
da se srećete.
- Ipak, to ne izgleda lepo.
Gledao je u nju radoznalo.
- Izgleda kao da ti je ţao zbog toga...
- Ţao mi je, Pol. Devojka obiĉno ţeli da je voli majka
njenog muţa. To je prirodno. Osećaću se iskljuĉenom kad je ti
budeš posećivao.
- Nemoj - savetovao je. - Ja sam ti već rekao o majĉinoj
averziji prema Englezima .To je nešto preko ĉega ona ne moţe
da preĊe. Moţda to i ne ţeli. Sada je razoĉarana što sam se ja
oţenio Engleskinjom, ali zna da ja radim iskljuĉivo ono što
hoću i što se meni sviĊa .Pomirila se s tim, ali nije srećna u
vezi sa mojim venĉanjem.
- Veoma si iskren.
- Pretvaranjem se ništa ne moţe postići. Tebi je bilo
sasvim jasno da ona nije mislila ono što ti je rekla u znak
dobrodošlice. Kao što znaš, ona dovoljno zna engleski, ali je
tvrdoglavo odluĉila da ne izgovori nijednu reĉ koju bi li mogla
da razumeš. Razoĉaran sam njenim drţanjem, ali nisam
iznenaĊen. Ona i ja nikada nismo bili bliski; ona je ĉudna
63
ţena, nema potrebe za drugima. Ţivi si mojom tetkom zbog

nje, a ne zbog sebe. Bila bi mnogo srećnija kad bi ţivela
sasvim sama.
- Ali ona je, ĉini mi se, dosta stara. Uskoro neće moći
sama da brine o tetki. Šta će raditi ako tetka ne ozdravi? Hoće
li doći kod nas?
Pol je ĉudno pogledao u nju.
- Ti ne bi imala ništa protiv da ona doĊe kod nas?
Tina je oklevala; to je bilo van nje.
- Mislim - rekla je najzad - da bih se navikla. Ona je ipak
tvoja majka i ja ne bih imala pravo da se protivim...
- Ali ti imaš to pravo - prekinuo ju je muţ tiho. - To je
tvoja kuća, koliko i moja. Tvoj ţivot bi bio poremećen.
- Mislim da ne bih mogla da dozvolim da ode u neki dom.
Pol je uzdahnuo. To je bio jedini znak da je i on zbrinut za
svoju majku.
- Moraćemo da ĉekamo, dok ne vidimo šta će se dogoditi s
mojom tetkom - rekao je. - U svakom sluĉaju, ona će odbiti da
doĊe kod nas sve dok bude u stanju da vodi raĉuna o sebi.
Tina je promenila predmet razgovora komentarišući opet
lepotu okoline. Neka izmaglica se dizala iznad mora skrivajući
vidik i dva mala bela broda koji su videli do pre kratkog
vremena.
- Bolje je da poĊemo natrag - rekao je Pol uzimajući je za
ruku. - Uskoro će kiša.
64
VIII.
Tri dana kasnije vratili su se na Krit i sledeće dve nedelje

protekle su srećno. Pol je bio stalno kod kuće i obavljao svoj
posao u prostranom studiju koji je bio sagraĊen izdvojeno od
vile i imao sopstvenu baštu ograĊenu drvećem i ţbunjem. Tina
nikada nije odlazila tamo kada bi Pol radio.
- Kakvo prijatno mesto za rad - rekla je Tina kad je
jednom ipak videla ove prostorije: - Sada se ne ĉudim što voliš
da budeš ovde. Da sam na tvom mestu, mislim da nikada ne
bih ni ţelela da idem u Atinu.
Ali da nije bio u Atini, jednog odreĊenog trenutka, njih
dvoje se nikada ne bi sreli. O tome je sada razmišljala dok je
šetala u blizini Polovog studija i zastala kraj kapije gledajući u
baštu. Zgrada se nije videla sa tog mesta, jer je staza skretala.
Zbog toga se Pol iznenada pojavio i zastao ĉim je video.
- Traţiš nekoga? - upitao je zadirkujući je i uzeo je za ruku
kad joj se pribliţio.
- Samo sam šetala - promrmljala je.
- Da li si usamljena? - hteo je da zna.
Odmahnula je glavom.
- Ne znam zašto sam zastala ovde. Uglavnom nisam
usamljena, a nije mi ni dosadno.
- Završio sam za danas - rekao joj je. - Ruĉaćemo ranije i
ići ćemo na Knosos.
65
- To će biti divno - Tina se iskreno radovala. Jednom su

već bili tamo, ali je tada bilo mnogo turista.
Voţnja prema palati Knososu bila je Tini veoma
interesantna. Još uvek je otkrivala ponešto novo u ţivotu na
Kritu, još uvek je radoznalo posmatrala ţene obuĉene u crno,
koje su išle za ovcama ili kozama ili ţene koje su vodile
magarce pretovarene povrćem ili neĉim drugim što je uvek
izgledalo previše teško za te jadne ţivotinje. Neke ţene su
radile na polju, a neke su ţurile svojim kućama nosići svojoj
porodici vedra puna mleka. I dok su sve te poslove obavljale
ţene, muškarci su zabrinuto sedeli u kafanama.
Jedan deo puta proveli su ćuteći. Onda je Pol poĉeo da joj
priĉa o vinogradima kroz koje su prolazili, o Knososu, o tome
kako je dvorac jednog dana sluĉajno otkriven zahvaljujući
jednom oraĉu koji je pronašao neke vaze. U to vreme su tu
vladali Turci i nisu dozvolili da se ostrvo ispituje, ali ĉim su
oni otišli, i Krićani postali nezavisni, dozvolili su engleskom
arheologu Sir Arturu Evansu da iskopava teren. On je bio
toliko uveren u to da se tu skriva ogromno bogatstvo da je sam
uloţio novac u taj poduhvat.
Ispostavilo se da je to bilo jedno od najneverovatnijih
otkrića na svetu i procvat ekonomije ostrva, jer je dvorac
kralja Minosa u Knososu dovodio hiljade turista svake godine.
- Hajdemo odavde - predloţio je Pol povukavši je za ruku.
- Ja ću ti ispriĉati sve što te bude interesovalo.
Pol je poznavao arheologiju i istoriju ovoga kraja isto kao
i njegovu privredu i vinogradarstvo, o ĉemu joj je ranije putem
govorio, mada se on nije time bavio. Njegov posao je bio
gajenje i prodavanje maslina, ali se takoĊe bavio i drugim
66
raznovrsnim poslovima. Otkrila je da je imao jedan hotel na

Kiosu i jedan na Skijatosu.
Ispriĉao joj je mnoštvo interesantnih ĉinjenica o istoriji
Krita, poznavao je svako mesto i svaki spomenik prošlosti.
Tini se već vrtelo u glavi. Ćutala je i poslednjih ĉetvrt sata
njihovog obilaska samo su lutali unaokolo drţeći se za ruke,
zadovoljni što su zajedno na ovom neverovatnom mestu.
Bilo je pet sati kada su pošli prema kolima.
- Idemo u jednu tavernu na ĉaj - predloţio je Pol. - Znam
jedno divno mesto.
Bila je to jedna lepa vila van puta. Restoran je drţao jedan
mladi braĉni par. Bio je to unapred ugovoreni brak, ali su
supruţnici bili srećni što su se na prvi pogled zaljubili jedno u
drugo. Ona je bila neţna i plava i njen muţ, crnomanjasti
Krićanin sa severa ostrva, bio je strahovito ponosan na nju.
Ona je znala engleski i to je pomoglo donošenju odluke da
otvore »kafe«, jer nisu imali dovoljno, zemlje za obraĊivanje.
Već u prvoj godini im je bilo tako dobro da su morali da
razmišljaju o proširivanju vile.
Leda je prilikom pozdrava predala Tini jednu ruţu.
- Dobrodošli u naš »kafenion«, gospodine Pol. Ĉujemo da
ste se oţenili, gospodine Pol.
- Da, Leda. Gotovo je sa mojim bećarskim danima - rekao
joj je sa osmehom.
- To je dobro - dodao je Kostalis mudro. - Sada će doći
mnogo velikih sinova.
Tina je pocrvenela i uzdahnula u isto vreme. Izgleda da je
do sada već trebalo da oĉekuje dete. Ali ni Leda nije imala
67
nijedno dete, niti je izgledalo da ga oĉekuje u bliskoj

budućnosti.
Ona i Kostalis su pripremali nešto iza ograde limunovih
stabala, ĉula ih je kako govore grĉki i kako zveĉi posuĊe koje
stavljaju na posluţavnik. Grci nikada ništa ne rade tiho,
primetila je. Ili bar većina njih. Pol je bio izuzetak, rezervisan
i dostojanstven. Retko je ĉak i glas podizao.
Doneli su meze i sveţ grĉki hleb, peĉen u zidanoj peći u
dvorištu. Feta sir i slani biskviti doneti su takoĊe i na kraju
ukuvano voće u sirupu, kao i sveţe voće. Tina je pila ĉaj, a Pol
je pio tursku kafu. Sa radija se ĉula buzuki muzika, a miris
limuna je skoro gušio. Kasnije su šetali po bašti. U jednom
kraju su pasle koze. Leda im je rekla da su odluĉli da ih
prodaju i da sa tim novcem prošire vilu. Bila je to lepa bašta i
lepa vila. Par je bio vrlo srećan zbog toga što je Leda bila
jedina kći pored petorice sinova. Oni su svi bili stariji od nje i
tako su svi morali da daju svoj doprinos za miraz svoje sestre.
To je znaĉilo da je njen miraz bio brţe pripremljen nego
obiĉno i njih dvoje su mogli da se venĉaju dok su oboje još
bili vrlo mladi. Sve je to Leda objasnila Tini dok je Pol ĉekao
da mu Kostalis da raĉun. Kasnije joj je Pol rekao da je to
obiĉaj ne samo u Grĉkoj, već i na Kipru - da braća sestrama
spremaju miraz.
- Mladići u jednoj porodici ne mogu se ţeniti sve dok se
sve njihove sestre ne udaju. Vidiš, ţenama i nije tako loše.
- To znaĉi da momak ĉak ako je zaljubljen, ne moţe da se
oţeni dok se njegova sestra ne uda?
- Taĉno.
- Ali zamisli da ima pet ili šest devojaka , a samo jedan
muškarac!
68
- On pomaţe ocu da uštede za miraz za svaku. Ne moţe se

