ODREDJIVANJE TOPIVOSTI

ORGANSKIH SPOJEVA

• Značajan segment pri sistematskoj

identifikaciji nepoznate supstance
• Pristupa se nakon određivanja fizikalnih
konstanti i prisutnih elemenata
• Podatci dobiveni ispitivanjem topivosti
usmjeravaju analitičara na pravac daljnjeg
ispitivanja

• Organska supstanca je topiva u nekom

otapalu ako sa njim gradi HOMOGENU
TEKUĆINU.
• Smatra se da je supstanca topiva u nekom
otapalu ako se na sobnoj temperaturi otopi
0,1 g ili 0,2 mL te supstance u 3 mL
otapala.

1
• Smatra se da je neka supstanca rastvorljiva
u izvjesnom rastvaraču, ako se u njemu
rastvori (na sobnoj temperaturi) bar do 3%.
• Prilikom ispitivanja rastvorljivosti potrebno
je pridržavati se reda rastvaranja navedog u
procedurama.

• Da bi došlo do rastvaranja neke supstance u

otapalu, mora postojati izvjesna
podudarnost u gradji njihovih molekula.

Efikasnost otapanja
Efikasnost otapanja zavisi od:
• osobina otapala i
• osobina supstance koja se u njemu otapa

2
Otapanje supstance u određenom
otapalu
• Ukazuje na polarnost molekule
• Ukazuje na prisustvo određene
funkcionalne grupe
• Dobije se podatak u kome će se otapalu
izvšiti prekristalizacija nepoznate supstance
• Dobije se podatak kako se neka smjesa
može razdvojiti na osnovu topivosti

• SPOJ SE NAJBOLJE OTAPA U ONOM

OTAPALU KOJE MU JE
NAJSLIČNIJE PO STRUKTURI
• Niži alkoholi se otapaju u vodi
• Viši alkoholi se otapaju u eteru

Ako viši alkohol sadrži dvije ili više OH

grupa spoj je:
• sličniji vodi po strukturi nego alkoholu
• Povećava se topivost u vodi
• Smanjuje se topivost u eteru

3
• Etanol i n-propanol potpuno se miješaju i sa
vodom i sa eterom

• Etilenglikol (1,2-etandiol)
ili glicerol (propan-1,2,3-triol) lako topivi u
vodi a gotovo netopivi u eteru

6 konvencionalnih otapala
• Ispitivanje topivosti org.supstance vrši se
sa određivanjem da li se spoj otapa u 6
konvencionalnih otapala.
• Nakon toga se vrši kategorizacija supstance.
• Ispitivanje se vrši redom kako su otapala
navedena

6 konvencionalnih otapala
1. Voda
2. Dietileter
3. 2.0 N vodena otopina NaHCO3 (2.0 M)
4. 2.5 N vodena otopina NaOH (2.5 M)
5. 1.5 N vodena otopina HCl (1.5 M)
6. Koncentrovana sumporna kiselina

4
• H2SO4 ima 2 hidrogena
• a 1 M HCl je 1 N HCl
• a 1 M H2SO4 je 2 N H2SO4
• Primjer
• Koliki je normalitet 3 M H2(SO4)?
• 1 M H2(SO4) = 2 N H2(SO4)
3 M H2(SO4) = x N H2(SO4)
(1/3 = 2/x), x=6

1. Topivost organskih supstanci u

vodi
Voda je otapalo:
• za jonske i bipolarne spojeve jer dobro
solvatizira jone,
• ima veliku dielektričnu konstantu i
• Ima veliki dipolni moment
• Ima sposobnost da obrazuje vodikovu vezu

• Ima sposobnost da se ponaša i kao donor i

kao akceptor protona
• U vodi se otapaju spojevi kod kojih
preovlađuje polarna grupa
• Dipolarne supstance mogu graditi vodikove
veze (soli, šećeri, organske kiseline i baze
do C4 atoma).

5
U vodi se rastvaraju:
• Jonska organska jedinjenja, soli
• Organske kiseline i baze (male molekulske
težine, do 5C atoma)
• Dipolarne supstance koje se ne jonizuju, ali
su u stanju da sa vodom grade vodikovu
vezu (R-OH)

2. Topivost organskih spojeva u

eteru
Dietileter:
• Slabo polaran
• Ima malu dielektričnu konstantu
• Ne gradi vodikove veze, pa mu molekule nisu
asocirane.
• Eter može djelimično graditi vodikove veze sa
drugim spojevima kao što su voda ili alkohol
(odatle rastvorljivost etera u vodi oko 8 %).

