811.163.41'373.23(497.

17 Skopska Crna Gora)''15''

Владимир Р. Поломац1
Универзитет у Крагујевцу
Филолошко-уметнички факултет

АНТРОПОНИМИЈА ВОДИЧНИЧКОГ ПОМЕНИКА

(СКОПСКА ЦРНА ГОРА, XVI ВЕК)2

У раду се са аспекта порекла, структуре и семантике истражују најважније

одлике система личних имена забележених у Водичничком поменику, насталом
на простору Скопске Црне Горе у XVI веку. Анализа је показала да систем лич-
них имена Водичничког поменика не одступа знатније од стања личних име-
на у другим познатим поменицима XV и XVI века. Поред бележења неколико
ретких и слабо потврђених имена (Сејан, Циглин, Малица, Мамица, Маља, Ро-
дица), најважнији резултат рада представља бележење потврда деклинационог
модела хипокористика типа Јове: Јовета, сачуваног до данас у српским и маке-
донским говорима са обе стране државне границе.
Кључне речи: ономастика, антропонимија, XVI век, Водичник, Скопска
Црна Гора

0. У предмету овога прилога налази се истраживање најважнијих од-

лика система личних имена забележених у рукописној књизи Водични-
чког поменика насталог током XVI века на подручју Скопске Црне Горе и
њене ближе околине. На место настанка рукописа упућује почетна форму-
ла sq bogomx po;inaem pomynik(q) hramou s(ve)t(a)go bl(a)govy{enJa prys(ve)tQe
b(ogorodi)ce pod ouvesJe ;rqnJe0 gorQ vx mysty naricaemym vwdi;nikq, као и вели-
ки број топонима Скопске Црне Горе и суседних области, забележених на
маргинама рукописа3. Интересантно је да топоним Водичник нема дру-

1 vladimir.polomac@gmail.com
2 Рад је урађен у оквиру научног пројекта Министарства просвете, науке и технолошког
развоја Републике Србије (евиденциони број 178001: Историја српског језика).
3 Више од половине топонима забележених на маргинама рукописа убицирано је (на
основу Томић 1905) на простору данашње Скопске Црне Горе (у даљем тексту СЦГ)
и њене непосредне околине: Бањани (banJani 7а), истоимено село у СЦГ; Бошњани
(bo[n]nJ 9b, 11а), вероватно опустела села Бошњак (пола часа југоисточно од Куче-
вишта) или Бошњаковац (у планини код Белинске Реке) у СЦГ; Букоравно (bMkoravno
9b, 10a), данас пашњак Букорамно у селу Бањане у СЦГ; Бродaц (brocq 10b, brocx 13а,
13b), истоимено данашње село у СЦГ; Булач (bMla 9a, 10b) и Булачани (bMla;ani 9b),
данашње село Булачане у скопској равници, у ближој околини СЦГ; Гиновци (gѵnovci
12а, ginwvci 13a), сачувано у имену планинског потеса Гиновце који данас становни-
ци СЦГ користе за летњу испашу стоке; Глухавци (glMhavci 9b), вероватно данашње
село Глуво у СЦГ; Докша (dok[a 13b), сачувано у истоименом извору у селу Мирко-
вци у СЦГ; Згуровци (zgMrovci 11б), сачувано у истоименом пасишту у селу Љубанце
у СЦГ; Јазирци (]zirci 10b), истоимено село и данас у јужној подгорини СЦГ; Куче-
341


