Priština­2007

1 
Arben Mehmeti 
Enver Sherifi 
Adem Demaj 

LEKOVITO BILJE 

2007

1 
Pripremili: 
Arben Mehmeti 
Enver Šerifi 
Adem Demaj 

Lektor 
Fadil Grajçevci 

Izdavač 
Društvo za organsku poljoprivredu Kosova­DOPK 

Ovo izdanje je podržano od: 

Evropske Agencije za Rekonstrukciju 

­  Opštine Gjilane, Departament za Poljoprivredu 

­ ,,AGROPRODUKT­SYNE’’ – Istog 

Sva  prava  su  rezervisana.  Bez  pismene  dozvole  izdavača  i  autora  nijedan 
deo  ovog izdanja se ne može kopirati ili umnožavati, bez obzira na način, 
sredstvo ili formu.

2 
SADRŽAJ 

PREDGOVOR ........................................................................................7 
UVOD......................................................................................................9 
LEKOVITO BILJE NA KOSOVU.........................................................9 
OPIS  GLAVNIH  DELOVA  BILJAKA  KOJE  TREBAMO  ZNATI 
PRILIKOM NJIHOVOG SAKUPLJANJA...........................................9 
KOREN – VAŽNOST SAKUPLJANJA KORENOVA ..............................9 
STABLO ­  VAŽNOST SAKUPLJANJA STABLA.................................10 
LUKOVICA.................................................................................................11 
PODANAK ............................................................................................12 
RIZOM...................................................................................................10 
KORA ....................................................................................................10 
LISTOVI ................................................................................................11 
CVET.....................................................................................................11 
PLOD .....................................................................................................11 
SEME.....................................................................................................12 
SAKUPLJANJE POLENA......................................................................12 
PROIZVODNJA LEKOVITOG BILJA KAO KULTURE .................12 
GLAVNE LEKOVITE BILJKE...........................................................13 
1. Achillea milefollium L. ........................................................................13 
2. Althae officinalis L. .............................................................................14 
3. Arctostaphylos uva­ursi (L.) Spreng.....................................................15 
4. Arnica montana L................................................................................16 
5. Artemisia absinithium L.......................................................................17 
6. Betula pendula Roth. ...........................................................................18 
7. Capsella bursa­pastoris (L.) Medik. ....................................................19 
8. Carlina acaulis L. ...............................................................................20 
9. Convallaria majalis L..........................................................................21 
10.Cornus mas L.....................................................................................22 
11.Crataegus monogyna Jacč. .................................................................23 
12.Fragaria vesca L................................................................................24 
13.Gentiana lutea L. ...............................................................................25 
14.Hypericum perforatum L. ...................................................................26 
15.Juniperus communis L........................................................................28 
16.Malva sylvestirs L. .............................................................................29

3 
17.Matricaria chamomila L. ...................................................................30 
18.Melissa officinalis L. ..........................................................................31 
19.Mentha piperita L. .............................................................................32 
20.Morus nigra L....................................................................................33 
21.Orchis morio L...................................................................................34 
22.Origanum vulgare L...........................................................................36 
23.Papaver rhoeas L...............................................................................37 
24.Plantago lanceloata L. .......................................................................38 
25.Primula veris L. .................................................................................39 
26.Prunus spinosa L. ..............................................................................40 
27.Rosa canina L. ...................................................................................41 
28.Rubus idaeus L...................................................................................42 
29.Rubus fruticosus L..............................................................................43 
30.Salvia officinalis L. ............................................................................44 
31.Sambucus nigra L. .............................................................................45 
32.Satureja montana L............................................................................46 
33.Taraxacum officinale Weber...............................................................47 
34.Thymus serpyllum L. ..........................................................................48 
35.Tilia cordata  Mill..............................................................................49 
36.Tussilago farfara L. ...........................................................................50 
37.Urtica dioica L...................................................................................51 
38.Vaccinium myrtillus L. .......................................................................52 
39.Valeriana officinalis L........................................................................53 
40.Viola odorata L..................................................................................54 
BERBA LEKOVITOG BILJA .............................................................55 
KAKO TREBA BRATI LEKOVITO BILJE.......................................56 
OPASNOST OD OTROVNIH BILJAKA...............................................56 
METODE SUŠENJA LEKOVITOG BILJA........................................57 
PRIRODNO SUŠENJE.........................................................................57 
VEŠTAČKO SUŠENJE........................................................................57 
PAKOVANJE LEKOVITOG BILJA...................................................58 
LITERATURA......................................................................................59

4 
PREDGOVOR 

Ova  brošura  je  pripremljena  u  sklopu  Projekta  za  Marketingšku 

Podršku  Evropske  Agencije  za  Rekonstrukciju,  KFOR­a  u 
Gnjilanu,  kao  i  Skupštine  Opštine  Gnjilane  Department  za 
Poljoprivredu.  Kada  se  uzme  u  obzir  da  sve  ove  biljke  rastu  u 
prirodi, onda je zadatak ovoga društva da prida mnogo više značaja 
sakupljanju i koriščenju ovoga bilja. Nadamo se da če ova brošura 
biti od koristi farmerima, agronomima kao i svima onima na terenu 
koji su zainteresovani da koriste lekovito bilje kao i da se upoznaju 
što  bolje  sa  tehnikama  sakupljanja,  sušenja  i  pakovanja  lekovitog 
bilja. Ove biljke imaju poseban značaj. One su prirodni dar i treba 
ih koristiti na adekvatan način. 
Želimo  da  se  zahvalimo  osobama  koje  su  pripremile  ovo  izdanje: 
Arben Mehmeti, Enver Šerifi i Adem Demaj, takogje zahvaljujemo 
i  privatno  preduzeče  koje  vrši  otkup  Lekovitog  Bilja 
,,AGROPRODUKT­SYNE’’  –  Istog  rukovodjena  od    Halit 
Avdijaj. 

Evropska Agencija za Rekonstrukciju (EAR)

7 
UVOD 

Zemljišni  i  klimatski  uslovi  omogučavaju  rast  mnogim  vrstama 

lekovitog  bilja  u  našoj  zemlji.  Ali,  nažalost  mi  ne  koristimo  ovo 
bilje u potpunost i ne pridajemo dovoljno pažnje ovoj jako važnoj 
oblasti i pored postoječih uslova za razvoj. 
Nadajmo se da če u budučim programima poljoprivrednih politika 
naše  zemlje,  preko  razvojnih  programa  u  različitim  privatnim 
preduzečima  kao  i  u  opštinama  ovoj  oblasti  pridati  mnogo  više 
značaja. 
Kosovo  ima  površinu  od  1.1  miliona/ha,  od  kojih  570  000/ha  su 
obradive  površine,  odnosno  300  000/ha  obradivih  površina,  165 
000/ha  livada,  90  000/ha  pašnjaka  i  450  000/ha  šuma,  gde  rastu 
različite  vrste  lekovitog  bilja  koje  se  možemo  reči  uopšte  ne 
koriste. 
Zbog čega je ovako? Mislimo da postoje više razloga, neke od njih 
i potenciramo: 

1.Uopšte nije organizovano sakupljanje ovoga bilja. 
2.Nekoliko  ljudi  koje  se  bave  sakupljanjem  ovoga  bilja  nisu 
stručnjaci ove oblasti. 
3.Postoji mogučnost da preko sakupljanja ovoga bilja, da se u ovoj 
oblasti angažuju ne samo stručnjaci več i pastiri, omladina itd. 

U  mnogim zemljama sveta znanje o  lekovitom  bilju se prenosi sa 

generacije  na  generaciju  i  imaju  poseban  značaj  za  narodnu 
medicinu kao i za pripremu narodnih lekova. Koriščenje  lekovitog 
bilja kao i njihovo gajenje datira od rimskog perioda. Do polovine 
XIX veka i prve polovine XX, lekovito bilje je bilo glavna sirovina 
za proizvodnju lekova. I danas, iako je dobijanje aktivnih materija 
preko hemijskih reakcija veoma veliki, koriščenje lekovitog bilja u 
narodnoj medicini ima veliku primenu i od velike je važnosti.

8 
LEKOVITO BILJE NA KOSOVU 

Naše  mesto  je  bogato  različitim  vrstama  lekovitog  bilja  što  je  na 
prvi  pogled  nepoznata  informacija  za  večinu  ljudi.    Za  ocenu 
hemiskog  sastava  lekovitog  bilja  koje  samo  raste  i  može  da  se 
kultivira  na  Kosovu,  sa  biološkog  i  farmaceutskog  aspekta 
nemamo dovoljno informacija. 
U  budučnosti  sa  večim  angažiranjem  sigurno  čemo  više  saznati  o 
važnosti sakupljanja i koriščenja lekovitog bilja. 

