Voja Antonic - Kremane Kao Obmana

Voja Antoniñ
KREMANSKO
NEPROROÅANSTVO
Studija jedne obmane
Beograd, 2002.
Prvo izdanje
oktobar 2002.
Recenzent:
profesor dr Dragan Popadiñ
Redaktor:
Marijana Anastasijeviñ
DTP:
Voja Antoniñ
Dizajn i obrada naslovne strane:

Voja Antoniñ
Izdavaå:
Voja Antoniñ
e-mail: vant@paralax.co.yu
vantonic@sezampro.yu
Štampa:
“Todra” - Beograd
Tiraæ:
500 primeraka
Molimo da sva pitanja, primedbe i komentare koji se odnose na ovu knjigu

uputite autoru i izdavaåu putem elektronske pošte na adresu
vant@paralax.co.yu
Na sajtu www.paralax.co.yu/ data je prezentacija knjige i otvorena javna
diskusija po svim pitanjima koja se u knjizi obraðuju.
SADRÆAJ
Predgovor ......................................................................................................... 7
Reå autora ....................................................................................................... 13
Uz malu pomoñ mojih prijatelja ............................................................... 15
1. PROLOG ...................................................................................................... 17
Ko su bili kremanski proroci .................................................................... 19
Klasifikacija proroåanstava ....................................................................... 21
2. KAKO JE POÅELO ................................................................................. 25

Tirada u 300 åinova ................................................................................... 28
Otvaranje zlatnog rudnika ....................................................................... 32
3. CRNO PROROÅANSTVO ................................................................. 36
4. UBIŠE KNJAZA ....................................................................................... 45

Da li je Mateja bio “Treñi åovek”? ........................................................... 49
5. PRVI SVETSKI RAT ................................................................................. 51

O srpskoj propasti .................................................................................... 55
Kada ñe se završiti rat? ............................................................................. 60
Jesu li Tarabiñi najavili rat? ....................................................................... 64
6. IZMEÐU DVA RATA ............................................................................. 65
Skeptici otvaraju front .............................................................................. 69
U osvit Drugog svetskog rata .................................................................. 74
7. KAD SMO SVI BILI TITO ................................................................... 76

Gde nam je spas ........................................................................................ 77
Kad Drina potekne uz Taru ..................................................................... 79
O kremanskoj crkvi .................................................................................. 80
8. HOÑE LI NAS BITI ZA POD ŠLJIVU ........................................... 83

Svi ñe nas ceniti i voleti ............................................................................ 84
Zapaljeni ljudi padaju s neba .................................................................. 86
Kako od stabla šljive napraviti barjak .................................................... 88
9. ŠTA NAS ÅEKA ...................................................................................... 90

Što ñe biti, biñe ........................................................................................... 92
Spas je u veri... ......................................................................................... 94
... i u pseudo-veri ....................................................................................... 96
10. ORIGINAL FALSIFIKATA ................................................................ 99

Gde su rukopisi danas? ........................................................................... 101
11. NA LICU MESTA ............................................................................... 103
12. VEROVATI ILI NE? ............................................................................ 106

Nemoguñe je dokazati negativno ........................................................... 106
Nepostojanje dokaza nije dokaz o nepostojanju ................................. 107
Dokazivanje je obaveza onoga ko iznosi tvrdnju ............................... 108
Posebne tvrdnje zahtevaju posebne dokaze ......................................... 109
Autoritet svedoka nije neprikosnoven .................................................. 110
Okamova oštrica ...................................................................................... 111
Tvrdnja mora da bude oboriva .............................................................. 112
U nedostatku argumenata, dobre su i uvrede ..................................... 115
13. REZIME ................................................................................................... 116

Prvi zamah priåi: Pera Todoroviñ i Åeda Mijatoviñ ........................... 117
Drugi zamah: dr Kazimiroviñ ................................................................ 119
Treñi zamah: tandem Goluboviñ-Malenkoviñ .................................... 122
Åetvrti zamah: nova politiåka zbivanja ................................................ 123
14. LITERATURA ....................................................................................... 127

Novinski tekstovi ..................................................................................... 127
Knjige ......................................................................................................... 128
15. PRILOZI ................................................................................................. 130

1 [1c] Jedno proroåanstvo ...................................................................... 132
2 [2c] Jedno proroåanstvo (1) ................................................................ 134
6 [4] Najbolja prijateljica ........................................................................ 142
7 [5c] Crno proroåanstvo (1) ................................................................. 144
8 [5c] Crno proroåanstvo (2) ................................................................. 150
9 [6c] Proroåanstvo ................................................................................. 154
10 [7c] Još nešto o proroåanstvu onog seljaka iz Kremana ............... 155
11 [8c] Na brzu ruku ................................................................................ 156
12 [9c] Kremansko proroåanstvo ........................................................... 158
13 [11c] Još nešto o kremanskom proroåanstvu ................................... 164
14 [12c] Kremna, prestonica nahije proroka protivu Obrenoviña ..... 167
15 [20c] Gråki “Akropolis” o kremanskom proroåanstvu ................. 172
16. HRONOLOGIJA DOGAÐAJA .................................................. 174

PREDGOVOR
Moglo bi se reñi da je na svetu do sada izreåeno onoliko proroåanstava

koliko i reåenica u buduñem vremenu. Svaka takva reåenica govori o neåemu
što još ne postoji, moæda neñe ni postojati, i tek kada buduñe vreme postane
prošlo moæe se videti da li je tvrdnja o buduñnosti bila taåna ili ne. A opet,
samo mali broj njih zasluæi tu slavnu etiketu - ostale ostaju prognoze, naga-
ðanja, predviðanja, slutnje...
Zaåudo, taånost predviðanja nije dovoljan uslov da bi neke tvrdnje o
buduñnosti bile doåekane sa strahopoštovanjem. Obiåan åovek, tako, ne
izgleda preterano fasciniran moñima astronoma da u sekund predvidi po-
mraåenje Sunca, niti ispitivaåima javnog mnenja koji uspevaju da pogode
kako ñe kroz mesec dana u jednoj dræavi glasati nekoliko miliona ljudi.
Pomenuti astronom bi pravu slavu stekao tek kad bi sakrio da je njegovo u
dlaku taåno predviðanje plod njegovog mukotrpnog uåenja i rezultat rada
hiljada nauånika, a istraæivac javnog mnenja kad bi rekao da mu se tako ja-
vilo, pa åak i kad bi samo odbio da objasni kako je tako nešto utvrdio. Bitno
je sakriti da je njihovo proroåanstvo rezultat racionalnog suðenja i poštova-
nja nauåne procedure; otkriti to ima isti razoåaravajuñi efekat na publiku kao
kad maðioniåar prikaæe u åemu je bio trik i ono što je dotle izgledalo åarobno
odjednom gubi takav oreol.
Pravo proroåanstvo svakako mora da protivreåi racionalnom duhu - što
više, to bolje. Ako zavirimo u bogatu ponudu gledalaca buduñnosti, videñe-
mo da popularnost poåiva na mistifikaciji, i da oni koji se u proricanju
rukovode utvrðenim pravilima (gledanja u dlan, u kafu, u zvezde...) zaosta-
ju u slavi za prorocima kojima se tek tako, iznebuha, ukazuje šta ñe se desiti.
Prava proroåanstva moraju biti otkrovenja koja viša sila, voðena svojim
nedokuåivim namerama, saopštava ljudima. Prorok je tu samo skromni
posrednik, te otuda proroåanstva obiånog, neobrazovanog sveta imaju
posebnu privlaånost.
Kremansko proroåanstvo ima sve odlike koje jedno proroåanstvo åine
slavnim. Poreklo mu se gubi u magli usmenih predanja, proroåanstva se jav-
ljaju neukim i nepismenim seljacima i kroz njih se nekakva tajanstvena viša
7
sila obraña srpskom narodu, dajuñi mu upozorenja i usmerenja. Izreåena na-
rodskim jezikom, gde åesto ni sam prorok nije naåisto šta bi njegovo pro-
roåanstvo trebalo da znaåi, proroåanstva se, zaåudo, do detalja obistinjuju.
Nije zato ni åudo što mnogi koji su spremni da se namršte na pomen drugih
proroåanstava prihvataju, kad je reå o Kremanskom proroåanstvu, da tu
izgleda ipak “neåega ima”.
I dok su mnogi fascinirani åinjenicom da proroåanstva postoje i sprem-
ni su da im poklone apsolutno poverenje, drugi ljudi su daleko više fascini-
rani vlašñu kojom proroåanstva imaju nad ljudima i spremnošñu ljudi da im
nekritiåki veruju i da ne dovode u pitanje njihovu taånost åak i kad bi takva
provera bila veoma jednostavna. U takve ljude spada autor knjige koja je
pred nama, Voja Antoniñ. U svojoj prethodnoj knjizi, “Da li postoje stvari koje
ne postoje”, objavljenoj 2000. godine, Antoniñ je vodio åitaoca kroz svet
raznoraznih åudesa, od rašljarstva do astrologije i leteñih tanjira, i nastojao da
pokaæe kako su sva ta åuda himere koje je sam åovek stvorio i uporno ih
odræava. Meðu tim himerama spominje i brojna proroåanstva pa i Kreman-
sko proroåanstvo, i nudi pokazatelje o tome koliko su se ova proroåanstva
obistinjavala a koliko grešila.
Istina koja se otkriva, da su sva åuvena proroåanstva, od biblijskih do
Nostradamusovih, da ne spominjemo brdo savremenih prevaranata, pro-
mašaji, predstavlja samo novu zagonetku za radoznali duh: kako je moguñe
da ljudi veruju u netaåna proroåanstva? Kako je moguñe da ljudi uopšte
veruju u moguñnost proricanja kada sve drugo što åovek zna o svetu oko
sebe protivreåi neåemu takvom? Ako su veñ spremni da dozvole moguñnost
proricanja i da i vlastite æivote podrede takvim proroåanstvima, kako je
moguñe da sa toliko nekritiånosti veruju sumnjivim autoritetima koji takva
proroåanstva iznose?
Antoniñ zablude ljudi ne tumaåi njihovom glupošñu. Naprotiv, zablu-
dama podleæu i inteligentni ljudi, pa i inteligentni ljudi koji baš nastoje da ne
budu lakoverni. Kako je to moguñe? Po Antoniñu, najveña odgovornost leæi
na onima koji takve obmane namerno fabrikuju, kao i u nedovoljnoj kritiåno-
sti onih koji su ærtve obmane.
Jedan od uzroka zablude je i u tome što ni inteligentni i oprezni ljudi
åesto nisu svesni u kojoj meri su proroåanstva pogodno sredstvo za mani-
pulaciju ljudima: skoro da nema ekonomiånijeg, jednostavnijeg, a po onoga
ko ga koristi bezopasnijeg sredstva uticaja na ljude. A to je onda osnov iz
koga ñe se razviti åitava industrija sistematskog i lukavog fabrikovanja pro-
roåanstava i njihovih “dokaza” kojima je teško odoleti. Ne samo æuta štam-
pa, veñ i knjige od kojih neke pretenduju da budu nauåne, nude dokaze sa
8
puno æivopisnih detalja, konkretnih imena i prezimena, koji su zapravo
obiåni falsifikati.
Što je još vaænije, površna racionalnost nije dovoljna da ospori vrednost
proroåanstvima; proroåanstva imaju moñ da takve elementarne testove
proðu. Otuda, dok onaj ko bez ikakvog razmišljanja poveruje u moguñnost
proricanja isto tako bez ikakvog razmišljanja moæe i da ih odbaci, neko ko
površno proveri i “potvrdi” proroåanstvo uåvrstiñe veru u njega. Voja Anto-
niñ na više mesta ukazuje na zamke površne racionalnosti. Na primer,
racionalno je proveriti da li postoji slaganje izmeðu nekog dogadaja i teksta
proroåanstva. Ali, ako takva korespodencija postoji, ne treba odmah uskli-
knuti “Ene, pogodi Tarabiñ”, jer je lako moguñe da bi se još mnogo drugih
dogaðaja koji su se desili, a pogotovu onih koji se nisu desili, moglo uklopi-
ti u isti tekst. Dalje, proroåanstva mogu i da se obistine, i, moæe se åiniti, ništa
racionalnije nego im tada priznati vrednost, ali dodatna racionalnost upozo-
rava da pogaðanja mogu biti sluåajno taåna i da je verovatnoña takve sluåaj-
ne podudarnosti daleko veña nego što nam se na prvi pogled åini (tek kod
nemistifikovanih prognoza ova moguñnost sluåajnog pogaðanja biva
oåigledna: niko neñe sreñnika koji je dobio premiju u igri Loto proglasiti pro-
rokom, makar mu se posreñilo i više puta). U svim ovim sluåajevima, dakle,
åovek nastoji da zdravim razumom proveri istinitost proroåanstva, ali sam
zdrav razum ima slabosti i potrebno je kritiåko razmišljanje da bi se te sla-
bosti prevazišle.
Ipak, jedno je kritikovati proroåanstva uopšte ili inostrane proroke ma
koliko slavni oni bili, a drugo drznuti se da se proveri pa åak i ospori va-
ljanost nacionalnih svetinja kakvo je Kremansko proroåanstvo. Ni Hamlet,
što reåe jedan naš aforistiåar, nije rekao da ima nešto trulo u dræavi Engleskoj.
Meðutim, Voja Antoniñ, neimpresioniran autoritetima koji veliåaju Kreman-
sko proroåanstvo a impresioniran åinjenicom da nešto što je potrebno,
moguñe pa i jednostavno proveriti uporno ostaje neprovereno, poduhvatio se
da ispita šta je sve taåno u vezi sa Kremanskim proroåanstvom.
Da bi se razmrsila priåa o Kremanskom proroåanstvu, stara više od sto-
tinu godina, bilo je potrebno rasplesti dve niti iz koje je priåa ispletena. Jedna
nit su sama proroåanstva, tvrdnje o buduñim dogaœajima. Trebalo je utvrditi
koja sve proroåanstva postoje, rekonstruisati kada se prvi put spominju, da li
su saopštena pre ili posle dogaðaja za koje se vezuju i da li su se obistinila ili
ne. Veñ sam taj posao je mukotrpan, jer proroåanstva ne postoje, kako to neki
veruju, u vidu pisanih dokumenata koja su Tarabici ostavili za sobom, a
Antoniñ je odluåio da prekine sa tradicijom prepriåavanja prepriåavanja veñ
da traga za autentiånim izvornim dokumentima.
9
Druga nit je sama legenda o Kremanskom proroåanstvu: da bi se ova nit
rasprela, trebalo je ispitati kada se legenda o kremanskom proroåanstvu
pojavila, ko su glavni akteri priåe, u kojim izvorima se spominju kremanski
proroci i njihova proroåanstva, pratiti prekrajanja njihovog sadræaja i dovodi-
ti ih u vezu sa politiåkim prilikama i politiåkim interesima aktera.
Strpljiva Antoniñeva analiza pokazuje da su i Kremanska proroåanstva
koja opisuju buduñnost i legenda o Kremanskom proroåanstvu koja opisuje
prošlost - pogrešni. Najpre, na iznenaðenje onih koji su o Kremanskom pro-
roåanstvu sudili iz medija, pokazuje se da pravih proroåanstava skoro da i
nema. Velika veñina proroåanstava, pogotovu onih najpoznatijih, objavlji-
vana su kad se dogaðaj o kojima navodno govore veñ desio. Takva, takozva-
na retrodatirana proroåanstva, ne samo što nisu prava proroåanstva, veñ
izazivaju sumnjiåavost prema onome ko takva proroåanstva opisuje (kao kad
bih vas ja svakodnevno uveravao da sam prekjuåe znao šta ñe se juåe dogodi-
ti, i kao dokaze nudio opise juåerašnjice svaki put uveravajuñi vas da sam te
opise, mada ih dajem tek danas, napisao prekjuåe). Nekolicina proroåansta-
va koja su bila dovoljno jasna da bi se mogla vezati za neki dogaðaj ili peri-
od nakon njihovog objavljivanja pokazuju se kao oåigledno promašena. Pre-
ostaje samo nekoliko predviðanja koja su toliko neodreðena da se mogu pri-
meniti na skoro svaki dogaðaj pa je i razmatranje njihove taånosti/pogrešno-
sti sasvim neinteresantno.
Ovakav fijasko samih proroåanstava postaje razumljiviji kad se sagleda
u svetlu razjašnjenja legende o samom proroåanstvu. Pokazuje se, naime, da
su Kremanska proroåanstva od samog poåetka predstavljala skup tvrdnji
koje su pisci koji su o njima pisali konstruisali, naknadno preraðivali ili
brisali, usklaðujuci ih sa aktuelnim zbivanjima. Priåa koju mnogi smatraju
istorijskom istinom razotkriva se kao obmana. Åija? Mnogima je verovatno
teško da poveruju u laænost Kremanskog proroåanstva zato što odbijaju da
prihvate da su åasne starine Mitar i Miloš Tarabiñ u stvari prevaranti. I nisu
- oni su najmanje odgovorni za fabrikovanje izmišljotina jer su, kako kaæe
Voja Antoniñ, Kremanska proroåanstva stvarana daleko od Kremana, dugo
posle smrti navodnih proroka, u brojnim politiåkim kuhinjama.
Sumnjam da ñe veñina ljudi prihvatiti rekonstrukciju Kremanskog mita
kao skidanje koprene sa oåiju i doåekati je sa zahvalnošñu. Verovatnije je da
ñe iznete tvrdnje biti doåekane s nevericom, osporavanjima i napadima. Još
manje treba biti prorok da bi se predvidelo koliko su male šanse da se
autorov zakljuåak da je Kremansko proroåanstvo “jedna velika stogodišnja
farsa” prihvati u široj javnosti. Kao što Antoniñ više puta naglašava, glavnu
zaslugu za verovanje u Kremansko proroåanstvo imaju mediji, a oni teško da
ñe odustati od ove primamljive teme i ne iskoristiti je za buduñe politiåke
10
manipulacije. (Nešto pre objavljivanja ove knjige, krajem jula 2002, “Politika”
je objavila ålanak sa naslovom "Proroci za sva vremena" i podnaslovom
“Kremanska proroåanstva s vremena na vreme obistine se u sadašnjosti -
,Nešto' postoji”. Šta ce dopreti do više ljudi i zazvuåati ubedljivije: Antoniñe-
va knjiga ili “Politikino” ponavljanje da “nešto postoji”?)
Oni åitaoci koji oåekuju da ñe im Kremansko proroåanstvo otvoriti pro-
zor ka buduñnosti, biñe grdno razoåarani kad vide da takvog prozora u ovoj
knjizi nema. Ali, knjiga nudi prozor sa prekrasnim pogledom u prošlost -
posebnu åar knjige åine ekstenzivni citati novinskih ålanaka pisanih
poåetkom veka, fotografije glavnih aktera, detalji dvorskih intriga i javnih
polemika - sve to svojom æivopisnošñu vraña åitaoca u prošlost kao vreme-
plovom. Izgleda da je i lepše i vrednije uæivati u jasnoj slici onoga što jeste i
što je bilo, nego lutati po nejasnim crteæima buduñnosti koja ne postoji.
Dr Dragan Popadiñ
11
REÅ AUTORA
o obmani, verovanju i o dva “ali”
Dok sam pripremao rukopis za svoju prethodnu knjigu “Da li postoje

stvari koje ne postoje”, åesto sam sa prijateljima vodio rasprave o moguñnosti
postojanja paranormalnih fenomena i natprirodnih moñi. Štampao sam
meðuverzije rukopisa i davao ih svakome ko bi izrazio æelju da ih proåita, a
grubo dovršena poglavlja postavljao sam na Internet i rado prihvatao borbu
mišljenja u virtuelnom ringu, koja je ponekad bivala priliåno oštra.
Svaka kritika bila je dobrodošla; iznenadio sam se koliko razliåitih miš-
ljenja ljudi mogu da iskaæu kad se povede razgovor na temu ezoterije. Kao
što sam oåekivao, bilo je mnogo zamerki i neslaganja, pala bi åak i poneka
uvreda, ali su stizala i ohrabrivanja da nastavim s tim poslom. Meœutim, ni
odobravanja ni pohvale nisu stizali bez nekog “ali”.
To famozno “ali” najåešñe se ticalo kremanskog proroåanstva. Veliki
broj mojih sagovornika bio je spreman da prihvati tezu da su savremeni vi-
dovnjaci, proroci i beli magovi zapravo manje-više vešti prevaranti, ali da ne
moæe ništa da se kaæe protiv Tarabiñevih proroåanstava, jer je to naša nacio-
nalna svetinja u koju se ne dira.
Pošto od svoje najranije mladosti imam nezgodnu osobinu da svaku
igraåku prvo rasklopim da bih video na kom principu radi, åvrsto sam rešio
da ipak dirnem u svetinju, da nekako “rasklopim” i taj mit, ne bih li shvatio
na koji naåin je uspeo da opåini i obmane tako veliki broj ljudi.
Poåeo sam da obilazim razne gradske arhive, propustio sam kroz ruke
stotine kilograma starih novina i åasopisa i dobro se upoznao sa vremenom
koje je za mene do tada bilo nepoznato i tajnovito. Posla je bilo mnogo više
nego što sam oåekivao, ali nisam zaæalio što sam ga se prihvatio jer sam se
ubrzo našao u zlatnom rudniku. Svaki put kada bih pronašao neki novi
detalj, moje oduševljenje bilo je pomešano sa nevericom da niko do sada nije
pokušao da prikupi svu tu sjajnu argumentaciju i da je upotrebi za kritiåku
analizu stogodišnje legende.
A onda se priåa ponovila. U raspravama o kremanskom proroåanstvu,
neki moji sagovornici bili su najpre spremni da prihvate veñi deo ponuðene
13
argumentacije, ali... eto, ponovo se pojavilo neizbeæno “ali”. Ovoga puta, pri-
medba se odnosila na pitanje da li je u redu da rušim taj stogodišnji mit, na
kome jednim delom poåiva i naša kultura.
Šta na to odgovoriti? Naravno da je za svaki narod dobro da ima mito-
ve. To su njegova kolektivna “señanja na detinjstvo”, nešto što mu govori da
ima korene i svoju autentiånu istoriju. Ipak, svaka zrela i odrasla osoba treba
dobro da razlikuje istinu od privida, kao što svaki narod mora da zna šta se
u njegovoj istoriji zaista dogodilo, šta mu je servirano u cilju prevare a šta je
samo mit koji je nekada davno stvorila neåija mašta i koji se sada prenosi s
kolena na koleno.
Kao što ñe se svako od nas rado señati priåe o Crvenkapi i zlom vuku,
koja nam je nekada davno pred spavanje raspaljivala maštu i postavljala
osnove na kojima ñemo graditi moralna naåela i svoje emocionalno biñe, tako
bi i naš narod trebalo da åuva señanje na kremanski mit. Ipak, vaæno je da
znamo šta je od svega toga autentiåna i istinita priåa, a šta obmana stvorena
radi ispunjenja nekih drugih ciljeva. U ovoj knjizi izneta je argumentacija
koja bi mogla da nam pomogne u tome.
14
Uz malu pomoñ mojih prijatelja
Uvek je lakše raditi u društvu nego sam. Imam tu sreñu da me okruæuju
ljudi koji su me od poåetka podræavali i koji su uvek bili tu kad su mi zatre-
bale struåne konsultacije, istorijski podaci, razmena mišljenja ili pomoñ na
tehniåkoj i stilskoj finalizaciji teksta. Ljudi koji zasluæuju moju veliku zahval-
nost za aktivno uåešñe i nesebiånu pomoñ koju su mi pruæali dok sam radio
na ovoj knjizi, su:
Profesor dr Dušan Ristanoviñ

Profesor dr Dragan Popadiñ
Profesor dr Dubravka Stojanoviñ
Profesor dr Slobodan Remetiñ
Profesor Aleksandar Mandiñ
Violeta Ivkoviñ
Stevan Stameniñ
Slaven Popara
Dragoslav Dobriåiñ
Dejan Balinda
Marijana Anastasijeviñ
Nenad Veljkoviñ
15
1
PROLOG
- Ene! Pogodi Tarabiñ!

