10/5/2010 Bundeva, lek i hrana

Bundeva – lek i hrana

Dušan N. Kovačević

Bundeva (Cucurb ita pepo L. – Cucurb itaceae) je jednogodišnja, zeljasta biljka. Vodi poreklo,
kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne Amerike i donešena je u Evropu u XVI stoleću (u Peruu i Meksiku,
arheolozi su pronašli dokaze stare 4000 godina o kulturi njenog gajenja).
Gaji se radi ploda koji može biti težak i preko
10 kg (nisu retki primerci mase od 50 i više
kilograma) i semena iz kojeg se, hladnim
postupkom, cedi ulje. Kod nas (Srbija) više je
zastupljena kao pridruženi usev (meñuusev)
kukuruzu ili na okućnicama i seje se u isto
vreme. Ovo je biljka sa šupljim, 4-5 metara
dugim vrežama a savremena selekcija teži
njihovom skraćivanju radi postizanja višeg
prinosa i lakše primene agrotehničkih mera. List
je širok, nasañen na duge peteljke. Cvetovi su
žuti, krupni, lončasti. Zbog izraženog medenja,
dobra je paša za pčele, kada se vrši i
oprašivanje dvodomih cvetova. Cveta u julu i
avgustu a sazreva septembra i oktobra. Cvet je otvoren od zore do 10 ili 11 sati pre podne, kada se
zatvara. Svaki dan cvetaju drugi cvetovi. Najčešće se sreću, u narodnom povrtarstvu, botanički tipovi
krupnih plodova, glatke ili slabo segmentirane površine, beličaste ili olovnosive boje kore,
žutonarandžastog mesa i belog semena. Žuta boja mesa (endokarp) potiče od karotenoidnih
jedinjenja.
Iz semena se cedi ulje (38-39%) tamnozelene boje sa crvenim prelivima; uljane sorte daju oko
48% zlatnožutog ulja. Cucurb ita pepo convarietas citrullinina – varietas styriaca* (bundeva golica)
ima žuto-zelenu koru, žuto-narandžasto meso i tamno zelene semenke bez spoljašnje opne, što
omogućava lakše ceñenje. Dobijeno ulje je tamno zeleno sa crvenkastim prelivom i ima specifičan,
prepoznatljiv ukus bundevinog semena. Ova sorta bundeve danas se gaji širom sveta, naročito u
Ontariju (Kanada).
* Styria (Steiermark) – Štajerska, jugoistočni deo Austrije, graniči se sa istoimenom pokrajinom
severnog dela Slovenije.

Selekcioni rad, industrijsko gajenje i prerada razvijeni su u SAD, Rusiji, Nemačkoj i Mañarskoj.
Tradicionalno se gaji i manufakturno prerañuje seme u Sloveniji i Hrvatskoj.
U ishrani ljudi se koristi pečena i kuvana, a seme u vidu ulja ili pečeno. (Ulje se u lečenju i
kulinarstvu koristi bez preterane termičke obrade, jer je maksimalna temperatura 100°C.) Domaćim
životinjama se daje sirova, isitnjena, kao i uljane pogače, u kompoziciji dnevnog obroka hrane i
posebno, izmrvljeno, celo seme kao antihelmintik (protiv crevnih parazita).

Lekovita svojstva bundeve, semena, cveta i ulja

U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume,
gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i
onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnika i problema
menopauze treba je redovnije, u većoj količini, jesti i piti njen sok. Zapaženo je da bundeva dobro čini
i obolelima od psorijaze (diuretsko dejstvo). Kod zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se
svakodnevni obrok od dinstane, neslane, bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je
začinjen kašikom pavlake. Za ublažavanje bolova od proširenih vena treba je sveže nastruganu
staviti kao oblog, te držati duže privijenu.

Seme se koristi za lečenje hipertrofirane

prostate, kada ga treba – svakodnevno -
presnog jesti. Najčešće se preporučuje kao

narodnamedicina.com/…/bundeva.html 1/3
10/5/2010 Bundeva, lek i hrana
antihelmintik pri pojavi dečijih glista (oxiuris) i
pantljičare (tenia, trakavica). Ljuštenjem semena
uobičajene bundeve, ne treba uklanjati tanku,
srebrno-zelenkastu pokožicu (tegumen) jer se u
njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka, dok uljane
sorte nemaju ljusku već samo prozračnu
semenjaču.
Lek protiv glista i pantljičare: ujutro, natašte,
treba pojesti istucane semenke sa malo meda
(oko 50 grama za odrasle osobe) - mala deca
od 30 do 50 grama, starija od 30 do 150 (200) a
odrasli od 300 do 400 grama. Posle pola sata
popiti kašiku ricinusovog ulja te ne jesti i piti nekoliko sati (može se jesti narendana mrkva).
Druga varijanta recepta (ruska) preporučuje da se posle jednog sata terapija ponovi, bez
prethodnog uzimanja ricinusovog ulja.
Dalja mogućnost je konzumiranje ulja u svakodnevnoj ishrani, što se praktikuje na
severozapadu Balkana i srednjoj Evropi (u Sloveniji postoje male, porodične, uljare čije ulje se
visoko vrednuje na tržištu – čak, u dvostrukom odnosu prema maslinovom, te se razreñuje drugim,
jeftinijim biljnim uljima u razmeri 1:1).
„Grickanje” pečenog semena, u cilju lečenja, ne može se preporučiti jer je pojava crevnih
parazita povezana sa slabom higijenom ruku i niskom zdravstvenom kulturom stanovništva; mada,
postoje preporuke ove vrste u starijoj literaturi kada su bili drugačiji zdravstveno-socijalni uslovi
života.