OPIS  GLAVNIH  DELOVA  BILJA,  KOJE  TREBAMO 

ZNATI PRILIKOM NJIHOVOG SAKUPLJANJA 

Od  delova  lekovitog  bilja  koriste  se  podzemni  delovi  (koren, 

lukovica, rizom i podanak) i nadzemni delovi (cvet, list, plod, seme 
i kora bilja). 
Koren – značaj sakupljanja korenova 
Koren  koristi  za  crpenje  hraniljivih  materija  i  za  pričvrščivanje 
biljke za zemlju. 
Glavni oblici korenova su: vretenast i žilast. 
Obično se vagjenje korenova vrši u proleče i jeseni. Odmah, nakon 
vagjenja, korenje se mora oprati hladnom vodom i dobro očistiti od 
primesa zemlje i korenovih žila. Neke vrste korena se mogu sušiti 
na  suncu  ili specijalnim komorama  na temperaturi od 40°C­70°C, 
ali  se  mogu  sušiti  i  u  hladu  i  dobro  provetrenim  mestima.  Treba 
biti  obazriv  da  se  sušenje  obavi  što  je  moguče  dobro,  sve  dok 
koren ne počne da puca.

9 
Stablo ­  značaj sakupljanja stabla 
Stablo  koristi  za  uzimanje  hranljivih  materija  od  korena  i  njihov 
prenos do listova. 
Na stablu su smešteni listovi, cvetovi i plodovi. Neke vrste biljaka 
imaju  stablo  od  velike  medicinske  vrednosti.  Izdanak  je  mlado 
stablo  na  kome  se  razvijaju  pupoljci  i  lišče,  tako  da  se  pupoljci 
mogu  brati  kao  delovi  stabla.  Obično  se  beru  kada  zaštitni  lističi 
pupoljka  počinju  sa  otvaranjem.  Ovaj  period  traje  samo  nekoliko 
dana.  Pažnja!  Pupoljke  treba  brati  na  gornjim  delovima  grana  i 
nakon toga ih osušiti na čistome vazduhu. 
Lukovica 
Lukovica je kratko podzemno stablo različitih oblika. Na gornjem 
delu  lukovice  izlaze zaštitni  lističi  listova, dok se na donjem delu 
razvijaju adventivni korenji. 
Podanak 
Podanak  je  zadebljanje  nadzemnog  izdanka  (Orchis  morio, 
Colchicum autumnale). Broj podanaka kod svake biljke je različit. 
Način sušenja podanaka za odregjene vrste je različit. 
Rizom 
Rizom  je  podzemni  izdanak  koji  na  spoljašni  izgled  je  sličan 
korenu.  Nakon  što  izvadimo  rizom  iz  zemlje  treba  ga  oprati  i 
očistiti od korenovih žila i osušiti na toplim mestima kao koren. 
Kora 
Kora ima zaštitnu ulogu kod drvenastih biljaka. Neke biljke na kori 
i  granama  sadrže  nekoliko  lekovitih  materija.  Beru  se  obično  u 
rano  proleče  kada  i  sadrže  največe  količine  tečnosti  i  sokova. 
Treba  se  odvojiti  spoljašni  sloj  i  očistiti  od  lišaja,  mahovine  itd. 
Nakon  toga  se  suše  na  suncu  na  dobro  provetrenim  mestima, 
okrenutih ka spoljašnoj strani.

10 
List 
Na listovima se vrši proces fotosinteze, transpiracije, i disanja kao i 
ostalih  funkcija  koje  su  važne  za  život  biljaka.  Razlikujemo  dve 
vrste  listova:  prosta  i  složena.  Dok  na  osnovu  oblika  imamo 
različite tipove listova: okrugle, ovalne, eliptične, izdužene, jajaste, 
igličaste, peraste, linearne, romboidne itd. Najbolje vreme za berbu 
listova  je  kada  se  bere  cvet.  Svi  listovi,  bez  razlike  se  beru  za 
vreme dobroga vremena (vedro, toplo i bez vlažnosti). 
Treba  uzeti  u  obzir  da  se  listovi  nakon  branja,  veoma  pažljivo 
odnesu  do  mesta  za  sušenje.  Obično  lišče  treba  sušiti  u  hladu  u 
tankim  slojevima,  zato  što  se  brže  suši  i  očuva  prirodna  boju. 
Nakon sušenja pristupa se njihovom pakovanju. 
Cvet 
Od cveta se formiraju plodovi i semena. Cvetovi su različiti ali su 
tipični hermafroditni (dvoploni) i jednopolni. 
Glavni delovi  cveta su: čašica (calyx), krunica (corrolla), prašnici 
(androceum) i tučak (gynoeceum). 
Cvetovi se beru onda kada biljka počne sa cvetanjem, obično kada 
je vedro i toplo vreme, zato što tokom branja po vlažnom vremenu 
gube boju. Nakon toga se u tankim slojevima suše u hladu i pakuju 
u kutiji od papira. 
Plod 
Plod se formira nakon oplogjavanja jajeta, ponekad i drugih delova 
biljke. Postoje prosti plodovi koji  se  formiraju od  jednoga  jajeta  i 
složeni plodovi koji se formiraju od više jajnika od tucaka. 
Postoje  različite  vrste  plodova:  grozdasti,  akeni,  pupoljak,  lesnik 
itd. Treba uzeti u obzir da  se plodovi  beru kada su punoj zrelosti. 
Ne  treba  brati  povregjene  ili  pak  bolesne  plodove.  Beru  se  skraja 
leta  i  sjeseni,  dok  je  način  sušenja  različit  za  svaku  vrstu  ploda. 
Mogu  se  sušiti  na  suncu,  ali  pošto  plodovi  sadrže  malo  tečnih 
materija  oni  se  mogu  sušiti  i  na  dobro  provetrenim  mestima  ili  u 
komorama.

11 
Seme 
Seme se  formira nakon oplogjavanja ovule (inicijalno seme). Kod 
nekih vrsta lekovitog bilja sadržaj lekovitih materija se koncentrira 
u semenu. Semena sadrže malo tečnih materija, tako da se suše na 
provetrenim mestima ili komorama. 
Sakupljanje polena 
U  modernoj  farmaceutskoj  medicini, polen  je  jako tražen zato što 
se  koristi  za  različite  primene.  Sakuplja  se  tokom  leta  ručno  i 
specijalnim  alatom  (postoji  i  mašina  sa  sakupljanje  polena). 
Naročito je koristan polen jela (bela i crna jela). 

PROIZVODNJA LEKOVITOG BILJA KAO KULTURA 

Velika  primena  u  poslednje  vreme  prirodno  aktivnih  materija  u 

farmaciji,  kozmetici,  i  industriji  hrane,  motivira  mnoge 
proizvogjače  da  počnu  sa  kultiviranjem  lekovitog  bilja,  naročito 
onih vrsta koje se u prirodi veoma retko mogu nači. 
Prije što se počne sa kultiviranjem lekovitog bilja trebamo znati da 
je  potrebno  veliko  iskustvo  koje  se  može  dobiti  kultiviranjem 
ovoga  bilja  na  malim  površinama.  Seme  mora  da  bude  dobroga 
kvaliteta i potvrgjena od strane profesionalnog proizvogjača, treba 
se  koristiti  odregjena  mehanizacija  i  na  kraju  treba  obezbediti 
tehnologiju  za  proizvodnju,  berbu,  sušenje,  transport  i 
magaciniranje biljaka.

12 
GLAVNO LEKOVITO BILJE 

1. Achillea milefollium L. 
Trava vetra 
Stanište: Raste na  livadama  i pašnjacima, pored puteva, baštama, 
ali i na kamenjarima sa travama na visokim zonama. 
Opis:  Postiže  visinu  40­80  cm, 
listovi su pune rozete, sa gustim 
cvetom i cveta tokom celog leta. 

Sakupljanje:  Sakupljaju  se 

listovi,  cela  biljka  i  koren. 
Biljak  se  sakuplja  juna  pre 
cvetanja  ili  pak  početkom 
cvetanja,  dok  se  koren  vadi  od 
jeseni pa sve do proleča. 

Koristi  se  za  lečenje  bronhijalne  astme,  kamena  u  bubregu, 

poboljšava cirkulaciju krvi, smanjuje gasove u stomaku, za lečenje 
hronične upale želudca itd. 

Recept:  Uzme  se  50  g  suvoga  bilja,  koja  se  potopi  u  jedan  litar 
vrele vode. Potopljena biljka se pokrije i ostavi da stoji 1­1,5 sati. 
Nakon toga se ekstraktuje tečnost koju  možemo  da koristimo kao 
čaj za lečenje gore navedenih bolesti.

13 
2.Althae officinalis L. 
Belli Vrtni Slez, slezovača 

Stanište: Raste na vlažnim i visokim mestima. 
Opis:  Raste  do  1,5  m,  ima 
ovalne  listove,  cela  biljka  je 
pokrivena  retkim  dlakama, 
cvetovi su veliki i bele su boje. 