oţeniti sve dok se i poslednja ne uda.
- Ali to je besmisleno! - uzviknula je. - I nije pošteno.
- To je obiĉaj, Tina. Neki mladići pobegnu u Englesku, ili
Francusku, ili ĉak Australiju da bi izbegli tu obavezu. Vila,
kao ova u kojoj smo bili košta danas ĉitavo bogatstvo.
- Naravno - Tina se zamislila.
A šta bi se dogodilo ako bi neko imao dvanaest kćeri i
nijednog sina?
- To se retko dogaĊa - Pol se nasmejao. - Ipak, ĉuo sam za
jednog farmera koji je imao sedam kćeri i nijednog sina. Nije
imao nikakvih izgleda da im spremi miraz i pomirio se s tim
da njegove kćeri ostanu sa njim sve dok ne umre!
- I tako je bilo?
- Da.
- Nijedan mladić se nije zaljubio ni u jednu od devojaka?
- Jesu, naravno. Neki su se zaljubili, ali nijedan mladić se
neće oţeniti bez miraza.
-To je sve ludo!
- Svako to zna.
- Pa zašto onda ne odbace taj obiĉaj?
To je vekovima star obiĉaj i takav se obiĉaj nikada ne
odbacuje. Niko ne sme da bude prvi, i tako to traje. Svaki
ĉovek smatra da mora da dobije miraz jer, kad on postane otac
devojĉice, i on mora odmah da poĉne da ga priprema.
- Odmah?
- Ĉim se ţensko dete rodi njegovi roditelji poĉnu da
razmišljaju o mirazu. Njene tetke i roĊake, baba, svi ţenski
69
ĉlanovi porodice, poĉinju da vezu posteljinu, ĉaršave i sve

drugo. Sve se to pakuje u sanduke i vadi tek na dan venĉanja
Otac poĉinje da štedi za ostalo. To je obiĉno kuća, ali moţe da
bude i novac ili stoka.
- Kakav glup obiĉaj!
- Mi ćemo verovatno uskoro ići na jedno venĉanje, pa ćeš i
sama videti šta se dogaĊa sa svim tim lepim stvarima koje su
bile skupljane za miraz, za jedan njegov deo.
- Ići ćemo na venĉanje?
Klimnuo je glavom.
- Dţulijina roĊaka. Ona je radila u mojoj kući. Udaće se
krajem sledećeg meseca i sigurno će me pozvati. Mene i moju
novu ţenu naravno.
- Da li je to obiĉaj da sluge pozivaju svoje poslodavce na
svoja venĉanja?
- Što si tako iznenaĊena? Što se toga tiĉe, mi ovde, na
Kritu, nemamo iste predstave o jednakosti kao i vi, ili kao Grci
u drugim krajevima.
Gledala ga je ĉudeći se. Kako je superioran i arogantan
bivać u nekim trenucima, pun sopstvene vaţnosti i kako je
sada nemarno prelazio preko toga koliko je on iznad svojih
sluga i prihvatao da ide na njihova venĉanja. Nikada ona tog
ĉoveka neće razumeti; on je prava zagonetka.
Ponovo su ušli u kola i vratili se kući, u divnu vilu kojoj se
svaki put nanovo radovala kada bi prošla kroz visoku kapiju
koja je vodila ka njoj. Dva baštovana su bila zaposlena na
ivicama puta gde je bio gusti drvored; prestali su za trenutak i
podigli ruku u znak pozdrava Pol im je odgovorio dok su
prolazili i zatim je zaustavio kola ispred glavnog ulaza.
70
Stavros im je otvorio vrata, a potom otišao da odveze kola u

garaţu.
- Hvala ti za divno popodne, Pol - sva je blistala od sreće
što su bili zajedno, što su bili bliski.
- Bilo mi je zadovoljstvo, draga
Otišla je u njihovu sobu, okupala se i obukla dugu haljinu
od svetlucavog plavog šifona. Pol je došao za njom i ona ga je
zamolila da joj zakopĉa haljinu.
- Hoću, malena, ali bih je mnogo radije raskopĉao - glas
mu je bio mek, kao najneţniji letnji povetarac sa mirnog mora.
Tina je podigla svoje lice prema njemu pozivajući ga na
poljubac, svesna zavodljivog kvaliteta mirisa koji je upravo
stavila na svoju kosu.
- Pazi da mi ne uhvatiš koţu kad povlaĉiš patent ... - trgla
se iznenada kada je osetila da su njegovi prsti skliznuli ispod
njene haljine i polako klizili niz njenu kiĉmu. Usne su mu se
spustile na njene, ĉulno i posedniĉki. Zaboravio je na sve
ostalo u zanosu ţelje koja je palila njegovo snaţno telo.
- Ti mala zavodnice - šaputao je promuklo. - Nikada nisam
verovao da ću tako nešto da osetim prema bilo kojoj ţeni!
Ona je ĉvrsto priljubila svoje telo uz njegovo, tako da je
osetio blago ispupĉenje njenog stomaka i divlje neravnomerno
kucanje njenog srca. Izazivala ga je ... svojim telom i svojim
usnama, oĉima i neodoljivim pozivom njene namirisane kose
kojom je milovala njegovo lice.
Haljina je spala sa njenih ramena i pala na pod. Pod
pritiskom njegove ţelje, oslobodila se i poslednjeg dela odeće,
a onda utonula u njegov zagrljaj. Osetila je kako je obuzima
71
zanos vrhunske ţelje i predala mu se, puštajući da joj glava

klone na njegovo rame.
Mnogo kasnije, zabavljao se na njen raĉun glumeći
strogost.
- Da li još uvek misliš da ja nisam tvoj gospodar?
Ona je mimo leţala u njegovom zagrljaju, ćutala i još uvek
se divila snazi njegovog nagog tela.
- Odgovori mi, Tina.
Zagnjurila je lice u njegove grudi i trljala obraz o njegove
maljave grudi. No on je zgrabio za kosu i odmakao njeno lice
od sebe kako bi mogao da vidi njene oĉi, koje su bile tamne i
sanjive od zadovoljene ţelje.
- Moţda bih mogao da te udarim da ti pomognem da naĊeš
odgovor - glas mu je još uvek bio neţan, ali je u njemu bilo i
opomene. Pol je nameravao da dobije odgovor koji će
zadovoljiti njegov ego.
- Ne, Pol, ne mislim više... da nisi moj gospodar... - rekla
je krotko.
- I srećna si što sam ja tvoj gospodar?
Morala je da prizna da je tako.
- Da, srećna sam.
Nasmejao se tiho, zadovoljnim smehom pobednika. Sada
je bio superioran, ona je bila njegova donizna ţena. Tipiĉno
grĉki pomislila je i negde u dnu svesti znala je d će se kasnije
ljutiti... ali sada... oslobodila je kosu njegovih ruku i opet se
priljubila uz njegovo telo, nadajući se da ih gong za veĉeru
neće još dugo uznemiriti.
72
VIII.
Zora je obojila grĉko nebo svojim veliĉanstvenim sjajem.

Tina je ustala iz kreveta i uvukla se u tanki ogrtaĉ. Njen
pogled, pun neţnosti, zaustavio se prvo na ĉoveku koji je tu
leţao, na njegovoj tamnoj kosi na sneţno belom jastuku. Crte
lica su mu sada bile blage, opuštene u snu i nevine kao u
deteta.
Sagnula se prema njemu i svojim usnama dodirnuta
njegove. On je pokrenuo, promrmljao nešto i nastavio da
spava. Tina mu se osmehnula i pošla ka prozoru. Zavese su
bile malo razmaknute i ona ih je ponovo sastavila. Zadovoljno
je uzdahnula. Zora je bila divna! Liĉilo je to na poĉetak sveta
kada su se iz magle pojavljivali prvi purpurni obrisi planinskih
vrhova. More je bilo kao biser iz školjke, nebo ţuto i zlatno.
Velika lopta zemlje u svom laganom kretanju naklonila se
prema suncu priznajući rau superiornost. Sunce je najzad
zablistale u punom sjaju i izgledalo je da ĉitav svet gori. Tada.
pred njenim pogledom, sve konture i boje postale su ĉiste i
oštre i zlato se prosulo po usamljenim brdima. Dole, u maloj
dolini, belela se kupola crkve na zelenoj pozadini.
- Ustala si? - okrenula se na glas svoga muţa sa spremnim
osmehom na usnama.
- Da. Divno je. Bilo je još lepše, ali ti si to propustio.
- Šta sam propustio? - seo je trljajući oĉi.
- Izgledaš lepo sa tako umršenom kosom - rekla mu je
okrenuvši leĊa prozoru.
73
- Dodaj mi ĉešalj. Ĉovek mora prvo da se oĉešlja kada se

probudi... da bi poštovao samog sebe i da bi ga drugi
poštovali.
Uzela je jedan ĉešalj i odnela mu ga do kreveta. Pol ju je
uhvatio za ruku i povukao tako da se našla na krevetu preko
njega
- A ti izgledaš kao mala devojĉica kada ti je kosa
zamršena – rekao joj je mrseći je još više.
- Radiš li danas ceo dan?
- Da. Ţao mi je, ali moram.
- Imaš li šta protiv da ja odem Heraklion ? Htela bih da
kupim neke cipele i još neke stvari.
- Imam li šta protiv? - ponovio je mršteći se. - Kakvo
pitanje? Za što bih imao nešto protiv?
- Mislila sam da treba da pitam. Samo to.
Otišla je odmah posle doruĉka .Sama je vozila kola.
Parkirala ih je blizu glavnog trga i polako je pošla prema
prodavnicama. Grad je već bio zahvaćen vrevom ţivota,
saobraćaja, ljudi. Bilo je sasvim drugaĉije od tišine koja je
okruţivala njenu kuću i ona je uţivala u toj promeni. Mlade
devojke u kratkim haĉama i sa visokim potpeticama ţustro su
prelazile pored starijih koje su bile obuĉene u crno i hodale
polako kao da su umorne od ţivota i borbe s njim, od sunca
koje je isušilo i naboralo njihova lica.
Iznenada je odluĉila da uĊe u neki hotel da popije kafu.
Samo što je poruĉila kafu, ĉula je jedan blagi glas upućen njoj,
od koga se istog trenutka namrštila.
74
- Znaĉi, opet smo se srele... - Dorine oĉi su pakosno

blistale, no joj je glas bio mek kao svila kada je pitala moţe li
da sedne za Tinin sto.
Tina je klimnula glavom pomislivši kako nije imala sreće kad
je izabrala baš taj hotel kraj tolikih drugih u Heraklionu.
- Naravno.
Devojka je seja i pljesnula rukama da bi dozvala konobara.
Poruĉila je kafu i kolaĉe, a zatim se udobno zavalila u svojoj
stolici sa pogledom upravljenim u Tinu.
- Poj nije sa vama?
- Ne. Ima posla - Tina nije imala ţelju da bude uĉtiva, ali
nije imala nikakvog opravdanja da ne bude.
- Zabrinuta sam za vas i za Pola - rekla je Dora bez traga
neke obazrivosti ili takta. - On i ja smo se praktiĉno već bili
dogovorili…. Tada je on otišao u Englesku poslom... - ućutala
je i oĉi su joj ponovo pakosno sijale.
»Lepa je«,pomislila je Tina gledajući njene tamne oĉi, visoko
ĉelo i naglašene klasiĉne crte lica. Njena duga crna kosa bila
je kao svila.
Sreo vas je u Engleskoj i mada razumem to što vas je
poţeleo, on je poznat po tome da uvek traţi odreĊene ţene, ne
razumem zašto se oţenio.
Zaćutala je opet ali, naravno, Tina nije ništa rekla. Mogla
je ona da priĉa šta hoće, ali Tina je bila odluĉna u tome da se
ne upusti ni u šta što bi se pretvorilo u otvoreni sukob.
- On oseća izvesnu mrţnju prema meni - nastavila, je Dora
govoreći tiho, kao za sebe. - Jednom je ĉak rekao da će me
kazniti jednoga dana... ali ţenidba sa Engleskinjom ... kada
75
zna koliko ih njegova majka mrzi... - Opet pauza, al Tina je i

