U kakvom druš

društvenom miljeu se
pojavila Frojdova teorija

► kasna Viktorijanska epoha

► šokirao javnost (ideja da čovek nije
racionalno bić
biće, naglaš
naglašavanje
seksualnosti)
Sigmund Freud (1856-
(1856-1939)

PSIHOANALITIČKA TEORIJA

Neke karakteristike Frojdove teorije

Uticaji na Frojdovu teoriju
► jedna od najuticajnijih koje su ikada razvijene
► evoluciona teorija (nagoni)
► njena forma i sadrž
sadržaj su pod uticajem
► pojam nesvesnog (Lajbnic, Herbart; Nič
Niče, Frojdove fasciniranosti simbolima i
Šopenhauer) metaforama
► zapaž
zapažanja infantilne seksualnosti (Desoar, ► teš
teško ju je razdvojiti od terapijskog postupka
Elis) ili od procesa procene u okviru te terapije
► fizika i hemija: shvatanje čoveka kao
► vrlo je slož
složena,
ena, iako poč
počiva na malom broju
energetskog sistema principa
► fizič
fizičke nauke: princip oč
očuvanja

Šta je Frojdov doprinos kad je u Šta je Frojd nauč

naučio kod Šarkoa
pitanju nesvesno
► Šarko: leč
lečenje hipnozom
► ukazivanje na znač
značaj nesvesne motivacije ► seć
sećanja u hipnotič
hipnotičkom stanju - događaji
nisu zaboravljeni
► veliki doprinos pitanju sadrž
sadržaja i dinamike
► izostanak seć
sećanja u budnom stanju – ne
nesvesnih procesa
mogu se prizvati u svest
► sveobuhvatna analiza nesvesnih sadrž
sadržaja i ► Frojd: zabranjene želje se potiskuju,
potiskuju, ali iz
njihove uloge nesvesnog deluju izazivajuć
izazivajući uznemirenost
► kasnije: osnovne pokretač
pokretačke snage
ljudskih postupaka u nesvesnom

1
 Zašto je važan slučaj Ane O. Empirijska osnova psihoanalize
► zaključ
zaključako znač
značaju potisnutih seć
sećanja za ► inicijalnoje nastala na intuitivnoj osnovi
nastanak histerije ► empirijska osnova: podaci prikupljeni tokom
► primena novog metoda leč
lečenja terapijskog rada metodom slobodnih
asocijacija
► saglasnost ili slič
sličnost uvida različ
različitih
pacijenata je ključ
ključni element empirijske
građe psihoanalitič
psihoanalitičke teorije

Topološki model Karakteristike sistema nesvesnog

► Odsustvo protivreč
protivrečnosti
► mentalni život podeljen u tri ƒ nema dilema, negacija ili konflikata
sistema različ
različitih svojstava i
► Primarni proces
funkcija
ƒ moguć
mogućnost pomeranja i saž
sažimanja
► objaš
objašnjenje principa po kojima
► Bezvremenost
element sadrž
sadržan u nesvesnom
ƒ ne stoji ni u kakvom odnosu sa vremenom
postaje pristupač
pristupačan svesti
► Zamena realnosti psihič
psihičkom realnoš
realnošću
ƒ nedostupna su mu pravila spoljaš
spoljašnjeg okruž
okruženja

Šta se nalazi u nesvesnom Šta “radi” nesvesno

► Nesvesno je veoma aktivno
► Nesvesno je najznač
najznačajnije
► instinktiiz nesvesnog konstantno
► zabranjene želje u pozadini slika
tež
teže da postanu svesni
nesvesnog
► mnogi uspevaju, ali preruš
prerušeni
► filogenetska zaostavš
zaostavština - deo
► i ako ne uspevaju, motiviš
motivišu
nesvesnih sadrž
sadržaja
ponaš
ponašanje

