Čovek postiže savršenstvo pobedom nad svojini čulima..

Po­
stoji li uopšte nešto nemoguće za onoga, koji je ovladao svojim
strastima.
Ramakrišna

Dobro je lako činiti od dobrog, ali teško od lošeg. Loše je lako

činiti od lošeg, ali teško od dobrog.
Buddha

Kao što čvrstu stenu ni najjači vetar pokrenuti ne može, tako

ni pohvala, ni kleveta mudra čoveka.
Buddha

Što više letimo, to manji izgledamo onima koji žive na zemlji.

Niče

236
 Što su okolnosti više protiv tebe, to se jače ispoljava tvoja
unutarnja snaga.
Vivekananda

237
 Ako kudiš ovaj svet, možeš li ga time popraviti? Ne, time ćeš-
samo izazvati zabunu. — Pokaži put koji vodi iz tame, pa ćete lju-
di rado slediti.
Od jadanja ne očekuj nikakve pomoći. Uspravi se i okreni
svome duhu, carstvu mira u svome srcu. Smireni duh može sve do-
vesti ponovo u red. Samopouzdanje je kamen temeljac u životu.U
trenutku kada ga izgubiš-raspada se i život.
Upravo kao što laki povetarac ne može uzburkati moćni oke-
an, tako ni ljudska slabost ne može dotaći produhovljenog čoveka.
S. J .

238
Besmrtnost zove!
Listaj! Probudi se!
Život je kao san.
Što je tek počelo
Uskoro će se završiti.
Ustaj! Probudi se!
I ne spavaj više!
S. J.

239
 Svest je jedno stanje našega Ja. Sa širenjem svesti razvijaju se
u nama sve latentne osobine, koje su ispoljavali jedan Buddha,
Isus Nazarećanin, Ramakrišna, Vivekananda i ostali duhovni gi­
ganti.
Strpljenje je ključna reč u Jogi, strpljenje propraćeno marlji-
vošću i istrajnošću. Kada je raznim duhovnim velikanima uspelo
da ispolje svoju savršenu prirodu, onda je u moći i svakog čoveka i
žene da to isto postignu.
Hatha Joga nije samo nauka o telu. Hatha Joga uzima telo za
polaznu tačku. Mi razvijamo telesnu snagu, koja se automatski
pretvara u snagu osećanja, snagu razuma i, konačno, u snagu du­
ha. Znači, najpre prolazimo telesnu ravan i širimo svoju svest na
ravni razuma i, konačno, razvijamo je u njen nesputan, neograni­
čen, slobodan oblik, kao duhovnu svest. Radost zbog naše stalno
rastuće svesti doživljavamo kao stanje sreće.
S.J.

240
 Susret kralja Parikšita sa Kavlijem

Kralj Parikšit, gospodar cele Indije, dok je stajao jednog dana

na obali reke Sarasvati, ugleda jednog čoveka kako tuče i kinji ne­
ku kravu i bika. Takva okrutnost razljuti kralja i on zapita tog čo­
veka, čime opravdava svoje podlo ponašanje, dodavši da je u nje­
govoj kraljevskoj moći da ga za to kazni smrću. Ne sačekavši od­
govor, kralj se okrete životinjama, koje su još drhtale od straha, i
poče im govoriti sa toliko dobrote, da je ubrzo stekao njihovo po-
verenje.
Kralj je razmišljao o žalosnoj sudbini bika i pitao se, ko je mo­
gao biti toliko svirep da otseče noge jadnoj životinji. Tada progo­
vori bik, koji beše ovaploćenje vrline:
„O, plemeniti kralju, zahvaljujemo ti što si nas spasao. Hteo
bi da znaš razlog moje patnje, ali ni ja ga ne znam. Ima toliko razli­
čitih pogleda na stvarne uzroke patnje i bola na ovom svetu. Neki
kažu, da smo sami prouzrokovali svoju sreću ili nesreću; drugi tvr­
de, da su zvezde ili položaj planeta taj uzrok, ili predodređenost ili
sudbina; neki, opet, kažu, da je zakon Karme jedini uzrok naše
sreće ili patnje, dok drugi misle da je Bog taj, koji nam šalje sreću
ili nesreću. Zaista ne znam, koje je od ovih gledišta ispravno."
Kralj se zapanji, čuvši jednog bika da govori. Ali odjednom
mu se učini, dok je tonuo u duboko razmišljanje o tome što je čuo,
kao da mu je spao veo sa očiju i on prepozna bika kao otelovljenje
Vrline, kravu kao otelotvorenje Majke Zemlje, a čovek, koji ih je
kinjio, bio je Kavli — oličenje Gvozdenog doba, ili ovaploćenje
izopačenosti.
Zatim se okrete biku i reče:
„Ti si zaista otelovljenje Vrline — uzeo si telo bika. Tvoje četi­
ri noge predstavljaju: Samodisciplinu, Čistotu, Ljubav prema bli­
žnjem i Istinoljubivost; ali pošto su se u svet uvukle Sumnja, Po­
hlepa i Oholost, izgubio si svoje tri noge. Sada stojiš još samo na
jednoj nozi, na Istinoljubivosti, a ovaj čovek, Kavli, otelotvorenje
Gvozdenog Doba, upravo je nameravao da i ovu nogu uništi."
Rekavši to, okrenu se sa isukanim mačem protiv Kavlija, rešen
da ga ubije. Ali Kavli se baci kralju pred noge i zamoli ga za milost
i oproštaj, jer je dobro znao, da kralj ne može ubiti ni jednog živog
stvora, koji od njega zatraži milost i zaštitu. Kralj se uzdrža, ali za-
povedi Kavliju da napusti njegovo kraljevstvo.

241
 Međutim, Kavli zamoli kralja da mu prepusti one oblasti svoje
kraljevine, gde su vladala četiri poroka: Kockanje, Pijančenje, Ne-
čovečno postupanje sa ženama i Svirepost prema životinjama.
Kralj mu usliši molbu. Ali Kavli je hteo još više da proširi svoj po­
sed i zamoli kralja za dalje oblasti. Kralj mu prepusti oblasti Lice-
mernosti, Oholosti, Razbludnosti, Surevnjivosti i Neprijateljstva.
Dakle, ako ljudsko biće neće da ga Kavli savlada, onda mora
izbegavati carstva ovih poroka.
Na kraju, kralj vrati biku njegove noge, kako bi mogao čvrsto
stajati u vrlinama Samodiscipline, Čistote, Ljubavi prema bližnjem
i Istinoljubivosti.
Bhagavatam
 1. VEŽBE DISANJA PR AN AJ AM A

Radi lakšeg pronalaženja opisa pojedinih vežbi na osnovu

„Godišnjeg plana vežbanja Joge", niže opisane vežbe Pranajame,
kao i asane, raspoređene su po alfabetskom redosledu.
Vežbe označene zvezdicom (*) izložene su detaljnije i u većini
slučajeva ilustrovane originalnim fotografijama u prvoj knjizi
ovog dela pod naslovom: „Joga i sport".

1. Abdominalno (trbušno), srednje, gornje i potpuno jogi disanje

Abdominalno (trbušno) disanje

Stojte, sedite ili lezite. Usmerite svest u predeo pupka. Sa izdi­
sajem uvucite trbušni zid. Zatim, kroz nos udahnite polako dok
opuštate dijafragmu; ispupčite trbušni zid i ispunite donji deo plu­
ća vazduhom. Izdisaj: uvucite trbušni zid što više, potiskujući va-
zduh iz pluća kroz nos. Kod donjeg ili trbušnog disanja pune se va­
zduhom samo donji delovi pluća, tako da samo trbuh obavlja tala-
sasto kretanje, dok grudi ostaju nepokretne.
Terapeutsko dejstvo: Izvanredno olakšanje za srce. Smanjuje
visoki krvni pritisak, potstiče probavu, reguliše rad creva. Donje ili
trbušno disanje obezbeđuje odličnu masažu svim abdominalnim
organima.
Srednje disanje

Stojte, sedite ili ležite. Upravite svest na svoja rebra. Posle

izdisaja, udahnite polako kroz nos dok širite rebra bočno na obe
strane. Kod izdisaja skupljajte rebra terajući time vazduh napolje
kroz nos. Kod srednjeg disanja vazduhom se ispunjavaju središni
delovi pluća, dok trbuh i ramena ostaju nepokretni.
Terapeutsko dejstvo: Otklanja pritsak na srce; osvežava cirku­
laciju krvi u jetri, žuči, trbuhu, slezini i bubrezima.

243
 Gornje disanje
Stojte, sedite ili lezite. Upravite svest na vrhove pluća. Posle
izdisaja udišemo polako podižući ključnjače i ramena i puštajući
vazduh da ulazi kroz nos i puni gornje delove pluća. Kod izdisanja
polako spuštajte ramena i istiskujte vazduh iz pluća kroz nos. Kod
gornjeg disanja trbuh i srednji deo grudnog koša ostaju nepo­
kretni.
Terapeutsko dejstvo: Jača plućne žlezde (hiluse) i potpuno
pročišćava vrhove pluća.

Potpuno jogi disanje

Stojte, sedite ili lezite. Usmeravanjem svesti vitalizirajte čitav

svoj trup, stalno prateći njegove talasaste pokrete tokom udisanja i
izdsanja. Doživljavate potpunu ravnotežu. Posle izdisaja, polako
udišete kroz nos brojeći do osam i spajajući donje, srednje i gornje
disanje u jedan povezan, talasast pokret (Puraka). Najpre isturite
trbuh, zatim raširite rebra i, konačno, podignite ključnjače. U tom
trenutku, kada se trbušni zid već počeo malo povlačiti, otpočnite
sa izdisajem (Rečaka) na isti način kao i sa udisanjem, tj. najpre
uvlačite trbušni zid, zatim skupljajte rebra i, njzad, spuštajte rame­
na dok ispuštate vazduh kroz nos. Prilikom potpunog jogi disanja
celokupni disajni mehanizam, tj. donji, srednji i gornji delovi pluć­
nih krila nalaze se u ravnomernom kretanju. Između udisaja i izdi­
saja možete zadržavati dah onoliko dugo, koliko vam prija.
Terapeutsko dejstvo: Potpuno provetrava pluća, povećava
priliv kiseonika i hrane u krv, uspostavlja ravnotežu između pozi­
tivnih i negativnih strujanja, smiruje celokupni nervni sistem, regu-
liše i usporava rad srca, smanjuje visoki krvni pritisak i potstiče
probavu. Stvara osećanje mira, spokojstva i sigurnosti.

2. Agnisara Dhauti
Sedeći na petama ili ležeći na leđima, sa dlanovima na stoma­
ku, napravite potpuni izdisaj, lako pritiskujući dlanovima delove
trbuha u skupljanju. Pri tome trbuh jako uvući. Kratko i naglo
udahnite i isturite istovremeno trbušni zid. Isto tako naglo izdahni­
te i jako uvucite trbuh. Ovo treba uraditi 20 do 30 puta u brzom rit­
mu poput mehova. Nemojte nipošto potpuno udahnuti, nego sa­
mo kratko. 3 x

244
 Terapeutsko dejstvo: Temeljno čisti krv i svaki organ trbušne
duplje. Otstranjuje konstipaciju i njen mentalni uzrok. Odlična ve-
žba za nečistu kožu, kao i za sporo funkcionisanje jetre. Leči di­
jabetes.

3. Ardha-HA-disanje
Ležite potpuno opruženi na leđima. Duboko udahnite potpu­
nim jogi disanjem zabacujući ruke iza glave. Naglo izdišući kroz
usta brzo obuhvatite desno koleno obema rukama. Posle 10 sekun­
di polako udišući opružite desnu nogu na pod, a ruke ponovo
opružite iza glave. Naglo izdišući kroz usta obuhvatite levo koleno.
Udišući podignite ruke i, izdišući polako kroz nos, spustite ruke
pored tela na pod. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Pročišćavanje organa trbušne duplje na-
izmenično na levoj i desnoj strani. Odlična vežba za smetnje u kr­
votoku.

4. Bhastrika (Mehovi)
Ova vežba se sastoji u potpunom jogi disanju sa jedinom razli­
kom što se ne izvodi polako, nego ubrzanim ritmom. Sedite s pre-
krštenim nogama ili na petama i izdahnite. Naglo ispunite pluća
potpunim jogi udisajem, po redosledu donjim, srednjim i gornjim
udisajem. Ne zadržavajući dah brzo izdahnite uvlačeći najpre trbu­
šni zid, zatim rebra i, najzad, spuštajući ramena. Ponovite 7 — 10
puta u neprekidnom nizu. 2 x

Terapeutsko dejstvo: Svaki put kada udahnemo čisti se telo

krvlju, koja je bogata kiseonikom. Otrovne materije (toksini) nala­
ze svoj prirodni izlaz iz tela putem:
1. Izdisanja 3. Urina
2. Pora na koži 4. Ekskrementa
5. Znoja
Pomoću ove vežbe odvija se proces čišćenja mnogo brže, čime
se organizam efikasno oslobađa raznik toksina

245
5.Disanje za jačanje nerava
U raskoračnom stavu, posle izdisaja, udahnite polako i isto­
vremeno podignite obe ruke ispred sebe, sa dlanovima okrenutim
nagore do visine ramena. Zatim, stisnite pesnice i dok još uvek za­
državate dah, privucite ih brzo do ramena, opružite ruke ponovo,
opet ih privucite brzo i ponovite ovaj pokret još jedanput. Tokom
izdisaja opustite ruke olabavljene niz telo, da se odmaraju, dok se
naginjete napred.
Terapeutsko dejstvo: Povećava otpornost nervnog sistema.

6. Džalandhara-Bandha
Sedite sa prekrštenim nogama. Duboko udahnite. Zadržite
dah (od 7 do 30 sec.) sa bradom pritisnutom na grudi. Zatim podig­
nite glavu i polako izdahnite. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Potpomaže povećavanju otpornosti i ja­
čanju volje.

7. HA-disanje u ležećem položaju

Ležeći opruženi na leđima udahnite kao pri potpunom jogi di­
sanju, dižući istovremeno ruke polako sve dok ne dodirnu pod iza
glave. Zadržite dah nekoliko sekundi, a onda brzo podignite noge,
hitro ih savite u kolenima i obgrlivši ih pritisnite bedra na trbuh i
istovremeno izdahnite stvarajući zvuk „HA". Ovaj zvuk „HA" tre­
ba da proizvede brzina izdahnutog vazduha, a ne glasne žice. Posle
nekoliko sekundi odmora, ponovo polako udahnite, podižući ruke
iznad glave i istovremeno opružajući noge naviše i spuštajući ih na
pod. Nakon nekoliko sekundi zadržavanja daha, polako izdišite
kroz nos dok opuštate ruke pored tela.

Terapeutsko dejstvo: Štiti od trovanja uma i psihe i brzo ra-

spršuje depresivna stanja. Regeneriše unutarnje organe.

8. HA-disanje u sedećem stavu

Sedite sa prekrštenim nogama ili na petama. Duboko udahni­
te. Zadržite dah 5 sekundi. Onda snažno i naglo izdahnite kroz
otvorena usta.

246
 Terapeutsko dejstvo: Pluća se čiste i do poslednjeg delića pu­
tem krvi koja je bogata kiseonikom. Odlična vežba za otklanjanje
zamora.

9. HA-disanje u stojećem stavu*

U raskoračnom stavu napravite potpuni jogi udisaj i istovre­
meno polako dižite ruke okomito iznad glave, zadržite dah nekoli­
ko sekundi, a onda, naglo se savijajući napred, dok prstima ne do-
taknete pod, istovremeno snažno izdahnite kroz usta stvarajući
zvuk „HA". Zatim, udahnite polako, uspravljajući se i ponovo po­
dižući ruke okomito iznad glave. Onda polako izdišite kroz nos
dok opuštate ruke niz telo.
Terapeutsko dejstvo: Slično kao kod HA-disanja u ležećem
položaju.

10. I. A. O. OM
Upravo kao što se svetlosni zrak, prolazeći kroz staklenu pri­
zmu, razlaže na sedam boja, tako i reč „OM" sadrži u sebi sve osta­
le zvuke. Po Mantra Jogi, svaki jogi doživljava istu istinu tokom
svog prosvetljenja, da je ovaj zvuk prva manifestacija savršenstva
Univerzuma i da sa njim počinje stvaranje. Sve u Univerzumu stva­
ra i oživljava kreativna sila — Logos. Ovaj zvuk pretstavlja stvara­
lačke vibracije koje prožimaju Univerzum i stvaraju svetove. Ako
ponavljamo izvesne zvuke, onda time izazivamo određena lekovita
delovanja u svom organizmu i istovremeno podižemo svoju svest
na jedan viši nivo. Vibriranje zvuka IIIIIIII... prožima čitav nervni
sistem i ispunjava ga novom životnom silom.
Ponavljanjse zvuka AAAAAA... naročito deluje na jetru i ti­
me regeneriše krv.
Ponavljanje zvuka OOOOOO... puni srce i veliki nervni cen­
tar, solarni pleksus („Sunčev splet"), novom životnom silom.
Ponavljanje reci „OM" ispunjava ćelo telo novom životnom
energijom.
Sedite sa ukrštenim nogama ili na petama, sa šakama na kole-
nima, i zatvorite oči. Udahnite duboko i sa izdisanjem istovremeno

247
proizvodite zvuk IIIIII... otegnuto i uvek na istoj visini tona, s tim
što ga ne smete pevati, već ga morate izgovarati.
Udahnite duboko i pri izdisanju izgovarajte glas AAAAAA...
takođe otegnuto i u istom tonu.
Kada izdišete po treći put koristite glas OOOOOO... i, na kra­
ju, reč OOOOMMMM...
Terapeutsko dejstvo: Glas postaje kristalno jasan i lep, odlu­
čan i siguran. Osećanje straha nestaje i počinje svesno ispoljavanjc
čvrstine duha.

11. Murča
Sedite sa prekrštenim nogama. Duboko udahnite. Zadržava­
jući dah (od 7 do 30 sekundi), bradu pritisnite na grudi u udublje-
nje na grudnoj kosti. Podignite glavu i polako izdišite. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Razvija nam snagu volje i otpornosti.

12. Pranajama protiv nedostatka daha (sipnje)

Udahnite duboko potpunim jogi udisajem. Izdahnite potpu­
no, istiskujući što je moguće više vazduha iz pluća, skupljajući sto­
mak i grudni koš. Posle 10-15 sekundi udahnite ponovo duboko.

13. Pranajama sa masažom grudi

Sedite sa ukrštenim nogama. Dok udišete veoma polako, brzo
tapkajte vrhovima prstiju svoj grudni koš. Zatim, zadržavajući
dah oko 7 sekundi lupkajte dlanovima po čitavoj površini svog
grudnog koša. Izdahnite. Posle kraćeg odmora — ponovite
vežbu. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Ovo je odlična vežba protiv plućnog i
bronhijalnog katara, čak i protiv njihovog pogoršanog oblika —
bronhijalne astme. Kao i kod ostalih vežbi Joge i ovde se može ot­
kloniti uzrok bolesti.

14. Pranajama solarnog pleksusa

Ljudsko telo zrači životnom silom, koja ga štiti i čini otpor­
nim. Zračenje ove energije može se meriti osetljivim instrumenti-

248
ma, poput onih koji se upotrebljavaju u institutima za istraživanje
nuklearne energije. Ako ovaj zaštitni energetski zid oslabi, onda
naš organizam postaje izložen delovanju svih spoljnih uticaja i ka­
da se izgubi imunitet, telo oboli. Ako solarni pleksus ima dovoljno
energije, organizam je u stanju da se odupre svim spoljnim uticaji-
ma.
Izvođenje: Ležite opruženi na leđima. Položite dlanove na
grudi, nešto više iznad pupka, pazeći da se šake ne dodiruju. Udah-
nite duboko ispunjavajući pluća životnom silom. Izdišući veoma
polako usmerite i vodite životnu silu iz pluća kroz ruke i prste u
grudni koš, u solarni pleksus, čiji su nervni centri smešteni kod kič­
menog stuba. Ponovite 15 — 20 puta.
Terapeutsko dejstvo: Veoma efikasna vežba protiv zamoreno-
sti, nervoze, nesanice i poremećaja u krvotoku.

15. Pročišćavajuće disanje

U raskoračnom stavu udišite polako kroz nos kao kod potpu­
nog jogi disanja. Kada se pluća potpuno napune vazduhom počnite
izdisanje na sledeći način: priljubite usne tesno uza zube zadržava­
jući samo jedan uzani otvor između njih. Kroz ovaj mali, uzani
otvor istiskujte vazduh kratkim, odvojenim izdisajima, snažno ko­
risteći trbušne, dijafragmatične i porebarne mišiće, da bi savladali
otpor.
Terapeutsko dejstvo: Otstranjuje toksine iz krvi i povećava
imunitet.
16. ,,S" — disanje

Sedite sa prekrštenim nogama. Duboko udahnite. Izdišite ta­

ko, da stvarate dug i otegnut glas ,,S", i to što je moguće finiji i ja­
sniji. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Jača nerve i povećava snage otpornosti.

17. Sitali
Sedite sa prekrštenim nogama. Jezik, formiran u obliku cevi,
malo isturite između usana. Kroz tako formiran jezik u obliku cevi
polako udahnite. Zadržite dah (do 10 sekundi), a onda izdišite kroz
nos vrlo polako i opušteno. Ponovite 10 puta jedno za drugim. 3 x

249
 Terapeutsko dejstvo: Momentalno opuštanje nerava. Veoma
efikasno deluje pri smetnjama u disanju i radu srca, kao i kod veli­
ke nervoze. Otstranjuje iz krvi sve otrovne materije, čak i smrtono­
sne otrove. Regeneriše kožu i daje izvanredan ten. Zimi se srne
upražnjavati samo u sobi.

18. Sitkari
Razlikuje se od ,,Sitali"-a samo u tome, što vrh jezika dodiruje
nepce sasvim pozadi. Udahnite veoma polako na usta između vrha
jezika i nepca. Zadržite dah tokom 10 sekundi, a onda izdišite, ve­
oma polako i potpuno opušteno, kroz nos. Vežbu ponovite oko 7
puta jednu za drugom. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Isto kao kod prethodne vežbe. Ubrzava
eliminaciju toksina (otrovnih materija) u celom organizmu.

19. Sukh-Purvak * (Ugodna pranajama)

U Padamasani („Stav lotosa") stavite desni kažiprst na sredinu
čela između obrva. Posle snažnog izdisaja zapušite desnu nozdrvu
desnim palcem, udišući kroz levu nozdrvu tokom četiri otkucaja
srca. Zadržite dah za vreme od 16 otkucaja, otvorite desnu nozdr­
vu, stavite srednji prst na levu nozdrvu i izdišite kroz desnu nozdr­
vu tokom osam otkucaja. Zadržavajući prste u istom položaju, po­
sle udisaja na desnu nozdrvu tokom četiri otkucaja i zadržavanja
daha za vreme od 16 otkucaja, zatvorite desnu nozdrvu i izdišite
kroz levu tokom osam otkucaja.
Terapeutsko dejstvo: Potstiče mentalne funkcije i duhovnu
1. Ardha-Bhudžangasana
Kleknite na levo koleno tako, da Vam desna noga ostane na-
pred sa uspravnom potkolenicom. Napravite potpuni jogi udisaj.
Dok izdišete, premestite težinu sa levog kolena na desno stopalo i
polako spuštajte trup sve dok opruženim rukama na dole ne dodir-
nete pod. Kičmu držite uspravno. Ostanite tako 3 — 7 sekundi ne
dišući, a zatim se polako dižite tokom potpunog jogi udisaja. Po­
novite tri puta, a onda promenite stopala.
Terapeutsko dejstvo: Povećava se i održava savitljivost i gip­
kost svih sklopova kostiju u telu.

2. Ardha-Čandrasana I
Stojte uspravno sa sastavljenim stopalima, isprsite se i uvucite
trbuh. Udišite duboko, podižući ruke iznad glave dok se dlanovi ne
sastave. Izdišući savijajte se na desnu stranu. Dok udišete, vratite
se u početni stav. Ponovo izdišite, dok se savijate na levu stranu,
pa ponovo udišite dok se uspravljate. Izdahnite i spustite ruke is­
pred sebe pored tela. Posle odmora — ponovite. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Povećava nam gipkost i sprečava stvara­
nje masnih naslaga u predelu kičme. Odlična vežba protiv krutosti.

3. Ardha-Čandrasana II
Stojeći uspravno u raskoračnom stavu, dok udišete podižite
ruke iznad glave dok se dlanovi ne sastave. Izdišući, povijajte se
unazad koliko možete sa lako savijenim kolenima. Udišući vratite
se u uspravan stav. Izdišući spuštajte ruke ispred sebe pored tela.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Isto kao i kod prethodne vežbe, samo
izraženije. Pojačani krvotok u predelu grudi, lica i mozga deluje
odlično protiv umora.
4. Ardha-Halasana
Ležeći na leđima potpuno opušteni, udahnite duboko. Pri
izdisanju podignite noge i kukove i stopala spustite na pod što dalje
preko desnog ramena. Udišući, opružite noge i stopala preko glave
po podu. Izdišući premestite stopala što dalje preko levog ramena.
Odmah nastavite dalje, jedanput desno, jedanput levo, pa opet de­
sno i onda levo. Vratite se ponovo u ležeći položaj opruženi na le­
đima. Sa dubokim trbušnim disanjem obezbeđujete srcu normalan
rad. 3X
Terapeutsko dcjstvo: Snažno potstiče rad štitne žlezde. Kod
osoba sa usporenom probavom snažni pokreti želuca stimulisaće
ceo unutarnji deo organizma, a posebno peristaltiku creva. Ova se
vežba posebno preporučuje protiv konstipacije.

5. Ardha-Matsjendrasana 1*
Podvucite desnu petu pod levo bedro tako, da desna noga leži
vodoravno na podu. Zatim prebacite levo stopalo preko desnog be­
dra, stavljajući taban na pod. Okrenite grudi na levu stranu i stavi­
te desnu ruku ispred levog kolena, koje stoji uspravno, i obuhvati­
te levi gležanj desnom šakom. Polako uvrćite kičmu u levu stranu,
okrećući i glavu u istu stranu. Levu ruku opružite nazad i levom ša­
kom uhvatite svoje levo koleno. Dišite ravnomernim ritmom i osta­
nite u ovom položaju dok Vam je prijatno. Posle izvedite ovu ve-
žbu u suprotnu stanu.
Terapeutsko dejstvo: Otstranjuj deformitete kičme i blago­
tvorno deluje na celi nervni sistem.

6. Ardha-Matsjendrasana II*
Ovo je lakša varijanta prethodne vežbe. Držite kičmu pravo
bez ikakvog uvrtanja i koristite potpuno jogi disanje. Svest usmeri-
te u kičmu.
Terapeutsko dejstvo: Samopouzdanje, odlučnost i istrajnost.
Jača nerve.
7. Ardha-Salabhasana II*
Izvodi se na isti način kao i Salbhasana, samo što se podiže
jedna, pa druga noga, umesto obe odjednom.

252
 Terapeutsko dejstvo: Isto kao i kod Salabhasane, ali manjeg
intenziteta. Ova vežba zahteva mnogo manje napora.

8. Ardha-Sarvangasana
Ležite opruženi na leđima i potpuno opustite telo. Udahnite
duboko i kada izdišete podignite noge i kukove okomito nagore.
Još tokom izdisaja privucite kolena dok ne dodirnu čelo, a noge
ostaju skupljene. Poduprite kukove šakama; ravnomerno, kratko
trbušno disanje. Otprilike posle 30 sekundi vratite noge u okomit
položaj, a onda ponovo se vratite u opruženi položaj na leđima.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Koncentrisani priliv krvi u lice i mozak
potpuno uklanja umor. Ova vežba je preko potrebna za glavobolju
koju izaziva niski krvni pritisak, kao i za osećaj vrtoglavice, usled
slabe cirkulacije krvi u mozgu. Prazne moždane nervne ćelije po­
novo se pune životnom silom.

9. Bhegasana
Ova asana je izrazito pogodna za vežbanje zglobova i poveća­
nje Vaše gipkosti. Ležeći na trbuhu sa savijenim kolenima, uhvati­
te oba stopala za nožne prste i pritisnite ih nekoliko puta, nepo­
sredno pored kukova, na tlo. Ponovite šest puta, a onda opustite
stopala, opružite noge i šake stavite pod čelo radi odmora. U me­
đuvremenu dišite polako. 3 x

10. Bhudžangasana*
Ležeći sa licem okrenutim prema podu, položite obe šake, s
dlanovima na podu, ispod ramena. Sa potpunim jogi udisanjem
polako izdižite glavu što je moguće više. Zatim, napnite mišiće leđa
i podižite dalje ramena i trup sve više i više unazad bez pomoći ru­
ku. Ostanite u ovom položaju zadržavajući dah 7 — 12 sekundi, a
onda polako izdišite vraćajući se u početni položaj.
Terapeutsko dejstvo: Regeneriše ceo abdomen i trup.

