Sv. Nikodim Svetogorac i Sv.

Makarije Korintski

Dušekorisna knjiga o čestom pričešćivanju Svetim Hristovim Tajnama

 
Sadrzaj:

GLAVA 1 O tome da je pravoslavnim hriscanima neophodno cesto pricescivanje

Bozanskim Telom i Krvlju nasega Gospoda

GLAVA 2 O tome da je korisno i spasonosno cesto Pricescivanje Svetim Tajnama

GLAVA 3 O tome da ako neko dugo ceka da se pricesti cini sebi veliku stetu
 
ODGOVORI NA PRIGOVORE
protiv neprestanog Pricescivanja Svetim Hristovim Tajnama

PRIGOVOR 1 Postoje neki ljudi sa velikim strahopostovanjem, koji ne poznajuci

Pismo, kada vide nekog hriscanina da se cesto pricescuje pocinju da ga ukoravaju,
govoreci da samo svestenici mogu to da rade. I ako ti hoces da se cesto pricescujes
onda i ti postani svestenik.
PRIGOVOR 2 Neki prigovaraju govoreci da se treba pricescivati jednom u cetrdeset
dana i ne cesce od toga
PRIGOVOR 3 Neki ljudi prigovarajuci govore da je cilj s kojim Sveti Oci poucavaju
neprestanom Pricescivanju taj da se potpuno ne udaljimo od Prisajedinjenja
Bozanskim Tajnama. Ako se neko sa velikim strahom i sa strahopostovanjem retko
pricescuje i sa velikim strahopostovanjem pristupa Tajnama, onda se on dostojno
pricescuje
PRIGOVOR 4 Neki kazu da su se prepodobna Marija i mnogi drugi pustinjaci i
podviznici pricestili samo jednom u toku celog svog zivota i to im nije smetalo da
postanu sveti
PRIGOVOR 5 Neki prigovaraju govoreci da je Sveto Pricesce strasna stvar, i zato se
od ljudi koji se pricescuju zahteva sveti zivot, savrsen i angelski
PRIGOVOR 6 Neki po pitanju Bozanskog Pricesca navode Pricu: “Kad nadjes med,
jedi koliko ti je dosta da ne bi najedavsi ga se izbljuvao ga” (Price 25, 16).
PRIGOVOR 7 Neki strahujuci od ateizma nazivaju jeres to kada se neko neprekidno
pricescuje. Oni kazu da su oni koji primaju Krstenje van crkvenog Predanja jeretici,
kao i oni koji se neprekidno pricescuju
PRIGOVOR 8 Neki prigovaraju i govore: “Zar ti koji se cesto pricescuju nemaju
strasti crevougadjanja, sujete, smeha, praznoslovlja i mnoga druga slicna? Kako se
oni bez obzira na sve to cesto pricescuju?”
PRIGOVOR 9 U to vreme se pricescivala vecina naroda, a manjina nije. Zato su
bozanski oci i ukoravali manjinu da ne bi sablaznjavala vecinu. Medjutim danas kada
se ne pricescuje vecina, sem nekih malobrojnih, ne treba da se pricescuju ni ti
malobrojni da se ne bi pravili izgredi u crkvi i da se mnogi ne bi sablaznili
PRIGOVOR 10 Neki kazu da postoji pravilo koje je zapisano u Casoslavu po kome
hriscani treba da se pricescuju tri puta godisnje
PRIGOVOR 11 Mnogi prigovaraju govoreci da praksa Pricescivanja nije dogmat
vere koji bi obavezno trebalo postovati
PRIGOVOR 12 Neki se sablaznjavaju od toga sto ne mogu da nas ubede svojim
recima (imajuci u vidu da postoji zabrana na neprestano Pricescivanje), i u svoju
odbranu navode tri zakljucka: prvo, govore, kanone i zapovesti drze arhijereji; drugo
mi ne treba da ispitujemo to sto nam govore arhijereji, vec treba samo prostodusno
da ih slusamo; i trece navode apostolsku izreku “povinujte se uciteljima vasim i
budite pokorni” (Jevr. 13, 17).
PRIGOVOR 13 Neki kazu: “Evo, mi ispunjavamo zapovest Gospodnju –
pricescujemo se dva ili tri puta godisnje, i to je dovoljno za nase opravdanje [na
Strasnom Sudu]”
EPILOG
 
GLAVA 1

O tome da je pravoslavnim hriscanima neophodno cesto pricescivanje Bozanskim Telom i

Krvlju nasega Gospoda
Svim hriscanima se zapoveda da se cesto pricescuju, i to kao prvo prema
Vladcanskim zapovestima Gospoda nasega Isusa Hrista, a kao drugo u Delima i
Pravilima svetih Apostola, svetih Sabora, a takodje i svedocanstvima boznaskih
Otaca, a trece samim recima, cinom i svestenosluzenjem Svete Liturgije, i konacno
cetvrto samim Svetim Pricescem.
1. Gospod nas Isus Hristos nam je pre svega ostavio Tajnu Pricesca, rekavsi: “Hljeb
koji cu Ja dati Tijelo je Moje, koje cu dati za zivot svijeta” (Jn.6, 51). To jest hrana koju
Ja zelim da vam dam, - to je Telo Moje, koje Ja zelim da dam za zivot celog sveta. To
znaci da je Bozansko Pricesce za vernike neophodan sastavni deo duhovnog zivota
po Hristu. i posto taj duhovni zivot u Hristu ne treba da se gasi i prekida (kako kaze
Apostol, duha ne gasite (1Tes. 5, 19)), vec treba da bude odlucan i neprekidan, da zivi
ne bi ziveli za sebe, vec za Onoga Koji je za njih Umro i Vaskrsao (po tom istom
Apostolu [1]), to jest da zivi vernici vise ne bi ziveli sopstevnim i telesnim zivotom,
vec zivotom Hrista, Koji je za nas umro i vaskrsao – uz neophodnost se zahteva da
bude neprekidno i to sto njega cini, to jest Bozansko Pricesce.
I na drugom mestu Gospod zapoveda: “Zaista, zaista vam kazem: ako ne jedete
Tijela Sina Covjecijega i ne pijete Krvi Njegove, necete imati zivota u sebi” (Jn.6, 53).
Iz ovih reci sledi da je Bozansko Pricesce neophodno za hriscane isto toliko koliko im
je potrebno i sveto Krstenje, posto je tu istu dvostruku zapovest koju je rekao za
Krstenje rekao i za Bozansko Pricesce. On je o svetom Krstenju rekao: “Zaista, zaista
ti kazem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moze uci u Carstvo Bozije” (Jn. 3, 5).
I o Bozanskom Pricescu govori slicno: “Zaista, zaista vam kazem: ako ne jedete Tijela
Sina Covjecijega i ne pijete Krvi Njegove, necete imati zivota u sebi”. Dakle, kako
niko bez Krstenja ne moze ziveti duhovnim zivotom niti se spasti, tako niko ne moze
da zivi ni bez Bozanskog Pricesca. Medjutim, posto se te dve Tajne razlikuju po tome
sto se Krstenje vrsi samo jednom, a Bozansko Pricesce neprekidno i svakodnevno,
odatle proizilazi da za Bozansko Pricesce postoje dve neophodne stvari: prvo, treba
se pricescivati, a drugo, treba se neprekidno pricescivati.
Pored toga, kada je Gospod predavao tu Tajnu Svojim ucenicima, On im nije rekao u
obliku saveta: “Ko hoce neka jede Moje Telo, i ko hoce neka pije Moju Krv”, vec je On
rekao: “Ako neko hoce da ide za Mnom” (Mt. 16:24) i “ako hoces da budes savrsen”
(Mt. 19, 21). Ali je zapovednicki uzviknuo: “Uzmite, jedite, ovo je Tijelo Moje”, i
“pijte iz nje svi, ovo je Krv Moja” (pogl.Mt.26, 26-28). To jest vi neprekidno treba da
jedete Moje Telo i obavezni ste da pijete Moju Krv. i ponovo govori: “Ovo cinite u
Moj spomen” (Lk.22:19). To jest tu Tajnu. Ja vam je predajem i to ne da se ona vrsi
samo jednom, dvaput, ili triput, vec svakodnevno (kako to objasnjava bozanstveni
Zlatoust) u spomen na Moja Stradanja, Moju Smrt i ceo Moj domostroj spasenja. Te
Gospodnje Reci jasno odredjuju dva neophodna [momenta] u Pricescivanju: jedan je
sadrzan u obaveznoj zapovesti, a drugi – u postojanosti, na koju ukazuje rec “cinite”,
sto razumljivo oznacava da nam se ne zapoveda da se prosto samo pricescujemo, vec
i da to cinimo neprestano. Dakle svako sada vidi da pravoslavnom hriscaninu nije
dozvoljeno da narusi tu zapovest, bez obzira koji cin poseduje, vec to predstavlja
njegov dug i obavezu koju treba neprekidno da ispunjava kao Vladikine zapovesti i
postavke.
2. Bozanstveni apostoli su se sledeci tu neprekidnu zapovest naseg Gospoda, u
pocetku propovedi Jevandjelja, pri prvom pogodnom trenutku, skupljali sa svima
vernima na tajnom mestu radi zastite od Judeja (Jn.20:19), poucavali hriscane, molili
se, i vrseci Tajnu, i sami se pricescivali, kako o tome svedoci sv.Luka u “Delima
apostolskim”, gde kaze da su se tri hiljade ljudi koji su poverovali u Hrista na dan
Pedesetnice i krstili, bili sa apostolima, kako bi slusali njihovo ucenje i imali koristi
moleci se sa njima i pricescujuci Precistim Tajnama, da bi se osvecivali i bolje utvrdili
u Hristovoj veri.
“I ostase jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u
molitvama” (Dela 2:42).
I da bi se sacuvalo to neophodno predanje Gospoda od strane buducih hriscana i da
se vremenom ne bi zaboravilo to sto su apostoli tada radili, oni su i napisali u svojim
8-om i 9-om Pravilu zapovedajuci sa strogim proveravanjem i kaznom odlucenja da
niko ne ostane bez pricesca Bozanskim Tajnama, kada se sluzi Sveta Liturgija.
“Ako se episkop, ili prezviter, ili djakon, ili neko od svestenstva pri vrsenju
prinosenja ne pricesti onda je to trebalo da obrazlozi, i ako je taj razlog blagosloven,
bivalo bi mu oprosteno. A ako ne obrazlozi uzrok neka bude odlucen od opstenja sa
Crkvom, nanoseci tako svojom krivicom stetu narodu, koji bi sa podozrenjem gledao
na onoga koji vrsi prinosenje, a pritom to cini nepravilno” [2]. To jest ako se neko ne
pricescuje kada se sluzi Sveta Liturgija, neka kaze razlog zbog cega se ne pricescuje, i
ako se on moze uvaziti, onda mu je oprosteno, a ako on ne kaze razlog onda treba da
bude odlucen.
A u 9-om pravilu oni kazu: “Svi verni koji ulaze u Crkvu i slusaju Pismo, ali ne ostaju
do kraja na molitvi i Svetom Pricescu, cine sablazan i treba ih odluciti od opstenja sa
Crkvom” [3]. To jest ti verujuci koji dolaze u Crkvu i slusaju Pismo, ali ne ostaju na
molitvi i Svetom Pricescu treba da budu odluceni od Crkve, jer cine sablazan.
Objasnjavajuci ovo pravilo, Valsamon kaze: “Naznacenje ovog pravila je veoma
strogo, jer ono odlucuje one koji dolaze u Crkvu i ne ostaju do kraja i ne pricescuju
se”. I drugi kanoni na slican nacin zapovedaju da svi ljudi budu spremni i dostojni
Pricesca.
Antiohijski sabor je sledeci svetim apostolima, prvo potvrdio njihovo gorenavedeno
pravilo, a zatim dodao: “Svi koji dolaze u Crkvu i slusaju Sveto Pismo, ali zbog
nekog izbegavanja reda ne ucestvuju u molitvi s narodom ili se odvracaju od Pricesca
Svetom Evharistijom, da budu odluceni od Crkve dotle dok se ne ispovede i ne
pokazu plodove pokajanja i zamole za oprostaj, i na taj nacin dobiju mogucnost
ponovnog pricescivanja” [4]. To jest svi ti koji dolaze u Crkvu i slusaju Sveto Pismo,
ali se ne mole sa ostalim narodom ili odbijaju Bozansko Pricesce, treba da se odluce
dotle dok se ne ispovede i ne pokazu plodove pokajanja i dok ne zamole za oprostaj,
posle cega im moze biti oprosteno.
Dakle, vidite braco moja, da svi hriscani podlezu bezuslovnom odlucenju i treba da
se cesto prucescuju i to na svakoj Liturgiji, da ne bi bili odluceni ni od strane apostola
ni od strane Svetog Sabora.
3. Ako pazljivo razmotrimo Bozanstvenu i Svetu Liturgiju, uvidecemo da od pocetka
do kraja ona ima cilj koji ukazuje na Pricesce okupljenih verujucih hriscana, jer na to
ukazuju i molitve koje svestenik cita tajno, i vozglasi, i sve reci i svestenodejstva, i cin
koji se desava na njoj. U molitvi koja se naziva molitva vernih je napisano: “Daj im
(to jest vernim), koji Ti uvek sluze sa ljubavlju i strahom, da se neosudjeno pricescuju
Svetim Tvojim Tajnama”. U molitvi koja zatim sledi posle vrsenja Tajni [5], je
napisano: “Neka im Pricesce bude na trezvenost duse i ostavljenje grehova” to jest da
ti Sveti Darovi budu onim vernima koji se pricescuju na ociscenje duse i oprostaj
grehova. U molitvi koja se cita pred Pricesce se kaze: “I udostoj dati nam Tvojom
rukom Precisto Telo Tvoje i casnu Krv, i nama svim ljudima” to jest udostoj nas
Gospode dati nam Svojom krepkom Rukom Tvoje Sveto Telo i casnu Krv i preko nas
predaj Ga i svom narodu Tvome.
To se vidi i iz vozglasa kada svestenik poziva narod kao od Samog Gospoda:
“Primite, jedite ovo je Telo Moje” i “pijte iz nje svi ovo je Krv Moja”. I kada drzeci u
svojim rukama svetu Casu sa zivotvornim Telom i Krvlju, izlazi iz oltara i pokazuje
je narodu, tada ga poziva na Bozansko Pricesce i glasno izgovara: “Sa strahom
Bozijim, verom i ljubavlju [6] pristupite”. To jest pridjite sa strahom Bozijim, verom i
ljubavlju da se pricestite Bozanskim Tajnama. Posle Pricesca svestenik i narod
zahvaljuje Bogu za tu veliku blagodat, koje su se udostojili. Narod zahvaljuje: “Neka
se nasa usta ispune hvalom Tvojom Gospode, jer si nas udostojio da se pricestimo
Svetim, Tvojim, Boznaskim, besmrtnim i zivotvornim Tajnama”, sto znaci: “O
Gospode, neka se nasa usta ispune slavoslovljem Tebe, jer si nas udostojio da se
pricestimo Svetim i besmrtnim Tvojim Tajnama”. A svestenik govori: “Primivsi
Bozanske, Svete, Preciste i zivotvorne Tajne dostojno zahvalimo Gospodu”, sto znaci:
“Braco, ukoliko smo se sa cistom savescu pricestili Svetim i zivotvornim Tajnama,
hajde da zajedno zahvalimo Gospodu”.
Ali i Heruvimska pesma, koju peva narod, ako se neko zamisli, je priprema za
Pricesce, jer ona kaze: “Svi mi koji tajno predstavljamo mnogooke heruvime i
pevamo Trisvetu pesmu Zivotvornoj Trojici, ocistimo nas um od svake brige i nevolja
ovoga sveta, jer treba da primimo u nasu dusu i sjedinimo se sa Carem svega sto
postoji, Koga nevidljivo okruzuju cinovi nebeskih Angela”. Isto oznacava i molitva
Gospodnja, koja se izgovara posle predlozenih Tajni, jer u njoj hriscani mole Boga i
Oca da im da nasusni hleb, koji je u stvari Sveto Pricesce.
Pa i sam naziv Liturgije – “Opstenje” i “Saborovanje” kako se ona prvenstveno
naziva, pobudjuje u nekom smislu na neophodnost cestog Pricescivanja. Jer
“Opstenje” i “Saborovanje” znaci da se posredstvom Pricesca Telom i Krvlju
Hristovom svi verni okupljaju, opste i sjedinjuju sa Hristom, i cine sa Njim jedno telo
i jedan duh.
Dakle, na osnovu svetog cina Bozanske Liturgije molim vas braco moja recite mi sa
strahom Bozijim i osluskujuci savest vase duse, nije li ocigledno da oni hriscvani koji
dolaze na Liturgiju treba cesto da se pricescuju? Nemaju li oni obavezu da to cine da
bi Liturgija zaista bila sabor i trpeza, i da oni ne bi prestupili ono u sta veruju i sta
ispovedaju? A ako se oni ne pricescuju, kako sami priznaju, bojim se da onda nisu
prestupnici? I zato ne znam je li to njihov istinski cin i da li je umesno to sto ih poziva
svestenik, i druge reci i svestenodejstva i ustav, koji se odvija na Liturgiji? Zato sto
svi kao jedan odstupaju, i nema nijednog hriscanina, koji bi ih ispunjavao i poslusao
poziv svestenika ili bolje receno Boga, ali [svako] odlazi od Svetinje bez icega, ne
uzevsi je i ne prisavsi radi Pricesca.
Zato i bozanstveni Zlatoust sledeci sveta Pravila svetih Apostola i svetih Sabora, o
kojima smo ranije govorili, posebno razmisljajuci o svim tim svestenodejstvima
Bozanske Liturgije i uvidevsi da ona imaju za cilj Pricesce vernih, iznosi zakljucak da
oni koji dolaze na Liturgiju i ne pricescuju se nisu dostojni ni samog ulaska u Crkvu.
On kaze: “Vidim da se mnogi pricescuju Telom [i Krvlju] Hristovom pokrenuti pre
obicajem i zakonskim odnosima, nego razumnim rasudjivanjem. Jer kada dodje
vreme svete Cetrdesetnice, svako, bez obzira kakav on bio, to jest dostojan ili
nedostojan, se pricescuje Tajnama. Takodje svako to radi i na praznik Bogojavljenja
cak i ako mu nije vreme da se pricescuje.
Ali ni Bogojavljenje ni Cetrdesetnica ne cine ljude dostojnim Pricesca, vec ih takvim
cine iskrenost i cistota duse. S tom cistom dusom ti mozes da se pricescujes svaki put
[kada prisustvujes na Liturgiji], a bez nje se nikada ne pricescuj, jer, kaze Pavle, svaki
put kada to cinite objavljujete smrt Gospoda, to jest secate se vaseg sopstvenog
spasenja i dobrocinstva koje vam je ucinjeno.
Razmisli samo sa koliko brizljivosti su ljudi jeli od prinosenih zrtava u Starom
Zavetu. Jer sta sve samo oni nisu radili! I sta sve nisu upotrebljavali! Oni su se
neprekidno cistili. A ti, imajuci nameru da se pricestis tom Zrtvom, pred Kojom
drhte Angeli, ogranicavas ociscenje vremenskim intervalima. I kako ces stati na
Hristov Sud, ako se usudjujes da se pricescujes skvernim rukama i ustima?
Vidim da postoji velika neregularnost u tome: jer se u neko drugo vreme ne
pricescujete cak iako ste se delimicno ocistili, a kada dodje Vaskrs vi se usudjujete da
se pricescujete cak iako ste ucinili neko zlo. O loseg obicaja! O zlih predrasuda!
Uzalud se svakodnevno sluzi Liturgija, uzalud mi stojimo u oltaru – niko ne prilazi
da se pricesti. Ne govorim to da biste se vi tek tako pricescivali, vec da biste se ucinili
dostojnim.
O covece! Ti si nedostojan Pricesca? Tada si nedostojan i da slusas molitve na
Liturgiji. Ti cujes djakona koji stoji i poziva: “Vi koji ste u pokajanju svi molite Boga
da vam oprosti”. Oni ljudi koji se ne pricescuju su jos uvek u stanju kajanja. Dakle
zasto ti stojis? Ako si ti u stanju kajanja, ti ne mozes da se pricestis, jer oni koji se ne
pricescuju se nalaze medju onima koji se kaju. Radi cega djakon poziva: “Neka izadju
oni koji ne mogu da se mole Bogu”, a ti stojis bestidno? Ako ne pripadas onima koji
se kaju, vec onima koji imaju mogucnost da se priceste, kako se onda ne brines o
tome da se pricestis? Ili Pricesce ne smatras velikim darom pa Ga prenebregavas?
Zamisli se, molim te! Ovde je Carska trpeza, Angeli sluze na toj trpezi, Sam Car je
ovde prisutan a ti stojis kao besposlicar. Tebe ne brine to sto je odeca tvoje duse
necista? Ali [mozda] je cista? Tada sedi i jedi od trpeze. Hristos na svakoj Liturgiji
mora da gleda one koji sede za trpezom, sa svima razgovara i sada govori svakome
po savesti: “Prijatelji, kako vi stojite ovde, [u Crkvi], nemajuci bracnu odecu?” Zar
On nije pitao: “Zasto si ti seo za trpezu?” jer pre nego sto je i seo On mu kaze da je
nedostojan da udje jer On nije rekao “zasto si ti pored?”, vec “kako si usao?” (pogl.
Mt.22, 2-14).
Isto i danas Hristos porucuje svima nama, koji stojimo bestidno, jer svako ko se ne
pricescuje Tajnama stoji bestidno. Iz tog razloga [djakoni] udaljuju prvo one koji
prebivaju u gresima.
Jer kada Gospodin treba da sedne za trpezu, tamo ne treba da budu one sluge koje su
krive za nesto, vec treba da pobegnu od njegovog lica. To se bezuslovno desava i
ovde kada se sluzi Liturgija i kada se Agnec, Jagnje, prinosi na zrtvu. Kada cujes:
“Pomolimo se svi zajedno”, i kada vidis da se otvaraju vrata oltara, tada smatraj da
se otvara nebo i da silaze Angeli. I kao sto ovde ne treba da bude nijedan nekrsten,
tako ne treba da bude nijedan [iako i krsten] necist i porocan.
Reci mi molim te, ako je neko pozvan na gozbu, i ode tamo, opere svoje ruke, sedne i
spremi se za gozbu, a zatim ne jede – zar ne bi rastuzio onoga koji ga je pozvao? Ne
bi li bilo bolje da uopste nije dolazio? Tako i ti: dosao si na gozbu, pevao pesme sa
ostalima, ispovedao se da si dostojan (posto se nisi udaljio sa nedostojnima), kako
mozes [posle svega toga] da ostajes [na Liturgiji] i da se ne pricestis sa te Trpeze?
Ali ti kazes: “Ja sam nedostojan”. Tada si nedostojan i da ucestvujes na molitvama,
jer Sveti Duh ne silazi samo na Svete Darove vec i na te pesme. Zar nisi video kako
sluge svoje gospode prvo ciste trpezariju i sredjuju kucu, a zatim vec predlazu jelo?
To se kod nas radi posredstvom molitve, posredstvom djakonovog vozglasa: mi
cistimo Crkvu kao sundjerom, da bi Tajne bile prinesene u cistoj Crkvi, i da se ne bi
naslo nijedne mrlje, i nikakvog poroka. Neciste oci su nedostojne da vide taj prizor,
oskvernjene usi su nedostojne da slusaju [te pesme]. Jer tako zapoveda zakon: ako je
cak zivotinja zelela da se priblizi Sinajskoj gori, ona je trebalo da bude gadjanja
kamenjem. Tako su oni bili nedostojni cak da se nalaze u podnozju gore, iako su se
na kraju priblizili i videli mesto na kome se nalazio Bog. Trebalo je pribliziti se i
videti posle. A kada je Bog prisustvovao, trebalo se udaljiti”.
Tako i ti hriscanine, ako si nedostojan na kraju Liturgije da se priblizis i vidis Boga,
izadji zajedno sa oglasenima, jer [nastavlja Zlatoust] “nemas nista vise od njih. Jer to
nije jedno te isto: nikada se ne pricescivati [buduci nekrsten] i [posle Krstenja]
udostojivsi se Pricesca, sagresiti i biti nedostojan Pricesca.
Zeleo bih da vam kazem jos nesto vise i strasnije, ali da ne bi preopterecivao vas um,
dovoljno je i ovo. Jer oni koji se ovim ne urazume ne mogu se urazumiti ni vecim.
Dakle, da nase reci ne bi bile jos veci razlog vase osude, molimo vas ne da ne
dolazite, vec da ucinte sebe dostojnima prisustvujuci [na Liturgiji], i Pricesca.
Reci mi molim te, ako bi neki car naredio: “Ti koji cinis takvo zlo, ne priblizuj se
mojoj trpezi”, zar radi te casti vi ne biste pozeleli da ulozite sve moguce napore da
biste se sacuvali od tog zla? [Kada nas svestenik poziva da se pricestimo, tada nas]
Gospod priziva da se uspnemo na nebesa, na trpezu velikog i cudnog Cara, a mi
odbijamo i odugovlacimo, i ne zurimo, ne tezimo tome. I kakva nam tada ostaje nada
na spasenje? Ne mozemo da kazemo da nas sprecava bolest ili priroda, vec nas
nedostojnim cini samo nasa lenjost” [7].
Cujes, brate moj, sta kaze taj veliki ucitelj Crkve? Da su nedostojni da dodju na
Liturgiju oni koji nemajuci razloga nisu spremni da se priceste? Ali sta ti odgovaras?
Da ako tako i dalje bude vise uopste neces ici na Liturgiju.
Ne, brate moj, ne. Ni to ti nije dozvoljeno da radis, zato sto tada podlezes odlucenju,
kako odredjuje sveti i Vaseljenski V-VI Sabor, govoreci: “Ako neki episkop, ili
prezviter, ili djakon, ili bilo ko ko se ubraja u svestenstvo, ili mirjanin, nemajuci
nikakve bezuslovne potrebe ili prepreke, zbog koje bi zadugo bio odstranjen iz svoje
Crkve, vec ziveci u gradu ne dodje na Liturgiju tri nedelje (kao dana) u toku tri
sedmice tada klirik da bude izbacen iz klira, a mirjanin da bude udaljen od opstenja”
[8]. To jest, ko se nalazi u gradu i ne ode u Crkvu tri nedelje (kao dana) zaredom, ako
je on svestenik treba da bude lisen svog cina, a ako je mirjanin da bude odlucen. To
isto odredjuje i Sardikijski sveti Pomesni sabor u svom 11-om Pravilu [9].
Dakle, ti podlezes kazni odlucenja, ljubljeni, ako ne radis i jedno i drugo, to jest ako
ne ides na Liturgiju i ako se ne spremas koliko mozes za Pricesce, ukoliko nemas
nikakvih prepreka. Ne smes da narusis ni jedno ni drugo.
Jer ako ne narusavas sve to, onda u potpunosti cuvas sva svestenodejstva Bozanske
Liturgije, kako smo ranije rekli, i ne prestupas cin koji je Crkva dobila od Samog
Gospoda naseg, od apostola, od Sabora, a takodje i od Svetih. A cin je sledeci: Sveti
Hleb treba da se razdeli na svakoj Liturgiji, i ti verni koji nemaju prepreka treba da
pridju da se priceste.
Kako kaze Simeon Solunski, “Bozanska Liturgija je – sluzba, ciji je cilj svesteni cin
osvecenja Samog Presvetog Tela i Krvi Hristove, kako bi ti Darovi bili dati svim
vernima kao Pricesce. Dakle njen cilj je samo Pricesce”.
Sv. Nikolaj Kavasila, episkop Dirahijski pise: “Delo svete sluzbe Svetih Tajni – je
pretvaranje Bozanskih Darova u Bozansko Telo i Krv. Njen cilj je da verni budu
njima osveceni” [10].
Mudri Jov, o kome svedoci sv.Fotije u svojoj “Biblioteci”, u knjizi “O tajinstvima”
ovako kaze: “Cela sveta sluzba se shvata kao Pricesce Svetinjama, jer je njen cilj,
naznacenje i delo – Pricesce zivotvornim i strasnim Tajnama i Svetinjama”.
Gavrilo Filadelfijski u knizi “O Tajnama” govori da se Bozanska Liturgija sluzi iz tri
razloga. Prvo, u slavu i pohvalu Boga i Spasitelja naseg i u secanje na Njegovu Smrt i
Vaskrsenje, kako je Sam On rekao: “Ovo cinite u Moj spomen”. Drugo, radi
upokojenja i osvecenja dusa umrlih blagocestivih pravoslavnih hriscana. I trece, radi
zivih. Tako da kada se sluzi Bozanska Liturgija u slavu i pohvalu i secanje na Smrt i
Vaskrsenje Gospoda naseg, nasa braca upokojena u veri dobijaju od Boga upokojenje
i osvecenje, koliko je to moguce.
Ne znam kako mogu da se osvete zivi verni koji se ne pricescuju Bozanskim Tajnama
na Liturgiji. Sveti Kavasila kaze da se oni ne osvecuju. I poslusaj ga opet sta kaze:
“Ako su duse spremne da se priceste, a Gospod Koji sve osvecuje i sve cini, i Koji
uvek zeli da osvecuje i voli da Sebe daje svakome, sta onda moze da predstavlja
prepreku za Pricesce? Naravno, nista. Ali neko ce upitati: “Ako neko od zivih,
imajuci u dusi vrline o kojima se govorilo, ne pristupi Tajnama, hoce li on i pored
svega dobiti osvecenje [od Liturgije koja se sluzi]?” [Na takvo pitanje odgovaramo
da] to ne moze da dobije svako, vec samo onaj ko ne moze da pridje telesno, kako to
biva sa dusama umrlih. Ako neko moze, a ne pristupa Trpezi, da bi se udostojio
osvecenja od nje, takav ne dobija osvecenje – ne samo zato sto nije pristupio, vec i
zato sto nije pristupio buduci u stanju da to ucini” [11]. To jest, buduci u stanju da
podje, prenebregao je to i zato nije posao.
Saglasno tome, ne samo to sto smo dosad govorili, i sto obavezuje svakog hriscanina
koji nema nikakvih prepreka da se neprestano pricescuje, vec i to sto Bozansko
Pricesce i Prisajedinjenje samo po sebi, ako razmislimo, privlaci svakoga da se njime
neprekidno nasladjuje, jer to prosto-naprosto predstavlja sastavni deo dusevnog
zivota. Pogledajmo sada sta to znaci.
Sholasticki bogoslovi sastavnim delom nazivaju taj predmet bez koga je nemoguce
biti to sto biva. Tako je na primer disanje sastavni deo covekovog zivota, jer covek
bez njega ne moze da prezivi. Takodje je i hrana neophodna za ogranizam. I kako je
cesto disanje neophodno za zivot, a hrana za organizam, tako je i cesto Pricesce
neophodno za zivot duse i za njenu sustinu. Ili, bolje receno, Pricesce je neophodno
mnogo i neuporedivo vise.
Pozovimo sada kao svedoka Vasilija Velikog – osnove pravednih dogmata Crkve, da
bi nam on rekao: “Za vecni zivot je neophodno Prisajedinjenje Telom i Krvlju
Hristovom” [12]. I dalje: “Onaj ko se ponovo rodio Krstenjem treba da se hrani
Pricescem Bozanskih Tajni, jer nam je neophodno da se i nadalje hranimo hranom
vecnog zivota, koju nam je predao Sin Boga Zivoga” [13]. I buduci da je bio upitan od
neke zene po imenu Kesarija Patricija, on odgovara u jednom od svojih pisama:
“Prisajedinjavati se i pricescivati se svaki dan Svetim Telom i Krvlju Hristovom je
dobro i korisno, tako kako Sam Gospod jasno kaze: “Onaj koji jede Moje Telo i pije
Moju Krv ima zivot vecni”. Ko sumnja da neprekidno pricescivanje zivotom nije
nista drugo nego kao ziveti raznoliko?” [14]. To jest ziveti svim dusevnim i telesnim
snagama i osecanjima.
Monah Jov Ispovednik kaze: “Ako se govori o Svetom Pricescu, onda je pravednom i
redovnom hriscaninu dobro i prirodno da se cesto osvecuje i da pribegava toj
Svetinji, i da je zeli vise nego sto zelimo da disemo. I zato svako ima razresenje da se
neprekidno pricescuje, tako da dostojni ako je to moguce, nemaju prepreka da se
pricescuju cak i svaki dan”.
Genadije, patrijarh Konstantinopoljski, veoma mudro izlaze, koliko je za hriscanina
neophodno Sveto Pricesce, govoreci: “I sada Tajna donosi svojim pricasnicima
napredovanje zivota po Hristu. To sto cini telesno vidljivi deo Tajne [to jest hleb i
vino za telo] isto to tajanstveno i nevidljivo deluje i u dusi. Jer Telo Hristovo hrani i
ispunjava nasu dusu, slicno kao sto to cini hleb za telo. Kako se mi ponovo radjamo
primajuci Krstenje i dobijamo blagodatno bice umesto bica grehovnog, tako i kada se
hranimo Tajnom Pricesca, dobijamo prebivanje u blagodati i napredujemo u
duhovnom zivotu. Slicno tome kako prirodna telesna toplota odstranjuje njemu
svojstvenu vlaznost, ako telo ne dobija pomoc od hrane (i zato se hranom dobro cuva
telesni sastav i nadoknadjuje vlaga, koju je telo uzgubilo zbog temperature, i ljudski
zivot ne moze da se odrzi na drugi nacin ni na kratko vreme), tako i zar zlobe, koji
izjeda dusu iznutra, isusuje strahopostovanje i istisnulo bi ga u potpunosti, kada
dusa ne bi primala tu duhovnu hranu, koja se protivi otrovnoj sili zlobe i obnavlja i
vraca u nas duhovne darove Bozije.
Telo Hristovo nas s jedne strane hrani saglasno svojoj telesnoj prirodi, a s druge
strane, saglasno svojoj cistoti, ociscuje i osvecuje, budusi sjedinjeno sa Bozanskom
prirodom, dajuci nam u izobilju duhovnu hranu, i mi na taj nacin hraneci se dobro
tom hranom, ponovo zadobijamo duhovno zdravlje i cistotu, kojih smo liseni od
trenutka kusanja sa zabranjenog drveta u raju.
Izgubisvi kusanjem telesne hrane tu prvobitnu cistotu i zdravlje, neophodno bi nam
bilo zadobiti ih ponovo telesnom hranom. I logicno je slicno isceljivati slicnim, a
suprotno – suprotnim. Jer su obe te hrane telesne – jedna koja nas je u pocetku
upropastila, a druga koja nam sada cuva zdravlje i obezbedjuje duhovni zivot.
Medjutim tu hranu koju nam je Bog zabranio sada nam dozvoljava i daje. Prvu nam
je dao lukavi satana, a ovom drugu nam Sin Boziji ne samo preporucuje vec i daje.
Prva je dobijena kradjom, a na drugu smo javno pozvani. U prvoj je bio skriven otrov
prestupa, a druga skriva u sebi riznicu nebrojenih blaga” [15].
Dakle, braco moja, kao sto je za hriscane koji nemaju nikakvih prereka neophodno
cesto Pricesce, kako je dokazano na osnovu cinjenica koje smo dosad naveli, tako je i
za nas veoma vazno da se cesto pricescujemo kako bi imali zivot u sebi, koji je Isus
Hristos, i da ne bi umrli dusevnom smrcu. Jer oni koji se cesto ne hrane tom
duhovnom hranom, naravno umiru, iako zive telesno. Medjutim, oni su dusevno
mrtvi jer su se udaljili od duhovnog i istinskog zivota, koji donosi Sveto Pricesce.
I kao sto novorodjence place i moli s velikom zeljom za hranu i mleko, a kada ne jede
nema apetita, te je to znak da je bolesno i da se nalazi u opasnosti da umre, tako i mi
treba da imamo zelju da jedemo Sveto Pricesce, duhovnu hranu koja ozivotvorava. A
u suprotnom se nalazimo u opasnosti da dusevno umremo. Zato bozanstveni
Zlatoust kaze: “Dakle, ne budimo lenji udostojivsi se takve ljubavi i casti. Ne vidite li
vi s kakvom zeljom deca streme majcinskim grudima, i s kakvim kakvom zustrinom
njihove usne hvataju grudi? S takvom zustrinom i mi da prilazimo toj Trpezi, tim
duhovnim grudima, oprostite cak i sa vecom zeljom. Uhvatimo se za Blagodat Duha
kao deca za majcinu kosulju. i neka imamo samo jedan problem – problem kada se iz
nekog razloga ne pricescujemo tom Hranom” [16].
 