U eteru će se otapati:
• Slabo polarni i nepolarni organski spojevi
• Spojevi koji sadrže neku reaktivnu
funkcionalnu grupu ali je veći dio molekule
nepolaran.
• Eter ne otapa jonske spojeve

6
 3. Topivost organskih spojeva u
NaHCO3
• U bikarbonatnom otapalu otapaju se one
organske supstance koje su kiselije od
ugljične kiseline, zato NaHCO3 služi za
razlikovanje relativno jako kiselih od slabo
kiselih orgasnkih spojeva ( i jedne i druge
se otapaju u 2,5 N vodenom rastvoru
NaOH).

• NaHCO3 je so vrlo slabe ugljične kiseline,

čiji je pKa prve jonizacije 6,4.
• U ovom bikarbonatnom rastvoru rastvoriće
se samo kiseline koje su jače od ugljične
(imaju manji pKa od 6,4.), istiskujući iz
rastvora CO2.

U bikarbonatu će se otapati:
• karboksilne kiseline
• sulfo kiseline
• anhidridi kiselina
• halogenidi kiselina
• polinitrofenoli.

7
• Jedinjenja čiji je pKa većo od 6,4, dakle
manje je kisela od ugljenične kiseline,
nerastvorljiva su u bikarbonatnom rastvoru.
To su:
• fenoli
• aminokiseline
• sulfamidi itd.
Ali su rastvorljivi u 2,5 N (10%) NaOH.

4. Topivost organskih spojeva u

NaOH
Spojevi koji se ne otapaju u vodi, ali mogu da
otpuste proton i da se rastvore u bazi jačoj od
vode, otapaju se u vodenoj otopini baze. To su
slabokiseli organski spojevi:
• Fenoli
• Enoli (1,3-diketoni)
• Amidi
• Anhidridi kiselina
• Aminokiseline

• Nitrofenoli
• Aminofenoli
• Imidi
• Oksimi
• Sulfonamidi
• Aminosulfonske kiseline

8
• Mobilnost protona (tj. Stepen kiselosti u
funkcionalnim grupama-OH, -SH, =NH) zavisi od
karaktera radikala za koju je grupa vezana.
• Kod alkohola radikal čvrsto drži proton iz
hidroksilne grupe i alkoholi su nerastvorljivi u
NaOH.
• Kod fenola je zbog induktivnog efekta aromatskog
prstena, proton mobilniji i fenoli su rastvoljivi u
NaOH.
• Zakiseljavanjem alkalnog rastvora ovih slabih
kiselina, one se izdvajaju iz rastvora ili u obliku
ulja, težeg ili lakšeg od vode ili u obliku taloga
koji pada na dno.

5. Topivost organskih spojeva u

HCl
• Spojevi koji su netopivi u vodi a otapaju
se u razblaženoj HCl i daju rastvorljiva
jedinjenja, sadrže bazni N atom pa mogu
primiti proton. Takve supstance su:
• Slabo bazni alifatski i primarni aromatski
amini (topivost kod aromatskih amina
opada sa porastom broja arilnih grupa)
• Aminokiseline

• Aminofenoli
• Aminotiofenoli
• Aminosulfonamidi
• Arilsupstituirani hidrazini

9
Kod:
• diarilamina
• triarilamina,
• anilida i
• sulfonamida ,
baznost je tako smanjena, da oni ne mogu sa
HCl graditi soli, te se ne rastvaraju u 1,5 N
HCl.

6. Topivost organskih spojeva u

koncentrovanoj H2SO4
Konc. Sumporna kiselina zbog svog snažnog proton
donornog karaktera otapa gotovo sve organske
spojeve osim alkana i cikloalkana i njihovoh
halogenih derivata.
• Otapanjem u konc.sumpornoj kiselini ne može se
donijeti zaključak o pripadnosti ispitivanog spoja
nekoj klasi organskih spojeva, jer se pri otapanju
obično odvijaju određene reakcije.
• Spojevi nastali u tim reakcijama mogu ukazati na
prirodu nepoznatog spoja.

• Npr. Nezasićeni spojevi mogu graditi

estere sumporne kiseline koji su topivi u
vodi
• Spojevi sa O grade oksonijum soli koje su
također topive u vodi.
• Alkoholi se sa sumpornom kiselinom
obično esterificiraju ili dehidratiziraju

10
 Zbog toga se topivost u koncentrovanoj
H2SO4 ispituje samo kod onih spojeva koji
su netopivi u:
• Vodi
• NaOH i
• HCl
a koji ne sadrže ni N ni O u molekuli.