253
11. Bhudžangendrasana
Odlična masaža za ganglije, bubrege, vrat i kičmeni stub. Sna­
žna cirkulacija krvi kroz kičmu potpuno otstranjuje umor. Lezite
na trbuh sa šakama ispod ramena. Duboko udišući izdižite glavu i
grudi što je moguće više i istovremeno savijajte noge u kolenima
dok stopalima ne dotaknete potiljak. Ubrzo zatim izdišite i vraćaj­
te se polako u početni položaj, u kojem se odmarale. 3 x

12. Bru-Madja-Drišti i Nasagra-Drišti

Sedeći u Padamasani udahnite duboko, a zatim dišite ravno-
merno i fiksirajte pogledom tačku između obrva, tj. tačku iznad
nosnog korena. Odmorite se i na najmanji znak zamora i upražnja-
vajte Nasagra-Drišti. U ovoj vežbi posmatrajte vrh svoga nosa i
ostanite u ovom položaju, ravnomerno dišući, dok se ne zamorite.
Pogledajte takođe poglavlje „Vežbe očiju" i „Trataka".

13. Čakrasana
Ovom vežbom stičemo potpunu kontrolu nad kičmom. Pozi­
tivna i negativna životna strujanja, odnosno solarna i lunarna ener­
gija, nazvane HA-THA, dovode se u ravnotežu. Pročišćava zapu-
šene nozdrve.
Lezite opruženi na leđima. Privucite kolena, a stopala u što je
moguće većem razmaku stavite na pod. Šake takođe stavite na
pod, ali pozadi ispod ramena. Duboko udišući podižite ćelo telo
dok ne formira most. U tom položaju dišite polako i duboko. Po­
sle nekoliko sekundi spustite telo, ležite opruženi na leđima i pot­
puno se opustite. 3 x

14. Dhritjasana

Ova vežba jača karlicu, krsta i trbuh. Otklanja umor u krsti-

ma. Sedite na podu između peta sa razmaknutim kolenima. Šaka­
ma obuhvatite pete ili gležnjeve. Duboko udišući, izdižite karlicu,
krsta i grudi što je više moguće, a glavu opustite unazad. Ostanite
kraće vreme u ovom položaju, dišući duboko. Izdišući sastavite
kolena i stopala i, sedeći na petama, nagnite se napred, oslonivši
čelo na pesnice, koje ste stavili jednu na drugu. 3 x

254
15. Dolasana

Ova se vežba preporučuje za vitaliziranje celoga tela putem

naše svesti, kao i za oblikovanje lepe linije i lepote. Lezite na sto­
mak sa napred opruženim rukama. Udišući duboko, podižite ruke,
glavu, grudi i noge što je više moguće. Izdišući vratite se polako u
početni položaj sa opruženim rukama. Vežbu ponovite tri puta
uzastopno, a onda se odmorite. . 3 x

16. Džanusirasana u okomitom položaju

Ovom vežbom dovodimo u savršenu ravnotežu solarnu i lu-

narnu energiju, pozitivna i negativna strujanja životne sile u celom
telu i povećanjem stepena otpornosti stvaramo prirodni imunitet u
svom telu.
Sedite sa savijenom desnom nogom u kolenu, dok Vam je leva
okomito podignuta. Držite levi gležanj šakama, dodirujući čelo le-
vim kolenom. Dišite veoma relaksirano. Ponovite vežbu sa desnom
nogom.
17. Džanusirasana u vodoravnom položaju

Sedite sa desnom nogom opruženom što više u desnu stranu, a

levom nogom savijenom u kolenu, tako da levi taban dodiruje
unutarnju stranu desnog bedra. Zatim se nagnite preko desne noge
i uhvatite šakama stopalo ili gležanj. Istovremeno okrenite desno
rame nadole, a levo nagore. Dišite usporeno i duboko. Isto ponovi­
te sa levom nogom. 3 x

18. Ekapadahastasana I
Iz čučnja, sa dlanovima na podu, opružite noge u kolenima.
Dok udišete podignite desnu nogu visoko, a pri izdisaju spustite je
na pod. Kod sledećeg udisaja podignite levu nogu, a pri izdisaju je
spustite na pod. Iste pokrete ponovite još dva puta. Zatim, sedeći
na petama, nagnuti se napred i odmoriti se. 3 x

255
19. Ekapadahastasana II

Iz čučnja, sa dlanovima na podu, ispravite noge u kolenima.

Udišući podignite desnu nogu bočno u desnu stranu, a pri izdisaju
spustite je na pod. Isti pokret ponoviti sa levom nogom u levu stra­
nu. (Pazite da nogu ne dižete nazad, nego samo bočno, po strani).
Isto to ponovne još jednom i sa desnom i sa levom nogom. Zatim
se odmorite, sedcei na petama. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Kukovi, stomak, krsta i noge izloženi su
jakom naprezanju.

20. Gokarnasana

Ova vežba prožima telo svešću, lepo ga oblikuje i daje mu le-

potu. Lezite na leđa i opružite levu ruku iznad glave na pod. De­
snom šakom uhvatite desno stopalo i povlačite ga u desnu stranu
na pod, tako da obe noge obrazuju prav ugao (= 90°). Ostanite u
ovom položaju oko 20 sekundi, dišući duboko i ravnomerno. Isto
uradite na suprotnu stranu. 3 x

21. Gomukhasana

Ovom vežbom jačamo mišiće ramena, ruku i leđa, dok nam

zglobovi gornjeg dela tela postaju gipki. Ova vežba je pravi melem
za reumatične bolove, jer pojačava krvotok u zglobovima.
Sedeći na petama stavite levu ruku odozdo i pozadi na leđa i
levu šaku uhvatite desnom odozgo i iza leđa tako, da desni lakat,
oštro savijen, pokazuje nagore. Vežbajte naizmenično sa levom i
desnom rukom.
22. Halasana — Varijanta

Ležeći na leđima podižite noge i kukove preko i iza glave sve

dok stopalima ne dotaknete pod. Ostanite u ovom položaju, sa ra­
širenim nogama, 15 — 20 sekundi, dišući veoma relaksirano, a on­
da se vratite u početni položaj i ležite potpuno opušteni.
Terapeutsko dejstvo: Odlična vežba za jačanje kičme i krsta.

256
23. Hastapadangustasana

Stojte uspravno. Podignite desno koleno i obuhvatite gležanj

obema šakama. Opružite zatim nogu u njenoj punoj dužini tokom
7 do 10 sekundi, dišući za to vreme polako i duboko. Onda ponovi­
te vežbu sa levom nogom. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Povećava samopouzdanje i sigurnost.

24. Hastapadasana
Sedite sa široko razmaknutim nogama. Posle dubokog udisa­
ja, pri izdisanju, držeći se za gležnjeve, saviti se napred i, ukoliko je
moguće, čelom dotaći pod. Posle 5 — 6 sekundi uspravite se pono­
vo i opušteni dišite duboko. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Izavnredno efikasna vežba za kičmu, kr-
sta, karlicu i noge.

25. Jastikasana — stav štapa

Lezite potpuno opruženi na leđa. Duboko udišući opružite ru­

ke iza glave na pod. Tokom zadržavanja daha istežite celo telo što
je više moguće, od vrhova prstiju do nožnih palčeva. Posle 10 — 20
sekundi sa izdisanjem vratiti ruke pored tela. Odmorite se. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Za osobe koje imaju tegobe sa kičmom
ovo je izvanredna vežba, pomoću koje se svaki pršljen rasteže i
opušta. Osobe sa sedećim načinom života ili rada treba da upra-
žnjavaju ovu vežbu svakodnevno.

26. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu

Sedeći na petama udahnite duboko. Dok izdišete, pritisnite tr­

buh pesnicama i savite se napred do poda. Ostanite tako oko 10 se­
kundi, ne dišući. Uspravljajući se ponovo, udahnite duboko.
Izdahnite i stavite šake na kolena. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Intenzivan pritisak na stomak otstranju-
je krv u tom delu. Prilikom vraćanja u uspravni položaj, snažna
cirkulacija krvi regeneriše sve organe u trbušnoj duplji.

257
27. Joga-Mudra — Varijanta I

Izvodi se isto kao i prethodna vežba, samo što su ruke podig­

nute okomito iza leđa, sa sklopljenim šakama. 3 x

28. Joga-Mudra — Varijanta II

Sedeći na petama udahnite, ali ispunite samo polovinu pluća.

Zadržavajući dah nagnite se napred dok Vam čelo ne dodirne pod.
Sastavite šake iza leđa. Posle 10 sekundi ponovo se uspravite i tek
onda izdahnite. 3 x

29. Kaa-kaasana — stav gavrana

Ova vežba Vam povećava osećaj za ravnotežu, osećaj sigurno­

sti, kao i odlučnost.
U čučnju na nožnim prstima sa rastavljenim nogama, stavite
dlanove na pod ispred sebe. Oslonite kolena na laktove i prenesite
težinu tela na nadlaktice i laktove. Pokušajte podići stopala sa po­
da, što će Vam i uspeti posle malo vežbe.

30. Katikasana

Sedite na podu sa opruženim nogama i sastavljenim stopali­

ma, dok su Vam ruke oslonjene na pod iza leđa. Dok udišete po­
dignite kukove što je moguće više, a tokom izdisanja vratite se u se­
deći položaj. Ponovite vežbu uzastopno 3 — 4 puta, a onda privu­
cite kolena i odmarajte se položivši šake i čelo na njih. 3 x
Terapeutsko dejstvo: U vitaliziranju kičme ova vežba ima
glavnu ulogu.

31. Konasana

Stojite uspravno, u raskoračnom stavu, držeći šake na leđima.

Duboko udahnite i dok izdišete sagnite se preko desnog kolena i,
ukoliko Vam bude moguće, dodirnite čelom koleno. Udišući pono­
vo se uspravite i tokom izdisaja sagnite se preko levog kolena. Udi­
šući opet se uspravite i ostanite uspravno i tokom izdisaja. Dišite
duboko i opušteno. 3 x

258
 Terapeutsko delovanje: Jača unutarnje organe i pročišćava le-
nji želudac, jetru, a što je najvažnije, i creva.

32. Lauliki-Joga

Sedeći na petama stavite dlanove na trbuh. U dišući duboko

ispupčite stomak. Kod izdisanja jako pritišćite celi trbušni zid dla­
novima s leva na desno. Udišući ponovo isturite trbuh, a pri izdisa-
nju ponovo pritišćite trbuh s leva na desno. Ponovite 7 — 10 puta,
a onda se nagnite napred i odmorite. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Za sve organe trbušne duplje ova vežba
obezbeđuje jednu od najboljih masaža. Preporučuje se za pretera-
no lučenje želudačne kiseline, poremećaje pankreasa, dijabetes i za­
čepljenje (konstipaciju). Međutim, za vreme menstrualnog perioda
ovu vežbu treba izbegavati.

33. Maha-Mudra

Sedite sa opruženom desnom i savijenom u kolenu levom no­

gom, tako da taban levog stopala dodiruje unutarnju stranu de­
snog bedra. Nagnite se preko desne noge i uhvatite stopalo te noge
obema šakama. Duboko udahnite. Snažno izdišući dobro uvucite
trbuh, bradom pritisnite grudi i istovremeno zatvorite (stegnite)
čmarni mišić (analni sfinkter). Uvlačenje trbuha = Uddijana-
Bandha; pritiskivanje bradom = Džalandhara-Bandha; zatvaranje
analnog mišića = Mula-Bandha. Posle 5 — 7 sekundi ponovo
udahnite i izdahnite. Istu vežbu ponovite i na levu stranu. 3 x
Terapeutsko delovanje: Povećava nam snagu volje i koncen­
tracije i razvija nam odlučnost.

34. Mantra-Joga

Razvijanje energije putem zvuka zove se Mantra-Joga. U Indi­

ji se upražnjava i Mantra-Joga radi telesnog zdravlja, povećavanja

259
sposobnosti koncentracije i buđenja latentnih psihičkih centara.
Svakodnevni utisci kroz razmišljanja, razgovore, rad i postupke
skupljaju se u našoj podsvesti. Ko se bavi Jogom nastoji da skuplja
pozitivne, dobre, konstruktivne utiske.
Sedite uspravno, sa zatvorenim očima, isključite sve misli i
osećanja. Koncentrišite se na svoje „JA" u središtu srca i ponavljaj­
te tiho ili poluglasno sledeće misli:
— Ja sam slobodan od svih stega. Ja sam slobodan. Ja sam
slobodan.
— Moja snaga otpornosti povećava se svakog trenutka.
— Moja snaga volje raste svakog trenutka.
— Uzrok svakog poremećaja u organizmu nestaje. (Primeniti
samo kada je potrebno.)
— Ja se ne bojim. Ja se ne bojim. Ja se ne bojim.
— Ja ispoljavam život i u telu i u duhu.
— Savršena ravnoteža i u telu i u duhu.
— Mir i spokojstvo. Mir i spokojstvo. Mir i spokojstvo.
— Ja sam svestan i u telu i u duhu.
— Savršeno zdravlje i snaga.
Upravo kao što biljku zalivamo u korenu, tako i ove misli de-
luju, darujući nam snagu, vitalnost i slobodu u svakom pogledu.
Ove sugestuje možete izgovarati tokom vežbanja, ili u postelji, ne­
posredno pred spavanje. Upražnjavajte ih svakodnevno.

35. Natapadasaria

Posle izvesnog broja godina počinjemo zanemarivati svoje dr­

žanje i, usled lenosti i opuštenosti, ubrzo se i mirimo sa povijenim
leđima. Ugnuta krsta izazivaju osećaj zamora u leđima, kao i bolo­
ve u krstima. Ova vežba jača kičmu i rasterećuje krsta. Lezite na le­
đa i držite noge okomito, krsta ostaju na podu. Udišući spustite de­
snu nogu u desnu stranu na pod. Izdišući ponovo je okomito us­
pravite. Ponovite vežbu sa levom nogom u levu stranu. 3 x

260
36. Nataradžasana

Odlična vežba za ravnotežu i koncentraciju. — Stojte na de­

snoj nozi, levom šakom obuhvatite levo stopalo i lako se nagnite
napred, opruživši desnu ruku. Dišite veoma relaksirano i ostanite
nekoliko sekundi u ovom položaju. Isto ponovite sa desnom no­
gom. 3 x

37. Natašira-Vadžrasana
Ovom vežbom razvijamo odlučnost i osećaj čvrstine. Sedite na
petama sa šakama na kolenima. Duboko dišući, podignite ruke
iznad glave i uspravite se do klečećeg stava. Tokom izdisaja, kleče­
ći nagnite se čitavim telom unazad, što više možete (nipošto se ne
savijati, nego se nagnuti). Sa udisajem ponovo se uspravite, a pri
izdisaju sedite opet na pete i vratite šake na kolena. 3 x

38. Padangustasana
Za razvijanje naše moći koncentracije i introspekcije. U čuč­
nju na nožnim prstima, sa šakama koje dodiruju pod s jedne i dru­
ge strane tela, prebacite levo stopalo na desno bedro i nastavite se-
deti na desnoj peti. Dišući relaksirano, podignite ruke po strani ne­
što niže od visine ramena. Ponovite vežbu sa drugom nogom. 3 x

39. Paršva-Bhunamanasana

Sedite sa široko razmaknutim nogama i sklopljenim šakama

iza leđa. Duboko udahnite, a pri izdisaju savite se preko leve noge,
dodirujući čelom koleno. Duboko udahnite, uspravite se u sedeći
stav i izdišući nagnite se sada preko desne noge. Udahnite, uspravi­
te se u sedeći stav i izdahnite; opustite se. 3X
Terapeutsko dejstvo: Pored jačanja kičme, potstiču se unutar­
nji organi na pravilan rad.

261
40. Paršva-Padakalanasana

Ležeći na leđima podignite noge okomito, a ruke opružite po­

red tela. Udahnite, pa izdišući obe noge spustite u desnu stranu na
pod. Udišući obe noge noge ponovo uspravite, a kod izdisaja obe
noge spustite u levu stranu na pod. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Jača noge i povećava odlučnost.

41. Parvatasana — stav planine

Sedite sa prekrštenim nogama ili na petama. Udahnite, dlano­

ve sklopite neposredno iznad glave. Zadržavajući dah opružite ru­
ke visoko iznad glave i ostanite oko 7 sekundi u ovom položaju.
Pri izdisaju položite dlanove na kolena. Ponovite vežbu tri puta
uzastopno, a onda se odmorite. 3x
Terapeutsko dejstvo: Povećava nam snagu volje i otpornosti.
42. Pavanamuktasana

Ležite na leđa i obuhvatite ovlaš kolena. Udahnite duboko i

pri izdisaju snažno privucite kolena šakama na grudi. Udahnite i
olabavite svoj obuhvat na kolenima, kako bi se vratila u pređašnji
položaj, a pri izdisaju ponovo ih snažno, do kraja privucite k sebi.
Ponovite vežbu oko deset puta uzastopce. Opružite noge i odmori­
te se. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Usled snažnog istiskivanja krvi, kada su
kolena privučena, i jakog priliva krvi kod udisaja i opuštanja kole­
na, ova izvanredno snažna masaža regeneriše sve unutarnje organe.
Konstipacija, poremećaj koji truje čitav organizam i izaziva njego­
vu degeneraciju, u potpunosti se leči. Isto tako i dijabetes i pore­
mećaji u bubrezima.

43. Pavanamuktasana u sedećem stavu

Sedite na pod i labavo obuhvatite kolena. Udišite duboko i još
uvek držite kolena labavo, a pri izdisaju snažno ih privucite. Pono­
vite uzastopno 7 — 10 puta. Odmorite se stavljajući šake i čelo na
kolena.
Ova vežba ima isto dejstvo kao i prethodna.

262
44. Sarpasana
Lezite licem okrenutim prema podu sa šakama ispod čela. To­
kom udisanja sklopite šake iza leđa, sa opruženim rukama, i podig­
nite glavu, grudi i opružene ruke što je moguće više. Ostanite u
ovom položaju 3 — 5 sekundi, a onda se vratite u početni stav,
izdišući istovremeno.
Terapeutsko dejstvo: Jača svaki kičmeni pršljen, naročito kr-
sta, grudni koš i gornji deo leđa. Održava gipkost tela.

45. Sarvangasana — Varijanta

Ležeći na leđima, pri izdisaju, podignite okomito noge i kuko­

ve u stav sveće, pridržavajući šakama kukove. Tokom relaksiranog
disanja, desnim stopalom dotaknite tlo, jako savijajući nogu u ko-
lenu. Ponovite isto i sa levom nogom. Posle dva do tri puta spustite
se u početni položaj i odmorite se. 3 x
Kada ovladate ovom vežbom, pokušajte vrlo oprezno u tre­
nutku kada je desno stopalo na podu, da spustite i levo pored nje­
ga. Šakama i dalje podupirete kukove. Nakon nekoliko sekundi
vratite desnu nogu u okomit položaj, a zatim i levu. Spustite se u
ležeći položaj i odmorite se.
Terapeutsko dejstvo: Jak pritisak u predelu bubrega temeljno
čisti naslage toksina i otpadnih materija u bubreziezima. mamm

46. Savasana*
Lezite na leđa sa rukama opruženim uz telo, sastavljenim pe­
tama i potpuno opruženim nogama. Bez naprezanja usporite disa­
nje što je više moguće. Počinjući od stopala opustite sve mišiće.
Usredsredite svest u srce. Jedan minut ovakvog aktivnog odmora
ravan je jednom času spavanja.
Terapeutsko dejstvo: Ovom vežbom ostvarujemo potpuni od­
mor našeg nervnog sistema. Najbolja vežba protiv nesanice.

263
47. Simhasana

Sedite sa prekrštenim nogama ili na petama, dok su Vam šake

oslonjene na kolena. Izdišući, kroz otvorena usta ispružite jezik što
više možete. Tokom udisaja uprite donjim delom jezika (jezik je
izvijen) snažno u nepce.
Terapeutsko dejstvo: Jedna od najefikasnijih vežbi za suzbija­
nje nazeba i kijavice, obolenja grla i tonzilitisa, jer izaziva snažnu
cirkulaciju krvi u grlu. Osobe koje naprežu svoje grlo, kao na pri­
mer predavači i pevači, uvideće da im ova vežba izvanredno koristi.
Glas postaje kristalno jasan.

48. Stambhasana

Sedite sa privučenim kolenima i šakama na podu iza leđa. Po-

diginte noge okomito i pri tome dišite polako. Posle 20 — 30 se­
kundi odmorite se, položivši šake i čelo na kolena. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Povećava nam otpornost, odlučnost,
snagu volje i koncentracije

49. Tadaghi-Mudra

Ležite opruženi na leđima. Udišući opružite ruke iza glave, a

pri izdisaju uspravite trup, nagnite se napred i šakama obuhvatite
nožne članke. Bez disanja uvucite duboko stomak. Posle 5 — 7 se­
kundi duboko udahnite, opružite se ponovo na leđa i odmorite se.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Usled pritiska na čitav abdomen, trbuh
dobija direktnu masažu, a pošto dolazi i do jakog uvlačenja trbu­
ha, dobija još jednu, indirektnu masažu. Ovom vežbom povećava­
mo stepen svoje unutarnje otpornosti i povećanom probavnom
temperaturom eliminišemo svaki zastoj u želucu, jetri i, naročito, u
crevima. U slučajevima prekomernog lučenja želudačne kiseline,
kamena u žuči i bubrezima primenjuje se ova vežba sa velikim
uspehom. Njeno psihičko dejstvo se ispoljava u povećanoj moći in­
trospekcije i izuzetnoj snazi koncentracije.

264
50. Trataka

Sedite sa prekrštenim nogama i fiksirajte pogledom neku malu

tačku na zidu pred Vama. Stalno otvorenih očiju, sa svakim udisa­
jem crpite, odnosno usmeravajte životnu silu direktno u oči. Tek
kada Vas oči zapeku, zatvorite ih na trenutak, pa ponovo nastavite
vežbu. Nastojte da Vam oči budu otvorene dokle možete izdržati
bez treptanja. Sa malo vežbe uspećete držati stalno otvorene oči,
bez treptanja, i do 5 minuta.
Tcrapeutsko dejstvo: Pravilnim, svesnim disanjem usmerava
se prana (životna sila) u oči putem nerava koji ih vitaliziraju. Krv,
bogata kiseonikom, cirkuliše kroz arterije od centra prema perife­
riji i otstranjuje toksine. Pomoću ove vežbe dolazi najbrže do rege-
neracije očiju. Zato ona deluje, prema iskustvima jogija, uništava-
juće na sva očna oboljenja. Ova vežba, pored toga, povećava i našu
moć introspekcije, kao i našu sigurnost i samopouzdanje.

51. Trikonasana — Varijanta

(a) Stojte uspravno sa sastavljenim stopalima. Udahnite dubo­

ko. Izdišući sagnitc se napred, sa jako izdignutom glavom, i vrho­
vima prstiju dodirnite pod. Ostanite u tom položaju nekoliko se­
kundi, ne dišući. Duboko udišući uspravite se i onda izdahnite.
Stojte uspravno i odmorite se. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Snažan krvotok u kukovima i leđima
otstranjuje eventualna štetna taloženja, kao i naslage masti. Psihič­
ko delovanje ove vežbe ogleda se u povećanju samostalnosti i nepo­
srednosti.
(b) U raskoračnom stavu, stojeći uspravno i udišući duboko,
podignite ruke do visine ramena, sa dlanovima okrenutim nagore.
Pri izdisaju, desnom šakom dodirnite levo stopalo i istovremeno
okrenite gornji deo tela jako u levu stranu. Udišući ponovo se us­
pravite, sa podignutim, opruženim rukama. Izdišući sada dotakni­
te levom šakom desno stopalo, a gornji deo tela okrenite u desnu
stranu. Udišući ponovo se uspravite sa opruženim, podignutim ru­
kama, izdišite i opustite ruke pored tela sa dlanovima na dole. 3 X

265
 (c) U raskoračnom stavu, stojeći uspravno izdišite i povijajući
se desnom šakom dotaknite levo stopalo. Levo koleno jako savite,
a levu ruku opružite preko glave, paralelno sa podom. Posle 5 se­
kundi, udišući uspravite se sa ispruženim podignutim rukama, a sa
izdisajem levom šakom dotaknite desno stopalo, desno koleno je
jako savijeno, a desnu ruku opružite preko glave, paralelno sa
tlom. Nakon 5 sekundi, duboko udišući, uspravite se sa opruže-
nim, podignutim rukama i pri izdisanju spustite ruke i odmorite se.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Ova vežba omogućuje bočno gibanje
kičme, u kojem se naizmenično zatežu i opuštaju bočni mišići tru­
pa. Trup se zateže i na levu i na desnu stranu, a u savijanju učestvu­
ju svi leđni mišići, koji drže pršljenove kičme. Bočni mišići i kičma
napajaju se životnom snagom. Pršljenovi su izloženi bočnim priti­
scima i istezanju. Na taj način, kičma stiče potrebnu gipkost i dola­
zi u pravilan odnos sa kostima kukova i mišićnim sistemom. Ubr­
zava se potpuno ozdravljenje posle zaraznih obolenja, s obzirom
da su toksini, pritajeni u organizmu, podvrgnuti procesu raspada­
nja. Mnoge latentne infekcije otstranjuju se iz organizma.

52. Uddijana-Bandha u čučnju

U čučnju udahnite duboko i posle snažnog izdisaja jako uvu-

cite trbuh. Zadržite dah 7 — 10 sekundi, a onda duboko udahnite i
odmorite se. 3 x

53. Uddijana-Bandha — Varijanta

Stojite uspravno u raskoračnom stavu. Udahnite duboko. Po­
sle snažnog izdisaja, jako uvucite stomak i opružite ruke koso
iznad glave tako, da ruke i noge formiraju slovo ,,X". Udahnite du­
boko, izdahnite i ruke spreda opustite niz telo, a zatim se odmorite.
3 x
Terapeutsko dejstvo: Zahvaljujući snažnom uvlačenju dija­
fragme, ovom vežbom se obezbeđuje izvanredna indirektna masa­
ža organa trbušne duplje. U slučajevima spuštenog želuca, bubrega

266
i, kod žena, materice, postignuti su ovom vežbom najbolji rezulta­
ti. Potstiče pretvaranje ili sublimaciju seksualne energije. Vežba se
preporučuje i dečacima i mladićima sa čestim ejakulacijama.
Odlična je i za uklanjanje naslaga masti na trbuhu i kukovima. Po­
boljšava probavu.

54. Urdva-Pasčimotanasana

U sedećem položaju, sa privučenim kolenima, obuhvatite ša­

kama gležnjeve i opružite noge okomito u vis. Pri izdisanju, držeći
noge, okomito, dotaknite čelom opružena kolena. Nakon 5 se­
kundi odmorite se sa ponovo privučenim kolenima. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Ogroman pritisak u predelu trbuha isti­
skuje veliku količinu krvi iz unutarnjih organa. Kada se telo vrati u
stav mirovanja, krv bogata kiseonikom naglo pokulja kroz velike
krvne sudove, nazvane arcus aortae (luk aorte) i aorta abdominalis
(trbušna aorta). Želudac, jetra, slezina, bubrezi i creva regenerišu
se i jačaju. Sve smetnje i obolenja ovih organa nestaju. Ova vežba
se naročito preporučuje dijabetičarima. Ovladava se funkcijom
pankreasa (gušterače).

55. Ustrasana — stav kamile

Sedite na petama sa sastavljenim stopalima. Držeći nožne

članke šakama, podignite krsta i kukove što više možete. Ostanite
u ovom položaju 5 — 10 sekundi, duboko dišući. Sedeći na peta­
ma, nagnite se napred, položite čelo na pesnice i odmorite se. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Odlična vežba protiv naslaga masti na
stomaku i kukovima. Potstiče se oksidacija u organizmu i time do­
lazi do zdrave probave.

56. Uttha-Džanusirasana

U stojećem stavu sa sastavljenim stopalima duboko udahnite.

Dok uzdišete podignite opruženu desnu nogu i, još uvek izdišući,
sagnite se napred da bi uhvatili članak na nozi. Nastojte čelom do­
dirnuti desno koleno. Zatim udahnite dok spuštate desnu nogu i
uspravite se. Tokom izdisaja ponovite vežbu sa levom nogom. Od­
morite se malo, dišući polako i duboko. 3 x

267
 Terapeutsko dejstvo: Jača sve mišiće leđa i nogu. Razvija sa­
mopouzdanje i sigurnost.

57. Vadžrasana — stav dijamanta

Sedeći na petama nagnite se unazad i položite laktove na tlo

iza leđa. Obuhvatite kukove šakama i podignite ih što više možete.
Istovremeno zabacite glavu unazad i dotaknite pod. Dišite ravno-
merno. Posle izvesnog vremena, nagnite se napred i odmorite se,
podbočivši čelo pesnicama. Sa malo vežbe uspećete podići stomak i
kukove tako, da formiraju most. Kada Vam to uspe, pokušajte po­
ložiti šake na gornji deo bedara. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Kao što i samo ime kaže, ova vežba daje
našem telu gipku čvrstinu jednog dijamanta. U donjem delu tela
krvotok je ograničen, ali je zato utoliko jači u organima trbušne
duplje, u grudnom košu, u štitastoj žlezdi, u licu i u mozgu. Odlič­
na vežba za disajne i srčane tegobe. Zamor u očima i mozgu brzo
prestaje. Poboljšava vid.

