Mihajlo ĐURĐEVIĆ

JEDNA METODA PRORAČUNA NAPONA I DILATACIJA SPREGNUTIH I

PRETHODNO NAPREGNUTIH POPREČNIH PRESEKA
THE ESTIMATE METHOD OF STRESSIS AND STRAINS OF COMPOSITE AND
PRESTRESSED CROSS SECTIONS

Dr Mihajlo Đurđević, dipl.građ.inž., vanredni

profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu

Rođen je 1948. godine. Diplomirao je 1973.,

magistrirao 1982. i doktorirao 1990. godine na
Građevinskom fakultetu u Beogradu. Vanredni je
profesor za grupaciju predmeta Betonske
konstrukcije. Naučna i stručna oblast rada
armiranobetonske, prethodnonapregnute i spregnute
konstrukcije.

Rezime
U radu je prikazana jedna metoda proračuna napona i dilatacija spregnutih i prethodno
napregnutih poprečnih preseka. Metoda proračuna zasniva se na praktičnoj metodi za
direktno izračunavanje dilatacija pod promenljivim naponima, zvane ''Metoda
korigovanonog efektivnog modula''. Uslovne jednačine ravnoteže izvedene su korišćenjem
izvoda deformacionog rada.

Summary
In the paper is presents the estimate method of stressis and strains of composite and
prestressed cross sections. The method of estimate based on a practical method for directly
computing the strains under a varying stressis, called "Age Adjusted Effective Modulus
Method". The equilibrium equations are derived using a derivative of deformation work.
The numerical example is presented.

opiše realno ponašanje spregnutih elemenata u

1. Uvod
Savremene metode građenja betonskih i
drugih spregnutih konstrukcija utiču na sve češću
primenu različitih materijala, t.j. materijala
različitih fizičko-mehaničkih i reoloških osobina,
što opet zahteva ne samo veštinu u konstruisanju
nego i primenu različitih metoda proračuna takvih
konstrukcija.
Razvijene metode teorije elastičnosti
omogućavaju proračun napona i deformacija
složenih spregnutih i prethodno napregnutih
nosača, ali osnovni nedostatak ovih metoda je u
tome da se one baziraju na pretpostavkama Hooke-
ovog materijala, odnosno linearne veze napona i
dilatacija, koje važe za idealno elastično telo. Kao
što je poznato, takva pretpostavka nije u stanju da
kojima kao materijal sastavnih elemenata učestvuje
i beton (na primer za ''klasično'' spregnute preseke
koji se sastoje od čeličnog nosača i betonske ploče-
flanše). Beton ima naglašene osobine tečenja i
skupljanja, što značajno utiče na raspodelu napona
i dilatacija u poprečnom preseku. Mnogi autori,
pozivajući se na teorijska i eksperimentalna
istraživanja, smatraju da ovi efekti nemaju
praktičnog značaja na granični kapacitet nosivosti
[1, 2], s obzirom na relativno veliki prag plastičnog
tečenja čelika. Ipak, ovi efekti svakako utiču na
raspodelu napona za eksploataciono opterećenje i
naročito na veličinu ugiba, pa se sa tog aspekta o
njima mora voditi računa.
Teorijska istraživanja metoda proračuna
vremenskih deformacija, uzimajući u obzir tečenje
i skupljanje betona za spregnuti nosač sa
betonskom pločom, prikazali su Sies [3], Fröhlich
[4, 5], Fritz [6], Klöppel [7], Wrycza [8], Đurić [9]
i drugi. Posebno temeljno obrađene postupke
proračuna prikazao je Sattler [10].
1. Metode proračuna spregnutih poprečnih
preseka
Metodama tipa tzv. ''srednjeg napona''
pripadaju najranije metode proračuna napona i
deformacija spregnutih nosača, koje su obuhvatale
Sl. 1 - Idealizovani spregnuti presek
i uticaj tečenja i skupljanja betona. Značajno mesto
među njima zauzima rešenje koje je prikazao M.
Đurić [9], pošavši od Dischinger-ove diferencijalne
jednačine za vezu između napona i dilatacija:
d  bt 1 d bt  bt d  to
   
dt Ebo dt Ebo dt
gde je:
 bt - napon u betonu u vremenu t
 bt - dilatacija betona u vremenu t
 to - dilatacija skupljanja betona
t - koef. tečenja betona
Ebo - modul elastičnosti betona
koja u suštini predstavlja oblik veze između
napona i dilatacija u betonu prema tzv. ''teoriji
starenja'', dolazi se do jednačine oblika:

 bt 1 t
 bt 
Ebo
 
Ebo 0
 bt  dt   to
Pretpostavljajući da je napon u betonu od
početne vrednosti  bo (za t  to = 0) do vrednosti
 bt (na kraju posmatranog intervala vremena t)
linearna funkcija promenljive t (sl. 2 i 3), t.j,
t
 bt   bo
 bt d t 
2
 t (3)
0
dolazi se do jednačine oblika:
 bt  t bo  Eb  bt   to  (4)
gde su uvedene oznake:
1
Eb   Ebo (5)
1  12 t
t E
t   1  b (6)
2  t Ebo
Polazeći od osnovnih pretpostavki metode
idealizovanog preseka i uzimajući u obzir izraz (4),
za spregnuti čelični nosač i betonsku ploču (sl. 1)
mogu se izvesti izrazi za položaj težišta
idealizovanog preseka u trenutku vremena t i
veličinu napona i dilatacija.
Jedna od danas najčešće korišćenih metoda u
analizi i praktičnim proračunima je Metoda
korigovanog efektivnog modula elastičnosti
(AAEM metoda). Metodu je predložio Bazant
(1972. godine) [11], polazeći od predloga Trost-a
(1967. godine) [12], pa se ponekad ova metoda
naziva Trost-Bazant-ova metoda.
Na sl. 2 prikazana su dva moguća slučaja
istorije opterećenja betonske prizme i odgovarajuće
krive tečenja betona. U slučaju istorije napona pod
(a), napon  o je nanet u trenutku t  to u punom
iznosu i zadržan konstantnim kroz vreme. U
(1)
Sl. 2 - Istorija optećenja i krive tečenja
slučaju pod (b), napon  t je postepeno nanet
počevši od trenutka t  to i dostigavši vrednost  o
na kraju posmatranog intervala vremena t  t1 .
Dilatacija tečenja betona u nekom trenutku
t ( to ) proizvedena postepeno nanetim naponima
(2)
je manja od dilatacije tečenja betona izazvane
odjednom nanetim opterećenjem, usled uticaja tzv.
starenja betona. Koeficijent  (t , to )   t kojim se
vrši redukcija dilatacije tečenja betona naziva se
koeficijent starenja, a njegova uobičajena vrednost
se kreće u granicama od 0,6 do 0,9.
U realnim konstrukcijama promena napona
 t (  t   o ) može nastati usled promene
spoljašnjeg opterećenja, ili usled sprečenog
(odnosno ograničenog) tečenja i skupljanja betona
ili varijacije temperature, ili pak usled kombinacije
ovih uticaja i obično je nepoznata na početku
analize (sl. 3).
ovakve uticaje (suprotnog smera) treba naneti na
ukupni presek.
Lako se može dokazati da stvarne promene
napona u betonskom delu preseka usled tečenja i
skupljanja betona predstavljaju napone u
idealizovanom preseku sa svojstvima tečenja usled
fiktivnih uticaja [12].

2. Metoda deformacionog rada (MDR)

Posmatra se spregnuti linijski element
konstrukcije u obliku ''sendviča'', tj. element nastao
sprezanjem više slojeva sastavljenih od materijala
Sl. 3 - Promene napona u betonu u toku vremena različitih reoloških osobina (sl. 4). U posmatranom
poprečnom preseku na udaljenju x deluje normalna
Ukupna dilatacija u vremenu t može se
sila N (pozitivna je sila zatezanja) i moment
napisati kao zbir dilatacija nastalih usled delovanja
savijanja M (pozitivan je moment koji zateže
 bo , dilatacija nastalih usled postepeno nanetog
vlakno sa pozitivnom ordinatom y ). Ukupni
inkrementa napona  bt i dilatacija skupljanja:
uticaji u preseku ( M i N ) predstavljaju rezultantu
 bo  bt spoljašnjih uticaja raspoređenih na pojedine
 bt   1  t    1   tt    to = sastavne elemente ''sendviča'', tj:
Ebo Ebo
n
 bo  bt N   N io
=   t
o
(7) i 1
Ebe ,t Ebt* n n
(10)
M   M   N  ysi o o
gde je: i 1
i
i 1
i

Ebe,t - efektivni modul betona: gde su:

