Ernst i Ingeborg Ginter

,

f ~

ZDRAVLJE ZASVE LJUDE

preko t 50 novih recepata povrce iz zimske baste biti i ostati vitka i lepa

u prevodu Miodraga Martnkovtca

I izdanje

Beograd 1997.

3

Naslov originala: Ernst und Ingeborg Gunter:

Gesundheit rur aile

SADRiAJ

SADRZAJ 3

PREDGOVOR 6

REt IZDAVACA 9

ZDRAVLJE ZA SVI LJUDE 11

PRESNA HRANA JE CcNfJ<.CNA PRVOBITNA HRANA 1 1

ISHRANA PRESNOM HRANOM JE PRiRODNJ ZAKON 12

BOLESTI NEISHRANJENOSTI 13

BOLESTI ZBOG PRiSUSTVA OTPADNIH MATERIJA 13

DIJETA ZA TESKO OBOLELE : 14

ZATVOR : 15

PROTIV PROLNA 15

ENZlMI , 15

LECENJE RAKA 16

V1TKA I LEPA 17

POMoC ZA ·HRONICNO· GLADNE KOJI NE ZELE DA

POVECAjU TELESNU TUJNU 18

KOME JE TESKO DA ZASPI. 18

NEDOVOLJNA TUJNA 18

K1SELINE I BAZE 19

ISHRANA MALE DECE 20

MESNA HRANA 21

PASTERIZACIJA , 22

~t:~lt.~~~:.~.~~~.:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: ii

KUHINJSKA SO - PROKLETSTVO : 22

MED 23

V1TAMINSKI HRANLJIVI 'lNASAC 23

PSENICNE KLICE, CVETNI POLEN, SURUTKA I MEKINJE 24

BEll LUK - TAJNA DUGOG ZNOTA 25

LIM UN I SIRCE 25

PRLLAZAK NA PRESNU HRANU SA SLABIM ZELUCEM 26

Jos nekollko nepomene 26

Posebne nepomene Zd osetIJlv kludac 28

PRAKTItNA UPUTSTVA 1A ISHRANU PRESNOM HRANOM .. 29

NEKOLIKO IDEJA ZA. DNEVNE OBROKE 30

DORUCAK 30

RUCAK 30

NoCNI OBROK 31

ME£>UOBROCI 32

ISHRANA IZVAN KUCE.. 32

A"Okado 34

TABELA ZA.CINSKOG I JESTIVOG BILjA I BILJNIH CA]EVA 35

OBJASNJENjA UZ OODATKE, MASINE I SKRACENICE.. 37

Dodacl 37

Korice: Igor Marlnkovic

Kompjuterski slog

i obrada: Mlodrag Marfnkovlc

Stampa: SRBOSTAMPA. Beograd, Dobraclna 6-8

Tiraf: 1000

lzdavac: Mlodrag Marinkovlc,

1 1050 Beograd 22. Postanski fah 20, telefon: (011) 420 743

Prestarnpavanle i fotokoplranje nije dozvoljeno

Sva prava zadriava lzdavac

4

5

MaJ:lne 1 aparatl 38

Dobro je matI... 40

SUP£ ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••.••••••••••.•••••••.••.••• 41

PR.£LM ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••.••••••••••••••••••••••••••••.•••••••••••• 43 LISNATO POWC£. ...•.............................................•...•......•...• 46

L1SNA TE SAlA TE 46

KOMORAt 51

KUPUS ••••••••••••••••••••••••••••••••.••••••.••••••••••.••••••••••••••••••••••••••••.••• 53

eRVENI KUPUS 53

BEll KUPUS 55

K1SELI KUPUS 56

BANANA 58

PRAZILUK 59

PRITKASTI CELER 61

KOR.£NSKO I KRTOlASTO POWCE 63

SARGARf.PA 63

KELERABA 65

CVEKLA 67

ROTKVA 69

CELER 71

POWTNI PLODOVI ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 74

KARFIOL 74

POVRTNI PlOOOVl 77

KRASTAVAC ..........................................................•............. 78

PARADAjZ·PAPRlKA. 80

PECURKE 82

PARADAjZ 84

TIKVlCE 87

RAZLICITI R.£CEm S POWCEM ......................•.................... 89

MUSLI ...••..••.••.............•.....•......•...............................•............ 93

SLATKJ 93

MEKA PREKRUPA 95

IZDANCI 97

SUVI MUSLlJI 99

PIKANTNO 100

SlATKA JElA. •••••.••••••••••.••••..•••••••••..••..•••.•.••.•.••.•..••••.••••••••••. 103

KREMOVl 103

VOCE 105

ZELIRANE POSLASTICE I SLADOLEDI 1 10

HLEII, LUKSUZNO "PECIVO" ••..••........•....•..............•..•......•. 1 13

HLEB 113

KOLACI IIS

SLATKJSI 117

MESAVINE ZA BOMBONE 1 17

BELESKE I SOPSlVENI RfC£PTI •••••••••••••••••••••••••••••••.••••••••••• 120

NAMAZI 122

PICA ••••••••••••••••••.•••...•.••.•••••••••.••••••.••••••••.•....••..•..•••..••.•••••••• 124

MLEtNA PICA 124

APERlTlVI I VOCNI NAPICI 126

PICA SA SURUTKOM 127

JELOVNICI 7A POSEBNE PRlLlKE 1 29

PROLECE 129

LETO 130

JESEN 132

Z1MA · t33

xuce I IZDANCI 135

WTO KLIJATI? _ 135

KLICE 136

SOBNA BASTA (IZDANCI) 139

1 . MaterljaJ 139

POVTce Iz zJmske baste t 40

2. Seme pogodno za se)an)e t 4 t

~: ~":v~~:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: :!!

5. Upotreba 144

PAZNJA: 145

JOS NEKOLIKO SVEDOtANSTAVA IZ PISAMA

ZAHVALNOSTI 146

PRE OPERACIJE PROSTATE 147

IzutENA 00 T5KE, OUGOTRAJNE MIGRENE.. 141

RAxooJKE •.••....••••...•.•.•................•.......••...•..••...........•......... 147

RAx KRVI 148

ISljAS 148

INDEKS POJMOVA 150

BELESKE : 157

6

7

PREDGOVOR

Knjizica ne sadrzi sarno svedocanstva. vee su mnoga od njlh pracena I objaSnjenjima i poukama. Tu humanu akciju ielimo. kao autorl. da pokrenemo. u zelji da pomognemo sto vecem broju bolesnih Ijudi. Sigurno je da ce blti osoba koje ce postupiti sllcno onom bolesnlku obolelom od leukernlje, koji je vee bio na samrti (v. svedoCanstvo br. J 09 u knjliici "Zdr~vlje i za tebe"), koji je posle prouCavanja naSeknjige "Ziveti bez bolestl" izasao Iz sobe za umiruce bolesnike I, posto se kod svoje kuce leclo i hranio nasorn hranom, za sest meseci blo potpuno zdrav.

Kako ce na OVU nasu akciju reagovati dec lekara, ostaje da se vidi. Lekari su uglavnom protiv lecenja sistemom presne hrane, posto na taj nacln bolesnici pornazu sami sebl, lako medu lekarima postoji lzvestan broj onih koji su u svojim stavovima i shvatanjima nezavisni.

Gde je informisanje javnosti od strane vlasti; svajcarska vlada godlsnje Zrtvuje milione franaka za bolesnike, naroclto za obolele od reumatizma i raka. Nazalost, ta vlada je bezuslovno pokoma diktatu zvanlcne medicine. Tu cak i preventivna medicina ostaje nema, buducl da veoma veliki broj Ijudi zlvi od - bolesnika. "Nelzleclvo" oboleli od reumatlzma. koji se uvija i grcl od bolova mogao bi za sest nedelja da se oslobodl bolova, ali ko ce mu to reel? Moida na talnaCin sto bl [svajcarska] vlada, zahvallujuci naso] akciji, pocela da osluskule. NaS je zadatak da ta svedocanstva 0 izlecenju odnesemo na prave adrese. Ko plata nepotrebne millone franaka za bolesnike, ako ne poreski obveznlk, gradjanln? lato vas, postovanl cltaoel, pozivamo da poduprete ovu humanu akciju!

Thorigen, oktobra 1989.

I ako nasa knjiga 0 presnoj hrani Ziveti bez bolesti donosi preko J 00 recepata, stalno su nam stlzali zahtevi za objavljivanjem novih recepata. Posto je moja kcerka Ingeborg u medjuvremenu odrasla, ukljueila se i sama, pocevsi intenzivno da se bavi nasorn zdravom ishranom i da kreira i sastavlja nove recepte. Na taj nacln nastala je i ova nova knjlga s preko J 50 zanimljlvlh recepata, tako da bolesnici i pornocu ove knjige mogu da nadu put ka Izle-cenju svojih bolestt.

Ovom prilikom smo po jedno posebno poglavlje odvojiJi za metod k1ljanja i sobnu bastu.

Odziv na kojl je naisla knjiga Zlveti bez bo/est/ tako je dobar, da su se zahvaljujuCi njoj izleeile hiljade Ijudl, dellrnlcno i od tesklh bolestl, sto je kod ukupnog tiraia od preko J 00.000 rna nemackom jeziku] svakako I moguce. Prim ill smo rnnostvo plsama zahvaJnosti I na stotlne svedocanstava 0 izleeenju, od kojlh smo naelnlli knjificu utisaka i svedocanstava pod naslovom Zdrdv/je I Zd tebe.

Ta knjiiica svedocanstava 0 izlecenju naroclto je pogodna za deljenje bolesnlm Ijudima. Nicirn drugirn ne mozemo bolje uveriti bolesne Ijude u lekovitu moe presne hrane, kao uz pornoc svedocanstava lzlecenlh Ijudl. Tih J J 0 svedocan-stava nacinlce pravi proboj i ostvarlce nesto sto blsmo mogli nazvatl "malom revolucijom" u smislu lecenja bolesti. Zdravi rnoraju da se irtvuju za bolesne, pa stoga, kao autori, mi svuda trazlrno odusevljene pristalice ishrane presnom hranom, koji ce pomenutu brosuru preporucivatl po bolnlcama I po mestima u kojlma Ijudl iive.

8

Ernst GUnter Je umro marta '990. godine, nedugo posle svog 80. rodendana. ZahvalJujuCi 5VOI11 lzvanred, nom angaiovanju om pitanja zdrave lshrane, uspeo Ie da pomogne veJJkom broJu boIesnih IJudJ. PoSto Ie to I

moja ZelJa I namera., fa Cu lzdavailw deJatnost I prodaju namlmka za presnu lshranu daIje voditJ onaka kako bI J on toClnlo.

Ingebtxg Ginter

I

I

!

9

RECIZDAVACA

U prilicno obimnoj ponudl literature lz oblasti takozvane alternativne medicine, koja pretenduje da se ozblljno bavl zdravljem eoveka, mo-

gIi bismo Izdvojltl nekollko naslova koji su svojim prlstupom I· sadrzajern doprinell formiranju bolje zdravstvene prosvecenostl medu Ijudima bez profesionalnog medicinskog obrazovanja. I ne sarno to, nego su svojim humanlm prlstupom lecenju mnogih boljkl i ozbiljnlh bolestl, s [edne strane, pomogIi rnnogtm Ijudlma da stvarnlm ozdravljenjem steknu nove vidike, nova oceklvanja flvota i aktivnostl, a 5 druge, po rn ogl I dobronamernom delu rnedlcinsklh profesionalaca, kojl sebl dozvoljavaju slobodu stroklh pogIeda, da upoznaju I drugu stranu I na taj nacln postanu kompletniji strucnlacl I verniji njlma dobro poznato] Hipokratovoj zakletvi.

Od kada se 1986. godlne na svejugoslovenskom triistu pojavlla prva knjiga na temu Ishrane I lecenja bolestl presnom hranom, pod naslovom "Zlvetl bez bolestl" , autora Ernsta Glntera, ona je do danas dozlvela pet Izdanja. Te godlne je ta knjlga, bar sto se tiee podrucja lecenja Ishranom, blla usamljena, da bl, izmedu ostalog, poucenl uspehom u njo] sadrfanih ideja, mnogl dobronamerni Ijudi (ler sarno 0 takvima i ielim da govorim) krenull u samostalno plsanje, prevodenje, odnosno izdavanje i drugih naslova slienog usrnerenja, tako da Ih danas ima zavldan bro], Znatl sta lz sveg tog obllja Izabratl, Ijudirna zalsta nije lako. Medutlm, veCina potencijalnih kupaca se opre-

10

II

deljuje za knjige koje su im preporuCili drugi. koji su sami iskusili prednosti onoga sto su u njima naSli i primenlli. tacnije, koji su se zahvaljujucl njima izlecill od neke bolestl, a i sada aktlvno odriavaju dobro zdravlje. Takva je od svog nastanka bila pomenuta knjiga svajcarskog autora Ernsta Gintera.

Knjigu koju imate pred sobom mogli bismo nazvati epilogom onoga sto [e Imao da kaie ovaj autor, jer je zavrsio svoj iivotni put u dubokoj starosti, pre nego sto je uspeo da kaie sve sto je ieleo. Posao [e, u smislu rada na rukopisu knjige preuzela njegova kcerka Ingeborg, koja je sakuplla sve preostale beleske i recepte svoga oca I sarna uclnila veliki doprinos nastanku ove knjige "Zdravlje za sve ljude". 5 novth 150 recepata Iz podruqa Ishrane presnom hranom i posebnlm, novim dodatkom 0 k1ijanju i povrcu iz zlmske baste, ona predstavlja delo zaista vredno painje svih onih, i ne sarno tih, cltalaca koji su imali prilike da cltaju I iskuse knjlgu "Zrvetl bez bolestl".

Ovoj knjizi se, u drugom delu ovog izdanja, prldruiuje jos jedna knjiiica: "Zdravlje i za tebe", cija je narnera da broJnlm iskustvima iz prakse popularlse ideju ishrane presnom hranom.

Da ove tri knjige, a svakako i druge koje svojim humanim pristupom iele istinsko dobro svakome coveku. zaista postignu svoj cilj i na put trajnog zdravIja povedu mnoge od onih za koje naizgled nema rnogucnostl Izlecenja, iskrena je zelja

prevodioca I lzdavaca Miodraga Marlnkovtca

ZDRAVLJE ZA SVE LJUDE

rs: je, nema sumn]e, ielja svakog coveka bez izuzetka. Ova knjiga recepata napisana je da bi ostvarenje te ielje postalo moguce i bolesnima i zdravima. Ovo je, zapravo, nastavak knjlge .liveti bez bolesti Ernsta Gintera, u kojoj je vee sadrzano oko 100 recepata sllcnlh receptima lz ove knjige. [asno je da ova knjlga ne moie da ponovi sve one uverljive argumente iz tekstualnog dela prve knjige. Da bismo mogli bitt cvrsto u sedlu, obe knjige bismo rnorali dobro proucltl. Pa lpak, ponesto od materije iz prve knjige nact cete i u ovoj. Mnogi, verovatno, vee imaju malu brosuru sa 110 svedocanstava 0 lzlecenju, 0 kojoj je bilo reci u predgovoru. I ona sadrzl mnogo novih saznanja zaista vrednih painje i iskustava stecenlh s bolesnim Ijudima.

PRESNA HRANA JE COVEKOVA PRVOBITNA HRANA

Ovoga bi trebalo da bude svestan svaki covek koji razrnislja bez predrasuda. Tajna zdravlja [e, prema tome, prirodna ishrana presnom hranom. U trenutku kada je skuvamo, hrana se iz osnova menja i obezvredu]e.

Naucnlcl su ustanovili da se u vrelini kuvanja izgubi do dve treclne vrednosti hrane, a i njena celokupna zdravstvena vrednost. Ovo zvucl neverovatno, ali je, izgleda, ipak istlna. Vrednost hrane ce nominalno moida jos biti prisutna; medutim, posto je u tim namirnicama zlvot unlsten, eelije naseg tela vise ne mogu pravilno da obavljaju razmenu materija pa zato ne mogu apsorbovati dragocene mineralne materije.

12

13

Tako, umesto da izgradu]u nase telo, ovi minerali postaju otpad, sljaka. Tuzno da tuzruje ne rnoze biti! Telu nedostaju gvozde, kalcijum, magnezijum i mnogo drugih sastojaka. To su uslovi u kojima nastupaju i umor i mnoge bolesti!

S presnom hranom mnogo bolje prolazi cak i radnik na teskim fizlcklm poslovima. Semenje od suncokreta i bundeve i razlicite vrste jezgrastog voca su, primera radl, dobri nosioci belancevlna, a vredniji od kuvanog mesa, koje je Iiseno svake hranljlve vrednosti. Uz jake dodatke i zacine, one moze da nas za kratko pokrene kao blcern, all nas zato ubrzo sustii.e umor, pa se osecamo prevarenima. 0 tome ce kasnije bitt vise reel.

BOLESTI NEISHRANJENOSTI

Poznato nam je da zbog unistavanja enzima prllikorn kuvanja, telo ne moze da apsorbuje mnoge mineraJne materije I zato nastaje manjak tih mlnerala; Bolestl koje time nastaju nazivamo bolestirna neishranjenosti., Hraneci se kuvanom hranom covek: zapravo, ne bi mogao ni da posto]i kad se njegovi or~ gani ne bi priJagodavaJi situaciji. Posto nema presne hrane i enzima koje ona sadrzl, telo nastoji da se pomogne, one "uskace" sa sopstvenim enzimima. ~ •. na primer s enzimima organa za varenje, a narocito onima iz pankreasa. Uz tu pornoc u nevolji maze da se spase jed an dec mineralnih materija; racuna se da je to oko jedne treclne. Medutim. dve trecine su i~ak prevelik gubltak, pa tako i nastaje pomenuti manjak, T amo gde telo pati od neke urodene iii nasledene siabosti iii gde vee trpi posiedice nase krivice, na primer zbog pusenja, ubrzo izbija bolest. Primeri: artroza, bolesti zuba, sve bolesti zlezda s unutraSnjim lucenjern i mnoge druge.

ISHRANA PRESNOM HRANOM JE PRlRODNI ZAKON

Bog koji nas je stvorlo. sasvlrn je precizno podesio ovu hranu prema naslm organlma za varenje, kao sto mozerno vldeti vee na drugoj strani Biblije: tekst 6- tame u t. knjizl Mojsijevoj t .29: "Evo, dao sam yam sve bilje sto nosl seme po svo] zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to ce yam biti za hranu", dakle: presna hrana. Nazvacerno to prvobitnim zakonom ishrane.

U Bibliji nlgde ne nalazlmo da je Bog ikada izmenio nase organe za varenje, pa zato taj zakon vail i danas. MI smo stvorenl, projektovanl za presnu hranu. lako je Bog Ijudima, prema blblijskom lzvestaju, kasnlje dopustlo da jedu I druge vrste hrane, taj zakon ipak Ima prlmarnl znaca], On nlje promenlo - nas. Tako, [educt kuvanu hranu, eovek se moze uporeditl s benzinskim motorom kojl napajamo pogresnlm gorivom. Motor ce zatajitl I pokvarltl se. Cesto ce biti tako da do tog trenutka prode Izvesno vreme, ali kvar ce sigurno nastuplti. Umlremo prevremeno zbog neke od tesklh bolest!. Mudar eovek deluje preventivno.

BOLESTI ZBOG PRISUSlVA OTPADNIH MATERIJA

Llnosenjem velikih kollcina kuvane hrane, covekov organizam se prezasiti otpadnim materijama buduci da ne zna za meru. Meko kuvane namirnice lako mu klize u jednjak. A kada znamo da su, k tome, jela spravljena u tlganju, zapreminski, svedena na znatno manju meru, a pripremaju se da budu vrlo ukusna, covek cesto pojede vise od dvostruko vece koliclne u odnosu na presnu hranu. Proporcionalno tome gomi- . laju se toksicne materije iz izlucevina, koje organi za izlucivanje, medu njima i bubrezi, vise nisu u stanju da savladaju. Takve kiseline I tokslcne materije taloze se u organima I tkivima, sto potom izaziva bolesti, kao sto je i reumatizam. Ovome mozerno dodati infektivne

14

15

bolesti, kao sto su grip I mnoge druge, jer bez talozenja otpadnlh materija nijedan Izazrvac bolesti ne bi Imao podlogu nltl sansu za opstanak. Telo, zato, nastOjl da pomogne sarno sebi - povisenom temperaturom, ne bl II nekako, znojenjem, izbacilo neclstoce. Kada se to] opterecenostl otpadnim materijama pridruzl I nelshranjenost, dolazl do situacije u kojoj nastaju I veoma opasne bolesti, kao sto je, na primer, rak.

rasporedjen na ceo dan. Ako je izraienija zed iii glad, preporucujemo da se dodatno piju biljni cajevi bez ikakvih dodataka. Terapija traje sest do osam nedelja. ad trenutka pocetka terapije tumor vise ne raste. Za dalje instrukcije upucujerno na poglavlje M Prelazak na presnu hranu sa slabim zelucem" (v. Sadriaj). U okviru terapije sa sokom od povrca svakodnevno bi trebalo gutati po cetiri kapsule belog luka iii tri cesnja Izgn]ecena i umesana u sok. U sluca]u zatvora treba dodatno piti po jednu caSu tecnosti (voda, cai) u kojoj je preko noel bilo namoceno laneno seme. U tesklm sluca[evlma vrsitl klistiranja.

DIJETA ZA TESKO OBOLELE

Lecenje tesko obolelih Ijudi cesto se obavlja na pogresan nacln. Oni koji okruzulu bolesnlka skloni su da mu daju bogate obroke, kako bl "savladali slabost", sto je sasvim pogresno, Bolestl uvek nastaju zbog preopterecenosti i zagadivanja unutraSnjih telesnlh organa. Lecenje - procesom ciScenja, prema tome, mora Iogtcno da se odvija clscenjem. lzaztvacl bolesti zive i hrane se od otpadnlh materlja u organlzmu, pa 1m ml zato moramo oduzetl tu njlhovu hranu I Iscrpeti ih gladu - upravo ciscenjem organizma. Pogresno je kada rnedlkamenttrna pokusavamo da untstlmo, da "poubijamo" !dice bolesti, jer njlh ima svuda. Najcesce se u tim pokusajlma postlze suprotan efekat jer se unosenlem medlkamenata u organlzmu talozi jOs vise tokslcnlh I otpadnih materija.

Kada bolesnik jOs nije dosao do tacke krajnje Iscrpljenostl, sto je cesto sluca] kod obolellh od raka, totalno gladovanje bi se moglo predstaviti kao najradlkalnija terapija. T a teraplja detaljno je opisana u naso] knjlzl :iivetl bez bolesti. Kada osetlmo da telo to vise ne podnosi, kao opclju rnozemo uzeti dellrnicno giadovanje. Tako smo, na primer, u slucaju raka, sa sledecom dijetom steidl odllcna Iskustva: svakodnevno se plje po 5 dl soka od povrca, koji se sastoji uglavnom od sargarepe i drugog korenskog povrca, Sok se pije

ZAlVOR

Ne dopustimo da zatvor potra]e, posto zbog njega nastaju druge bolesti i tegobe. Uz pomenutu meru protiv zatvora, trebalo bi po jednom na dan pripremiti obrok sa psenlcrurn mekinjama. Vidi 0 tome vise u receptima. Mekinje izvanredno regulisu rad creva. Uz ovo preporucujerno preko noel namocene smokve i nekoliko dana obroke od voca.

PROTIV PROLIVA

Najpoznatije sredstvo, kole je pnlagodeno i deci, jeste uzimanje ribanih jabuka, bez icega drugog, dva dana. Boljem zgusnjavanju stolice doprinosi i mleveni integralni pirinac u musliju, svakoga dana. Za pice: Caj od susenih borovnica. Proliv iii reda stolica veoma iscrpljuju organizarn, posto se hrana Iskorlscava sarno delirnicno. J u ovom sluCaju preporucule se dosta mekinja.

ENZIMI

Ono sto je kod presne hrane bitno i osnovno, sto je najvaznlje, jeste u njoj sadrian iivot, zato i prva knjiga nosi [originalni] naslov :iiva hrana. Nosioci tog zivota

II

i/

';

16

17

su enzimi, jedna vrsta fermenata. Sve najvainije mineraJne materlle. kao sto su kaJeijum, kalijum, magnezijum ltd. dolaze tek na drugo mesto. Sledeci po . vainosti su vitamini, koji vaie kao pornocnici en-

zlmlma. Enzime mozemo cak posmatrati i kao bozansku iskru zivota, buduCi da oni upravljaju eelokupnom razmenom materija i svim automatskim funkeijama organa. U njima je sadri.an vegetativni zlvot. Svakoga dana telo mora da dobija nove kolicine enzima, u cemu je presno povrce glavni snabdevac. Kao sto cemo uskoro i vldeti, enziml igraju glavnu ulogu u poslu odbrane tela i lecenja bolesti, naroclto raka. Tek sada uspevamo da vidlmo kakva je besmisliea, ako ne i glupost, kuvati hranu i na taj naCin unlstavati u njo] say zivot i enzime.

vise necerno razboljevati i blcerno sfobodni od straha od raka. Danas [e dvadeset godina od mog prelaska na ovaj nacln ishrane, pa zaista ni jedan jedini dan nlsam pogazlo svoju odluku. Sve zavisi od toga sta nam je na prvom mestu, malo uiivanja za nepee s kasnijlm bolestima. a cesto i s rakom, uz potpunu nernoc, patnje i bolove u starosti, iii da ztvrmo bar deset godina duze bez tegoba starosti? Sta cerno u tom periodu [estt. stvar je navike, hranili se ovako iii onako.

VITKA I LEPA

To eitamo i na naslovnoj strani korica. Odvratimo za jedan trenutak pogled od bolesti i pozabavimo se neclrn lepim.

Neverovatno je koliko novca lepsl pol daje za lepotu, a ipak je sve sarno obmana. Ni najbolje sredstvo nece zaustaviti formiranje bora na kozi: one ce se uvek iznova pojavljivati. Mi potpuno zaboravljamo da se uklanjanje bora ne mora vrsiti spolia. vee iznutra, odnosno intenziviranjem obnove celija. Eto nas ponovo kod istog: iiva ishrana sa sto [e rnoguce vise nosilaea zivota. dakle presna hrana. [edlno tako se ilezde mogu pravilno hranltl, jer je njihov posao pravilno rasporedivanje hrane po organizmu. Na taj nacln doiivljavamo da se ne sarno bore isprave, nego da i sarna koza postane meka kao svila. Posto ilezde stlcu sposobnost pravilnog rasporedivanja materijala u nasern organizmu, nestaju depoi mastl, [astucici od sala; oni koji su preterano mrsavl dobijaju na teiini i svi ponovo sticu figuru kao sto je to normal no u dvadesetoj godini.

Posle prelaska na novi nacin lshrane, vecina ce izgubiti nekoliko kilograma, pa ce neki privremeno doblti bore, koje se ubrzo ponovo ispravljaju, eime zapravo pocinje proces opsteg podmladivanja. Obnavljaju se i

LECENJE RAKA

Enzimi su, tako, uz pornoc odredenlh vitamina najbolja odbrambena snaga protiv bolesti, naroclto raka. Nema tog sredstva niti medikamenta kojl bi mogao da suzbije rak kao sto to mogu enzimi, pa je otuda presna hrana jedino lekovito sredstvo protiv raka. Svaki bolesnlk od raka kojl to ne zna, nalazl se na putu koji vodl u grob. Time uzrok nastanka raka postaje poznat, sta vise, mogli bismo reel, nema razloga za istraiivanja. Svaki sakupljeni franak, svaki novcic, odlazi u vrecu bez dna. Lecenje raka - to znaci ujedno i ciscenje srneca - dakle nema virusa. Hemoterapljom medieina hoce da ubije tzaztvaca koji ne postojl. Na takav nacln postlze se suprotnost Iecen]u, jer telo biva jos vise zagadjeno. Ni operacije ne daju nikakve rezultate, posto uzrok bolesti nije uklonjen. Najpogubnija su zracenja, posto se njlma unlstava otpornost okolnog tkiva.

Ono sto moie da lecl bolesti, moze od njih i da sacuva, Tako mi Imamo sredstvo zahvaljujucl kojem se

18

19

polne flezde, pa neki vee i u poodmakloj starosti dobijaju decu, cak i oni koji su bill neplodni.

enormno povecava apetlt . Hladno cedeno ulje nas moze pre ciniti gojaznlma, a uz njega se koriste vece kollclne zrelih banana i ovas. Moramo potpuno lzostaviti ernu kafu, erni caj i slicne otrove, kao i pusen]e. Te namirniee nam oduzimaju apetit. Dublji uzroci mrsavosti i gojaznostl leze u nekima od ilezda s unutrasnjim lucenjern koje se zbog kuvanja namirniea nepravilno hrane. Za lecenje ovlh ilezda presnom hranom moramo racunati s duzlrn vremenom. Ko feli da dobije na tezlnl, moze da koristi i nesto vise soli.

POMOC ZA "HRONICNO" GlADNE KO]I NE ZELE DA POVECAjU TELESNU TEiINU

Ako glad nastupi prebrzo posle obroka, Ja obtcno uzlmam po dve supene kaslke mekinja" u suvom muslilu, t]. zajedno s jednom katenom kaSiCieom pivskog kvasea, nesto soli i ulla, sto ne goji.

KOME JE TESKO DA ZASPI

... treba uz vecern]l obed da proguta jednu do tri kugliee odoljena (v. spisak namirnlca).

KISELINE I BAZE

o ovome smo u drugoj knJizi pripremili eelo poglavlje, a ovde cerno Izneti sarno jed an mali deo. Sastav nase hrane odreduje se prema bazama. Na primer, rnajclno mleko i uopste mleko, sastoji se od 80 odsto baza I 20 odsto kisellna. Isto se odnosi i na coveciju krv. Posto [e rnajclno mleko za bebu jedina hrana, mi moramo izvesti zakljucak da organi deteta i u kasnijem periodu ostaju podesenl za ova] procentualni odnos. Isto mozerno reel i za organe odraslog coveka, pogotovo stoga sto taj proeentualni odnos u hrani odgovara on om u krvi. Zakllucujemo da je 80 prema 20 proeenata - prirodni zakon. Neko ko hoce da ostane zdrav, mora da postu]e te brojke. Preostaje nam jos da istraiimo koje su vrste hrane bazne, a koje imaju vlsak kiselina. Ukratko cerno ponoviti nesto od toga .

Bazni su: sve vrste povrca, mleko, mekinje, surutka, sve nekiselo voce i krompir. Testo, skrob, belancevlne, masti, ulje, secer, belo brasno, mesna hrana i sve vrste kiselog voca postaju kiseline u proeesu razmene rnaterija. Tu postoje neslaganja, jer neki teoretlcarl tvrde da su sve kisele vrste voca, pa cak i Iimun - bazni. Nekada sam verovao sam tim Iazlma, nekada, pa sam upao u strasnu klopku, U Floridi sam bio vlasnik jed-

NEDOVOLJNA TUINA

Uzrok gojaznostl, kao i neishranjenostl, uz druge poznate uzroke, jeste i porernecen proees razmene materija u organizmu, clme se unesena hrana lskoriscava sarno mallm delom, ostatak se izbaeuje.

Iskuslo sam da je presna hrana, ako [e sipkastim mikserom pretvorlmo u finu kasu, bolje svarljiva i da je, tako prlpremljenu, mofemo pojestl gotovo dvostruko vise. Kako tu kasu ne bismo prebrzo gutali, u nju treba urnesatl eelo otlSceno semenJe suneokreta. Takvo] ka.sl dodatl malo plvskog kvasea, ulJa i soli sa zaclnsklm btllern (sto sveiiJlm), III suvog grozda ako [e jelo slatko, clme prlpremamo dobra jela. Obratlmo painju i na reeepte u ovo] knjizi. Stoliea ne treba da

. bude tanka, jer se sadrza] u organima za varenje lskorisCava sarno dellrnlcno, kao sto je to ranije spomenuto.

Svrha ovakve ishrane [e dobljanje boljeg apetita, a time I unosenle veclh kollclna hrane. S tim u vezi preporuculerno kortscenle eaJa od pelina. I evetni polen

• Koje nfsu fndustrfjskJ preraj ene Iff "stab f1izovane".

20

21

nog tropskog vrta s najrazlicitijim vrstama kiselog voca kao sto su grejpfrut, pornorandze, Iimunovi, visnje itd. Tako sam uz povrce veoma rado troslo i kiselo voce. Za trl godine sam, jeducl klselo voce, uz stopostotno presnu hranu, Izgubio sve zube, zaradivsl i reumatizarn. Kiseline otimaju telu kalcijum. Licna iskustva moramo staviti iznad svih teorija. Posle toga sam prlmio nekoliko pisama od Ijudi koji se hrane presnom hranom i koji su doiiveli sllcno, ali nisu dopustili da stvari odu tako daleko.

Kad imamo na umu da u hrani nastaje visak kiselina, izmedju ostalog i kuvanjem, zatlm da na ta] nacin izostaju i enzimi, svesni smo velike nevolje s bolestima. Rucak u restoranu sadrzt 80% kiselina, umesto da toliko bude - baza.

uglavnom ono najgore sto se detetu rnoze dati. Sve se naSlo, naravno, u smecu, jer je predstavljalo preklseljenu materiju za decje bolestl.

MESNAHRANA

Nasl organi za varenje nisu stvoreni za mesnu hranu. Ako pocnerno sa zubima, videcemo da covek Irna zube za tvakanje, a iivotlnja koja jede meso - zube derace. Pljuvacka rnesozdera je pretezno kisela, radi lakseg razlaganja mesa, a covekova je bazna, zbog neutralizovanja vocnlh kiselina. (Otuda bi voce trebalo duze ivakati!) Nase debelo crevo je pet do sedam puta duze od debelog creva lava i zato mi ne mozemo jesti mesnu hranu kao lav. Meso kod coveka ostaje u debelom crevu predugo pa poclnje da zaudara, narocito stoga sto su unutraSnji zidovl creva vrlo hrapavl, sto kod lava nije sluca]. Mesoider ima kandze kojima drii plen, a covek ruke kojima bere plodove, sto navodi na zakljucak da on jede plodove. Ovo su uporedenja koja imaju za cilj da shvatimo za koju hranu smo mi Ijudi stvoreni, iako su, biblljski gledano, poredenja coveka sa ilvotlnjom - neumesna.