58. Vadžroli-Mudra

U sedećem stavu sa privučenim kolenima postavite dlanove ispred

sebe i pored tela na pod. Ravnomerno dišući podignite opružene
noge. Posle dvadesetak sekundi, ponovo privucite kolena i odmo­
rite se položivši šake i čelo na kolena. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Ovom vežbom razvijamo snagu volje,
izdržljivost i odlučnost, a istovremeno povećavamo svoju otpor­
nost.

59. Vakrasana — Varijanta

U sedećem stavu sa široko raširenim nogama udahnite dubo­

ko, opružajući ruke iznad glave sa sklopljenim dlanovima. Pri izdi­
saju polako okrenite gornji deo tela nadesno. Udišući gornji deo
tela polako vratite u sredinu, izdišući okrenite ga nalevo, a udišući
ponovo ga vratite u sredinu, izdahnite i odmorite se sa dlanovima
na kolenima. 3X

268
 Terapeutsko dejstvo: Važni nervni centri u kičmi pune se ži­
votnom silom, čime otstranjujemo umor i nervozu.

60. Vežbe stomaka i nožnih mišića

Sledeće vežbe su veoma korisne za jačanje trbuha, koji je če­

sto suviše zapostavljen, karlice, krsta i kukova:
(a) Ležeći opruženi na leđima, duboko udahnite. Dok izdišete
uspravite se u sedeći položaj i podignite opruženu desnu nogu oko­
mito u vis, držeći šakama nožni članak, i dodirujući čelom koleno.
Udišući lezite ponovo na leđa, a pri izdisaju ponovo se uspravite u
sedeći položaj i podignite okomito levu nogu, dodirujući čelom le-
vo koleno. Udišući lezite na leđa i odmorite se. 3 x

(b) U sedećcm položaju, sa raširenim nogama i dlanovima na

podu iza leđa. Tokom udisanja podignite krsta i kukove što više
možete, ali vrlo polako i oprezno. Pri izdisaju polako se vratite na
pod i lezite opruženi na leđima. Odmorite se uz duboko trbušno di­
sanje. 3 x

(c) U klečećem stavu, sa šakama na podu, ne pokrećući telo ni

napred ni nazad, udahnite, spuštajući krsta nadole dok ne postanu
ugnuta, a istovremeno podižući glavu. Kod izdisaja, snažno uvuci-
te trbuh, krsta podignite, a glavu spustite. Ovo ponovite 4 — 5 pu­
ta uzastopno. Sedeći na petama, nagnite se napred i podbočite čelo
pesnicama, koje ste stavili jednu na drugu. 3X

(d) Ponovo u klečećem stavu, sa šakama na podu, dok udišete

podignite desnu nogu unazad, a isto tako i glavu. Pri izdisaju privucite
desno koleno do čela. Udišući ponovo podignite desnu nogu unazad, a

269
kod izdisaja spustite koleno na pod. Isto uradite i sa levom nogom.
Ponovite vežbu i vratite se u početni stav, a zatim u već opisani stav
odmaranja. 3x

(e) Odlična vežba za sve zglobove u telu. Za opuštenu kožu na

kukovima i za uklanjanje naslaga masti na stomaku ova vežba je
veoma korisna. U klečećem stavu sa šakama na podu udahnite du­
boko. Pri izdisaju provucite desnu nogu između ruku tako, da je
potpuno opružite ispred sebe. Čelom dotaknite desno koleno i udi-
šući vratite desnu nogu u početni stav, a pri izdisaju provucite levu
nogu ispred sebe i čelom dodirnite levo koleno. Udišući vratite levu
nogu u početni stav, a kod izdisaja nagnite se napred i odmorite se.

(f) U stojećem stavu, sa jako raširenim nogama, tokom izdisa­

ja nagnite se napred dok dlanovima, laktovima i čelom ne dotakne-
te tlo. Ostanite dišući u ovom položaju 5 — 10 sekundi. Zatim se
uspravite i sastavite stopala. 3 x
(g) Ovo je odlična vežba za jačanje kičmenog stuba i za pore­
mećaje i bolove u krstima. U stojećem stavu, sa sastavljenim stopa­
lima, tokom udisaja opružiti ruke iznad glave, a pri izdisaju nagnu­
ti se gornjim delom tela napred i opružiti se tako, da gornji deo tela
i ruke budu paralelne sa podom; pri tome se zadnjica malo pomera
unazad. Udišući ponovo se uspravite, a izdišući opet se napred
nagnite i sve ovo ponovite 3 — 5 puta uzastopno, a onda se odmo­
rite.

61. Vežbe stopala

Oni, koji se bave ovim intenzivnim treningom Hatha Joge,

treba da upražnjavaju svakodnevno vežbe stopala nekoliko minuta
dnevno, svejedno u koje doba dana.
Hodajte po sobi, samo na vrhovima prstiju, otprilike jedan
minut. Zatim koračajte normalno, tj. stavljajući prvo petu, pa ta­
ban i na kraju prste na pod.

270
 Posle jednog minuta hodajte samo na petama, sa ukrućenim
kolenima i podignutim nožnim prstima. Posle jednog minuta kora­
čajte opet normalno, tj. stupajući prvo petom, pa tabanom i naj­
zad prstima na pod.
Onda hodajte na ivicama tabana ukrućenih kolena. Posle 20
do 30 koraka ponovo hodajte normalno. Zatim hodajte sa lučno
savijenim stopalima, odnosno dotičite tlo samo petom i nožnim
palcem, ukrutivši kolena. Tabani treba da budu jako savijeni u lu­
ku, kako bih ispod njih bio otvor kroz koji može proći, recimo,
jedna trešnja.
Terapeutsko dejstvo: Ove vežbe stopala koriguju ravne taba­
ne, raširena stopala i spuštena stopala, ali se moraju svakodnevno
upražnjavati.

62. Vežbe za jačanje kičme

(a) U sedećem položaju sa privučenim kolenima položite dla­

nove na pod iza leđa. Onda podignite kukove što više možete i po­
lako hodajte na sve četiri (stopala napred!), načinivši deset koraka,
a zatim deset koraka nazad. Posle kraćeg odmora sa dubokim disa­
njem, ponovite vežbu.
Terapeutsko dejstvo: „Telo živi kada ga njegova psiha proži­
ma životom." Ovo kretanje na sve četiri vitalizira leđa i svaki poje­
dini mišić. Rezultat je usmeravanje svesti u sve delove leđa, ruku,
nogu i grudi. Telo postaje neverovatno gipko, prožeto svešću i
uvek relaksirano.
(b) Jedna varijanta iste vežbe sastoji se u tome, da se nagnete
napred, položite dlanove na pod i na sve četiri hodate po sobi, po
mogućstvu sa ukrućenim kolenima.

63. Viparita-Karani — Varijanta

Ležeći na leđima podignite noge u vis, a kukove pridržavajte

šakama. Dišite ravnomerno. Zatim polako opružite telo sve dok
Vam se cela težina ne prenese na ramena, a kolena uhvatite šaka­
ma. Ostanite u ovom položaju oko jedan minut, a onda se odmori­
te ležeći na leđima i dišući relaksirano. 3X
Terapeutsko dejstvo: Smiruje i jača tiroidnu žlezdu. Brzo
osvežava moždane nervne ćelije. Odlična vežba za proširene vene.

271
64. Vrikšasana — stav drveta

Stanite uspravno. Levo stopalo postavite na desno bedro ili

koleno. Ispružite ruke iznad glave sa sklopljenim dlanovima. Rav-
nomerno dišite. Posle trideset sekundi izvršite promenu, tj. desno
stopalo stavite na levo bedro. 3 x
Terapeutsko dejstvo: Odlična vežba za fizičku i psihičku rav­
notežu, koja razvija i našu moć koncentracije.

65. Vrikšasana — Varijanta

Sedeći na petama položite dlanove na tlo pored kolena. Stavi­

te glavu na neki mekan jastuk ispred sebe i opružite kolena. Podig­
nite noge, jednu za drugom, u vis tako da dođete u stoj na glavi.
Dišite ravnomerno. Posle 30 sekundi vratite se u sedeći položaj na
petama. Nagnite se napred i odmorite se sa čelom na pesnicama.
3 x
Osobe sa oštećenjem kičme ne smeju ni u kom slučaju upra-
žnjavati ovu vežbu.
Terapeutsko dejstvo: Ovo je vežba za jačanje kičmenog stuba.
Ima osvcžavajuće delovanje na mozak. Povećava osećaj ravnoteže,
kako fizičke, tako i psihičke.
 3. M E D I T A C I J A
Održavajte stanje smirenosti u svim svojim poduhvatima: smi­
rena osoba može sve postići. Život nam može biti lepši, ako svojim
uzburkanim osećanjima budemo gospodari, a ne njihovi robovi.
Tek kada stavimo pod svoju kontrolu sile koje se rasipaju, postaje­
mo svesni stvaralačkih snaga, koje su nam na raspolaganju, kao i
potencijalne moći koju posedujemo. Jake osobe ne znaju za strah.
Uživajući atribute snage i ne znajući za strah, one mogu delati i ži-
veti na ovom svetu prema svojim željama.
Ovakvo stanje se lako postiže upražnjavanjem meditacije.
Počnite i završite dan meditacijom, posvećujući 10 — 15 minuta
dnevno ovoj navici okretanja svog uma svojoj unutrašnjosti, a ka­
snije će to trajati i po čitav dan, omogućavajući Vam da razlikujete
i najmanje pojedinosti u svim stvarima.
Upravo kao što telu dajemo hranu, tako i potsvesti treba da
obezbeđujemo dobre utiske. Čitajte učenja Buddhe, Ramakrišne,
Vivekanande, Ramana Maharši-a itd. Vremenom će ova navika
stvoriti atmosferu mira i čistote oko Vas, bilo gde se nalazili.

KAKO TREBA MEDITIRATI

Sedite na pod, na neki jastuk, sa prekrštenirh nogama, ili na
petama na nekoj prostirci, ili, ako Vam je tako neudobno, na ne­
koj stolici. Opustite ramena, ali ispravite kičmu. Dlanove položite
na kolena. Održavajte normalni ritam disanja. BUDITE STANJE
SAVRŠENOG MIRA. Okrenite svoj um svojoj unutrašnjosti i
izjednačite se sa samim SOBOM. Ponavljajte u mislima: „Ja nisam
telo, niti um, niti osećanja. Ja nisam ni vid, ni govor, ni sluh, ni
ukus. Ja nisam pet čula. Telo je spoljni omotač VLASTITOG JA
koje je čisto i savršeno. Ja sam beskrajna, negoraničena, večita bit.
Ja sam uvek slobodni, ja sam večno prisutni. JA SAM KOJI JE­
SAM."
273
 Ponavljanje ovih misli omogućiće Vam da naučite svoj um da
Vas sluša. Ako ne zauzdate svoj um, čula će Vas pobediti. Ove mi­
sli su važne samo u početku, jer, kasnije, izgrađeni um slediće pravi
put. Pomoću introspekcije um stiče postojanost. Sposobnost razli­
kovanja nastaje, kada ste u stanju jasno videti razliku između bit­
nog i nebitnog, istine i neistine, vrline i poroka itd.
„U sukobu između glave i srca izaberi srce," kaže Vivekanan-
da. Meditacija je jedini način sticanja moći razlikovanja. Ova sva­
kodnevna navika omogućiće Vam da razlikujete što je bitno. A
onaj, koji je došao do istine, našao je mir i sreću.
Meditacija će, vremenom, postati Vaše normalno stanje, čak i
tokom rada. Iako živimo u ovom svetu i izvršavamo svoje dužno­
sti, duh će nam uvek biti smiren. Tako će rad i mudrost biti isto.

274
4. ZA SVAKU S E D M I C U V E Ž B A N J A
PO JEDNA MISAO VODILJA ZA
MEDITIRANJE

Neka se u Vašem mozgu formiraju smele i neustrašive misli, i

neka svaki dah koji udahnete, svaka reč koju izgovorite, kao i sva
Vaša dela, budu prožeta ovim mislima. To je način da se pretvori
slabost u snagu, ropstvo u slobodu i smrtonosno u životvorno.
-S. J.

Ne treba mnogo obraćati pažnje na pričanja ljudi. Nikada se u

životu neće postići nešto veliko, ako se mora brinuti o njihovoj po-
hvali ili osudi.
Vivekananda

275
 Ne želim učitelja koji će na mene uticati. Želim učitelja, koji
će me naučiti, da ne dozvolim da se na mene utiče.
s. J.
Samo je najmlađim početnicima potrebno posebno slobodno
vreme za njihove meditacije. Napredniji učenici postepeno doživ­
ljavaju sve veći osećaj sreće, bilo da rade ili ne. Dok im ruke vred-
no rade u zajednici, glave im ostaju trezvene u povučenosti.
Ramana Maharši

276
 Naše pravo Ja

Naše pravo Ja je jedinstveno. Nepokretno, ono je brže od mi­

sli. Čula ga ne mogu dostići, jer je uvek ispred njih. Stojeći mirno
prestiže sve što se kreće. Bez našeg Ja nema života.
Neznalica misli da se naše Ja kreće, ali ono se ne kreće. Nezna­
lici ono izgleda veoma udaljeno, ali ono je blizu. Ono je u svemu, a
ipak je. izvan svega.
Ko vidi sva bića u Sebi i samog Sebe u svim bićima, taj više ne
mrzi.
Prosvetljenost znači: naći vlastito Ja u celom univerzumu. Ko
vidi svuda jedinstvo pobedio je zabludu i zabrinutost.
Naše pravo Ja je sveprisutno, blistajuće, bez tela, bez kostiju,
bez mesa, savršeno, čisto i nedirnuto zlom. Ono je vidovnjak, mi­
slilac, Jedino, najviše na svetu, koje bitiše iz samog sebe i otkad je
večnosti stvara svet.
O Sunce, lice istine zastrto je tvojim zlatnim diskom. Ukloni
ga, kako bih ja, koji tražim istinu, mogao videti svu krasotu istine.
Ti, koje čuvaš, bdiš i vladaš nebom i zemljom — O, blistavo
Sunce, koje si izvor života za sva stvorenja — zastri svoju svetlost i
skupi svoje zrake! Neka me tvoj divni oblik pogleda kroz svoju mi­
lost. Suština, koja počiva u tebi, to sam ja. Tajnu besmrtnosti do-
kučuje samo onaj koji je čista srca, kada, utonuo u najdublju me­
ditaciju, spozna: vlastito Ja u meni i Brahman (Apsolutno) izvan
su jedno. Biti jedno sa univerzumom, to je besmrtnost!
Najlepše Upanišade

277
 Ako nosiš u sebi misli zlobe, mržnje ili gneva, njihova razorna
snaga deluje na tvoje sopstveno telo i na tvoj sopstveni duh. Neopi­
sivo je zlo koje će ti pričiniti. Jogiji kažu, da je misao najveća sila u
telu. Ona je snažnija od svake fizičke sile, veća nego sama reč, jer
ona pretstavlja jednu transcedentalnu snagu koja prožima čitav
svemir. Dobre misli, ma kako nevažne izgledale, neizbežno će proi­
zvesti svoje dobro dejstvo. Budite hrabri i znajte, da Vi sami kroji­
te svoju sudbinu. Bavite se zdravim mislima, iznosite uzvišene mi­
sli, onakve kakve biste želeli videti kako se ostvaruju na delotvor-
noj ravni. Sa nešto malo istrajnosti uskoro ćete ovladati svojim mi­
slima, koje će Vam onda pomagati, umesto da Vam odmažu. Ume-
sto da sejete neodgovorne misli, koje ne truju samo Vaš sopstveni
život, nego i život onih oko Vas, zagospodarite svojim mislima i
budite svesni moći koju posedujete. Tada ćete shvatiti istinitost Vi-
vekanandinih reči: „Ako je materija moćna, onda je misao sve-
moćna.
S. J.

„Nemojte nikome prebacivati njegove nedostatke", govorio je,

naš učitelj, „zar ne vidite, koliko se i sam trudi da napreduje, ma
koliko to malo bilo?"
S.J.

278
 Sačuvati mir pretstavlja najveće ispoljavanje snage; biti akti­
van — to je lako. Popusti uzde i konji će odjuriti sa tobom. To sva-
ko može, ali jak je onaj, koji može zaustaviti zahuktale konje. Šta
zahteva veću snagu — popuštanje ili obuzdavanje? Ko je smiren,
ne znači da je tup. Smirena osoba gospodari svojim duhovnim sna-
gama. Aktivnost ispoljava samo neznatnu, a mir, naprotiv, nad-
moćnu snagu.
Vivekananda
 Da, moji su dani izbrojani i JA sam ih izbrojao kroz svoje že­
lje, odluke i dela. A kada se ovi sivi, pusti dani približe svome kra­
ju, smejaću se snovima, koje sam snivao; a onda ću zalupiti za so­
bom ova zemaljska vrata i otpočeti svoj let u beskonačno.
S. J.

280
 Svaki deo je kao celina; sve izvire iz celine, iz zajedničke sve­
prisutne suštine.
Uzdignimo se na višu ravan; ako poznajemo svoju univerzal­
nu prirodu, onda sa savršenim mirom posmatramo čitavu panora­
mu ovog sveta.
Vivekananda

281
 Jedan vatreni pristalica Maharšija bio je uzbuđen, zato što je
neko u gradu s nipodaštavanjem govorio o njegovom učitelju, a on
mu nije uzvratio pravom merom. Upitao je učitelja, kakva je ka-
zna za ovaj propust.
M: Strpljenje, što više strpljenja! Trpeljivost i što više trpelji-
vosti.
Sri Ramana Maharši

282
 Da li znate kako vidim bit univerzuma? Vidim je kao celinu,
kao sve. Ljudi i ostala bića izgledaju mi kao šuplja tela, koja po­
kreću svoje glave i udove, ali njihova sadržina je ova bit.
Ramakrišna

Ako imamo tri najveća „nebeska dara": ljudsko telo, žarku

želju da budemo slobodni i pomoć nekoga, koji je taj cilj postigao i
može nam pokazati put, onda je naše oslobođenje sigurno.
Vivekananda

283
 „Prvo što treba da čujete to je vaše Ja." Slušajte dan i noć da
ste Vi to JA. Ponavljajte to sebi danju i noću, sve dok Vam ne uđe
u krv, dok ga ne osetite u svakoj kapi svoje krvi, dok ne postane
Vaša kost i meso. Neka Vaše telo prožme ova jedina ideja: „Ja
sam apsolutno čisto, sveznajuće, svemoguće, večito blistavo JA,
koje se ne rađa i ne umire." Sva Vaša dela će se uveličati, preobra­
ziti, oplemeniti samom snagom ove misli. Ako je materija moćna,
onda je misao svemoćna.
Vivekananda

Ono, što je beskrajno, je prava sreća; nema sreće u konač­

nom; samo beskonačno je sreća. Prema tome treba težiti da se spo­
zna samo beskonačno.
Upanišade

284
 Nema oskudice, nema bede koju ne bi mogao otkloniti svešću
o snazi duha u sebi. Veruj u ove reči i bićeš svemoćan.
Vivekananda

Zaista živimo sretno kada ne mrzimo one, koji nas mrze! Me-
đu ljudima koji nas mrze mi boravimo slobodni od mržnje!
Dobri ljudi se vide izdaleka, kao snežne planine; zli ljudi se ne
vide kao strele odapete u noći.
Ko drži pod uzdom rastući gnev, poput trkačkih kola, njega ja
nazivam pravim vozačem; ostali samo pridržavaju uzde.
Budha

285
 Budi uveren, ako služiš Istini, uprkos iskušenjima da je se
odrekneš, da ćeš steći neizmernu snagu, pred kojom se ljudi neće
usuditi da u tvom prisustvu kažu stvari, za koje smatraš da nisu
istinite. Ako budeš strogo služio Istini tokom četrnaest godina, a
da od nje ne otstupiš, ljudi će biti ubeđeni u ono, što im ti bude re-
kao. Tako ćeš učiniti najveće dobro masama, raskinućeš im okove i
pomoći celom narodu.
Vivekananda

286
Čovek! Kakva moćna misao!
Iz beskonačnosti izbačen
Da nadgleda igru života i smrti;
Da stvara sudbine
I kovitla usude u beskraju
1 smeje se kada se raspu zraci izlazećeg sunca
Bacajući njihov pepeo na obale
Nekih zaboravljenih svetova.
S. J.

287
 Unesite puno svetlosti u svet! Svetlosti, donesite svetlosti! Sve-
tlost treba da obasja svakoga! Zadatak neće biti ispunjen, sve dok
svi ne dospeju do sreće. Donesite svetlost siromašnima i donesite
još više svetlosti bogatima, jer je njima potrebnija. Donesite sve­
tlost neznalicama i još više svetlosti obrazovanima, jer je ogromna
taština obrazovanja našega vremena. Zato donesite svetlost svima.
Vivekanada

Kao što tama beži od svetlosti, tako i najopasnije greške beže

od čoveka koji zrači ljubavlju.
Tiruvalluvar

288
Prokrči sam svoj sopstveni put
I odvažno koračaj dobro odmerenim korakom.
Nesalomivom voljom pretvori u dela
Zahteve svog jedinog vođe,
Svog vrhovnog zakona, svog vlastitog Ja.
S. J.

289
Razgovori sa Sri Ramana Maharšijem
Pitanje: Šta je najbolje što mogu uraditi za obezbeđenje
budućnosti?
Maharši: Vodi računa o sadašnjosti, pa će se budućnost sama
o sebi brinuti.
Pitanje: Šta je zabluda?
Maharši: Ko je u zabludi? — Utvrdite to i nestaće zablude.
Ljudi uvek hoće da znaju šta je zabluda, Maja, obmana,
a ne proveravaju, ko je u zabludi.

*
Kakav si ti, takav je i svet. Ako ne razumeš sebe, kakva je ko­
rist od nastojanja da razumeš svet? Ovo je pitanje, koje tragaoci za
istinom ne treba da razmatraju. Ljudi rasipaju snagu, lupajući gla­
vu nad takvim pitanjima. Prvo, nađi istinu o sebi, pa ćeš biti u bo­
ljem položaju da shvatiš istinu o svetu, čiji si i ti jedan deo.
*

Ne treba zapostaviti rad u životu. Ako želite meditirati jedan

ili dva časa dnevno, možete posle nastaviti sa ispunjavanjem svojih
dužnosti. Kada meditirate na pravilan način, onda izazvana umna
strujanja nastaviće svoj tok i usred vašeg rada. To je kao da posto­
je dva načina, da se izrazi ista misao; pravac, koji ste uzeli u medi­
taciji, odraziće se na vašim delima. Kako budete napredovali uvi-
dećete, da se vaš stav prema ljudima, događajima i predmetima po­
stepeno menja. Vaša dela će, sama po sebi, težiti da slede vaše me­
ditacije.

290
 Vi ste zaista sretni! Približavate se svom cilju. Kroz Vas i Vaš
naraštaj je postao prosvećen, jer težite da se oslobodite ropstva ne­
znanja i postignete savršenu sreću.
O, mudrače, znaj da je čoveku potrebno oslobođenje od stra­
sti i moć razlikovanja istine od neistine, kao što su ptici potrebna
njena oba krila. Bez njih čovek ne može nikada dostići najviši
grozd iz kojeg teče nektar slobode.
Sankaracharya

Čovek, koji je sebe potpuno prosvetio, postigao je više od či­

tavog niza propovednika. Reč snage dolazi iz čistote i ćutanja.
Vivekandnda

291
 Da li znate pravo značenje reci Buddha? Ona znači, da stalnim
razmišljanjem o svesti čovek i sam postaje svestan.
Ramakrišna
 Najveći od svih ljudi koristi svoje srce kao ogledalo. On ne tra­
ži stvari, niti im ide ususret; on ih održava, ali ne zadržava njihovu
sliku. Zato može savladati svet, a da ne bude ranjen. Nije rob svoje
slave; ne kuje planove; ne bavi se trgovinom; on je gospodar zna-
nja. Obraća pažnju i na najmanje stvari, a ipak je neiscrpan i bora­
vi u dubini svoga Ja. Do kraja prima sve što mu život pruži, a ipak
je kao da nema ništa. Ostaje skroman.
Džuang Dzi
 Duh koji je ispunjen istinom mora usmeriti svoje delanje kraj­
njem cilju.
Mahatma Gandhi
Ništa od onoga, što učinimo, ne raspline se u večnosti. Sve sa­
zri u svoje vreme i donese plod u određenom trenutku.
Patnja je najomraženiji učitelj, koji nas u časovima samoće
uči onome, što nam je potrebno.
S. J.
 Osoba koja prima poklone duhovno je pod uticajem darodav-
ca i tako postaje lako povodljiva. Primanje poklona znači gublje­
nje naše duhovne nezavisnosti i zapadanje u ropstvo. Stoga, ne pri­
majte poklone.
Vivekananda

Čoveka oblikuju okolnosti, a upravo je on taj koji ih uzrokuje.

S. J.

295
 Otac je imao dva sina. Kada su dovoljno bili odrasli, primljeni
su u krug brahmačarja (učenika Veda) i povereni brizi jednog uči­
telja, da bi izučavali Vede.
Posle duže otsustnosti vratili su se kući, pošto su završili studi­
je. Tada ih otac upita, da li su čitali Vedante. Kad su mu odgovorili
potvrdno, zapitao ih je: „Šta je Brahman?"
Stariji, koji je citirao Vede i druge filozofske spise, odgovori:
„O, oče, to se ne može shvatiti pomoću izgovorene reči ili snagom
razuma. O, to je tako i ovako. Ja znam sve o tome." I onda poče
da navodi tekstove iz Veda.
Otac mu reče: „Vidim da si spoznao šta je Brahman! Možeš se
vratiti svom radu." Onda postavi mlađem sinu isto pitanje; ali mla­
dić je sedeo kao da je zanemeo. Nije izgovorio ni jednu reč, niti je
činio i najmanji pokušaj da nešto kaže.
Tada progovori otac: „Ništa se ne može reći o Apsolutnom i
Bezuslovnom! Čim progovoriš o tome, već određuješ Beskonačno
pojmovima konačnog, Apsolutno pojmovima relativnog, Bezu-
slovno pojmovima uslovnog. Tvoje ćutanje govori rečitije od na­
vođenja stotina stihova i pozivanja na stotine autoriteta.
Ramakrišna

296
 Dok je neki čovek pecao ribu pored ribnjaka, naiđe jedan
avadhuta (putujući kaluđer) i zapita: „Brate, koji put vodi do tog i
log mesta?" Upravo tada plovak pokaza, da riba poče oprezno da
grize. Zato čovek ne odgovori, već se sav predade pecanju. Kada je
upecao ribu, okrete se i reče: „Šta rekoste, poštovani?" Kaluđer
mu se pokloni i reče: „Poštovani, budite moj guru (učitelj). Kada
utonem u razmišljanje o najvišoj Suštini, dozvolite da sledim Vaš
primer i ne obraćam ni na šta pažnju, sve dok ne okončam svoju
meditaciju!"
Ramakrišna

297
 Zaroni u samoga sebe i donesi Upanišade iz samoga Sebe. Ti si
najveća knjiga, koja je ikada postojala i koja će ikada postojati,
beskonačna riznica svega što jeste. Sva spoljna podučavanja su
uzaludna, sve dok se unutarnji učitelj ne probudi. Moraju dovesti
do otvaranja knjige sopstvenog srca, da bi imala vrednosti.
Vivekananda

298
I neka te ponese pesma moja, voljeno moje,
u zemlju snova mojih, u beskraju.
I poleti nevidljivim krilima noći
od zvezde ka zvezdi.
Napuštajući zagrljaj sna
kroz mnoge svetove brodi,
Da bi se u zlatnom odsjaju zore
vratio opet domu svome
Gde te netaknuta lepota jutra čeka,
da ti oči otvori, voljeno moje.
S. J.

299
 Život je rast i napredak. Cilj čovekovog života je ispoljiti sa­
vršenstvo, koje u sebi nosimo. Ispoljavanje naše neograničene i
univerzalne prirode je velika borba života.
Patnju treba uvek posmatrati u pozitivnom svetlu, jer bez nje
nema napretka. Na patnju treba gledati kao na svoje teškoće na­
pretka.
S. J.

Kada je telo mirno, može da govori tvoje Ja.

E. Hojč

300
 Aktivnost, od koje se pravilno uzdržimo, donosi slobodu.
Aktivnost, koju pravilno ostvarimo, donosi slobodu.
I jedno i drugo je bolje od izbegavanja aktivnosti.
Bhagavad Gita

Rastereti svoj brod od strasti i mržnje, o mornaru, i zaplovićeš

lako prema slobodi.
E. Hojč

301
 Tvoja sopstvena volja je jedino, što odgovara na tvoje moli­
tve; međutim, pojedincu se pojavljuje prerušena u obliku raznih
religioznih koncepcija. Možemo je nazvati Buddha, Isus, Krišna,
Jehova, Alah, Agni, ali ona je uvek naše pravo Ja.
Vivekanada

Kako je to neizmerna sreća napredovati i moći se razvijati pre­

ma savršenstvu! Vrati se u mislima u svoju prošlost i uporedi je sa
svojom sadašnjošću, pa ćeš shvatiti dugi proces razvoja kroz koji si
prošao. Naše celokupno, pravo znanje počiva samo na našem sops-
tvenom iskustvu. Samo unutrašnji napredak čini čoveka sretnim.
S. J.

