Нисте пријављени Разговор Доприноси Отварање налога Пријава

Чланак Разговор Ћир./lat. Читај Уреди Историја Претрага

Учествуј у Великом пролећном сређивању Оставе од 15. марта до 15. априла! [сакриј]

Такмичи се у писању чланака о средњој и источној Европи од 21. марта до 31. маја!

Главна страна У току су расправе о увођењу опште припреме и администраторима интерфејса.

Садржај
Актуелности У току је гласање о повећању простора за слике на Главној страни.
Случајна страница
Донације
Lukrecija Bordžija
Интеракција
Из Википедије, слободне енциклопедије
Помоћ
Трг Lukrecija Bordžija (šp. Lucrecia Borja, lat. Lucretia Borgia; 18. april 1480. u Rimu[2] ili Subiaku — 24. jun 1519. Belrikardo kod Ferare) je bila lepa i vrlo
Скорашње измене Lukrecija Bordžija
obrazovana vanbračna kćerka pape Aleksandra VI, vojvotkinja od Ferare.[3] Po njegovom naređenju, odvojena je od majke i data na čuvanje očevoj rođaci
Страница за контакт
Adrijani Mila koja joj je obezbedila solidno obrazovanje. Lukrecija je od ranog djetinjstva učila latinski, upoznala se sa poezijom, muzikom i slikanjem na
Алатке porcelanu.
Шта води овде Lukrecija Bordžija je pripadala jednoj od najomraženijih porodica u istoriji oko koje su se pleli neizrecivi zločini, uključujući i Lukrecijin incest - ne samo sa bratom
Сродне промене
Čezarom, već i sa rođenim ocem, papom Aleksandrom VI. Bordžije su bile užasna loza, nadaleko poznate po surovosti u borbi za moć, i pitanje je da li uprkos
Отпремање датотеке
Посебне странице
svemu Lukrecija zaslužuje ružnu reputaciju koja je vekovima prati. Izvesnije je da je u rukama svog oca i brata postala oruđe i žrtva njihove političke mašinerije,
Верзија за штампање protiv koje nije imala dovoljno snage da se bori. Rimom je kružila izreka:
Трајна веза
Информације о
„Ako ti je život mio, nikada ne idi na ručak kod Bordžija.”
страници
Ciljalo se na otrov koji su Bordžije stavljali u hranu onima koje su želeli da uklone. Mada Lukrecija u tome nije imala nikakvog udela, nije mogla izbeći loš glas
Ставка на
Википодацима koji je pratio njenu porodicu. Osim toga u to vreme shvatanje pristojnosti i morala veoma se razlikovalo od današnjeg. I sama činjenica da je njen otac, Rodrigo
Цитирање ове Bordžija mogao postati poglavar Katoličke crkve govori u prilog ovoj tezi. Istoriograf Gregorovius ističe:
странице

„Nije bila ni gora ni bolja od većine žena u njeno vreme. Bila je neopterećena i uživala je u radostima života.”
На другим пројектима
Викимедијина остава Lukrecija je rođena 1480. Rodrigo nijedno svoje dete nije zvanično priznao sve dok nije postao papa i bio apsolutno siguran u svoju moć. Prvi prosci su je
isprosili pre nego što je napunila 11 godina, a dva meseca kasnije pojavila su se novi, još poželjniji, ali su i jedni i drugi, čim je Rodrigo uzeo trostruku krunu, bili
Штампање/извоз
sklonjeni, ne bi li se našao neko mnogo podobniji za njegovu prelepu kćerku. Sa 12 godina Lukrecija je bila zlatokosa i prefinjena, belog vrata i bisernih zuba -
Преузимање (PDF) sjajna prilika za Đovanija Sforcu, vladara Pezara, udovca u godinama. Priređeno je veličanstveno venčanje, kojem je prisustvovalo pola Rima. Međutim, papi je
bilo teško da se odvoji od kćerke, pa je rešio da raskine veridbu. Pošto Sforca nije hteo da se sa time pomiri, Lukrecijin otac i brat su rešili da ga uklone.
На другим језицима
Saznavši za zaveru, ona je preko glasnika obavestila nesuđenog muža da se skloni. Tako je, gotovo nepoznatom čoveku, spasila život. Brak nije dugo trajao, a
‫اﻟﻌﺮﺑﻴﺔ‬
tome su kumovale Bordžije. Ubrzo su shvatili da su Lukrecijinu ruku mogli mnogo bolje upotrebiti, dajući je potomku Aragona. Odlučili su da se otarase
English
Español nesrećnog mladoženje. Svetu su objavili da je Sforca impotentan i da je njegova mlada žena i dalje devica. Sforca se zakleo da će se osvetiti Bordžijama, ali je
Lukrecija Bordžija
िह ी njihova moć bila toliko jaka da je na kraju morao da potpiše priznanje da je impotentan i da napusti Rim, da mu se ne bi dogodile još gore stvari. Lukrecija se u
Italiano međuvremenu povukla u manastir, ne bi li tako stekla, bar prividno, devičanski oreol i pripremila se za novi brak. Opatice su žalile što ih je morala napustiti jer je Датум рођења 18. април 1480.

