Prva domaća zadaća

Dorotea Rajšel
Sustavi diferencijalnih jednadžbi
3. prosinca 2018.

Zadatak 1.

Funkcija f : R3 → R2 definirana s f = (f1 , f2 ), gdje su

p
f1 (x, y1 , y2 ) = |y2 − 3| + (x − 2)(y1 − 5)
f2 (x, y1 , y2 ) = xy13 + cos(y2 − 1),

je neprekidna pa možemo primijeniti Peanov teorem na proizvoljnom zatvorenom pravo-

(0) (0)
kutniku oko proizvoljne točke (x0 , y1 , y2 ). Dobivamo rješenje na nekom intervalu oblika
hx0 − δ, x0 + δi, pri čemu δ ovisi o točki početnog uvjeta i izboru pravokutnika. Ne možemo
tvrditi da je to rješenje jedinstveno.
Neka je dan zatvoreni pravokutnik oko točke početnog uvjeta oblika
(0)
R = {(x, y1 , y2 ) : |x − x0 | ≤ a, |yi − yi | ≤ b, i = 1, 2}

za neke a, b > 0.
Funkcija f2 je Lipschitzova po y1 i y2 varijabli na R:

y13 − y1 3 |
|f2 (x, ye1 , y2 ) − f2 (x, y1 , y2 )| = |x||e
= 3|x||ξ1 |2 |e
y1 − y1 |, ξ1 ∈ I(e
y1 , y1 )
(0)
≤ 3(a + |x0 |)(b + |y1 |)2 |e
y1 − y1 |, (x, ye1 , y2 ), (x, y1 , y2 ) ∈ R

|f2 (x, y1 , ye2 ) − f2 (x, y1 , y2 )| = | cos(e

y2 − 1) − cos(y2 − 1)|
= | sin(ξ2 − 1)||e
y2 − y2 |, ξ2 ∈ I(e y2 , y2 )
≤ |e
y2 − y2 |, (x, y1 , ye2 ), (x, y1 , y2 ) ∈ R
(0)
Dakle, imamo Lipschitzove konstante L21 = 3(a + |x0 |)(b + |y1 |)2 koja ovisi o pravokutniku
i početnom uvjetu i L22 = 1.
Funkcija f1 je Lipschitzova po y1 varijabli na R:

|f1 (x, ye1 , y2 ) − f1 (x, y1 , y2 )| = |x − 2||e

y1 − y1 |
≤ (a + |x0 − 2|)|e
y1 − y1 |, (x, ye1 , y2 ), (x, y1 , y2 ) ∈ R

1
gdje konstanta L11 ovisi o pravokutniku R i početnom uvjetu.
(0)
Lipschitzovost funkcije f1 po y2 varijabli ovisi o vrijednosti y2 .
(0)
Pretpostavimo da je y2 = 3. Tada f1 nije Lipschitzova ni na jednom zatvorenom
(0) (0)
pravokutniku R oko (x0 , y1 , y2 ). Ako pretpostavimo da je, tada postoji L > 0 takva da je

|f1 (x, y1 , ye2 ) − f1 (x, y1 , y2 )| ≤ L|e

y2 − y2 |, ∀(x, y1 , ye2 ), (x, y1 , y2 ) ∈ R

Za ye2 > 3, y2 > 3 imamo

p p y2 − y2 |
|e
|f1 (x, y1 , ye2 ) − f1 (x, y1 , y2 )| = | ye2 − 3 − y2 − 3| = p √
ye2 − 3 + y2 − 3