гих помена у средњовековним изворима (судећи бар према РЈА), а није

забележен ни у антропогеографским студијама посвећеним Скопској Цр-
ној Гори (уп. Томић 1905, Трифуноски 1971). Са овим топонимом може
се довести у везу једино назив потеса Водица у данашњем атару црно-
горског села Бродац (уп. Трифуноски 1971: 87), међутим у овоме селу
не постоје трагови средњовековних храмова, већ само црква Св. Илије
саграђена 1897. године (уп. Трифуноски 1971: 88). С обзиром на чиње-
ницу да је атар села Бродац у прошлости био знатно пространији, те да
је цела његова западна страна припадала селу Побужју (уп. Трифуно-
ски 1971: 87), у коме се и данас налази манастир Св. Богородице, један
од најзначајнијих манастира Скопске Црне Горе (називан и Св. Богороди-
ца „црногорскаˮ)4, претпостављамо да је сачувани рукопис представљао
поменик овога храма. У прилог овој претпоставци говори и чињеница да
је манастир Св. Богородице у Побужју у средњем веку и за време турске
владавине био важан културни и верски центар, о чему сведочи и податак
да је у њему више пута током последње четвртине XV века радио Вла-
дислав Граматик (уп. Трифуноски 1994: 14). Претпоставку поткрепљује
и чињеница да је топоним Побужје (у различитим графијским и фонет-
ским ликовима: pobM… 7а, 8ax2, 8b, 9ax2, 10a, 10b, 11bx2, 12bx2, 13a, pobM/dJe
9b, 10b, pobM/dqe 10b, 12ax2, 13a) један од најфреквентнијих топонима на
маргинама поменика.
Од некада обимнијег рукописа до данас је сачувано само 13 листова
(хартија димензија 31x21 cm), који се заједно са једним одломком пане-
гирика чувају у Архиву САНУ под бр. 32. Поменик се састоји од четири
рубрике: (а) уводни део или поменички предговор (од 1а до 2b) – садржи
правила о уписивању у поменик и прописе о читању поменика на проско-
мидији, (б) владалачки поменик (pomynik gospodam srqbskQm) (3a и 3b)
– садржи помене српских средњовековних владара и чланова владарских
породица, (в) црквени поменик (од 4а до 7b) – садржи помене српских ар-
хиепископа и других црквених лица (јеромонаха, монахија и презвитера),

вишта и Кучевиште (kM;evi{a 9b, kM;(e)vi{(e) 7a, kM;evi{e 9b), село у СЦГ; Љубанци
(l}banci 13b), данашње село Љубанце у СЦГ; Љуботен (l}botenx 13а), истоимено село
у СЦГ, Мирковце (mirkwvce 6а), Мирково (mirkwv(w) 7а) и Мирковци (mirkovci 13b), да-
нашње село Мирковце у СЦГ; Оризари (wriz(a)ri gor(ni) 9b, wriz(a)ri 10a), данашње
Горње Оризаре, у јужној подгорини СЦГ; Побуждије (pobM/dJe 9b), данашње село По-
бужје у СЦГ; Радишани (radi[an(i) 7a, 8a, 8b, radJ[an(i) 9b, 10b, 11a), данашње Горње
и Доње Радишане, у јужној подгорини СЦГ; Храштак (hra{akx 12a), данашње село
Раштак у скопској равници, у ближој околини СЦГ; Црешево (cry[evo 10b, 13b), дана-
шње село Црешево у скопској равници, у ближој околини СЦГ; Чучер (;M;er 13а), ис-
тоимено село и данас у СЦГ.
4 Манастир Св. Богородица налази се у долини Побушке реке, око 1 км северно од села
(уп. Трифуноски 1971: 84). Постојао је још у средњем веку о чему сведочи помен из
повеље бугарског цара Константина Асена манастиру Св. Ђорђа код Скопља (1258–
1277): selo brod a v’ nemx metohx m(a)ti b(o)/i] EpiskePis (?) (уп. Мошин–Ћирковић–Син-
дик 2001: 255).
342
 Владимир Р. Поломац

