Evropin “zajednički komšiluk": Nove tenzije u Ukrajini - Nedeljnik 7/7/18, 11'24

Evropin “zajednički komšiluk":

Nove tenzije u Ukrajini

Kako je istočna Ukrajina u januaru 2015. godine i dalje bila poprište

ofanzivnog rata, drugi sporazum iz Minska bio je plod in extremis
diplomatskih napora. Franko-nemački tandem morao je da dâ sve od sebe
ne bi li ponudio novu priliku za mir. Kada je Vašington početkom februara
2015. godine nagovestio mogućnost dostavljanja sofisticiranog naoružanja
Ukrajini, Pariz i Berlin su pohitali da pokrenu inicijativu na najvišem nivou
kako bi umanjili rizik od vojne eskalacije s Rusijom.

Bilo je potrebno gotovo šesnaest sati pregovora kako bi predstavnici

"normandijskog formata (1)" - tadašnji predsednik Francuske Oland,
nemačka kancelarka Angela Merkel, ukrajinski predsednik Petro
Porošenko i ruski predsednik Vladimir Putin - koji su se 12. februara sastali
u glavnom gradu Belorusije, postigli kompromis. Sa trinaest tačaka i

http://www.nedeljnik.rs/lmd/portalnews/evropin-zajednicki-komsiluk-nove-tenzije-u-ukrajini/ Page 1 of 6
Evropin “zajednički komšiluk": Nove tenzije u Ukrajini - Nedeljnik 7/7/18, 11'24

jednim dodatkom, sporazum „Minsk 2" u osnovi je isti kao i „Minsk 1",
potpisan 5. septembra 2014. godine između lidera Rusije, Ukrajine i
samoproklamovanih republika (2).

Evropljani se već neko vreme muče da ponovo pokrenu odavno

zapostavljeni dijalog, posebno o pitanju zemalja njihovog „zajedničkog
komšiluka" (Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Moldavija,
Ukrajina), što je ukrajinska kriza samo dodatno otežala. Evropska unija je
u maju 2009. godine pokrenula program Istočno partnerstvo, na inicijativu
Poljske i Švedske, dveju zemalja sa istorijski teškim odnosima s Rusijom.

Ovo partnerstvo će do kraja 2015. godine dovesti i do uspostavljanja zone

slobodnog tržišta (3) koja izuzima svaki drugi sporazum s Moskvom, koja
uprkos tome s ovim državama deli sistem standarda i ključne trgovinske
odnose. Reagujući na tu inicijativu, Kremlj je istakao Evroazijsku
ekonomsku uniju, u kojoj bi Ukrajina igrala ključnu ulogu (4). Rusija je
zabrinuta zbog toga što su zemlje s kojima deli istoriju strateški bliže
Severnoatlantskom savezu (NATO) i ekonomski se uklapaju u kalup
Evropske unije. Zbog toga je u tom istom trenutku proglasila „zonu
privilegovanih interesa", koju su Evropljani i Sjedinjene Države odbili da
priznaju. Ukrajina je, kao istočni sused Evropske unije i „blisko
inostranstvo" Rusije, postala predmet geopolitičkog udaljavanja koje je
raspirilo njenu teritorijalnu polarnost na liniji istok-zapad.

Razbuktavanje neprijateljstva

Ova borba oko uticaja bila je plodno tle za krizu čije je razbuktavanje
dovelo do rata u Donbasu. Sada je teško vratiti se istim putem kojim se
dotle došlo. I dok Evropljani i Amerikanci ne zaboravljaju iznenadnu
aneksiju Krima 16. marta 2014 - zaslužnu za prvi talas sankcija - Moskva
smatra da je tačka bez povratka pređena još promenom režima 23.
februara 2014. godine. Dva dana ranije, zahvaljujući posredovanju
Evropljana, i to u prisustvu predstavnika Rusije, postignut je sporazum o
rešavanju krize između tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora
http://www.nedeljnik.rs/lmd/portalnews/evropin-zajednicki-komsiluk-nove-tenzije-u-ukrajini/ Page 2 of 6
Evropin “zajednički komšiluk": Nove tenzije u Ukrajini - Nedeljnik 7/7/18, 11'24

Janukoviča i lidera opozicije.