Iz toga slijedi nejednakost

p p 1
ye2 − 3 + y2 − 3 ≥
L
No, možemo izabrati ye2 > 3 i y2 > 3 dovoljno blizu 3 tako da vrijedi
p p 1
ye2 − 3 + y2 − 3 <
L
Dobili smo kontradikciju pa f1 nije Lipschitzova po varijabli y2 ni na jednom zatvorenom
(0) (0)
pravokutniku R oko (x0 , y1 , y2 ). Dakle, u tom slučaju ne možemo primijeniti Picardov
teorem.
(0) (0) (0) (0)
U slučaju y2 > 3 i y2 < 3 možemo naći zatvorene pravokutnike oko (x0 , y1 , y2 ) na
kojima je f1 Lipschitzova po varijabli y2 . f je tada Lipschitzova na takvim pravokutnicima
po varijablama y1 i y2 pa možemo primijeniti Picardov teorem.
Kada pravokutnik siječe os y2 = 3, f1 nije Lipschitzova po varijabli y2 na tom pravokut-
niku iz istog razloga kao gore.
(0) (0)
Promotrimo npr. slučaj y2 > 3. Tada možemo odabrati b > 0 td. je y2 − b > 3 pa
pravokutnik R ne siječe os y2 = 3. f1 je tada neprekidno diferencijabilna na R pa možemo
primijeniti teorem srednje vrijednosti. Za (x, y1 , ye2 ), (x, y1 , y2 ) ∈ R imamo:
p p
|f1 (x, y1 , ye2 ) − f1 (x, y1 , y2 )| = | ye2 − 3 − y2 − 3|
1
= √ |e
y2 − y2 |, ξ2 ∈ I(e
y2 , y2 )
2 ξ2 − 3
(0) (0)
Jer je ξ2 ∈ [y2 − b, y2 + b], imamo ocjene
(0) (0)
ξ2 > y2 − b > 3 ⇒ ξ2 − 3 > y2 − b − 3 > 0

pa je
1
|f1 (x, y1 , ye2 ) − f1 (x, y1 , y2 )| ≤ q |e
y2 − y2 |
(0)
2 y2 − b − 3
Dakle, f1 je Lipschitzova na tom pravokutniku po varijabli y2 .

2
 (0) (0)
U slučaju y2 < 3 izaberemo b > 0 tako da je y2 + b < 3. Za (x, y1 , ye2 ), (x, y1 , y2 ) ∈ R
imamo:
p p
|f1 (x, y1 , ye2 ) − f1 (x, y1 , y2 )| = | −e
y2 + 3 − −y2 + 3|
1
= √ |e
y2 − y2 |, ξ2 ∈ I(e
y2 , y2 )
2 −ξ2 + 3
Jer je ξ2 ∈ I(e
y2 , y2 ), imamo ocjenu
(0) (0)
ξ2 < y2 + b < 3 ⇒ −ξ2 + 3 > 3 − (y2 + b) > 0

pa je
1
|f1 (x, y1 , ye2 ) − f1 (x, y1 , y2 )| ≤ q y2 − y2 |
|e
(0)
2 3 − y2 − b
Dakle, f1 je Lipschitzova na tom pravokutniku po varijabli y2 .
(0)
Zaključujemo da u slučaju y2 6= 3 možemo pronaći zatvorene pravokutnike u R3 oko
(0) (0)
(x0 , y1 , y2 ) na kojima je funkcija f neprekidna i Lipschitzova po varijablama y1 i y2 pa
možemo primijeniti Picardov teorem na tim pravokutnicima. Dobivamo lokalno jedinstveno
rješenje na nekom intervalu oblika hx0 − δ, x0 + δi, δ ≤ a.

Zadatak 2.
Funkcija f : R4 → R3 je definirana s f = (f1 , f2 , f3 ), gdje su

f1 (x, y1 , y2 , y3 ) = 3x + cos(y2 − 1) + 2y3

f2 (x, y1 , y2 , y3 ) = x|y1 − 1| − 2 sin y2 + y3
f3 (x, y1 , y2 , y3 ) = y1 + x + |y2 − 2|

f je neprekidna na R4 pa možemo primijeniti Peanov teorem na proizvoljnom zatvorenom

pravokutniku oko točke (0, 1, 0, 0). Vrijedi i više; f je Lipschitzova na proizvoljnom pravokut-
niku oko te točke. To možemo pokazati koristeći teorem srednje vrijednosti ili korištenjem
nejednakosti |a| − |b| ≤ |a − b| za neke a, b ∈ R.
Dakle, možemo primijeniti Picardov teorem na proizvoljnom zatvorenom pravokutniku
oko (0, 1, 0, 0) čime dobivamo jedinstveno rješenje definirano na nekom intervalu [−δ, δ],
δ > 0.
Za proizvoljan a > 0 definirajmo Ωa = [−a, a] × R3 . f je dobro definirana i neprekidna
funkcija na Ωa . Pokažimo da je Lipschitzova na Ωa s globalnom konstantom.
f1 je trivijalno Lipschitzova po varijabli y1 (L11 = 0).