2
 Predsvesno Svesno
► seć
sećanja, opaž
opažaji i misli koje nisu svesne u ► predstavlja veoma mali deo mišmišljenja,
datom trenutku ali koje se mogu lako dozvati opaž
opažaja i pamć
pamćenja
u svest ► upravlja ponaš
ponašanjem ljudi u
► Sadrž
Sadržaj potič
potiče iz dva izvora: svakodnevnom trudu da se izbegnu
ƒ svesna percepcija - ideje koje lako mogu da se neprijatnosti i priuš
priušti zadovoljstvo
prebacuju iz svesnog u predsvesno ► Sadrž
Sadržaj potič
potiče iz dva izvora:
ƒ nesvesno - ideje mogu promać
promaći poč
početnoj ƒ perceptualnog svesnog
cenzuri i dospeti u predsvesno, finalna cenzura ih ƒ predsvesnog
gura natrag ili propuš
propušta u svesno

Id
► biološ
biološki, instinktivni,
instinktivni, nasleđeni
nasleđeni primitivni
deo lič
ličnosti
► rezervoar celokupne psihič
psihičke energije
► zamiš
zamišljeno = stvarno
Strukturalna teorija ► princip zadovoljstva (sada i ovde)
► procesi:
Struktura psihič
psihičkog aparata ƒ Refleksi
ƒ Primarni proces;
proces;
► idse ne razvija
► odsustvo protivreč
protivrečnosti

Ego Kako se razvija ego

► razvija se iz ida, svoju snagu i energiju ► diferencira se iz ida kada beba učuči da
crpi iz ida,
ida, cilj mu je da zadovolji potrebe razdvaja sebe od spoljaš
spoljašnjeg sveta
ida
► putem identifikacije dete inkorporiš
inkorporiše u
► princip realnosti (po potrebi odlaganje
zadovoljstva, preusmeravanje, opaž opažanje ego objekat zadovoljstva
objekata kojima se potreba mož može ► direktan i neposredan oblik identifikacije
zadovoljiti...) ƒ prosta introjekcija roditeljskih ponaš
ponašanja i
► sekundarni procesi (opaž
(opažanje, pamć
pamćenje, stavova
miš
mišljenje, voljna motorika)
► izvrš
izvršni organ ličličnosti, odluke mož
može
donositi na svakom od tri nivoa

3
 Superego Kako se razvija superego
► sadrž
sadrži socijalno usvojene standarde o ► pravila ponaš
ponašanja koja prenose roditelji
prihvatljivom načnačinu zadovoljenja impulsa ► zaš
zašto dete prihvata roditeljske norme?
ida
► Edipov kompleks – faza intenziviranja
► moralni deo ličličnosti identifikacije sa roditeljima da bi se
► izrasta iz ega i nema sopstvenu energiju kompenzovao gubitak
► Savest: šta se sme (ili mora) a šta ne sme ► superego kao prenosilac vrednosti sa
raditi. generacije na generaciju
► Ego ideal: ciljevi koje osoba pokuš
pokušava da ► duboka veza sa idom - delimič
delimično nesvesna
ostvari instanca lič
ličnosti

Internalizacija i šta još

još radi superego Ego – sluga tri gospodara

► roditeljska pravila postaju lič

lična ► Ego pod pritiskom
pravila ponaš
ponašanja suprotstavljenih snaga Realnost

► treba da zadovolji tri

► samonagrađivanje (ponos) i
“gospodara”
gospodara”
samokaž
samokažnjavanje (krivica,
► individualne razlike – Ego
inferiornost)
id, ego i superego
► tež
teži da blokira želje ida Id Superego
► odnos strukturalne
teorije i topološ
topološkog
modela

Osnovi teorije motivacije

► osnov motivacije: redukcija tenzije
Dinamika ličnosti ► poreklo psihič
psihičke energije: nagoni
► elementi nagona:
ƒ potreba
ƒ želja
► hidraulič
hidraulički model motivacije
► stalno delovanje instinkata - stalno
postojanje tenzije

