Нисте пријављени Разговор Доприноси Отварање налога Пријава

Чланак Разговор Ћир./lat. Читај Уреди Историја Претрага

Учествуј у Великом пролећном сређивању Оставе од 15. марта до 15. априла! [сакриј]

Такмичи се у писању чланака о средњој и источној Европи од 21. марта до 31. маја!

Главна страна У току су расправе о увођењу опште припреме и администраторима интерфејса.

Садржај
Актуелности У току је гласање о повећању простора за слике на Главној страни.
Случајна страница
Донације
Лојалисти (Америчка револуција)
Интеракција
Из Википедије, слободне енциклопедије
Помоћ
Трг Лојалисти су били северноамерички колонијалисти који су у Америчком рату за независност остали верни британској круни. Још су називани и краљеви људи и ројалисти. Они лојалисти који су
Скорашње измене
се из Америке одселили у Канаду назвали су се Уједињено Царство Лојалиста. Њихови северноамерички супарници су били Патриоти, амерички колонисти који су подупирали револуцију. Многи
Страница за контакт
историчари говоре да је број лојалиста у Америци био око 100.000 што би испало 5% тадашњег америчког становништва.
Алатке
Садржај [сакриј]
Шта води овде
Сродне промене 1 Лојалисти у доба рата
Отпремање датотеке 2 Лојализам у Канади
Посебне странице 3 Црни лојалисти и робови
Верзија за штампање
4 Литература
Трајна веза
5 Спољашње везе
Информације о
страници
Ставка на
Википодацима Лојалисти у доба рата [ уреди ]
Цитирање ове
странице Од 4. јула 1776. Патриоти су контролисали целу територију и становништво свих 13 колонија које су се одвојиле од британске власти.
Џорџ Вашингтон је рекао да нема места за показивање лојалности старој власти и да су сви Американци дужни бити патриоти.
Штампање/извоз
Преузимање (PDF) Међутим Британци су се вратили у септембру 1776. и освојили Њујорк и Лонг Ајланд који су држали у свом власништву до 1783. Мало
по мало Британци и лојалисти су почели контролисати градове као нпр. Бостон (1775-76), Филаделфију (1777) Савану (1778-83) и
На другим језицима
Чарлстон (1780-82). Додуше 90 посто људи тада живело је изван градова, па је то био разлог зашто су Патриоти имали 85-90% људи на
‫اﻟﻌﺮﺑﻴﺔ‬ својој страни.
Bahasa Indonesia
Deutsch Американци су сменили све лојалистичке гувернере и нису допуштали да направе властиту владу.
English
Español Лојализам у Канади [ уреди ]
Français
Português У Канади су амерички агенти били активни, посебно Џон Браун заједно са канадско-америчким трговцем Томасом Вокером. Током зиме
Русский 1774-75. Џон Браун је скупио доста људи који су се придружили Континенталном конгресу. Но на другу страну проблем је био у
Svenska осталима (већини) који се нису хтијели придружити британској војсци коју су Британци основали због америчке инвазије на Канаду него
Још 18 језика су остали неутрални.
Измени везе Само се мањина придружила лојалистима, отприлике 1500 војника лојалиста се борило за краља у Монтреалу. У регији јужно од
Монтреала окупираној од стране Американаца становнци су подржавали Американце па им се у великом броју и придружили.
Самјуел Сибери

Црни лојалисти и робови [ уреди ]

У 1775. британски гувернер Вирџинији Данмор је позвао све робове патриотских власника да побегну и да се придруже његовој војсци. Њих 3000 је тако и учинило. Црни лојалисти борили су се
једну битку под мотом: „слобода робовима“. Након те њихове прве а и задње битке пола њих је поумирало од болести у британским камповима.

Око 5000 црнаца је учествовало у побуњеничкој војсци. Црни робови који би борили у побуњеничкој војсци су често били ослобађани и то их је подстакнуло да се све више јављају у локалне
милиције колонија у којима живе. Врло мало слободних црнаца је отишао у лојалисте.

Када је рат завршио лојалисти су узели отприлике 75.000 до 100.000 слободних робова и одвели их са собом. Одвођени су у друге британске колоније у Западној Индији и Јамајци где су поново
заробљавани и искориштавани од стране Британаца.