|f1 (x, y1 , ye2 , y3 ) − f1 (x, y1 , y2 , y3 )| = | cos(e

y2 − 1) − cos(y2 − 1)|
= | sin(ξ2 − 1)||e
y2 − y2 |, ξ2 ∈ I(e y2 , y2 )
≤ |e
y2 − y2 |, (x, y1 , ye2 , y3 ), (x, y1 , y2 , y3 ) ∈ Ωa

|f1 (x, y1 , y2 , ye3 ) − f1 (x, y1 , y2 , y3 )| = |2e

y3 − 2y3 | = 2|e
y3 − y3 |, (x, y1 , y2 , ye3 ), (x, y1 , y2 , y3 ) ∈ Ωa

3
 Dakle, f1 je Lipschitzova i po varijablama y2 i y3 s konstantama L12 = 1 i L13 = 2 redom.

|f2 (x, ye1 , y2 , y3 ) − f2 (x, y1 , y2 , y3 )| = |x|||e

y1 − 1| − |e
y1 − 1||
≤ a|e
y1 − y1 |, (x, ye1 , y2 , y3 ), (x, y1 , y2 , y3 ) ∈ Ωa

|f2 (x, y1 , ye2 , y3 ) − f2 (x, y1 , y2 , y3 )| = | − 2 sin ye2 + 2 sin y2 |

= 2| cos ξ2 ||e
y2 − y2 |, ξ2 ∈ I(e y2 , y2 )
≤ 2|e
y2 − y2 |, (x, y1 , ye2 , y3 ), (x, y1 , y2 , y3 ) ∈ Ωa

|f2 (x, y1 , y2 , ye3 ) − f2 (x, y1 , y2 , y3 )| = |e

y3 − y3 |, (x, y1 , y2 , ye3 ), (x, y1 , y2 , y3 ) ∈ Ωa

Dakle, f2 je Lipschitzova po varijablama y1 , y2 i y3 na Ω s konstantama L21 = a, L22 = 2 i

L23 = 1 redom.
Funkcija f3 je trivijalno Lipschitzova po varijabli y3 pa možemo uzeti L33 = 0.

|f3 (x, ye1 , y2 , y3 ) − f3 (x, y1 , y2 , y3 )| = |e

y1 − y1 |, (x, ye1 , y2 , y3 ), (x, y1 , y2 , y3 ) ∈ Ωa

|f2 (x, y1 , ye2 , y3 ) − f2 (x, y1 , y2 , y3 )| = ||e

y2 − 2| − |e
y2 − 2||
≤ |e
y2 − y2 |, (x, y1 , ye2 , y3 ), (x, y1 , y2 , y3 ) ∈ Ωa

Dakle, f3 je Lipschitzova po varijablama y1 , y2 i y3 s konstantama L31 = 1, L32 = 1, L33 = 0

redom.
Možemo uzeti konstantu L = max{a, 2} s kojom je f Lipschitzova na cijelom Ωa pa
tako i na proizvoljnom zatvorenom pravokutniku u Ωa . Primjenom Picardovog teorema
dobijemo lokalno jedinstveno rješenje y na nekom intervalu [−δ, δ], 0 < δ ≤ a. Sada možemo
primijeniti 2. tvrdnju o proširivosti s predavanja pa rješenje y možemo proširiti do rješenja
inicijalnog problema definiranog na intervalu [−a, a]. Kako je a > 0 bio proizvoljan, slijedi
da rješenje y možemo proširiti do rješenja definiranog na R.