4
 Kateksa i koriš ćenje energije Pribavljanje psihič
psihičke energije od
ida
► psihič
psihička energija: generiš
generiš e se stalno, ► dva nač
načina ulaganja energije od strane
u određenom trenutku ogranič
ograničena ega:
► “takmič
takmičenje”
enje” za psihič
psihičku energiju ƒ ego katekse
► na poč
početku id raspolaž
raspolaže svom ƒ antikateksa – ulaganje energije u
energijom spreč
sprečavanje ispoljavanja katekse
(iracionalne ili nemoralne)
► kateksa: ulaganje energije nagona u
► superego – pribavlja energiju od ida,
aktivnost, objekat, predstavu
poč
počiva na id kateksama (ulaganjima) u
roditelje, identifikaciji

Nagoni (instinkti) – instinkti života Manifestacije Erosa

► instinkti života – Eros (služ
(služe opstanku)
► narcizam (primarni i sekundarni) –
► seksualni instinkt – Frojdovo proš
proš irenje
osoba investira libido u sebe
koncepta seksualnosti; libido
► ljubav (libido investiran u drugu
► erogene zone
osobu)
► nač
način dostizanja cilja varijabilan
► fleksibilnost seksualnog objekta
► sadizam i mazohizam – isprepleteni
mnoga ponaš
ponaš anja teš
teš ko prepoznati kao sa instinktima života, ali zasić
zasićeni i
seksualna psihič
psihičkom energijom instinkta smrti

Instinkt smrti (Tanatos) Kritike koncepcije instinkta smrti

prvobitno shvatanje: novije shvatanje:
agresija posledica agresija ► Fenihel: pojam instinkta smrti
prepreka u posledica nesaglasan sa samim pojmom instinkta
instinkta smrti ► Wolman:
zadovoljenju
(njegovog
potreba blokiranja) ƒ stanje smrti nije stanje neorganske
materije
ƒ ni tenzije ni ravnotež
ravnoteže nema ako
► fleksibilnostobjekta i transformacije nema života
► objaš
objaš njavapotrebu ljudi da postave
barijere kako bi kontrolisali agresiju

5
 Odnos libida i energije instinkta
smrti u ponaš
ponaš anju
► uobič
uobičajeno: oslobađaju
oslobađaju se u odvojenim
aktivnostima Frojd-Abrahamova teorija
► ambivalencija: postoje paralelno,
paralelno, oslobađa
prvo jedan, pa onda drugi
oslobađa se
psihoseksualnog razvitka
► sadizam i mazohizam: stapanje, zajednič
zajedničko
energizovanje aktivnosti

► pomeranje energije, zamenski objekti – važ

važno za
oblikovanje osobina, stavova, interesovanja...

Zač
Začeci teorije razvoja: teorija
teorija Osnovi teorije psihoseksualnog
zavođenja razvoja
► centralno: shvatanje da postoji seksualni
prvo: teorija o odbacio teoriju nagon kod dece
zavođenju kao zavođenja, otkrio moć ► erogene zone – centri seksualnog
uzroku simptoma nesvesne fantazije zadovoljstva u pregenitalnim stadijumima
► Razvoj individue zavisi od:
ƒ urođenih instinktivnih snaga
► zapaž
zapažanje: seksualnost neurotič
neurotičara zadrž
zadržala
deč
dečije odlike ƒ biološ
biološ ki determinisanih razvojnih
stadijuma
► razvio ideju o znač
značaju deč
dečije seksualnosti ƒ sredinskih uticaja

Fiksacije, regresije i karakter Prva godina: oralna faza

► prva godina: erogena zona -
► fiksacije: oblikovanje karaktera usta, usne, zona oko usana;
usana;
(pomeranjem) i pravac regresije objekat – majč
majčine dojke,
► karakter: ukazuje na permanentnije i flaš
flaš ica; aktivnost – sisanje
konzistentnije slož
složajeve vidljivog i (autoerotske aktivnosti)
prikrivenog ponaš
ponaš anja ► kateksa za majku – prvi
► kateksič
kateksički i antikateksič
antikateksički oblik objekt ljubavi
postupanja sa instinktivnim impulsima ► dve suprotne tendencije:
oralno-
oralno-pasivna (introjekcija)
i oralno-
oralno-agresivna
(projekcija)

