Krešimir Pleše ­

Topografija
 
kontakt: kresimir.plese2@vu.t­com.hr ili kplese@vip.hr
   

Početna stranica 13. Topografski (kartografski) znakovi
(Home)
        Topografski  znakovi  nam  pružaju  informaciju  o  položaju,
Topografija: svojstvima i brojčanim  vrijednostima  objekata  koji  se  nalaze  na
zemljištu,  a  ucrtani  su  na  zemljovidu.  Svaki  znak  ima  svoj
1. Orijentacija: položajni  i  značenjski  dio.  Položajni  dio  nam  govori  gdje  se
­Pojam orijentacije objekt  nalazi,  a  označava  se  točkama,  linijama  i  površinama.
­Zemljopisna orijentacija Kada uz položajni dio dodamo i objašnjenje prikladnim opisom,
pomoću nebeskih tijela i dobit  ćemo  i  značenjski  dio  znaka.  Znakove  svrstavamo  u
znakova na terenu nekoliko  grupa  koje  ćemo  posebno  objašnjavati  zbog  njihovih
2. Teren: specifičnosti.
­Pojam terena
­Karakteristike terena     1) Znakovi za objekte i naselja
­Vrste terena
        Znakove  za  objekte  prikazujemo  točkastim  ili  površinskim
3. Mjerenje i znakom. Točkastim znakom prikazujemo objekt kada ne možemo
procjenjivanje prikazati  tlocrt  objekta.  Površinskim  znakom  prikazujemo
­Jednostavni načini mjerenja objekte  kada  možemo  prikazati  objekt  u  tlocrtu.  Neke  objekte
i određivanja udaljenosti na prikazujemo  standardiziranim  simbolima  (crkve,  kapelice,
zemljištu groblja)  gdje  izgled  simbola  pojašnjava  o  kakvom  se  objektu
­Mjerenje ostalih veličina
radi. Uz neke simbole kao što su škola, rudnik, spremnik goriva i
4. Kompas slično, opisno se objašnjava o čemu se radi.
­Pravci
­Azimut ZNAK ZNAČENJE ZNAK ZNAČENJE
­Vrste kompasa zgrada: neboder:
­Mjerenje i određivanje a) točkasti znak a) točkasti znak
azimuta na terenu b) površinski znak b) površinski znak

5. Pomoćna sredstva objekt(javni,   groblje:  a)  točkastim

gospodarski i sl.): znakom
topografske orijentacije ­ šk.­škola;                               b)
­Vodiči ­ bl.­bolnica; površinskim znakom
­  pl.d.  ­  planinarski kršćansko
­Zemljovidi dom i sl.
­Mjerilo napuštena  zgrada; islamsko
­Projekcije ruševina zgrade  
­Koordinatne mreže baraka;  nadstrešnica; židovsko
­Kartografski prikaz terena kamp­kućica
­Elementi okvira zemljovida koliba; štagalj; katun spomen­groblje
­Podjela zemljovida na
listove dvorac crkva

6. Mjerenje na crkva  sa  dva  ili  više džamija

zemljovidu tornjeva

­Mjerenje dužina sinagoga samostan, manastir

­Mjerenje azimuta na
zemljovidu kapela turbe
­Mjerenje visina na
utvrda: ruševina:
zemljovidu a) točkastim znakom a) točkastim znakom
­Ucrtavanje točaka na b)  površinskim b) površinskim znakom
znakom
zemljovidu