Mesna hrana I kuvana [ela zacepljuju debelo crevo, koje je za njih i onako predugo; stolica se tu predugo zadriava pa toksini kroz zldove creva odlaze u krvotok prouzrokujucl razllcite bolesti. Ja sam se tek zahvaljujucl ishrani presnom hranom oslobodio zatvora i bolestl. Kao sto smo vee napomenuli, mesna hrana ima veoma malu hranljivu vrednost i ona, zahvaljujucl Jakim zacinlma I dodacima, sluzl kao jak stimulans, "gonic" na rad, dajucl prolazno osecanje nove snage, ali zato cini da brzo nastupi urn or . Mesna hrana je obmana. Covek ne bi mogao da iivi sarno od mesa, a ono nije ni dostojno coveka. Vise 0 tome mozete citati u knjizi Ziveti bez bolesti.

ISHRANA MALE DECE

U knjizi Zivetl bez bolesti mozete naci celu prlcu 0 ishrani nase kcerke Ingeborg. Zato ovde donosimo sarno jedan njen deo.

Posto majka nlje Imala mleka, dete je dobijalo sarno oblcno kravlJe mleko, presno, razurne se, razredena jednorn cetvrtlnom soka od sargarepe, Nije nlkada dobijalo vakclne, a napredovalo je Izvanredno. Devojclcl smo kasniJe davali kaslce od salate I drugih vrsta povrca, s bananom i drugim dodacima. eim je dobila zube, uzimala je zajedno s nama i presnu hranu. Za nju nisu postojale deCije bolesti, grip iii kvarenje zuba. Ona danas uziva prednosti dobrog zdravlja.

Saznavsi za naS primer, mnogi roditelji su i svoju decu hranill tako, I sami ih podigavsl bez decijih bolest!. S tim u vezl dobio sam vecl broj pisarna zahvalnosti.

Svojevremeno smo od fabrika hrane dobijaJi mnoge uzorke, medu kojima su bile cak i mesne konzerve,

22

23

P ASTERIZACljA

Pasterizacija znacl Isto sto i kuvanje. Pasterlzovano mleko je mrtvo. eak veoma sterno. Ono oblaze slajmom sistem za varenje i stvara podlogu za bolesti. To se ne moie red za presno mleko.

Nlkada ne kupuj pasterizovano mleko, a jOs manje ga kuvaj. Pasterizuje se, mace, jos mnogo drugih artlkala, 0 cemu na ovom mestu ne moiemo govoriti. 5ve ono sto se zagreva na preko 42 do 45°C vise se ne smatra presnom hranom.

gao da oduzme iivot. So koja se unese uz [ela mora ponovo da se ellminise iz organizma.5vakl gram kuhinjske soli prtvlacl to grama vode. Ako svakodnevno unesemo vise od pet grama kuhinjske soli. telo ce zbog nakupljene vode postati gojazno. To je, naime, i princip danaSnjeg ekspresnog tova svinja: so izaziva ied. sto je mnogim Ijudima prava mora. Osim toga. ona stvara povisen krvni prltlsak, urnor, pojacano taloienje otpadnih materlja i bolesti. Prema tome, za zaeinjavanje jela trebalo bi koristiti sto je rnoguce manje soli. Ko jede supe i meso. troslce velike koliclne soli. Meru unosenja soli moiemo odriavati sarno u okviru presne hrane. Morska so sadrzi 50% kuhinjske soli.

Tvrdnja da je kuhinjska so potrebna coveku oblcna je lai. jer bi, u protivnom. moralo da raste i - drvo kuhinjske soli. Dlvl]l narodi nisu ni poznavaJi kuhinjsku so dok im je civilizacija nije donela, kao prokletstvo.

ZALIHA ZA NEVOLjU

Za zalihu su najprikladnije sve iitarice i jezgrasto voce dok su jOs u prirodnom stanju, dakle zajedno s pievom iii slicno, eim se nekim zahvatom osteti k1ica iii otvoren deo dode u dodir s vazduhom, zrno brzo uiegne. 5emenje i iitarice moiemo testirati na kliJanje. Ako klijaju. oni se mogu duie euvati. Postoji rnogucnost stavljanja u zamrzivac iii drianja u frlztderu. cime se oksidacija sprecava iIi bar usporava.

MED

Kao i svl drugi seceri, i med ima visak klselina.

Medutim. posto raspolaze sadriajem znacajnlh elemenata u tragovima. preporucuje se da od meda troslrno dnevno oko dye kafene kaSieice. On sniiava krvni prltlsak, sluieCi tako kao sredstvo za dobar san. Nezdravo je uzimati vece kollcine meda odjednom. Od toga mozerno dobiti vrtoglavlcu.

BEll SECER

Obican beli secer ne treba nikada kupovati. Od svega sto je za jelo, ovaj secer je za zdravlje daleko najstetnfj]. 5ve ono sto je zdravoj secerno] trscl (iii secerno] repi) oduzeto da bi se dobio beli seder, sada treba da nadoknadi nase telo, kako bi taj seder mogao da se svari. Taj secer je poznat i kao oduztmac kalcijuma i vitamina B. Secer je eist ugljenik. dakle t 00- postotna kiselina. Meni llcno nije jasno zasto se jos daje podrska proizvodu koji nanosi takve stete zdravlju Ijudi. Zasto lekari nlsta ne kaiu?

VITAMINSKJ HRANLjlVI KVASAC

Posto mnogi Ijudi ne znaju za vitaminski hranljivl kvasac, koji se cesro koristl u ishrani presnom hranom, i 0 njemu cemo nesto reel. Radi se 0 vrsti pivskog kvasca koji je znatno manje gorak. On. doduse, ne spada u red presnih namirnica. ali ga ja cesto koristim kao zactn za sveze muslije. 5vako jelo s njime postaje ukusnije. Kao i sve ostale vrste kvasca, i ovaj sadrii

KUHINj5KA SO - PROKLET5TVO Kuhinjska so je za nase telo - anorganski otrov. 5 pol a caSe rastvorene kuhinjske soli eovek bi sebi mo-

24

25

mnogo vltamina grupe B. Kada, reclmo, ielim da prlprerrilmneko jelo, bilo mlksovanu kasu, salatu, jaje ltd. Itd., bez prellva i to brzo, uzlmam kvasac, malo soli I ulja, I vee je preda mnom Izvrsno jelo. Ako me neki recept ne zadovolJI potpuno, ja ga poboljsavarn uz po moe kvasca, malo soli I ulja. U slatka jela se ne stavlja, jer ne odgovara.

psenica. Mekinje su narocito prikladne za musll]e, naroCito za suvl musli.

CvetnJ polen daje snagu i ape tit i veoma je cenjen. obreno se uzima puna kafena kaslclca u usta, pa se s vodom proguta, ito najbolje nataste. Dnevno - cetirl kafene ka.sicke.

PSENICNE KLICE, CVETNI POLEN, SURUTKA I MEKINJE

Psenlcne kllce su izvanredno sredstvo za jaeanje, sto mi potvrdjuju mnoga odusevljena pis rna. Razlog je sto su nase kllce jOs jedlne stvarno presne. Kod drugih prolzvodaca se one radi trajnosti, stabilizuju i obradjuju vruCim vazduhom, dok ml nase zamrzavamo, sto 1m ni malo ne skodt. One se uvek iznova mogu stavlJati u zamrztvac. jer su uljaste. Duboko zamrznuta psenlca [os uvek moze da klija. Da bismo se dobro razumeli, ovde nlje rec 0 izdancima, vee 0 usnulim klicama iz zrna, koje sadrze koncentrovanu, visoku hranljivu vrednost, a posebno mnogo vitamina B i E, oba poznata kao najvrednlje i najbolje sredstvo La ishranu nervnih celija. Za dobar san treba pripremiti supu od psenlcruh kllca (bez kuvanja): cenrt zaravnjene supene kaslke presnlh psenlcnlh klica s dovoljno teenosti (rnleko, surutka, voda) i dye kafene Wicke meda i sve izrnesatl. Skladlsten]e psentcnlh k1ica: 2 do 3 nedelje u frizideru, za duze vreme u zamrzlvacu.

Surutka je poznata kao terapijsko sredstvo u lekovitom g1adovanju. Kod autora se ona moze dobitl u prahu, koji se pre upotrebe rastvara u vodi. Kao prah, surutka se moze upotrebiti i za pobolisan]e ukusa presnih jela, sto vail i za psenlcne k1ice.

MeldnJe su poznate kao sredstvo za regulaciju stolice. U prodaji postoji vise vrsta mekinja, kao neke koje su teze i u ustima se osecalu kao grubo mlevena

BEll LUK - TAJNA DUGOG ZIVOTA

Jednog stogodtsnjaka sam pitao za tajnu njegovog dugog zivota. Odgovor je blo kratak: "Malo jesti, uz dosta belog luka. H Mi obicno zivimo onoliko koliko zive na.si najfinlji krvni sudovi, kapilari, odnosno dotle dok je protok krvi kroz njih jOs rnoguc, dok ne nastupi zacepljenje. Ukoliko, naravno, nisu zatajlli neki drugt organi, sto se ne dogada kod onih kojl se hrane presno. Prema tome, uz presnu hranu i bell luk imamo rnogucnost da dozfvlmo i stotlnu godlna. Kome ne odgovara mlrls belog luka, cesnleve rnoze sitno da isecka, lzrnesa s uljem I zajedno s drugom hranom unese u organizam. Na trzistu se mogu naci i kapsule belog luka bez mlrisa.

MateriJa ko]a zacepljuje kapilare je holesterln. Zahvallujucl njernu nastaje I srcant Infarkt. Presna hrana je jedino sredstvo ko]e te masne kiseline uspeva da octsn iz nasih kapllara. Ta] posao, konkretno, obavljaju enzimi i baze. To isto rnozerno reel i za zucne kamenove, koji se takodje povlace.

L1MUN I SIRCE

Ove dve kiseline treba da koristimo vrlo stedllivo, a onda one mogu bitt i lekovite. Trosirno Ii vece kolicine, dod ce do prekiseljavanja organlzma I rane smrti. Salatni prelivi mogu se spravljatl po mogucnostt sa svapskirn strom, pivskim kvascem i drugirn dodacima. Sistem dr Dzervlsa (Jarvis) s medom i strcetorn pokazao se kao prornasa]. On sam, dr Dzervls. nlje do-

26

27

cekao ni 80 godlna zlvota, jer njegove terapije nisu nista drugo nego prekiseljavanje organizma.

manja! Presnu hranu treba vrlo temeljito zvakatl, sve dok se ne pretvori u finu kasu, Zeludac ce se vremenom normalizovati.

Ko i dalje pati od nadimanja, ne bi trebalo da izlazi izvan svojih granica, sto upucule na potrebu da utvrdi koje vrste presne hrane dobro podnosi i da se nje drzi. Najsvarljivije je voce, ali I tu lrna nekih razlika. Kod nekih vrsta voca cerno vee posle trl sata osecatl glad. Tada nemamo Izbora, nego da ponovo nesto jedemo. Neke vrste voca duze odrzavaju sitost, kao sto su grozde, banane, avokado i drugo. U toj grupi nalazi se i jezgrasto voce, jer nesto treba i zvakat], zatim, semenje od suncokreta i bundeve. Ovo poslednje mozerno polako zvakatl i dok radimo svoj posao, jer je tada to usitnjavanje znatno temeljitije. I dinje su korisna presna hrana. Dalje, posto salate i povrce najcesce nedovoljno zvacemo, za pripremu hrane s takvim sastojclma mozemo koristiti i mikser. Da bismo ipak imali nesto za zvakanje, dobro je da u [elo, naknadno, umesamo malo cmog luka i jezgrastog voca, Kada za pripremu hrane koristimo slpkasti rnlkser, ml jedemo i podnosimo znatno vise hrane i gubimo manje na tezlnl, Za jaeanje ieluca preporucu]e se i eaj od pelina. U slucaju slabog ieluca ne treba za isti obrok uzimati povrce i voce.

Svakom prilikom kada osetimo glad, nije neophodno odmah uzeti nesto za jelo. Povremeno gladovanje po sat iii dva veoma je zdravo. Glad treba da postane nas najbolji prijatelj. Gladu ieludac sakuplja snagu, pa nam svako jelo mnogo bolje prija, i nema nadimanja.

Od prirode se rnozerno uvek necernu nauclti. Cesto posmatramo ptice kako jedu, a posmatramo ponekad i majmune, naroclto eovekolikog majmuna, eiji je aparat za varenje sllcan nasern. On je, kao i mi, stvoren da se hrani biljnom hranom. On se hrani

PREU\ZAK NA PRESNU HRANU SA SlAB 1M ZELUCEM

U redovnim okolnostima ovakav prelazak nije tezak, ali neodlucnlm osobama preporucujerno da prethodno primene terapiju sa sokovima od po~rca. Ta terapija detaljno je opisana u drugoj knjizi, Ziveti bez bolesti. Rec je 0 terapiji delimlcnog gladovanja. Izrazito se preporucule za unutraSnje eiscenje organizma. Posto takva terapija stvara glad, kasnije ce sve sto jedemo - presno - biti veoma ukusno.

Presna hrana blce tada prava poslastica. Glad je najbolji kuvar. Postoje i druge terapije Ciscenja organizma, kao na primer ona sa surutkom i biljnim cajevlma. I u toj terapiji se podrazumeva da, osim njih, nlsta drugo ne treba unositl u organizam. Rec je 0 terapiji gladovanja, koja je takodje opisana u knjizi Ziveti bez bolesti. Onlma koji imaju bolestan zeludac preporucule se terapija Sa sokovima od p~vrCa. (0 druglrn terapljama eitaj u pomenutoj knjlzi.) Zivi bazni sastojci ukJanjaju sve kisellne, koje su bile uzrok bolesti. Isto tako, i u slueaju angine pektoris, one uklanjaju kisele naslage iz krvnih sudova.

los NEKOUKO NAPOMENA:

Posto kuvana hrana ne odgovara onome sto je prlrodno i za nju gotovo da nam I nisu potrebni zubl, mi je najeesce troslrno u velikim kollclnama (gojaznost). Dalje, u telu se gomilaju otpadne materije, koje donose bolesti kao posledicu. BuduCi da ne znamo za meru, trbuh nam se znatno uvecava, Kada se hranimo presnom hranom, dovoljno je ako unosimo sarno polovinu od uoblcajenog, jer je presna hrana punovredna hrana. Kada unosimo prevlse, nastaju nadi-

28

gotovo same plodovlma, ukljucujuei jezgrasto voce, semenje, pupoljke. nefno mlado lisee. ali nikako mesom. Njegovo snafno zdravo telo upucuje na presnu hranu. On celoga dana uzlrna jedno za drugirn, sllcno pticama. Ljudima s veoma slabim ielucem preporucuje se da postupaju na slican nacln, s tom razllkom da se obroci uzimaju u propisanim razrnacima.

Majmun nas navodi na ideju da se hranimo bez recepata kao on. ali u uoblcaleno vreme za obedovanje. Sve presne komponente nase ishrane treba da nam stoje na stolu, dakle, posebno mnogo voca, ukljucujuCi i suseno i egzoticno voce. kao na primer. avokado i ananas. Tu jedino neee biti kiselog voca, posto one telu oduzima kalcijum i druge dragocene bazne elemente. Tu cemo imati - razume se - i sargarepe, Iisnate salate i druge vrste povrca. Uz socno voce gotovo da nam nisu nl potrebna plea, Zatlm, postoji pravilo koje kaze da uz [elo ne treba plti, kako ne bismo slabili zelucane sokove, ali zato treba sve dobro da zvacemo. Ovakav slstem, uz slstem recepata, pokazao se kao izvanredan. Ako obedu prlsustvule vellld broj osoba, presna hrana treba da stoji na posebnom stolu, odakle ce svako, kao sa "svedskog stola", stavljati u svoj tanjir ono sto fell.

POS£BNE NAPOMENE Z4 OSETLJIV Z£LUDAC:

$to manje vrsta jela po obedu, to bolje (dovoljno je jedno do dva jela). Voce. a naroclto lubenice I dlnje, po rnogucnostl same i nataste, na prazan ieludac. Jela sa skrobom nisu prlkladna, jer oblafu ieludac slajmom. Jesti mnogo semenja od suncokreta u hrani.

Sleded, drugi deo knjige; pripremlle je I uradifa /ngeborg Ginter. kcerka eutore i Izdavaea.

29

PRAKTICNA UPUTSTVA ZA ISHRANU PRESNOM HRANOM

. Naro~ito je za presnu hranu vazno da se sva jela pnprernaju uvek neposredno pre uzimanja. Idealno je ako sve namlrnice lz hrane potlcu Iz sopstvene baste ili nekog bioloskl gajenog vrta. Pa ipak, presno povrce lz samoposluge jos uvek je bolje od kuvanog jela lz sopstvene baste. Kao alternativu ne treba zaboraviti na lzdanke raznog semenja i iitarica (v. str. 133).

Da bismo boblcasto voce i bilje mogli da sacuvamo za zirnu, dub~ko zamrzavanje se pokazalo kao najbolji metod. Boblcasto voce stavljamo u kesice celo zdravo i nezasladjeno i zamrzavamo, pa tako one zlml postaje izvanredna promena u musliju iii nekom ukusnom desertu. Lekovlto bilje i zaclnsko biJje iseckamo i zarnrzavarno u Wlcama od Idselog mleka IIi u malim plastlcnlm vreclcarna. 5 druge strane, za skladlstenle povrca kao dobro se pokazalo ukopavanje u pesku iii tresetnom prahu (trap).

Treba voditi racuna da voce bude zrelo, jer cemo. u p.rotlvnom. s njime u organizarn uneti praktlcno sarno kisellne. Povrce 1 voce pre spravljanja treba dobro opratl. Ukoliko nije bloloskl gajeno, preporucuje se ljustenje namirnica.

Ako je .moguce. uvek najpre spravljarno prellv, a o~d~ st~vIJa~o dodatke. Na ta] nacln gubitak u vitamimma I oksldacilu svodimo na minimum. Povrce svakako moiemo da servlrarno s neklm od uoblcajenlh ~r~liva. lpak, uz pornoc recepata koji slede I prlpadajuclh kombinaclja. mozerno uneti mnoge sveze

1

I

30

promene u nase jelovnike. Ako nema vremena za prlpremu, povrce se moze jesti i celo, iii pak sa sarno malo ulja, pivskog kvasca i "billne?" soli.

NEKOLIKO [DEJA ZA DNEVNE OBROKE

U ishranl presnom hranom veoma je vaino da odvojimo vreme za svaki obrok, da hranu dovoljno zvacemo, jer je

dobro ivakanJe - pola varenJal

DORUW

Dorucak [e najvafnljl dnevnl obrok, pa zato i treba da bude punovredan I hranljiv. Isplati se ustati nekoIiko minuta ranlje I odvojiti vremena za jak i koristan dorucak (reclmo, musli od izdanaka prosa, v. str. 99). Ljudi koji ne obavljaju teske fizlcke poslove osec ace se dobro, bez Ikakvih tegoba, ako u pauzi posla uzimaju voce. Posto neko ko se hrani presno vise ne oseca umor, lako se odrlce turske kafe i u pauzl jede jabuku. Neko ko ne zeli da se odrekne tradlcionalnog dorucka s kafom, rnoze da uzme naS suncanl hleb (v. str. t t 3) s buterom, presnom marmeladom (v. str. t 23) iii medom, uz koje pije kafu od fitarica iii melasu. Ne treba zanemariti ni vitaminima bogat sok od voca iii povrca pre dorucka.

RUW

Bogat, najcesce ovalni veliki tanjir od salata," uz kalorlcno jelo (na primer suvi musli; salata za snagu; pikantna meka prekrupa itd., v. str. 102) mogu se

• Sitna morska so, s dodatkom zaclnskog I arornattcnog billa u prahu, u germanofonsklm zernllama u prod all pod nazlvom KrauterSdiz.

• Vldl llustraclju na stranl t 33.

f

f

I

f

s

31

upotrebiti za svaki rucak. Po felji ga mofemo dopuniti i supom kao predjelom i desertom. Kada pravimo kombinaclje za salatu, vodtcerno racuna da su u njoj zastupljeni po jedna vrsta lisnatog povrca, korenskog povrca i jedan povrtni plod, kao na primer: celer, spanac. paradajz III cvekla, poljska salata, pecurke.

Medutim, vaian je i sastav boja, jer niSta nece lzgledati tako neukusno kao na primer kafriol, celer I beli kupus na Jednom posluzenju, Da Ii cemo servirati mesane salate u pojedlnacnlm posudama iii aranfirati veliki (ovalni) tanjir od salata, u svakom slucaju jela treba da uskladimo po boji i ukusu.

Zeleni miks (v. str. 31 i 93), pre svega kod starijih osoba i onih koje ne mogu da zvacu, ne sme nikada da izostane s jelovnika, posto njima zvakanje kollcine salate potrebne za sitost uglavnom predstavlja problem. "Zeleni mlks", iii mikserom obradeno jelo je, nalme, bazno, sadrz! mnpgo hlorofila I, zahvaljujucl dodavanju razllcltlh vrsta grubo mlevenih i cellh uljarica, postaje hranljivo za one koji imaju sopstvene zube. Ko feli da dobije na tezlru treba cesto da prlprema obroke miksovane od svega sto ima prl ruci od presne hrane, jer se na taj nacin mofe pojesti znatno vise.

U nacelu, uz jelo ne bi trebalo piti, jer se tako osetno razreduju felucani sokovi predvidjeni za varenje. Po potrebi mozerno malo piti 2-3 sata posle obroka. Za gaSenje fedi pogodni su biljni cajevi, surutka, crna melasa iii cista pllaca voda. Kada pozelirno nesto posebno, prtprernicemo frape iii miks-napitak od svefeg voca, iii, za aperitiv, od povrca.

NOCNIOBROK

Ako hocerno da doprinesemo dobrom snu, ovaj obrok bi trebalo da bude jednostavan i lako svarljiv. Treba ga uzeti najmanje tri sata pre odlaska na

32

spavanje. Moiemo birati medu razlicitlm slanim i slatkim muslijlrna, medutim. is to tako mozerno uzrvatl i u vocu i jezgrastim plodovima.

MEDUOBROCI

Narocito je kod dece tako da izmedu obroka cesto osecaju glad. Tada je najbolje resenje meduobrok od voca, Voce se lako varl, brzo prelazi u secer i na ta] nacin ne opterecuje organizam. Za promenu moiemo im dati da popiju vocnt sok iii da krckaju jezgrasto voce. Za Ijude slabog zeluca pet malih obroka su prikladniji od tri velika.

ISHRANA IZVAN KUCE

Mnogi Ijudi ne mogu da rucaju kod kuce, pa imaju dve mogucnosti, Mogu da idu u restoran iii da ponesu od kuce nesto za jelo. [a llcno rado noslm hranu od kuce, i onda je jedem negde na suncu iii. ako je vreme lose. na radnom mestu. Moj rucak bi dakle lzgledao, po prilici ovako: povrce (sargarepa, krastavac, keleraba, komorac ltd.). jezgrasto voce iii semenje od suncokreta iii bundeve; neko voce. bar suseno iii suncani hleb i pice (Caj. vocnl sok itd.). Ako ielim promene u svojim obrocirna, povremeno nosim musli iii salatu prlpremljenu od korenskog povrca, smestenu u maloj tegli. Ako nekada ne mogu da izbegnem rucak u restoranu, izabracu lokal u kojem mogu sam da se sluzlm na "baru" za salate. Ako takvog restorana nema, naruculem jelo od raznih salata s prelivom posebno, po rnogucnostl bez soli i sirceta. [edan takav piknik mozerno da organlzulemo i porodicno i tako da jedan obrok imamo i izvan kuce.

Kada nas neko pozove na rucak, tada, ako smo zdravi, [escerno s merom ono sto nam dornaclnl stave na sto. Meso bez ustezanja rnozerno da odbljemo, uz

I J

f

i

33

zahvalnost. Medutim. ako smo bolesnl l z.elimo uz presnu hranu da se lzleclmo, onda je bolje da se odreknemo pozlva iii da zarnolimo domaCina da nam pripremi obrok od salata. Sledecom prilikom pozovlrno te svoje prljatelje svojoj kucl i pripremimo im ukusan obrok presne hrane.

Kad se nesto hoCe, tu [e I reienJel

I

i ;

34

AvolVWO

je izvanredno tropsko voce. Buduci da sadrzt oko 20% masti, ono je posebno hranljivo i punovredno. To voce se moze nacl u duguljastim i oblim formama, ali vecina oblikom podsecaju na veliku krusku, s velikom kosticom u sredini. [a avokado volim kao najbolju presnu hranu. Avokado se jede bezdodataka, tako sto kasiclcom vadimo nezno vocno meso iz cvrste kore. Neki odozgo stavljaju sasvlrn malo zacinske soli. [edan jedini plod ovog voca dovoljan je obrok za odraslu osobu. Malo salate pre iii posle vrlo je prikladno. 00- bro je uvek imati pri ruci po malo semenja uljarica (suncokret, bundeva). Ako avokado miksujemo s malo ulja, doblcemo odllcan preliv za salate (v. str. 47).

35

T ABElA ZACINSKOG I JESTIVOG BILJA I BILJNIH CAJEVA

PovrCe

Vrste billa IlcKlna kola 58 koriste latedao

Karfiol

kopar, paprika I keri, Iimunski matlcnlak I kozlac

GraSak

nana

Kornorac

Iimunski rnatlcnlak

Krastavac

boraiina, biber I kopar, paprika. Iimunski rnatlcnjak, kozlac I cubar

Sargarepa

aniS, cubar I kopar Iseme kornoraca, korijandar I boslljak/ nana / ruzmarin

Keleraba

paprika, kopar, korijandar I miloduh I mafuran I kozlac

Kupus

korljandar I kozlac I kim

Beli kupus

paprika I orasak, persun / maiuran I mlloduh

Crveni kupus dumbir I prah korena perunike

Kiseli kupus cubar, kim, kozlac, k1eka

Praziluk kopar, paprika, biber, kim I keri

Paradajz- dlvlji mazuran, boraiina

paprika

Pecurke Iuk, persun, orasak, biber I ruzmarin I beli luk, paprika. majclna dustca, persun llimunski maticnjak

36

CvekJa

blber, korljandar, anis / miloduh

Rotkva stabljika kornoraca, kim. paprika / mlloduh

Crna rotkva nana / kozlac

Celer kozlac, bosiljak

Spanac korljandar

Paradajz luk, dlvlji rnazuran, majclna duslca / luk, paprika. boslljak / kopar, maJo mazurana, kozlac

Tikvlca dumbir / dlvljl mafuran / ruzmarln

r :

Salate malo bosiljka. borazina, gavez, kerl, kopar, kozlac, krabljlca. bell luk, divljl mazuran, bedrlnac, falflja, luk, llmunski matlcnjak.

- BilJe izmedu kojeg se neleze kose zagrade odlkino se sIde u Istom jelu.

- Korlsno je ako u baStl III u sanducetu na terasi gajimo sveze zaclnsko bllje. Tamo gde to nlje moguce, korlstimo suseno bllje, koje radl pojacavanla zaclnske snage neposredno pre upotrebe rastrljavamo lzmedu paJca I kaflprsta.

- Suseno bllje euvamo dobro zatvoreno kako ne bi vetrllo.

- Svoja jela zaclnlavajte s Ijubavlju i osecajem za to.

Nema sumnje da cere ubrzo utvrdlti koje varn zaclnsko bllje najbolje odgovara za svaku vrstu jela.

37

OBJASNJENJA UZ DODATKE, MASINE I SKRACENICE

DODACI:

BiljnJ prah· - mesavlna 15 razllcltih vrsta zacinskog i lekovitog bilja. A1ternativa: prah naCinjen od dostupnih aromatlcnih I zaclnskrh biljaka u susenorn stanju.

Blrnel" - sredstvo za sladenje naclnjeno od krusaka.

A1ternativa: iuti secer.

Kelpamare· - tecnl zacln od morskih algi

Kiselo mleko, kvark - kiselo mleko i kvark, moiemo sami napravltl (rnoguce i s presnim mlekom) iii koristiti kupovno sarno u malim kollclnama

Kvasac· - hranljM kvasac u prahu bogat vitaminom B Llmun - sveie isceden limunov sok

MaJonez - po mogucnostt domaCi

Med· - prlrodan (neobraden), tecan

Meka prekrupa - grubo mleveno zrnevlje iitarica. ostavljeno u vodi sest satl preko noel (psenica. raz, [ecarn itd.); voda treba da bude potpuno upijena MeldnJe· - nase specljalne mekinje, teie od uoblca-

jenlh

Molkosan· - koncentrat surutke, koristi se umesto sirceta. A1ternativa: 6x veta kollcina svefe surutke, tamo gde je to po sastavu recepta rnoguce.

Psenicne kllce· - mi. kao jed ina firma (porodica Ginter). proda jemo presne, nieim tretirane psenlcne kllce. Radl se 0 usnuloj kIici u zrnu, a ne 0 IskIljaloj psenlcl. Psenlcne kIice trafene su kao lzuzetna hrana za snagu i nerve.

Pikant· - plkantan namaz za sendvtce, za prelive.

A1ternativno se moie upotrebiti neki drugi dornacl namaz, naclnjen po sopstvenom nahodenju.

Proso· - neljusteno, oblcno sitno mJeveno

38

Samolds - presno rnleko ostavljeno na sobnoj ternperaturi dok ne uskisne

So· - morska so sa iii bez blljnlh zaclna

Sukanat· - neskodljM secer od secerne trske. Alternatlva: zutl Secer.

Surutka (u prahu}" - mlneralnim materljama bogat nusprodukt slra. A1tematlva: sveza surutka koja se dobija prillkom spravljanja sira od nekuvanog mleka.

UIJe· - hladno cedeno ulje od suncokreta. Hladno cedena ulja mogu se dobltl u prodavnicama zdrave hrane.

MASINE I APARATI:

V1bradonl usltnJlvae hrane· - zarnenjuje velike mllnove u dornaclnstvlma od dvoje, dok je u veclm porodlcama ovaj mlln nezamenljiv za mlevenje uljarica. Nije prikladan za mlevenje velikih kollclna, na primer, za suncanl hleb od punog zma.

Mlln s kamenom" - snafan mlln s kamenovlma i ventllatorom. Melje grubo I sltno sve vrste zltarlca, all ne I uljarlce. MoZe se dobltl velIki - za mlevenje vellkJh kollclna I mall - za manje porodice.

Ruenl mlln - za mlevenje fltarlca.

Blo-Flocket· - rucna maslna za Izradu pahuljlca od ovsa I drugfh fltarlca.

Unfverzalna kuhlnJska mdlna· - preporucule se za dornaclnstva veca od dve osobe. Uz takvu rnaslnu oblcno se mogu dobltl razllcltl prlklluccl: za mlevenje fitarica, za ribanje povrca, za mlevenJe mesa (korlstl seza pripremu suncanog hleba od punog zrna, kolaca ltd.).

Kompaktna kuhlnJska mdlna· - s nofem kola sve usltnjava: orahe, suseno voce, povrce, luk, bllje ltd. i pogodna je za mucen]e slaga (slatke pavlake),

39

spravlianje majoneza, "lupanje" belanca itd. Isporucule se oblcno s odredenim dodacima.

Rueno rende - s finom I grubom povrslnom za rendanje i nozem za Ijuskanje, dovoljna za dornaclnstvo od 1 -2 osobe i za pripremanje salata.

Sipkastl mlkser" - nezamenljiva pornoc, naroclto za starije osobe. Sluz] za pripremu zelenog rnlksa, premaza, hladnih napitaka (frapea), kao i za fino usitnjavanje drugih zlvotnih namirnica. Moze da radl gotovo i bez tecnosti. Isporucuje se s nozern. elementom za rnucenje, metlicom za "ulupavanle" belanca i slaga i kukom za rnesenje.

Presa za cedenJe sokova'" - prilikom primene terapija sa sokovima gotovo da od nje zavisimo, posto na trzistu uoblcajenl pasterizovani sokovi gube mnogo od svo]e vrednosti. Ali odllcna je i za pripremanje aperitiva iii za povremeno pripremanje svezlh sokova.

Artikli ozneceni zvezdicom r-) mogu se dobiti kod firme Ernst Gunter, Reformversand, Postfach 30, CH-3367 Thorigen, Schweiz.

SkrdCenice

SK supena kasika.

KK kafena kaSicica, nesto veca od Cajne, oko '/z su-

pene kasike

CK cajna kaSlcica vrn vrh nof.a

prh prstohvat solja solja od 2 dl 1 dl 1/1 0 Iitra

m. mali

v velikl

I IItar

g gram

40

DOBRO JE ZNATI ...

- Ako nlje drugaclle naznaceno, koliCine se uvek odnose na srednju vellclnu vocke iii vrste povrtnog ploda

- Kod veclne recepata nije naznaceno za koliko osoba su predvideni, pogotovo stoga sto to u velikoj mer! zavisl od broja jela za jedan obrok. Posto presna hrana ne "spljasnjava", 0 kollcinarna imamo uvek dobar pregled

• - U slucajevirna gde se pominju so, biber itd., kollclna se retko navodi. Doziramo po ukusu, all sto manje - to bolje.

Na sledeclm stranama nact cete preko 150 predloga za recepte. Zelimo da Yam ova mnogostrukost poslufi kao podstlca], kako blste jelima dall svoj Iieni ton - [er maSti se ne postavljaju granice.

Receptl su podeljenl u sledece kategorije:

Supe, prelM, lis nato povrce, korenasto i krtolasto povrce, povrtnl plodovi, razllcltl recepti 5 povrcem, musil, slatka jela, hleb I "peclvo", namazl, plea.

Zeljenu vrstu povrca treba da potraflte u Indeksu na kraju knj Ige , kako blste za dato povrce brzo naSli odgovaralucl recept.

KAnA JE REC 0 SASTOJCIMA KOJI SU U NASIM KRAJEVIMA NEPOZNATI, ZA ONE KOJI NE MOGU DA IH NABAVE 00 FIRME GUNTER IZ SVAJCARSKE, NA STRANI 37 SU DATA OBJASNJENJA I

MOGUCE ALTERNATIVE. .

Zelimo Yam mnogo ugodnih trenutaka prlllkom prlpremanja VaSih novih [elal

41

SUPE

SUPA OD SA.RGARf.PA (2-3 OSOBE) 1/4 I soka od sargarepe

3 SK usitnjenog bilja (kopar, persun, borazlna, gavez) 1 SK kvarka

3 SK sitno mlevenog badema Z izgnjeCena cesnja beJog luka 1 SK ulja

po 1 vrn soli, kerija I secera. Sve sastojke razbiti mikserom. liz iseckanog luka i

6 SK ovsenih pahuljica.

Luk kratko umesatl u masu, supu po felji blago zagrejati (40° C), servirati i posuti ovsenim pahuljicama.