302
 Učenik: Kako mogu ovladati svojim umom?
Maharši: Kada. spoznaš samoga Sebe, onda nema uma kojim
treba ovladati. Postoji samo posmatranje.
Sri Ramana Maharši

Snaga jedne nacije ne počiva u njenoj armiji, nego u njenim

visokomoralnim ljudima. Nekolicina takvih je dovoljna, da sna­
gom svog primera probudi prave moralne snage jednog naroda.
Uostalom, postoji li veća snaga od pravog morala i karaktera?
S. J.

Nije ljubav slepa, već strast. Ljude oslepe čulne želje. Prava
ljubav oslobađa od požude i moralnog slepila.
S. J.

303
 Krišna igra na petoglavoj zmiji. Pet čula pod vladavinom duha
Poštuj oboje: i duh i materijalni oblik; inherentu misao isto
tako, kao i vidljivi simbol.
Sri Ramakrišna

U središtu svake postojeće religije stoji po jedan veliki učitelj,

koji propoveda svoju istinu, a mase ga slede. Bez učitelja raspada se
zgrada religije. Vede su jedine svete nauke, koje se ne zasnivaju na
nekoj određenoj ličnosti ili spisima, nego čoveka stavljaju u središte
evolucije i uzdižu ga do njegove najviše granice — do savršenstva.
Njihovi zakoni su sveobuhvatni i upravljaju čovekovim unutrašnjim
razvitkom. Vede otkrivaju čoveku njegovo najskrivenije biće — bez
obzira kojoj veri pripadao — i pomažu mu da ostvari svoj cilj. Stoga
se one smatraju za univerzalnu religiju-filozofiju, koja uzdiže čoveka
u okviru njegovog posebnog uverenja.
S. J.

304
 Ko može da svoje animalne snage pretvori u duhovne moći,
taj sakuplja neizmernu energiju u sebi. Svaki napredak se zasniva
na ovladavanju animalnim silama u nama. Popustiš li ovim silama,
nemilosrdno će te oboriti; a uspeš li da ih pretvoriš u dohovne sna­
ge, onda će one preobraziti čoveka u savršeno biće.
S. J.

305
 Ko je slep? Ko uživa u onome, što ne bi smeo činiti.
Ko je gluv? Ko ne sluša spasonosne reči.
Ko je nem? Ko u pravo vreme ne zna ništa lepo da kaže.
Indiske poslovice

Ako je neko već uspeo da se rodi kao ljudsko biće, onda bi bi­
la šteta, da svoj ljudski život upropasti lošim i besmislenim postup­
cima, a onda da završi svoj bedni život smrću.
Tagpo Lhadje

Prava misao može pokrenuti nebo i zemlju.

Kineska poslovica

306
 Vrlina uzdržljivosti je od najveće važnosti za svakog. Samo
onaj ne propada, koji poseduje ovu vrlinu.
Kada se slon pusti da ide slobodno, on počne da čupa drveće i
grmlje, ali čim ga gonič bocne badljem po glavi, on se umiri; isto
tako i um, kad nije pod kontrolom, neobuzdano bludi u izobilju
nekorisnih misli, ali se odmah umiri, kada ga ubode badalj prave
moći razlikovanja dobra i zla.
Sri Ramakrišna

307
 Tvoj način mišljenja u oblasti duha treba da je isto tako racio­
nalan, kao i u svakodnevnim stvarima. Praktični život zahteva ra­
cionalno mišljenje. Duhovni život zahteva hiljadu puta više racio­
nalnog, preciznog i dobro zasnovanog mišljenja.
S. J.

Meditacija je izvanredna pomoć, jer to je jedina prilika kada

zaista možemo pomoći sami sebi.
S. J.

308
Šta je put do savršenstva?
Istinoljubivost.
Kako će čovek naći sreću?
Pravilnim ponašanjem.
Čime mora ovladati da bi izbegao brigu?
Svojim mislima.
Kada je čovek voljen?
Kada je bez taštine.
Mahabharata

309
 Naše Ja ne samo da je najlakše spoznati, nego izvan njega i ne­
ma ničeg drugog da se spozna. Sve što je potrebno za ostvarenje i
spoznaju samoga Sebe jeste biti miran. A šta je lakše od toga?
Bhagavan Ramana Mahrši

310
 Pokušaj da shvatiš, da tvoje usavršavanje tek onda počinje,
Kuda li počneš prepoznavati savršenstvo u čoveku, kada shvatiš, da
savršenstvo prožima sve: prozirni kristal, nasmejani cvet, nemu ži-
votinju, misaonog čoveka.
S. J.

Niko nije rođen tako nisko, da ne bi mogao da se uzdiže. Ko se

uzdiže dolazi iz dubine.
S. J.

311
 Bezgraničan može postati talas samo kada se vrati u more; kao
talas može biti samo ograničen. A kada je postao more, može na­
novo postati talas, i to onoliko veliki, koliko želi. Prestani sebe
izjednačavati sa lažnim i znaj: ti si slobodan.
Vivekananda

312
 Postoji jedna nečistota koja prevazilazi sve nečistote, a to je
neznanje. O, mudri, odbaci tu nečistotu i budi slobodan od svih
nečistota.
Dhammapada

Ko ne obraća pažnju na zle reči drugih, pobeđuje sve.

Mahabharata

313
 Onaj koji vidi cilj ne može izgubiti put.
S. J.

314
Učenik: Da li samoća pomaže vežbanju?
Maharši: Šta podrazumevate pod samoćom?
Učenik: Biti daleko od drugih.
Maharši: Kakvo je dobro u tome? To Vam govori samo strah
i nesigurnost. Čak i u samoći postoji stalan strah od
nametljivaca, da će Vam poremetiti mir. Uostalom,
kako se mogu misli bolje izbrisati u samoći? Ne može li se
to isto tako dobro uraditi i u Vašoj sadašnjoj okolini?
Sri Ramana Maharši

315
 Istinski produhovljena osoba je ona, koja ima nepokolebljivu
veru u sebe i u stanju je da je realizuje čak i u svojim najjednostav­
nijim mislima i svakodnevnim poslovima.
S. J.

316
 Učenik: Ja cenim svoju individualnost, ma kako ona, možda,
bila nevažna. Ne želim biti apsorbovan u to beskonačno jedinstvo.
Sama pomisao na to ispunjava me užasom.
Vivekananda: Jednog dana pade vodena kap u okean. Čim je to
prtmetila poče plakati i žalostiti se kao ti sada. Neizmerni okean
nasmeja se sićušnoj vodenoj kapljici. „Ne mogu da shvatim zašto
plačes", zapita je on. „Upravo kao što si se sjedinila sa mnom, tako
si se sjedinila sa svojom braćom i sestrama, ostalim vodenim ka-
pljicama od kojih se i ja sastojim. 1 ti lično ćeš postati okean. Kada
zaželiš da me napustiš, uzdigni se u oblake pomoću sunčevog zra­
ka. Odande možeš ponovo sići, mala vodena kapljice, na radost
žedne zemlje."

317
 Jadžanavalkja i Maitreji

Pre više hiljada godina živeo je jedan mudrac po imenu Ja-

džnavalkja. Imao je dve žene, koje su se zvale Maitreji i Kaljani,
obe veoma drage njegovom srcu. Kaljani je bila praktičnog duha i
zanimala se samo za obična zadovoljstva u životu. Vodila je brigu
o kući i njena interesovanja nisu prelazila granice svakodnevnog
življenja. Međutim, Maitreji je puno razmišljala o stvarima koje su
se ticale unutrašnjeg života i volela je da sazna nešto više o istini.
Jednog dana mudrac pozva svoje obe žene k sebi i reče: „Tra­
janje života na zemlji je kratko. Već sam naučio sve što čovek mora
znati o životu, ali ono, što moram znati o istini, moram još da nau­
čim. Dopustite mi da se povučem iz ovog života, da ne bih uzalud­
no proveo preostale godine svog života. Kao što san bledi, tako i ži­
vot prolazi. Dozvolite mi da se povučem sa vašim blagoslovom.
Kuću ostavljam vama dvema, zemlja ostaje vama na uživanje, sto­
ka je vaša, kao i svo moje srebro i zlato."
Kaljam se dopao ovaj dogovor, ali Maitreji nije bila zadovolj­
na ovakvim razvojem stvari. Sa suzama u očima obrati se svome
mužu rečima: „Ovaj svet je zaista poput sna. Jer, čak i kad ima bo­
gatstvo, može li čovek steći slobodu? Za sva svoja blaga može li čo­
vek biti siguran u sreću? Usred mnogih zadovoljstava može li se sa-
kupiti znanje? A iz beskrajnog ciklusa života i smrti, može li se oče­
kivati oslobođenje? Razagnaj moje sumnje, gospodaru moj, i po-
mozi mi da vidim istinu. Ako je besmrtnost cilj ljudskog duha, šta
treba da uradim sa kratkotrajnim zadovoljstvima života?"
„O moja Maitreji, uvek si bila draga mome srcu, ali sada si mi
draža nego ikad", reče Jadžnavalkja. „Dođi, sedi pored mene i ja
ću te učiti istini. Istina se prvo čuje, zatim vidi i, na kraju, ostvari.
Počuj, pa ćeš i ti spoznati istinu.
Da li znaš, zašto su nam drage stvari koje volimo na ovom sve­
tu, moja Maitreji? Duh koji prožima celokupno stvranje prožima i
stvari koje volimo; otuda nam je drag duh u stvarima koje volimo.
Nikada zbog muža ne voli žena muža, već ga voli zbog Sebe u
njemu, jer voli Sebe.
Nikada zbog žene ne voli muž ženu, već je voli zbog Sebe u
njoj, jer on voli Sebe.
Nikada zbog deteta ne vole roditelji dete, već vole Sebe u
detetu.

318
 Nikada zbog bogatstva ne volimo bogatstvo, nego zbog Sebe u
bogatstvu, jer mi volimo Sebe. U svim stvarima, koje su stvorene,
naše Ja je urođeno, otuda volimo Sebe u svekolikom stvaranju.
Kao što ogledalo održava Sunce, tako i ova Zemlja i univer­
zum održavaju Sebe i zato mi volimo Sebe u svemu što je stvoreno.
Slično tome volimo i pisanu reč, jer to Ja je sadržano u njima i otu­
da mi volimo Sebe u pisanoj reči.
O, moja Maitreji, vidi Sebe u svim stvarima. Drvo je lepo zato
što je bit lepa u drvetu. Planine su lepe zato što je bit lepa u plani­
nama. Bit se mora prvo čuti, zatim videti, a onda se o njoj može
meditirati. Upoznaj Sebe, pa ćeš znati sve ostale. Znaj da je bit
izvor celokupnog stvaranja. Ali bit se može videti samo u svojim
pojavama, jer sama bit je večita i ne zna ni početka, ni kraja.
Upravo kao što se zvuk doboša ne može rukama uhvatiti, ali
ako nam je doboš u rukama, njegov zvuk se može kontrolisati, ta­
ko isto i smisao ovog sveta se može shvatiti samo kada spoznamo
Sebe.
Kao što se dim širi u svim pravcima od upaljene vatre, tako i
znanje u pisanoj reči proističe iz biti svih bića.
Kao što Sunce razliva svoje blistave zrake u svim pravcima, ta­
ko i svetlo istine izvire iz biti svih bića.
Kao što koža raspoznaje sve osećaje dodira, kao što nos razli­
kuje mirise, oči zapažaju sve oblike, a uši razlikuju zvuke, tako je i
naše Ja riznica neizmernog mnoštva raznih stvorenja na ovom sve-
tu, kome se celokupni život vraća na kraju, kao što se kiše vraćaju
u okean.
Kao što svetlost razgoni tamu kada se raspe, tako i bit ne zna
za nesavršenstvo.
Pošto je saopštio ova saznanja Maitreji, on ustade, oprosti se
od svojih žena i ode.

319
 Čoveku.koji rasipa svoje snage, nedostaje mir. Čovek, koji je
usredsređen, smiren je i jak, jer su mu snage udružene. Svakodnev­
no upražnjavajte meditaciju. Ona će Vam razviti uspavane sposob­
nosti. Ako usredsredite svoje snage, možete izvršiti svaki zadatak.
S. J.

320
Sloboda znači — biti slobodan od zabluda.
Vivekananda

Učenik: Koje je vreme tokom dana najbolje za meditaciju?

Maharši: Šta je vreme?
Ramana Maharši

321
 Učenik: Ne mogu da vladam svojim umom.
Ramakrišna: Kako to? Postoji nešto, što se zove Abhjasajo-
ga, a to znači Joga pomoću upražnjavanja. Upražnjavajte redov­
no, pa ćete videti kako Vas Vaš um sledi bilo kuda da ga vodite.
Um je sličan beloj tkanini koju smo oprali. Postaje crvena, ako je
bojimo u crveno, ili plava, ako je obojimo u plavo. Primiće svaku
boju, koju odaberete.

322
 Ovo je jedini način da postignemo cilj — reći sebi i svima osta­
lima da smo savršeni. I dok budemo ovo stalno ponavljali, dolaziće
snaga. Ko se bude u početku kolebao biće sve jači i jači i taj glas će
se povećati sve dok nam istina ne osvoji srce, poteče našim žilama i
prožme nam telo. Zablude će nestajati, kako se sjaj svetlosti bude
pojačavao, a isto tako deo po deo nestajaće i teret neznanja; a on­
da će doći vreme, kada će sve to nestati i ostaće samo Sunce da sija.
Vivekananda

323
 Pitanje: Da li je usamljenost neophodna jednom Džanju (oso­
bi na putu saznanja).
Maharši: Samoća je u ljudskom umu. Neko može biti u vrevi
života i održavati vedrinu duha; takva osoba uvek ima svoj mir.
Drugi može biti u šumi, a ipak da ne bude u mogućnosti da vlada
svojim umom. Za njega se ne može reći da je u samoći. Samoća je
stanje duha. Osoba ophrvana željama ne može naći samoću ma gde
se nalazila; osoba nezavisna od njih uvek nalazi svoju samoću, svoj
mir.
Sri Ramana Maharši

324
 Sve ono što jesmo plod je onoga što mislimo: počiva na našim
mislima, sastavljeno je od naših misli. Ako čovek govori ili dela sa
zlim mislima, sledi bol, kao što točak sledi nogu vola koji vuče kola.
Sve ono što jesmo plod je onoga što mislimo: počiva na našim
mislima, sastavljeno je od naših misli. Ako čovek govori ili dela sa
dobrim mislima, sledi sreća, kao što ga sledi senka, koja ga nikada
ne napušta.
„Zlostavljali su me, tukli su me, pobedili su me, orobili su
me." — kod onih, koji gaje takve misli, mržnja nikada ne prestaje.
„Zlostavljali su me, tukli su me, pobedili su me, orobili su
me." - kod onih koji ne gaje takve misli, mržnja će prestati.

' 325
 Jer mržnja se nikada ne uklanja mržnjom: mržnja se uklanja
ljubavlju — to je staro pravilo.
Svet ne zna da svi mi moramo jednom doći do kraja; ali kod
onih koji to znaju, svađe odmah prestaju.
Onoga, koji traži samo zadovoljstva u životu, bez kontrole
svojih čula, koji je neumeren u jelu, lenj i slab, zlo će sigurno obo­
riti, kao što vetar obara slabo drvo.
Onoga, koji ne traži samo zadovoljstva u životu, koji dobro vla­
da svojim čulima i koji je umeren u jelu, pouzdan i jak, zlo sigurno
neće oboriti, kao što ni vetar ne može nauditi stenovitoj planini.
Oni, koji zamišljaju istinu u neistini i vide neistinu u istini, ni­
kada ne dolaze do istine, već samo idu za praznim željama.
Oni, koji spoznaju istinu u istini i vide neistinu u neistini, do­
laze do istine i bave se ostvarljivim željama.
Kao što kiša prodre kroz loše pokriven krov, tako će i strast
prodreti kroz um koji ne razmišlja.
Kao što kiša ne prodire kroz dobro pokriven krov, tako i
strast neće prodreti kroz um koji dobro razmišlja.
Zlotvor jadikuje u ovom životu. On tuguje i pati kada vidi lo­
še posledice svoga rada.
Dobrotvor uživa u ovom životu. On se veseli i raduje kada vidi
lepotu svoga dela.
Dhammapada

326
 5. V E Ž B E J O G E ZA G O D I N U
DANA

I. NEKOL1KO VAŽNIH PRAVILA ZA UPRAŽNJAVANJE JOGE

1. Počnite dan sa Jogom, posvećujući joj makar 30 do 40 mi­

nuta svakodnevnog upražnjavanja.
2. Sa ovakvom istrajnošću tri velika životna dara biće Vaši:
Zdravlje, Bogatstvo i Sreća.
3. Redovno upražnjavanje je od najveće važnosti, jer se time
oslobađaju latentne snage organizma, potstiče se njihov ra­
zvoj i ispoljavanje u obliku snage volje, moći koncentracije,
moći odlučivanja, povećanoj otpornosti itd., uz sticanje
prirodnog imuniteta prema bolestima i štetnim uticajima.
4. Mantrame čine neophodan deo treninga. Važno je ponav­
ljanje svih, ili bar nekoliko odabranih sugestija tokom sva­
kodnevnog vežbanja Joge. One će prodreti u potsvest i ta­
mo uhvatiti koren, primoravajući telo da sluša i ispunjava

327
 zahteve duha. „Telo je instrument uma. Sve što um diktira,
telo mora da ispunjava... Ako je materija moćna, misao je
svemoćna!"
5. Kao što prazan stomak prima hranu i upija je, tako i pod-
svest upija ove dobre utiske i vremenom stvara karakterne
osobine vredne divljenja, kao što su otsustvo straha, odva­
žnost, postojanost, jaka volja i sve veće osećanje slobode.
6. Toplo se preporučuje ponavljanje mantrama u sebi nepo­
sredno pre nego što ćemo zaspati. Na taj način izazvana
umna strujanja nastaviće svoje delovanje čak i tokom sna i
pogodovaće razvoju zdravog i pozitivnog pogleda na život.
7. „Telo je kočija, pet čula su konji, um je uzda, ali ja sam vo­
zač!" Držite se ovog stava, upravljajte svojom sopstvenom
sudbinom i budite slobodni.
Mantrame: Moja snaga otpornosti povećava se svakog tre­
nutka.
Moja snaga volje povećava se svakog trenutka.
Svaki organ radi sve bolje i bolje svakog trenutka.
Ja ispoljavam život u svom telu i duhu.
Odmor i mir.
OM — OM — OM

2. GODIŠNJI PLAN VEZBANJA JOGE

Detaljne opise sa ilustracijama svih vežbi sadržanih u ovom

„Godišnjem planu vežbanja Joge" nalazite brzo i jednostavno u
poglavlju 2. „Nove vežbe disanja pranajama i nove vežbe Hatha
Joge i njihovo terapeutsko dejstvo", budući da su sve vežbe klasifi-
kovane po alfabetskom redosledu. Za pojedine vežbe, naročito one
označene zvezdicom*), svakako konsultujte prvu knjigu „Joga i
sport", koja sadrži njihov opširan i sistematičan opis sa original­
nim ilustracijama i detaljno specificiranim terapeutskim de-
lovanjem.
Ne samo za sistematsko i sveobuhvatno, nego i za tematsko i
detaljno proučavanje Hatha Joge veliku pomoć će Vam pružiti „Si­
stematski registar pojmova obrađenih u I knjizi „Joga i sport" i u II
knjizi „Joga i zdravlje".

328
 lako vežbe i metode Hatha Joge imaju veoma širok spektar te-
rapeutskog dejstva, u slučaju pojedinih obolenja ili poremećaja
potrebno je proučiti „Dijagnostički indeks", uz obaveznu konsul­
taciju medicinskih stručnjaka. Ovaj indeks preporučuje za razna
obolenja i poremećaje kurativne asane, vežbe pranajame i druge
metode Joge, koje se mogu upražnjavati isključivo pod lekarskim
nadzorom ili po odobrenju lekara.
Da biste razumeli sanskrtske nazive pojedinih vežbi i time bli­
že upoznali njihovu suštinu i namenu, potražite njihova značenja u
„Glosaru sanskrtskih reči i izraza" na kraju ove knjige.

1. Sedmica

1. Abdominalno (trbušno), srednje, gornje i

potpuno jogi disanje (Mir) po 7 X
2. Džalndhara-Bandha (Zadržavanje daha 7-30 sek.
sa potiskivanjem brade na grudi) — (Snaga volje) 3 x
3. Pranajama sa masažom grudi (Tokom udisaja
tapkajte vrhovima prstiju veoma brzo grudni koš.
Zadržavajući dah lupkajte brzo dlanovima po
grudima) — (Čistota) 3X
4. Pranajama solarnog pleksusa ' 3 min.
5. Vežbe stomaka i nožnih mišića pod (a) 3 x
6. Bhudžangendrasana (Jačanje nerava) 3 x
7. Matsjasana (Mir) 3 x
8. Vežbe stomaka i nožnih mišića pod (c)
(Vežba za krsta) 3 x
9. Hastapadangustasana (Stabilnost, ravnoteža) 3 x
10. Lauliki-Joga (Udahnite, ispupčite stomak,
izdahnite, pritiskujući snažno stomak dlanovima
s leva na desno " 3X7X
11. Ardha-Halasana (Elastičnost) 3 x
12. Siršasana (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

329
 2. Sedmica

1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno

jogi disanje (Mir) po 7 x
2. Džalandhara-Budha (Snaga volje) 3 x
3. Sukh-Purvak (Naizmenično disanje na levu
i desnu nozdrvu) — (Čistota) 3 x
4. Sitkari (Udisanje između vrha jezika i nepca) —
(Pročišćavanje krvi) 10 X
5. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3X
6. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 3 x
7. Džanusirasana 1 (Snaga otpornosti) 3 x
8. Džanusirasana II (Snaga otpornosti) 3 x
9. Bhegasana (Gipkost) 3 x
10. Gokarnasana (Figura i lepota) 3 x
11. Nataradžasana (Figura i lepota) 3 x
12. Viparita-Karani (sa vežbama za jačanje očiju) —
(Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.

OM

3. Sedmica
1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi
disanje (Mir) po7x
2. Murča (Zadržavanje daha 7-30 sek. sa pritiski-
vanjem brade na grudi) — (Snaga volje) 3 x
3. Bhastrika (Ubrzano potpuno disanje) — (Čistota) 10 x
4. Sitali (Udisaj kroz jezik u obliku cevi) —
(Pročišćavanje krvi) 14 x
5. Pavanamuktasana (Snažno obuhvatiti kolena) —
(Zdravlje) 3 x 7 x
6. Bhudžangendrasana (Nervna snaga) 3 x
7. Džanusirasana vodoravno (Otpornost) 3 x
8. Džanusirasana okomito (Otpornost) 3 x
9. Dolasana (Figura i lepota) 3 x
10. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 3x
11. Vadžroli-Mudra(Snaga) 3x

330
12. Ardha-Sarvangasana(Podmlađivanje) 5 min.
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

4. Sedmica

1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi

disanje (Mir) po 7 x
2. Džalandhara-Bandha (Zadržavanje daha 7-30 sek.
sa pritiskivanjem brade na grudi) — (Snaga volje) 3 x
3. Pranajama sa masažom grudi (Čistota) 3 x
4. Pročišćavajuće disanje 3 x
5. Ustrasana (Gipkost) 3 x
6. Pasčimotanasana (Zdravlje) 3 x
7. Ardha-Matsjendrasana II (Samopouzdanje) 3 x
8. Trikonasana — Varijanta pod (a) — („Ja sam prav
u telu i u duhu.") 3 x
9. Trikonasana—Varijanta pod (c) 3 x
10. Vežba stomaka i nožnih mišića pod (f) — (Potpuno
opuštanje) 3 x
11. Vrikšasana (Ravnoteža) 3 x
12. Halasana (Gipkost) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

5. Sedmica

1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno

jogi disanje (Mir) po 7 x
2. Murča (Zadržavanje daha 7-14 sek.) — (Snaga volje) 3 x
3. Pročišćavajuće disanje (u sedećem stavu) 3 x
4. ,,S"-disanje (Čistota) 3 x.
5. Vakrasana (Nervna snaga) 3 x
6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3 x
7. Bhudžangasana (Nervna snaga) 3 x
8. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x

331
 9. Trikonasana (Nervna snaga) 3 x
10. Uddijana-Bandha (Jako uvucite stomak) —
(Otpornost) 3 x
11. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Otpornost) 3 x
12. Viparita-Karani (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

6. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. HA-disanje u ležećem položaju — polako (Čistota) 3 x
4. HA-disanje u stojećem stavu — polako (Čistota) 3 x
5. Bhudžangasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
6. Bhudžangendrasana (Kičma) — (Snaga) 3 x
7. Maha-Mudra (Otpornost) 3 x
8. Vakrasana (Nervna snaga) 3 x
9. Tadaghi-Mudra (Uvucite jako stomak) —
(Otpornost) 3 x
10. Dolasana (Kičma) — (Gipkost) 3 x
11. Ardha-Čandrasana (Gipkost) 3 x
12. Sarvangasana (Štitnjača) — (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

7. Sedmica

1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno

jogi disanje (Mir) po7 x
2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. HA-disanje u ležećem položaju — snažno (Čistota) 3 x
4. Bhastrika (Disanje poput mehova) — (Čistota) 3 x
5. Joga-Mudra (Zdravlje) 3 x
6. Padahastasana (Otpornost) 3 x

332
 7. Bhudžangasana (Nervna snaga) 3 x
8. Vakrasana (Nervna snaga) 3 x
9. Džanusirasana (Otpornost) 3 x
10. Ekapadahastasana I (Figura i lepota) 2 x
11. EkapadahastasanaII(Figurai lepota) 2 x
12. Viparita-Karam(Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

8. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Skupljanje prane u telu) 7 x

2. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadržavanje
daha 7 sek.) —(Otpornost) 3 x
3. Sukh-Purvak — Udisanje 4 sek., zadržavanje daha
16 sek. i izdisanje 8 sek. (Ravnoteža i skladnost) 3 x
4. Bhastrika (Disanje poput mehova) naizmenično
kroz levu i desnu nozdrvu (Čistota) 3 X
5. Paršva-Bhunamanasana (Otpronost) 3 X
6. Vakrasana — Varijanta (Nervna snaga) 3 X
7. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 3 X
8. Kaa-kasana (Ravnoteža) 3 X
9. Dolasana (Figura i lepota) 3 X
10. Ardha-Bhudžangasana I i II (Nervna snaga) po 2 X
11. Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 X
12. Sarvangasana (Podmlađivanje) 3 X
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

9. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Pranajama br. 1 (str. 130—1 knjiga) — (Otpornost) 3 x
4. Pranajama sa masažom grudi (Pročišćavanje pluća) 3 x
5. Vakrasana (Nervna snaga) 2x

333
 6. Vakrasana— Varijanta (Nervna snaga) 2 x
7. Ardha-Bhudžangasana (Figura i lepota) 3 x
8. Paršva-Bhunamanasana (Gipkost) 3 x
9. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje
samim sobom) 3 x
10. Natapadasana (Snaga) 3 x
11. Vežba stopala 3 min.
12. Sirsasana ili Viparita-Karani (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršeni odmor) 5 min.
OM

10. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Udžadžaji ,,S" — disanje (Čistota) 3 x
4. I. A. O. OM 3 x
5. Stambhasana (Otpornost) 3 x
6. Bhudžangendrasana (Kičma) — (Snaga) 3 x
7. Ardha-Satabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 2 x
8. Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
9. Joga-Mudra — Varijanta I (Podignite ruke
okomito) — (Zdravlje) 3 x
10. Padahastasana (Zdravlje) 3 x
11. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje
samim sobom) 3 x
12. Sirsasana ili Halasana (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

11. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Murča (Snaga volje) 3x
3. Pranajama sa masažom grudi (Čistota) 3 x

334
 4. Sitali (Pročišćavanje krvi) 3 x 9 x
5. Trikonasana — Varijanta pod (b) — („Ja sam
prav u telu i u duhu.") 3 x
6. Trikonasana — Varijanta pod (c) — (Nervna snaga) 3 x
7. Pravanamuktasana u ležećem položaju (Snažno
obuhvatite kolena) — (Zdravlje) 3 x 9 x
8. Lauliki-Joga (Zdravlje) 3 x
9. Ardha-Bhudžangasana (Sa okomito podignutim
rukama) — (Gipkost) 3 x
10. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
11. Ustrasana (Gipkost) 3 x
12. Viparita-Karani (Sa vežbama za jačanje očiju)
— (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

12. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. HA — disanje u ležećem položaju, polako (Čistota) 3 x
4. HA — disanje u stojećem stavu, polako (Čistota) 3 x
5. Dhritjasana (Postojanost) 3 x
6. Dhanurasana (Gipkost) 3 x
7. Bhudžangasana (Nervna snaga) 3 x
8. Vakrasana (Nervna snaga) 3 x
9. Ekapadahastasana I i II (Figura
i lepota) po 2 x
10. Džanusirasana u okomitom položaju (Figura i
lepota 2 x
11. Džanusirasana u vodoravnom položaju (Figura
i lepota) 3 x
12. Halasana — Varijanta (Sa rastavljenim nogama)
— (Gipkost) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