Najavivši pre svega povratak na parlamentarni režim, kao i prevremene

predsedničke izbore, sporazum su potpisali i tadašnji nemački i poljski
ministri spoljnih poslova, Frank Valter Štajnmajer i Radosav Sikorski. Pa
ipak, već idućeg dana Janukovič je prebegao u Rusiju; a 23. februara,
Aleksander Turčinov, predsedavajući Rade (ukrajinska skupština), bio je
nominovan za privremenog predsednika (Petro Porošenko biće izabran za
lidera zemlje 7. juna). Rusija evropske garante sporazuma od 21. februara
krivi ne samo za to da su odustali od njegove primene već i da su omogućili
državni udar.

Kriza je 17. jula doživela odlučujući preokret, kada je putnički avion

„Malezija erlajnsa" oboren iznad Donbasa: ova drama potegla je novi talas
sankcija, koje su sada ciljale na rusku ekonomiju. U avgustu su pojačanja
„dobrovoljaca" i ruske pomoći spasla separatiste Donbasa od naizgled
neminovnog vojnog poraza. Uspeh kontraofanzive predvođene ustanicima
iz narodnih republika Donjeck (DNR) i Lugansk (LNR) naveo je strane da
se sastanu u glavnom gradu Belorusije i 5. septembra 2014. godine ugovore
prvi sporazum iz Minska. Neprijateljstva su se, međutim, samo ohladila, ali
nijedna strana nije osetila da je zadovoljna: zona u kojoj je utočište našlo
pet miliona Ukrajinaca umakla je kontroli Kijeva, dok pobunjeničke
teritorije bez pristupa luci Marijupolj na Azovskom moru i železničkom
čvoru u Debaljcevu, na pola puta između Donjecka i Luganska, nisu imale
ekonomsku budućnost. Nedostatak stvarne kontrole u ovom sporazumu
doveo je do obnavljanja sukoba, koji su se pojačali u blizini ovih
neuralgičnih tačaka, kao i oko aerodroma u Donjecku.

„Minsk 2" nastao je kao proizvod evropskih strahova od eskalacije velikog

sukoba na kontinentu, kao i od vojnog, političkog i ekonomskog kolapsa na
čijoj se ivici Ukrajina nalazi. Primarni cilj sporazuma bio je - i ostao - da
sukobljene strane primora na obustavu borbi.

Istovremeno, kriza se još od bitke za Debaljcevo pretvorila u sukob niskog

http://www.nedeljnik.rs/lmd/portalnews/evropin-zajednicki-komsiluk-nove-tenzije-u-ukrajini/ Page 3 of 6
Evropin “zajednički komšiluk": Nove tenzije u Ukrajini - Nedeljnik 7/7/18, 11'24

intenziteta, koji podseća na pozicioni rat. Povremeno se čuje teško

naoružanje - koje je na osnovu poslednjeg sporazuma u Minsku trebalo
skloniti s linije kontakta - kada zaraćene strane odluče da testiraju
suparničku odbranu. Obe strane upuštaju se u provokacije na
svakodnevnom nivou, ali nije bilo većih eskalacija, izuzev bitke kod
Advivke (28. januar - 5. februar 2015), tokom koje su separatisti uzalud
pokušali da na prepad zauzmu taj železnički čvor.

Njihovu efikasnost umanjilo je to što nijedna od učesnica sukoba nije

postigla svoje ciljeve: Kijev nije uspeo da povrati suverenitet nad
teritorijama pod komandom separatista; ustanici nisu uspeli da u dovoljnoj
meri konsoliduju tu istu kontrolu, koja otprilike odgovara oblastima
Donjecka i Luganska, neophodnu zarad težine njihovog zahteva za
nezavisnošću.

Sporazum je doživeo neuspeh i zbog toga što ga je teško primeniti u

konkretnim uslovima na terenu, ali i zbog slabih mehanizama kontrole.
Dokument ne sadrži nijednu meru koja bi omogućila raspoređivanje
umetnute snage, čije bi sastavljanje dovelo do novih razmirica između
Rusa, Ukrajinaca, separatista i Evropljana. Vladimir Putin je u septembru
2017. godine izneo predlog razmeštanja plavih šlemova, čija bi misija bila
zaštita posmatrača OEBS-a tokom njihovih posmatračkih misija duž linija
fronta. Ovaj projekat nije se dopao Kijevu i Vašingtonu, koji bi rado da se
prisustvo ovih „telohranitelja" proširi na ceo Donbas, a posebno na onaj
deo rusko-ukrajinske granice koji je umakao kontroli Ukrajine. Razlike u
modelima raspoređivanja plavih šlemova od tada dale su pravo ovakvom
razmišljanju.