и (г) поменик мирских лица (a se pomynik belcem mM/emx i /enamq12) (од

8a до 13b).
Иако је рукопис поменика познат научној јавности још од краја XIX
века и познате студије Новаковић 1875, до сада није детаљније проу-
чен ни са филолошког ни са ономастичког аспекта. Делимични изузетак
представља студија Поломац 2009, у којој се анализирају графијске, пра-
вописне и језичке одлике уводног дела поменика (заједно са уводним де-
ловима Коришког и Крушедолског поменика)5. Основни циљ нашега рада
представља покушај да се поменути недостатак превазиђе тако што би се
забележена антропонимијска грађа системски истражила са аспекта по-
рекла, структуре и семантике. Приликом истраживања руководили смо се
теоријско-методолошким поставкама описаним у Поломац 2010а. Од по-
себног методолошког значаја је чињеница да се забележена антропони-
мијска грађа може хронолошки и територијално одредити, што најчешће
није случај са нашим средњовековним поменицима (уп. Поломац 2010а:
499). Добијени резултати сагледавани су у контексту других антропони-
мијских извора XIV–XVI века, најчешће у контексту података које пру-
жају Дечанске хрисовуље (према Грковић 1983), повеље и писма Српс-
ке деспотовине (према Поломац 2012), Дефтер области Бранковића (пре-
ма Грковић 2001), Поменик непознатог манастира Липљанске епископи-
је (према Поломац 2010б) и Пчињски поменик (према Новаковић 1895).
1. Анализом је обухваћено укупно 178 различитих личних имена
„белацаˮ забележених у 511 примера. Статистички преглед мушких и
женских имена наведен је у табели 1.
Табела 1: Однос мушких и женских имена у поменику
Број имена Проценат Број потврда Проценат
Мушка имена 95 53,37% 279 54,59%
Женска имена 64 35,95% 192 37,57%
Нејасни примери 19 10,67% 40 7,82%
Одсуство поменичких формула отежава или онемогућава поуздано
разликовање мањег броја имена. У питању су хипокористици изведени
суфиксом -а који могу представљати и мушка и женска имена. У Новако-
вић 1875 наводе се Боја (x3), Јова (x2), Нија (x1) и Стоја (x2). Судећи пре-
ма Грковић 1977, овој би категорији могла припадати и Влада (x4), Вуја
(x1), Груја (x1), Даја (x1), Дмија (x1), Добра (x1), Доја (x1), Љуба (x1),
Пеја (x11), Раја (x1), Раша (x1), Слава (x1) и Тода (x5). Из истих разло-
га из разматрања изостају имена Добрица (x1) и Малица (x1). Ово друго
име у Грковић 1977: 276 квалификује се као женско (на основу потврде из
нашег поменика), док се у Турском дефтеру области Бранковића бележи
и потврда за истоимено мушко име (уп. Грковић 2001: 719).

5 У овоме раду поткрала се техничка грешка – уместо у Скопској Црној Гори одштам-
пано је да је рукопис настао у Црној Гори.
343


1.1. Статистички преглед мушких имена према пореклу наведен је у

табели 2.
Табела 2: Порекло мушких имена
Број имена Проценат Број потврда Проценат
Словенска 50 52,63% 107 38,35%
Хришћанска 39 41,05% 158 56,63%
Остала 6 6,31% 14 5,01%
Однос имена словенског и хришћанског порекла у начелу се поду-
дара са односом ове две категорије у Поменику непознатог манастира
Липљанске епископије (уп. Поломац 2010б: 228–229). Веће присуство
имена хришћанског порекла (уп. однос укупног броја потврда) у односу
на друге ономастичке изворе XIV и XV века (нпр. Дечанске хрисовуље и
Дефтер области Бранковића) и овде се може довести у везу са чињеницом
да се већи удео хришћанских имена у средњем веку очекује међу власте-
лом (уп. Јовановић 1985: 211, Поломац 2010б: 229).
1.1.1. Творбена структура мушких имена словенског порекла прика-
зана је у табели 3.
Табела 3: Творбена структура мушких словенских имена
Број имена Проценат Број потврда Проценат
Сложена 8 16% 17 15,88%
Изведена 39 78% 85 79,43%
Самотворна 3 6% 5 4,67%
Међу малобројним мушким словенским сложеним именима очеки-
вано је најфреквентније име Радосав (x6)6. Већим бројем потврда беле-
жи се и Дабижив (x4), док имена Милосав (x1), Радивој(е) (x1), Радослав
(x1) и Станисав (x1) долазе у појединачним примерима. У овој категорији
налази се и преведено име Богдан (x2) (уп. Грковић 2001: 643).
Забележено је једно сложено име са префиксом по- и основом: Поме-
тко (x1) (потврђено и у Дечанским хрисовуљама, уп. Грковић 1983: 45).
Мушка словенска изведена имена класификујемо према фреквент-
ним суфиксима и основама. Најфреквентнији суфикс за извођење му-
шких имена очекивано је -ко7: Бојко (x1), Бошко (x1), Брајко (x1), Бранко
(x1), Вељко (x1), Вучко (x2), Дојко (x1), Драјко (x1), Живко (x5), Милко

