Michal Sl6dedek U D K 1 0 1 .

81
:9
Institutza filozofiju i dru5tvenuteoriju Originalninaudnirad
Beosrad

ISTORIJA FILOZOFIJE:
MOGUENOSTI INTERPRETACIJE

Laidkom semi5ljenju dini da ne postojebitne razlike u treti-

ranju istorija pojedinihoblastikulture.Pi5u6i,medutim,o istoriji
politike, umetnostiitd. istoridarine moraju posedovatisffudnozna-
nje o svojim podrudjimaistraZivanja.Od njih niko ne odekujeda
budu vrsni politidari, talentovaniumetnici ili vrhunski naudnici,
kao Stoni poznavanjeistorijepolitike, umetnostiili naukenipo5to
nije nuZanuslov da bi se neko uspeSnobavio tim delatnostima.
Sensusbonissemirnedu5eslaZesaovim: to su trivijalnedinjenice
o kojima je izli5na svakarasprava,ali taj zdravorazumskiduh pro-
Sirujeovakvo shvatanjei na filozofiju. Za5tobi filozofija i njena
istorija predstavljalapresedani zahtevalaod istoridarasposobnost
spekulativnograzmi5ljanja,za5toistoridarfilozofije ne moZebiti
amateru filozofiji, nezainteresovani posmatradodnosnonepris-
trasni sudija?MoLdazbog toga Sto,npr., istoridarumetnostive6
ima istoriju pred sobom,pretpostavljada se umetnostistorijski
menja, modifikuje i razvija, dok pravi istoridar filozofije upu6uje,
sebi i drug_ima, pseudo-naivnopitanje:Ima li uop5tefilozofija neku
istoriju? Sta znadi za jednu oblast ljudske delatnostito da ona
.t
,,ima" istoriju,da li je ona ,,ima" onakokao 5toku6aima temeljea
dovek telo? Nedostatakili moZdakomparativnaprednostfilozofije
u odnosuna druge sfere kulturejeste, Stoona mora tematizovati F
o
D
(Stoznadiproblematizovati,postavitiu pitanje)i pojam istorije, i
pojam sebesame.
OzbiljnateSkoiatako nastajeve6 pri promiSljanjusameis-
torije. Da li pisatiistoriju znadipripovedatijednim kvazinaudnim, N

objektivistiikim maniromjednu pridu, dati saZetisedakili prikaz J

najznadajnijihzbivanjajedne, u sludajufilozofije, pomalo anahrone

odisejeduha?Radi li sepri tomeo miSljenju,se6anjuili pamienju,
t59
 kdtici ili anamnezi,o interpretaciji ili reinterpretaciji?O konstru-
kciji, rekonstrukciji ili dekonstrukciji? O dokazivanju ili tumade-
nju, izno5enjuargumenatairazloga ili o deskripciji filozofskih
sistema?Ili, moZda,pre svih ovih pitanjatreba(is)pitatiradi li se
uop5tejo5 o jednoj jedinstvenojistoriji filozofije?
S ovim je pitanjempovezani problemjedinstvatzv' istorije
sveta,pri demu se postavljapitanje postoji li jedna istorija kao
kontinuumprocesasasinhrono56uprogresaili regresamorala,poli-
tike, tehnologije,umetnosti itd. Cini se da bar neke od krajnje
parcijalnihistorija dostiZusvoja zami5ljenaidealnaodredenjaili
se bar neprestanoprimidu svom ciljno-racionalnomispunjenju,
tako da je istorijat nekih predmetazavr5en,odnosnodovr5en,a
njihovo je entelehi.jskostanjeaktuelnoostvareno.Prostprimer bilo
bi, recimo, merenjevremena:svi zahtevikoje merenjevremena
iziskuje,kao npr. pouzdanost,jednostavnost, preciznosti jasno6a
oditovanjave6 su ostvareni,tako daje istorija dasovnikadovr5ena.
Po5toje postignuta optimalna performansa,varijantno je jedino
praktidnoprilagodavanjeekonomskimpotrebamaizradedasovnika.
U istoriji filozofije a, sre6om,i u onoj hiperbolidkoj ,,svetskoj
istoriji", istoriji politike, taj je zahtevza ostvarenjemi finalizova-
njem istorijskogprojekta li5en smisla.Ipak, jedna od najreziste-
ntnijih zabluda o istoriji jeste upravo shvatanjeistoridnosti kao
hoda tehnidkogsamousavr5avanja bilo nauke,knjiZevnostiili mu-
zike, bilo druStvaili filozofije, pri demuje svakaetapaketanja
nuZna karika razvoja. Aplikacija paradigmetehnidkog ciljno-
racionalnogdelanja na ove oblasti pri svakom bliZem ispitivanju
pokazujesekao apsurdna;dak ni religija ne zavr5avau konsekven-
tnom i konzistenom monoteizmu, po5to se s vfemena na vreme
postavljajureformatorskizahteviza,distijom",,,iskonskijom", dak-
le i savr5enijomverom.
Klasidna slika istorije filozofije visi na istoj pozadini kao i
istorija sveta.I u jednoj i u drugoj zahtevza obuhvatno56udolazi
v u koliziju sa zahtevom za informativnolu interpretacije.Napisati
(.)
istoriju civilizacije zahtevanajobuhvatniji moguii posao, posao
arhivaraili, bolje, biografa mormonskeenciklopedijemrtvih' Ona
J
o
J
bi obuhvatalai istoriju politike, i istoriju fizike, i istoriju arhitekture,
i istoriju filozofije; u takvoj bi istoriji ravnopravnosudelovaliHani-
c)
bal, Kant i Le Korbizje. To bi bio bezgranidanposaokonjunkcije
= Some MethodologicalIssues",TheJournal of Philosophy,No.'10, October 7977,
svih lidnosti i dogactajau jednu maksimalnoentropijskucelinu, a
isto tako bi bilo ,,neosnovanoverovati da bi se povedanjembroja
160
saradnikai intenzivnijim istraZivabkimradom postigaobolji rezul-
tat: zbog toga Stoistorija teZi otkrivanju znadenja,ona sebesamu
osudujena to da bira oblasti,razdoblja,ljudske grupei pojedince
u tim grupama,i da ih kao diskontinuiranefigure izdvaja iz konti-
nuuma koji, u najboljem sludaju,moZeda posluZikao pozadina
slike. Jednazaistasveobuhvatnaistorija samabi sebeneutralizova-
la: rezultatkoji bi postiglabio bi ravan nuli".r
Drugim redima,sa obimom unesenihpodatakasmanjujese
eksplanatomamo6jednog istorijskogdela,odnosnosvakapojedina
knjiga istorije morada balansirai koordini5edinjenicesaistorijskim
hipotezama.eini se da istorija filozofije ne predstavlja iz:uzetak.
Otuda nelagodnostpri susretusa svakom opseZnijomistorijom
filozofije: ideja iscrpnostidovedenado konsekvencipredstavljala
bi nemogui zahtev.Sveobuhvatnaistorija filozofije, makar i zaobi-
lazila referencena druStveniokvir i lidnost samogmislioca,bila bi
knjiga-monstrum,delo nepregledno,gigantskoi konfuzno.
Prigovor bi glasio: ,,Ali u istoriji filozofije stvari stoje dru-
gadije.U njoj uvek moZemorazluditi podrudjena kome Zelimo da
razmatramoistorijske promenei tako izbegnemokonfuziju, inter-
ferenciju bitnih dinjenicasanevaZnimpozicijama i kontingentnim
stavovima".Uzmimo, ipak, u ruke bilo koju od knjiga sanazivom
Istorija filozofije i videiemo da to nije sludaj.DruStveno-istorijski,
politidki i naudnikontekst,ako vei nije u njima detaljnije obraden,
ondaje bar ovla5 naznaten;personalnabiografija filozofa takode
je zastupljena,tako da seneretkofilozofemeisprepli6usaeksternim
dinjenicama,a sve one zajednosa subjektivnim sludajnostimai
idiosinkrazijamakarakterafilozofa. Osim toga,sveobuhvatnukom-
paktnu istoriju filozofije, diji bi sadrZajbio netrivijalan, u principu
nije moguie niti zamisliti,a kamoli napisati.'Ako, npr., zavirimo
u Ejrovu knjigu ,,Filozofija u XX veku", videiemo da ditalaczain-
teresovanza filozofiju prava ili filozofiju nauke ovde nede na6i
gotovo ni retka, kao 5to, uostalom,neie naii nijedan podatako
mnogim znatajnimkontinentalnimmisliocima ovog stoleia. hena- F
o
gljeno bi bilo oceniti jednu takvu istoriju kao ignorantskui dile-
tantsku:ona sasvimispunjavapretenzijesvog domenainteresova-
'
Levi-Stros,K. , Divlja misao,Nolit,Beograd1978,str. 325-326.
2
N
Ovakvo tvrdenjezastupajo5 i Mandelbaumu,,The History of Philosophy:
J
kao i Rorti u ,,The Historiography of Philosophy: Four Genres", Philosophy in
Fllsrory,ed.R. Rorty,J. B. Schnewind,Q. Skinner,Cambridge1984.
161
 kdtici ili anamnezi,o interpretaciji ili reinterpretaciji?O konstru-
kciji, rekonstrukciji ili dekonstrukciji? O dokazivanju ili tumade-
nju, izno5enjuargumenatairazloga ili o deskripciji filozofskih
sistema?Ili, moZda,pre svih ovih pitanjatreba(is)pitatiradi li se
uop5tejo5 o jednoj jedinstvenojistoriji filozofije?