Ako je verovati tekstu koji je dr Radomir Kazimiroviñ objavio 1928. go-
dine u Malim Novinama, tim reåima su Srbi komentarisali svaki vaæniji doga-
œaj iz svoje istorije. Åak i danas, veñina ñe posvedoåiti da su proroci iz Kre-
mana mogli da vide buduñnost, da su godinama unapred najavljivali ratove,
uspone i padove vladara i da su dobro znali kakva sudbina åeka Srbiju. Tako
se proroåke vizije Miloša i Mitra Tarabiña navode kao neoborivi dokaz da na
svetu postoje posebno obdareni ljudi koji su u stanju da vide buduñnost.
Kremansko proroåanstvo, mada starije od jednog veka, naše je najpo-
znatije proroåanstvo. Na neki naåin ono postoji kao mit, koji povezuje staro-
vremensko praznoverje i moderne koncepte ezoteriånog pogleda na svet,
koje su uvezli zagovornici savremenog zapadnog pokreta poznatog pod
nazivom New age ili Novo doba. Kljuåna zasluga za bezrezervno poverenje
koje veñina ljudi danas gaji prema kremanskim prorocima pripada medijima,
u kojima se rado citiraju proroåanstva i porede sa kasnijim dogaðajima, iz åe-
ga redovno proizilazi zakljuåak da su Tarabiñi bili pravi proroci.
Osim novinskih ålanaka, skoro bez izuzetka pisanih senzacionalistiå-
kim jezikom, postoji i nekoliko knjiga ozbiljnijih autora koji su detaljno anal-
izirali kremansko proroåanstvo. Kada se paæljivo proåitaju njihovi radovi,
neizbeæno se nameñe zakljuåak da su svi analitiåari uzimali podatke iz
dnevne štampe ili iz knjiga i prihvatali ih kao åinjenice u koje ne treba sum-
njati. Nekritiåkom analizom proroåanstava navedenih u ovim knjigama su-
geriše se jedini moguñ zakljuåak - da su Tarabiñi zaista imali prekognistiåke
moñi i da su se njihova proroåanstva uvek bez greške ispunjavala.
17
Takva analiza ima ozbiljan nedostatak, jer barata sa nesigurnim podaci-
ma ne proveravajuñi njihovu taånost. Zato mi te podatke neñemo prihvatati
kao gotove åinjenice, nego ñemo ih podvrgnuti kritiåkoj analizi i upotrebiti
kako bismo utvrdili koja su proroåanstva zaista objavljena pre dogaðaja na
koje se odnose i sa kojom preciznošñu su ih najavila. Ovo je jedini naåin da
odvojimo prazne senzacionalistiåke tvrdnje od pouzdanih i proverenih sve-
doåenja. Osim toga, prostim poreðenjem proroåanstava izreåenih u razliåitim
periodima pokušañemo da prepoznamo i oznaåimo ona koja su menjana i
“prekrajana”, kako bi se naknadno prilagodila dogaðajima na koje se odnose.
Najstariji poznati pisani trag o kremanskim prorocima datira iz 1894.
godine, kad je M. Ð. Miliñeviñ u knjizi “Æivot Srba seljaka” [21] posvetio je-
dan krañi pasus Tarabiñima. On je tada samo pomenuo da je “U selu Krem-
nom, pod Šarganom, bio nekakav prorok, Lazo Tarabiñ po imenu” koji je po-
nekad proricao i politiåke dogaðaje. Ime proroka ovde je na prvi pogled
netaåno navedeno, što nam sugeriše neke zanimljive zakljuåke, ali ñemo se
time pozabaviti u kasnijim poglavljima. Naæalost, autor ovde nije naveo
nijedno proroåanstvo, pa nam tako nije ostavio nikakav materijal pogodan za
analizu proroåkih sposobnosti Tarabiña.
Znatno bolje sreñe bili smo sa prvim novinskim tekstom o kremanskom
proroåanstvu [1c], koji je objavljen u dnevnoj štampi 1902. godine, jer u nje-
mu ne samo da se citira nešto što je proglašeno za proroåanstvo, nego se jas-
no pokazuju i motivi za njegovo “puštanje u promet”. Veñ u sledeñem po-
glavlju pozabaviñemo se tim napisom, zapravo jednom neobiåno dugom se-
rijom novinskih tekstova, a sada ñemo samo pomenuti da se svi znaåajniji
pisani tragovi o kremanskom proroåanstvu u štampi javljaju u parovima od
po dve godine, a izmeðu tih parova postoje po 12 godina duge pauze: reå je
o 1902. i 1903, zatim 1915. i 1916, kao i 1928. i 1929. godini. Sva ova izdanja
novina, sa izuzetkom Niškog glasnika iz 1915. godine, saåuvana su do danas
(pretpostavka je da je celo to godište lista uništeno tokom bombardovanja
Beograda 1941. godine). Sreñna okolnost je da na osnovu nekih kasnijih
napisa u štampi moæemo da rekonstruišemo najvaænije delove tekstova iz
izgubljenih brojeva.
U analizi kremanskog proroåanstva sluæiñemo se iskljuåivo autentiånim
pisanim tragovima. To su novinski ålanci, dostupni u arhivama Narodne bi-
blioteke u Beogradu, biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i bi-
blioteke Matice srpske u Novom Sadu. Isto tako, posluæiñemo se i knjigama
u kojima je pisano o ovom proroåanstvu. Svaki podatak ili citat koji preu-
zimamo iz ovih tekstova biñe obeleæen uglastom (u matematiåkom æargonu
“srednjom”) zagradom, u kojoj je naveden redni broj izvornog novinskog
ålanka ili knjige, onako kako je navedeno u 14. poglavlju.
18
Neke novinske tekstove, koji su od posebne vaænosti za analizu,
prenosimo u celosti na kraju knjige. Podaci i citati preuzeti iz ovih tekstova
biñe obeleæeni rednim brojem iza koga sledi slovo “c”, što je oznaka da u
knjizi postoji citat. Ako, recimo, iza podatka stoji [3], to znaåi da je on preuzet
iz izvora koji je u spisku literature naveden pod rednim brojem 3, a ako stoji
[5c], to je novinski tekst pod rednim brojem 5 i taj tekst je u prilogu na kraju
ove knjige citiran u celosti.
Ko su bili kremanski proroci

Miloš Tarabiñ (1809-1854) vaæio je za glavnog kremanskog proroka. Po
prirodi je bio povuåen i ñutljiv, pa su ga u selu smatrali åudakom. Bavio se
stoåarstvom i najviše vremena provodio u planini, åuvajuñi stoku. Nikada se
nije æenio, a od bliæe familije imao je dva brata (Lazara i Milana) i tri sestre.
Po nekim svedoåenjima bolovao je od padavice (epilepsije) [23]. Umro je na
svoj 45. roœendan.
Njegov sinovac Mitar
Tarabiñ (1829-1899) bio je ko-
munikativniji, pa imamo znat-
no više proroåanstava za koja
se tvrdi da potiåu od njega. U
mladosti bavio se stoåar-
stvom, a kasnije i ratarstvom.
Oæenio se mlad i danas ima
dosta potomaka. Ponegde u
štampi moguñe je pronañi po-
datak da su ova dva proroka
bila braña, ali to je posledica
neobaveštenosti novinara.
Po navodnom Mitrovom
pripovedanju, njegov stric Mi-
loš je taåno trideset godina po-
sle svoje smrti poåeo noñu da
ga poseñuje i da mu odaje taj-
ne buduñih dogaœaja. Mitar je
kasnije sve te podatke dobije-
ne “s onog sveta” pretoåio u
proroåanstva, zaåinjena legen-
darnim reåima “Tako mi je
Kuña u kojoj su æiveli Miloš i Mitar kazato”.
Prolog 19
Miloš i Mitar bili su nepismeni. Ceo æivotni vek proveli su u zaseoku
Tarabiñi, na obroncima u podnoæju planine Tare, nekoliko kilometara udalje-
nom od centra zlatiborskog mesta Kremna (ovaj naziv je mnoæina a ne jedni-
na, pa se pravilno kaæe iz Kremana ili u Kremna, a ne iz Kremne ili u Kremnu;
ovo pravilo ponegde neñe biti poštovano u citatima, koji ñemo navoditi u
njihovom izvornom obliku).
Tarabiñi su malo mesto, koje åini dvadesetak kuña na teško pristupaå-
nom terenu pored planinskog potoka. Pešaåki mostiñ je pored kuñe u kojoj su
roðeni Miloš i Mitar. Nekada je ceo zaseok bio smešten u dnu jedne strme pa-
dine u samom podnoæju Tare, ali danas su kuñe izgraðene i sa druge strane
potoka, pa zaseok izgleda kao da je nacrtan na naspramnim stranicama polu-
otvorene knjige.
Prota Zaharije Zahariñ (1834-1918) bio je venåani kum i blizak prijatelj
Milošu i Mitru. Sva naša znanja o kremanskom proroåanstvu uglavnom se
zasnivaju, posredno ili neposredno, na njegovom pripovedanju. Neki skepti-
ci su u prvoj polovini 20. veka u novinama iznosili pretpostavku da je kre-
manski mit zapravo stvorio prota Zaharije, u æelji da pomogne politiåku
borbu protiv dinastije Obrenoviñ. Za ovu tvrdnju dokazi ne postoje, ali nju
podræava åinjenica da je prota Zaharije bio neskriveni pristalica dinastije
Karaðorðeviña.
Godine 1929. Dragan Aleksiñ je u listu Vreme [12c] objavio mišljenje da
je scenario cele priåe saåinio prota Milan Ðuriñ, prvak Radikalne stranke
uæiåkog kraja, kao osvetu Obrenoviñima što je tokom njihove vladavine bio
iz politiåkih razloga rašåinjen svešteniåkog åina i osuðen na tešku robiju u
okovima [30c]. Po toj verziji, prota Ðuriñ je sugerisao proti Zahariju lansira-
nje kremanskog mita, åime je u politiåkoj borbi protiv Obrenoviña bilo isko-
rišñeno verovanje naroda u proroåanstva. Osnov za ovu tvrdnju verovatno je
taj što je prota Ðuriñ bio jedan od najaktivnijih i najratobornijih srpskih
poslanika, tipiåan populista i narodni tribun, a u isto vreme i blizak prijatelj
proti Zahariju, za koga je bio vezan starim kumovskim vezama. Današnji
istoriåari smatraju da je prota Ðuriñ tada bio zaduæen da u skupštini izgovara
ono što se Nikola Pašiñ åuvao da kaæe, kada bi æeleo da vidi reakciju poslani-
ka i naroda.
Pera Todoroviñ (1852-1907) je bio publicista i prozni pisac. Školovao se
u Beogradu, Pešti i Cirihu. Bio je meðu osnivaåima Radikalne partije i glavni
organizator akcije “Crveni barjak” u Kragujevcu. Ureðivao je listove “Rad”,
“Radikal”, “Male novine”, “Ogledalo”, “Straæa” i “Samouprava”. Poznati su
njegovi romani: “Silazak sa prestola” i “Smrt Karaðorðeva”, kao i dnevnik o
dogaðajima iz srpsko-turskog rata “Dnevnik jednog dobrovoljca”.
20
Åedomilj Mijatoviñ (1842-1932) je bio poznati dræavnik, istoriåar i knji-
æevnik. Radio je kao naåelnik Ministarstva finansija od 1869, a kao ministar
finansija od 1873. godine. Ministar inostranih dela postao je sedam godina
kasnije. Bio je poslanik Srbije u Londonu i Carigradu. Kao ministar uåestvo-
vao je 1881. u pregovorima o sklapanju tajne konvencije sa Austrougarskom.
Objavio je veliki broj struånih i knjiæevnih radova, uglavnom iz srpske
srednjovekovne istorije. Bavio se prevoðenjem i bio najistaknutiji srpski pre-
vodilac s engleskog jezika. U Londonu je 1917. godine objavio knjigu “The
Memoirs of a Balkan Diplomatist”.
Klasifikacija proroåanstava
Danas postoji veliki broj proroåanstava koja se pripisuju Milošu i Mitru
Tarabiñu. Ovaj broj je tokom 20. veka neprestano rastao, pa se åak i danas,
preko sto godina od Mitrove smrti, javljaju novi autori sa svojim svedoåenji-
ma. Analizom ovih proroåanstava dolazimo do zakljuåka da svako od njih
moæemo da smestimo u jednu od sledeñe tri grupe:
1. Proroåanstva koja su “izreåena” tek posle dogaðaja na koji se odnose (re-

trodatirana proroåanstva).
Ovo je najbrojnija grupa. Åine je proroåanstva za koja se tvrdi da su ih
proroci izrekli pre dogaðaja, mada o tome nema ni pomena u pisanim trago-
vima toga vremena. Tek posle dogaðaja, pojavljuje se sijaset tvrdnji hroniåara
da su ti dogaðaji bili proreåeni, za šta se ponekad podnose i falsifikovani ili
manje-više vešto konstruisani dokazi.
Da li usmena svedoåenja moæemo da prihvatimo kao verodostojna? Na-
ravno, moguñe je da je svedok govorio istinu, ali je isto tako moguñe i da je
tu svoju “istinu” prilagodio ciljevima koje åesto nije teško prozreti. Svedok,
takoðe, ponekad prenosi tuðe reåi kao svoje (a na duæem putu “od usta do
usta” veña je opasnost da se informacija svesno ili nesvesno izmeni), pa moæe
åak i sebe da uveri da je zaista åuo nešto što bi moæda samo æeleo da åuje.
Moguñe je, takoðe, da je on “samo malo” doterao reåi proroka, åime je proro-
åanstvu naknadno omoguñio da se ispuni.
Poåetkom dvadesetog veka, recimo, åesto je pominjano proroåanstvo
koje je govorilo da ñe “na Zemlji biti tama koja ñe tri dana i tri noñi trajati”.
Zanimljivo proroåanstvo, ali neostvareno; zato su analitiåari posle završetka
Prvog svetskog rata malo preuredili ove reåi, pa izjavili da su Tarabiñi
prorekli da ñe “Srbija tri leta biti u mraku”. I eto “ostvarenog” proroåanstva
o izbeglištvu srpske vojske, koje je zaista trajalo tri godine, od 1915. do 1918.
Prolog 21
Åak i danas, u skoro svakom srpskom selu postoji po neki “prorok” za
koga ñe meštani posvedoåiti da je ispravno prorekao ovo ili ono. Ipak, ove
priåe pre svega su podræane æeljom naroda da u njih veruje i veñina njih ne
bi opstala ako bi se pojavio neko ko bi u razgovoru insistirao na detaljima i
time razotkrio pravi tok “proroåanstva”.
Mnogo puta je vlast ili opozicija u Srbiji koristila kremansko proroåan-
stvo u svrhu politiåke agitacije. Da bi sugerisani razvoj buduñih dogaðaja bio
uverljiviji, bilo je poæeljno najpre stvoriti kod naroda uverenje da ima posla
sa pravim, a ne sa laænim prorocima. Zbog toga su neprestano izmišljana i
proroåanstva kojima su “proreåeni” dogaðaji iz prošlosti, iz kojih proizilazi
da su bila nepogrešivo ispunjena. Tako je najvaæniji zadatak retrodatiranih
proroåanstava zapravo bio da daju legitimitet nekim novim proroåanstvima.
Forma je uvek ista: tvrdi se da su Tarabiñi nepogrešivo prorekli sve dogaðaje
iz prošlosti (åija se lista pri tom navodi), pa zato treba verovati i u novo pro-
roåanstvo, kojim se najavljuje odlazak, dolazak ili ostanak tog-i-tog vladara.
I pošto je to sudbina (od koje se ne moæe pobeñi), hajde da svi prihvatimo
novu realnost.
Sva retrodatirana proroåanstva uglavnom su izreåena uz mnogo uver-
ljivih detalja, vrlo jasnim i preciznim jezikom, bez nedoreåenosti i dvosmi-
slica. I praktiåno sva su nepogrešivo “ispunjena”. Ovo je lako proveriti:
uzmite za primer bilo koje proroåanstvo koje je precizno navedeno, datirano
(najavljeno vreme njegovog oåekivanog ostvarenja) i koje je u potpunosti
ispunjeno. Onda potraæite podatak kada se ono prvi put pominje u štampi ili
knjigama (dakle, ne kada ga je prorok navodno izrekao, nego od kada je
najraniji pisani trag u kome se to tvrdi) i videñete da je to bilo posle njegovog
ispunjenja.
U kremanskom proroåanstvu ima mnogo primera za ovu grupu. To su
uglavnom proroåanstva koja se odnose na Prvi i Drugi svetski rat, tehniåke
pronalaske, sudbinu dræavnika i tako dalje. Proroåanstvo o gradnji kreman-
ske crkve, kao što ñemo kasnije videti, åak je tri puta naknadno iz osnova me-
njano i tako prilagoðavano stvarnom toku njene gradnje.
2. Proroåanstva koja su neodreðena i nedefinisana, a univerzalno su pri-

menljiva na skoro svaki dogaðaj (“dæoker-proroåanstva”).
Ovu grupu åine proroåanstva koja su veoma zanimljiva, jer åesto razot-
krivaju strahove i nadanja cele jedne nacije. Posebno je interesantno to što
mnoge navodne proroåke vizije iz ove grupe, mada se danas pripisuju Tara-
biñima, zapravo uopšte nisu njihove, jer ih je narod u prošlosti pripisivao
drugim, tada aktuelnim prorocima. Ova “selidba” konteksta nedefinisanih
22
proroåanstava sasvim je logiåna, jer se ona uvek (ili bar periodiåno) ostvaru-
ju, pa je šteta ne iskoristiti ih posle svakog njihovog “ispunjenja”.
Proroåanstva iz ove grupe su kao mrlje od mastila, koje mogu da pred-
stavljaju bilo šta. Osoba kojoj se serviraju, moæe u njima da vidi sve što joj se
sugeriše. Ova greška ljudske percepcije, kad se nedefinisana i nedoreåena
stvar opaæa kao nešto konkretno i odreðeno, naziva se pareidolija. Da bi
iluzija odreðenosti bila potpuna, dæoker-proroåanstva navode se uglavnom
tako što se najpre kaæe šta se taåno njima proriåe, pa se tek onda saopštava
prorokova izvorna poruka, jer ñe åitalac tako uvek dodeliti proroåanstvu su-
gerisani kontekst. Ova proroåanstva po pravilu nisu falsifikati i uvek su
izreåena pre dogaðaja, ali je “trik” u tome što se u njima ništa odreðeno ne
kaæe, a kontekst, kojim se stvara privid preciznosti i odreðenosti, dodaje se
tek posle dogaðaja. Kad, recimo, åitamo Nostradamusova proroåanstva, koja
su bez izuzetka pisana nedefinisanim i teško razumljivim jezikom, teško da
ñemo u njegovim katrenama videti bilo šta - osim, naravno, ako nam pripo-
vedaå pre toga ponudi ideju šta bi trebalo da vidimo.
U kremanskom proroåanstvu, recimo, pominje se i priåa kojom se najav-
ljuje da ñe doñi tako teško vreme, u kome ñe æivi, prolazeñi pored groblja, zavide-
ti mrtvima, a da ñe kasnije nastati tako miran i sreñan æivot, da ñe isti ti ljudi
govoriti “Ustanite, mrtvi, da vidite kako se sada æivi!” Naravno da se u istori-
ji svakog naroda smenjuju sreñni i nesreñni periodi, pa se svaka pojedinaåna
promena lako moæe okarakterisati kao ispunjenje tog proroåanstva. U istoj
grupi sa dæoker-proroåanstavima je i proricanje sukoba na teritorijama sa
multietniåkim stanovništvom (kao što je Bosna i Hercegovina), unutar kojih
je veñ bilo dosta netrpeljivosti i verske netolerancije.
Za dæoker-proroåanstva moæemo da kaæemo da bi najveñe åudo bilo
ako se neko od njih ne bi ispunilo.
3. Proroåanstva koja se odnose na buduñnost, a za koja nije ni okvirno nave-

deno kada ñe se dogoditi (nedatirana proroåanstva).
Izvestan broj kremanskih proroåkih vizija odnosi se na dogaðaje koji do
sada nisu ispunjeni, ali niåim nije nagovešteno kada treba oåekivati njihovo
ispunjenje. Pomenuñemo ponovo Nostradamusa, jer je veština izricanja ne-
datiranih proroåanstava njemu bila dobro poznata. On je, od oko hiljadu
izreåenih proroåanstava, samo za jedno naveo godinu u kojoj treba oåekivati
njegovo ispunjenje. Imali smo sreñu da budemo svedoci neispunjenja tog
proroåanstva, jer je njime najavljeno da ñe se nešto strašno desiti u sedmom
mesecu 1999. godine. Sluåaj je hteo da to bude jedan od retkih meseci tokom
ovog burnog perioda, u kome se baš ništa znaåajno nije dogodilo.
Prolog 23
Ako u proroåanstvu nije bar okvirno odreðen period u kome se oåekuje
njegovo ispunjenje, onda to i nije proroåanstvo. O ovome ñe biti više reåi u
poglavlju Verovati ili ne, kada budemo govorili o problemu oborivosti tvrd-
nje. Sada ñemo samo reñi da, ukoliko neko sebe smatra prorokom, mora da
formuliše svoja proroåanstva tako da postoji realna moguñnost da se ona is-
pune, ali isto tako i da se ne ispune, jer u suprotnom to ne bi bilo proroåan-
stvo nego neoboriva tvrdnja.
Proroåanstvo koje nije vremenski precizirano ne moæe “da se ne ispu-
ni”, jer je uvek moguñe tvrditi da ñe se kad-tad ispuniti! Ako neko, recimo,
kaæe da ñe se Sunce ugasiti, to onda nije proroåanstvo nego nauåna åinjenica;
ali ako tvrdi da ñe se to sutra dogoditi, onda ipak jeste proroåanstvo. Taåno
ili pogrešno - videñemo sutra.
24
2
KAKO JE POÅELO
Ako je verovati najstarijem novinskom tekstu o kremanskom proroåan-

stvu, koji je objavljen 1902. godine, stvaranje mita zapoåelo je 1888. godine
kada je kralj Milan Obrenoviñ hteo da se razvede od kraljice Natalije. Kralje-
vi kao kraljevi - imali su svaku stvar koju su æeleli, osim jedne: prava na pri-
vatan æivot. Interesi zemlje kojom su vladali oduvek su bili iznad njihovih
liånih interesa, pa su savetnici uveravali kralja Milana da nikako ne bi smeo
da se razvede, jer to ne bi bilo dobro za Srbiju. Kralj se dovijao kako je umeo,
a najbolje što je uspeo da smisli bila je priåa da su njegov razvod proroci na-
javili još pre dvadeset godina. To je, zasigurno, sudbina, a od sudbine još niko
nije pobegao. Dakle, ili razvod ili propast...
Ma koliko nama ova priåa zvuåala
naivno, izgleda da je ona odigrala vaæ-
nu ulogu, jer je kralj Milan ipak spro-
veo svoju æelju do kraja. Kasnije je Åe-
domilj Mijatoviñ, poslanik Kraljevine
Srbije na dvoru u Londonu, svedoåio
da se kralj istim trikom (i sa istim uspe-
hom) posluæio kad je hteo da se
odrekne prestola. Teško je danas reñi
koliko istine ima u ovim priåama, ali ne
treba sumnjati da im je narod verovao,
pa sa velikom verovatnoñom moæemo
da pretpostavimo da se u njima nalazi
koren kremanskog mita, bar u onom
obliku u kome ga danas poznajemo.
Kako je poåelo 25
Evo tog prvog novinskog teksta o kremanskom proroåanstvu, mada
treba odmah reñi da se u njemu još uvek ne pominju ni Kremna ni Tarabiñi;
njih ñe tek kasniji razvoj dogaðaja dovesti u vezu sa priåom koja sledi. Ovaj
ålanak pojavio se 30. aprila 1902. godine u dnevnom listu Male Novine (åiji je
direktor i vlasnik bio popularni publicista Pera Todoroviñ), a govori o jed-
nom ministarskom sastanku. Tekst åiji deo navodimo izazvao je ogromno in-
teresovanje kod åitalaca.
JEDNO PROROÅANSTVO
Bilo je to u leto 1888. god, a u doba kada je kobna domaña za-

vada izmeœu kraljevskih supruga bila u najveñem jeku. Tuæba za
razvod braka veñ je bila podignuta, a mesto g. S. Grujiña na vladu
bejaše došao g. Nikola Hristiñ s g. Åedom Mijatoviñem i ostalim
ministrima iz toga kabineta, za koje se javno govorilo da mu je
glavna zadaña da razvenåa kralja i kraljicu.
Jedne veåeri u velikoj dvorani u ministarstvu spoljnih poslova
bejahu iskupljena sva gospoda g. ministri, samo se još oåekivalo
na g. Å. Mijatoviña, pa da se otpoåne ministarska sednica. Åekali
su vrlo dugo, ali g. Mijatoviñ ne doœe. A meœutim bez njega se ni-
je mogla dræati sednica, jer je baš on imao da donese od Nj. Vel.
Kralja Milana vaæna saopštenja, zbog kojih je upravo i trebalo
dræati ovu ministarsku sednicu. Bilo je veñ prošlo 9 åasova uveåe,
kada se g. Mijatoviñ jedva jednom vrati. No kako je bilo veñ dos-
ta pozno, to se dogovore da sednicu ostave za sutra ujutru, a sada
da im g. Mijatoviñ podnese izveštaj o svome dugom razgovoru s
Nj. Vel. Kraljem.
G. Mijatoviñ uze izlagati i kazivati redom šta je sve od kralja
åuo, pa na jedared zastade i okrete se g. ministru predsedniku.
- Ama, molim vas, šta to znaåi, što mi je Njegovo Veliåanstvo
Kralj kad sam ga odvrañao od parniåenja i razvoda braka u 2-3
maha uzviknuo: ”To se mora svršiti!... Tako je suœeno!... Tako je
još pre 20 godina proreåeno!... To je sudbina!...” Jes, tako mi je u 2-
3 maha uzviknuo kralj Milan, a kad ga najzad upitah šta to treba
da znaåi da je to proreåeno još pre 20 godina, i ko je to prorekao -
kralj mi onda reåe: Pitajte vašega gospodina ministra predsedni-
ka, on ñe vam to objasniti. Zbilja, znate li vi što o tome, gosp.
predsedniåe? [1c]
26
Ali “gospodin ministar pred-
sednik” Nikola Hristiñ neñe tako la-
ko otvoriti svoje srce åitaocima. Sve
što ñe on, po tvrdnjama Åede Mija-
toviña i Pere Todoroviña uåiniti, biñe
da se pozove na fasciklu Arhive
ministarstva unutrašnjih poslova iz
1868. godine, u kojoj se navodno na-
laze dokumenta o dvadeset godina
starom proroåanstvu. Ova fascikla,
kao lajtmotiv, kasnije ñe se bez
prestanka provlaåiti kroz sve priåe
o kremanskom proroåanstvu, pa ñe
svi autori tvrditi da u njeno posto-
janje nikako ne treba sumnjati.
Uprkos tome, nikada se neñe poja-
viti nijedan opipljivi dokaz koji bi
govorio u prilog tome da ona zaista
Kralj Milan sa Natalijom i Aleksandrom postoji:
No mesto da im priåa stvar sam, on naredi da mu iz Arhive min.