Ebo Nio i M io - spoljašnji uticaji na elementu ''i''
Ebe ,t  (8)
1  t redukovani na težište tog
elementa;
Eb*,t - korigovani efektivni modul betona:
ysi - udaljenje težišta ''i'' u globalnom
Ebo koordinatnom sistemu X0Y (u
Eb*,t  (9)
1   t  t odnosu na gornju ivicu
Nakon nanošenja spoljašnjeg opterećenja poprečnog preseka).
(trenutak t  to ), pod početnim naponima  bo (sl. U području eksploatacionih opterećenja
3), betonski deo preseka teži da povećava zadržane su u važnosti Bernoulli-eva hipoteza
dilatacije usled postepenog razvoja tečenja i ravnih preseka i Navier-ova pretpostavka linearne
skupljanja i pored toga što se spoljašnji uticaji ne raspodele napona po visini preseka, odnosno
menjaju. Ovoj tendenciji betonskog dela usvojena je linearna zavisnost napona i dilatacija.
spregnutog preseka suprotstavlja se čelični deo Pri tome, za vezu napon-dilatacija (    ) u
preseka, jer čelik nema osobinu tečenja, što sve opštem slučaju usvojena je algebarska veza
izaziva promenu napona u betonskom delu linearne teorije tečenja u opštem obliku:
preseka, a time i u čeličnom delu preseka. 1 
 bt    bt  *t   bo   to (11)
Suština ove metode [11] je u tome da se *
Ebt Ebt
betonski deo preseka posmatra rastavljen od
čeličnog dela preseka, vodeći računa o proizašla transformacijom iz izraza (7) i gde su
kompatibilnosti dilatacija na njihovom uvedene oznake:
međusobnom spoju. Da bi se ta kompatibilnost
 to - dilatacija nenaponskog karaktera
dilatacija sačuvala, potrebno je uvesti fiktivne
uticaje na čelični deo preseka kojim će se (skupljanje i bubrenje, temperaturne
izjednačiti povećane dilatacije betona nastale usled promene i sl.),
tečenja, a da bi se očuvali uslovi ravnoteže sila,  bt - napon u vremenu t,
  bo - početni napon u vremenu t  to  0 ,
 Ebt*  t 1   t 
t  1  
 Ebo  1   t  t
Prema teoriji starenja vrednost koef. starenja je
 t  0.5 , pa se dobijaju izrazi (5) i (6).
(12)

Sl. 4 - Šema slojevitog spregnutog ''sendvič'' elementa

Izraz (11) rešen po naponu u trenutku t glasi: n

1 1 
At    (  *   bt2 ,i  *t ,i   bo ,i   bt ,i 
 bt  Ebt*   bt  t   bo  Ebt*   to (13) i 1 Vi 2 Ebt ,i Ebt ,i

Specifičan komplemetarni deformacioni rad u   to,i   bt ,i )dVi (15)

trenutku t može se napisati u obliku:
Izrazi za napone elementa ''i'' glase:
t
dAt N t ,i M t ,i
dV 0
_
  bt d bt (14)  bt ,i    yi
Ai Ii
(16)
gde je V – zapremina elementa. N o ,i M o ,i _
 bo ,i    yi i  1, 2,3,...., n
Uzimajući u obzir (11) izraz (14) postaje (sl.6): Ai Ii

dAt 1 1    gde je:

    bt2   *t   bo   to    bt
dV 2 Ebt* E
 bt  N t ,i N  -o ,i normalna sila u preseku x
elementa i,
odnosno,
M t ,i  M o,i  - momenat savijanja u preseku x
1 1   elementa i ,
At     *   bt2  *t   bo   bt   to   bt dV
V
2 Ebt Ebt  Ai , I i - površina i moment inercije
a uzimajući u obzir ''sendvič'' element sa sl. 4: poprečnog preseka elementa i,
y i - rastojanje posmatranog vlakna
od težišta elementa i u lokalnom
koordinatnom sistemu.
Na taj način izraz (15) postaje: At n
1 N N t ,i M t ,i M t ,i
n
1 1 N M   *  ( t ,i    )
At    [  *  ( t ,i  t ,i  y i ) 2  X k , f i 1 Ebt ,i Ai X k , f I i X k , f
i 1 Vi 2 Ebt ,i Ai Ii
t ,i  N o ,i N t ,i M M t ,i  o N t ,i
 t ,i N o ,i M o ,i N t ,i M t ,i     o ,i     t ,i  ]0
 Ai X k , f I i X k , f X k , f
*
 (   yi )  (   yi )  E bt ,i 
Ebt* ,i Ai Ii Ai Ii
(22)
N t ,i M t ,i At 1 M M t ,i
 y i )]dVi
n
 to,i  (  (17)   [ *  t ,i  
Ai Ii X k ,m i 1 Ebt ,i I i X k , m
t ,i M o ,i M t ,i
   ]0 (k  1, 2,..., n  1)
Ako usvojimo da su elementi ''slojeva'' sendviča Ebt* ,i Ii X k ,m
konstantnog poprečnog preseka, onda se može
Diferenciranjem izraza (19) dobija se:
pisati:
M t ,k N t ,k
dVi  dAi dx   k ,k 1
X k , f X k , f
odnosno,
M t ,k 1 N t ,k 1
  k 1, k  1 (23)