S ovim je pitanjempovezani problemjedinstvatzv' istorije
sveta,pri demu se postavljapitanje postoji li jedna istorija kao
kontinuumprocesasasinhrono56uprogresaili regresamorala,poli-
tike, tehnologije,umetnosti itd. Cini se da bar neke od krajnje
parcijalnihistorija dostiZusvoja zami5ljenaidealnaodredenjaili
se bar neprestanoprimidu svom ciljno-racionalnomispunjenju,
tako da je istorijat nekih predmetazavr5en,odnosnodovr5en,a
njihovo je entelehi.jskostanjeaktuelnoostvareno.Prostprimer bilo
bi, recimo, merenjevremena:svi zahtevikoje merenjevremena
iziskuje,kao npr. pouzdanost,jednostavnost, preciznosti jasno6a
oditovanjave6 su ostvareni,tako daje istorija dasovnikadovr5ena.
Po5toje postignuta optimalna performansa,varijantno je jedino
praktidnoprilagodavanjeekonomskimpotrebamaizradedasovnika.
U istoriji filozofije a, sre6om,i u onoj hiperbolidkoj ,,svetskoj
istoriji", istoriji politike, taj je zahtevza ostvarenjemi finalizova-
njem istorijskogprojekta li5en smisla.Ipak, jedna od najreziste-
ntnijih zabluda o istoriji jeste upravo shvatanjeistoridnosti kao
hoda tehnidkogsamousavr5avanja bilo nauke,knjiZevnostiili mu-
zike, bilo druStvaili filozofije, pri demuje svakaetapaketanja
nuZna karika razvoja. Aplikacija paradigmetehnidkog ciljno-
racionalnogdelanja na ove oblasti pri svakom bliZem ispitivanju
pokazujesekao apsurdna;dak ni religija ne zavr5avau konsekven-
tnom i konzistenom monoteizmu, po5to se s vfemena na vreme
postavljajureformatorskizahteviza,distijom",,,iskonskijom", dak-
le i savr5enijomverom.
Klasidna slika istorije filozofije visi na istoj pozadini kao i
istorija sveta.I u jednoj i u drugoj zahtevza obuhvatno56udolazi
v u koliziju sa zahtevom za informativnolu interpretacije.Napisati
(.)
istoriju civilizacije zahtevanajobuhvatniji moguii posao, posao
arhivaraili, bolje, biografa mormonskeenciklopedijemrtvih' Ona
J
o
J
bi obuhvatalai istoriju politike, i istoriju fizike, i istoriju arhitekture,
i istoriju filozofije; u takvoj bi istoriji ravnopravnosudelovaliHani-
c)
bal, Kant i Le Korbizje. To bi bio bezgranidanposaokonjunkcije
= Some MethodologicalIssues",TheJournal of Philosophy,No.'10, October 7977,
svih lidnosti i dogactajau jednu maksimalnoentropijskucelinu, a
isto tako bi bilo ,,neosnovanoverovati da bi se povedanjembroja
160
saradnikai intenzivnijim istraZivabkimradom postigaobolji rezul-
tat: zbog toga Stoistorija teZi otkrivanju znadenja,ona sebesamu
osudujena to da bira oblasti,razdoblja,ljudske grupei pojedince
u tim grupama,i da ih kao diskontinuiranefigure izdvaja iz konti-
nuuma koji, u najboljem sludaju,moZeda posluZikao pozadina
slike. Jednazaistasveobuhvatnaistorija samabi sebeneutralizova-
la: rezultatkoji bi postiglabio bi ravan nuli".r
Drugim redima,sa obimom unesenihpodatakasmanjujese
eksplanatomamo6jednog istorijskogdela,odnosnosvakapojedina
knjiga istorije morada balansirai koordini5edinjenicesaistorijskim
hipotezama.eini se da istorija filozofije ne predstavlja iz:uzetak.
Otuda nelagodnostpri susretusa svakom opseZnijomistorijom
filozofije: ideja iscrpnostidovedenado konsekvencipredstavljala
bi nemogui zahtev.Sveobuhvatnaistorija filozofije, makar i zaobi-
lazila referencena druStveniokvir i lidnost samogmislioca,bila bi
knjiga-monstrum,delo nepregledno,gigantskoi konfuzno.
Prigovor bi glasio: ,,Ali u istoriji filozofije stvari stoje dru-
gadije.U njoj uvek moZemorazluditi podrudjena kome Zelimo da
razmatramoistorijske promenei tako izbegnemokonfuziju, inter-
ferenciju bitnih dinjenicasanevaZnimpozicijama i kontingentnim
stavovima".Uzmimo, ipak, u ruke bilo koju od knjiga sanazivom
Istorija filozofije i videiemo da to nije sludaj.DruStveno-istorijski,
politidki i naudnikontekst,ako vei nije u njima detaljnije obraden,
ondaje bar ovla5 naznaten;personalnabiografija filozofa takode
je zastupljena,tako da seneretkofilozofemeisprepli6usaeksternim
dinjenicama,a sve one zajednosa subjektivnim sludajnostimai
idiosinkrazijamakarakterafilozofa. Osim toga,sveobuhvatnukom-
paktnu istoriju filozofije, diji bi sadrZajbio netrivijalan, u principu
nije moguie niti zamisliti,a kamoli napisati.'Ako, npr., zavirimo
u Ejrovu knjigu ,,Filozofija u XX veku", videiemo da ditalaczain-
teresovanza filozofiju prava ili filozofiju nauke ovde nede na6i
gotovo ni retka, kao 5to, uostalom,neie naii nijedan podatako
mnogim znatajnimkontinentalnimmisliocima ovog stoleia. hena- F
o
gljeno bi bilo oceniti jednu takvu istoriju kao ignorantskui dile-
tantsku:ona sasvimispunjavapretenzijesvog domenainteresova-
'
Levi-Stros,K. , Divlja misao,Nolit,Beograd1978,str. 325-326.
2
N
Ovakvo tvrdenjezastupajo5 i Mandelbaumu,,The History of Philosophy:
J
kao i Rorti u ,,The Historiography of Philosophy: Four Genres", Philosophy in
Fllsrory,ed.R. Rorty,J. B. Schnewind,Q. Skinner,Cambridge1984.
161
 nja. No ova Ejrova istorija,kao i sveistorijefilozofije slidnenjoj,
usprkostome gaji jo5 i pretenzijeza iscrpno5iui temeljito5duu
tretiranju problemaiz istorije filozofije. Razlog tome leZi u impli-
citnoj intuiciji istoridara o postojanju fundamentalnih problema
,,dvrstog jezgra" imanentnog svakoj pravoj, esencijalnoj filozo-
fiji. Dijametralnosuprotnupoziciju zauzimajuRorti i fukoovski
inspirisani dekonstruktivisti tvrdeii da ne postoje zajednidketad-
ke kontinuumafilozofije,veC da izmedu epohalnodistanciranih
sistemami5ljenja,kao i izmedu nesamerljivih(inkomensurabil-
nih) edificirajudih filozofija postoje medusobnodisparatni pro-
blemi, teme, interesi,metode.Jedinapouka koju iz istorije filozo-
fije moZemoizvuii jeste da su pretenzije smrtnika komidno uza-
ludne.Pri tome ne mora da vladajedino vedro raspoloZenje:hege-
lovski bi se ovakva vrsta kontinuiraneistoridnostimogla ozna-
diti kao put odaja.Odakle onda i zbog degauop5tereferencena
pretlabnjefilozofije, evociranje pro5losti i minulog, invokacije
Aristotela, Hobsa, Lajbnica, Kanta itd.? Samoradi ilustracije da
je knjiga istorije filozofije kolekcija antikviteta,specimenaprohu-
jalih vremena?Ako bi se uop5temogao postaviti zadatakisto-
rije filozofije, on bi traiio prelazakpreko megalomanijesveobu-
hvatnosti ,jakih" istorija, preko ignorisanjaveza, odnosai medu-
sobnog uticaja filozofija, kao i preko indiferentnosti prema ne-
istomi5ljenicima ka skromnijem zadatku rekonstrukcije smisao-
nosti.
II
Osobinaranijih istorija filozofije jeste implicitno ili ekspli-
citno postuliranje,,dvrstogjezgra" filozofije i, shodnotome, funda-
mentalnihproblema,bilo da se epistemoloSkiproblemi (ili neki
drugi) pretpostavljajuontolo5kim (ili bilo kojim drugim), bilo ob-
!4
ratno.Pitanjepostojanjatog i takvogjezgranije swar toliko istorije
()
koliko samefilozofije. Koliko je problematidnafunkcija istoridnos-
J
ti, u istoj semeri stvarkomplikuje kada sebavimo samomfilozofi-
U)
,l
jom u istoriji filozofije.
Prihva6enoje mi5ljenje da je odreclenjefilozofije nejasno.
(.)
Takocleje op5tepriznatoda se do tog odredenjane moZe do6i ni
preko ostenzivnedefinicije u kojoj bi neki stavovibili egzemplarni
stavovi filozofije, niti ikakvom deskripcijom grupe predmetai prob-
rot
lema, koje bi obuhvatalaistinska, autentidnafilozofija.' Takvu
filozofiju predstavljalabi, premamnenju,dela Platona,Loka, Kanta
ili Hegela,na primer. Linija manjegotporaprihvatila bi da u spisak
filozofske literatureuvrsti, recimo, Aristotelovu Metafiziku ili Vit-
gen5tajnovTractatus.No zdravorazumskapozicija te5ko da nas
zadovoljava: gde da svrstamoAristotelovu Retoriku ili Kantovu
Opitu istoriju prirode i teoriju neba?Rorti nas podsedana te5koiu
da ovakva,,velikaprida" filozofije neopravdanoprenebregava (des-
to i krucijalni) uticaj takvih scriptoresminores kao Sto su, npr.