I

f

I

I

I

I

LEDENASUPA Sastojci:

paradajz, paradajz-paprika, tikvica, beli luk, so, biber, Iimun, malo kisele pavlake iii masllnovog ulja.

Sve izrnesati i hladno servirati. Uz to prilofiti cinijice s paradajz-paprlkom (3 boje), iseckanom u kockice i paradajzom.

MINESTRONE

6-8 dl vode iii mleka 1 luk sitno iseckati

1 beli luk lzgnjeciti

4 SK Izdanaka soje

1 paradajz u kockicama

50 g celera, sitno naribati

30 g praziluka, sitno iseckati t list zelenog kupusa iseckati

42

15K kvasca

so, zaclnsko bilje (borafina, bosiljak. krabljica. luk drvenjak, Zalf1Ja)

3 SK kisele pavlake i po felji - t jaje.

Sve sastojke lzrnesati I polovinu supe pretvoriti u sltnu kasu. Oba dela ponovo spojlti, zaclnlti i po ielji blago zagrejati.

Prema jednom od ova tri naclna pripreme supe, supu mozerno nacinltl od svih vrsta povrca,

43

,

PRELIVI

OSNOVNI RICEPT 1A MA)ONEZ 2 fumanca

t SK lim una

t vrn goruslce u prahu morska 50

oko 2 dl ulja.

Sok, prah od goruslce I morsku so dobro izmesati. Ulje

dodavati u kapima, stalno rnesajucl.

PRELIV 00 ~lANUTKA S BELlM LUKOM

liz solje izdanaka slanutka (k1ijalo 2 dana) 3 SK vode

4 SK ribanog badema t SK limunovog soka t SK klselog mleka

3 SK iseckane vodopije

4 lzgnjecena cesnja belog luka t 50 g kvarka

so, "kelpamare", biber.

Sve sastojke pretvoriti u kasu i zaciniti, Ako se prlpremi bez vode, moze da se korlsti i kao namaz na hleb.

MA)ONEZ S BADEMIMA 2 SK kase od badema 3-4 SK vode

malo limuna

so

keri

gorusica u prahu biber.

Sve sastojke dobro lzrnesatl.

44

KiNESKI PRELIV

1 liz dl majoneza (osnovni recept) 1 dl mllerama ulupati

1/3 banane pretvoriti u kasu 2 SK naribanog kokosa

1 CK kerija u prahu.

Sve sastojke lzmesatl: koristi se kao umak za lisnatu salatu.

SAlATNI PRELIV "POSEBNO BOGAT" 1 KK limuna

1 KK "plkanta" 1 KK kvasca

1 KK surutke

1 SK kiselog mleka 3 SK mleka

1 SK ulja

1 SK semenja suncokreta 1 KK meklnja .

1 KK psenlcnlh klica 1 SK heljde

liz usitnjenog luka "kelparnare"

so

bell luk po felj!.

Sastojke dobro Izrnesatl i zaclnlt! prema vrsti salate.

ZELENI MAJONEZ

% dl majoneza (osnovni recept) 60 g kvarka

1 vezu persuna iseckati

1 vezu luka drvenjaka, iseckati na kolutlce 1 CK limunovog soka

1 belance tvrdo ulupati malo soli.

Sastojke lzrnesatl.

45

PRILIV OD AVOKADA

1 ociscen avokado iseckati na kornadlce 4 SK mleka

2 SK soka od pomorandfe 3~4 SK klselog mleka

1 CK Iimuna

1 SK majoneza

kerl, biber, so, biljnl zaclnl Iz baste iii suseno bilje (na primer: mafuran, rnajclna duslca, luk drvenjak itd.). Sve sastojke pretvorlti u sitnu kasu, Preliv prikladan kao dodatak za mesanu salatu.

46

LISNATO POVRCE

LlSNATE SAl.ATE

Sto je salata zelenija, to vise vredi!

Lisnatu salatu mesatl s prelivom tek neposredno pre servtranja, posto u suprotnom "splasnjava". Salatu posle pranja ostaviti da se dobro oeedi, iii je rucno iseediti, [er ce u protivnom preliv biti jako razreden. Druge recepte Zit IIsnate salate naci cete, prema nay- 00, na strani oznacenoj u Indeksu.

POL,SKA SAlATA

200 g poljske sal ate

100 g izdanaka suneokreta (visine 8 em) 50g jezgara oraha rascetvorttl

50 g slra lsecl na kocklce

Prelly:

4 SK ulja

1 SK limuna 1 CK surutke

liz Iseekanog luka so

47

SAR£NA SAlATA OD "GLAVI SE(~ERA"· 1 "glavu secera". Iseci na pruge

t bananu iseC! na kolutlce

t jabuku, lsecl na male krlske 1 pomorandia u komadlclrna 3 SK semenja suneokreta Prellv:

2 SK sitno mlevenih oraha

4 SK ulja

2 SK "Molkosana"

po 1 vrn blbera, goruslce u prahu i soli

SAlATA OD CIKORI,E S IZDANCIMA OD RAil 2 pritke eikorlje, is eel na pruge

1 pornorandzu tsect u male krtske 1 solla izdanaka od rail

4 susene sljive Is eel na male komade Prelly:

2 SK kisele pavlake

1 SK maslinovog ulja

po 1 vrn kerlja, bibera i soil.

"ZELINA NADA H

1 30 g poljske salate

250 g spanacau Iistu Isect na pruge 2-3 prolecna luka tsecl na kolutove

1 sargarepu grubo narlbatl

1 avokado oljustitl, raScetvoriti I lsecl na tanke reznjeve

3 SK semenja od bundeve Prelly:

4 SK ulja

• Povrtna bUjka. poznata u ~vajcarskoj pod Irnenom "Zuckerhut". Pripada porodfcf kupusa, wfljenog vrha I Irna sladak ukus. KOristl se u saiatarna.

l

48

2 SK "rnolkosana"

1 lzgnjecen ceSanj belog luka 3 SK milerama

so.

SAlATA OD VODOPIJE U KVARKU

1 salata vodopija Isecena na tanke pruge PrellY:

3 SK kvarka

1 m. iseckani luk 1 zurnance

1 easa kiselog mleka (180 g) 3 SK lim una

1 vrn secera

so.

SAlATA OD VODOPIJE I lZDANAICA SOJE

1 glavtcu glatke sal ate od vodoplje iskidati na komad Ice

100 g Izdanaka soje

2 Sargarepe Isecl na tanke stapiee

112 veze Iimunskog rnattcnlaka lseckatl PrellY:

3 SK IImuna

4 SK malslnovog ulja so, korljandar.

iZDASNA LITHJA SAlATA

8 Ilstova zelene salate Izlomlti na komadlce za zalogaje

1 paradajz, lsecl na krlske

I/Z paradajz-paprlke, tsect na kockice 150 g krastavca, tsecl na kolutlce

112 ~lje kllca plrlnea

3 SK lzdanakaboba mung PrellY:

49

t 5K "rnolkosana"

3 SK maslinovog ulja

t izgnjecen cesanj belog luka 1 vrn. goruslce u prahu "kelpamare", so

1 veza persuna

4 llstica boslljka i

liz luka.

Sve fino usitniti.

ITALI)ANSKA SAlATA

1 glavicu zelene salate I

t g1avicu vodoplje lsecl na komadlce za zalogaje t erveni luk lsecen na tanke kolutove

t kornorac tanko lsecl

4 SK semenja bundeve

Prellv:

t SK "molkosana"

6 SK masllnovog ulja

1 cesan] belog luka Izgnjecltl

1/4 CK razbljenog semenja kornoraca liz CK divljeg maiurana

t vezu svezeg boslljka Iseckati.

SAlATA OD MASLACKA

200 g IIstlea rnaslacka sitno lsecl 200 g sargarepe lzrlbatl

5 SK semenja suncokreta

Preliv:

2 SK kvarka

2 SK mleka 111 milerama 3 SK kiselog mleka

2 SK IImunovog soka paprika, so:

Umesto rnaslacka mozemo upotrebltl I mlade IIstove medvedeg luka.

50

SAlATA OD KILJA

1/4 glavice kelja sitno isecl iii izribati

2 zimske jabuke lseci na tanke krlske Preliv:

3 SK majoneza

1 SK kiselog mleka

1 SK mlevenog paradajza (iz zimnice) so.

KiNESKI KUPUS S PRILIVOM OD KIRlJA 300 g kineskog kupusa sitno lsecl

3 paradajza u krlskarna .

2 mandarlne u prepolovljenlm kriSkama. 40 g grubo izlomljenlh oraha

Preliv:

2 SK kiselog mleka 1 SK IImuna

liz KK kerlja u prahu

1 lzgnjecen cesanj belog luka 1 vrn blbera, 5011

2 SK persuna

1 sltno Iseckana glavlca cmog luka.

Preliv IzmeSatl 5 ostallm sastojclma i ostavitl kratko da odstoji.

SAlATA OD SVEiEG SPANACA

30 g spanaca, sitno Iseci kao na rezance nekoliko Iistova zelene saJate iskidati

1/4 crvene paradajz-paprike lseci na kockice Preliv:

2 SK Iseckanog persuna

2 SK praziluka u koluticlma 2 SK klselog mleka

1 SK klsele paviake

po 1 prh muskata, rnajclne duslce i soli.

51

KOMORAC

Komorec je fak i ubfakva tegobe zefuCd i nadimanja. Ako je njegova zefen los neine I sveze, modemo 1 iseckanu umesett u-seletu. Za ostale recepte s komorecom vidl u fndeksu.

SAlATA OD KOMORAa 5 IZDANCIMA OD BOBA MUNG 1 koren kornoraca Izrendisatl

2 sargarepe Izrendlsatl

1 2 solje Izdanaka boba mung 4 SK semenja suncokreta

2 SK Iseckanog persuna

1 paradajz za dekor

Sledece sastojke miksovatl u sltnu kasu: 2 SK izdanaka sojlnog boba

1 SK Iimuna

t oclScen avokado so

" kelpamare "

tecnost (mleko) po potrebl

1 mall, sltno Iseckan luk, umeSati u masu.

Povrce i semenje suncokreta IzmeSati u clnljl I dekorlsati paradajzom. Preliv prlpremltl u cinijici, gamlrati persunom I odvojeno servlratf.

52

"CIKlTA", SAlATA 00 KOMORACA 1 kornorac isecl na tanke pruge 1 banana u koluticima

Preliv:

4 SK slatke pavlake 1-2 SK ulja

1-2 SK surutke, so

1/3 KK gustog soka od kruske.

Sve izrnesati i posuti grubo naribanim lesniclma.

SAR£NA SAlATA 00 KOMORACA

3 korena kornoraca, sitno izrendisati

1 zelena paradajz-paprika isecena na kolutice 4 paradajza tseci na kocke

1 pomorandia u kriskama

po zelji: 12 masJinki

Kiseli preliv:

2 SK ulja

I SK Iimuna

1,81 kisele pavlake nekoliko kapi meda so

biber

aleva paprika.

SAlATA OD KOMORACA

2 mala komoraca, sitno iseckati liz luka iseckati

3 SK ulja

I SK "plkanta". razrnutlti u ulju 1 SK Jimuna

so

"kelpamare" .

Sve lzmesatl i ostaviti da stoji nekoliko minuta.

53

I{OMORAC S ROTKVlCAMA

I mali komorac, Izrezan na pruge 5 rotkvica. sitno izrendisati. preliv:

I SK ulja 15K limuna

I 5K svapskog sira "kelpamare", malo bibera i soli.

Kurus

Kupus je zdravo povrce, bogato viteminom C i B, kelcijumom, magnezijumom i gvaidem. Presen kupus ne nadima, naroCito eko, radi bolje poanostpvostt. umesemo korijandar, kim iIi seme komorece.

CRVENIKUPU$ CRVENI KUPUS SA SLJIVAMA (3 OSOBI) 300 g crvenog kupusa, sitno naribati

150 g svezlh sljiva (iii 50g namocenlh suvih sljlva)

ocistiti, rascetvortn

5 SK ulja

54

2 SK surutke

3 SK soka od pornorandze po 1 prh clmeta, soli I bibera 1-2 CK meda.

Sve lzmesatl, ostavlti da stojl 1 sat i zacinlt].

CRVENI KUPUS S MAJONEZOM

Crveni kupus sitno naribatl i IzmeSati s rnajonezom i malo

kisele pavlake.

Dodatl zaclne po feljl. CRVENI KUPUS "NORDIISKI" 3 SK Iimunovog soka I

1 SK meda dobro umutltl

50 g suvog grofda (1 saku) ,dodatl i ostaviti da odstojl 1 CK zutog secera

2 Jabuke narlbatl

1 bananu u kolutlclrna 1 mall Juk lseckatl

1 SK ulja

1/4 crvenog kupusa narlbatl III samJetl u mikseru s vodom (vodu

ocedltl), sa

1 KK dumblra ill ljublclce u prahu radi ukusa garnlrati oraslma.

SAlATA OD CRVENOG KUPUSA

400 g crvenog kupusa narlbatl iii grubo Izrendlsati 1 klselu jabuku grubo Izrendlsatl

Prellv:

senf, so, blber

3 SK Ilmunovog soka 4 SK ulja

3 SK soka pomorandze 1 prh secera.

55

BEll KUPUS

SAlATA 00 KUPUSA

2 solje ribanog kupusa I/Z sol]e iseckanog luka 1 paradajz u kaSl

3 SK kisele pavlake, malo meda, urnucen slag i sltno mlevenlh oraha,

soli i blljnlh zaclna.

BEll KUPUS S ANANASOM

100 g belog kupusa lseci na tanke reinjeve 50 g ananasa u kockama

50 g jabuke, grubo rendatl, evtl. banane u kolutima 1 SK slatke pavlake

2 SK majoneza

zacln],

BEll KUPUS S 1Z0ANCIMA BOBA MUNG (4 OSOB1) 200 g sitno narlbanog belog kupusa

100 g Izdanaka boba mung

1 srednjl JUk, lsecen na tanke polukolutove

liz crvene paradajz-paprlke. lsecene na tanke pruge 1 mala sargarepa. grubo narlbana

50 g kokosovih pahuljlca '

3 SK uJja

2 SK plrea od badema 2 SK surutke '

3-5 SK mleka IIi vode 1 SK kvasca.

Povrce I kokosove pahuljlce IzrneSatl u cinlji. Preostale sastojke umutltl u gust prellv, zaclnltl rnorskom solju I prillkom servlranja prellti preko salate.

SAlATA 00 BILOG KUPUSA

200 g belog kupusa, sltno narlbati s

1 KK klma I malo 5011, umesltl I ostavltl da stojl.

56

Prellv:

2-3 SK ulja iii mllerama 1 SK limuna

2 SK svei.eg bilja (persun, mazuran) 1 KK senfa iii

1 prh senfa u prahu. Garnirati 5 paradajzom.

KlSELI KUPUS

Kiseli kupus Ime dejstvo koje Cisti creve i stimultse ih na rad. Ovo se odnosl semo domed narodnl klseli kupUS.

KISELI KUPUS S ORASIMA (40sobe)

500 g presnog klselog kupusa 3 kruske

malo limuna

50 g grubo lomljenih oraha

50 g narnocenog suvog grofda ruzmarin. boslljak.

aleva paprika. ulje. so.

secer.

Kiseli kupus ocediti. Kruske naribati i zajedno sa suvim grozdem, zaclnlma, uljem. IImunom I malo secera. staviti u klseli kupus. Ostavitl da stoji oko 1 sat. probatl I posutl oraslma.

SAlATA OD KISUOG KUPUSA, SARGAlU.PE (IU CVEKLE) 250 g klselog kupusa sltno IseC!

300 g sargarepe ill cvekle sltno narlbati 1 velika jabuka grubo narlbana

1 vellki luk Iseckati

4 SK persuna, sltno Iseckatl 8 SKmleka

2 SK ulja.

57

ukus doteratl 5 "kelpamare" i garnlrati oraslma.

KISEU KUPUS "A L' ANANAS" 500 g klselog kupusa usltnlti 3 [abuke grubo narfbatl

1 luk Iseckatl

1 cesanJ belog luka IzgnJetltl

oko 5 kolutova ananasa u maJim komadima.

Sastojke zarnesatl 5 rnajonezorn i sokom od ananasa. Ukus doterat I a1evom paprlkom.

SAlATA OD I(fSELOG KUPUSA 500 g klselog kupusa tsecl 1 luk sltno Iseckatl

1/4 prazlluka Isecl na tanke pruge 1-2 SK semena klrna

1 SK rlbanog rena

4 SK ulJa.

Sve sastojke umesatl I ostaviti da odstoje.

SARlNA ZDElA KISELOG KUPUSA

1 50 g klselog kupusa usltnltl

liz pomorandi.e u komadlcfma

100 g grozda, Ispolovljenlh zrna

liz crvene jabuke u tanklm krlskama 1 SK Iimuna

1 prh secera

2 SK lesnlka IJuskavo usltnjenog.

Klseli kupus dobro lzrnesatl sa svim sastojclma.

BANANA (F)

je, slicno plodu avokada, punovredno hranljivo tropsko voce. Svi je znaju. Moj otac je nekoliko godina proveo u Floridi, u SAD. Tamo je saznao za sluca] jednog mladlca koji je drzao terapiju s bananama. Punih sest meseci rnladlc je [eo sarno banane s [ednlm plcem. Po sopstvenim reclma, on nikada do tad a nije bio tako zdrav i Cio. Iz toga zakljucujerno da se i banana ubraja u punovredno voce. BuduCi da ne sadrzl nlkakve kiseline, ona je veoma pogodna kao dec presne hrane. Bananu gotovo svuda mozerno umesati, kao recimo u rnlkser-rnusli: uz pornoc banane popravlja se ukus gorkih jela od bilja.

Dosta lose se govori 0 bananama koje kupujemo u prodavnicama. Moj otac je na Floridi posedovao i nekoliko nasada banana i kaze da izmedu "tamosnjlh" i "ovdasnjlh" banana na trzistu ne vidi nikakve razlike u kvalitetu. Banane ne treba previse jesti da nam se nlkada ne bi smuclle.

59

PRAZILUK

I ee k. AlbtaI Q"'fWicprarull. hetgb! 2 II. (0.6 m) or mare

PRAZILUK S CELEROM

2 korena prazlluka, lsect na tanke kolutove 2 jabuke grub 0 narlbatt

112 celera, sitno naribati

2-3 koluta ananasa Iseci na male komade.

Sve zarnesatl 5 majonezom i ukus doterati sa sokom od ananasa. (Moze odllcno da stoji 1 dan).

PRAZILUK SA ilTOM

t solja isklijalog zita (oko 2 dana) 2 solje sitno iseckanog praziluka Preliv:

5 SK ulja

1-2 SK kvasca

so, "kelparnare", keri

SAlATA OD PRAZILUKA 112 praziluka sitno iseCi 2- 3 sargarepe naribati malo rena naribati oraha, po zelji

60

Prellv:

2 SK kisele pavlake t zumance.

2 SK suncokretovog ulja dodati malo surutke u prahu, Izrnesatl sa solju, proveriti ukus.

PRAZILUK "NATUR"

2-3 prazlluka iseCi na tanke kriske Prell v:

3 dela ulja

1 deo Iimuna 1 prh secera

malo naribanog luka.

Sve Izrnesatl i ukus doterati sokom od pomorandze.

PRAZILUK NA FRANCUSKI NACIN 250 g pecuraka Isecl na kockice

100 g praziluka lseci na tanke pruge Preliv:

3 SK bademove We 5 SK vode

2 KKkvasca

so, paprika.

61

PRITKASTI CELER

Pritkasti celer je bogat fosforom koji slu.iijaeanju nervnog sistema. On pod 'sttce epetit i osvekva. Upotrebiti mo.iemo i ne.ine .iutozelene Itstice.

PRlTKASTI CELER NA ENGLESKI NACIN, 2 solje usitnjenog pritkastog celera liz glavice zelene salate

1 solja krastavca

1 paradalz.

Pritkasti celer, zelenu salatu i krastavac isecl na male komade, Izrnesati s rnajonezorn i garnirati paradajzom.

SAlATA OD PRlTKASTOG CELERA I SAMPIN,ONA liz pritkastog celera sitno iseckati

1 mali luk isecl na kolutove

200 g sampinjona Isecl na male komade

1 zelenu paradajz-papriku lsecl na kockice 3 SK semenja suncokreta

Prellv:

2 SK Iimuna 5 SK ulja

t cesan] belog luka lzgnjecltl

62

biber, rnuskat. so, iseekan persun.

PRITKASTI CELER S IZOANCIMA socrva

I pritkasti eeler Iseci na komade od po I em 2 mala paradajza isecl na kockice

1,5 solja izdanaka soclva

liz sol]e koekiea sira

Preliv:

4 5K kisele pavlake 3 5K ulja

2 5K surutke

2 cesnja belog luka gnjeCiti I luk sitno iseekati

biber i so.

SAlATA 00 PRITKASTOG CELERA

1 pritkasti eeler Iseci na fine trake 3 paradajza iseci na male kornade Preliv:

I zurnance

4 5K kiselog mleka 2 5K ulja

so

t 5K mesavine zaclnskog bilja.

63

KORENSKO I KRTOLASTO POVRCE

SARGAREPA

Sargarepa je vrlo laka za jelo pa zbog toga moie da se daje vee i odojcedt u vidu sake iIi kestce. U njoj sedriani karotin, predstepen vitamina A, nsrocito je dregocen za 06

Osta/e recepte sa sargarepom vidi u Indeksu.

SARGAREPA S IZOANCIMA SUSAMA 4 sargarepe izrendisane

t kornorac u malim koekieama liz sol]e izdanaka susama Preliv:

5 5K kiselog mleka t 51<. ulja

t 5K limuna 1 CK meda

1 prh bibera, so.

Dobro lzmesati, ostaviti da odstoji i garnirati poto-

carkorn.

64

SALATA OR SARGAREPE "[GZOTlK" 3 sargarepe naribane

1 [abuka grubo ribana

liz banane u kolutlclrna

112 pornorandze u komadiCima

1/4 avokada u malim kornadlcima 3 SK mekinja

1 SK psenlcnlh kJica 1 SK svapskog sira 3 SK kisele pavlake.

Sve lzrnesatl i dekorisati kornadlclrna avokada.

MIKS OD SARGAREPE

1 SK tnlevenih Iesnlka 1 SK Iimunovog soka 1 CK meda

2 SK kiselog mleka malo soli

2 srednje sargarepe izrendisane 1/4 naribane jabuke

1 SK suvog groida

1/4 pomorandie ukomadiCima.

Od lesnlka, Iimunovog soka, meda i kiselog mleka urnesan preliv i njime pripremiti jelo.

SARGAREPA S KVARKOM

3-4 sitno naribane sargarepe 3 SK kvarka

1 SK vrsaka kopra 1 SK ulja

1 KK Iimuna

so "kelpamare"

3 SK luka iseckati malo meda.

Garnirati kolutlcirna od sargarepe.

65

SAlATA OD SARGAREPE I BUNDEVI Z sargarepe izrendisati

100 g jestive bundeve grubo naribati

preliv:

1-2 SK ulja 1 SK llmuna malo senfa

1 KK majoneza Z SK mleka

so.

Sargarepu lzmesati s prelivom, ostavitida odstoji.

Bundevu umesati kratko pre serviranja, proveriti ukus.

KELERABA

Koristiti sto mladje korenje. Listovi lrna]u visok sadrza] mineralnih materija i vitam ina. Zato bi te nezne delove biljke trebalo, sltno iseckane, da urnesarno medJ usitnjen plod, a ostatak obraditi mikserom.

Za jos jedan recept s kelerabom, vidi ktdeks.

'ElO OD KELERABE

200 g kelerabe rendane 50 g krastavca u krlskarna 100 g sargarepe naribane

1 veza rotkvi ca u tankim krlskama 1 veza vodopije iseckana

66

1/4 luka iseckan

Preliv:

3 SK ulja

I KK kvasca7

1 SK surutke u prahu

1 SK mlevenog badema 1 SK limuna

so, zacini.

Sve lzrnesati i garnirati jednim delom vodopije.

SAlATA 00 KILERABE

1 keleraba grubo tseckana 20 listova spanaca izrezanih liz crvene paradajz-paprike iii

1 paradajz lsecen u male komade Preliv:

2 SK kvarka 5 SK rnleka

1 CK majoneza, nekoliko kapi limuna, biber, "kel-

parnare". so.

KELERABA U PRES NOM OBROKU 4 mlade kelerabe lseckati Preliv:

3 dela ulja

1 dec llrnunovog soka

1 prh secera, malo naribanog luka, iseckan limunski

matlcnlak i persun.

PUNJENA KILERABA 5 mladih keleraba 8 rotkvica

5 SK ulupane pavlake

po 1 SK iseckanog persuna i praziluka, doterati ukus

67

5 malo soli.

Odstraniti tvrde delove kelerabe. 4 kelerabe poprecno

raseci i izdubiti, dok ne ostane ivica tankog zida. Izdubljene ostatke i preostalu kelerabu iseckati i umesati 5 gotovom pavlakorn. Puniti visoko u polutke i dekorisati 5 po jednom rotkvicom.

CVEKlA

5 cvek/om se moze dobro prezimiti. One nas stiti od gripa i nezebe, a njen crveni cok osim toga je koristan protiv bolesti bledila, anemije i rake.

Za druge recepte 5 cveklom, vidi Indeks.

SAlATA 00 CVIKLE S POMORANOZOM

I lepu cveklu iseCi na male komadlce iii nacetvoro i

sitno naribati

I malu pomorandzu iseci na male komade

Preliv:

I SK kvarka

I SK kiselog mleka I KK ulja

1 vrn korijandera

malo naribane kore pomorandze, so.

68

CvrKLA S BANANOM

liz cvekle sitno naribano liz banane izgnjeceno Preliv:

1-2 SK ulja

1 SK surutke

so, .. kel pam are "

Umesto cvekle mogu se upotrebiti i sargarepe.

CvrKlA S ,ABUKOM

200 g cvekle sltno nartbane

1 [abuka grubo rendana (iii 1/2Iuka) Preliv:

3 SK ulja

1 KK kvasca 1 KK Iimuna

SK surutke

SK kase od baderna malo rena.

Ukus doterati zactnorn od soje. Dekorisati naribanim

lesnicirna.

SLATKO ,ELO S CvrKlOM (1 OSOBA) 100 g sitno naribane cvekle

100 g grubo ribanih [abuka

1 SK kisele pavlake

1 SK mlevenih oraha 1 KK meda

1 KK Iimunovog soka 3 SK kiselog mleka

1 SK suvog grozda,

Po zelji dodati malo banane iii mandarinu. Sve zarnesati i odmah servirati.

SAlATA OD CvrKlE SA SMOKVAMA

3 narnocene smokve iseci na kornade

69

1 cvekla naribati

1 i.umance dodati

1 SK ltmunovog soka za ukus.

ROTKVA

Zbog saddanog ulja gorusice, rotkve, naroCito. ~ z~mskim mesecima, ime lekovito dejstvo ne jetru I zuc, podsticuCi razmenu materjja.

Za drugi recept 5 rotkvom, vidi Indeks.

SAlATA OD ROTKVI "StAST" 1 rotkva,

1/3 sitno ribati

2/3 grubo seckati zrna svezeg kukuruza Preliv:

3 SK kvarka

1 SK majoneza so, aleva paprika llz_ 1 SK meda.

70

SAlATA OD ROTKVE I PARADAJZA 1 rotkva naribana

2 paradajza

1 luk iseckan

Preliv:

2 SK kiselog mleka 1 SK ulja

po 1 SK persuna, kopra, iseckanog praziluka malo soli.

Kratko pre serviranja sastojke pomesati s prelivom i dekorisati persunorn.

SAlATA OD ROTKVE "POMOOOR"

1 rotkvu izdeliti uzduz i sltno istrugati

2 [abuke izdeliti na osam i sitno istrugati 20 oraha grubo iseckati

PRELIV:

2 SK ulja

2 SK kisele pavlake 1 SK kiselog mleka 1 SK Iimuna

1 KK kvasca

po 1 vrn bibera, goruslce u prahu, soli.

Ukus doterati s "kelparnare". Sve izrnesati i dekorisati vodopijom iii izdancima lucerke.

JELO 00 ROTKVE

300 g rotkve sitno izrendisati 1 luk (100 g) sitno iseckati Preliv:

3 SK ulja

1 SK kase od badema 1 KK kvasca

1 SK surutke

ukus doterati solju.

71

Rotkvu i luk izrnesati s prelivom i posuti struganim bademom.

CELER

Celer je veliki priftlteIj bubrega i bogat vitaminom E. Za ostale recepte s celerom vidi A1deks.

CELER S KASOM 00 SLJIVA

1 glavicu celera sitno naribati 2 SK limunovog soka

1 [abuku lsecl na tanje kriske vodopba.

Celer i ftlbuku izmesati, poprskati Iimunovim sokom, razdeliti u cinijice i dekorisati vodoptorn.

Preliv:

1 2 sljiva ocisttt! i namoclti

1 cesan] belog luka iseckati

po 1 prh dmeta i praha od korena karanfila 2 SK ulftl

liz luka sitno iseckati.

Sve osim luka, mikserom pretvoriti u finu kasu kofi..! zatim treba Izrnesati s iseckanim lukom i servirati uz salatu od celera.

CalR S IZDAN CIMA SOc.NA

1 glavicu cetera naribati 2 m. [abuke rascetvorln

1 bananu tsect na kolutove 1 m. luk iseckati

2 solje izdanaka soclva Preliv:

1 caSa kiselog mleka (180 g) 3 SK kisele pavlake

15K limuna

72

1 SK ulja

1 izgnjecen cesan] belog luka po 1 prh soli, bibera i secera,

SAlATA 00 CELERA "[GZOTlK" 1 00 g celera sitno naribati

1 SK Iimunovog soka

3 SK soka od pomorandze

1 kolut ananasa Isecl na male komade liz male pornorandze u komadlcima

liz banane u koluticima

liz kivija rascetvontl i iseci na krlskice 5 jezgara oraha izlomiti

4 SK slatke pavlake ulupati 3 SK psenicnih kJica po zelji: 3 SK suvog grozda.

Sve sastojke Izrnesatl i garnirati kivijem.

PARADA,Z PUN,EN CELEROM 2 paradajza

80 g celera

Preliv:

2 SK pavlake 1 SKjogurta 1 SK kvarka

1 KK Iimuna

2 SK sitnog luka so.

Celer urendati u preliv i puniti izdubljene paradajze.

SALATA 00 CELERA I BUNDEVE 150 g celera sitno naribati 1 50 g bundeve

I/Z grubo strugati

liz iseckati na komadlce

Preliv:

2 SK ulja

1 KK "plkanta" 1 SK Iimuna

3 SK kisele pavlake i evtl. 1 SK kiselog mleka

50

1 KK bosiljka.

Ako nema bundeve, moze se upotrebiti i tikvica.

73

74

POVRTNI PLODOVI

KARFfOL

Karfiol je Ieko svarljivo povrce. Sedrii mnogo vitamina B i C. Za jos jedan recept 5 karfiolom vidi Indeks.

KARFIOL S IZDANCIMA BOBA MUNG

I karfiol iskidati na male "cvetice" liz solla izdanaka bob a mung nekoJiko list ova sal ate

I prolecnl luk sitno iseckati.

Sledece sastojke u mikseru pretvoriti u kasu: ostatke karfiola (strucak) sitno naribati

2 SK ulja

2 SK kisele pavlake

I izgnjecen cesan] belog luka I SK lim una

I vrn kima

malo soli.

"Cvetice" karfiola poredati na listove salate, dodati izdanke boba mung.

PreJiv (prethodno 30 minuta na hladnom) naliti preko toga i gotovu salatu posuti lukom

75

f{ARflOL I KUERABA 100 g karfiola iseci

I srednja keleraba (oko 60 g) narendisana

I SK kisele pavlake

I CK limuna

I SK ulja

I SK fino usitnjenog luka

po I prh aleve paprike i ~oJi .

2 SK borazine i krbuljice iseckatl. Sve sastojke izrnesati i servirati. i<ARFIOL PAPRENO

I 00 g karfiola iseckati

I srednja keleraba (oko 60 g) strugana I SK kisele pavlake

1 KK limuna

15K ulja

1 KK luka sitno iseckati

po 1 prh aleve paprike i soli

2 SK borazine i krbuljice iseckati. Sve sastojke lzrnesatl i servirati.

KARFIOL "NOVI NACIN "

1 srednja glavica karfiola 1 solja izdanaka lucerke

2 SK zelenih izdanaka bundeve

2-4 susene polutke od kajslje (narnoceno 12 sati)

2 SK ulja od oraha iii

3 SK slatke pavlake

krupan biber iz mlina .

Kajsi]e miksovati u kasu s uljem i proveriti u~~s. Karfiol izribati, podeliti u cinijice i preko toga posuti izdanke lucerke. Preliv s izdancima bundeve garnirati i odvojeno prlloziti.

76

SAlATNI PRELIV ZA KARFIOL I 00 g posnog kvarka

liz CK meda

1 SK kisele pavlake 1 zurnance

keri, malo soli

2 SK ulja

15K limuna "kelpamare"

4 lista gaveza iseckati.

Sve zajedno umutiti u kasu u mikseru.

SAlATA OD KARFiOlA

250 g karflola sitno strugati 2 m. [abuke grubo strugati

70 g struganog badema iii kokosa Preliv:

2 SK kvarka 1 KK meda

3 SK milerama

2 SK kisele pavlake so.

Sve Izrnesati i garnirati persunom.

POVRTNI PLODOVI

L

78

KRASTAVAC

Krestevsc nem se predstavlja keo sluga /epote. On je odlicsn diuretik, ctstt organizam i preporucuje se protiv snt«! =r=: Sadrii jedva 10 kelorij« ne 100 g i izraztto je bezen! Ze jOs jedan recept s krastavcima, vidi Indeks.

,no 00 KRASTAVCA I BANANE 1 krsstevsc u kockicerne

1 velika banana u ko/utiCima Preliv:

3 5K kvarka

2 5K kisele pevleke 1 5K ulja

1/3 banane izgnjeCiti 2 5K kise/og rnleke

so, a/eva paprika, "ketpemsre",

ORI,ENTALNA SALATA 00 KRASTAVACA

1/2 ma/og karfio/a u ce/ini i/i pode/jen na komadk:e 1/2 sipkastog celere isecenog uzdui.