dalje ćutala.
- Da vas je zamolio da mu budete ljubavnica odmah bih to
razumela – zamišljeno je posmatrala lozu ispred sebe , a onda
se opet zagledala u Tinu
Tina je pocrvenela i bilo joj je neprijatno što je to Dora
videla. Dorine oĉi su se raširile od iznenadnoj saznanja. Nije
morala ni da kaţe Tini da je shvatila da je pogodila istinu.
- Ljubavnica... bilo bi daleko više nalik na njega da je na
tome insistirao, samo na tome.
Ta reĉ »insistirao« je najzad razvezala Tinin jezik. Bila je
ljuta i nije više mogla da se obuzdava.
-Vi zamišljate da bi Pol bio u stanju da me natera da
postanem njegova ljubavnica!
- Zašto glumite? Vaše lice vas je upravo odalo. Sigurna
sam u to da je Pol traţio da budete njegova ljubavnica - to je
bilo tvrĊenje, a onda je opet nastala pauza. Tina nije mi
pokušala da to porekne.
Bila je zbunjena. Mrzela je tu devojku, ali joj je
istovremeno i bilo ţao nje. Verovala je u to da je Pol na neki
naĉin dozvolio Dori da veruje u to da će se on jednog dana
oţeniti njom, moţda ne brzo ali ipak, jednoga dana. Iznenada
je Tina osetila da joj smeta što je Pol imao takvu reputaciju.
Ranije joj to nije smetalo i to jednostavno zato što je bila
uverena u to da joj muţ nikada neće biti neveran, da
nikada neće imati nijednu drugu dok su njih dvoje zajedno.
Sada više nije bila tako sigurna ...
76
Bolele su je sumnje; daleko bi više volela da ima puno

poverenje u svoga muţa. Izmešan sa sumnjama, vratio se opet
i strah od njega, neizvesnost od toga šta će biti.
Tako je malo znala o njemu, o njegovoj intimnoj prirodi, o
tragovima nasleĊa koje je dobio od svojih mnogoboţaĉkih
predaka.
Dora je opet govorila i Tina se otrgla od svojih misli da bi
je slušala.
- Mora da ste veoma pametni kad ste uspeli da mu se
oduprete i da ga na kraju naterate da vam ponudi brak; mora
da vas je strahovito mnogo ţeleo - Tini se uĉinilo da joj je
nešto kao nagoveštaj suze zablistalo u oku i ponovo joj je bilo
ţao te devojke. Pokušala je da stiša svoju ljutnju. MeĊutim,
devojka je polako nastavila.
- Nikada vam neće biti veran, nemojte se zavaravati da će
on to ikad moći. Ja sam bila potpuno pomirena s tim da će on
imati druge, da će nastaviti da ih menja kao što je to uvek
radio. To je njegova priroda... - prekinula je i gorĉina joj se
pojavila u oĉima ali i zloba takoĊe.
- Treba da znate kakva je njegova priroda. Treba da znate i
to da je imao bezbroj ţena pre vas. Njegov profinjeni naĉin,
njegova posebna veština u voĊenju ljubavi ne dolazi od
nespretnih mladićskih pokušaja. On je veštinu stekao praksom,
velikom praksom.
Tinini,obrazi su se ţarili sve više - dok je devojka to
govorila, htela je da spreĉi te reći, da besno protestuje, ali, i
sama se tome zaĉudila, odjednom je poţelela da ĉuje sve.
Upoznavala je svoga muţa.
77
Bilo je tako kako je Dora tvrdila: imao je mnogo prakse... i

ta praksa je stvorila od njega savršenog ljubavnika ...
Kelner je došao sa kafom i kolaĉima.
- Još nešto? i govorio je engleski; Dora mu je odgovorila
grĉki, odmahujući glavom istovremeno, ĉovek je otišao i ona
je nastavila da govori;
- Da li ste upoznali Polovu majku?
- Da - Tina je sipala sebi kafu i dodala mleko u nju.
Rasejano je uzela kašiĉicu i poĉela da meša, mada je
zaboravila da stavi šećer.
- Ona je htela da joj ja budem snaha.
Tina je pogledala u nju.
- Vi ste imali priliku da se udate za njega, ali ste izabrali
drugoga. Ne verujem da će to Pol ikada zaboraviti. Suviše je
ponosan.
- On mi je već oprostio. Nameravao je da se venĉamo...
pre nego što je otišao za Englesku i sreo vas! - iz devojke je
sada poĉeo da izbija bes; takvom je ţestinom stavila šećer u
svoju kafu da se teĉnost iz šolje prolila na ĉaršav.
- Zar vas ne zabrinjava to što se oţenio vama samo zato
što vas nije mogao imati kao ljubavnicu?
- Ne ţelim više da razgovaram o svome muţu - rekla je
Tina hladno.
-Vi valjda shvatate da sam ja bila njegova ljubavnica?
Tina je klimnula glavom.
- Da, to sam shvatila - odgovorila je Tina namršteno
misleći na to kako je ona priĉala malopre o Polovom naĉinu
voĊenja ljubavi. Opet bol, sada jedva izdrţljiv. On je vodio
ljubav s njom, pruţao joj je sve što sada pruţa njoj... svojoj
78
ţeni... noseći je na krilima ekstaze do visina blaţenstva. A

opet, zašto bi je to bolelo? Bila je to nepobitna ĉinjenica da je
imao mnoge ţene pre nje. Tada je shvatila da je one ne mogu
povrediti jednostavno zato što ih ne poznaje i nikada ih neće
poznavati. A ovu devojku, koja sedi ovde, poznaje; ona joj
priĉa o svojim intimnostima sa Polom, u izvesnom smislu se
ponosi time što je Pol bio njen ljubavnik. Tada joj je nešto
palo na pamet i odmah je to izgovorila.
- Meni su rekli da se Grci nikada ne ţene svojim
ljubavnicama.
- Normalno ne, ali sa Polom i sa mnom je drugaĉije. Mi
smo bili bliski mnogo godina, pre moga venĉanja i ponovo,
otkako sam udovica - naglasila je nešto više poslednje reći, ali
nije bilo ni trunke tuge u njima zbog toga što je udovica. Tina
je znala da ta devojka oseća nešto prema Polu, da njen interes
nije ĉisto materijalni.
- Šta mislite o njegovoj majci? - pitala je Dora. -
Pretpostavljam da vas je dosta neprijateljski primila?
- Upravo sam vam rekla da ne ţelim da razgovaram o
svome muţu, a to ukljuĉuje i njegovu majku.
- Ona je to teško primila - nastavila je Dora ignorišući
Tininu primedbu. - Izazvali ste sukob izmeĊu majke i sina. On
je njoj potreban, on je njen jedini sin.
»Šta li je ova devojka pokušavala«?, pitala je Tina. »Šta li
joj je cilj? Moralo bi da zna da Pol i njegova majka nisu
mnogo bliski«.
- Ona me ne voli, ali ne mislim da to utiĉe na njen odnos
prema. Polu - rekla je Tina, sipajući sebi kafu u šolju.
79
- Pol će na kraju ipak doći k meni - bile su to tiho

izgovorene reĉi, ali sa mnogo samouverenja.
Tina je osećala da njen strah postaje realan bilo je to ĉisto
fiziĉko osećanje koje je obuzelo ĉitavo njeno biće. Izgubiće
ga... zbog te devojke ... Strah od samoga Pola izgledalo joj je
beznaĉajan u poreĊenju sa ovim sada.
- Hteo vas je za ljubavnicu, a to samo po sebi dokazuje da
vam neće biti veran jer da ste prihvatili njegov predlog on bi
se kad tad zamorio od vas; to vam ne moram reći.
»Ne«, sloţila se Tina, ali u sebi. Pol je rekao to isto, ali
drugim reĉima. Tina je popila svoju kafu i spremila se da
poĊe. Pogledom je potraţila kelnera.
- On se oţenio vama samo zato što nije mogao da vas
dobije na drugi naĉin - rekla je Dora ponovo. - To je samo bio
njegov naĉin da dobije ono što ţeli - nastavila je trijumfujući.
- To liĉi na njega! On neće oklevati da vas odbaci ĉim se
umori od braĉnih obaveza.
Tina je pogledala u nju. Još uvek nije bila ustala sa svoje
stolice. Sada se zavalila natrag i posmatrala Doru kako srkuće
svoju kafu. Njene tamne oĉi bile su pune gorĉine i depresije.
Ona je uspela da ubedi sebe da se Pol oţenio Tinom samo zato
što ju je fiziĉki ţeleo. Što je bilo istina, naravno. A sada je bila
spremna da ĉeka, uverena da će joj se Pol vratiti jednoga dara.
Tina je najzad ustala, oĉiju blistavih od suza. Bile su to
suze straha i umirujuće nade.
Da, tek sada je shvatila da se u stvari stalno nadala da će je
muţ zavoleti . Ovo otkriće je bilo kao ubod noţa. Bio je to
toliko neverovatan san da se nikada ne bi ostvario. Ĉak i u
najlepšim trenucima ona je znala da drţi svoga muţa samo
80
svojom fiziĉkom privlaĉnošću. A to, naravno, ne moţe trajati

zauvek. Pitala se šta će biti kasnije. Polov zahtev za razvod?
Razvod je lako dobiti, rekla joj je Polova majka. Tina je znala
da je to istina, jer joj je i ujna isto to rekla.
Kelner je došao kada ga je pozvala . Platila je i napustila
restoran pošto je samo klimnula glavom u znak pozdrava
devojci koja je tu sedela. Ţalila je što je uopšte ušla u taj hotel.
***
Pol je ţeleo da zna šta je kupila. Pokazala mu je bluzu i
suknju i neke vezene maramice. Bila je veoma tiha, u mislima
joj se još uvek motao razgovor koji je vodila sa Polovom
bivšom devojkom.
Tek mnogo kasnije Pol joj se obratio sa prizvukom
zabrinutosti u glasu.
- Šta se dogodilo, Tina? Strahovito si tiha otkako si se
vratila kući.
- Ništa - no glas joj je bio tmuran i donekle neprijateljski. -
Valjda mogu da budem tiha, ako to ţelim!
On se trgao na to.
- Preosetljiva si, zar ne? Pitao sam samo zato što ne
izgledaš srećna.
- Dovoljno sam srećna - skoro je odbrusila. Napustila ga
je i otišla u spavaću sobu. Posle desetak minuta šetkanja po
njoj, izašla je u baštu i šetala oko vile, u tišini i smirenosti koju
su nudila okolna brda . Sela je na jedan kamen. Vazduh je
mirisao na borovinu, a zemlja je odisala sveţinom. Sjajno lišće
drveća, maslina i limunova njihalo se na blagom povetarcu.
81
Nebo je bilo kao beskrajni sjaj safira; sunce, koje se lagano