Lul, Volf ili E. Hartman.Postoje,takode,mnogi autori koji se
opiru svakojklasifikaciji u neku od naudnih,literamihili filozofskih
disciplina - figure kao 5to su Paracelzus,Kjerkegor, Lesing ili
Frojd. Svepro5le,kao i bilo koje ubududenapisaneistorijefilozofije
ne mogu da ispunjavaju svoju kritidku funkciju pridrZavajuii se
jedino i samo,,fundamentalnih"filozofskih dela i najeminentnijih
mislilaca. Svakaje istorija viSe-manjerazvodnjenai ne sastoji se
jedino od prikaza,obradei tumadenjaesencijalnihteorija.
Slededakonsekvencajedne ,,slabe"istorije filozofije jeste
poricanje postojanjajedinstvenih tadakafokusiranja svih filozof-
skih problema,tako da nijedno od pitanja vrste ,,Staje dobro?",
,,Sta podrazumevamopod znanjem]", ,,Kako je tokom istorije
odredivansmisaobivswovanja?"ili ,,Stasu Aristotel, Platon,Toma
Akvinski ili Fregemislili pod znadenjem?"one moZebiti metodo-
lo5ki oslonacsvih drugih pitanja formiranih tokom istorije. To jo5
vi5e destabilizuje poredak istorijski relevantnih filozofa po5to u
zavisnosti od filozofske discipline i njoj adekvatneproblematike
ruzliliti mislioci imaju razlidit znalaj. Obraclujuii istorijat etike
uzima6emou obzir Epikura, T. Rida i Rolsa, a zaobi6i Lesinga,
Fidlera i Benzea,dok 6emopi5uii o esteticipostupiti dijametralno
suprotno.To je i Mandelbaumovaideja kada tvrdi da ,,istori6ari
3
Ovakvo bi stanoviSteprepostavljalo postojanje apsolutnog znanja-
takvog koje bi predstavljalo ,,teZnjuda raskinemo sabeskrajnim procesomznadenja
i tumadenjai da sesuodimosaneposredno56u". (R. Bernitajn,,,Filozofija:istorijska
disciplina" u: Filozofija i duino ,br. l/1987, str. 7l) Poslednjepokulaje obnavljanja
te u kajnjoj liniji utopijske pozicije Bemstajn vidi u pojavama dva dominantna
pravca s podetkaovog stoleia - u fenomenologiji i logidkom pozitivizmu i njihovom
naporu za otkrivanjem krajnjeg, apodiktidkog fundiranja znanja. O tome viSe u
N
Bern5tajnovojknjizi BeyondObjectivismand Relativism (Philadelphia,University
of PennsylvaniaPress,1983).
3
tr
o
O torn" opSirnijegovori Rorti u veCpomenutomClanku,,TheHistoriog-
raphy ofPhilosophy: Four Genres".
163
 nja. No ova Ejrova istorija,kao i sveistorijefilozofije slidnenjoj,
usprkostome gaji jo5 i pretenzijeza iscrpno5iui temeljito5duu
tretiranju problemaiz istorije filozofije. Razlog tome leZi u impli-
citnoj intuiciji istoridara o postojanju fundamentalnih problema
,,dvrstog jezgra" imanentnog svakoj pravoj, esencijalnoj filozo-
fiji. Dijametralnosuprotnupoziciju zauzimajuRorti i fukoovski
inspirisani dekonstruktivisti tvrdeii da ne postoje zajednidketad-
ke kontinuumafilozofije,veC da izmedu epohalnodistanciranih
sistemami5ljenja,kao i izmedu nesamerljivih(inkomensurabil-
nih) edificirajudih filozofija postoje medusobnodisparatni pro-
blemi, teme, interesi,metode.Jedinapouka koju iz istorije filozo-
fije moZemoizvuii jeste da su pretenzije smrtnika komidno uza-
ludne.Pri tome ne mora da vladajedino vedro raspoloZenje:hege-
lovski bi se ovakva vrsta kontinuiraneistoridnostimogla ozna-
diti kao put odaja.Odakle onda i zbog degauop5tereferencena
pretlabnjefilozofije, evociranje pro5losti i minulog, invokacije
Aristotela, Hobsa, Lajbnica, Kanta itd.? Samoradi ilustracije da
je knjiga istorije filozofije kolekcija antikviteta,specimenaprohu-
jalih vremena?Ako bi se uop5temogao postaviti zadatakisto-
rije filozofije, on bi traiio prelazakpreko megalomanijesveobu-
hvatnosti ,jakih" istorija, preko ignorisanjaveza, odnosai medu-
sobnog uticaja filozofija, kao i preko indiferentnosti prema ne-
istomi5ljenicima ka skromnijem zadatku rekonstrukcije smisao-
nosti.
II
Osobinaranijih istorija filozofije jeste implicitno ili ekspli-
citno postuliranje,,dvrstogjezgra" filozofije i, shodnotome, funda-
mentalnihproblema,bilo da se epistemoloSkiproblemi (ili neki
drugi) pretpostavljajuontolo5kim (ili bilo kojim drugim), bilo ob-
!4
ratno.Pitanjepostojanjatog i takvogjezgranije swar toliko istorije
()
koliko samefilozofije. Koliko je problematidnafunkcija istoridnos-
J
ti, u istoj semeri stvarkomplikuje kada sebavimo samomfilozofi-
U)
,l
jom u istoriji filozofije.
Prihva6enoje mi5ljenje da je odreclenjefilozofije nejasno.
(.)
Takocleje op5tepriznatoda se do tog odredenjane moZe do6i ni
preko ostenzivnedefinicije u kojoj bi neki stavovibili egzemplarni
stavovi filozofije, niti ikakvom deskripcijom grupe predmetai prob-
rot
lema, koje bi obuhvatalaistinska, autentidnafilozofija.' Takvu
filozofiju predstavljalabi, premamnenju,dela Platona,Loka, Kanta
ili Hegela,na primer. Linija manjegotporaprihvatila bi da u spisak
filozofske literatureuvrsti, recimo, Aristotelovu Metafiziku ili Vit-
gen5tajnovTractatus.No zdravorazumskapozicija te5ko da nas
zadovoljava: gde da svrstamoAristotelovu Retoriku ili Kantovu
Opitu istoriju prirode i teoriju neba?Rorti nas podsedana te5koiu
da ovakva,,velikaprida" filozofije neopravdanoprenebregava (des-
to i krucijalni) uticaj takvih scriptoresminores kao Sto su, npr.
Lul, Volf ili E. Hartman.Postoje,takode,mnogi autori koji se
opiru svakojklasifikaciji u neku od naudnih,literamihili filozofskih
disciplina - figure kao 5to su Paracelzus,Kjerkegor, Lesing ili
Frojd. Svepro5le,kao i bilo koje ubududenapisaneistorijefilozofije
ne mogu da ispunjavaju svoju kritidku funkciju pridrZavajuii se
jedino i samo,,fundamentalnih"filozofskih dela i najeminentnijih
mislilaca. Svakaje istorija viSe-manjerazvodnjenai ne sastoji se
jedino od prikaza,obradei tumadenjaesencijalnihteorija.
Slededakonsekvencajedne ,,slabe"istorije filozofije jeste
poricanje postojanjajedinstvenih tadakafokusiranja svih filozof-
skih problema,tako da nijedno od pitanja vrste ,,Staje dobro?",
,,Sta podrazumevamopod znanjem]", ,,Kako je tokom istorije
odredivansmisaobivswovanja?"ili ,,Stasu Aristotel, Platon,Toma
Akvinski ili Fregemislili pod znadenjem?"one moZebiti metodo-
lo5ki oslonacsvih drugih pitanja formiranih tokom istorije. To jo5
vi5e destabilizuje poredak istorijski relevantnih filozofa po5to u
zavisnosti od filozofske discipline i njoj adekvatneproblematike
ruzliliti mislioci imaju razlidit znalaj. Obraclujuii istorijat etike
uzima6emou obzir Epikura, T. Rida i Rolsa, a zaobi6i Lesinga,
Fidlera i Benzea,dok 6emopi5uii o esteticipostupiti dijametralno
suprotno.To je i Mandelbaumovaideja kada tvrdi da ,,istori6ari
3
Ovakvo bi stanoviSteprepostavljalo postojanje apsolutnog znanja-
takvog koje bi predstavljalo ,,teZnjuda raskinemo sabeskrajnim procesomznadenja
i tumadenjai da sesuodimosaneposredno56u". (R. Bernitajn,,,Filozofija:istorijska
disciplina" u: Filozofija i duino ,br. l/1987, str. 7l) Poslednjepokulaje obnavljanja
te u kajnjoj liniji utopijske pozicije Bemstajn vidi u pojavama dva dominantna
pravca s podetkaovog stoleia - u fenomenologiji i logidkom pozitivizmu i njihovom
naporu za otkrivanjem krajnjeg, apodiktidkog fundiranja znanja. O tome viSe u
N
Bern5tajnovojknjizi BeyondObjectivismand Relativism (Philadelphia,University
of PennsylvaniaPress,1983).
3
tr
o
O torn" opSirnijegovori Rorti u veCpomenutomClanku,,TheHistoriog-
raphy ofPhilosophy: Four Genres".