6 О популарности овога имена у средњем веку сведочи и Поменик непознатог мана-

стира Липљанске епископије (уп. Поломац 2010б: 231). У турском попису области
Бранковића најфреквентније је Радислав (уп. Грковић 2001: 657), док се у Књизи дуж-
ника Михаила Лукаревића најчешће употребљава Радослав (уп. Родић 1985: 222).
7 О продуктивности овога суфикса сведоче и други антропонимијски извори XV века:
Поменик непознатог манастира Липљанске епископије (уп. Поломац 2010б: 232), по-
веље и писма деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића (уп. Поломац
2012: 39), Дефтер области Бранковића (Грковић 2001: 623).
344
 Владимир Р. Поломац

(x2), Мирко (x1), Рајко (x3), Ратко (x1), Санко (x1), Станко (x4), Стојко
(x9) и Цветко (x4). Нешто вишом фреквенцијом заступљен је и суфикс
-ан: Брајан (x2), Вељан (x5), Дејан (x1), Стојан (x11), као и хипокористи-
чки суфикс -е: Боје (x1), Вује (x1), Вуче (x1), Нине (x2), Рале (x1). Оста-
ли суфикси потврђени су појединачним примерима: -адин: Миладин (x1),
-aк: Новак (x1), -ашин: Вукашин (x1), -ен: Младен (x3), -еља: Радеља (x1),
-ић: Божић (x2), -ихна: Вучихна (x2), -ич: Радич (x2), -иша: Станиша (x1),
-ке: Рајке (x1)8, -охна: Радохна (x2), -ош: Милош (x2), -че: Мирче (x2).
Најфреквентније основе за извођење мушких словенских имена
су рад-: Рајко (x3), Ратко (x1), Рале (x1), Радич (x2), Рајке (x1) и Радо-
хна (x2), Радеља (x1), затим вук-: Вучко (x2), Вује (x1), Вуче (x1), Вука-
шин (x1), Вучихна (x2), и мил-: Милко (x2), Миладин (x1), Милош (x2)9.
Двама примерима забележене су основе бој-: Бојко (x1), Боје (x1), бог-:
Бошко (x1), Божић (x2), брај-: Брајко (x1), Брајан (x2), вељ-: Вељко (x1),
Вељан (x5), мир-: Мирко (x1), Мирче (x2), стан-: Станко (x4) и Станиша
(x1) и стој-: Стојко (x9), Стојан (x11).
У категорији самотворних имена (о термину в. у Грковић 1983: 70)
налазимо имена мотивисана називима животиња: Вук (x1) и Крагуј (x2),
као и име Продан (x2), партиципског порекла.
1.1.2. Најфреквентнија имена хришћанског порекла су Никола (x27),
Јован (x22), Дмитар (x13), Петар (10), Михаило (x9), Ђура (x9) и Сте-
пан (x8), што се у највећој мери поклапа са стањем Поменика непознатог
манастира Липљанске епископије (уп. Поломац 2010б: 229), а у великој
мери и са стањем других ономастичких извора XV и XVI века (уп. Родић
1985: 223, Грковић 2001: 657, Јовановић 1985: 212).
Највећи број забележених хришћанских имена припада групи биб-
лијских или календарских имена: Аврам (x1), Давид (x1), Иван (x1),
Илија (x3), Јаков (x6), Јован (x22), Лазар (x1), Марко (x5), Михаило (x9),
Павле (x1), Симон (x1); Васиљ (x2), Георгије (x1), Дамјан (x1), Дмитар
(x13), Ђорђе (x1), Костадин (x1), Панајот (x1), Петар (x10), Никола (x27),
Сава (x2), Степан (x8), Филип (x1) и Тодор (x4).
Посебно истицање заслужују хибридне творевине грађене од основа
имена хришћанског порекла и српских суфикса. И у овој категорији изве-
дених имена највише је примера са суфиксом -ко: Ђурко (x7), Ивко (x2),
Јанко (x1), Пејкo (x2), Ћирко (x1), а затим и са суфиксом -е: Ђуре (x1), Јове