4
Zadatak 3.

Funkcija f : R3 → R2 je definirana s f = (f1 , f2 ), gdje su

f1 (x, y1 , y2 ) = y14 cos y2 + xy23

f2 (x, y1 , y2 ) = x2 y1 + cos y22 ,

f je neprekidna i Lipschitzova po varijablama y1 i y2 na R:

y14 − y1 4 |
|f1 (x, ye1 , y2 ) − f2 (x, y1 , y2 )| = | cos y2 ||e
y14 − y1 4 |
≤ |e
= 4|ξ1 |3 |e
y1 − y1 |, ξ1 ∈ I(ey1 , y1 )
3
≤ 4 · 6 |ey1 − y1 |
= 864|e y1 − y1 |, (x, ye1 , y2 ), (x, y1 , y2 ) ∈ R

|f1 (x, y1 , ye2 ) − f2 (x, y1 , y2 )| = |y14 (cos ye2 − cos y2 ) + x(e y23 − y2 3 )|
≤ |y1 |4 | cos ye2 − cos y2 | + |x||ey23 − y2 3 |
= |y1 |4 | sin ξ2 ||e
y2 − y2 | + 3|x||η2 |2 |e
y2 − y2 |, ξ2 , η2 ∈ I(e
y2 , y2 )
4 2
≤ (6 + 3 · 7 · 6 )|e y2 − y2 |
= 2052|e y2 − y2 |, (x, y1 , ye2 ), (x, y1 , y2 ) ∈ R

Dakle, f1 je Lipschitzova na R po varijablama y1 , y2 s konstantama L11 = 864 i L12 = 2052

redom.

|f2 (x, ye1 , y2 ) − f2 (x, y1 , y2 )| = |x|2 |e

y1 − y2 |
≤ 49|e
y1 − y1 |, (x, ye1 , y2 ), (x, y1 , y2 ) ∈ R

|f2 (x, y1 , ye2 ) − f2 (x, y1 , y2 )| = | cos ye22 − cos y2 2 |

= 2| sin ξ22 ||ξ2 ||e
y2 − y2 |, ξ2 ∈ I(e
y2 , y2 )
≤ 2 · 6|ey2 − y2 |
= 12|ey2 − y2 |, (x, y1 , ye2 ), (x, y1 , y2 ) ∈ R

Dakle, f2 je Lipschitzova na R po varijablama y1 , y2 s konstantama L21 = 49 i L22 = 12

redom.

5
 Nadalje, nadimo ogradu na funkciju f definiranu na R.

|f1 (x, y1 , y2 )| = |y14 cos y2 + xy23 |

≤ |y1 |4 | cos y2 | + |x||y2 |3
≤ 64 · 1 + 7 · 63
= 2808, (x, y1 , y2 ) ∈ R

|f2 (x, y1 , y2 | = |x2 y1 + cos y22 | ≤ |x|2 |y1 | + | cos y22 |

≤ 72 · 6 + 1
= 295, (x, y1 , y2 ) ∈ R

Dakle, možemo uzeti M = 2808. Tada je

|fi (x, y1 , y2 )| ≤ M, ∀(x, y1 , y2 ) ∈ R, i = 1, 2

Prema Picardovom teoremu postoji jedinstveno rješenje y = (y1 , y2 ) incijalnog problema

definirano na intervalu I := [2 − δ, 2 + δ], gdje je δ = min{5, M2 } = M2 = 1404
1
. Rješenje
ocjenjujemo pomoći Gronwallowe leme.

|y1 (x) − 4|, |y2 (x) − 4| ≤ δ (M1 + M2 ) e2δL , x ∈ I

gdje su M1 = max{|f1 (x, 4, 4)| : x ∈ I}, M2 = max{|f2 (x, 4, 4)| : x ∈ I}, L = 2052.
Računamo

M1 = max{|44 cos 4 + x · 43 | : x ∈ I} ≈ 39.38

M2 = max{|4x2 + cos 42 | : x ∈ I} ≈ 15.05

Dakle, dobili smo da je

1
δ(M1 + M2 )e2δL = (39.38 + 15.05)e2·2052/1404 ≈ 0.72102
1404
Iz toga slijede ocjene

|y1 (x)| ≤ |y1 (x) − 4| + 4 ≤ 4.72102, x ∈ I

|y2 (x)| ≤ |y2 (x) − 4| + 4 ≤ 4.72102, x ∈ I