163
 filozofije koji usmeravajusvoju paZnjuna metafizidkei episte-
molo5keprobleme_ ne ose6ajuse pozvani da nzmatraju gledi5ta
Rusoai Herdera."'Njegov je zakljudakda pojedinefilozofije ne
participiraju u jednoj ,,dubinskoj"istoriji filozofije inspirisanojhe-
gelovstvom,ved svakadaje doprinosjednoj intemoj dijalektici
celine.U Rortijevoj veruiji tumadenjaistorije filozofije dak i unutar
jedne iste filozofske discipline razlltiti filozofski sistemijesu nesa-
merljivi. To je dalja radikalizacijapluralistidkepozicije, prema
kojoj u filozofiji samojpostojene samonesamerljive(inkomensu-
rabilne) disciplinarnematrice, vei i unutar disciplina fungiraju
disparatneparadigme,tipovi mi5ljenjai nespojivediskursnefor-
macije.Odiglednoje da ovakvu sliku trebau najmanjuruku ublaZiti,
ako ne vei i potpunoodbaciti;nejasnoje, naime,Staondapojmovi
,,etika"ili ,,ontologija"uop5teoznadavaju. JoSje nejasnijena koje
misaohetvorevine mislimo pod pojmom ,,filozofija"." Za ov:u
hiperpluralistidkupoziciju dak i najlabavija istorija filozofije bila
bi totalitarizujuia.
Isto tako malo kao i literarnoZanrovska istorija filozofije
zadovoljavai problemskaistorija filozofije (kao 5to su npr. istorije
Hartmanai Vindelbanda),koja sapunim pravommoZeponetiepitet
,juke" istorije.TU ovoj je istoriji postuliranskup problemakon-
:tituentnih po filozofiju i ti su problemi kostantni, viSe-manje
nepromenjeniu celokupnomrazvoju filozofije. Problemskaistorija
filozofije najde56eje progresivistidkai podiva nd pretpostavcio
kumulativnom karakteru znanja,u kome sapovedanjemkvantuma
iskustvai usavr5enjemmetodafilozofsko znaryenapredujetokom
istorije.Postoji,ipak, i regresivnavarijantakoja tok istorijeposmafta
kao comrptio . Makoliko, moLda,izgledaneumesnoHajdegerovo
' Mandelbaum,
,,TheHistory...", str.572.
6
Rorty u skladu sa svojim osnovnim intencijama radije govori o literar-
nim tvorevinama, tako da ni razmatranjeistorije filozofije nije neki tip ili oblik
mi5ljenja, vei su razliditi tipovi istorije filozofije (racionalno-rekonstruktivni,
istorijsko-rekonstruktivni, duhovno-istorijskii doksografski)tek Zanrovijedne
'Q
fi lozofskol iterarnejezidkei gre.
7 nepostojanjeproblemarelevantnou sludajukada neki autor po-
J Osim rortijevskih Zanrova,u literarnoZanrovskuvrstu istorije spadaju
q
J
sva Fukoom inspirisanatumadenjaistorije filozofije. Tu, takode,spadai Mandel-
baumovapotragaza ,,primarybeliefs" u filozofijama pro5losti,po5toova primarna
E
U (osnovna,temeljna)verovanjanisu spojenalancem medusobnihpolemika oko
odredenihpitanja,vei su ona separatnejedinice smislapojedinihznadajnihfilozofija.
Ovakvo stanovi5tevodi ka poricanju znadajajedne bitne institucije i konstituente
filozofije: kritike.
164
shvatanjefilozofije proglasitiza problemsko(po5toseovakvavrsta
istorije filozofije uglavnomvezujeza neokantovce),to shvatanje
je po karakteruupravo takvo: sve dotada5njefilozofije, prema
Hajdegeru,na ovaj ili onaj nadinvariraju istu temu metafizike-
zaborava pitanja smisla bivstvovanja.Antiproblemski pristup,
medutim,porideda dak i pitanje bivstvovanja,bi(a, egzistencije
itd. zavredujeda budeprimarnijei fundamentalnijeod ostalihpitanja
(etikeili estetike,na primer).
Problemskaistorija zavr5avanajde5deu kvaziscijentizmu,
u pseudoobjektivistidkojnuZnostii sigurnosti filozofskih zak-
ljudaka;ona,takode,mora da postuliraistorijski kontinuitet najbit-
nijih filozofskih problema,kao i njhovu nuZnuegzistencijuu svim
periodimafilozofskog stvaranja.Rorti smafrada nastavljadiprob-
lemske(,,doksografske"u Rortijevoj terminologiji) filozofije mora-
ju biti zabrinutizbog,naprimer,odsustvaili siroma5tvapoglavlja
knjige istorije filozofije naslovljenih ,,Epistemologijau XVI
stoleiu" ili ,,Filozofijamoralau XII stole6u"ili ,,Logikau XVIII'
stole6u"(primeri su Rortijevi).I literarnoZanrovska i problemska
filozofija istorije filozofije bremenitesu te5ko6amai jedna drugoj
upu6ujurazloLneprigovore,koji senajde56e koncentri5uoko pitanja
konstantnostiili varijabilnostiproblemau istoriji filozofije. U demu
je, dakle,problempisanjaistorijefilozofije?
m
SAmopisanjeistorije filozofije ve6 pretpostavljapostojanje
jednog problema,problemasameistorije filozofije. Pitanjeprob-
lema u istoriji filozofije ima znadajnurelevanciju i nije izolovano
od ostalihte5ko6aistraZivanjaistorije filozofije: s njim su povezana
druga isto toliko krucijalna pitanja, kao Stosu npr. pitanja objekti-
vizma i relativizma ili eksternihi internih dinilaca u filozofiji. Na
testuproblemau filozofiji opstajuili padajui svaglobalnavidenja, F
,(t)
P
sveopStekarakterizacijeistorije filozofije, tako da je postojanjeili
ku5avada rasvetlitamu istorije filozofije svrstav5isve filozofske ti
sistemeu dogmatskeili kritidke, kritidke ili spekulativne,spekula- N
tivne ili naudne,sistematske ili edificirajuie. 'l
Postoji zna(ajna korelacija izmedu tvrdenja o postojanju
problema i kumulativistidke teorije znanja.Kontinuum filozofije
165
 filozofije koji usmeravajusvoju paZnjuna metafizidkei episte-
molo5keprobleme_ ne ose6ajuse pozvani da nzmatraju gledi5ta
Rusoai Herdera."'Njegov je zakljudakda pojedinefilozofije ne
participiraju u jednoj ,,dubinskoj"istoriji filozofije inspirisanojhe-
gelovstvom,ved svakadaje doprinosjednoj intemoj dijalektici
celine.U Rortijevoj veruiji tumadenjaistorije filozofije dak i unutar
jedne iste filozofske discipline razlltiti filozofski sistemijesu nesa-
merljivi. To je dalja radikalizacijapluralistidkepozicije, prema
kojoj u filozofiji samojpostojene samonesamerljive(inkomensu-
rabilne) disciplinarnematrice, vei i unutar disciplina fungiraju
disparatneparadigme,tipovi mi5ljenjai nespojivediskursnefor-
macije.Odiglednoje da ovakvu sliku trebau najmanjuruku ublaZiti,
ako ne vei i potpunoodbaciti;nejasnoje, naime,Staondapojmovi
,,etika"ili ,,ontologija"uop5teoznadavaju. JoSje nejasnijena koje
misaohetvorevine mislimo pod pojmom ,,filozofija"." Za ov:u
hiperpluralistidkupoziciju dak i najlabavija istorija filozofije bila
bi totalitarizujuia.
Isto tako malo kao i literarnoZanrovska istorija filozofije
zadovoljavai problemskaistorija filozofije (kao 5to su npr. istorije
Hartmanai Vindelbanda),koja sapunim pravommoZeponetiepitet
,juke" istorije.TU ovoj je istoriji postuliranskup problemakon-
:tituentnih po filozofiju i ti su problemi kostantni, viSe-manje
nepromenjeniu celokupnomrazvoju filozofije. Problemskaistorija
filozofije najde56eje progresivistidkai podiva nd pretpostavcio
kumulativnom karakteru znanja,u kome sapovedanjemkvantuma
iskustvai usavr5enjemmetodafilozofsko znaryenapredujetokom
istorije.Postoji,ipak, i regresivnavarijantakoja tok istorijeposmafta
kao comrptio . Makoliko, moLda,izgledaneumesnoHajdegerovo
' Mandelbaum,
,,TheHistory...", str.572.
6
Rorty u skladu sa svojim osnovnim intencijama radije govori o literar-
nim tvorevinama, tako da ni razmatranjeistorije filozofije nije neki tip ili oblik
mi5ljenja, vei su razliditi tipovi istorije filozofije (racionalno-rekonstruktivni,
istorijsko-rekonstruktivni, duhovno-istorijskii doksografski)tek Zanrovijedne
'Q
fi lozofskol iterarnejezidkei gre.
7 nepostojanjeproblemarelevantnou sludajukada neki autor po-
J Osim rortijevskih Zanrova,u literarnoZanrovskuvrstu istorije spadaju
q
J
sva Fukoom inspirisanatumadenjaistorije filozofije. Tu, takode,spadai Mandel-
baumovapotragaza ,,primarybeliefs" u filozofijama pro5losti,po5toova primarna
E
U (osnovna,temeljna)verovanjanisu spojenalancem medusobnihpolemika oko
odredenihpitanja,vei su ona separatnejedinice smislapojedinihznadajnihfilozofija.
Ovakvo stanovi5tevodi ka poricanju znadajajedne bitne institucije i konstituente
filozofije: kritike.
164
shvatanjefilozofije proglasitiza problemsko(po5toseovakvavrsta
istorije filozofije uglavnomvezujeza neokantovce),to shvatanje
je po karakteruupravo takvo: sve dotada5njefilozofije, prema
Hajdegeru,na ovaj ili onaj nadinvariraju istu temu metafizike-
zaborava pitanja smisla bivstvovanja.Antiproblemski pristup,
medutim,porideda dak i pitanje bivstvovanja,bi(a, egzistencije
itd. zavredujeda budeprimarnijei fundamentalnijeod ostalihpitanja
(etikeili estetike,na primer).