335
 13. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Sukh-Purvak (4-16-8 sek.). Naizmenično disanje.
(Skladnost) 5 x
4. Pranajama br. 4 (Snaga) 3 x
5. Čakrasana (Stav točka) — (Gipkost) 3 x
6. Dhritjasana (Odlučnost) 3 x
7. Pasčimotanasana (Zdravlje) 3 x
8. Supta-Vadžrasana (Punjenje solarnog pleksusa) 3 x
9. Majurasana (Ravnoteža) 3 x
10. Gokarnasana (Figura i Iepota) 3 x
11. Hastapadasana (Sa široko raširenim nogama
uhvatiti nožne palčeve, a onda se nagnuti
napred tokom izdisaja 3 x
12. Siršasana (Podmlađivanje) 3 x
13. Viparita-Karani (Podmlađivanje) 3 x
14. Meditacija (Jedinstvo) 5 min
15. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM
14. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Pranajama br. 3 3 x
4. Pranajama br. 4 (Snaga) 3 x
5. Lauliki-Joga (Masaža stomaka) 3 x
6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3 x
7. Vadžroli-Mudra (Otpornost) 3 x
8. Bhudžangasana (Nervna snaga) 3 x
9. Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
10. Matsjasana (Odmor) 3 x
11. Vežbe za jačanje očiju (Bru-Madja-Drišti: fiksiranje
korena nosa. Nasagra-Drišti: fiksiranje vrha nosa) 3 x
12. Sarvangasana (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

336
 15. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Skupljanje prane u telu) 7 x

2. Murča (Snaga volje) 3 x
3. Pranajamabr. 6 3 x
4. Pranajama br. 7 3 x
5. Hastapadasana (Otpornost) 3 x
6. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 3 x
7. Džanusirasana u okomitom položaju (Otpornost) 2 x
8. Džanusirasana u vodoravnom položaju (Otpornost) 2 x
9. Dolasana (Gipkost) 3 x
10. Lauliki-Joga (Masaža stomaka)— (Zdravlje) 3 x
11. Vežbe stopala 3 min
12. Viparita-Karani (sa Dživa-Bandhom) —
(Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min
OM

16. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Skupljanje prane u telu) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. HA-disanie u ležećem položaju, naglo (Čistota) 3 x
4. Pranajama br. 4 (Snaga) 3 x
5. Vakrasana(Nervna snaga) 3x
6.Trikonasana — Varijanta pod (c) — (Nervna snaga) 3 x
7. Trikonasana — Varijanta pod (a) — („Ja sam
prav u telu i duhu.") 3x
8. Mantrame:
Moja snaga otpornosti povećava se svakog trenutka.
Moja snaga volje raste svakoga časa.
Svaki organ radi sve bolje svakog trenutka.
Ja ispoljavam život i u telu i u duhu.
Mir i spokojstvo.
OM — OM — OM po 3 x
9. Pavanamuktasana (Snažno obuhvatite kolena) —
(Zdravlje) 3 x 9 X

337
 10. Natapadasaha (Snaga) 3x
11. Vežbe stomaka i nožnih mišića 3 x
12. Siršasana (Podmlađivanje) 3x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

17. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. HA-disanje u ležećem položaju, naglo (Čistota) 3 x
4. HA-disanje u stojećem stavu, naglo (Čistota) 3 x
5. Jastikasana—stav štapa (Figura i lepota) 3 x
6. Natapadasana (Figura i lepota) 3 x
7. Paršva-Padakalasana (Figura i lepota) 3 x
8. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 2 x
9. Trikonasana — Varijanta pod (c) — (Nervna snaga) 3 x
10. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje
samim sobom) 3 x
11. Vežbe stopala 3 min.
12. Halasana (Gipkost) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Potpuno opuštanje) 5 min.
OM

18. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 X
3. Pranajama br. 4 (Snaga) 3 X
4. Agnisara Dhauti (Ubrzano trbušno disanje) —
(Čistota) 3x 15 X
5. Pranajama solarnog pleksusa (Stvaranje
solarne energije) 3 min.
6. Joga-Mudra — Varijanta 1 i 11 3 X
7. Lauliki-Joga (Masaža trbuha) 3 X
8. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 3 X

338
 9. Kaa-kaasana (Sigurnost) 3 x
10. Majurasana (Stabilnost) 3 x
11. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje
samim sobom) 3 x
12. Siršasana ili Sarvangasana(Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršeno opuštanje) 5 min.
OM

19. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. I . A . O . O M 3 x
4. Ardha-HA-disanje u ležećem položaju (Čistota) 3 x
5. Pavanamuktasana (Snažno obuhvatite kolena) —
(Zdravlje) 3 x
6. Vakrasana (Nervna snaga) 3 x
7. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 3 x
8. Trikonasana — Varijanta pod (c) (Nervna snaga) 3 x
9. Ardha-Čandrasana 1 (Gipkost) 2 x
10. Ardha-Čandrasana 11 (Gipkost) 2 x
11. Trataka (Fiksiranje pogledom jedne tačke) 3 min.
12. Ardha-Sarvangasana (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršeno opuštanje) 5 min.
OM

20. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Murča (Snaga volje) 3 x
3. Bhastrika (Disanje poput mehova, naizmenično)
— (Čistota) 3 x
4. Sitali (Udisaj kroz jezik savijen u obliku cevi)
— (Pročišćavanje krvi) 14 x
5. Tadaghi-Mudra (Jako uvući stomak) — (Otpornost) 3 x

339
 6. Stambhasana (Snaga) 3 x
7. Urdva-Pasčimotanasana (Snaga) 3x
8. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 3 x
9. Fkapadahastasana 1 (Figura i lepota) 2 x
10. Ekapadahastasana 11 (Figura i lepota) 2 x
11. Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
12. Siršasana ili Sarvangasana (Podmlađivame) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

21. Sedmica

1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno

jogi disanje (Mir) po 7 x
2. Murča (Snaga volje) 3 x
3. Bhastrika (Ubrzano potpuno disanje) — (Čistota) 3 x 7 x
4. Pranajama solarnog pleksusa 3 min.
5. Pasčimotanasana (Zdravlje) 3 x
6. Pavanamuktasana u ležećem položaju
(Snažno obuhvatite kolena) — (Zdravlje) 3 x 7 x
7. Dolasana (Gipkost) . 3 x
8. Kaa-Kaasana (Stav gavrana) — (Ravnoteža) 3 x
9. Padangustasana (Ravnoteža) 3 x
10. Čakrasana (Gipkost) . 3 x
11. Hastapadangustasana (Snaga) 3 x
12. Slršasana ili Sarvangasana (Podmlađivame) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršeno opuštanje) 5 min.
OM

22. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Pranajama br. 1 (Vladanje samim sobom) 3 x
4. Pranajama br. 2 (Otpornost) 3 x

340
 5. Ardha-Matsjendrasana 1 (Samopouzdanie) 2 x
6. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 3 x
7. Ekapadahastasana 1 (Figura i lepola) 2 x
8. Ekapadahastasana 11 (Figura i lepota) 2 x
9. Nataradžasana (Ravnoteža) 3x
10. Simhasana(Vežbanie jezika) 3 min.
11. Vežbe za jačanje očiju (Bru-Madja-Drišti,
Nasagra-Drišti) po 2 x
12. Ardha-Halasana (Stopala preko desnog ramena,
a zatim preko levog) — (Gipkost) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

23. Sedmica

1. Potpuno jogi disanie (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. HA-disanje u sedećem stavu (Udahnite duboko,
zadržite dah 7 sek., izdahnite snažno i naglo
na usta) — (Čistota) 3 x
4. Agnisara Dhauti (Ubrzano abdominalno disanie
u ležećem položaju) — (Čistota) 2 x 14 x
5. Kaa-Kaasana (Stav gavrana) — (Snaga) 3 x
6. Salabhasana (Bubrezi)— (Čistota) 3 x
7. Dhanurasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
8. Stambhasana (Snaga) 3 x
9. Majurasana (Snaga) 3 x
10. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 2 x
11. Uddijana-Bandha u stojećem stavu-(Vladanje
samim sobom) 3 x
12. Siršasana ili Sarvangasana (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

341
 24. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Sukh-Purvak (Naizmenično disanje) — (Sklad i
ravnoteža) 3 x
4. I. A . O . OM 3 x
5. Pasčimotanasana (Zdravlje) 3 x
6. Parvatasana (Stav planine) — (Figura i lepota) 3 x
7. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 2 x
8. Trikonasana — Varijanta pod (b) — (Nervna snaga) 3 x
9. Uddijana-Bandha — Varijanta (Figura i lepota) 3 x
10. Uddijana-Bandha u čučnju (Samosavlađivanje) 3 x
11. Vežbe stopala 3 min
12. Halasana (Gipkost) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min
OM

25. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Sukh-Purvak (Naizmenično disanje) — (Skladnost) 3 x
4. I. A. O. OM 3 x
5. Ustrasana (Gipkost) 3 x
6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu 3X
7. Lauliki-Joga (Masaža trbuha) 3 x
8. Uddijana-Bandha u čučnju (Samosavlađivanje) 3 x
9. Uddijana-Bandha u stojećem stavu
(Samosavlađivanje) 3 x
10. Trikonasana — Varijanta pod (c) — (Nervna snaga) 3 x
11. Supta-Vadžrasana (Gipkost) 3 x
12. Halasana (Otpornost) ' 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

342
 26. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Pranajamabr. 6 3 x
4. Pranajamabr. 7 3 x
5. Vibhakta-Džanusirasana (Zdravlje) 3 x
6. Džanusirasana u horizontalnom položaju (Snaga) 2 x
7. Džanusirasana, okomito (Snaga) 2 x
8. Vakrasana (Nervna snaga) 2 x
9. Ardha-Čandrasana 1 (Gipkost) 2 x
10. Ardha-Čandrasana 11 (Gipkost) 2 x
11. Uddijana-Bandha u stojećem stavu
(Vladanje samim sobom) 3 x
12. Halasana (Otpornost) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršeno opuštanje) 5 min.
OM

27. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Pranajama br. 6 3 x
4. Pranajama br. 7 3 x
5. Lauliki-Joga (Zdravlje) 3 x
6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3X
7. Ekapadahastasana 1 (Figura i lepota) 2 x
8. Ekapdahastasana 11 (Figura i lepota) 2 x
9. Nataradžasana (Ravnoteža) 3 x
10. Vrikšasana (Ravnoteža) 3 x
11. Pranajama solarnog pleksusa 3 min.
12. Viparita-Karani (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

343
 28. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. HA-disanie u ležećem položaju, naglo (Čislota) 3 x
4. I. A . O . O M 3 x
5. Vakrasana (Nervna snaga) 2 x
6. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 2 x
7. Trikonasana (Nervna snaga) 3 x
8. Padahastasana (Snaga) 3 x
9. Pavanamuktasana u ležećem položaju,
snažno obuhvatiti kolena (Zdravlje) 3 x 9 x
10. Bhegasana (Gipkost) 3 x
11. Hastapadasana (Otpornost) 3 x
12. Viparita-Karani (Podmlađivanie) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

29. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x

2. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadržavanje
daha 7 sek.) — (Otpornost) 3 x
3. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje u
ležećem položaju) — (Čistota) 2 x 9 x
4. Pranajama solarnog pleksusa 3 min.
5. Padangustasana (Ravnoteža) 3 x
6. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 3 x
7. Matsjasana (Odmor) 3 x
8. Supta-Vadžrasana (Gipkost) 3 x
9. Trikonosana — Varijanta pod (c) — (Nervna snaga) 3 x
10. Bhegasana (Gipkost) 3 x
11. Natapadasana (Snaga) 3 x
12. Viparita-Karani (Podmlađivanie) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

344
 30. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. I. A . O . OM 3 x
4. Mantra-Joga po 3 x
5. Padahastasana (Zdravlje) 3 x
6. Hastapadangustasana (Snaga) 3 x
7. Nataradžasana (Ravnoteža) 3 x
8. Matsjasana (Savršeno opuštanie) 3 x
9. Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
10. Dhanurasana (Bubrezi)— (Čistota) 3 x
11. Vežbe stopala 5 min.
12. Siršasana(Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

31. Sedmica

1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno

jogi disanje (Mir) po 7 x
2. Murča (Snaga volje) 3 x
3. HA-disanje u ležećem položaju, naglo (Čistota) 3 x
4. HA-disanje u stojećem stavu, naglo (Čistota) 3 x
5. Pasčimotanasana (Zdravlje) 3 x
6. Jastikasana (Stav štapa) — (Figura lepota) 3 x
7. Urdva-Pasčimotanasana (Otpornost) 3 x
8. Matsjasana (Regeneracija tiroidne žlezde) 3 x
9. Supta-Vadžrasana(Vitaliziranjecelog tela) 3 x
10. Bhegasana (Gipkost) 3 x
11. Ekapadahastasana J (Figura i lepota) 3 x
12. Ekapadahastasana 11 (Figura i lepota) 3 x
13. Siršasana (Potpuno opuštanje i podmlađivanje) 3 x
14. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
15. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

345
 32. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) . 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadržavanje
daha 7 sek.) — (Otpornost) 3x
4. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje) —
(Čistota) 15 — 30 x 3 x
5. Kaa-Kaasana (Stav gavrana) — (Ravnoteža) 3 x
6. Dhritjasana (Odlučnost) 3 x
7. Dhanurasana (Gipkost) 3 x
8. Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
9. Joga-Mudra — Varijanta II sa zadržavanjem
daha — (Odlučnost) 3 x
10. Padahastasana (Zdravlje) 3 x
11. Sarvangasana—Varijanta (Podmlađivanje) 3 x
12. Halasana — Varijanta sa rastavljenim nogama
(Gipkost)
3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

33. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Pranajama sa masažom grudi (Pročišćavanje pluća) 3 x
4. Sukh-Purvak (Naizmenično disanje) —
(Sklad i ravnoteža) 3 x
5. Ardha-Čandrasana I (Gipkost) 3 x
6. Ardha-Čandrasana II (Gipkost) 3 X
7. Gomukhasana (Snaga) 3 x
8. Urdva-Pasčimotanasana (Otpornost) 3 x
9. Čakrasana (Figura i lepota) 3 x
10. Trikonasana (Nervna snaga) 3 x
11. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje
samim sobom) 3 x

346
12. Ardha-Sarvangasana (Odmor) 3 x
13. Ardha-Halasana(Gipkost) 3 x
14. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
15. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

34. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Udždžaji ,,S"-disanje (Čistota) 3 x
4. Sukh-Purvak (Naizmenično disanje) 3 x
5. Ardha-Bhudžangasana 1 (Gipkost) 3 x
6. Ardha-Bhudžangasana 11 (Gipkost) 3 x
7. Vakrasana — Varijanta sa okretanjem
na levu i desnu stranu 3 x
8. Sarpasana (Snaga) 3 x
9. Hastapadangustasana (Stabilnost) 3 x
10. Vrikšasana (Ravnoteža) 3 x
11. Uddijana-Bandha u sedećem stavu (Figura i lepota) 3 x
12. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Figura i lepota) 3 x
13. Viparita-Karani (Sa vežbama za jačanje očiju)
— (Podmlađivanje) 3X
14. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
15. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

35. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Pročišćavajuće disanje 3 x
4. Pranajama br. 4 (Snaga) 3 x
5. Ardha-Matsjendrasana I (Samopouzdanje) 2 x
6. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 3X
7. Pasčimotanasana (Zdravlje) 3 x
8. Padahastasana (Otpornost) 3 x

347
 9. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Figura i lepota) 3 x
10. Vežbe za jačanje očiju: Bru-Madja-Drišti i
Nasagra-Drišti 3 x
11. Simhasana (Izdahniete, isturite jezik, udahnite,
izvite jezik nagore u luku i snažno ga pritisnite
o nepce) 3 x 7 x
12. Viparita-Karani (Podmlađivame) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

36. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Upijanje prane) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Agnisara Dhauti (Ubrzano trbušno disanie u
ležećem položaju)— (Čistota) 2 x 14 x
4. Sitali (Pročišćavanje krvi) 14 x
5. Pavanamuktasana u ležećem položaju (Snažno
obuhvatite kolena) — (Zdravlje) 3 x
6. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 2 x
7. Ustrasana (Figura i lepota) 3 x
8. Urdva-Pasčimotanasana (Otpornost) 3 x
9. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 3 x
10. Jastikasana (Figura i lepota) 3 x
11. Trikonasana (Nervna snaga) 3x
12. Ardha-Sarvangasana(Podmlađivanie) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

37. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x

2. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadržavanje
daha 7-10 sek.)—(Otpornost) 3x
3. Bhastrika (Čistota) 2x9x

348
 4. Pranajama solarnog pleksusa 3 x
5. Tadaghi-Mudra (Jako uvucite stomak) — (Zdravlje) 3 x
6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu — (Zdravlje) 3 x
7. Bbudžangendrasana (Gipkost) 3 x
8. Trikonasana — Varijanta pod (b) 3 x
9. Lauliki-Joga (Zdravlje) 3x
10. Padahastasana (Zdravlje) 3 x
11. Vežbe stopala 3 min.
12. Viparita-Karani (Podmlađivanie) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

38. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. I. A . O . OM 3 x
4. Pranajama br. 4 (Snaga) 3 x
5. Padahastasana (Zdravlje) 3 x
6. Uddijana-Bandha u čueniu (Nakon izdisaja
snažno uvucite trbuh) 3 x
7. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanie
samim sobom) 3 x
8. Uddijana-Bandha u ležećem položaju (Nakon
izdisaja snažno uvucite trbuh) — (Vladanie samim
sobom) 3 x
9. Vakrasana (Nervna snaga) 3 x
10. Čakrasana (Gipkost) 3 x
11. Vežbe stopala 3 min.
12. Halasana (Gipkost) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

349
 39. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. HA-disanje u ležećem položaju, naglo (Čistota) 3 x
4. HA-disanje u stojećem stavu, naglo (Čistota) 3 x
5. Vadžroli-Mudra (Otpornost) 3 x
6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3 x
7. Dhanurasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
8. Bhudžangendrasana (Kičma) — (Snaga) 3 x
9. Hastapadasana (Otpornost) 3 x
10. Trikonasana(Nervna snaga) 3 x
11. Trataka (Fiksiranje pogledom jedne tačke) 3 min.
12. Siršasana ili Viparita-Karani (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršeno opuštanje) 5 min.
OM

40. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Pranajama br. 2 (Snaga) 3 x
4. Pranajama br. 4 (Snaga) 3 x
5. Konasana (Figura i lepota) 3 x
6. Kaa-Kaasana (Otpornost) 3 x
7. Majurasana (Otpornost) 3 x
8. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje '
samim sobom) 3 x
9. Nataradžasana (Ravnoteža) 3 x
10. Padangustasana (Ravnoteža) 3 x
11. Pasčimotanasana (Zdravlje) 3 x
12. Viparita-Karani — Varijanta (sa šakama
na kolenima) — (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršeno opuštanje) 5 min.
OM

350
 41. Sedmica

1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno

jogi disanje (Mir) po 7 x
2. Murča (Snaga volje) 3 x
3. HA-disanje u ležećem položaju, naglo (Čistota) 3 x
4. HA-disanje u stojećem stavu, naglo (Čistota) 3 x
5. Tadaghi-Mudra (Jako uvucite stomak) —
(Otpornost) 3 x
6. Natapadasana (Figura i lepota) 3 x
7. ParšvaPada-kalanasana (Figura i lepota) 3 x
8. Matsjasana (Odmor) 3 x
9. Vakrasana II (Nervna snaga) 3 x
10. Joga-Mudra (Zdravlje) 3 x
11. Ardha-Čandrasana 1 (Oblikovanje i lepota) 3 x
12. Ardha-Sarvangasana(Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

42. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Pranajama br. 1 (Otpornost) 3 x
4. Pranajama br. 2 (Otpornost) 3 x
5. Vadžroli-Mudra (Otpornost) 3 x
6. Hastapadasana (Regeneracija nervnog sistema) 3 x
7. Džanusirasana u okomitom položaju (Sigurnost) 3 x
8. Dažnusirasana u vodoravnom položaju (Sigurnost) 3 x
9. Matsjasana (Regeneracija štitne žlezde) 3 x
10. Supta-Vadžrasana (Punjenje solarnog pleksusa) 3 x
11. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 3 x
12. Siršasana (Stoj na glavi) — (Podmlađivanie) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

351
 43. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Upijanje prane u organizam) 7 x

2. Murča (Snaga volje) 3 x
3. Pranajamabr. 1. (Otpornost) 3 x
4. Pranajamabr. 2 (Otpornost) 3 x
5. Pasčimotanasana(Zdravlje) 3 x
6. Pavanamuktasana u sedećem stavu (Snažno
obuhvatite kolena) — (Zdravlje) 3 x 7 x
7. Urdva-Pasčimotanasana (Otpornost) 3 x
8. Bhegasana (Gipkost) 3 x
9. Padangustasana (Ravnoteža) 3 x
10. Ustrasana (Gipkost) 3 x
11. Vežbe stopala 3 min.
12. Viparita-Karani sa Simhasanom (Podmlađivanie) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM
44. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Upijanje prana u organizam) 7 x

2. Murča (Snaga volje) 3 x
3. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje) —
(Čistota)
3 x 15 x
4. Sitkari (Udišite između vrha jezika i nepca) —
(Pročišćavanie krvi) 2x 10 x
5. Pavanamuktasana (Snažno obuhvatite kolena)
(Zdravlje) 2 x 10 x
6. Stambhasana (Snaga) 3 x
7. Urdva-Pasčimotanasana (Snaga) 3 x
8. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 3 x
9. Dhanurasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
10. Majurasana (Otpornost) 3 x
11. Vrikšasana (Ravnoteža i sklad) 3 x
12. Sarvangasana (Podmlađivanie) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 mm.
14. Savasana (Potpun odmor) 5 min.
OM

352
 45. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Zadržavanje daha
7-21 sek.) — (Snaga volje) 3 x
3. Sukh-Purvak u ritmu 4-16-8 sek. (Sklad i ravnoteža) 3 x
4. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje) —
(Čistota) 2 x 14 x
5. Uddijana-Bandha u čučnju (Samosavlađivanje) 3 x
6. Paršva-Padakalanasana (Snaga) 3 x
7. Katikasana (Figura i lepota) 3 x
8. Uttha-Džanusirasana (Otpornost) 3 x
9. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 3 x
10. Urdva-Pasčimotanasana (Sigurnost) 3 x
11. Bhudžangendrasana (Nervna snaga) 3 x
12. Viparita-Karani (sa vežbama za jačanje očiju) —
(Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršeno opuštanje) 5 min.
OM

46. Sedmica
1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x
2. Džalandhara-Bandha (Zadržavanje daha
7-30 sek.) — (Snaga volje) 3 x
3. Pročišćavajuće disanje 3 x
4. Disanje za jačanje nerava 3 x
5. Lauliki-Joga (Masaža stomaka) — (Pročišćavanje
stomaka) 3 x
6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3 x
7. Bhudžangendrasana (Kičma) — (Nervna snaga) 3 x
8. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
9. Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
10. Padahastasana (Zdravlje) 3 x
11. Mantrame:
— Moja snaga otpornosti raste svakog trenutka.
— Svaki organ radi sve bolje i bolje svakog

353
 trenutka.
— Uzroci bilo kakvih organskih poremećaja
nestaju.
— Ja ispoljavam život u telu i u duhu.
— Mir i spokojstvo.
OM — OM — OM po 3 x
12. Sarvangasana (Podmlađivanje) 3x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršeno opuštanje) 5 min.
OM

47. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje sa razvijanjem tela

pomoću prane 7x
2. Murča (Zadržavanje daha 30 sek.) — (Snaga volje) 3x
3. Pranajama sa masažom grudi (Čistota) 3x
4. Bhastrika (Ubrzano potpuno disanje) —
(Čistota) 2 x 7 x
5. Vadžroli-Mudra (Otpornost) 3 x
6. Stambhasana (Snaga) 3 x
7. Urdva-Pasčimotanasana (Otpornost) 3 x
8. Katikasana (Gipkost) _ 3 x
9. Bhudžangasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
10. Dhanurasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
11. I. A. O. OM 3x
12. Halasana (Gipkost) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

48. Sedmica

1. Potupno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Zadržavanje daha
7-21 sek.) — (Snaga volje) 3x
3. Sukh-Purvak u ritmu 4—16 — 8 (Sklad i ravnoteža) 3 x

354
 4. Agnisara Dhauti (Ubrzano trbušno disanje)
— (Čistota) 2 x 14 x
5. Uddijana-Bandha u čučnju (Vladanje samim sobom) 3 x
6. Paršva-Padakalanasana (Snaga) 3 x
7. Katikasana (Oblikovanje i lepota) 3 x
8. Uttha-Džanusirasana (Otpornost) 3 x
9. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 3 x
10. Urdva-Pasčimotanasana (Snaga volje i optornost) 3 x
11. Bhudžangendrasana (Nervna snaga) 3 x
12. Viparita-Karani (Sa vežbama za jačanje
očiju) — (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršeno opuštanje) 5 min.
OM

49. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje sa razvijanjem tela

pomoću prane 7 x
2. Džalandhara-Bandha (Zadržavanje daha
7-30 sek.) — (Snaga volje) 3 x
3. Agnisara Dhauti (Ubrzajio trbušno disanje
u ležećem položaju) — (Čistota) 3 x 15 x
4. Sitali (Pročišćavanje krvi) 2 x 15 x
5. Lauliki-Joga (Masaža stomaka) 3 x
6. Pavanamuktasana (Snažno obuhvatite
kolena) — (Zdravlje) 3 x 7 x
7. Uddijana-Bandha u čučnju (Jako uvucite stomak) 3 x
8. Trikonasana—Varijanta pod (a) 3x
9. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 3 x
10. Ardha-Bhudžangasana (Gipkost) 3 x
11. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
12. Ardha-Sarvangasana (Štitna žlezda) —
(Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5-min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

355
 50. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x

2. Džalandhara-Bandha (Zadržavanje daha
7-30 sek.) — (Snaga volje) 3x
3. Pročišćavajuće disanje 3 x
4. Disanje za jačanje nerava 3 x
5. Stambhasana (Otpornost) 3 x
6. Urdva-Pasčimotanasana (Snaga volje i otpornost) 3 x
7. Jastikasana — (Oblikovanje i lepota) 3 x
8. Parvatasana (Stav planine) — (Oblikovanje i lepota) 3 x
9. Bhudžangendrasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
10. Dhanurasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x
11. Vežbe stopala 3 min.
12. Siršasana ili Viparita-Karani (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM
51. Sedmica

1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi

disanje (Upijanje prane u organizam) po 7 x
2. Murča (Zadržavanje daha 7-30 sek.) —(Snaga volje) 3 x
3. Udždžaji ,,S" - disanje 3 x
4. l.A. O. OM 3x
5. Pavanamuktasana (Snažno obuhvatite
kolena) — (Zdravlje) 3 x 7 x
6. Jastikasana (Oblikovanje i lepota) 3 x
7. Padangustasana (Ravnoteža) 3 x
8. Gokarnasana (Figura i lepota) 3 x
9. Nataradžasana (Ravnoteža) 3 x
10. Kaa-kaasana (Ravnoteža) 3 x
11. Pasčimotanasana(Zdravlje) 3 x
12. Viparita-Karani (Podmlađivanje) 3 x
13. Viparita-Karani — Varijanta (Poduprite kolena
dlanovima) — (Podmlađivanje) 3 x
14. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
15. Savasana (Potpuno opuštanje) 5 min.
OM

356
 52. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x

2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x
3. Pranajama br. 3 (Otpornost) 3 x
4. Pranajama br.4(Snaga) 3 x
5. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3 x
6. Bhudžangendrasana (Nervna snaga) 3 x
7. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) 3 x
8. Padahastasana (Zdravlje) 3 x
9. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje
samim sobom) 3 x
10. Uddijana-Bandha u čučnju (Vladanje samim sobom) 3 x
11. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 3 x
12. Siršasana (Stoj na glavi) — (Podmlađivanje) 3 x
13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min.
14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM
 Čovek je svemoguće biće. Njegova saznanja probudiće uspa­
vanog diva jednoga dana u njemu, da bi se digao i pokazao svoju
sopstvenu veličinu i snagu. Zar čovekova dostignuća nisu svedo-
čanstvo njegove veličine i njegove neograničene prirode? Zar on
neće i dalje dostizati nove visine? Da li je već ispisao sve stranice
knjige života? Upravo kao što je neizmeran svemir, tako su nei-
zmerne i čovekove mogućnosti.
S. J.

359
 Da bi postigao uspeh, moraš imati ogromnu izdržljivost,
ogromnu snagu volje. „Ispiću okean," kaže uporan čovek. „Na
moju zapovest planine će se pokrenuti." Imajte takvu vrstu energi­
je, takvu snagu volje, radite svom svojom snagom i postići ćete
svoj cilj.
Vivekananda

360
 Zdrava jedinka povćava vrednost čitavoj naciji, jer kao deo
celine ona čini celinu. Potrebni su smireni, spokojni, zdravi i jaki
ljudi. Samo takvi mogu činiti dobra dela i postići trajne i dobre ci­
ljeve. Potrebni su ljudi koji ne trače svoju energiju, već je skupljaju
i njome vladaju.
S. J.
 Lakšmana reče jednom svome bratu: „Zar nije čudno, o Ra­
ma, da jedan Džnani (poznavalac, mudrac), kao Vasištha Deva
plače nad gubitkom svojih sinova i ne može se utešiti?"
Rama mu odgovori: „Istina je, dragi brate, ali imaj na umu,
da svaki onaj, koji poseduje Džnanu (mudrost), istovremeno mora
imati i Adžnanu (neznanje), da svaki onaj, koji spozna jedinstvo,
mora takođe znati i šta je raznovrsnost; ko je svestan svetlosti, mo­
ra biti svestan i tame, jer sve ove udvojene suprotnosti pripadaju
oblasti neznanja. Čovek se ne može osloboditi patnje i neznanja
sve dok ih ne prevaziđe."
Sri Ramakrišna

362
Usamljen lutam i nemam dom
Kome pripadam.
Usamljen lutam i nemam ništa,
Što meni pripada.
A kada stojim na beskrajnim obalama stvaranja
znam, sve mi pripada.
S. J.

