XII Telekomunikacioni forum TELFOR 2004, Beograd, Sava Centar, 23.-25.11.2004.g.
DIZAJN GRAFI KOG KORISNI KOG INTERFEJSA
KORIŠ ENJEM PROGRAMSKOG PAKETA MATLAB
Stojsavljevi , M.1
1
HDL Design House, Beograd
I UVOD
Grafi ki korisni ki interfejs (GUI, Graphical User
Interface) omogu ava transparentnu komunikaciju sa
korisni kim programom. Prednosti koriš enja grafi kog
korisni kog interfejsa su:
(1) korisnik ne mora da unosi parametre preko konzole,
(2) ako se napravi greška prilikom unošenja jednog od
parametara, nije potrebno pokrenuti program iz
po etka i ekati da se ponovo zatraži unos tog
parametra, nepotrebno ponavljaju i sve prethodne
korake i
(3) rezultati izvršavanja korsni kog programa mogu da
se predstave u pogodnom obliku, na ta no
odre enim mestima.
Grafi ki korisni ki interfejsi dizajnirani koriš enjem
programskog paketa MATLAB nude još tri prednosti, od
kojih su prve dve od opšteg zna aja, a poslednja je za
inženjera koji dizajnira GUI:
(1) kreirani GUI može da se koristi nezavisno od toga
da li je dizajniran pod istim operativnim sistemom
pod kojim se koristi,
(2) prora unate prenosne karakteristike mogu se
predstaviti u okviru grafi kog korisni kog interfejsa,
a ne svaka u posebnom prozoru i
(3) proces dizajna grafi kog korisni kog interfejsa je
jednostavan, kao i kreiranje potrebnih funkcija i
potprograma.
U ovom radu bi e predstavljeni koraci u razvoju grafi kog
interfejsa koriš enjem programskog paketa MATLAB[1] i
sve funkcije i procedure koje se pri tom koriste. Kao primer
je uzet jednostavan GUI za projektovanje ebiševljevih
filtara parnog reda prikazan na slici 1.
II PRVI KORAK U GUI RAZVOJU
Prvi korak koji treba preduzeti prilikom dizajna bilo
kakvog grafi kog korisni kog interfejsa je da se nacrta na
papiru i osmisli svrha upotrebe. Za svaki ulazni podatak
treba izabrati jedan od mogu ih na ina da se on unese, a za
svaki izlazni na koji na in e biti predstavljen. U prvom
koraku dizajna za primer koji je u radu predstavljen
odre eno je da e ulazni parametri biti:
(1) talasnost,
(2) donja grani na u estanost,
(3) gornja grani na u estanost,
(4) tip filtra i
(5) red filtra.
Izlazni podaci su:
(1) Q faktori polova zadatog filtra,
(2) U estanosti polova zadatog filtra (w),
(3) Uredjeni parovi pol-nula za bikvadratne sekcije na
koje filter može da se razdvoji,
(4) Normalizacione konstante bikvadratnih sekcija,
(5) Amplitudska karakteristika zadatog filtra i
(6) Fazna karakteristika zadatog filtra.
Izabrano je da talasnost, gornja i donja grani na u estanost
mogu brojno da se unesu, dok se tip i red filtra biraju iz
liste ponu enih tipova odnosno redova. Q faktori,
u estanosti polova, ure eni parovi polova i nula po
bikvadratnim sekcijama i normalizacione konstante
bikvadratnih sekcija ispisuju se u glavnoj konzoli, dok su
amplitudska i fazna karakteristika predstavljene grafi ki.
II MOGU I NA INI UNOSA ULAZNIH PODATAKA
Postoji nekoliko na ina da se korisni kom programu
predaju ulazni parametri:
(1) koriš enjem polja za editovanje teksta,
(2) koriš enjem kliza a (slider),
(3) koriš enjem liste i
(4) koriš enjem me usobno isklju ivih opcija
(radiobutton).