Problemskaistorija zavr5avanajde5deu kvaziscijentizmu,
u pseudoobjektivistidkojnuZnostii sigurnosti filozofskih zak-
ljudaka;ona,takode,mora da postuliraistorijski kontinuitet najbit-
nijih filozofskih problema,kao i njhovu nuZnuegzistencijuu svim
periodimafilozofskog stvaranja.Rorti smafrada nastavljadiprob-
lemske(,,doksografske"u Rortijevoj terminologiji) filozofije mora-
ju biti zabrinutizbog,naprimer,odsustvaili siroma5tvapoglavlja
knjige istorije filozofije naslovljenih ,,Epistemologijau XVI
stoleiu" ili ,,Filozofijamoralau XII stole6u"ili ,,Logikau XVIII'
stole6u"(primeri su Rortijevi).I literarnoZanrovska i problemska
filozofija istorije filozofije bremenitesu te5ko6amai jedna drugoj
upu6ujurazloLneprigovore,koji senajde56e koncentri5uoko pitanja
konstantnostiili varijabilnostiproblemau istoriji filozofije. U demu
je, dakle,problempisanjaistorijefilozofije?
m
SAmopisanjeistorije filozofije ve6 pretpostavljapostojanje
jednog problema,problemasameistorije filozofije. Pitanjeprob-
lema u istoriji filozofije ima znadajnurelevanciju i nije izolovano
od ostalihte5ko6aistraZivanjaistorije filozofije: s njim su povezana
druga isto toliko krucijalna pitanja, kao Stosu npr. pitanja objekti-
vizma i relativizma ili eksternihi internih dinilaca u filozofiji. Na
testuproblemau filozofiji opstajuili padajui svaglobalnavidenja, F
,(t)
P
sveopStekarakterizacijeistorije filozofije, tako da je postojanjeili
ku5avada rasvetlitamu istorije filozofije svrstav5isve filozofske ti
sistemeu dogmatskeili kritidke, kritidke ili spekulativne,spekula- N
tivne ili naudne,sistematske ili edificirajuie. 'l
Postoji zna(ajna korelacija izmedu tvrdenja o postojanju
problema i kumulativistidke teorije znanja.Kontinuum filozofije
165
 prikazan kroz prizmu kontinuuma problema podrazumevai raz-
re5enjaproblemakoja se pribliZavajuistini. To je slika delatnosti
filozofije kao Work in pogress:kao takva, ta delatnostdestozalazi
i u slepeulice, ali sve svoje gre5keonaje sposobnada ispravi, a
pogre5nastanovi5tanapustiilijednostavno zanemarii tako produZi
svoj pobedonosnihod. Nije neobidnoStoproblemskipisaneistorije
filozofije nastajupod okriljem neokantovstva,jerupravo najde56e
neokantovcismatrajupod filozofijom sumurazliiitih disciplinamih
problema(najbe5iegnoseolo5kihi aksiolo5kih).Tumadenjeistorije
filozofije joS jednom je vodeno prednacrtomsamefilozofije: to je
zahtev da se sve filozofije smesteu Prokrustovu postelju skupa
problema. To je definitivno napu5tanjestanovi5takoje filozofiju
posmatrakao stvar ukusa,ili kao izbor zavistanod karakteramis-
liodevelidnosti, ili kao egzistencijalnuodluku. Druga posledica
ovakve istorije filozofije jeste prekinuta implicitna vrednosno-
etidka nit, koja obavezujefi,lozofiju za ispunjenjesluZbeidealnim
zahtevima,ensperfectissimumu,prirodnomporetku,istorijskoj svr-
si, ili, prostije, nit koja filozofiranje vodi ka telnji za sre6om.
Filozofija koja potiskuje teZnjuza sredomodiglednogaji pseudo-
naudnepretenzije. Ovakva istorija filozofije ipak nosi jaku aisto-
rijsku crtu tako Stosameproblemeimunizuje i izoluje od istorijskih
promena.
Pi5u6i o takvoj vrsti ,,istorije", Gadamertvrdi da ,,nema,
uistinu, stajali5taizvan povjesti,odaklebi se daa,,rnislitiidentitet
problemau mijeni njegovih povijesnihpoku5ajarje5enja".Ovakva
filozofska svest,,nije vidjela nikakav problem u tome po demu
ono zapravo,jesu' problemi".oGadamerovde ima u vidu Hart-
manovu metoduistraZivanjafilozofije i njene istorije. Hartmanje,
ipak, dobro uodio kako i samaistorija filozofije postaje aktuelna
tek kada ona postaneproblem.S te sfianegledi5taistoriofilozofska
razmatranjaTeofrasta,Diogena Laerta i celokupnedoksografijei
nisu istorije filozofije u pravomsmislu,po5topreuzimajupostojanje
v te istorije zdravorazumski,neproblematidno.
()
Pristupanjepisanju istorije filozofije, refleksija o drugim,
J pro5lim misaonimsistemimauvekje vei unapredvodenapotrebom
q e
'] uspostavljanjarelacija izmedu dotidnog sistemai celog (ili bar
dela) filozofskog univerzuma,dok je i samata potrebai motivacija
9 ..]
6
Gadamer,H. G., Istina i metoda,VeselinMasle5a,Sarajevo1978,str.
4t0-4ll
166
za rekonstruisanjemformirana tokom novovekovneistorije, Sto
zna(i danuZnopodleZesamorefleksijisvojih pretpostavki.To znadi
daje, ipak, iluzoranhartmanovskiprojekatoduvanjaidentitetaprob-
lema u promeni vremena,i da refleksija o samojmogu6nostiprob-
lemaujedno,,pretvaraproblemeponovou pitanjakoja sepostavljaju
i koja svoj smisaoimaju u svojoj motiv aciji".'Aktivnost tumadenja
istorije filozofije ne postoji mimo nekogpodsticajaza uspostav-
ljanjem smisaonosti,koji potom prati svako istraZivanje,makar
ono bilo zasnovanona pogre5nimfilozofskim ubedenjima.Time
Hegelovaidejao nemogudnosti nefilozofskog,bezstajali5nog,ob-
jektivistidkog i bezbojnogpisanjaistorije filozofije dobija modifi-
kovanuvizuru.Iz ove hegelovskezamisli mora se izbacitinasilje
nad filozofijama koje su inkopatibilne sa na5im stanovi5temtako
Stose odbacujepredstavao lancu samorazvojaistorije filozofije.
Ni5ta nas ne spredavada tretiramo neku filozofiju kao smisaonua
da ta filozofija ne dopunjuje manjak istine svoje prethodnice,niti
je ona pretedafilozofije ili filozofija koje se pojavljuju posle nje.
Model filozofije kao nadopuneistinitosti prethodnihfilozofija mo-
del je kumulativistidke istorije, takve istorije koja je ve6 unapred
pretpostavilaprogresijukao metodolo5konadelo.
Tom modelu suprotstavljase hermeneutidkimodel istra-
Livanla istorije filozofije, koji, ipak, nije pro5aobez modifikacija
nastalihusredznadajnihkritika. Adomo Diltaju (a kasnijeHabermas
Gadameru)prigovaraoje da istorizam hermeneutikeprihvata nekri-
tidku poziciju i izbegava primenu bilo kakve istinitosne analize
pro5lih filozofija. Diltajeva interpretacijafilozofije, premaAdornu,
predstavljapad u odnosuna Hegela.Tretiraju6ipojedinefilozofske
sistemei pravcekao svetonazor(pogledna svet),gubi semogu6nost
vrednovanjai kritike filozofskih stavova,dime seujedno gubi mo-
gu6nostodludivanjao istinitosti ili laZnostipojedinih stavova,te-
orija ili celih sistema.Takva interpretacijane kreie se ,,ka sklopo-
vima istine ili ka sklopovimapogre5nosti,vei, kako bi rekaoHegel,
odozgo ide preko njih i li5ava sebeodludujudihfilozofskih pi- F
q
tanja".t0Zbogtoga je, premaAdornu, istraZivanjenajplodonosnije P
lbid.,stt.412. Sam Hartmangovori o stanovi5tubez stanovi5ta(Stand-
punktlos Standpunkt) kao nuZnoj polaznoj tadki sa koje bi bilo vodeno svako
istraZivanje istorije filozofije. Jasnoaludirajudi na Hartmana,Gadamergovori o
R
ovakvoj poziciji kao o ,,istorijskoj kratkovidosti" , o ,,distojiluziji" da se dopre do
nekognadstajaliSta koje bi nepristrasnosvedodiloo identitetufilozofskih problema.
r0
Adorno,Th., Filozofsknterminologija,svjetlost,Sarajevo1986,str. 89.
t61
 prikazan kroz prizmu kontinuuma problema podrazumevai raz-
re5enjaproblemakoja se pribliZavajuistini. To je slika delatnosti
filozofije kao Work in pogress:kao takva, ta delatnostdestozalazi
i u slepeulice, ali sve svoje gre5keonaje sposobnada ispravi, a
pogre5nastanovi5tanapustiilijednostavno zanemarii tako produZi
svoj pobedonosnihod. Nije neobidnoStoproblemskipisaneistorije
filozofije nastajupod okriljem neokantovstva,jerupravo najde56e
neokantovcismatrajupod filozofijom sumurazliiitih disciplinamih
problema(najbe5iegnoseolo5kihi aksiolo5kih).Tumadenjeistorije
filozofije joS jednom je vodeno prednacrtomsamefilozofije: to je
zahtev da se sve filozofije smesteu Prokrustovu postelju skupa
problema. To je definitivno napu5tanjestanovi5takoje filozofiju
posmatrakao stvar ukusa,ili kao izbor zavistanod karakteramis-
liodevelidnosti, ili kao egzistencijalnuodluku. Druga posledica
ovakve istorije filozofije jeste prekinuta implicitna vrednosno-
etidka nit, koja obavezujefi,lozofiju za ispunjenjesluZbeidealnim
zahtevima,ensperfectissimumu,prirodnomporetku,istorijskoj svr-
si, ili, prostije, nit koja filozofiranje vodi ka telnji za sre6om.