8 Суфикс -ке заслужује посебно истицање будући да није забележен у Дечанским хри-
совуљама, док је у турском попису области Бранковића забележен, као и овде, само у
имену Рајке (уп. Грковић 2001: 623). Интересантно је да се у Поменику манастира Св.
Прохора Пчињског налазе два имена са овим суфиксом: Дојке и Душке (уп. Новако-
вић 1895: 15–16 и Бошковић 1978: 476).
9 Ове су основе фреквентне и у антропонимијским изворима XV века: уп. Поменик не-
познатог манастира Липљанске епископије (према Поломац 2010б: 231–232) и Турски
попис области Бранковића (према Грковић 2001: 627–631).
345


(x4), Пеје (x1). Остали суфикси: -а: Алекса (x1), Ђура (x9), -ета: Ђурета
(x1), -ица: Јовица (x1), -че: Јовче (x2), -о: Томо (x1)10 и -аш: Томаш (x1).
1.1.3. Поред романског имена Оливер, у категорији осталих имена
налазе се имена чије се порекло може тумачити на различите начине:
Дајко (x1) (према Грковић 1977: 71 од Даја, што може бити од Дабижив,
Данило, али и хипокористик од Дајбог, имена старог словенског бога),
Думче (x1) (у Дечанским хрисовуљама бележи се Думиц и Думица, што
се према М. Грковић (1986: 96) може довести у везу са а) Думоња (од
лат. Domnius) (сплитски мученик и бискуп, заштитник града Сплита), б)
Думо (хипокористик од лат. Damianus) (име у Котору у XIV веку), или в)
са илирским Dumma), Петко (x10) (вероватно хипокористик о Петар, али
могуће и према седмичном дану, уп. Грковић 1977: 156–157). У ову ка-
тегорију уврстили смо и ретко име Сејан (x1), потврђено само још у По-
менику манастира Св. Прохора Пчињског (уп. Новаковић 1895: 17), за
које М. Грковић (1977: 177) и РЈА (XIV: 804) претпостављају да предста-
вља изведеницу од основе сеј- (сеја, хипокористик од сестра). Могуће је
претпоставити да је основа сеј- пореклом од хришћанског имена Јелисеј
(тако С. Илчев (2012: 601) за буг. име Сейо).
Посебно истицање заслужује лично име Циглин (x1), нејасног порек-
ла, непотврђено у другим средњовековним изворима.
1.1.4. Међу забележеним антропонимима пажњу привлаче примери
деклинационог модела хипокористика изведених суфиксом -е: Боје: Боје-
та, Вује: Вујета, Вуче: Вучета, Ђуре: Ђурета, Јове: Јовета, Нине: Нинета,
Пеје: Пејета, Рале: Ралета, забележени и у Поменику манастира Св. Про-
хора Пчињског: Дабе: Дабета, Стале: Сталета (према Новаковић 1895: 15,
17). Осим што потврђују тезу о пореклу и месту настанка поменика, на-
ведени примери несумњиво имају дијалекатски значај будући да пред-
стављају веома стару потврду деклинационог модела који је потврђен и
у савременим српским и македонским говорима са обе стране државне
границе (за говор Скопске Црне Горе уп. Бошњаковић–Станковић 2008:
336, за кратовски говор (јужна села) и овчепољски говор уп. Видоески
2001: 171, за дебарски говор уп. Видоески 1968: 71, за полошки говор уп.
Селищев 1929: 338, за говор шарпланинске жупе Гора уп. Младеновић
2001: 293, за говор Сретечке жупе уп. Павловић 1939: 249–292; за сири-
нићки говор и јужнометохијске говоре уп. такође Младеновић 2001: 293).
2. Статистички преглед женских имена према пореклу наведен је у
следећој табели 4.

10 Будући да се ради о изолованом примеру, могуће је да је у питању и бележење номи-

натива уместо акузатива, што је потврђено и у другим средњовековним поменицима
(уп. Поломац 2010б: 230).
346
 Владимир Р. Поломац

