Торичелијев оглед

Торичелијев оглед
Италијански физичар Торичели је 1643. године у Фиренци извео оглед којим је
одредио атмосферски притисак.

Он је стаклену цев дужине једног метра, чији је један крај затворен напунио
живом. Затим је отворени крај цеви затворио прстом и загњурио га у шири суд са
живом.

Када је склонио прст са отвора из цеви је истекло мало живе, тако да је стуб
заостале живе у цеви био висок 76 cm.
Шта је остало у горњем делу цеви када се ниво живе спустио?
Зашто се није сва жива излила из цеви?

???
Изнад живе у цеви је безваздушни простор –
вакуум.
Вакуум је реч латинског порекла и значи празан
простор, празнина, безваздушни простор.

Жива се не излије из цеви зато што је

хидростатички притисак њеног стуба утавнотежен
са атмосферским притиском (на слици обележен
плавим стрелицама) који далује на спољну
површину живе, тј. на отвор цеви преко живе у
ширем суду.

Како су хидростатички притисак живиног стуба у

Торичелијевој цеви и атмосферски притисак
једнаки, то значи да ако израчунамо један од њих
знаћемо и други.
Рачунаћемо, наравно, хидростатички притисак
живиног стуба у Торичелијевој цеви.
Израчунавање атмосферског притиска
Користимо формулу за хидростатички притисак:

p    g h
Густину живе можемо узети из табеле:

kg
  13600
m3
На основу огледа за висину живиног стуба у Торичелијевој цеви добија се:

h  76 cm=0,76 m

Како је g константа сад имамо све податке и можемо израчунати атмосферски

притисак.
 kg
  13600
m3
N
g  9,81
kg
h  0,76 m
_____________
p?
p    g h
kg N
p  13600 3  9,81  0,76 m
m kg
p  101 396 Pa

Атмосферски притисак је једнак хидростатичком, па можемо писати:

pa  101 396 Pa
Нормалан атмосферски притисак
За нормални атмосферски притисак узет је средњи годишњи притисак на
нивоу мора.

За изражавање атмосферског притиска користи се јединица бар (bar):

1 bar=100 000 Pa

Нормалан атмосферски притисак код нас износи:

pa  1,014 bar=1 014 mbar

Зависност атмосферског притиска од надморске висине

Са повећањем надморске висине атмосферски притисак се смањује.

То је последица разређености ваздуха.
Паскалова мерења атмосферског притиска
У својим двадесетим годинама Паскал је много времена утрошио на експерименте
из физике, посебно на ваздушни притисак. Италијански физичар Торичели је
тврдио да се ваздушни опритисак смањује са порастом надморске висине. Пасакал
је почетна мерења обавио живиним барометром у Паризу, а затим се попео на
планински врх висок 1200 метара и доказао да је Торичели био у праву.

87290 Pa

1200 m

101396 Pa
0m
(ниво мора)
Маунт Еверест
Највиши врх на свету, на Хималајима, висок 8850 m.

Атмосферски притисак на Маунт Евересту износи

свега једну трећину притиска на нивоу мора.

33600 Pa

8850 m

101396 Pa
0m
(ниво мора)
Торичели

Италијански физичар и математичар. Када је Галилеј ослепео Торичели му је био

секретар, а после његове смрти наследио је његову катедру.

У Торичелијеву част једна јединица за

притисак носи име тор.

Evangelista Toricelli
(1608 – 1647)