363
 Moje rodno selo

Nešto me zove u dubini duše,

Šta bi to moglo biti, uvek se pitam?
Neki glas šapuće danju i noću,
Priča mi o dalekom zavičaju.
Tamo, iza sedam mora,
Preko velikih modrih planina,
Stoji kućerak od zemlje i kamena
Pored dva mala izvora.

364
 Dočarava mi dane mog detinjstva,
Moje snove, radosti i šale,
Dok sam lutao usamljen od jutra do mraka,
Ne videvši nigde nikoga.
Pirinčana polja behu raskošno zelena
Ispod brda od crnog granita,
I s njegovog vrha odjednom ugledah
Moje pitomo selo, duboko poda mnom.

Često slušah tada zvona sa hrama

Kako decu kući zovu
I klonule seljake u polju
U suton drugoga dana.
Opet čujem njen umilni glas,
Kako zove sina iz daljine,
Kao onda kad stajah na brdu:
„Mili moj, vrati se domu svom."
 Kad slepe strasti besne u mom biću,
Ja dižem onda svoja jedra
Da upregnem njihov moćni vetar,
I preko njihovih voda i gorostasnih valova
Hitro da me ponesu, bez stanke i odmora,
Ka dalekim vidicima mojih snova;
Daleko iz ovog mraka strasti,
Iz tame u svetlost,
Kroz duboku, crnu noć
U blistavi sjaj zore.

366
 Ne osuđuj život. Oplemeni život svojim delima, očisti život
svojim rečima i uveličaj život svojim prisustvom.
S. J.

Rad je, takođe, jedan oblik meditacije. Šta čini, zapravo, čo-
vek kada radi? On se nalazi u jednom stanju objedinjenosti i usred-
sređenosti svoje psihe. Stvarno delovanje i rad samo su spoljni izra­
zi ovoga stanja. Meditacija nam pomaže da radimo sa koncentraci­
jom. Takav rad sigurno donosi uspeh. Ali, ako se snage stalno rasi­
paju, nijedan rad ne može biti uspešan.
S. J.

367
 Cilj jogija je postizanje savršenstva i putem takvog nastojanja
on postiže najveću duhovnu sreću.
S. J.

Ako tvoja sloboda šteti drugima, onda nisi ni ti slobodan, jer

ti ne smeš štetiti drugima.
Vivekananda

Postoje dve stvari, koje su savršeno nepromenljive i večite:

dobra dela donose unutarnji mir i sreću, a loša dela stvaraju pakao
u duši i očajanje.
Buddha

368
 Duga je noć onome koji bdije; dug je put onome koji je umo­
ran; težak je život budalastome, koji ne zna za zakon istine.
Ako putnik ne sretne boljeg od sebe, ili bar ravnog sebi, onda
je bolje da sam produži svojim putem, jer sa budalastim nema ko­
risnog prijateljstva.
Budalast čovek, koji je svestan svojih gluposti, mudar je bar u
tome. Ali budala, koja sebe smatra mudrim, zaista je prava buda­
la. Budalasti je najveći neprijatelj samome sebi, jer čini loša dela
koja mu donose samo gorke plodove.
Jedno delo je loše delo, kada se čovek mora zbog njega kajati i
njegove plodove sa strahom i suzama primati. A dobro je ono delo,
za koje se čovek ne kaje i čiji plod prima radosno i zadovoljno.
Buddha

369
 Strgni veo, što ti zaslepljuje vid,
Zamagljuje um i okiva jezik.
Proglasi svoju slobodu
Neustrašivim dahom
1 raskini okove vremena.
Savršenstvo je tvoj cilj!
Više nisi rob ponizni
Pod teškim bičem svojih strasti.
Raskini lance ljubavi il' mržnje,
Jer oba te okivaju,
I uzdignute veličanstvene glave
Gledaj beskrajne širine
Zauvek tvoje, večne slobode.

370
 Moram ispoljiti ono najviše. Ne mogu biti zadovoljan ni sa
čim drugim, osim sa najvišim.
S. J.

Dokaz čvrstine uma je čvrstina pogleda. Čim um stekne posto­

janost i pogled bude postojan. Nesigurnost u pogledu i pokretima
u potpunosti nestaje.
Turijananda

371
 Sa povećanjem otpornosti nestaju bolovi i obolenja. Kada po­
stanemo svesni pozitivnih snaga sakupljenih u tako kratkom vre­
menu, stičemo vedar pogled na život. Sa smirenim umom možemo
mnogo lakše ispunjavati svoje dužnosti, jer su nam sve snage udru­
žene.
S. J.

372
 Ako je čovek iskusio bol i zna šta bol znači, kako može onda
da ga lakomisleno nanosi drugome?
Bol, koji jedan čovek nanosi drugome, vraća mu se još istog
dana.
Najbolja kazna za one, koji vam zlo čine, jeste da ih postidite,
vraćajući im dobro za njihovo zlo.
Ima li čovečanstvo većeg neprijatelja od gneva, koji ubija
smeh i radost? (Koji su zaista najveća blaga ovoga sveta.)
Kada bi ljudi svoje greške videli kao što vide greške drugih,
onda bi zlo na ovom svetu bilo brzo iskorijenjeno.
Ako si ispravan na rečima i mislima, onda si vredniji od onoga
koji se kaje i nudi žrtve.
Nema većeg bogatstva od naravi bez zavisti.
Tiru Valluvar

373
 Nauči da osećaš sebe u drugim bićima, kako bi spoznao, da
smo svi jedno. Sve ostalo izbij sebi iz glave kao besmislicu. Odbaci
od sebe svoje postupke, dobre ili loše, i ne misli više na njih.
Bilo,pa prošlo. Odbaci sujeverje od sebe. Budi bez slabosti u sebi,
čak i pred licem same smrti. Ne kaj se i ne razbijaj glavu nad pro-
hujalim delima, ne sećaj se svojih dobrih dela — budi slobodan.
Slabić, plašljivac, neznalica nikada neće naći Sebe.
Vivekananda

374
 Ustajte! Probudite se! Šta radite? Ako telo treba da je aktiv­
no, onda neka radi. Probuditi savršenstvo u sebi i u drugima — to
je ideal.
Buđenjem samog Sebe, ozbiljnošću, suzdržanošću i vladanjem
samim sobom mudri mogu sebi stvoriti ostrvo, koje nijedna bujica
ne može uništiti.
Buddha

Istina je, Simba, da sam protiv dela, ali samo takvih dela koje
stvaraju zlo u mišljenju, govoru ili delanju. Istina je, Simba, da za­
stupam uništenje, ali samo uništenje oholosti, pohotljivosti, zlih
misli i neznanja, a nikada uništenje opraštanja, ljubavi, saosećaj-
nosti i istine.
Buddha

375
 Uživaj u radosti, koja te je zadesila, i podnesi bol, koji te je
zadesio; spokojno očekuj ono, što će vreme doneti, kao što ratar
očekuje svoju žetvu.
Mahabharatam

376
 Osoba koja udovoljava gnevu, mržnji, ili bilo kojem drugom
poroku, nije u stanju raditi, jer samo rasipa svoje snage i ne radi ni­
šta korisno. Spokojan, pomirljiv, pravičan, dobro uravnotežen um
obavlja najveći posao.
Vivekananda

377
 Ako pobedi atavizam, onda počinje nazadovanje. Ako pobedi
evolucija, onda napredujemo.
Vivekananda

378
 Sredstvo za uništenje neznanja je neprekidno upražnjavanje
razlikovanja istine od neistine.
Patandžali

Saživite se sa mišlju, da je Vaša suština svesna, slobodna, ne-

ustrašiva i snažna. Znajte, da ispoljavanje Vaše suštine zavisi od
Vas.
S. J.

379
 Slabić ne može spoznati Sebe. Ako nemaš snage u telu i duhu,
Sebe je nemoguće ostvariti. Najpre treba dobrom, zdravom hra­
nom izgraditi svoje telo, pa će onda i um biti ja. Um je suptilni deo
tela. Moraš sakupiti veliku snagu u svom telu i umu.
Vivekananda

380
 Što se tiče oholosti, preteranog samopoštovanja i taštine, mo­
raš se tako ponašati kao da za njih ne postojiš.
Svami Sabhapatti

381
 Ako je Priroda stvorila čoveka, onda on mora služiti nekoj
svrsi.
Vivekananda

Uči istinu o svojoj suštini samo od onih koji su je i sami ostva­

rili. Kod svih ostalih bio bi to samo prazan razgovor. Ostvarenje je
iznad vrline i poroka, iznad budućnosti i prošlosti, iznad svih su­
protnosti. Čist i neporočan čovek vidi u svemu Sebe i večiti mir vla­
da u njegovoj duši. Nikakav razgovor, rasprava, čitanje knjiga,
najviši uzleti intelekta, čak ni Vede ne mogu otkriti čoveku spozna­
ju o samom Sebi.
Vivekananda

382
Mojoj Muzi

Uhvatili tvoj eho, kako odzvanja tihim šapatom

iz dubina moje bezdane duše.
Videh te, kako izvijaš, na strunama moga srca,
tužnu melodiju moje duše sapeta mrežama ovoga sveta.
I ugledah te, kako kidaš njene strune i pretvaraš ih u
pesmu, koju samo moja nesputana duša može da peva.
S. J.

383
 Koncentracija će doneti potpun mir umu i telu svaki put, kada
je upražnjavamo.
Vivekananda

384
 „Moji sinovi pripadaju meni i ovo bogatstvo pripada meni."
Sa ovakvim mislima budalast čovek muči samog sebe. Pa on sam
ne pripada sebi; kako, onda, mogu sinovi i bogatstvo?
Buddha

Ko je zbacio okove vremena, toga će delo biti najbolje.

S. J.

Nemoguće je ostvarivati napredak sve dok još uvek imamo ra­

zloga da osećamo stid, mržnju i strah.
Ramakrišna

Samo kulturno čovečanstvo može spasti svet.

Pestaloci

385
 Učitelja ima na stotine hiljada, ali je teško naći jednog pravog
učenika.
Indiska mudrost

Slobodan je samo onaj, koji vlada svojim nagonima i nije rob

svojih strasti, požuda i želja.
E. Hojč

Ako treba nešto da postoji moćnije od Sudbine,

Onda je to hrabrost koja uspravno podnosti njene udarce.
Šekspir

386
 Gledaj na dobro i zlo nepreistrasnim očima. Onda te oni ne
mogu obuzeti. Ko nije obuzet dobrim ne može biti obuzet ni zlim.
S. J.

Ustaj! Probudi se! I ne prestaj, dok ne postigneš cilj!

Upandiše

387
 Život je samo jedan most. Ne gradi kuću na njemu.
Kineska mudrost

Osveta donosi radost samo za jedan dan, strpljivost donosi

slavu za sva vremena.
Tiru Valluvar

Uzdignite svoje glave, jer svako od vas nosi savršenstvo u sebi.

Budite toga dostojni i ponosni na to.
Vedanta

388
 Samo će budala izabrati smrt, umesto da se bori sa svojom
sudbinom sve dok je ne podredi svojoj volji.
S. J.
 Spoljnje čišćenje znači održavanje čistoće tela; nečista osoba
nikada neće postati jogi. Međutim, unutarnje čišćenje je takođe
potrebno. Naravno, unutarnja čistota je vednija od spoljne, ali obe
su nophodne, jer spoljna čistoća bez unutarnje ne vredi ništa.
Vivekananda

Hatha Joga nije krajnji cilj. Hatha Joga nam omogućuje da

svhatimo, da je telo, sa svim svojim neprocenjivim osobinama, sve
što u životu posedujemo; jer nagi dolazimo na ovaj svet i nagi odla­
zimo iz njega. Stoga moramo od svog tela dobiti sve najbolje. Što
više nastojimo razviti savršene osobine našega tela, to se brže razvi­
jaju naše psihičke osobine: sposobnost koncentracije, pamćenje,
snaga volje i odlučnost. Blagodet Hatha Joge je trostruka: zdrav­
lje, blagodet i dug život.
S. J.

390
 Učitelj bez reči

Tian Dzi Fang beše na dvoru kneza Vena u kneževini Ve i če­

sto citiraše Ki Gunga.
Knez Ven ga zapita: „Je li Ki Gung tvoj učitelj?"
Dzi Fang odgovori: „Ne, on je jedan od mojih suseda. Često
je govorio o Smislu, i to sasvim ispravno: zbog toga ga i citiram."
Knez Ven reče: „Zar, onda, nisi ni imao učitelja?"
Dzi Fang odogori: „O da."
,,I ko ti beše učitelj?"
Dzi Fang reče: „Učitelj Šun iz Istočnog Sela."
„Zašto ga onda još nijednom nisi citirao?" — zapita knez
Ven.
Dzi Fang reče: „On je čovek, koji je dostigao pravo biće. Po
spoljašnosti je kao i svaki drugi čovek, a u suštini, kao savršeno bi­
će. On se slobodno prilagođava prema svetu, ali ipak prikriva svoje
pravo biće. On je bezgrešan, a ipak prepušta svakom da se ponaša
po svojoj želji. Ako pri tome izgube pravi Smisao, onda se on uzor­
no ponaša, kako bi ih time prenuo i potstakao. On je uzrok što kod
ljudi nestaju samožive misli. Međutim, nemoguće je izdvojiti ijed­
nu njegovu reč, koja bi se mogla citirati."
Po odlasku Dzi Fanga, knez Ven provede ceo dan u zanemeloj
obamrlosti. Zatim dozva jednog od prisutnih savetnika pred sebe i
reče mu: „Koliko je vredniji od nas čovek, koji poseduje pun Ži­
vot! Do sada sam smatrao vrhunskim dostignućem, kada sam go­
vorio reči najviše mudrosti i činio dela iz ljubavi i dužnosti. Među­
tim, kada sam čuo sve ovo o učitelju Dzi Fanga, telo mi je obamrlo
i ne želi da se pokreće, a usta su mi zatvorena i ne žele više da govo­
re. Ono, što ja naučih, u stvari nije ništa drugo do prah i pepeo.
Moja kneževina Ve, za mene je, zaista, samo teret."
Džuang Dzi

391
 Kad si došao na ovaj svet, o Tulsi, svet se smejao od radosti,
ali ti si — plakao. Sada, pošto si na ovom svetu, živi tako, da kad
ga jednom napustiš, svet plače za tobom, a ti odeš — smejući se.
Tulsidas

392
Odoh do reke da u samoći vidim svoje misli,
I sa vodama koje teku
Tekle su i moje misli.
Gledah njihovu žurbu, oblike koje menjahu,
Njihovu veličinu, lik i zbrku.
A onda se nasmejah,
Videvši reku kako ih otima jednu za drugom
I topi u svojoj vodenoj postelji.
Kad sve moje misli nestadoše,
Mi besmo sami.
Samo nas dvoje,
Reka i ja.
S. J.
 Volja za životom je zakon života. Ko ga ne ispoljava — nesta-
je. Nemilosrdno ga odnosi bujica raznih okolnosti. Junak, koji
stvarno živi, uživa radosti življenja.
S. J.

394
 Ah, te stepenice vremena, išibane olujama, na kojima ne osta­
ju tragovi, već samo sećanja na jučerašnja zadovoljstva pretvorena
danas u bol. Mladi se penju sedim stepenicama vremena i opraštaju
se od zemaljskih obala, budeći se najzad iz začaranog sna stvara­
nja, nazvanog imenom života i smrti.
S. J .

395
Spavao sam i sanjao: Život je bio radost.
Probudio sam se i video: život je bio dužnost.
Radio sam i video: dužnost je bila radost.
Tagore
Sam dođoh na ovaj svet,
Da bih sam lutao kroz sve moje dane.
Lutanja mi skore kraju, a ja, uvek sam,
Put zavičaja koracima merim svoje dane,
Ka domu rođenja mog.
S.J.

397
 7. DIJAGNOSTIČKI INDEKS
KURATIVNE ASANE, PRANAJAME I OSTALE METODE
JOGE ZA POJEDINA OBOLENJA I POREMEĆAJE

Jedna od glavnih postavki Hatha Joge, sa patološkog stanovi­

šta, ukazuje na osnovnu činjenicu, da ne postoji bolest samo jed­
nog organa, već da ukupno bolesno stanje čitavog organizma kul­
minira i izbija u jednom, ili u više obično najslabijih organa. Prak­
tično govoreći, to znači, da treba primenom celokupne Hatha Joge
otkloniti sve uzroke koji su doveli do opšteg bolesnog stanja čita­
vog organizma, a samim tim nestaće i obolenje najslabijeg dela
(odnosno, najslabijih delova) organizma.
Svakako da će primena posebno odabranih i kombinovanih
metoda Hatha Joge, sa svojim specifičnim dejstvom na pojedine
organe i njihove poremećaje, zajedno sa primenom celokupne Hat­
ha Joge, a uz odgovarajući stručni nadzor i doziranje, ubrzati i po­
boljšati otstranjenje poremećaja u obolelom organu. U tu svrhu je i
sačinjen „Dijagnostički indeks", u kojem je alfabetskim redosle-
dom klasifikovano preko 140 poremećaja i obolenja. Uz svaki po­
remećaj ili obolenje navedene su vežbe Hatha Joge sa izrazitim te-

399
rapeutskim dejstvom upravo na te organe i obolenja. Budući da ve-
žbe Hatha Joge imaju veoma širok spektar terapeutskog dejstva, u
slučaju pojedinih obolenja ili poremećaja potrebno je proučiti „Di­
jagnostički indeks", uz obaveznu konsulatciju medicinskih struč­
njaka. Ovaj indeks preporučuje, na osnovu kompetentnih iskusta­
va starih više milenijuma i proučavanja i nalaza savremene nauke o
medicini, za razne poremećaje i bolesti kurativne asane, vežbe pra-
najame i druge metode Joge, koje se smeju upražnjavati isključivo
pod iekarskim nadzorom, odnosno po odobrenju lekara.
Opise pojedinih vežbi, koje se preporučuju „Dijagnostičkim
indeksom", naćićete u 2. poglavlju, a u njihovom sistematskom,
detaljnom i obuhvatnom proučavanju veliku pomoć će Vam pružiti
„Sistematski registar" na kraju knjige.

1. Anemija
Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana, Udždžaji, Savasana
(najmanje 10 do 15 minuta kad god je to moguće).

2. Apendicitis
Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Ardha-Matsjedra-
sana, Maha-Mudra.

400
 3. Artritis ramenih zglobova
Halasana, Dhanurasana, Paščimotana, Ardha-Matsjedra-
sana, Ardha-Čandrasana, Parvatasana, Gomukhsana, Joga-
Mudra, Ustrasana.

4. Artritis u donjem delu leđa

Padmasana, Siršasana, Sarvangasana, Padahastasana, Ard­
ha-Matsjendrasana, Salabhasana, Dhanurasana, Gomukhasana,
Paščimotana, Bhudžangasana, Ustrasana.

5. Artritis u predelu leđa

Padmasana, Paščimotana, Bhudžangasana, Siršasana, Sar­
vangasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Padangustha-
sana, Ardha-Čandrasana, Padahastasana, Salbhasana, Ustrasana.

6. Astma
Bhastrika, Udždžaji, Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana,
Bhudžangasana, Salabhasana, Dhanurasana, Padmasana, Ardha-
Matsjendrasana, Ustrasana, Uddijana, Maha-Mudra.

7. Bazedovljeva bolest
Viparita-Karani.

8. Bol u krstima
Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana, Ardha-Matsjendra­
sana, Salabhasana, Dhanurasana, Natapadasana, Maha-Mudra,
Ustrasana.

9. Bore
Viparita-Karani.

10. Bronhitis
Siršasna, Sarvangasana, Paščimotana, Bhudžangasana, Ard-
ha-Matsejndarasana, Salabhasana, Dhanurasana, Udždžaji,
Maha-Mudra, Gomukhasana, Padmasana, Ustrasana.

11. Bronhijalna astma

Pranajama sa masažom grudi.

401
 12. Bronhopneumonija
Siršasana, Sarvangasana, Halasana, Paščimotana, Sidhasana,
Padmasana, Udždžaji, Savasana, Maha-Mudra.

13. Bubrezi
Srednje i potpuno jogi disanje, Uddijana, Nauli, Siršasana,
Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasna, Vakrasana, Halasana, Sa-
labhasana, Bhudžangasana, Sarvangasana, Paščimotana, Padah-
astasana, Pavanamuktasana, Pavanamuktasana u sedećem stavu.

14. Bubrežni kamen

Bhudžangasana, Tadaghi-Mudra.

Curenje semena v. spermatoreja.

15. Čir na dvanaestopalačnom crevu

Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana, Ardha-Matsjendra-
sana, Uddijana, Udždžaji, Maha-Mudra.
16. Čir u želucu v. vežbe za želudačni aciditet, dispepsiju i na­
dimanje trbuha.

Dečija paraliza v. poliomielitis.

17. Deformitet nogu

Halasana, Salbhasana, Paščimotana.

18. Deformitet ruku

Halasana, Ardha-Matsjendrasana, Gomukhasana.

19. Depresija
„Ha" disanje u ležećem položaju.

20. Dijabetes
Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana, Maha-Mudra, Salab-
hasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Majurasana, Bhu­
džangasana, Uddijana, Nauli, Savasana, Agnisara-Dhauti,
Lauliki-Joga, Pavanamuktasana, Pavanamuktasana u sedećem
položaju.

402
 21. Diskus hernija
Padangustasana, Padahastasana, Paščimotana, Salbhasana,
Dhanurasana, Bhudžangasana, Sarvangasana, Matsjasana, Udž­
džaji, Ustrasana.

22. Dislokacija materice

Sarvangasana, Paščimotana, Padahastasana, Siršasana, Mat­
sjasana, Uddijana, Uddijana-Bandha varijanta, Udždždaji, Pa­
dangustasana.

23. Dispepsija v. vežbe za želudačni aciditet.

24. Dizenterija
Siršasana, Sarvangasana, Maha-Mudra.

25. Duodenalni ulkus v. čir na dvanaestopalačnom crevu.

26. Epifiza
Sarvangasana, Siršasana.

27. Epilepsija
Siršasana, Sarvangasana, Halasana, Paščimotana, Maha-
Mudra, Sitali, Udždžaji sa zadržavanjem daha, Savasana, Medita­
cija.

28. Gastritis v. vežbe za nadimanje trbuha.

29. Giht
Siršasana, Sarvangasana, Padmasana, Paščimotana, Ardha-
Matsjendrasana.

30. Gipkost kostiju

Trikonasana varijanta b, Trikonasana varijanta c, Ardha-Bu-
džangasana, Ardha-Čandrasana, Bhegasana, Gomukhasana, Sar-
pasana.

403
 31. Glavobolja
Pročišćavajuće disanje, Siršasana, Paščimotana, Ardha-
Sarvangasana, Halasana (10 minuta), Sarvangasana (10 minuta),
Savasana (10 minuta).
32. Gojaznost v. vežbe za želudačni acidetet, dispepsiju i gas­
tritis, Maunam.

33. Gorušica v. vežbe za želudačni aciditet.

Grčevi u stomaku v. kolika.

34. Gripa
Pročišćavajuće disanje, Trikonasana, Sarvangasana, Viparita-
Karani, Siršasana.

Grudna žlezda v. timus.

35. Grudni koš

Siršasana, Sarvangasana, Dhanurasana, Bhudžangasana,
Padmasana, Paščimotana, Ardha-Matsjendrasana, Udždžaji, Ča-
krasana, Sarpasana.

36. Gubitak pamćenja

Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana, Bhastrika, Trataka ili
vežbe za jačanje očiju.

37. Guravost
Salabhasana, Dhanurasana, Padahastasana, Ardha-Matsjen­
drasana, Ustrasana, Padangusthasana, Bhudžangasana, Maha-
Mudra, Gomukhasana.

Gušavost v. bazedovljeva bolest.

Gušterača v. pankreas.

38. Halitoza
Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana, Simhasana, Udždžda-
ji, Uddijana.

404
 39. Hemoroidi
Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Matsjasana, Simhasa-
na, Salabhasana, Dhanurasana, Udždžaji, Savasana.

40. Hipofiza

Siršasana, Sarvangasana.

Hladna stopala v. zimljivost.

41. Impotencija
Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Ardha-Matsjendra-
sana, Udijana, Maha-Mudra.

42. Imunitet
Pročišćavajuće disanje, Džanusirasana u okomitom položaju,
Džanusirasana u vodoravnom položaju.

43. Indigestija
Siršasana, Sarvangasana, Salabhasana, Dhanurasana, Pasači-
motana, Ardha-Matsjendrasana, Uddijana, Nauli, Bhastrika,
Maha-Mudra, Ustrasana.

44. Ingvinalna hernija

Siršasana, Sarvangasana, Uddijana.

45. Išijas
Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Salbhasana, Dhanu­
rasana, Bhudžangasana, Ardha-Matsjendrasana, Ustrasana.

46. Jačanje volje i upornosti

Džalandhara-Bandha, Murča, Maha-Mudra, Parvatasana,
Stambhasana, Vadžroli-Mudra.

47. Jajnici v. vežbe za menstrualne poremećaje.

48. Jetra, slezina, creva v. vežbe za ruke i organe trbušne du­

plje.

405
 49. Karika
Hastapadasana, Dhritjasana.

50. Kašalj
Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Ardha-Matsjendra-
sana, Udždžaji sa zadržavanjem daha.

51. Kičma
Trikonasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Padahastasana,
Joga-Mudra, Hastapadasana, Varkasana varijanta, Matsjasana,
Bhudžangasana, Salabhasana, Dhanurasana, Čakrasana, Uddija-
na, Nauli, Bhudžangendrasana, Halasana varijanta, Vrikšasana,
Katikasana, Natapadasana.

52. Kičmeni diskus

Pasčimotana, Sarvangasana, Salabhasana, Matsjasana, Dha­
nurasana, Udždžaji, Bhudžangasana, Paršva, Bhunamanasana.

53. Kijavica
Pročišćavajuće disanje, Bhastrika, Pasčimotana, Udždžaji sa
zadržavanjem daha, Simhasana, Sarvangasana, Viparita-Karani,
Siršasana, (kod veoma jake kijavice upotrebite toplu vodu i soda
bikarbonu v. Korisni saveti za učenike joge).

Kila v. ingvinalna i unibilikalna hernija.

54. Klimakterijum
Dhanurasana.

55. Koksiks
Padmasana, Siršasana, Sarvangasana, Salabhasana, Dhanu­
rasana, Bhudžangasana, Ustrasana.

56. Kolena
Siršasana, Padmasana, Sidhasana, Ardha-Matsjendrasana.

57. Kolika
Siršasana, Sarvangasana, Uddijana, Maha-Mudra.

406
 58. Koncentracija
Maha-Mudra, Mantra-Joga, Nataradžasana, Padangusthasa-
na, Stambhasana, Tadaghi-Mudra, Kapalabhati, Vrikšasana.

Konstipacija v. opstipacija.

59. Koronarna tromboza

Udždžaji u ležećem položaju bez zadržavanja daha (Čak i du­
boko disanje treba vršiti bez naprezanja i svakako pod nadzorom
stručnjaka.), savasana 15 minuta 2 x na dan.

Kostobolja v. Artritis.

60. Krajnici
Pročišćavajuće disanje, Bhastrika, Sarvangasana, Viparita-
Karani, Matsjasana, Srišasana, Simhasana, Padmasana, Ustrasa-
na, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Pasčimotana, Udždža­
ji, Uddijana.

61. Krivljenje kičme

Ardha-Matsjendrasana, Vakrasana, Halasana.

62. Krsta
Hastapadasana, Sarpasana, Vežbe stomaka i nožnih mišića,
Dhritjasana.

63. Krv, krvotok

Potpuno jogi disanje, „Ha" disanje, Suptavadžrasana, Sar­
vangasana, Siršasana, Viparita-Karani, Ardha „Ha" disanje, Pra-
najama solarnog pleksusa, Vadžrasana.

64. Lenjost creva

Trbušno disanje, Salabhasana, Nauli, Uddijana, Joga-Mudra,
Majurasana, Pasčimotana, Padahastasana, Ardha-Halasana, Ko-
nasana.

Lepa linija v. skladno telo.

Loše varenje v. dispepsija, indigestija.

407
 65. Lumbago
Salabhasana, Dhanurasana, Bhudžangasana, Ardha-Matsjen-
drasana, Siršasana, Sarvangasana.

Lupanje srca v. palpitacija.

Malokrvnost v. anemija.

66. Masne naslage, sprečavanje i skidanje

Ardha-Bhudžangasana, Pasčimotana, Padahastasana, Dha­

nurasana, Halasana, Trikonasana varijanta, Ustrasana.