unutrašnjih poslova donesu fascikulu od 1868. godine.
Tu u toj fascikuli našli su åitav niz dokumenata u kojima je
zabeleæeno mnogo vaænih i interesnih stvari o jednom åudnom
proroåanstvu, koje je proreklo strašnu topåidersku katastrofu i
mnoge druge sudbonosne dogaðaje koji su se docnije razvijali u
Srbiji.
To åudno proroåanstvo prostire se na åitav jedan vek i obuhva-
ta ne samo prošlost i sadašnjost, veñ ide daleko i u buduñnost.
Sve to pak dalo je povoda jednom našem dræavniku i
knjiæevniku, te je o tome napisao krasan istorijski roman, koji
ñemo kroz koji dan poåeti da donosimo u našem podlistku!... [1c]
Znajuñi da je intriga savršeno uspela i da upravo takvo interesovanje

prodaje list, Pera Todoroviñ ñe još dugo razvlaåiti priåu, iz broja u broj. Åita-
oci ñe se svaki put iznova ponadati da ñe veñ sutradan videti to famozno
“proroåanstvo iz fascikule”... i to ñe, dan za danom, trajati još taåno 300 na-
stavaka.
Kako je poåelo 27
Tirada u 300 åinova
Ali, da krenemo redom. Devet
dana posle ovog uvoda, u istim novi-
nama zapoåeto je objavljivanje felj-
tona u åetiri nastavka iz pera Åe-
domilja Mijatoviña. Åitaocima je naj-
pre obeñano da ñe dobiti poverljive in-
formacije o starom proroåanstvu i to
direktno iz fascikle uzete iz arhive Mi-
nistarstva unutrašnjih poslova. Oni
su, ipak, imali razloga da budu razo-
åarani ovim napisima, jer obeñanje
nije ispunjeno.
Jedna od retkih zanimljivih in-
formacija bila je zapravo demanti na- Nikola Hristiñ
vodne izjave kralja Milana da se u
proroåanstvu govori o njegovom razvodu, jer se sada, odjednom, tvrdi da je
u njemu zapravo bilo reåi o abdikaciji. Osim samog predmeta proroåanstva,
svi detalji priåe ostali su isti: Åedomilj Mijatoviñ tvrdi da su kralja Milana
savetnici uveravali da zbog viših interesa ne sme da napusti presto, ali se
kralj na isti naåin zaklonio iza navodnog proroåanstva.
U daljoj genezi mita, dilema “ili - ili” (napuštanje æene - napuštanje pre-
stola) rešiñe se veñ 1916. godine, jer ñe Ilija Ðukanoviñ u listu Velika Srbija,
štampanom u Solunu za izbegliåku srpsku vojsku, tvrditi da su Tarabiñi
prorekli i jedan i drugi dogaðaj - da ñe, doslovno, “vladar æenu oterati, pa za-
tim svoju zemlju ostaviti” [9c]. Ovu tvrdnju kasnije ñe od reåi do reåi pona-
vljati najpre dr Radovan Kazimiroviñ pa onda i svi ostali autori, jer nijedan
od njih neñe svoje napore usmeriti ka tome da utvrdi istinu i da je odvoji od
mita, nego ñe se po svaku cenu truditi da od svega što im doðe do ruku
naprave što gušñu åorbu.
Evo izvoda iz prvog nastavka feljtona, u kome Åedomilj Mijatoviñ po-
kušava da izmeni prvobitnu tvrdnju, samo devet dana staru:
Nije to bilo onom prilikom kad nam je kralj Milan saopštio

svoju odluku da traæi razvod braka s kraljicom Natalijom, kako
vi velite u 117. br. “M. Novina”, nego 19-og Februara 1889, kad nas
je pozvao da nam saopšti da se rešio da kroz tri dana abdicira...
28
Naravno da smo bili preneraæeni kad nam je pomenutog dana
uveåe kralj pozvavši ceo kabinet k sebi u dvor, kazao da je se re-
šio da 22-ga abdicira. Svi smo se trudili da mu fatalnost te odlu-
ke æivo predstavimo, i da ga od nje odvratimo. Proveli smo u tak-
vim naporima skoro dva sata. Pred kraj te nesreñne naše audijen-
cije kralj Milan, razdraæen i s dosta goråine, reåe: “Ja se, Gospodo,
vama drugima ne åudim, vi svi verujete da vam je duænost da me
od moga nameravanog koraka odvrañate, i da su vaši argumenti
takvi da me mogu ubediti. Ali se åudim ovome Åedi Mijatoviñu,
koji zna vrlo dobro da to mora tako da bude, i da to nikakva re-
zonovanja i argumentovanja åoveåanska ne mogu da spreåe!”
Kad smo iz dvora izlazili, predsednik kabineta, gospodin Niko-
la Hristiñ pozove nas da idemo svi onako skupa k njemu u njego-
vu kancelariju u Ministarstvu Unutrašnjih Dela. Tamo me je
odmah pitao: šta znaåi ono što kralj reåe da ja vrlo dobro znam da
to mora tako da bude?! Ja sam onda njemu i svojim drugovima u
kabinetu ispriåao ovo što ñu sad vama i vašim åitaocima da is-
priåam: [2c]
Izgleda kao da je sa ovakvim krajem priåa ostala da “visi u vazduhu”,

ali je upravo tim reåima završen njen prvi nastavak. To je uobiåajeni trik ko-
jim se novinari i scenaristi i danas sluæe kada æele da veštaåki odræe paænju
publike i da stvore “sapunsku seriju”. Šta je, dakle, mogla da krije zagonetna
reåenica u kojoj kralj kaæe da “Åeda Mijatoviñ zna vrlo dobro da mora tako da
bude”?
Pre nego što nam to saopšti, Åeda Mijatoviñ ñe nas još neko vreme dræa-
ti u neizvesnosti. Vratiñe se najpre u 1875. godinu da bi nam pripovedao o
tome kako je pomogao da glas o kremanskom proroku stigne do kralja Mila-
na Obrenoviña:
Kad je god. 1875. åiåa Danilov kabinet raspustio narodnu skup-

štinu, odmah po proåitanom ukazu o tome iz gomile iznenaœenih
i uzbuœenih poslanika pristupi k meni jedan uæiåki poslanik.
“Vidiš li ti kako se sve zbiva što je onaj prorekao?!” reåe mi.
“Koji je to onaj?” zapitah.
“Zar ti ne znaš za proricanja seljaka Mateje iz Kremne?”
Kako je poåelo 29
Kad mu rekoh da ne znam, on me pitaše da li knez za njih zna.
Jer ako ne zna on treba da o njima sazna! Dogovorismo se da ja
još to veåe vidim kneza, pa da ga zamolim da primi u privatnu
audijenciju moga prijatelja, ako mu veñ dotle nije što poznato bi-
lo o proricanjima onoga seljaka iz Kremne.
Odmah posle dugotrajne audijencije uæiåkoga poslanika knez
je primio mene. Bio je oåevidno uzbuœen onim što je od moga pri-
jatelja åuo. [2c]
Posle opširnog uvoda, autor je konaåno otkrio šta je to što je kralj Milan
rekao da “Åeda Mijatoviñ zna vrlo dobro da mora tako da bude”? Bilo je to, na-
ravno, proroåanstvo koje je kralj iskoristio kao alibi za abdikaciju:
Kad sam u jesen 1888-me proveo sedam ili osam dana pored
kralja Milana u Glajhenbergu, odvrañajuñi ga po uputstvima G-
dina Nikole Hristiña i od same pomisli da presto ostavlja, kralj
me je jednoga dana podsetio na proroåanstvo kremansko. “Mnogo
se što-šta od onoga što smo 1875-te åuli od toga doba ovamo is-
punilo, ispuniñe se bez sumnje i ova taåka o mom abdiciranju. Šta
ñu, tako mi je u knjizi sudbine zapisano! (...)
Eto, åiåa Nikola i vi svi u njegovom kabinetu moji ste verni i
odani prijatelji, ali baš vaše dræanje u pitanju moga razvoda bra-
ka, koje dræanje vi smatrate da je u interesu dinastije, mene gura
silom u abdikaciju! Šta je to nego jasno vidljiv prst sudbine? [2c]
Ovo “kraljevsko” objašnjenje veoma je atraktivno, ali je za nas još zna-

åajnije to što je u ovom tekstu po prvi put pomenut izvesni Mateja iz Krema-
na. Dugo posle toga lomiñe se koplja oko toga da li je taj Mateja zapravo bio
Mitar Tarabiñ ili nije, ali o tome ñemo kasnije više govoriti. Za sada je vaæno
da obratimo paænju na jednu prostu osobinu, koja manje-više prati sva pro-
roåanstva, pa i kremansko: pominju se anegdotski dogaœaji koji su, dok se o nji-
ma govori, veñ daleka prošlost, a za tvrdnju da su oni ranije proreåeni ne nudi
se nikakav dokaz. Moæda bi se nekome moglo uåiniti da dokaz sadræi zagonet-
na “fascikula” iz 1868. godine, ali ništa od kasnijeg razvoja dogaœaja neñe go-
voriti u prilog tome da ona zaista postoji. Naprotiv, 1928. godine pojaviñe se
åak i zvaniåna potvrda dræavnih organa da ta fascikla nikada nije postojala
30
[10], meœutim, pronalaziñe se uvek
novi naåini da se ona na ovaj ili onaj
naåin proglasi za neosporni dokaz.
U istom tekstu navedeno je i jed-
no od retkih proroåanstava za koje se
moæe pretpostaviti da je izreåeno pre
dogaðaja na koji se odnosi. Ono go-
vori o tome kako ñe u Srbiji nastupiti
tako teška i vremena, da ñe æivi ljudi
prolazeñi pored groblja govoriti:
“Blago vama, koji ste pomrli, što ne æi-
vite!” ali ñe posle velikih nesreña na-
stupiti opet vreme, u kome ñe æivi,
prolazeñi grobove svojih milih, govo-
riti: “Ej, da ste sad æivi pa da vidite šta
je sreñan æivot!”.
Treba, ipak, znati da je tada to
bila uobiåajena stilska figura u srp-
Åedomilj Mijatoviñ skom govoru. Ljuba Stojanoviñ je u
Starim srpskim rodoslovima i letopi-
sima (zapis broj 6019) citirao starca Isaiju, koji je, pišuñi o pogibiji na Marici,
rekao “Togda va istinu ublaæahu æivi preæde umreših” [23]. Osim toga, buduñi
da je to bilo veoma nemirno vreme sa puno obrta, ovo “proroåanstvo” moglo
bi da se primeni na praktiåno svaki rat, kakvih je u Srbiji bilo mnogo i pre i
posle ovog svedoåenja.
Veñ od treñeg nastavka [2c] u Malim novinama poåinje razvodnjavanje
priåe, jer se umesto poverljivih podataka nude bezvredne anegdote. Po sve-
mu sudeñi, prava priåa se ovde završava uz diskretno obrazloæenje da dalji
podaci ne smeju da se iznose. Åeda Mijatoviñ ñe nam naširoko pripovedati
anegdotu “iz druge ruke” o tome kako je jedna stara Ciganka ispravno pro-
rekla da ñe Natalija postati kraljica, kao i to da ñe u 29. ili 30. godini izgubiti
krunu.
U åetvrtom delu govori se o nepogrešivom ispunjenju anegdote iz pret-
hodnog nastavka. Dogaðaj je ispriåan 14 godina posle ispunjenja navodnog
proroåanstva, ali se pripovedaå njome ipak posluæio kako bi potvrdio da je
zaista “predskazano po nešto što se posle i u istini tako desilo” [2c]. Nema sum-
nje da ni ova priåa nije ispriåana sluåajno, jer je trebalo kod åitalaca uåvrstiti
uverenje da vidoviti ljudi zaista postoje, kako bi spremno prihvatio da kralj
nije abdicirao svojom voljom, nego zato što mu je to bila sudbina.
Kako je poåelo 31
U oåi pada i insistiranje Åede Mijatoviña na tome da mu poverujemo da
cela priåa o proroåanstvu, zapravo, nije imala za cilj da nam odvrati paænju
od suštinskog pitanja, a to je razvod braka kralja Milana:
Molim da mi se veruje, da ovim priåanjem ja ni najmanje ne

idem na to, da smanjim, ma u åemu bilo, moju i mojih drugova od-
govornost za naše dræanje u pitanju razvoda braka. Moja je na-
mera u prvoj liniji da ispravim što je netaåno bilo u onome saop-
štenju o “Proroåanstvu”, a uzgred da dadem jedan autentiåan pri-
log za prouåavanje velikoga pitanja: ima li sudbine, i ima li mo-
guñnosti da se unapred kaæe šta je nekome suœeno! [2c]
Zašto se Åeda Mijatoviñ ponovo vraña na pitanje razvoda kraljevog

braka? Kao da je zaboravio ono što nas je samo tri dana ranije uveravao, da
proroåanstvo nije naveo u tom, veñ u kontekstu kraljeve abdikacije.
Otvaranje zlatnog rudnika

Tako je prvi feljton završen. Autorima, Peri Todoroviñu i Åedi Mijatovi-
ñu, svakako se uåinilo da bi ova tema mogla da postane zlatan rudnik, pa su
veñ sedam dana kasnije, 5. juna 1902, u Malim novinama zapoåeli novi feljton
na istu temu. Bila je to neka vrsta ro-
mana u nastavcima, pod naslovom
“Jedno proroåanstvo” [3]. Ipak, u tom
feljtonu, koji je trajao sve do 9. januara
sledeñe godine, govorilo se samo o do-
gaœajima iz 1858. godine. Mogli ste,
recimo, da åitate o Persidi, æeni kralja
Aleksandra Karaœorœeviña, O Miti
Ljotiñu - Smederevcu, o Iliji Garašani-
nu i o mnogobrojnim drugim dvor-
skim liånostima. Tu je i opširan opis
dogaœaja koji su prethodili Svetoan-
drejskoj skupštini (kojom je 30. no-
vembra 1858. godine Miloš Obrenoviñ
vrañen na vlast), kao i detaljan opis
traåeva koji su pratili politiåki æivot
posle smene vlasti. Ali, åitaoci su
ponovo imali razloga da budu neza-
32
dovoljni, jer u 203 nastavka feljtona koji je, ponavljamo, nosio naziv “Jedno
proroåanstvo”, nije bilo ni pomena o bilo kakvom proroåanstvu! Zato je na
kraju poslednjeg nastavka (9. januara 1903), objavljeno sledeñe obaveštenje:
Jedno proroåanstvo (kraj prve knjige)

Roman “Jedno proroåanstvo” sastoji se iz dve knjige. Prva
knjiga obuhvata radnju oko progonstva kneza Aleksandra Kara-
œorœeviña, i to je ovde danas završeno. Druga knjiga obuhvata
povratak dinastije Obrenoviña na srpski presto i ti opisi imaju tek
sada da nastanu. U ovom drugom odeljku dolazi i to znaåajno
proroåanstvo, koje se tada desilo i po kome je celo delo i dobilo
ime “Jedno proroåanstvo”.
Sad ñe biti dva-tri dana odmora, pa 12. januara poåinje izlazi-
ti druga knjiga, drugi deo romana “Jedno proroåanstvo”. Ovo jav-
ljamo radi znanja naših štovanih åitalaca. [3c]
Nema sumnje da su Male novine ovim naåele priliåno nezgodnu po-

litiåku temu, jer se nešto ponovo ispreåilo daljem nastavku serije. Druga knji-
ga (odnosno, treñi feljton) nije poåela 12. januara, kako je obeñano, a umesto
nje ubaåena je serija pripovedaka pod naslovom “Devojaåke gatke”. Sreñom,
to se brzo završilo pa su åitaoci veñ 19. januara ponovo prionuli na prañenje
politiåkih traåeva pod naslovom “Jedno proroåanstvo”, u nadi da ñe konaåno
osvanuti i to što je odavno najavljeno. Ovoga puta nedvosmisleno je data
garancija da konaåno “dolazi i to znaåajno proroåanstvo” [3c], ali je vešta no-
vinarska ruka vodila i dalje isti feljton, sa dogaœajima iz iste 1858. i prvih da-
na 1859. godine (zakljuåno sa povratkom kneza Mihaila Obrenoviña, sina
starog knjaza u Srbiju). Tek 6. maja, posle još åitava 93 nastavka, završen je i
treñi feljton.
Da li se u toj seriji napisa konaåno pojavilo i obeñano proroåanstvo? Na-
ravno da nije. Istini za volju, u poslednjem objavljenom nastavku (6. maja)
pominje se i proroåanstvo. Ali samo pominje, jer umesto da se konaåno nave-
de kako proroåanstvo glasi, ili bar da se naznaåi o åemu ono govori, dato je
obeñanje da ñe se o tome pisati u sledeñem, åetvrtom feljtonu, za koji je najav-
ljeno da ñe poåeti 1. juna. Dakle još jedno, ko zna koje po redu, odlaganje.
Postoji, ipak, jedan detalj koji govori u prilog tome da je ovaj prekid sti-
gao neoåekivano, verovatno zbog intervencije sa dvora. Naime, stroga
izdavaåka konvencija toga vremena, od koje se nikako nije odstupalo, nala-
gala je da se svaki nastavak serije tekstova završava primedbom “Nastaviñe
Kako je poåelo 33
se”, osim pretposlednjeg iza koga je trebalo da piše “Svršiñe se” i poslednjeg
iza kojeg stoji “Kraj” ili “Svršetak”. Ali, ispod pretposlednjeg nastavka (od 5.
maja) ipak nije stajalo “Svršiñe se” nego “Nastaviñe se”, što je moglo da zna-
åi samo da urednik tada nije nameravao da prekine feljton.
Evo dela poslednjeg poglavlja romana u nastavcima “Jedno proroåan-
stvo”, koji je 6. maja 1903. godine objavljen u Malim novinama, pod naslovom
“Najbolja prijateljica”. Ovaj deo je znaåajan po tome što se u njemu prvi put
pominje prezime Tarabiñ. Knez Miloš je knezu Mihailu najpre predstavio
baba Joku, proroåicu, kao “najbolju prijateljicu kuñe”, a knez Mihailo je pri-
tom naåinio sledeñu belešku:
Babo je i ranije verovao u sudbinu i dræao da bajanja, maœije i

vraåanja imaju neku silu. To je u našem narodu dosta rašireno.
Ali, što je stariji, kod Baba je bivalo sve veñe ovo sujeverje. Tako
on sada veruje da su njegovom povratku u oteåestvo mnogo po-
mogle i razne vradæbine, koje su åinjene u Vlaškoj. Jutros je Babo
išao naroåito u Topåider, s jednim sveštenikom, i tu su oslobodili
iz zida jednu osveštenu naforu, koju je Babo sakrio i zazidao u
jednom åekmedæetu, još 1839. godine, kad je odlazio iz Srbije sa
zavetom da je oslobodi ove tamnice kad se opet u Srbiju vrati. I
on veruje da je ova nafora mnogo pomogla njegovom povratku. Ja
ne mogu da verujem u te stvari. Ali mora se priznati, da biva i
takvih sluåajeva, koji se ne mogu protolkovati obiånim redovnim
putem. Ima još mnogo tajni i nepoznatih stvari u svetu. Evo, i
ovaj sluåaj, za koji je jutros priåala ova stara, rudniåka baba Jo-
ka. Kad proœu ovi silni dolasci i navala sveta, te imadem više vre-
mena, baš ñu pozvati toga åoveka Miloša Tarabiña, da ga vidim,
da åujem kazivanje iz njegovih usta i da se ja s njim razgovorim.
Zato sam i zapisao ovaj sluåaj i baba-Jokino kazivanje da ga ne
zaboravim. [4c]
Koje godine je knez Mihailo naåinio ovu zabelešku o razgovoru sa svo-

jim ocem? Svakako ne pre 1839, jer je napisao da je “jednu osveštenu naforu
Babo sakrio i zazidao još 1839. godine, kad je odlazio iz Srbije”. Ali ni pre 1859,
jer se tek tada knez Mihailo vratio u Srbiju.
Zašto je to vaæno? Pa, uz malo matematike cela priåa lako moæe da se
dovede u pitanje, jer teško je poverovati da je baba Joka tako podrobno oba-
vestila kneza o proroåanstvima Miloša Tarabiña, a da je preñutala da je on veñ
34
pet godina mrtav! I ne
samo to, jer Miloš Tara-
biñ je, ako je verovati
svim kasnijim pripove-
daåima, åak 25 godina
unapred prorekao da
ñe umreti taåno 1854!
Åak i ako pretpostavi-
mo da baba Joka pet
godina nije åula da je
Miloš Tarabiñ umro,
zar je moguñe da ona,
tako dobro informisana
o ovom proroku, nije
znala za njegovo proro-
Kod vraåare (1938) åanstvo o godini sop-
stvene smrti? Osim, na-
ravno, ako se i ono nije pojavilo nekoliko decenija nakon svog “ispunjenja”...
Posle neverovatnih 300 nastavaka serije “Jedno proroåanstvo”, strpljenje
åitalaca je definitivno istrošeno. To je bilo jasno i autorima serije, pa su po-
slednji nastavak završili još jednim, ko zna kojim po redu, obeñanjem:
Šta je, pak, ispriåala baba Joka, i kakav je to bio zagonetan i

vaæan sluåaj, o kome se ovde nagovešñuje, to ñemo videti u treñem
i poslednjem odeljku ove naše knjige.
Našim štovanim åitaocima. U izlaganju ove naše povesti došli
smo do taåke gde nastaje opis onoga proroåanstva, po kome je i
nazvano ovo delo imenom “Jedno proroåanstvo”.
No ovo priåanje neñe biti produæeno u iduñem broju, veñ se odla-
æe za prvi juni o. g. [4c]
Objavljivanje treñeg dela romana “Jedno proroåanstvo” u poåetku serije

nije bilo planirano, jer je 9. januara 1903. (po završetku prve knjige) reåeno da
postoje samo dva dela. Sada je obeñan i treñi deo, ali je sticaj okolnosti hteo
da on nikada ne ugleda svetlost dana, jer je u noñi izmeœu 28. i 29. maja, sa-
mo tri dana pre obeñanog nastavka, kraljevski par Aleksandar Obrenoviñ -
Draga Mašin ubijen u atentatu.
Kako je poåelo 35
3
CRNO PROROÅANSTVO
Pera Todoroviñ i Åeda Mijatoviñ zapoåeli su priåu o kremanskom pro-

roåanstvu, zatim su je razvukli do beskraja i konaåno je doveli u ñorsokak.
Nisu mogli da završe seriju, niti da je ostave nedovršenu. Dalje razvlaåenje
priåe takoðe nije dolazilo u obzir, jer su u prethodnih 300 nastavaka svi aduti
veñ bili istrošeni, a strpljenje åitalaca bilo je na izmaku.
Ubistvom kralja Aleksandra Obrenoviña i Drage Mašin, rešenje kao da
je palo s neba i priåa je sada mogla da dobije novi zamah. Pera Todoroviñ, kao
vešt novinar, iskoristiñe to veñ sledeñeg dana - mada je njegov list, Male no-
vine, upravo 29. maja prestao da izlazi. Vratiñemo se na taj dan, samo da po-
menemo da ñe naredni broj Malih novina izañi tek åetiri meseca kasnije, 1.
oktobra, uz sledeñe obrazloæenje:
“Male Novine” prestale su 29. maja.