Polje za editovanje teksta naj eš e se koristi kada je
potrebno da korisnik unese brojnu vrednost kao ulazni
podatak. Na taj na in je korisniku omogu eno da unese
podatak sa željenom preciznoš u, koja je ograni ena
vizuelno veli inom polja (polje mora da bude dovoljno
veliko kako bi sve cifre koje korisnik unese mogle da se
vide istovremeno) i maksimalnom preciznoš u koju
podržava MATLAB. Dobra strana koriš enja polja za
editovanje teksta je u tome što inženjer koji dizajnira GUI
ne mora unapred da odre uje donju i gornju grani nu
vrednost za brojnu veli inu podatka koji se unosi, a loša
strana je u tome što u slu aju da postoje neke nedozvoljene
vrednosti te situacije moraju posebno da se obrade i da se
izda poruka o greški.
Koriš enje kliza a podrazumeva da e inženjer koji
dizajnira GUI unapred odrediti donju i gornju grani nu
vrednost za brojnu veli inu podatka koji se unosi, kao i
preciznost sa kojom podatak može da se unese. Dobra
strana koriš enja kliza a je u tome što su nedozvoljene
brojne vrednosti ulaznog podatka automatski isklju ene
(pri emu se podrazumeva da ovakvih vrednosti nema u
intervalu izme u donje i gornje grani ne vrednosti), a loša
 Slika 1. Primer grafi kog korisni kog interfejsa.
strana je u tome što o grani nim vrednostima i preciznosti
sa kojom se podatak unosi mora unapred da se vodi ra una.
Koriš enje liste je najrestriktivniji metod unosa podataka
zato što korisnik bira izme u po pravilu malog broja
unapred zadatih opcija. Dobra strana unošenja podataka
putem izbora sa liste ponu enih opcija je u tome što na listi
lanovi liste mogu da budu re i ili neke druge oznake bez
mogu nosti zabune, a loša strana je što velike liste nisu
prakti ne ni pregledne za koriš enje.
Pod me usobno isklju ivim opcijama podrazumeva se da
su sve opcije nabrojane i da je svakoj opciji pridruženo
mesto koje treba obeležiti da bi opcija bila izabrana
(checkbox). Izborom jedne od opcija automatski se
poništava prethodni izbor, tako da samo jedna opcija može
biti izabrana u svakom trenutku. Ukoliko ni jedna opcija
nije izabrana, izbor je dizajnera kako e na to da reaguje.
Jedno rešenje je da predvidi neku podrazumevanu vrednost
kao izabranu opciju, a drugo rešenje je da na ovu situaciju
reaguje ispisivanjem poruke o greški. Dobra strana
unošenja podataka putem me usobno isklju ivih opcija je u
tome što su opcije jasno razdvojene te se mogu
preduprediti eventualne greške koje bi nastale ako bi
postojao na in da se unese podatak koji pripada svojim
osobinama u nekoliko opcija, kao i injenica da su sve
opcije vidljive odjednom (kod liste je deo opcija sakriven i
može se videti koriš enjem kliza a ili strelice koja otvara
padaju i meni koji nastaju automatski u zavisnosti od
prostora koji je predvi en za listu). Loša strana unošenja
podataka putem me usobno isklju ivih opcija je u tome što
je broj opcija ograni en prostorom koji je na raspolaganju.
Ukoliko je prostor ograni avaju i faktor, bolji izbor je
unošenje parametara koriš enjem liste.
Za primer koji je ovde predstavljen iskoriš ene su
prednosti metoda unosa podataka putem polja za
editovanje teksta istovremeno sa prednostima metoda
unosa podataka koriš enjem kliza a. Naime, talasnost,
donja i gornja grani na u estanost mogu se uneti na bilo
koji od ponu enih na ina pri emu je koriš enjem polja za
editovanje teksta omogu ena proizvoljna preciznost, a
grani ne vrednosti su odre ene u delu realizacije sa
kliza ima. Funkcije koje odgovaraju paru polja za
editovanje teksta i kliza a za jednu ulaznu promenljivu
me usobno su povezane tako da se kliza pomera unosom
brojne vrednosti u polje i obratno. Predstavljena realizacija
je prakti na i sa te strane što se polje za editovanje teksta i
kliza mogu koristiti i naizmeni no, na primer može se
uneti jedna brojna vrednost a potom se ona može menjati u
ta no odre enim inkrementima koriš enjem kliza a.