Табела 4: Порекло женских имена

Број имена Проценат Број потврда Проценат
Словенска 37 57,81% 103 53,64%
Хришћанска 18 28,12% 72 37,50%
Остала 9 14,06% 17 8,85%
Наведена табела показује да је удео словенских имена знатно виши у
женском него у мушком именослову, што потврђује већ познату чињени-
цу да су жене у средњем веку биле бољи чувари словенске традиције од
мушкараца (уп. сличне податке и у Дефтеру области Бранковића, према
Грковић 2001: 645).
2.1. Статистички преглед женских имена словенског порекла према
творбеној структури приказан је у табели 5.
Табела 5: Творбена структура женских словенских имена
Број имена Проценат Број потврда Проценат
Сложена 7 18,91% 10 9,70%
Изведена 26 70,27% 86 83,49%
Самотворна 4 10,81% 7 6,79%
Поређење података изнетих у претходној табели са стањем По-
меника непознатог манастира Липљанске епископије (према Поломац
2010б: 236) упућује на тенденцију опадања удела сложених имена у име-
нослову током XV и XVI века. Ова је тенденција нарочито изражена у
поређењу са подацима које пружа Дефтер области Бранковића, у коме
је чак 38% процената жена носило сложено име (према Грковић 2001:
645). Изузев имена Дабижива (x3), сва остала сложена имена имају у
другом делу основу -сав (< -слав) или -слав: Видосава (x1), Владислава
(x1), Војисава (x1), Вукосава (x2), Радослава (x1) и Станисава (x1), што
се такође поклапа са стањем Поменика непознатог манастира Липљанске
епископије (уп. Поломац 2010б: 236).
Забележена женска имена изведена су следећим суфиксима: -а, -ка,
-ана и -ица. Прва два наведена суфикса потврђена су великим бројем
примера11: Бела (x1), Вида (x4), Рада (x5), Стана (x13), Цвета (x8), Неда
(x5), вероватно и Мила (x4), Миља (x4) и Маља (x1)12; Бојка (x1), Дојка
(x1), Драјкa (x1), Милка (x1), Пројка (x1), Рајкa (x3), Стајка (x2), Стојка
(x5), али и Недељка (x3) и Северинка (x1). Посебно истицање заслужују
ретка имена Драјка (x1) и Пројка (x1), као и имена која не представљају

11 Ови су суфикси најфреквентнији и у Поменику непознатог манастира Липљанске

епископије (уп. Поломац 2010б: 236–237).
12 Женско лично име Маља нисмо забележили у другим средњовековним изворима, као
ни у Грковић 1977. Могуће је да је ово име настало према мушком имену Маљо (од
Мали, Малиша, итд; уп. Грковић 1977: 126). Уп. и друга мушка имена са овом осно-
вом у Грковић 1977: 126: Маљан, Маљен, Маљета, Маљко, Маљушан.
347


скраћене хипокористичке форме Недељка (x3) и Северинка (x1). Нижу

фреквенцију имају суфикси -ана и -ица: Божана (x1), Живана (x2), Стоја-
на (x3), Ћерана (x1); Божица (x1), Милица (x13), вероватно и Родица (x1),
незабележено у Грковић 197713.
У категорију самотворних женских имена сврстали смо имена Јагли-
ка (x3), Бистра (x1) и Вучица (x1). Могуће је да се у овој категорији нала-
зи и име Дикла (x2), за које М. Грковић (1977: 242) наводи да у западним
крајевима значи исто што и девојка.
Изложени преглед словенских женских имена показује да су најфре-
квентнија имена Милица (x13) и Стана (x13), што се поклапа са са стањем
забележеним у Поменику непознатог манастира Липљанске епископије
(уп. Поломац 2010б: 236).
2.2. Најфреквентнија женска имена хришћанског порекла су Јела
(x11), Јована (x10), Ћирана (x10), Дмитра (x9), Марa (x6) и Петруша (x5).
Више од једне потврде бележе и Јанка (x4), Јелена (x3), Јерина (x3), Пејка
(x2) и Тодорa (x2). Само једним примером потврђене су Ангелина (x1),
Анђа (x1), Анђелија (x1), Анђелина (x1), Јелка (x1), Ката (x1) и Петра
(x1). И у Водичничком поменику, као и у Дефтеру области Бранковића и
Поменику непознатог манастира Липљанске епископије учесталошћу се
издвајају имена која се могу довести у везу са српским средњовековним
владаркама (нпр. Јелена (x3), Јела (x11), Јелка (x1), Мара (x6), Тодора
(x2), Јерина (x3)) (уп. Грковић 2001: 648, Поломац 2010б: 235). Посебност
нашег поменика представља висока учесталост имена Ћирана (x10),
Дмитра (x9) и Петруша (x5).
Као и у Поменику непознатог манастира Липљанске епископије (уп.
Поломац 2010б: 235) и овде се хибридне творенице од основе имена
хришћанског порекла и словенских суфикса најчешће граде помоћу суф-
икса -а: хипокористици Јела (x11), Мара (x6) и Ката (1), као и Дмитра (x9)
и Петра (x1), изведена од одговарајућих мушких имена, и суфикса -ка:
Јанка (x4), Јелка (x1) и Пејка (x2).
2.3. Изван категорије хришћанских имена налази се неколико роман-
ског или грчког порекла. Према романском Оливера (x3), долази и хипо-
користик Оља (x1). Грчког порекла су Деспина (x3) (грч. δέσποινα, деспо-
тица, уп. Грковић 1977: 242) и Фругиња (x1) (према мушком имену Фруг,
грч. Φράγγος < Francus, човек из германског племена које је освојило
Француску, уп. Грковић 1977: 206). Посебно истицање у овој категорији
заслужују самотворна имена фитонимски мотивисана: романског порек-
ла је Ружа (x2), грчког Трендафила (x1) (према мушком имену Тренда-
фил, грч. τριαντάφυλλον, уп. Грковић 1977: 197, 314–315) и Калина (x4)14.