Taj njin prestanak bio je nenadan i neobiåan - åak nisu imale
kad reñi ni “zbogom” svojim åitaocima, veñ su umukle na jedan
mah, kao ono kad sveñu utuliš. Otkuda i zašto to?
Na ovo pitanje najbolje odgovara sam dan prestanka. Dvadeset
deveti maj kazuje sve!...
Mi pak sa svoje strane za sada mogli bismo dodati samo još
ovo: Dvadeset devetoga maja valjalo je spasavati glavu, s toga
nam nije bilo do novina!...
36
Pera Todoroviñ zaista nije imao sreñe sa vlastima, jer su ga, po njegovim
reåima, Obrenoviñevci optuæivali da je Karaðorðeviñevac, a Karaðorðeviñev-
ci su ga smatrali Obrenoviñevcem. Zbog toga je åetiri godine proveo u iz-
gnanstvu, 20 puta bio hapšen i osuðen na ukupno 27 godina robije (od åega
je odleæao preko pet godina) [30]. Evo njegovih reåi s kraja 1903:
“Ti si Karaðorðeviñevac!”
Te su reåi bile strašne i opasne punih 45 godina! - sve od 1858,
pa do 29. maja ove (1903) godine.
Od 29 maja stvar se izvrnula. Sad postaje opasno kad se kome
rekne: “Ti si Obrenoviñevac!”
A kako je baš tu åudna sudbina moja!
Trideset punih godina morao sam se braniti i zubima i noktima
da nisam Karaðorðeviñevac. Nekoliko puta umalo što nisam
glavom platio, jedino s toga, što su Obrenoviñevci mislili da sam
potajni i skriveni Karaðorðeviñevac. Ali, Obrenoviñi padaju 29.
maja, a na srpski presto dolazi Karaðorðeviñ.
I gle! Meðu prvim ærtvama koje padaju - tu sam ja! Gone me,
zlostavljaju i umalo što nisam glavom platio! Zašto?
Zato, što sad opet smatraju da sam potajni Obrenoviñevac! [30]
Zaåudo, drugi list, pod nazivom Ogledalo - Zrake iz prošlosti, koji je ta-
koœe ureœivao Pera Todoroviñ, nesmetano se štampao i pojavljivao na kios-
cima. Format lista je bio neuobiåajeno mali (A5), izlazio je svakog drugog da-
na i predstavljao je neku vrstu politiåke feljtonistiåke štampe, jer se nisu
objavljivale dnevne vesti nego tematske celine u nastavcima.
Hajde da se vratimo na dramatiåne dogaœaje od 29. maja. Åitaoci, dakle,
æele proroåanstvo? Sad ili nikad! Imañe ga... ali zamalo. Proroåanstvo pono-
vo “najavljuje” dogaœaje iz prošlosti - pa makar samo nepun dan stare!
Dakle, u noñi izmeœu 28. i 29. maja u atentatu su ubijeni kralj Aleksan-
dar Obrenoviñ i kraljica Draga Mašin. U narodu se veñ dugo šuškalo i na-
gaðalo o kraju vladavine ove dinastije, ali je sada teško reñi da li je Pera
Todoroviñ u to vreme znao i nešto više o pripremi atentata na kraljevski par.
Kao vrsni novinar, on je hitro reagovao na vest o ubistvu i, veñ sledeñeg dana,
29. maja, u njegovom Ogledalu objavljen je prvi od dva nastavka feljtona
Crno proroåanstvo [5c]. Åitajuñi ove tekstove, stiåe se utisak je da je on vrlo
Crno proroåanstvo 37
spretno iskoristio tragiåni kraj dinastije
Obrenoviñ, jer je retroaktivno konstruisao
niz dogaœaja koji se savršeno uklapaju u
priåu o kremanskom proroåanstvu. Pret-
hodnim tekstovima u Malim novinama
stvorena je dramska tenzija kod åitalaca, a
atentat na kraljevski par dogodio se u tre-
nutku koji je za dalji tok priåe bio najpo-
voljniji.
U Ogledalu, naravno, pojavljuje se go-
mila podataka koji svedoåe o tome da je
Pera Todoroviñ “znao” šta åeka Obrenoviñe
i kako je kremansko proroåanstvo to sasvim
precizno najavilo. Treba ipak napomenuti
da se ništa od nagoveštaja zle sudbine Alek-
sandra i Drage ne pojavljuje pre njihove
smrti, bar ne u pisanoj formi. Pa ipak, u
doba oštre meðudinastiåke borbe u narodu
je bilo govora o skoroj propasti dinastije
Obrenoviñ. Pera Todoroviñ
O ovome postoje i neka svedoåenja [12c] koja se logiåno uklapaju u

priåu. Po njima, idejni tvorac kremanskog proroåanstva bio je prota Milan
Ðuriñ, kome je dinastija Obrenoviñ oduzela svešteniåki åin i osudila ga na
tešku robiju, pa je on smislio kako da u svojoj politiåkoj borbi što bolje isko-
risti verovanje naroda u proroåanstva. S obzirom na to da su takve informa-
cije širene usmeno, teško je sada reñi kako su one glasile, koliko su bile pre-
cizne i u kojoj meri su odgovarale kasnijim dogaðajima. Moæe se, ipak, sa
velikom verovatnoñom pretpostaviti da je Ðuriñ u saradnji sa protom Zaha-
rijem Zahariñem širio priåu (izreåenu u formi proroåanstva) kojom ñe navesti
narod da oåekuje kraj Obrenoviña i ponovni dolazak Karaðorðeviña.
Pera Todoroviñ je, naravno, vešto iskoristio ove neodreðene glasine i
dobro poradio na tome da kod åitalaca stvori uverenje da je o nesreñnom kra-
ju kraljevskog para postojalo precizno proroåanstvo. Åak je i jedan beznaåaj-
ni (mada taåan) podatak, da su tri godine ranije na istoj naslovnoj strani
objavljene vesti o prosidbi Drage Mašin i smrti italijanskog kralja Umberta,
smešten u kontekst proroåanstva.
Verovatno je da su oba razgovora, prepriåana u citatu koji sledi, ili fal-
sifikati autora teksta, ili su suštinski izmenjeni. Posebno je uoåljivo preteriva-
nje u vaænosti koju autor sebi pridaje tokom razgovora sa kraljevskim parom.
38
Ova dva broja Ogledala izazvala su veliko interesovanje i po reåima dr
Kazimiroviña, bukvalno su razgrabljena. U prilogu [5c] prenet je tekst u celi-
ni, a ovde su navedeni samo vaæniji delovi:
Crno proroåanstvo
U 1902. godini u “Malim novinama” poåeo je izlaziti podlistak
“Jedno proroåanstvo”. Naskoro zatim jednog dana pozove me k
sebi kralj Aleksandar, i posle poduæeg razgovora o drugim stvari-
ma on me upita:
- Ama vi ste poåeli u “Malim novinama” iznositi nekakvo “pro-
roåanstvo!” Šta ñe vam to?
- Pa, Veliåanstvo, zanimljiva je stvar; svet se interesuje, a i sam
dogaœaj ima istorijske vaænosti. G. Åeda Mijatoviñ napisao je o
tome proroåanstvu jedan izveštaj i u “M. Novinama”, pa su svi ti
brojevi prosto razgrabljeni.
- Verujem - reåe kralj zlovoljno. - Jagmi se svetina! Njoj samo
da su åudesa i proroåanstava! Pa ipak bi najbolje bilo, da vi to
prekinete i da više ne pišete o tome.
- Ali zašto, Veliåanstvo?
- Zato što je najbolje sve to napustiti. A i što ñe vam da baš o
tome pišete, kad imate puno drugih stvari? Što da podgrevate ono
što je bilo još pre trijestak godina? Pa onda, tu se, åini mi se, ne-
što pominje o meni, a ako se ne varam åak se i o kraljici nešto pro-
riåe. Je li tako?
- Tako je, veliåanstvo.
- Pa kad je tako, onda što ñe vam to? - reåe kralj prekorno. Ne-
prijatelji i onako jedva åekaju da izmisle i reknu kakvo zlo, a vi
sad åisto kao da im pomaæete, iznosite i vi nove sumnje, slutite i
vi neko zlo i nesreñu, i time im taman idete na ruku... Najposle, ja
za sebe toliko i ne marim. Ali kraljicu to jako dira. Morañete oti-
ñi do nje da se izvinite i da joj to objasnite.
Nisam odmah, ali sam posle dugog, dugog vremena, ipak morao
otiñi kraljici Dragi. Ona me doåeka stojeñki i poduæe je tako sa
mnom razgovarala.
- Pravo da vam kaæem, g. Todoroviñu, srdim se na Vas. Pre sam
vaše “Male Novine” u slast åitala, a sada, kad koji broj uzmem u
ruke, uvek strepim, da u njemu ne naœem kako ste poåeli veñ izno-
siti ono prokleto proroåanstvo.
Zbunjen ovako oporim predusretanjem (inaåe kraljica je umela
biti veoma ljubazna pri doåeku), ja nisam znao šta odmah da od-
govorim - a kraljica produæi:
- Naravno, kralj neñe pred vama... a i ni pred kim to da govori,
ali istina je, da njega po neke stvari neobiåno diraju. Eto, na pri-
liku, vi niste znali što se kralj onoliko na vas naljutio, kada ste,
prilikom moje prosidbe, u vašim “M. Novinama,” odmah ispod
naših slika, doneli ålanak u crnom okviru i s krstovima, u kome se
govorilo o ubistvu i smrti pok. kralja Umberta.
Ja je popravim da ålanak nije bio u crnom okviru. Ona produæi
æivo:
- Pa bila je debela crna linija i krstovi - dovoljno to, tu odmah
ispod naših vereniåkih slika govorilo se o ubistvu, o krvi, o pogre-
bu, o smrti, a kralj ne moæe da trpi take razgovore i ne mari da åu-
je ništa što se na smrt odnosi i smrti se tiåe. [5c]
Priåa nadalje obiluje uobiåajenim frazama o iskrenom prijateljstvu auto-

ra prethodnog teksta sa kraljevskom porodicom i o tome kako on æeli dobro
kralju, zbog åega mu je i savetovao da se ne æeni Dragom. Zatim se govori o
proroåanstvu Mateje iz Kremana, koje ñemo ovoga puta preskoåiti jer ñe o
tome biti više reåi u sledeñem poglavlju. Kraljicu su posebno zainteresovali
spisi o proroåanstvima ovoga vidovnjaka, koji navodno postoje u veñ pomi-
njanoj fascikli arhive Ministarstva unutrašnjih poslova. Evo šta je Pera Todo-
roviñ, sudeñi po ovom tekstu, preneo Dragi Mašin o tim proroåanstvima:
“Knez Mihailo gine, a njega ñe naslediti njegov roœak “koji ñe

Srbiju namuåiti, ali ñe je i kraljevskim vencem venåati - ona ñe pod
njim da poraste i ojaåa”....
On sam liåno (taj naslednik Mihailov) “metnuñe na glavu kru-
nu kraljevsku, ali ñe biti zle ruke i zle sreñe.... Umreñe u najboljem
dobu”..!..
40
- “Imañe sina jedinca... I taj “sin jedinac” biñe još gore sreñe no
što mu je i otac bio... Neñe imati od srca poroda i umreñe mlad,
vrlo mlad, neñe napuniti ni trideset godina! Svršiñe vrlo mlad i “s
njim ñe se ugasiti njegova sveña”?...
- Kraljica me preseåe: - Šta to znaåi “ugasiñe se njegova sve-
ña”?...
- Znaåi, Vel., ugasiñe se ona sveña, koja se u njegovom domu o
slavi pali, to jest: izumreñe njegova loza, neñe više biti Obreno-
viña!..
- Dalje, dalje. - reåe kraljica mraåno. Ja nastavim.
- “Ugasiñe se njegova sveña”!... A zatim ñe Srbijom zavladati
druga loza. Ali ni ona neñe bit dugoveåna. Izrodiñe se unutrašnje
borbe i krvljenja, doñi ñe meteæi i meœusobni sukobi, i strana, tu-
œinska, neprijateljska sila zavladañe Srbijom i dušmanski ñe pri-
tisnuti rod srpski. I nastañe tako strašna i nesreñna vremena, da ñe
æivi, prolazeñi pored grobova predaka svojih, tu zastati i suzni
uzdisati:
“Otvorite se grobovi, da i mi æivi u vas legnemo!... Blago vama
što ste pomrli, te bar svojim oåima ne gledate muke, bruke i jade
naše!
“A kad se narod srpski dobro namuåi i napati; kad prestrada sve
ono, što je Hristos na krstu prestradao, onda ñe se iz sredine naro-
da, iz sirotoga doma i od prostoga roda srpskog javiti åovek, koji
ñe svoj narod diñi, povesti, osloboditi i ujediniti tako, da svi Srbi
budu zajedno i da budu sami svoji gospodari, kako nikad pre nisu
bili. I onda ñe nastati tako miran i sreñan æivot, narod ñe æiveti ta-
ko zadovoljno, da ñe ljudi, prolazeñi pored grobova predaka svo-
jih, uzvikivati radosno:
“Ustanite mrtvi da æivimo!”
- Eto, Veliåanstvo, ovo je to crno proroåanstvo!
Bleda i duboko zamišljena, nema i nepomiåna, kraljica je, kao
skamenjena, sedela u svojoj velikoj stolici. Samo su joj oåi sevale
i neobiåno æivo sijale, kad bi ih od vremena na vreme podigla gore.
Ñutao sam i ja, jer posle ispriåanog proroåanstva nisam znao
šta da poånem. Na jedared kraljica podiæe glavu, zaustavi na me-
ni onaj svoj åudni, sjajni pogled i, pošto me je tako dugo i nemo
gledala, ona uzdahnu duboko, vrlo duboko i reåe skoro šapatom:
- Strašno proroåanstvo!... Uæasno proroåanstvo... Neñe doæiveti
ni tridesetu godinu!.. A sada mu je tek dvadeset sedma!.. Znaåilo
bi jedva još tri godine!.. To bi bilo uæasno... uæasno!.. Svemoguñi
Boæe, je li to moguñe!..
Kraljica je ovo izgovorila isprekidano, tiho, promuklim, slomi-
jenim glasom, i izgledalo je kao da sama sebi govori, pa onda na
jedared klonu, åisto kao da se smanji i sparuši, spusti glavu u ša-
ke, i tako slomljena, skrušena, ona je dugo, nemo ñutala, a ja sam,
sedeñi malo u strani, video sam njen zatiljak i njen gojazni, beli,
obli vrat.
U tom trenutku bejaše mi je neobiåno æao.
- Boæe, da li ne plaåe?! - doœe mi u pamet.
I doista, kad kraljica malo posle podiæe glavu, njene sjajne oåi
bile su vlaæne od suza. [5c]
I tako Pera Todoroviñ, koji je u seriji tek-

stova o “jednom proroåanstvu” u svojim no-
vinama nekada pisao da je “dinastija Obreno-
viña, kao novo jarko Sunce, zasijala na nebu
mlade srpske kneæevine, da odatle s visine
prestola kroz vekove sija srpskome narodu” [3],
veñ sutradan, posle tragiåne smrti kraljev-
skog para, opisuje kako je kralju uterivao
strah u kosti, a kraljicu navodio na plaå po-
smatrajuñi njen “gojazni, beli, obli vrat”. A
samo nekoliko godina pre toga, taj åovek je
istom kralju poslao pismo u kome kaæe da
“samo ljudska ništavila bez ikakve cene i vred-
nosti, traæe svoju slavu i svoje uzvišenje u
tuðoj sramoti i tuðem poniæenju” [30].
Åedomilj Mijatoviñ posluæiñe se istom
priåom, ali ñe je obogatiti novim atraktivnim
detaljima i objaviti u jednom engleskom åa-
sopisu [23]. Odatle priåu preuzima gråki list Draga Mašin
42
“Akropolis”, a onda i bivši predsednik vlade Dr Vladan Ðorðeviñ, koji je
objavljuje u poglavlju “Gråki Akropolis o kremanskom proroåanstvu” [22c]
knjige “Ministar u apsu”. Po toj priåi, kraljica Draga Mašin je samo nekoliko
dana pred svoju smrt (dakle, i pred objavljivanje ovih tekstova u Ogledalu)
razgovarala o ovim proroåanstvima:
Nekoliko dana pre nego što ñe i sama poginuti, Kraljica Draga

razgovarala je sa gorkim osmehom na usnama o tom istom proro-
štvu Mate iz Kremana. Taj osmeh Kraljice Drage razumeli su sa-
mo oni koji su znali kakvim su strašnim predoseñanjima bili ispu-
njeni poslednji dani Draginog æivota”. [22c]
Åedomilj Mijatoviñ nije precizirao s kim je to kraljica razgovarala “neko-

liko dana pre nego što ñe i sama poginuti”. Ako je mislio na razgovor sa Perom
Todoroviñem, onda nije paæljivo proåitao podatak da taj razgovor nije voðen
tri dana, nego skoro cele tri godine pre atentata, a ako je razgovarala s nekim
drugim, onda je malo verovatno da Pera Todoroviñ ne bi obogatio svoj tekst
u Ogledalu i tim detaljima. Svakako ne bi izostavio emotivne reakcije kraljice
Drage, opise njenog predoseñanja, gorkog
osmeha i pogleda koje je upuñivala svima
kao da je “znala”, i tako dalje.
Godine 1903, posle dramatiånih doga-
ðaja koji su ovde opisani, na vlast dolazi di-
nastija Karaðorðeviñ i njena vladavina je
dovoljno stabilna da nikome u agitaciji nisu
potrebne proroåke poštapalice. Zato se kre-
mansko proroåanstvo neñe pominjati sle-
deñih 12 godina, sve dok Prvi svetski rat ne
zakuca na vrata Srbije.
Jedino što je sigurno, jeste da se u to
vreme nigde u pisanoj formi ne pominju pro-
roåanstva koja najavljuju dogaðaje za koje ñe
nas, skoro ceo vek kasnije, analitiåari uvera-
vati da su bili na vreme najavljeni i proreåeni.
Oruæani i “hladni” sukobi, smene vlasti,
tehniåki pronalasci... nigde ni traga u štampi
o proroåanstvu pre nego što se objavi vest o
Aleksandar Obrenoviñ dogaðaju. Kao što ñe i kasnije redovno biti
sluåaj, navodiñe se samo “najave” za dogaðaje koji su u trenutku pisanja o
njima veñ bili prošlost.
Åemu su onda sluæila takva zakasnela proricanja neåega što se veñ do-
godilo? Pa, proroåanstva su još od biblijskih vremena korišñena kao moñno
oruæje u politiåkoj agitaciji. A da bi se verovalo u njih, trebalo je uvek neåim
novim pothranjivati poverenje naroda u proroke. Jer, da bi neko verovao pro-
roku koji mu kaæe šta valja åiniti, on mora najpre da poveruje da ima posla
sa pravim i uspešnim prorokom, pa makar taj uspeh bio izmišljen.
Jedno od takvih “uspešnih” proroåanstava jeste i åuveni dogaðaj na
uæiåkoj pijaci, kad je prorok åitav dan ranije video atentat na kneza Mihaila.
Prvi pisani trag pojavljuje se taåno 35 godina posle samog dogaðaja, tako da
sada nemamo naåina da utvrdimo šta se zaista dogodilo, pa ni da li je sve to
samo rezultat neåije bujne mašte. Ipak, zadræañemo se na ovom proroåanstvu
jer postoji nešto što ga åini zanimljivim. Mada su se svi koji govore o njemu
bez rezerve sloæili da je proroåanstvo bilo nepogrešivo, nikako nisu mogli da
se sloæe oko jednog prostog podatka - ko je zapravo bio taj prorok.
44
4
UBIŠE KNJAZA
U “Ogledalu” od 29. maja 1903. godine [5c], Pera Todoroviñ je opisao

svoj razgovor sa kraljicom Dragom, u kome je pomenuo i Mateju iz Krema-
na. Bio je to prvi medijski opis vidovnjaåke najave atentata na kneza Mihaila,
koji se dogodio na isti dan, taåno 35 godina ranije:
U uæiåkom okrugu postoji selo Kremna, a u tom selu, u prošlom

veku, æiveo je åovek, po imenu Mateja. I u svom selu, i u celoj oko-
lini Mateja je bio poznat kao åovek koji je malo šenuo pameñu, ali
åovek miran, koji nikoga ne dira.
28. Maja 1868. god. Mateja ode u obliænji okruæni grad Uæice,
kuda je åešñe odlazio, i toga dana po podne tu u sred uæiåke åarši-
je i na vidiku tolikog sveta, on nada viku i dreku, koliko ga grlo
donosi:
“Haj... ljudi!... braño!... ne dajte, ako Boga znate, ubiše nam vla-
daoca, ubiše nam knjaza!... Ne dajte... ne dajte, za Boga... Eno ga
seku, eno ga svega jataganima iskasapiše!... Gle kako krv teåe!
Uh, ala je strašno!... Krv... krv... Teško nama!.. Kuku nama!.. pogi-
be nam knjaz Mihailo!”
Velika gomila ljudi iskupila se oko ovoga åoveka. Pitali su ga
što se dere? On je objašnjavao, kako vidi da ubijaju knjaza.
Došla je i policija. “Ludaka” su prvo psovali, pa ga posle i
uhapsili. “Oporoåavao vladaoca”... Kad sutradan, a iz Beograda
“Ubiše knjaza” 45
stigoše crni glasovi, da je knjaz Mihailo 29. maja u Košutnjaku
poginuo i grdno iskasapljen bio.
U poåetku posumnjaju da Mateja nije otkudgod bio u zaveri.
Posle su se uverili da to ne moæe biti, i pustili su ga na slobodu.
[5c]
Teško je objektivno oceniti verodostojnost proroåanstva koje se u pisme-

noj formi po prvi put pominje celih 35 godina posle dogaðaja na koji se od-
nosi, naroåito kad nema drugih dokaza
osim anegdote koja je po ko zna koji put
prepriåana. Åak je i dr Radovan Kazimi-
roviñ, koji je inaåe sve svoje tekstove o
kremanskom proroåanstvu pisao veoma
afirmativnim tonom, opis incidenta na
uæiåkoj pijaci oprezno zapoåeo reåima
“U našem narodu se isto tako priåa...”
[23]. Ipak je zanimljiva dalja geneza ove
legende, a naroåito pripisivanje istog
proroåanstva raznim ljudima.
Najpre je 23. aprila 1916. godine
anonimni autor u listu Velika Srbija,
štampanom u Solunu za srpsku vojsku u
izgnanstvu, napisao da famozni prorok
sa pijace nije bio Mateja nego Miloš
Tarabiñ. Ovo je svakako bila greška
(verovatno je mislio na Mitra), jer Miloš
baš nikako nije mogao da se pojavi na Knez Mihailo Obrenoviñ
pijaci 1868. godine, celih 14 godina posle (Snimio Anastas Jovanoviñ
svoje smrti: dve godine pre atentata)
Nije bez vrednosti ukratko pomenuti neka Miloševa proroåan-

stva... Onoga dana kada je Knjaz Mihailo u Topåideru poginuo i
kada niko o tome dogaœaju u Uæicu nije ni slutio niti ma šta mo-
gao saznati, odjednom je prorok na uæiåkoj pijaci poåeo vikati:
“Ne dajte ljudi! Ubiše Knjaza!”. Povodom toga bio je uhapšen, is-
pitivan i kao potpuno nevin pušten. Policija je zabeleæila i åuva-
la ova njegova saslušanja ili bolje reñi proricanja. [9c]
46
Tvrdi se, dakle, da je u policiji sastavljen zapisnik o ovom proroku, ko
god on bio - Mateja, Miloš ili Mitar. Dosta kasnije, dr Radovan Kazimiroviñ
upotrebiñe ovo navodno hapšenje kao glavni adut u prilog tvrdnji da o Mi-
tru Tarabiñu postoje spisi u Ministarstvu Unutrašnjih dela, jer je Pera Todoro-
viñ 1903. godine tvrdio da su ti spisi naåinjeni prilikom hapšenja (doduše, ne
Mitra nego Mateje). U listu Vreme, u broju od 10. decembra 1928. godine, dr
Kazimiroviñ, govoreñi o “poverljivim aktima iz 1868. godine”, napisao je:
“Postojanje poverljivih policijskih akata o kremanskom proro-