67. Mentalna aktivnost

Dhanurasana, Sukh-Purvak.

68. Migrena
Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Padmasana, Savasa-
na, Sitali, Sidhasana.

69. Mokraćni mehur

Pasčimotana, Padahastasana.

Mokrenje v. urin (-iranje).

70. Mozak
Bhastrika, Siršasana, Padahastasana, Halasana, Sarvangasa­
na, Pasčimotana, Hodanje četvoronoške, Sitali, Vrikšasana,
Viparita-Karani varijanta, Vadžrasana.

71. Moždana anemija

Halasana.

72. Nadbubrežne žlezde

Halasana, Dhanurasana, Salabhasana.

408
 73. Nadimanje, nadutost trbuha usled gasova
Siršasana, Sarvangasana, Padahastasana, Ardha-
Matsjendrasana, Pasčimotan, Joga-Mudra, Salbhasana, Dhanura-
sana, Majurasana, Uddijana, Nauli, Padangusthasana, Maha-
Mudra, Čakrasana.

74. Nazeb
Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Ardha-Matsjendra-
sana, Udždžaji, Bhastrika, Pročišćavaj uče disanje.

75. Nečista koža

Agnisara-Dhauti, Sitali.

76. Nedostatak daha

Siršasana, Sarvangasana, Halasana, Pasčimotana, Uddijana,
Udždžaji, Pranajama protiv nedostatka daha, Savasana.

Neplodnost, v. sterilnost.

77. Nervni sistem

Potpuno jogi disanje, Kumbhaka, Udždžaji, Sukh-Purvak,
Disanje za jačanje nerava, „Ha" disanje, Supta-Vadžrasna, Ardha-
Matsjendrasana, Pasčimotana, Halasana, Sarvangasana, Viparita-
Karani, Siršasana, Sitali, Bhudžangendrasana.

78. Nervna iscrpljenost

Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Meditacija, Savasana.

79. Nervoza
Pranajama solarnog pleksusa, Sitali, Vakrasana-Varijanta.

80. Nesanica
Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Bhastrika, Pranajama
solarnog pleksusa, Savasana.

81. Nizak krvni pritisak

Udždžaji, Halasana, Pasčimotana, Sidhasana, Padmasana,
Ardha-Sarvangasana, Savasana.

409
 82. Noge
Salabhasana, Dhanurasana, Bhudžangasana, Pasčimotana,
Halasana, Hastapadasana, Paršva-Padakalasana, Siršasana, Sar-
vangasana.

83. Nosni katar

Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Udždžaji, Bhastrika.

84. Nožni članci

Salabhasana, Dhanurasana, Gomukhasana, Bhegasana, Us-
trasana.

85. Oči
Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Savasana, Bru-
Madja-Drišti, Nasagra-Drišti, Trataka, Sitali, Vadžrasana.

Oduzetost v. paraliza.

86. Opstipacija
Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Agnisara-Dhauti,
Ardha-Halasana, Lauliki-Joga, Pavanmuktasana, Pavanmuktasa­
na u sedećem stavu.

87. Osećaj ravnoteže, sigurnosti i odlučnosti

Kaa-kaasana, Natašira-Vadžrasana, Paršva-Padakalanasana,
Vrikšasana, Sukh-Purvak, Majurasana, Dhritjasana.

88. Oštećenje kičme

Jastikasana.

89. Otklanjanje straha

1. A. O. OM.

90. Otpornost
Džanusirasana, Uddijana-Bandha u stojećem stavu, Maha-
Mudra, Tadaghi-Mudra, Padahastasana, Pranajama protiv nedo­
statka daha, Paršva-Bhunamanasana, Pranajama broj 1, Vadžroli-
Mudra.

410
 Padavica v. epilepsija.

91. Palpitacija
Siršasana, Sarvangasana, Halasana, Pasčimotana, Udždžaji,
Savasana.

92. Pankreas
Halasana, Ardha-Matsjendrasana, Vakrasana, Dhanurasana,
Lauliki-Joga, Urdva-Pasčimotana.

93. Paraliza
U ovom slučaju neophodan je stručan nadzor. Padahastasa-
na, Salabhasana, Dhanurasana, Bhudžangasana, Siršasana, Sar­
vangasana, Halasana, Savasana, Udždžaji, Padangusthasana.

94. Pete, bol u peti

Siršasana, Sarvangasana, Ardha-Matsjendrasana.

95. Pleuritis i pneumonija

Posle medecinskog tretmana i potpunog oporavka, pacijent
može postepeno da pređe na upražnjavanje joge da bi povratio
snagu i počeo voditi normalan život u što kraćem roku. Siršasana,
Sarvangasana, Halasana, Pasčimotana, Matsjasana, Udždžaji,
Pranajama sa masažom grudi, Meditacija, Savasana.

96. Pluća
Svi tipovi pranajame sa zadržavanjem daha, Potpuno jogi di­
sanje, Gornje disanje, Kapalabhati, Bhastrika, Salabhasana, Sar­
vangasana, Viparita-Karani, Siršasana, „Ha" disanja.

Podagra v. giht.

97. Podmlađivanje
Siršasana, Ardha-Sarvangasana, Sarvangasana, Viparita-Ka­
rani, Viparita-Karani sa vežbama za jačanje očiju.

Polio v. poliomilelitis.

411
 98. Poliomielitis
Salabhasana, Dhanurasana, Vrikšasana, Trikonasana, Ard-
ha-Čandrasana. Kod poliomielitisa, međutim, kako je praksa po­
kazala, bitan je neposredni nadzor stručnjaka te se ne preporučuje
vežbanje samo po knjizi. Asane se moraju podesiti pojedinačnim
zahtevima i zdravstvenom stanju pacijenata.

99. Polne žlezde

Savrangasana, Viparita-Karani, Siršasana, Dhanurasana, Pas-
čimotana, Padahastasana, Uddijana, Nauli.

Poremećena probava v. dispepsija i indigestija.

100. Porođajni bolovi

Udždžaji sa zadržavanjem daha, Savasana.

101. Povijena leđa

Natapadasana.

Prehlada v. nazeb.

Preponska kila v. ingvinalna hernija.

102. Prostata
Pasčimotana, Padahastasana, Siršasana, Sarvangasana, Sa­
labhasana, Dhanurasana, Padmasana, Ardha-Matsjendrasana,
Uddijana, Udždžaji.
103. Proširene vene
Siršasana, Sarvangasana.

104. Prošireno srce

Trbušno, srednje i potpuno jogi disanje.

105. Psihička otpornost

,,S" disanje.

Pupčana kila v. umblikalna hernija.

412
 106. Ravni tabani
Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Vežbe stopala.

107. Regulisanje težine

Jogi-plivanje.

108. Reumatski bolovi v. vežbe za artritis i lumbago.

109. Ruke i organi trbušne duplje

Simhasana, Majurasana, Agnisara-Dhauti, Konasana.
110. Samopouzdanje
Ardha-Matsjendrasana, Bhudžangasana, Vežbe za jačanje ne-
rava, Hastapadangusthasana, Trataka, Pročišćavajuće disanje.

111. Samostalnost
Trikonasana-Varijanta.

112. Skladno telo

Vežbe sporih pokreta, Dolasana, Gokarnasana, Nataradžasa-
na, Ekapadahastasana, Ardha-Bhudžngasana, Natapadasana,
Paršva-Padakalasana, Jastikasana.

113. Skraćenje mišića

Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Salbhasana, Dhanu-
rasana, Ardha-Matsjendrasana, Ustrasana.

114. Slaboumost kod dece

Viparita-Karani.

115. Sluh
Simhasana.

116. Smetnje u disanju

Vadžrasana, Sitali.

117. Spermatoreja
Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Udždžaji, Uddijana.

413
 118. Spuštena materica
Nauli, Uddijana, Uddijana-Bandha varijanta.

119. Srce
Halasana, Siršasana, Viparita-Karani.

120. Srčane tegobe

Udždžaji, Uddijana, Nauli, Bhudžangasana, Salabhasana, Si-
tali, Vadžrasana.

121. Sterilnost v. vežbe za sprematoreju.

Šećerna bolest v. dijabetes.

122. Štitnjača
Potpuno jogi disanje, Udždžaji, Siršasana, Sarvangasana,
Viparita-Karani, Matsjasana, Simhasana, Bhudžangasana, Dha­
nurasana, Dživa-Bandha, Ardha-Halasana, Viparita-Karani vari­
janta.

Šuljevi v. hemoroidi.

123. Timus
Sarvangasana, Viparita-Karani, Siršasana, Dhanurasana.

124. Toksini
Pročišćavajuće disanje, Trikonasana, Bhastrika, Sitali, Sitka-
ri, Trikonasana b i c.

125. Tonizilitis
Pročišćavajuće disanje, Bhastrika, Siršasana, Sarvangasana,
Padmasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Pasčimotana,
Udždžaji, Uddijana, Matsjendrasana, Simhasana, Viparita-Ka­
rani.

126. Tromboza nogu

Sarvangasana, Halasana, Sidhasana, Udždžaji, Savasana.

414
 127. Trovanje plinom i drugim otrovima

Pročišćavajuće disanje.

128. Trtična kost (bolovi i dislokacija) v. koksiks.

Trudovi v. porođajni bolovi.

129. Tuberkuloza
Posle odgovarajućeg medecinskog lečenja neophodan je nad­
zor stručnjaka.
130. Tumor stomaka (samo u početnoj fazi)
Siršasana, Sarvangasana, Matsjasana, Pasčimotana, Udždža­
ji, Uddijana, Maha-Mudra.

131. Umbilikalna hernija

Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Padahastasana, Ud­
dijana, Maha-Mudra, Padangusthasana.

132. Umor
Halasana, Sarvangasana, Siršasana, Pasčimotana, Ardha-
Matsjendrasana, „Ha" disanje, Pranajama solarnog pleksusa,
Ardha-Čandrasana, Ardha-Sarvangasana, Bhudžangasana.

133. Visoki krvni pritisak

Trbušno disanje, Potpuno jogi disanje, Halasana, Pasčimota­
na, Sidhasana, Padmasana, Savasana, Meditacija sa zatvorenim
očima. Ako je krvni pritisak veoma visok onda je bolje da se uradi
Udždžaji u ležećem položaju, a posle 5 minuta meditacije preći na
Savasanu u trajanju od 15 minuta.

134. Vodena kila

Siršasana, Sarvangasana, Padmasana, Pasčimotana, Uddija­
na, Nauli.

135. Vrtoglavica
Siršasana, Ardha-Sarvangasana, Halasana, Pasčimotana, Sa­
vasana.

415
 Zadah (iz usta) v. halitoza.

Zamor v. umor.

Zapaljenje bronhija v. bronhitis.

Zapaljenje krajnika v. tonzilitis.

Zapaljenje pluća i bronhija v. bronhopneumonija.

Zapaljenje slepog creva v. apendicitis.

136. Zapušene nozdrve

Čakrasana.

Zatvor v. opstipacija.

137. Zimljivost

„Ha" disanja, Bhastrika.

Želudačna kiselina v. želudačni aciditet.

138. Želudačni aciditet

Pasčimotana, Ardha-Matsjendrasana, Salabhasana, Dhanu-
rasana, Bhudžangasana, Uddijana, l.auliki-Joga, Tadaghi-Mudra,
Ardha-Čandrasana, Padangusthasana, Padahastasana.
Žgaravica v. gorušica.
139. Životna sila
Džanusirasana u okomitom položaju, Džanusirasana u vodo­
ravnom položaju.

140. Žlezda u nosu

Kapalbhati, Siršasana, Sarvangasana.

416
 141. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
Potpuno jogi disanje, Udždžaji, Supta-Vadžrasana, Dhanura-
sana, Halasana, Siršasana, Sarvangasana, Viparita-Karani, Hoda­
nje četvoronoške.

142. Žuč v. vežbe za nadimanje trbuha i želudačni aciditet.

417
418
 8. GLOSAR SANASKRTSKIH REČI I IZRAZA

A — Odrečni prefiks „ne-"; napr.: džnana = mudrost, znanje;

adžnana = neznanje.
Adžnana — Neznanje, nerazboritost.
Ajama — Dužina, produžavanje, suzdržavanje, kontrola.
Anga — Telo, deo tela.
Angustha — Palac na nozi.
Ardha — Pola, polu-.
Arha-Bhudžangasana — Polustav kobre. Ardha = polu-, pola;
bhudžanga = zmija, kobra, guja; asana = stav, položaj;
inače treći stepen Joge po Patandžaliju.
Asana — Stav, položaj, poza, treći stepen Joge.
Asta — Osam (broj).
Atma — Najviša suština, bit; praprincip; Brahman.
Atman — v. Atma.
Aum — Sve, svemir, celokupnost; sveznanje, svemoć, sve­
prisutnost.

Bandha — Stega, prepreka, okov; stav kojim se određeni organi

stežu, pritiskuju ili kontrolišu.
Bhagavan — Gospodar, veliki učitelj; častan, uzvišen.
Bhakti — Uzdizati, slaviti, obožavati.

419
Bhastrika — Mehovi za kovačke peći. Vrsta pranajame u kojoj se
ubzano i pojačano diše, slično radu kovačkih mehova.
Bhega — Žaba.
Bhegasana — Stav žabe.
Bhudžanga — Zmija, kobra, guja.
Bhudžangasana — Stav kobre.
Bru-Madja-Drišti — Fiksiranje pogledom korena nosa.
Buddha — Probuđeni, prosvetljeni. Gautama Budha (oko 557-447
p. n. e.), indiski princ, osnivač budhizma; v. Buddhi.
Buddhi — Intelekt, um, rasuđivanje; moć razlikovanja istine od
neistine.

Čakra — Točak, krug. Presek ili spoj tri glavna kanala prane, npr.
„Anahata Čakra" ili „Čakra srca".
Čakrasana — Stav kruga. Asana nervnih centara ili čakri.
Čandra — Mesec.

Dhammapada — Učenje Budhe.

I) hanu — Luk.
Dhanurasana — Stav luka.
Dhjana — Meditacija, razmišljanje. Sedmi stepen Joge po Patan-
džaliju.
Dhri — Podbočiti, podupreti, držati.

Džalandhara-Bandha — Stav u kojem su blokirani vrat i grlo priti­

skom brade na grudi između ključnjača.
Džanu — Koleno.
Dživa — Živo biće ili stvorenja.
Dživa-Bandha — Jezička pregrada; prva faza Simhasane u kojoj
jezik, izvijen u luku, upire u nepce.
Dživana — Život.
Džnana — Mudrost, spoznaja, znanje stečeno meditacijom o naj­
većim istinama, koje omogućuju čoveku da shvati svoju
sopstvenu pravu prirodu.
Džnani — Mudrac, znalac, posvećeni.

Eka — Jedan (broj); sam, jedini.

Eka-Pada — Jedna noga.

420
Ekapadahastasana — Eka = jedan; pada = noga; hasta = ruka,
šaka. Stav ili asana u kojoj stojimo na jednoj nozi i os­
lanjamo se dlanovima (šakama) na pod.

Go — Krava.
Gomukha — Kravlja glava (lice).
Gomukhasana — Stav u kojem konture jogija, posmatranog s le­
đa, potsećaju na oblik kravlje glave.
Gu — Prvi slog reci „Guru", koji znači „tama, mrak".
Guru — Doslovno: onaj, koji rasteruje tamu svetlošću. Učitelj, va-
spitač, nastavnik Joge.

Hala — Plug, ralica.

Halasana — Stav pluga.
Hasta — Ruka, šaka.
Hastapadangusthasana — Hasta = ruka; pada = noga; angustha
= nožni palac. Stav u kome šakom držimo svoj nožni
palac.
Hastapadasana — Hasta = ruka; pada = noga; asana = stav, po­
ložaj. Stav u kojem rukama obuhvatamo nožne članke.
Hatha — Ha = Sunce; tha = Mesec. Jedinstvo i ravnoteža soiarne
i lunarne energije, odnosno pozitivnih i negativnih
snaga, u čoveku.
Hatha-Joga — Jedan od pravaca Joge, kojim se, putem određenih
disciplina, postiže odlično zdravlje, samospoznaja i sa-
moostvarenje.

I. A. O. OM — v. Aum.
Ida — v. Nadi.

Jama — Prvi od osam načina za postizanje Joge. Skup večno i op-

šte važećih etičkih normi, bez obzira na vreme, životno
doba, zemlju ili uverenje. Patandžali navodi sledećih pet:
ne činiti nasilje, držati se istine, ne krasti, biti umeren, i
ne biti požudan.
Jastikasana — Jastik = štap, prut, motka; asana = stav, položaj,
poza. Stav štapa.
Joga-Mudra — Mudra = pečat, simbol, zatvaranje. Simbol Joge;
stav pečata, zatvoren stav.

421
Jogi — Osoba koja se bavi proučavanjem i upražnjavanjem Joge.
Jogin — v. Jogi.

Kaa-kaasana — Stav gavrana.

Kapalabhati — Kapala = lobanja; bhati = svetlost, sjaj. Vežba
pranajame, blaži oblik Bhastrike.
Karani — Efekat, dejstvo, delovanje.
Karma — Delanje, rad, čin, akcija.
Kona — Orao.
Konasana — Kona = orao; asana = stav, položaj. Stav orla.
Kumbha — Krčag, bokal, putir.
Kumbhaka — Period vremena zadržavanja daha posle udisaja ili
izdisaja.
Kundalini — Kundala = uže smotano u kolut. Kondalini doslovno
znači sklupčanu zmiju, ženku, a u stvari pretstavlja simbol
kosmičke energije. Prema indiskoj mitologiji, Kundalini sklup-
čana spava u najnižoj čarki, tzv. Muladhara-Čakra. Buđenjem
Kundalini i njenim sjedinjenjem sa Sahasrara-Čakrom
nastaje Samadhi.

Lakšmana — Brat Rame, junaka epskog speva Ramajana.

Lauliki — v. Nauli.
Lauliki-Joga — Iako je svrstana u asane, strogo uzevši Lauliki-
Joga spada u krije, odnosno specifične procese, koji se in­
iciraju određenim vežbama Hatha Joge. Jedna varijanta
Naulija; v. Nauli.

Maha — Snažan, moćan, veliki, plemenit.

Mahabharata — Maha = veliki i Bharata. Veliki ep o Bharati, na­
cionalni ep Indusa sa oko 100.000 stihova, opisuje borbu
Bharata protiv Pandave. Značajnu epizodu ovog epa čini ču­
vena hagavad Gita, koja je jedno od izvornih dela Indiske
filozofije.
Maha-Mudra — Maha = veliki, plemenit, moćan; mudra = zatva­
ranje, začepljivanje, sprečavanje; zaptivka, pečat. Asana ko­
jom se zatvraju otvori na gornjem i donjem delu tela.
Mahatma — Maha = veliki; atma = najviša suština, bit, duh, um.
Duhovni vođa, vođa nacije. Naziv koji se daje retkim i naj­
istaknutijim vođama indiskog naroda; cf.: Mahatma Gandhi.

422
Maja — Zabluda, iluzija.
Majura — Paun.
Majurasana — Majura = paun; asana = stav, položaj. Stav
pauna.
Mantra — Man = misliti. Određena misao, sugestija ili formula.
Mantra-Joga — Metoda Joge pomoću koje se određena željena po­
zitivna misao usađuje u potsvest, kako bi mogla kasnije izaz­
vati željene pozitivne posledice.
Mantram (-a) — Pozitivna misao ili sugestija koja se primenjuje u
Mantra-Jogi.
Matsja — Riba.
Matsjasana — Matsja = riba; asana = stav, položaj. Stav
ribe.
Matsjendra — Jedan od osnivača Hatha Joge.
Matsjendrasana — Asana nazvana po jogiju Matsjendri.
Mudra — Zatvaranje, zaptivanje; pečat. Zatvoren stav. Stav
pečata.
Mukha — Lice, glava.
Mukta — Oslobođen, slobodan, nezavisan.

Nadi — Put ili kanal kroz koji protiče prana kroz kičmu. Ima ih
tri: Ida-Nadi, negativni, na levoj strani; Pingala-Nadi, po­
zitivni, na desnoj strani i u sredini, u kičmenoj moždini je Suš-
umna-Nadi, koji je put za Kundalini.
Nasagra-Drišti — Fiksiranje pogledom vrha nosa.
Nata — Igrač(-ica), plesač(-ica).
Natapadasana — Nata = igrač; pada = noga, stopalo; asana =
stav, položaj. Stav igrača.
Nataradžasana — Nata = igrač; radža = kralj, gospodar; asana
= stav, položaj. Nataradž je jedno od imena Šive, bo­
ga igre. Stav Šive.
Nauli — Nau = čamac; li = ležati, kriti se. Nauli je krija, odnosno
dinamička vežba u kojoj trbušni mišići svojom igrom pot-
sećaju na njihanje čamca na valovitom moru. Razlikujemo
DakšinaNauli (Dakšina = desna strana), tj. Nauli na
desnu stranu i Vaman-Nauli, odnosno Nauli na levu stranu.
Nijama — Samopročišćavanje i usavršavanje putem discipline.
Drugi stepen Joge po Patandžaliju.

423
OM — v. Aum.
Pada — Stopalo, noga.
Padahastasana — Pada = noga; hasta = šaka, ruka; asana =
stav. Pasčimotanasana u stojećem stavu. Stav rode.
Padangustha — Nožni palac.
Padangusthasana — Padangustha = nožni palac; asana = stav.
Stav nožnog palca; asana u kojoj čučimo na vrhovima nož­
nih prstiju.
Padma — Lotos, lotosov cvet.
Padmasana — Padma = lotos; asana = stav. Stav lotosa.
Paršva — Bok, strana; bočni, poprečni.
Pasčima — Struk; cela zadnja strana tela.
Pasčimotana — v. Pasčimotanasana.
Pasčimotanasana — Pasčima = cela zadnja strana tela, struk; asa­
na = stav, položaj. Stav za istezanje cele zadnje strane
tela.
Patandžali — Indiski mislilac, živeo u III v. p. n. e., jedan od glav­
nih klasifikatora i sistematizatora Joge, pisac knjige „Joga
Sutra", maksima i aforizama o Jogi.
Pingala — v. Nadi.
Prana — Praenergija, kosmička energija. Dah, disanje, život, vi­
talnost, snaga.
Pranajama — Ritmička kontrola disanja. Četvrti stepen Joge.
Puraka — Udisanje, udisaj.

Radža — Vladar, kralj.

Rama — v. Ramajana.
Ramajana — Veliki indiski ep iz III ili IV v. p. n. e., u kojem se u
24.000 stihova opisuju podvizi princa Rame, sina kralja Da-
šarate. Smatra se da ga je napisao mudrac Valmiki.
Rečaka — Izdisaj, izdisanje, pražnjenje pluća.
Riši — v. Rši.
Rši — Mudrac, prosvetljen, produhovljen čovek.
Ru — Svetlost. Drugi deo reci „Guru".

Sahasrara — Lotos sa hiljadu latica. Naziv poslednje, najviše čakre

u glavi; v. Kundalini, Nadi.
Salabhasana — Salabha = skakavac; asana = stav. Stav ska­
kavca.

424
Samadhi — Stanje u kojem se jogi identifikuje sa predmetom svoje
meditacije.
Sankaračarja — Čuveni učitelj Advaita filozofije.
Sarvangasana — Sarva = sav, ceo; anga = telo, deo tela; asana =
stav, položaj. Asana celog tela ili stav sveće.
Savasana — Sava = upokojen, mrtav; mrtvac; asana = stav, po­
ložaj. Stav potpunog, savršenog mira i spokojstva.
Siddha — Mudrac, vidovnjak, prorok.
Siddhasana — Siddha = mudrac; asana = stav. Stav mudraca,
stav za meditaciju.
Simhasana — Simha = lav; asana = stav. Stav lava.
Siršasana — Sirša = glava; asana = stav, položaj. Stoj na glavi,
asana na glavi.
Sita — Svež, hladan.
Sitakari ili Sitkari — Vrsta pranajame za rashlađivanje organizma.
Sitali — v. Sitkari.
Sukna — Sreća, zadovoljstvo, ugodnost.
Sukh-Purvak — Ugodna, prijatna pranajama.
Supta-Vadžrasana — Supta = San, spavanje; vadžra = dijamant,
munja, grom; asana = stav, položaj. Stav munje ili di­
jamanta.
Sušumna — v. Nadi.
Svatmarama — Pisac knjige „Hatha-Joga-Pradipika", klasičnog
udžbenika Hatha Joge.

Tha — v. Hatha.
Trikonasana — Trikona = trougao; asana = stav. Stav trougla.

Uddijana-Bandha — Uddijana = uzlet, polet; bandha = prepre­

ka. Vežba pranajame kojom se kontroliše kretanje prane
u telu.
Udždžaji — Ud = gornji, viši; džaja = pobeda, uspeh. Vrsta pra­
najame.
Upanišade — Upa = pored, blizu; ni = dole; sad = sedeti. Znači
sedeti pored guru-a da bi se slušala njegova predavanja. Naj­
starija filozofska dela Indije, deo Veda, koje se bave sušti­
nom, smislom i prirodom čoveka i univerzuma i njihovim
međusobnim odnosom.
Urdhva — Podignut, uzdignut, koji stremi naviše.

425
Ustrasana — Ustra = kamila, deva; asana = stav. Stav kamile.
Utthita — Podignut, opružen, ispružen.

Vadžrasana — Vadžra = munja; dijamant. Stav dijamanta ili

munje.
Vakrasana — Vakra = kriv, iskrivljen, uvinut; asana = stav. Stav
uvijanja.
Veda — Vid = znanje, mudrost. Najstarija dela indiske filozofije i
književnosti. Sastoje se iz četiri glavna dela: Rigveda, Sam-
aveda, Jadžurveda i Atharvaveda.
Vedanta — Vedanta = kraj Vede. Jedan od šest sistema indiske fi­
lozofije.
Vede — v. Veda.
Vedanta filozofija — Indiski filozofski sistem nastao iz Upanišada.
Viparita — Obrnut, okrenut, suprotan.
Viparita-Karani — Viparita = obrnut, suprotan; karani = dejs-
tvo, delovanje, efekat. Jedna od ukupno tri osnovne asane
u kojima je telo u obrnutom položaju, sa glavom nadole.
Vrikša — Drvo.
Vrikšasana — Vrikša = drvo; asana = stav. Stav drveta.
Vrksa — v. Vrikša.

