Dimitrije, prvi ste srpski „doktor za džez klavir“.

Možete li nam ukratko

ispričati kako je izgledao put do te titule od Vaših prvih muzičkih koraka?

Biti doktor džez klavira jeste veliko akademsko postignuće, ali ono ni u kom
slučaju ne garantuje da je onaj koji tu titulu poseduje i izvođački na visokom
kvalitativnom nivou. Akademski put džez karijere i izvođačko-autorski put iste,
dva su toka koji se u određenom trenutku umetnikovog razvoja razdvajaju i
počinju da žive sopstvene živote, zahtevajući od njega da paralaleno radi na dva,
naizgled slična, ali zapravo veoma različita polja. U mom slučaju, nakon
završene, niže i srednje muzičke škole, a zatim i Fakulteta muzičke umetnosti u
Beogradu, otisnuo sam u Ameriku i tamo ponovo završio osnovne studije, ovoga
puta Berkli muzički koledž (Berklee College of Music) u Bostonu, a zatim i
master studije na Njujorškom univerzitetu (NYU Steinhardt) i najzad doktorat
na Univerzitetu Ilinois (UIUC). Paralelno sam se trudio da gajim i izvođačko-
autorsku karijeru na scenama u Njujorku, Bostonu i Čikagu gde sam za tvreme
studija živeo, kako bih podizao i svoj izvođački nivo, dok izgrađujem
akademsku kompetentnost da predajem i izučavam džez na univerzitetskom
nivou. Danas je modernom muzičaru potrebna kako iskustvena komponenta
koju stiče kaljenjem na svirkama i koncertima, tako i akademsko teorijsko i
praktično znanje koje uči u školi, kako bi bio što konkurentniji na stalno rastućoj
svetskoj sceni preplavljenoj fenomenalnim talentima i fantastičnom muzikom.

Može li se reći da ste džezer koji to odbija da bude? Stiče se utisak da ste se
školovali kako bi mogli da prevaziđete i te žanrovske granice.

Celoga života bio sam upućen na muziku i na neki način, muzika je kao
profesija izabrala mene, a ne ja nju. Od pete godine života sviram klavir i nikada
nisam imao dilemu čime ću se u životu baviti kad porastem, jer je muzika od
samog početka sastavni deo mog života, a kontakt sa instrumentom jedna
normalna, svakodnevna aktivnost. Prošavši konvencionalno muzičko
obrazovanje u Srbiji, godinama sam najpre svirao samo klasičnu muziku, da bih
potom otkrio pop, rok, fank, tradicionalnu srpsku muziku, a onda i džez i njemu
srodne sub-žanrove. Lista tih žanrova je nastavila da se povećava, baš kao i
moje interesovanje za razne druge oblasti ljudskog delovanja, poput
književnosti, pisanja, istorije, stripa, filma, borilačkih veština i mnogo toga
drugog. Istovremeno sam počeo da primećujem kako je džez svet često jedan
zatvoren kružok poklonika koji svoja interesovanja baziraju vrlo usko,
uglavnom oko džeza. Isto se može reći i za muziku i muzičare generalno. Ja
sam, suprotno tome, uvek džez video kao jedan izuzetan vid muzičke ekspresije
i svojevrstan jezik kojim ću moći na pravi način da izrazim svetove koje u sebi
nosim i osećam, a ne kao nekakvu religiju, način života sam sebi dovoljan,
stilski purizam ili baratanje imenima albuma, muzičara, festivala i učenjem
bezbroj nekakvih solo transkripcija i fraza napamet. Zato sam sebi dao u zadatak
da džez naučim zanatski što bolje da sviram, da bih oslobodio onu mehaniku
koja je potrebna da iz mene izvuče muziku koju sam oduvek osećao, ali nisam
bio u stanju da pospoljim. Kada sam to dobio kroz sviračko kaljenje i
školovanje, rešio sam da se fokusiram pretežno na stvaranje svoje autorske
muzike, sviranje sa muzičarima koji se meni lično dopadaju i oprezno biranje
projekata u kojima ću učestvovati, a koji svi do jednog moraju biti određeni
mojom iskrenom verom u njih, a ne nekakvim žanrovskim diskursima ili
trenutno modernim strujama na džez sceni.

Ovih dana je izašao Vaš novi album „Accidental Nomad“. Recite nam nešto
o njemu.

«Slučajni nomad» je moj treći autorski album, a prvi u formatu kvinteta

sastavljenog od mojih dobrih prijatelja, sjajnih mladih džez muzičara iz Ilinoisa.
Sve kompozicije na njemu su, konceptualno, neki moj autobiografski osvrt na
spoljašnji svet umetnika koji se nenadano našao na vetrometini različitih
lokacija i kultura na planeti i njegovo, odnosno moje nošenje sa tim i takvim
blagoslovom ili prokletstvom. Muzički gledano, kompozicije na ovom albumu
predstavljaju korak dalje u odnosu na prethodna dva albuma «The Path of
Silvan» i «Metaphor» u traganju za pravim miksom modernog džeza, klasičnog i
pop nasleđa i srpske tradicionalne muzike. Album izlazi 18. maja za Ropeadope
Records i biće dostupan u svim većim muzičkim prodavnicama širom planete,
kao i u digitalnim prodavnicama i striming servisima na internetu.

Kakav je Vaš odnos prema akademskoj karijeri? Hoćete li je nastavljati i

koja je sljedeća stanica?

Nakon mesta pomoćnog profesora džez klavira na NYU u Njujorku, pa zatim i

privremene asistentske pozicije na Univerzitetu Ilinois, pre godinu dana sam
najzad dobio stalan posao džez profesora, kao i mesto docenta na Zejvier
Univerzitetu Luizijane (Xavier University of Louisiana) u Nju Orleansu. Biti
okružen živom i raznolikom džez scenom u Nju Orleansu, kolevci džeza, a
istovremeno imati i stalan posao profesora u tom gradu je zaista veoma
interesantan sled događaja za mene i svakako nešto što u narednim godinama
želim da iskoristim na pravi način za dalji razvoj kako svoje akademske, tako i
sviračko-autorske karijere. Siguran sam da ću nastaviti da dalje gradim oba ova
muzička puta jer jedan dopunjuje drugi i čini nove ciljeve lakše dostižnim.
Siguran sam i da ću se u budućnosti i dalje seliti gde me muzika bude vodila, ali
kada i gde, to još ne znam i u toj neizvesnosti je, čini mi se, jedan deo lepote
onoga čime se bavim.

Kakvi su Vaši budući muzički planovi?

Nedavnim sklapanjem četvorogodišnjeg ugovora sa Ropeadope Recordsom,

sjajnom diskografskom kućom iz Filadelfije, kao i Eastlight Artist Management-
om, muzičkom menadžerskom agencijom iz Njujorka, otvorili su mi se mnogi
novi vidici i putevi kada je reč o širem plasmanu moje muzike na
internacionalno tržište. Nakon izlaska Accidental Nomad-a, krenućemo sa
organizovanjem koncerata za evropsku i američku turneju planiranu idućeg leta,
kao i serijom individualnih koncerata po američkim gradovima koji bi trebali da
počnu sad na jesen. Takođe, dva nova albuma su već u procesu nastajanja i s
uzbuđenjem čekam period koji dolazi, a u kom se nazire puno toga lepog,
konstruktivnog i kreativnog.