GLAVA 2
O tome da je korisno i spasonosno cesto Pricescivanje Svetim Tajnama
Hriscanin i pre nego sto se pricesti, i kada se pricescuje, i posle Pricesca dobija veliku
korist od Boznaskih Tajni i za dusu i za telo. Onaj ko se pricescuje, pre Pricesca treba
da se pripremi, to jest da se ispovedi duhovnom ocu, da se skrusi, ispravlja, omeksa,
da obrati paznju na svoj duhovni zivot, da se cuva od strasnih pomisli, koliko je to
moguce i od svakog drugog zla.
On se na taj nacin uzdrzava, moli, bdi, ima vise strahopostovanja i cini svako drugo
dobro delo razmisljajuci kakvog strasnog Cara treba da primi u sebe, a posebno kada
se zamisli na tim da u zavisnosti od toga kakvu pripremu ima pred Pricesce, takvu ce
Blagodat i dobiti od njega. Ocigledno je da sto se cesce neko priprema za Pricesce,
time ce imati vecu korist.
Ko moze da shvati kakvi se darovi daju hriscaninu Bozanskim Pricescem? Ili kako
nas slabi jezik moze to da prenese? Zato cemo ponovo navesti bozanstvene i svete
ucitelje Crkve, da bi nam oni rekli sve po redu svojim krasnorecivim i
bogonadahnutim ustima.
Grigorije Bogoslov kaze: “Sveto Telo Hristovo, kada se dobro prima, predstavlja
vojujuce oruzje za one koji se pricescuju sa cistom savescu, za one koji se udaljuju od
Boga – povratak, slabe ukrepljuje, zdrave veseli, bolesne leci, cuva zdravlje,
zahvaljujuci njemu mi se lakse ispravljamo, lakse podnosimo rad i nevolje, u ljubavi
smo plameniji, u znanju precizniji, u poslusanju – spremniji, i bolje primamo
blagodatno dejstvo. A za one koji se ne pricescuju dobro, posledice su sasvim
suprotne, jer oni nisu zapecaceni casnom Krvlju naseg Gospoda. Kako kaze sam
Grigorije Bogoslov: “Od tada se Agnec ucvrscuje, i zapecacuju se casnom Krvlju delo
i rec, to jest navika i delo – stubovi nasih vrata (pod vratima podrazumevam kretanja
i misli uma), koja se lako otvaraju i zatvaraju od sozercanja” [17]. Drugim recima,
lako se otvaraju za sozercanje i ponovo zatvaraju od sozercanja viseg i nepostiznog
smisla.
Prepodobni Jefrem Sirin pise: “Braco, budimo revnosniji u cutanju, postu, molitvi,
suzama, crkvenom saborovanju, rukodelji, opstenju sa svetim Ocima, poslusanju
istini, slusanju bozanskog Pisma, kako nas razum ne bi presusio, a najvise od svega
se postarajmo da se ucinimo dostojnim Pricesca Bozanskih i Precistih Tajni, kako bi
se nasa dusa ocistila od pomisli neverja i necistote i da bi nas Gospod Koji se uselio u
nas izbavio od necastivog”.
Bozanstveni Kirilo Aleksandrijski kaze da zahvaljujuci Bozanskom Pricescu, misaoni
lopovi – zli duhovi – nemaju mogucnost da posredstvom osecanja ulaze u nasu dusu:
“Pod vratima savrsenog doma [duse] se podrazumevaju nasa osecanja, preko kojih
ulaze u srca svih ljudi oblici svih stvari i izlivaju u njima bezmerno veliki broj zelja. A
prorok Joil naziva osecanja prozorima: “Ulaze kroz prozor, kao kradljivci” (Joil.2, 9),
jer oni nisu bili pomazani Krvlju Hristovom. I Pismo ponovo kaze, da posle zaklanja
agneca “neka uzmu od krvi njegove i pomazu na oba dovratka i na poprecnu gredu
na vratima u kuci” (Ish.12, 7), ukazujuci na to da casnom Krvlju Hristovom mi
cuvamo taj nas zemaljski hram, to jest nase telo, i izgonimo staru neposlusanjem
umrtvljenu prirodu nasladjujuci se pricescem zivota, udaljujuci time od nas i
neprijatelja pomazanjem Krvi Hristove”.
Bozanstveni Kiril i na drugom mestu kaze da se zahvaljujuci Pricescu mi cistimo od
svake dusevne necistote i dobijamo spremnost i revnost ka dobru: “Casna Krv
Hristova ne samo da nas izbavlja od trulenja, vec i od svake necistote, skrivene
unutra, i ne ostavlja nas lenje, nego nas cini plamenijim u Duhu”.
Sveti Teodor Studit cudesno opisuje korist koju svako dobija od casnog Pricesca:
“Veliku snagu imaju suze, umiljenje, a pre svega i najvise od svega – Pricesce
Svetinjama, i ja se cudim zbog cega se vi prema njima odnosite sa nemarnoscu. Ako
je Nedelja vi cete i pristupiti Tajni, a ako se Liturgija sluzi nekog drugog dana – niko
se ne pricescuje. Iako bi u manastiru onaj koji to zeli mogao da se pricescuje svaki
dan. Sada se Liturgija sluzi redje, ali si vi i dalje ne pricescujete. Govoreci sve ovo, ja
nemam u vidu da pozelite da se tek tako pricescujete, jer je napisano: “Ali covjek da
ispituje sebe, pa onda od hljeba da jede i od case da pije. Jer koji nedostojno jede i
pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuci Tijela Gospodnjega” (1Kor.11, 28-29). Ne
govorim radi toga, nikako! Vec radi toga da bismo se sa zeljom za Prisajedinjenje
koliko je god to moguce ocistili i ucinili sebe dostojnim toga dara, jer je prinesen Hleb
koji je sisao sa Neba Pricesce zivota. Ako neko bude jeo od tog Hleba, zivece vavek:
“Hleb koji vam Ja dajem je Tilejo Moje, koju ja dajem za zivot svijeta”. I opet: “Onaj
koji jede Moje Tijelo i pije Moju Krv, prebiva u Meni i Ja u njemu” (Jn.6, 56).
Vidis li kakav je to neshvatljivi dar? On nije samo umro za nas, vec je i Samog Sebe
prineo nama za hranu. Sta moze biti veci znak prave ljubavi? Sta moze biti
spasonosnije za dusu? Pored toga obicnu hranu i pice niko ne odbija da jede svaki
dan, a ako i ne pojede – strasno se zalosti. Sto se tice ne obicnog hleba, vec Hleba
zivota, i ne obicnog pica, vec Case besmrtnosti, mi se prema njima odnosimo kao
prema nevaznoj stvari i ne apsolutno potrebnoj. Sta moze biti bezumnije od toga?
Uostalom, bez obzira kako ste dosad radili, molim vas za ubuduce da se pazite
znajuci silu dara, i koliko je moguce ocisceniji da se pricescujete Svetinjama. I ako se
desi da se bavimo nekim drugim poslom, cim cujemo zvono da ostavimo taj posao i
da idemo da se pricestimo Darovima sa velikom zeljom. I to (kako ja mislim ili tacnije
kako je zaista u stvari) ce nam veoma mnogo pomagati, jer ce nas priprema za
Pricesce cuvati u cistoti. Ako budemo ravnodusni prema Prisajedinjenju, to je kao da
izbegavamo borbu sa strastima. Neka nam Pricesce bude provodnik u zivot vecni
[18]” [19].
Dakle, braco moja, ako budemo radili tako kako nam zapovedaju bozanstveni Oci, i
ako se budemo cesto pricescivali, ne samo da cemo imati Boziju blagodat za
pomocnika i saradnika u ovom kratkom zivotu, vec ce nam pomagati i Angeli Boziji,
i sam Vladika Angela, a pored toga odbacicemo daleko od sebe svoje protivnike – zle
duhove, kako kaze bozanstveni Zlatoust: “Kao lavovi, koji disu ognjem, tako mi
odlazimo od te [Svete Trpeze], postavsi strasni za djavola, imajuci u sebi nasu Glavu
Hrista, i ljubav koju nam je On ukazao. Ta Krv cini da sija carski lik nase duse, radja
neiskazanu lepotu, ne dozvoljava da blagorodnost uvene u dusi, neprestano je
orosavajuci i hraneci. Ta Krv, dostojno primljena, odgoni od nas zle duhove, privlaci
Angele, zajedno sa Vladikom svih Angela. Jer zli duhovi beze kada vide Vladikinu
Krv, a Angeli se skupljaju. Ona je – spasenje nasih dusa, Njom se dusa raduje, Njom
ukrasava, Njom zagrejava. Ona cini nas um svetlijim od ognja. Ona cini nasu dusu
cistijom od zlata. Oni koji se pricescuju tom Krvlju stoje zajedno sa Angelima i
visnjim silama, buduci odeveni kao i oni u tu istu carsku odecu, i imajuci duhovno
oruzje. Ali nisam rekao ono najvece: oni koji se pricescuju su odeveni u Samog Cara”
[20].
Vidis, ljubljeni moj brate, koliko cudesnih darova ti dobijas, ako se cesto pricescujes,
vidis kako se pri cestom Pricescivanju prosvecuje um, osvetljava razum, ciste sve
dusevne sile? A ako hoces da umrtvis i telesne strasti, pricescuj se cesto i nasladjuj se
time. U to nas uverava Kirilo Aleksandrijski: “Onaj koji veruje u blagoslov od
Pricesca ne samo da se izbavlja od smrti vec i od bolesti koje su u nama. Jer Hristos
Koji ulazi u nas umiruje u nasim clancima neobuzdani zakon telesni i ozivljuje
strahopostovanje prema Bogu, umrtvljujuci strasti”.
Na taj nacin, bez cestog Pricescivanja mi ne mozemo da se oslobodimo od strasti i
uspnemo se na visinu bestrasca. Tako i Izrailjci: da nisu hteli da jedu pashu u Egiptu
ne bi se mogli osloboditi iz njega.
Egipat oznacava zivot u strastima. I ako se mi ne pricescujemo neprestano Casnim
Telom i Krvlju naseg Gospoda (cak i svaki dan ako je to moguce), mi nismo u stanju
da se oslobodimo od misaonih faraona. Bozanstveni Kiril Aleksandrijski upravo tako
i kaze: “To sto su Izrailjci, buduci robovi i radeci pod upravom Egipcana, ucinili [to
jest zaklali agneca i pojeli pashu], to znaci da ljudska dusa ne moze naci slobodu i
izbeci djavolsku tiraniju, sem Pricescem Hristovim Telom i Krvlju. Jer je On Sam
rekao: “Ako vas dakle Sin izbavi, zaista cete biti izbavljeni” (Jn.8, 36). I ponovo taj
Svetitelj kaze: “Prinevsi na zrtvu jagnje ucinili su to po prauzoru na Hrista, jer se
drugacije nisu mogli osloboditi”, jer se sloboda dobija samo Hristovom silom.
Dakle, ako i mi hocemo da napustimo Egipat, to jest mracni greh koji nas prati, i
faraona, to jest misaonog tiranina, kako kaze Grigorije Bogoslov, i zelimo da
nasledimo zemlju srca i obecanja, tada treba da slicno Izrailjcima, koji su imali za
vodju Isusa Navina, imamo Gospoda nasega Isusa Hrista posredstvom cestog
pricescivanja, kako bi pobedili Hananejce i druge narode (bezbrojne telesne strasti) i
Gavaonicane (pomisli koje nas obmanjuju), da bismo dospeli u grad Jerusalim, koji
znaci sveti mir (za razliku od svetskog mira). Po recima naseg Gospoda: “Mir vam
ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao sto svet daje” (Jn.14, 27). To jest:
“Ucenici Moji, Ja vam dajem mir sveti, i ne takav kao mir svetski koji cesto za cilj ima
zlo”. Prebivajuci u tom svetom miru, mi se udostojavamo da u nasem srcu
zadobijemo Duha, kao i apostoli, ostajuci u Jerusalimu po zapovesti Gospodnjoj,
kada su dobili savrsenstvo i blagodat Duha na dan Pedesetnice. Jer mir je – dar koji u
sebe ukljucuje i sve ostale bozanske darove, u miru zivi Gospod, jer kako kaze prorok
Ilija, Bog nije bio u velikom i snaznom vetru, niti u zemljotresu, niti u ognju, vec u
strujanju tihog i mirnog vetra – tamo je bio Gospod (pogl.3Car. 19, 11-12).
Medjutim niko ne moze zadobiti taj mir nemajuci drugih vrlina, jer se vrlina ne
zadobija bez ispunjenja zapovesti, a zapovest se u potpunosti ne moze ispunjavati
bez ljubavi, a ljubav se ne obnavlja (jaca) bez Bozanskog Pricesca. Dakle, mi se bez
Bozanskog Pricesca uzalud trudimo.
Jer mnogi cesto iziskuju sami od sebe razne vrline, nadajuci se da ce se spasti sami i
bez cestog Pricesca. Ali to je skoro nemoguce, jer oni ne zele da se potcine Bozijoj
Volji, koja se sastoji u tome da se cesto pricescuju, saglasno crkvenom cinu, to jest
svakoj sluzenoj Liturgiji, kada se oni skupljaju u hramu. Takvim ljudima Bog govori
preko proroka Jeremije: “Ostavise Mene izvor zive vode, i iskopase sebi studence,
studence isprovaljivane, koji ne mogu da drze vode” (Jer.2, 13). Drugim recima,
ostavili su izvor vrlina i darova Svetoga Duha i iskopali su u sebi studence, koji su
probuseni na dnu i ne mogu da zadrzavaju vodu. I ponovo Bog govori preko
proroka Isaije: “Premda Me svaki dan traze i radi su znati puteve Moje, kao narod
koji tvori pravdu i ne ostavlja suda Boga svojega; istu od Mene sudove pravedne,
zele pribliziti se k Bogu. Zasto postismo, vele, a Ti ne pogleda, mucismo duse svoje, a
Ti ne htje znati? Gle, kad postite, cinite svoju volju i izgonite sve sto vam je ko duzan.
Eto postite da se prete i svadjate i da bijete pesnicom bezbozno. Nemojte postiti tako
kao danas, da bi se cuo gore glas vas. Taki li je post koji izabrah da covjek muci dusu
svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostrijet i pepeo?
Da li ces zvati post i dan ugodan Gospodu?” (Is. 58, 2-5). Drugim recima, oni Mene
traze svaki dan i zele da spoznaju premudrost Mojeg Promisla, kao narod koji je
toboze bio pravedan i sacuvao zapovesti Bozije, i govore: “Zasto Ti ne vidis Gospode
da smo mi postili? Zasto Ti ne zelis da znas da smo mi toliko stradali?” I odgovara
Bog: “Ne cujem vas, zato sto kada postite ponovo ostvarujete svoje zle zelje. Takav
post i takvo stradanje Ja ne zelim. Ali cak i ako ti rasprostres umesto kreveta tkaninu
za vrece i pepeo, ni takav post Ja ne primam”.
Trudovi se prihvataju i vrline donose korist samo onda kada se vrse po Volji Bozijoj.
Volja Bozija se sastoji u tome da radimo onako kako nam zapoveda nas Gospod, Koji
nam kaze: “Koji jede Moje Tijelo i pije Moju Krv ima zivot vecni” (Jn. 6, 54). To nije
samo zapovest, vec zapovest nad svim zapovestima, jer ona predstavlja poptunu
snagu i neodvojivi sastavni deo ostalih zapovesti.
Dakle, ljubljeni moj, ako zelis da u svom srcu razgoris bozanski plamen, i da
zadobijes ljubav prema Hristu, a sa njom i sve ostale vrline (dobrodetelji), cesto
pristupaj Svetom Pricescu – i tada se nasladjuj time cime zelis. Jer je nemoguce bilo
kome da ne ljubi Hrista i da ne bude ljubljen od strane Njega, ako se on neprestano
pricescuje Njegovim Svetim Telom i Krvlju. To se desava prirodno. I poslusaj kako se
to desava.
Neki ne razumeju zasto roditelji vole svoju decu, kao i zasto deca takodje vole svoje
roditelje. Odgovaramo: niko nikada nije omrznuo samog sebe i svoje telo. Posto deca
dobijaju svoje telo od tela svojih roditelja i posebno zato sto se hrane majcinskom
krvlju u majcinoj utrobi, tako i posle rodjenja (jer mleko, prirodno, nije nista drugo
nego krv koja je postala bela), zato ja i kazem da je za njih (decu) prirodni zakon da
ljube svoje roditelje, kao i za roditelje da vole svoju decu. Jer su deca i zaceta od tela
svojih roditelja. Na taj nacin ti ljudi koji se cesto pricescuju Telom i Krvlju nasega
Gospoda, ce prirodno razgoreti u sebi stremljenje i ljubav prema Njemu – s jedne
strane, jer to zivonosno i zivotvorno Telo i Krv toliko zagrevaju ljubav kod onih koji
se pricescuju (cak i kod onih najtvrdja srca), ukoliko se cesto pricescuju; a s druge
strane, zato sto nasa ljubav prema Bogu nije nesto strano za nas, vec je prirodno
posejana unutar naseg srca, cim se rodimo u telu i u duhu svetim Krstenjem.
Pri najmanjem pogodnom slucaju, te prirodne iskre se trenutno razgorevaju u
plamen, kako govori premudri Bozanstveni Vasilije: “Istovremeno sa pojavom zivota
(to jest coveka) ugradjuje se u nas i neki semeni logos, koji na prirodan nacin radja u
nama sposobnost da ljubimo [Boga]. Tu silu (to jest logos) radja brizljivo ispunjavanje
Bozijih zapovesti, hrani poznanje [Boga] i blagodat Bozija nas privodi savrsenstvu.
Treba znati, da je podvig ljubavi jedan, ali on ispunjava i ukljucuje u sebe i sve ostale
zapovesti” [21].
Dakle, tu prirodnu silu – da ljubimo Boga – ukrepljuje, i upotpunjuje cesto
Pricescivanje Telom i Krvlju nasega Gospoda. Zato i sveti Kiprijan pise da su se
mucenici kada su isli na stradanja pre svega pricescivali Precistim Tajnama i
ukrepivsi se Svetim Prisajedinjenjem, tako razgorevali Bozijom ljubavlju, da su
odlazili na popriste kao ovce na zaklanje, i umesto Tela i Krvi Hristove, kojima su se
pricescivali, prolivali svoju sopstvenu krv i predavali svoje telo na razlicite muke.
Sta jos dobro bi ti hriscanine zeleo da dobijes a da nisi dobio Svetim Pricescem?
Hoces da slavis svaki dan? Hoces da slavis Svetli Vaskrs kada pozelis i da se radujes
neizrecenom radoscu u ovom teskom ziovtu? Tada neprestano pribegavaj Tajni i
pricescuj se sa duznom pripremom, i tada ces se nasladiti time cime zelis da se
nasladjujes. Jer je istinita Pasha i istiniti praznik duse – Hristos, Koji se prinosi na
zrtvu u Tajni, kako kaze Apostol, a za njim i bozanstveni Zlatoust: “Cetrdesetnica je
samo jednom godisnje, Pasha – triput nedeljno, a nekada i cetiri puta, tacnije toliko
puta koliko mi pozelimo, jer Pasha – to nije post, vec Prinosenje (Prosfora) i Zrtva,
koja se prinosi na svakom saboru [22]. A to da je to zaista tako cujemo od Pavla:
“Pasha nasa je Hristos zaklan za nas” (1Kor.5, 7). Tako da svaki put kada sa cistom
savescu pristupas Tajni, ti vrsis Pashu. Ne tada kada postis, vec kada se pricescujes
tom Zrtvom. Jer oglaseni nikada ne vrse Pashu, iako poste svake godine, zato sto se
ne sjedinjuju sa Prinosom (Prosfora), to jest ne pricescuju se”. I suprotno tome: “I
onaj koji ne posti, kada se prisajedinjuje Pricescem, ako prilazi sa cistom savescu
Tajni, izvrsice Pashu – bilo to danas, sutra, ili bilo koji dan. Jer se priprema ne
ocenjuje brojem dana vec cistotom savesti” [23]. To jest najbolja priprema za Pricesce
se ne sastoji u tome da odbrojis osam ili petnaest ili cetrdeset dana i da se tada
pricestis, vec u tome da ocistis savest. Dakle, oni koji iako poste pred Pashu (Vaskrs),
ali se ne pricescuju na Pashu, takvi ljudi ne slave kako kaze taj bozanstveni Otac. Ti
koji nisu spremni da se na svaki praznik priceste Telom i Krvlju Gospodnjom, ne
mogu da slave ni nedelju, ni druge praznike u godini, jer ti ljudi nemaju u sebi uzrok
i povod za slavlje, koji je Najsladji Isus Hristos, i nemaju tu duhovnu radost koja se
radja od Bozanskog Pricesca.
Prelesceni su ti koji smatraju da se Pasha i praznici sastoje u bogatim trpezama, u
mnogobrojnim svecama, mirisnom tamjanu, srebrnim i zlatnim ukrasima, kojima
ukrasavaju Crkvu. Jer to Bog od nas ne trazi, jer to nije prvorazredno i glavno, kako
On to kaze i preko proroka Mojseja: “Sta iste od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se
bojis Gospoda Boga svojega, da hodis po svijem putovima njegovijem i da ga ljubis i
sluzis Gospodu Bogu svojemu iz sveg srca svojega i iz sve duse svoje, drzeci
zapovijesti Gospodnje i uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovijedam, da bi ti bilo
dobro? (Peta Knjiga 10, 12-13). Naravno, nije rec o tome da mi sada sudimo da li su
dobri ili ne ti darovi koje prinosimo u Crkvu iz strahopostovanja. Medjutim sa
dobrim darovima smo duzni pre svega da prinosimo i poslusanje svetim
zapovestima naseg Gospoda i da to poslusanje stavimo ispred svih drugih prinosa,
kako kaze i prorok i car David: “Zrtva Bogu je duh skrusen; srce skruseno i smireno
Bog nece prezreti” (Ps.50, 19).
Apostol Pavle u Poslanici Jevrejima govori to isto samo na drugi nacin: “Zrtava i
darova nijesi htio, ali si mi tijelo pripravio” (Jevr. 10, 5), sto znaci: “Gospode! Ti ne
zelis da Ti prinosim sve druge zrtve i prinose, Ti samo hoces da ja pristupam
Bozanskim Tajnama i da se pricescujem Svesvetim Telom Tvoga Sina, Koje si Ti
ugotovio na Svetom Prestolu, jer je takva Tvoja Volja”. Zato zeleci da ti pokazes da si
spreman na poslusanje, Apostol kaze: “Evo dodjoh da ucinim volju Tvoju, Boze moj,
i zakon je Tvoj u mom srcu” (Jevr.10, 9; Ps.39, 8-9). To jest idem da cinim volju Tvoju
potpuno spreman i da ispunjavam zakon Tvoj od sveg srca mojeg. Zato ako zelimo
da se spasemo, onda treba sa radoscu i ljubavlju, kao sinovi Boziji, da ispunjavamo
volju Boziju, i zapovesti Njegove, a ne sa strahom kao sluge. Jer strah cuva ispunjenje
starih zapovesti, a ljubav – jevandjeljskih. Drugim recima, oni koji su bili pod
zakonom su ispunjavali zapovesti i zakonske postavke iz straha, kako ne bi bili
kaznjeni i podvrgnuti mukama. Mi hriscani posto se vise ne nalazimo pod zakonom
treba da ispunjavamo zapovesti iz Jevandjelja ne iz straha, vec iz ljubavi, kao sinovi
treba da vrsimo volju Boziju.
Volja Boga i Oca, po Njegovoj Blagoj Volji od samog pocetka se sastojala u tome da
stvori Telo za Jedinorodnog Sina Svoga, Gospoda nasega Isusa Hrista, kako kaze
Apostol, to jest da se Njegov Sin ovaploti i prolije Krv Svoju radi spasenja sveta. I da
bi se mi svi hriscani pricescivali Njegovim Telom i Njegovom Krvlju, i da bi
posredstvom cestog Pricesca i u ovom zivotu bili sacuvani od djavolovih zamki, i da
kada dodje do izlaska nase duse ona uzleti kao golub, u slobodi i radosti na nebesa, i
da je uospte ne muce duhovi podnebesja.
I to potvrdjuje i bozanstveni Zlatuost govoreci: “I neko drugi mi je pricao o nekom
vidjenju, koga se on sam udostojio, a nije znao od koga. Ako ti, kojima predstoji da
budu uzeti sa ovoga sveta, budu pricesceni Tajnama sa cistom savescu, tada njih
kada umiru uznose na nebo sami Angeli, zahvaljujuci Pricescu” [24]. Zato i ti brate
moj, posto ne znas kada ce smrt doci – ili danas, ili sutra, ili ovog casa, - treba uvek
da budes pricescen Precistim Tajnama i da budes spreman. I ako je volja Bozija da jos
ostanes u ovom zivotu, onda ces uz blagodat Svetog Pricesca provoditi zivot pun
radosti, pun mira, pun ljubavi pracen svim ostalim vrlinama. A ako je volja Bozija da
umres, onda ces zahvaljujuci Svetom Pricescu slobodno proci mitarstva zlih duhova,
koja se nalaze u vazduhu, i naselices se u nebeskim obiteljima sa neizrecivom
radoscu. Jer ako si uvek sjedinjen sa Najsladjim Isusom Hristom, svemogucim
Carem, onda ces i ovde ziveti blazenim zivotom, i kada umres zli duhovi ce pobeci
od tebe, kao munja, a Angeli ce ti otvoriti nebeska vrata i svecano ce te otpratiti do
samog Prestola Blazene Trojice.
O velicanstva, kojim se nasladjuju hriscani od cestog pricesca u i u ovom, i u
buducem zivotu!
Hoces li ti hriscanine da se ocistis i od tih najmanjih pregresenja koje ti kao covek
dopustas ili ocima ili svojim usima? Tada pristupaj Tajni sa strahom i skrusenim
srcem – i ocistices se i bice ti oprosteno. U to nas uverava i sveti Anastasije
Aleksandrijski: “Ako cinimo neke male, ljudske, i oprostive grehe, buduci skriveni ili
jezikom, ili sluhom, ili ocima, ili brigom, ili tugom, ili gnevom, ili necem slicnom,
ukoravajuci se i ispovedajuci se Bogu, pricescujuci se Svetim Tajnama i verujuci da
nas Pricesce cisti od svega toga” – medjutim ne i od teskih ili zlih i necistih greha,
koje smo ucinili [25].
O tome svedoce i mnogi drugi Svetitelji. Sveti Kliment kaze: “Pricestivsi se Casnim
Telom i Casnom Krvlju Hristovom, zablagodarimo Onome Koji nas je Udostojio da
se pricestimo Njegovim Svetim Tajnama i zamolimo Ga da nam one ne budu na
osudu, vec na spasenje i ostavljenje grehova” [26].
Vasilije Veliki kaze: “I udostoj nas da se neosudjeno pricestimo Precistim i
Zivotvornim Tvojim Tajnama na ostavljenje grehova” [27].
A bozanstveni Zlatoust kaze: “Neka nam Pricesce bude na trezvenost duse i
ostavljenje grehova” [28] to jest da te Tajne posluze onima koji se pricescuju na
ociscenje duse i oprostaj grehova.
Iako i ispovest i ispunjenje epitimije mogu da donesu oprostaj grehova, medjutim za
oslobodjenje od greha je potrebno Bozansko Pricesce. Pri lecenju smrdljive rane
najpre odstranjuju srz, zatim odstranjuju trule delove i zatim stavljaju melem za
isceljenje, jer ako ranu ostave bez njega ona moze da dodje u prethodno stanje. Tako
biva i sa grehom: ispovest udaljuje srz, ispunjenje epitimije odseca trule delove, a
zatim Bozansko Pricesce biva kao melem i isceljuje od greha. Jer ako ne primi
Bozansko Pricesce nesrecni gresnik se vraca u prethodno stanje, i coveku posle toga
biva gore nego ranije (Mt.12, 45).
Cujes li moj hriscanine koliko darova dobijas od cestog pricescivanja? I najmanji gresi
ti se oprastaju, i tvoje rane se isceljuju, i ti ceo postajes zdrav. Sta drugo moze biti
blazenije nego uvek se pripremati za Pricesce i pricescivati se, i zahvaljujuci pripremi
i uz pomoc Bozanskog Pricesca, budes uvek slobodan od grehova, i nego da ti
zemaljski, budes cist na zemlji kao sto su cisti Angeli na nebu? I kakva druga sreca
moze biti veca od te?
I medjutim recicu ti jos nesto vise. Ako ti brate moj pristupas Tajnama cesto i
dostojno pricescujuci se tim vecnim, preproslavljenim Telom i Krvlju Gospoda
nasega Isusa Hrista, i postajes satelesnik i sakrvnik Hristu, zivotvorna sila i dejstvo
tog Presvetog Tela i Krvi u vaskrsenje pravednih ozivotvorava i tvoje sopstveno telo
proslavljeno Hristovim Telom i ono ce vaskrsnuti kao netrulezno, kako u Poslanici
Filipljanima pise bozanstveni Apostol: “Koji ce preobraziti nase ponizeno tijelo da
bude jednako tijelu slave Njegove, po sili da moze sve sebi pokoriti” (Flp.3, 21).
Svu tu slavu i darove, ta velika i natprirodna dobra, o kojima smo dosad govorili,
dobija svaki hriscanin, kada se sa cistom savescu pricescuje Boznaskim Tajnama
Najsladjeg naseg Isusa Hrista, - i druge, jos vece o kojima mi radi malog prostora
necemo govoriti.
Konacno, kada se hriscanin pricescuje, tada razmisljajuci o tome kakvim se strasnim i
nebeskim Tajnama prisajedinio, on pazi na sebe, da ne obescasti blagodat, boji se
svojih pomisli, skuplja ih i cuva, postavlja pocetak strozijeg i vrlinskog zivota i
udaljuje se koliko je to moguce od svakog zla. Kada se opet zamisli da mu predstoji
da se kroz nekoliko dana pricesti, udvostrucava paznju, dodaje spremnost na
spremnost, uzdrzanje na uzdrzanje, bdenije na bdenije, trud na trudove, i podvizava
se koliko je to moguce. Jer je on bukvalno pritesnjen sa dve strane: prvo time sto se
tek pricestio, a drugo time sto ce se uskoro opet pricestiti.
 