åanstvu (povodom ubistva Knjaza Mihaila) ne da se poreñi. Ta su
akta bila u fascikuli Ministarstva Unutrašnjih Dela za 1868. go-
dinu”. [10]
Samo dva dana kasnije, redakcija Vremena našla se u neprijatnom polo-

æaju, jer je bila primorana da objavi sledeñi demanti:
Umoljeni smo od Uprave Dræavne Arhive za saopštenje, da na-

vod G. Kazimiroviña (“Vreme” od 10. decembra o. g.) o nestanku
akata o Kremanskom Proroåanstvu nije taåan, jer ta akta nisu ni-
kada bila primljena u depo Dræavne Arhive. Ako su postojala, njih
je verovatno nestalo u kom drugom nadleštvu. [10]
Poslednja reåenica servirana je tako da navodi na zakljuåak da pred-

stavlja deo autentiåne izjave Uprave Dræavne arhive, mada je nju zapravo
dodala redakcija lista (ili sam dr Kazimiroviñ). Cilj ove vešto sroåene sugesti-
je jeste da se ublaæi neugodna situacija stvorena ovim demantijem. Veñ slede-
ñeg dana, uredništvo Vremena je iz pera dr Kazimiroviña objavilo ispravku:
Postojanje poverljivih policijskih akata o kremanskom proro-

åanstvu (povodom ubistva Knjaza Mihaila) ne da se poreñi. Ta su
akta bila u fascikuli Ministarstva Unutrašnjih Dela za 1868. go-
dinu. Ja sam mislio, da su i ona (kao i sva stara akta) bila preda-
na Dræavnoj Arhivi na åuvanje. Ja sam ih tamo odista i traæio ali
ih nisam našao. Uprava Dræavne Arhive saopštava, da “ta akta
nisu nikada bila primljena u depo Dræavne Arhive”. Onda su,
moæda, nestala iz Arhive Ministarstva Unutrašnjih Dela. [10]
Dr Kazimiroviñ, dakle, priznaje da akta nije našao, ali kategoriåno (“ne
da se poreñi”) tvrdi da ona ipak postoje. Doduše, odrekao se tvrdnje, stare sa-
mo tri dana, da postoje tamo gde ih nije našao, ali ne odustaje od toga (mada
za to nema nikakvog dokaza) da postoje negde drugde. Treba reñi da nijedan
od autora koji tvrde da ova akta postoje, nikada nije posvedoåio da ih je svo-
jim oåima video.
Samo åetiri dana posle incidenta sa demantijem Uprave Dræavne arhive
(16. decembra 1928), dr Kazimiroviñ u Vremenu otkriva kljuåni podatak o
tome ko je bio famozni prorok sa pijace:
I Pera Todoroviñ i g. Åeda Mijatoviñ vele da je to govorio Ma-

tija iz Kremana. Nije Matija nego Mitar Tarabiñ. [10]
Bio je to, dakle, Mitar. Hoñe li dr Kazimiroviñ ostati pri ovome? Ne baš,
jer 1939. godine, u knjizi “Tajanstvene pojave u našem narodu - Kremansko
proroåanstvo”, o istom dogaœaju na pijaci napisao je:
Ali ove reåi na pijaci nije izgovorio Mitar Tarabiñ, koji toga da-
na nije ni bio u Uæicu, niti ikada saslušavan, veñ neki Matija, ko-
ji je imao telepatsku viziju i o kome su u svoje vreme pisali Åeda
Mijatoviñ i Pera Todoroviñ. [23]
Ovde je kredibilitet autora opasno ugroæen. Na stranu to što je dr Kazi-

miroviñ olako promenio mišljenje, jer to je kod istoriåara dopušteno, mada
nauåne konvencije zahtevaju da se u tom sluåaju navedu razlozi - ako ne baš
zablude koje su dovele do greške, onda bar novi nalazi koji su doveli do
promene stava. Još je veña nevolja u tome što nijedno tumaåenje nije dovolj-
no uverljivo da bi moglo da opstane bez ozbiljnih dokaza. Ne samo o uæiå-
kom incidentu, nego o još jednom proricanju smrti kneza Mihaila, koje je dr
Kazimiroviñ pripisao Mitru, verovatno u zamenu za to što mu je autorstvo za
proroåanstvo na pijaci oduzeo i dodelio Matiji. Evo šta je, po dr Kazimiro-
viñu, rekao Mitar proti Zahariñu nepunih mesec dana pre opisanog atentata:
Vidiš, kume, knjaæev æivot je tanji od te tvoje brade! Æivot

knjaæev je o koncu. [23]
48
U åemu je problem sa ovim proroåanstvom? U njegovom uvodu dr Kazimi-
roviñ izriåito tvrdi da ga je Mitar prorekao na osnovu Miloševog noñnog
“javljanja”. To mu je, dakle, dojavio pokojni stric sa onoga sveta... ali uz malo
raåunanja moæemo da se uverimo da ni to nije moguñe, åak i ako dopustimo
moguñnost da su teoretski izvodljivi ovakvi kontakti izmeðu æivih i umrlih.
Jer, atentat o kome je Mitru “kazato” dogodio se samo 14 godina posle
Miloševe smrti, a u istoj knjizi iznet je podatak (koji su i kasniji analitiåari
sloæno ponavljali) da je Miloš po prvi put poåeo da se “javlja” sinovcu Mitru
tek 30 godina pošto je umro!
Analitiåari nisu pokazali neslaganje samo po pitanju imena vidovnjaka,
mišljenja su meðu njima podeljena i oko toga kog dana je odræana “predsta-
va” na uæiåkoj pijaci. Pera Todoroviñ i Åeda Mijatoviñ tvrdili su da se ona odi-
grala dan uoåi atentata, a dr Kazimiroviñ i tandem Goluboviñ-Malenkoviñ
navode da je prorok “video” ubistvo u trenutku kad se ono dogodilo.
Da li je Mateja bio “treñi åovek”?

Zašto ništa ne znamo o zagonetnom proroku Mateji iz Kremana - narav-
no, ako je on uopšte postojao? Sudeñi po pripovedanju Åedomilja Mijatoviña
iz 1902. godine [2c], Mateja je za sobom imao niz uspešnih proroåanstava,
koja su bila ili “u dlaku” ista kao Miloševa i Mitrova, ili su im kasnije iz nepo-
znatih razloga pripisana. A posebno zanimljivo bilo bi znati da li je i Mateja
bio jedan od Tarabiña. Ako jeste, kakav rod je bio Milošu i Mitru, a ako nije,
kako se prezivao? Zar je moguñe da su analitiåari doznali sve detalje sa nje-
govog saslušanja u policiji, åak i listu proroåanstava za buduñnost, a da nisu
proåitali podatak koji na zapisniku svakako postoji - njegovo prezime?
Odgovore na ova pitanja dr Kazimiroviñ nikada nije pruæio. U istoj ne-
volji našli su se i autori Dragoljub Goluboviñ i Dejan Malenkoviñ, koji su
1982. godine objavili knjigu Kremansko proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka.
Trebalo je nekako spojiti krajeve iskidanog dokaznog postupka, ali su Golu-
boviñ i Malenkoviñ pronašli jednostavan i elegantan izlaz iz neugodne situ-
acije. Pravo je åudo da se niko ranije nije toga setio. Trebalo je samo staviti
znak jednakosti na pravo mesto, i jednaåina je rešena: Mateja je Mitar! Pro-
sto da prostije ne moæe biti. U cilju lakšeg prihvatanja ove jednaåine, iz priåe
su izbaåene neke nelogiånosti koje je kvare. Recimo, tvrdnja Pere Todoroviña
da je Mateja “bio poznat kao åovek koji je malo šenuo pameñu” [5c], jer to za
Mitra niko nikada nije tvrdio.
Znak jednakosti izmeðu Mateje i Mitra biñe još uverljiviji kada u Golu-
boviñevoj i Malenkoviñevoj knjizi proåitamo citat iz Ogledala, u kome se kaæe
da je “polovinom prošlog veka æiveo neki Mateja Tarabiñ” [25]. Ali, to je oåigle-
dni falsifikat, jer ako pogledamo citirani tekst u “Ogledalu”, videñemo da iza
imena Mateja ne stoji nikakvo prezime [5c]. U istoj knjizi, u fusnoti je nave-
dena åak i moguñnost da je ime Mateja nastalo zbog greške u ”Ogledalu”
[25], što unosi nepotrebnu zbrku i ostavlja åitaoca u nedoumici zašto autori
sami sebe demantuju. Ne samo zbog toga što se Mateja iz Kremana (ponovo
bez prezimena) pominje u Malim Novinama [2c] celu godinu dana pre citira-
nog teksta u Ogledalu (što govori da svakako nije reå o grešci), nego i zato što
su Goluboviñ i Malenkoviñ u svojoj knjizi izneli podatak da je Mitar “...voleo
za sebe da kaæe da je obiåan “boæji rab Matija”, jer je ovo ime dobio na sam dan
svog roœenja, kada su se još nekrštena deca polivala svetom vodicom” [25].
U istoj knjizi nalazimo i podatak da se naš knjiæevnik Mladen St. Ðuri-
åiñ takoðe bavio prouåavanjem kremanskog proroåanstva i da on u jednom
svom delu (ne kaæe se kom) tvrdi da je Mitar voleo sebe da zove Mateja. Bez
obzira na sve, podatak da je Mateja zapravo Mitar, prvi put se pojavljuje
mnogo decenija posle Mitrove smrti. Da li je moguñe da su svi ovi autori
nekim åudom doznali njegovo kršteno ime, a da je za dr Kazimiroviña i za
sve druge ljude, pa åak i za Mitrovog kuma protu Zaharija, to ime bilo tajna?
Ili je to bila samo dobra ideja koja ñe priåu izvuñi iz ñorsokaka u kome se mit
o vidovnjaku sa pijace našao posle mnoštva neveštih intervencija.
Vredan doprinos razrešenju ove dileme dao je åovek koji je danas naj-
kvalifikovaniji da pruæi poslednju reå. To je Mitrov unuk Jovo Tarabiñ, roðen
1922. godine, inaåe najbliæi æivi roðak kremanskih proroka. Kad smo ga
tokom razgovora, voðenog u maju 2001. godine, upitali da li se njegov
åuveni deda ikada odazivao na ime Mateja, odgovorio je:
“On je oduvek bio Mitar i nikada ga niko nije zvao Mateja”.
50
5
PRVI SVETSKI RAT
Od 1904. pa sve do 1915. godine, u domañoj štampi nije se govorilo o

kremanskom proroåanstvu. Tako se pre poåetka Prvog svetskog rata u novin-
skim tekstovima o Tarabiñima ne pominje nikakav rat koji bi liåio na svetski,
pa je i ovde kremansko proroåanstvo izgubilo trku sa dogaðajima.
U aprilu 1915. godine dr Radovan Kazimiroviñ je, po vlastitom pripo-
vedanju [10], sa svojom vojnom jedinicom boravio u blizini Kremana. Tom
prilikom posetio je protu Zaharija Zahariña, venåanog kuma (tada veñ po-
kojnih) Miloša i Mitra Tarabiña. Na osnovu razgovora sa protom Zaharijem,
dr Kazimiroviñ je napisao opširnu seriju tekstova koji su, od 11. septembra do
9. oktobra 1915 godine, objavljeni u Niškom glasniku pod naslovom “Kreman-
sko proroåanstvo”. Po reåima autora, “utisak je bio veliki i naša åitalaåka pub-
lika je te brojeve prosto razgrabila” [23]. Ovi tekstovi danas bi mogli da pruæe
dragocene podatke za procenu stvarnih proroåkih moñi Tarabiña, ali oni,
naæalost, nisu saåuvani ni u jednom arhivu. Verovatno je da su uništeni pri-
likom šestoaprilskog bombardovanja Beograda ili kasnije tokom Drugog
svetskog rata.
Sreñom, u štampi iz tog doba postoji dovoljno tragova na osnovu kojih
moæemo da zakljuåimo koliko je dr Kazimiroviñ pisao o proteklim, a koliko
o buduñim dogaðajima, pa åak i da rekonstruišemo upravo ona proroåanstva
koja su nama zanimljiva. Samo tri dana posle poåetka ove serije tekstova, 14.
septembra 1915. godine, u niškoj Buduñnosti anonimni autor je pod naslo-
vom “Na brzu ruku” objavio satiriåni tekst [8c] koji predstavlja prvu javnu
kritiku kremanskog proroåanstva. U ovoj parodiånoj kritici autor nije iskazao
neverovanje u autentiånost navedenih proroåkih vizija, veñ ironiju prema
51
hrišñanskoj crkvi i veri. Dr Kazimiroviñ je dosta kasnije [23] izneo podatak da
je autor, koji je potpisao ovaj tekst kao “åovek koji se smeje”, bio Dušan
Popoviñ, voða i ideolog socijaldemokratskog pokreta u Srbiji pre Prvog svet-
skog rata.
Uostalom, sve je to lepo; nego, ovaj, hm, sa hrišñansko-crkvene

taåke gledišta, kako mu izgleda ceo ovaj proroåki zanat? Zar mu
to ne miriše na jeres? I dok danas ovaj naš doktor teologije ovako
reklamira kremanskoga proroka, zar njegova milosrdna sabraña
nisu u Srednjem Veku slali za te stvari druge, kao vešce i veštice,
na lomaåu, ili na toåak, ili na panj, ili uopšte na tako neki skru-
šen hrišñanski instrumenat?...
Proricati, to znaåi petljati se u Boæije Stvari: biti u neku ruku
konkurent Proviœenju. A meœutim zna se da je Proviœenje isklju-
åivi vasionski monopol. [8c]
Jedan podatak iz ovog ålanka posebno je zanimljiv. Pošto ni u jednoj do-

kumentaciji nije saåuvano ništa od cele serije Kazimiroviñevih tekstova iz
1915. godine, moramo da se posluæimo delom u kome “åovek koji se smeje”
navodi jedinih pet proroåanstava, koji su se u trenutku objavljivanja odnosili
na buduñe dogaðaje. Evo citata:
Ni u åemu se nije prevario. Sve su se stvari dogodile onako ka-

ko je on za æivota predskazao. Do sada se nisu ispunile samo ove
stvari:
1) propast Turske
2) propast Austrije
3) buduñnost Carigrada
4) proglas srpske carevine
5) Kruševac - carska prestonica
Tako nas uverava g. Kazimiroviñ. I treba samo još da se ispune
tih pet sitnica, pa da onda i ja poverujem i njemu i kremanskom
proroku. [8c]
Ako je taåno da su se sva ostala “proroåanstva” odnosila samo na ono

što se do tada veñ dogodilo, onda meðu njima i nema pravih proroåkih vizi-
52
ja. Moæda bi tih pet navedenih proroåanstava bilo od znaåaja kada bi se po-
kazalo da su se kasnije ispunila, ali su proroci i ovde bili loše sreñe, pa od
svega ostaje samo utisak da u izgubljenim Kazimiroviñevim tekstovima
nema baš niåega vrednog paænje. Verovatno je i Prvi svetski rat “najavljen” u
ovom serijalu, ali ni ta najava ne bi bila od znaåaja jer je on tada veñ celu go-
dinu buktao u Evropi. Ovaj nepotpisani kritiåar, ipak, nije saåekao kraj serije
tekstova da bi je kritikovao, pa je sada teško reñi da li je posle ove kritike u
Kazimiroviñevim tekstovima bilo neåega što bi bilo zanimljivo za analizu.
Ipak, iz konteksta kritiåkog teksta “åoveka koji se smeje” jasno je da su sva
proroåanstva veñ u poåetku serije bila nabrojana i da je dr Kazimiroviñ tvrdio
da se åeka samo još na ispunjenje pet navedenih proroåanstava. Drugih pro-
roåanstava koja bi se odnosila na buduñnost tada, dakle, nije ni bilo.
Godine 1928, Kazimiroviñ ponovo objavljuje seriju tekstova (ovoga puta
u Vremenu) [10], u kojoj, sreñom, ponavlja svih pet navedenih proroåanstava.
U potpuno istoj formi ponovio ih je i 1940. godine u svojoj knjizi [23], pa
moæemo da pretpostavimo da su se ova proroåanstva u istom obliku pojavi-
la i u niškoj Buduñnosti 1915. godine:
1. Propast Turske carevine. “Rat ñe mnoge pokositi. Kad sve to

bude ondakar ñe i turske carevine nestati. Nje ñe sasvim nestati iz
Evrope!”
2. Propast Austrije. Nestañe, kume, i austrijske carevine. I njoj
ñe doñi kraj. Tada ñe narodi iz te carevine æivljeti slobodno.”
Proricanje kraja turske i austrijske carevine moæe se proglasiti za delimi-

åno ispunjeno, jer su ove dve dræave izgubile moñ koju su nekada imale i po-
litiåki su svedene na poloæaj sila treñeg reda. Ipak, detaljnija proroåanstva o
sudbini Austrije ne postoje, a proricanje sudbine Carigrada (koji ñe, navodno,
zauzeti Rusija, pa ñe njime i “druge dræave vladati”), potpuni je promašaj.
3. Sudbina Carigrada. “Kad Turska bude sasvim išñerana iz

Evrope, ondakar ñe Carigrad uzeti Rusija. Ona ñe biti najsilnija
dræava na svetu. Ali ga jopet ni ona neñe u svojim rukama imati,
veñ ñe tu i druge dræave vladati, dogovorno kao na saboru. Cari-
grad ñe biti “svaåiji i niåiji!”
Po ovom proroåanstvu izgleda, da ñe Carigrad biti slobodna,
internacionalna varoš pod administracijom Rusa.
Prvi svetski rat 53

Ovo neispunjeno proroåanstvo ne treba pripisati samo Tarabiñima jer
ono je mnogo starije od njih. Još se u knjigama starostavnim navodi isto pred-
skazanje. Oåigledno da je ova stara rana na srcu svakog pravoslavca leåena
tako što je proricano da ñe jednoga dana sa åuvene Aja Sofije biti skinut polu-
mesec i vrañen krst. Dolazak cara Mihaila u Carigrad, koji se u našim knjiga-
ma starostavnim åesto najavljuje, verovatno je posluæio kao osnova nekim
proroåanstvima koja su kasnije pripisana Mitru Tarabiñu (“Ondakar ñe za Mi-
jajlom poñi svi narodi i zemlja ñe postati prava rajska bašåa” [25]). Åak se i u
Starom zavetu, u 12. glavi Knjige proroka Danila, pripoveda kako ñe “Miha-
ilo veliki knez (...) izbaviti tvoj narod”.
4. Proglas srpske carevine. “Naša ñe vojska, kume, dugo u Više-

gradu zastati. Višegrad ñe dugo biti ni u našim ni u neprijateljskim
rukama. Ali, kad jednom velike sile nadjaåaju, kad neprijatelju
pukne po glavi, ondakar ñe naša vojska lako preñi i uzeti cijelu
Bosnu i Hercegovinu... Tada ñe se naša Srbija mnogo proširiti.
Povratiñemo jopet granice, koje smo nekada pod carevima imali,
Bosna i Hercegovina biñe naše. Gde je srpska kuña biñe srpsko.
Kad sve to bude i svrši se, neñe dugo potrajati i Srbija ñe biti
carevina.”
Kao što je anonimni autor napisao 1916. godine u Velikoj Srbiji [9c], prvi
deo ovog proroåanstva ostvario se mnogo pre njegovog objavljivanja, tokom
prvog austrijskog upada preko Drine, ali je isto to proroåanstvo kasnije pre-
meštano u razne periode, veñ prema potrebi. Istini za volju, ono bi moglo da
se dovede u vezu i sa ranijim zbivanjima, åak i pre perioda u kome je Miloš
Tarabiñ æiveo. Da li je opet reå o “staroj rani”? Znajuñi etniåki sastav stanov-
ništva u tom regionu, ne treba biti prorok da bi se pretpostavilo da ñe se ovo
proroåanstvo i u buduñnosti manje ili više ispunjavati.
Osim toga, kad znamo da je familija Zahariñ (iz koje potiåe i prota Zaha-
rije) pred turskim zulumom pobegla iz Bosne i Hercegovine i tako napustila
svoje ognjište, lako je izvesti zakljuåak da je autor ovog “proroåanstva” upra-
vo sam prota [31].
5. Buduña prestonica. “Pošto Srbija postane carevina, ondakar

neñe dugo proñi pa ñe i prestolnica prijeñi iz Beograda u Kruševac.
Kruševac ñe, kume, biti carska prestolnica!”
54
Ovde je problem isti kao i sa svakim drugim proroåanstvom za koje nije
data vremenska odrednica: nemoguñe je oboriti ga jer niko ne moæe da doka-
æe da se neñe u buduñnosti ostvariti. Mada je Car Lazar, poslednji srpski car,
pred kosovski boj stolovao u Kruševcu [31] nikada više se nije ponovila mo-
guñnost da ovaj grad bude prestonica. Dr Kazimiroviñ u svojoj knjizi iz 1939.
godine [23] šansu za ostvarenje ovog proroåanstva pripisao je tome što ñe
Kruševac biti geografski centar buduñe “integralne Jugoslavije” kad “jednog
lepog dana pristupi Jugoslaviji i Bugarska”. Treba li da iznesemo procenu
koliki su stvarni izgledi da se to ostvari, naroåito sada kad bi malo koja poli-
tiåka kombinatorika mogla da dovede Kruševac u geografski centar zemlje u
kojoj æivimo?
O srpskoj propasti
Tokom 1915. godine zapoåeo je strašan progon srpske vojske. Sledeñe
godine u Solunu pokrenut je list za vojnike u izbeglištvu, pod nazivom Veli-
ka Srbija. Veñ u 13. broju, od 22. aprila 1916. godine, objavljena je najava koja
je pobudila interesovanje åitalaca:
Uspeli smo da dobavimo original “Kremanskog proroåanstva”,

koji ñemo publikovati u celini u sutrašnjem broju našeg lista.
Redakcija je odræala reå, mada je izraz “original” svakako bio preambi-

ciozan za tekst koji je objavljen u sledeñem broju, tim pre što je teško reñi šta
bismo kod kremanskog proroåanstva mogli da smatramo originalom. Ipak, u
nedostatku izgubljene Kazimiroviñeve serije tekstova iz 1915. godine, ovo je
najznaåajniji dokument koji svedoåi o tome kako je tokom Prvog svetskog
rata graœen mit danas poznat kao “kremansko proroåanstvo”. Tim pre što je
Prvi svetski rat 55