spuštalo prema vrhu planine bilo je bledo ţuto i prijatno toplo
- sasvim drugaĉije nego kada je prvi put došla u Grĉku, u naj
vrelije doba godine.
Najzad se pokrenula, mada joj se nije vraćalo u vilu. Ali
morala je...iz prostog razloga što nije imala nikakvo drugo
mesto kuda bi otišla. Bilo je to bolno osećanje, bez mrve
entuzijazma za prisustvo njenog muţa. Iznenada je saznala da
ga više uopšte ne ţeli. Pomisao na to da će spavati s njim bila
joj je nepodnošljiva To saznanje ju je raspinjalo, taj novi
osećaj ju je svu obuzeo. Ovo je sada bila obrnuta situacija!
Nije bio Pol koji nije više ţeleo nju, bila je to ona koja nije
više ţelela njega.
Koraĉala je polako, odmerenim koracima, pokušavajući da
uveri sebe da je to samo neko privremeno osećanje, ali nije
vredelo. Gola istina je bila da ona nije više ţelela svog muţa
za ljubavnika.
Bilo je neizbeţno da on opet pomene njeno tiho,
zamišljeno raspoloţenje. Za veĉerom je jedva govorila.
Odgovarala je najkraćim reĉima, ako bi je on nešto pitao.
Videla je nekoliko puta da je njegov pogled ozbiljan i strog i
da je opominjao na dobro ponašanje. Ona je to ignorisala. Bila
je u stanju da razmišlja samo o onome što je njegova majka
rekla o onome što je Dora rekla. A uz to je još i osećala strah
od tog ĉoveka, za koga se udala ne znajući ĉak ni kakav je on
u stvari. Znala je samo za njegovu reputaciju što se tiĉe ţena.
Nije se pitala da li ga još uvek voli . Uvek je znala da će u
njenom ţivotu postojati samo jedan ĉovek koga će voleti. Pol
je bio taj ĉovek i ona će ga voleti sve dok bude ţiva, ali to ne
znaĉi da će pristati da napravi roba od sebe, roba strastima i
82
primitivnim ţeljama koje su, u stvari, bile sve što je nju drţalo
uz njega . Setila se, sa iznenadnim osećanjem poniţenja, svoga
priznanja da je on njen gospodar... pošto ju je praktiĉno
naterao da to prizna . Znala je da će se kasnije ljutiti zbog
toga. Nikada više mu neće poći za rukom da tako nešto
izmami iz nje. Šta on misli - da je bog?
***
Kao i obiĉno, probudila se zbog sunĉeve svetlosti.... ali
ovog jutra nije bilo isto. Pol nije bio tu, nije leţao kraj nje, nije
bila u njegovom intimnom zagrljaju. On je bio u drugoj sobi.
Rekao joj je da će tamo provesti noć da bi joj dao priliku da
rašĉisti sa svojim lutkama, kako je on to nazvao, posle veĉere
koja je protekla u potpunoj tišini, a posle koje se ona izvinila
umorom i pošla da legne, zamolivši ga prethodno da on spava
na nekom drugom mestu. Gledao je u nju ne verujući,
zapanjeno. Zatim je i njega obuzeo bes i rekao joj je da je
njena spavaća soba takoĊe i njegova i da namerava u njoj da
spava. Zatim svaĊa, suze, bes i na kraju ledeni prezir. Najzad
je izašao iz sobe da bi se smestio u susednoj. Vrata su se s
treskom zalupila za njim i, mada se Tina bacila na krevet i
plakala toliko da je mislila da će joj srce prepući, kasnije je s
olakšanjem gledala u ta zatvorena vrata izmeĊu njihovih soba.
Doruĉkovala je sama, jer je Pol jeo pre nje i otišao u svoj
studio. Šta sada da radi? Nikakvi svetli izgledi nisu bili pred
njom; suoĉila se s potpunom samoćom ... i razvodom koji se
sam po sebi razumeo.
83
Ruĉali su zajedno, ali nisu razgovarali, veĉera je bila ista

Tina je odmah posle veĉere otišla da spava, ali je tek mnogo
kasnije ĉula svoga muţa kako se kreće po svojoj sobi . Posle
toga je zavladala tišina.
Tako je bilo cele nedelje. Jedva da su progovorili po koju
reĉ. Ali jedne veĉeri, kad je htela da poĊe da spava, Pol je
pogledao u nju. Lice mu je bilo mraĉno i strogo i ona je osetila
da će doći do scene.
- Nemoj da ideš - rekao joj je oštrim glasom. - Sedi. Hoću
da znam šta sve ovo znaĉi!
Odmahnula je glavom ne znajući šta da mu kaţe. Bilo joj
je mrsko da pominje njegovu majku i ono što joj je ona rekla
Još mrskije joj je bilo da priĉa o svom sastanku sa Dorom.
Ostala je dakle samo još jedna stvar koju je mogla da uradi,
zakljuĉila je, a to je da izmisli neki razlog za promenu koja je
nastala u njoj u odnosu na njenog muţa.
Bila je bleda kada ga je pogledala odbijajući da sedne,
mada je njegov pokret bio imperativan.
- Osećam da nije trebalo da se udam za tebe. Pol, kada
sam znala da me ne voliš. Ali okolnosti su bile protiv mene i
protiv jasnih, logiĉnih misli. Da su bile drugaĉije, ne bih se
udala za tebe. Zavladala je tišina. On je gledao tako kao da se
oporavlja od nekog udarca koji ga je ošamutio.
- Da li to znaĉi - rekao je najzad tihim, zastrašujućim
glasom - da ţališ što si se udala za mene.
Klimnula je glavom istog trenutka diveći se svom miru.
- Da, upravo je to ono što ţelim da ti kaţem - i mada je
znala da laţe, znala je takoĊe i to da bi, s obzirom na ovu
84
situaciju sada, bilo daleko bolje da je odbila da se uda za

njega.
Tamne metalne oĉi su se skupile, a crte lica su mu se
ruţno iskrivile.
- Šta se to dogodilo što te je dovelo do ovakve promene? -
zahtevao je da zna i samo je s naporom, uspevao da obuzda
svoj bes.
- Razmišljala sam, to je sve - slegnula je ramenima i
okrenula se da ode, ali je on uhvatio za ruku tako ĉvrsto da ju
je zabolelo. Uzviknula je u znak protesta i srce joj je zakucalo
brţe. Opet je bila obuzeta, strahom. Glumila je smirenost.
- Razmišljala? - zaurlao je lice mu je bilo sasvim blizu
njenog. - Dobro, onda poĉni ponovo da razmišljaš! Moţeš da
ţališ što si se udala za mene ali ti si se udala za mene i nemoj
pokušavati da to zaboraviš!
Lice mu je bilo bledo od srdţbe. Pitala se da li je on
zaboravio da ga ona voli. Tad se setila da mu to nikada nije
rekla. Samo je pretpostavljala da je on to morao da zakljuĉi na
osnovu njenog ponašanja prema njemu. Moţda on to nikada
nije pogodio; moţda je i on, kao i ona, smatrao da je ona
neţna i mila samo zbog fiziĉke privlaĉnosti.
- Ako time hoćeš da kaţeš da moram da spavam s tobom,
onda si ti taj koji treba ponovo da razmisli - rekla mu je
najzad, tiho. Jer uprkos nesreći koja je ispunjavala ĉitavo
njeno biće, ona još uvek nije imala ţelju da s njim vodi ljubav.
Nastavila je da misli na Doru koja je bila njegova stara ljubav,
zatim ljubavnica i bez sumnje će mu na kraju postati ţena. Da,
bila je to Dora koja je stajala izmeĊu njih; bila je to barijera
koja nikada neće nestati.
85
Stisak njegove ruke se pojaĉao. Ona je napravila grimasu

i suze su joj se pojavile u oĉima, ali nije ni reĉ rekla. Odmah
zatim je oslobodio njenu ruku ...
- Vrlo si gruba, Tina - rekao je nešto mirnijim glasom;
ruţne crte. sa lica su nestale. - Ima tu neĉega što ja ne
razumem, nešto što kriješ od mene - zagledao se u njene oĉi i
dugo su oboje ćutali. I ona je gledala u njega dok joj je ĉitavo
telo drhtalo; bilo joj je nemoguće da se oslobodi Dorine slike
kao njegove ljubavnice, a zatim njegove ţene.
- Nateraću te da mi kaţeš šta se dogodilo! Devojka kao ti
ne menja svoj stav za nekoliko sati.
- Nisu to bili sati. Razmišljala sam, kao što sam ti već
rekla . Nisam smela da se udam za tebe znajući da me ne voliš.
I dalje ga je gledala pravo u oĉi dok joj je srce uzbuĊeno
kucalo u nesvesnom oĉekivanju, poniklom iz ĉiste ţelje, da joj
kaţe sada da je voli iako je nije voleo kad su se venĉali.
-I šta bi htela sada da uradiš? - pitao je s ledenim
sarkazmom u glasu. - Da me moliš za razvod? I za
izdrţavanje?
Njene divne oĉi su uvreĊeno sevnule.
- Ja se nisam udala za tebe zbog tvog novca, ti znaš to!
- Ja to ne znam. U stvari, poĉinjem da uveravam sebe u to
da te je samo moj novac doveo u iskušenje, ništa više.
Tina je slegnula ramenima nemoćno, osetivši se iznenada
veoma umornom i ne mareći nimalo šta će on misliti o njoj.
- I da jeste - rekla mu je ravnodušno - taj razlog nije ništa
lošiji od tvog razloga da se oţeniš sa mnom, zar ne?
- Osim što sam ja bio dovoljno pošten da ti kaţem zašto
sam ţeleo da se oţenim tobom.
86
- A ja mislim da si ti dovoljno inteligentan da si mogao da

pogodiš zašto sam se ja udala za tebe.
Tamne oĉi su sevnule, strele njegove srdţbe su poletele.
- Znaĉi da priznaješ da te je moj novac privukao?
- Ja to nisam rekla, ali ako ţeliš tako da misliš o tome,
moţeš. Meni to ne smeta - glas joj je bio miran i siguran.
Hteo je da je dodirne, ali se ona izmakla. Znala je da će joj
taj dodir biti neprijatan. To ga je dovelo do ponovnog besa;
videla je kako se postepeno pretvara u divlju zver koja se
sprema da napadne svoju ţrtvu. Noge su joj klecale; mislila je
da će se srušiti. Polovo lice je bilo kao straviĉna maska. U
oĉajniĉkom strahu prikupila je snagu da se okrene, brzo stigne
do vrata i otvori ih. Izletela je kroz njih i gurnula mu ih u lice.
Kao da joj je strah dao krila, stigla je do svoje sobe, zalupila
vrata za sobom i okrenula kljuĉ. Srce joj je strahovito lupalo.
Stala je i osluškivala. Nije se ĉuo nikakav zvuk. Moţda je
otišao ... moţda je otišao da vidi Doru...
87
IX.
Bila je ponoć kada ga je ĉula da ulazi u drugu sobu kroz