U primeru je predvi eno da se tip i red filtra biraju sa
liste, što ujedno predstavlja i tipi an primer kada treba
koristiti ovaj tip unosa podataka. Kako kod koji izra unava
izlazne parametre nije fleksibilan, u smislu da korisnik ne
može da unese bilo koji tip filtra (a i ne mogu se predvideti
razni razli iti na ini na koji bi korisnik mogao da ih
obeleži) ili bilo koji red filtra (samo filtri parnog reda mogu
se razdvojiti na bikvadratne sekcije), tako je unos
parametara preko liste pravi na in da se predupredi greška
koja bi mogla da nastane unosom pogrešnih vrednosti.
III MOGU I NA INI PREDSTAVLJANJA IZLAZA
Postoji nekoliko na ina da se predstave rezultati
izvršavanja korisni kog programa:
(1) u poljima za editovanje teksta,
(2) u MATLAB konzoli i
 (3) grafi ki.
Polja za editovanje teksta mogu se koristiti kako za unos
parametara korisni kog programa, tako i za ispisivanje
rezultata ili poruka za korisnika. Razlika je u funkciji
kojom se ovo polje implementira. Naime, svaki tekst koji
se u polju za editovanje ispisuje mora da postoji zabeležen
u nekoj promenljivoj. Prema tome, razlika se svodi na to da
li e ta promenljiva dobiti vrednost od korisnika ili od
korisni kog programa.
Ispisivanje rezultata u MATLAB konzoli primenjuje se u
situacijama kada rezultati ne mogu da se predstave u
poljima za editovanje teksta a nepregledno je ili
jednostavno nije predvi eno da se predstave grafi ki.
Tipi ni izlazi korisni kog programa koji se predstavljaju
grafi ki su prenosne funkcije i dijagrami kojima je opisan
rezultat. Kao što je ranije re eno, postoji mogu nost da se
predvidi u okviru samog grafi kog korisni kog interfejsa
prostor za grafi ki prikaz rezultata, ali postoje i slu ajevi
kada to nije prakti no. Dobra strana predstavljanja grafika
u okviru GUI je u tome što su svi izlazi korisni kog
programa na istom mestu, a loša je u tome što je veli inom
GUI unapred (proporcionalno) odre ena veli ina grafika te
ovo rešenje može biti nepregledno.
Za primer koji je ovde predstavljen je uzeto da se
amplitudska i fazna karakteristika predstavljaju u posebnim
prozorima za grafike, dok se ostali izlazi zbog svoje
složenosti i veli ine ispisuju u MATLAB konzoli.
IV KONTROLA IZVRŠAVANJA
Korisni ki program od korisnika mora da dobije signal
kada su svi parametri uneti i kada može da po ne sa
izvršavanjem. Za tu namenu predvi ena su dugmad
(pushbutton). Sve funkcije pridružene objektima u okviru
MATLAB grafi kog korisni kog interfejsa pokre u se
interakcijom sa objektima kojima su pridružene (za polja
za editovanje teksta koja su predvi ena za unos parametara
interakcija je upis u polje, za listu izbor opcije, za kliza
pomeranje kliza a, za me usobno isklju ive opcije izbor
opcije, za dugme klik mišem na dugme). Tipom objekta
odre en je tip odgovaraju e funkcije a samim tim i
posledica interakcije. Za sve unose posledica interakcije je
da se uneti parametar sa uva u strukturi podataka koja je za
to predvi ena (handles). Na ovom mestu može se ista i još
jedna prednost koriš enja liste i me usobno isklju ivih
opcija, a to je što se izborom opcije može izabrati više
parametara koji su me usobno povezani. Za dugmad je
posledica interakcije pokretanje algoritma koji e izvršiti
prora une pridružene tom dugmetu. U primeru se pritiskom
na dugme start pokre e izra unavanje parametra koji je
izabran na listi opcija levo od njega. Pritiskom na dugme
amplitudska se pokre e prora un amplitudske
karakteristike zadatog filtra, a pritiskom na dugme fazna se
pokre e prora un fazne karakteristike zadatog filtra. Ako
neki od potrebnih parametara nije zadat, ispisuje se poruka
o greški. Na ovu situaciju bilo je mogu e reagovati i
prikazom rezultata za podrazumevane vrednosti koje su
definisane za sve parametre. Pritiskom na dugme close GUI
se zatvara a sadržani MATLAB konzole se u potpunosti
briše.
