Чланак Разговор Ћирилица Читај Уреди Историја Претрага

Ваздух
Из Википедије, слободне енциклопедије

Главна страна Ваздух је механчка смеша гасова која обавија планету Земљу и ствара њену атмосферу.
Садржај
Актуелности
Садржај [сакриј]
Случајна страница 1 Хемијски састав
Донације 2 Физичке карактеристике
3 Ваздух у земљишту
Интеракција
4 Загађење ваздуха
Помоћ
5 Литература
Трг Плава светлост је више
Скорашње измене 6 Спољашње везе распршена у гасовима који чине
Страница за контакт Земљину атмосферу од светлости
других таласних дужина, што даје
Алатке Хемијски састав [ уреди ] Земљи плавичаст прстен када се
гледа из свемира.
Шта води овде
азота има 78%,
Сродне промене
Отпремање датотеке кисеоника 21%,
Посебне странице аргона 0,93%,
Верзија за штампање угљен-диоксида 0.034% и у врло малим количинама криптона, ксенона, хелијума, неона и других.
Трајна веза
Информације о У променљивим количинама у ваздуху може бити водене паре, озона, угљен-диоксида, радона и других. Састав ваздуха варира
страници на различитим висинама. При већој висини смањује се садржај кисеоника, а повећава се садржај водоника.
Ставка на
Википодацима
Цитирање ове Физичке карактеристике [ уреди ]
странице
Физичке карактеристике ваздуха су:
На другим пројектима

Create PDF in your applications with the Pdfcrowd HTML to PDF API PDFCROWD
 Викимедијина остава густина,
притисак,
Штампање/извоз
влажност,
Преузимање (PDF)
температура и
На другим језицима струјања.
Deutsch
English
Ваздух у земљишту [ уреди ]
Español
Français Ваздух се налази и у шупљинама, каналима и порама у земљишту, у којима се налази и вода. Оптимални услови за развој
Italiano биљака се успостављају када је однос воде и ваздуха 50:50% у зони ризосфере.
한국어 Земљиште које је стално натопљено водом садржи мању количину ваздуха при чему се стварају анаеробни услови (мочваре,
Русский
Tiếng Việt плаве површине, забарене ливаде, тресаве).
中
Још 91 језик Загађење ваздуха [ уреди ]
Измени везе Главни чланак: Загађење ваздуха

До загађења ваздуха долази приликом сагоријевања фосилних горива. Угаљ, нафта и плин садрже сумпор, од кога
сагоријевањем настају оксиди сумпора. Због високе температуре у моторима аутомобила, од азота и кисеоника настају оксиди
азота. Оксиди сумпора и азота су загађивачи ваздуха јер надражују слузокожу. Угљеник (IV)-оксид и честице прашине такође
загађују ваздух.

У супстанце које загађују ваздух сврставају се најпре оне које се у незагађеном ваздуху не налазе. У загађујуће супстанце
сврставају се и сва она хемијска једињења која природно постоје у ваздуху ако је њихова концентрација већа од оне која
одговара незагађеном ваздуху. Веома је мало хемијских једињења који нису загађивачи.

Литература [ уреди ]

Ситарица, Рада; Тадић, Милутин (Београд, 2008). Географија 5 за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна
средства
Ранђеловић, Владимир. „Ваздух” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 03. 2013.

Create PDF in your applications with the Pdfcrowd HTML to PDF API PDFCROWD
 Спољашње везе [ уреди ]

Ваздух на Викимедијиној
остави.

Категорије: Атмосфера Екологија Неорганска једињења Диелектрици Руски изрази

Ова страница је последњи пут уређена на датум 30. октобар 2018. у 00:46 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности О Википедији Одрицање одговорности За програмере Изјава о колачићима Приказ за мобилне уређаје

Create PDF in your applications with the Pdfcrowd HTML to PDF API PDFCROWD