stadion  ili  športsko gradsko naselje

7. Kretanje s igralište:
kompasom i a) točkastim znakom
b)  površinskim
zemljovidom znakom
­Orijentacija zemljovida blok zgrada skupina zgrada
­Određivanje stojne točke
­Kretanje po terenu tvornica:  ciglana niz zgrada
manja
(prikazani površinskim
8. Otežani uvjeti znakom)
­Kraški teren manja  tvornica  (tv.); rafinerija
­Uvjeti smanjene vidljivosti i manja  ciglana  (cg.); a) točkastim znakom
noćna orijentacija (prikazani  točkastim b) površinskim znakom
znakom za posebne objekte
­Orijentacija po snijegu a) s dimnjakom
b) bez dimnjaka
silos: termoelektrana (TE);
9. Pravila kretanja po a) točkastim znakom nuklearna  elektrana
terenu b)  površinskim   (NE):
­Kretanje pojedinca i grupe znakom a) točkastim znakom
(brojka  označava  broj b) površinskim znakom
­Noćenje na kretanju jedinica)
tvornička  hala; tekuća  vrpca  za  razni
10. Gubljenje na terenu skladište; hangar materijal
­Opasnosti   dalekovod: hidroelektrana
­Predostrožnost a) prijelomni ili uočljivi
stup  
­Gubljenje b) transformator
­Odlučivanje c)  oznaka  za  meterijal bušotina  za
­Poziv u pomoć stupova  eksploataciju  nafte  i
­Za kraj      (B ­ beton; D ­ drvo; plina:
G ­ željezo) a) s tornjem
d)  manji  razvodni b) bez tornja
11. Natjecanja i uređaj
e) oznaka napona u kV
transverzale f) veći razvodni uređaj
spremnik goriva
(N ­ nafta; Bz ­ benzin;
­Orijentacijska natjecanja g)  transformator  na Pl ­ plin)
­Izviđačke transverzale podzemnom
dalekovodu
plinara rudnik (uz znak je naziv
12. Praktični rad odgovarajuće rude)
­Skica terena
plinovod: naftovod:
­Skica pod kutom a) nadzemni a) nadzemni
­Kroki b) podzemni b) podzemni
­Skica dijela puta
napušteni rudnik kamenolom; kop
­Dnevnik puta (Izvješće o (K  ­  kamen;  M  ­
prijeđenom putu) mramor; P ­ pijesak;
pilana
­Profil terena Š ­ šljunak)
­Skica hoda po azimutu vapnenica; klačina meteorološka postaja
­Itinerer puta
­Panoramska skica antenski  stup  radio­ toranj:
­Izohipsna skica postaje;  televizijske a) za motrenje
postaje  ili  relejne   b) za ostale namjene
postaje:
13. Topografski a) mjerila 1:25  000  i  1:
(kartografski) znakovi 50 000
b)  mjerila  1:100  000  i
­Znakovi za objekte i naselja 1:200 000
­Znakovi za prometnice (brojke  označavaju
­Reljef visinu stupa u m)
­Znakovi za vodene tokove i vjetrenjača spomenik
površine te hidrografske
objekte spomen­ploča vjerski znak; raspelo
­Raslinje i vrste tla
­Granice, granični objekti i
ograde usamljeni grob sjenik u polju; kozolec
­Vrste pisma i veličine slova
 

    2) Znakovi za prometnice

        Prometnice  se  označavaju  linijama  koje  nisu  u  mjerilu.

Željezničke  pruge  i  žičare  označavaju  se  crnim  linijama  sa
Željezničke  pruge  i  žičare  označavaju  se  crnim  linijama  sa
dodacima  koji  objašnjavaju  o  kakvoj  se  pruzi  radi.  Ceste  se
označavaju  crvenom  bojom  (omeđene  su  crnom  bojom)  sa
dodatnim oznakama koje prikazuju o kakvoj se cesti radi. Ceste
u  izgradnji,  kolni  putevi  i  pješačke  staze  označavaju  se  crnom
bojom.  Na  zemljovidima  u  mjerilu  1.25  000  kod  mostova  se
dodaju  slovo  i  dva  broja  (npr  B  30/8).  Slovo  označava  materijal
od  kojeg  je most  napravljen  (  B  ­  beton; C ­  cigla;  D ­ drvo; G  ­
željezo;  K  ­  kamen).  Brojevi  označavaju  nosivost  u  tonama  i
širinu kolnika na mostu. Primjerice 30/8 označava most nosivosti
30 tona i širine kolina 8 m.