Sakupljanje:  Cvetovi  se 

sakupljaju  od  jula  pa  sve  do 
avgusta: Listovi se beru zdravi i 
bez drške; koren se vadi u rano 
proleče  ili  na kraju  jeseni, kada 
biljka  nema  razvijenu 
vegetaciju. 

Koristi  se  za  lečenje  raznih  upala,  protiv  kašlja,  za  lečenje 
untrašnjih  bolesti,  opekotina,  upalu  pluča,  brinhija,  debelog  creva 
kao i za lečenje materice kod žena. 

Recept: Uzme se 20 g korena i predveče se potope u 500 ml mlake 
vode,  pokrije  se  do  jutra,  nakon  toga  se  ocedi  i  može  se  koristiti 
kao čaj tri puta na dan nakon jela, za lečenje unutrašnjih bolesti.

14 
3. Arctostaphylos uva­ursi (L.) Spreng. 
Medvedsko groždje 

Stanište: Raste na suvim i sunčanim mestima, na visokim 
stenovitim mestima kao i na planinskim pašnjacima. 

Opis:  Puzi  po  zemlji  sa  izrazitim  grananjem,  listovi  su  ovalno­ 
dugi, plod je crvene boje. 

Sakupljanje: Obično, se listovi ove biljke beru u proleče kada je 
biljka u punom cvetu. 
Koristi se protiv proliva, bubrežnih infekcija i za lečenje kanala za 
mokrenje. 
Recept:  Uzme  se  30  g  osušenih  listova,  koje  potopimo  u  litar 
provrele vode posuda se pokrije za narednih 30 minuta, nakon što 
se ohladi procedimo tečnost. Koristi  se za  lečenje gore navedenih 
bolesti, jedna čaša čaja ujutro i navečer.

15 
4.  Arnica montana L. 
Arnika 

Stanište: Rasprostrana je po suvim livadama. Nalazi se i oko 
brdovito planinskim zonama. 

Opis: dostiže visinu do 60 cm, 
ima razvijene rizome, listovi su 
ovalno­dugi  i  zubičasti,  cela  je 
biljka  pokrivena  maljama, 
cvetovi  su  žute  boje  i  jako 
prijatne boje. 

Sakupljanje:  Cvetovi  se  beru 

za  vreme  cvetanja,  dok  se 
rizomi vade u rani proleče. 

Koristi  se  za  dezinfekciju,  za  lečenje  rana  prouzrokovanim 

uganučem,  sa  proširenje  vena,  protiv  reume,  za  lečenje  srčanih 
bolesti itd. 

Recept: Obično se koristi tinktura koja se dobija od cveta. Napuni 
se  sud  sa  poluosušenim  cvetovima,  potopi  se  sa  60­70  %  čistoga 
špiritusa,  pokrije  se  ostavi  da  stoji  na  suncu  6­8  nedelja.  Nakon 
ovog vremena može se koristiti za premazivanje rana.

16 
5.Artemisia absinithium L. 
Pelin, pelen, apistia, absint,  divla metlica 

Stanište: Raste na poljima, pored puteva kao i na udolinama. 
Opis: Ima visinu 10­100 cm, listovi su rasporegjeni u formi zvona, 
dok su cvetovi crvenkasto­braon boje. 

Sakupljanje:  Bere  se  samo  lišče  i  vrh  biljke,  tokom  leta,  kada 
biljka cveta. 
Koristi se protiv glista kod dece, za lečenje bolesti jetre, burega, 
mokračne bešike, za pročiščenje krvi, povratak apetita itd. 

Recept: Uzme se 8 g pelina i prokuva, prokuvana tečnost se 
pomeša sa čašom kozjeg mleka i pije 3­4 puta na dan. Za apetit se 
uzimaji listovi koji se pomešaju sa medom i dobijene masa se 
koristi svakodnevno po jedna kašika.

17 
6.Betula pendula Roth. 

Bela breza, Breza sa bradavicama, Breza 

Stanište: Raste po šumama i parkovima. 

Opis: Listopadno drvo 
sa belom korom, 
obešenim granama, dok 
su listovi dvostruko 
zubičasti i oblika srca. 

Sakupljanje:  Bere  se 

list  i  kora,  tokom  leta 
kada  je  biljka  u  punom 
razvoju. 

Koristi se za lečenje 
mokračnih kanala, 
srčanih bolesti, kamena 
u burezima itd. 

Recept: Uzme 30 g kore, 4  litara  vina  i 250  ml  vode,  i drže  se u 

prokuvanoj vodi 12­16 sati nakon toga se prokuvaju u trajanju 15­ 
20 minuta, da bi smo dobili čaj koji se pije 2­3 čaše dnevno.

18 
7.Capsella bursa­pastoris (L.) Medik. 

Štraper, čurkaz, 

Stanište: Raste na njivama, pored puteva, na livadama i 
udolinama. 

Opis: Dostiže visinu do 40 
cm,  donji  listovi  su 
rasporegjeni  u  velikim 
rozetama, dok su listovi na 
nadzemnom  korenu  mali, 
cvetovi su bele boje 

Sakupljanje:  Bere  se  cela 

biljka u fazi cvetanja. 

Koristi se protiv kamena u  mokračnim kanalima, protiv  bolova u 

uhu, proliva, krvarenja u plučima, menstruacije itd. 

Recept:  Uzme  se  10  g  zelene  biljke  i  popare  se  sa  jednim  litrom 
vreloga  vina  i  kuvaju  se  u  trajanju  od  10  minuta  i  nakon  toga 
procedi se tečnost. Koristi se protiv izliva krvi u plučima.

19 
8.Carlina acaulis L. 
Mlečika 

Stanište:  Raste  na  kamenitim  i  travnim  terenima,  pašnjacima,  na 

gornjoj granici subalpske i papratske zone. 
Opis: 
Višegodišnja  trava,  bez 
kërcell,  me  një  kaptinë 
të vetme pa bišt. Braktet 
e  brendšme  të  pëšt­ 
jellës  te  bardhë  të 
argjend  si  trëndafili. 
Xhufka  rreth  13  mm. 
Listovi  široki  do  6  cm. 
Kaptinëza  me  diametër 
25­50 mm. Cvetovi su beli do purpurno­kafene boje 10­40 cm. 
Sakupljanje:  Jesen,  tokom  septembra­oktombra.  Vadu  se  koren 
pomoču  motike  pošto  biljka  ima  dubok  razgranati  koren.  Treba 
koristiti rukavice pošto biljka ima trnovito lišče. Koren treba oprati 
i  očistiti  i  nakon  toga  ga  iseči  na  tanke  listove  i  poslati  ga  na 
sušenje. 
Koristi  se  u  medicini  kao  diuretik  i  laksativ,  u  slučajevima  kada 
organizam zadržava vodu i u slučajevima sa teškočom u mokrenju. 
Tečnost  dobijenja  od  kuvanja  biljke  koristi  se  protiv  crvenila  i 
bolova  bubrega  kao  i  mokračne  bešike,  prehlade  majasilja,  kod 
paralize  jezika  kao  i  protivotrov.  Biljka  se  takogjer  koristi  i  u 
veterini za lečenje domačih životinja. 

Recept:  Uzima  se  preko  ustiju  u  izdrobljenoj  formi  (1­2  kašike 

izdrobljene  mase  sa  jednom  čašom  vode)  ili  u  prahu  (2­4  puta  sa 
vrhom kašike svakog drugog dana).

20 
9.Convallaria majalis L. 
Divli beli luk 

Stanište:  Raste  u  šumama,  ali  se  može  nači  i  kao  kultivisana 

biljka. 
Opis:  Dostiže  visinu  do  20 
cm,  listovi  su  dugi  i  ovalnog 
oblika,  sa  horizontalnim 
rizomima,  cvetovi  su  oblika 
zvona  i  bele su  boje sa  veoma 
prijatnim mirisom. 

Sakupljanje:  Bere  se  cela 

biljka  (listovi  se  beru  pre 
cvetanja,  cvetovi  se  beru  kada 
donji  deo  biljke  procveta,  dok 
se  koren  vadi  u  jesen).  Treba 
biti  jako  pažljiv  pošto  je  ova 
biljka  otrovna  tako  da  deca  i 
trudnice  ne  treba  da  je  beru. 
Prilikom  upotrebe  moraju  se 
predhodno  savetovati  sa 
lekarom. 

Koristi se za lečenje srčanih bolesti, epilepsije itd. 

Recept:  Treba  biti  jako  pažljiv  u  pripremanju  recepata  od  ove 

biljke  i  recepte  treba  pripremati  u  konsultaciji  i  pod  kontrolom 
lekara.

21 
10. Cornus mas L. 
Različak 

Stanište: Raste u širokilistnim i listopadnim šumama 

Opis:  Žbunasta  ili 

drvenasta  biljka  koja 
dostiže  visinu  2­10m, 
listovi  su  eliptično  puni. 
Cvetovi  su  žuti  i  cveta 
prije oliščavanja. 