GLAVA 3
O tome da ako neko dugo ceka da se pricesti cini sebi veliku stetu
Sve suprotno onom prethodno recenom podrazumeva retko pricescivanje hriscana,
jer onaj ko odlaze Pricesce nema nikakvu pripremu, nije pazljiv i nema brizljivo
cuvanje od zlih pomisli. Uzrok odlaganja Pricesca je taj sto onda takav covek upada u
lenjost, i hladi se toplina strahopostovanja i Bozanske ljubavi. Odlaganje mu
omogucava da bezbrizno i nepazljivo provodi zivot, nemajuci straha u svojoj dusi,
uzdrzanosti u osecanjima i predostrozosti u svojim pokretima, a takodje mu
dozvoljava i potpunu samovolju u uzmanju hrane, izgovaranju pojedinih reci,
gledanju nerpikladnih prizora i slusanju neprikladnih stvari, tako da on postaje
slican konju, koji nemajuci uzde upada u provaliju greha. I to se zaista desava svima
onima koji odlazu pricescivanje, sto spoznajemo u svakodnevnom iskustvu i praksi.
Cude me oni hriscani koji su koliko je to moguce dostojni, ali koji takodje ne zure da
se priceste. Kako oni mogu da dobiju osvecenje i radost od Boznaksih Tajni, kako je
rekao Kavasila, cije smo citate naveli u pocetku? Kako oni mogu da ugase oganj
svojih strasti, ako se ne pricescuju Precistim Tajnama, koje izgone svaku slabost,
umiruju i umrtvljuju telesne i druge strasti, saglasno svetom Kirilu?
Kako oni mogu da ociste svoj um, prosvete svoj razum, da osnaze dusu ne
pricescujuci se Telom i Krvlju nasega Gospoda, Koji i jeste istinsko ociscenje, istinska
lepota, istinsko prosvecenje i blagorodnost duse, kako nam je prethodno rekao
boznastveni Zlatoust?
Ili kako mogu da pobegnu od tog mislenog faraona i iz Egipta gorkog i propratnog
greha, kada nisu zapecaceni Casnom Krvlju Hristovom, kako je govorio Grigorije
Bogoslov? Ili kako oni mogu u svom srcu da rasplamsaju Bozansku ljubav, duhovnu
radost, Bozanski mir i ostale plodove i darove Svetog Duha, ne pricescujuci se Telom
i Krvlju ljubljenog Sina Ocevog i Jedinosusnog Svetom Duhu, Koji i jeste nasa
neprekidna radost i mir, prema recima Apostola (pogl. Ef. 2, 14) i izvor svih dobara?
Ja ne znam i cudim se kako hriscani danasnjih vremena mogu da praznuju nedelju,
ili druge praznike u toku godine i da se duhovno raduju istinskom radoscu ako se
neprestano ne pricescuju Bozanskim Pricescem, koje i jeste uzrok i povod za svako
slavlje i svecanost.
Dakle, bezuslovno, ti koji se ne pricescuju neprekidno se lisavaju (o tuge!) svih tih
nebeskih i Bozanskih blaga, a pri svemu tome su jos i prestupnici zapovesti nasega
Gospoda, kako smo vec rekli, i Apostolskih Pravila, i sabornih Kanona, i pouka
Svetih Otaca, cija smo svedocenja navodili. I oni potpadaju pod kaznu odlucenja,
koju nalazu bozanstveni apostoli i Antiohijski sabor, kako smo ranije detaljno
obrazlozili.
Takvi ljudi svojim odlaganjem pricescivanja daju prostora djavolu da ih uvlaci u
razlicite grehe i mnoga druga iskusenja, kako kaze bozanstveni Kiril Aleksandrijski:
“Udaljavajuci sebe od Crkve i Pricesca, oni postaju Boziji neprijatelji i prijatelji zlih
duhova”.
I bozanstveni Zlatoust kaze: “Mnogo se udaljivsi od Pricesca, bice ulovljeni od
misaonog vuka” [29]. To jest zato Gospode ja cesto pristupam Tajni i pricescujem se,
jer se bojim da udaljavajuci se na dugo vreme od Svetog Pricesca necu biti pokriven
blagodacu [30], i bicu ulovljen od misaonog vuka, koji ce me umrtviti.
Prepodobni Paladije prica kako je ava Makarije Egipatski iscelivsi zenu koja je pod
uticajem djavola ljudima izgledala kao konj, dao joj sledeci savet i rekao:”Zeno,
nikada ne odstupaj od Pricesca Svetim Hristovim Tajnama, vec se cesto pricescuj, jer
je djavolski uticaj delovao na tebe posto se nisi pricestila pet nedelja, i zato je djavo
nasao prostora i mucio te” [31].
Na slican nacin je i boznastveni Zlatoust toga dana kada je bio rukopolozen, iscelio
jednog posednutog i poucavao ga da cesto ide u Crkvu i pristupa Boznaskim
Tajnama sa postom i molitvama, da ga zli duh ne bi kusao ubuduce. Tako o tome
pise u zitiju Svetog Simeona Metafrasta: “Neki bezumni muz, buduci posednut
necistim duhom je utrcao u Crkvu izbacujuci penu iz usta sa isplazenim jezikom,
tako da su svi videli taj odvratan prizor. I tada su svi poceli da mole tu svetu dusu –
boznastvenog Zlatousta, da se on pomoli za isceljenje stradalnika. On je tom coveku
rekao da se priblizi, pogledao ga s ljubavlju, i prekrstivsi ga svojom rukom prizvao
Ime Svete Trojice, naredivsi zlom duhu da izadje. I tog trenutka dok je to govorio, rec
je postala delo, i covek se istog momenta oslobodio strasne bolesti koju su
prouzrokovali zli duhovi. Posle toga ga je Svetitelj podigao i posavetovao da bude
revnosan u posecivanju Crkve i pricescivanju Bozanskim Tajnama, da posti i da se
moli. “Jer ako tako budes postupao, - rekao je on, - neprijatelj te vise nikada nece
muciti, i neces biti ulovljen u njegove mreze”.
Cujete li braco moja kakve nevolje trpe oni koji se ne pricescuju cesto, vec se udaljuju
od Tajni? Cujete li da postaju i posednuti, i da se pretvaraju u nerazumne zivotinje,
kao sto se u drevno vreme car Nabukodonosor preobrazio u bika? I oni to pravedno
prezivljavaju jer mogu od ljudi da postanu bogovi po blagodati zahvaljujuci
neprestanom Bozanskom Pricescu, ali to ne zele, vec udaljujuci se od Bozanskog
Pricesca, gube i ljudski lik koji poseduju i postaju nerazumne zivotinje, predajuci se u
vlast satani kako kaze Psalmopevac: “Poginuce oni koji udaljuju sebe od Tebe”
(Ps.72, 27). To jest, Gospode eto kako potpuno ginu oni koji se udaljuju od Tvoje
blagodati.
A da ne govorim o onima koji ne zure da se priceste i koje iznenadna smrt zatice
nespremnima, jer ostaju bez Bozanskog Pricesca. Sta ce biti s njima nesrecnima? Da li
ce oni moci slobodno da prodju vazdusna mitarstva zlih duhova? Kakav strah i uzas
tada prolazi njihova dusa koja je toga mogla da se oslobodi zahvaljujuci cestom
pricescivanju, kako je rekao bozanstveni Zlatoust. Boze budi milostiv njima!
Dakle, braco moja, posto nam retko pricescivanje donosi tako velike i neizrecive
nevolje, a cesto Pricesce nam daruje toliko visoka, velika, nebeska i natprirodna
dobra i u ovom i u buducem zivotu, zasto onda toliko odugovlacimo sa
pricescivanjem? Zasto se uz potrebnu pripremu ne spremamo za pricesce Bozanskim
Tajnama, ako ne svaki dan, a onda barem svake subote ili nedelje ili svakog
praznika? Trebalo bi da sa velikom radoscu cesto pribegavamo Svetoj Trpezi i
sjedinjujemo se sa Najsladjim Isusom Hristom, Koji i jeste sav nas zivot, disanje, bice
i sva nada i spasenje nase, da bismo zauvek bili sjedinjeni i nerazdvojni s Njim i u
ovom i u buducem zivotu. Mi se medjutim saglasavamo i radujemo tome da
odlazemo pricescivanje i da udaljujemo sebe od Njega.
Ako nas neko i na jedan dan lisi svakodnevne trpeze, koja se sastoji od telesne hrane,
mi smo tuzni i uznemireni, i to nam se cini vecim zlom, nego sto se na dan, i na dva, i
cak i citave mesece lisavamo duhovne i nebeske Trpeze Bozanskih Tajni. O velikog
bezumlja, koje cine danasnji hriscani ne videci razlike izmedju telesnog i duhovnog!
Jer prvo prihvataju sa svom ljubavlju, a drugo uopste ne zele.
Mnogi bogoljubivi hriscani trose mnogo novca, ulazu velike napore, podnose mnoge
opasnosti i na moru i na kopnu kako bi se u Jerusalimu poklonili Zivonosnom Grobu
Gospodnjem i drugim svetim mestima. I zatim se raduju kada ih nazivaju
poklonicima tih svetinja. Mnogi posto cuju da se u nekom dalekom mestu nalaze
svete mosti nekog Svetitelja, odlaze s velikom pripremom kako bi mu se poklonili i
dobili blagodat i osvecenje.
Ali da se priceste Precistim Tajnama i da se udostoje da dobiju ne Zivonosni Grob, ni
sveta mesta, ni mosti svetih, vec Cara svih i Svetog svetih, oni ili imaju malu zelju ili
ih to uopste ne zanima. Da bi otisli na sveta mesta, oni trose i novac, i prelaze dug
put peske, i podnose mnoge opasnosti, dok za Pricsece nije potreban ni novac, ni
duga pesacenja, ni podnosenje opasnosti. Dovoljno je samo otici skrusen na ispovest,
ispuniti epitimiju i pripremu, i odmah postati Hristov satelesnik i sakrvnik. I bez
obzira na svu jednostavnost, svi se opet nemarno odnose prema tome i dalje
odstupaju od Pricesca.
Ah, braco moja, kada bi mi samo jednom mislenim ocima nase duse videli kakvih se
visokih i velikih blaga lisavamo, ne samo da bi se neprestano pricescivali, vec bi
ulozili sve svoje snage da se pripremamo i pricescujemo i svaki dan ako za to postoji
mogucnost.
Dakle, ako smo dosad bili nemarni u odnosu na Sveto Pricesce, odsada i nadalje,
molim vas iz dubine svog bratskog srca, da se probudite iz teskog sna lenjosti, i da se
pripremite i potrudite. I ako neko od onih koji imaju duhovnu vlast pokusa da nas
spreci u ovom bogougodnom delu, da odmah ne ohladnimo toplotu svoje resenosti i
da ne ocajavamo, ne, vec da padnemo na kolena, i celivamo kao bludnica njegove
noge, i uporno kucamo na vrata moleci za dozvolu. I naravno, ne verujem da bi neko
bio toliko tvrda srca da nas spreci videci nasu plamenu spremnost da pristupimo
Svetom Pricescu. I vise od toga, bez obzira koliko on bio surov, i nemao straha da
narusi taj pogubni obicaj ustanovljen u takvoj odluci, njegovo srce bi popustilo i dao
bi nam dozvolu da ucinimo ono sto zelimo.
 