vrata iz hodnika. Ĉula ga je kako se kreće, ĉula je zvuk
slavina dok se tuširao. Uznemirena, ustala je iz kreveta i
ogrnula se. Bio je to romantiĉni ogrtaĉ koji joj je Pol kupio u
Atini, napravljen od rukom raĊene ĉipke i veoma izazovan.
Nije odgovarao njenom raspoloţenju ni prilici, znala je, ali to
je našla na krevetu; Julija joj je to pripremila.
Trgla se kada je ĉula glas svoga muţa sa one strane vrata.
- Dolazim, Tina.
Zaprepašćena, posmatrala je ukrasnu, pozlaćenu bravu
kako se spušta. Srećom, ona je bila dovoljno pametna da
okrene kljuĉ. Osećala je da istovremeno i gura vrata . Zatim je
ĉula prigušenu psovku. A onda glasnije:
- Otvori ta prokleta vrata pre nego što ih razbijem!
Usne su joj bile suve, a grlu je nešto gušilo, strah je
postajao sve veći... mislila je da će se onesvestiti. Pokušala je
nešto da kaţe ali joj to nije pošlo za rukom. Strah je sada
osećala kao neku bolnu agoniju koja je lišavala mogućnosti da
bistro misli. Nije joj uopšte palo na pamet da pobegne kroz
druga vrata. Samo je stajala nemo, rezignirano, gledajući kako
brava popušta. Posle trećeg pokušaja je uspeo, vratio se u
otvorila.
Pol je bio potpuno bled i za trenutak je zastao da bi
povratio dah. Tek kada je poĉeo da joj prilazi, dobila je snagu
da nešto pokuša. No bilo je suviše kasno. Stigla je do vrata, ali
dok se muĉila da okrene kljuĉ Pol je već bio iza nje, zgrabio je
88
za zglob ruke i snaţno ga uvrnuo. Bio je to taka bol da je

morala da vrisne.
- Nauĉiću ja tebe kako se vrata zakljuĉavaju! - urlao je.
Zatim joj se uneo u lice: - Ako si pomislila da probudiš
nekoga u kući, opominjem te da razmisliš! Jer ja ću te spreĉiti.
I to tako da ćeš pamtiti mesec dana!
Tina je poĉela da se bori snagom za koju je mislila da je
više nema. Pol se smijao njenim pokušajima; njegovo lice nad
njenim bilo je puno zla, u oĉima mu je još uvek bio bes.
- Samo se ti bori - rekao joj je. - To će mi pruţiti ogromno
zadovoljstvo; dokazaću ti, još jednom, da sam ja tvoj
gospodar!
- Pusti me! - vikala je boreći se sve jaĉe. - Nemaš prava
da...
- Upravo se spremam da ti pokaţem kakva prava ja imam!
I pre nego što je shvatila, njegova usta, tvrda i nepopustljiva,
zgrabila su njena u poljupcu koji je bio skoro divljaĉki.
Nanosio joj je bol, lišavao je daha, silom joj je rastavljao usne.
Ruke su mu bile kao od ĉelika; telo snaţno, ţeljno ljubavi,
priljubio je uz njeno, lomeći i poslednji njen otpor. Leţala je
mlitavo uz njega, na njenom mladom neţnom telu bilo je
bolnih modrica. Pala bi kada ju je najzad pustio da je nije
zadrţao svojim jakim rukama. Njegove tamne metalne oĉi
prodirale su u njene pre nego što su uvredljivo skrenule pogled
ka njenim oblinama. Sa podsmehom je primetio romantiĉni
ogrtaĉ koji je imala na sebi.
- Nisam pomišljao, kada sam ti ga kupio, da ću ţeleti da ga
pocepam na tebi - rekao je i grubo je dohvatio za butinu, kroz
jedan prorez, i pribliţio sebi istim takvim pokretom. Dodir
njegove ruke na njenoj koţi bio je kao elektriĉni udar. Ma
89
koliko da se trudila da uguši sopstvenu ţelju, nije uspela.

Njegov dodir je pokretao sve, a njegova ruka je bez skrupula
išla sve dalje. Neobuzdana snaga njegove ţelje bila je
neiscrpna. Bio je gladan nje i ona je to znala.
Podigao je kao pero i poneo preko sobe, laktom ugasivši
svetlost . Zavladao je mrak i sa njim joj je došla duboka
depresija. Kad bi je samo Pol voleo...ona bi mu se tako rado
dala A ovako, uzeće je silom, jer ona se istinski borila, borila
se sa svojim prirodnim nagonima, ţeleći da bude pobeĊena
samo u ljubavi, neţno i sa poštovanjem.
Ali nije bilo tako. Nije bilo nagovaranja, ni neţnog
voĊenja putem ĉeţnje i ţelje do blaţenstva slatkog predavanja.
A kada je njegova strast bila zadovoljena, ţelja ispunjena, nije
je neţno smestio u luku svog zagrljaja. Samo je upotrebio
svoju snagu, svoje primitivno, neobuzdano gospodarstvo da
bije doveo do popuštanja, da bi slomio u njoj duh koji je imao
snage da se pobuni.
Zatim ju je ostavio da leţi budna i razmišlja, da donosi
odluke i da ih odbacuje, da leţi nesrećna, osećajući da za nju
nema nade, nema nikakve svetlosti, u ţivotu.
Sledećeg jutra je saznala da je venĉanje, na koje je trebalo
da idu, zakazano za dve nedelje.
- Ja ne ţelim da idem - rekla je kada je Pol ušao u
trpezariju dok je ona doruĉkovala. Osećala je kako joj se boje
obrazi i okrenula je lice od njega; znala je da je on gleda sa
podsmehom i trijumfom.
- Ići ćeš u svakom sluĉaju - ton mu je bio blag, ali
nepopustljiv.
90
- Ja moram u Atinu od petka do utorka. Moţeš da poĊeš sa

mnom i da kupiš sebi novu haljinu za tu priliku.
- Ne ţelim da idem u Atinu s tobom, Pol.
- Ići ćeš zato što to ja ţelim – glasio je njegov tihi
odgovor.
- Mislim da sam ti rekao da ţelim malo više da se
zabavljam, sad kad sam oţenjen. Prirediću veĉeru za neke
poslovne prijatelje i oĉekujem od tebe da preuzmeš ulogu koja
dolikuje tek udatoj ţeni.
-Valjda ne traţiš od mene da glumim da sam zaljubljena u
tebe?
- To ti je dobra ideja - rekao je mimo i zapovedniĉki. -
Gledaj da je sprovedeš.
- To je nemoguće!
Prišao je i stao iznad nje, visoka i zastrašujuća figura u
crnom puloveru sa rol kragnom oko njegovog arapski tamnog
vrata, sa oĉima strogim i pretećim.
- Savetujem ti, Tina, da se navikneš na poslušnost. Udata
si za Grka, zapamti, a ne za nekog tvog zemljaka,
beskiĉmenjaka, koji bi bio dovoljno zaveden da ti prizna
ravnopravnost - video je zraĉak otpora u njenim oĉima i
dodao opasno tihim glasom:
- Ako uĉiniš jedan pogrešan korak, Tina, ispaštaćeš
nedelju dana - grubo je okrenuo njeno lice prema sebi, jer ga
je opet okrenula od njega. - Ja to mislim,Tina.
Otišla je u njihovu sobu posle doruĉka i dugo, dugo
plakala. Ţivot joj je bio prava zbrka, a uz to joj se ĉinilo da je
mogla da izbegne ceo taj sukob sa svojim muţem. Ipak, taj
uţasni strah, koji je nastao posle razgovora sa Dorom, kao da
91
je uništio sve druge emocije. Nije bila u stanju da ispita svoja

prava osećanja. A ono što je Pol uĉinio prošle noći bio je
dokaz da taj strah nije neopravdan.
Moţda je bolje, mislila je, - da sada idem s njim da me ne
bi ponovo fiziĉki i psihiĉki muĉio.
Do Atine su leteli ćuteći. Orestes, ĉovek koga je Pol
zaposlio da vodi raĉuna o stanu, razgovarao je već sa Polom i
sve je bilo spremno za njihov dolazak: Tina ga je već jednom
srela i nije ga volela. Gledao je u nju nepristojno, kao da traţi
neki znak koji bi ga uverio da oĉekuje bebu. Njegov stav, sve
vreme, uveravao ju je u to da misli stalno na seks. Gledao je
njene noge, njene bokove, njene grudi. Ţelela je da ga udari po
preplanulnom, bronzanom licu svaki put kada bi zaustavio
pogled na njoj. MeĊutim ono što je najviše nerviralo bilo je to
što Pol to uopšte nije primećivao. Osećala je da bi ga Pol
odmah otpustio kada bi primetio.
- Ja moram da idem - rekao je Pol uljudno desetak minuta
nakon što su stigli. - Vratiću se na vreme za veĉeru. Moţemo
nekuda da odemo na veĉeru.
- Tvoji prijatelji dolaze u ponedeljak uveĉe, rekao si?
Potvrdio je, glavom kratko.
- Nisu to baš prijatelji, više poslovni partneri.
- Koliko ih dolazi?
Bili su u spavaćoj sobi; zavese su bile razmaknute tako da
se video Akropolj, zlatan pod zracima sunca i safirno plavo
nebo. Na ulici je vladao ţamor, ljudi su ţurili nekuda, sami ili
u parovima, zagrljeni. Tina se tuţno okrenula od prozora i
pogledala visokog tamnoputog Grka koji je bio njen muţ.
- Ĉetvoro.
92
- Da li su mladi?
- Da. Trideset do ĉetrdeset godina.
- Da li će Orestes sve da spremi?
- Naravno. On je veoma sposoban.
Oklevala je malo, adi je ipak pitala:
- Da li ti se on dopada?
- Da li mi se dopada? - Pol se namrštio. - Mislim da ne
razumem.
- Meni se ne dopada.
- Da li uopšte postoji neki Grk koji ti se dopada? - upitao
je sarkastiĉno.
- Ja ne mislim da sam pokazala neku posebnu nesimpatiju
prema Grcima - rekla je braneći se.
- Ne voliš moju majku, mene, Orestesa...
- Tvoja majka ne voli mene - ispravila ga je. - Ja sam
otišla na Patmos sa ţeljom da postanemo prijatelji, i pored
toga što si me opomenuo da ne voli Engleze - njene lepe oĉi su
prkosno zasijale kada gaje pogledala. - Ona je ţelela da se ti
oţeniš Grkinjom; za nju je teško razoĉaranje što si izabrao
mene.
Pogledao je u nju prodorno.
- Da li ti je majka nešto rekla? - nije skidao pogled s nje;
zahtevao je odgovor.
Uspela je, bez oklevanja, da ne oda istinu.
- Sam si mi to rekao.
Klimnuo je glavom kao da je zadovoljan njenim
odgovorom.
- Sada moram da idem. Imaš li novca?
93
- Da, hvala.
- Sutra ću ti dati da kupiš haljinu. Ili moţda imaš nešto
posebno za tu veĉeru?
- Naravno. Donela sam nekoliko veĉernjih haljina.
Ostala je sama sa Orestesom. Odluĉila je da odmah izaĊe i
da se ne vrati sve do vremena kada se njen muţ vraća.
- Izlazite, gospoĊo Pol? - pitanje je bilo propraćeno
neprijatnim osmehom koji je pokazao nekoliko zlatnih plombi.
Prva osoba koju je srela kada je otišla na Akropolj bio je
Bil. Pogledala ga je iznenaĊeno.
- Zar niste otišli kući?
Smejao se.
- Dobio sam posao dok sam bio ovde - objasnio je. - Imao
sam sreće! Onda sam otišao po svoje stvari, dao otkaz i vratio
se sledećim avionom. Otada sam stalno ovde - prestao je da
priĉa i zadivljeno je gledao u njenu lepu figuru i finu odeću.
Rukavice i tašna su bili u skladu sa njenim kostimom od fine
vunene tkanine boje korala: cipele su bile od svetlo beţ koţe
sa ravnim petama, udobne, za šetnju.
- Gde radite? - pitala je Tina zainteresovano. Sećala se,
naravno, besa svoga muţa zbog toga što je jedan dan provela s
Bilom, kao i njenog izvinjenja sledećeg dana da ne moţe opet
da bude s njim. Mada ništa konkretno nije objasnila, on je to
prihvatio. Rekla mu je samo da joj je ţao što ne moţe da se
drţi dogovora.
- U banci - objasnio joj je da je video oglas u Tajmsu koji
se i ovde moţe kupiti. Bio je potreban neko ko zna engleski ili
francuski. - Mislio sam da neću dobiti posao jer ne znam
94
grĉki, ali su me pitali da li sam spreman da ga uĉim i kad sam

