Нисте пријављени Разговор Доприноси Отварање налога Пријава

Чланак Разговор Ћир./lat. Читај Уреди Историја Претрага

Учествуј у Великом пролећном сређивању Оставе од 15. марта до 15. априла! [сакриј]

Такмичи се у писању чланака о средњој и источној Европи од 21. марта до 31. маја!

Главна страна У току су расправе о увођењу опште припреме и администраторима интерфејса.

Садржај
Актуелности У току је гласање о повећању простора за слике на Главној страни.
Случајна страница
Донације
Тајна конвенција
Интеракција
Из Википедије, слободне енциклопедије
Помоћ
Трг
Овај чланак не цитира никакве референце или изворе. Помозите у побољшавању овог чланка додавањем навода из поузданих извора.
Скорашње измене
Страница за контакт Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. (о уклањању шаблона обавештења)

Алатке Тајна конвенција је документ потписан 28. јуна 1881. године између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије. Одредбама овог уговора одређено је да
Шта води овде Србија неће моћи закључивати било какве уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске, као и то да ће морати да одржава
Сродне промене пријатељску политику према Монархији.
Отпремање датотеке
Непосредно пре потписивања Конвенције, закључен је Трговински уговор, којим је Србија могла своју робу да извози само у Аустроугарску, чиме је своју
Посебне странице
привреду потчинила вољи Монархије. Потписивање ова два документа је договорено пред Берлински конгрес; тачније, српски дипломата Јован Ристић је
Верзија за штампање
Трајна веза обећао потписивање ова два уговора, изградњу српске железнице за Монархију, као и одрицање од Новопазарског санџака у замену за заступање српских
Информације о интереса на заседању Берлинског конгреса.
страници Аустроугарска и Србија 1899.
Ставка на Тајну конвенцију су потписали тадашњи српски министар спољних послова Милутин Гарашанин и министар финансија Чедомиљ Мијатовић, тиме Србију
Википодацима ставивши у зависан положај према Монархији, у замену за међународно признату независност.
Цитирање ове
странице Годину дана касније, дошло је до тзв. Бантуове афере, тј. до оптуживања кнеза Милана Обреновића за проневеру сељачких обвезница и поткрадање народа. Будући да су, самим спомињањем
његовог имена у афери, његови углед и власт били веома пољуљани, он је затражио помоћ од Аустроугарске. Године 1882, као „награда“ за потписивање Тајне конвенције, Милан Обреновић је
Штампање/извоз
крунисан за краља, а Монархија је обезбедила да све силе прихвате Србију као краљевину.
Преузимање (PDF)
Године 1887. Тајна конвенција је продужена и проширена једном ставком: да ће Аустроугарска штитити интересе династије Обреновић, што је Аустроугарској обезбедило већу везаност и
На другим језицима зависност Србије, а Србији, тј. краљу Милану ефикасно средство за обрачунавање са противницима.
Bahasa Indonesia
Български
Čeština
Спољашње везе [ уреди ]

Deutsch Момир Самарџић: Политика Србије према Бугарској и тајна конвенција 1881. године [мртва веза]

English
Hrvatski Категорије: Кнежевина Србија Краљевина Србија Аустроугарска 1881.
Português
Русский
Українська
Измени везе Ова страница је последњи пут уређена на датум 6. октобар 2018. у 00:29 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности О Википедији Одрицање одговорности За програмере Изјава о колачићима Приказ за мобилне уређаје