PRIGOVOR 1
Postoje neki ljudi sa velikim strahopostovanjem, koji ne poznajuci Pismo, kada vide nekog
hriscanina da se cesto pricescuje pocinju da ga ukoravaju, govoreci da samo svestenici mogu
to da rade. I ako ti hoces da se cesto pricescujes onda i ti kazu postani svestenik.
Takvim ljudima ne odgovaramo nasim sopstvenim recima, vec recima Svetog Pisma,
svetih Sabora, Svetih i ucitelja Crkve. Mi kazemo da se svestenicko sluzenje sastoji u
tome da oni prinose Bozanstvene Darove i da se njihovim posredstvom, kao
organima Svetog Duha, Njegovim silaskom vrsi osvecenje tih Darova. A oni takodje
zastupaju narod pred Bogom i ispunjavaju druga svestenodejstva, koje ne moze da
vrsi neko ko nije posvecen u svestenicki cin. Kada dodje vreme za Pricesce i oni sami
se spremaju da se priceste, i tada se ni u cemu ne razlikuju od mirjana ili monaha,
sem toga sto svestenici predaju [Tajne], a mirjani ih primaju, a razlika je i u tome sto
se svestenici pricescuju u oltaru i to neposredno, bez svete kasicice, a mirajni i
monasi - van oltara i to svetom kasicicom.
Da je to zaista tako i da se prilikom Pricesca svestenici nimalo ne razlikuju od
mirjana, svedoci i bozanstveni Zlatoust govoreci: "Jedan Otac nas je rodio. Svi smo
mi Njegova stradalna deca”. To jest svi smo rodjeni od jedne majke - svetog Krstenja.
"Jedna te ista Hrana se svima daje". To jest Krv Gospodnja je data svima: i
svestenicima, i mirjanima. "I cak ne samo da nam se daje jedna te ista [Hrana], vec
nam se daje i iz iste Case. Jer Otac je, zeleci da nas privede neznoj ljubavi smislio to
da mi svi pijemo iz jedne Case, koja predstavlja simbol bezgranicne ljubavi" [32]. I na
drugom mestu Zlatoust kaze: "Svestenik se u nekim stvarima ni po cemu ne razlikuje
od mirjanina. Kada naprimer sledi pricescivanje Svetim Tajnama, mi se svi
udostojavamo jednog te istog, a ne kao u Starom Zavetu: jedno je jeo svestenik, a
drugo - neposveceno lice. Zakon nije dozvoljavao narodu da jede to sto je jeo
svestenik. Danas vec nije tako vec se jedno Telo i jedna Casa nudi svima". [33].
Drugim recima, danas se pod blagodacu Jevandjelja za sve nalazi spremno na
Svetom Prestolu jedno te isto Telo i jedna te ista Casa. Simeon Solunski pise: "Svi
verni treba da se pricescuju. To nije samo sluzenje arhijereja, vec je sluzenje u tome
da se svestenodejstvuje to Svesveto Telo Hristovo i Krv i da se daje svima vernima na
Pricesce, jer su jedino radi toga oni i predodredjeni" [34].
Jov Amartol pise u knjizi "O Tajnama": "Svo savrsenstvo i cilj i delo [Liturgije] se
sastoji u pricescivanju zivotvornim i strasnim Tajnama I Svetinjama. Zato se oni
najpre daju svestenicima u oltaru, a zatim narodu koji se pripremio i koji se nalazi
van oltara".
Iz ovoga bezuslovno sledi da prinesenim Darovima prvi treba da se priceste
svestenici, a zatim - sav narod, saglasno svestenomuceniku Klimentu koji kaze: "Da
se pricesti episkop, a zatim - prezviteri i djakoni i ipodjakoni, i cteci i pojci, i
podviznici, a od zena - djakonise, device, udovice, zatim - deca i tada vec sav ostali
narod po cinu, sa strahopostovanjem i bez buke" [35].
Prethodno spomenuti Jov kaze jos da onaj covek koji je dostojan moze da se
pricescuje svaki dan i to na isti nacin kako to rade svestenici, i to bez razlike – ono sto
vazi za svestenike vazi i za mirjane, muskarce i zene, decu i starce - ili prostije receno
za sve hriscane bez obzira na uzrast i cin.
Ti svestenici, koji ne pricescuju hriscane koji pristupaju Bozanaskom Pricescu sa
strahopostovanjem i verom Bog osudjuje kao ubice, saglasno napisanom kod proroka
Osije: " A druzina je svestenicka kao ceta koja docekuje ljude, ubijaju na putu u
Sihem, cine grdilo" (?s.6,9). Drugim recima, svestenici koji su sakrili put i volju, i
zapovest Boziju, i nisu je objavili su ubili Sihema i pocinili bezzakonje u narodu
Mojem.
Ja se samo cudim i ne znam da li postoje takvi svestenici koji udaljuju one koji
pristupaju Tajnama. Jer oni se cak nisu ni zamislili o tome da su reci koje oni sami
govore - laz. Jer oni sami na kraju Liturgije glasno prizivaju sve verne, govoreci: "Sa
strahom Bozijim, verom i ljubavlju pristupite". To jest pridjite Tajnama i pricescujte
se; a zatim se opet sami odricu svojih reci i udaljuju one koji pristupaju. Ja ne znam
kako bi se moglo nazvati ovako lose delo.
 
PRIGOVOR 2
Neki prigovaraju govoreci da se treba pricescivati jednom u cetrdeset dana i ne cesce od toga
Ti koji pokrecu ovaj prigovor, navode radi sopstvenog opravdanja svedocenje
bozanstvenog Zlatousta, koji kaze: "Iz kog razloga mi postimo tih cetrdeset dana? U
proslosti su mnogi pristupali Tajnama tek tako. I to je prvenstveno bilo u to vreme
kada nam je Hristos predao tu Tajnu. Sveti Oci su se spoznavsi stetu koja nastaje od
neredovnog pricescivanja okupili i odredili cetrdeset dana posta, molitve, slusanja
Pisma i posete Crkvi, da bi se u tim danima i svi mi ocistili zahvaljujuci paznji i
molitvama, i milostinji i postu, i svenocnim bdenjima, i suzama i ispovesti, i svim
drugim vrlinama (dobrodeteljima), koliko je to u nasoj moci, i na taj nacin sa cistom
savescu pristupili Tajni" [36].
Na ovaj prigovor mi odgovaramo da oni koji zele da dokazu svoje misljenje imaju
obicaj da navode sebi u pomoc ili izreke iz Svetog Pisma, ili izreke nekog Svetitelja,
da ne bi svi uvideli kukicu na mamcu. "Jer, - kaze bozanstveni Zlatoust, - laz, kada
zeli da se u nju poveruje, ako ne stavi u svoju osnovu prikrivenu, ali ne i trajnu
istinu, ne moze biti prihvacena i ne moze se u nju poverovati" [37]. Tako rade i ovi
blagosloveni.
Medjutim ne treba isecati i izdvajati izreke Boznaskog Pisma odvojeno od ostalih
njegovih delova i nasilno ih primenjivati radi sopstvenih ciljeva, zato sto ponovo isti
Zlatoust kaze: "Mi ne treba samo da istrazujemo tu izreku samu po sebi, vec treba da
razmotrimo i sve sto za njom sledi, i o cemu se govori, i ko govori, i kome, i zasto, i
kada, i kako. Nedovoljno je reci da je tako napisano u Pismu, izdvajajuci izreke i
rasecajuci delove tela bogonadahnutog Pisma, odvojeno i ogoljeno od njima
svojstvenog okruzenja, uzimajuci na sebe pravo i dozvoljavajuci sebi da ih pogresno
tumacite. Jer su tako mnogi izvrnuti dogmati usli u nas zivot pod dejstvom djavola,
koji je ubedjivao nepazljive ljude da govore tekstove iz Svetog Pisma odvojeno jedne
od drugih, dodajuci im ili oduzimajuci ponesto, i na taj nacin pomracujuci istinu"
[38].
I zato oni ne treba da govore samo to sto je Zlatoust rekao da su boznastveni Oci
odredili post od 40 dana, u koje mi postimo i pricescujemo se, vec treba razmotriti i
to sto prethodi ovim recima, kao i to sto sledi za njima, i sta u toj istoj besedi navodi
taj bozanstveni otac, i kojim povodom kao i kome je upucena beseda. Oni koji nam
prigovaraju tvrde i dokazuju da je bozanstveni Zlatoust ogranicio upotrebu
Bozanskog Pricesca samo na dane Pashe. Ako pristalice pricescivanja samo jedanput
u toku cetrdeset dana to zaista zele i da dokazu onda su oni duzni ili da se saglasno
svom misljenju pricescuju samo jednom godisnje na Pashu, i da postanu kao ti ljudi,
kojima se tada obracao Zlatoust, ili treba da imaju deset Velikih postova godisnje
odnosno toliko postova koliko puta oni smatraju da je moguce pricestiti se.
Ako im se prvo ne svidja, a drugo ne mogu da ispune, neka zacute, i neka ne krive
druge i bozanstvenog Zlatousta i neka ga po tom pitanju ne predstavljaju kao
protivnika ne samo apostola i Vaseljenskih i Pomesnih Sabora i mnogih drugih
bogonosnih otaca koji govore o neprestanom pricescivanju, vec i protivnikom samih
sebe jer on vise od drugih pise o neprekidnom Pricescivanju i u mnogim drugim
besedama, kao i u ovoj, govoreci: “Ne predlazi mi to, vec mi dokazi da je Hristos
naredio da se tako radi, jer ja ti ukazujem na to da je On naredio da se radi suprotno,
jer nam On nije samo zapovedio da se proucavaju dani, vec nas je i oslobodio od te
potrebe.
Poslusaj, sta kaze Pavle, - kada spominjem Pavla, onda govorim o Samom Hristu, jer
je Hristos bio taj Ko je pokretao Pavlovu dusu. Dakle, sta on kaze? “Gledate na dane i
mjesece, i vremena i godine. Bojim se za vas da se ne budem uzalud trudio oko vas
(Gal.4, 10-11) i propovedao vam Jevandjelje”.
I ponovo on kaze: “Jer kad god jedete ovaj hljeb i casu ovu pijete, smrt Gospodnju
obznanjujete, dokle ne dodje” (1Kor.11, 26). Rekavsi “kad god” ucinio je gospodinom
onoga ko zeli da se pricesti, oslobodivsi ga svakog posmatranja dana. Jer Pasha i
Cetrdesetnica nisu jedno te isto, vec je Pasha – jedno, a Cetrdesetnica – drugo. Jer
Cetrdesetnica je samo jednom godisnje, a Pasha triput nedeljno, a ponekad i cetiri
puta, tacnije toliko puta koliko mi zazelimo, jer Pasha – nije post, vec Prinosenje i
Zrtva, koja se prinosi na svakom saboru” to jest Sveta Liturgija i Boznasko Pricesce,
koje se vrsi na njoj. A da je to zaista tako, poslusaj Pavla koji kaze: “Pasha je nasa
Hristos, zaklan za nas” (1Kor.5, 7). Tako da svaki put kada sa cistom savescu
pristupas Tajni, ti vrsis Pashu. Ne tada kada postis, vec kada se pricescujes tom
Zrtvom.
Jer oglaseni nikada ne vrse Pashu, jer se ne pricescuju, iako poste svake godine. A
ona koji ne posti, kada prima Pricesce, ako sa cistom savescu pristupa Tajni, vrsi
Pashu – bilo to danas, sutra ili bilo kog drugog dana. Jer se priprema ne ocenjuje
vremenskim periodom, vec cistom savescu.
Mi postupamo suprotno: razum ne cistimo, a kada se okupimo da praznujemo Pashu
pristupamo tog dana Tajni iako imamo hiljade grehova. Tako se ne sme raditi, ne! Jer
ako ti i na Veliku Subotu pristupis Tajni sa neiskrenom savescu, ti otpadas od
Prisajedinjenja, i odlazis ne izvrsivsi Pashu. A ako se danas ocistis od grehova,
prisajedinjujes se kao da i samu Pashu vrsis.
Treba tu vasu brizljivost i priljeznost da primenite u odnosu na Tajnu, a ne u
posmatranju vremena. I kako ste vi sada spremni da sve pretrpite samo da ne
menjate obicaj, trebalo bi njega da prenebregnete i da ucinite sve kako bi Tajni
pristupili bez grehova. Jer je sramno ne postajati bolji, vec prebivati u neumesnom
izgovaranju reci. To je pogubilo i Judeje, koji su zeleci da ostanu pri starom obicaju,
skrenuli u nepostenje” [39].
I ponovo on kaze: “Znam da mnogi od vas po navici, radi praznika, pristupaju toj
Svetoj Trpezi. Trebalo bi medjutim, kako sam mnogo puta ranije govorio, ne pratiti
praznike, kada se spremate da se pricestite, vec cistiti savest i posle toga pristupati
Svetoj Trpezi. Jer porocan i necist covek, nece biti dostojan cak i ako se na praznik
pricescuje tim Svetim i strasnim Telom. A onaj ko se ocistio zahvaljujuci briznom
pokajanju i omivsi svoja pregresenja je dostojan da se pricesti Bozanskim Tajnama i
na praznik i uvek i da se nasladjuje Bozanskim Darovima. Ali posto neki to ne znam
zasto prenebregavaju, mnogi se, cak buduci puni hiljadama zala, kada vide da je
praznik i bukvalno buduci pobudjeni samim danom, pricescuju Svetim Tajnama,
koje po zakonu nisu dostojni cak ni da vide” [40].
Dakle, evo kako bozanstveni Zlatoust ne samo otvoreno uverava u svojim naerama i
misljenjima one, koji vole da cuju istinu, vec i prorocki opovrgava taj obicaj
cetrdesetodnevnog posta, koji su mnogi primetili.
Sto se tice cetrdeset dana, o kojima govori kao o danima koje su ustanovili sveti Oci,
onda ce ovo objasnjenje biti jednostavno za onoga ko o tome zeli da razgovara. Mi
cemo medjutim sada jos da navedemo neke stvari za one koji jos uvek sumnjaju.
Asijski hriscani su u to vreme praznovali Pashu zajedno sa Judejima pod predlogom
da su oni to tako toboze primili od Jovana Bogoslova i apostola Filipa i nekih drugih.
Iako su bozanstveni Oci, skupljajuci se na pomesnim saborima, pisali protiv toga
mnogo puta, oni svoj obicaj nisu napustali sve dotle dok nije bio sazvan Prvi sveti i
Vaseljenski Sbaor, koji je pored ostalog ustanovio da se Pasha ubuduce ne praznuje
zajedno sa Judejima, vec da se praznuje u nedelju posle prolecne ravnodnevnice,
kako ne bi padala u isti dan sa judejskom pashom. Medjutim bez obzira na to mnogi
su i dalje nastavili da drze taj los obicaj. Bozanstveni Zlatoust njima i upucuje tu
svoju besedu, razoblicavajuci ih da prenebregavaju odluke toliko velikog broja
bozanstvenih Otaca samo radi jednog loseg obicaja.
Iz tog razloga on toliko hvali dostojanstvo bozanstvenih Otaca Prvog Sabora i
pripisujuci im pravilo Cetrdesetnice govori da su je oni ustanovili zeleci da na taj
nacin ubede te asijske hriscane i da ih privuku na poslusanje. Jer ko ne zna da je post
svete Cetrdesetnice ustanovljen od strane svetih apostola, koji kazu u 69-om Pravilu:
“Ako episkop, ili prezviter, ili djakon, ili ctec, ili pojac ne posti u svetu Cetrdesetnicu
pred Pashu, ili u sredu ili petak, sem ako je telesno slab – neka bude izbacen iz
svestenstva. A ako je mirjanin neka bude odlucen”.
Ili je moguce, kaze on, da su je ustanovili Oci Prvog Sabora, jer su joj dodali i Veliku
Strasnu Sedmicu, kako on sam govori o tome na drugom mestu: “Zato su oci
predlozili popriste posta, da bi imali vremena za pokjanje i da bi ocisceni i omiveni
pristupili Tajnama” [41].
A najistinitiji uzrok zbog koga, kaze Zlatoust je Prvi Sabor ustanovio Cetrdesetnicu je
cini se sledeci. Posto su tadasnji hriscani bili nemarni i nisu postili celu tu svetu
Cetrdesetnicu – tako sto su jedni postili samo tri nedelje, drugi –sest, a treci – jos
nekako drugacije, svako saglasno svom lokalnom obicaju, kako o tome svedoci
Sokrat u “Crkvenoj istoriji”, Oci Prvog Sabora su ponovo proglasili Pravilo svetih
apostola i ustanovili da se cela Cetrdesetnica posti bezuslovno. I boznastveni
Zlatoust kaze da su ti Oci ustanovili Cetrdesetnicu imajuci u vidu obnavljanje
Pravila, koje su oni tada uradili.
Posto neki navode bozanstvenog Zlatousta u svojstvu zastitnika cetrdesetodnevlja, a
on sam rasprusuje kao paucinu njihove zakljucke, mi ih ucutkujemo i prelazimo na
druge prigovore.
 