1 jabuka u ma/im kockicama

2 koluts ananasa u ma/im komedx.tme

1 krastavac prepotovljen uzdui. i istrugan

79

prellv:

I/Z KK blagag kerija

2 5K soka od ananasa 2 51< kiselog mleka 251< ulja

2 5K milerama

malo soli i Iimunskog maticnjaka.

Kratl<o pre serviranja krastavae istrugati i izrnesati s

ostalim

dodaeima. 5alatu posuti iseekanim lesnicirna.

SALATA 00 KRASTAVACA

1 krastavae sitno istrugati preliv:

3 5K rnilerarna

2-3 5K kiselog mleka

po 1 5K gaveza. cubara, kopra, iii

2 5K ulja

1 -2 5K kvasea i bilja po ukusu (v. tabelu, str. 35).

Obe vrste preliva neposredno pre serviranja zaciniti s

malo soli.

PUN,ENI KRASTAVCI 1 krastavac

oko 200 g masnog kvarka 1 paradajz

1 CK izrendisanog luka malo soli i aleve paprike

listovi salate za serviranje

Svapski sir penasto urnutitl, paradajz iseekati na kockice i umesati ga u rnasu zajedno s ostalim sastojeima. Krastavae secl na kolutove debljine oko 2 em. izdubiti kasikorn i aranzirati na Iistove salate. 5ada ove kolutove krastavea puniti urnucenom masom. IIi. krastavae uzduz prepoloviti i puniti abe polovine.

80

PARADAJZ-PAPRIKA

Paradajz paprike preve su bombs C-vitamina; ima ih crvenih, zutih i zelenih.

PARADAjZ-PAPRlKI

2 paradajz-iseci uzduz

1 vezu rotkvica Isecl na komadice 112 luka sitno iseckati

6 SK kokosovih pahuljica Prellv:

1 zumance

1 SK soke od pomaandze 1 SK ulja

1 CK milerama so, divlji maiuran

Sastojke Zil preliv dobro umutiti i zamesati 5 paradajzpaprikama, rotkvicama i lukom. Ostaviti kretko de odstoji I, prema ukusu, dodati oko 6 SK kokosovtb pahuljiea.

SARINA SAlATA 00 PARADAJZ-PAPRIKA po 1 crvenu, zelenu i zutu paradajz-paprlku uzduz iseckati

liz rotkve isecketi na male

kocke

1 luk iseci na sitne kolutove 1 vezu peiSuna iseckati vodopiju ze garniranje Prellv:

2 SK ulja

12 SK surutke 1 SK "plkanta~ liz CK kvasca

1 cesanj belog luka Italljansko zaclnsko bllje

81

rnazuran, zalflja, dlvl]] mazuran, ruzmarin, biber, malo vode i soli.

SAlATA 00 PARADAJZ-PAPRIKA I PARADAJZA 250 g paradajza. iseci na tanke krlske 2 paradajz.-paprike lseci uzduz

2 SK luka sitno iseckati

3 SK lim una .

2 SK ulja

z.acinsko bilje

nesto soli i

zutog secera.

Sve tzmesan i aranzlrati na zelene Iistove salate.

PUNJENE PARADAJZ-PAPRIKI III PARADAJZ Punjenje:

3 SK meke prekrupe 1 SK psenlcnlh kJica 1 SK mekinja

1 SK ulja iii milerama kvacac, so

1 SK sitno iseckanih zelenih paprika iii luka Paradajz.-paprike izdubiti i puniti rnesavlnom. Hrana za snagul

SAlATA 00 PARADAJZ-PAPRIKA "BANANA" .

3 paradajz.-paprike, zelena, crvena, zuta, sitno iseckati

uz.duz

1-2 banane, Ijustiti neposredno pre serviranla, uzduz prepoloviti i iseckati na kolutlce

Preliv:

1 CK "plkanta"

1 CK zutog secera 1 2 SK surutke

1/2 CK "cenovlsa" iIi "kelpamare"

2 SK ulja

82

1/2 case kiselog mleka 1 cesan] belog luka ukus doterati solju

Paradajz-paprlke Izmesatl 5 prelivom, ostaviti da odstoji u frlzlderu liz sata, onda dodatl banane.

PECURKE

Za upotrezu u presnom stanju posodne su sledece vrste pezuraka. sve vrste sampinjona, perenica, vrganj, rUjnica, fukovaca itd. U svakom slucaju, sve pedJrke koje saml sakupljarno treba ispitati. Kod mladih pedJraka, posle dobrogpranja, nije potrebno odstranjivati ni kosuljlcu niti plo dce (lamellen).

Za druse recepte 5 pezurkarna, vidi l!X:Ieks.

'no OD PEtUIlAXA. I CEtERA

150 g celera sitno naribati

200 g pecuraka lsecl na tanke krtske 50 g spanaca lsecl na rezance

1 luk iseckati

prellv:

4 SKmaslinovogulja 1 cesan] belog luka

1 - 2 SK surutke

txbes, so, "kelparnare"

83

sastojke izmesati 5 prelivom i aranziratt na Iistovima spanaca.

PECURJ([ "NATUR"

250 g pecuraka iseci po "plocicama" 4 SK ulja umesatl

3 KK kvasca i

liz CK soli zajedno lzrnesati i dodati

liz Iuka sitno iseckati i dodati, ukus doterati 5 malo "kelpamare" .

SAlATA OD SAMPIN,ONA "PARIZ"

300 g samplnlona iseckati na kornadice i odmah izmesati 5 prelivom

2 sargarepe grubo nastrugati 100 g rnaslacka grubo lseci Prellv:

1 KK goruslce biber. so

3 SK limuna

4 SK maslinovog ulja.

SAlATA OD SAMPINJONA I PARADAJZA 250 g sarnplnjona Iseci na listove 4 paradajza u kockama

1 blag luk sitno iseckati

Prellv:

1 SK ulja

1 SK Iimuna

1 solja prirodnog jogurta 1 CK meda

biber, so

Garnirung:

izdanci od vodopije iii lucerke.

84

POSLASTICA 00 SAMPIN,ONA "PILCKfPFU" 30 s sampinjona

1 SK limunovog soka 6 SK mleka

60 s kvarka

biljni zacinl

1 list ielatina (razrneksati u hladnoj vodi)

Svapski sir. rnleko i limun zajedno umutiti u penastu masu i doterati ukus. Sampinjone oprati i iseci na lisrice iii kockice, pa izrnesati s prethodno umucenorn masom. Odrneksali zelatin potpuno rastvoriti s 2 SK kljucale vode i polako rnesanjern dodavati u masu. Dobro umutiti i uliti u hladno isprane modle. Ostaviti

na hladnom.

PARADAJZ

Paradajz je bogat vitaminima i mineralima. ali ako se upotrebi nedozreo, ima visak kiselina, pa je stetan za [elo. Paradajz dozreva i posle branja. Za druge recepte s paradajzom. vidi mdeks.

85

SALATA 00 PARADAJZA "IZRAIL" 3 paradajza u kriskarna

2 blaga luka u kockicama Preliv:

1 00 s avokada 1 SK gorusice

1 SK kisele pavlake po t prh bibera i soli

Sastojke za preliv umutiti i pomesati s paradajzom i

lukom.

SALATA 00 PARADAJZA I KRASTAVACA

1 solja paradajza u kriskarna iii komadiCima

1 SK ulja

1 solja krastavaca tanko narezati na kolutove iii kocke

Preliv:

1 SK ulja

t CK limuna

1/2 sitno iseckanog luka

t SK iseckanog persuna malo cubara

Kratko pre serviranja salatu zaciniti solju. Po ielji do-

dati i 1 solju narnocenih iitarica.

SALATA ZA POTENCIJU

1 solja isklijalog boba mung 1 solja paradajza u kockarna 1/2 sol]e jabuke grubo ribane Preliv:

1 veliki cesan] belog luka izgnjeCiti

1 CK goruslce

3 CK avokada izgnjeciti 2 SK ulja

1/2 luka iii malo prazlluka

1 SK vrsaka kopra iii miloduha zacinitl alevom paprikorn, solju i zacinom od soje. Ovaj pikantni preliv

86

zarnesati s gornjim sastojcima i ostaviti da odstoji oko liz sata.

SAlATA OD PARADA,ZA I BANANA 2 solje paradajza u koekama

2 solle banana u maJim koekama

Od sledeCih sastojaka naclnitl gusti preJiv: 1/4 banane izgnjeciti

1 KK U pikanta"

I SK ulja

po 1 KK surutke i kvasca, soli i "kelpamare"

3 SK semenja suncokreta i evtl.

1 KK kase od badema.

PARADA,Z S OVSENIM PAHUL,ICAMA Sastojci:

6 SK ovsenih pahuljiea voda

1 paradajz

persun, luk, so. majonez iii ulupan mileram

Ovsene pahulJiee narnocltt 3-4 sata U onoliko vode koliko one upiju. Masu u sloju od oko 1 em rasporediti na ravnu cinlju ill na cinijiee. posolltl, preko nje poslagati krlske paradajza i posuti iseekanim lukom i persunom. Preko svega nalltl majonez iii mileram.

87

TIKVICE

zucchini.

Cucurbita pepo melopepo

Umesto tikvica maie se koristiti i jestiva bundeva. Za drugi recept 5 tikvicama. vidi Indeks.

SAlATA 00 TlKVlCA

250 g tikviea grubo naribati 10 jezgara oraha izlomiti

1 SK semenja suneokreta I/Z luka iseekati

Preliv:

I cesan] belog luka izgnjeCiti 1 SK Jimuna

1 SK ulja

po t prh bibera i soli i po zelji kim.

SAlATA 00 TlKVlCA I POMORANDZE 200 g tikviea istrugati na staplce

1 pornorandzu isecl na male komadlce 20 "kernels" grubo iseekati

Preliv:

2 SK ulja

2 SK limunovog soka

88

po I prh soli i secera.

SAlATA OD TIKVlCA I vocx I mala tikvica

2 breskve

2 kajsije iii sljive 2jabuke banane

sve iseckati na kockice i izrnesati s prelivom PreUv:

4 SK kvarka

1 SK Iimunovog soka 3 SK ulja

3 SK milerama

2 SK semenja suncokreta.

Oobro lzrnesatl i uk us doterati uz pornoc soli, secera (meda) iii biljnih zacina ("cenovis"). Vrlo ukusno u kombinaciji s malo. psenlcnlh klica.

TIKVlCA I CVf.KiA

200 g tikvica grubo naribati 1 00 g cvekle sitno naribati

1 00 g jabuka grubo nastrugati 50 g oraha iseckati

oko 4 SK kisele pavlake.

89

RAZLICITI RECEPTI 5 POVRCEM

SAlATA OD GRASKA

250 g svezeg mladog graSka I SK ulja

I SK Iimuna

2 SK milerama I prh secera

I izgnjeCen cesanj belog luka 3 SK iseckanog persuna.

Sve dobro tzrnesati i zacintt! s malo bibera i soli.

SAlATA OD KARfIOIA

1-2 komadlca kafriola sitno iseckati 2 SK badema iseckati

1 SK kirna

Preliv:

1 ribana jabuka 1 jaje

100 g kvarka 1 SK Iimuna

1 dl mleka

3 SK ulja

zaciniti s 1 prh soli i malo secera

Preliv izmesatl s karfiolom i posuti bademom i kimom.

KAltFIOL U UMAKU OD PARADAJZA

500 g karfiola sitno izrezati po d uzlnl 2 paradajza lsecl na komadice 5SKsusama

3 SK semenja suncokreta

Sledece sastojke mikserom umutiti u kaSu:

3 velika paradajza

90

2 SK kiseJog mleka liz KK lim una

I/Z Juka

po t prh secera i soli

Preliv Izrnesati s ostalim sastojcima i zaclnlti s malo

majcme duslce.

BROKELJ

2 brokelja u tankim krtskarna iii iseckano

I paradajz u kocklcarna

Preliv:

2 SK milerama iii mleka t SK kisele pavlake

1 SK majoneza

so

Tvrdi dec stabljike rnoze da se isece i upotrebi za rnik-

sovan]e,

SAlATA oo CRNE ROTKVE.

500 g erne rotkve oljustltl i odmah ribati u preliv

Preltv:

2 SK kisele pavlake 1 SK Iimuna

2 SK ulja

5 SK mleka korijandar

2 SK mlevenih oraha malo soli.

SPARGLE S PARADAJZOM

2 tanke spargle oljustit! i tanka isecl

1 SK majoneza

2 paradajza

2 SK iseekanog parsuna

Paradajz tsecl na kriske I aranzlratl ih na jednoj ciniji. Majonez lzmesatl sa sparglom I rasporediti u gomlli-

91

carne po kriskama paradajza. lzdasno posuti persunom.

SALATA on LUKA

4 mlada luka ocistlti i iseci na tanke kolutove

10 rotkviea sitno naseci

2 SK praziluka lsecl na kolunce

Preliv:

3 SK maslinovog ulja

1 SK surutke

1 SK kvasca

malo soli i bibera.

Luk, rotkvlce i prazlluk lzmesatl s prelivom i ostaviti da

stoji liz sata.

PIKANTNA SALATA on DlNJA 100 g dinja

50 g salatnog krastavea 1 CK kockica luka

15K ulja

1 SK klselog rnleka

1 KK Iimunovog soka

so. biber, secer, dumbir u prahu, keri.

Din]u i krastavae ocistlti i tseci na koekiee. Od koekiea luka, ulja,kiselog mleka i limunovog soka naclnlti prelfv, zacinltl ga navedenim sastojcima i preliti preko salate.

MESANA SAlATA S IZDANCIMA

1 selja izdanaka (od sociva, boba mung, semenja sun-

cokreta. slanutka)

Preliv:

1 SK pavlake

1 CK "plkanta" 15K ulja

1 CK kvarka

1 izgnjeceni cesanj belog luka, "kelpamare". so

92

1 SK iseckanog persuna.

Izdanke izmesatl s prelivom i ostaviti da malo odstoji.

ZILENI "MIKS"

250 g sezonskog zelenila (gavez, borazlna. rnaslacak, hajducka trava, mlsjakln]«, koprlva, bokvica, persun) 3 SK ulja

1 SK kvasca 1/4 CK soli

bastensko zacinsko bilje i evtl. beli luk

Dodatke zajedno umiksovati u finu kasu i dodati sle-

dece:

2-3 SK psenicnlh k1ica liz iseckanog crnog luka

3 SK semenja (suncokret, bundeva. heljda, susarn, laneno serne), za one koji ne mogu da zvacu, semenje samJeti;

nesto mleka, vee prema gustoci mase.

Gorcinu dobijene zeIene mase moi.emo ublaziti uz pomoc banane, jabuke, surutke iii meda. Uz lsecene komade paradajza ovaj musli postaje socan,

93

MUSLI

SLATKJ

Slat/d musliji najbolje su prtlegoden! za dorucek, ali i za nocne obroke. Potrebne pehuljice i bresne, ako je moguce, ne bi trebalo drceiati u zalihama, nego ih mleti i sveie pripremati svakoga dana.

DORUtAK (1-2 OSOBE) liz banane tzgnlecit! 1 [abuka naribati

3 SK mleka

4 SK ovsenih pahuljica

1 SK prosa samlevenog 1 SK mekinja

1 SK psenicnih klica 1 KK heljde

1 SK semenja suncokreta

2 SK suvog groi.da narnocenog . 1 SK surutke u prahu

evtl. sezonsko voce u kockicama.

MUSLI OD PSENICNIH KLICA (1 OSOBA) 2 SK psenicnih kllca

3-4 SK vode

1 slatka [abuka 2 SK limuna

4 SKmleka

1 SK milerama iii kiselog mleka, evtl. malo rneda.

voca iii namocenog susenog voca.

94

MUSLI ZA GRJCKANJE (1-2osobe)

50 g heljde

25 g mlevenog jezgrastog voca 4 SK ovsenih pahuljica

1 SK suvog grozda

1 dl milerama

I SK meda

2 urme iseckane 1 jabuka ribana.

MUSLI S KROMPIROM (2 OSOBE) 1 jaje dobro ulupati

1 KK limunovog soka

I veliki krompir octsntt od ocica i sitno naribati 1 jabuka grubo rib ana

1 bananu izgnjeciti

4 SK ovsenih pahuljica

4 SK bobicastog voca (rnoze i iz zamrzlvaca) Sastojke urnesavatl rucno viljuskom jedno po jed no.

Musli treba da bude veoma vazdusast, Odmah servirati, jer musli ne sme da stoji.

MUSLI OD SUSAMA (1 OSOBA) 2SKsusama

I SK psenlcnlh kJica, oboje zajedno grubo sam

leti

I solja voca iii bobica

2 SK kvarka malo zutog secera i "basina". Sve izrnesati i dodati

2-3 SK ulupane slatke pavlake.

1

95

MEKA PREKRUPA

(u vodi narnocena)

Ljudi slabog zeluca bolje je de se odreknu muslija s psenicom, raZi, jecmom iIi pirtncem. Ove vrste Ziterice, a nerodito psentce, sedrie mnogo skrobe i zeto su malo teie za varenje. Medutim, najbolje je de to semi lsprobete s malim koliCinama. Umesto psenice, mozete koristitt mekinje i psenicne klice.

VOCNA KASA

I 25 g psenlce iii ovsa sveze samleveno

200 g bobicastog iii nekog drugog mekog voca 2 SK meda

I dobro uzrela banana

I dl slatke pavlake ulupati.

Prekrupu ostaviti da odmekne oko 2 sata iii preko noel. Voce, med i bananu zajedno umutiti u kasu. Na vocnu kasu i umucen slag staviti prekrupu.

BRZI DORUCAK (1 OSOBA)

4 SK psenlcne prekrupe 3 smokve i susene sljive I jabuka

I SK suvog grozda

Psenlcnu prekrupu i smokve ostaviti da odmeknu u vodi preko noel. Ujutru jabuku grubo naribatii zajedno sa suvim grozdern urnesati.

MUSLI SA CETIRI ZITARICE (1 OSOBA)

po 1 SK [ecma, rafi, plrlnca, psenice 1 susena banana

I jabuka

5 jezgara oraha 3 SK kefira

ako Je sezona: kivi iii grozde

96

Zitarice grubo sarnleti, bananu iseci na kolutlce, pa oboje ostaviti da odmeknu preko noel. Sledeceg dana naribati polovinu jabuke. drugu polovinu iseCi na kockice, orah usitniti i odmah, zajedno s kefirom i bananom (sa vodom od namakanja) izrnesati s mekom prekrupom. lzdasno garnirati klyijern iii groidem.

Musu S PROSOM (' OSOBA) 3 SK prosa grubo samJeti jabuke grubo naribati

1 bananu izgnjeCiti

2 SK slatke pavlake uJupati 1 SK iseckanih bad em a

1 CK surutke u prahu

1 vrn cimeta

malo limunovog soka.

Prekrupu od prosa ostaviti da odmekne u vodi preko noel i ujutru lzrnesati s ostalim sastojcima.

MUSLI 00 MEKf. PREKRUPE (1 OSOBA) 2 SK ovsa grubo samJeti

1 SK semenja suncokreta 1 SK heljde

1 SK komadlca bad em a I SK suvog groida

sve zajedno ostaviti u vodi preko nod. 1 bananu izgnjecitt

pomorandie u komadima

1 CK limunovog soka dodati u masu sledeceg dana.

Musli ZA oRuiEN,E (3 OSOBE) 8 SK integralnog pirlnca

1 SK suvog groida

4 SK U kernels"

4 urme

97

2 pomorandie iii 10 kajsija

2 SK semenja suncokreta 2 SK lanenog semena

4 SK punomasnog kvarka 1 vrn cimeta

oko 1 CK meda.

Plrlnac grubo samleti i prethodno vece ostaviti da odmekne zajedno sa suvim grozdern. Sledeceg dana badem i "kernels" grubo iseckatl, a urme usitniti. Pomorandze iii kajsije (prema sezoni) iseckati na komadice. Sve sastojke lzrnesatl s mekom prekrupom i ukus doterati s medom.

IZDANCI

U vezi 5 proizvodnjom izdanaka i kiica, vidi str. 133.

MUSLI 00 IZDANAKA SO,INOG BOBA (3 OSOBE) I/Z solje izdanaka sojinog boba

1 jabuka u malim kockicama

2 banane u kolutlclma

I kruska u kockicama

1 0 urmi usitnjene

4 SK naribanog badema

2 SK isklijalog semenja suncokreta 12 SK kiselog mleka (oko 2 solje)

1 SK meda.

Sve sastojke izrnesati i po ielji malo zasladiti medom. iii. musli rasporediti u cinijice. poprskati Ilmunom i preko svega preliti kiselo mleko.

RA,zLI (1 OSOBA)

3-4 SK izdanaka pirlnca

98

2 SK kvarka 2 SK rnleka

1 CK limunovog soka malo limunove kore

1 jabuka sitno naribana banane u koluticlma

4 susene sljive, narnocene u komadlcima 2 SK ribanog kokosa

4 SK mekinja.

Sve tzrnesan i po ielji dodati sezonsko voce.

Musli OD lZDANAKA PROSA (2 OSOBE) 1 selja izdanaka prosa

4 SK ovsenih pahuljica

1 SK mekinja

2 SK semenja suncokreta

1-2 koluta susenog ananasa, narnocenog, iseckati

na komadice

1 ribana [abuka

5 SK slatke pavlake ulupati liz CK lim una

1 prh clmeta i karanfllovog korena u prahu, meda po potrebi.

SAlATA OD IZDANAKA (1 -2 OSOBE) 2 SK psenlce

2 SK raii

I/Z avokada

liz pomorandze 1 KK meda

1 SK surutke 2 SK oraha

1 prh cimeta malo surutke

Psenlcu i rai ostavltt da klijaju zajedno (oko 3 dana). Polutku avokada pailjivo izdubiti, a sadrza] tseci

99

na kockice. I polovinu pomorandie iseci na kockice, orahe iseckati i izrnesati s preostalim sastolctrna i izdancima. Salatu, ako treba, oplemeniti mileramom i masom napuniti izdubljenu polovlnu avokada.

SUVI MUSUJI

Suvi musli moramo temeljito da zvacemo i zveksnjem prozmemo pljuvackom. Buduc! ~a on p~~:iC~O ne sadrii nikakve tecnosti, uz njega mozemo pitt casu

caja, surutke iii mleka.

SlADAK SUVI MUSLI (1 OSOBA) 2 SK grubo mlevenog ovsa 2 SK mekinja

t SK ulja

2 KK meda

1 SK soka od pomorandie

1 SK namocenog suvog grozda evtl. kim.

PROSO S MEDOM (1 -2 OSOB£) 6 SK brasna od pros a

~ SK mekinja

1-2 SK surutke u prahu 2 SK ulja

2-3 SK meda.

Prvo lzrnesatl med i ulje. a zatim dodati ostale

sastojke.

Meldnje koje se neleze u suvom musliju veoma su zdreve. ZahvaljujuCi sedrienlm baJasnim metertjerne, one Ieee i proliv i zetvor, dekle, sluze keo regulator. Osim toga, one sedrze mnogo vitemine B i mineralnih

soli.

100

PIKANTNO ...

SUVI MUSLI

2 SK semenja suncokreta 1 SK semenja bundeve

1 SK heljde zajedno sitno samleti 5 SK mekinja

2 SK ovsenih pahuljica

1 SK semenja suncokreta 1 KK lanenog semena

2 SK ulja

1 KK kvasca

1/4 CK soli dodati i evtl. ukus doterati s "kelpamare" Alternative:

"Plkant" (rastvoriti u ulju). surutka, iseckani JUk. [ezgrasto voce. psenicne klice, susam.

L,UTI PIRlNAC

2 SK pirinea

1 SK zrna ovsa

1 SK susarn, sve sitno samleti 2 SK mekinja

1 SK kvasca

1 SK ulja

1 paradajz u kriskfcarna, morska so, malo naribanog rena.

MUSLI OD PRIKRUPE"PROSA 2 SK prekrupe od prosa 2 SK heljdine prekrupe

1 SK heljde u zrnu

1 SK lanenog semena

1 KK mlevenog susama 2 SK mekJnja

1 KK kvasca

101

1 SK semenja suncokreta 1 vrn kerija

1 KK ulja

U kelparnare", so

Prekrupu i zrno zajedno ostaviti da se narnoce u onoliko vode koliko mogu odmah da upiju. Posle oko 4 sata dodati preostale sastojke. rnesajucl, kao i malo iseckanog luka, po felji.

MEKA PREKRUPA, PIKANTNO 6 SK meke prekrupe

1 SK kvasca

2 SK ulja

2 SK iseckanog luka

1 lzgnjecen cesan] belog luka

3 SK paradajz-paprike u kockicama malo gorusice u prahu iii naribanog rena 2 SK semenja suncokreta i evtl.

1 KK biljnog praha.

Svti: MUSLI OD IZDANAKA ZITARICA

liz solje lzdanaka zltarlca (psenlca, raz, ovas itd.) 1 SK semenja suncokreta

2 SK mekinja

2 SK mlevenih badema 1 KK kvasca

umesatl sa:

1 SK ulja solju i "kelparnare" m.

liz sargarepe ribane 2 SK kiselog mleka t SK kvarka

so, "kelparnare".

102

KROMPIR S PSENICNIM KLiCAMA t 50 g kvarka

2 SK milerama

2 presna kromplra t paradajz

t veliki luk iii

liz struka praziluka

3 SK iseckanog persuna 4 SK psenicnlh klica

1 CKkvasca

so, "kelpamare"

Svapski sir I mileram zajedno dobro umutitl I u smesu rendlsatl krornplr. Paradajz rniksovatl iii iseCi na sasvim male kocke. Luk Iii praziluk sitno iseckati i dodati u masu uz druge sastojke.

T

103

SLATKAJELA

KREMOVI

KRE.M OD JABUKA

500 g jabuka iseckatl na komade 8 SK namocenog suvog grozda

1 SK limuna

malo cimeta

naribana kora limuna

za Idsele jebuke:

t SK meda

t SK "bastna".

Sve sastojke sipkastim mikserom pretvoritl u flnu kasu. 1 dl slatke pavlake cvrsto ulupatl I zarnesatl s kremom. Dekorisati Iseckanim bademom I suvim grozdern. Za promenu, sezonsko voce tsecl na ko-

made i dodati.

KREM OD KAJSIJA

250 g svezih kajsija (t) iii

20 susenlh polovina kajsija (2) 7 SK suvog groZda iii

23 SK meda

150 g kvarka

I vrn dumbira

t dl slatke pavlake ulupati

1 • suvo grozde 3 sata namoclti, sveze kajsije tsect na komade i obole, zajedno s kvarkom I dumbirom pretvoriti u kasu. Ulupanu pavlaku urnesatl.

2. Susene polutke kajslla I suvog grozda zajedno narnocitl u 2 dl vode. Posle oko 10 sati dodatl kvark i dumbir i pretvorltl u kasu. Pavlaku domesatl. Obe varijante stavitl oko 2 sata na hladno pre serviranja.

104

KREM (Ill SlADOLED) OD VANILE 60g meda

2 jajeta

I paketic vanilin-secera 2 dl milerama

Med, iumanca i vanilln-secer zajedno umutiti. Belance i mileram (slatku pavlaku) umutiti i zamesati s pripremljenom masom.

Ovaj krem pogodan je i za zemrzevenje. U takvom slucaju trebe upotrebiti oko 109 vise meda.

KREM OD BADEMA SA ZElATINOM 2 solje mleka

I KK vanllm-secera 4 SK zutog secera

4 SK bademove kase 4 listlca zelatlna

2 dl slatke pavlake

Mleko s vanilin-secerom, iutim secerorn i badernovorn kasorn dobro izrnesati. Odrneksali zelatln lstisnuti, rastvoriti u 4 SK kljucale vode i dodati mleku. Sacekan da masa pocne da se zgusnjava, pa u nju dodati zasladenu i ulupanu pavlaku.

KREM OD ,ABUKA I ,OGURTA S KUPINAMA 2 dl jabukovog soka

3 listica zelatina

3 zumanca

4 SK zutog secer a

2 belanca cvrsto ulupana

t 80 g jogurta (kiselog mleka) 300 g kupina

t jabuka. y

Zelatin staviti u hladnu vodu. Zumanca i secer penasto umutiti, a mlaki jabukov sok polako dodavati.

105

Zelatin istisnuti, rastvoritisa Z SK kljucale vode i dodati u masu sa zumancima. Kremu ostaviti na hladno 2 sata. U to umesati najpre jogurt, pa cvrsto ulupana belanca. Kupinerazdeliti u cinijice, preko njih staviti

kremu i garnirati kriskicarna jabuke. .

DESERT AVOKADO

I I/Z susena banana I/Z avokada

liz banane

I CK Iimunovog soka 100 s kvarka

liz dl milerama

Susene banane lsecl na kornadice i ostaviti da odmeknu oko 3 sara. Zatirn usitniti avokado i bananu, zajedno s Iimunovim sokom dodati uz susene banane i pretvoriti u kasu. Kvark umesati metlicom za rnucenje u dobijenu masu. Po ielji ovome dodati i malo tecnog milerama i odrnah servirati.

Za krem 5 kupineme, vidi str. 105.

VOCE

106

PUNJENE JABUKE

4 velike jabuke

1 KK limunovog soka

2 SK mlevenog badema 5 iseekanih urmi

1 SK iseckanog suvog groida 2 SK ulupane slatke pavlake za garniranje:

2-3 mandarine iii

1 pomorandia.

[abuke prepoloviti, izdubiti (iviea mora biti najmanje 5mm debljine) i premazati limunovim sokom. lzdubljen sadrza] jabuke iseekati i Izmesati s preostalim sastojcima. Masu puniti u polutke jabuka, garnirati krlsklcama mandarine ili po moran die i odmah servlratio

BRESKVI NA RUSKI NACIN 4 zrele breskve

250 g punomasnog kvarka 1 SK bademovog mleka

1 SK bademove kase

1 vrn kore od pornorandze 1/2 CK vanillnsecera

1 solja ogrozda (moze i lz zamrzlvaca)

2 SK suvog grofda (namoceno) ili meda

Breskve prepolovltl i izbaeitl kostlce, Kvark, rnleko, koru pomorandie, bademovu koru i vanllln-secer zajed no umutiti u flnu kasu I masu puniti u breskve. Ove stavltl da se jako ohlade, all ne da zamrznu. Pre serviranja ogrozd i suvo groide (iii med) kratko razbiti sipkastim mlkserom i razdeliti na polutke breskve.

HlADNO POSLuiEN,E OD BOBICA S KVARKOM Po osobl:

1 50 g boblcastog voca

107

34 SK kiselog mleka iii jogurta 40 g kvarka

1 KK limunovog soka i malo naribane kore 1 KK meda

Svapski sir s kiselim mlekom, rnedorn, limunovim sokom i Iimunovom korom umutiti u kremastu masu. Polovlnu bobicastog voca izgnjeciti

kroz sito (ne miksovati zbog semenja), urnesati u prlpremljeni krem. U case puniti red po red bobiea i kreme.

MEDI JAGODE

1 dl soka od pomorandze 2 SK meda

2 dl milerama 3 SK badema 500 g jagoda.

Med rastvoriti u soku od pornorandze (evtl. smlaciti). Mileram ulupati, bademe naribati i oboje pafljivo pornesatl sa sokom od pomorandie. Puniti u ease nalzrnenlcno jagode i mileram s medom.

SAlATA OD JAGODA S IZDANCIMA SUNCOKRETA 1 solja jagoda

1 solja izdanaka suneokreta 1 pornorandza

1 SK limunovog soka

1 KK ribane kore pomorandie vode prema potrebl

Ove sastojke umutiti u kasu.

2 solje jagoda (velike jagode prepoloviti) 1 banana u koekama

slatka pavlaka

izdanci suneokreta.

Jagode i bananu Izrnesati s prelivom i garnirati pavlakom i izdaneima.

108

Ovsf recept moze de se pripremi is odmrznutim jagodama.

SAlATA OD IZDANAKA LUCERKf (ALfALfA) 2 solje izdanaka lueerke

2 nektarine lseci na delove 3 kivija u krlskarna

9 "kernels" izlomljeni Preliv:

I banana u komadima

I nektarina u komadima 8 SK mleka

I prh cimeta

malo limunovog soka 3 SK suvog grozda.

Na 3 desertna tanjira s nektarinama i kivijem naciniti venae i unutra rasporediti izdanke. Sastojke za preliv pretvoriti u kasu i u sredinu uliti izdanke. Izlomljene "kernels" posuti po salati.

MESANA SALATA OD DINJE

10 susenlh sljiva Iseci na komade i namociti I lubenieu izdubiti, sadrzlnu lsecl na koeke

I grozd (velike bobiee prepoloviti)

I krusku Iseci na koekiee

4 SK meda i

I dl jabukovog soka.

Sve zajedno zamutiti i Izmesati s vocern.

109

DINJA

Dinja predstavlja idealnu presnu hranu, posto je

100% bazna, a ipak se ubraja u voce. Dinja srednje vellcine iii polovina velike predstavlja obrok za jednu osobu.

Naialost nlsu sve dinje tako slatke, buducl da se

cesto beru nezrele. Skoro da je pitanje igre na srecu, kako naci slatku dinju. Strucnjacl za presnu hranu kazu da dinju treba jesti bez ikakvih dodataka, ako ne zelimo tegobe.

110

ZELfRANE POSlASTICE f SLADOLEDf

"KA.sATA" 5 BANANAMA

1 bananu tsect na kolutlce

1 solja sitno iseckane dlnJe iii ociscene. ispolovljene tamne tresn]e

liz solje sveieg iii susenog ananasa sitno iseckati 3 SK oraha iseckati

150 g kvarka

2 SK majoneza j SK Iimuna .

1 prh soli

1 f)L ulupane pavlake.

~ .. e sastojke dobro lzrnesatl staviti u kalup i drzatl oko 4 sata u zarnrzlvacu. Pre serviranja izneti da se malo odrnrzne, izvaditi iz kalupa, lsecl na kriske i garnirati treSnjama iii dinjom.