ZNAK ZNAČENJE ZNAK ZNAČENJE

pruga  normalnog pruga  normalnog
kolosjeka, kolosjeka,
dvokolosječna  (širine jednokolosječna (širine
1,435 m) 1,435 m)
pruga  normalnog pruga  normalnog
kolosjeka, kolosjeka u
elektrificirana izgradnji
uskotračna pruga uskotračna  pruga  u
(broj označava širinu u izgradnji
m)
napuštena pruga tramvajska pruga

žičara; uspinjača za zemljovide 1:100 000
za zemljovide 1:25 000 i 1:50 000 auto­cesta

auto­cesta  (11­širina cesta  namjenjena

jednog  kolnika;  4­
širina razdjelnog traka;
11­širina  drugog
kolnika; A­asfalt)
auto­cesta  s  jednim
izgrađenim  kolnikom
(A­asfalt; 11­širina
izgrađenog kolnika)
cesta  namjenjena
isključivo  za  promet
motornih  vozila  (8­
širina
kolnika;  A­asfalt;  9­
širina planuma)
cesta  sa  suvremenim
kolnikom
(7­širina  kolnika;  B­
beton;  8­širina
planuma)
cesta  sa  kolnikom  od
  tankog  sloja  asfalta
(5,5­širina kolnika;
P­penetracija asfaltom;
6­širina planuma)
makadam  ili  cesta  s
besprašnim  kolnikom
širine  3­4  m  (4  i  3,5­
širina  kolnika;  M­
makadam;  P­
penetracija  asfaltom;
5,5 i 6­širina planuma)
bolji kolni put
za zemljovide 1:25 000, 1:50 000, 1:100 000 i
1:200 000
koji su izdani nakon 1980. godine
auto­cesta  (A­asfalt;
12­širina  jednog
kolnika)
auto­cesta  sa
razdvojenim kolnicima
(strelice  pokazuju
smijer prometa)
auto­cesta  s  jednim
izgrađenim  kolnikom
(A­asfalt;  12­širina
izgrađenog kolnika)
suvremena  cesta  (8­
isklučivo  za  motorna
vozila 
(A­asfalt;  9­širina
kolnika)
cesta  sa  suvremenim
kolnikom
(A­asfalt;  8­širina
kolnika)
makadam
(M­makadam;  4­širina
kolnika)
bolji kolni put
 za zemljovide 1:200 000
auto­cesta (A­asfalt;
2/12­broj kolnika/širina
jednog kolnika)
auto­cesta  s  jednim
izgrađenim  kolnikom
(A­asfalt;  12­širina
izgrađenog kolnika)
cesta  isključivo  za
promet  motornih  vozila
(A­asfalt;  8­širina
kolnika)
cesta  sa  suvremenim
kolnikom
(A­asfalt;  B­beton;  K­
kocka; 6­širina kolnika)
makadam
(M­makadam;  4­širina
kolnika)
bolji kolni put
 
ceste u izgradnji, kolni putovi i staze
auto­cesta u izgradnji
 suvremena  cesta  (8­ auto­cesta u izgradnji
širina  planuma;  A­
asfalt; 7­širina kolnika)
cesta  sa cesta u izgradnji
osuvremenjenim
kolnikom  (5­širina  
planuma;  A­asfalt;  4­
širina kolnika)
makadam  (5­širina napuštena cesta
planuma;
M­makadam;  3,5­širina
kolnika)
bolji kolni put običan kolni put
objekti zračnog prometa lošiji kolni put
zračna luka: konjska staza
a) točkastim znakom
b)  linijskim  i  točkatim
pješačka staza
znakom
c)  površinskim  i
točkastim znakom
zrakoplovni svjetionik mjestimično  neuočljivi
pješački put
željeznička postaja: serpetina
a) točkastim znakom (točkice  označavaju
b) površinskim znakom zavoj  koji  dulja  vozila
ne  mogu  savladati
odjednom;  crtice
označavaju  uspon  veći
od 10%)
most: mosta  na  stupovima;
a) točkastim znakom vijadukt
b) linijskim znakom
most  za  izmjenični most  za  istodobni
željeznički  i  cestovni željeznički  i  cestovni
promet promet
mostovi  bliski  i most  na  plovnim
usporedni objektima
tunel: galerija:
a) točkastim znakom a) točkastim znakom
b) površinskim znakom b) površinskim znakom
uzak  most  za  pješake  i proširenje na cesti
stoku; viseći most
brvno suženje na cesti
propust na željezničkoj zaštitni zid
pruzi ili cesti (broj  označava  visinu
zida u m)
strma kosina potporni zid
(broj  označava  dubinu (broj  označava  visinu
u m) zida u m)
nasip  (broj  označava pruga  ili  cesta  na
visinu u m): nasipu
a) veći (broj  označava  visinu
b) manji nasipa u m)
pruga  ili  cesta  u
usijeku
(broj  označava  dubinu
usjeka u m) prolaz  cesta  kroz
križanje cesta  i  preuge naselje
u razini (primjer)
(primjer)

