Embrouz Birs

NO]NE VIZIJE

(Ovo obja{wewe raznih ~udnovatih snova Embrouza Birsa prvi

put se pojavilo u Egzamineru 24. jula 1887. godine, a onda je pre{tam-
pano u desetom tomu Sabranih dela. Dodali smo jo{ jedan kratak zapis
o snu prona|en u kolumni "Brbqawa" koju je Birs pisao za Argonaut).

Uveren sam da je dar snova vredna kwi`evna zadu`bina - ako

neki umetnici sada ne razumeju te{ko shvatqiva razmi{qawa, to je
zato {to wihov kwi`ar, fiksiran i nateran da bude sluga, treba da
ima literaturu koja "prevazilazi osredwost". U zarobqavawu i
pripitomqavawu, dar bi se bez svake sumwe mogao ~udnovato una-
prediti, kao {to se `ivotiwe koje se odgajaju slu`e i sti~u nove
sposobnosti i mo}i. Ako ukrotimo na{e snove, duplira}emo na{e
radne ~asove i na{ najplodonosniji rad obavqa}emo u snu. Zemqa
snova je provincija kojoj svi pla}aju danak, pa ~ak i gospodari, {to
smo svi pro~itali u "Kublaj kanu"28).
A {ta je san? Slobodno i neobavezuju}e raspore|ivawe se}awa -
nered nasle|a stvari koje su nam nekada bile prezentovane u svesnom
stawu. To je bezobzirno uskrsnu}e mrtvoga - drevno i moderno,
pravedno i nepravedno - iskakawe iz grobnica sa pukotinom, svaki "po
obi~aju kako je `iveo"; zbrkano gurawe napred da bi se privukli
gledaoci Gospodara u`ivawa, grabqewe garmenta drugoga kako
nadolazi. Gospodar? Ne; on se odrekao svog autoriteta, i oni su se
wemu obe}ali; on je mrtav i ne}e se di}i s ostalima. I wegov sud je
tako|e nestao, a sa tim i mogu}nost iznena|ewa. Dok ga boli on je
mo`da i zadovoqan, zastra{en i {armiran, ali se pita za{to ne mo`e
da ose}a. Monstruozno, apsurdno i neprirodno - sve je to jednostavno,
ispravno i s razlogom. Sme{an ne zabavqa, niti nemogu}e zadivquje.
Sawar je jedini pravi pesnik; on je "sastavqen od ma{te".