Filozofija koja potiskuje teZnjuza sredomodiglednogaji pseudo-
naudnepretenzije. Ovakva istorija filozofije ipak nosi jaku aisto-
rijsku crtu tako Stosameproblemeimunizuje i izoluje od istorijskih
promena.
Pi5u6i o takvoj vrsti ,,istorije", Gadamertvrdi da ,,nema,
uistinu, stajali5taizvan povjesti,odaklebi se daa,,rnislitiidentitet
problemau mijeni njegovih povijesnihpoku5ajarje5enja".Ovakva
filozofska svest,,nije vidjela nikakav problem u tome po demu
ono zapravo,jesu' problemi".oGadamerovde ima u vidu Hart-
manovu metoduistraZivanjafilozofije i njene istorije. Hartmanje,
ipak, dobro uodio kako i samaistorija filozofije postaje aktuelna
tek kada ona postaneproblem.S te sfianegledi5taistoriofilozofska
razmatranjaTeofrasta,Diogena Laerta i celokupnedoksografijei
nisu istorije filozofije u pravomsmislu,po5topreuzimajupostojanje
v te istorije zdravorazumski,neproblematidno.
()
Pristupanjepisanju istorije filozofije, refleksija o drugim,
J pro5lim misaonimsistemimauvekje vei unapredvodenapotrebom
q e
'] uspostavljanjarelacija izmedu dotidnog sistemai celog (ili bar
dela) filozofskog univerzuma,dok je i samata potrebai motivacija
9 ..]
6
Gadamer,H. G., Istina i metoda,VeselinMasle5a,Sarajevo1978,str.
4t0-4ll
166
za rekonstruisanjemformirana tokom novovekovneistorije, Sto
zna(i danuZnopodleZesamorefleksijisvojih pretpostavki.To znadi
daje, ipak, iluzoranhartmanovskiprojekatoduvanjaidentitetaprob-
lema u promeni vremena,i da refleksija o samojmogu6nostiprob-
lemaujedno,,pretvaraproblemeponovou pitanjakoja sepostavljaju
i koja svoj smisaoimaju u svojoj motiv aciji".'Aktivnost tumadenja
istorije filozofije ne postoji mimo nekogpodsticajaza uspostav-
ljanjem smisaonosti,koji potom prati svako istraZivanje,makar
ono bilo zasnovanona pogre5nimfilozofskim ubedenjima.Time
Hegelovaidejao nemogudnosti nefilozofskog,bezstajali5nog,ob-
jektivistidkog i bezbojnogpisanjaistorije filozofije dobija modifi-
kovanuvizuru.Iz ove hegelovskezamisli mora se izbacitinasilje
nad filozofijama koje su inkopatibilne sa na5im stanovi5temtako
Stose odbacujepredstavao lancu samorazvojaistorije filozofije.
Ni5ta nas ne spredavada tretiramo neku filozofiju kao smisaonua
da ta filozofija ne dopunjuje manjak istine svoje prethodnice,niti
je ona pretedafilozofije ili filozofija koje se pojavljuju posle nje.
Model filozofije kao nadopuneistinitosti prethodnihfilozofija mo-
del je kumulativistidke istorije, takve istorije koja je ve6 unapred
pretpostavilaprogresijukao metodolo5konadelo.
Tom modelu suprotstavljase hermeneutidkimodel istra-
Livanla istorije filozofije, koji, ipak, nije pro5aobez modifikacija
nastalihusredznadajnihkritika. Adomo Diltaju (a kasnijeHabermas
Gadameru)prigovaraoje da istorizam hermeneutikeprihvata nekri-
tidku poziciju i izbegava primenu bilo kakve istinitosne analize
pro5lih filozofija. Diltajeva interpretacijafilozofije, premaAdornu,
predstavljapad u odnosuna Hegela.Tretiraju6ipojedinefilozofske
sistemei pravcekao svetonazor(pogledna svet),gubi semogu6nost
vrednovanjai kritike filozofskih stavova,dime seujedno gubi mo-
gu6nostodludivanjao istinitosti ili laZnostipojedinih stavova,te-
orija ili celih sistema.Takva interpretacijane kreie se ,,ka sklopo-
vima istine ili ka sklopovimapogre5nosti,vei, kako bi rekaoHegel,
odozgo ide preko njih i li5ava sebeodludujudihfilozofskih pi- F
q
tanja".t0Zbogtoga je, premaAdornu, istraZivanjenajplodonosnije P
lbid.,stt.412. Sam Hartmangovori o stanovi5tubez stanovi5ta(Stand-
punktlos Standpunkt) kao nuZnoj polaznoj tadki sa koje bi bilo vodeno svako
istraZivanje istorije filozofije. Jasnoaludirajudi na Hartmana,Gadamergovori o
R
ovakvoj poziciji kao o ,,istorijskoj kratkovidosti" , o ,,distojiluziji" da se dopre do
nekognadstajaliSta koje bi nepristrasnosvedodiloo identitetufilozofskih problema.
r0
Adorno,Th., Filozofsknterminologija,svjetlost,Sarajevo1986,str. 89.
t61
 pri sagledavanjukritika, koje su filozofi pro5lostiupudivali bilo
precla5njim,bilo njima savremenimpozicijama.Jednotakvo is-
traLivanjene bi fingiralojedinstvoproblema,niti jedinstvoduhai
pluralitetWeltanschauunga, ve6 bi traZilo,jedinstvo motivacijai
motiva s jedne i kritike s druge strane"." Ova kritika hermeneutike
opravdanaje ukoliko neka hermeneutikaproglasifilozofske prob-
leme za beznadeLnozavisneod zajednidkogkontekstaukupnepoj-
movne sheme,konceptualnog-okvira ili epistemeodredenogne-
ponovljivogistorijskogperioda.Cini se,ipak,daje osnovnainten-
cija i svrha filozofske hermeneutiketematizovanjesamih tih kon-
ceptualnihokvra i kontekstapojedinihsistema.Hermeneutikamora
da vrii kako komparacijukonteksta,tako i refleksiju njihovih pret-
postavki. Neko bi sigurno prigovorio da je to beskonadnizadatak,
koji u potpunostine6e izvriiti nijedna filozofska interpretacija.
Mislim da nemapotrebeporicati ovaj stav,pa ipak on ne pogada
osnovneintencije hermeneutike.
IV
Adornova kritika je uperenaprotiv shvatanjafilozofije kao
ekspresijevlastiteepohe.Svaka,naime,filozofija moZebiti, pod
odredenimpretpostavkama, posmatranakao izraz svog vremena.
Kongruencijafilozofije sa,,duhomvremena"koje postulirajuGei-
stgeschichte,kao i ekstemalistidkefilozofije, opravdavasopstveno
stanje:idejni sklop epohetumadi se pojmovima filozofije a data
filozofija obja5njavase samim tim idejnim sklopom.Kada, ipak,
pitamo Statakav istoridar stvarno radi, ili bi trebalo da radi da bi
opravdaosvoje zvanje,vidimo da je predestiniranakomplemen-
tamost filozofije i epohekoju uzima za metodolo5konadelosamo
jedan metafizidki credo,koji je kao takav ipak bio i ostaokoristan
kao pragmatskahipoteza.Ovo nipo5to ne znadi nipoda5tavanje
t{ vaZnostinekih eksternihfaktorapo filozofiju, ponajmanjenegiranje
.O
pl auzibilnosti analizetakvih,,idejnih" ili,,epistemidkih"dinilaca.
J
a
" Ibid., str. 88. Analognu kritiku hiperbolidkogkontekstualizmadaje
J
Koen u tekstu ,,Keeping the History of Philosophy", Journal of the History of
(-) Philosophy,No. 4/1976. Koen ovde tvrdi da ako jedan sistemsrnatramo,,svetona-
zornim", ukorenjenimi strogozavisnimod kontekstavremenau komeje nastao,
onda bi izmedu Dekarta i Hobsa razlika bila manja od razlike izmecluDekarta i
ovovekovnihDekartovihinterpreta,kao Stoje, npr., Zilson.
168
Ovde sejedino porideda, identifikujuii eksternei internedinioce
ili supsumiraju6i jedne pod druge,istoridarimogu svaki istorijski
formirani problem sagledatisa svoje transcendentne visine kao
nuZanujednoj a kontingentanu drugojepohi.
Smatramoda filozof stupau polemiku,dok istoridarfilozo-
fije rekonstruiSesmisaonost.Obidnoseod istorije filozofije zahteva
da, na odrecleninadin,bude u poloZajumetateorijeu odnosuna
pojedinefilozofske sisteme;ona,prematome,pretendujeda objasni
mnogovi5eno Stoto zahtevanjen neposrednipredmetreferencije,
odnosnoodredenifilozofski sistem.Drugoje pitanjeda li sene5to
takvo stvarnoi de5availi seovde radi o idealnotipskojslici istorije
filozofije, po5to su retke istorije filozofije koje stvaraladkinad-
ma5ujudometetretiranihfilozofija. eini seda je ovaj idealnotipski
zahlevipak prejak i da pisanje istorije filozofije postavljapred
autoradonekleniZi nivo pretenzije.Rekonstrukcijasmisaonosti
predstavljalabi jedan adekvatnijicilj, kojim bi se opravdaoi isto-
riografski zahtevza materijalnomadekvatno56u u ispitivanjujedne
odredenefilozofije, i hermeneutidkizahtevkontekstualnogrekon-
struisanjarelevantnihelemenatajedne teorije; time bi seprevaziSle
i totalitarne pretenzijejednog odredenogfilozofskog diskursa za
apsorpcijom svih datih filozofija. Rekonstrukcijasmisaonosti,
naime,nikud ne Zuri:onajestesemperet aedetek kao hic et nunc.