križanje  cesta  i  pruge

izvan razine 
(primjer)
a)  nadvožnjak  (objekt
iznad razine zemlje)
b)  podvožnjak  (objekt
u razini zemlje)

    3) Reljef

    Reljef se označava izohipsama i visinskim točkama. Visinske
točke  su  kote  i  trigonometrijske  točke  (TT)  te  objekti  kao
trigonometrijske  točke.  Izohipse  se  crtaju  smeđom  bojom
(linijama,  crticama  i  točkama)  kao  i  sve  pojedinosti  reljefa
zemljišta.

ZNAK ZNAČENJE ZNAK ZNAČENJE

ZNAK ZNAČENJE ZNAK ZNAČENJE
  osnovna izohipsa: kota objekta
­10 m na 1:25 000 (broj  označava
­20  m  na  1:50  000  i nadmorsku  visinu  u
1:100 000 podnožju objekta)
­100 m na 1:200 000
glavna izohipsa kota  točke  na  zemljištu
(broj  označava (broj  označava
nadmorsku visinu) nadmorsku  visinu
točke)
pomoćna izohipsa: kota  prijevoja  ili  sedla
a)  polovica  osnovne (broj  označava
ekvidistancije nadmorsku  visinu
b)  četvrtina  osnovne točke)
ekvidistancije
a)  trigonometrijska
točka (TT) (broj telekomunikacijski
označava  nadmorsku stupovi kao TT
visinu točke)
b)  trigonometrijska
točka (TT)
stabilizirana preko 1 m
nivelmanska  točka; meteorološka  postaja
reper (broj kao TT
označava  nadmorsku
visinu točke)
crkva kao TT granični stup kao TT

džamija kao TT spomenik kao TT

sinagoga kao TT tvronički  dimnjak  kao

samostan ka TT
pregib  zemljišta,
uočljivo  blag,  koji  se
ne  može  prikazati
izohipsama
padnice  na  izohipsi
(označavaju  smjer
pada zemljišta
ponikva,  u  nizinskom
zemljištu,  koja  se  ne
može  prikazati
izohipsama
prirodna kosina
TT
kilometarska  oznaka­
ploča na obali rijeke kao
TT
udolje  sa  uočljivim
pregibima  koje  se  ne
može  prikazati
izohipsamam
ponikva; vrtača; dolac:
a)  prikazana  točkastim
znakom
b) prikazana izohipsana
himak,  na  nizinskom
zemljištu,  koji  se  ne
može  prikazati
izohipsama
udubljenje,  u  nizinskom
zemljištu,  s  usječenim
stranama

škrape, mrežaste škrape, rebraste

jaruga, vododerina: stjenoviti slojevi:
a) vlaka, veća a) vodoravni
b) vlaka, manja b) kosi
(brojevi  označavaju c) okomiti
dubine u m)

sipar,  šljunkoviti  ili stjenovito zemljište

zemljani, s točilom

stjenoviti greben stijene;  plazovi;

ledenjaci

površinski  kop  (brojevi

prijevoj;  planinsko označavaju  dubinu  u
sedlo m):
a) zasjek
b) otkop
c) iskop
špilja: deponij  otpadnog
a) s vodom materijala:
 a) s vodom materijala:
b) bez vode a) točkastim znakom
b) površinskim znakom

usamljena  stijena jama, bezdan

prikazana  točkastim
znakom
suhi rov terasa  u  krškim  i  jako
hrpa  kamenja,  kameni erozivnim predjelima
humak