to prihvatio primili su me.
- Teško je uĉiti grĉki - primetila je Tina.
- Ja sam uĉio klasiĉni grĉki u gimnaziji.
- To vam verovatno koristi u poĉetku? Moderan grĉki je
sasvim drugaĉiji.
- Ali isplati mi se da se potrudim - rekao je pun
oduševljenja. - Opet ste sami? Muţ je na poslu, kao i pre?
- Da. Videćemo se veĉeras. Vi danas ne radite?
- Banke su sada zatvorene - pokazao joj je na sat
- Naravno.
- Hajdemo da nešto popijemo.
Tina je oklevala za trenutak.
Neće ipak dozvoliti da je strah od Pola toliko veţe da ĉitavog
ţivota izbegava društvo drugih ljudi. Bilo bi joj prijatno da
opet bude s jednim Englezom; biće to lep predah u nekom
kafeu uz obavezno ćaskanje. Zato se osmehnula i prihvatila
poziv.
Otišli su na glavni trg i seli za jedan od stolova koji su bili
ispod drveća. Bilo je sveţe, ali ne i hladno. Nije bilo vetra a
sunce je još uvek sijalo. Bil je poruĉio ĉaj i sendviĉe. Izgledao
je srećan što ju je sreo i to je navelo Tinu da ga pita da li ima
neke prijatelje ovde.
- Samo dvojicu Grka. Obojica su oţenjeni. Rade sa mnom
u banci.
- Imate li devojku u Engleskoj? - nije znala zašto je
postavila td pitanje. Tek da se nešto priĉa.
95
- Nemam, bar ne ozbiljno - zagledao se u nju. - Verovatno

ćete me smatrati drskim, ali ću ipak da vas pitam: Šta vas je
nateralo da se udate za Grka?
- Postoji samo jedan razlog za venĉanje. - Tina je bila
zadovoljna sobom što je tako dobro vladala situacijom.
- Uglavnom je tako - sloţio se on , ali ponekad ima drugih.
Nije ga pitala na šta je mislio. Bilo je pametnije promeniti
predmet razgovora, što je ona i uĉinila.
- Imate li nameru da putujete? Ima tako mnogo lepih
ostrva ovde. Verujem da ih ima više od sto trideset naseljenih,
a skoro dve hiljade ukupno.
Bil je uzeo još jedan sendviĉ i klimnuo glavom.
- Svakako da ću putovati . Voleo bih da posetim Santorini
i Krit još jednom... mada ima tako mnogo mesta. Mislim da
neću imati prilike da ih sva vidim, ĉak i ako bih ostao ovde
ĉitav svoj ţivot.
- Ona je ćutala i posmatrala prodavca sunĊera koji se
probijao izmeĊu stolova i pribliţavao im se.
- Bilo je već kasno za prodavca sunĊera - mislila je ona -Ja
ţivim na Kritu - rekla je.
- Da, to ste mi već rekli - Bil je oklevao neko vreme. -
Imate takoĊe i stan u Atini. Ţivite li mnogo u njemu?
- Ne, ne baš mnogo. Vila na Kritu je mnogo lepša.
- Tamo je i tiše, naravno.
Ona je klimnula glavom. Prodavaĉ sunĊera je sada bio kraj
njihovog stola . Bilo joj ga je ţao i otvorila je svoju tašnu.
- Da li zaista ţelite sunĊer? - upitao je Bil smejući se.
96
- U stvari, ne, ali ću morati da kupim jedan. To je samo

sebiĉnost, jer ako ga ne kupim savest će me gristi - smejala se
dok je vadila novac. - Efaristo poli. Hvala vam.
- Efaristo - ĉovek je bio zadovoljan zbog trgovine i
raspoloţeno je otišao ka drugom stolu gde je sedeo jedna drugi
par.
- Koliko dugo ostajete u Atini?
- Do utorka.
- Pretpostavljam da će vaš muţ svakoga dana odlaziti na
posao?
Klimnula je glavom osećajući se krivom, ali nije obraćala
paţnju na to. Pol neće moći da gospodari njome i da joj brani
da uradi ovo ili ono!
- Da, obiĉno je zauzet preko celog dana.
- Ja ne radim sutra celog dana. Hoće li vaš muţ raditi?
- Najverovatnije.
Nastala je tišina, ali je ona znala sasvim dobro šta će doći
posle toga.
- Moţemo li se sastati... i provesti dan zajedno?
Nije oklevala jer je već znala šta će da mu odgovori.
- Da, mislim da moţemo. Imate li telefon kako bih mogla
da vam se javim ukoliko ne bih mogla da doĊem.
Bil je odmahnuo glavom.
Tina se pitala šta bi njen muţ rekao kad bi znao da ona
provodi vreme sa nekim ko ţivi na takvom mestu. Ali on to
neće znati, jer, ako ţeli da bude s njim sutra, postaraće se da
ne budu u Atini.
97
Još jedan prodavaĉ im je prišao i ponudio karte i neke

druge sitnice i ponovo je Tina platila za nešto što nije ţelela.
Bila je to zabavljalo, ali ovaj put se nije smejao. Umesto toga
je ĉudno pogledao kad je primila pola tuceta karata od
nasmejanog Grka.
- Divni ste - rekao je, a ona se nasmejala tom
komplimentu.
Pogledala je na sat. Imala je više od jednog sata vremena
da se vrati u svoj stan i zato je prihvatila Bilov predlog da
prošetaju pored radnji, nadajući se da se neće dogoditi da je
Pol vidi sa Bilom. On je pomenuo deo grada koji je ţeleo da
poseti. Znala je da je to dosta daleko. Na svoj uţas, spazila je
Doru kako dolazi ulicom prema njoj. Brzo se okrenula ka
jednom izlogu pretvrajući se da gleda cipele... muške cipele.
Bil se takoĊe okrenuo s njom i Tina je ĉekala, drhteći, da
devojka proĊe.
- Neka proĊe, bolje da me ne vidi - govorila je sebi, ali
uzalud se tome nadala. Glas je bio prijatan, ali nije skrivao
radoznalost kada joj se Dora javila.
- Zdravo, Tina Kako to da te ovde sretnem u ovo doba?
Gde je Pol? Zar me nećeš upoznati sa svojim prijateljem?
Tina se okrenula i hladno ih je upoznala Dora je blistala
od zadovoljstva rešena da se zadrţi s njima nekoliko trenutaka
brbljajući. Tina je osećala da joj je cilj bio da situaciju uĉini
neprijatnom. Bil se iznenada izvinio, jer je ugledao jednog
prijatelja na samo nekoliko metara odatle.
- Zaboravio sam da ga pitam nešto danas dok smo radili
zajedno. Odmah ću se vratiti.
98
- Da li Pol zna da imaš prijatelja ... Engleza? - pitala je

Dora.
- Bil nije moj prijatelj - uzvratila je Tina; srce joj je još
uvek kucalo ubrzano jer je bila uverena da će Dora naći neki
naĉin da prenese Polu da je njegova ţena šetala po Atini sa
Bilom.
- Izgledate veoma bliski - primetila je Dora sa
podsmehom u svojim tamnim oĉima. - Naravno, to je sasvim
razumljivo da si ti srećna sa jednim od svojih zemljaka . Gde
si ga srela?
Tinine oĉi su besno sevnule.
- To se tebe ništa ne tiĉe!
Dora je izgledala iznenaĊeno.
- Nema potreba da se ljutiš zbog tog. Samo sam te pitala. I
to sasvim uljudno.
- Molim te, ne pitaj više ništa uljudno, jer nemam nameru
da ti odgovaram.
U Dorinim sledećim reĉima nije više bilo nimalo pretvaranja.
- Pitam se šta će Pol reći kad sazna da vreme provodiš sa
drugim ĉovekom.
Bleda i drhteći, Tina joj se obratila neprijateljski:
- Nameravaš da mu kaţeš? - ĉim je to rekla shvatila je da
je pogrešila . Trebalo je da zauzme bezbriţan stav i da pokuša
da ubedi devojku da Polu neće smetati to što je njegov ţena
našla sebi društvo za nekoliko ĉasova.
- Ako bih ga sluĉajno srela, mogla bih to da mu kaţem -
rekla je Dora umilno. - Ja liĉno znam da je on strahovito
ljubomoran.
99
Laknulo joj je kad se Bil vratio, ali je Dora ipak gledala u

nju trijumfujući dok se pozdravljala
- Do viĊenja Zabavljajte se dobro. Pozdravi Pola.
- Ko je ona? - pitao je Bil uĉtivo kada je Dora otišla
- Ona je prijateljica moga muţa - rekla je naizgled
ravnodušno.
Pola sata kasnije su se rastali pošto su se dogovorili da se
sastanu sledećeg dana u pola jedanaest. Ići će na ostrvo
Salamis.
Orestes je bio tamo, ali Pol još nije bio stigao. Pre nego što
je stigla do svoje sobe, Orestes joj je prišao sa onim
izveštaĉenim osmehom koji je toliko mrzela.
- GospoĊa Dora je dolazila pre pola sata; kaţe da je htela
da vidi gospodina Pola, ali on još nije bio došao. Rekla je da je
videla vas sa jednim Englezom ... prijateljem, zar ne?
- To se tebe ništa ne tiĉe - rekla mu je hladno.
- Ne, gospoĊo Pol... - osmeh je bio još gori. - Da li je
strastan u ljubavi? Grci su veoma strasni ostatak nije ĉula jer
ga je, nesposobna da se obuzda, ošamarila. Pogledao je
zaprepašćeno, spreman da i on njoj nešto uĉini.
Sklanjaj mi se s puta i ubuduće se drţi svoga mesta!
U sobi je sva drhtala. Nije bio njen stil da se tako ponaša, ali
sa Orestesom je uvek bilo drugaĉije.
Tina se osećala priliĉno nelagodno kada je Pol stigao.
Mogao je Orestes da mu kaţe da je Tina bila sa nekim drugim
ĉovekom. MeĊutim, ništa se nije dogodilo dok su se spremali
da izaĊu.
- Nisi kupila haljinu? - upitao je Pol dok su sedeli u
restoranu nešto kasnije.
100
- Ne, kupiću je u ponedeljak.