Sakupljanje:  Delovi  koji 

se beru su:  listovi, kora, i 
plodovi.  Kora  se  bere  u 
proleče  i  sjeseni,  dok  se 
listovi  beru  tokom  leta. 
Plodovi  se  beru  kada 
sazriju  i  mogu se koristiti 
kao sveži ili pak osušeni. 

Koristi  se  za  lečenje  protiv  groznica,  diarrea,  protiv  infekcije  i 

znojenje u utrobu. 
Recept:  Uzme  se  jedna  šolja  sa  thana  i  popari  sa  200  ml  vode  u 
trajanju  od  30  minuta,  nakon  toga  se  ocedi  i  koristi  kao  hladan 
napitak po tri čaše dnevno, preporučuje se koriščenje nakon jela 5 
dana za redom.

22 
11.Crataegus monogyna Jacč. 
Glog, Gloginja 

Stanište: Raste oko šuma u paprati, borovicima i žbunovima može 
se nači i u udolinama. 

Opis:  Žbun  sa  granama  koje 

rastu  do  2­5  m,  listovi  su  ovalni 
razdvojeni  do  romboidnog 
oblika.  Cvetovi  su  bele  ili 
ljubičaste  boje  dok  je  plod 
izrazito crvene boje. 

Sakupljanje:  Bere  se  cvetovi  sa 

listovima,  plodovi  i  semena. 
Cvetovi se beru od kraja aprila pa 
sve  do  maja,  listovi  od  maja  do 
avgusta  i  plodovi  se  beru  u 
novembru mesecu. 

Koristi  se  protiv  nesanice,  arterioskleroze,  disajnih  puteva, 

problemima u nervnom sistemu, poremečaja rada srca itd. 

Recept:  Uzme  se  2g  suvih  listova  i  popari  sa  150  ml  prokuvane 
vode,  ostavi  se  da  stoji  15  minuta  i  nakon  toga  se  ocedi. 
Upotrebljavju  se  2­3  čaše  tokom  dana.  Takogjer  se  od  plodova 
gloginja zajedno sa drugim biljem može pripremiti čaj za različite 
bolesti.

23 
12.Fragaria vesca L. 
Jagoda 

Stanište:  Raste  po  žbunovima,  retkim  i  gustim  šumama. 

Peskovitom i kamenitom terenu. 

Opis:  Biljka  sa  razvijenim 

rizomima,  raste  5­30  cm, 
stablo  je  duže  od  listova, 
listovi su zubičasti i trostruki, 
cvetovi su bele boje. 

Sakupljanje:  Delovi  koji  se 

beru  su:koren,  cvet  i  plod. 
Cvetovi  se  beru  od  aprila  pa 
sve  do  juna  dok  se  plodovi 
beru od juna pa sve do avusta 
meseca. 

Koristi se za  lečenje proliva,  mokračne  bešike, bubrežnih  bolesti, 

reume itd. 

Recept: Uzme se 5g osušenih listova i stavi u 500 ml mlake vode, 
posuda se pokrije i ostavi da stoji do jutra, nakon toga se procedi i 
može se piti po dve  čaše čaja dnevno, za  lečenje burežnih  bolesti 
kao i bolesti mokračne bešike.

24 
13.Gentiana lutea L. 
Gentiana, lek za srce 

Staniste:  Jako  je  raprostrana,  raste  na  livadama,  pašnjacima  i 

pored zimzeleni i bukva šumama. 

Opis:  Dostiže  visinu  30­130 

cm,  ima  malo  razgranato 
stablo,  listovi  su  eliptični, 
cvetovi  su  u  obliku  velikih 
skupina žute boje. 

Sakupljanje: Obično se beru 
gornji delovo biljke i koren. 

Koristi  se  za  povečanje 

apetita,  želudac,  protiv 
skleroze,  protiv  tuberkuloze 
kao i kod proliva. 

Recept:  Uzme  se  pola  litra  vrele  vode  na  koju  se  doda tri  kašike 
Gentiane.  Posuda  se  pokrije  i  nakon  8  sati  procedi.  Dobijena 
tečnost se pije tokom dana.

25 
14.Hypericum perforatum L. 
Majski cvet, šumski čaj 

Stanište: Raste na travnatim mestima, pored puteva, livadama, 
pašnjacima, ima običnu rasporostranjenost od niskih pa sve do 
subalpskih zona. 

Opis: Višegodišnja trava, bez 
rasprostranih izdanaka visine 8­ 
30 cm. Grane sa cvetom su 
izdignute. Cvetni lističi 
poseduju crne tačke. 

Sakupljanje: Za vreme 
cvetanja, seku se cvetne dršme 
sa cvetom u dužini od 15cm. 
Biljka ne sme da ima plod. 
Izdanak ove biljke često je 
obavijen sa puzavicom 
(Convolvulus arvensis), te 
biljke ne beremo, ili pak 
moramo odstranuti obavijeni 
deo. Takogjer biljke napadnute 
insektima ne beremo. Na kraju makazama odstranimo cvetne drške 
i ostavimo samo cvetove koje trebamo očistiti i osušiti. 
Bere se tokom leta odnosno jun­avgust, tokom kasnih faza moramo 
biti pažljivi da ne beremo biljku sa plodom. 

Koriščenje  smatra  se  jednom  od  najlekovitijih  bilja.  Najbolji  je 

prirodni  antiseptik  za  borbu  protiv  različitih  parazita  u  ljudskom 
organizmu.  Koristi  se  protiv  bolesti  želudca  (gastritis),  protiv 
depresije,  bubrežnih  bolesti,  proliva,  želudačne  kiseline  i 
dvanestopalačnoga creva.

26 
Recept: Dobijena tečnost od prokuvavanja cvetova se pije kao čaj 
protiv  gastritisa  i  čireva  u  stomaku  i  povečanja  želudca,  protiv 
bolova  nervne  prirode  glave.  Može  se  koristiti  i  u  formi  infuzije 
(jedna  supena  kašika  u  0.5  litara  vode).  Cvetovi  potopljeni  u  ulju 
(u  ovom  slučaju  u  jedno  litarskoj  flaši  250  grama  biljke  sa  0.5 
litara  maslinovog ulja)  nakon što se dobro promešaju ostavi se da 
stoji  sve  dok  ne  dobiju  crvenkastu  boju.  Kada  ulje  dobije  boju 
procedi se i pije po jedna kašika svakoga jutra i večeri protiv čireva 
u  stomaku  i  dvanestopalačnog  creva,  protiv  opekotina,  za 
premazivanje  zagnojenih  rana  koje  teško  zarastaju  kao  i  protiv 
krvoproliča. 

Hypericum perforatum (list i cvet)

27 
15.Juniperus communis L. 
Crna Smreka, Smreka, 

Stanište:  Najviše  je  rasprostranjena  u  brdovito­planinskom  delu, 

po goletima i udolinama. 

Opis:  Raste  do  visine 

11  m,  ima  jake  ovalne 
iglice,  muški cvetovi su 
žute boje, dok su ženski 
cvetovi  zeleni,  elbra, 
bobice  su  valnoga 
oblika i crne boje. 

Sakupljanje:  Beru  se 

pupoljci (u rano proleče) i bobice. 

Koristi se protiv reume, čireva u želudcu, bronhijalne astme itd. 

Recept: Uzme se 2 kg zrna  i potope u velikoj posudi sa 20  litara 

vode, posudu pokrijemo i postavimo u zamračenom mestu da stoji 
30  dana.  Koristi  se  protiv  čireva  tri  puta  na  dan  pojedna  čaša 
tečnosti nakon jela.

28 
16. Malva sylvestirs L. 
Vrtni slež, šumska slezovača 

Stanište: Raste, skoro svuda, po nastanjenim mestima, oranicama, 
stenama i ostalim mestima. 

Opis:  Ima  razgranato 

stablovisine 30­40 cm, listovi 
su ovalni sa dugim drškama  i 
cela  je  biljka  pokrivena 
dlakama. Cvetovi su smešteni 
na pazuhu lista i lile boje. 

Sakupljanje: Obično se bere 
list  i  cvet,  ponekad  i  cela 
biljka.  Berba  se  vrši  u  vreme 
cvetanja biljke. 

Koristi  se  protiv  kašlja  i 

gripa. 

Recept: Uzme se 60 g lisova i cvetova, popare se sa jednim litrom 
vrele vode, posudu pokrijemo i ostavimo da stoji 30 minuta. Nakon 
procedjivanja,  dobijenu  tečnost,  tri  dana  za  redom  koristimo  za 
piče umesto vode.

29 
17. Matricaria chamomila L. 
Kamilica 

Stanište: Najviše raste po žitaricama, u vinogradima, pored puteva 
i nastanjenim mestima. 

