Tik,tak

Tik, tak, u uglu sobe kuca sat, jos jedna seda me gleda, moj mačak Meda drema,
na TV - u buka, kažu - nešto loše se sprema, neka pokvarena jela, ili šta već...
Padam sa stare stolice - namerno, da bi me primetili, iako nikoga nema u prostoriji.
Ćutim da bih sve rekao, ali sam prekinut. Neko zvoni. Gle pa to je moj smeh,
on stiže sa ulice i vraća mi se kao pakao koji riče: "Vi nemate šanse u borbi protiv mene,
dzabe i kreatin i želatin i zubi zlatni, vi neiskusni starci sa noževima od blata,
merim vam vreme. Vi se iz petnih žila trudite da me ne primetite. Ako, samo napred.
Tik, tak u uglu sobe kuca sat, jos jedna seda te gleda, još jedna noć bez zvezda,
al tu je veselje što peva: "Ma daj, začepi vec jednom, ti strašno ćutanje
i naruči još po jedan pokušaj - da se zaboravi kraj... da se zaboravi kraj.