SlADOLED III KRIM OD KUPINA 300 g kupina

1 prh bibera

1 SK koncentrovanog soka od tresnle 1 zumance

2 SK meda

I

I

I

I I

I

I

III

I DL milerama I belance

1 prh zutog secera nekoliko kupina

1 dl jabukovog soka 300 g kupina

300 g kupina izmiksovati s biberom i sokom od rresnje. Ostavltl da se kiseli poklopljeno 1 sat. Zumance i med penasto umutltl, dodati prethodnoj mesavlnl i dobijenu masu staviti na hladno.

Tvrdo ulupati najpre mlleram, pa onda i belance sa zutlm secerorn i zamesatl s masom. Ovakav krem rnoze da se servira i nezarnrznut, garniran s nekoliko kupina.

Siadoled: masu zamrznuti (povremeno prornesati). 1 dl jabukovog soka s 300 g kupina zagrejati na 40° C i naliti preko mase izvadene iz kalupa.

SLADOLED OD votA I JOGURTA 3 dl jogurta

6 SK voca

2-3 SK rneda

1 KK Iimuna

1 dl milerama

lzmesatl [ogurt, Izgnjeceno boblcasto voce iii kaslrano drugo voce. med i Iimunov sok, dodati ulupanu pavlaku i lako prornesati. Usuti u jedan sud iii u pi astlcne caSice i zamrznuti 3 sata.

"SE.RBET" OD BOBICA

1 kg boblcastog voca 150gmeda

2 SK limunovog soka, evtl. 4 SK gustog soka od tresnje 2 belanca

112

Bobice ocistiti. slpkasttm mikserom pretvoriti u kasu i dobro umutiti s medom. Iimunovim sokom i sokom od tresnje. Masu staviti u zarnrzlvac i ostaviti da se steze. Viljuskom cesce dobro promesati. Belance tvrdo ulupati i dodati, zatim do kraja zamrznuti. Oko 15 minuta pre serviranja odmrznuti, iseci na kriske i servirati kao hladan kolac, iii kao kugle sladoleda.

SlADOLED S KVARKOM 150 g masnog kvarka 1 50 g posnog kvarka 4 SK secera

1 paketlc vanllin-secera 2 zumanca

1 dl pavlake ulupati voce.

Sve sastojke zajedno urnesatl. U1upan slag dodati u masu. Uliti u hladno isprane ca.sice od jogurta. lzvaditi lz ca.sica i servirati evtl. s vocern.

Za sladoled od vanile, vidi Kremovi, str. /04.

113

HLt:,B, LUKSUZNO "PECIVO"

V.UNE NAPOMENE:

Hleb i keks susiti na sitime, koja mozemo de naCinimo semi od Beane mreze i drvenih lajsni, a susimo leti na suncu i zim! iznad grejne ploce iIi u detlmicno otvorenoj pecnict. VaZno je da temperatura ne prelazi 40° C.

"Pecivo n je najukusnije dok je jos donekle meko, ali vtse nije savitljivo (vreme suserf« oko 3 sata).

Ked su testa preterano vlaZna iIi suva, to lzfedneeavamo mlevenim oresime, bresnom iIi susenim vocern. a u slucaju hleba, vodom iIi uljem.

Testa razvijamo na bresnu od oraha iIi zttarics, ne semenju, ribanom kokosu itd.

Ovako naCinjen hleb i "pecivo", eko ih smestimo u kutijama u triiider, osteje svei oko mesec dana.

Ze usitnjavanje susenog voca i or aha pogodna je kompaktna kuhinjska masin« s ncdevima utoscime iIi mali mikser. Z~ .'Jevolju mozemo zavrsiti posao i bez mssine za meso.

HLEB

Hlebno testo treba odmah obraditi pasta ce Insce posteti suvo i lomljivo.

HLEB

400 g raii 200 g psenlce 150 g jecma

1 50 g integralnog plrinca sve samleti i izrnesati 200 g suvog grozda

114

2 dl vode

1 KK soli rastvoriti u vodi '/z dl ulja.

Sve dobro izrnesati i propustiti kroz rnasinu za meso. Izmesiti i razviti na debljinu od oko 3-4 mm iseci na komadevellcma 5-7 em- iii vee prema nameni) i sustrt,

HLEB S UlJARICAMA

500 g raii grubo samleti 1 solja badema

2 SK lanenog semena 1 SK semena bundeve

2 SK semena suncokreta, sve samleti i Izrnesatl 1 KK soli

1 KK meda

5 SK maslinovog ulja 1-2 dl vode

4 SK semena suncokreta

Preostale sastojke umesatl i sve zajedno zamesiti u fino, meko testo. Razviti nil. 3 mm, isecl na komade i susltt.

HLEB S KRUSKAMA

300 g susenlh krusaka 75 g smokava

75 g suvog grozda

300 g brasna iii pahuljica 6 SK "birnel"

cimet, prah od Aenisa, komoraca i korena karanfila.

Kruske ostaviti da se namacu 24 sata, zatim propustiti kroz maslnu za meso. Suseno voce i orahe iseckati i s preostalim sastojcima umesiti u masu s kruskarna. Razviti u oko 6 mm debljine, isect na kolutove i staviti da se susl.

115

KOLAC[

Za. kolece i slatkise koristimo sveze samleveno integralno bresno (od punog zrne), najbolje razeno bresno.

Vee prema UkU5U, testa maiemo dodatno zesteditt medom iIi "bimelom ".

OSNOVNO TESTO ZA PODlOGU KOlACA 2/5 brasna od punog zrna

3/5 suvog grozda iii urmi

BraSno i suvo grozde (urme) propustiti kroz masinu za meso, a zatim promesiti. Testo rnoze da se cuva u plasttcno] vreCici u frizideru.

Ko ovakvo testa ne podnosi moze da pripremi testo od 1 dela brasna od lesnlka i 1 dela suvog grozda iii urmi.

Pokazalo se praktlcnlllm da se kolac pripremi za svaku osobu u plitkim cinijicama, umesto na velikom plehu. Kolac je premek, da bi se mogao seci na lepe komade.

TORTICA OD POMORANDZI 400 g osnovnog testa 1 KK Aenisa samleti

'Iz KK koriJandera

1 00 g urmi ocistltl 100 g bad em a

2 banane izgnjeciti 2 SK psenlcnlh kJica

3 pomorandze u mallm komadima 2 jabuke grubo naribati

5 SK ulupane slatke pavlake.

Testo zamesiti s anlsern i korijandarom, razviti i stavlti u cinijice.

Urme I bademe zajedno iseckati i lzrnesatl s preostalim sastojcima. Mesavlnu podeliti po cinijicama i

116

dekorisati komadiCima pornorandze

i banane. Oekoracija u letnje vreme je sasvirn gore sloj svezih boblca, garnirano pavlakom.

VOCNI KOLAC

- Osnovno testa malo suvih kajsija - Kolutici banane

mleveni bademl, sezonsko voce i bobice iii zamrznuto

-Mileram

zuti secer

Kajsije sitno iseckati i izrnesati s osnovnim testom.

Razviti podlogu za kolac debljine 2 mm i njome postaviti dna cinijica. Na to rasporediti kolutice banane. posuti bademovo brasno, onda staviti i sloj voca odozgo (po zelji. zasladjeno). Pavlaku cvrsto ulupati s malo zutog secera i garnirati kolac.

TORTA S KVARKOM

- Osnovno testa razviti i polozlti ga na dno Cinijica

- Na testo staviti jedan red kolutova banane

- SledeCi red je kvark (zasladen medom iii zutirn

secerorn.

- Red iseckanih lesnika i urmi

- Red kvarka

- Garnirati s kolutlclrna banane, iseckanim

jezgrastim vocern i ulupanim slagorn.

Za 1 50 g testa potrebno je oko 250 g kvarka (za 2- 30sobe).

KOLAC 5 IZDANCIMA

po 50 g srnokava, urrnl, suvog grozda, sljiva. kajsija po 100 g oraha i psenlcnlh izdanaka

15K meda

t t 7

suseno voce usitnltl, orahe samleti i oboje zajedno s psenicnim izdancima propustiti kroz masinu za meso. Med umesatl u masu, a

onda sve uliti u kalup i staviti u frlzlder. Pre serviranja izvaditi lz kalupa i lseci na krlske.

SLAlKISI

MESAVINE]A BOMBONE

"RUSTlKAL"

1 00 g smokava

50 g susenih banana 50 g suvog grozda 250 g lesnlka

liz ribane jabuke.

"SURfIN"

100 g badema 100 g "kernels"

200 g kolutova susenog ananasa 30 g kajsija

"[GZOTlK"

300 g ribanog kokosa 150g urmi

100 g suvog grozda 50 g kajsija.

"KANEL"

300 g lesnlka

100 g semenja suncokreta 200 g susenlh sljiva

100 g smokava

1 00 g suvog grozda

118

liz KK cimeta Nacin spravljanja:

Jezgrasto voce samleti, suvo voce iseci. Sve sastojke Izrnesatl i propustiti kroz rnasinu za meso. Ako se teste jos uvek lepi za prste, dodati jos jezgrastog voca. Oblikovati kuglice i uvaljati u brasno od oraha iii u susamovo seme.

ZVUDICE S CIMETOM 300 g badema 100 g rneda

2 belanca

3 SK Iimunovog soka 1 KK Iimunove kore

1 KK cimeta.

Bademe samleti, belanca ulupati i pornesati s preostalim sastojcima. Po ielji, moie se dodati i malo vise cimeta. Testo razviti, izvaditi zvezdice i ostaviti da se suse.

eRNO-BELO

100 g susenih krusaka 30 g brasna

2 SK iutog secera

po 1 prh cimeta i praha od korena karanfila 60 g lesnika

30 g "blrnela".

Kruske ostaviti 24 sata da odmeknu pa samleti u rnasinl za meso. Ostale sastojke dodati mesanjern i testo razviti pravougaono, na

debljinu od oko 2,5mm.

Lesnlke i "blrnel" umesiti u homogenu masu, razvucl na kruskino testo, koje zatim treba uviti u rolnu.

Rolnu sect na kolutove debljine 5 mm i ostaviti da se suse.

r

.

"

1

119

MED£NI KOlACI

300 g iita (rai., jecarn) 150 g meda

3 SK zaclna za medene kolace 1 dl mleka.

Zito sitno samleti, lzrnesatl s medom i zaclnom za medene kolace, Dodati mleko dok se ne napravi testo, koje treba ostaviti najmanje 1 sat da nadode.

1. Od tako dobijenog testa sada se mogu dobiti razlicitl oblici kolaca, a rnoguce su i razlicite dekoracije. Posle toga staviti na susenje.

2. Testo razviti, premazati tankim marcipanom (kokosov orah i "blrnel"), uviti u rolnu i Iseci na kriske, 3. Osnovno testo moie da se upotpuni iseckanim jezgrastim vocem, susenlrn vocern, semenjem itd.

ORAHOVI STAPlel 50 g butera 60 g "blrnela" 2 jajeta

250 g oraha 250 s brasna 1 KK cimeta

Buter penasto umutiti. Dodati med, jaja i cimet.

Kolicine oraha sitno samleti, ostatak iseckati i oboje, zajedno s brasnorn, urnesatl u jaja. Testo razviti, lseci staplce i ostaviti ih da se osuse.

MARCIPAN

100 g oraha iii drugog [ezgrastog voca sitno samleti 50 g meda iii "btrnela"

Sastojke lzmesatl sve dok ne nastane masa koja se moie mesiti. Prema potrebi dodavati vlse oraha iii meda.

120

KOKOS POSlASTiCA

100 g struganog kokosa 100 g susenlh banana

2 SK meda

Susene banane tanko iseckati i izrnesatl sa struganim kokosom i medom. Testo razviti i Isecl na male komade.

BELESKE / SOPSTVENI RECEPTI

121

122

NAMAZI

Namaze cuvemo u fri:iideru u tegficama iIi zetvorenirn ptesticntm casama od jogurta. Namazi od sve:ieg voca i povrce mogu se cuvet: 8 dana, a ostali do mesec dana.

MARMElADA

1/3 suvog grozda (suseno voce) 1/3 urmi

malo kajsija.

Usitniti i ostaviti preko noel da stoji potopljeno u vodi. Sledeceg jutra sa 1/3 svezeg voca umutiti u gustu kasu.

NAMAZ OD BADEMOVE KASE 2 solje ovsa sitno samleti 1 solja vode

2 SK limunovog soka 2 SK meda

1 jabuka lsecl na komadice 6 SK bademove kase

1 vrn vanllin-secera

1 vrn cimeta

Ovas, vodu, limunov sok, med i jabuke umutiti. Kasu od badema i zacine dobro umesatl u masu.

NAMAZ OD KUPINA

1 kg zrelih besprekornih kupina 150-200 g meda

Kupine ocistiti i napraviti kasu mikserom iii sudom za paslran]e. Med i vodu zagrejatl i stalno mesajucl pustiti da se ullvaju u masu kupina. Masa ce na taj nacin postati nesto svetlija i vazdusastlja.

1

i

123

NAMAZ OD ANANASA

3 koluta susenog ananasa tseci na komadlce i ostaviti da se namace oko 4 sata u 1 dl vode

3-4 SK badema sitno samleti

10 g butera.

Kornadlce ananasa 5 vodom od namakanja umutiti u kasu, pa onda dodati bademovo brasno i buter i kratko miksovati.

PIKANTNI NAMAZ "EVERGRIN"

1 avokado ocistlti i iseci na male komade 8 SK semena bundeve sitno samleti

4 Jista bosiljka i

1 vezu persuna sitno iseckati 2 cesnja belog luka lzgnjeclti 2 KK milerama

2 KK soka od pomorandie 1 KK Jimuna

so, keri.

Sve dodatke umutiti u gustu masu.

124

PICA

Sokovi od povrce i voca imeju vecu vrednost ako ih pripremamo u sopstvenom sokovniku za upotrebu odmah.

MLECNA PICA

MLEKO S KUPINAMA 7 dl mleka

3 dl sveze marmelade od kupina Mleko i marmeladu penasto umutiti.

SEJK OD BOBICA

500 g bobicastog voca 5 dl mleka

3 SK .. birnela" 2 SK surutke.

Sve sastojke mikserom pretvoriti u kasu. Servirati

hladno.

"FRAPE" OD BOBICA

50 g svezeg boblcastog voca

125

1 di mleka

1 kugla vocnog iii sladoleda od vanile

iuti seder, vanila

Bobicasto voce, ako treba, usitniti i u mikseru pret-

voriti u kasu.

Kasu s mlekom i sladoledom penasto umutiti i ukus

doterati s zutlm secerom i vanilom.

MED I MLEKO

2 koluta ananasa u komadima narnociti u vodi

5 dl mleka

2 SK rneda

1/4 limuna bez kore i semenja 1 zumance

1 vrn vantlin-secera.

Sve sastojke mikserom pretvoriti u kasu.

KOKTEL OD PARADAJZA

150 g oljustenog paradajza lseci na kornade

3/81 mleka

2 SK milerama

1 KK limunovog soka 1 KK zutog sec era

1/4 CK kerija

1 prh soli.

Komade paradajza i mleko mikserom pretvoriti u kasu,

pa dodati ostale sastojke.

"MIKSDRINK" OD SARGAREPE 1/4 1 soka od sargarepe 1/81 soka od paradajza 1/81 rnleka

liz CK kvasca

po 1 prh bibera i soli

2 SK iseckanog zacinskog bilja (napr. kopar, praziluk). Sve sastojke mikserom pretvoriti u kasu.

126

APERITIVI I VOCNI NAPICI

PICE ZA SNAGU

Sok od 3 pomorandie 2 SK milerama

f 5 urmi oclstltl i namoCiti voda od namakanja

1/2 avokada u komadiCima f KK Iimunovog soka

oko 3 dl vode.

Sve sastojke mikserom pretvoriti u kasu.

LIMUNADA S BANANOM

3 banane u kornadicima 2 CKmeda

sok od 1/2 pomorandie

malo limunovog soka i limunove kore.

Sve dobro pretvoriti u kasu, dopuniti jednakom kolicinom vode i servirati.

CRVINA "LORA"

1/8 I soka od cvekJe

li8 I soka od paradajza 2 SK milerama ulupati

1 SK persuna iseckati

Sokove od cvekJe i paradajza umutiti i sipati u case. Posuti po malo milerama i dekorisati persunorn.

MERITIV "TRIO"

2 dl soka od paradajza 1 dl soka od krastavca

1 dl crvenog groidanog soka 2 SK milerama.

Sve sastojke dobro tzmesati.

127

MERITIV OD CVIKLE 3 dl soka od svekle

1 banana u kotuncnna I CK Iimunovog soka I SK slatke pavlake.

Pavlaku dobro ulupati i dobro Izrnesatl s ostalim

sastojcima.

PICA SA SURUTKOM

SURUTKA "NATUR" 1 I vode

8 SK surutke u prahu

Surutku u prahu polako sipati u vodu i mesati iicom za

lupanje.

SURUTKA I DINJA 1/4 I vode

2 SK surutke u prahu 100 g dinje

Dinju iseci na kornadlce i miksirati s vodom i surutkom

u prahu. Odmah servirati.

"RuiJCAsTA LETNJA SVEiINA" - SJAJNI APERITIV 100 g slatke dinje

100 g krastavca

100 g paradajza

2 dl vode

1 SK surutke u prahu 2 Iista bosiljka

1 prh soli

cvettct borazlne

128

Dinju, krastavac i paradajz oljustlti, iseci na komadlce, a bosiljak sitno iseckatl. Sve sastojke, osim cvetica boraiine, zajedno pretvoriti u kasu, nasuti u caSe i garnirati cveticima.

Servirati odmah!

MOIA IDEJA

"Surutke nstur", mesenjem 5 rezlkiitim sokovims od voca i povrce, medom, orahovim bresnom itd., moze de se promeni u nova ukusna pica.

129

JELOVNICI ZA POSEBNE PRILIKE

Ocekujete Ii goste? Zasto im ne biste postavili divan obrok presne hrane? U nastavku ovog teksta naci cete bogat i sadriajan trodelni jelovnik za svako godlsn]e doba. Od recepata u prednjem delu ove knjige mogu se na isti nacin sastavljati jelovnici kako bismo sarno mogli da poielimo. Tako obratite painju na uputstva data na u prvom delu knj ige , pod naslovom "Rucak" (v. str.30), kao sto su ona koja se odnose na uskladivanje boja, unosenje promena u pogledu vrsta povrca itd. Druge ideje u tom smislu naci cete na sledecirn stranama, a blce oznacene trima tackarna .•••

Siovo ''I'', upisano pored jela upucuje na Indeks na kraju knjige, uz ciju pomoc moiemo naci recept.

PROLECE

Surutka sa zaclnskirn biljem (I) Hlebni staple! (I)

s gustim umakom (I) • • •

Spanac i zelena salata (I) Spargle s paradajzom (I) Mesana salata od izdanaka (I) Zeleni rniks (I)

• ••

Med s jagodama (I)

• ••

Bombone (I)

Kafa od iitarica.

130

Surutka sa zaClnsJdm blljem: Mi spravljamo "Surutku natur" i dodajerno u rnesavmu sveze, sitno iseckano bilje (vrske od koprlve. persun, praziluk itd.) kao i malo bibera i aleve paprike. Zatim surutku miksujemo oko 1 minut.

Hlebnl staplel: Posle narastania, testo za hleb s uljarlcama secemo na staplce, a onda ih suslmo,

Gustl prellv (dip): Kao "dip" za hlebne staplce, mi u cinijicama spravljamo "Kineski preliv" i "Zeleni rnajonez".

LETO

Hladna supa (I

Hleb s uljaricama (I) •••

Italijanska salata (I)

Salata od rotkve "Slast" (I)

Salata od paradajza i krastavca(J) Karflol "Novi nacin" (I)

Uljarice i jezgrasto voce

•••

"Frape" od bobica (I) Mesavina poslastica (I).

Hleb: Ako zellrno, na hleb moiemo staviti namaz od malo butera iii "plkanta".

Uljarlce i jezgrasto voce serviramo za grickanje.

••• Ako ielimo da naSi gosti uzivaju i da mi ne provodimo celo jutro u kuhlnji, prethodnog dana mozerno izvrsiti sledece pripreme:

~

I ,

131

_ Priprerne pre/iva: vecina preliva rnoze u zatvorenom sudu da se drz: u friztderu oko nedelju dana. avo nam takode pruza i mogucnosr da pripremimo prelive u vecirn koltcmama za svakodnevnu upotrebu i da na taj nacin stedimo vreme.

_ Pripremanje povrce: povrce pripremamo onoliko koliko je potrebno, da nam preostane samo da ga usitnimo i Izrnesamo 5 prelivom. Sve vrste korenskog povrca. ukljucujuc! i kupus, zarnesacerno s prelivorn oko 1 sat pre obroka, ostaviti da malo stojl, doterujuCi mu ukus neposredno pre serviranja.

Ovako pripremljeno povrce cuvamo u plasticno]

vreclci u frizfderu. pa ce one tako ostati sveze.

Ako je potrebno. kremove, narnaze, kolace, bombone itd .• mozerno pripremiti prethodnog dana; ipak. sto su sveziji to je bolje.

••• Neizbezni ostaci jela mogu da se sacuvaju jOs do dva dana. Ako ih sami za to vreme ne potrosirno. cesto ce se naci gosti ko]i ce rado nesto od toga poneti i kucarna.

••• Posto covek, kao sto je poznato, "[ede" i ocima, trebalo bi da posvetimo jedan dec vremena za odgovarajuce dekorisanje naslh jela. N arocito ce lepo izgledati kada dekoracija ima kontrastnu boju u odnosu na [elo, iii pak boju koja se lepo slate. kao na primer salata od cvekJe - persun, salata od celera

ki·

- VI.

Nabrojacerno nekoliko namirnica koje su vrlo prikJadne za dekorisanle: persun, sitan IUk. jezgrasto voce, borazina iii druge, cvetici, voce. rotkvice, suvo grozde, tvrdo ulupan slag iii neki od sastojaka koji je vee sadrian u jelu (ukljucujucl i povrce).

Zelimo Yam mnogo zadovoljstva u ovome!

132

JESEN

Minestrone (J)

Hleb s uljaricama (I)

•••

Sarena cinija salate s prelivom od avokada (I) iii majonezom (I)

pecurkarna (I)

Razliciti izdanci

•••

Mesana salata od dinja (I) sa sladoledom od kvarka (I).

Hleb: vidi "Leto"

Salama clnlja: U jesen koristimo postojece obilje povrca I kreiramo bogatu salatnu ciniju. Mi sastojke secemo na tanke kriske, struiemo iii rendamo i prema bojama ih araniiramo na vetiku Ciniju.

Pecurke moiemo da ukJjuCimo u araniman na ciniji iii da ih serviramo na posebnom tanjiru. Prelive servlramo u cinijicama.

Izdancl: K1ijamo jednu rnesavinu od boba mung, soclva, slanutka i semenja suneokreta i postavljamo na sto, kako bi njome posipali po salati. U cinijieama na sto moiemo staviti i iseckan Iuk, potocarku itd.

Desert: 1 do 2 kugle sladoleda stavljamo u desertnu caSu, punimo je zatim salatom od dinje i garniramo mileramom i komadom dinje.

••• Za ovu vrstu jelovnika u stvari nisu potrebna nikakva pica. lpak, onima koji rado piju za jelom, serviramo vodu iii ca]. Uz salate vino i onako ne odgovara!

133

ZIMA

Aperitiv s evekJom (I) Hlepcici (I)

5 namazom "Evergrin" (I) iii od slanutka (I)

• ••

Poljska salata (I) Praziluk-eeler (I)

Crveni kupus sa sljivama (I) Pecurke "Natur" (I)

Suvi musli (I)

• ••

Bademov krem (I) • ••

Kolac 5 izdaneima (I) Kafa od iitariea.

Aperitiv: Kome se ne dopada sladunjav aperitiv, moie da izostavi banane.

HlepciCi: Mi pripremamo testo za hleb s uljarieama, stavljamo da naraste i secerno ga na komade velicine oko 4 em. Posle susenja maiemo ih namazom "Evergrin" iii onim od slanutka .

••• Pripremanje i serviranje jela: svakako je najjednostavnije da sva [ela postavimo na jedan bife, "svedski sto", odakle ce svako uzeti za sebe ono sto zeli, ramo stavljamo i supu iii aperitiv, desert, kao i sve odgovarajuce dodatke iii pica.

Sadrzlna velikog ovalnog tanjira mogla bi da izgleda otprilike ovako:

8 :~ , . : ~ :

I:' ?:'~~ .' k'

t', u '.

'. B

• ',8

134

Ako smo mala grupa, iii nemamo dovoljno mesta za "svedskl sto", preostaju nam [os dve mogucnostt: za svaki sto aranzirarno po jednu ciniju iii pojedlnacns sudove, pa svaki gost rnoze da se posluzl,

[edna Cinija za zirnu mogla bi ovako da izgleda:

/s leva na desno, crtez/: praziluk, celer, crveni kupus, poljska salata, erveni kupus, pecurke.

Cinija za zirnu mogla bi,na primer, ovako da Izgleda.

Druga rnogucnost bila bi u tome sto bi se za svaku osobu u kuhinji aranzlrao po jedan tanjir. sto je, zapravo, prllicno skupa varijanta.

r

.

135

KLICE I IZDANCI

ZASTO KLIJATI?

Koja dornaclca ne bi zelela da svakoga dana ima sveze, neprskano povrce? 5 negovanjem k1iea i izdanaka ovo ni u gradu i u zimskorn periodu vise ne bi trebalo da bude sarno pusta zelja. Od zitanca i ul[arica i mahunastih plodova imamo rnogucnost da gajimo sopstveno povrce i da tako iz dana u dan pripremamo sveza, super-sveza jela. Problem s bloloskim (integralnim) povrcem sada smo resili: nas zelenis raste u kuci, a leti na terasi, odakle ga kratko pre upotrebe za jelo rnozerno sveze uzbrati iii izvaditi, tako da se oksidacija svodi na najmanju rnogucu meru. Nije zanemarljivo ni to sto na taj nacln stedlmo i novae, [er su Izdancl oko 4 puta jevtiniji od .salata iz plastenika u supermarketima!

Naroclto je gradskoj deei zanlrnljlvo da posmatraju izdanke dok rastu. Njima ce negovanje klica predstavljati pravo zadovoljstvo, Na taj nacin razvija se njihoy odnos prema prirodi, ali i prema hrani.

KLICE IIZDANCllA NASE ZDRAVLJE

Zahvaljujuci proeesu klijanja, fitariee i uljarice umnogostrucavaju svoju vrednost:

1. Vitamini

Sadrza] vitamina B 12 se posebno snazno uvecava, pa se cak, delom, i novoformira. Isto se odnosi i na sadrza] vitamina C, koji se u slucaju klijanja ovsa, za 72 sata uvecava za vellcanstvenih 600%. a sadrza] vitamina E za 33%.

136

2. MineraIne materiJe

Izdanci su bogati kalcijumom, fosforom, magnezijumom, cinkom, gvoidem i kalijumom. Primera radi, psenica uzima iz tla 92 od 102 poznate vrste mineralnih materija.

3. HIorofiI

Hlorofil je zivotni sok biljke. On svojim dejstvom Cisti krv, proizvodi novu krv, podstice proces varenja, san ira upale itd. Najvecu mogucu lekovitu vrednost nalazimo u psenicno] travl, i to70%.

Zahvaljujuci proeesu klijanja, belancevine se bolje Yare, skrob se pretvara u prost secer. Izdanei su bogati i nezaslcenlrn masnim kiselinama, leeitinom, enzimima i eseneijalnim proteinskim materijama.

KLICE

Kada govorimo 0 klieama iii izdaneima, mi mislimo na zitarice i drugo sernen]e koje klija u teglama od 2 do 6 dana, duzine oko 1 do 2 em, i jede se zajedno sa zrnom.

1. MATERlJAl .

- Tegle iii slicna staklena arnbalaza

- Gaza iii mreza protiv insekata

- Gumice za tegle

- po rnogucnosti, komad (parnucnog) flanela, vate, iii

pamucne tkanine.

2. POGODNO SEMI I ZRNIVLJI

Seme delimo u grupe prema njihovim osobinama klijanja. Predstavnike svake od pojedinih grupa mozerno, ako zelimo. da klijamo u istom staklenom sudu.

~ ' > .

"I

137

Sitno semenJe - lueerka, goruslca, susam, proso,

rotkva

vreme namakanja: 5 sati branje: posle 3 do 6 dana

Susam posle perioda klijanja od vise nego 24 sata postaje gorak, ali ne i nejestiv.

Zitarice - psenlca, raz, pinnae itd. vreme namakanja: 1 2 sati branje: posle 3 dana

Mahunarke - soclvo, grasak, slanutak, bob mung bob so]e

vrerne namakanja: 12 sati branje: posle 3 do 5 dana

Uljarice - semenje suncokreta (bez Ijuske) narnakanje: 12 sati

branje: posle 2 dana

semenje bundeve

namakanje: 12 do 16 sati

branje: posle 2 do 3 dana.

3. POSTUPAK, BRANJE, UZIMANJE

- Semenje pratt, odstraniti prazne Ijuske i otpatke.

- U teglu, stakleni sud, 1/6 napuniti semenje i namakati u dvostrukoj koliCini vode.

138

- Posle perioda namakanja, vodu izliti kroz site u jedan sud. Razumljivo je da ovu mineralnim rnaterijama bogatu vodu necemo baciti, vee piti.

- Preko tegle staviti komad gaze i ucvrstiti gumicom.

T eglu u kosom polozaju postaviti na dasku za ceden]e, kako bi i preostala voda istekla i vazduh rnogao da ude medu semenje.

- Ovo semenje do trenutka koriscenja treba svakoga dana po dva puta da ispiramo sveiom, mlakom vodom i svakom prilikom da stavljamo u lskosen poloiaj, da se ocedi. Leti semenje treba ispirati hladnom vodom i, po rnogucnosti, cesee.

Treba voditi racuna da semenje za klijanje mora uvek da ima dovoljno kiseonika, tj. da u tegli ima dovoljno mesta.

- Oko Z do 3 sata pre upotrebe semenje staviti na sunce kako bi se formirao hlorofil.

- Prijatno!

KJice koje se ne upotrebe odmah, moiemo cuvati 3 do 4 dana u frizideru u dobro zatvorenoj plastlcno] posudi iii tegIi,. Svakog dana ispirati po jednom, hladnom vodom, pa ce tako ostati sveze.

Postoji i drugi metod koji je prikladan za sve vrste semenja, izuzev za mahunarke:

--- 71

J

139

Posle namakanja semenje smrno na vlainu pamucnu tkaninu (gusee tkan]e) i svakodnevno Nfa[ramo", tj. odriavamo u vlainom stan]u. Sernen]e ne treba nikada da bude u vodi, vee sarno vlazno. Da bismo to ostvariIi, preko semenja mozemo staviti joS

jednu vlainu krpu.

Semenje moiemo staviti da klija i lzrnedu dva plitka

tanjira, a da vodu svakom prilikom prospemo. Pri kraju klijanja treba najpre ukloniti gornji tanjir, kako bi klice mogle da dobiju malo zelene boje, kao sto smo vee

napomenuli.

SOBNA BASTA (IZDANCI)

Kad kazemo sobna basta, mislimo na izrastanje izdanaka u sanduciclrna napunjenim zemljom, iii na vati, Na taj nacln rnozerno, nezavtsno od godisnjeg doba, da koristimo uvek sveze zeleno bilje.

1 . MATERIJAL

- plitka posuda (sanduce, pleh za kolace), koji nisu naclnjeni od aluminijuma, bakra iii gvozda

- zemlja: ne sme biti sterilisana i ne sme da sadrzi nikakva hemijska dubriva. Za tu svrhu najbolje odgovara surnski humus. Kisn! crvi vrlo su korisni za stvaranje rastresitosti zemlje.

J40

POVRCE IZ ZIMSKE BASTE

141

iii

Vata za gajenje psenlce, suncokreta, lucerke, heljde i glavoca. Medutim. vata je manje preporuchiva, posto bifjci nedostaju dragocene hranljive materije iz zemlje.

_ novinska hartija

_ tegle iii druge staklene posude

_ gaza iii rnreza protiv insekata i gumice za tegle _ crna plasticna folija iii plasticna vreca za smece

- suncano rnesto, na primer. prozorski sims iIi leti na balkonu. Po potrebi rnoze se izraditi polka (crtez na sledeco] strani). Polica se moze postaviti pred suncan prozor iii na terasu. Sanducici se postavljaju u tom slucalu na police.

2. 5EME POGODNO ZA SEJANJE

Piskavica - pojacava rad crevnog aparata.

Namakanje: 9 sati. Pretklijanje: 3 dana

Heljda - (neljustena), delotvorna protiv zakrecenja arterija i oboljenja vezivnog tkiva.

Namakanje: 8 sati. Pretklijanje: 3 dana

Glavoc - podstice bubrege na rad, pobollsava razmenu materija.sadrzl gvozde i jod; bogat vitaminom C.

Namakanje: 15 sati. Pretklijanje: -

SoCivo - sadrzi mnogo protelna, gvozde i fosfor.

Namakanje: 15 sati. Pretklijanje: -

142

Lucerka (alfalfa) - sadrii sve vazne vitamine za zdravlje, uz sve eseneijalne enzirne i belancevine (vise nego u mesu). Sluii

odriavanju zdravih zuba.

Namakanje: 6 sati. Pretklijanje: 3 dana

Rotkva - vlsok sadrzaj ulja od gorusice i gorkih materna, uz vitamin C.

Namakanje: 10 sati. Pretklijanje: 3 dana

Goruslca - bogata vitaminom C; regenerlse erevnu floru i podstice proees varenja,

Namakanje: 6 sati. Pretklijanje: 3 dana

Susam - visok sadrza] fosfora, magnezijuma i kaleijuma (vise nego u kravljem mleku), dragoeen za kosti i zube.

Namakanje: 9 sati. Pretklijanje: 3 dana

Seme suncokreta - (nellusteno), 40 odsto ulja, s

visokim sadriajem nezasicenlh masnih kiselina

leeitina.

Narnakanje: 15 sati. Pretklijanje: -

Psenjca - Isklijala, predstavlja dragoeenu iivotnu namlrnicu, sadrzi najvise hlorofila i mnogo vitamina E i proteine. Delotvorna za ciseenje i formiranje krvi.

Namakanje: 15 sati. Pretklijanje: -

Seme narnacerno izmedu 6 i 15 sati i, vee prema vrsti, sejemo odmah iii ostavljamo radi pretklijanja u tegli (v.: "Kllce", str. 137 i 139).

