Upravno pravo II - 29.03.2011.

STRANKE I NJIHOVO ZASTUPANJE

Pitanje: Definišite pojam stranke u Zakonu o upravnom postupku?

Odgovor: Prema Zakonu o upravnom postupku stranka je lice po čijem zahtjevu je pokrenut ili
protiv koga se vodi postupak, odnosno lice koje radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa ima
pravo učestvovati u postupku.

Pitanje: Koje grupe stranaka postoje u upravnom postupku?

Odgovor: U pravnom postupku postoje tri grupe stranaka. To su:

1. lice ili lica koja traže izdavanje upravnog akta;

2. lice ili lica protiv kojih se traži izdavanje upravnog akta;
3. lice ili lica koja imaju pravo učestvovati u postupku radi zaštite svojih prava ili
pravnih interesa.

Stranačka sposobnost

Pitanje: Koje sposobnosti može imati jedno lice u upravnom procesnom pravu?
Odgovor: To su:

1. stranačka sposobnost;
2. procesna sposobnost.

Pitanje: Šta je stranačka sposobnost?

Odgovor: Stranačka sposobnost je sposobnost u jednoj upravnoj stvari zahtijevati pokretanje
postupka, ili biti onaj protiv koga se vodi postupak, ili imati pravo učestvovanja u postupku radi
zaštite svojih prava ili pravnih interesa.
Stranačka sposobnost u oblasti upravnog postupka odgovara pravnoj sposobnosti u oblasti
materijalnog prava.

Pitanje: Ko ima formalnu stranačku sposobonost?

Odgovor: Formalnu stranačku sposobnost imaju:

1. sindikalne organizacije;
2. preduzeća ili društva - kad štite odreñeno pravo, dužnost ili pravni interes svojih
članova;
3. ombudsmeni;
4. javni pravobranilac, javni tužilac - kada su zakonom ovlašteni da štite javni
interes.

Pitanje: Šta je procesna sposobnost?

Odgovor: Procesna sposobnost je sposobnost stranke da može sama vršiti procesne radnje u
postupku. Tu sposobnost ima samo ona stranka koja je potpuno poslovno sposobna.
Poslovno je sposobno ono lice koje može samostalno pribavljati prava i preduzimati obaveze.

Pitanje: Šta je postulaciona sposobnost?

Odgovor: Postulaciona sposobnost je sposobnost koju imaju procesno sposobne stranke, koje su
uz to u stanju, prema svojim psihičkim i fizičkim osobinama, neposredno preduzimati procesne
radnje.

Pitanje: Šta je aktivna, a šta pasivna legitimacija?

Odgovor: Aktivna legitimacija postoji kod lica koje traži pokretanje postupka.
Pasivna legitimacija postoji kod lica protiv kojeg se traži pokretanje postupka.
Bez stranačke i procesne sposobnosti ne može se učestvovati ni u jednom upravnom postupku.

Pitanje: Šta je stvarna legitimacija?

Odgovor: To je naročiti odnos izmeñu jednog lica i predmeta upravnog postupka, tojest
konkretne upravne stvari o kojoj se rješava u postupku.
Službeno lice vodi po službenoj dužnosti računa o tome da li jedna stranka može biti stranka u
upravnom postupku.

Zastupnici stranaka

Potpuno poslovno sposobna stranka može sama preduzimati radnje u postupku, jer ima procesnu
sposobnost. Poslovno sposobno fizičko lice koje vrši procesne radnje u upravnom postupku u
ime stranke i za račun stranke smatra se zastupnikom stranke u postupku.

Pitanje: Koje kategorije zastupnika predviña ZUP?

Odgovor: ZUP predviña sljedeće kategorije zastupnika:

1. zakonski ili nužni zastupnici procesno nesposobnih fizičkih lica i pravnih lica;
2. dobrovoljni punomoćnici procesno sposobnih lica;
3. privremeni zastupnici;
4. zajednički predstavnik.

Punomoćje

Punomoćjem se ovlašćuje punomoćnik, i daje mu se odreñen sadržaj i obim punomoćnikovih

ovlaštenja.