Drugi oblik kontrole nad korisni kim programom
sprovodi se koriš enjem ponu enih opcija (checkbox). U
toku izvršavanja programa, u jednom trenutku potrebno je
imati informaciju o izabranoj opciji, bilo da je ona zadata
zasebno (checkbox) ili kao jedna iz skupa me usobno
isklju enih opcija (radiobutton). Tada se proveravaju
vrednosti promenljivih koje se postavljaju u trenutku izbora
opcije.
V IMPLEMENTACIJA
Implementacija osmišljenog grafi kog korisni kog
interfejsa se odvija u dve faze:
(1) raspore ivanje i konfiguracija GUI objekata (lista,
kliza a, dugmadi,...),
(2) kodovanje funkcija pridruženih objektima.
Komandom guide iz MATLAB konzole pokre e se alat
koji služi za GUI dizajn. Otvara se prozor sa menjem sa
leve strane u kojem postoje opšti oblici svih objekata.
Svaki objekat treba izabrati, postaviti i konfigurisati.
Konfiguracija se sastoji iz zadavanja imena funkcije koja je
vezana za objekat (sto nije neophodno, ali je korisno kako
funkcije ne bi ostale nazvane generi kim imenima koja su
me usobno sli na i razlikuju se samo po rednim brojevima
istorodnih objekata) i parametara koji opisuju objekat. Za
kliza , parametri su inkrement, donja i gornja grani na
vrednost. Za listu, parametri su lanovi liste. Konfiguracija
objekata obavlja se izborom parametara i popunjavanjem
polja koji se vide nakon desnog klika mišem na objekat i
izbora opcije properites.
Kada se postigne željeni izgled, gde su na raspolaganju
mnoge pogodne opcije tipa align objects, izbora boje
svakog objekta ponaosob i boje pozadine i druge, ono što
je napravljeno treba sa uvati na standardni na in (save
as...). Kada se GUI sa uva, nastaju jedan .m i jedan .fig fajl
sa istim imenom. U .fig fajlu sa uvan je izgled GUI (koji je
upravo kreiran). U novonastalom .m fajlu nalazi se
polupopunjena struktura koja predstavlja kod koji e se
izvršavati u radu sa GUI. Polupopunjena zna i da su
prototipi svih funkcija pridruženih objektima ve tu, sa
imenima koja su za njih izabrana. Tako e, automatski se
generiše uvodni deo programa koji kreira strukturu
podataka u kojoj e se uvati uneti parametri. Preostalo je
da se iskoduju tela tih funkcija u zavisnosti od toga koja je
njihova namena.
VI FUNKCIJE PRIDRUŽENE OBJEKTIMA
Sve funkcije pridružene objektima imaju isto zaglavlje:
function varargout = ime_Callback(h, eventdata, handles,
varargin)
Samo postojanje ovog zaglavlja obezbe uje da e se u
strukturu podataka handles u polje sa oznakom ime
(handles.ime) sa uvati vrednost koja predstavlja uneti
parametar odnosno interakciju u slu aju kliza a i dugmeta.
U slu aju polja za editovanje teksta i kliza a u
odgovaraju e polje u strukturi podataka bi e sa uvana
vrednost koja je uneta. U slu aju liste, svaki lan liste je
obeležen rednim brojem, tako da je u odgovarju e polje
sa uvan taj redni broj. Case strukturom se u telu funkcije
može ispitati koja je opcija izabrana, pri emu to ne mora
da bude telo funkcije vezane za listu ve može da bude telo
funkcije u kojoj se taj podatak koristi. U slu aju ponu enih
opcija i me usobno isklju ivih opcija svaka opcija ima
svoju funkciju. U polje u strukturi podataka koje odgovara
toj opciji uva se 1 ako je opcija izabrana i 0 ako nije. Da li
je opcija izabrana ili nije opet može da se ispita u trenutku
kada je ta informacija zaista potrebna. Sli na situacija je sa
dugmadima, gde je u odgovaraju em polju u strukturi
podataka 1 u trenutku u kojem je dugme pritisnuto a 0 u
ostalim slu ajevima.