U svim hiperdiskursnimformacijamaistorija filozofije izgledaili
kao rijumfalistidki pohod,ili kao put odajanja.Ukoliko, medutim,
usvojimo pragmatidkikriterijum rekonstrukcije,a ne asimilacije
znadenja,tada nema razloga niti za odu5evljenje, niti za zebnju.
Nijedan problemjedne filozofije nemaprostorazre5enjeu drugoj,
tako da ni istoridarne razre5avapojedineprobleme,ve6 te probleme
situira, obja5njavai obrazlale.
Smatramo,takode,da je pri rekonstrukcijismisaonostive6
pretpostavljenaneophodnostkomunikacionenamereu interpretaci-
ji. Ovoj je komunikacionojnameri dijametralnosuprotstavljena
metodauspostavljanja r azllka,Stodini osobenostpostupkadekon- F
'a
strukcije.Dekonstruktivistabi, moZda,mogaoda prigovori da je
ovakva rekonstrukcijajo5 jedan oblik asimiliraju6evrste filozo-
firanja, koji usisavaceo kosmos ideja u jedan sistem.Ukoliko,
meclutim,smisaonost jestenit-vodiljainterpretacije,ondaona ima
pravo da neke segmenteodredenihfilozofijA - pitanja, reSenja,
N.
J
pretpostavkeili probleme- pa dak i ditavefilozofske sistemeostavi
po strani,nenegiranei neporeknute.Nasuprotopovrgavanjuistini-
169
 pri sagledavanjukritika, koje su filozofi pro5lostiupudivali bilo
precla5njim,bilo njima savremenimpozicijama.Jednotakvo is-
traLivanjene bi fingiralojedinstvoproblema,niti jedinstvoduhai
pluralitetWeltanschauunga, ve6 bi traZilo,jedinstvo motivacijai
motiva s jedne i kritike s druge strane"." Ova kritika hermeneutike
opravdanaje ukoliko neka hermeneutikaproglasifilozofske prob-
leme za beznadeLnozavisneod zajednidkogkontekstaukupnepoj-
movne sheme,konceptualnog-okvira ili epistemeodredenogne-
ponovljivogistorijskogperioda.Cini se,ipak,daje osnovnainten-
cija i svrha filozofske hermeneutiketematizovanjesamih tih kon-
ceptualnihokvra i kontekstapojedinihsistema.Hermeneutikamora
da vrii kako komparacijukonteksta,tako i refleksiju njihovih pret-
postavki. Neko bi sigurno prigovorio da je to beskonadnizadatak,
koji u potpunostine6e izvriiti nijedna filozofska interpretacija.
Mislim da nemapotrebeporicati ovaj stav,pa ipak on ne pogada
osnovneintencije hermeneutike.
IV
Adornova kritika je uperenaprotiv shvatanjafilozofije kao
ekspresijevlastiteepohe.Svaka,naime,filozofija moZebiti, pod
odredenimpretpostavkama, posmatranakao izraz svog vremena.
Kongruencijafilozofije sa,,duhomvremena"koje postulirajuGei-
stgeschichte,kao i ekstemalistidkefilozofije, opravdavasopstveno
stanje:idejni sklop epohetumadi se pojmovima filozofije a data
filozofija obja5njavase samim tim idejnim sklopom.Kada, ipak,
pitamo Statakav istoridar stvarno radi, ili bi trebalo da radi da bi
opravdaosvoje zvanje,vidimo da je predestiniranakomplemen-
tamost filozofije i epohekoju uzima za metodolo5konadelosamo
jedan metafizidki credo,koji je kao takav ipak bio i ostaokoristan
kao pragmatskahipoteza.Ovo nipo5to ne znadi nipoda5tavanje
t{ vaZnostinekih eksternihfaktorapo filozofiju, ponajmanjenegiranje
.O
pl auzibilnosti analizetakvih,,idejnih" ili,,epistemidkih"dinilaca.
J
a
" Ibid., str. 88. Analognu kritiku hiperbolidkogkontekstualizmadaje
J
Koen u tekstu ,,Keeping the History of Philosophy", Journal of the History of
(-) Philosophy,No. 4/1976. Koen ovde tvrdi da ako jedan sistemsrnatramo,,svetona-
zornim", ukorenjenimi strogozavisnimod kontekstavremenau komeje nastao,
onda bi izmedu Dekarta i Hobsa razlika bila manja od razlike izmecluDekarta i
ovovekovnihDekartovihinterpreta,kao Stoje, npr., Zilson.
168
Ovde sejedino porideda, identifikujuii eksternei internedinioce
ili supsumiraju6i jedne pod druge,istoridarimogu svaki istorijski
formirani problem sagledatisa svoje transcendentne visine kao
nuZanujednoj a kontingentanu drugojepohi.
Smatramoda filozof stupau polemiku,dok istoridarfilozo-
fije rekonstruiSesmisaonost.Obidnoseod istorije filozofije zahteva
da, na odrecleninadin,bude u poloZajumetateorijeu odnosuna
pojedinefilozofske sisteme;ona,prematome,pretendujeda objasni
mnogovi5eno Stoto zahtevanjen neposrednipredmetreferencije,
odnosnoodredenifilozofski sistem.Drugoje pitanjeda li sene5to
takvo stvarnoi de5availi seovde radi o idealnotipskojslici istorije
filozofije, po5to su retke istorije filozofije koje stvaraladkinad-
ma5ujudometetretiranihfilozofija. eini seda je ovaj idealnotipski
zahlevipak prejak i da pisanje istorije filozofije postavljapred
autoradonekleniZi nivo pretenzije.Rekonstrukcijasmisaonosti
predstavljalabi jedan adekvatnijicilj, kojim bi se opravdaoi isto-
riografski zahtevza materijalnomadekvatno56u u ispitivanjujedne
odredenefilozofije, i hermeneutidkizahtevkontekstualnogrekon-
struisanjarelevantnihelemenatajedne teorije; time bi seprevaziSle
i totalitarne pretenzijejednog odredenogfilozofskog diskursa za
apsorpcijom svih datih filozofija. Rekonstrukcijasmisaonosti,
naime,nikud ne Zuri:onajestesemperet aedetek kao hic et nunc.
U svim hiperdiskursnimformacijamaistorija filozofije izgledaili
kao rijumfalistidki pohod,ili kao put odajanja.Ukoliko, medutim,
usvojimo pragmatidkikriterijum rekonstrukcije,a ne asimilacije
znadenja,tada nema razloga niti za odu5evljenje, niti za zebnju.
Nijedan problemjedne filozofije nemaprostorazre5enjeu drugoj,
tako da ni istoridarne razre5avapojedineprobleme,ve6 te probleme
situira, obja5njavai obrazlale.
Smatramo,takode,da je pri rekonstrukcijismisaonostive6
pretpostavljenaneophodnostkomunikacionenamereu interpretaci-
ji. Ovoj je komunikacionojnameri dijametralnosuprotstavljena
metodauspostavljanja r azllka,Stodini osobenostpostupkadekon- F
'a
strukcije.Dekonstruktivistabi, moZda,mogaoda prigovori da je
ovakva rekonstrukcijajo5 jedan oblik asimiliraju6evrste filozo-
firanja, koji usisavaceo kosmos ideja u jedan sistem.Ukoliko,
meclutim,smisaonost jestenit-vodiljainterpretacije,ondaona ima
pravo da neke segmenteodredenihfilozofijA - pitanja, reSenja,
N.
J
pretpostavkeili probleme- pa dak i ditavefilozofske sistemeostavi
po strani,nenegiranei neporeknute.Nasuprotopovrgavanjuistini-
169
 tosnogsadrZajaovde se stavljaoduzimanjesmisaonosti,pri demu
se prvo nikako ne moZepoistovetitisa drugim. Kritika pojedinih
filozofskih stanoviStai stavovapoZeljnajei nuZna,takodei njihovo
korigovanje,preciziranje,izvodenjekonsekvenciitd. Ipak, jedan
zna(ajni filozofski sitem,jaspersovskaphilosophiaperennis,ne
moZe se spolja nadopuniti i bilo bi pogre5notretirati je prema
dihotomiji nedostatkai dopune.Takva filozofija posedujedistink-
tivne valencedije seznadenjeotkriva jedino imanentnimpristupom.
Ne vodi li nas to, opet, ka ponovnom uspostavljanju,,tvrdog",
,,bazidnog"jezgra koje bi predstavljalostoZerznalenjasvih poj-
mova datog filozofskog sistema?Znail li to da teZimo otkridu
jednogjedinstven()g smislau srZisvakefilozofije?
Smatramo,konadno,da to nije slubaj.Pretpostavimoda peri-
patetidar,sholastidari neoaristotelovactumade(razlidito) Aristote-
lovu filozofiju. Odluka o pravilnom tumadenjuAristotelove filozo-
fije ovde zapadaunevolju, po5tosvi oni razlidito ,,vide" probleme,
kao Stoi ,,vide" razlidite probleme,teme i predmeteu toj filozofiji.