        4)  Znakovi  za  vodene  tokove  i  površine  te  hidrografske

objekte

        Vodene  površine  se  crtaju  plavom  bojom.  Kada  se  crta

površinskim  znakom  rub  vodene  površine  naglašava  se
tamnijom plavom crtom. Hidrografski objekti se crtaju simbolima
za te objekte najčešće plavom ili crnom bojom.

ZNAK ZNAČENJE ZA ZEMLJOVIDE

1:25 1:50 000 1:100 1:200
000 000 000
rijeka  širine
preko 10 m 25 m 50 m 100 m
(površinskim
znakom):
rijeka širine
(linijskim od  5 od 10 do 25 m od 20 do od 40 do
znakom) do  10 50 m 100 m
m
rijeka širine do
(linijskim 5 m 10 m 20 m 40 m
znakom)
kanal  širine
preko 10 m 25 m 50 m 100 m
(površinskim
znakom)
   kanal širine
(linijskim od  5 od 10 do 25 m od 20 do od 40 do
znakom) do  10 50 m 100 m
m
kanal širine do
(linijskim 5 m 10 m 20 m 40 m
znakom)
rijeka ili kanal,
povremeno bez 5 m 10 m 20 m 40 m
vode,  širine
preko
rijeka,  potok,
kanal  ili  jaz, 5 m 10 m 20 m 40 m
povremeno  bez
vode, širine do:
ZNAK ZNAČENJE ZNAK ZNAČENJE
ponornica kanal u usijeku
(broj  označava
dubinu usjeka u m)
kanal  s  betoniranim kanal  podzemnog
 
  usjekom, ili sustava  za
zaštitom  od  betonskih  ili navodnjavanje
kamenih  ploča  (broj
označava  dubinu  usjeka  u
m)
kanal  betonski,  na akvadukt
zemljištu  ili  na  nosačima
do 1,5 m visine
kanal s većim nasipima kanal  s  manjim
(brojevi  označavaju:  6­ nasipima
dubinu  usjeka  od  vrha   (brojevi  označavaju:
 
nasipa  do  kanala;  2­visinu 3­dubinu  usjeka  od
nasipa u m) vrha  nasipa  do
kanala;  2­visinu
nasipa u m)
kanal ili jaz na nasipu prolaz  kanala  i
(broj  označava  visinu drugih  vodotoka
nasipa u m) ispod ceste, pruge ili
drugih objekata
jezero, bara ili lokva:
 jezero, bara ili lokva:
a) manje površine ribnjak  s  nasipima  i
b) veće površine branom

obala: pjeskovita obala
a) određena
b) neodređena stjenovita obala

obala okomito usječena: osigurana obala:
a) kamenom ili betonom a)  kamenom  ili
b) udaljena od toka betonom
b) drvetom
potkopina podzidana  obala  (sa
šetalištem)
strme  obale  (strane) strme  obale  (strane)
potoka u potoka u 
brdovitom  ili  planinskom nizinskom dijelu
dijelu (broj  označava
(broj  označava  dubinu dubinu korita u m)
korita u m)
ZNAK ZNAČENJE ZNAK ZNAČENJE
gaz
pristanište  s  mostom  za (broj  označava
pristajanje brodova dubinu gaza u m,
a  slova  vrstu  tla;  K­
kamenito,
P­pjeskovito,  B­
blatno)
skela  motorna  (trajekt)  s skela  za  prijevoz
mostom za pristajanje vozila
skela  za  prijevoz  ljudi  i skela za prijevoz ljudi
stoke
brana betonska ili kamena, brana,  betonska  ili
prikaz linijskim znakom kamena  s  prijelazom
za  vozila,  prikazana
linijskim znakom
brana,  zemljana  prikazana brana,  zemljana  s
površinskim znakom prijelazom  za  vozila,
prikazana
površinskim  i
linijskim znakom
brana  prikazana  linijskim brana  od
znakom naslaganog  ili
nabacanog  kamenja,
pruća ili drveća
pregrada ili brana: slap; vodopad:
a) drvena a) na većoj rijeci
b) betonska b) na manjoj rijeci