Opis:  Ima visinu 10­55 cm, 
pravo  i  prazno  stablo, 
listovi  su  drškasti,  cvet  sa 
strane  i  bele  boje,  dok  su 
centralno  rasporedjeni 
grupni  cvetovi  koji  su  žute 
boje i prijatnoga mirisa. 
Sakupljanje:  Cvet  se  bere 
od  maja  pa  sve  do  avgusta, 
obično  rano  ujutro  ili  pak 
po  podne  zbog  vručine. 
Cvetovi  prve  berbe  su 
kvalitetniji.  Takodjer,  i 
listovi  ove  biljke  se  koriste 
za lečenje. 

Koristi  se  protiv  upale  kože,  protiv  grčeva  kod  dece,  protiv 
nesanice, umora reume itd. 

Recept:  Uzmemo  15 g kamilice  i poparimo sa  jedno čašom  vrele 

vode,  pokrijemo  i  ostavimo  da  stoji  10  minuta.  Ovaj  čaj  leči 
grčeve, umor, umanjuje nervozu itd.

30 
18.Melissa officinalis L. 
Melisa 

Stanište: Nalazi se po žbunovitim  i  nastanjenim  mestima, ali  se  i 

kultivira. 
Opis: Dostiže visinu 20­100 cm, stoloni su dobro razvijeni, listovi 
su ovalni i mirisa limuna, dok je cvet bele i žute boje. 

Sakupljanje: Treba celu biljku sa stablom poseči i osušiti u hladu, 
nakon toga da odvojimo listove od stabla. 

Koristi se protiv nesanice, povračanja, histerije itd. 

Recept:  Popare  se  osušeni  listovi  sa  pola  litara  provrele  vode, 
posuda  se  pokrije  i  ostavi  da  stoji  dva  sata.  Nakon  procedjivanja 
koristi se za piče.

31 
19. Mentha piperita L. 
Metvica, nana 

Stanište: Nalazi se po baštama  i  vlažnim  mestima, uglavnom kao 

kultivirana  biljka,  dok  se  jako  retko  nalazi  na  neobradjenim 
mestima. 
Opis: Dostiže visinu 40­110 cm, rizomi su dobro razvijeni, listovi 
su zubičasti ovalnoga oblika, dok su cvetovi ljubičaste boje. 

Sakupljanje:  Tokom  leta 

beru  se  listovi  (nekoliko 
puta),  dok  se  za  vreme 
cvetanja  biljke  bere  se  cela 
biljka  zajedno  sa  listovima  i 
cvetovima. 

Koristi  se  protiv  gripa,  za 

lečenje  disajnih  organa  i 
organa  za  varenje,  kao  i 
protiv stezanja u stomaku. 

Recept:  Uzme  se  100  g  mente,  koje  se  popare  sa  jednim  litrom 
provrele vode, posuda se pokrije i ostavi da stoji 20 minuta, nakon 
toga procedi. Dobijenu tečnost pijemo kao topli čaj tri puta na dan 
nakon jela.

32 
20.Morus nigra L. 
Murva, dud, tamno­crven 

Stanište:  Dobro  je  rasprostranjena  pored  puteva  i  brdovitim 

mestima. 
Opis: Dostiže visinu do 20 m, ima ovalne listove koji su sa strane 
zubičasti. 

Sakupljanje: Najviše se koristi plod i list. 

Koristi  se  za  lečenje  jetre,  protiv  glista  u  crevima,  za  lečenje 
dijabetisa, protiv infekcija ustiju i grla itd. 

Recept:  Uzme  se  50  g  osušenih  listova  ili  100  g  svežih  listova  i 
popari sa dva litara vode, posuda se pokrije ostavi da stoji dva sata. 
Nakon  procedjivanja  može  se  koristiti  za  lečenje  bolesti  šečera 
(dijabeta).

33 
21.Orchis morio L. 
Salep, prolečno cveče 

Stanište: Livade i planinski pašnjaci. 
Opis:  Bilke  roda  Orchis  su  višegodišnje  trave.  Podanak  je  pun, 
sferičan i veoma retko eliptične ili jajaste forme. Stablo je dugo 5­ 
30 cm svetlo zelene  boje dok  je  na  vrhu  ljubičaste boje, u osnovi 
stabla  nalaze  se  listovi  koji  su  prema  vrhu  okrenuti  prema  stablu. 
Cvetna  osnova  je  jajastog  oblika  duga  4­8cm  obično  sa  7­20 
cvetova. Cvetovi su ljubičaste boje i veoma prijatnoga mirisa. 
Sakupljanje:  Mogu  se 
brati sve  vrste roda Orchis. 
Podanci različitih vrsta roda 
Orchis  mogu  biti  sferične 
forme,  jajste  ili  pak  u 
obliku  drugih  formi. 
Pažljivo  se  vadi  cela  biljka 
sa  podandkom.  Koriste  se 
samo  mladi  podanci,  jaki  i 
sveži.  Stari  podanci, 
osušeni  i  meki  zajedno  sa 
biljkom  se  ponovo  seju  na 
postoječim  predhodno 
obradjenim  rupama. 
Podanak  se  opere  čistom 
vodom  i  nakon  toga  u 
drugoj  vodi  se  progreje  u 
dužini od 3 minuta, osuši se 
brisanjem  čiste  krpe  i 
pošalje na sušenje.

34 
Napomena: Sve vrste salepa su rizikovane, zato što se koriste bez 
velike  pažnje  čime  je  prouzrokovano  smanjenje  njihovog  broja  u 
prirodi.  Vrste  salepa  su  pod  zaštitom  medjunarodne  konvencije 
CITES,  što  znači  da  treba  posedovati  posebno  odobrenje  ili 
potvrdu za trgovinu sa ovom biljkom. 

Zaštita staništa: Na jednom staništu  može se ubrati  40  ٪  biljke, 

dok  60  ٪  treba  ostaviti.  Na  istom  staništu  može  se  vršiti  berba 
svake treče godine. Najbolje je kultivirati biljku salepa, zato što na 
ovaj  način  zaštičujemo  ovu  vrstu  biljke  a  to  je  ujedno  i  želja 
kupaca i farmera. 

Koristi  se  podanak  kod  svih  vrsta  salepa,  osušeni  i  promleveni  u 

obliku brašna (4­10 g u jednu čašu vode), koristi se za pripremanje 
toplih piča, kao omekšivači, protiv kašlja. Dobijena tečnost koja je 
poznata  pod  imenom  salep  koristi  se  i  kao  osvežavajuče  piče.  U 
narodnoj medicini najtraženiji su podanci sferičnog oblika. Koristi 
se  i  kao  dodatak  lekovima  sa  stimulativnim  dejstvom,  zato  što 
smiruju nadraženu mukozu.

35 
22.Origanum vulgare L. 
Origon, čajno cveče, Šumski čaj 

Stanište: Raste na travnatim terenima, pašnjacima, livadama i 
retkim šumama i žbunovima, i osučanim mestima. 
Opis: Travnata biljka koja raste 30­80 cm, listovi su jajasti, cvet je 
obično crvenkaste boje i veoma retko ima belu boju. Ova se biljka 
odlikuje veoma prijatnim mirisom. 
Sakupljanje:  Beru  se  gornji  delovi  biljke  kada  je  u  fazi  punog 
cvetanja. Tokom leta, od juna pa sve do avgusta meseca. 

Koristi se protiv kašlja, astme, gastritisa kao i pritiv grčeva. 

Recept:  Uzme  se  10g  osušene  biljke  i  popari  sa  150  ml  provrele 
vode,  ostavi  se  da  stoji  15­20  minuta  i  nakon  toga  procedi. 
Upotrebljavaju  se  2­3  čaše  čaja  tokom  dana,  preporučuje  se 
koriščenje prije jela.

36 
23.Papaver rhoeas L. 
Bulka, lala, mak 

Stanište:  Raste  na  poljima,  žitaricama,  pored  puteva  kao  i  pored 

železničkih pruga. 

Opis:  Raste 30­70 cm, sa pravom stabljikom u kojoj se nalazi bela 
lepljiva tečnost, cvetovi su crvene boje. 

Sakupljanje:  Cvet  se  bere 

kada  je  vreme  toplo  i  kada 
bijlka  procveta,  moramo 
biti  jako  pažljivi  tokom 
branja  jer  je  cvet  jako 
osetljiv i može se oštetiti. 

Koristi  se  protiv  prehlade, 

kašlja,  nesanice  i  lečenja 
disajnih organa. 

Recept:  Uzmes  se  20  g  svežih  cvetova  i  popare  sa  pola  litara 
provrele vode. Nakon 10 minuta procedi se čaj koji se pije topao tri 
puta na dan nakon jela, protiv prehlade i kašlja.

37 
 24. Plantago lanceloata L. 
Bokvica, trputac 

Stanište: Raste na livadama, pašnjacima, udolinama i šumama, na 
različitim nadmorskim visinama. 

Opis:  Dostiže  visinu  10­40  cm, 

ima  dugo­uske  linearne  listove, 
cvetovi formiraju dug tučak. 

Sakupljanje:  Najviše  se  bere 

lišče, ali ponekad i cela biljka. 