Vi
f ( x, y )dVi   dx  f ( x, y )dAi , pri čemu je:
x Ai
X k , f X k , f
M t ,k M t ,k 1
2 1  1
X k ,m X k , m
 y dA  I
Ai
i i i  y dA  S
Ai
i i i 0  dA  A
Ai
i i

Posle kraćih algebarskih transformacija, uslovi

pa se izraz (17) posle kraćih algebarskih poklapanja deformacija (22) mogu se ispisati u
transformacija može napisati u obliku: obliku uslovnih jednačina:
X k 1, f  ik   1   k , k 1   k , k  
n
1 1 N2 M 2
At    [  *  ( t ,i  t ,i )   
p
i 1 x 2 Ebt ,i Ai Ii  X k , f  ik  1   k2, k  k 1   k21, k   
 k 
 t , i  N o ,i  N t , i M o ,i  M t ,i  o
      t ,i  N t ,i ]dx (18) p
E *
bt ,i  Ai Ii   X k 1, f  k  ik   1   k 1,k  k 1, k 1   X k 1,m   k , k 
k
Ako se svaki sloj elementa razdvoji i posmatra  p  
odvojeno, pri čemu se uticaj veza sa susednim  X k , m   k , k  k  k 1, k  
 k  k 
elementima zameni odgovarajućim generalisanim
silama (sl. 4), onda se za bilo koji element ''i'' p 
 X k 1, m  k  k 1, k  Ck  C k  0 (24)
mogu ispisati izrazi za odgovarajuće sile u preseku k k
sa apscisom x :
 p  
M t ,i  X i 1, f  i ,i 1  X i , f  i ,i  X i 1, m  X i , m  M io X k 1, f   k , k 1  X k , f   k , k  k  k 1, k  
(19)   k  k 
N t ,i   X i 1, f  X i , f  N io
pk  k 1, k 1 1
 X k 1, f    X k 1, m  
pri čemu je pretpostavljeno da je: k k ik

X o, f  X n, f  0 1 pk  1 pk
 X k ,m  1    X k 1, m   Bk  0
(20) ik   k   k2  i  k  k
2
X o,m  X n,m  0 k

(k  1,2,..., n  1)
Uslovi poklapanja generalisanih deformacija na
spoju susednih elemenata sadržani su u izrazima: gde su uvedene oznake:
At
X k , f
0 Ck  ik  t , k  N o , k  N ko    k , k  t , k  M o , k  M ko  
(21) pk
At
0 (k  1, 2,..., n  1)  [ik  t , k 1  N o , k 1  N ko1  
X k ,m k
 k 1, k
Uzimajući u obzir (18) ovi uslovi glase: 
k
 t ,k 1M o,k 1  M ko1 ] (25a)
 C k  ik  Ebt* ,k  Ak    ko   ko1  (25b) Ebo ,k
pk  (k  1,2,..., n  1) (29)
Ebo ,k 1
1 pk
Bk 
ik
 t , k M o , k  M ko      M  M ko1 
 k  k ik 1 t , k 1 o, k 1
Uslovne jednačine (v. 24) iz kojih se određuje
X ko, f i X ko,m (k  1,2,..., n  1) za t  to  0 sada
glase:
Ik
ik  (25d) X ko1, f  ik   1   k , k 1   k , k  
Ak
 p 
 X ko, f  ik  1   k2, k  k 1   k21, k   
k , j   
k, j  ( j  k , k  1) (25e) k