PRIGOVOR 3
Neki ljudi prigovarajuci govore da je cilj s kojim Sveti Oci poucavaju neprestanom
Pricescivanju taj da se potpuno ne udaljimo od Prisajedinjenja Bozanskim Tajnama. Ako se
neko sa velikim strahom i sa strahopostovanjem retko pricescuje i sa velikim
strahopostovanjem pristupa Tajnama, onda se on dostojno pricescuje
Mi bismo zeleli da upitamo one koji ovo govore da nam pokazu odakle i na osnovu
kojih dokaza su oni znali nameru Hrista i Svetih? Mozda su se oni uzneli na nebo,
kao Pavle, i tamo to culi? Ali Pavle je cuo neizrecive reci, koje covek ne moze da
izgovori. A kako su oni to mogli da kazu? A ako je to nesto drugo, zasto to onda nije
zapisano u knjigama nasih bozanstvenih Otaca? A ako je napisano, a mi nismo nasli,
onda ih molimo da nam pokazu gde su nasli.
Samo strah, s kojim oni pristupaju Tajni nije po Bogu, kako kaze prorok: “Drhtace od
straha, gde straha nema” (Ps.52, 6). Jer strah treba da postoji tamo gde se prestupaju
zapovesti, ali ne i tamo gde postoji pokornost i poslusanje. I strahopostovanje takvih
nije istinsko, vec izvestaceno i licemerno, jer istinito strahopostovanje postuje
Gospodnje reci i zapovesti i ne prenebregava ih. To sto govore ljudi koji ovo
prigovaraju nema za cilj da hriscane ucini pazljivijim i sa vise strahopostovanja u
odnosu na Sveto Pricesce, vec da ih lisi odvaznosti i potpuno odvoji od njega, pa
samim tim privede duhovnoj pogibiji.
Zato i bozanstveni Kiril Aleksandrijski odgovara tim toboze punim
strahopostovanja: “Ako zelimo vecni zivot, molimo se da u nama obitava Davalac
besmrtnosti, da se ne udaljujemo od blagoslova [to jest Pricesca], kako to rade neki
nemarni. I da nam lukavi djavo ne smesta mamac i mreze u vidu stetnog
strahopostovanja [u odnosu na Bozanske Tajne. Ali sta ti meni govoris: “Evo Pavle
pise da] ko jede Hleb i pije Casu Gospodnju nedostojno, jede i pije sebi na osudu.
Dakle, ja ispitujuci sebe, vidim se nedostojnim Pricesca”. Ali ja ti odgovaram: “Kada
ces biti dostojan? Kada ces stati pred Hrista? Ako se uvek budes bojao svojih
najsitnijih pregresenja, onda [znaj da buduci covek] nikada neces prestati da ih cinis
(“Ko ce znati sve svoje pogreske?”(Ps.18, 13), prema svetom Psalmopevcu), i tako ces
zauvek ostati potpuno nepricescen spasonosnim Svetinjama.
Zato je razumnije i blagocestivo – ziveti saglasno zakonu Bozijem, verujuci da se
blagoslovenim Pricescem izbavljamo ne samo od smrti, vec i od bolesti” – dusevnih i
telesnih, koje se nalaze u nama, “jer Hristos Koji ulazi u nas i umiruje u nasim
clancima zakon ploti i ozivljuje strahopostovanje prema Bogu, umrtvljujuci strasti, ne
opominjuci se nasih pregresenja u kojima smo, vec nas isceljuje kao bolesne,
oslobadja od uza skrusenog, podize palog, kao Pastir dobri Koji i dusu svoju polaze
za ovce”.
I on ponovo kaze: “Sveto Telo Hristovo ozivotvorava one u kojima se nalazi, i cini ih
vecnim, sjedinivsi se sa nasim telima. Pod telom se ne podrazumeva neko drugo telo,
vec ono koje odgovara prirodi Zivota”, to jest Boga. “Ono ima u sebi svu [Bozansku]
silu s njim sjedinjene Reci i biva ispunjeno Njegovom [Bozanskom] energijom,
posredstvom koje se sve ozivotvorava i odrzava u zivotu. I posto stvari stoje bas
tako, to neka znaju ti krsteni [hrsicani], koji nemarno odlaze u Crkvu da se pricescuju
i koji se na dugo vreme odlucuju od Pricesca time izrazavajuci izvestaceno i stetno
strahopostovanje. Neka znaju da se nepricescivanjem lisavaju vecnog zivota,
odbijajuci da budu ozivotvoreni. To postaje mamac i sablazan, iako se to udaljavanje
od Pricesca prikriva plodom strahopostovanja. I zato oni treba da se trude svim
svojim snagama da se ociste od greha, da pocnu da zive bogoljubivim zivotom, i da
hrabro i s ljubavlju pristupaju Pricescu Zivota. Jer cemo tako pobediti djavolske
obmane, i postacemo pricasnici Bozanske prirode (Pet. 1, 4) i ucicemo u zivot i u
vecnost” [42].
A Jovan Zonara u objasnjenju 2-og Pravila Antiohijskog sabora [43] kaze:
“Odvracanjem od Pricesca Oci ovde nisu nazvali to da se ne voli Bozansko Pricesce i
da zato ne postoji zelja za pricescivanjem, vec udaljavanje od Njega radi
strahopostovanja ili smirenja. Jer ako bi se neko udaljavao od Pricesca radi toga sto
ne voli i gnusa ga se, onda bi on bio osudjen ne samo na odlucenje, vec na potpunu
anatemu”.
Dovoljno bozanstveni Kiril i Jovan Zonara su razoblicili prikriveno strahopostovanje
nemarnih, koje ne donosi plod koristi i spasenja, vec radja dusevnu smrt i potpuno
lisavanje vecnog zivota, koji se zadobija cestim pricescivanjem Bozanskim Tajnama.
Jer onaj ko zaista ima strahopostovanja ne samo da ne prenebregava Gospodnje reci i
tolika sveta pravila – apostolska, saborna i svetootacka, vec to ne prihvata ni u svojim
mislima bojeci se suda i osude radi nemarnosti. O tim ljudima koji imaju istinsko
strahopostovanje govori Duh Sveti preko proroka Isaije: “Ali na koga cu pogledati?
Na nevoljnoga i na onoga ko je skrusena duha i ko drhti od Moje reci” (Is. 66, 2).
 
PRIGOVOR 4
Neki kazu da su se prepodobna Marija i mnogi drugi pustinjaci i podviznici
pricestili samo jednom u toku celog svog zivota i to im nije smetalo da postanu
sveti
Mi im odgovaramo da pustinjaci ne upravljaju Crkvom i da Crkva nije odredila
pravila za pustinjake [44]. Kako kaze Apostol: “Zakon nije postavljen za pravednika”
(1Tim.1, 9). A bozanstveni Zlatoust dodaje: “Svi koji su revnovali za mudroscu
Novog Zaveta, nisu to uradili iz straha od kazne niti zbog pretnje, vec po bozanskoj
ljubavi i plamenim stremljenjem ka Bogu. Jer oni nisu imali potrebe ni za
zapovestima niti za zakonima da bi zavoleli vrlinu i udaljili se od zla, vec su kao
blagorodni i slobodni sinovi, spoznavsi sopstvenu vrednost [to jest blagorodstvo
svoje prirode], oni su bez ikakvog straha od kazne stremili vrlini (dobrodetelji)” [45].
Ali i ti pustinjaci, da su imali mogucnost a nisu se pricescivali, bili bi osudjeni kao
narusioci svetih pravila i oni koji preziru Bozanske Tajne. A ako nisu imali takvu
mogucnost – oni nisu krivi. Tako sveti Kavasila kaze: “ Ako su duse spremne da se
priceste, a Gospod koji sve osvecuje i sve cinii voli da daje Sebe svakome, sta onda
moze biti prepreka za Pricesce? Naravno, nista. Ali neko ce upitati: “Ako neko od
zivih, imajuci vrline duse, o kojima se govorilo, ne pristupi Tajnama, nece li on i
pored svega dobiti osvecenje [od Liturgije koja se sluzi]?” [Na to pitanje mi
odgovaramo, da] to ne moze da dobije svako, vec samo onaj ko ne moze da pridje
telesno, kako to biva sa dusama upokojenih, i oni koji su po pustinjama i planinama,
po pecinama i klisurama (pogl.Jevr.11, 38), koji nisu u mogucnosti da vide Zrtvenik i
svestenika”, zato sto nisu u blizini Crkve. “Takve je Sam Hristos nevidljivo osvecivao
Svojim osvecenjem. Ako neko ima mogucnost, a ne pristupa Trpezi kako bi se njome
osvetio, takav uopste ne moze dobiti osvecenje – ne samo zato sto nije pristupio, vec i
zato sto nije pristupio buduci u stanju da to uradi. I zato je ocigledno da je dusa
takvog coveka prazna [vrlinama], koje su potrebne za Pricesce, jer kako moze neko
imati ljubav i zelju za Pricescem ako ima mogucnost da se pricesti, ali to ne zeli? Ili
kako moze imati veru u Boga onaj ko se ne boji pretnje sadrzane u recima
Gospodnjim [46], prenebregavajuci tu Trpezu? I kako verovati takvom coveku da on
voli to sto moze da dobije, ali [po sopstvenom nastrojenju] ne dobija?”
 
PRIGOVOR 5
Neki prigovaraju govoreci da je Sveto Pricesce strasna stvar, i zato se od ljudi koji
se pricescuju zahteva sveti zivot, savrsen i angelski
U to da je Tajna Bozanskog Pricesca velika i strasna i da zahteva sveti i cisti zivot – ne
sumnja niko. Sama rec “sveti” ima mnogo znacenja. Svet je samo Bog, jer poseduje
prirodnu svetost, a ne zadobijenu. Ljudi, udostojivsi se svetog Krstenja, dobijaju
svetost po pricesti Svetom Bogu. I nazivaju se svetima, jer su dobili osvecenje
blagodacu Svetog Duha rodjenjem Odozgo. Pored svega toga oni uvek dobijaju
osvecenje od Bozanskih Tajni, jer se pricescuju Svetim Telom i Krvlju naseg Gospoda.
I sto se vise priblizavaju Bogu zahvaljujuci ispunjavanju Vladikinih zapovesti, toliko
osveceniji idu ka savrsenstvu. Koliko se naprotiv oni udaljuju od Boga zbog
ostavljanja zapovesti, toliko vise se lisavaju osvecenja, postajuci robovi strasti, i zlo u
njima se povecava. Jer zlo nije nista drugo, nego lisavanje dobra.
Dakle, taj ko se udostojio rodjenja od Svetog Duha, nema nikakve prepreke da se
nazove svetim, a saglasno tome – sveta ceda Svetog Boga po blagodati su udostojena
cestog pricescivanja Bozanskim Darovima. Zato i bozanstveni Zlatoust kaze: “Sveti
Darovi treba da se daju svetima, a ne porocnima i necistima” [47]. Zeleci da pokaze
granicu svetosti, on kaze: “Da ne pristupi Pricescu niko od gresnih. Iako, oprostite
necu reci “niko od gresnih”, jer cu prvo sebe udaljiti od Bozanske Trpeze, ali cu bolje
reci ovako: “Niko ko i dalje produzava da cini grehe – neka ne pristupa”. Znam da
smo svi mi dostojni kazne i da niko ne moze da se pohvali cistim srcem. Ali nije
nevolja u tome sto mi nemamo cisto srce, vec u tome sto nemajuci cisto srce ne
pristupamo Onome, Ko moze da ga ucini cistim” [48].
A Teodorit kaze: “Medju onima koji se pricescuju Bozanskim Tajnama, neki se
pricescuju Hristom kao Agnecom – ti, koji su zadobili savrsenu vrlinu, a drugi kao
ispastaoci tudjih grehova – ti, koji se pokajanjem ociscuju od poroka greha” [49]. Iako
oni koji nam prigovaraju smatraju da samo savrseni mogu da se pricescuju,
bozanstveni Oci ne zahtevaju savrsenstvo od pricasnika, vec ispravljanje zivota kroz
pokajanje. Jer kao sto u ovom vidljivom svetu nema coveka jednog te istog uzrasta,
tako i u duhovnom svetu Crkve postoje razlicita stanja ljudi, saglasno Prici o semenu
(pogl.Mt.13, 8). I ako savresni prinose Bogu –stostruko, srednji –60, a pocetnici – 30,
to jest svako po svojoj moci. I niko ne biva odbacen od Boga jer nije prineo stostruko.
Samo ako dobro porazmislimo, shvaticemo zasto je nekome nemoguce da postigne
savrsenstvo bez neprestanog pricescivanja Svetim Tajnama, jer bez njega ne moze
zadobiti ljubav, a bez ljubavi ne moze zadobiti poslusanje Vladikinim zapovestima, a
bez poslusanja se ne moze postici savrsenstvo. Kako kaze premudri Solomon:
“Pocetak premudrosti je najiskrenija zelja za ucenjem, a briga za ucenje je – ljubav,
ljubav je – cuvanje njenih zakona, a postovanje zakona je – zalog besmrtnosti, a
besmrtnost priblizava Bogu, jer zelja za premudroscu vodi ka Carstvu” (Prem.6, 17-
20), Carstvu Nebeskom. Zato i sveti ava Apolos, znajuci da je Bozansko Pricesce sila
koja proizvodi Bozansku ljubav, ubrajajuci ga u zapovest ljubavi, kaze: “Na te dve
zapovesti, to je jest na cestom Pricescu i na ljubavi prema bliznjemu, vise Zakon i
Proroci” (pogl.Mt.22, 40).
Ali da li postoji potreba da se mnogo govori? Da li oni koji nam prigovaraju smatraju
da treba da se pricescujemo jednom u cetrdeset dana kao savresni ili kao gresnici ili
nesavresni? Ako se pricescujemo kao savresni, onda treba da se pricescujemo cesce,
prema njihovim recima, a ako se pricescujemo kao nesavresni – treba da se cesce
pricescujemo kako bi postali savresni, kako smo prethodno rekli.
Jer ako dete ne moze da izraste u odraslog coveka bez telesne hrane, tim pre dusa ne
moze da postigne savrsenstvo bez duhovne hrane. Mudraci kazu da se na detetu
vide tri stvari: prvo, samo dete koje se hrani, drugo, cime se hrani, i trece, sta ga
hrani. I to cime se on hrani je – hranljiva srz;to sto ga hrani je – dusevno telo; a cime
se ono hrani je – hrana. Tako kaze Gavrilo Filadelfijski, biva i u duhovnom radjanju:
“Onaj koji se hrani je- krsteni, ponovo rodjen covek; to cime se on hrani su –Preciste
Tajne; a onaj koji hrani je – Bozanska Blagodat, koja te Tajne pretvara u Telo i Krv
naseg Spasitelja”. Zato Vasilije Veliki kaze, da taj ko se ponovo rodio Krstenjem,
treba ubuduce da se hrani Pricescem Bozanskim Tajnama [50]. Ako se oni pricescuju
kao gresnici, onda ne treba nijednom da se pricescuju u toku cetrdeset dana, pa
nijednom u godini, kako kaze zlatoglagoljivi Jovan: “Kako onaj koji ima cistu savest
treba da se pricescuje svaki dan, tako i onome koji prebiva u gresima i pritom se ne
kaje nije bezopasno da se pricescuje ni na praznik. Ali ako se pricescujemo i jednom
godisnje, to nas ne izbavlja od nasih grehova ako nedostojno pristupamo. Naprotiv,
to nas jos i vise osudjuje, jer iako pristupamo samo jednom, mi i tada pristupamo
necisto. Zato vas sve molim: ne pristupajte Bozanskim tajnama samo zbog praznika”
[51].
I na drugom mestu on pise: “Posto svestenici ne mogu da znaju sve gresnike i te koji
se nedostojno pricescuju Tajnama, Bog ih cesto razoblicuje i predaje satani. Zbog toga
su oni nekad bolesni, izlozeni spletkama, nevoljama i nesrecama, i tome slicnom. I
zato Pavle ukazuje, govoreci: “Zato su medju vama mnogi slabi i bolesni i dosta ih
umiru” (1Kor.11, 30).
“Kako, - kazete vi meni, - biva to ako se mi pricescujemo samo jednom godisnje?”
Nevolja je u tome sto mi odredjujemo udostojensot za Pricesce ne prema cistim
pomislima, vec vremenskim periodom, i po tome sto ti smatras blagocescem retko
pristupanje Tajnama, ne znajuci da cak iako jednom pristupis Svetinjama cinis sebi
stetu, a ako se dostojno pricescujes pa cak i cesto – zadobijas spasenje.
Smelost se ne sastoji u tome da se pristupa cesto, niti u tome da se pristupa
nedostojno, - cak i ako se neko pricescuje samo jednom godisnje. Mi smo toliko
bezumni i prokleti, da cineci hiljade grehova u toku godine, ne brinemo o tome da ih
ispovedimo. I pritom mi smatramo, da nam je dovoljno da se ne osmelimo da se
cesto pricescujemo i da se samim tim ne odnosimo ponizavajuce prema Telu
Hristovom.
Tako rasudjujuci, mi ne shvatamo da su i oni koji su razapeli Hrista – razapeli Ga
samo jednom. Ali da li je greh zbog samo jednog puta manji? I Juda je jednom izdao
Gospoda. Zar ga je to spaslo? Zbog cega mi to delo merimo vremenom? Merilo
vremena za Pricesce treba da nam bude cista savest” [52].
I opet: “Koga da pohvalimo? One koji se samo jednom pricescuju? Ili one koji se cesto
pricescuju? Ili one koji se retko pricescuju? Ni jedne od pomenutih. Vec one koji
pristupaju sa cistom savescu, i cista srca, i koji vode besprekoran zivot. Takvi neka
uvek pristupaju a oni koji nisu takvi – nikad. Jer pristupaju sebi na sud i osudu, i
muku i kaznu” [53].
Ali ti blagosloveni ne znaju zasto se od onih koji se pricescuju zahteva angelski zivot.
To da svako ko se krstio i ponovo rodio svetim Krstenjem, daje obecanje da ce ziveti
Angelskim zivotom – to je jasno, jer on prinudjava sebe koliko moze, ispunjavajuci
Vladikine zapovesti, na sta je i prizvan. To i jeste osobina Angelskih cinova – da uvek
ispunjavaju Bozanske zapovesti. Jer krsteni i oni koji ispunjavaju Bozanske zapovesti
nisu daleko od Angelskog zivota. I jos i zbog toga sto se oni trude da sacuvaju tu
telesnu cistotu besplotnih Angela, po recima Apostola koji kaze: “Jer je nase zivljenje
na nebesima” (Fil.3, 20). To jest nas hriscanski zivot je – nebeski i angelski. Ali i
bozanstveni Zlatoust kaze: “Privucimo k sebi nepobedivu pomoc Svetog Duha
postujuci zapovesti. I tada ni u cemu necemo biti manji od Angela” [54]. I jos jednom:
“Onaj koji se spasava zadobija dvostruku blagodat: on i ozivotvorava svoju dusu i
postaje kao ptica, koja leti nebeskim svodom” [55].
 
PRIGOVOR 6
Neki po pitanju Bozanskog Pricesca navode Pricu: “Kad nadjes med, jedi koliko ti je dosta da
ne bi najedavsi ga se izbljuvao ga” (Price 25, 16).
Na ovaj sofizam nas je sramota i da odgovorimo. Jer se Bozanske Tajne ne mogu
porediti sa uzimanjem meda, jer se pod tim prema Grigoriju Sinaitu podrazumeva
umno sozercanje. Ako oni smatraju da se ova izreka odnosi na Bozanske Darove,
onda ja dajem prvenstvo samom Pripovedacu Koji mi kaze: “Sine moj, jedi med, jer je
dobar i sat, jer je sladak grlu tvojemu. Tako ce biti poznanje mudrosti tvojoj, kad je
nadjes; i bice plata i nadanje tvoje nece se zatrti” (Price 24, 13-14). Medjutim ti ljudi bi
trebalo da nam kazu kako oni shvataju reci “koliko ti je potrebno”. Jer mi nemamo
nijednu drugu meru sem svetih apostolskih Pravila i cele Crkve Hristove, koji govore
da bi se mi pricescivali ako je moguce i svakodnevno ili cetiri puta nedeljno, kako
misli sveti Vasilije i bozanstveni Zlatoust, ili u krajnjoj meri svake subote ili nedelje i
u ostale praznicne dane. Tako Apostol zapoveda muzu i zeni da se uzdrzavaju jedno
od drugog u te dane, kako bi se pricescivali Bozanskim Tajnama, govoreci: “Ne
zabranjujte se jedno od drugoga, vec ako u dogovoru za vrijeme, da se postite i
molite Bogu” (1Kor.7, 5). A bozanstveni Timotej Aleksandrijski kaze: “Neophodno se
treba uzdrzavati u dan subotni i nedeljni, jer se u te dane prinosi duhovna zrtva
Bogu” (Odgovor 13).
Drugim recima, neka se muz i zena cuvaju od supruznickih odnosa u subotu i
nedelju, jer se u te dane uznosi duhovna Zrtva, to jest sluzi se Bozanstvena Liturgija,
i oni treba da se priceste.
I bozanstveni Grigorije Solunski govori o praznicima: “Prvi dan nedelje, je takozvani
dan Gospodnji [56], jer je on posvecen Gospodu, Koji je u taj dan vaskrsao iz mrtvih, i
predskazao Opste Vaskrsenje, uverivsi nas u Vaskrsenje, kada ce nestati svako
zemaljsko delo – nedeljni dan postuj i ne radi nijedan ovozemaljski posao, sem onog
najophodnijeg. I neka se tebi potcinjeni kao i tvoja porodica odmore u taj dan, da bi
svi zajedno proslavljali Onoga Koji nas je iskupio od smrti i Svojim Vaskrsenjem
vaskrsao i nasu prirodu; da bi se setio zivota buduceg veka i izucavao sve zapovesti
Gospodnje. I da bi se ti ispitivao da li si prekrsio ili propustio neku od njih, [i ako jesi]
da bi se ispravljao u svemu. I da bi toga dana bio u hramu Bozijem, ucestvovao u
bogosluzbenom skupu i Pricescu Svetim Telom i Krvlju Hristovom sa iskrenom
verom i neosudjenom savescu. I da bi zapoceo stroziji zivot, i izmenio se,
pripremajuci se za primanje buducih vecnih dobara. I na taj nacin ces postovati
subotu ne cineci zlo. A nedelji dodaj i ustanovljene velike praznike, cineci tih dana
isto sto i nedeljom i uzdrzavajuci se od istih stvari” [57].
 