72
 EMBROUZ BIRS

Ma{ta je samo se}awe. Probajte da zamislite ne{to {to nikada

niste opazili, iskusili, ~uli ili ~itali o tome. Probajte da
zamislite `ivotiwu, na primer, bez tela, glave, udova ili repa - ku}u
bez zidova ili krova. Ali kada smo budni, uz pomo} voqe i
prosu|ivawa, ne{to mo`emo da kontroli{emo i usmerimo; mo`emo
da uzmemo i biramo iz se}awa, uzmemo ono {to }e poslu`iti,
iskqu~uju}i, ponekad veoma ote`ano, ono {to nam ne mo`e koristiti;
u snu nas ponekad "na{e ma{tarije pose}uju". Ponekad su tako
grupisane, tako izme{ane, tako spojene jedna s drugom, da sve izgleda
novo; ali to su stari elementi, samo su pome{ani. Budni ili u snu, od
ma{te ne dobijamo ni{ta novo, ve} samo nova prilago|avawa: "stvari
od koje su snovi sa~iweni" sakupqene su telesnim ~ulima i pohrawene
u se}awu, kao {to veverice skupqaju le{nike. Ali ipak, jedno ~ulo
ni{ta ne doprinosi snovima: niko nikada nije sawao miris. Videti,
~uti, osetiti, verovatno i okusiti, sve su to radnici, koji nas
snabdevaju no}nom zabavom; ali San je bez nosa. Iznena|uje i
zamagquje odu{evqene posmatra~e; drevni pesnici nisu tako opisali
uspavanog boga, a wihove verne sluge, drevni vajari, nisu ga tako
predstavili. Mo`da su kasnije vredni stvaraoci, stvaraju}i za
potomstvo, prosudili da }e vreme i zla sre}a neizbe`no ispraviti
wihov rad u tom pogledu, potvr|uju}i ga kao prirodne ~iwenice.
Ko mo`e da dovede san u vezu s onim {to mu tako izgleda?
Nijedan pesnik ne mo`e ispevati tako tanani stih. To je kao poku{aj
da se stvori muzika za Eolsku harfu. Postoje poznate vrste kao {to je
Penetrator intolerabilis koje su ~itale pri~u - mo`da od nekog vrsnog
stiliste - koji je razradio kazne da bi pojasnio radwu u ciqu
prosve}ewa i ushi}ewa; a onda, dobra du{a, misli da ne moramo da je
~itamo. "Usled su{tinski sli~nih okolnosti i uslova" (kako su
dr`avni zakoni ra~unali) ne bi trebalo da budem kriv {to volim
prekr{aje; ali moja svrha u ovome je da izlo`im radwe nekih svojih
snova, "okolnosti i uslove", koji se ne podudaraju sa shvatawem da
snovi nisu pristupa~ni ~itaocu. U nastojawu da zabele`im wihove
najsiroma{nije delove, ne nadam se velikom uspehu. Nemam soli da
bih je stavio na rep neuhvatqivom duhu sna.
Hodao sam u sumrak kroz ogromnu {umu nepoznatog drve}a.
Nisam znao odakle i kuda idem. Ose}ao sam da je {uma ogromna, da sam
jedini `iv stvor u woj. Bio sam opsednut nekim odvratnim mislima o
ispa{tawu o nekom zaboravqenom zlo~inu koji sam po~inio, dok sam
neodre|eno razmi{qao o izlasku sunca. Mehani~ki i beznade`no,
sklonio sam se pod grane xinovskog drveta pored uske staze koja je
vodila u nepreglednu {umu. Nai{ao sam na veliki tamni potok koji je
tromo tekao preko mog puta, i video sam da je to krv. Zaokrenuo sam
udesno i pratio ga sa bezbedne udaqenosti i uskoro do{ao do malog

73
 otvorenog prostora bez drve}a, koji je bio obasjan nekom bleduwavom
i nestvarnom svetlo{}u, i video duboki oval od belog mermera koji je
bio ispuwen krvqu. Potok koji sam pratio bio je wegova pritoka.
Okolo ovala, do {ume - prostor od mo`da nekoliko metara, bio je
poplo~an mermerom i pokriven qudskim telima - mno{tvom; iako ih
nisam izbrojao, znao sam da je broj zloslutno i bitno povezan s mojim
zlo~inom. Mogu}e je da su ozna~ili vreme, u vekovima otkad sam ga
po~inio. Jedino sam prepoznao podesnost broja, znao sam to bez
brojawa. Tela su bila gola i simetri~no pore|ana oko ovala, {tr~e}i
kao zupci to~kova. Stopala su im bila spoqa, a glave odmah do ivice
ovala. Svako telo le`alo je na le|ima sa prerezanim grkqanom, dok je
krv tekla iz rana. Pogledao sam sva ta mirna tela. Bio je to prirodan
i neophodan rezultat mog prekr{aja i nije uticao na mene; ali bilo je
ne~ega {to me je ispunilo jezom i strahom - monstruozno pulsirawe,
koje je lagano tuklo nijednog trenutka ne prestaju}i. Nisam znao koje
~ulo je to registrovalo, ili je pulsirawe doprlo do svesti nekim
~udnim putem koji je nepoznat nauci i iskustvu. Nemilosrdna
konstantnost ovog sna`nog ritma bila je izlu|uju}a. Bio sam svestan
da se ~uje kroz celu {umu, i da je manifestacija nekog xinovskog i
neumoqivog zla.
Ne se}am se ni~ega vi{e u vezi sa ovim snom. Verovatno sam
vikao, savladan strahom koji nesumqivo ima poreklo u nelagodnosti i
smetwama koje sam ose}ao, pa sam se probudio od zvuka svog glasa.
San koji }u vam sada prepri~ati dogodio se u mojoj ranoj
mladosti. Nisam imao vi{e od {esnaest godina. Sada imam mnogo
vi{e, i ko{mara se se}am tako jasno kao i kada je san bio primeren
mojim godinama - tada sam le`ao sam pokriven preko glave i drhtao od
straha misle}i na san.
Bio sam sâm u gluvo doba no}i - u ko{marima sam uvek sam, i to
obi~no no}u. Nije bilo drve}a na vidiku, niti qudskih ku}a, nije bilo
reke niti brda. Zemqa je bila prekrivena kratkom, hrapavom vege-
tacijom koja je bila crna i strwikava, kao da je ravnica izgorela u
po`aru. Nisam ovde mogao da pro|em, pa sam oti{ao napred a da pri tom
nisam mogao da shvatim svrhu malih plitkih uglastih ovala ispuwenih
vodom - li~ilo je kao da je ki{a spre~ila vatru. Ti ovali bili su na sve
strane, nestajali su i pojavqivali se ponovo, kao veliki tamni oblaci
koji su plutali preko neba i pravili odraz, i ponovo prolazili i
otkrivali sjajne zvezde, ~ija se hladna svetlost presijavala u tamnoj
vodi. Moj put vodio je na zapad, gde se horizont nisko spu{tao i tvorio
tamnocrvenu svetlost, ~ine}i da izgleda bezgrani~no daleko, {to sam
nau~io gledaju}i Dorove slike, gde je svaki dodir wegove ki~ice davao
nagove{taj i pravac. Kako sam se kretao, video sam u pozadini
neobja{wive siluete oklopa i kula koje su, {ire}i se sa svakom miqom