6
 Oralni karakter Druga godina: analna faza
► fiksacija na oralno-
oralno-pasivnom stadijumu – ► erogena zona: anus;
anus; aktivnosti:
uzroci izbacivanje i zadrž
zadržavanje fecesa
► oralno pasivni karakter: zavisnost, ► toalet trening
pasivnost, optimizam, lakovernost, oralne ► analno-
analno-ekspulzivni stadijum:
navike protivljenje toalet treningu
► oralno agresivni karakter: depresivne i izraž
izražava se agresivnim
ponaš
ponaš anjem (praž
(pražnjenje)
agresivne tendencije (pesimizam, sarkazam,
► analno-
analno-retentivni stadijum:
cinizam, sklonost projekciji)
feces kao deo tela; prototip
► zajednič
zajedničke karakteristike oralnog imovine; zadrž
zadržavanje; analna
karaktera: uzimač
uzimači, samocentrirani než
nežnost

Analni karakter Falusna faza i Edipov kompleks

► Fiksacija: usled neadekvatnih postupaka roditelja
pri toalet treningu ► teorija biseksualnosti – nema oš
oš tre
► formiranje obrasca indiskriminativnog praž
pražnjenja: granice među polovima,
polovima, muš
muš ke i ženske
analno-
analno-sadistič
sadistički karakter – destruktivnost, karakteristike su izmeš
izmeš ane
neurednost, sklonost metaforič
metaforičkom ili stvarnom
prljanju ► razlike među polovima ne postoje sve do
► formiranje obrasca falusne faze
zadrž
zadržavanja: analno-
analno- ► erogena zona: genitalije;
genitalije; aktivnost:
retentivni karakter – masturbacija
tvrdoglav, š krt, ► deč
dečje teorije o rađanju
opsesivno uredan;
skupljanje, čuvanje

Muš
Muš ki Edipov kompleks Ženski Edipov kompleks
► uživanje u penisu poč
počinje da se vezuje ► falusna faza poč
počinje isto kao kod deč
dečaka
za spoljne objekte ► razlike u genitalijama – zavist zbog penisa
► osnovni oblik: zaljubljenost u majku,
► promena objekta ljubavi
rivalitet prema ocu
► moguć
mogućnosti:
► negativni ili invertovani oblik
ƒ odustajanje od seksualnosti
► ambivalencija prema ocu ostaje trajno
u nesvesnom ƒ kompleks muš
muš kosti
► kastracioni strah – motiv za razreš
razreš enje ƒ put koji utire put zdravoj femininosti
► posledica: identifikacija i formiranje ► majka nije moć
moćan rival, nema pretnje za
superega (znač
(značaj pojma edipovog razreš
razreš enje
kompleksa) ► motiv: strah od gubitka majč
majčine ljubavi

7
 Razlike edipalne situacije kod Falusni karakter
devojč
devojčica i deč
dečaka ► muš
muš ki falusni karakter – snaž
snažni
narcizam, seksualna osvajanja,
► objekat ljubavi – kod deč
dečaka se teš
teš koć
koće u uspostavljanju
intenzivira, a devojč
devojčica potiskuje čitav zrelih odnosa, samouverenost,
preedipalni razvoj hvalisavost, agresivnost
► ženski falusni karakter –
► rivalitet: kod deč
dečaka se oseć
osećanja lakš
lakš e kastracioni kompleks i želja da
dele na dva objekta se osveti muš
muš karcima:
► zbog preedipalne ljubavi prema majci, promiskuitetno ponaš
ponaš anje,
biseksualnost je izraž
izraženija kod žena nego zavođenje,
zavođenje, ekstremna
kod muš
muš karaca ženstvenost i narcizam; možmože
biti i frigidnost i dr.