13 У бугарском именослову забележено је неколико мушких и женских имена са осно-

вом род- (уп. Ковачев 1995: 434–435, Илчев 2012: 575–576).
14 Ова су имена забележена и у Поменику манастира Св. Прохора Пчињског (уп. Нова-
ковић 1895).
348
 Владимир Р. Поломац

Посебно истицање заслужује и име Мамица (x1), незабележено у

другим изворима (у Грковић 1977: 276 наводи се само потврда из Води-
чничког поменика без објашњења порекла). Претпоставка о антропони-
мизацији деминутива није вероватна будући да су у средњовековним из-
ворима забележена и друга имена са основом мам-: Мамило у Дечанским
хрисовуљама (уп. Грковић 1983: 187), Мамин у Дефтеру области Бранко-
вића (уп. Грковић 2001: 719), Мамка у Коришком поменику (уп. Новако-
вић 1875: 76).
3. На основу проведеног истраживања може се закључити да систем
личних имена Водичничког поменика не одступа знатније од стања које
је забележено у Поменику непознатог манастира Липљанске епископије
и Поменику манастира Св. Прохора Пчињског. Поред тога што нам доно-
си неколико ретких или у другим изворима непотврђених личних имена
(нпр. Циглин, Сејан, Малица, Мамица, Маља, Родица), Водичнички по-
меник је посебно значајан будући да су у њему потврђени бројни приме-
ри деклинационог модела мушких хипокористика на -е са проширењем
основе у зависним падежима (тип Јове: Јовета), забележени и у српским
и македонским говорима са обе стране државне границе (уп. само говор
Скопске Црне Горе, кратовски, овчепољски, полошки и дебарски говори
у Македонији; уп. у Србији говор шарпланинске жупе Гора, сретечки и
сиринићки говор, јужнометохијски говори).

Цитирана литература:
Бошковић 1978: Р. Бошковић, Категорија старих српскохрватских личних хипокористика
типа Andre, Andreta (Andrete) у интерпретацији Даничића и других, Одабрани чланци и
расправе, Титоград: ЦАНУ, 475–487
Бошњаковић–Станковић 2008: Ж. Бошњаковић и С. Станковић, Из говора Скопске Црне
Горе, Прилози проучавању језика 39, 327–340.
Видоески 1986: Б. Видоески, Дебарските говори, Македонски јазик, 19, 60–96.
Видоески 2001: Б. Видоески, Дијалектологија на македонскиот јазик I, Скопје: Фило-
лошки факултет „Блаже Конескиˮ.
Грковић 1977: М. Грковић, Речник личних имена код Срба, Београд: Вук Караџић.
Грковић 1983: М. Грковић, Имена у Дечанским хрисовуљама, Нови Сад: Филозофски фа-
култет–Институт за јужнословенске језике.
Грковић 1986: М. Грковић, Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелин-
ства у XIV веку, Београд: Народна књига.
Грковић 2001: М. Грковић, Антропонимија и топонимија, у: М. Мацура (ур.), Насеља и
становништво области Бранковића 1455. године, Београд: САНУ–Службени гласник,
616–745.
Илчев 2012: С. Илчев, Речник на личните и фамилните имена у Българите, София: Из-
ток–Запад.
Јовановић 1985: Г. Јовановић, Хришћанска имена у околини Београда почетком XVI
века, у: A. Peco (ur.), Zbornik referata i materijala V jugoslovenske onomastičke konferencije,
Sarajevo: ANUBiH, 207–216.