dr Kazimiroviñ 1928. godine u Vremenu objavio seriju ålanaka u kojima je -
tvrdio da se sve što je ovde napisano zapravo bazira na njegovim tekstovima
iz 1915, pa je diskretno ispoljio i uvreœenost što anonimni autor nije naveo
izvor iz kojeg je preuzeo podatke [10].
Mada je autor ovog teksta nedvosmisleno izrazio æelju da ostane ano-
niman (tekst je potpisan sa “Jedan koji veruje”), dr Kazimiroviñ je 1939. go-
dine u svojoj knjizi [23] ipak otkrio njegov identitet: bio je to dræavni savet-
nik Ilija Ðukanoviñ.
Nema sumnje da je svrha ovog objavljenog teksta bila da se podigne po-
ljuljani moral vojske. Zemlja porobljena, vojnici posramljeni i prognani iz
domovine, pa ih je trebalo koliko-toliko utešiti u beznaœu u kome su se našli.
Moæe se pretpostaviti da je proroåanstvo dobro posluæilo ovom cilju. U
njemu, kao što je redovno sluåaj u medijskom predstavljanju proroka, najpre
se nabrajaju savršeno ispunjena proricanja ranijih dogaœaja, a onda se obeña-
va dobar rasplet situacije, pobeda srpske vojske i poniæenje neprijatelja:
Kad niko u tome kraju nije ni oåekivao, Miloš (Tarabiñ) je go-

vorio da ñe iz zemlje otiñi Knjaz Aleksandar i da ñe se vratiti
Knjaz Miloš. Kad mu je jedan tvrdio da je svojim oåima åitao, da
je Knjaz Miloš umro i da je u Vlaškoj sahranjen, onda je Miloš
(Tarabiñ) ljutito rekao da ñe Knjaz Miloš ustati i dve godine vla-
dati u Srbiji, pa okrenuo leœa i otišao. (...)
Posle prvih ratova Srbija ñe biti uveñana i “ispraviñe se grani-
ca”. Posle toga neñe se ni “ogodiniti” t. j. neñe se sastaviti ni go-
dina dana, pa ñe nastati “pravi” rat. Ovo ñe biti “svetski” rat, u
kome ñe se silna krv proliti. Kad bi sva ova krv jednom rekom pro-
tekla, “valjala bi kamen od tri oke”. Tim ratom otpoåinju tzv. kre-
manske godine. (...)
Posle toga nastaju najstrašniji i najoåajniji dani iz vremena
kremanskih godina.
Sa “severa” ñe udariti “jedna sila” koja ñe brzo “kao oblak” svu
Srbiju pregaziti i porobiti. Zemlja ñe biti porobljena i pusta, nema
ljudi, nema stoke. Ono nešto sveta što je u Srbiji zaostalo, u crno
je zavijeno. Biñe glad i od gladi ñe se umirati, bolesti i vešala. Æivi
ñe proklinjati i åas kada su se rodili. Æivi ñe zavideti mrtvima, ko-
ji su ranije poumirali. Dolaziñe se na grobove i govoriñe se: “Bla-
go vama koji ste ranije umrli, te ovo niste doåekali!” [9c]
56
Ne znamo ko je pra-
vi autor proroåanstva o
krvi koja bi, “kad bi re-
kom potekla, valjala ka-
men od tri oke” (Mitar,
prota Zaharije, dr Kazi-
miroviñ ili Ilija Ðukano-
viñ), ali znamo da se on
samo posluæio legendom
o proroåanstvu starca
Stanja Šñekiña, koji je
æiveo još u 17. veku. Su-
deñi po predanju, on je
Prenos srpskih ranjenika preko Morave (V. Beåiñ, 1915) rekao da ñe u boju sa
Turcima “tu biti toliko
krvi da ñe moñi nositi kamen od sedam oka” [23]. Izgleda da se piscu ovde
uåinilo da je kamen od sedam oka preteæak teret da bi ga nosio potok krvi
(jedna oka = 1,25 ili 1,28 kg), pa ga je ipak smanjio na tri oke. Ova umerenost
ne bi se mogla pripisati i autoru teksta o hercegovaåkom proroåanstvu (“Srp-
ske novine”, štampane na Krfu 23. aprila 1916), jer je on ovde naveo podatak
da ñe, verovali ili ne, “krvavi potoci orgati kamenje od sedam metara”! [26]
Svejedno, rat je najavljen celu godinu posle njegovog poåetka, i to sa
detaljima od kojih nijedan nije objavljen pre dogaœaja. Pojedinosti ñe se doda-
vati naknadno, onako kako ih sam tok ratnih zbivanja bude diktirao. Tako ñe
pred kraj geneze mita o prorocima, u knjizi Kremansko proroåanstvo - šta je
bilo, šta nas åeka (1982), autori Goluboviñ i Malenkoviñ navesti još sijaset naja-
va “velikog rata”. Danas bi ova proroåanstva predstavljala presudan dokaz,
samo da se nisu pojavila cele 64 godine posle završetka rata na koji se
odnose. Naravno, isti autori nisu nam uskratili ni detaljne proroåke najave
koje se odnose na “Drugi velikaåki rat”, ali o tome kasnije.
Vrañamo se na tekst anonimnog autora iz 1916. Svi opisani dogaðaji veñ
tada su pripadali prošlosti, pa nema sumnje da im je jedina svrha bila da
podræe poverenje åitalaca u kremanske proroke. Pošto je to uåinjeno, sada
moæe da se najavi povoljan preokret koji ñe ubrzo uslediti:
Ovom prilikom kod nas neñe više biti onako velike pogibije,
kao što je to ranije bilo. Ona ñe strana sila iz Srbije otiñi brzo
“kao oblak” i bræe nego što je došla, tako da ñe ih “æene preslica-
ma proterati.” [9c]
Prvi svetski rat 57

To se, istina, i dogodilo, mada ne baš tako brzo kako je proreåeno. Treba
reñi da je objavljivanje optimistiåkih proroåanstava meœu vojnicima ne samo
logiåno, nego i jedino moguñe; to je, uostalom, jedan od vaænih zadataka
svake ratne štampe. Širenje defetizma nikako ne bi dobro došlo u listu kao
što je Velika Srbija (što se pregledom arhive lista iz tih godina lako moæe
proveriti), pa ovaj deo proroåanstva treba okarakterisati kao moralnu potpo-
ru vojnicima.
Ipak, u ushiñenju proreåenom pobedom, ovaj autor nije zaboravio ni na
nedañe koje ñe posle rata nastati:
Srbija ñe biti pusta; “æene ña na panj uzjahivati misleñi da je

muško”; velika nemaština tako da i onaj što ima neñe mu biti vaj-
de što ima; biñe otimanja i razbojništva: “ubijañe se za æuto
dugme.” [9c]
Ovo proroåanstvo u svojoj knjizi ponoviñe kasnije Goluboviñ i Malen-

koviñ, doduše u nešto pristojnijoj verziji (“æene ñe od panjeva misliti da su lju-
di, te ñe ih jadne grliti i ljubiti”) [25], ali vremenski oni ñe ga smestiti u daleku
buduñnost, u period posle hipotetiånog Treñeg svetskog rata. Meðutim, i ovo
“proroåanstvo” je plagijat, jer se ono iz veka u vek pripisivalo mnogim rani-
jim prorocima - Stanju Šñekiñu (17. vek), kao i Leši Dijakoviñu i Mileti
Æivadinoviñu (19. vek) [23]. Razlika je samo u tome što su oni isto proroåan-
stvo stavljali u kontekst ratova protiv Turske.
Gledano iz pozicije današnjih dana, utisak uspešnosti proroåanstava
navedenih u Velikoj Srbiji kvare i detalji koji treba da upotpune uverljivost
najave sreñnog raspleta za srpsku vojsku. Tvrdi se, i to na pragu Oktobarske
revolucije i Staljinove vladavine, da je proreåeno da ñe Rusija biti “najsilnija
dræava” (uzgred, Velika Srbija, nekoliko dana pre ovoga, na naslovnoj strani
objavila je tekst sa krupnim naslovom “Doœite, braño Rusi, doœite što pre”).
Ovo je tada bilo logiåno oåekivanje zbog ogromne nade koje je Srbija polaga-
la u rusku vojsku.
Rusija pobeœuje i postaje veña i silnija nego što je ikad bila.

Rusija ñe biti najsilnija dræava. (...)
Posle ovih ratova neñe biti više ratova, nego ñe sporove izmeœu
dræava rešavati “izabrani sud”.
58
Kao što je ranije reåeno, Srbija ñe se osloboditi. Pojaviñe se car
na “Istoku” i pozvañe nas da uzmemo što je naše. Srbija ñe biti ve-
ña nego što je ikad bila. “Gde je srpska kuña, biñe srpsko”. Kara-
œorœeviñ poneñe carsku krunu u Kruševcu. Kad se sve ovo utiša i
uredi nastaju sreñni dani: zemlja ñe raœati kao nikada dotle, otvo-
riñe se mnogi rudnici i na njima dræava i narod imati velike zara-
de. Nastañe blagi i sreñni dani, kao što to niko nije zapamtio, ta-
ko da ñe æivi dolaziti na grobove mrtvih i govoriñe: “Ustanite
mrtvi da se nauæivamo!” (...)
Po nekim prilikama i dogaœajima, kako je to Kremanac vezi-
vao, izgleda da smo na izmaku tih nesreñnih dana. Bog je dobar!
(...)
Da bi po kremanskom proroåanstvu æene mogle “preslicama”
oterati neprijatelja, potrebno je da vojska najpre pobedi i satre to-
ga neprijatelja, kao što smo to jednom veñ uåinili na Rudniku i
Kosmaju. [9c]
U istoj funkciji podizanja morala vojske stoji i proroåanstvo da “neñe bi-

ti više ratova, nego ñe sporove izmeœu dræava rešavati izabrani sud”, kao i da ñe
“Karaœorœeviñ poneti carsku krunu u Kruševcu” [9c]. Dr Kazimiroviñ nije po-
minjao Karaœorœeviña, nego je proroåanstvo preuredio u “Kruševac ñe posta-
ti prestonica Srbije” [10] [23], ali ga ni ta intervencija nije uåinila uspešnijim.
Ovde je jednom reåenicom iskazano zanimljivo proroåanstvo koje vredi
pomenuti, jer je ono jedno od retkih koje nije retrodatirano, a ipak se u izves-
noj meri ispunilo:
Ne znamo da li je Miloš govorio ili je to Mitar kasnije dodao,

kako ñe u ove "kremanske godine" rðavo proñi jedna narodna
skupština, koja se ima o Mitrovudne sastati. [9c]
Ovo proroåanstvo kasnije je pomenuo i dr Kazimiroviñ i tandem Golu-

boviñ-Malenkoviñ, povezujuñi ga sa atentatom u Narodnoj skupštini, u kome
su ubijeni poslanici Pavle Radiñ i Basariåek, a ranjeni Stjepan Radiñ, Pernar,
Granða i Jelašiñ. U knjizi Tajne proroka [27], autor Pavle Matiñ izneo je tvrd-
nju “istorijska je åinjenica da su... na Mitrovdan, u Narodnoj skupštini ubijeni
poslanici...”, pa je i ovo proroåanstvo olako proglašeno za ispunjeno. Ali taj
Prvi svetski rat 59

podatak je netaåan - aten-
tat se zbio nekoliko mese-
ci kasnije, 21. juna 1928.
godine, a prvi saziv odr-
æan je skoro dve nedelje
pre Mitrovdana; jedino
što bi atentat moglo da
dovede u vezu sa ovim
verskim praznikom jeste
da je konstitutivna sedni-
ca skupštine odræana na
Mitrovdan, 8. novembra
1927. godine. Ova labava
veza izmeðu proroåan-
stva i dogaðaja ugroæena Srpski vojnici u zbegu 1915. godine
je još i time što je najav-
ljeno da ñe se to dogoditi tokom “kremanskih godina”. Ova stilska figura se,
kako Ilija Ðukanoviñ objašnjava na poåetku teksta u “Velikoj Srbiji”, odnosi
na godine “kada ñe srpski narod pred svoje ujedinjenje prepatiti strašne muke”.
Dogodilo se, ipak, mnogo godina posle srpskih muka i ujedinjenja, sedam
meseci posle Mitrovdana, a nije ni najavljeno šta ñe se to “rðavo” dogoditi.
Ipak, åinjenica da je skupština konstituisana na Mitrovdan bila je dovoljan
povod da se proroåanstvo proglasi za uspešno.
Åudno je to što nijedan od pomenutih autora nije naveo da o ovom
proroåanstvu postoji autentiåan pisani trag koji datira pre njegovog (bar
delimiånog) ispunjenja, što bi itekako podræalo poverenje åitalaca u kreman-
sko proroåanstvo.
U fusnoti na kraju teksta u Velikoj Srbiji stoji da je “u poslednje vreme
pok. Pera Todoroviñ pisao o ovome proroåanstvu, ali su dobri poznavaoci tvrdi-
li da tu ima dosta netaånosti, koje su došle usled prepriåavanja”. Naravno da
Pera Todoroviñ nije mogao da piše o tome “u poslednje vreme”, jer je umro ce-
lih 9 godina pre objavljivanja ovog teksta. Ali to nije vaæno - mnogo je zanim-
ljivija primedba ovog autora da navodi Pere Todoroviña (na koje se, uzgred,
i sam oslanjao) nisu taåni.
Kada ñe se završiti rat?

Dvanaest godina kasnije, ponovilo se medijsko prepucavanje izmeðu
(tada još uvek anonimnog) Ilije Ðukanoviña i dr Kazimiroviña. Kada je dr
Kazimiroviñ u Vremenu poåeo da objavljuje novu seriju tekstova o kreman-
60
skom proroåanstvu (od 4. do 26. decembra 1928), Œukanoviñ je åetiri dana po
završetku te serije za isti list napisao svoj tekst pod nazivom “Još nešto o kre-
manskom proroåanstvu - pismo jednog nepoznatog åoveka Vremenu” [11c]. U
ovom tekstu skoro da nema niåega novog, jer se uglavnom sastoji od pona-
vljanja onoga što je dr Kazimiroviñ samo nekoliko dana ranije napisao. Jedi-
ni zanimljiv detalj je “izvinjenje” što nije pravovremeno najavljeno koliko du-
go ñe trajati izgnanstvo srpske vojske. Objašnjenje je da o tome tada nije sme-
lo da se piše:
Naroåito sam obratio paænju, kako ñe se izraziti i objaviti pro-

roåanstvo o našoj velikoj narodnoj nesreñi t.j. koliko ñe trajati i
kako ñe se završiti. Nije se smelo pomenuti, da ñemo troje Trojice-
Duhove (praznik) provesti pod stranom silom. [11c]
Ovaj argument je uobiåajen meœu prorocima svih vremena, jer ga kori-

ste svaki put kad treba objasniti zašto nešto nije na vreme najavljeno, ili za-
što najave buduñih dogaðaja nisu bile jasne i nedvosmislene: Nije se smelo.
Naravno da bi i ovo objašnjenje trebalo uvaæiti, ali samo kao neobavezno
izvinjenje, a ne i kao indiciju koja govori u prilog tome da je proroåanstvo
postojalo. Trebalo bi, osim toga, postaviti pitanje zašto je ovaj autor veñ u
prvoj godini progona objavio (tada netaåan) podatak o skorom kraju srpskih
muka (“Ovo nesreñno doba neñe dugo trajati”) [9c], a nije ga objavio u treñoj
godini, pred kraj progona i uoåi trijumfa srpske vojske, mada je sasvim sigur-
no da mu tada niko ne bi zamerio za osnovani optimizam.
Evo još jednog pitanja koje zahteva analizu. Da li je dr Kazimiroviñ u
izgubljenoj seriji tekstova iz 1915. naveo proroåanstva o duæini progonstva
srpske vojske (3 godine) i godini kraja rata (koja se poklopila sa godinom
smrti prote Zaharija Zahariña)? Pošto je Dušan Popoviñ 1916. godne u niškoj
Buduñnosti priloæio Kazimiroviñev navod da samo pet navedenih proroåan-
stava nije ispunjeno, nameñe se logiåan zakljuåak da su ova dva proroåanstva
ipak dopisana kasnije. Još jedan dokaz ovoj tvrdnji je Kazimiroviñev tekst iz
1928. godine, objavljen u Vremenu:
Mitar Tarabiñ je nasigurno poverio proti i proroåanstvo o

propasti Srbije, ali prota meni o tome, kao vojniku, iz pojamnih
razloga, nije priåao. [10]
Prvi svetski rat 61

Kako je dr Kazimiroviñ mogao da zna da je Mitar to poverio proti, ako
veñ i sam tvrdi da mu prota o tome “iz pojamnih razloga” nije priåao? Zbrka
postaje još veña kad znamo da je on samo nekoliko dana ranije (10. decembra
1928) u istom listu napisao “Tarabiñi su, naprimer, prorekli da ñe Srbija,
doduše, tri leta biti u mraku... [10]. Izlaz iz ove kontradikcije pojavio se tek
1939. godine, kada je dr Kazimiroviñ u priåu uveo i Dimitrija Kariña, zeta
prote Zahariña, koji mu je navodno posvedoåio da je Mitar rekao “Kad se tri
ljeta (“troje Trojice”) navrše, narod ñe bez puške uñi u otadæbinu” [23].
Naæalost, ovo svedoåenje dolazi sa zakašnjenjem od preko dve decenije, pa
tako ni njega ne moæemo da prihvatimo kao argument koji bi podræao stav
da je proroåanstvo zaista postojalo.
Tandem Goluboviñ - Malenkoviñ hrabro je zanemario sve dileme i previ-
deo kontradikcije, pa tako u njihovoj knjizi iz 1982. godine neoåekivano dobi-
jamo podatak da je ovo proroåanstvo preneo liåno prota Zaharije, koji je tako
i protiv svoje volje postao glavni akter:
Prema priåanju samog prote Zaharija i mnogih starijih Uæiåa-

na, Tarabiñ mu je rekao sledeñe:
- U onoj godini u kojoj ñe biti kraj ovog velikaåkog svjetskog
pomora, ti ñeš kume umrijeti. [25]
Svejedno je šta je od svega toga taåno - tvrdnju je (kako god ona glasila)
ipak trebalo nekako podræati, pa je u tu svrhu dobro došlo Mitrovo, bezbroj
puta upotrebljeno, “dæoker-proroåanstvo”:
I nastañe tako strašno i nesreñno vrijeme, da ñe æivi prolaziti

pored grobova predaka svojih, tu zastajati i suzni uzdisati:
“Otvorite se grobovi da i mi æivi u vas legnemo!” (...) A kad se
narod srpski dobro namuåi (...) onda ñe nastati tako miran i sreñan
æivot, da ñe ljudi, prolazeñi pored grobova predaka svojih uzviki-
vati radosno: “Ustanite mrtvi da æivimo!” [10] [23] [25]
U tekstu “Još nešto o kremanskom proroåanstvu - pismo jednog nepo-

znatog åoveka Vremenu” [11c], vidimo da postoji još jedno zanimljivo proro-
åanstvo koje navodi Ilija Ðukanoviñ, potpisan (u æelji da ostane anoniman)
kao “Jedan koji veruje”. U njemu se govori o “tami koja ñe tri dana i tri noñi
trajati” [9c]. Istina, “tri leta” nije isto što i “tri dana”, ali nije teško pret-
62
postaviti da je to dalo ideju dr Kazimiroviñu
da dane preradi u godine i tako prilagodi pro-
roåanstvo dogaœajima nastalim tokom pro-
gona srpske vojske. Sada, naravno, ne moæe-
mo da tvrdimo da je baš tako roðena ideja o
prorokovanju trogodišnjeg progona srpske
vojske, ali nigde nije pronaðen nijedan auten-
tiåan pisani trag koji bi potvrdio da su Tara-
biñi prorekli taj progon pre nego što je on
zapoåeo, kao ni da su prognozirali njegovo
trajanje pre nego što je završen.
Drugo proroåanstvo, u kome se kaæe da
ñe se rat završiti u godini kad umre prota Za-
harije Zahariñ, još je spornije. O ovom Mitro-
Prota Zaharije Zahariñ vom proroåanstvu Goluboviñ i Malenkoviñ
[25] govore kao o nespornom i autentiånom,
ali dr Kazimiroviñ ga pominje u razliåitim kontekstima za koje se nikako ne
bi moglo reñi da se meðusobno podræavaju.
Solunska Velika Srbija, u broju objavljenom 1918. godine na Veliki Petak,
donosi opširan nekrolog posveñen smrti prote Zahariña, iz pera dr Kazimiro-
viña. U njemu autor više puta citira pokojnog protu i završava nekrolog lite-
rarnim nadahnuñem:
Tada sam shvatio, da je tajanstvena talasasta kremanska oko-

lina, prepuna borjem, koje se na suncu zlati, puna åari i miline,
morala dati takve ljude kao što behu prota Zarija i njegovi
vidoviti parohijani, Miloš i Mitar Tarabiñ. Priåajuñi mi za njina
proroåanstva, pokojnik je rekao da ñe nastati “slavno vrijeme”,
kada ñe se narod ponova latiti svoga pluga i uæivati u slobodi.
Naæalost, njemu nije bilo suðeno da to i doåeka, ali je u grob
ipak sišao sa uverenjem, da ñe to vreme doñi. [23]
Mada je ovo bilo sasvim dobra prilika da se u Velikoj Srbiji pomene i

proroåanstvo koje govori da to “slavno vrijeme” valja oåekivati baš te godine,
dr Kazimiroviñ to ipak nije uåinio. Ovo je šteta, jer bi u tom sluåaju to bilo
jedno od retkih proroåanstava objavljenih pre svog ispunjenja... ako je, narav-
no, i tada postojalo. No, i ovde se istorija ponavlja - u Kazimiroviñevoj knjizi
[23] ovo proroåanstvo objavljeno je sa preko dve decenije zakašnjenja:
Prvi svetski rat 63

Åuvši za njegovu smrt, verovao (sam) u naše skoro osloboðenje,
jer su neki govorili, da ñe po reåima proroka baš te godine doñi
pobeda.
“Rat ñe se završiti one godine - govorili su uæiåani na frontu -
kad prota Zarija umre!” [23]
Autori Goluboviñ i Malenkoviñ idu i korak dalje - oni u cilju podræava-

nja ovog proroåanstva navode romansiranu i emotivno obojenu priåu beåkog
doktora Ira Gutmana. On je, navodno, pred smrt leåio protu Zaharija, pa je
kasnije svedoåio o tome kako prota nije hteo da uzima lekove da bi što pre
priveo svoj æivot kraju, znajuñi da ñe ta godina oznaåiti i kraj muka za srpski
narod. Autori ne navode odakle su preuzeli ovu priåu, pa tako ne moæemo
da proverimo njenu autentiånost, kao ni kada se ona prvi put pojavila. Åak
ne znamo ni da li se ona igde pominje pre 1982. godine, mada je dr Gutman,
sudeñi po istoj knjizi, izgubio æivot još tokom Drugog svetskog rata.
Jesu li Tarabiñi najavili rat?