Koristi  se  za  zaustavljanje 

krvarenja,  protiv  upale  pluča,  za 
lečenje  želudačnih  bolesti  kao  i 
protiv grčeva i proliva. 

Recept:  Uzme  se  50g  listova  i  popare  sa  jednim  litrom  vode, 
nakon toga pokrijemo posudu i ostavimo da stoji 30 minuta. Nakon 
što  se  ohladi  procedi  se  i  pije  po  jedna  čaša  čaja  tri  puta  dnevno 
nakon jela.

38 
25. Primula veris L. 
Jagorčevina, jaglika 

Stanište: Raste na livadama i oko šuma. 

Opis: Ima mlado lišče jajasto dugog oblika. Na sredini listova 
raste cvet žute boje, koji cveta u rano proleče. 

Sakupljanje: Bere se lišče, cvetovi i koren. Koren se vadi u 
proleče prije cvetanja. 

Koristi: protiv glavobolje, kašlja, prehlade, astme itd. 

Recept: Uzme se 20g osušenih listova i potopi u 250 ml vode. 
Prokuvaju se u trajanju od 5 minuta, nakon što se tečnost ocedi 
koristi se za piče.

39 
26.Prunus spinosa L. 
Ogrozd 

Stanište: Raste pored šuma, na poljima i medju njivama na toplim 
mestima. 
Opis: Žbunasta je biljka sa trnovima koja raste do 5m visine. 
Listovi su eliptično testerasti sa strane. Cvetovi su bele boje, cveta 
od marta pa sve do maja dok plodovi sazrevaju tokom avgusta 
meseca. 

Sakupljane:  Delovi  koje 

treba  brati  su:  cvet  i  plod. 
Cvetovi  se  beru  na početku 
cvetanja mart­april. Plodovi 
se beru dok su čvrsti i prije 
nego  što  se  oštete  od  ranih 
mrazeva  tokom  oktobra 
meseca i inje. 

Koristi se za lečnje proliva, 
protiv grčeva, dizenterije, 
pročiščavanja krvi, kao i 
bubrežnih bolesti. 

Recept: Uzme se 35­40g svežih cvetova ili pak 5g osušenih, 
popare se sa 250ml mlake vode, ostavi se da provrije 1 minut i 
nakon toga se ostavi da stoji 10 minuta. Pije se po jedna čaša čaja 
na dan, i koristi se samo 3­4 dana.

40 
27.Rosa canina L. 
Šipak, divlja ruža 

Stanište: Raste po žbunovima i šumama. 

Opis: Dostiže visinu do 2 m, ima jajaste listove, eliptične, plod je 
jajastog oblika i crvene je boje. 

Sakupljanje: Najčešče se 
bere  plod  (prije  potpunog 
sazrevanja),  takodjer  se 
bere lišče i cvetovi. 

Koristi  se  protiv  reume, 

za lečenje bolesti jetre, za 
ojačavanje  kostiju,  protiv 
kašlja,  cirkulaciju  krvi, 
itd.. 

Recept: Uzme se plod koji ne treba da bude jako zreo, rasecka se i 
osuši, uzme se jedna kašika i stavi u čašu vode koja se kuva 10 
minuta. Nakon procedjivanja, dobijena tečnost se koristi za piče.

41 
28.Rubus idaeus L. 
Malina, grdnja, ukor 

Stanište: Raste kao kultivisana biljka, ali i po šumama. 

Opis: Dostiže visinu do 
2  m,  ima  jako  korenje, 
listovi  su  eliptični,  cvet 
bele a plod crvene boje 

Sakupljanje: 
Beru se listovi za vreme cvetanja, kao i plod za vreme sazrevanja. 

Koristi se za lečenje različitih bolesti kože, protiv kašlja, infekcije 
zuba itd. 

Recept: 
Uzme se šaka listova i popari sa jednim litrom vrele vode. Posuda 
se pokrije i ostavi da stoji jedan sat. Koristi se za rane na koži.

42 
29.Rubus fruticosus L. 
Divlja kupina 

Stanište: 
Dobro je rasprostranjena naročito po šumama, pored šuma na 
osvetljenim mestima. 
Opis: 
Biljka sa dugim granama, listovi su eliptični, cvetovi bele ili boje 
ruža. 

Sakupljanje: 
Bere se lišče tokom jula­avgusta meseca dok se plod bere tokom 
avgusta­septembra meseca. 

Koristi se za lečenje bolesti hroničnog proliva, hemoroida, raznih 
rana itd. 

Recept: Uzme se 500 g listova kupine, popari sa 5 litara prokuvane 
vode. Posuda se pokrije i ostavi da stoji 1­2 sata, nakon toga se 
procedi. Koristi se za rane na koži.

43 
30.Salvia officinalis L. 
Zalfija, Kadulja 

Stanište: Raste po toplim mestima, ali se može nači i po 
krečnjačkim stenama. 

Opis:  žbunovi  koji  rastu  30­ 

100  cm  sa  veoma  jakim 
korenom, listovi su usko dugi 
skoro  eliptični  sa  gustim 
tufama.  Cvetovi  su  boje  ruža 
sa jakim mirisom. 

Sakupljanje: Bere se lišče sa 
mladim  stabljikama,  koje  se 
beru  nakon  faze  cvetanja. 
Cveta od maja pa sve do jula 
meseca. Berba se vrši od jula 
pa sve do septembra meseca. 

Koristi se protiv groznice, kašlja, epileptičke paralize, 
reumatizma, čistoče zuba, ranama na telu, pročiščavanja krvi, itd. 

Recept: Uzme se 20g osušenih listova koje se popare ca 1 ltrom 
provrele vode, ostavi se da stoji 15 minuta i nakon toga procedi. 
Upotrebljavaju se 2­3 čaše čaja tokom dana.

44 
31.Sambucus nigra L. 
Štog, Crveni Štog 

Stanište: Raste u šumama, pored kanala i puteva itd. 

Opis:  Žbunasta  je  biljka 

visine  do  4  m,  listovi  su  sa 
dugim  repom,  cvetovi  su 
zeleni  pa  sve  do  kafene 
boje, koji kasnije dobijaju  i 
žutu boju, plod je crven. 

Sakupljanje:  Bere  se  cvet 

(kada  biljka  počne  da 
cveta),  listovi  i  plodovi 
kada sazriju. Plod se bere u 
jesen kada sazre. 

Koristi se protiv prehlade, bronhitisa prehlade pluča, reume. 

Recept: 
Uzme se 20 g listova i cveta koje se popare sa jednim litrom 
provrele vode, posuda se nakon toga pokrije i ostavi da stoji 20 
minuta. Nakon što se ocedi dobijenu tečnost koristimo za piče tri 
puta na dan nakon jela po jednu čašu  čaja.

45 
32.Satureja montana L. 
Lavandula 

Stanište: Raste na suvim i toplim mestima, na stenovitim mestima 
i po kamenjarima. 

Opis:  Travnata  biljka  sa 

drvenaston bazom koja raste do 
40  cm.  Listovi  su  usko  dugi. 
Cvetovi  su  bele  pa  sve  do 
crvenkaste boje. 

Sakupljanje:  cveta  od  jula  pa 

sve  do  septembra.  Listovi  se 
beru  odmah  nakon  cvetanja 
nakon  opadanja  cveta,  od 
avgusta – oktombra meseca. 

Koristi se za lečenje organa za 
varenje,  mokračnoga  sistema  i 
kožnih infekcija. 

Recept: Uzme se 10g osušenih listova koje poparimo sa 150ml 
provrele vode, posuda se pokrije i ostavi da stoji 15 minuta, nakon 
što se ohladi procedimo tečnost koju koristimo tokom dana kao 
napitak, 2­3 čaše.

46 
33. Taraxacum officinale Weber 
Vostanijevo cveče 

Stanište:  Raste  na  livadama,  vočnjacima,  na  ravnim  i  brovitim 

terenima. 
Opis:  Dostiže  visinu  do  40 
cm,  poseduje  dubok  koren, 
cela  biljka  ima  mlečni  sok, 
listovi  su  u  obliku  rozete  i 
duboko rasečeni. 

Sakupljanje:  Bere  se  lišče  i 

koren tokom  cele  vegetacije, 
naročito kada je biljka u faci 
punoga  cvetanja  ili  nakon 
cvetanja. 

Koristi se za pročiščavanje 
krvi, protiv plučnih i bolesti 
jednjaka, za lečenje 
mokračnih kanala itd. 

Recept: Uzme se 15 g biljke o popari sa vrelom vodom, nakon 
toga se pokrije čaša i ostavi da stoji 10 minuta. Koristi se kao čaj.

47 
34.Thymus serpyllum L. 
Krasta, žumbrica 

Stanište: Najviše se nalazi na bogatim i  dubokim  zemljištima, na 
toplim i osučanim mestima. 
Opis: Biljka sa cilindičnim stablom, listovi oblika srca, cvetovi 
crvenkasti ili beli. 