349


Ковачев 1995: Н. Ковачев, Честотно-етимологичен речник на личните имена, Велико

Тръново: Издателство ПИК.
Мошин–Ћирковић–Синдик 2001: В. Мошин, С. Ћирковић и Д. Синдик, Зборник средњо-
вековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, Београд: Историјски
институт.
Младеновић 2001: Р. Младеновић, Говор шарпланинске жупе Гора, Српски дијалекто-
лошки зборник XLVIII, 1–606.
Новаковић 1875: С. Новаковић, Српски поменици XV–XVIII века, Београд:
Новаковић 1895: С. Новаковић, Пчињски поменик, Споменик СКА XXIX, Београд.
Поломац 2009: В. Поломац, Ћирилометодијевска језичка традиција и српски средњове-
ковни поменици, у: P. Sotirow (red.), Ciril i Metody w duchowym dzidzictwie Słowian, Biała
Podlaska: widawnictvo Podlaskiej Fundacji Wspieranania Tałentow, 59–75.
Поломац 2010а: В. Поломац, Неке теоријско-методолошке напомене о ономастичком ис-
траживању српских средњовековних поменика, Српски језик XV/1–2, 491–501.
Поломац 2010б: В. Поломац, Неколико напомена о личним именима у Поменику непозна-
тог манастира Липљанске епископије, у: И. Хараламипев (ред.), Проблеми на балканско-
то и славянското езикозание, Велико Тръново, 226–243.
Поломац 2012: В. Поломац, Напомене о личним именима у повељама и писмима деспота
Стефана и деспота Ђурђа, Zeszyty Cirilo-Metodiańskie I, 34–47.
РЈА: Rječnik hrvatskogа ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti,
Zagreb, 1880–1882–1976, I–XXIII.
Родић 1985: Н. Родић, Лична имена у књизи дужника Михаила Лукаревића, дубровач-
ког трговца у Новом Брду, у: A. Peco (ur.), Zbornik referata i materijala V jugoslovenske
onomastičke konferencije, Sarajevo: ANUBiH, 221–227.
Селищевъ 1929: А. М. Селищевъ, Пологъ и его болгарское население, София.
Томић 1905: С. Томић, Скопска Црна Гора: антропогеографска и етнографска студија,
Српски етнографски зборник V, 407–520.
Трифуноски 1971: Ј. Трифуноски, Скопска Црна Гора: природна средина, прошлост, на-
сеља, становништво и привреда, Скопје.

THE ANTROPONYMY OF VODIČNIČKI POMENIK

(SKOPSKA CRNA GORA, THE XVI CENTURY)
Summary
The paper investigates the system of personal names in Vodičnički pomenik (engl. name
register) created on the territory of Skopska Crna Gora in the XVI century. Judging by the
conducted investigations it can be concluded that the system of personal names in Vodičnički
pomenik does not considerably diverge from the state of affairs noted in the Pomenik of an un-
known monastery of Lipljan episcopy and Pomenik of the monastery of St. Prohor Pčinjski. In
addition to contributing several rare and scarcely certified personal names (Ciglin, Sejan, Mal-
ica, Mamica, Malja, Rodica), Vodičnički pomenik is especially significant because it confirms
numerous examples of a declension model of male hypocoristics ending in -e with the extension
of the base in dependent cases (of the type: Jove: Joveta), noted both in Serbian and Macedonian
speeches on both sides of the state border (cf. only the speech of Skopska Crna Gora, Kratovo,
Ovče Polje, Polog and Debar speeches in Macedonia; cf. in Serbia the speech of Šar planina rec-
tory Gora, and the speeches of Sredska and Sirinić, južna Metohija).
Vladimir Polomac

350