- To je priliĉno kasno. Kupi je sutra.
- Imaću dovoljno vremena i u ponedeljak.
- Kako hoćeš. Šta si radila danas? - pitao je, menjajući
predmet
- Ništa naroĉito. Išla sam na Akropolj.
- Izgleda da te to mesto privlaĉi. Ideš tamo svaki put kad
doĊemo u Atinu.
- Privlaĉi me - priznala je. - Mogla bih da idem tamo svaki
dan.
Prva dva jela su već bila posluţena kada je Tina videla
kako se izraz lica njenog muţa iznenada menja . Okrenula je
glavu da vidi ko je to privukao Polovu paţnju. Tako se trgla da
je prosula vino iz svoje ĉaše. Dora! Kako se ona našla baš u
ovom restoranu gde su ona i Pol veĉerali? To nije mogla biti
samo koincidencija! Tada se setila da je Pol rekao Orestesu
gde će biti u sluĉaju da nekome bude potreban.
Tina je sada bila sigurna da je Orestes rekao Dori gde su,
mada nije shvatala ĉemu sve to.
- Dora - Pol je ustao pogledavši pritom svoju ţenu da vidi
kako će ona reagovati na ovo njeno nametanje. Ona je uspela
da ostane nezainteresovana.
- Sama si? Moraš nam se pridruţiti - pozvao je kelnera i
traţio da postavi još za jednu osobu. Ustupio joj je odmah
svoju stolicu, a sam saĉekao da donesu drugu. Sasvim bleda,
Tina je sa nekom vrstom pomirenosti ĉekala da vidi šta će se
dogoditi. Bila je u pravu kada je pomislila da će Pol biti
paţljiv prema svojoj staroj ljubavi da bi joj vratio milo za
drago. Bila je strahovito ljubomorna, ali je uspela da izgleda
101
indiferentno, da mu pokaţe da joj nije stalo. Njih dvoje su

priĉali iskljuĉivši je potpuno iz razgovora. Bilo je jasno da je
Dora zbunjena, što se moglo razumeti, jer ona nije znala za
njihovo otuĊenje.
Kada se najzad devojka obratila Tini, bilo je to onim istim
umilnim glasom sa prikrivenim trijumfom.
- Da li si rekla Polu da smo se danas srele u Atini?
- Ne, nisam mislila da je to vaţno.
- Srele ste se? - Pol je gledao u svoju ţenu. - Zašto si
mislila da nije vaţno da mi to pomeneš?
Slegla je nemamo ramenima
- Tina je bila sa jednim šarmantnim mladim ĉovekom ...
zar ne? - govorila je kao da prede. Skoncentrisala se na jelo
ĉim je rekla ono zbog ĉega je oĉigledno i došla ovamo. Bila je
nestrpljiva da vidi kako će Pol reagovati na to. Polov prodoran
pogled bio je upravljen ka licu njegove ţene, ali se nasmejao
ĉim ga je Dora pogledala.
- Neki mladi ĉovek, draga? Neko koga ja znam?
Tina je odmah shvatila njegovu igru. Nije hteo Dori da
pruţi to zadovoljstvo.
- Ne, Pole, bio je to jedan mladi Englez koga sam ranije
upoznala. - Zastala je uplašeno setivši se kazne koja bi mogla
da usledi kasnije, kada budu sami. - Onda je bio na odmoru,
ali je dobio posao u jednoj banci i sada ţivi ovde - Tina je
pogledala u Doru. Njeno lice ništa nije govorilo. Bilo je
oĉigledno da je izbaĉena iz koloseka ovim svojim
promašajem.
- Ah, taj, mislim da si rekla da se zove Bil? - opet osmeh i
zainteresovanost . Niko ne bi pomislio da je ispod te prijatne
102
maske sve u njemu kljuĉalo od besa i da je planirao šta će da

uradi svojoj ţeni kada budu opet sami u svome stanu.
- Znaĉi, radi u Atini? Moţda bismo mogli da ga pozovemo
da jednom veĉera sa nama?
Tina mu je bila zahvalna što je nije izloţio poniţenju pred
Dorom. Pogledom mu je rekla da je razumela njegova prava
osećanja; rekla mu je i to da ga se uţasno boji. Ali njegov
pogled ništa nije odavao.
Dora je jela ćuteći, namrštenog lica. Pol je prezrivo gledao
u nju.
Posle veĉere je pozvao taksi za Doru, a njih dvoje su pošli
kući. Nije je pozvao u salon na još jedno piće, kao što je
obiĉno ĉinio. U kolima je bio zvaniĉan i tih. Šta li je
nameravao da joj radi? Moţda je trebalo da odbije da uĊe u
taksi. - On joj to ne bi dozvolio. Najzad je progovorio kada su
već bili blizu kuće.
- O ĉemu razmišljaš, Tina?
Nije odmah odgovorila. A zatim ...
- Ja... ja te se bojim, Pol. Ništa nije rekao.
103
X.
Ĉim su stigli u stan naredio je Orestesu da ide i da ostane

da spava kod svoje sestre.
- Tako, podsmehnula si se mom autoritetu i ponovo se
sastala sa tim ĉovekom? - Pol je stajao uz Tinu i gledao je s
visine. I ona je podigla pogled ka njemu dok je drhtala kao
prut. - Mislim da si razumela da je moja reakcija bila samo
poza.
- Da... i hvala ti što si me poštedeo poniţenja pred tim ...
tim stvorenjem. Nije dobila satisfakciju koju je oĉekivala.
Oĉi njenog muţa su besno sevale. Nije ga interesovala Dora
već samo neposlušnost njegove ţene.
- Da li je taj momak znao da si u Atini? Da li si se
dopisivala s njim?
- Ne, Pol, nisam. Mi... smo se... smo se... sluĉajno sreli
danas...
- Nemoj da laţeš! - nije više mogao da se obzuda; pošao je
ka njoj i zgrabio je za ruku. Privukao je k sebi snaţno i odmah
zatim ponovo odgurnuo. Tresao ju je takvom silinom da su joj
zubi cvokotali. U jednom trenutku je bila bez svesti tako da je
izgledalo da nije više ţiva. Ponovo je prodrmao.
- Ţališ što si se udala za mene, rekla si, ali budi sigurna da
ti neću dozvoliti da zaboraviš da si udata, ili da kršiš moj
autoritet.
Plakala je i molila ga da je ostavi na miru.
104
- Pusti me! Dovoljno si me kaznio... jecala je.

- Da li ćeš ga ponovo videti?
Tina je htela da odmahne glavom ali je iznenada, nešto
van nje ne kontrole, pobedilo njen strah. Podigla je glavu i
odgovorila mu prkosno.
- Da, hoću! Pa šta! Sutra ćemo provesti dan zajedno, ići
ćemo na Salamis! Neću dozvoliti da mi ti komanduješ...
stranac! Paganin koji nema pojma o tome kako sa ţenom treba
postupiti! Biću sa njim kad god ja to budem htela, i ti tu ne
moţeš ništa! Ništa!
Posle tih reći zavladala je zastrašujuća tišina. Pogledala ga
je i opet ga se bojala.
- Ne mogu ništa... - glas mu je bio pun pretnje. Tina se
trgla od straha, ali je i dalje stajala kao paralizovana. MeĊutim,
znala je da mora da se pokrene, da pokuša nešto. Ideja da
potrĉi prema vratima nije joj vredela. Stigao je i stegao je tako
u divljaĉki zagrljaj da je osetila da gubi razum. Suze su lile niz
njeno lice. Oĉajniĉki se borila, udarala ga pesnicama po
grudima pokušavajući da ga se oslobodi. On je sluĉajno
nagazio ivicu njene haljine i kada se još jednom trgla haljina
se pocepala. Popustio je i patent zatvaraĉ i lepa haljina se
našla na podu.
Pol je gledao najpre u haljinu, a zatim u Tinino polugolo
telo. Nije se više borila; znala je kakve će primitivne strati sad
da ga obuzmu. Osetila je ukus krvi u ustima posle njegovog
poljupca. Nije znala da li je njena ili njegova. Njegove ruke su
takoĊe dokazivale da je on gospodar. Bila je već skoro
onesvešćena kad je najzad podigao i poneo ka krevetu.
105
- Ti si moja, zapamti! Ako samo budeš pogledala tog

drugog ĉoveka, ubiću te!
Sledećeg jutra Pol nije nikuda išao. Sva bleda i slaba,
osećajući se bolesnom, Tina je mislila samo na Bila koji je
ĉekao na nju.
- Mogu li da izaĊem? - upitala je najzad.
- Zašto?
- Bil će ĉekati.
- Neka ĉeka!
- Mogu li samo da odem da mu kaţem da ne mogu da
idem s njim?
- Ne moţeš.
- Misliš da se neću vratiti?
- Da li bi se vratila? - pitao je radoznalo.
- Ne znam. Mi smo toliko razliĉiti. Rekla sam ti da te se
bojim. To je istina. Ţena ne bi trebalo da trpi tako brutalno
ponašanje.
- Ko je sve to izazvao, Tina? - pitao je blagim glasom.
Usne su joj zadrhtale. Pomislila je da mora da mu kaţe
sve, o njegovoj majci, o Dori, o Orestesu. Ali znala je da ne
vredi.
- Tina, ja sam te pitao nešto.
- Verovatno je to bila moja greška - priznala je.
- Otkrila si da me više ne ţeliš, tako sam bar ja shvatio.
- Brak ne vredi bez ljubavi - dodala je. Naša je ljubav
samo fiziĉka privlaĉnost, a to nije dovoljno za uspešnu
zajednicu. Mi nismo jedno za drugo.
106
- Ali u poĉetku smo odgovarali jedno drugom - podsetio ju

je. - Ti si me ţelela isto koliko i ja tebe. Nešto se dogodilo što
je izazvalo pramenu u tebi, ali ja ne mogu da otkrijem šta. Zar
nećeš da mi kaţeš, Tina? - u njegovim oĉima nije bilo više
niĉega grubog.
Odmahnula je glavom.
- Ti to samo zamišljaš.
Nije više insistirao. Rekao, je samo da će se sutra vratiti
kući. Odloţiće veĉeru. Otkazaće gostima.
- To je zato što se bojiš da ne pobegnem, zar ne?
Potvrdio je to glavom bez oklevanja.
- Nikada ti neću dati priliku da me napustiš. Rekao sam ti
sinoć da si moja. Moja ćeš uvek i biti.
Kada su ujutru pošli, Tina je morala da se vrati po nešto
što je zaboravila. Bila je već nasred hola kada je zastala ĉuvši
Orestesev glas. Upravo je razgovarao s nekim telefonom u
maloj Polovoj kancelariji.
- Da, bilo je problema. Gospodin Pol je bio zelen od besa i
naredio mi da idem kod sestre. Verovatno zato da bi mogao da
tuĉe svoju ţenu jer, kaţete, rekli ste mu. Obećali se mi petsto
drahmi zato što sam vam rekao gde su veĉerali. Ostavite to
kod mog prijatelja u... - prekinuo je kad se Tina ne ĉujno našla
pored njega. Uzela mu je slušalicu iz ruku i spustila je.
- A sada - rekla je odluĉno - moţeš sa mnom da
razgovaraš!
- Poruĉivao sam namirnice od piljara...
- Razgovarao si sa Dorom. Ti si joj sinoć rekao gde smo
veĉera.
- Nisam ništa rekao!
107
- Ĉula sam da treba da ti plati petsto drahmi za