Kod pojave bradavica, treba ih dva puta dnevno blago trljati smrvljenim prašnicima cvetova dok
se ne osuše i same otpadnu. (Napomena: ovakve i slične promene na koži su sve češće u
populaciji, a mogu se rešavati i mazanjem sokom peteljke smokve i stabljike maslačka.)

Protiv crevnih parazita, domaćim životinjama treba u prekrupi ili stočnom brašnu, davati sledeće
količine istucanog semena po grlu, dnevno: kokoš 1-2 g, mačka 20-30 g, pas 30-60 g, svinja 80-130
g, u zavisnosti od telesne mase.

Za isceljivanje rana, opekotina i ispucale kože preporučuje se mazanje kvalitetnim uljem.

[Ulje je dobar medijum za ekstrahovanje lekovitog bilja na niskim temperaturama i spravljanje
melema i kozmetičkih preparata (opšte, prećutno usvojeno, pravilo je da temperatura ekstracije
lekovitog bilja u bilo kom ulju ili vodi ne treba da preñe 60°C u vodenom kupatilu).]
Ulje semena bundeve sadrži vitamine A, B1, B2, B6, C, D, E, K i minerale (kalcijum, magnezijum,
kalijum, cink, kao dominantne mineralne sastojke).
Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima/belančevinama.
Ulje semena bundeve bogato je omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje
povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeñuju lep izgled
kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema (mozga).
Naučna istraživanja pokazala su da ovo ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod
funkcije mokraćne bešike i prostate i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Takoñe, istraživanja
su pokazala da ovo ulje može da smanji frekvenciju/rizik pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.
U Štajerskoj, ulje bundevinog semena (Kürbiskernöl, Kernöl) proizvodi se na poseban način u
jesen. Seme golice se ručno odvaja iz bundeve, pere i suši. Potom se zagreva par minuta na 60°C.
Zatim se seme presuje hladnim postupkom. Od 2,5 kg semena golice dobija se 1 kg ulja. Ovaj
način dobijanja ulja bundeve vrlo se razlikuje od savremenog, industrijskog, postupka koji se danas
koristi (seme se izdvaja mašinskim putem, a ostatak bundeve se rasipa po polju, umesto da se
iskoristi za ishranu ljudi i domaćih životinja).

Kulinarski recepti

Krem supa od b undeve (za 6 osoba)

Sastojci: 1 kg bundeve, 2 glavice crnog luka, 3-4 čena belog luka, 2 paradajza, 50 g maslaca,
dve supene kašike pavlake, 1 litar goveñe supe (ili koncentrat iz „kocke”), začini - so, biber, crvena
paprika i peršun.
Priprema: Bundevu prepolovite i očistite od semena. Meso izrežite na kockice. Ispržite luk,
dodajte bundevu i dinstajte. Dodajte oguljen, iseckan paradajz, naseckan beli luk i začine. Zalijte
supom i kuvajte. Kada omekne, sve sastojke usitnite mikserom, prokuvajte i začinite prema ukusu.
Gotovu supu pospite seckanim listom peršuna.

Gulaš
Sastojci: 1 kg junećeg mesa, 400 g crnog luka, 1 kg krompira, 2 dl bundevinog ulja, 2 dl crvenog
vina, 1 dl koncentrata paradajza, 2 kašike suvog biljnog začina, 2 kašike aleve paprike, 1 list lovora,
vezica peršunovog lista, biber i so.
Priprema: Izdinstajte komadiće junećeg mesa sa isečenim crnim lukom na 1 dl bundevinog ulja
i malo vode. Dodajte kašiku bibera u zrnu i lovor i poklopite posudu. Kad meso omekša, dodajte
tucanu papriku, paradajz, vino, sveže mleveni biber, suvi biljni začin i, po potrebi, kuhinjsku so.
Kuvajte na laganoj vatri dok se ne zgusne i servirajte sa kuvanim krompirom prelivenim ostatkom
bundevinog ulja, mlevenim biberom i iseckanim peršunovim lišćem.