74
 EMBROUZ BIRS

mog putovawa, narastale do nevi|enih razmera, dok se zgrada pomerila

s jedne na drugu stranu vidnog poqa, a ipak nije izgledala nimalo bli`e
nego ranije. Upla{en i bez nade, probijao sam se kroz spaqenu ravnicu,
a ipak je ta mo}na struktura rasla i rasla, sve dok vi{e nisam mogao da
je obuhvatim pogledom. Kule su bile toliko visoke da nisam mogao da
vidim zvezde; onda sam pro{ao kroz otvorena vrata, izme|u ogromnih
kiklopskih stubova ~iji je jedan nose}i kamen bio ve}i od ku}e mog oca.
Unutra je bilo prazno; sve je bilo napu{teno i prekriveno
pra{inom. Nejasna svetlost - razuzdana svetlost sna, dovoqna sama
sebi - omogu}ila mi je da pro|em iz hodnika u hodnik, iz sobe do sobe,
svetle}i ispred svake prepreke. Sobe su bile ogromne i trebalo je
dosta vremena da se do|e od zida do zida; nikada nisam do{ao do kraja
nekog hodnika. Moji koraci stvarali su ~udan zvuk koji nikada ranije
nisam ~uo, osim u napu{tenim zgradama i grobnicama. Satima sam
usamqeno lutao razmi{qaju}i o svrsi mog pute{estvija, a ipak nisam
znao {ta tra`im. Kona~no, u{ao sam u sobu standardnih dimenzija sa
jednim prozorom jer sam prora~unao da je to krajwi ugao zgrade. Kroz
prozor sam video istu tamnocrvenu svetlost koja je sijala du` hori-
zonta na zapadu, kao neka zla kob, i znao sam da je to samrtni~ka
svetlost ve~nosti. Gledaju}i u taj stra{an i zlokoban crvenkasti
blesak, spoznao sam u`asnu istinu koju sam godinama kasnije poku{ao
da ekstravagantnom fantazijom izrazim u stihovima:
U oblasti svakoj ~ovek mrtav je ve} godinama,
An|eli su oti{li svim grobovima;
I |avoli su dovoqno hladni kona~no
A Bog je mrtav pre nego {to do trona je stigao.
Svetlo nije bilo dovoqno jako da bi pobedilo opskurnost sobe,
ali sam ipak video konturu kreveta u najudaqenijem uglu sobe, i
pri{ao sam mu unapred znaju}i da }e se desiti neko zlo. Nekako sam
ose}ao da }e se ovde moja avantura zavr{iti nekim stra{nim kli-
maksom, a ipak nisam mogao da se oduprem nagonu da }e se zlo nekako
ispuniti. Na krevetu je, delimi~no obu~eno, le`alo telo mrtvog
qudskog bi}a. Le`alo je na stomaku, sa rukama uz telo. Kad sam ga
okrenuo, {to sam u~inio sa ga|ewem ali se nisam pla{io, video sam da
je telo odvratno istrulilo. Rebra su probila ko`u; kroz istruleli
stomak video sam pr{qenove ki~me. Lice je bilo crno i sme`urano, a
iskrivqeni `uti zubi navodili su na zakqu~ak da je telo pre`ivelo
katastrofu; {to je bila istina, jer kad sam se nagnuo, o~i su se
otvorile i smireno me pogledale. Zamislite moju u`asnost kako god
ho}ete - ja to re~ima ne mogu da opi{em; bile su to moje o~i! Taj
preostali deo i{~ezle rase - ta neopisiva stvar koju ni vreme ni
ve~nost ne mogu da izbri{u - taj mrski i odvratni komadi} smrtnosti,
to ose}awe posle smrti Boga i an|ela, bio sam ja!