PRIGOVOR 7
Neki strahujuci od ateizma nazivaju jeres to kada se neko neprekidno pricescuje. Oni kazu da
su oni koji primaju Krstenje van crkvenog Predanja jeretici, kao i oni koji se neprekidno
pricescuju
Mi iskreno govoreci ne znamo ni sta da odgovorimo na ove drske reci. Zar su prema
njihovom misljenju jeretici ne samo svi Sveti koji su podsticali vernike da pristupe
Bozanskom Pricescu, vec i oni koji prihvataju njihove reci. A takodje – o hule! – i svi
svestenici koji svakodnevno sluze Liturgiju i pricescuju se. A najvise od svega sveti
Apolos, koji je nasiroko bio poznat po svojoj svetosti i imao pet hiljada ucenika u
poslusanju. O njemu pise bozanstveni Jeronim, koji je sam dosao i video ga: “Posle
zavrsene molitve, oni su opravsi nam noge i postavivsi trpezu, celivali dusevno i
telesno – to jest mi smo se zajedno sa njima pricestili Bozanskim Tajnama, sto oni
inace rade svaki dan.
Zatim smo se posle trpeze odmarali, a oni su udaljivsi se u pustinju, molili
kolenopreklono do jutra, dok nije doslo vreme za Liturgiju. I posle devetog casa i
vecernje oni su se pricescivali, a posle Pricesca neki su sedali za trpezu da nesto
pojedu, a neki revnosniji su se udaljavali na tihovanje, ziveci samo silom Svetog
Pricesca. Starac, koga uvek spominjemo, nam je dao mnogo dusekorisnih pouka, a
narocito za to da se svaki dan pricescujemo Bozanskim Tajnama i primamo strance
kao Angele Bozije, slicno Avraamu, Lotu i drugima, jer na te dve zapovesti visi sav
Zakon i Proroci [58].
Dakle, posto ceo lik bozanstvenih Otaca, po sveopstem priznanju, predstavljaju Sveti
i sluge Hristove koje mu neprestano sluze, onda odatle sledi da oni koji prigovaraju
na ovakav nacin, suprotan gorenavedenom, protivurece i apostolima, i Vaseljenskim
i Pomesnim Svetim Saborima, a takodje i Svetim Ocima. I ne samo njima, vec i
Samom Gospodu, Koji kaze: “Onaj koji jede Moje Telo i pije Moju Krv ima zivot
vecni”, a takodje i: “Ovo cinite u moj spomen” (Jn.6, 54; Lk. 22, 19); to jest svaki dan i
uvek, kako to tumaci bozanstveni Zlatoust, o cemu smo ranije govorili.
Sveti Timotej Aleksandrijski cak dozvoljava posednutima da se pricescuju svake
nedelje, ako oni ne hule Bozanstevene Darove. On kaze: “Verni posednuti ako ne
narusava Tajne, niti huli na Njih na bilo koji drugi nacin, neka se pricescuje ali ne
svaki dan: njemu je dovoljno da to cini u nedeljni dan” [59].
I tada kada bozanstveni Oci pozivaju ne samo zdrave nego i posednute na
neprestano pricescivanje Bozanskim Tajnama, ti blagosloveni pri zdravoj pameti to
ne prihvataju vec zahtevaju da oni budu iznad zakona.
 
PRIGOVOR 8
Neki prigovaraju i govore: “Zar ti koji se cesto pricescuju nemaju strasti crevougadjanja,
sujete, smeha, praznoslovlja i mnoga druga slicna? Kako se oni bez obzira na sve to cesto
pricescuju?”
Tim ljudima odgovara sveti Aleksandar Antiohijski: “Desava se da se neki predaju
grehu cak iako se retko pricescuju. Drugi pak pricescujuci se cesce, cuvaju sebe po
pravilu od mnogih zla bojeci se suda Pricesca. Dakle ako mi upadamo kao svi ljudi u
neke ljudske i oprostive grehe, ili jezikom, ili sluhom, ili vidom, ili sujetom, ili tugom,
ili gnevom ili bilo cime slicnim, ukoravajuci sebe i ispovedajuci se Bogu,
pricescujemo se Svetim Tajnama, verujuci da ce nam Pricesce Boznaskim Tajnama
biti na ociscenje od tih grehova. Ako mi cinimo neke teske, lukave i telesne, i neciste
grehe i zlopamtila smo u odnosu na bliznjeg, onda ne treba uopste da pristupamo
Bozanskim Tajnama dok se ne pokajemo na dostojan nacin.
Posto mi kao ljudi telesni i slabi, upadamo u mnoge grehe, Bog nam je dao razlicite
zrtve za ostavljanje grehova, koje nas kada ih prinosimo ociscuju kako bismo
pristupili Svetom Pricescu. Tako je i milostinja zrtva koja ociscuje grehe. Postoje i
druge spasonosne zrtve za otpustanje grehova, kako kaze prorok David: “Zrtva Bogu
je duh skrusen, srce skruseno i smireno Bog nece prezreti” [60].
Ako mi prinosimo Bogu te zrtve, onda cak iako imamo neke ljudske mane mozemo
pristupiti Svetim Tajnama sa strahom i trepetom, i umiljenjem, i ispovescu, kao sto je
to uradila krvotociva zena, placuci i drhteci. Jer postoji greh na smrt, i greh na
pokajanje, i postoji greh koji zahteva dodavanje plastera. Neprekidno pokajanje moze
sve da isceli. Onaj koji pristupa Svetim Tajnama sa strahom i trepetom, i ispovescu, i
umiljenjem dobija oprostaj, a onaj koji pristupa bez straha i s prenebregavanjem –
dobija kaznu. Takvi ne samo da ne dobijaju oprostaj grehova, vec djavo prema njima
ima jos veci pristup. A oni koji sa strahom prilaze Bozanskim Tajnama, ne samo da se
osvecuju i dobijaju otpustanje grehova, vec odgone i djavola od sebe”.
Medjutim bez obzira na sva ta neosporna svedocenja svetih ucitelja Crkve, neki se i
dalje ne smiruju i predlazu sledeci prigovor, govoreci:
 
PRIGOVOR 9
U to vreme se pricescivala vecina naroda, a manjina nije. Zato su bozanski oci i ukoravali
manjinu da ne bi sablaznjavala vecinu. Medjutim danas kada se ne pricescuje vecina, sem
nekih malobrojnih, ne treba da se pricescuju ni ti malobrojni da se ne bi pravili izgredi u crkvi
i da se mnogi ne bi sablaznili
Oni koji ovo govore bi trebalo da znaju sta znaci “sablazan” i “izgred”, i tada da
prigovaraju. Jer sablazan je ono sto coveka udaljuje od Boga i priblizava ga djavolu.
Tako Vasilije Veliki kaze: “Cinjenje greha otudjuje [coveka] od Boga, i prisvaja [ga]
djavolu” [61]. On takodje kaze: “Sablazan je sve ono sto je suprotno volji Bozijoj”
[62]. I da bismo rekli jasnije – sablazan je svaka prepreka postavljena na putu radi
spoticanja putnika. Tako Prorok moli Boga da ga izbavi od toga, govoreci: “Sacuvaj
me Boze od ruku bezboznickih, od nasilnika sahrani me, koji misle da potkinu noge
moje. Oholi mi namjestise zamke i prugla, metnuse mi mrezu na put, predju
razapese mi” [63]. To jest, sacuvaj me Gospode od ruku gresnika, izbavi me od
nepravednih ljudi, koji su smislili da stave pod moje noge nesto, kako bi me oborili;
gordi ljudi ili zlodusi su mi postavili zamku, kako bi me uhvatili, i konopcima i
mrezama svezali moje noge, postavisvsi na mom putu sablazni i prepreke kako bi se
spotakao.
Dakle, tada su malobrojni sablaznjavali mnoge na taj nacin, uvlaceci ih u nemar i
prestupanje zapovesti Bozije, a sada mnogi sablaznjavaju malobrojne, uvlaceci ih na
odstupanje od zapovesti – kako postupiti? Kako su tada malobrojni odsekli svoju
volju i sledili mnoge u ispunjavanju Bozije volje, tako su i danas mnogi treba da
odesku svoju volju sledeci malobrojne u ispunjavanju volje Bozije. Ali ne tako da bi
malobrojni prestali da ispunjavaju Bozije zapovesti samo zato sto su manjina, i radi
vecine poceli da prestupaju zapovesti. Jer da su stvari tako stajale, tada su i prorok
Ilija, i apostoli, i toliki drugi Oci, koji su se podvizavali za istinu trebalo da sakriju
istinu i krenu za vecinom posto je njih samih bilo malo.
Zato Vasilije Veliki kaze: “Ti koji ispujavaju volju Gospodnju, treba da projavljuju
neprestanu odvaznost, cak iako se neki sablaznjavaju” [64]. Iako neki i govore da ti se
ti koji nemaju snage pricescuju, sablaznjavajuci ih, neka oni sami shvate da to biva
[kod tih ljudi] posledica ili zavisti ili mrznje prema bratu.
Dakle, mi ne treba da prenebregavamo Bozije zapovesti radi toga da ne bi sablaznili
ljude, kako kaze Zlatoust: “Mi treba toliko da se brinemo o tome da ne sablaznimo
ljude koliko je to potrebno, kako im ne bi davali povod da nas okrivljuju. Ako im ne
dajemo povoda a oni nas i dalje osudjuju – prosto ni zbog cega, - onda nama ostaje
da se smejemo i placemo zbog njihove nerazumnosti. Ti se trudi da se ponasas lepo
pred Bogom i ljudima. Ako ti postupas dobro, a neko te osudjuje, ne brini se nimalo
zbog toga. Tako je i Hristos govorio o onima koji se sablaznjavaju: “Ostavite ih: oni
su slepi koji vode slepe” (Mt.15, 14). Jer ako smo mi sami uzrok sablazni onda tesko
nama. A ako nismo, onda greha nemamo. Takodje je napisano: “Jer se ime Bozije
zbog vas huli u neznaboscima” (Rim.2, 24). Kako postupiti? Ako ti radis to sto treba
da radis, a neko zbog toga huli, onda ti ne cinis greh, vec je greh na njima, jer oni
hule Ime Bozije.
Mi ne treba da obracamo paznju kada nekom bogougodnom delu prethodi to da ono
za nekoga postaje sablazan. Mi treba da se uznemirimo kada nas drugi ne
primoravaju da se protivimo Bozijoj volji. Jer reci mi molim te ako sad dok mi
razgovaramo, ja zelim da razoblicim pijanice i neko od njih se sablazni, zar ja treba
da prestanem da govorim o njima? Ne, u svemu treba znati meru. Kada jedna lepa
devojka nije htela da se uda, vec je zavolela devstvenost i postala monahinja, mnogi
su bogohulili i branili one koji su je tome priveli. Zar su ti ljudi onda trebalo da
odbiju da je postrizu? Naravno da ne. Jer oni nisu uradili nista protivno Bogu.
Naprotiv, oni su ucinili bogougodno delo.
Dakle, mi smo u svakom delu duzni da sledujuci Bozijim zakonima ne damo nikakav
povod za sablazan, kako ne bismo bili okrivljeni i kako bismo od Boga dobili dar
covekoljublja” [65].
Evo sta mozemo da kazemo o sablazni. Sto se tice izgreda, to je delo koje se vrsi van
svakog cina. Ako se cin i zakon Crkve sastoji u tome da se hriscani koji se nalaze na
Bozanstvenoj Liturgiji a koji nisu pod epitimijom - pricescuju, onda kako smo ranije
rekli, ocigledno je da izgrede cine oni koji se ne pricescuju, prestupajuci samim tim
zakone Crkve. Zato i prorok Avakum kaze: “Sunce i mjesec stadose u stanu svom”
(Pesma 4) [66]. Drugim recima, Sunce pravde – Hristos Bog nas – se uzneo u visinu
na Krstu, a mesec – Crkva – se utvrdila u svom cinu, to jest u volji i zapovestima
Bozijim, od kojih je prethodno otpala.
Dakle oni koji ne postuju zapovesti Bozije, cine sablazni i izgrede, a ne oni koji se
podvizavaju po meri svojih snaga radi cuvanja Vladikinih zapovesti.
 
PRIGOVOR 10
Neki kazu da postoji pravilo koje je zapisano u Casoslavu po kome hriscani treba da se
pricescuju tri puta godisnje
Recite mi molim vas, ako su ti blagosloveni postavili pravilo koje je neprekidno (iako
je u stvari izopaceno), da li bi bilo pravedno da ono bude snaznije od tolikih
mnogobrojnih truba Svetog Duha, svedocanstava koje smo mi navodili? Carski
zakoni pisu, da ako je neko od njih takodje Car, tako i ako se zakon pokazuje
protivurecan svetim kanonima bozanstvenih Otaca, nije dejstvujuci.
Bozanstveni Zlatoust kaze da obicaj koji se protivi bozanstvenim zakonima treba
iskoreniti. Tako on kaze: “Obicaj je stvar, koju je neugodno zaobici i od koje je tesko
sacuvati se. Dakle, koliko je snazan obicaj, toliko i snage ulazi da bi se izbavio od tog
besmislenog obicaja i da bi stekao dobri obicaj” [67].
Zasto onda ti ljudi zele da ustanove ovaj po dusu stetan obicaj? Ali posto oni zele da
sakriju istinu pomocu tog pravila, pokazacemo ukratko o cemu u stvari govori to
pravilo, kako bi bila projavljena sama istina i kako niko vise ne bi bio obmanjen.
To pravilo je prihvaceno iz sledeceg razloga. Lav Mudri [68] je bio odlucen od Crkve
od strane patrijarha Nikolaja posto je sklopio cetvrti brak, a car je zbog toga skinuo
Nikolaja sa patrijarsijskog prestola, posto ovaj nije zeleo da mu oprosti cetiri braka.
Umesto Nikolaja je doveo patrijarha Jeftimija, koji je i razresio cara od odlucenja.
Dakle, iz tog razloga su se podelili na dva tabora kako arhijereji tako i sav ostali
narod: jedni su bili za patrijarha Nikolaja, a drugi za – Jeftimija. Kada je car Lav
umro, posle njega se zacario njegov brat Aleksandar, koji je skinuo Jeftimija sa
prestola i doveo ponovo Nikolaja. A kada je umro i Aleksandar, i zacario se njegov
rodjak, to jest Lavov sin, Konstantin Bagrjanorodni, njegov tast Roman je imao titulu
“Otac-Car”. Ti koji su organizovali Sabor 992 godine od Hristovog Rodjenja, ne samo
da su zabranili cetvrti brak, vec su i protiv treceg braka ustanovili sledece pravilo
koje kaze: “Ako je neko napunio cetrdeset godina i pritom se ne stidi svog uzrasta,
niti brine o hriscanskom blagocestivom zivotu, vec samo radi strasne zelje ulazi u
treci brak, taj neka se brizljivo promatra u toku pet godina da se ne pricesti Svetim
Tajnama, i taj vremenski period ne moze nikako biti skracen [69]. Ali i posle toga
kada se udostoji Precistog Pricesca, da mu ne bude dozvoljeno pricescivanje u neko
drugo vreme sem na spasonosni Vaskrs Hrista Boga naseg, radi ociscenja, koliko je to
moguce, zahvaljujuci prethodnom uzdrzanju u toku Velikog Posta [70]. Ako je neko
tridesetogodisnjak i ima decu iz prethodnih brakova, a sastaje se sa trecom zenom, taj
da se bezuslovno ne pricescuje Svetinjama u toku cetiri godine. I posle toga kada se
udostoji pricescivanja da se nasladjuje samo tri puta godisnje: prvi put – na
spasonosno Vaskrsenje Hrista Boga nasega, drugi – na Uspenije Preciste Vladicice
nase Bogorodice i treci put – na dan Rodjenja Hrista Boga nasega, radi posta koji
prethodi ovim praznicima i koristi koja se njime zadobija”.
To Delo Sabora je bilo nazvano Tomosom Jedinstva, jer su se na njemu ponovo
objedinili arhijereji i sav narod, koji je pre toga bio razjedinjen radi Lavova cetiri
braka.
Medjutim ja ne znam koji blagosloveni je – ili zbog neobrazovanosti ili s namerom da
hriscanima napravi prepreku ka vecnom zivotu – skratio to pravilo i stavio ga u
Casoslov u tako skracenom obliku. A nasi blagosloveni duhovnici, shvativsi ga,
rastrubili su to pravilo po celoj vaseljeni, polazuci epitimiju i pravilo o tri braka za
sve hriscane: one u drugom braku, prvom braku, devstvenike i uopste na svaki
uzrast.
Ali ja se ne cudim toliko duhovnicima, koliko se cudim sto dobri arhijereji i pastiri
nisu odmah razglasili bogonadahnutim trubama istine, da bi osramotili zlog sejaca te
pleve i iskrcili te trule biljke iz Crkve. Jer oni imaju vlast od blagodati Svetog Duha
da podrzavaju svako dobro i ispravljaju to sto treba da se ispravi.
Istina, arhejereji navode to opravdanje, da ukoliko se oni nalaze u ropstvu pod
Turcima i svezani mnogim brigama, poveravaju resavanje tih pitanja uciteljima i
propovednika. Ali samim tim ti blagosloveni – jedan ne zeleci da izgubi svoj mir,
drugi navodeci druga opravdanja – se svi zajedno sklanjaju i prebacuju teret s jednog
na drugog, skrivajuci kao u grobu rec Boziju, i istinu, i precutno pokazuju da su oni
saglasni sa tim sto se desava, kako govori bozanstveni Meletije Ispovednik:
Kada je neko dostigao znanja
I verno istinu spoznao
Pokusava da je sakrije,
Izopacujuci neke odnose
I smelo ne oglasava
Otvoreno, glasno govoreci;
Ko ne brine o casti
Ni o Bozanstvenim Kanonima
Ne stiti pravila data
Svetim slavnim Ocima,
Taj ne podleze manjoj kazni
Nego onaj ko ih je narusio.
“Taj ko cuti o istini
Vaskrslog Hrista u grobu skriva”,-
Tako kaze jedan otac,
I s njim je saglasna rec drugog:
“Zaista je veoma opasno
cutati o blagocestivosti
I ravno pogibelji, i muka
U vekove vekova”.
Nepravedno, nedozvoljeno,
Nije dobro blagocestivim
Da cute tada kada se Gospodnji
Zakoni drsko narusavaju,
Kada se trude da prevarama
Ostvare prelest zlu.
Kako je jedan velikan rekao:
“Kada blagocestivi vidi
opasnost razdvajanja s Bogom
zar ce on tada cutati?”
hoce li biti potpuno miran?
Jer precutati to je isto
Sto i saglasiti se i odobriti [71].
Primer nam daje
Sveti Preteca Spasiteljev Jovan
A zajedno s njim-
Sveta braca Makaveji.
Jer i za male ustave
Zakona Bozijeg oni su
Prezrevsi smrtnu opasnost,
Stajali cvrsto, do kraja,
Ne izdavsi ni najmanju jotu
Svetog Zakona.
Cesto se pohvalnim priznaje
I pravedni rat,
I bitka – nesravnjeno bolja,
Nego dusepogubni, mutni svet.
Zar nije bolje stupiti u boj s takvima
Koji su zli
Nego ih slediti i voljno
Se saglasiti s njima u nepravdi,
Vecno se razdvojivsi od Boga,
A s njima sjedniti [72].
A bozanstveni Zlatoust kaze: “Ako coveku nije bezopasno da cuti kada ga vredjaju,
zar nece biti dostojan kazne taj koji cuti i ne obazire se na to kada se nanosi steta
Bozanskim zakonima?” [73].
 
PRIGOVOR 11
Mnogi prigovaraju govoreci da praksa Pricescivanja nije dogmat vere koji bi obavezno trebalo
postovati
Iako cesto pricescivanje nije dogmat vere, vec Vladikina zapovest, koja se nalazi u
mnogim porukama naseg Gospoda, narocito u sledecem: “Ovo cinite u moj spomen”
(Lk.22, 19), to jest neprestano i svaki dan, dok postoji ovaj svet. I zato se ona kao
Vladikina zapovest mora postovati neprekidno, o cemu smo govorili u prvom delu
knjige.
Medjutim, ti koji prigovaraju na ovaj nacin, samim tim pokazuju da zele da ogole
dogmate i ostave ih opustosenome od svakog crkvenog opredeljenja i ustanovljenja.
Ali mi ih pitamo: na cemu ti dogmati mogu da budu zasnovani? Zar nam
bozanstveni Zlatoust nije rekao, da ljudski zivot zahteva pravilne dogmate, a
dogmati zahtevaju cist zivot; a cist zivot se radja i dostize zahvaljujuci boznaskim
zapovestima, svetim zakonima Crkve i cestim predanjima i opredeljenjima
Bozanskih Otaca? Dakle ako napustimo sveta pravila, Vladikine zapovesti i ostalo,
nestace i cistog zivota. A kada nestane cistog zivota, tada cemo izgubiti i pravilne
dogmate, i ostacemo opustoseni i u mraku.
Nemam vremena da nabrajam hiljade primera svetih, koji su pretrpeli muke i umrli
za crkvene postavke i pravila. I medjutim postoje neki toliko bestidni ljudi, koji ne
samo da ne stradaju za istinu vec joj se i protive i drsko odbacuju Vladikine
zapovesti, stavljajuci prepreke pred one koji se pricescuju, bez ikakve krivice ili
povoda. To je veoma drsko ponasanje, ako se samo setimo da Gospod cak ni samog
Judu nije odbio od Pricesca, iako je znao da je porocni sasud zla.
Svaki dan Hristos prima sve one koji se pricescuju i one koji su dostojni ociscuje,
prosvecuje i osvecuje, a nedostojne odmah na pocetku predaje grizi savesti a zatim ih
milosrdno prima ukoliko se isprave. A ako se ne isprave, onda ih predaje razlicitim
bolestima, po recima Apostola: “Zato su medju vama mnogi slabi i bolesni, i dosta ih
umire” (1Kor.11, 30).
Ti blagosloveni, i ne znajuci stanje onih koji se pricescuju, vec samo radi toga da bi
ocuvali besmislen obicaj, koji je ustanovljen na stetu dusi, prave prepreke
pravoslavnim hriscanima za Bozansko Pricesce.
Medjutim upitajmo Velikog Vasilija da nam on kaze istinu: “Sledi li o bozanstvena i
sveta glavo ili nije li opasno napustiti bilo koju Boziju zapovest? Da li je dozvoljeno
sprecavati onoga kome je data ta zapovest da je ispunjava ili treba poslusati one koji
to sprecavaju, posebno ukoliko je taj neko ko zabranjuje dugogodisnje Bozije cedo? Ili
se ta pomisao cini samo prijemcivom, a u stvari je protivna Bozijoj zapovesti?” Na to
sveti odgovara: “Gospod je rekao: “Naucite se od Mene, jer sam Ja krotak i smiren
srcem” (Mt.11, 29), ocigledno je da se i u svemu drugom treba uciti od Njega. Tako se
i u datom slucaju setimo Samog Gospoda naseg Isusa Hrista Jedinorodnog Sina Boga
Zivog. Kada Mu je Jovan Krstitelj rekao: “Ti treba mene da krstis, a Ti li dolazis k
meni?” – On je odgovorio: “Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu”
(Mt.3, 14-15). [To jest neophodno je da Ja ispunim svako delo koje opravdava
coveka]. I kako je On s negodovanjem odgovorio Petru, kada je ovaj pokusao da
odgovori Gospoda od stradanja, koje je On prorocki predskazao svojim ucenicima na
putu u Jerusalim: “Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne mislis sto je Bozije
nego ljudsko” (Mt.16, 23). I opet kada je Petar odajuci cast Vladici Hristu, odbio da
mu On opere noge, Gospod mu je opet rekao: “Ako te ne operem nemas dijela sa
Mnom” (Jn.13, 8).
Ako treba vise pomoci dusi primerima nama bliskih ljudi, setimo se Apostola koji
kaze: “Sta cinite te placete i cijepate mi srce? Jer ja ne samo svezan biti hocu, nego i
umrijeti u Jerusalimu gotov sam za Ime Gospoda Isusa” (Dela 21, 13). Ko moze biti
slavniji od Jovana? Ili ko moze biti iskreniji od Petra? Ili ko drugi moze da ima
pomisli sa strahopostovanjem vise od njih? [Jer su oni obojica bili pokrenuti
osecanjem starhopostovanja, tako sto jedan nije hteo da krsti Gospoda, a drugi nije
hteo da mu Gospod opere noge. Medjutim bez obzira na to oni nisu mogli da
nagovore Hrista].
Znam da ni sveti Mojsej ni prorok Jona nisu izbegli Boziju kaznu jer su Mu odbili
poslusanja, sledujuci svojim rasudjivanjima. Neka nam svi ti sveti budu primer da ne
treba ni protivureciti volji Bozijoj, niti sprecavati druge da ispunjavaju Boziju
zapovest, niti slusati one koji sprecavaju njeno ispunjenje. Ako nas je Bozija Rec iz
ovih primera naucila sta ne treba da dopustimo, onda tim pre treba u svemu ostalom
da podrazavamo svete, koji su jednom rekli: “Treba se vise povinovati Bogu nego
ljudima” (Dela 5, 29), I na drugom mestu: “Sudite je li pravo pred Bogom da vas
vecma slusamo negoli Boga? Jer mi ne mozemo ne govoriti sto vidjesmo i cusmo”
(Dela 4, 19-20).
I ponovo kaze Vasilije: “Ne treba sprecavati onoga koji ispunjava volju Boziju,
ukoliko on to radi po Bozijoj zapovesti ili sa ciljem, saglasno zapovesti Bozijoj.
Takodje onaj koji ispunjava zapovest ne treba da slusa one koji ga sprecavaju, cak i
ako su oni pravi Boziji prijatelji, vec treba da ostane pri svojoj odluci” [74].
Takodje: “Ako neko ispunjava zapovest Boziju, ali ne po zdravom nastrojenju [to jest
ne s pravilnim ciljem i bez istinskog rasudjivanja] medjutim po svemu vidljivom
sleduje u potpunosti ucenju Gospodnjem, takvoga coveka ne treba sprecavati. Jer taj
covek tako postupajuci nece naneti sebi stetu. Ponekad se desava da ljudi od toga
imaju koristi. Medjutim dobro je takvog coveka pouciti, kako bi i njegovo
rasudjivanje odgovaralo dostojnosti podviga” [75], kako bi on ispunjavao zapovest sa
bogougodnim ciljem. I jos: “Ne treba slediti ljudska predanja, kada se narusava
Bozija zapovest” [76]. I jos: “Ne treba dati prvenstvo svojoj volji u odnosu na volju
Gospodnju, vec u svakoj stvari treba traziti i tvoriti volju Boziju” [77].
A bozanstveni Zlatoust kaze: “Koji ljubi oca ili mater vecma nego mene nije mene
dostojan” (Mt.10, 37). Dakle, kada cinimo neko bogougodno delo, svaki koji nas u
njemu sprecava neka nam bude neprijatelj i protivnik, cak iako je to otac ili majka ili
bilo ko drugi” [78]. Ignjatije Bogonosac kaze: “Svako ko ti govori nesto suprotno
onome sto ti je Bog zapovedio, cak iako mozes da mu verujes, cak i ako posti, i cini
cuda, cak i ako prorokuje, neka bude u tvojim ocima kao vuk u ovcijoj kozi, koji ubija
ovce” [79]. A bozanstveni Meletije Ispovednik kaze:
Ne treba slusati monahe
Kao ni prezvitere
Kada su njihove reci - bezakone
Kada su njihovi saveti - na zlo.
I ne samo “pezviterima”, “monasima”!
Ne ustupajte ni pred samim episkopima,
Ako rade nesto nekorisno za dusu
I govore, i misle
Jer ce odjednom poceti podmuklo da vas ubedjuju [80].
 