Punjena b undeva (za 6 osoba)

Sastojci: Bundeva od 2 kg; 400 g povrća narezanog na kockice: celer, luk, mrkva, tikvica; 100 g
narodnamedicina.com/…/bundeva.html 2/3
10/5/2010 Bundeva, lek i hrana
pavlake; 3 kriške tosta; 1 jaje; 1 supena kašika „prezle” (krušne mrvice; suv, krupno mleven hleb);
cimet u prahu; ribani parmezan; maslac; ulje; biber i so.
Sos: 250 g oguljenog, na komadiće izrezanog paradajza, 10 g sušenih gljiva ili 100 g svežih,
maslac, 3 male glavice crnog luka, kadulja (žalfija), so i biber.
Priprema: Odrežite vrh bundeve, ogulite koru tako da dobijete 7-8 tankih traka, odstranite seme a
200 g mesa narežite na kockice. Preostalo meso skuvajte na pari. Skuvajte i poklopac bundeve i
koru narezanu na trake. Na malo vrelog ulja propržite povrće i bundevu narezanu na kockice,
posolite, pobiberite i povežite pavlakom. Meso bundeve skuvano na pari propasirajte u pire,
pomešajte s jajem, cimetom, 3 supene kašike parmezana i 1 kašikom prezle. Posolite i pobiberite.
Dobivenu smešu stavite u poslastičarsku kesu. Kalup, u obliku polulopte, premažite maslacem, na
dno stavite poklopac od bundeve, obrnuto okrenut. Uz rubove, u razmacima, poslažite trake od kore a
izmeñu njih istisnite trake od pirea. Kalup ispunite povrćem narezanim na kockice, upotpunite
ostatkom pirea, tostom i maslacem narezanim na listiće te pecite 50 minuta u pećnici zagrejanoj na
oko 180°C.
U meñuvremenu pripremite sos: luk i gljive (suve prethodno omekšajte u vodi) propržite na
maslacu, dodajte paradajz, kadulju, so i biber i kuvajte 15 minuta.
Posle pečenja izvrnite masu iz kalupa tako da zadrži oblik bundeve i poslužite sa pripremljenim
sosom.

Sicilijanska salata od sveže b undeve

Narendajte bundevu. Dodajte so, biber, mirisne začine u prahu (kadulja, ruzmarin, majčina
dušica, origano ili njihove mešavine) po ukusu, domaće vinsko ili jabukovo sirće i maslinovo ulje (u
osnovni recept možete dodati i drugo, salatno povrće!). Služite uz meso pečeno na žaru.

Mešana salata
Sastojci: 200-300 g bundeve, 1 koren celera, 1 kisela jabuka, 1 koren peršuna, 1 koren
paškanata/paštrnaka, 3 korena mrkve/šargarepe, peršunov list, šaka oraha ili pistaća, 2 dl kisele
pavlake, 1 čaša jogurta, 2 kašike bundevinog ulja, jabukovo sirće, biber i so.
Priprema: Povrće izrendajte, začinite, dobro promešajte i pospite seckanim orasima ili
pistaćima i iseckanim peršunovim listom.

Srpska pita b undevara

Sitno narendajte potrebnu količinu bundeve
na trenici i uz dodatak nešto šećera i malo vode
prodinstajte u posudi da omekne. Začinite
cimetom i nadevajte kore. Smotanu savijaču
poreñajte u pogodnu posudu i pecite
dvadesetak minuta u umereno zagrejanoj
pećnici. Gotovu pitu pospite šećerom u prahu
(može i vanilin-šećer).

Koh od pečene b undeve

Potrebno je 500 grama oljuštene i istrugane bundeve, 75 grama butera, 5 žumanaca, 5
belanaca, 300 grama šećera, 3 kašike mrvica od keksa.
Struganu bundevu staviti na zagrejani buter, pržiti dok ne omekša i ostaviti da se ohladi.
Žumanca i šećer dobro umutiti, dodati mrvice od keksa, struganu koru od limuna, čvrst sneg od
belanca, pomešati sa bundevom. Sud u kome će se koh peći namazati buterom, posuti mrvicama,
preručiti masu i ispeći u pećnici. Koh preručiti u staklenu činiju neposredno pre služenja i preliti ga
prelivom od vina.
Za preliv od vina je potrebno 2 jajeta, 2 dcl belog vina, pola decilitra vode, 100 grama šećera i
kora od jednog limuna. Vino, vodu i koru limuna zagrejati na štednjaku. Posebno umutiti jaja i šećer,
umešati u vino, neprekidno mešati žicom, ne sklanjajući masu sa štednjaka, dok se dovoljno ne
zgusne. Preliti koh i služiti.

Sok od b undeve
Sastojci: 20 g limuntusa (kristalna limunska kiselina), 7 litara vode, 2 kg šećera i 3 kg bundeve.
Priprema: Očišćenu i isečenu bundevu stavite u šerpu zajedno sa šećerom i nalijte vodu, te
kuvajte dok ne omekša. Propasirajte bundevu sa vodom od kuvanja, dodajte limuntus, promešajte i
sipajte u staklene boce. Najbolje je da vreo sok sipate u zagrejane, sterilisane boce, koje zatvorite
celofanom i umotate u ćebad, dok se ne ohlade. Ovim postupkom se postiže duža održivost napitka
u ostavi. (Dodatak limuntusa nije obavezan!)

U Loznici, Serbia, 27. februara ’05. i 22. decembra ’08. (dopunjeno)

Fotografije: autor

D.N.K. 17. septembar 2003.

narodnamedicina.com/…/bundeva.html 3/3