Pre poåetka Prvog svetskog rata (1914. godine), nije bilo nikakvih pro-
roåkih najava o njemu. Pojavile su se tek godinu dana posle njegovog poået-
ka, kad je srpska golgota veñ zapoåela. Tada su svi hroniåari bili sloæni u tvrd-
nji da su kremanski proroci nedvosmisleno i precizno najavili Prvi svetski
rat, ali se niko nije usudio da navede koliko dugo ñe trajati.
Isto se odnosi i na progon srpske vojske, koji je poåeo 1915. godine. Jedi-
nu vremensku odrednicu dao je Ilija Ðukanoviñ 1916. godine u Velikoj Srbiji
i ona je glasila da “ovo nesreñno doba neñe dugo trajati” [9c], ali kasnije, kad je
“nesreñno doba” završeno, to proroåanstvo, kao neprecizno i neatraktivno,
prepušteno je zaboravu. Pa i samo nekoliko meseci pre srpskog trijumfa
(1918. godine), dr Kazimiroviñ je “zaboravio” da uz nekrolog proti Zahariñu
citira i navodno proroåanstvo po kome srpskim mukama dolazi skori kraj.
Tek zadugo posle završetka progona i rata, svi su se ponovo sloæili u tome da
su Tarabiñi nepogrešivo najavili da ñe progon trajati taåno tri leta (troje “tro-
jice”) i da ñe se završiti u godini smrti prote Zaharija.
Posebno je zanimljivo da su svi tadašnji hroniåari, takoðe bez izuzetka,
bili saglasni u još jednoj tvrdnji: Kremanski proroci su najavili da posle
Prvog svetskog rata više neñe biti ratova.
Ovo, dakako, vaæi samo za autore koji su o kremanskom proroåanstvu
pisali pre Drugog svetskog rata.
64
6
IZMEÐU DVA RATA
Krajem 1928. godine dr Radovan Kazimiroviñ je ponovo objavio seriju

tekstova o kremanskom proroåanstvu, ovoga puta u beogradskom dnevnom
listu Vreme. U 23 opširna nastavka, od 4. do 26. decembra, autor najpre daje
definiciju proroåanstva, a potom objašnjava i ilustruje razliku izmeðu pro-
roåke vizije i nauånog predviðanja:
Proroåanstvo je taåno predskazivanje buduñih dogaœaja, koji

se iz prirodnih uzroka ne mogu unapred saznati.
Ipak, proroåanstvo valja razlikovati od nauånog predviœanja.
Npr. nauånik moæe reñi, da ñe kroz 100 godina sve otmenije kuñe
raspolagati sa svim modernim komforom: topao i hladan vazduh
putem radia; posluga kroz cevi; pokretne ulice, po kojima åoveka
nose automatske ploåe itd. To se moæe verovati, i ja mogu predvi-
deti, da ñe buduñe putovanje vazdušnim laœama biti najprijatnije
i najbræe i da ñe se vozovima jedino espap prevoziti. Nastañe vre-
me, kada ñe kroz televizor iz Šangaja trgovac u Parizu dobiti mus-
tru svile. On ñe tako odabrati odgovarajuñu svilu, pokazañe Kine-
zu u Šangaju svoj åek, ispuniñe ga i potpisañe ga. Trgovina ñe biti
zakljuåena! Izmeœu Pariza i Šangaja - neñe više biti nikakve
daljine!
Ko zna? Moæda ñe se podiñi centralna stanica za grejanje cele
Evrope pomoñu Golfske struje. Nastañe radio-osvetljenje, te ñe bu-
duñi naraštaju sasvim zaboraviti za elektriku i gas. Hrana ñe se li-
65
ferovati iz centralnih kujni, pomoñu cevi. Radiom poruåujete je-
lovnik, koji toga dana æelite, a jelo vam se servira; ono samo pa-
da na sto!
Sibir i Kanada biñe, moæda, pretvoreni u cvetne i plodne polja-
ne, pravi zemaljski raj! Nestañe snega i leda blagodareñi radio-
svetlosti, koja ñe sve potopiti.
Blagodareñi snazi atoma i radio-turbinama uåiniñe se velike
stvari itd. itd.
Sva se ova predviœanja mogu ispuniti, jer potiåu na osnovu na-
uåne pretpostavke.
Isto tako ako i lekar predskaæe åoveku smrt, ili astronom da ñe
se sunce pomraåiti - on nije prorok. Kao što nije prorok ni onaj ko
reåe da ñe posle zime nastati proleñe.
Ali, ako se u narodu pojavi kakav åovek, koji prorekne o nekom
sasvim sluåajnom dogaœaju, koji se moæe dogoditi ili ne dogoditi,
a ne vide se sada znaci ni za njegov poåetak ni svršetak, pa se ne
moæe osnivati ni na kakvom posmatranju ni iskustvu - onda se za
takvog åoveka moæe zaista reñi da je prorok. [10]
Autor dalje u nadahnuñu pominje Hegela, Dostojevskog, Geteovog Fa-

usta i Betovenovu Devetu simfoniju, pa nastavlja sa Nostradamusom i izno-
si mnogo ostvarenih predviœanja stranih i naših proroka, potkrepljujuñi ih
brojnim anegdotama.
Tek u sedmom nastavku zapoåinje istorijat kremanskog proroåanstva.
Dr Kazimiroviñ pripoveda o prvim tekstovima Pere Todoroviña i Åede Mija-
toviña, napominjuñi sledeñe:
Ali dok je pok. Todoroviñ to proroåanstvo iznosio kroz politiå-

ke naoåari dotle je g. Åeda Mijatoviñ, naš bivši poslanik u Londo-
nu, isto iznosio u svetlosti bengalske vatre. [10] [23]
Veñ u prvom citatu koji je preuzeo od Malih novina iz 1902. godine, za-
paæa se nedoslednost autora. Citirajuñi tekst Åede Mijatoviña, dr Kazimiroviñ
navodi:
66
Kada je 1875. g. åiåa Danilov kabinet raspustio skupštinu (a ni-
ko se tome nije nadao), tada je pok. Alja Protov rekao: “Vidiš li
kako se sve zbiva što je onaj prorekao”.
A taj je bio Mitar Tarabiñ, iz Kremana. [10]
Ovaj podatak je veoma sporan, jer ako pogledamo originalni citat iz

1902. godine [2c], videñemo da tamo zapravo stoji da to nije bio Mitar nego
Mateja (prezime nije navedeno). Ostaje nejasno zašto je dr Kazimiroviñ ovde,
svesno falsifikujuñi podatak iz citata, poistovetio Mateju i Mitra, kad znamo
da je posle toga (åak i u istoj seriji tekstova) kategoriåno tvrdio da to nije ista
osoba.
Sledi još dosta indicija koje upuñuju na zakljuåak da u Kazimiroviñevom
dokaznom postupku ima previše improvizacije. O jednoj od njih veñ smo go-
vorili, jer je ona prerasla u incident kad je 12. decembra 1928. stigao deman-
ti Uprave Dræavne arhive, kojim se obara neargumentovana tvrdnja o posto-
janju fascikle sa poverljivim aktima. Ovo dr Kazimiroviñu nikako nije davalo
mira, pa je ovoga puta apelovao i na druge aktere priåe:
Red je da po ovoj stvari rekne koju reå i naš uvaæeni g. Åeda Mi-
jatoviñ.
Ako li naš uvaæeni istoriåar g. Milenko Vukiñeviñ odista ima
(kako åujem) ta akta u vernom prepisu, onda bi rad bio, da nam i
on ovo pitanje koliko toliko rasvetli. Meni je kremansko proro-
åanstvo dobro poznato (i bez tih poverljivih akata), pa åak i do
detalja po autentiånom kazivanju pok. åestite starine prote Zari-
je i drugih verodostojnih lica, kojima se mora verovati. [10]
Po svoj prilici, niko od prozvanih nije odgovorio na ovaj vapaj, jer vidi-
mo da se dr Kazimiroviñ u svojoj knjizi iz 1939. godine nije više pozivao na
kredibilitet ovih svedoka niti ih je pozivao u pomoñ. Samo je kratko napome-
nuo da su se njegovi napisi “Åedi Mijatoviñu veoma dopali” [23], a u nedo-
statku uverljivijih argumenata ponovio je neosnovanu tvrdnju da se “posto-
janje poverljivih policijskih akata o kremanskom proroåanstvu, povodom ubistva
knjaza Mihaila, ne da poreñi” [10] [23].
Sve do kraja serije (koji je usledio pet dana pre nove 1929. godine) nema
niåega zanimljivog, jer osim retrodatiranih postoji samo pet proroåanstava
Izmeðu dva rata 67

koja govore o buduñim dogaðajima. Ne treba ni napomenuti da je to istih pet
(još uvek neispunjenih ili delimiåno ispunjenih) koja je “Åovek koji se smeje”,
citirajuñi dr Kazimiroviña, naveo još 1915. godine [8c]. Jedini znaåajni novitet
u ovoj seriji, naravno, åine “proroåanstva” o onome što se u meðuvremenu
dogodilo - najava godine završetka Prvog svetskog rata, kao i prognoza tra-
janja progona srpske vojske. Ova proroåanstva, dakle, po prvi put pojavljuju
se celih deset godina posle “ispunjenja”.
Åetiri dana po završetku Kazimiroviñeve serije ålanaka u Vremenu, 30.
decembra 1928, u istom listu javlja se anonimni autor koga veñ poznajemo po
tekstu objavljenom u solunskoj Velikoj Srbiji iz 1916. godine i potpisanom sa
“Jedan koji veruje”. Mada je autor izjavio da æeli da ostane anoniman, njega
je 1939. godine dr Kazimiroviñ identifikovao kao dræavnog savetnika Iliju
Ðukanoviña [23]. On u tekstu pod naslovom Još nešto o kremanskom pro-
roåanstvu - pismo jednog nepoznatog åoveka “Vremenu” ponovo podræava dr
Kazimiroviña, pokušavajuñi usput i da ga dopuni. I ovde padaju u oåi netaå-
nosti, verovatno proizašle iz nepoznavanja åinjenica. Anonimni autor kaæe:
Kao mimogred dopunjavam g. Kazimiroviña, da je Mitar zaista

tvrdio da ñe “sreñne” dane doåekati i on i prota Zaharije, a da to
neñe doåekati prota Œuriñ. [11c]
Teško je sada reñi da li je Mitar zaista tvrdio da ñe prota Zaharije doåe-

kati “sreñne” dane, ali ako jeste, razumljivo je zašto dr Kazimiroviñ to nije na-
veo. Sluåaj je, naime, hteo da prota ipak ne doåeka te sreñne dane, jer je umro
nekoliko meseci pre srpskog ratnog trijumfa. Prosto je neverovatno da jedan
dræavni savetnik to nije znao.
Postoji još jedno zanimljivo zapaæanje ovog anonimnog autora:
Paæljivo sam pratio sve što je ovih dana donosio list “Vreme”
o Kremanskom Proroåanstvu od g. dr Rad. Kazimiroviña. Ovo je
mnogo potpunije od onoga što je on ranije štampao u “Niškom
Glasniku”. [11c]
Sa ovim zapaæanjem moæemo da se sloæimo, jer je svaki sledeñi tekst o

kremanskom proroåanstvu potpuniji nego prethodni. Razlog je prost: on sa-
dræi i sve što se u meœuvremenu dogodilo. Izgleda da se na neki naåin åak i
ovaj autor s tim sloæio:
68
Jedino što se oseña praznina iz proroåanstava iz buduñnosti. To
je g. Kazimiroviñu, verovatno, bilo nepoznato. [11c]
Skeptici otvaraju front

Iz pera tada poznatog publiciste i umetniåkog kritiåara, rodonaåelnika
srpskog dadaizma Dragana Aleksiña, u Vremenu od 17. aprila 1929. godine
izlazi kritiåki ålanak pod naslovom Tajna kremanskog proroåanstva objašnja-
va se tek u najnovije vreme. Ovaj opširni tekst veñ u nadnaslovu koji glasi
“Kremna, prestonica nahije proroka protivu Obrenoviña” nagoveštava stav
autora i pruæa dosta dragocenih informacija potrebnih da procenimo tadašnji
stav skeptiåki nastojene javnosti.
Ko više spava i više sanja, taj ima više predispozicije za proro-

ka. Svaki stanovnik razbacanog sela Kremna je u suštini veliki
spavaå, velika sanjalica, veliko åmavalo. Zato je svaki Kremanac
prorok. Zašto onda da to nisu bili i braña Tarabiñi, oko kojih su i
dinastije lomile koplja?
Ali tu, na licu mesta, u Kremni, gotovo da niko više ne zna ništa
o proroåanstvima Tarabiña. Razlog tako prost: oni, od starine
Crnogorci, ubeœeni u svoju liånu vrednost, ne poštuju ništa što ne
pripada samo njima. Na uspomeni Tarabiña, koja stvarno ne pres-
taje u dugim priåama od kolena na koleno, zasniva se danas jedan
neobiåan kult proricanja. Taj kult svedoåi da je fantazija jedna
ogromna ljudska potreba u nevoljama i borbama sa surovom
prirodom. [12c]
Zanimljivo je zapaæanje ovog autora da u Kremnama malo ko zna o

svojim zemljacima-prorocima. Mada je on naveo svoje viðenje razloga za
ovaj paradoks, ponoviñemo i zakljuåak koji smo veñ pomenuli, da nije åudno
što se o kremanskim prorocima u samim Kremnama ne zna mnogo, jer je ceo
mit zapravo roœen daleko od ovog mesta.
Kasnije ñemo više govoriti o zapisima na kojima se nalaze navodno au-
tentiåna proroåanstva Tarabiña, a ovde ñemo samo navesti šta o tome kaæe
autor ovog teksta:
Izmeðu dva rata 69

Zna se, da se doskora mislilo, to jest podræavalo od strane
pristalica kremanskih proroka, da se zapisi o proricanju Tara-
biña nalaze zakopani u temeljima kuñe prote Raduloviña iz
Uæica. Prota Zarija je vrlo vešto udesio da se ta vest odræi u
narodu, pošto niko nije verovao da da ñe prota Raduloviñ do-
zvoliti da se njegova kuña iz toga razloga ruši. A, bilo je mno-
go tih koji su to traæili iz nekih “viših interesa”.
Meœutim, desilo se nešto neoåekivano. Posle rata Radulovi-
ñeva kuña je morala da se ruši silom prilika. Tu, pored starog
hotela Trifunoviña, trebalo je da se podigne u glavnoj åaršiji je-
dan moderan hotel, kafana i restoran. Vlasnici kuñe prote Ra-
duloviña bili su primorani sluåajem da prodaju svoje imanje, i
stara protina kuña jednoga dana došla je, na veliku sreñu onih
koji su oåekivali senzacionalni rukopis Tarabiña i otkrovenje
nepoznatih tajni, pod strašan udar pijuka.
Koliko razoåarenje kada se temelji duboko i duboko iskopa-
vahu, a da se nikako nije nalazio famozni rukopis! Sve je raœe-
no paæljivo, sve je raœeno pod kontrolom, ali zapisa nigde nije
bilo.
Svet je poåeo da sumnja, ali se opet našao neko ko je umeo
da proturi novu verziju, kako vera u Tarabiñe ne bi bila zako-
pana za uvek. Jednoga dana po Uæicu puåe glas da se zapisi na-
laze u temeljima kuñe prote Gavrila, u današnjoj kuñi g. Alek-
se Popoviña, koja se nalazi preko puta hotel Pariza, na samom
uglu do stare kuñe prote Raduloviña.
Opet lakoverni planinci smiriše svoju sumnju, o opet osta-
doše da åekaju otkrovenje o Tarabiñima, kad i to zdanje doœe
na red da se ruši. Ali, stari Aleksa Popoviñ shvatio je ovu ver-
ziju kao æelju zavidnih ljudi koji bi hteli da i njegov stari dom
stave pod pijuk, pa sad ni za æivu glavu ne misli ni da ruši ni
da prodaje: Neka stoji, a Tarabiñi neka se traæe...
I zapisi proroåanstva misterioznih Tarabiña ostadoše i dalje
pokriveni onim istim okultnim šeretlukom kakav je dotle
postojao. [12c]
Godine 1947, srušena je i kuña prote Gavrila, jer je na tom mestu plani-
rana izgradnja Doma vojske Jugoslavije. Naravno da ni ovoga puta nisu
70
pronaðeni nikakvi rukopisi; opravdanje je glasilo da nisu ni traæeni. Sveje-
dno, niko nije izrazio sumnju da su tu - jednoga dana “ko zna kada, i u kojoj
generaciji, neko (ñe) pokušati da razbije sloj betona koji deli nauku od dnevnih
potreba”. [25]
Dragan Aleksiñ dalje predstavlja Uæiåanina Tadiña (ime nije navedeno),
koji, kao savremenik i svedok zbivanja, govori o politiåkoj pozadini korena
kremanskog mita:
Sada, ovom prilikom, ja iskorišñavam razgovor sa ovim sjaj-

nim åovekom, koji je najbolji poznavalac uæiåke hajduåije i uæiå-
kih proricanja. I, kao što on najbolje zna stvari oko hajduka-igu-
mana Zaharija Milekiña iz Raåe, tako on odliåno poznaje i posta-
nak “uæiåke šege prote Œuriña, preko prote Zarije, u obliku viœenja
Tarabiñevih”.
Rekavši tu nerazumljivu reåenicu koja se odnosila, kao druga
reå, na kremansko proroåanstvo, g. Tadiñ tumaåi:
- Sve je to jedna kombinacija prote Œuriña. Mrzeñi strašno
Obrenoviñe, ovaj åovek je došao na ideju da preko prostog sveta
provuåe sumnju kako Obrenoviñi neñe dugo, kao ima Boæje Pro-
viœenje koje preko Tarabiña nagoveštava zalazak Obrenoviñeve
zvezde. Prota Œuriñ je bio velika vidra i umeo je da raåuna s onim
što je nalazio. Tu je blizu bila Dobrinja, gnezdo Obrenoviña, tu je
trebalo udarati najjaåi udarac. On je dobro smislio: udesio je ka-
ko ñe iskoristiti što bolje sklonost naroda da veruje u tajne prori-
canja. Prota Zarija bio je jedan posrednik kome se moglo åak i na-
rediti. Posao je za åas svršen na opšte zadivljenje. Svet je povero-
vao i oåekivao ono što se zaista desilo i bez svega toga, i bez vi-
œenja i bez protine zasluge.
Takvih sluåajeva bilo je podosta. Åesto su se proroåanstva po-
litiåki iskorišñavala i udešavala. Svet je proroåanstvima više ve-
rovao nego gotovim åinjenicama. Videti u snu znaåilo je jedno åu-
do. A åudo, to je svetinja.
Takav se sluåaj desio i sa stricem bivšeg demokratskog ministra
g. Pere Markoviña. Taj Milorad Markoviñ, koji je zbog toga da bi
imponovao udesio svoje prezime na Karamarkoviñ, bio je trgovac
u Poæarevcu. On udesi da je snio kako je grom udario u sred Tera-
zija. Znalo se što to znaåi. Kako je to dobro došlo u izbornoj agi-
taciji, ministar Unutrašnjih Dela pok. Radivoje Milojkoviñ reši
Izmeðu dva rata 71

da se vešto odvrati Markoviñu i preko sreskog naåelnika naredi da
ga izbatinaju. Æandarmi ga uhvatiše u jednom podrumu i dobro
iskoristiše jednu debelu volovsku æilu. Docnije Markoviñ, sav be-
san, ode u Beograd da se Milojkoviñu poæali na taj postupak.
Ovaj ga lepo primi, ali Markoviñ nikako da sedne, jer mu je tur bio
sav ranjav. I, kad objasni da je bijen, ministar se napravi šeret i re-
åe da ne veruje:
- More, nije to istina, Milorade, nego åuo sam ja da ti tako åes-
to svašta sanjaš pa si valjda sanjao i te batine...
Eto, proroåanstvo je jedan naš agitacioni proizvod. Ono je ima-
lo svoje krajnje ciljeve koji su bili uvek u sluæbi politiåara. Tako i
Tarabiñi, koji su i nikli u tim Kremnama, prestonici proroka Uæiå-
ke Nahije, na mestu gde se ništa ne veruje ako nije proroåki nalo-
æeno... Kremansko proroåanstvo bilo je jedan alat u borbi protivu
Obrenoviña. Samo, da znate, nigde nema tih zapisa, jer ih nikada
nije ni bilo, i jer nema proroåanstva uopšte, nego je udešavano kao
staro viœenje onoga åasa kada je stvar trebala da posluæi u agi-
taciji... [12c]
Nije bez osnova bila Aleksiñeva tvrdnja da prota Milan Ðuriñ (tadašnji
prvak Radikalne stranke uæiåkog kraja) ne voli Obrenoviñe, jer su mu oni
oduzeli svešteniåki åin i osudili na tešku robiju u okovima [30]. U svetlu
ovoga valja posmatrati i reåenicu “Prota Zarija bio je jedan posrednik kome se
moglo åak i narediti” [12c]. Treba svakako verovati dr Kazimiroviñu kad u
svim svojim napisima o kremanskom proroåanstvu svedoåi da mu je prota
Zaharije, tokom razgovora voðenog 1914. godine, rekao:
Mene kralj Milan (Obrenoviñ) nije voleo naroåito zbog ovog

proroåanstva. U godini dana po pet-šest puta bio je vršen pretres
moje kuñe. [10] [23]
Ovo je zanimljiva i indikativna tvrdnja - “nepodobni” proroci bili su

Miloš i Mitar Tarabiñ, ali vlast nije maltretirala njih niti je vršila pretres nji-
hove kuñe, nego je sva krivica svaljena na njihovog kuma. Zašto? Ne govori
li to ipak u prilog tezi da pravi “prorok” nije bio ni Miloš ni Mitar, nego prota
Zaharije?
72
Još jednom ñemo se vratiti na Aleksiñev tekst u Vremenu. Poslednje, ali
ne i najmanje vaæno u njemu, jeste da je svedoåenjem nekadašnjeg ministra
Unutrašnjih dela, liberala Ðorða Genåiña, ozbiljno poljuljana tvrdnja Åede
Mijatoviña (na koju se ne samo dr Kazimiroviñ, nego i svi drugi analitiåari ne-
prestano pozivaju) o tome da u ministarstvu Unutrašnjih dela zaista postoji
famozna “fascikula iz 1868”.
Sad, vrlo se dobro señam jednog razgovora koji sam imao sko-
ro, povodom razbistravanja profesora Kazimiroviña o Kreman-
skom Proroåanstvu. Tada, g. Åeda Mijatoviñ izneo je jednu senza-
cionalnu vest o tome kako je g. Genåiñ, nekada Ministar Unutra-
šnjih Dela, pokazao svojoj bivšoj æeni zabeleške prote Zarije o
Kremancima, koje su se åuvale u tajnoj arhivi Ministarstva, u ta-
ko zvanom “Crnom Kabinetu”. Potraæio sam bio g. Genåiña, tamo
negde u Krunskoj ulici, i ovaj dæentlmen prošlosti, ljubazno je
porekao:
- Nemam pojma o Kremanskom Proroåanstvu. Nikad ja nisam
rekao da su za vreme mog ministrovanja ti zapisi bili u poverlji-
voj arhivi, a isto tako moja æena nije mogla da to zna, najmanje
preko mene. Ako je ona to rekla, rekla je onako olako, bez preten-
zija da joj se veruje. Kad sam došao za Ministra Unutrašnjih De-
la, ja sam osnovao 1899. jednu sloæenu arhivu, koju nisam hteo,
kao moji prethodnici, da nosim onoga åasa kada odlazim sa polo-
æaja. Ona je imala da bude stalna i da se nasleœuje. Ja sam je
svrstao i uredio kao niko do tada. Prozvali su je “crnim kabine-
tom”, naravno s nepravdom, jer tu nije ništa bilo crno. Sve sam
pokupio, sve sredio, ali o Kremanskom Proroåanstvu nije nigde
bilo traga, niti je iko docnije mogao da ga unese. Ono ne postoji
ni u kakvoj arhivi Ministarstva Unutrašnjih Dela. Ja sam se ras-
pitivao za to proroåanstvo, ali niko nije ništa o njemu znao. Veru-
jem da bih bio u stanju da nešto doznam, naroåito tada. Ali ono
kao takvo ne postoji. Ja mu ne pridajem nikakvu vaænost...
Tako, tu na izvoru svih proroåanstava Šumadije, jedna se iluzi-
ja rasplinjuje. Ona postaje samo jedno malo sredstvo izborne agi-
tacije starih vremena, one agitacije koja je sve prevazilazila šere-
tlukom i lukavstvom. Meœutim, na osnovi te epizode jedne sjajne
borbe prote Œuriña, nikao je ceo kult ovih sirotih gorštaka, tuæna
uteha nesreñnih boraca planinaca, najteæih ratnika protivu
prirode. [12c]
Izmeðu dva rata 73