'~

,

143

3. POSTUPAK

Dno sanduceta pokriti plasticnorn folijom. Preko folije postavljamo jedan sloj novinske hartije, koja ce nam ustedetl poslove Ciscenja i koja ce upijati suvlsnu vodu. Preko toga rasporediti zernlju debljine oko 4 em.

- Namoceno iii pretklijalo seme rasporediti po zernljl, gusto jedno uz drugo.

"~",,~,, ,~, ~~!-~-~~~~~~~~~~II--= ;~~n~~~artIJa

~ seme

zemlJa s klsnlrn g1lstama novlnska hartiJa plastlcna foliJa

sanduce

,~

'cS",

',- f-,'""\..

- Pokriti s 4 do 5 slojeva novinske hartije iii poluraspalim ostaeima bilja.

- Sanduce uvuci u izbusenu vrecu za srnece iii pokriti ernom plastlcnorn folijom i postaviti na toplo mesto, oko 21°C (efekat staklene baste).

Posle tri dana ukloniti plasticnu foliju i novinsku hartiju i biljciee svakodnevno dva puta vlaiiti vodom sobne temperature; Zemlja treba da bude konstatno vlazna, ali ne i mokra.

Biljciee staviti da rastu na suncanorn mestu, na ujednaceno] temperaturi (oko 18 do 21°q, Ako nema dovoljno svetla, ukus je slab. boja bleda, pri cernu prvenstveno nedostaje dragoeeni hlorofil.

144

4. ZETVA

Posle 8 do 12 dana nase blljclce rnozerno da ianjemo. Da bismo izvukJi ceo sadrza], uzimacerno izdanke zajedno s korenclcirna. Sarno psenlcnu travu secerno makazama.

Medljika nema nepovoljno dejstvo na travu, ali pre jela je treba oprati.

Posle zetve staviti zemlju s korenjem psenicne trave u plasticnu kantu iii neku drugu veliku posudu. Zemlju obogacujerno sitno mlevenim kamenom za tu svrhu, prirodnim sredstvom za brzo dubrenje iii bloloskirn dubrivom i ostavljamo je da se hrani 1 do 2 sedmice. Posle toga zemlju ponovo stavljamo u sanduce i tada je mozerno upotrebiti za sledece sejanje. "Potrosenu" zemlju rnozemo dubriti i usitnjenim kuhinjskim otpacima. U tom slucaju " obogaCivanje " zemlje traje nesto duze od 14 dana.

5. UPOTREBA

Psenlcna trava, sitno iseckana, moze se upotrebiti posle 8 dana kao zacin u salati, odnosno, posle 12 dana lz nje se moze cediti sok.

Od izdanaka suncokreta, heljde, susama, sociva, glavoca i lucerke mogu se, odvojeno iii pornesanl s drugim salatama, spraviti divna jela. Cak se i u slatka jela mogu dobro uklopiti, na primer, lucerka i susam.

Izdanci piskavice, rotkve i gorustce, sa svojim snainim ukusom mogu se upotrebiti kao zacin u svezlm ali i slatkim jelima.

Iskustvo je vrednije od uc.enjal

'.~., ..•.. , , I

145

PAZNJA:

_ PrikJadno je sarno seme najboljeg kvaliteta i sposobnosti kJijanja.

_ Ako serne i pored toga ne kJija i ne napreduje, to

moze imati razllcite uzroke: _ previse vlazno iii previse suvo

_ preniska iii previsoka temperatura - prevlse sunca

_ staro, za klijanje nesposobno seme

Tegle i gaze koje koristimo treba uvek da budu potpuno Ciste, a najbolje je ako ih isparimo, da bismo sprecill nastajanje budi.

Navedeno vreme za namakanje je orijentacija ne

mora se postovatl tacno u minut.

146

147

lOS NEKOLIKO SVEDOCANSTAVA IZ PISAMA ZAHVALNOSTI (SKRACENO)

PRE OPERACIJE PROSTATE

Pismima koja saljem. izrnedu ostalog. prllazern i Vas prospekt "lzlecenle je moguce", posto sam svoju bedu od prostate za kratko vreme potpuno lzlecio zahvaljujuei Vaso] knjlzl, koju mi [e preporucio kolega na poslu. U to vreme sam se nalazlo pred odlukom da se podvrgnem operaciji prostate.

W. "f, Zurich

Moja zena i ja, oboje 74 godine, zahvaljujuci Bozijem providenju. dobili smo Vasu knjlzlcu "Ziveti bez bolesti". Oboje smo shvatili da je posle 14 dana najvecirn delom Iscezao umor koji nas je paralisao, a koji smo pripisivali svom starosnom dobu. Oboje smo sada postali znatno vitalniji. Situacija je sada bolja i sto se tice spavanja. Posle oko 2 meseca potpuno je prestalo krvarenje Iz desnl od kojega sam patio godinama. Posle 5 meseci povukJi su se i bolovi zbog artroze u levom kolenu. PovukJi su se i bolovi u predelu krsta i u vratnom delu kicme, pa sam mogao da odbacim i gipsanu kragnu, Poboljsala se i ostrlna vida, dobio sam, nairne, naocare sa slabijom dioptrijom.

¢ak je i moja zena, koja je godinama bezuspesno gutala medikamente ko]e joj je lekar preplsivao za anginu pektorls, od koje je bolovala, dozivela da se to srcano oboljenje povukJo posle pet meseci. Ovi uspesi prlclnlll su nam tako veliku radost, da ne rnozerno a da Yam srdacno ne zahvallrno za knjigu. 0 presnoj hrani imamo najbolje rnoguce rnlsljen]e.

A. B., in Wetzikon, Zorich

IZLECENA OD_ TESKE, DUGOTRAjNE MIGRENE Bolna migrena. od koje sam patila decenijama i koja me je cesto potpuno Izbacrvala iz stroja po 3 dana u sedrnicl, sada je kao rukom odnesena, zahval[ujuci Vaso] knjizi. Gotovo da ne mogu da verujem. Gde bih sada bila ja, u kakvom stanju, da nema Vase knjige? Neko ko ovakvo dobrocinstvo nlje sam dozlveo, ne moze to ni da shvati. Vegetarijanska ishrana nije mi mogla pomocl.

Frau S. D., Weil am Rhein, Nemecke

Napomena lzdevec«: Pogresno je na kolosek presne ishrane svesno preci tek kad je bolest tu. Mudar covek rano gradi. Na taj nactn mogu se lzbeci strah od raka, staracke tegobe, srcani infarkt koji cesto dolazi vee u srednjim godlnarna, ali i dugotrajna bolesna stanja i drugi zdravstvenl problemi. Svi se, uglavnom, kasnije zbog toga kaju. Sto je najvaznl]e, nista se ne rlziku]e.

RAJ< DOjKE

(0 izlecenjima raka dojke dobili smo Citav niz svedocsnsteve)

Na levoj dojci imala sam tvrd cvor, vellclne kokosl-

jeg [ajeta i trpela velike bolove. Bozija volja je bila da sam dobila Vasu knjigu "Ziveti bez bolestl". Od pre sest nedelja hranim se presnom hranom po Vastm receptirna, pa je u meduvremenu dojka ponovo postala meka i bolovi su prestali. Ponovo se osecarn dobro.

A. D., Oliervaz, Nemecke

148

RAKKRVI

Prava je Meta sto Vasu knjigu nisam dobio ranije.

Posle trornesecne ishrane po Vasirn uputstvima otlsao sam na lekarsku kontrolu. Utvrdeno je da mi je krv potpuno izmenjena. Nije bilo vise ni traga od raka krvi. Teske je opisati radost koja me je obuzela.

M. W, Pfaffenhausen, Svajcarska

ISIJAS (SVEDOCANSlVO AUTORA)

Kad mi je bilo 55 godina oko sest meseci sam patio od teskog oblika isijasa. izazvanog porernecajirna u klcrni. Nerv isijasa bio je ukljesten. Uz pogresnu ishranu, uzrok toga bilo je i podizanje tesklh tereta savijenih leda. [ako sam hramao i padao u ocalanje zbog jakih bolova. Gotovo da vise nisam mogao da spavam. Posle tretmana kod jednog hiropraktlcara problem se jOs pogorsao. ZahvaljujuCi to] bolesti u to vreme sam upoznao veru sadrfanu u Svetome pismu. Tako su se nad mojim krevetom molili prema uputstvu Iz Btbli]e, iz JakovlJeve poslanlee 5.14. To je bilo vreme kad sam upoznao I presnu Ishranu i uclnio radikalan zaokret. Do danas nisam siguran da ll mi [e tada pomogla molitva iii presna hrana, jer bolest se povukJa za tri nedelje.

Od tada mo~ da saosecam sa svaklm koji tesko pati od bolesti. Zelja mi je da pomognem svakome.

Postoji bolest koja rnoze da lzazove jOs tete bolove. Rec je 0 neurozl, dusevno] nervnoj bolesti. Dusevnl bolovi su najgorl, jer je u tim okolnostima bolesnik najbliz] beznadeznostl ocajan]a. I tu bolest sam prezlveo, Tako sam reslo problem zahvaljujucl hrlscansko] veri. [er u Bibliji stoll: "Ranorn njegovom ml se Iscellsrno." Na osnovu tih reci ponovo sam poceo da radlrn, lako ml zbog bolesti nlje bilo do rada, ali to

149

sam ucinio s verom u Boga. pa sam za oko tri sedmiee bio zdrav.

Posto je lecenje hranom lz prirode. hranom koja nicim nije pokvarena, koja nije kuvana. jOs relativno nepoznato. mi preko nasih knjiga ielimo da skrenemo painju na tu mogucnost lecenja.

Bolest je, onako kako nam to porucuje Sveto pismo, dosla covekovom neposlusnoscu, od vremena kad je pogaiena prva zapovest 0 ishrani (1. Mojsijeva knjiga 1.29). Sada nam se pruza mogucnost da biramo, da Ii cerno ponovo postovati tu zapovest i biti zdravi, iii cerno se patiti 5 bolestima.

Pozivam Vas. postovant citaocl, da obratite paznju i na malu zutu knjiiieu s preko 100 svedocanstava 0 izlecen]u. "Zdravlje i za tebe". Nasi organi za varenje su preeizno prilagodeni to] prirodnoj ishrani presnom hranom. Lecen]e takvom hranom ne predstavlja nikakvu konkureneiju lecen]u verom u Boga. I pogresna ishrana moie se smatrati grehom u biblijskom smlslu, ne kao moralni greh, vee kao greh protiv sopstsvenog tela.

Dobro je Israel jOs i to da ce se izlecena bolest prillcno sigurno vratiti ako se ne ukJoni uzrok, koji je u gotovo 95 odsto slucajeva pogresna lshrana, prihvatili mi to iii ne.

Nova svedo canstva naci cete u novoobjavljenoj knjizi "Zdravlje i za tebe".

150

boslljak.35

breskve na ruskl nacln. 106 brokelj,90

brzl dorucak, 95

dorueak,93 dr Dfervls, 25

duboko zamrzavanje, 29 dugotrajna mlgrena, 147

INDEKS POJMOVA

angina pektoris, 26. 146 anls.35

aperltlv, 1 33

aperltiv "trio", 1 26

aperitlv oct cvekle, 127 aperitM I vocni naplci, 126 artroza, 1 3, 1 46 avokado.34

avokado desert, 105

banana, 58

bazne vrste hrane, 19 bedrlnae, 36 belancevlne, 136

bell kupus, 35. 55

bell kupus s ananasorn. 55 bell kupus s lroanelma mung-

boba. 55 bellluk.35

beliluk - tajna dugog ilvota,

25

bell secer, 22 benzlnskl motor. 12 blber.35

Blbllja.12

bUjnl prah, 37 blo-flocket. 38 blrnel.37

bobleasto vote, 29

bolestl nelshranjenosti. 13 bolestl zbog prlsustva

otpadnlh materlja, 13 bolestl ilezda s unutrasnllm

lucenjem, 13 bolestl zuba, 1 3 boljl apettt, 18

bolovl u predelu krsta. 146 bolovl u vratnom delu kJCme.

146 borailna, 35 boraiina, 35

dumbir, 35, 36

celer, 36, 7l

eeler s Izdancima socfva, 71 eeler s kasorn od sljiva, 71 cinko 136

erna plastlcna folija, 141 erna rotkva, 36 crno-belo, I 18

crvena "lora", 126 crvenikupus, 35. 53

ervenl kupus "nordllskl", 54 erveni kupus s majonezom. 54 crvenl kupus sa sljlvama. 53 evekJa s bananom. 68

evekJa s jabukom, 68

eve kJ a , 36, 67

evetnl polen, 19,24,25

"egxotlk", 1 1 7 enziml. 15. 136

enzlml - boianska Iskra ilvOta. 16

esencijalne proteinske materije, 1 36

fosfor, 136

"(rape" oct boblca, 124

"lUdt"", salat" od komorala,52 covekolikl majmun, 27 Cubar.35

glpsan" kr"gml, 146 glad. najboljl kuvar, 26

glad, nas najboljl prijatelj. 27

g1avoc, 141

gojamost, 18

gorusica, 1 37

goruslca, 142

gradska deca, 1 35

grasak, 137

graSak.35

grip. 20

gubitak u vltamlnlma. 29 gustl prellv, dip. 130 gvoide. 136

debelo crevo, 21

decl]e bolestl, 20 delimtcno gladovan]e, 14 depol rnastl, 17

desert, 132

dljeta protiv raka, 14 dijeta za tesko obolele. 14 dlnje, 28, 109

dtvl]! maiuran, 35

dobar san. 31

dobro zvakanle - pola varenja.30

dodacl, 37 dorucak.30

beljda, 141 hemoteraplja, 16

hladno poslufenje od bobica s

kvarkorn, 106 hleb, 1 1 3. 1 30

hleb s kruskame. 114 hleb s uljarleama. 1 14

hleb, luksuzno ~peeivo", 113 hlebnl staplel, 130

hlepclel, 133

hlorofll, 136

15t

hlorofll. zrvotnl sok za bilJke,

136

holesterln, 25 hrana za snagu, 81

Ideje za dnevne obroke, 30

Ingeborg,20

IntenzMranje obnove celija.

17

Ishrana male deee, 20 ishrana nervnih eelija, 24 tsbrana presnom hranom je

prtrodnI zakon, 12 Ishrana van kuce, 32

Iskustvo je vrednije oct ucenla.

144

iSijas. 148

Italljanska salata, 49 lzazfvacl bolesti, 14 tzdancl, 97. 132

Izdanci g1avoca. 144 tzdancl goruslee. 144 lzdancl heljde. 144 tzdanct lucerke, 144 lzdancl plskavlee. 144 tzdancl rotkve, 144 tzdanct sac iva , 144 tzdancl suneokreta, 144 tzdanct susarna, 144 lzdasna letnJa salata, 48 lzlecena holest, 149 Izvanredno sredstvo za

JaeanJe.24

jalanje ieluca, 27

jedna cinlja za zimu, I 34 jela spravJjena u tlganju. 1 3 jelo od kelerabe. 65

jelo od krastavca I banane, 78 jelo oct pecuraka I eelera, 82 jelo od rotkve, 70

jelovnlci za posebne priiike.

129

[esen, 132

152

[ezgrasto voce, 12

kad se nesto hole. tu [e I

reSenJe.33

kafa od iltarlca, 30 kalcljum, 16, 20, 136 kalljum, 16, 1 36 "kane!", 117

karflol, 35, 74

karflol "novi nacln", 75 karfloll keleraba, 75 karflol papreno, 75

karflol s lzdanclrna mungboba, 74

karflol u urnaku od paradajza,

89

"kasata - s bananama, 1 10 keleraba, 35, 65

keleraba u presnom obroku,

66 "kelparnare", 37 kerl,35

klrn, 35, 36

klneskl kupus s kerl-prellvom,

50

klneskl prellv, 44 klsele vrste hrane, 19 klsell kupus, 35, 56

klsell kupus "a I' ananas ", 57 klsell kupus s oraslma, 56 klsell prellv, 52

klsellne I bare, 1 9

klselo mleko, 37

klselo voce, 28

kleka,35

kllce, 136, 1 38

kllce I Izdancl za nase zdravlje,

135

kllce l lzdancl, 135 k1ljanja ovsa, 135

kokos poslastlca, 1 20 koktel od paradajza, 125 kolacl, 115

kolac s Izdanclma, 1 16

kome je tesko da zaspl, 18 kornorac. 35, 51

kornorac s rotkvicama, 53 kompaktna kuhlnjska maslna,

38 kopar,35

koren perunike, 35 korensko i krtolasto povrce,

63

korijandar, 35 kozlac, 35 krabljlca, 36 krastavcl, 35, 78

krern (III sladoled) od vanile, 104

krern od badema sa ielatinom, 104

krern od [abuka i jogurta s

kuplnama, 104 krern od jabuka, 1 03 krem od kajslja, 103 kre rnovl , 103

kromplr s psenlcnlrn kllcama, 102

krvarenje lz desnl, 146 kuhlnjska so - prokletstvo,

22

kupus, 35

kupus, 53 kvaren]e zuba, 20 kvark,37

kvasac, 37

ledtln, 136

lecenje - procesom ciStenja,

14

lecen]e raka, 16 ledena supa, 41 leto, 130

IImun, 25, 37

IImunada s bananom, 126 IImunskl matlcnjak, 35 IImunskl matlcnlak, 35 IIsnate salate, 46

lisnato povrce, 46 Ijutl pirlnac, 100 lubenice, 28

lucerka (alfalfa), 142 lucerka, 137

luk,35

magnezljum, 16, 136 mahunarke, 137 majcina duslca, 35 majmunl,27 majonez,37

majonez s bademlma, 43 marcipan, 1 19 marmelada, 122

maslne i aparatl, 38 masine,37

masne klsellne, 25 maiuran, 35

med, 23, 37

med i jagode, 107 med i mleko, 125 med i slrce. 25 medeni kolaci, I 19 medlJika, 144 meduobrocl, 32

meka prekrupa, 37, 95

meka prekrupa, plkantno, lOt rnekln]e, 24, 37

melasa,30

mesana salata od dlnje, 108 me Sana salata s Izdanclma, 91 rnesavtne za bombone, 1 1 7 mesna hrana, 21

mlks od sargarepe. 64 "rnlksdrlnk" od Sargarepe, 125 mlloduh, 35

mlneralne materlje, 136 minestrone, 41

mlrls belog luka, 25 mlecna plea, 1 24

mleko s kuplnama, 1 24 mlln s kamenom, 38 moja ldeja, 128

153

molkosan, 37 mudar covek, 12 mungbob, 137 musll, 93

musll od izdanaka prosa, 98 musll od izdanaka sojlnog

boba, 97

musll od meke prekrupe, 96 musli od prekrupe prosa, 100 musli od psenlcnth kllca, 93 musll od susarna, 94

musll s krompirom, 94

rnusli s prosom (1 osoba, 96 musli sa cetiri iitarlce (. 95 musll za druienje, 96

rnusll za grickanje, 94

nadlmanje, 27 najradikalnija terapija, 14 najsvarljMje, 27

namaz od ananasa. 1 23 namaz od bade move kase,

122

namaz od kuplna, 1 22 namazl,122

namlmlce za dekorlsanje, 131 nana, 35

nastajanje bolestl, generalno,

14

nedovoljna tezlna, 18 negovanje kllca, 1 35 neuroza, 148

nezaslcene masne klsellne, 136

nocnt obrok, 31

objaSnJenja uz dodatke, 37 ocekulete II goste?, 129 odbrambena snaga protlv

bolestl, 16

oduzlmac kalcljuma I vltamlna b,22

oksldaciJa, 29

operacije, 16

154

opste podmladlvan]e, 17 orahovl staptc], ~ 19 oraSak,35

orljentalna salata od

krastavaca. 78

osamdeset prema dvadeset procenata - prlrodnl zakon, 19

osetljlv feludac. 28 osnovnl recept za majonez. 43

osnovno testa za podlogu kolaca, 115

ostaci jela, 13 1

paprika, 35

paradajz punjen celerorn, 72 paradajz s ovsenlm

pahuljlcama, 86 paradajz, 36. 84 paradajz-paprlka, 80 pasterlzaclja, 22 pecurke, 35, 82. 132 pecurke "natur", 83 persun.35

plea. 124

plea sa surutkorn, 127 pice za snagu. 126 plkant.37

plkantna salata od dlnja. 91 plkantnl namaz "evergrln",

123 plkantno, 100 plrlnac, 1 37 plskavlca, 141

plsma zahvalnostl, dodatna,

146

pivskl kvasac, 23

plvskog kvasca, 18 pogodno seme za sejanje,

141

poljska salata, 46

pornoc za "hronlcno giadne" kojl ne fele da povecaju telesnu teilnu, 18 poredenja coveka sa ilvotlnjom, 21

poslastlca od Samplnjona

"pllckepfll", 84

povisen krvnl prittsak, 23 povrce lz zlmske baste, 140 povrtnl plodovi, 74. 77 praktlcna uputstva za Ishranu

presnom hranorn, 29 praziluk "natur", 60

prazlluk na francuskl nacln, 60 prazlluk s celerom, 59 prazlluk sa iltom, 59 prazlJuk.35

prazlluk,59

preko 1 50 predloga za recepte.40

prelazak na presnu hranu sa slab 1m ielucem. 26

prelM. 29, 43, 53, 54. 56. 59. 60.61,62.65,66,67,68, 69,70.71,73.76,78.79. 80,81,82,83.85.87.88, 90.91,108

prellv od avokada, 45 prellv od slanutka s belim lukom.43

prellv za salate s avokadom, 34

presa za cedenje sokova, 39 presna hrana Je oovekova prvobltna hrana. 1 1

presna hrana [edlno lekovlto sredstvo protlv raka, 16 presno povrce glavnl snabdevac enzlmlma, 16 prlprema prellva, 1 31 prlpremanje I servlranje jela, 133

prlpremanje povrca, 131 prltkastl celer, 61

pritkastl celer na engleskl nacln.61

prltkastl celer s lzdanctrna

soelva.62 proleee. 129

proso, 37. 137 proso s medom. 99 prostata, 147

prostata, pre operaclje, 147 protlv proliva, 1 5

prstohvat, 39

psenica, 136, 1 37

psenlcna trava, 136, 144 psenlcne kllce, 24

psenlcne kltce. 37

psenlcne mekln]e, 15 punjena keleraba, 66 punjene [abuke, 106 punjene paradajz-paprlke III

paradajz. 81 punjenl krastavcl. 79

rad stolice, IS rajzll, 97

rak dolke, 147 rak krvl, 148 rak, 14

rat. 137

razllcltl receptl s povrcern, 89 regulaclja stollce, 24 reumatlzam, 1 3

ribane jabuke i prollv. 1 5 rotkva, 137

rotkva.36

rotkva, 69. 142 rucak,30

rucn: mlln. 38

rucno rende, 39 "rustlkai", 117

"ruzlcasta letnja svezma" sjajnl aperltfv, 1 27

ruzrnann, 35

salata od belog kupusa, 55

155

salata od celera "egzorlk". 72 salata od celera i bundeve, 72 salata od clkorlje s Izdanclma

od rail. 47

salata od erne rotkve, 90 salata od crnog luka, 91 salata od crvenog kupusa, 54 salata od cvekle - per sun,

salata od celera - klvi, 131 salata od cvekle s pomorandiom, 67

salata od cvekle sa smokvama, 69

salata od graska, 89

salata od Izdanaka lucerke (alfalfa). 108

salata od izdanaka. 98 salata od Jagoda s Izdanclma

suncokrera, 107

salata od karflola, 76. 89 salata od kelerabe, 66 salata od kelja, 50

salata od klselog kupusa, 57 salata od klselog kupusa,

sargarepe, 56

salata od kornoraca s izdancima od mung-bobs. 51

salata od kornoraca, 52 salata od krastavaca. 79 salata od kupusa, 55 salata od rnaslacka, 49 salata od paradajz-paprike

"banana". 81

salata od paradajz-paprike I paradalza, 81

salata od paradajza "lzrael". 85

salata od paradajza I banana, 86

salata od paradajza I krastavaca, 85

salata od prazlluka, 59

salata od prltkastog cetera. 62

156

salata od prltkastog celera I Samplnjona, 61

salata od rotkve "pornodor", 70

salata od rotkve "slast" , 69 salata od rotkve I paradajza, 70

salata od Samplnjona " parlz" , 83

salata od Samplnjona I paradajza, 83

salata od Sargarepe I bundeve,

65

salata od svefeg spanaca, 50 salata od tlkvlca, 87

salata od tlkvlca I

pomorandze. 87

salata od tlkvlca I voca. 88 salata od vodoplje I Izdanaka so]e, 48

salata od vodoplje u kvarku, 48

salata or sargarepe "egzottk".

64

salata za potencnu, 85 salate, 36

salatna clnlja. 132

salatnl prellv "ekstra bogat",

44

salatnl prellv za karflol, 76 samokJs, 38

sastav boJA u [elu, 31 seme bundeve, 12 seme komoraca, 35

seme suncokreta, 12, 142 slrce.25

sltno semenJe, 137 skracentce, 37, 39 skrob, 136

sladak suvl mush, 99 sladoled III krem oct kuplna,

110

sladoled od voca I jogurta, III

sladoled s kvarkom. I 12 slanutak, I 37

slatka [ela, 103

slatkJ musll, 93

slatklst, I I 7

slatko [elo s cvekJom, 68 so. 38

sobna basta (lzdancl) , I 39 soclvo. 137, 141

sojabob, 137

spanac. 36

srcanl lnfarkt, 25. 146 staracke tegobe, 146 strah od raka, 146 sukanat.38

suntan I hleb, 30 suncokret, 137

supa od psenlcnlh kJlca, 24 supa od sargarepa, 4 I supe.41

"surfln", 117

surutka "natur", 127 surutka I dlnla, 127

surutka sa zaclnsklm blllem,

130

surutka, 24, 38 susarn, 137, 142 suseno bllje, 36 suvl rnusll, 100 suvl musliJI. 99

svef rnusll od Izdanaka lltarlca. 101

svefe zaclnsko bllJe. 36

Sargarepa s kvarkom, 64 Sargarepa. 35. 63

$eJk od bobica. 124 "serbet" od boblca, II I sipkastl mikser, 39 sljaka, 12

spargle s paradajzom, 90 svedski sto, 28

tabela z~lJnskog I Jestivog

bllja I blljnJh laJeva, 35 tajna zdravlja, I I

tanjlr od salata, 30 tegobe starostl, 17

teSki flzlckl poslovl, 12 tlkvlca i cvekJa, 88

tlkvice, 36, 87

tokslcne materije Iz lzlucevtna,

13

torta 5 kvarkom, I 16 tortlca od pomorandfl, liS totalno gladovanje, 14

trap, 29

trodelnl jelovnlk za svako godlsn]e doba, 129

uld~AI1Je bera, 17 uljarlce, 137

ulje,38

umor, 12, 146

unlverzalna kuhlnjska masma, 38

i.ven~ H.I~t~ od "gI~ve ieler~". 47

sarena salata oct kornoraca, 52

Sarena salata od paradajzpaprlke.80

sarena zdela kJselog kupusa, 57

Sargarepa s Izdanclma susama.63

157

veget.uiJanska lshr~ 147 vegetativni ilvot, 16 vlbracioni usltnjlvac hrane, 38 vitamin B I 2, 135

vitamin C, 135

vitamin E. I 35

vitaminl, 135

vitaminl - pornocnlci

enzimlma, 16 vitamlni B I E, 24

vitamlnski hranljM kvasac, 23 vltka liepa, I 7

voce, 105. 106

vocna kasa. 95

vocni kolac, I 16

z~lha ~ nevolJu, 22 zasto kJijati?, 135 zatvor, 15

zdravlje za sve ljude, I I "zelena nada", 47 zelenl majonez, 44 zelenl mlks, 31. 92 zlma, 133

zracenja, 16

zvezdlce s clmetom, I 18

hlftJ~ 36

fellrane poslastlce I sladoledl, 110

fitarice, I 37

fiezde s unutraSnjlm lucenjem, 19

_j I ,I

CIP - K3TIlJIOr!n3ul1ja y ny6J1I1K31111jl1 Haponxa fil1fiJlHOTeKa Cpfinje, Eeorpan

613

fl1HTEP, EPHCT

Zdravlje za sve Ijude : preko 150 novih recepata, povrce 12 zirnske baste, biti i ostati vitka i lepa I Ernst i Ingeborg Ginter ; u prevodu Miodraga Marinkovica. - I_ izd, - Beograd : M_ Marinkovic, 1997 (Beograd: Srbostarnpa). - 157 str. : ilustr. ;

21 ern

Prevod dela: Gesundheit fur alle I Ernst und

Ingeborg Gunter. - Tiraz 1000_ - Str. 9-10: Rec izdavaca I Miodrag Marinkovic. - Registar.

I. fHHTeP, I1Hre60pr

641. 5(083.12)

a) 3tJJ'aBJbe b) Kynapcxa peuerrns 1D=57401356

-'f'···· .. · ..... ·.",···,

"_(" _.

-~::

" :,.

!

Ernst Ginter

ZDRAVLJE I ZA TEBE

t 00 iskustava tztecenla

nelzleclvlh bolesnika napustenlh od medicine, obolelih od raka, dijabetesa, artroze, reumatizma i mnogih drugih bolesti.

Svi su se tzleclll postujuci uputstva lz

knjige ":Ziveti bez bolestl". na sasvim prirodan i logican nacin.

U prevodu Miodraga Marinkovica

I izdanje

Beograd 1997.

Naslov originala:

Korice:

Kompjuterski slog i obrada:

Stampa:

Tirai:

lzdavac:

3

SADRlAJ

Ernst Gunter:

Gesundheit auch fur Dich

PRIDGOVOR 7

PRVI ZAKON ISHRANE 10

POSLE COVEKOVOG PADA U GREH 1 1

L1CNA ISKUSTVA 11

ZORAVLJE KOJE NE PROLAZI 12

SAN KOJI POSTAJE STVARNOST 12

PROKLETSTVO KUVANJA 13

KAKO NASTAJE NASA HRANA 14

BEZUMLJE KUVANJA 14

NOVO PROKLETSTVOKUVANJA-TALOZENJE

OTPADNIH MATERIJA 15

NOVA GOMIl.ANJA OTPADNIH MATERIJA 16

KOLIKI JE NAS VEK 16

TRAJNO ZORAVLJE - MOGUCE 17

SVEDoCANSTVA 0 IZLECENJIMA ..•••.••••..•.•••••••••..•.. 18

Igor Marinkovic

Miodrag Marinkovic

I. Reumatlzam 19

2. lzlecenle od artrltlsa, gihta; posle 1 5 godina

lzlecen oboleo ieludac 20

3. InjekclJe za reumu, bolovi u ledlrna, stolica 21

4. Ustala lz InvalidskIh kolica. lzlecena od teskog

oblika artroze kolena I kukova 21

5. Secerna bolest 21

6. $ecerna bolest uz sve propratne pojave -

uglavnom zbog mesne hrane 22

7. Gusavost lztecena 23

8. Tegobe sa ielucem iseezle 23

9. Tegobe s [etrorn I fuel iseezle 23

10. Psorijaza I 24

Psorijaza II 24

1 I. Psorijaza III 25

12. Izlecen od najrazllcltljlh tegoba. Angina pektoris,

umor, bolovl u krstlma 26

IZLECENJA 00 RAKA 26

Zracenja 27

Hemoteraplja 28

Operaclje 28

SRBOSTAMPA. Beograd. Dobraclna 6-8

1000

Miodrag Marinkovic,

11050 Beograd 22. Postanskl fah 20. telefon: (011) 420 743

Prestampavan]e i fotokopiranje nije dozvoljeno

Sva prava zadrfava lzdavac

4

5

Stvarno tzlecenle 29

SVEDOCANSlVA 30

13. Rak pluca 30

14. Rak dojke 30

15. Rak u donjem trbuhu 31

16. Rak dojke, bolovl u predelu jetre I bubrega 3 1

17. Rak prostate 31

1 8. Rak krvI 3 1

19. Tumor u glavt. Nedelju dana iivota 32

20. Nalzlocudnlja vrsta raka 32

21. PetogodiSnjl decak lzlecen od tumora u glavi 32

22. Rak dojke I ekcernl 33

23. Rak [ezlka I zracen]e 34

24. Rak debe log ereva 36

BOLESTI SRCA 38

25. Infarkt se vise nlje ponovlo 39

26. Infarktll visok nivo Secera u krvI 40

27. Gusen]« zbog srca 40

28. Nlzak krvnl pritlsak 40

29. lzlecen od anglne pektorls 41

RAZUCITA DRUGA SVEDOCANSlVA 41

30. Presnom hranom sprecen prevremenl poroda] 41

31. Nestall umor, nesanica, gojaznost,

reumatlzam I depreslje 41

32. Oslobodena pusenla 42

33. Knjlga [e neprevazldena ...•........................................ 42

34. Pobeda nad hronlcnlm poliartrltlsom 42

35. Artroza uoCljivo slablja za sest sedmica 42

36. lzlecen od teskog obllka artroze sa ukocenoscu 43

37. lzlecena od vtsokog pritiska, glavobolje,

umora I nesanlce 43

38. Izvanredne psenlcne klice 43

39. lzlecen od parodontoze. Siobodan od svth tegoba 44

40. Pohvalne reel za surutku 44

41. Pohvalne reel za sok od Sargarepe 45

42. Znatno jevtiniji iivot s presnorn hranom 45

43. Lepsl noktl, manje nervoze zahvaljujuC! prosu 46

44. lzlecen od rnrsavostl 46

45. Izlecen od gojaznostl 47

46. Kostobolla, nesanlca, nectsra koia, sepanle 47

47. Nesnosne glavobolle, nesanlca, umor. 48

48. Pohvalne reel za evetnl polen 48

49. Secerna bolest _ 49

50. Oboljenje [etre 49

5 I. Bolovi u predelu [etre. zavisnost od kafe, opstipacija 50

52. Pohvalne reel za knjigu "Ziveti bez bolesti" 50

53. Psenlcne k1iee - sredstvo za lecen]e nerava 51

54. Surutka kao terapljsko sredsrvo za secernu

bolest i sredsrvo za spavan]e 51

55. San 51

56. San, secerna bolest 52

57. Presna hrana zaslcule 52

58. Poliartroza 52

59. U 84. godini tzlecen od artritisa, povraceno

culo ukusa i uklonjen umor. 53

60. Astma 53

61. Knjiga je jedinstvena 54

62. Vanredan sluca] 54

63. Podloinost gripu i umor nestaju 55

64. I zdravi menjaju Ishranu 55

65. Otvorene rane na nogama, vodena bolest i

glavobolje nestaju 55

66. U 88. godini Izlecena od angine pektorls 56

67. Hronlcnl zatvor 57

68. Imao sam teskoce sa ielueem I erevlma 57

69. Pollp se povukao, proslrene vene u znatno

boljem stanju 57

70. Iznenaden poboljsanlrn stanjern prostate 57

71. Pohvala za knjigu 58

72. Kako sam Izleclo bolne proslrene vene 58

73. Napadl vrtoglavlee 59

74. Drugi sluca] vrtogiavice (Manljerova bolest),

voda od mekinja 60

75. Napadi vrtoglaviee nestaju 60

76. VI sre usreclll nasu porodieu 61

77. Vise nema kvarenja zuba; presna hrana

dellrnlcno zamenjuje san 61

78. Mogao [e da hoda jOs sarno s dve Stake 61

79. Stopostotno Izlecenje od raka 63

80. Upala srcanog zallska, porerneca]l srcanog ritma 63

81. Otvorene rane na nogama, utrnule ruke,

atroza kuka 64

82. Hockinova bolest 64

83. Psenlcne klice 65

84. 100 odsto flzlckl ojacan 65

85. Furunkuloza (clravost) 65

86. Patnje sa iucnlm kameneima 66

87. Mnogo propusteno 66

6

7

88. Gusavost 67

89. Obolela prostata potpuno tzlecena 67

90. Prostata rnoze da se iziecL 68

91. lzlecena ad strasne mlgrene. tegoba s

dlskovima i porernecaja krvotoka 68

92. Narodnf emf hleb kao prepreka 68

93. Grba 68

94. Poodmaklo oboljenje prostate 70

95. Stalne glavobolJe, preteranf urnor, mfsicna

slabost, perut 70

96. Umor f rnucnlna su proslost 70

97. Nestao umor, ali sam jako oslabio 71

98. Reeept za povecavanje teifne 71

99. Izdriljlvost u voinjf blclklom 72

100. u 86. godlni Izlecena artroza kolena 73

1 0 I. Teiak sluca] artroze 74

102. lzlecen ad multiple skleroze : 75

103. Osfpl po Iieu 75

104. lzlecena ad zavisnosti ad kafe 76

105. Siaba krvna slika 76

106. Poboljsana krvna sllka 76

1 07. S~fdanje tezlne aranflrati s uilvanjem u jelu 76 .