Klasifikacija organskih spojeva

na osnovu topivosti

• Na osnovu ponašanja u navedenim

otapalima organske spojeve dijelimo na
osam razreda topivosti:
• I, II, III, IV, V, VI, VII; VIII

11
• I - Spojevi topivi i u vodi i u eteru
• II- Spojevi topivi u vodi a netopivi u eteru
• III- Spojevi topivi u i NaHCO3 i u NaOH
• IV- Spojevi koji se ne otapaju u vodi i u NaHCO3 a
otapaju se u NaOH.
• V- Spojevi netopivi i u vodi i u NaOH a topivi u HCl
• VI- Spojevi netopivi u vodi, NaOH, HCl, a koja sadrže
u molekuli N i S.
• VII- Spojevi koji se otapaju samo u koncentrovanoj
H2SO4.
• VIII- U ovu grupu spadaju spojevi koji se ne otapaju ni
u jednom otapalu, pa ni u koncentrovanoj H2SO4.

I razred rastvorljivosti
• Spojevi topivi i u vodi i u eteru
• U ovu grupu spadaju monofunkcionalni
spojevi do C5 atoma kod kojih je uticaj
polarnih i nepolarnih grupa međusobno
izjednačen

Ovakva jedinjenja:
• Nisu jonska
• Nemaju više od 5 C atoma
• Imaju slabo polarnu funkcionalnu grupu
• Funkcionalna grupa može da obrazuje
vodikovu vezu

12
 II razred rastvorljivosti
• Spojevi topivi u vodi a netopivi u eteru
• U ovu grupu spadaju jonski spojevi koji imaju
manje od C5 atoma i polifunkcionalni organski
spojevi kao što su glikoli, oksikiseline
• Jedinjenje koje spada u ovu grupu :
• Ili nejonsko
• ili nije jonsko, ali ima više funkcionalnih grupa

III razred rastvorljivosti

• Spojevi topivi u i NaHCO3 i u NaOH.
U ovu grupu spadaju izrazito kiseli organski
spojevi kao što su:
• karboksilne kiseline
• sulfokiseline
• anhidridi kiseline
• nitrofenoli

IV razred rastvorljivosti
• Spojevi koji se ne otapaju u vodi i u NaHCO3 a
otapaju se u NaOH.
U ovu grupu spadaju:
• fenoli
• aminokiseline
• sulfonamidi
• tioli
• izvjesni nitroderivati
• primarni i sekundarni nitroparafini
• oksimi

13
 V razred rastvorljivosti
• Spojevi netopivi i u vodi i u NaOH a
topivi u HCl.
Ovdje spadaju:
• amini (osim diaril i triaril amina)
• i soli slabih kiselina

VI razred rastvorljivosti
• Spojevi netopivi u vodi, NaOH, HCl, a koja
sadrže u molekuli N i S.
To su:
• Diarilamini
• Triarilamini
• Amidi
Spojevima koji se ne otapaju u navedenim otapalima
a sadrže N i S u molekuli, određuje se topivost u
konc.H2SO4.

VII razred rastvorljivosti

• Spojevi koji se otapaju samo u koncentrovanoj
H2SO4.
• Oni se ne otapaju ni u jednom od konvencionalnih
otapala.
• U ovu grupu spadaju jedinjenja:
• Alkoholi
• Karbonilni spojevi
• Esteri
• Alkeni
• Alkini i
• Policiklički spojevi

14
 VIII razred rastvorljivosti
• U ovu grupu spadaju spojevi koji se ne
otapaju ni u jednom otapalu, pa ni u
koncentrovanoj H2SO4.
To su:
• Zasićeni ugljikovodici
• Halogeni derivati zasićenih ugljikovodika
• Diaril eteri

Postupak
• Na 3 ml otapala dodaje se 0,1 g fino
sprašene čvrste supstance ili 0,2 ml tečne
supstance
• Smjesa se promućka i čeka 2 minute.
• Ako se supstance nije potpuno otopila blago
se zagrije i ohladi, pa se tek onda donosi
zaključak.

• Navedena klasifikacija namjerno je

pojednostavljena.
• Razrađenija klasifikacija se može naći u
izvjesnim specijalizovanim priručnicima.

15
 Organic Compound

water

insoluble soluble

6M NaOH test with pH paper

insoluble soluble acidic basic

6M HCl neutral

insoluble soluble
carboxylic carboxylic amines
acids acids (low MW)
(high MW) (low MW)
aldehydes
ketones
alcohols
aldehydes amines
(low MW)
ketones (high MW)
alcohols
(high MW)
or
alkanes
alkenes
alkyl halides
(low or high MW)

16