ik p
 X ko1, f  k  ik   1   k 1,k  k 1, k 1   X ko1,m   k , k 
k
ik 1
k  (25f)  p  
ik  X ko, m   k , k  k  k 1, k  
  k  k 
Ak 1 
k  (25g) p
 X ko1, m  k  k 1, k  Cko  Cok  0 (30)
Ak k k
Ebt* ,k  p  
pk  (25h) X ko1, f   k , k 1  X ko, f   k , k  k  k 1, k  
E *
  k  k 
bt , k 1
p  1
N o ,k , M o ,k - početna normalna sila i  X ko1, f  k  k 1, k 1  X ko1, m  
k k ik
momenat savijanja u 1 pk  1 pk
preseku u trenutku vremena  X ko, m  1    X k 1, m 
o
 Bko  0
ik   k   k2  ik    2

to =0
k k

(k  1,2,..., n  1)
U slučaju da veza    za neki j-ti sloj
gde je:
elementa nije funkcija vremena t (za koga onda
Cko  ik  N ko   k ,k  M ko 
važi Hooke-ov zakon) je:
pk   
Ebt* , j  Ebo , j    ik  N ko1  k 1, k  M ko1  (31a)
(26) k  k 
bt , j  0
Cok  ik  Ek  Ak    ko   ko1  (31b)
pa slobodni članovi (25) u uslovnim
jednačinama (24) glase: 1 pk
Bko   M ko   M ko1 (31c)
Ej ik  k  k ik 1
Cj  ij  N  o
[i j  bt , j 1 N o , j 1  N o
j 1 
Ebt* , j 1   j
j
(k  1,2,..., n  1)
 j 1, j

j
 bt , j 1M o, j 1  M oj 1 ] (27a) Prikazana metoda proračuna pogodna je za
primenu na elektronskim računarima, jer se
problem svodi na rešavanje sistema linearnih
C j  i j  E j  Aj    oj   oj 1  (27b) algebarskih jednačina, pa je programiranje
veoma jednostavno.
1 Ej
Bj 
ij
 M oj  *
Ebt , j 1  k   k  ik 1
 bt , j 1  M o, j 1  M oj 1 
Brojni primer: U brojnom primeru koji
(27c) sledi, analizira se stanje napona i dilatacija u
U početnom trenutku vremena ( to  0 ) je: poprečnom preseku u kome deluje normalna sila
pritiska i moment savijanja, jednog klasično
,i  Ebo ,i
*
Ebo spregnutog nosača koji se sastoji od betonske ploče
(i  1, 2,..., n) (28) i čeličnog limenog nosača1):
bo ,i  0

na osnovu čega je:

1)
Brojni primer uzet je iz knjige navedene u literaturi
pod [9].
Spoljašnji uticaji: N  1 000 kN , M  10 kNm Rešavanjem ovog sistema linearnih algebarskih
jednačina dobijaju se nepoznate koje predstavljaju
sile veze na spoju: X 1,o f  188 kN i
X 1,om  6 786 kNcm .

Na osnovu izraza (19) sile u preseku su:

N o,1  X 1,o f  N1o  188  1000  812 kN

M o ,1  X 1,o f 1,1  X 1,om  M 1o  188  9  6786 

8430  48,0 kNcm

N o,2   X 1,o f  N 2o  188 kN

M o ,2  X 1,o f  2,1  X 1,om  M 2o  188  36,91  6786 

Sl. 5 - Poprečni presek klasičnog spregnutog elementa  152 kNcm
Veličine napona izračunavaju se iz izraza (16):
Element (1): za element (1):
- materijal: beton ( E1  Ebo  32.5 GPa )
N o ,1 M o ,1
- koef. tečenja: t ,1  3  o1,1   1 
A1 I1
- geometrijske karakt. : A1  4 500 cm2
I1  121 500 cm 4 812 48
  9  1,77 MPa
1,0  1,1  9,0 cm 4500 121500
Element (2): N o ,1 M o ,1
- materijal: čelik ( E2  210 GPa )  o2,1   1,o 
A1 I1
- geometrijske karakt. : A2  180 cm2
812 48
I 2  57 692 cm 4   9  1,84 MPa
4500 121500
2,1  36,91 cm,
za element (2):
2,2  13, 09 cm
N o ,2 M o ,2
U navedenoj literaturi, posmatrani brojni  o1,2   2,2 
primer urađen je za ''klasičnu teoriju starenja'' za A2 I2
koju je koef. starenja  t  0,5 , pa je u tom slučaju: 188 152
 13,09  10,10 MPa
E1 E 3  1  0.5  180 57692
Ebt* ,1   1 bt ,1   0.6
1  0.5  3 2.5 1  0.5  3 N o ,2 M o ,2
 o2,2    2,1 
a za čelični element: A2 I2