Latina manastir vrlo brzo pretvorila u mesto ugodnog užitka. Место рођења Рим
Polski Датум смрти 24. јун 1519. (39 год.)
Uskoro su se Rimom proširile priče da je Lukrecija trudna i da je njen ljubavnik španski gospodin sa papskog dvora Pedro Kalderon, znan kao Peroto. Čezare
Русский Место смрти Ferara
Bordžija je Perota bacio u zatvor, a ubrzo nakon toga telo su mu našli u Tibru. Tada su počela govorkanja da je dete koje je Lukrecija očekivala plod incesta i da
中文
je otac, zapravo, Čezare. Kasnije je taj njen sin postao vojvoda od Napija, a njegovo poreklo je ostalo obavijeno misterijom. Sledeća partija za Lukreciju takođe
Још 49 језика
je bila smišljena iz političkih razloga. Na meti je bio Alfonso, vojvoda od Bišeljijea, vanbračni sin kralja Napulja. Čezare nije štedeo na raskoši venčanja. Sa njim je
Измени везе
stekla dete. Sve je izgledalo dobro dok krvožedni Čezare nije ponovo započeo političke spletke. Nedugo potom on i mladoženja bili su na ratnoj nozi. Alfonso je
prvo pretučen na ulici. Sa razbijenom glavom i jezivim ranama po telu, donet je polumrtav u papinu palatu gde su mu u pomoć pritekli vatikanski gardisti.
Ranjenika je prihvatila Lukrecija i okružila sa 16 dobro naoružanih vojnika. Cezarovi ljudi su iskoristili povoljnu priliku i usmrtili zeta. Priča je ispredena da je pao s
kreveta, obnovio rane i umro usled obilnog krvarenja. Lukrecija je bila očajna i ogorčena, pa se skrhana bolom povukla tiho u sumorni zamak Nepi.

Po treći put Lukrecija se udala za Alfonsa, sina vojvode od Ferare. I dalje je bila predmet ogovaranja i spletki, a mnogi su je vezivali za pesnika Pjetra Bemba. Za
njegovu poeziju se verovalo da je velikim delom inspirisan časovima strasti provedenim u Lukrecijinom naručju. Još opasnije je bilo prijateljstvo koje je gajila
prema pesniku Erkolu Stronciju. Užasan skandal je izbio kad je Stroncijev leš, umotan u ogrtač, sa znacima surovog nasilja, nađen na ulici. Oni koji su mrzeli i
samo ime Bordžija verovali su da je Lukrecija organizovala ubistvo, jer je bila ljubomorna pošto je čula da pesnik namerava da se ženi.

Živela je u Ferari, imala je brojnu decu. 15. jula 1519, posle jednog preranog porođaja, dobila je groznicu i umrla u 39. godini.

Reference [ уреди ]

1. ^ Bellonci 2003, стр. 613. 3. ^ „Lucrezia Borgia, Predator or Pawn?” . 17. 1. 2017. Приступљено
2. ^ Bradford 2004, стр. 16. 15. 4. 2017.
Mogući portret Lukrecije Bordžije, rad
Bartolomea Veneta (oko 1510.)[1]
Literatura [ уреди ]

Bradford, Sarah (2004). Lucrezia Borgia: Life, Love And Death In
Renaissance Italy. Viking. ISBN 978-0-670-03353-9.
Erlanger, Rachel (1978). Lucrezia Borgia: A Biography. ISBN 978-0-
8015-4725-6.
Bellonci, Maria (2003). Lucrezia Borgia. Milan: Mondadori. ISBN 978-
88-04-45101-3.
The Borgias (1971) by Michael Mallett
Lucretia Borgia (187?) by Ferdinand Gregorovius (Author); translated
in 1903 by John Leslie Garner (Translator)
Hibbert, Christopher (2011). The Borgias. Constable. ISBN 978-1-
84901-994-1.
Hollingsworth, Mary (2011). The Borgias: History's Most Notorious
Dynasty. ISBN 978-0-85738-916-9.

Spoljašnje veze [ уреди ]

Lucrezia Borgia: The Family Tree in Pictures

Lukrecija Bordžija na
Lucrezia Borgia on IMDb Vikimedijinoj ostavi.
Diario De Los Borja Borgia

WorldCat · VIAF: 14809783 · LCCN: n50048225 · ISNI: 0000 0001 0871 9739 · GND: 118574825 · SUDOC: 030136067 · BNF: cb121612955 (podaci) · BIBSYS: 90053771 ·
Normativna kontrola
NDL: 00620400 · NKC: jn20000700202 · ICCU: IT\ICCU\RAVV\050332 · BNE: XX862368 · IATH: w6ft8xvj · CONOR: 291353443

Категорије: Рођени 1480. Умрли 1519. Борџија Историја Италије

Ова страница је последњи пут уређена на датум 9. фебруар 2019. у 07:22 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности О Википедији Одрицање одговорности За програмере Изјава о колачићима Приказ за мобилне уређаје