Naredbom:
get(handles.ime, ‘value’)
se iz strukture podataka handles iz polja ime uzima podatak
koji je pridružen objektu ija je funkcija ime_Callback
podatak.
Naredbom:
set(handles.ime, ‘value’, vrednost)
se u strukturu podataka handles u polje ime smešta
vrednost. Ukoliko vrednost nije broj nego niz karaktera,
onda se umesto ‘value’ piše ‘string’ te se taj niz karaktera
kasnije transformiše ili koristi prema potrebi. Na primer,
ako je vrednost broj u decimalnom zapisu, onda se koristi
‘string’ a da bi se izra unala brojna vrednost koristi se
funkcija str2num. Naredba set koristi se tipi no u slu aju
da se polje za editovanje teksta koristi za ispisivanje
rezultata, ali može da se koristi i za me usobno
povezivanje objekata. U primeru su polja za editovanje
teksta i odgovaraju i kliza i povezani tako što u telima
odgovaraju ih funkcija postoje set naredbe kojima se
postavlja ista vrednost u odgovaraju e polje strukture
podataka handles za drugi objekat.
VII TIPOVI PROMENLJVIH I PRENOS
PARAMETARA
Sve promenljive koje se koriste u telima funkcija
pridruženim objektima su podrazumevano lokalne.
Vrednost lokalnih promenljivih se može menjati i koristiti
samo u telima funkcija u kojem su izvršene njihove dodele
vrednosti.
Postoji mogu nost koriš enja globalnih promenljivih na
slede i na in. Globalna promenljiva mora se deklarisati
kao globalna (global ime_promenljive) u telu funkcije u
kojoj joj se dodeljuje vrednost i u telima svih funkcija u
kojima se ona koristi. Na ovaj na in funkcije pridružene
objektima mogu da razmenjuju podatke, tako da se unos
parametara i ispisivanje rezultata sistematizuju. Jedan
primer dat je u primeru koji je predstavljen u ovom radu,
me usobnim povezivanjem polja za editovanje teksta i
kliza a. Prilikom unosa pojedinih parametara mogu se
dodeliti vrednosti globalnim promenljivim koje e usmeriti
ili ograni iti druge unose podataka, u smislu smanjenog
broja opcija. Recimo, za slu aj da je bilo dozvoljeno
unošenje neparnog reda filtra, trebalo bi koristiti globalne
promenljive koje e onemogu iti izbor opcija za
izra unavanje normalizacionih konstanti bikvadratnih
sekcija i izra unavanje ure enih parova pol-nula po
bikvadratnim sekcijama. Globalne promenljive treba
koristiti sa oprezom jer je redosled izvršavanja, ukoliko
nije u toku unos parametara, sekvencijalan tako da postoji
mogu nost da se u okviru funkcija za ispisivanje rezultata
koriste pogrešne vrednosti.
VIII ZAKLJU AK
U ovom radu predstavljeni su koraci u razvoju grafi kog
korisni kog interfejsa u okviru programskog paketa
MATLAB. Grafi ki korisni ki interfejsi nude mnoge
prednosti u odnosu na korisni ke programe koji za prenos
podataka bilo da je re o ulazu ili izlazu koriste terminalni
prozor. Najve e prednosti su transparentnost dobijene
aplikacije prema operativnom sistemu pod kojim se
izvršava i jednostavan postupak dizajna. Predznanje
potrebno da se kreira MATLAB GUI se prakti no ne
razlikuje od predznanja potrebnog uopšte za koriš enje
MATLAB-a, što ini ovaj na in implementacije
korisni kih programa veoma atraktivnim. Postupak koji je
ovde prikazan važi za sve verzije programskog paketa
MATLAB koje podržavaju GUI dizajn.
LITERATURA
[1] Creating Graphical User Interfaces, MATLAB 6.0
help and technical support
DESIGNING GRAPHICAL USER INTERFACES
USING MATLAB, Stojsavljevi , M.