Et*,2  E2 i t ,2  0 188 152

  36,91  11,42 MPa
180 57692
Spoljašnja normalna sila redukovaće se u težište
elementa (1), pa je: N1o  N  1 000 kN , N 2o  0 b) Stanje napona u trenutku t ( )
M 1o  10  102  1000  9.43  8 430 kNcm M 2o  0 Na osnovu (24) uslovne jednačine za trenutak t
glase:
a) Stanje napona za t  0
Na osnovu (30) uslovne jednačine za t  0 glase: 63, 012 X 1,t f  0,806 X 1,t m  22 276  0

126,39 X 1,o f  0,584 X 1,om  19 797  0 0,806 X 1,t f  0, 218 X 1,t m  1 617  0

0,584 X 1,o f  0, 255 X 1,om  1 622  0

a rešenje ovog sistema jednačina je X 1,t f  271 kN [3] P.C. Siess: Composite Construction for I-Beam
Bridges, Transactions, Am. Soc. of Civ. Eng., Vol.
i X 1,t m  6 429 kNcm . 114, 1949.
[4] N. Fröhlich: Einfluss des Kriechen auf
Na osnovu (19) sile u preseku su: Verbundtrager, Der Bauingenieur, Vol. 24, No. 10,
N1,t  X 1,t f  N1o  271  1000  729 kN Berlin, 1949.
[5] H. Fröhlich: Theorie der Stahlverbund-Tragwerke,
M 1,t  X 1,t f 1,1  X 1,t m  M 1o  271  9  6429  Der Bauingenieur, Vol. 25, No. 3, Berlin, 1950.
[6] B. Fritz: Verbundtrager, Springer Verlag, Berlin,
8430  441 kNcm 1961.
N 2,t   X 1,t f  N 2o  271 kN [7] K. Klöppel: Die Theorie der Stahlverbundbauweise
in statisch unbestimmten Systemen unter
M 2,t  X 1,t f 2,1  X 1,t m  M 2o  271  36,91  6429  Berucksichtigung des Kriecheinfluesses, Der
Stahlbau, Vol. 20, No. 2, Berlin, 1951.
 3 585 kNcm [8] W. Wrycza: Verbundbauweise mit und ohne
Vorspannung unter Berucksichtigung des Schwind
Veličine napona izračunavaju se iz izraza (16): und Kriecheneinflusses auf die
za element (1): statischunbestimmten Systeme, Die
Bautechnik,Vol. 31, No 8, No 9, Berlin 1954.
N t ,1 M t ,1 [9] M. Đurić: Teorija spregnutih i prethodnonapregnutih
 t1,1   1,o 
A1 I1 konstrukcija, Naučno delo, Beograd, 1963.
[10] K. Sattler: Die Theorie der Verbund
729 441
  9  1, 29 MPa Konstruktionen, Wilhelm Ernst and Sohn, Berlin,
4500 121500 1953.
N t ,1 M t ,1 [11] Z. P. Bazant: Prediction of Creep Effects Using
 t2,1    1,1  Age-Adjusted Effective Modulus Method, ACI
A1 I1
Journal, Vol. 69, No. 4, April 1972.
729 441 [12] H. Trost: Auswirkungen des Superpositionsprinzips
  9  1,95 MPa
4500 121500 auf Kriech-und Relaxations-probleme bei Beton
und Spannbeton, Beton-und Stahlbetonbau, 62, No.
za element (2): 10, 1967, pp. 230-8; No. 11, 1967, pp. 261-9.
N t ,2 M t ,2 [13]: M. Ivković, M. Đurđević: Jedan postupak za
 t1,2   2,1  proračun naprezanja u presecima spregnutih
A2 I2
sistema, XVII Kongres JDIMK, Sarajevo, 1982. p.
271 3585 431-441.
  13,09  6,92 MPa
180 57692
N t ,2 M t ,2
 t2,2    2,1 
A2 I2

271 3585
  36,91  37,99 MPa
180 57692
Rezultati proračuna su isti kao u originalnoj
literaturi, proračunati na drugi način.

5. Literatura
[1] P. Dubas: Primena spregnutih konstrukcija u
visokogradnji, časopis Izgradnja, posebno izdanje
Spregnute konstrukcije, Beograd, 1972.
[2] M. I. Viest: Review of Research on Composite Steel-
Concrete Beams, Jour. of the Structural Division,
ASCE, Vol. 86, No ST6, June 1960.