„Minsk 2" omogućio je da se 14. marta 2015. usvoji rezolucija o

razgraničenju teritorija Donbasa koje se nalaze pod posebnim statusom.
Rezolucija je izglasana 16. septembra 2014. godine, ali nikada nije
primenjena. Taj bi im status, u sklopu decentralizacije koja bi tim
teritorijama omogućila neki vid jezičke, ekonomske i bezbednosne

http://www.nedeljnik.rs/lmd/portalnews/evropin-zajednicki-komsiluk-nove-tenzije-u-ukrajini/ Page 4 of 6
Evropin “zajednički komšiluk": Nove tenzije u Ukrajini - Nedeljnik 7/7/18, 11'24

autonomije, dozvolio stvaranje sopstvenih policijskih snaga: što je bilo

sasvim neprihvatljivo tadašnjoj ratnohuškačkoj vladi Ukrajine, pre svega
tadašnjem premijeru Arseniju Jacenjuku i ministru unutrašnjih poslova
Arsenu Avakovu, koji su pozivali na potpuni poraz separatista.

Nesretan razvoj

U osnovi, Zakon o reintegraciji Donbasa - izglasan 18. januara 2018. godine

u Radi, nakon što joj je prvi put predstavljen u oktobru 2017 - predstavlja
pobedu onih snaga u Kijevu koje se zalažu za uspostavljanje sanitarnog
kordona duž separatističkih provincija. U njemu nema pomena sporazuma
iz Minska, ali ima poziva na prekid komunikacije i nametanje trgovinske
blokade Lugansku i Donjecku. Kijev se ovim zakonom zapravo odlučio za
„malu Ukrajinu", dok politički i finansijski teret - od kog se i Moskva
sklanja - pokušava da prebaci na Donbas.

Rusi su nakon potpisivanja sporazuma „Minsk 2" mogli sebi da čestitaju na

potvrdi odnosa snaga uspostavljenog nakon bitke za Debaljcevo, koje su
separatisti uspeli da oduzmu od Ukrajine. Francuzi i Nemci mogli su da se
hvale izbegavanjem eskalacije sukoba. Sporazumi iz Minska danas su
isuviše jednostavan okvir za upravljanje ovim sukobom. Konstatujući
njihovu političku neefikasnost, Rusi su ušli u neposredne razgovore s
Amerikancima. Za taj kanal komunikacije zaslužni su Vladislav Surkov -
Putinovo odgovorno lice za Ukrajinu - i Kurt Volker - američki specijalni
izaslanik za Ukrajinu. To su loše vesti za Pariz i Berlin, koji su svoj
kredibilitet uložili na „normandijski format" - pre svega Francuska - i
inicirali sporazume iz Minska. Njihov neuspeh na ovom planu imaće
diplomatske posledice.

Izglede za rešavanje ovog sukoba s nejasnim ishodom dodatno otežava

približavanje ukrajinskih predsedničkih izbora 2019. godine, kao i
eskalacija tenzija između Rusije i evroatlantske zajednice nakon afere
Skripalj i navodne upotrebe hemijskog naoružanja u Siriji od strane
Damaska. U tom kontekstu odluka koju je Vašington doneo početkom ove
http://www.nedeljnik.rs/lmd/portalnews/evropin-zajednicki-komsiluk-nove-tenzije-u-ukrajini/ Page 5 of 6
Evropin “zajednički komšiluk": Nove tenzije u Ukrajini - Nedeljnik 7/7/18, 11'24

godine da Ukrajini dostavi antitenkovske rakete „javelin" ne uliva

preteranu nadu, iako je ovo naoružanje uskladišteno pod američkom
kontrolom na zapadu Ukrajine, više od 1.000 kilometara od ruske granice.

IGOR DELANOE je zamenik direktora Franko-ruske opservatorije u

Moskvi.

PREVOD: Matija Medenica

(1) U pitanju je referenca na diplomatski susret koji je četvoro lidera

održalo 6. juna 2014. godine, na marginama komemoracije iskrcavanja u
Normandiju.

(2) Ovaj sporazum dopunjen je memorandumom koji su iste strane

potpisale 19. septembra 2014. godine.

(3) Uspostavljanje zone slobodnog tržišta između Ukrajine i Evropske unije

isprva je planirano za 31. decembar 2015. godine. Na snagu je stupila tek
prvog septembra 2015.

(4) Vidi: Jean Radvanyi, "Moscou entre jeux d'influence et démonstration

de force", Le Monde diplomatique, maj 2014.

http://www.nedeljnik.rs/lmd/portalnews/evropin-zajednicki-komsiluk-nove-tenzije-u-ukrajini/ Page 6 of 6