1 08. ~ Ivetl bez bolestl" 76

109. Drastlcan sluca] leukemlje 77

1 10. Pohvala belom luku 78

1 1 I. San Iran I probleml prostate, trajnog katetera,

glavobolJe, bolova u ielueu I reumatlzma 79

112. Ne zaboravite laneno seme 80

113. Presna hrana [e stvarno nesto najlepSe na svetu 81

POMOC U NEVOLJI 82

DODATAK 85

INDEKS 86

PREDGOVOR

Nece biti nista novo ako cujemo da se metodom konscenja presne hrane Ieee bolesni Ijudi i da posle izlecenja ostaju trajno zdravi. Ta] metod bio je poznat joS medu starim Grcima, a i danas ima naroda koji iive izvan nama poznate civilizacije i ko]i se prirodno hrane. Njihovi pripadnici se uopste ne razboljevaju doiivljavaju duboku starost.

Ljudsko telo u celini, kao i probavni organi iivotinja, stvoreni su za presnu, prirodnu hranu. Ko nade put povratka takvoj ishrani, bice posteden od bolesti.

Predstavnici zvanicne medicine nisu odusevljeni ovim prastarim nacinom ishrane, posto se u takvim uslovima gotovo niko ne bi razboljevao iii. zato sto bi bolesnici mogli da pomognu sami sebi, Utoliko vise su odusevljeni bolesni Ijudi - vee od trenutka kada upoznaju taj pouzdani nacln lecenja, kojim cak i "nelzlectvt" ponovo mogu da uzivaju prednosti dobroga zdravlja.

Svedocanstve 0 lzlecenjima u ovojbrosuri sarno su odjek poznate knjige 0 presnoj hrani "Ziveti bez bolesti" (Ziva hrana). Verujemo da ce i ova brosura naici na tako dobar prtjern, kao knjiga "Ziveti bez bolestl", koja je dozlvela brojna izdanja i velike tiraze na razllcitlm jezicima i koja se smatra jednom od najboljih knjiga iz oblasti ishrane i zdravlja uopste. ZahvaljujuCi uputstvima te knjlge, veliki broj Ijudi ponovo je ozdravlo, kako od raka, tako i od drugih, tzv. neizlecivlh bolesti, ali. svakako, i onih manje opasnih., U ovoj brosuri objavljujemo brojna svedocanstva 0 izlecenlu. jer nam je zelja da bolesnim Ijudima ulijemo opravdan optimizam.

8

9

Jos jednom Isticerno koliko je znacajno i dragoceno da nam sto veci broj lzlecenlh Ijudi salje svoja svedocans tva. Ta svedocanstva dobijamo. na zalost. od veoma malog broja nekadaSnjih bolesnika. Vee ina vrlo brzo zaboravlja dobro ko]e im se "dogodllo". iii postaju nezahvalni iz nekog sarno njima poznatog razloga. Mnogi Ijudi ostaju samo na obecan]u. Postupaju prema izreci: "Sluga je obavio svoju duznost, a sada rnoze da ide." Ako lecen]e vee nlsta nije kostalo, treba bar imati na umu mnoge Ijude koji pate od razllcltih bolesti i na koje bi jedno takvo svedocanstvo delovalo kao melem na ranu, narocito ako je rec 0 njirna samima. Zbog toga molimo sve izlecene da sto pre posaliu svoja svedocans tva •. Mislite na to sta drugi Ijudi sve rnora]u da zrtvuju - a ipak ne dostizu Izlecen]e - jer nisu uklonili uzrok svoje bolesti. Ko ne rnoze da ptse, rnoze da se javi Izdavacu telefonom.

Jedan 88-godisnjak lz [uzne Amerike. koji i danas dobro igra tenis, pun je hvale za presnu hranu, koju je upoznao pre izvesnog vremena. Njegovo pismo istovremeno iznosi i razlog velikog uspeha knjige "Ziveti bez bolesti":

"Vasa knjiga 'Zlveti bez bolesti' nesumnjivo je nesto najvrednije u mojo] veliko] biblioteci, zato sto celokupan predmet ishrane presnom hranom obradu]e sa svih strana, veoma terne.jno, savesno, iscrpno i verodostojno. 0 tom predmetu bi drugi lzdavaci starnpall cltavu seriju knjiga.

Walter Horden, Sao Paolo. Brazil

knjigom 'Ziveti bez bolesti'. Kako smo se pogresno hranili upravo mi sportisti! Vecinu poraza mogli smo da izbegnemo." Ona, zatirn, u drugom pismu. kate sledece: "Cernu velika slgurnost u baratanju reketom, kad je celo telo iscrpljeno i izdaje nas kad je najvatnije? Ranije mi je bas nedostajala ta velika izdrzljivost ko]u dobijamo zahvaljujuci presnoj hrani. "

Neste slicno potvrduje i americki plivac na duge staze, Ros (Roos), koji se takode hrani presnom hranom. a koji je, svojevrerneno, u Sidneju i Rlrnu osvojio cak dve zlatne olimpijske medalje. Evo sta on pise:

"Uvek kad bismo se pribliZavali cilju i skoro svi vee bili Iscrpljenl, ja bih se tek oslobodio, odlepio se od ostalih i prvi prosao kroz ell]."

I iz mnogih pisama zahvalnosti od osoba koje su presle na presnu hranu. moze se procltati da je prva reakcija na nju bila. odsustvo umora. ObjaSnjenja 0 tome tznecerno kasnije.

Autor knjige uZiveti bez bolesti" apsolutno je ubeden da se presnom hranom, kao jedinim sredstvom. rnoze leeiti i izlecitl opaka bolest sida. Medutim. ishrana presnom hranom je crna ovca 5 kojorn ne zellmo da imamo posla. Nju nauka nikada nece priznati, niti prlhvatiti. Cak i kad bi neki tesko oboleli od side ozdravio zahvaljujucl korlscenju presne hrane, dogodilo bi se isto kao i u sucajevirna raka - 0 tome bi se cutalo i nastavilo 5 istrativanjima. kao da se nlsta nije dogodilo.

Ako se neko hrani samo presnom hranom, vise i ne moze oboleti, jer ono sto dovodi do ozdravljenja tesko bolesnih ljudl, moze visestruko lakse da - zastiti od bolesti. Kad bi koriscenje presne hrane nekim slucajem uzelo maha, veliki koncerni za proizvodnju hrane bi se, zajedno 5 naukom, nasll u bezvazdusnorn prostoru. Zdravl]e koje bi tako nastupilo. preokrenulo bi tokove zivota na koji smo navikli.

Cinjenicu da presna hrana mnogo znacl i sportistima, potvrduje visestruka sampionka Nernacke u tenisu Helga Hesl (Hosl) iz Minhena: "Zelim da Yam srdacno zahvalim za one sto ste mi podarili izvanrednom

• u ovom sluca]u. na adresu lzdavaca ove knjige.

(0

11

Da bismo pomogli jos mnogim Ijudima koji pate od razlicitih tegoba i bolesti, preporucuierno Yam da sto vise sirite ovu knjigu. Iskustvo kazuje da 0 ishrani presnom hranom ruzno govore ne same mnogi lekarl, nego u neznanju i sami bolesnici, pa ih u cinjenice ne rnozerno uveriti na drugi nacin, nego objavJjivanjern konkretnih izvestaja 0 lecenju i svedocanstava izlecenih Ijudi.

POSLE COVEKOVOG PADA U GREH

Posle toga eovek je pao u greh, pogazivsi ti:ne i p~i zakon ishrane. U takvim uslovlma i boJest Je doblla prlstup coveku. Kao poredenje, ~mislimo ~~tomobiJ u ciji cerno rezervoar, umesto benz~na, za ~OJI Je ?n konstruisan, sipati petroJej. On nece rnoci pravilno da tunkclonlse i ubrzo ce otkazati. Sllcno se dogodilo i eoveku, i bolest se odomacila u njegovom teJu.

U ovom kontekstu uopste nije vazno sta je Bog eoveku kasnije dopustlo iii nije dopustio u njegovoj ishrani. Prvobitni zakon nije bio menjan. Tako u Novorn zavetu, u BibJiji, nalazimo veoma [ednostavne reel:

"Sve mi je slobodno, ali nije sve na korlst" (1 .. ~ori~canlma 10,23). Meni, na primer, kuvana hrana ruje bila na korist, posto [e kao takva obezvredena, po mojim istraiivanjima za dve trecine, pa sam, dok sam je koristio, bio neishranjen i bolestan. Bog je coveku dao razum a zivotinji instinkt da prepoznaju sta je zdravo, a sta nije. I starozavetnom proroku VaJamu Bog je pustio zlo, posto nije bio poslusan njegovoj naredbi. Tada je sam morao da trpim posledice.

PRVI ZAKON ISHRANE

Prvi zakon ishrane naJazimo u 5vetome pismu. Neku mozda ne prihvataju Sveto pismo i ne veruju u stvaranje sveta, jer im vise odgovara da imaju majmuna za pretka. Majmun nam, doduse, moze posluzltl kao uzor za praviJnu ishranu, ali ga ne zelirno za pretka.

Stvorivsi coveka, Bog mu je izmedu ostalog dao i prvi zakon ishrane. Taj zakon nije imao nikakve veze s "drvetorn poznanja dobra i zla". Evo kako on glasl:

"Evo, deo sam vam sve bilje sto nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodne kOja nose seme; to ce vam biti za brenu" (1. knjiga Mojsijeva 1. poglavlje, 29. stih).

Kako je sve sto [e bilo stvoreno bilo "dobro", Bog se postarao i za savrseno zdravlje svojih stvorenja - uz savrsenu hr anu. Bolest je, zalsta, bila nepoznata u svetu u kojem je zlveo covek.

Potpuno je razumJjivo da je ta hrana biJa precizno priJagodena covekovlrn organima za varenje. Ono sto [e za nas bitno, jeste da u Bibliji nigde ne rnozerno procitat! da je te covekove organe Bog posJe toga menjao iii modifikovao. Mi smo i danas stvoreni za tu ishranu, odnosno za presnu hranu. U prvorn, prvobitnom Z3- konu ishrane, nigde se ne spominju ni kuvanje ni koriscenje mesa.

UCNA ISKUSTVA

Kuvanje ima tri lose strane. Prvo, covek je neishranjen, zatirn "zacepllen". napunjen baJasnim, otpadnim materijama i neCistocama. ~eishranjenost nastupa u uslovirna punog zeluca - zbog obezvredenosti hrane, a deponovanje otpadnih materija u organizmu - zbog prebogate hrane, ishrane za ko]u zubi gotovo uopste nisu potrebni. Mnogi na taj nacln postaju gojazni. Tako se dogada da dragocene mineraJne materije postaju otpadne materije. Bog koji je stvorio coveka imao je sasvirn drugaciju zarnisao. Hrana koju [e covek imao u svom prvobitnorn stanistu donosi kra] kako netshranlenosti, tako i talozen]u otpadnih materija, a time i boJestf.

12

13

Otkako sam pre vise od 30 godina presao na presnu hranu, nisam bio bolestan; nljednorn se nlsarn lose osecao. I nasu kcerku odgajili smo na presno] hrani. Njoj je danas 20 godina; nikada nije primila nijednu vakclnu, a nije bila nikada ni bolesna. U njenom dosadasnjem zivotu nije bilo ni traga decijih bolesti iii gripa. Uz hranu kakvu je covek imao u pocetku, gotovo je nernoguce razboleti se. Tako je bolest u raju bila nernoguca.

ski. nesta]e, osoba koja se hrani ovako nece imati potrebu ni za kakvim vestackim stimulativnim sredstvlma kao stu crna kafa, crni ca], nikotin iii alkohol. Ovi otrovi zavisnosti nisu dostojni coveka. Koriscen]e presne hrane je najbolje sredstsvo da se njih oslobodimo.

I covek ko]i obavlja teske fizicke poslove dobija odgovor na svoje probleme, jer u tu ishranu. medu ostallma, spadaju i oilsceno semenje od suncokreta, semenje od bundeve, ovas I jezgrasto voce, koje mozerno koristiti upravo onakve kakvi suo iii pripremljene s drugim vrstama presne hrane. 5 ovom hranom se meso ne moze uporedivati. U njemu, osim belancevina iz druge ruke unistenlh kuvanjem. nema nlcega vrednog pomena. Takva lshrana dovodi do posledica kao sto su bolesti neishranjenosti, rak i umor. Ljudski organi, kao sto smo vee kazali, uopste nisu stvoreni za takvu hranu.

Ova nasa hrana idealna [e, takode, i za neozenjene (neudate) osobe, ko]e ce vrlo brzo osetiti veliku razliku u izdacirna za hranu i dobitak u vremenu prilikom pripremanja hrane. On [e srecan sto viSe ne mora da riba serpe i tiganje i sto se vise ne razboljeva. Bolest nikada nije sudbina, kao sto to mnogi misle, vee nesto za sta je kriv sam covek. Svako je kovac svoje srece. Ovaj san, nema sumnje, rnoze da postane stvarnost. I sami bolesnici sttcu novu nadu, posto lecenje pocinje iz ternelja.

Pre nego sto se, na sledecim stranama ove brosure, upoznamo s preko stotinu svedocanstava 0 izlecenju, delom i od raka, zelirno da - radi boljeg razumevanja materije - Citaocu objasnimo kako dolazi do izlecenja pornocu presne hrane, i kako bolest uopste nastaje.

ZDRAVLJE KOJE NE PROlAZl

Ne bojte se vise raka, srcanog infarkta iii gripa. To su pojmovi koji su nepoznati onima koji uzimaju sarno presnu hranu. Ali. u tim uslovima postedent smo i svih drugih bolesti. Cak i vise od toga, nase telo postaje mlade. Kako je to rnoguce, saznacemo kasnije. Ovakva hrana je, ujedno, i najbolje i najjevtinije sredstvo za negovanje lepote, posto kozu podmladuje - iznutra. Za takvu hranu se ne prave nikakve reklame, jer se na njo] nlsta ne zaraduje. A kad nam se jos pruzr prilika da svom zivotu dodamo 1 0 iii 20 godina zlvota, koji ce proticati bez staracklh tegoba i dugotrajne senllnosti, zakljucujerno da niko vise ne treba da okleva s prelaskom na presnu hranu. Neko je rekao da je trajno zdravlje dragocenije od svlh bogatstava i blaga na svetu. Kakva je korist od bogatstva, ako smo bolesni?

SAN KOJI POSTAJE STVARNOST

Mi tvrdimo da je ovakvo zdravlje rnoguce, pa Vas pozlvamo da temeljito prouclte ovu brosuru. Svako se u to moze uveriti ako sam hoce. Svedocansrva 0 izlecenju koja obJavljujemo treba da posluze kao dokaz da ova sila zlvota koja Izgraduje nase telo, rnoze i da leci, Ona daleko nadmaSuje mogucnosn svih medikamenata, prirodnih lekovitih sredstava i sredstava za jaeanje organizma. Buducl da umor prirodno, automat-

PROKLETSTVO KUVANJA

5 kuvanjem je nastala i najveca tragedija ljudskoga roda, jer suo se tako, posle covekovog pada u greh. po-

14

15

cele pojavljivati bolesti. Bio je pogaien i prvobitni zakon ishrane, 0 kojern smo citali u Svetome pismu. Naucno je dokazano da dve trecine najvainijih sastojaka hrane, mineralnih materija, zbog toplote kuvanja postaju neupotrebljive za Ijudsko telo. Umesto da lzgraduju telo i odriavaju njegovo zdravlle, one se pretvaraju u otpadne materije. Posledica [e nelshranlenost, uz pun zeludac, sto sa sobom rnoze, kao posledicu neadekvatne Ishrane. da donese najrazllcitlje bolesti. Setimo se brojnih poremecaja kod zuba, kicmenog stuba, zglobova i drugih. kao na primer. dveju bolesti zlezda s unutraSnjim Iucenjern - seierne bolesti i gusavostt,

zdravlje. Veoma vaine mineralne materije _- bez enzirna - postaju mrtve i beskorisne. Zeludac je. doduse. pun; medutirn, unistene su sve vrednosti koje se odnose na zdravl]e. kao i dve treCine hranljivih vrednosti iz hrane. Kako to da nije unlsteno sve? Zato sto naS organizam rnoze u nevolji da pomogne sam sebi. Endogeni enzimi iz procesa varenja, prvenstveno oni iz pankreasa, uspevaju da spasu neke od mineralnih rnaterija. Ta prtpornoc za nevolju ni]e, medutim. dovoljna, jer dve treCine hranljivih vrednosti odlaze nepovratno. Bolestima je otvoren pristup. Rak napreduje posto su unlstent enzirni, koji jedini mogu da ga suzbiju. Za coveka pocinje veoma opasan zlvot.

KAKO NASTA,E NASA HRANA

Poznato je da biljka uzima hranu iz zemlje i Iz vazduha. Rec je 0 neorganskim mineralima ko]l dolaze lz kamena, ali i 0 organsklm, zivim. lz humusa, zatlrn imamo azot i ugljendioksid. tacnlje uglienlcnu kiselinu lz vazduha, Covek i zlvotinja nlsta od toga ne mogu upotrebiti za hranu. Listovt biljaka predstavljaju male fabrike ko]e apsorbuju, ozlvljavaju i pripremaju za nas hranu - sve te mrtve materije lz zernlje i vazduha, pri cemu sunceva svetlost igra znacajnu ulogu. Istovrerneno biljka raste i razvija se, donosecl plodove. NaSim organima za varenje sasvim su tacno prilagodeni koren]e, lisce i plodovl. U tim procesima glavnu ulogu igraju enzlml, iskre zlvota koji dolaze od Boga - Stvoritelja svemira, koje cine da biljke rastu i napreduJu. Te enzime nazivamo i vegetativnim zrvotom u svako] zivoj materiji.

NOVO PROKLETSTVO KUVAN,A - TALOiENJE OTPADNIH MATERI,A

Svi znamo da se povrce kuvanjem u Ioncu prllicno skupi I da mi. hranecl se na uoblcajen nacln, od te meko skuvane hrane unesemo u sebe obicno dva do tri puta vise nego sto bi trebalo, posto gotovo i da ne rnorarno da koristimo zube za zvakan]e. Stariji Ijudi naJcesee uopste vise nemaju sopstvene zube, jer su kuvanjem unistil! ono sto je potrebno za izgradivanje i odrzavan]e tih zuba. Kada unosimo dva do tri puta vise hrane nego sto je potrebno. u tel! ... se talozl srazmerno veca kolictna otpadnih rnaterija. U uslovlma ovakve najezde otpadnih materija. organi za eliminaciju. kao sto su bubrezl, ni pribllzno ne mogu da ispune svo] zadatak. Kad se u jednom trenutku u telu nakupl dovoljno otrova, nastsje grip s visokom temperaturom ko]l sluzi za ciseenje organizma. To sve moze biti i gore. Mali krvni sudovi, narocito oni u srcanorn rnislcu. postepeno se zacepllu]u, u grudnom kosu os~eamo napetost, sto nazivamo anglnom pektorls. Tada vee nije daleko trenutak kada ce se neki od tih krvnih su-

BEZUMLJE KUVANJA

Strasno je kada uvidimo sta sve covek sam sebl tovari kuvanjem hrane. Kuvanjem se uJ:listavaju upravo enzimi koje je coveku Bog podario da bi imao savrSeno

16

17

dova potpuno zaceplti, sto donosi sobom srcanl infarkt.

TRAJNO ZDRAVl,E - MOGUCE

Na triistu moiemo nact mnostvo literature 0 zdravIju, knjige koje ipak nemaju temeljit pristup tim preblemima. Cak narn i Sveto pismo daje uputstva za negovanje dobrog zdravlja i lecenle bolesti. Ako se ne eltminlse uzrok - pogresna hrana - bolest ce se uvek vracatl, blla opaka iii ne. To nas upucu]e da tr_eba da pazlmo kome se obracamo za lecenje bolesti. Stavise. postoje metodi "lecenja" koji mogu da izazovu dusevne porerneca]e, cak i teze dusevne bolesti. Ti metodi su, na primer, hipnoza, lecenje uz pornoc "duhova", sujeverje i svakojake nadrilekarije, ukljucu[uci, svakako i tretmane modernih "bloenergetlcara". Mi se, medutim, driimo prvobitnog zakona ishrane iz biblijskog teksta u 1. Mojsijevoj 1,29. To je siguran put.

NOVA GOMIIAN,A OTPADNIH MATERI,A

J u mozgu dolazi do skupljanja razlicitlh stetnih i otpadnih materija u obliku taloienja kiselih materija, sto dovodi do zakrecenja arterija, a zatim i do moidanog udara, sa smrtnim ishodom iii bez njega. Najcesce nastupa jednostrana oduzetost. Problemi se javljaju i u sistemu za varenje. Mesna hrana najcesce dovodi do zarvora i procesa raspadanja. U trbuhu se skuplja citava gomila smeca, sto je opasno i nehigijenski. Posto kuvana hrana u procesu metabolizma uvek izazlva visak kiselina, nastaju cirevi i, na kra]u, rak. [educt preko svake mere, mnogi Ijudi pate od gojaznostl, sto je jos jedna nevolja koju donosi kuvana hrana. Taloienje otpadnih materija u organizmu i neishranjenost uzajamno se pomaiu da ubiju coveka na bolan, mucan nacln, sto nikako nije bilo sastavni dec Boiijeg plana naclnjenog u vreme srvaranja coveka, Zivot treba da se okonca bez bolova.

Zar je upotreba presne hrane bas tako veliki problem?

Probajte! Ako ste gIadni - u drugim okolnostima ne treba ni jesti - svaki zalogaj ce biti poslastica.

KOLlKl,E NAS VEK

NaS vek traje, dok se ne zacepe oni najfiniji krvni sudovi. Presna hrana I bell luk drzace ih u besprekorno cistorn stanju do 100 godina. Svaka sledeca generacija zivela bi po desetak godina duze. Beli luk se moze jesti a da se miris ne oseca. ako ga usitnimo, uvaljamo u ulje i pojederno zajedno s ostalom hranom. U prodaji se cesto mogu naci i kapsule belog luka bez mirisa. Dve kapsule cine vrednost jednog cesnja.

18

19

godine iscezavaju teske deformacije u zglobovima misiclma. Gotovo neverovatno!

SVEDOCANSTVA 0 IZLECENJIMA

r. RrUMATlZAM

Pocev od avgusta 1982. godine patila sam od reumatizrna. Poslednjih godinu i po dana bilo mi je tako tesko, da od bolova nocu vise nisam mogla da spavam. Pokreti su izaz:ivali jake bolove, pa cak nisam mogla ni mirno da lezirn. Neprestano su jedan iii vise zglobova bili natekJi, pa se cesto dogadalo da nisam uspevala da uguram stopala u cipele. lzgublla sam cetiri kilograma tezine, verovatno zbog strasnih bolova.

Uzirnala sam brojne medikamente iz domena homeopatske i antropozofske medicine, pa kupke za reurnaticare, ali je sve bilo uzalud. Cak ni akupunktura nije donela poboijsanje. Pokusala sam ishranu po jednom specijalnom i pozna tom makrobiotskom receptu u trajanju od gotovo godinu i po dana; medutim, bolovi su se samo pojacali. Internista mi je posle toga odredio kortizonske preparate. Protiv bolova koriscen je Va/teren. Sve bez ikakve koristi. Moje telo je posle toga bllo gotovo kao rusevina.

Dr J. A. iz Lindaha u Nernacko] preporuclo mi je Vasu knjigu "Ziveti bez bolesti". [a sam, doduse, vee godinama zivela vegetarijanski, bez mesa, belog brasna, belog secera itd., ali me bolest ipak nije napustala. Vee posle tri nedelje uzimanja presne hrane prema vaS oj knjizi, gotovo iz dana u dan su nestajali bolovi, otoci zglobova i sve tegobe. Od onog nezaboravnog 4. novembra 1986. godine do danas, vise ne znam za bolove. Danima to nisam mogla da shvatim; cak se nisam usudivala ni svome muzu da govorim 0 tome. bojeci se da ce se ispostaviti da je to blo sarno jedan lep san.

Proslo [e dva meseca, a bolest se nije vracala. Ponovo mogu da nosim torbe u kupovlnu, da se brinem 0 svom domacinstvu, da spokojno spavam i ponovo da

Ovim nizom svedocanstava 0 izlecenju uzetim Iz plsama zahvalnosti, zelimo da postovanlm Citaocima ojacamo veru u sopstveno Izlecenje, ulijemo hrabrost i podstaknemo ih da promene nacin ishrane. Za zdrave preostaje samo savet 0 preventivnoj upotrebi presne hrane.

Zbog ogranicenog prostora, prenosimo Vam samo izvode lz pisama. Da cltan]e ne bi bilo jednolicno, pisma nisu strogo grupisana po bolestima. U prvom lzvestaju govori se 0 slucaju reumatizma. Reumatizam je poznat kao neizleCiva bolest. Svako ko od njega boluje, na kraju zavrsava u invalidskim kolicima. Nema nikoga ko bi tim jadnim Ijudima nesto kazao 0 mogucnostl izlecenja i 0 mogucnostt da se, u vecini slucajeva, vee posle sest sedmica oslobode bolova.

Reumatizam je jedna od bolesti koje nastaju takozvanim prekiseljavanjem organizma. VJada pogresno uverenje da ta bolest nastaje zbog hladnoce. Zapravo, to je "konkretlzaclja" jedne bolesti ciji je period nastajanja prillcno dug i ciji je uzrok - pogresna ishrana. Prilikom hladenja, kiseline prisutne u mislclma iii zglobovima kristallsu se i izazivaju karakteristicne bolove. Presna hrana, koja stvara vlsak baznih reakcija, a sadrzi i zive enzime, neutralise, kiseline koje izaz:ivaju bolove. Reumatizam se leci veoma jednostavno, upravo na ta] nacln. Sva druga sredstva mogu doneti sarno claksan]e, ali ne i izlecenie. Za izlecenu osobu prava je radost i zadovoljstvo da ostane kod takve ishrane i da se hrani na takav nacin. Iskustvo kazuje da nakon dve do tri

20

21

vozim skijaSki kros. Uz ovu hranu osecam se kao ponovo rodena, pa moj iivot opet ima srnlsla. [uce sam iSla na jedno cetvorosetno pesacenje po brdima ne osetivsi nikakve tegobe. 00510 je cak i do dugo zel]enog dobitka u teiini.

Toplo zahvaljujem za knjigu koja mi je iivot ponovo ucinila vrednim iivljenja i koja ce. kako se nadarn, jos mnogim ljudima pomoci da izadu iz svoje bespornocnosti.

J. P., Heidesheim/Benz, Nemecke

potiljku i ramenu. Od nekadasnjlh velikih zadebljanja od gihta na zglobovima prstiju, nije ostao nikakav trag.

Danas, posle godinu dana prirodne hrane, nisu se vise vratili problemi koje sam trpela, ukljucujuci i dugogodlsnju. hronicnu upalu ieluca.

Tea Br., Arosa, Svajcarska

3. INJEKCIJE ZA REUMU, BOLOVI U LEf)lMA, STOLICA

Kada sam dobila vasu knjigu, odmah sam potpuno presla na presnu hranu, pa Yam mogu red da sam se, posle sest sedmica, oslobodila ne sarno nepodnosljivlh posledica potresa mozga, nego i zastrasulucih posledica primanja 14 injekcija protiv reume. koje su izazvale porerneca]e u jetri i jak gastritis, pa vise nisam mogla nista da jedem. Vise ne osecarn nlsta od nekadasnjih bolova u ledima. I stolica, koja nikada nije funkcionisala, dobila je svoj ritam. I sam reumatizam je nestao.

M. St., Grez, Austrija

Autor ove knjige koristi priliku da spomene jos jedan slucaj reumatizma, koji je posmatrao i pratio u Americi. Pacijent bio je u stidno] situaciji kao ova gospoda. I on se klonio svega sto bi bilo opasno po zdravlje, pa cak i jeo presnu hranu, ali nije bilo poboljsanja. Tada sam ga pitao da Ii stvarno koristi samo presnu hranu. Ispostavilo se da jos jede crni bteb, smatrajuCi ga zdravim za jelo. Tek kad je izostavio i bleb, bolest se spontano povukla. Sve vrste hleba nose sa sobom visak kiselina, izuzev naSeg hleba susenog na suncu. Recept mozete nee! u knjizi "Ziveti bez bolestt".

4. USTAlA IZ INVALIDSKlH KOLICA. IZLECENA 00 TESKOG OBLIKA ARTROZE KOLENA I KUKOVA

Pre tri godine dogodilo se da, zbog teskog oblika artroze kolena i kukova vise nisam mogla da hodam. Bila sam vezana za invalidska kolica. Primetila sam da je artroza vee krenula i dalje. Tada sam dosla do knjige "Zivetl bez bolesti". Posle 10 meseci mogla sam ponovo da hodam. Mnogo Yam hvala za Vasu knjigu. Posaljite mi jos deset primeraka.

2. IZLECENJE 00 ARTRITISA, GIHTA; POSLE .5 GODINA IZLECEN OBOLEO ZELUDAC

Petnaest godina bolovala sam od atritisa. Glavu vise uopste nisam mogla da okrecern na jednu stranu. Na zglobovima prstiju imala sam zadebljanja i, razume se, bolove. Medikamenti. obloge "fango", masaie i rastezanja ostali su bez rezultata. Jedan divni lekar dao mi je Vasu knjigu "Ziveti bez bolestl" i preporuCio mi njene rnetode, sto sam odmah prihvatila. Uz dellrnlcno gladovanje, tako sam se temeljito oslobodila smeca iz organizma. da su vee posle 10 dana nestali bolovi u zelucu. koji od tada nisam ni osecala, kao da ne postoji. Ubrzo su nestali i bolovi u zglobovima prstiju. u

5. SECERNA BOLEST

I ova se bolest smatra neizleCivom. Zlezde koje Iuce insulin ne mogu de vrse svofu funkciju, jer iz kuvane hrane ne primaju dovoljno potrebnih sastojaka. Pravilnom ishranom presnom hranom one se regeneriSu. Prema tome, secerne bolest je izleCiva.

22

U presnoj hrani ima nesto tajanstveno, jer 'seceraSr odlicno podnose sve vrste presnog voca. Medutim, ~im se to isto voce skuva, dijabeticaru je potrebna dodatna doza insulina. Po tome vidimo da je dijabetes nesumnjivo bolest ishrane, kOja se rnoze leCiti serno presnom hranom. Dijabeticarima se, na.ialost, preporucoje jednostrana mesna hrana, Cime se izazivaju nove boiestt, koje tim bolesnicima zadaju smrtonosni udarac. Za izlecenje ovde je potrebno primenjivati 100- postotno presnu hranu. Prilikom prelaska na taj naCin lecenja primanje insulina ne sme da se prekine odjednom, vec sasvim postupno. /z/ecenje zlezda ne moze nastupiti preko noct. Na takav naCin mogu se izleCiti i sve druge bolesti Bezda s unutra.snjim lucenjem.

Od kada sam presao na presnu hranu, nivo secera se s 302 spustio na 188. Moj lekar je sa zahvalnoscu prlhvatio Vasu knjigu.

F. st., Stuttgart 40, Nemacka

6. 5ECERNA BOLEST uz SVI PROPRATNE POJAVI - UGlAVNOM ZBOG MESNE HRANE

Propratne pojave su bile: vlsok krvrJ pritisak, goJaznost, smetnJe 5 vidom i zatvor. Prelaskom na presnu hranu sve je to iscezJo.

Zahvaljujem Bogu sto sam se svega toga oslobodio za sarno nekoliko sedmica. Danas i ne zelim neku drugu hranu. O~a mi je veoma ukusna i prija ml.