Pitanje: Kakvo može biti punomoćje?

Odgovor: Ono može biti:

1. punomoćje za postupak;
 2. punomoćje za pojedine procesne radnje.

Pitanje: Kako se može dati punomoćje?

Odgovor: Može se dati u pismenom obliku ili usmeno, na zapisnik kod organa koji vodi
postupak.
Punomoćnik je dužan podnijeti punomoćje organu koji vodi postupak.

Pitanje: Kako može prestati punomoćje?

Odgovor: Punomoćje može prestati:

1. opozivom;
2. smrću (u nekim slučajevima);
3. izvršenjem punomoćja.

Smrću stranke ne prestaje automatski punomoćje, već ono prelazi na nasljednike.

Privremeni zastupnik

Osnovni uslov koji ZUP traži za postavljanje privremenog zastupnika jeste da se radi o hitnim
slučajevima.

Opštenje organa i stranke

Pitanje: Šta je podnesak?

Odgovor: Podnesak je svaki zahtjev, obrazac koji se koristi za automatsku obradu podataka,
prijedlog, prijava, molba, žalba, prigovor i drugo saopštenje kojima se pojedinac ili pravno lice
obraća nekom organu.
Podnesak je po pravilu pismenog oblika, i to je po Zakonu o upravnom postupku redovan način
opštenja.
Prijem podneska zahtijeva izdavanje odreñene potvrde o prijemu istog.

Dužnost odazivanja pozivu

Neodazivanje na poziv povlači odreñene sankcije prema pozvanom pod uslovima:

1. da je poziv lično dostavljen;

2. da je u pozivu upozoreno na posljedice nedolaska;
3. da nije izostanak opravdan.
Zapisnik

Pitanje: Šta je zapisnik u smislu ZUP-a?

Odgovor: Zapisnik u smislu ZUP-a je pismeni sastav o usmenoj raspravi ili drugoj važnoj radnji
u upravnom postupku, kao i o važnim usmenim izjavama stranaka ili trećih lica u upravnom
postupku.
Obaveza je da se zapisnik sastavi u pismenoj formi i potpiše. Posebno postoji zapisnik o
vijećanju i glasanju kolegijalnog organa.
Zapisnik ima dokaznu snagu i, ako je propisno sastavljen, predstavlja i javnu ispravu te potpun
dokaz o toku i sadržaju radnje u postupku i datih izjava.

Dostavljanje

Pismena kao što su poziv, rješenje, zaključak i drugi službeni spisi dostavljaju se adresatu, tojest
licu kojem su namijenjeni.

Pitanje: Koji su načini dostavljanja?

Odgovor: To su:

1. neposredno dostavljanje;
2. posredno dostavljanje.

Neposredno dostavljanje se vrši u pravilu neposredno onome kome je namijenjeno.

Dostavljanje se vrši u vrijeme i na mjestu dostavljanja radnim danom, i to danju u stanu,
poslovnim prostorijama, radionici, advokatskoj kancelariji itd.

Pitanje: Kad postoji obavezno lično dostavljanje?

Odgovor: Obavezno lično dostavljanje postoji:

1. kada ZUP tako lično dostavljanje predviña, ili drugi propis;

2. ako od prijema teče rok koji se ne može produžavati;
3. kad to odredi organ koji je naredio dostavljanje.

Pitanje: Nabrojte posebne slučajeve dostavljanja?

Odgovor: Posebni slučajevi dostavljanja su:

1. dostavljanje zakonskom zastupniku ili punomoćniku;

2. dostavljanje punomoćniku za prijem pismena;
3. dostavljanje državnim organima i pravnim licima;
4. dostavljanje licima u inostranstvu i licima koja uživaju imunitet;
5. dostavljanje vojnim licima i pripadnicima policije;
6. dostavljanje javnim saopštenjem;
7. dostavljanje privremenom zastupniku;
8. dostavljanje pismena u stanu, poslovnom prostoru i na vratima;
9. dostavljanje izvršeno stavljanjem na oglasnu tablu organa koji vodi postupak.