Teorija koja bi seusudilada procenjujepravi smisaoAristotelovog
dela, koja bi presudilaizmedu navedenatri tumadenjai samabi
bila vodenanekim pretpostavljenimsmislom.Svako od ovih tu-
madenja zadrLavalobi pretenziju na smisaonost.Parafrazirajuii
dijametralnosuprotnumaksimudekonstruktivista,mogli bismo re6i
da je svako iitanje qjedno i pravo ditanje, uz ogradu da je ono
pravosamopod uslovomda vodi uspostavljanju nekesmisaonosti.
,,Posmatranje istorije filozofije bilo kao skupaproblema,
bilo kao literamog Lanra,bilo kao dela Geistgeschichtesmatra5za
metafizidki credoi za korisneheuristiike fikcije. No epistemolo5ki
statushermeneutidkerekonstrukcije smisaonostinije niStapovo-
ljniji." Odgovaram:rekonstrukcijasmisaonostinije nikakvo nuZno
i sigurno metodolo5kopravilo interpretacije,jer ni5ta ne spredava
da legitimanpotezbudei odbacivanjenekih (ili dak veiine) filozof-
skih sistemakao fantazmagorija,besmislicai tlapnji. Ne poridem
v da ovakvu rekonstrukcijusmatramheuristidkomfikcijom ili, da
() nastavimsaKantovim sintagmama,regulativnimprincipom. Njena
komparativnaprednostu odnosuna suparnidkepristupejeste u
J
O tome, da ostavljamanjepraznina,po5tosvakojfilozofiji pristupa
J
sapoverenjem,sapretpostavkomda svakafilozofija ima svoj raison,
() svoj znadaj,tako da dak i ako je smatramopogre5nompostoji
obrazloilenjeza5toje uoplte predrasuda,zabludaili neistina takva
kakvajeste.JoSje Aristotel znaoda, ako je filozofija besmislena,
lT0
dokazivanjete besmislenostiipak mora biti filozofsko. Kliment
Aleksandrijskije, slidno Aristotelu, smatraoda seprotiv filozofije
paganamoranositi istim sredstvom,koje nije po nuZnostii ne6as-
tivo. Tako i din pisanjaistorije filozofije moZemoda posmatramo
kao stvardobrevolje:jedno stvaranjevodenoautentidnimmoralnim
pobudama.
Michal Sl6dedek
THE HISTORY OF PHILOSOPHY:
SOME POSSIBILITIES OF INTERPRETATION
Summary
The interpretationof the history of philosophy, in an obvious opposition
to otherbranchesof culture,bearsthe necessityof adoptinga concretephilosophical
position.Here we deal with two related,but oppositepositions,which give rise to
extremeand unacceptableconsequences.
The first position, characterizedby Neokantians,considersthat the inter-
pretationofthe history ofphilosophy hasits own inherentproblems,beingendowed
with unity and continuity. This may be a cumulative picture of history in which
every new philosophy addsto or suppliesthe lack of truthfulnessin the previous
systems.The first problem of this position is its unhistorical approachto the problems
which arenot liable to historical change.The secondflaw of this point of view lies
in its immediateposition,from which we canjudge aboutthesefundamentalphilo-
sophicalproblems.
The secondposition, exemplified by Rorty and the deconstructivists,rep-
resentsthe continuity of writing, reducing it and adheringto the ordinary fact of
literal manner.From this point of view, it is impossibleto explainhow argumentation
is generallypossible,and elucidatehow critique and polemic are possibleamong
particular philosophical systems.The reductionof philosophy to a literal manner
is the sameas the reductionof philosophy to a set of unconnectedpoints of view
F
a
aboutthe world.
In both interpretations,understandingis opposedto the history of philoso-
phy throughthe reconstructionof signification.This hermeneuticapproach,through
the analysisof argumentationof a philosophical system,discovershow critique
and argumentationarerelatedwithin a philosophy as comparedto other philosophical N
systems,within the structureof knowledgeand epistemicfields of its epoch.In so J
doin!, such a procedurehas an advantagevs. alternativeinterpretations,leaving
lessvacuity, and expandingspacesfor the multidimensionalanalysisof the given
philosophy.
171
 tosnogsadrZajaovde se stavljaoduzimanjesmisaonosti,pri demu
se prvo nikako ne moZepoistovetitisa drugim. Kritika pojedinih
filozofskih stanoviStai stavovapoZeljnajei nuZna,takodei njihovo
korigovanje,preciziranje,izvodenjekonsekvenciitd. Ipak, jedan
zna(ajni filozofski sitem,jaspersovskaphilosophiaperennis,ne
moZe se spolja nadopuniti i bilo bi pogre5notretirati je prema
dihotomiji nedostatkai dopune.Takva filozofija posedujedistink-
tivne valencedije seznadenjeotkriva jedino imanentnimpristupom.
Ne vodi li nas to, opet, ka ponovnom uspostavljanju,,tvrdog",
,,bazidnog"jezgra koje bi predstavljalostoZerznalenjasvih poj-
mova datog filozofskog sistema?Znail li to da teZimo otkridu
jednogjedinstven()g smislau srZisvakefilozofije?
Smatramo,konadno,da to nije slubaj.Pretpostavimoda peri-
patetidar,sholastidari neoaristotelovactumade(razlidito) Aristote-
lovu filozofiju. Odluka o pravilnom tumadenjuAristotelove filozo-
fije ovde zapadaunevolju, po5tosvi oni razlidito ,,vide" probleme,
kao Stoi ,,vide" razlidite probleme,teme i predmeteu toj filozofiji.
Teorija koja bi seusudilada procenjujepravi smisaoAristotelovog
dela, koja bi presudilaizmedu navedenatri tumadenjai samabi
bila vodenanekim pretpostavljenimsmislom.Svako od ovih tu-
madenja zadrLavalobi pretenziju na smisaonost.Parafrazirajuii
dijametralnosuprotnumaksimudekonstruktivista,mogli bismo re6i
da je svako iitanje qjedno i pravo ditanje, uz ogradu da je ono
pravosamopod uslovomda vodi uspostavljanju nekesmisaonosti.
,,Posmatranje istorije filozofije bilo kao skupaproblema,
bilo kao literamog Lanra,bilo kao dela Geistgeschichtesmatra5za
metafizidki credoi za korisneheuristiike fikcije. No epistemolo5ki
statushermeneutidkerekonstrukcije smisaonostinije niStapovo-
ljniji." Odgovaram:rekonstrukcijasmisaonostinije nikakvo nuZno
i sigurno metodolo5kopravilo interpretacije,jer ni5ta ne spredava
da legitimanpotezbudei odbacivanjenekih (ili dak veiine) filozof-
skih sistemakao fantazmagorija,besmislicai tlapnji. Ne poridem
v da ovakvu rekonstrukcijusmatramheuristidkomfikcijom ili, da
() nastavimsaKantovim sintagmama,regulativnimprincipom. Njena
komparativnaprednostu odnosuna suparnidkepristupejeste u
J
O tome, da ostavljamanjepraznina,po5tosvakojfilozofiji pristupa
J
sapoverenjem,sapretpostavkomda svakafilozofija ima svoj raison,
() svoj znadaj,tako da dak i ako je smatramopogre5nompostoji
obrazloilenjeza5toje uoplte predrasuda,zabludaili neistina takva
kakvajeste.JoSje Aristotel znaoda, ako je filozofija besmislena,
lT0
dokazivanjete besmislenostiipak mora biti filozofsko. Kliment
Aleksandrijskije, slidno Aristotelu, smatraoda seprotiv filozofije
paganamoranositi istim sredstvom,koje nije po nuZnostii ne6as-
tivo. Tako i din pisanjaistorije filozofije moZemoda posmatramo
kao stvardobrevolje:jedno stvaranjevodenoautentidnimmoralnim
pobudama.
Michal Sl6dedek
THE HISTORY OF PHILOSOPHY:
SOME POSSIBILITIES OF INTERPRETATION
Summary
The interpretationof the history of philosophy, in an obvious opposition
to otherbranchesof culture,bearsthe necessityof adoptinga concretephilosophical
position.Here we deal with two related,but oppositepositions,which give rise to
extremeand unacceptableconsequences.
The first position, characterizedby Neokantians,considersthat the inter-
pretationofthe history ofphilosophy hasits own inherentproblems,beingendowed
with unity and continuity. This may be a cumulative picture of history in which
every new philosophy addsto or suppliesthe lack of truthfulnessin the previous
systems.The first problem of this position is its unhistorical approachto the problems
which arenot liable to historical change.The secondflaw of this point of view lies
in its immediateposition,from which we canjudge aboutthesefundamentalphilo-
sophicalproblems.
The secondposition, exemplified by Rorty and the deconstructivists,rep-
resentsthe continuity of writing, reducing it and adheringto the ordinary fact of
literal manner.From this point of view, it is impossibleto explainhow argumentation
is generallypossible,and elucidatehow critique and polemic are possibleamong
particular philosophical systems.The reductionof philosophy to a literal manner
is the sameas the reductionof philosophy to a set of unconnectedpoints of view
F
a
aboutthe world.
In both interpretations,understandingis opposedto the history of philoso-
phy throughthe reconstructionof signification.This hermeneuticapproach,through
the analysisof argumentationof a philosophical system,discovershow critique
and argumentationarerelatedwithin a philosophy as comparedto other philosophical N
systems,within the structureof knowledgeand epistemicfields of its epoch.In so J
doin!, such a procedurehas an advantagevs. alternativeinterpretations,leaving
lessvacuity, and expandingspacesfor the multidimensionalanalysisof the given
philosophy.
171