Period latencije Genitalni stadijum

► zatiš
zatiš jenakon edipalnog konflikta (oko ► poč
počinje sa pubertetom, telo postaje
š este godine do puberteta) fiziološ
fiziološ ki zrelo
► dolazi do internalizovanja ► ako nije bilo već
većih fiksacija (koje su
roditeljskih zabrana, te do redovna pojava u razvoju), polako se
odustaje od narcistič
narcističke seksualnosti
sublimacije seksualnih i agresivnih
► genitalije postaju dominantna erogena
impulsa
zona
► deseksualizacija ljubavi prema
► ostvarenje normalnih heteroseksualnih
roditeljima odnosa

Zašto se javlja i kako nastaje

anksioznost
Prvobitno shvatanje:
ANKSIOZNOST I nastaje usled blokiranja
direktnog ispoljavanja
ODGOVORI EGA energije libida

Kasnije:
Odbrambeni mehanizmi ega upozoravajući signal za ego
► Ego proizvodi i oseć
oseća anksioznost zbog
svoje zavisnosti od ida
ida, superega
superega i
spoljaš
spoljašnje
nje realnosti
realnosti

8
 Realistička anksioznost Neurotska anksioznost
► nastaje usled pretnje od neke potencijalne ► nesvesna zebnja da će id izbeć
izbeći kontroli
spoljaš
spoljašnje opasnosti ega
► potič
potiče od zavisnosti ega od spoljaš
spoljašnje ► osnova
osnova u stvarnosti:
stvarnosti: kaž
kažnjavanje
realnosti impulsivnog ponaš
ponašanja
► najosnovnija,
najosnovnija, ukorenjena u objektivnoj ► ono što mož
može dovesti do opasnosti potič
potiče
stvarnosti iznutra
► kako se izlazi na kraj sa njom?
ƒ izbeć
zbeći situaciju ili pobeć
pobeći iz situacije koja je tež
teže se osloboditi i izbeć
izbeći neurotsku
proizvodi anksioznost

Moralna anksioznost Kakvu ulogu ima anksioznost?

► proistič
proističe iz konflikta između ega i
superega ► služ
služi
kao mehanizam očočuvanja ega -
► pojavljuje se kada čovek prekrš
prekrši (ili je u upozorava ga na opasnost
iskuš
iskušenju da prekrš
prekrši) sopstvene
sopstvene moralne ƒ samoreguliš
samoregulišuća je - ubrzava represiju
norme koja povratno redukuje neprijatnost
anksioznosti
► subjektivno:
ubjektivno: u obliku krivice ili stida
► izvor je internalan,
internalan, pa je teš
teško nositi se sa
njom

MEHANIZMI ODBRANE Represija (potiskivanje)

► taktike kojima se služ
služi ego da bi se nosio ƒ Spreč
prečava da neprikladni impulsi ili
sa anksioznoš
anksioznošću neprijatne misli prodru u svest, ili da
seć
sećanja na neprijatne događaje dopru do
► zajednič
zajedničke karakteristike:
svesti
1) deluju nesvesno
► zavisnost sadrž
sadržaja potisnutog od kulture i
2) falsifikuju stvarnost individualne istorije
u svakoj razvojnoj fazi javljaju se ► prethodnik svih mehanizama odbrane,
određene odbrane centralni mehanizam
veza sa etiologijom psihopatološ
psihopatoloških ► šta se deš
dešava sa potisnutim impulsom?
simptoma

9
 Poricanje ili negiranje
ƒ Sastoji se u poricanju da se zastraš
zastrašujuć
ujući
događaj uopš
uopšte odigrava ili da se odigrao
ƒ javlja se kao odbrana od snaž
snažne
anksioznosti koju pobuđuje neka situacija
ƒ pretnja često nema unutraš
unutrašnji izvor
► poricanje problema ili poricanje težtežine,
znač
značaja problema
► jedna od najprimitivnijih odbrana
Projekcija
ƒ Pripisivanje atributa vlastitih oseć
osećanja i
želja drugoj osobi jer ego nije u stanju da
preuzme odgovornost za njih
► neš
nešto razrađeniji mehanizam odbrane
► pomaž
omaže da impulsi ida ipak izađu na
videlo u nekoj formi, deo energije koja se
koristi za potiskivanje impulsa se
oslobađa
► Paranoja – ekstremni vid projekcije