slap; vodopad:
a)  na  rijeci  čiji  je  tok plovnost  za  veće
prikazan  površinskim brodove
znakom  
b) na rijeci ili potoku čiji je
tok  prikazan  linijskim
znakom
plovnost  za  menje
brodove: plovnost na splavi
a) u oba smjera
b) samo u jednom smjeru

obijač vode:
  ledobran ispred mosta a) betonski ili kameni
b) drveni

mlin, mlinica, kamenica mlin na čamcima

kilometarska  oznaka  na
obali  rijeke  (broj  označava otok; ada
kilometražu)
smjer toka prud; sprud

izvor veće obilnosti izvor manje obilnosti

kaptirani  izvor  veće kaptirani izvor  manje

obilnosti obilnosti
zdenac; bunar zdenac s đermom

zdenac arteški cisterna  u  kojoj

stalno ima vode
vodotoranj cisterni  u  kojoj  ima
 vodotoranj cisterni  u  kojoj  ima
povremeno vode

bazen za vodu crpka za vodu

vodovod dolap,  naprava  za

navodnjavanje
tunel  za  vodu;  pokriveni spremnik vodovoda
kanal
cijev za vodu, nadzemna  
obalna crta mora: obala pjeskovita
a) određena
b) neodređena obala  kamenita  ili
šljunkovita
obala grebenasta obala strma

obala  neprikladna  za obala klisurasta

pristajanje, koso građena
dno suho za vrijeme oseke, dno  suho  za  vrijeme
muljevito oseke, pjeskovit
dno suho za vrijeme oseke, dno  suho  za  vrijeme
šljunkovito oseke, kamenito
dubina mora izobata  za  dubine  2
(brojevi označavaju dubinu m
mora  s  obzirom  na izobata  za  dubine  5
hidrografsku nultu razinu) m
izobata za dubine 50 m izobata za dubine  10
m
izobata za dubine 100 m izobata za dubine  20
m
hrid: greben  u
a) točkastim znakom hidrografskoj  nultoj
b) površinskim znakom razini
greben  koji  se  za
vrijeme oseke 
pojavljuje iz mora
podrtina  djelomično  iznad greben  stalno
mora uronjen,  manje  od  2
m  ispod
hidrografske  nulte
točke
podrtina  iznad  koje  je greben  stalno
dubina poznata uronjen,  više  od  2  m
(broj  označava  dubinu  do ispod  hidrografske
podrtine; nulte  točke  (broj
Wk  (engl.)  wreck  ­ označava  dubinu  do
podrtina) grebena u m)
podrtina  pod  morem, granica  podvodnih
opasna opasnosti
pristanište gat:
a) čvrsto građen
b)  od  naslaganog
  kamenja
c)  od  nabacanog
  lukobran kamenja
d) drveni
e) prikazan točkastim
znakom
bitva: svjetionik, svjetlo
a) u vodi
b) na kopnu hidrant

oznake zidane plutače označene

oznake usađene plutače za vez

stup; kolac; motka; letva plutače svijetleče

sidrište za velike brodove sidrište  za  male

brodove
sidrenje zabranjeno kučica kabelska

vlaka­navoz na tračnice podvodni  kabel  (el.­

(rampa prijelazna) električni;
TT­telegrafsko­
telefonski)
trajekt za željeznička  vozila granica  zabranjenog
s mostom za pristajanje područja,
odnosno  grranica
plovidbe
 trajekt  za  motorna  vozila  s kanal  bagerirani;
mostom za pristajanje plovidbeni put
dok, suhi
solana
most okretni:
a) točkastim znakom
b) linijskim znakom

    5) Raslinje i vrste tla

        Raslinje  se  označava  zelenom  bojom  u  tlocrtu.  Krajevi

površina  se  označavaju  tamnijom  zelenom  linijom.  Oznake  koje
označavaju o kakvom se raslinju i tlu radi označene su crnom i
zelenom bojom, a vodenasta tla plavom bojom.

