Dimitrije Vasiljević -- Kolarac

 Nedavno ste nam rekli da završite sve škole u Americi, da dobro izbrusite zanat i muzički
stil i eto Vas - prvi put nakon 12 godina nastupate u rodnom gradu. Kako se osećate znajući
da ćete za manje od mesec dana svirati u centru Beograda?

ODGOVOR:
Ludo i nezaboravno. Kao nomad koji se vraća kući. Šalu na stranu, no svakako sam veoma uzbuđen i
srećan što ću konačno imati priliku da sa publikom iz svoje zemlje podelim muziku koju već više od
decenije sviram po svetu, a još nijednom u Srbiji. Zimus sam svirao solo klavirski koncert u Banskom
dvoru, u Banja Luci i kada sam video da je publika i više nego dobro primila moj nastup, znao sam da
je došao pravi trenutak da nastupim i u Srbiji. Valjevski džez festival me je pozvao i omogućio mi da
dođem sa svojim kvartetom iz Njujorka ovog maja i odsviram koncert na 35.-om valjvskom džez
festivalu, a ja sam onda iskoristio priliku da zakažem i koncert i na Kolarcu, pred svojim
Beograđanima, a par dana nakon toga ponovo i u Banskom dvoru.

 Publika će čuti kompozicije sa albuma "Accidental Nomad", koji se našao u ovogodišnjoj

konkurenciji za Gremi nominacije i to u 4 kategorije. Možete li nam otkriti šta još spremate
za Kolarac?

ODGOVOR:

Na Kolarcu ću ovog puta svirati samo svoje autorske kompozicije, a pored pomenutih sa
Accidental Nomad-a, publika će imati prilike da čuje i kompozicije sa mog prvog autorskog
albuma «The Path of Silvan».

 Ima još vremena do koncerta 20. maja, ali moramo da pitamo i kad ćemo ponovo imati
priliku da Vas slušamo u Srbiji?

ODGOVOR:

Koncert na Kolarcu 20. maja je dakle jedan od tri planirana koncerta u Srbiji ovog proleća na
svojevrsnoj «homecoming» mini-turneji koju vidim kao nekakvo probijanje leda pred
domaćom publikom. Siguran sam da ću vrlo uskoro u Beogradu prirediti i jedan solo klavirski
koncert, možda već ove zimei možda ponovo na Kolarc sa nekim zanimljivim gostima, a
siguran sam i da ću od sada češće nastupati u svojoj zemlji.
 Nastupićete zajedno sa svojim njujorškim kvartetom. Predstavite nam svoje kolege –
Rikarda, Bena i Rafaela.

ODGOVOR:

Mi smo svi drugari još iz studentskih dana i to drugarstvo je ono što mi je kao bend-lideru,
pored visoke kompetentnosti muzičara, uvek veoma važno kad biram ljude za bend. Sa
Rikardom se znam najduže, upoznali smo se još prvog dana na Berkliju, gde smo dosta i svirali
zajedno u raznim projektima, sećam se, svirao sam mu čak i na diplomskom koncertu. Kasnije
smo zajedno išli na master program iz džeza na NYU u Njujorku. Rafaela sam upoznao upravo
na NYU na jednom džem sešnu, i odmah smo svirački i muzički kliknuli zajedno. On je takođe
završio Berkli, ali je bio tamo nakon što sam ja već otišao iz Bostona, pa se ne znamo odande.
Rafael i Ben su dugogodišnji drugari, i znaju se još sa Manhattan School of Music-a na koji su
obojica išli na master program, a kasnije su i puno svirali zajedno u različitim njujorškim
bendovima. A konkretno ja sam Bena upoznao u Majamiju pre mnogo godina, kad sam na
Frost School of Music-u polagao audiciju za doktorat. Bio sam primljen, ali nisam ostao tu,
već sam prihatio ponudu iz University of Illinois, a Ben se preselio iz Majamija u Njujork. Sve u
svemu, sudbina nas je posle mnogo godina ponovo sve sakupila na jednom mestu, i
poslednjih godinu dana se intenzivno družimo i sviramo zajedno na njujorškoj sceni.

 Kako ste njima trojici objasnili Srbe, Srbiju i Beograd? Da li znaju šta ih sve ovde čeka?

ODGOVOR:

Hahaha, pa ja mislim da ni ne sanjaju šta ih sve u Srbiji čeka, mada su načuli neke priče
Izuzetno su uzbuđeni svi trojica, jer inače jako vole da putuju i izuzetno vole Evropu, a u Srbiji
do sada nisu bili i rekli su mi da ih Srbija veoma intrigira i da imaju veliku želju da je upoznaju.
Rikardo koji je rodom iz Brazila, mislim da će najbrže uspeti da se uklopi, jer je brazilski
mentalitet veoma sličan našem. Rafaelu i Benu mislim da će isprva možda biti čudna naša
neposrednost i srdačnost. Ali to su odlike na koje se čovek lako navikne, tako da sam siguran
da će uživati u srpskom iskustvu.

 Preporučite našim čitaocima tri destinacije u Srbiji na koje moraju da odvedu svoje
prijatelje iz inostranstva.

ODGOVOR:

Na Valjevski džez fest, u Kolarac i u Banski dvor. Šalim se. Srpski salaš ili farma sa autentičnom
hranom, krajolikom, tradicionalnim predmetima i objektima, kao i ljudima koji je naseljavaju,
mislim da je jedno od tri mesta koje bi svaki stranac umeo da ceni. Zatim, srpske svetinje i
istorijski objekti, manastiri i crkve, zamkovi i tvrđave koji netaknuti stoje u prirodi stotinama
godina i svedoče o bogatoj srpskoj kulturi i duhovnom nasleđu. I treća lokacija bi definitivno
bila Beograd, gde gradska vreva pomešana sa mirisom patine i senkama brojnih generacija
Beograđana, čini da svakome, pa i strancima koje su prvu put tu nađu, krv provri od
uzbuđenja i nekakvog dečjeg, pomalo naivnog, ali prelepog ushićenja.