Racionalizacija Intelektualizacija
ƒ Nalaž
Nalaženje razumnih objaš
objašnjenja da bi se ƒ obilno koriš
korišćenje
enje intelektualnih procesa da
prikrili od sebe i drugih stvarni motivi bi se izbegli
izbegli afektivni dož
doživljaji i izraž
izražavanja
ponaš
ponašanja
Čuva samopoš
samopoštovanje (umanjivanje ►osoba se fokusira na činjenice, analizu
neuspeha, uveć
uvećavanje uspeha) uzroka i sl. odvajajuć
odvajajući se na taj nač
način od
Racionalizacijom se mož
može opravdati emocionalnog sadrž
sadržaja događaja
neprihvatljivo ponaš
ponašanje, mogu se nać
naći ►mož
može biti izraz napora da se sač
sačuva
izgovori za neuspehe kontakt sa realnoš
realnošću

Izolacija Reaktivna formacija

ƒ potiskivanje emocionalne povezanosti sa ƒ Podrazumeva potiskivanje neprihvatljivog
događajem oseć
osećanja i njegovo pretvaranje u
► mehanizam koji neprijatan događaj čini suprotnost
izolovanim u nesvesnom time što stvara ƒ Oseć
Osećanja i akcije koje proizilaze iz
period afektivnog pomrač
pomračenja neposredno reakcione formacije su često preterana,
nakon iskustva uporna
► ne socijalna izolacija, ali često manjak ƒ Frojd: kako identifikovati reaktivna
objektnih odnosa ponaš
ponašanja
ƒ opsesivne neuroze

10
 Regresija Pomeranje, premeštanje
ƒ Predstavlja odustajanje od zrelih metoda ƒ preusmeravanje impulsa sa jedne mete
reš
rešavanja problema i preuzimanje onih na drugu, kada bi usmeravanje i
karakteristič
karakterističnih za neki prevaziđeni stadijum ispoljavanje prema pravoj meti
razvoja predstavljalo pretnju
ƒ Reprezentuje nač
način odnosa prema svetu koji ► Ana Frojd: okretanje protiv sebe ili
je nekada bio efikasan prema sebi kao forma pomeranja
ƒ Fiksacije određuju pravce regresije (depresivni poremeć
poremećaji)

Sublimacija Identifikacija
ƒ Transformacija sirove energije nagona u Pokuš
ƒ Pokušaj da kroz poistoveć
poistovećivanje sa
druš
društveno prihvatljive ambicije i aktivnosti nekim ili nastojanje da mu postanemo
► kultura i umetnost kao posledica sublimacije slič
slični redukujemo anksioznost
► specifič
specifičnost: istinska reš
rešenja sukoba ida i ► Razvojni mehanizam i mehanizam
ega mogu se pojaviti paralelno sa odbrane
uvaž
uvažavanjem libidnog cilja ► identifikacija sa agresorom
► najoč
najočiglednije se ogleda u stvaralaš
stvaralaštvu, ali ► identifikacija sa grupom
suptilnije u različ
različitim ljudskim odnosima ► altruistič
altruističko zalaganje za prvobitni objekt
► odraž
rivaliteta
odražava zrelost i normalnost

Poništavanje

ƒ Pokuš
Pokušaj da se neki loš
loš postupak na neki
nač
način "povuč
"povuče“, poniš
poništi, nadomesti nekim
novim gestom, nekim suprotnim akcijama
► U osnovi je oseć
osećanje krivice i nastojanje da
se ono redukuje
► opsesivno-
opsesivno-kompulzivne radnje kao oblik
poniš
poništavanja nekih neprihvatljivih radnji ili
impulsa

11