PRIGOVOR 12
Neki se sablaznjavaju od toga sto ne mogu da nas ubede svojim recima (imajuci u vidu da
postoji zabrana na neprestano Pricescivanje), i u svoju odbranu navode tri zakljucka: prvo,
govore, kanone i zapovesti drze arhijereji; drugo mi ne treba da ispitujemo to sto nam govore
arhijereji, vec treba samo prostodusno da ih slusamo; i trece navode apostolsku izreku
“povinujte se uciteljima vasim i budite pokorni” (Jevr. 13, 17).
Na ova tri dela prigovora mi necemo nista sami komentarisati, kako ne bismo
izazvali neku zabunu i smutnju. Ali smatramo da je po dusu stetno i ako potpuno
precutimo. Da se niko ne zali hajde da razmotrimo sta [u vezi sa tim] kazu sveti.
Na prvu primedbu odgovara Vasilije Veliki govoreci: “Ako Sam Gospod, Koga Otac
ljubi, i u Kome su sve riznice premudrosti i tajne, Koji ima svaku vlast, i Koji je dobio
svaki sud od Oca, - ako On Sam kaze: “On mi dade zapovijest sta cu kazati i sta cu
govoriti” (Jn.12, 49), kao i: “Sto Ja dakle govorim onako govorim kao sto mi rece
Otac” (Jn.12, 50), i ako ni Sveti Duh ne govori od Sebe, vec govori samo ono sto cuje
od Njega [81], - koliko vise je za nas blagocestivo i bezopasno tako misliti i
postupati!” [82]. Drugim recima, mi ne treba da prestupamo Bozije zapovesti, vec da
ih pokorno slusamo.
A bozanstveni Zlatoust na primeru same arhijerejske hirotonije pokazuje da su
arhijereji potcinjeni Bozanskim kanonima i zapovestima. On kaze: “Tako kako je
arhijerej – [prvosvestenik u Starom Zavetu] – bio vodja naroda, bilo je neophodno da
on na svojoj glavi ima znak vlasti, kojoj se potcinjavao (jer ako vlast nije nicim
ogranicena onda je ona nepodnosljiva, a kada ima simbol neke druge vlasti nad
sobom, to pokazuje svojim potcinjavanjem zakonu); zato Zakon naredjuje da glava
arhijereja ne bude otkrivena, vec da bi bila pokrivena i da bi vodja naroda znao da
ima drugu Glavu. Zato se i u Crkvi na hirotoniji jereja – [ovde svetitelj ima u vidu
arhijereje, govoreci o svestenstvu uopste, jer samo arhijereji nose na glavi
bogopredane simbole, prema Dionisiju Areopagitu] – na njegovu glavu stavlja
Hristovo Jevandjelje, da bi spoznao onaj koji se rukopolaze da dobija istinsku
jevandjeljsku tiaru, i da bi spoznao da iako je on vodja svih, duzan je da deluje po
jevandjeljskim zakonima, sve drzeci u svojoj vlasti, ali i sam pod vlascu zakona,
bivajuci za sve zakonodavac, ali imajuci i zakonodavca nad sobom – jevandjeljski
zakon.
Zato jedan odvazan drevni muz (njegovo ime je Ignjatije), prosijavsi u svestenstvu i
mucenistvu, u poslanici nekom arhijereju kaze: “Nista da se ne radi bez tvoje volje,
ali ni ti nista ne radi bez volje Bozije. Zato arhijerej ima na glavi Jevandjelje – kao
znak da se nalazi pod njegovom vlascu” [83].
Sto se tice drugog, to jest toga da mi ne treba da ispitujemo arhijereje, ucitelje i
duhovnike, vec da ih u svemu slusamo, na to odgovara Vasilije Veliki: “Rukovodeci
u reci – [bio to ucitelj ili arhijerej] – treba uvek uz mnogo razmisljanja i ispitivanja, a
sa ciljem da ugodi Bogu, i da radi, i da govori, jer on treba da bude ispitan i
posvedocen i od strane onih kojima je poveren [84]” [85].
Takodje: “Oni koji slusaju poznajuci Bozansko Pismo, treba da ispituju to sto govore
ucitelji. I to sto je u skladu sa Pismom treba da prihvataju a to sto im je strano – da
odbace. A tih ucitelja koji insistiraju na takvom ucenju se treba odvracati” [86].
Takodje: “Oni koji ne poznaju mnogo Pismo, treba da spoznaju karakteristicne
osobine svetih po plodovima Duha [Svetog] [87]. I treba prihvatati te koji ih imaju [u
svojstvu svetih], a odvracati se onih koji ih nemaju” [88]. Takodje: “Ne treba se tek
tako i bez ispitivanja baviti onima koji se samo pretvaraju da govore istinu. Treba na
osnovu svedocenja Pisma prepoznavati svakoga, [predaje li taj ucitelj istinu ili laz]”
[89]. I takodje: “Neophodno je svaku rec ili delo proveriti na osnovu svedocanstva
Bogonadahnutog Pisma, kako bi dobri ucitelji bili priznati, a lukavi – posramljeni”
[90].
Na treci deo prigovora odgovara bozanstveni Zlatoust: “Anarhija je uvek zlo, ona je –
koren mnogih nevolja i uzrok nereda i pometnje. A nista manje zlo nije ni
nepotcinjavanje rukovodiocima. Ali mozda ce neko reci da postoji i trece zlo – kada je
sam rukovodilac zao. To i ja znam. To zlo nije malo, vec je mnogo gore od anarhije.
Jer je bolje ne biti ni pod kakvom vlascu nego se potciniti zlu. Jer se u prvom slucaju
covek cesto spasava i cesto se nalazi u opasnosti, a u drugom je uvek u opasnosti jer
ga vode u propast.
Ali kako je Pavle rekao: “Povinujte se uciteljima vasim i budite im pokorni”?
prethodno rekavsi: “Gledajte na svrsetak njihova zivljenja, i ugledajte se na vjeru
njihovu” (Jevr.13, 7), a zatim je rekao i: “Povinujte se uciteljima vasim i budite im
pokorni”. [To jest Pavle se u pocetku osvedocio da su ti ucitelji verni u svemu, i vec
posle toga kaze: “Gledajte dobar plod njihovog dobrodeteljnog (vrlinskog) zivota i
propovedi, i ugledajte se na njihovu veru”].
A sta recicete mi ako je rukovodilac zao (ovde i nadalje – lukav), da li se njemu treba
potcinjavati? U kom smislu ti kazes “zao”? Ako se to odnosi na veru – ostavi ga i bezi
– ne samo od coveka, nego i od angela koji je sisao s neba. A ako se to odnosi na
njegov zivot onda ne budi radoznao. Poslusaj sta kaze Hristos: “Na Mojsijevu stolicu
– [na uciteljsku katedru Zakona] – sedose knjizevnici i fariseji”. Rekavsi prethodno
mnogo toga strasnog o njima, On nam zatim govori: “Na Mojsijevu stolicu sedose…
Dakle, sto vam oni zapovedaju da postujete, postujte i radite; ali sto oni cine ne
cinite” (Mt.23, 2-3). Drugim recima, oni se koriste pocascu, [imaju pravo da uce], kaze
On, ali im je zivot necist; ali vi ne obracajte paznju na njhov zivot vec na njihove reci.
Jer niko nece imati stete od njihove naravi. Zasto? Zato sto je ona svima ocigledna i
zato sto sam ucitelj, cak i ako je hiljadu puta zao, nikada nece uciti zlu. Sto se tice
vere, tu zlo nije svima uocljivo da i ucitelj ne odbija da tako i uci. Zato “ne sudite, da
ne budete osudjeni” (Mt.7, 1) se odnosi na nacin zivota, a ne na veru.
Zato je i Pavle u pocetku predstavio [pastire kao istinske u svemu], a zatim rekao:
“Povinujte se uciteljima vasim” [91].
I na drugom mestu: “Ti kazes da je taj covek krotak i imajuci svestenicki cin veoma
blagorazuman, a radi to i to. Ne govori mi o tome da je on krotak, razuman,
blagocestiv, svestenik. Ako hoces neka to bude cak i Petar ili Pavle, ili angeo koji je
sisao s nebesa, - cak ni tada necu obratiti paznju na znacaj osobe. Jer ja ne citam
zakon sluga, vec Carski zakon. Kada se citaju Carske reci, sva znacajnost sluga treba
da nestane.
Zasto mi navodis primere ovog ili onog? Bog ti nece suditi za nemarnost takvih
slugu, vec za neispunjenje Njegovih zakona. Ja sam ti zapovedio, recice [On tebi u
sudnji dan], i ti si trebalo da se potcinis, a ne da navodis primer drugoga ili da budes
radoznao u pogledu zlih dela drugog.
Jer je i veliki David sagresio strasnim grehom, ali da li to znaci reci mi da nama vec
sada nije opasno da gresimo? Zato mi treba da budemo oprezni i da revnujemo samo
za podvige svetih, a nemarnost i narusavanje zakona – [koji i njima kao ljudima
mogu da se dese] – treba s trudom izbegavati. Jer nam nece suditi iste takve sluge
kao i mi sami, vec Sam Vladika, - Njemu cemo dati odgovor za sve sto smo u zivotu
uradili” [92].
Eto kako kazu sveti. Mi braco moja, ukoliko nas je Gospod pozvao na mir treba da se
pokoravamo arhijerejima, i duhovnicima, i uciteljima radi njihovog cina koji oni
imaju od Boga. Ako neko od njih radi nesto nerazumno ili nas sprecava u
bogougodnom delu, onda ne prestajmo da ga molimo za to da se ispuni volja Bozija,
da bi mir, jednomislije i saglasnost carovali medju nama, da bi postojala ljubav
izmedju pastira i ovaca, izmedju arhijereja i hriscana, izmedju svestenika i mirjana,
izmedju rukovodioca i potcinjenih kako ne bi bilo sablazni, postresa, raskola, podela.
Jer sve to razara nase duse, i nase kuce,i nase Crkve, i svako drustvo i naciju. Krace
receno: da bi svi mi bili jedno telo i jedan Duh, svi – s jednom nadom, na sta smo i
prizvani, i da bi Bog mira bio s nama.
 
PRIGOVOR 13
Neki kazu: “Evo, mi ispunjavamo zapovest Gospodnju – pricescujemo se dva ili tri puta
godisnje, i to je dovoljno za nase opravdanje [na Strasnom Sudu]”
 Takvim ljudima odgovaramo da je i to dobro i korisno, ali da je mnogo bolje
pricescivati se cesce. Jer sto se neko vise priblizava svetlosti, tim se vise i
prosvecuje, i sto se vise priblizava ognju, tim se vise zagreva, i sto je blizi svetinji,
tim se vise osvecuje. Tako da ako neko cesce pritupa Bogu u Pricescu, tim se vise i
prosvecuje, i zagreva, i osvecuje. Brate moj ako si dostojan da se pricestis dva ili tri
puta godisnje, onda si dostojan da se pricescujes i cesce, kako kaze bozanstveni
Zlatoust, samo se pazljivo pripremaj i ne gubi tu dostojnost. Dakle sta nas
sprecava da se pricescujemo? Nasa nemarnost i lenjost, koji nas savladavaju. I zato
se ne pripremo koliko je u nasoj moci da se pricestimo.
Odgovarajuci na drugi nacin, mi smo duzni da kazemo, da ti ljudi ne ispunjavaju
zapovest Boziju, uprkos tome sto oni smatraju da je ispunjavaju. Jer gde je Bog ili bilo
ko od svetih zapovedio da se pricescujemo dva ili tri puta godisnje? Tako nesto se
nigde ne moze naci. I zato treba da znamo da kada ispunjavamo neku zapovest treba
da je i ispunjavamo saglasno zapovesti. To jest treba postovati i mesto, i vreme, i cilj, i
nacin delovanja, i sve okolnosti pod kojim ona treba da se ispunjava, kako bi to
dobro koje cinimo na taj nacin bilo savrseno u svemu i Bogu ugodno.
Sve to se odnosi i na Bozansko Pricesce. Neprestano pricescivanje je i – neophodno, i
dusekorisno, i saglasno Bozijoj zapovesti, i savrseno i dobro-ugodno. A pricescivati
se samo tri puta godisnje - nije saglasno ni sa zapovescu, i nije savresno dobro, jer
nije dobro to sto se ne cini na dobar nacin.
Zato, kao i sve druge zapovesti Bozije zahtevaju za sebe neophodno vreme, prema
Eklesijasu: “Vreme za svaku stvar” (Ekl.3, 17), tako se i za ispunjavanje zapovesti o
Pricescu treba odvojiti odredjeno vreme. Drugim recima, odgovarajuce vreme za
Pricesce je – taj trenutak, kada svestenik vozglasava: “Sa strahom Bozijim, verom i
ljubavlju pristupite”.
Ali zar se to moze cuti samo tri puta godisnje? O nesrece i nevolje! Da bi materijalno
telo zivelo ono mora svakodnevno da jede dva ili tri puta dnevno. A nesrecna dusa,
da bi zivela duhovnim zivotom, jede tu svoju zivotvornu hranu samo tri puta ili cak
jednom godisnje? Nije li to velika nerazumnost?
U protivnom slucaju, bojim se, bojim se da nam nije beskorisno ispunjavanje
zapovesti – jer ih mi kvarimo i izopacujemo i zato ne da nismo izvrsioci zakona, vec
njegovi protivnici. Mi cesto posteci smatramo da ispunjavamo zapovest Boziju, a u
stvari gresimo kako kaze bozanstveni Zlatoust: “Ne govori mi da oni poste, vec mi
dokazi da oni to rade u saglasnosti sa voljom Bozijom. A takav post ukoliko nije u
saglasnosti sa voljom Bozijom je vece bezzakonje nego pijanstvo. Jer mi ne treba da
gledamo samo to sta oni rade, vec i da trazimo uzrok zbog cega oni to rade. Jer ono
sto se radi po Bozijoj volji, cak iako se cini besmislenim, je zaista najbolje. A ono sto
se radi protiv Bozije volje, iako se cini najboljim, je u stvari najgore i
najprotivzakonitije. Jer dela nisu dobra ili zla sama po sebi, vec ih Bozija volja cini
dobrim ili zlim” [93].
 
EPILOG
Evo, ljubljena moja braco, uz Boziju pomoc je zavrsena ova knjiga, i sasvim ocigledno
je dokazano na osnovu svedocenja i Svetog Pisma, i svetih Otaca, da je neprestano
pricescivanje Precistim Tajnama – neophodno i dusekorisno, jer se bez toga ne moze
uzrastati u ljubavi naseg Gospoda, Koji nas je stvorio iz ne-bica, a kada smo poginuli
ponovo obnovio.
Dakle, sada se ne zahteva nista drugo sem toga da sa duznom pripremom –
skrusenoscu, ispovescu i ispunjavanjem epitimija – pristupimo Tajni, sa strahom i
trepetom i da se pricestimo. Svako od nas ko zeli zivot i voli da vidi dobre dane [94],
prema Psalmopevcu, neka pristupa nasem Gospodu, najsladjem Isusu Hristu, Koji
nas svaki dan poziva sa Svetog Prestola i govori: “Pridite, jedite Moj Hleb i pijte Vino
koje sam Ja rastvorio u svetoj Casi, da biste se prosvetili dusevno i telesno, da biste
bili nahranjeni besmrtnom hranom i napojeni netruleznim picem, da se u potrebni
cas ne postide lica vasa” [95].
Dotle dokle imamo vremena cinimo dobro, kako kaze Apostol [96]. “Evo sad je
vrijeme najbolje, evo sad je dan spasenija” (2Kor.6, 2). Da tezimo i sledimo za
Gospodom – i tada cemo Ga pronaci kao zoru, koja ce nas prosvetiti, kako kaze Osija,
i On ce nam prici kao sto rana i pozna kisa pada na zemlju” [97]. Poslusajmo Jeremiju
koji kaze: “Stanite na putevima i pogledajte, i pitajte za stare staze, koji je put dobar,
pa idite po njemu, i naci cete mir dusi svojoj” (Jer.6, 16). Da se pokajemo od sve duse
i sveg srca za nas predjasnji nemar i da se ispravimo, kako ne bismo culi reci kojima
bi nas krivio prorok Jeremija: “Gospode! Ne gledaju li oci Tvoje na istinu? Bijes ih, ali
ih ne boli; satires ih ali nece da prime nauke, tvrdje im je lice od kamena, nece da se
obrate…Proroci prorokuju lazno, i svestenici gospoduju preko njih, i narodu je
Mojemu to milo.
Kome cu govoriti i svjedociti da cuju? Gle, uho im je neobrezano, te ne mogu cuti, …
Jer od maloga do velikoga svi se dadose na lakomstvo, i prorok i svestenik, svi su
varalice” (Jer.5, 3, 31; 6, 10-13).
Dajte da slusamo reci koje donose korist dusi, i da ne istrazujemo ko ih izgovara –
mudri ili nemudri, ugledan ili smireni. Jer kakvu ce nam korist doneti sto je takav i
takav – vazan i veliki covek? Ili kakvu cemo stetu imati ako je taj covek neznacajan i
neprimetan? Mi ne kupujemo ni jednog ni drugog. Nama trebaju samo reci Pisma, a
ne tice nas se da li ih izgovara mudri ili nemudri. I to sto nam govori mi treba da
poredimo sa onim sto je napisano u Svetom Pismu, i ako je to saglasno sa Pismom,
da prihvatimo, a ako nije saglasno – nama to nije potrebno ni od jednog ni od
drugog. Jer taj koji ide na pijacu da kupi psenicu ili nesto drugo, ne razmislja o tome
ko je prodaje – dobar ili los covek, vec samo gleda da li je roba dobra.
Tako i mi treba pazljivo da razmatramo reci i da ne prestupamo to sto su nam predali
bozanstveni Oci, ukoliko ne zelimo da izgubimo pravi put.
Kada bi savremeni sektasi izucavali Bozansko Pismo, oni ne bi sledili te prvobitne
jeretike da bi s njima zajedno poginuli. I tada je lukavi djavo medju njima sejao razne
jeresi, lisivsi ih pored svega ostalog i svetog Krstenja. A nas pravoslavne se stara da
pogubi, udaljujuci nas od neprestanog pricescivanja. Posto nije uspeo da pokoleba
nas odnos prema svetom Krstenju, on pokusava da nas umrtvi na neki drugi nacin.
I ne mislite da jedno u odnosu na drugo ima neke razlike, jer je odluka naseg
Gospoda bila podjednaka u odnosu na oba cina, kako smo prethodno rekli. Jer ne
roditi se potpuno, i rodivsi se umreti od gladi – izmedju ta dva slucaja nema nikakve
razlike.
Tako se i mi naravno obnavljamo svetim Krstenjem. Medjutim ako se zatim ne
hranimo Pricescem, kako bi ziveli duhovnim zivotom, tada ponovo umiremo od
gladi – nedostatka blagodati – i upadamo u jos gore strasti nego nekrsteni.
Zato vas molim da se uplasimo Gospodnjih reci sada, dok smo jos zivi, da bi se spasli
i da ne bi drhtali tada na predstojecem Sudu, ne dobivsi nikakve utehe. Da ne
postanemo kao oni kojima je Gospod govorio: “Jer ostaviste zapovijesti Bozije, a
drzite obicaje ljudske” (Mk.7, 8).
Da se ne obanjujemo sujeverjem i predrasudama, kojih sada ima previse, vec da
pazimo na napisano. Jer Vasilije Veliki kaze: “Tacno je da nas je los obicaj obmanuo,
tacno je da je uzrok velikih zala postalo izopaceno ljudsko predanje” [98]. Kao i:
“Ako neko od onih koji su na svetom Krstenju obecali Bogu da vise nece ziveti za
sebe, vec za Onog Koji je Umro i Vaskrsao za njega trazi pravednost od [ispunjenja]
Zakona, on za to treba da bude osudjen kao za preljubu. [Dakle, ako se hriscaninu
tako sudi za takav odnos prema Zakonu], sta se onda moze reci o ljudskim
predanjima?
Sto se tice ljudskih predanja, sledovanje njima povlaci za sobom kaznu sto se vidi iz
Gospodnjih reci. A sto se tice nasih sopstvenih pomisli, koje su plod ljudske
premudrosti, Apostol nas je naucio da ih podviznicki odbacujemo: “Jer oruzije
nasega vojevanja nije tjelesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova da
kvarimo pomisli i svaju visinu koja se podize na poznanje Bozije” (2Kor.10, 4). [To
sto je Apostol rekao se odnosi kako na ljudske pomisli], tako i na svaku ociglednu
[ljudsku] pravednost, cak iako se trudimo da je dostignemo Boga radi. Iz svega toga
postaje ocigledno, kakva osuda sledi onima, koji svojim mudrovanjima izopacuju
Bozije zapovesti. Jer je napisano: “Tesko onima koji misle da su mudri, I sami su sebi
razumni!” (Is.5, 21). I zato je neophodno odbaciti sve to zajedno: i djavolske pohote, i
svetske brige, i ljudska predanja, i sopstvene zelje cak iako nam se one cine
dobronamerne" [99].
 