8. C., Basel, Svajcarska

Sledi slucaj jednog vegetarijanca, koji je boloveo od gUsavosti, bolesti jetre i zuCi. Ovaj slucaj namponovo pa.kazuje da vegetarijanstvo ne sttt! od bolesti. Vegetfi.i:_ijanci, doduse, ne jedu meso, ali kuvaju, pa to do~di do efekta neishranjenosti. Kada stitasta Bezda m~ra da gladuje, ona Ime tendenciju ka uvecevenju, da

,

r

23

bi ipak nekeko obavljala svofu funkciju. Od toga teko nastaje uvecens guse. / jetra ima funkciju Bezde, koj« oboljeva zbog neadekvatne ishrane. Kod bolesti ilezda s unutraSnjim lucenjem uogu igra i faktor neslede.

7. GUSAVOST IZLECENA

8. TEGOBE SA iELUCEM ISCEZLE

9. TEGOBE S ,ETROM I iuci ISCEZLE

Od pre 40 godina iivim vegetarijanskim nacinom iivota, a od pre tri meseca samo na presnoj hrani. To je u mome slucaju dovelo do odlucujuceg i stvarnog preokreta. Sa stltastom ilezdom sam se patio godinama, ali se gusavost povukla tek nedavno. Osim toga, od tada vise nemam ni tegoba sa ielucem, jetrom i iuci.

E. R., 7200 Tuttlingen, Nemecke

ObJasnJenJe

Sve bolesti zeluca i creva nastaju zbog "prekiseljavanja H organizma. Vec samim kuvanjem hrana postaje pretezno kisele, odnosno, u procesu metabolizma ona stvara viSak kiselina. Trebe izbegavati i kiseto voce. Jedan lekar je, koristeci dtst sok od kupuse, leCio Cireve na zelucu za deset dana. U slucsfevirne bolesti ieluca ne sme se jesti cvrst« hrana, iIi eko se ipak uzima, onda uz dobro zvakanje. Povrce se moie najbolje Isitnit! uz upotrebu aparata ze cedenje vocnih sokova. Kada to uCinimo, u masu mcdemo vratiti nesto soka. Dodajmo malo ulja i vitaminskog kvesce, uz zaCinjavanje solju, pomesenom sa zedinskim blljem [Kriiutersalzj.

Secem se jednog slucaja s veltkim kamenovima u zucnoj vredci. Operacija je vec bila zekezene. Pecijentkija je dobila u ruke knjigu "Ziveti bez bolesti" i pocela da veruje da ce i bez operacije rnoci da res! svoj

24

25

problem. ps me je pozvele telefonom. Rekeo sam joj da odkxii termin operacije za mesec dana i de za to vreme primeni uputstvo za terapiju sa sokovima od svezeg povrce, iz knjige "Ziveti bez bolesti". Posle mesec dana tegobe su se povukle, ieko bolest jos nije bila pobedene.

Operacija viSe nije dolazila u obzir.

Treba biti oprezan kada je rec 0 operacijama ZUCI. posto se takvim zahvatima odstranjuje cela zucna kesica. Bez rezerve iuci varenje rnasnoca ometeno je za ceo preostali iivot.

toliko odusevlleni, ielimo da ucinirno radost svim svojim bolesnim prijateljima. pa odmah porucujerno deset prirneraka knjige. Molimo Vas da prllozlte i prospekte.

L.K. Weissenkirchen, Austrija

• r, PSORIJAZA III

U stedecem slucaju bolesnica nije radikalno primenila terapiju .

... Sto se nee psorijaze, koju vucern vee 40 godlna, sada je bolje. Nastavicu s presnom hranom i cvrsto verujem da cu se potpuno izleCiti. Srdacno zahvaljujem za knjigu; preporucicu je gde god mogu.

M. K. 8700 Kussnecbt, Svajcarska

• O. PSORIJAZA I

Smatra se neizlecivom. Cak je i s presnom hranom bolest veoma uporne. Kao i sve druge kozne botesti, i one nastaje zbog viska kiselina u telu. Ona se hrani iskljuCivo kiselinama, pe je hranom u kojoj nema kiselina trebe "izgfadnetr. Potrebno je primeniti polovinu terapije gfadovanja uz semo 6 dl soke od povrce. Rec je 0 istovetnoj terapiji keo u slucaju reke,

-lko je opiseno u knjizi "Ziveti bez botesti". Najdelotvorniji je sok od zelenih listova. Voda od meldnja i surutke tekode su izrazito bazni. To dvoje se mode uzimati i neizmenicno.

U sledecim stucejevtms uCinjeni su pokusaji bez upotrebe sokova od presnog povrce. pe otuda zakasnjenje. Evo svedodenstve:

Od svoje 12. godine patila sam od psorijaze. Iz godine u godinu bivalo je sve gore. Kad mi je bilo 26 godina bolest je zahvatila celo telo, ukljucujucl ruke, noge i glavu. Nocu sam se budila zbog jakog svraba, cesuei se do krvi. U to vreme sam dobila Vasu knjigu i odmah pocela s drugaCijom ishranom. Posle oko tri meseca svraba vise nije bilo.

Posle cetin meseca izgled koze je postajao bolji.

Posle sedam meseci imala sam po telu jos sarno tacke vellcine ciodine gIave. Bila sam srecna, ali ono sto mi je ipak smetalo, jeste cinjenica da sam oslabila jedan kilogram. Bojala sam se da cu jos vise oslabiti, pa sam ponovo pocela jednim delom da trosirn raniju hranu. Posle izvesnog vremena nastupilo je ono sto je moralo da nastupl, pa su lisajev! ponovo izbili po celome telu, kao pecurke u surni. Tada sam Yam telefonirala. pa ste mi Vi preporuclli jednu posebnu dijetu, kako ne bih vise slabila. Za 3.5 meseca i po drugi put sam se oslobodila psorijaze i stvarno dobila pet kilograma na tezini.

PSORIJAZA II

Na Vasu knjigu "Ziveti bez bolesti" uputila me je jedna Ijubazna zena. Moj mui od pre 28 godina pati od neizleCive psorliaze, koja je obuhvatila celo njegovo telo. On vise ne zeli da sluii kao beli mis za ekspertmente, sit je svih jalovih pokusaja lecen]a. Vasu knjigu sam procltala, pa sam muiu odmah pripremila sokove, a izmedu po malo presne hrane. Tek je nedelju dana proslo, a moj rnuz moze prvi put da spava normal no celu noc, dok se ranije uvek budio nocu zbog nesnosnog svraba. BuduCi da smo delovanjem presne hrane

26

27

E. 5., Bern, Svajcarska

Najvece dobro od presne hrane je preventiva, ali i lecenje od raka, Zar nije divno kada vise nema straha od raka! Neko ce mozda reel da je to vic, ali clnienlce govore za sebe. Cak i kad bi bila rec sarno 0 preventivi, vee bi se isplatilo. Medutim, zahvaljujucl naso] knjizi 0 presno] hrani, "Ziveti bez bolestl", izlecill su se stotine bolesnih od raka. Nauka se, doduse, ne obazire na ta lzlecenja, pa se zato 0 njima cuti u zvanicnlm krugovirna. Svakome treba da bude jasno zasto nauka ne rnoze da se bavi predmetom lecenja presnom hranom. Koliko smo cesto srecni s nasim lekarima. ali ovde nastaje jed an zid. Lecen]e presnom hranom je preterano jevtino i bolesnici bi mogli sami sebi da pomognu. Vise nikome ne bi bili potrebni hemijski rnedlkamenti i svi proizvodi industrije zlvotnih namirnica. Bolnice bi bile gotovo puste. Kada pomislimo koliko Ijudi zivi od bolesnika, to bi stvarno za neke Ijude znacilo katastrofu. katastrofu zbog zdravlja! Lecenje presnom hranom se mora suzbiti i zbog toga [e ono moralo postati predmet podsmeha.

Isto tako sam i cvrsto uveren da je presna hrana istovremeno jedino sredstvo protiv nove bolesti side, kako za preventivu, tako i za lecen]e. Bog je, po mome uverenju, poslao ovaj svojevrsni bic, pa ja u to ne zelirn da se mesarn. Mnogi Ijudi ce na ta] nacin biti upucen na Bibliju, a time i na njeno ucen]e 0 postojanju vecnog ztvota. Cak i ta zastrasujuca boJest sluz! tome cilju, pa se neki u svojo] najdubJjoj patnji obracaju Bogu, trazeci od Njega pornoc i nalazecl u Ilcnosti Jsusa Hrista put svog vecnog spasenja, svoju Juku utocista. Svedocanstva 0 izlecenju boJesnih od side ipak ce nam biti dobrodosla.

Napomena: Uputstvo Iii povecevanje teztne u uslovima presne hrane nee! cere u ovoj brosuri, pod brojem 98.

.2. IZLECEN 00 NA,RAZLICITf,IH TEGOBA. ANGINA PEKTORlS, UMOR, BOlOVI U KRSTIMA

Poslednjih deset godina sam bio mnogo bolestan.

Uzimao sam tabJete za smirenje, za srce i mnogo drugih medikamenata od lekara. Krvni pritisak je dostigao 240. U decembru vise nisam mogao da stojim ni jedan sat; cak vise nisam mogao da nosim ni svoju tasnu, PomoCi nije bilo ni od injekcija ni masaza. Uz to sam patio i od angine pektoris i srcanlh tegoba s bolovima.

Pocetkom januara poceo sam da zivim prema uputstvima VaSe knjige. Uspeh je bio veliki. Posle 14 dana umor je nestao. Kao sledece nestali su bolovi u krstima, jed no za drugim. Danas, posle oko godinu dana, sve tegobe su se povukJe. Sada mogu da radim i najteze poslove u bastl, ada sledeceg dana ne moram ni na sta da se faJim. U podne jed em samo jezgrasto voce i sllcno.

Napomena: Gotovo je neverovatno .~ta sve punovredna hrene, bez kuvanja i bez mesa, maze da ostvert. Kad bi to samo znali rnnogi bolesnici! Kuvana hrana vise nije punovredna.

IZLECENJA 00 RAKA

U knjizi "Ziveti bez bolestl" na devet strana detaljno smo pisali 0 raku, njegovom nastajanju i lecenlu, tako da cerno ovde spomenuti samo neke dopune.

ZRACENJA

Umesto da se opredele za prirodan nacln Iecenja - presnom hranom, Ijudi se podvrgavaju zracenjlrna, Sta

·7.8

29

[c meta zracenja? Svakako, nlsta drugo do nepoznati virus raka, iako takav uopste ne postoji, jer - rak bi u tom sluca]u bio zarazan. Rak je nedvosmisleno bolest ishrane, 5 celijarna raspadanja koje bujaju. U hrani su nedostajali zivi enzlmi, jedino sto moze da se suprotstavi raku. Bolest koja je nastala zbog uzimanja pogresne hrane rnoze i da se izleci sarno putem pravilne ishrane. Zracenjern se unlstava]u, paraJizuju, celije okolnog zdravog tkiva, pa rak moze neuporedivo lakse da se siri. Postlze se upravo suprotno od onoga sto se zeli; time se raku pomaie u njegovom poslu razaranja i unistavanja.

Zracenjem se i krv zagaduje, pa metastaze postaju moguce, Posledlcasu umor i opste bolesno stanje. Ni tu zracenja ne mogu da pomognu, pa ih ne preporucujemo, Medu svedocanstvlma 0 lzlecenjima nalazi se i [edan sluca] koji posebno pogada pitanje zracenja, Posle tog slucaja zracenja se strasno bojim. Vidi svedocanstvo broj 23.

raka. U slucajevlma raka nije svrsishodno napadati sarno simptom, primera radi, putem operacije, buduci da je celo telo otrovano i bolesno. Rak ce kasnije, sa 100 odsto sigurnosti ponovo poceti da raste, ako uzrok - pogresna ishrana -nije ukJonjen. Ponovo su ovde jedino sredstvo - enzimi iz presne hrane, koji donose Izlecenie. Ali, tesko bolesniku ako se oni unlste kuvanjem!

Znam za jedan sluca] raka zeluca. koji je navodno bio jos u pocetnom stadijumu. Doticna zena nije htela da me poslusa, pa se podvrgla operaciji. Njena bolest bila je nastala kao rezultat dejstva medikamenata koje je upotrebljavala zbog druge bolesti. [a sam bio ubeden da to nije bio rak i siguran sam da je operacija bila besmislena. U takvim slucajevirna se govori 0 uspesnim operacijama. Takvlh slucajeva ima vise nego sto smo spremni da verujemo. U slucaju raka operacije su nepotrebne, ukoliko nije u pitanju neka bezizlazna situacija, kao sto je zatvaranje zeluca i disajnih puteva tumorom.

HEMOTERAPIJA

Medicina dovlacl novi "top", hemoterapiju, jer se zeli bombardcvanje "vlrusa raka" hemijskim sredstvima. Posto tog virusa nema, ito je promasa], Telu je, nairne, neophodno hitno ciScenje, koje mogu da obave sarno zivi enzimi. Hemliski otrovi cine, u stvari, suprotnost onorne sto smatramo Iecenjern, jer stvaraju neclstu krv

. 'i -nectste- cell]e. Od takvog metoda ne mozerno a da ne od"vr:~camo bolesne ljude.

STVARNO IZLECENJE

Vee smo rekli da izlecen]e nastupa tek posle radikalne promene, sto znaci uklanjanjem uzroka. Kad slucaj ode predaleko, tada moze da bude i prakasno, a ipak se ne dlze bela zastava, jer poneki pacijent ipak uspeva da se oporavi. Pokusa] 5 hranom od koncentrovanih enzima, kao sto su sveze iscedeni sokovi od povrca, rnoze tu jos da pomogne. Sokovi od zelenih delova biljaka bili bi cak delotvorniji od onih koji se prave sarno od korenja. Treba uzimati na dan 1 liz J takvih sokova, a takode i biljne cajeve u kollcinarna prema zedi, kao sto je to opisano u knjizi MZiveti bez bolesti" (strana 179): Jos i danas se dogadaju lzlecenja kao rezultata vere u Boga, prema uputstvu iz Svetoga pisma - [akov 5.14.

OPEliACIJE

Operacije mogu biti veoma korisne u slucajevtma nesreca i drugth teskih situacija. Jedan od takvih slucajeva je ·rak na jednjaku, koji zatvara zeludac. Bez operacije covek.bi morao da umre. Koliko je ovde operacija korisna, toliko je ona beskorisna u slucaju drugih vrsta

30

SVEDOCANSTVA

13. RAJ< PLUCA

Izvesta] jedne majke: Petogodisnja Brigita .obolela je od raka pluca, Novembra je primljena u bolnicu. Nakon tretmana injekcijama, posle kojeg je doslo do totalnog gubitka kose i visokih temperatura, a kasnije i neophodnosti transfuzije krvi, lekari za nju vise nisu imali nade. Svoju devojclcu sam 14 dana pre Bozica ponovo dobila natrag u kucu. Lekari su bili digli ruke od nje. U to vreme mi je dosla do ruku Vasa knjiga "Ziveti bez bolesti", koja mi je ponovo probudila nadu. Stupila sam s Vama u vezu i pocela da postupam prema Vasirn uputstvima. Devojcica je sedam nedelja svakodnevno pita po jed an litar soka od sargarepe i jela pomalo presne hrane, uz pres no mleko. Dete je veoma dobro napredovalo, dobilo dobru boju u Iicu, steklo dobro raspolozen]e, vedrinu, spremnost da ponovo otkriva s .. et oko sebe. Moja Brigtta se izvanredno oporavila. Neka je hvala Bogu.

S. D., Lamprechtshausen, Austrija

14. RAJ< DOIKE

Procitala sam Vasu knjigu "Ziveti bez bolesti" i odmah donela odluku da predem na presnu hranu, buduCi da sam stalno morala da gutam tablete protiv jakih bolova u dojci.

Od pre mesec dana hranim se jos samo pres nom hranom, prema Vaslm receptima. Bolovi su sada potpuno IScezli, ne koristim tablete. Gotovo da ne mogu ni da poverujem, to je pravo cudo. [os uvek sumnjam da Ii ce tako i ostati. Osecam se odllcno, mnogo Vam hvala.

A.L,Honriege~MeutNemacka

31

15. RAK U DON,IM TRBUHU

Bolovala sam od raka u donjem trbuhu, podvrgIa se radikalnoj operaciji. mnogim zracenjlma i ubacivanju radijuma. Napustena od lekara, cak sam i za lek~~e prirodne medicine bila izgubljen sluca], Jedan od njih ml [e dao Vasu knjigu, po kojoj ,sam odmah ~resla na presnu hranu i sokove od ~ovrca. ?d tad a J~ nastao preokret i sve [e polako pocelo da Ide na bolje. Posl~ pet godina bila sam ponovo potpuno zdrava. Danas rm [e 69 godina.

M. L., Ludwigsburg, Nemacka

16. RAJ( DO,KE, BOLOVI U PRI.DELU ,ElRI. I BUBRI.GA

U levoj dojci sam imala otvrdnuce velicine kokosijeg [ajeta, sto je bilo praceno velikim vbolovima. Bog je hteo da dobijem u ruke Vasu knjigu "Ziveti bez bolesti". Od pre sest sedmica hranim se samo presno, prema knjizi, pa je dojka ponovo postala meka, a vise nemam ni bolova. osecam se neuporedivo drugaclje, bolje nego ranije. U tom periodu su me muclll i bolovi u predelu jetre i bubrega, tako da nocu dugo nisam mogla da spavam. Sad su se i ti bolovi povukli.

A. D., Oberewarz, Nemecke

17. RAJ( PROSTATE

Rak prostate se, od pre tri godine, kako sam presao na presnu hranu, nije javljao.

F. Z., Albigen, Svajcarska

18. RAJ( KRVI

Steta je sto VaSu knjigu nlsam ranije dobila. Posle tri meseca po Vasern metodu ishrane, otisla sam na kontrolu. Utvrdena [e: potpuno izmenjena krvna stika. Vise se nije mogao ustanoviti nikakav trag raka krvi. Kakva [e blla moja radost, tesko je opisati.

W M., Pfaffhausen, Svajcarska

32

.9. TUMOR U GLAVI. NmfL,U DANA ilVOTA

Gospodin Konien (Konyen). koji je imao tumor u glavi i koji se-zahvaljujucl Vaso] presnoj ishrani potpuno izlecio. presrecan je sa svojom porodicom. Lekar je gospodi Konien svojevremeno rekao da ce njen muz fiveti jos nedelju dana.

E. W, Pfaffenweiler, Nemacka

20. NA,zLOtUDNIIA VRSTA RAKA

Moja sestra je obolela od melano-sarkoma u desnoj nozi, koji su joj operativno odstranlll, ali rak je dalje nastavio da se siri. U to vreme ona je pocela s potpuno presnom hranom, prema Vasim uputstvima u knjizi. Sada se dogodilo ovako: velika rana od operacije je zarasla, a i tvrde crvene otekJine su se povukJe. Cak ni lekar nije bio spreman da veruje u uspeh, posto je ta vrsta raka, kako on kaze, najteza od svih, a naroCito u poodmaklom stadijumu.

£. 5., Solingen, Nemedkn

21. PETOGODISNJI DECAl< IZUCEN OD TUMORA U GLAVI

Roditelji plsu: Za nas je to bio najstraSniji rnoguct period od trenutka kad smo jednoga jutra odvezli naseg sina u bolnlcu i te veceri saznali bolnu dijagnozu: tumor u glavi, Za !"las je to bilo kao da je dete vee umrlo.

Prvih dana decak je lecen medlkamentlma, a onda i prlkliucen na aparate. Drugog dana izvesta] je glasio:

"Operacfja: nernoguca: poloza] tumora u sredlstu glave." Treceg dana: "Operacl]a. iii ce vaS sin za kratko vrerne umreti." To nas je smelo. Nas decak je bio u veo~a Iosem stanju. Posle nedelju dana ustanovljeno je da se tumor uvecao za t do 2 cm. Trebalo je odmah da potplsemo pristanak na operaciju. sto smo mi odbili. u meduvremenu dobili smo Vasu knjigu HZiveti bez bolesti", koja nas je ohrabrila. Ljudi su nas nazvali ubi-

33

cama i glupim Ijudima. lpak, nismo dopustili da nas iko zastrasu]e, pa smo vee istog dana svoje dete uzeli kuci.

Moja supruga je u meduvremenu prouCila VaSu knjigu i vee tog prvoga dana poceli smo terapiju sokovima od presnog povrca, koja je ucinlla neopisivo cudo. lz sedmice u sedmicu posmatrali smo pobollsanle. pa je tako islo do 20. dana. Bilo je tada tako da je decak mogao sam da ucini i nekoliko koraka, nije vise video dvostruko, donja vilica mu nije labavo visila, ponovo je poceo normalno da oseca levu nogu i levu ruku. Toga dana smo preklnull terapiju sokovima i poceli s presnom hranom. Do sada su prosle cetiri sedmice; nas sin je jos uvek fiv. nasuprot prognozi lekara, koji su mu dali dve do tri sedmice ztvota.

Do danas je proteklo nove cetiri sedmice s presnom hranorn, pa nas decak moze ponovo da hoda uspravno i potpuno sam. Mofemo reel da je izlecen i da sve izgleda kao neko cudo.

Otac plse: Moj sin i ja bili smo veliki Ijubitelji mesa. ali od tog strasnog vremena cela porodica, pa i nasa t 3- godtsnla kcerka, hranimo se sarno presnom hranom. Mogu da kazem sarno: predivno. Poslednjih pet dana terapije sokovima pio sam ih zajedno sa sinom. pa sam skinuo osam kilograma svoje suvlsne tezlne, i to bez ikakvih tegoba. To je r.aprosto divno. Bogu izrafavamo toplu zahvalnost ali i Varna. postovanl gospodine Ginter. za tu knjigu. Odmah narucujerno to novih primeraka, jer je interesovanje u krugu naslh prijatelja veoma veliko.

Porodice g., Arnoldstein, Austrija

22. RAK DOlI([ I EKCEMI

Marta ove godine osetila sam otvrdnuce u levoj dojci, ko]e se posle tri nedelje jako uvecalo. Srecorn, imala sam Vasu knjigu 0 presnoj hrani, s primerom 0 raku dojke iz knjige dr Nolfi. Odmah sam od Vas porucila

34

knjizicu te doktorke, koja je svoj rak dojke pobedila presnom hranom. To svedocanstvo ulilo mi je hrabrost i spokojstvo da i sarna tako postupim.

Vee posle osam dana osetila sam odredeno zatezanje u dojci i omekSavanje otvrdnuca, Posle drugih osam dana otvrdnuce je bilo jos sarno veliCine tresrue, a posle sledeclh 14 dana jOs sarno velicine lesnika. Bila sam veoma srecna i s tom ishranom sam se osecala veoma dobro. Posle kratkog vremena otvrdnuce je potpuno iscezlo.

Osim ovoga, izleclla sam se od bolesti ekcerna, koji se nalazio na vrhovima prstiju i noktirna, koja me je muclla punih pet god ina.

S. F., Wasserburg, Nemecke

23. RAK ,EZIKA I ZRACEN,E

Ovde pred sobom imam jedno potresno svedocenstvo, koje sam dobio jos pre 15 godina. Idecen! je u meduvremenu umro, ne od raka. Svedocenstvo ipak moram de objavim, jer ono treba de odvreti od ZTdlenld, a i zato sto sam od toga vremena uvek rnoreo de upozoravam protiv zrecenf«. Rec je 0 jednom zaista krajnje lose vodenom slucaju.

Star sam 52 godine. Pre cetirl godine oboleo sam od raka [ezlka. Sledio je dvomesecnl boravak u bolnici 5 24 jaka zracenja, sve dok vrat nije poceo da krvari i spolja i iznutra. Posle izvesnog vremena rak je ipak nastavio da se uvecava. Tretirali su me. potorn, nekim otrovnim tabletama. od cega rni je oboleo zeiudac. a kosa opadala u pramenovima. Posto su bolovi bili veoma Intenzlvnl. dobijao sam injekcije protiv bolova. Operacija bi bila nemoguca, obja.snjavao bi mi profesor. U takvom stanju proslo [e vise od dve godine. Vrat je u predelu korena jezika postajao postepeno jako otekao i tvrd kao kamen. Celo zdrelo bilo je jedan jedini tumor.

f r

35

Jezik se bio toliko povuk~O. da je ~est~o ~eo nje~~v prednji deo, 5 vrhom [ezlka. Posl~dlca Je blla da vrse nisam rnogao razumljivo da govonm. Tako sam nasta: vio da se muclm jOs godinu dana. Dobijao sam jos sarno opojna sredstva. jer su me lekari vee odavno bili otplsali, iii bar uopste vise nisu verovali u lzlecen]e .. BiO sam bled kao smrt, jer Cvrstu hranu nisam mogao m da zvaeern niti da gutam. Od tada je sve krenulo brzim tempom nizbrdo. pa su svi ocekivali moju brzu smrt.

lpak, dogodilo se nesto drugo. .'

Neko mi je don eo Vasu knjigu 0 presnoj hrani, prema

cijirn uputstvima sam odmah poceo da ~o.ris~irn ~er~piju sokovima od povrca, umesto dotadasnle supice . Bez opojnih sredstava bolove nisam nikako mogao da trpim. Tako sam poceo, kako to stoji u knjiZ.i. da pr~vim obloge od Iistova kupusa, a povremeno I 5 lekovitom g1inom. sto [e u znatnoj meri ublazilo bolove, a povremeno ih i potpuno uklanjalo.

Danas, posle osam meseci terapije sokovima sirovog povrca, bananama i drugim vocern i zelenlm povrcem, pripremljenim uz pornoc slpkastog usltnjivaca, a pre~a knjlzl, rak [e iscezao. a otok potpuno n~sta~. T? st~ danas vise ne mogu normal no da govonm. zvacem I gutarn. treba da zahvalim velikim i dubokim opek<:>tinama koje su nastale od onih bezumnih zracen]a. Cak su rni i svi zubl donje vilice progoreli i odlomili ~se kod korena. dok su gornji zubi i danas svi normalni. Cak su i rnisiCi izgoreli i ostali ukruceru, tako da usta mogu da otvorim sarno oko jedan centimetar. T a besmislena zracenja i "Iekarska mudrost" sve su upropastili. Varna zahvaljujem za knjigu. ali posebno Bogu za zdravu hranu koju [e stvorio.

E. A., Bern, Svajcarska

36

24. RAJ( DEBELOG CREVA

Siedece svedocenstvo zanimljivo je zbog toga sto je bolesnik 0 kome je rec jOs 1931. godine sam ustsnovio de se kod raka radi 0 bolesti uzrokovanoj ishrenom. pa je sam zneo kako sebi da pomogne. Posle svog tzlecenja Ziveo je jos gotovo 70 godina i umro u starosti od gotovo 100 godina. Njegovo svedocenstvo dobio sam pre de vet godina, ked je gospodinu E. bilo 91. godina. Ovo je ujedno i pouka za one koji tvrde da se ne maie doprineti trajanju Ijudskog veke, da je sve sudbina.

Negde krajem 1930. godine primetio sam u stolici krv. Lekar je rekao da imam rak debelog creva. Nabavio sam Iiteraturu 0 to] bolesti, i ona je ojacala moje pretpostavke da [e tome uzrok pogresna ishrana. U to vreme sam bio vrlo jesan, tezio sam 81 kg. Krvarenje u stolici postajalo je sve [ace, pa je drugi lekar konstatovao da je to, zapravo, rak u poodmaklom stadijumu. Treba odmah iCi na operaciju, govorili su, ali ja sam donee drugaCiju odluku.

Krajem oktobra poceo sam da primenjujem terapiju gladovanja u trajanju od sedam dana. Posle toga godinu dana sam se svakodnevno hranio na sledecl nacin: ujutru dve sake usltnjenog novozelandskog spanaca iii slicnog zelenila. Listove sam mesao sa po tri kaslke u vrh namocenog, grubo mlevenog lanenog semena. To sam radio svakodnevno po tri puta, dodajuei jelu po malo salate od cvekle, a u ustima uvek imao po komadic korena sladlca. Cim bih osetio zed, popio bih nekoliko gutljaja biljnog caja nacinjenog od koprive, preslice i deteline iz polja. Svake sedmice postio sam od subote do ponedeljka ujutru. Za kratko vreme oslabio sam sa 81 na 55 kg. Uprkos brojnim upozorenjima, izdrzao sam godinu dana, jer sam zadrzao svoj posao sefa zelezntcke stanice.

I I

37

Oticanje krvi postajalo [e sve slabije, pa je vee posle , eseca prestalo NiJ'edan od mojih kolega na poslu

tn m ' ., '1 1

d nije ziv vee 20 godlna. Od njlh petnaestonce,

Vise vI' ' d 50

mrli od raka, a devetorica nisu pres I grarucu 0

SU U . k ih ih

godina. Meni je dan~ 9 ~ go~ma, a to om SVI OVI

godina nisam imao m najrnanju tegobu. Razume se,

ostao sam veran presnoj hrani.

J. E., Zurich, Svajcarska

Pred sobom imam jOs Citav niz svedocensteve 0 izlev ntu od raka svih vrste, ali promene redi, iznecu druga

ce 'J ~ broi

svedocanstva, keko bi se govorilo 0 vecem roju

bolesti.

Kada govorimo 0 Iecenju, zelim uvek i~nova da ?~dvucem da je dlrektno, u prvom redu, rec 0 un__~ra:nJem, Ciseenju organizma, pri cemu presna hrene cistt telo, I ujedno ga pravilno hrani. Upravo je to oneko keko ~e jOs davno rekeo sterogrcki Ieker Hipokrat.~ "Ne~a n~a hrana bude Iek, neke na.s lek bude hrana. To Je tacno samo u slucsfu presne hrane. Ko zeli da brze iSCisti svoje telo, preporucujem mu da gladuje. Red! lakSeg gladovanja, umesto biljnog caja iii vode, mozem? kortstiti vodu od mekinfe. surutku iii povrtnu vodu. Sto se tice soke od povrce, dskle, ne povrtne vode, bitno je odrediti kolicinu za jeden dan, de bi se znalo de Ii je to terapija gladovanja iii nesto drugo. Po mome shvatanju, gladovanje pocirife onda kada, posle tri dana, glad prestene. Ako glad ne prestene, znectce da smo jOs pre vise uhranjeni. Ako tokom dana popijemo samo 0 ~ soka od povrce i uz njega jOs samobiljni caj, to fos mozemo nazvati gladovanjem. Tekvo gladovanje podnose cak i bolesni od rake: ono je i najdelotvornije. Povrtnu vodu dobijamo kada iseckane ostatke povrce od pripremanja hrane ostavimo da stoje u vod~. ~~ bolesnik ime slebo srce iii lose spa va, gladovanJe nqe

38

poze!jno. Tede bi terapija sa. sokovima bila na me stu. Nean gladovanja je opstrno opisan u knjizi UZiveti bez bolesti".

Presnom hranom se mogu leCiti tekoreci sve bolesti, ukljucujuCi i infektivne. Jedino kada govorimo 0 nervnim bolestime, lecenje nije jednostavno, budud da se nervi ne obnav!jaju. Postoje i odredene bolesti koje su posledica sujeverja i vredzbtne i one se presnom hranom mogu teatt.

BOlESTI SRCA

NajcesCi uzrok smrti !judi fe srcen! infarkt iIi srceai udar. Uirok ovakvih smrti nalazi se, kao sto smo vee obj(l.Snili, u zacep!javanju krvnih kapilara. U tom posebnom slucaju redt se 0 kapilarnim sudovtme srCanih koronarnih arterija. Srcani misk: se vtse ne snabdeva dovo!jno /av!ju. Tako nastupa osecenje teskobe u grudnom kosu, preceno bolovima, poznato keo angina pektoris. Teko je dovoljno de se iznenada prekine dotok krvi do neke od malih ganglija ida jedan deo srCanog misiea, modde veliki keo tresnja iIi vea, ostane bez krvi i de vise ne moze de vrsi svoju funkciju. To. nazivamo srcentm infarktom .

. J1ko .otkaZe semo mali deo, pacijent mode de preztvt. MeC!'!tim, ako je taj deo veliki, posledica je smrt. Neki bo/esnici preZive dva do tri menja infarkta U odredenim vremenskim rezmecime, ali nikada ne znaju de Ii ce preiiveti sleded. To je opasan naCin Zivota. To je odmeit i poztv; neneodtozsn prelazak na ishranu presnom hranom radi Ciseenja organizma.

Presne hrana nema serno osobinu de zeustevi deponovanje neastoce u organizmu, vee i de iz tela izbaci nstslozene otpadne materije, jednu vrstu masnih

39

Idselina, odnosno holesterin. To obav!jaju Zivi enzim_i, koje bismo mogli nezvet! fermentim_a ko_!i =: spolje, iz presne hrene. To su upravo om kOjllmaju sposo~~ost dasuzbiju i rsk. Sada ponovo vidimo keko je covek nerezumen, kada te svofe spasioce ubija termickom obradom, tj. kuvanjem. Protiv infarkta neme drugog leka. Neuke enginu pektoris smatr_a nei~/eCivom boleseu, jer ne zeli ntst« de zna 0 presnoj brent. ..

Trebe napomenuti de infarkt maze de =r: na drugi necin. Poznet mi je slucaj, koji nije jedi~i·v Rec je 0 70-godisnjoj zeni, koja je imala zdrevo src~ 1 cesto odlazila s grupama na planinarenje po brdime. !<avd ~e jednoga dana vratila kuCi sa cetvorosa.tnog p~~acenja, pocete je i da redi u best), sto je ipak bilo prevtse. Iznenada je doZivela koleps, pale, i srce j~ otkaz:!O_' Po~to-. jale su sense de preiivi uz tehnike oz/Vljavanja I. vestacko disanje, ali u blizini nije bilo nikoga kome bi teko nesto dosto ne um. Tsko su prosle te dva do tri spesonosne minuta, potrebna za dolazak Iekere, ali je

tada vee bilo kasno.

Dobro je trenirati srce, ali s merom. I sam pisec ovih

redo va ranije je previa slicne greske, najc:~ee. =»: juCi fudbal i druge sportove. Rezultat: pro~/renje srce ~ porernecej rede srcenog zsltske. Njemu je danas vec 80 godina; Ipek, bez presne hrane on bi vee odavno bio u grobu. Evo nekoliko svedocanstava:

25. INFARKT SE VISE NIJE PONOVIO

S Vasorn knjigom "Ziveti bez bolesti" imala sam odllcna iskustva. pa sam bila i u prilici da s knjigama ko]e sam od Vas naruclvala pomognem i drugim Ijudima. lmala sam vee tri infarkta; medutim. posto vee gotovo godinu dana iivim po uputstvima iz Vase knjige. nemam vise nikakvih srcanlh tegoba.

E. K., Ehingen-Nasgenstadt, Nemacka