426
 SISTEMATSKI REGISTAR

pojmova obrađenih u I knjizi „JOGA I SPORT" i u II knjizi „JO­

GA I ZDRAVLJE". — Brojevi uz pojedine pojmove obuhvaćene
registrom označavaju brojeve stranica; pri tome, treba imati u vi­
du, da I knjiga „JOGA I SPORT" obuhvata stranice I — 224, dok
njen nastavak, II knjiga „JOGA I ZDRAVLJE" obuhvata stranice
225 — 446

427
Abdominalno disanje Bhagavatam 242
v. Disanje donje Bhagavad-Gita 301
Adenoidi 144 Bhastrika 72, 127, 245
Agnisara Dhauti 244 Bhegasan 249
Ajurveda 44 Bhudžangasana 110, 141, 151
Akaša 54 Bhudžangendrasana 254
Agrornegalija Biće
v. Rast nenormalan — naše 30
Alergija 38 Bipolarnost
Anatomija 26 v. Polaritet
Anderson V. G. (W. G. An­ Boks 197
derson) 202, 203 Bolest (-i) 36, 45, 51
Apetit 83-95 — duševne 37, 39
— gubitak 144 — infektivne (zarazne)
Ardha-Bhudžngasan 152, 251 44, 151, 266
Ardha-Čandrasana I 251 — mentalni uzroci 30-48
Ardha-Čandrasana II 251 — negativne 38, 39, 246
Ardha-HA-disanje 245 — posledica naše nerav­
Ardha-Halasana 252 noteže 29
Ardha-Matsjendrasana 111, — pozitivne 38
138, 141 — suština 12
Ardha-Matsjendrasana I 252 — uzrok 122
Ardha-Matsjendrasana II 252 Bolestan čovek 116
v. Jogi Bagavan Matsjen- Bore
dra — na licu 164
Ardha-Salabhasana 156, 252 Branton (Brunton) 208, 226
Ardha-Sarvangassana 253 Briga 39, 42
Arterioskleroza 42, 52 Bronhije (-jalna, -i)
Asana (-e) 18, 103, 107, — astma 248
109-115, 116-118, 134-180 — katar 248
Astma 52 Bru-Madja-Drišti 175, 254
— lečenje 128 Bubrezi
Ašram 12, 18 — kamen u 42, 152, 264
— lečenje 121, 141, 152,
Bacanje koplja 193 174
Bacanje kugle 196 — masaža 254
Bacil 45 — oboleli 116, 122
Bakterija (-e) 44, 45 — regeneracija 267
Bazedovljeva bolest — poremećaj 144, 262
v. Gušavost — pročišćavanje 156, 263

428
 — spušteni 266 Dete
— zapalenje 38 — razvoj psihički 163
Buda (Buddha) 236, 285, 368, Dhammapada 313, 326
' 369, 375, 385 „Dhandal i Bhaski" 192, 200
Dhanurasana 111, 141, 156
Dhritjasana 254
Cepanje klada 196 Dijabetes 52, 145, 156, 159,
Cerebralana anemija 117, 175 174, 245, 259, 262, 267
Crevo (-a) Dijafragma 64, 65, 68, 119
— debelo 145 Dijareja 42
— katar 42, 117, 144, 147 Disanje 49-53, 59-72, 73, 74
—. lenjost 138, 147, 157, — donje 61, 63, 119, 243
264 — gornie61,62, 121,244
— peristaltika 252 — „HA" 129, 246
— poremećaji 144 — „HA" ležeći položaj 130
— povoljno delovanje as- — i ritam 27
ane na rad 141, 258 — jogi 45, 54, 61,64, 66,
— rad 119, 154 73, 123
— regeneracija 267 — naizmenično v. Bhast-
rika
— pročišćavaj uće 128, 249
Čakrasana 254
— potpuno 121, 244
Čakre 31,42, 96-99
— regulisanie 103, 116
Čir
— ,,S" 249 '
— creva 38
— smetnje 249
— želuca 38, 43
— srednje 61, 63, 121,243
Čitura 49
— vežbe77, 119, 136
Čovek 33, 235
— za jačanje nerava 129
— negativan 35
Dizanje tegova 196
— pozitivan 34
Dolasana 255
— savršen 37, 327
Duboko disanje 19, 69
Duh 121, 207
!>ah — čvrstina 248
— zadržavanje 70 Duhovna svežina 161
Dalekovidost 122 Duhovni razvoj 59, 149
Depresija Duševno stanje 46
v. Bolesti negativne Džalandhara-Bandha 246
Desni Džanusirasana
— recesija (povlačenie) — u okomitom položaju
. 122, 255

429
 — u vodoravnom polo­ Gordost 138
žaju 255 Grip v. Influenca
Dzi-Cuang 293 Grkljan 178
Dživa-Bandha 113, 178 Grlo 178
Dživan Mukti v. Čovek sa­ — upala 128
vršen Grudi
Džnanga Joga 18 — upale 52
Džuang Dzi 293, 391 Guru 19, 21, 23, 25, 48, 133
Gušavost 164
Endrokine žlezde Gušterača
v. žlezda (e) v. žlezda (-e)
Energija 33 Pankreas
— stvaralačka 136
E. H. v. Hojč Elizabet Hajlih Dr Robert (Heilig Dr
Ekapadahastasana 1 255 Robert) 44
Ekapadahastasana II 255 Halasana 111, 141, 172
Eter 55 Halasana varijanta 256
Evropa 9, 21 Hastapadangustasana 257
Hatha Joga 9, 18, 21, 22, 23,
Fakir (-i) 18 24, 25, 26, 29, 33, 44, 48,
Fiksiranje nosnog korena 49, 204, 210, 231, 240
v. Bru-Madja-Drišti — krajnji cilj i moguć­
Fiksiranje vrha nosa nosti 24, 25
v. Nasagra-Drišti — vežbe 134
Flečer Horacije (Horace Fle­ Hatha jogi 24
tcher) 40, 90 — i dugovečnost 24
— i osobine i sposobnos­
Gandi Mahatma (Gandhi Ma- ti 25
hatma) 294 Hemoroidi 117, 144, 162
Ganglije Hilusi
— masaža 254 — lečenie 121, 156, 161
Gađanie lukom i strelom 196 Hipnotizam
Gejts Dr (Gates) 40 — hipnoza 56
Gimnastičke vežbe 18 Hipofiza
Glad 84, 89 v. žlezda (-e)
Glavobolja 128, 175, 253 Hipohondrija 129
Gojaznost 74 Hodanje četvoronoške 197
— bolesna 157 Hojč Elizabet 12, 208, 386
Gokarnasana 256 300, 301,
Gomukhasana 256 Holf Hans (Holff Hans) 44

430
Hormoni 46 Jesudijan Selvardžan (Yesu-
Hrana 85, 89, 90, 91 dian Selvarajan) 235, 238—
240, 275, 276, 278, 280,
I. A. O. OM 247 287, 289, 294, 295
Imunitet 45, 255 399, 300, 302, 3 0 3 -
Indija 22, 24 305, 311, 316, 320
Individualnost Jetra
— i razvoj svesti 30 — obolela 116
Indijska mitologija 27 — povoljno dejstvo 121,
Indijska mudrost 306, 386 141, 156, 174, 259, 267
Infekcija 51 — poremećaj funkcije
Influenca 94, 128 144, 245, 264
Introspekcija 261 Jezična pregrada
Iritirati 40 v. Dživa-Bandha
Isceljujuće snage 24 Jezik 87, 177
Iscrpljenost 174 Joga
Istina 286 — uopšte 9, 10, 12, 23,
Istok 21 39, 207
Istrajnost 142, 252 Joga-Mudra 111, 136, 141
Izdisanje Joga-Mudra sa pesnicama na
v. Rečaka trbuhu 257
Izvlačenje vode iz bunara 199 Joga-Mudra varijanta I 258
Joga-Mudra varijanta II 258
„Ja" 22, 24, 27, 29, 34, 35, 47, Joga tela
273 v. Hatha Joga
— njegovo ispoljavanje Jogi 18, 19, 22, 23, 104
28, 83 Jogi Bagavan Matsjendra 139
— njegova ravnoteža i Jogi disanje
neravnoteža 29 v. Disanje, jogi
Jačanie volje i otpornosti 242, Jogi Ramačarka 31, 32
243, 259, 262
Jama i Nijama 115 Kaa-kaasana 258
Jastikasana 257 Kalkulus
Jedinstvo i borba suprotnos­ — v. Bubrezi, kamen
ti Kapalabhati 126
v. Ravnoteža suprotnosti Kapalabhati varijanta 126
Jeil (Yale University) 202 Karakterne osobine 327
Jelo Karlica 254, 257
v. Hrana Karma Joga 18
Jelovnik 206 Katikasana 258

431
Kenedi E. Džon — uvećani 59
v. mršavost — zapaljenje 112, 178
Kičma 249, 252 Kristal
— jačanje 138, 256, 258, — i polaritet 27
261, 270 Krsta 149, 256, 257
— krivljenje 141, 142, — jačanje 257, 263, 269,
174, 252 270
— krutost 152, 159 — umor 254
— očuvanje 141 Krv 46, 68, 72, 121, 180
— razvoj 175 — navala
— tegobe 256 v. Kongestija
— gipkost 136, 145, 149 Krvni pritisak
156, 266 — visok 119, 122, 123,
Kičmeni stub 99, 149, 151, 125, 170, 178, 244
174, 254 — nizak 125, 253
— kao nosilac života 27 Krvni sudovi 162, 170
— kičmeni pršljenovi Krvotok 42, 111, 124
174, 263 — osvežavanie 130, 161,
Kijavica 60, 113 174
— hronična 128 — pojačan 251
— lečenje 142, 144, 164, — poremećaji 52, 249
264 — ravnoteža 178
— smetnje 106, 245
Kineska mudrost 388 Kukovi 256, 270
Klimakterijum 156 Kundalini 96-99
Košenje 197 Kupanje
Kolutanje očima 175, 177 — vazdušno 205
Konasana 258
Koncentracija 9, 109, 126, Lauliki Joga 259
136, 259, 261, 264, 272, Leđa 256
327 — povijena 260
v. Svest usmeravanje — zamor 260
Kongestija 117 — jačanje 268
Konstipacija 154, 157, 207, Lekari 233
245, 252, 259, 262 Lhadje Tagpo 306
Kosti 46 Limun 92
— gipkost 152, 251 Lonavla 42, 52, 67
Koža 51 Loran Dr. v. Sazu Dr.
Krajnici
— lečenje 142, 144, 157, Ljubomora 39
161, 164 Ljutnja 39

432
Mačevanje 196 Metabolizam 161
Madras 17 Misao (-sli) 56, 136
Mađarska 10 — koncentracija 57
Mađioničarske sposobnosti 25 — kontrola 210
Mahabharata 309, 313 — negativne 202
Mahabharatam 376 — pozitivne 202
Maha-Mudra 259 Misaoni svet 21
Maharši Sri Ramana 276, 282, Misticizam 9
290, 303, 310, 315, 321, Mogućnost potpune kontrole
324 — nad pojedinim teles-
Majurasana 157 nim funkcijama 24
Mantra Joga 259 — nad sopstvenim telom
Mantrame 327 24
Masne naslage Mohan Singh 75, 78
v. Masno tkivo Mokraćni mehur 145
Masno tkivo Moždana anemija
— na trbuhu i kukovima v. Cerebralna anemija
174, 267 Moždana malokrvnost
— skidanje sa kukova v. Cerebralna anemija
154, 265 Moždani dodatak
— skidanje sa trbuha 145 v.Žlezda (-e), hipofiza
— sprečavanje stvaranja Mozak 166
masnih naslaga u predelu — ćelije 271
kičme 251 — priliv krvi u mozak 253
Materica 145, 147 — rad 175
— spuštena 267 Mršavljenje 74
— zapaljenje 162 Mršavost 79
Matsjasana 113, 142 Mungos
Matsjendrasana 141 — njegovo isceljenje 25
v. Jogi BagavanMatsjen- Murča 248
dra
Maunam 207 Nagon
Medicinske nauke 25 — održavanje vrste 31
Meditacija — samoodržanje 31
v. Svest usmeravanje Nasagra-Drišti 175, 254
Menstruacija Naša prava suština 30
— poremećaj 44, 157, 174 — kao izvor života 31
Mentalna v. „Ja", Naše pravo biće
— funkcija 127, 250 Suština čovekova
— aktivnost 156 Naše pravo biće 30

433
 v. „Ja", Suština čovekova Organi
Natapadasana 260 — probavni 157
Nataradžasana 261 —- trbušne duplje 138,
Natašira-Vadžrasana 261 144, 149, 253-256,
Nauli 111, 147 259, 264, 266, 267
Nazeb 264 — unutrašnji 68, 246,
Nečista koža 245 259, 261
Nepce 84 Orijentalna mistika 9
Nervi 138 Osećanje
— jačanje 249, 252 — dobro 40
— opuštanje 250 — ravnoteže 154
— vratni 178 — ustalasano 40
Nervni sistem 45, 113 Osoba
— delovanje 141 — starija 168
— centri 170 Otpornost 60, 246, 248, 249
— otpornost 129, 246 Ozlojeđenost 40
— smirivanje 124, 136,
244, 263 Padahastasana 111, 145
Nervoza 249, 269 Padangustasana 261
Nesanica 249, 263 Padmasana 127, 134
Neurastenija Pankreas
v. Bolesti negativne v. Žlezda (-e)
Niče 236 Paracelzus 44
Noge 257, 262 Paršva-Bhunamanasana 261
— jača 268 Paršva-Padakalanasana 262
Nos 59, 60, 61, 206 Parvatasana 262
— upala 128 Pasčimotana 111, 141, 144
— zapušen 254 Pavanamuktasana 262
Pavanamuktasana u sedećem
Oboljenje stavu 262
v. Bolest (-i) Patandžali 379
Očajanje 40 Pel prof. 42
Oči Pestaloci (Pestalozzi) 208, 385
— regeneracija 265 Piće
— zamorene 177, 268 — temperatura 87
Odlučnost 142, 252, 258, 261, Pleksus Solaris 126, 137, 144,
262, 264, 268 156
Odmaranje 178, 180, 187 Plivanje
Opstipacija — jogi 78, 80
v. Konstipacija — kraul 79

434
Pluća 68, 69, 112 nog i negativnog struja­
v. Bolesti pozitivne nja 27
— obolela 116, 122 Pozitivni i negativni polaritet
— lečenie 121, 124, 126, v. Polaritet
161 Poznavanje tela 26
— katar 248 v. Svest usmeravanje
Prana 54-58, 60, 89, 90', 108
Podrhtavanje Pranajama (vežbe disanja) 57,
— ruku 129 66, 67, 80, 107, 116-118
— glave 129 119-133
Podsvest 200, 260, 327 — ugodna 127
Polaritet 27 — sedam malih vežbi 130
Polne žlezde — protiv nedostatka da­
v. Žlezda (-e) ha 248
Polni organi 145, 163 — sa masažom grudi 248
Polucija 149, 163 — solarnog pleksusa 248
Pokretanje očiju 175 Pranajama ugodna
Poremećaj u organizmu v. Sukh-Purvak
— sprečavanje 24 Priroda 51, 83
— nervni 36 Probava
— lenjost 110
Poslovica (-e) — poboljšanje 119, 267
— indijske 306 — poremećaj 110
— kineske 306 — sistem 110
Poter (Potter) 75 — smetnje 106
Potpuno vladanje — vladanje 104
— ostalim organima 24, Proliv
26 v. Dijareja
— radom srca 24, 26 Prostata 145
— sistemom žlezda sa Prosvešćivanje
unutrašnjim lučenjem 24 v. Prožimanje svešću
— telom v. Telo Svest, usmeravanje
Potsticaj Prožimanje svešću 24, 28
— negativni 39 Psiha 45, 46
Pozitivna i negativna energi­ Psihička Joga 25
ja v. Strujanja, pozitivna Psihičke snage 21
i negativna Psihičke centri
Pozitivna i negativna stanja — buđenje 260
— kao posledica pozitiv­ Psihijatri 233

435
Psiholog 44 Samopouzdanie 129, 142,
Pubertet 162 252, 257, 268
Puraka 124 Samostalnost 265
Samosvesna osoba 28
Rad Samosvest 25, 27
— fizički 34 — moć 103
— umni 34 — nedovoljna 29
Radža Joga 18, 99 — povećanje 29
Ramakrišna Sri 236, 283, 292, — razvoj 30
296, 297, 304, 307, 322 v. Ja, Samadhi
Ramena Sankaracharya 291
— jačanje mišića 256 Sarpasana 263
— uska 52 Sarvangasana 112, 113, 159,
Rast 206
— nenormalan 42 Sarvangasana varijanta 263
Ravnoteža 258, 261 Savasana 178-189, 210, 263
— pozitivnih i negativnih Saveti
strujanja uslov savrše­ — korisni 205
nog zdravlja 27, 29 Savršeno zdravlje 23, 27
— suprotnosti u čoveku 28 Savršenstvo
Razmišljanje — kao ravnoteže suprot­
v. Svest, usmeravanje nosti 28
Rečaka 124, 125, 126 Sažu Dr (Sajous) 41, 42
Reumatizam 92 Seks 67
— bolovi 256 Seksualna energija
Ritam — sublimacija 267
— kao pulsiraj uća veza Seksualnost
polova 27 — preterana 43
Rodopsin jodidi 40 Sidhasana 127, 136
Ruka Sigurnost 244, 257,. 258, 268
— jačanje mišića 256 Simhamudra 113
— snaga 203 Simhasana 177, 264
Rvanje 199 Siršasana 112, 114, 164
Sistemi Joge 23
Sabhapatti Svami 381 Sitali 249
Salabhasanalll, 112, 141, 154 Sitkari 250
Samadhi 99 Slezina 141
Samodisciplina 23 — lečenje 121, 174
Samopoznavanje 23 — poremećaj funkcije 144
v. Samosvest, samopoz­ — regeneracija 267
navanje, Ja Slaboumnost 59

436
 — kod deteta 164 — pozitivna i negativna
Smrzavanje 106 23,27,28,29,31,45, 124
Snaga (-ej 57 207, 244, 255
— pozitivne, negativne, — ravnoteža 127, 142
regulisanje 157 Sukh-Purvak 127, 259
— stvaralačka 34, 193 Sunčanje 185
Spavanje 205 Sunčeve pege
Spiritizam 9 — polaritet i ritam 27
Spokojstvo 244 Supta-Vadžrasana 138
Srce 111, 162 Suština
— leći 119, 121, 161, 180 — čovekova 12
— mana 42 Suština Joge 23
— obolelo 116, 122 Svemir 27
— polaritet i ritam 27 Svest 37, 202, 240
— prošireno 122 — buđenje 105
— rad 104, 244 — širenje 27
— slabost 60 — prosečnog čoveka 28
— smetnje u radu 250 — stvaralačka snaga 103-
— tegobe 268 -108
Sreća 11, 22, 29 — usmeravanje 21, 26,
Stambhasana 264 27,29,71, 103, 106, 178,'
Starenje 122 210, 211, 271
Starost 163 — zajedno sa snagom vo­
Stav lava lje 26
v. Simhasana v. Stepen svesnosti, sa-
Stav lotosa mosvest
v. Padmasana
Stavovi tela Šarlah
v. Asana (-e) v. Bolest (-i) pozitivne
Stepen svesnosti Šećerna bolest
— čoveka 28 v. Dijabetes
— pojedinih organa 26 Šekspir (Shakespeare W.) 386
v. Svest Šišarčasta žlezda
Stomak v. Žlezda (-e), epifiza
— funkcija 144 Šiva 27, 109
— poremećaj 144 Škola Joge
Strah 39, 40, 41, 42, 43, 56, 248 v. Ašram
—od smrti 43 Štitnjača
Strpljenje 240 v. Žlezda (-e)
Strujanja Šuljevi

437
 v. Hemoroidi '— plinom 129
Švajcarska 10 Tuberkuloza 43, 52, 67
v. Bolest (-i) negativne
Tabani Tuga 39, 42
— ravni 123, 271 Tulsidas 392
Tadaghi-Mudra 264
Tagore R. 396
Uddijana-Bandha 111, 145
Tajna
— u čučnju 266
— ljudske psihe 22 — varijanta 266
— o čoveku 11, 12, 22 Udisanje
— stvaranja 27 v. Puraka
Tajna postojanja 22 Učenik (-ci) Joge 23
Telo 45 Učitelj (-i) Joge
— gipkost 263, 271 v. Guru
— i psiha 21, 24 Ugodna pranajama
— potpuna kontrola nad v. Sukh-Purvak
24 Um 55
— povećanje toplote 128 Univerzum
— skladno 255, 256 v. Svemir
— zdravlje 260 Upanišade 277, 284, 387
Ten 250 Upravljanje svesti
Tifus v. Svest, usmeravanje
v. Bolest (-i) pozitivne Urdva-Pasčimotanasana 267
— bacil 45 Usta 60, 61
Tiroidna žlezda Ustrasana 267
v. Žlezda (-e), Štitnjača Uttha-Džanusirasana 267
Tiru Valluvar 288, 388 ' Uže
Tkivo — penjanje 197, 199
— zdravo 110 — potezanje 199
Toksini 128, 241, 249
— eliminacija 250
— smrtonosni 250 Vadžrasana 268
Trans 25 Vadžroli-Mudra 268
Trataka 265 Vakrasana 111, 141, 142
Trbušno disanje Vakrasana varijanta 268
v. Donje disanje Varenje
Trčanje v. Probava
Trikonasana 149 Vedanta 49, 55, 388
Trikonasana varijanta 265 Vede 85
Trovanje Vene 112, 161

438
 — proširene 42, 117, 162, Zamor 247, 249, 251, 253, 268
271 Zando Ojgcn (Sandow Eu-
Veldješi Dr Franc (Volgyesi gen) 203
Dr Franz) 44 Zapad 12, 21
Vežbe Zatvor
— držanja 18 v. Konstipacija
— joge i neophodnost Zavisnost tela od psihe (i ob­
kompetentnog učitelja 116 ratno) 24
— plan praktičnih vežbi Zdravlje 57
117, 210 — borba za 12
— usporenim tempom 193 — glavni preduslovi 29,
Vežbe stomaka i nožnih miši­ 33, 205
ća 269 Zemlja 27
Vežbe stopala 270 Zglobovi 253, 270
Vežbe za jačanje kičme 271 Zimljivost
Vežbe za jačanje očiju — suzbijanje 130
v. Bru-Madja-Drišti, Zračenje (-a)
Nasagra-Drišti — našeg „Ja" 28
Vid 175 — negativna 159
— oslabljen 177 — pozitivna 159
Vidovitost 99, 172 — životnog stanja 28
Viparita-Karani 111, 112, 113, — zemlje 205
114, 163 Zubi 45, 46, 90, 206
Viparila-Karani Varijanta 271
Višnu 96 Želudac
Vivekananda Svami — kiselina 43, 259, 264
— misli 237, 275, 279, — lenj 259
281, 283, 284, 285, 286, — pun 117
288, 291, 295, 298, 302, -— regeneracija 267
312, 317, 321, 323 — spušten 147, 266
Vrat Živci
— masaža 254 — leđni 175
— ukočenost 142 v. Bolest (-i) pozitivne
Vrtoglavica 144, 164, 172, 178, zapaljenj e
253 Živčani sistem
— trom 138
Život 33
Zakoni — kao manifiestacija na­
— duha 28 šeg „Ja" 28
— tela 28 — kao posledica polari-

439
 teta i ritma 27 — pankreas 141, 159,
— univerzuma 27 174, 259, 267
Životinja — polne43, 113, 156,
— i glad 86 174
Životna energija — sa unutrašnjim luče
v. Životna sila, Strujanja njem 41, 42, 46, 76, 113.
Životna sila 24, 31, 32, 33, 38, 121, 125, 156, 175
248 — štitnjača 42, 59, 113.
v. Strujanja 122, 125, 142, 152, 156,
Životna snaga 161, 162, 184, 252, 271
v. Životna sila, Strujania — u nosu 126
Žlezda (-e) — usne 161
— epofiza 42, 113 — vratne 178
— grudna 156, 161, 163 Žuč
— hipofiza 42, 113 — kamen u 42, 264
— nadbubrežne 42, 113, — lečenje 121
156, 179 — oboljenje 122

440
 POPIS DELA KONSULTOVANIH OD STRANE AUTORA

The Complete Works of Swami Vivekananda, Advaita Ashrama,

Mayavati Almora, Himalaya, India.
Gespraehe auf den Tausend Inseln von Vivekananda, ehem. Rasc-
het Verlag, Zurich.
Die Schonsten Upanisehaden, ehem. Rascher Verlag, Zurich.
Die Bhagavad Gita von Dr F. Hartmann, Bucher der Schatz-
kamm£r.
Talks with Sri Ramana Maharshi, T. N. Venkataraman, Sri
Ramanasrama, Tiruvannamalai, S. India, India.
'srama, Tiruvannamalai, S. India, India.
Worte des Ramakrischna, Rotapfel Verlag, Erlanbach/Ziirich.
Das wahre Buch vom sudlichen Blutenland, von Dschuang Dsi,
Jena :Verlag.
Gitanjali von R. Tagore, Hyperion Verlag, Freiburg im Breisgau.
Dhammapada, ubersetzt von Dr M. Muller, aus „The Legacy of
India", herausgegeben vom G. T. Garrat.
Mahabharatam, Bucher der Schatzkammer.
Tiru Valluvar, herausgegeben in Madras/Indien.
Selbsterziehung durch Yoga, S. Yesudian, Fankhauser Verlag,
Thielle/Schweiz.
Raja Yoga, Yesudian/Haich, Fankhauser Verlag, Thielle/Schweiz.
Srimad Bhagavatam, ubersetzt von Swami Prabhavanda, G. P.
Putnam's Sons, New York.
The Legacy of India, published by G. T. Garrat, England.

LITERATURA

konsullovana lokom rada na ovom prevodu (selektivni spisak)

1. Yesudian S. u. Haich E.: Sport und Yoga. Drei Eichen Verlag.

Engelberg/Schweiz — Munchen, 1975.
2. Yesudian S. and Haich E.: Yoga and Health. G. Allen & Unwin,
Ltd. London, 1959.

441
 3. Yesudian S.: Hatha-Voga Ubungshuch. Fortsetzung von „Sport
u. Yoga". Drei Eichen Verlag. Munchen — Engelberg, 1976.
4. Yesudian S.: Yoga Week by Week. Exercises and Meditations for
all the Year Round. G. Allen & Unwin, Ltd. London, 1975.
5. Iyengar B. K. S.: Light on Yoga — Yoga Dipika. G. Allen & Un­
win, Ltd. London, 1965.
6. Ramacharaka Y.: Hatha Yoga or the Yogi Philosophy of Physi­
cal Well-Being. Taraporevala, Bombay, 1966.
7. Ramacharaka Y.: The Hindu-Yogi Science of Breath; L. N . F o -
wel & Co., Ltd. 20th Ed. London, 1960.
8. Lysebeth A.: Učim Jogu. Sportska tribina. Zagreb, b.'.g.
9. Rele V. G.: Yogic Asanas for Health and Vigour. Taraporevala.
Bombay, 1956.
10. Ruchpaul E.: Hatha Joga s pravom mjerom. Globus. Zagreb,
1980. "
11. Sarasvati S. S.: Joga i hipertenzija. NIPRO „Partizan". Beograd,
1980.
12. Puljo J.: Yoga. Medicinska knjiga. Beograd — Zagreb, 1979. •

13. Shrimad-Bhagavad-Gita. With Text, Word-for-Word Translati­

on, English Rendering, Comments and Index. By S. Swarupanan-
da. Advaita Ashrama. Calcutta, 1967.
14. The Complete Works of S. Vivekananda. Mayavati Memorial
Ed. Vol. I— VIII. Advaita Ashrama. Calcutta, 1962—1964 (Se­
lektivno).
15. Yesudian S. u. Haich E: Raja-Yoga. Yoga in den zwei Welten.
Drei Eichen Verlag. Engelberg-Miinchen, 1975.
16. Yesudian S.: Selbsterziehung durch Yoga. Drei Eichen Verlag.
Miinchen, 1976.
17. Radakrišnan S.: Indijska filozofija. Knj. I i II. Nolit, Beograd,
1964/1965.
18. Ramacharaka Y..- The Philosophies and Religions of India. I . N.
Fowler & Co., Ltd. London, 1936.
19. Nagaraja R. P.: Introduction to Vedanta. Bharatiya Vidya Bha-
van. Bombay, 1966.
20. Wood E.: Yoga. Penguin Bks. Ltd. Harmondsworth, 1974.

21. Devasthali Dr G. V.: The Students' New Sanskrit Dictionary. K.

B. Obawale. Bombay, 1955.

442
22. Bošković Dr M. S.: Anatomija čoveka. Deskriptivna i funkcio­
nalna. XIII izd. Medicinska knjiga. Beograd — Zagreb, 1980.
23. Kostić Dr A.: Višejezični medicinski rečnik. (Lexicon medicum
polyglottum). Ill izd. Institut za struč. usavrš. zdravstvenih rad­
nika. Beograd, 1976.
24. Rothenberg Dr E. R.: Nova ilustrovana medicinska enciklopedi­
ja. Praktični savetnik. Tom 1. — 4. Izd. Jugoslavija. Beograd,
1978.
25. Matica srpska — Matica hrvatska: Rečnik srpskohrvatskog knji-
ženog jezika. Knj. I—VI. N. S a d — Zagreb, 1967-1976.
26. Vujaklija M.: Leksikon stranih reči i izraza. Prosveta, Beograd,
1966.
27. Parr/Murphy Combs C, .M. D.: illustrated Medical Dictionary.
Consolidated Book Publishers. New York-Chicago, 1971.
Knjige za vaš
uspeh u životu...

• I VI MOŽETE IMATI SUPER PAMĆENJE

Kako višestruko povećati svoje pamćenje i sposobnost
učenja

• JOGA I SPORT
Kako steći i očuvati dobro zdravlje tokom celog
života

OPŠIRNIJE NA STR. 445 I NA ZADNJOJ STRANI

KORICA!

NARUČITE NA ADRESU:
 S. Yesudian — E. Haich:

„JOGA I SPORT"

Kako steći i očuvati dobro zdravlje

tokom celoga života.
Kompletan, praktičan i veoma pristu­
pačan priručnik HATHA JOGE,
drevne i širom sveta potvrđene, je­
dinstvene umetnosti Istoka, pomoću
koje možete uvek biti telesno i du­
hovno ZDRAVI.

Ko ovlada Hatha Jogom, vladaće i

svojim TELOM I DUHOM i iskori­
stiti njihove OGROMNE POTENCI­
JALE. Knjiga sadrži sve potrebne
metode za dovođenje tela i duha u
njihovo prirodno, pravo stanje:
ZDRAVLJE — SNAGA — LEPO-
TA — MIR.

Pomoću specijalnih vežbi Hatha Joge, nazvanih Dhandal i Bhaski, možete

steći i održati lepu liniju, razviti lepo, zdravo i harmonično telo i očuvati
mu svežinu i privlačnost, i to bez ikakvih sprava i medikamenata.
IZ SADRŽAJA: Šta je Hatha Joga? — Svaka bolest ima mentalne uzroke.
— Naša najveća greška: mi ne znamo disati! — Šta je Prana? — Plivanje
za savršenu regulaciju disanja. — Civilizovani apetit. — Lekovito dejstvo
drevnih asana. — Pranajama i asane — tajna dugoga života. — Čudotvor­
no dejstvo vežbi sporih pokreta. — Stvaralačka snaga svesti. — Plan prak­
tičnih vežbi za 21 sedmicu.
Ko želi TELESNO ZDRAVLJE, LEPU LINIJU, PSIHIČKU SNAGU I
MIR treba da prouči ovu veoma rasprostranjenu knjigu, prevedenu na 19
jezika sveta u preko 2 miliona primeraka.
Cena Din. 4 0 0 . — džepni format, 224 str. (latinica), 72 ilustracije,
na finom ofset papiru sa koricama u dve boje.
komplet (obe knjige „JOGA 1 S P O R T " i „JOGA I ZDRAVLJE"
zajedno) — Din. 700.-

445