Sakupljanje: Cvetovi se beru na početku cvetanja i prilikom berbe 
ne treba oštetiti grane. 
Koristi  se  za  disajne  organe,  organe  varenja,  veliki  kašalj,  creva 
itd. 

Recept:  Uzme se 50 g kraste i popari sa jednim litrom prokuvane 
vode,  posuda  se  pokrije  i  ostavi  da  stoji  jedan  sat.  Nakon 
procedjivanja za lečenje gore navedenih bolesti pije se topao čaj tri 
puta na dan nakon jela.

48 
35.Tilia cordata  Mill. 
Lipa 

Stanište: Raste po žbunovima, šumama i usponima naročito u zoni 
paprata i bora. Zahteva duboko i bogato zemljište. 

Opis:  Drvenasta  biljka  koja 

dostiže visinu do 30 m, sa jako 
razvijenim korenom. Listovi su 
srcaskog  oblika  na  vrhu  dugi  i 
sa  strane  zubičasti.  Cvetovi  su 
žute  boje,  i  cveta  od  početka 
proleča pa sve do jeseni. 

Sakupljanje:  Beru  se  cvetovi 

zajedno  sa  čašičnim  lističima 
na  početku  cvetanja,  sve  dok 
polovina  biljke  nije  procvetala, 
preporučuje  se  berba  tokom 
sunčanih dana. Berba se vrši od 
juna pa sve do jula meseca. 

Koristi se protiv kašlja, disajnih problema, povišenog krvnog 
pritiska, prehlada, i nervnog smirenja. 

Recept:  Uzme  se  50g  osušenih  listova  koji  se  popare  sa  1  litrom 
mlake  vode,  posuda  se  pokrije  i  ostavi  da  stoji  15  minuta,  nakon 
toga se procedi i može se piti po dve čaše čaja na dan.

49 
36.Tussilago farfara L. 
Lapuh 

Stanište: Raste na vlažnim mestima, po prirodnim karpatima, ima 
bičnu rasprostranjenost od niskih pa sve do subalpskih zona. 
Opis: Višegodišnja trava, 
10­20cm.  Listovi  se 
razvijaju  nakon  cvetanja, 
široko  srcastog  oblika  u 
osnovi  prozubljeni  u 
obliku  uglova.  Stablo  je 
4­15cm,  sa  crvenkastim 
ljuspama.  Jedan  pupoljak 
smešten  na  vrhu  stabla, 
žute  boje  koji  se  razvija 
prije oliščavanja. 

Sakupljanje:  Cvet,  u 
drugoj  polovini  aprila, 
dok  lišče  tokom  maja­ 
avgusta meseca. 

Koristi se osušeno cveče 
u  formi  obloga  za 
infekciju  vena,  za 
suzbijanje bubuljica i krasta na telu, za rane koje teško zarastaju  i 
kod  ekzema.  Dobijena  tečnost  od  prokuvavanja  listova  i  cvetova 
koristi  se  protiv  crvenila  stomaka,  proliva,  kašlja,  angine,  reume 
itd. Listovi izdrobljeni u obliku duvana se koriste protiv astme. 

Recept: Cvet se uzima u formi infuzije (pola kašike za jelo u 500 
ml  vode),  za  bronhijalnu  astmu.  Listovi  se  mogu  upotrebljavati, 
takogjer u formi infuzije koristeči 2­4 g iseckane mase; gde dnevna 
doza dostiže do 10g na dan.

50 
37. Urtica dioica L. 
Kopriva 

Stanište: Dobro je rasprostranjena, raste na napuštenim mestima, 
pored puteva, šumama, udolinama itd. 

Opis:  Može  da  dostigne  dužinu 

do 2 m, stablo i lišče su pokriveni 
dlakama. Lišče  je  jajastog oblika 
sa  strane    zubičasto,  dok  je  plod 
oblika zrna. 

Sakupljanje:  Najviše  se  bere 

koren (u proleče i jeseni). Listovi 
se  beru  u  jesen,  ali  i  cela  biljka 
tokom  cele  vegetacije,  dok 
tokom  avgusta  i  septembra 
sakupljaju se njihova semena. 

Koristi  se  za  lečenje  plučnih 

bolesti,  bolesti  želudca,  protiv 
žutice,  anemije,  infekcije 
mokračnih  kanala,  za  lečenje 
reume itd. 

Recept: 
Čaj se priprema od cele biljke i korena. Uzme se 25g sveže biljke 
ili  pak  3g  osušene  biljke  i  dva  litara  vode.  Koprive  se  ostave  da 
stoje u vodi 12­16 sati, nakon toga se prokuvaju u trajanju od pola 
sata  i  nakon  toga  se  procedi  tečnost.  Koristi  se  kao  piče  koje 
pomaže u lečenju gore navedenih bolesti.

51 
38. Vaccinium myrtillus L. 

Borovnica 

Stanište: Raste jako puno pogotovu po brdima i planinama, kao i 
na vlažnim mestima, po borovicima i jelama. 

Opis: Dostiže visinu do 50 cm, 
ima  jajasto  zubičaste    listove, 
cvet je zelene ili boje ruža, plod 
je crno plave boje. 

Sakupljanje:  Listovi  se  beru 

od maja pa sve do juna, dok se 
plod  bere  od  jula  do  avgusta 
meseca. 

Koristi  se  protiv  kašlja,  za 

lečenje šečerne bolesti, proliva, 
malokrvnosti, protiv upale grla, 
jetre itd. 

Recept:  Uzme  se  30­60  g  osušenih  listova,  koje  dodamo  u  jedan 

litar  prokuvane  vode.  Ostavimo  da  stoji  kratko  vreme.  Nakon 
procedjivanja dobijena tečnost se može koristiti.

52 
39.Valeriana officinalis L. 
Valeriana 

Stanište:  Raste na vlažnim mestima, pored reka, na livadama, kao 
i na stenama. 
Opis:  Dostiže  visinu do  1 m  i 
razgranjava  se  samo  na 
gornjem  delu,  ima  mnogo 
korena,  listovi  su  rasečeni  i  u 
obliku  pera,  cvetovi  su 
crvenkasti ili beli. 

Sakupljanje:  Koreni  se  vade 

sjeseni ili u rano proleče i treba 
ih dobro očistiti. Kora i seme se 
beru kada je biljka u cvetanju. 

Koristi se protiv nervnih slomova, bolova glave, nesanice, za 
lečenje jetre, za smirenje rada srca itd. 

Recept:  Uzme  se  dva  litara  prokuvane  vode  i  doda  šaka  biljke  i 
nakon toga posuda se pokrije i ostavi da stoji 30 minuta. Nakon što 
se ohladi procedi se i pije kao topao napitak po jedna čaša ujutro i 
predveče.

53 
40.Viola odorata L. 
Ljubičica 

Stanište:  Raste  pored  žbunastih  ograda  i  travnatim  terenima  u 

celoj niskoj zoni gde ima dovoljno vlage a malo sunca. 
Opis:  Listovi  su  burežastog 
oblika.  Cvet  veličine  oko 
1,5cm tamno ljubičaste boje. 

Sakupljanje:  Cvet  se  bere 

sproleča, tokom  marta  i  maja 
meseca,  dok  se  koren  vadi 
sjeseni tokom oktombra. 

Koristi:  se  protiv  kašlja, 

šlajma  i  za  pospešivanje 
znojenja.dobijena  tečnost  od 
prokuvavanja  korena  koristi  se  protiv  glavobolje,  nesanice, 
epilepsije, za pročiščavanje krvi. Listovi u obliku obloga se koriste 
za zagnojene rane, nadražaj kože,  itd. 

Recept:  Nakon  što  se  cvet  pažljivo  osuši  u  hladu,  koriste  se  u 
formi  infuzije (1g  mase u šoljici  vode)  ili u  formi praha (0.3­0.5g 
dnevno)  protiv  kašlja  i  šlajma.  Koristi  se  i  sirup  pripremljen  na 
sledeči način: 10g svežih listova se doda u 100gr prokuvane vode, 
posuda  se  pokrije,  dobijenu  tečnost  procedjivanje  zasladimo  sa 
100g šečera.

54 
 BERBA LEKOVITOG BILJA 

Treba  imati  u  obzir  da  berba  lekovitog  bilja  nije  lak  posao.  Za 
uspešan rad potrebno je iskustvo. 
Na  početku  treba  poznavati  biljke  koje  beremo,  zato  što  su  one 
slične i svaka eventualna greška se veoma teško ispravlja. 
Takodjer, se tokom vegetacije beru različiti delovi iste biljke. 
Dobra  je praksa da se tokom  jednoga dana  bere samo  jedna  vrsta 
biljke, tako da ne dodje do njihovog mešanja. 