75
 Postoje snovi koji se ponavqaju. Sawam takav san, i ~ini mi se
da je dovoqno jedinstven da opravda pri~u, mada se istinski pla{im
da }e ~italac pomisliti da carstvo snova nije ni{ta drugo no sre}no
lovi{te za moju du{u koja luta no}u. Ovo je istina; ogroman broj
mojih putovawa u zemqu snova, a pretpostavqam da je tako i kod
drugih, prate sre}ni zavr{eci. Moja ma{ta se vra}a umu kao p~ela
ko{nici, puna darova koji se pretvaraju u med da bi se nastanili u
}elijama se}awa u ciqu ve~nog zadovoqstva. Ali san koji }u vam
opisati ima dvostruki karakter; bilo je u`asno ~udno do`iveti ga,
ali strah kojim je inspirisan je tako sme{no disproporcionalan u
odnosu na incident koji ga izaziva, da je u retrospektivi ta fantazija
zapravo zabavna.
Prolazim kroz prostor koji je opasan {umom od tankog drve}a.
U pojasu razbacanog drve}a postoji granica nepravilnog prostora,
postoji prostor obradive povr{ine i ku}e ~udnih bi}a. Mora da je
kraj dana jer se mesec, skoro pun, nalazi nisko na zapadu, i propiwe
kroz krvavocrvenu izmaglicu koja ra|a fantasti~an pejza`. Trava
kroz koju gazim je te{ka od rose, {to me podse}a na rano letwe jutro,
dok slaba svetlost meseca obasjava zemqu. Blizu moje staze nalazi se
kow koji pase travu. Zastao sam, a on je podigao glavu i na trenutak
pogledao u moje nepokretno telo, a onda zakora~io prema meni. Imao
je belu dlaku i umilni pogled. Rekoh sebi: "Ovaj kow je ne`na du{a".
Onda sam ga pomilovao. On me gleda pravo u o~i, pribli`ava se i
progovara qudskim glasom. Ovo me ne iznena|uje, ve} me pla{i i
u`asava, i u tom trenutku se budim.
Kow uvek govori mojim jezikom, ali nikada ne razumem {ta
govori. Pretpostavqam da isparim iz zemqe snova pre nego {to
izrazim ono {to mi je na umu, ostaju}i, nema sumwe, stra{no
prepla{en vlastitim iznenadnim nestankom i na~inom na koji
prilazim sebi. Sve bih dao kada bih mogao da razumem {ta mi kow
govori.
Mo`da }u jednog jutra kona~no razumeti - i nikada se vi{e ne}u
probuditi.

76