Литература [ уреди ]

Bailyn, Bernard. The Contagion of Liberty. In The Ideological Origins of the American Revolution, enlarged edition, 230-319. (1992).
Bailyn, Bernard. The Ordeal of Thomas Hutchinson: Loyalism and the Destruction of the First British Empire (1974), full scale biography of the most prominent Loyalist
Bradley, James E. "The Reprieve of a Loyalist: Count Rumford's Invitation Home." New England Quarterly 1974 47(3): 368-385. ISSN 0028-4866 in Jstor
Brown, Wallace. The King's Friends: The Composition and Motives of the American Loyalist Claimants (1966).
Calhoon, Robert M. "Loyalism and neutrality" in Jack P. Greene and J.R. Pole, eds., The Blackwell Encyclopedia of the American Revolution (1991)
Calhoon, Robert M. The Loyalists in Revolutionary America, 1766-1781 (1973), the most detailed study
Robert M. Calhoon, Timothy M. Barnes and George A. Rawlyk, eds. Loyalists and Community in North America (1994).
Jensen, Merrill; The New Nation: A History of the United States during the Confederation, 1781-1789 1950; detailed discussion of return of Loyalists, popular anger at their retrurn; repeal of wartime laws
against them
Kermes, Stephanie. "'I Wish for Nothing More Ardent upon Earth, than to See My Friends and Country Again': The Return of Massachusetts Loyalists." Historical Journal of Massachusetts 2002 30(1): 30-
49. ISSN 0276-8313
Kerber, Linda. Women of the Republic: Intellect and Ideology in Revolutionary America (1997)
Knowles, Norman. Inventing the Loyalists: The Ontario Loyalist Tradition and the Creation of Usable Pasts (1997) explores the identities and loyalties of those who removed to Canada.
Lohrenz, Otto; "The Advantage of Rank and Status: Thomas Price, a Loyalist Parson of Revolutionary Virginia." The Historian. 60#3 (1998) pp 561+. online
Moore, Christopher. The Loyalist: Revolution Exile Settlement. Toronto: McClelland and Stewart, (1994).
Mason, Keith. “The American Loyalist Diaspora and the Reconfiguration of the British Atlantic World.” In Empire and Nation: The American Revolution and the Atlantic World, ed. Eliga H. Gould and Peter
S. Onuf (2005).
Nelson, William H. The American Tory (1961)
Norton, Mary Beth. Liberty's Daughters: The Revolutionary Experience of American Women, 1750-1800 (1996)
Peck, Epaphroditus; The Loyalists of Connecticut Yale University Press, (1934) online
Potter, Janice. The Liberty We Seek: Loyalist Ideology in Colonial New York and Massachusetts (1983).
Quarles, Benjamin; Black Mosaic: Essays in Afro-American History and Historiography University of Massachusetts Press. (1988)
Smith, Paul H. "The American Loyalists: Notes on Their Organization and Numerical Strength", William and Mary Quarterly 25 (1968): 259-77. in JSTOR
Van Tyne, Claude Halstead. The Loyalists in the American Revolution (1902) online
Mason Wade, The French Canadians: 1760-1945 (1955) 2 vol.

Спољашње везе [ уреди ]

"Who were the Loyalists" by Ann Mackenzie (5-page, in pdf format)

"Black Loyalists: Our History, Our People"
"Remembering Black Loyalists, Black Communities in Nova Scotia"
American Loyalists
Online books
Maryland
South Carolina
Virginia
The On-Line Institute for Advanced Loyalist Studies
North Carolina Loyalists During the American Revolution
Loyalist Page - Cyndi's List
Why Were Some of Our Ancestors Tories?
James Chalmers and "Plain Truth" (A Loyalist Answers Thomas Paine)
Haldimand Collection The main source for historians in the study of the settlement of the American Loyalists in Canada. More than 20 thousand letters and documents, now fully indexed, and free on
the Web.

Категорија: Америчка револуција

Ова страница је последњи пут уређена на датум 5. новембар 2018. у 23:33 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности О Википедији Одрицање одговорности За програмере Изјава о колачићима Приказ за мобилне уређаје