ZNAK ZNAČENJE ZNAK ZNAČENJE

šuma  (primjer
mješovite): šuma sa prosjekama
a) određena granica (bjelogorična,
b) neodređena granica crnogorična  i  mješovita
(samo  na  1:25000:  G­ šuma)
gusta,  R­rijetka,  SG­
srednje gusta, Š­šikara;
20/0,3­srednja  visina
drveća u m/
srednja  debljina  stabala
u m)

pošumljene  površine plantaža topole

pod  mladim  sadnicama
do 1,5 m visine
teško  prohodno šuma  prikazana
bodljikavo grmlje; točkastim znakom
šikara; makija 
(samo na 1:25000;  uzak  šumski  zaštitni
2­visina grmlja 2 m) pojas
grmlje gusto:
a) određena granica grmlje različite gustoće:
b) neodređena granica a)  s  određenom
(samo  na  1:25000:  broj granicom
označava visinu grmlja u b) bez određene granice
m)

park vinograd

vinograd  sa  ogradama

voćnjak od naslaganog kamenja i
  terasama (primorski tip)

hmeljište vinograd plantažni

rižino polje
livada; pašnjak; utrina
drvo

drvo,  usamljeno  i drveće pokraj ceste:

uočljivo: a) pojedinačno
a) bjelogorično b) drvored
b) crnogorično
drveće, skupina drveće, niz; drvored

šuma šuma s prosjekama

teško  prohodno grmlje:

bodljikavo grmlje; a) gusto
šikara; makija b) različite gustoće
rasadnik; mlade sadnice (gustoća  znakova
prilagođena je
gustoći grmlja u prirodi)
tlo,  močvarno, tlo,  močvarno  teško
prohodno  (ocjena  se prohodno:
odnosi  na  kretanje a) bez trstike
pješaka): b) sa trstikom
a) bez trstike
b) s trstikom
tlo,  močvarno
neprohodno: tresetište
 a) bez trstike
b) sa trstikom

tlo,  periodično
tlo, kamenito poplavljeno

    6) Granice, granični objekti i ograde

        Granična  crta  se  označava  crnom  isprekidanom  točka­crta

linijom, a podebljana je crvenom debelom  linijom.  Ostali  objekti
se  označavaju  crnom  bojom,  osim  "žive  ograde"  koja  se
označava zelenom bojom.

ZNAK ZNAČENJE ZNAK ZNAČENJE

granica državna ograda  zidana  ili  od
naslaganog
kamenja
granična  postaja ograda žičana
(karaula)

stup granični plot;  vrljika;  daščana

ograda;  jasno  uočljiva
granica  na  rubovima
naselja  i  drugih
objekata
ploča granična ograda živa; živica

granična oznaka u vidu  
križa na
stijeni ili na ploči

    7) Vrste pisma i veličine slova

        Na  zemljovidima  veličine  i  debljine  slova  te  vrsta  slova

označava  o  kakvom  se  objektu  ili  naselju  radi.  Tako  su  veliki
gradovi  upisani  velikim  tiskanim  podebljanim  slovima  veće
veličine,  dok  su  mali  gradovi  upisani  velikim  tankim  tiskanim
slovima  manje  veličine.  Kod  sela,  otoka,  planina  i  slično  vrijedi
isto  pravilo.  Razlika  u  slovima  između  sela  i  gradova,  osim  u
veličini slova je i ta što se gradovi pišu velikim tiskanim slovima,
a  sela  malim  tiskanim  slovima.  Da  bi  se  razlikovala  imena
naselja, planine, područja, otoci i slično, koriste se različiti tipovi
(fontovi) slova.