Ne prestupajmo Bozije zapovesti da ne budemo gori od beslovesnih zivotinja i
nerazumniji od riba koji ne protivurece Bozijem zakonu, kako kaze Vasilije Veliki:
"Riba ne protivureci zakonu Bozijem, a mi ljudi odbijamo da prihvatimo spasonosno
ucenje" [100].
Dajte da ostavimo one koji zele da zive nemarno, ili bolje zamolimo Boga da im da
revnost. Probudimo se od sna lenjosti i primimo toplinu i ljubav u srce, da bi culi
duhovni priziv svestenika [101], i da bi skrusena srca pristupili Tajni. Veliko
prenebregavanje Bozije zapovesti je i to sto veliki broj hriscana dolazi na Liturgiju, na
kraju koje nas Gospod preko svestenika poziva da pridjemo i pricestimo se, i nema
nikoga od tog velikog broja pozvanih ko bi ispunio Bozanski priziv - i to ne zbog
nekog greha ili predloga, vec zbog besmislenog obicaja.
Ah, braco moja, bojim se da Gospod nije rekao za nas:"Jer vam kazem da nijedan od
onijeh zvanijeh ljudi nece okusiti moje vecere" (Lk.14,24)? A sem toga - nece li nas On
kazniti na najstroziji nacin ako se ne pokajemo i ne ispravimo?
Zelim nesto da vas pitam: da je za vreme Tajne Vecere neko od apostola rekao: "Ja se
danas ne pricescujem", interesantno je sta bi tada rekao Gospod? Bezuslovno, cini mi
se da bi rekao to sto je rekao i Petru u vreme svetog pranja nogu: "Ako te ne operem,
nemas dijela sa Mnom" (Jn.13, 8). On bi i na Tajnoj Veceri rekao onima koji se ne
pricescuju: "Ako ne budes jeo Moje Telo i ne budes pio Moju Krv, nemas dijela sa
Mnom".
To isto nam Gospod i sada govori ljubljeni, na svakoj Liturgiji: "Ako ne budete jeli
Tijelo Sina Covjecijeg i pili Njegovu Krv, nemate zivota u sebi" (Jn.6, 53), ukoliko
neko lisava sebe takve nebesne blagodati ne zato sto ima prepreku zbog svojih greha
i sto je odlucen od Pricesca od strane svog duhovnika, vec samo zbog jednog
besmislenog obicaja.
O lukavog obicaja! Taj zao obicaj se tako ukorenio, da ne samo da se mi sami ne
pricescujemo, vec ako vidimo neke druge ljude da oni cesto pristupaju Bozanskom
Pricescu, mi ih osudjujemo kao da toboze nemaju strahopostovanja i da ne postuju
Bozanske Tajne, tako kako bi mi trebalo da sledimo njihov primer.
Dakle, zaista se na nama ispunilo Isaijino prorocanstvo: "Slusajte ali necete
razumijeti, gledajte ali necete poznati. Ucini da odeblja srce tome narodu i usi da im
otezaju, i oci im zatvori" (Is.6,9-10). Jer zaista kao da smo svi postali bezosecajni i ne
shvatamo ni to sto govorimo, ni to sto cujemo, ni to sto vidimo.
I znam da ce samo mali broj ovo cuti zbog naseg takvog zalosnog stanja, bez obzira
koliko ja govorio na ovu temu. Jer je mnogima otezao sluh tako da ne mogu da cuju,
kako je rekao Isaija.
A za te malobrojne cu navesti jos jedan primer i time cu zavrsiti. Zamislite da neki
car sedi na visokom tronu, koji se nalazi van dvorca, na nekoj ravnici, a pred njim
stoje svi knezovi, oficiri, i svi vojni odredi sa velikim strahom i trepetom. I ako bi taj
car zapovedio nekome od njih da istupi i podje ka njemu, kako bi mu dao neko
naredjenje , a neki drugi pozavidevsi mu zbog njegove blizine caru, pokusali da ga
odgovore od ispunjenja carske naredbe, recite mi da li bi ih on poslusao i izrazio
prenebregavanje u odnosu na cara? Mislim, da on ne bi obratio ni najmanju paznju
na te ljude, vec bi sa velikom spremnoscu potrcao ka caru, smatrajuci za veliku cast i
slavu da ispuni njegovu naredbu.
Dakle, ako u odnosu na smrtnog cara zelimo da pokazemo da smo toliko poslusni,
zasto se ne bi potrudili da budemo jos poslusniji u odnosu na Cara Nebeskog i naseg
Vladiku? Zemaljski car moze da nas lisi casti, slave i imanja - svega toga, sto danas ili
sutra unistava smrt. A ko tada moze da umoli Boga Koji moze da nas osudi na vecnu
smrt?
Sta cemo mi nesrecni tada da radimo - mi koji prestupamo Vladikine zapovesti, -
kada pocne Veliki Sud? Zar tada mozemo da nadjemo opravdanje pred Bogom, u
odnosu na Koga sada izrazavamo prenebregavanje, opravdavajuci se da "nas je tamo
neki covek sprecavao, i mi zato nismo ispunili Tvoju zapovest"? Istina, mnogi od njih
ce to reci tada, ali nam to nece doneti nikakvu korist.
I zato smo sada duzni da se pokajemo, pre nego sto nastupi taj cas. Duzni smo da
odbacimo djavolske zelje i ljudske obicaje. Duzni smo da ispunjavamno zapovesti
Bozije, i pripremajuci se neophodnom pripremom, cesto pricescujemo Telom i Krvlju
Gospoda nasega Isusa Hrista, kako bi se ukrepili u Bozijoj blagodati, zahvaljujuci
Bozanskom Pricescu. I tako ukrepljeni da svaki dan tvorimo na zemlji volju Boziju,
blagu, i dobrougodnu, i savresnu, kako je tvore Angeli na Nebu. A ako nas neko
bude sprecavao u tome, tada treba da ga kao i u odnosu sa duhovnim ocem, dugo
uveravamo sa suzama u ocima, dotle dok ga na bilo koji nacin ne ubedimo da nam
dozvoli da se udostojimo da zadobijemo Duha u nasim srcima sa savresnim osecajem
i svescu o tome. I ovde i tamo neka se udostojimo da zajedno sa Angelima i Svetima
slavimo Oca, i Sina i Svetoga Duha - Jedinicu u Trojici, i Trojicu u Jedinici,
bezgranicno savresnog Boga, u vekove vekova. Amin.
 
Primedbe
1. Pogl. "Hristios za sve umrije da oni koji zive ne zive vise sebi, nego Onome Koji za
njih umrije i vaskrse" (2???.5:15). - Prim.prev.
2. 8-o Pravilo svetih apostola
3. 9-o Pravilo svetih apostola
4. 2-o pravilo.
5. To jest posle prinosenja Svetih Darova. - Prim. prev.
6. Tako je u grkcom cinu Liturgije. - Prim. prev.
7. Besede na Poslanicu Efescima. Beseda 3. Pogl: Dela svetog oca naseg Jovana
Zlatousta, arhiepiskopa Konstantinopoljskog, u ruskom prevodu. T.11.Knj.1.SPb.
1905, s.29-32. - Ovde i nadalje svi svetootacki citati su dati u nasem prevodu. Prep.
Nikodim u pocetku navodi te citate u originalu, a zatim daje svoj prevod- tumacenje.
Mi se u nasem prevodu rukovodimo time kako prepodobni Nikodim shvata test
svetog Oca.
8. Pravilo 80.
9. Pri ovome se setite, da su u proslo vreme nasi oci odredili da ako je neko mirajnin i
u toku tri sedmice ne dodje na sabor da bude udaljen od crkvenog opstenja.
10. Tumacenje Liturgije, gl.1.
11. U svom tumacenju Nikodim dodaje: "Ali buducu u stanju da podje, prenebregao
je i zanemario, i nije posao".
12. Moralna pravila, 21, 1. Pogl.: Dela svetog oca naseg Vasilija Velikog, arhiepiskopa
Kesarijsko-Kapadokijskog C.3. ? ., 1993, s.391.
13. Beseda o Krstenju 3. PG 31, 1573.
14. Poslanica 93, 1. Pogl: Pravila pravoslavne Crkve sa tumacenjima Nikodima,
episkopa Dalmatinsko-Istranakskog. T.2. Sveto-Trojicina Sergejeva Lavra, 1996, s.612.
15. Beseda o Tajanstvenom Telu Hristovom.
16. Beseda 82 na Jevandjelje od Mateja. Pogl: Sv.Jovan Zlatoust. Besede na Jevandjelje
od Mateja. M.1993, s.827.
17. Beseda 45, na Svetu Pashu. Pogl: Sveti Grigorije Bogoslov, arhiepiskop
Konstantinopoljski. Sabrana dela u 2 toma. T.1. Sveto-Trojicina Sergejeva Lavra 1994,
s.671.
18. Pogl. slav. "na putu ka vecnom zivotu" iz molitvi pred Sveto Pricesce.
19. Objavljena pouka 107. U ruskom “Dobrotoljublju” - pouka 309.
Dobrotoljublje. ?.4, s.581-582.
20. Beseda 43 na Jevandjelje od Jovana. Pogl.: Sv.Jovan Zlatoust. Izabrana dela.
Knjiga 1. ?., 1993, s.304-305.
21. Pravila, podrobno objasnjena u pitanjima i odgovorima, 2. Pogl.: Dela svetog oca
naseg Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske. Deo 5. ?., b.g., s.82.
22. To jest na Evharistijskom saboru, na Liturgiji. - Prim. prev.
23. Protiv judeja. Beseda 3, Pogl.; Kompletna sabrana dela Sv.Jovana Zlatoustog. ?.1.
Knj.2. ?., 1991, s.673-675.
24. O svestenstvu. Beseda 6. Pogl.: Kompletna dela Sv.Jovana Zlatoustog. ? .1. Knj.2. ?
., 1991, s.471.
25. Ima se u vidu ukoliko se ti gresi ne ispovedaju. - Prim. prev.
26. ? nj.8, gl.14.
27. Liturgija sv.Vasilija Velikog, molitva svestenika na "Glave vase Gospodu
priklonite".
28. Liturgija sv.Jovana Zlatoustog, molitva svestenika posle prinosenja Svetih
Darova.
29. 2-a molitva pred Sveto Pricesce.
30. Bukvalno - "ogoljeni od blagodati". - Prim. prev.
31. Pogl. Lavsaik Paladija, episkopa Elenopoljskog. ?., 1992, s.37-38. Gl.18. O
Makariju Egipatskom
32. Beseda 32 na Jevandjelje od Mateja. Pogl.: Dela svetog oca naseg Jovana
Zlatoustog, arhiepiskopa Konstantinopoljskog. ? .7. Knj.1. SPb., 1901, s.359-360.
33. Tumacenje na Drugu Poslanicu apostola Pavla Koricanima. Beseda 18. Pogl.:
Ukaz. izdanje. ? .10. ? nj.1. SPb., 1904, s.632.
34. Pogl.: Dela blazenog Simeona, arhiepiskopa Tesalonijskog. ? ., 1994, s.93.
35. Gl. 13.
36. Protiv judeja. Beseda 3. Pogl.: Kompletna sabrana dela Sv.Jovana Zlatousta. ? .1. ?
nj.2. ? ., 1991, s.674.
37. Beseda 2. Na tvorenje mira.
38. Beseda 28.
39. Protiv judeja. Beseda 3. Pogl.: Kompletna sabrana dela Sv.Jovana Zlatousta. ?.1. ?
nj .2. ?., 1991, s .673-676.
40. Beseda o Krstenju Gospoda i o Bogojavljenju . ?? ; ????. ???. ?.2. ? nj .1. ?., 1993, s .
406.
41. Beseda o serafimima. Pogl.: Dela svetog oca naseg Jovana Zlatoustog,
arhiepiskopa Konstantinopoljskog. ?.6. ? nj .1. ???., 1900, s .427.
42. ? nj .4, gl .2. Na Jevandjelje od Jovana .
43. " Svi koji dolaze u Crkvu I slusaju Sveto Pismo , ali , zbog nekog izbegavanja
reda , ne ucestvuju u molitvi sa narodom ili s odvracaju od Pricesca Svetom
Evharistijom , da budu odluceni od Crkve dotle dok se ne ispovede i ne pokazu
plodove pokajanja i zamole za oprostaj , i na taj nacin se udostoje Pricesca ".
44. Sr .: " To su bili izuzetni slucajevi a ne uopsteni ; ali ono sto vazi iskljucivo za neke
malobrojne , to sveta Crkva ne priznaje kao zakon za sve ". Prep. Simeon Novi
Bogoslov. Dela. ?.1. Sveto-Trojicina Sergejeva Lavra, 1993, s.204. Beseda 22. - Prim.
prev.
45. Beseda 56.
46. "A Isus im rece: zaista, zaista vam kazem: ako ne jedete Tijela Sina Covjecijega i
ne pijete Krvi Njegove, necete imati zivota u sebi" (Jn.6,53).
47. Sr. "Svetinje - svetima" u Liturgiji Jovana Zlatoustog.
48. Beseda 26.
49 ??.: "Sta govori Bog kroz proroka? "I neka jede jare prineseno u dan posta za sve
grehe” – primetite pazljivo- "i neka samo zreci jedu iznutrice neoprane sa sircetom".
Zasto? - "Zato sto cete Mene, rekao je Gospod, kada Ja prinesem na zrtvu Telo Moje
za grehe novog naroda, pojiti sa zuci i sircetom: to i jedite vi sami, tada kada narod
bude postio i tugovao, pokrivsi se pepelom", A da bi pokazao da On treba da
postrada za njih, poslusajte kakvu je dao zapovest. "Uzmite dva jareta, dobra I
istovetna, I prinesite ih na zrtvu: neka jednog od njih zrec uzme na spaljivanje". A s s
drugim sta treba da urade? "Drugo", receno je, "da bude prokleto". Primetite kako se
ovde otkriva preobrazenje o Isusu. "Pljunite na njega svi, i vredajte ga, i stavite venac
od crva na njegovu glavu, I neka ono tako bude proterano u pustinju". Po izvrsenju
tog cina onaj koji je nosio jare u pustinju, skida s njega venac od crva i stavlja na
njega bokor, takozvani sipak, ciji se plodovi obicno jedu, kada se nadju u polju, I koji
jedini od bokora ima sladak plod. A zasto primetite se jedno jare stavlja na zrtvenik,
a drugo se cini prokletim, I zasto se na tog prokletog stavlja venac? Zato sto ce Ga
Jevreji videti toga dana u odeci od crva oko tela i govorice: "Nije li to taj koga smo mi
nekada unistavali, ponizili, podvrgli ismejavanju i raspeli? Zaista to je Taj, Koji je
tada nazvao Sebe Sinom Bozijim”. Na slican nacin zbog cega su i jarici morali da
budu dobri i istovetni? Radi toga da bi Judeji se uvidevsi Njega Koji je tada dolazio
zadivili slicnoscu sa jaretom. To je praobraz Isusa Koji je imao da postrada.". Poslanic
apostola Varnave. Gl. VII. - Prim. prev.
50. Beseda 8. O Krstenju.
51. Beseda 71. Na sv. Filologa.
52. Tumacenje na Prvu Poslanicu Timoteju. Beseda 5. Pogl.: Dela svetog oca naseg
Jovana Zlatousta, arhiepiskopa Konstantinopoljskog. ? .11. ? nj.1. SPb., 1905, s.656-
657.
53. Besede na Poslanice Jevrejima. Pogl.: Ukaz. izd. ? .12. SPb., 1905, s.153-154.
54. Beseda 75 na Jevandjelje od Jovana. Pogl.: Sv.Jovan Zlatoust. Besede na
Jevandjelje od Jovana. ? nj.2. ? ., 1993, s.504.
55. Beseda 4. Na tvorenje mira.
56. Na grckom se Nedelja naziva ????a?? – dan Gospodnji. – Prim. prev.
57. Dekalog Hristovih zapovesti. Zapovest 4.
58. Pogl.: "na ove dve zapovesti visi sav zakon i proroci" ( ? t.22,40).
59. Pravilo 3. tako je u grckoj Knjizi Pravila - "Kormilar" (" ??d????? ", ?essa?????? ,
1991). Takvu redakciju pravila potvrdjuju Aristin I Armeiopulos, tada kao varijantu
slavjanski “po vremenima” – Valsamon i Zonara.. U grkoj “Kormilar” je navedena
sledeca primedba: "Pogl. I 1046 stranicu “Evergetinosa”, gde avva Kasijan kaze da se
Sveto Pricesce davalo posednutima I nikada im nije bilo zabranjeno od strane
drevnih staraca, I da se Sveti Darovi ne daju kao hrana zloduhu, vec pre svega za
ociscenje duse I tela, I prognanje zloduha, koji boravi u ljudksom telu,I da ako mi
zabranjujemo Pricesce posednutima time zloduhu dajemo mogucnost da cesce I teze
deluje u njima kako bi ih lisio Bozije pomoci koju dobijaju od Bozanskog Pricesca".
Navedeno izdanje, s. 668. - Prim. prev.
60. Pogl.: "Zrtva je Bogu – duh skrusen, srce skruseno i smireno Ti neces presreti
Boze" (Ps.50,19).
61. Moralna pravila, 22, 1. Pogl.: Dela svetog oca naseg Vasilija Velikog, arhiepiskopa
Kesarije Kapadokijske. C.3. ?.,1993, s.393.
62. Moralna pravila, 33, 2. Pogl.: Tamo, s.402.
63. Pogl.: "Sacuvaj me Boze od ruku bezboznickih, od nasilnika sahrani me, koji misle
da potkinu noge moje. Oholi mi namjestise zamke I prugla, metnuse mi mrezu na
put, predju razapese mi" (Ps.139,4-6).
64. Moralna pravila, 33, 5. Pogl.: Tamo, s.404.
65. Beseda 46 na Dela. Pogl.: Sv.Jovan Zlatoust. Besede na Dela apostolska. ? ., 1994,
s.405-406. Mi dajemo prevod po tekstu prep.Nikodima.
66. "Sunce i mesec su stali na mestu svojem" ( ? v.3,11).
67. Objavljene besede. Beseda 2. Pogl.: Kompletna dela Sv.Jovana Zlatoustog. ? .2. ?
nj.1. ? ., 1993, s.258.
68. Lav VI Mudri, vizantijski imperator u 886-912 g. - Prim. prev.
69. Pored tog slucaja razume se kad se covek nalazi na samrti. U takvom stanju mu se
uvek dozvoljava da se pricesti bez obzira da li se nalazi pod nekom
epitimijom.ukoliko covek ozdravi epitimija se nastavlja. - Prim. prev.
70. To jest razresava se pricescivanje samo na Pashu. - Prim. prev.
71. Prep.Nikodim tumaci to mesto: "Cutanje je – izdaja i odricanje od istine”.
72. Dodati stihovi Sergeja Djacenko.
73. Beseda o blazenom Vavilu i protiv Julijana. Pogl.: Kompletna sabrana dela
Sv.Jovana Zlatoustog. ?.2. ? nj .2. ?., 1994, s .589.
74. Pravila o moralu , 19, 1. Pogl .: Dela svetog oca naseg Vasilija Velikog ,
arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske C . 3. ? ., 1993. s.387.
75. Moralna pravila, 19, 2. Pogl.: Tamo, s.388.
76. Moralna pravila, 12, 2. Pogl.: Tamo, s.378.
77.Moralna pravila, 12, 4. pogl.: tamo, s.379.
78. O devstvenosti. Pogl.: Kompletna sabrana dela. ?.1. ? nj .2. ?., 1991, s .367.
79. Poslanica 10, Ironu djakonu antiohijskom . Gl . 2, 1.
80. Dodati stihovi Sergeja Djacenka .
81. Pogl.: "A kada dodje On Duh istine, uputice vas na svaku istinu: jer nece od sebe
govoriti, nego ce govoriti sto cuje..." (Jn.16,13).
82. O veri. Pogl.:Dela svetog oca naseg Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarije
KapadokijskeC.5. ? ., s.21-22.
83. Beseda 62.
84. To jest on od potcinjenih treba da dobijr potvrdu o tome da su njegova dela i reci
istinita. - Prim. Prev.
85. Moralna pravila, 70, 37. Pogl.: Tamo, s.476.
86. Moralna pravila, 72, 1. Pogl.: Tamo, s.478.
87. Pogl: "A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vjera,
krotost, uzdrzanje" (Gal.5,22-23).
88. Moralna pravila, 72, 2. Pogl: Tamo, s.478.
89. Moralna pravila, 28, 1. Pogl.: Tamo, s.398.
90. Moralna pravila, 26, 1. Pogl.: Tamo, s.396.
91. Beseda 34.
92. Objavljena beseda 1. pogl.: Kompletna sabrana dela Sv.Jovana Zlatoustog. ?.2. ? nj
.1. ?., 1993, s .257.
93. Protiv Judeja . Beseda 4. pogl .: Kompletna sabrana dela Sv . Jovana
Zlatoustog . ?.1. ? nj .2. ?., 1991, s .680.
94. pogl .: " Koji covejk zeli zivota ljubi dane da bi vidio dobro " ( Ps .33,13). Ovaj
psalm se peva na kraju Liturgije posle Pricesca . – Prim . prev .
95. Pogl .: " Koji u Njega gledaju prosvetljuju se , i lica se njihova nece postidjeti ”
(??.33,6).
96. Pogl .: " Zato dakle dok imamo vremena da cinimo dobro " ( Gal .6,10).
97. Pogl .: " Tada cemo poznati Gospoda i sve cemo Ga vise poznavati ; jer Mu je
izlazak uredjen kao zora I doci ce nam kao dazd , kao pozni dazd koji natapa zemlju
" ( Os .6,3).
98. O sudu Bozijem. Pogl: Dela svetog oca naseg Vasilija Velikog, arhiepiskopa
Kesarije Kapadokijske. C.5. ? ., s.16.
99. Beseda 2. ? Krstenju. PG 31, 1557.
100. Beseda 7 na Sestodnev. Dela svetog oca naseg Vasilija Velikog, arhiepiskopa
Kesarije Kapadokijske C.1. ? ., b.g., s.114.
101. "Sa strahom Bozijim, verom i ljubavlju pristupite!"