Berba biljaka uvek počinje sa dobrim vremenom, obično nakon 10 
sati pre podne, nakon što se uberu one se trebaju odmah očistiti. 
Cvetovi  se  obično  beru  na  početku  cvetanja  biljaka,  pošto  tada 
imaju  jak  miris  i  veči  sadržaj  lekovitih  materija.  Listovi  se  ne 
smeju ošteti tokom berbe. Oni trebaju da budu zdravi i zelene boje. 
Koreni, pošto se izvade trebaju se očestiti i iseckati. Seme i plod se 
beru kada sazriju, dok se kore ljušte u rano proleče, zato što u ovo 
vreme sadrže najviše tečnosti­sokova. 

Sve  ubrane  biljke  se  trebaju  brati  na  čistim  mestima  ne  na 
zagadjenim  mestima  kao  što  su  (elektrane,  pored  puteva, 
železničkih pruga, različitih fabrika itd.). 

Svi  oni  koji  beru  lekovito  bilje  trebaju  da  budu  pažljivi  odnosno 
oprezni  i  od  mina  kada  se  uzme  u  obzir  da  je  rat  prošao  pre 
nekoliko  godina,  zato  trebaju  da  kontaktiraju  odgovarajuče 
institucije za dobijanje informacija u vezi opasnih zona.

55 
 KAKO TREBA BRATI LEKOVITO BILJE 

Tokom  berbe  lekovitog  bilja  trebamo  biti  pažljivi.  Naročito,  sa 

cvetom i liščem da ih ne oštetimo. Što je pre moguče njih trebamo 
smestiti  na  mestu  gde  treba  da  se  suše,  zato  što  mogu  za  veoma 
kratko vreme da izgube sadržaj lekovitih materija. 
Tokom berbe treba imati i odredjeni alat u zavisnosti od dela biljke 
koji beremo. Cvetovi se beru rukama, ali ponekad i makazama. 
Nadzemni delovi se beru tako što ih sečemo nožem, makazama ili 
srpom. Nikada ne treba ubrati sve biljke na jednome mestu zato što 
nekoliko uvek treba ostaviti da bi se mogle razmnožavati. 

OPASNOST OD OTROVNIH BILJAKA 

Tokom  berbe  biljaka  posebnu  pažnju  trebamo  obratiti  otrovnim 

biljkama. Osobe koje beru ovo bilje terbaju se pridržavati nekoliko 
saveta od početka berbe pa sve do njihovog pakovanja. 
Deca i trudnice ne treba da rade sa otrovnim biljkama. 
Tokom rada sa ovim biljkama ne treba jesti, pušiti ili pak dodirivati 
oči rukama. 
Nakon svakog rada treba oprati ruke sapunom i toplom vodom. 
Otrovne biljke uvek treba pripremati odvojeno od drugih biljka kao 
i u posebnim objektima. 
Ako  dodje  do  trovanja  odmah  moramo  posetiti  lekara  kojeg 
trebamo obavestiti o kojoj se otrovnoj biljci radi. 
Posebnu  važnost  ima  i  sakupljanje  korena.  Treba  biti  pažljiv  da 
korenje  ne  sadrži  različite  primese  koje  su  mogle  ostati  tokom 
vadjenja. Dobijeni  lek treba u potpunosti da  bude čist, homogen  i 
od iste biljke.

56 
 METODE SUŠENJA LEKOVITOG BILJA 
Sušenje  je  radna  operacija  koja  se  koristi  nakon  berbe  lekovitog 
bilja, i ima posebnu važnost u pripremi kvalitetnog lekovitog bilja. 
Vrlo  je  važno da što je pre  moguče primeni  sušenje  biljaka, zbog 
toga  što  se  sprečava  negativan  uticaj  fermenata  na  raspadanje 
lekovitih  materija  u  biljkama.  Tako  da  sa  brzim  sušenjem  biljaka 
postignemo očuvanje prirodnih boja biljaka. 
Nije dozvoljeno sušenje lekovitog bilja tokom oblačnoga vremena. 
Sušenje treba uvek obaviti tokom sunčanoga vremena u hladu. Na 
suncu se može sušiti samo korenje i plodovi. 

PRIRODNO SUŠENJE 

Prirodno  sušenje  se  obavlja  na  normalnim  temperaturama,  kao:  u 

garažama, na tavanima kuča i ostalim različitim mestima. Ali uvek 
trebamo  uzeti  u  obzir  vreme,  zato  što  ako  je  vreme  hladno,  onda 
mesta gde se vrši sušenje trebamo grejati, ali temperatura ne treba 
da bude veča od 50 ºC. 

VEŠTAČKO SUŠENJE 

Obavlja  se  povečanjem  temperature  sa  specijalnim  sušionicama. 

Mesto  gde  se  biljke  postavljaju  treba  biti  od  drveta  ili  betona  i 
pokriveno kartonom ili rogozinom. Treba obratiti pažnju da tokom 
sušenja  obezbedimo  potrebnu  ventilaciju  zbog  dovoljnog  dotoka 
čistoga  vazduha.  Važno  je  odrediti  vreme  kada  je  biljka  osušena. 
Ako preteramo sa sušenjem, biljke se tokom pakovanja raspadaju.

57 
 PAKOVANJE LEKOVITOG BILJA 

Nakon sušenja biljaka, one se odmah pakuju, naročito biljke koje u 
večoj  meri apsorbuju  vlagu. Te  biljke se pakuju  u duplom paketu 
od papira (neki cvetovi i listovi). Neke vrste biljaka nakon sušenja 
se  veoma  lako  raspadaju­drobe.  Da  nebi  došlo  do toga ove  biljke 
treba ostaviti da se ohlade preko noči i nakon toga ih pakovati. 
Važno je znati da se tokom pakovanja ne vrši pritisak na biljke i da 
pakujemo  samo  biljke  koje  su  očiščene  od  različitih  organskih  i 
neorganskih primesa. 
Postoje  različite  ambalaže  za  pakovanje  biljaka,  zavisno  od  toga 
koji  osušeni  deo  biljke  pakujemo  (papir,  karton,  kesa  itd.). 
Ambalaža  ima poseban značaj u čuvanju ovih  lekova, naročito od 
vlage, svetla, nečistoče, temperatura, različitih insekata itd. 
Svako  pakovanje  treba  da  ima  etiketu  sa  nazivom  biljke  i 
potrebnim  podatcima  kao  što  su:  klasa,  godina  berbe  i  ako  je 
moguče poreklo pripremljene biljke. 
Magacini  za  magaciniranje  ovih  lekova  moraju  biti  suvi,  čisti  i 
provetreni.  Na  kraju  moramo  napomenuti  da  se  lekovito  bilje  ne 
sme čuvati više od jedne godine neke vrste i manje od toga zato što 
gube  lekovito  svojstvo.  Da  bi  ih  što  bolje  očuvali  možemo  ih 
pakovati preko presovanja kao i očistiti preko trijera. 

___________________________ 
Napomena: Neke vrste lekovitih bilja je u opasnosti od nestanka, 
zato se nalaze u crvenoj listi biljaka, mi moramo biti pažljivi 
tokom berbe da se koriste posebnom pažnjom da se nebi njihov 
broj smanjivao u prirodi. Neke od ovih biljaka je zaštičeno i 
megjunardnom konvencijom CITES, što znači da za trgovinu ovim 
biljem treba posedovati i posebnu potvrdu. 
Sa zaštitom biljaka mi štitimo prirodu, budite pažljivi tokom 
njihove berbe, jer sa zaštitom biljaka mi štitimo sledeče generacije.

58 
 LITERATURA 

Bečiri, S Xh. 2004. 109 lekovito bilje, Školska Knjiga, Priština. 

Bešlija, S. 1997: Ljekovito bilje šumski plodovi i glive, naše 
neiskorišteno blago, Sarajevo. 

Demiri, M. 1979: Divljo bilje našega mesta, korisne i nekorisne, 
Tiranë. 
Devetak, Z. 2004: Ljekovito bilje od znanja do branja, Sarajevo. 

Krasniči, F., Ruci, B., Vangjeli, J., Susuri, L., Mullaj., Pajazitaj, Č. 
2003: Rečnik imena biljaka. 

Mišić, L. 1990: Livadske biljke, Sarajevo. 
Pajazitaj, Č. 2004: Odregjivanje sporogenih i spermatozoidnih 
biljaka, Priština. 

Šarič,  T. 1978: Atlas korova, Sarajevo. 

Šabani, A. 2004: Lječenje lekovitim biljem i plodovima, savetnik 
za narodno lečenje, Tirana. 

Šerifi, E. 2001: Anatomia i morfologjia biljaka, Priština. 

Zivković, M. 2000: Moć ljekovitog bilja, Niš.

59 
Objavljivanje  ove  knjige  je  omogučeno  podrškom 
Evropske  Agencije  za  Rekonstrukciju.  Sva  izražena 
mišljenja  i  pogledi  pripadaju  autorima  i  ne 
predstavljaju  zvaničnu  politiku  Evropske  Unije  (EU), 
ili Evropske Agencije za Rekonstrukciju (EAR) 

www.food­ks.org

60