informaciju. Sve vreme sam znala da je u pitanju neka zavera;
nije mogla da doĊe tamo sluĉajno. Ali Pol nije ništa sumnjao.
On nije video Doru pre toga, zar ne? Nije ni znao da je bila
ovde? Ali ja sam znala i znala sam šta ti je rekla. Zašto ti je to
rekla? Zašto? - ĉovek je slegnuo ramenima.
- Ne znam.
- Onda razmisli ponovo, Orestes. Ja ti mogu dati otkaz,
seti se toga. A sluĉajno znam da moraš da pomogneš da se
spremi miraz...
- Ne otkaz! - skoro je uzviknuo.
- Trebalo je ranije da razmišljaš o tome. Petsto drahmi je
veliko iskušenje...
- Zašto ti je Dora rekla da me je videla s tim ĉovekom?
- Verovala je ... - još uvek je oklevao - da ću reći
gospodaru.
- Ali ti mu nisi rekao.
Opet oklevanje.
- Ako vam sve kaţem, nećete reći gospodinu Polu?
- Neću.
- Mislim da sam ţeleo da vodim ljubav s vama...
- Šta!
-Volim vašu plavu kosu i mislim da ste strasni... jer moj
gospodar voli strasne...
- Orestes! - zagrmeo je Polov glas. - O ĉemu to, do Ċavola,
priĉaš.
Orestes je bio siv kao pepeo i sav se tresao.
- Gospodine...
108
- O ĉemu si to govorio? - ponovo je zagrmeo Pol i prišao

mu kao da će ga udariti. - Odgovori pre nego što stisnem prste
oko tvoga vrata!
Orestes je poĉeo da govori grĉki.
- Engleski! I to brzo!
Orests je ispriĉao celu priĉu. Ĉak i to da ga je Tina
ošamarila, ĉime je otkrio da je bio drzak prema njoj.
- Na Tininu molbu, pre nego što je otišao, Pol mu je
isplatio njegovu zaradu.
- Ţao mi je što se sve to dogodilo. Znao sam da je Dora
ljubomorna, ali nisam ni pomišljao da bi mogla da ode tako
daleko. Pretpostavljam da ovo ništa ne menja meĊu nama?
- Ništa.
***
Julijino venĉanje predstavljalo je pravi dogaĊaj u selu.
Kada su Tina i Pol stigli, svi su već bili uzbuĊeni. Sveštenik je
brijao mladoţenju, a deveruše su ukrašavale krevet . Zvuci
buzukija su odjekivali sa mikrofona.
I u crkvi je bila strahovita guţva; blicevi mnogobrojnih
fotoaparata su neprekidno sevali. Tina je za trenutak
zaboravila da treba da bude hladna prema muţu i obraćala mu
se veselo pokazujući mu nešto ili ga nešto pitajući. On se do
srca smejao, što je Tinu opet rastuţilo. Odavno ga nije ĉula da
se smeje. Od povratka iz Atine ţiveli su u posebnim sobama.
Izgledalo je kao da Pol ima kompleks krivice. Da li zbog
surovog ponašanja prema njoj, ili zbog Dore, Tina to nije
znala, ali joj to i nije bilo vaţno. Jedino je znala da ne ţeli i
109
dalje tako da ţivi. Ako bi joj se opet silom pribliţio, odmah bi

ga napustila. Moţda je on to osećao i zato je ostavljao na miru.
Bilo je veoma kasno kada su gosti poĉeli da se razilaze.
Kada su stigli do svog automobila, Pol je video da je blokiran i
da neće moći da izaĊe. Ĉim su se jedna kola ispred njega
pomerila, on je pokušao da se izvuĉe. Noć je bila mraĉna a
mnogobrojni farovi, koji su se sada neprestano palili,
zaslepljivali su ga. Tina nije ušla u kola da bi mu pomogla da
se probije. Odjednom, iz mraka je dojurio jedan drugi
automobil, zahvatio kraj njenog kaputa i, pre nego što je
uspela da vikne, bila je na zemlji, vuĉena prema toĉkovima
Polovog automobila koji je već krenuo.
- Moja glava - zacvilela je kada je trenutak kasnije Pol
podigao u naruĉje.
***
Nekoliko sati kasnije, osvestila se u bolnici. Videla je
bolniĉarku kraj sebe, setila se svega i poĉela da plaĉe.
- Vi ste veoma srećna ţena - rekla joj je bolniĉarka. - Vaš
muţ je u mnogo gorem stanju.
- U gorem stanju? Ne razumem.
- Sada ću vam ga poslati, pa ćete sami videti.
Pol je ušao i ona je odmah primetila da je izgledao bar
deset godina stariji.
- Tina, ljubavi moja! Mala moja! Mislio sam da sam te
zauvek izgubio. Nisam znao šta da radim, a nešto sam morao
da poduzmem...
110
-Ti me voliš? - On je samo klimnuo glavom a ona se

osmehnula.
- Ti me zaista voliš? - pitala je ponovo. - A ja to nisam
znala... Trebalo je da ti kaţem da ja tebe volim... Volela bih da
sam ti to rekla!
- Ti... me voliš? Da li je to istina? Tina nije uspela da
odgovori jer je doktor došao baš tog trenutka i Pol je morao da
izaĊe.
Posle nedelju dana, Tina se vratila kući. Pol ju je
posećivao u bolnici svakoga dna i ostajao koliko su mu
dozvoljavali. Svi nesporazumi su bili rašĉišćeni i Tina je znala
da je muţ voli.
Sedeli su u udobnoj dnevnoj sobi. Bilo je već hladno i
prijatna vatra je gorela u kaminu.
- Tako se radujem što smo otkrili da volimo jedno drugo -
promrmljala je Tina u njegovom zagrljaju. - Ta nesreća nas je
najzad zbliţila.
- Da sam te izgubio, Tina, moj ţivot bi bio završen.
Tina je znala da on govori istinu i u sebi se molila za sreću
da dugi niz godina provedu zajedno. Bilo je tiho u sobi i
prijatno uz mirisnu vatru borovine. Okrenula se ka njemu,
dodirnula svojim usnama njegove i predala se dugom
poljupcu.
KRAJ
111

Divlja Ljubav PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Divlja Ljubav PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Book as passion & BD

Poznavao je samo tri nedelje kad joj je predloţio da ţivi s

istaknuta, oĉi ĉeliĉnog sjaja, kao ugalj crna kosa i veoma

- Pa zar ne misliš da je lepo što ĉuvaju svoju ĉestitost?

- Lepota kao što je tvoja, Tina - govorio je Pol - je dar koji

- Zaboravi me i potraţi neku drugu. Ima na hiljade turista

- Kako hoćeš - glas mu je bio indiferentan, delovao je na

opojno vino, dodir njegovih ruku po njenom vratu i ramenima

- Ipak sam ja budala ! Ţelim te, a nešto me spreĉava da te

- Osećam da bi. Nisi ti potpuno indiferentna prema meni,

zavodnika i bio je, po njenim reĉima »opasno i neodoljivo«

- Onda si luda - prekinuo je nestrpljivo. - Kad se nešto ne

Tina je, naizgled, odluĉno odmahnula glavom, ali se

Sledećeg jutra donela je odluku. Mora da prekine boravak

Ujak je ušao i seo za sto da doruĉkuje. Bio je to krupan

- Svakako, ako to zaista ţeliš.

- Neće mi ni biti potreban - uveravala ju je Tina. - Inaĉe

nje što je napustila stan. Mogla bi sada odmah da se spakuje i

povukla dublje u hodnik. No istog trenutka stala je kao

- Kako se usuĊujete? - gospoĊa Frans-Kobet je konaĉno

- Kako si saznao gde sam?

biti ljubazan i paţljiv... Ali, da li je to dovoljno? Namrštila se i

poštujem, Tina i to mnogo. Baš zbog tih tvojih ideala kojih se

nagovoriš da ţivim s tobom. Video si u kakvoj sam bednoj

Avion je kruţio iznad predgraĊa Herakliona. Gledajući

Na aerodromu ih je ĉekao Marko. Tina se iznenadila kada

svojim muţem. Bila je prostrana i svetla. Jedan prozor

- Da. Kuća je bila graĊena za dva prijatelja, za dve

Veĉera je posluţena u trpezariji sa visokom tavanicom i

- Sve ... Uz zadovoljstvo koje je upravo osetila slušajući

Šest nedelja posle venĉanja, Pol joj je rekao da će je voditi

- Divno. Iznenadićete se kada budete videli vilu.

Tina je osetila da je hvata bes. Da li je to jedna od

- Sluĉajno sam danas u Atini i pomislila sam da si moţda

radi. Pomisao da ode ujaku odmah je odbacila. Nije htela da ih

neobuzdano, jedva svesna umirujućih reći koje je ţena

Duga tišina, a zatim:

Oklevala je, pogledala ga je kroz suze koje su joj još uvek

- Ponekad, kad ima slobodan dan, ostane da prenoći kod

- Ja sam pretpostavljala da je spavao sa Dorom, a on nije.

Uputila se ka Akropolju više instinktivno, nego po nekom

ponašanje, neposredan osmeh ... i bilo je tako lepo razgovarati

- Idem u hotel moga ujaka na skveru Konstitucija. Moţete

Tina je kratko sve objasnila dodajući i to da Pol to nikada

gradom, njegove hramove koji su bili zlatni na suncu. Tina je

zatim, odluĉivši brzo, nastavila je istim, lepršavim tonom: -

do kojih je silom dolazio. Bila je skoro onesvešćena kada je

oĉekivala ĉak novi napad, jer je stalno stiskao i otvarao

Tina je grĉevito stisnula usta. I pored toga što je osetila

ĉovekom izazvala je bes u meni - ponovo mu je lice bilo

srebrnim sjajem, tamo gde je padala svetlost lampe. Pogledom

Ostrvo Patmos videlo se najpre samo u magli kiše, ali je

izgledale ţive i u svojim tamnim dubinama ĉuvale svu onu

Pol je to preveo. Gledajući u nju paţljivo, Tina je pokušala

kuću i otišla da ţivi sa sestrom. Ali jednoga dana je ta kuća

Noć je bila divna, prijatno sveţa. Sve je unaokolo odisalo

- Ţelim da govorim s tobom. DoĊi kod mene!

- On sve vreme voli tu devojku-... tu Doru Vasilu. To je

- Nikada se neću razvesti od Pola, gospoĊo Kristos, ĉak

Za Tinu je sve u njoj bilo zlo i ona se ponovo stresla

- U tom sluĉaju, Tina, ne moraš opet da dolaziš.

ţena, nema potrebe za drugima. Ţivi si mojom tetkom zbog

Tri dana kasnije vratili su se na Krit i sledeće dve nedelje