Navešñemo samo još jedan, kratak i naoko neprimetan detalj iz istog
Aleksiñevog teksta, u kome se jasno oslikava stav autora prema kremanskom
proroåanstvu i sugeriše se da je osnovni motiv za njegovo stvaranje bila poli-
tiåka agitacija:
Ono se tu razotkriva kao nešto što se nije desilo sluåajno, nego

namerno. Veština je iskoristila kult. [12c]
U osvit Drugog svetskog rata

Godine 1939, objavljeno je prvo izdanje knjige Tajanstvene pojave u
našem narodu - Kremansko proroåanstvo, sa podnaslovom Prilog ispitivanju
tajanstvenih duhovnih pojava. Autor ove opseæne i izuzetno zanimljive studi-
je je dr Radovan Kazimiroviñ. Knjiga je prava riznica svedoåanstava o vero-
vanju našeg naroda u natprirodne sile, pri åemu dominira i verovanje samog
autora u natprirodno.
Poglavlje o prorocima (ne samo kremanskim) u ovoj knjizi najveñim de-
lom zasnovano je na seriji tekstova koju je isti autor 1928. godine objavio u
listu Vreme [10], a deo o kremanskom proroåanstvu u dobroj meri je i do-
slovno prepisan. Razlika je jedino u tome što se za tih jedanaest godina broj
proroåanstava uveñao. Pojavila su se Mitrova proroåanstva o balkanskom
ratu, o smrti prote Ðuriña i popa Koste Zahariña i o sudbini zadruge Tarabiña.
Sva ova proroåanstva su ispunjena, ali daleko pre nego što ih je dr Kazimiro-
viñ po prvi put pomenuo.
Izmeðu 1929. i 1939. godine nismo u štampi zapazili bilo šta o kreman-
skom proroåanstvu, verovatno zato što nije bilo ni markantnih dogaðaja koji
bi uticali na genezu ovog mita (drugim reåima, nije bilo šta da se dopiše na
listu proroåkih vizija). Jedino novo bilo je to što su u nekim delovima Evrope
nemaåki nacisti, predvoðeni Adolfom Hitlerom, zapoåeli rat koji ñe uskoro
zahvatiti veliki deo sveta.
Zato u knjizi iz 1939. godine postoji mala, ali znaåajna razlika. U kazi-
vanju iz 1928. godine, dr Kazimiroviñ pominje samo Prvi svetski rat, nazvav-
ši ga Opšti rat. Buduñi da u to vreme nije bilo Drugog, bilo je logiåno da is-
pred naziva rata nema rednog broja, tim pre što su svi tadašnji autori tvrdili
da su Tarabiñi prorekli da više neñe biti ratova. Ipak, u knjizi iz 1939. godine,
dr Kazimiroviñ diskretno sugeriše izmene, sluæeñi se terminološkim trikovi-
74
ma. Po toj knjizi, Tarabiñi jesu najavili Opšti rat, ali to se više ne odnosi na
Prvi svetski, jer je on sada preimenovan u Evropski. Opšti rat je dobio slede-
ñe tumaåenje:
Mitar Tarabiñ je govorio da se posle evropskog rata neñe više

ratovati, imajuñi u vidu poznate organizovane ratove jednih dræa-
va protiv drugih; ali je rekao da ñe nastati: bune i revolucije i da
ñe tada izginuti više ljudi nego u velikom svetskom ratu. To ñe bi-
ti “opšti rat!” Nastañe strašno vreme. Tada ñe narod “pozavideti
onima što pomriješe”, jer ñe nastati strašniji dani nego što behu
za vreme svetskog rata. Narod ñe tada reñi mrtvima: “blago vama
što pomreste te ne gledate ove naše muke”; ili “ustanite vi mrtvi
da legnemo mi æivi!” [23]
Na ovu definiciju Drugog svetskog rata (datu kada je on veñ zapoåeo)

treba obratiti paænju, jer ñemo se na nju još vrañati. Organizovanih ratova, da-
kle, neñe biti, ali ñe nastati “bune i revolucije”, koje se po svoj prilici odnose
na neskrivena oåekivanja dr Kazimiroviña o produæenju sovjetske Oktobar-
ske revolucije i prerastanju u globalni svetski proces. Ovo je, sada to znamo,
bio još jedan nesreñni promašaj, koji ñe autorski tandem Goluboviñ - Malen-
koviñ tek 1982. godine doterati u svojoj knjizi Kremansko proroåanstvo - šta je
bilo, šta nas åeka i od njega naåiniti niz briljantno ispunjenih proroåanstava o
“Prvom velikom” i “Drugom velikaåkom” ratu, kao i o mnogim drugim
dogaðajima koji su posle njih došli.
Izmeðu dva rata 75

7
KAD SMO SVI BILI TITO
Svi autori koji su izmeðu dva rata pisali o kremanskom proroåanstvu,

nedvosmisleno su tvrdili da posle Prvog svetskog rata, sudeñi po najavama
Tarabiña, ratova više neñe biti. Ipak, u knjizi Kremansko proroåanstvo - šta je
bilo, šta nas åeka [25], åije se prvo izdanje pojavilo 1982. godine, ni reåju se ne
pominje ova optimistiåka najava, nego se umesto nje u mit uvodi niz novih
proroåanstava kojima se najavljuje Drugi svetski rat. Svi podaci koji su nave-
deni u sledeñem citatu, po prvi put su se pojavili tek u ovoj knjizi, celih 37 go-
dina posle sloma fašizma i završetka Drugog svetskog rata:
Svu našu carevinu zaposjednuñe tuœinska, dušmanska vojska, a

cijela Jevropa biñe pod vlašñu krivog nekrsta.
Rusija jošte neñe ratovati, ali åim dušmanska vojska krene na
nju, ondakar ñe ona stupiti u boj. Ondaj ñe na njenome prijestolu
vladati crveni car. Pojaviñe se ljudi sa zvijezdom na åelu. I vlada-
ñe Uæicem i ovijem krajevima ravno 73 dana, te ñe poslije, pred du-
šmanskom silom, otiñi preko Drine, Uvca i Lima. Kada se to bu-
dne zbilo pojaviñe se velika glad i zlo pa ñe Srbi ratovati, klati se
i ubijati jedni druge...
Dušmani ñe ovo gledati i smijati se srpskoj omrazi. Ondakar ñe
se u narodu pojaviti jedan åoek plavijeh oåiju na bijelom konju.
On ñe, malo pomalo, sjediniti zavaœenu brañu. I na njegovome åe-
lu sijañe zvijezda. On neñe biti po volji dušmanskoj vojski, te ñe
ga ona goniti dje goœ stigne, po šumama, rijekama i morima. No,
76
taj ñe åoek skupiti veliku vojsku i šnjome na Biograd udariti. Pro-
tjerañe dušmanina iz zemlje, te ñe nam carevina biti veña nego ika-
da što je bila.
Rusija ñe se sjediniti sa carevima preko mora, te ñe š njima za-
jedno spaliti taj krivi nekrst i osloboditi svo roblje Jevrope.
Tako je Mitar Tarabiñ opisao drugi svetski rat. [25]
Sa ovim proroåanstvom, autori Dragoljub Goluboviñ i Dejan Malenkoviñ

uveli su novu kategoriju: udvoriåko proroåanstvo. Oni nizu æeleli ništa da
rizikuju, pa su Josipu Brozu dodelili najbolju moguñu ulogu; mada se knjiga
pojavila dve godine posle njegove smrti, tih godina je još uvek bila aktuelna
parola “I posle Tita - Tito”. Na neki naåin, autori ovog proroåanstva kao da
su poæeleli da se umešaju i u pisanje istorije, jer su u njemu jednostrano po-
tencirali samo ono što je išlo u prilog tadašnjem reæimu, a sve “tamne strane”
komunistiåke vlasti jednostavno su preñutali. Recimo, Mitrovo proroåanstvo
tako je formulisano da je odgovornost za to što su Srbi “ratovali, klali se i ubi-
jali jedni druge” lako mogla da se pripiše samo tome što se “pojavila velika
glad i zlo”. Ovo proroåanstvo kao da je inspirisano školskim udæbenicima is-
torije, aktuelnim u vreme pojavljivanja pomenute knjige.
Naravno da su proroåanstva o Drugom svetskom ratu i pojavi Tita bez-
vredna za dokazivanje prekognistiåke moñi Tarabiña, jer ona ne samo da nisu
postojala pre tog rata i dolaska Tita na vlast (pa ni do njegove smrti), nego su
åak i u suprotnosti sa ranije dokumentovanim proroåanstvima.
Gde nam je spas

Nije samo tandem Goluboviñ-Malenkoviñ video svoju šansu u lansira-
nju udvoriåkog proroåanstva. Samo godinu dana pre nego što je njihova knji-
ga “Kremansko proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka” ugledala svetlost dana,
Savez boraca NOR-a objavio je knjigu “Zlatibor u ratu i revoluciji 1941-1945.
godine”, u kojoj prilaæe mnogo maštovitije i lepše osmišljeno proroåanstvo:
Tako jednog dana, dok je (Miloš Tarabiñ) proti Zahariju priåao

o velikim nedañama koje ñe zadesiti narod ovoga kraja, tokom
drugog opšteg rata, ovaj ga upita:
- Ima li tu spasa?
Kad smo svi bili Tito 77

A, Miloš mu odgovori:
- Valja im preseñi jabuku napola “popreåice”, pa ñe ondakar
ugledati œe im je spasenje. [25]
Nije teško u ovoj priåi prepoznati aluziju na petokraku, koju åine se-
menke popreko preseåene jabuke. Bez obzira na neskrivene motive tvoraca
ove priåe, treba im priznati da su, bar u poreœenju sa mnogim drugim auto-
rima, pokazali zavidnu koliåinu mašte.
Priåa o Josipu Brozu Titu i Komunistiåkoj partiji Jugoslavije ovim se ne
završava. U knjizi Kremansko proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka, Tarabiñi-
ma je pripisano i proroåko “viœenje” sukoba izmeœu Staljina i Tita, zapoåe-
tog 1948. godine:
Mitar je svašta kazivao, te je rekao da ñe åovjek plavijeh oåiju,

a sa zvijezdom na åelu prekinuti ljubav sa našom brañom Rusima.
On neñe njima biti zahvalan ni za to što sijedi na našem presto-
lju, na koji su ga oni ustoliåili i popeli. Nastañe velikaåka omra-
za izmeœu naske i Rusa. [25]
Ovo je u suprotnosti sa svim ranijim verzijama kremanskog proroåan-

stva, u kojima se tvrdi da su Tarabiñi prorekli da “kad se Rusija od svoga zla
izbavi, ondakar ñe biti najmoñnija sila na svetu i svaka ñe se o njeno prijateljstvo
otimati” [10] [23]. Taj citat iz 1939. godine, koji prenosimo iz knjige dr Kazi-
miroviña (mada ga pominju i raniji autori), odnosi se na proroåanstvo za koje
se danas ne bi moglo reñi da se pokazalo kao uspešno. To su zapazili Golu-
boviñ i Malenkoviñ pa su ga stoga diskretno “proterali” iz svoje knjige, ali su
u zamenu ponudili viziju informbirovskog sukoba, koja se znatno bolje ukla-
pa u istorijske åinjenice.
Nekoliko godina posle Titove smrti, u Goluboviñevoj i Malenkoviñevoj
knjizi [25] åitali smo i o predskazanju kojim je Mitar Tarabiñ najavio koliko ñe
doæivotni predsednik æiveti i kako ñe umreti, s tim što ovde autori uvode jed-
nu inovaciju: paæljivo doziranu razliku izmedu proroåanstva i stvarnog do-
gaœaja. Po njima, Mitar je predskazao da ñe åovek na belom konju “pasti sa
svoga konja bjelca i nogu izgubiti. Od toga gubitka noge ñe i umrijeti, a ne od
starosti svoje”. Znamo da je Josip Broz pred smrt patio od oboljenja krvnih
sudova, zbog koje mu je pred smrt noga amputirana. Ovako ugraœene for-
78
malne nesavršenosti stvaraju privid autentiånosti i åine da se onome ko sve-
doåi o retrodatiranom proroåanstvu više veruje.
Autori knjige Kremansko proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka našli su
se u nevolji kad su se uslovi izmenili i kad je naša “ljubav prema drugu Titu”
prešla iz nesumnjive u spornu kategoriju. Zato je u novom izdanju dopisano
åitavo poglavlje pod naslovom “Ko je åovek na bijelom konju”, u kome se go-
vori o tome da neki neimenovani analitiåari smatraju da ovde nije reå o Titu
nego o nekom “åoveku buduñnosti, a ne prošlosti. Jer, prema njihovim reåima,
do stvarnog bratstva i jedinstva nikada nije ni došlo” [25]. Prihvatimo li ovo,
morañemo nekako da se pomirimo i s tim da ñemo, svidelo se to nama ili ne,
u buduñnosti dobiti još jednog plavookog doæivotnog predsednika sa zvez-
dom na åelu, koji ñe ”vladati Uæicem ravno 73 dana”, potom ñe nas oslobodi-
ti od “krivog nekrsta” (koji ñe pre toga valjda nekako ponovo zavladati) pa ñe
“prekinuti ljubav sa našom brañom Rusima” i na kraju ñe “od gubitka noge i
umrijeti, a ne od starosti svoje”. Bilo bi to matematiåki precizno ponavljanje
istorije, kao muziåki refren na pokvarenoj gramofonskoj ploåi.
Inaåe, proroåanstvo o “åoveku na belom konju” koji ñe osloboditi narod,
prisutno je kod nas još od 17. veka. Kad je austrijski vojskovoœa Pikolomini
1689. godine stigao do Skoplja, ljudi su verovali da je on taj o kome proroåan-
stvo govori i da ñe ih osloboditi od turskog ropstva. Svi su se digli na oruæje,
jer je Pikolomini vešto iskoristio to narodno verovanje [23].
Kad Drina potekne uz Taru

Evo još jednog proroåanstva iz knjige Goluboviña i Malenkoviña, koje je
doæivelo veliki publicitet, a s obzirom na to da se odnosi na dogaœaj iz blis-
ke prošlosti, dobro ñe posluæiti za procenu autentiånosti kazivanja:
Kad Drina kod Bajine Bašåe bude premošñena na dva mjesta i

kada potekne uz Taru, a u istom danu se poklope Veliki petak i
Œurœevdan - tih godina ñe nastupiti nekakav velikaåki belaj. [25]
Ova navodna vizija kremanskih proroka dobila je znaåajno mesto u

knjizi. “Velikaåki belaj”, doduše, pojavio se tek tokom devedesetih godina, ali
je trostruka koincidencija (dva mosta, reverzibilna elektrana i poklapanje dva
crkvena praznika), koja je doæivela svoje ispunjenje 1983. godine, bila impre-
sivan pogodak. Priåa je u knjizi dopunjena i opširnim iznošenjem señanja
autora na male kremanske “diskusione tribine” koje su se uoåi Drugog svet-

skog rata vodile ispred seoske kafane upravo na temu ovog proroåanstva, pa
se navode åak izjave i imena diskutanata.
Oduševljenje åitaoaca ipak ñe splasnuti ako pokuša da pronaœe ovo pro-
roåanstvo u prvom izdanju knjige, koje je izašlo iz štampe pre nego što je pro-
roåanstvo “ispunjeno”. U tom izdanju baš ništa od svega toga se ne pominje!
Da li je proroåanstvo i tada postojalo? Moæemo li da verujemo da bi autori,
tako sigurni u proroåku moñ Tarabiña, propustili da pomenu ovo proroåan-
stvo samo godinu dana pre njegovog ispunjenja - naravno, ako je ono i tada
postojalo? Åak i ako pogledamo drugo izdanje, iz 1984. godine, videñemo da
ovo proroåanstvo nije postojalo ni celih godinu dana posle ispunjenja. Tek u
treñem izdanju (1986) invencija autora dolazi do izraæaja i od tada se priåa o
Drini koja teåe uzbrdo, neizmenjena, provlaåi kroz sva kasnija izdanja.
Ne treba posebno podvlaåiti da ovo proroåanstvo ne navodi ni Dr Kazi-
miroviñ, niti bilo ko drugi pre 1986. godine.
O kremanskoj crkvi
U Velikoj Srbiji iz 1916. godine, anonimni autor (kasnije identifikovan
kao Ilija Œukanoviñ), govoreñi o “blagim i sreñnim danima” do kojih ñe doñi
posle rata, piše da “prorok nije ni svoje Kremane zaboravio, jer je govorio da ñe
tek tada u Kremnama biti podignuta crkva” [9c].
Mada su “blagi i sreñni dani” veñ bili tu (rat je davno završen), gradnja
crkve još nije bila zapoåeta. Ipak, dr Kazimiroviñ je 1928. godine u Vremenu
ponovio ovo Mitrovo proroåanstvo:
- E kume! Nit’ je bilo nit’ ñe tu kadgoœ crkve biti. Crkva ñe biti

podignuta na drugom mestu, posle opšteg rata, kad Srbija bude
carevina! [10]
U vreme pisanja tog teksta dr Kazimiroviñ je terminom Opšti rat još

uvek oznaåavao Prvi svetski rat, mada ñe se na samom poåetku Drugog svet-
skog rata predomisliti. Svejedno, dr Kazimiroviñ je tada morao da objasni
zašto crkve, i pored nedvosmisleno iskazanog proroåanstva, još uvek nema:
Kremna su i danas bez crkve. Ko zna: moæda ñe se podiñi tek on-

da, kad Srbija odista bude carevina!... [10]
80
Prošlo je još 11 godina.
Drugi svetski rat je zapoåeo
i, kao što smo veñ videli, dr
Kazimiroviñ se predomislio.
Prvi svetski više nije Opšti
jer ga je sada prekrstio u Ev-
ropski, a izraz Opšti rat is-
koristio je da oznaåi bune i
revolucije (jer organizova-
nih ratova, kako je tvrdio,
više neñe biti). Tako je oba
izdanja knjige “Tajanstvene
pojave u našem narodu - kre-
mansko proroåanstvo” iz
1939. i 1941. godine proro-
åka vizija o kremanskoj crk-
vi ispriåana istim reåima, ali
je njena najavljena gradnja
Kremanska crkva uz pomoñ terminološkog
trika prebaåena u period
posle “buna i revolucija”. Ova intervencija govori o tome kako je Kazimiro-
viñ gradio argumente za podršku autentiånosti kremanskog proroåanstva:
Tada naiœem na Mitra, koji ñe mi reñi: “E, kume! Nit’ je bilo nit’
ñe tu kadgoœ crkve biti. Crkve ñe biti, al’ ñe biti podignuta na dru-
gom mestu, posle opšteg rata, kad Srbija bude carevina!”
Odista, crkve ni danas u Kremnima nema. [23]
Ali crkve je ipak bilo! Dr Kazimiroviñ verovatno nije znao da je njena

gradnja zapoåeta 1938. godine i da su u martu 1941. veñ bili završeni svi ra-
dovi osim enterijera [25]. Kako bi ovo Mitrovo proroåanstvo glasilo da je dr
Kazimiroviñ imao podatak da je zgrada crkve podignuta pre opšteg (uslovno
reåeno, Drugog svetskog) rata? Da li bi dozvolio da ono bude jedino netaåno
meœu desetinama taånih?
Sada dolazi ono najzanimljivije. Kasniji autori (Goluboviñ i Malenko-
viñ), znajuñi kada je crkva sagraœena, jednim potezom pera ispravili su sve
greške - ne samo Ðukanoviñevu i obe Kazimiroviñeve, nego i Mitrovu. Po nji-
ma, Mitar je rekao:

Tek izmeœu dva velikaåka rata, kada mir meœu ljudima budne
trno ko æiæa dogorjele svijeñe, Kremanci ñe otpoåeti sa zidanjem
crkve te još malo da budnu gotovi pa ñe stati. Sprijeåiñe ih rat.
[25]
Kada je Mitar najavio gradnju crkve? Odmah posle Opšteg rata po pr-
vom tumaåenju (Prvog svetskog), ili tek kad Srbija “odista bude carevina”, ili
posle Opšteg rata po drugom tumaåenju (u smislu neorganizovanih buna i
revolucija), ili pred Drugi svetski rat, “kada mir meœu ljudima budne trno ko
æiæa dogorjele svijeñe”?
Ova åetiri svedoåenja, mada se odnose na proroåanstvo poteklo od iste
osobe o gradnji jedne iste crkve, ne samo da se suštinski razlikuju, nego su
savršeno prilagoœena onome što su analitiåari znali (ili su mislili da znaju) o
åinjenicama.
Koji zakljuåak da izvedemo, kada znamo da se od svih ovih “proroåan-
stava” samo poslednje pokazalo kao ispravno - ono koje se pojavilo tek pošto
je crkva bila sagraðena?
82
8
HOÑE LI NAS BITI ZA POD ŠLJIVU
Veñ smo pomenuli jedno naizgled formalno pitanje, koje moæe da nas
dovede do zanimljivih nalaza: koji rat je u kremanskom proroåanstvu ozna-
åen nazivom Opšti rat? Znamo da su izmeðu dva rata analitiåari navodili
tvrdnju Tarabiña da, posle Prvog, ratova više neñe biti; prvo znaåenje termi-
na Opšti rat moglo je, dakle, da bude samo Prvi svetski. U to moæemo i da se
uverimo: godine 1928, dr Kazimiroviñ je naveo podatak koji bi mogao da po-
sluæi za proveru te tvrdnje:
Po ubistvu kralja Aleksandra Obrenoviña, doñi ñe druga loza da

vlada, ali ñe posle toga nastati “opšti rat”, u kome ñe se silna krv
proliti. [10]
Ostaje, dakle, da je “opšti” bio Prvi svetski rat... Uzaludna je bila nada
da je bar negde najavljen Drugi pre nego što se veñ uveliko razbuktao. Ipak,
11 godina posle navedenog teksta u Vremenu, Hitler je napao Åehoslovaåku
i time zapoåeo uæas koji ñe se zaustaviti tek posle nekoliko desetina miliona
ærtava. Naravno da se tada još nije znalo da ñe taj poæar zahvatiti ogroman
deo sveta, ali kao što smo veñ videli, dr Radovan Kazimiroviñ je iste te 1939.
godine poæurio da nove dogaðaje uklopi u kremansko proroåanstvo, åak i po
cenu neslaganja sa samim sobom. Ne znajuñi da se svet nalazi na pragu
najveñeg organizovanog oruæanog sukoba, dr Kazimiroviñ je Opšti (Prvi
svetski) preimenovao u Evropski rat, da bi izrazu Opšti rat dodelio novo
znaåenje: bune i revolucije!
83
Po svoj prilici, dr Kazimiroviñu se uåinilo da ñe politiåka napetost, koja
je tada narasla u svetu, prerasti u novu radniåku revoluciju, pa je odluåio da
ispod takve prognoze potpiše Mitra Tarabiña. Kao i obiåno, nije imao sreñe,
ali je bar lansirao novo znaåenje termina “Opšti rat”. Godine su prošle, Drugi
svetski rat je protutnjao svetom, Goluboviñ i Malenkoviñ još jednom su izme-
nili kontekst tim reåima i prilagodili ih dogaðajima. Tako su ovi autori u svo-
joj knjizi iz 1982. godine izraz Opšti rat u fusnoti razjasnili reåima “Tarabiñ
tako naziva Drugi svetski rat” [25]. Ali åak i ova tvrdnja bila je kratkog veka -
vaæila je samo u prva dva izdanja knjige, a u sledeñem izdanju (1986) isti
izraz proprañen je fusnotom u kojoj stoji da je Opšti rat ustvari Treñi svetski
rat [25]. Pošto su tako Prvi i Drugi svetski rat ostali bez naziva, u treñem
izdanju knjige ponovo je proradila invencija autora pa su se pojavili brojni
citati “autentiånih” spisa prote Zaharija u kojima su kremanski proroci
navodno najavili nešto što ñe se u svim narednim izdanjima zvati (Prvi) veli-
ki rat i Drugi velikaåki rat. Zašto je prvi dobio epitet veliki a drugi velikaåki,
ostañe tajna.
Izraz Opšti rat, dakle, u svoje vreme uspešno je iskorišñen za oznaåava-
nje Prvog i Drugog svetskog rata (svakog u svoje vreme), ali to ne znaåi da
treba zanemariti i preostala dva neiskorišñena znaåenja: “Bune i revolucije” i
“Treñi svetski rat”. Koji od njih ñe predstavljati “dobitnu kombinaciju” za kre-
manske proroke i šansu da analitiåari tvrde da su to što se dogodilo (ma šta
to bilo) najavili decenijama unapred?
Nijedan. Devedesetih godina zahvatilo nas je nešto što nisu bile ni bune
ni revolucije, ni Treñi svetski, a ponajmanje Opšti rat. Nešto što niko nije åak
ni naslutio, a kamoli najavio ili “video”: graðanski rat i sukob sa najveñom
vojnom alijansom na svetu. Bile su to avanture u kojima je srpski narod izgu-
bio ne samo na hiljade æivota i velike teritorije, nego i propagandnu bitku, a
to znaåi - svoje dostojanstvo.
Da li je moguñe da su Tarabiñi, koji su, po tvrdnji analitiåara, nepogreši-
vo videli sve vaænije dogaðaje iz bliske i daleke buduñnosti, jednostavno pro-
pustili da pomenu tako markantna previranja koja su nas snašla na samom
kraju milenijuma?
Svi ñe nas ceniti i voleti

Naprotiv, dugo se tvrdilo da su Tarabiñi “videli” da u našoj zemlji zadu-
go neñe biti ratnih sukoba. Proroåanstvo koje je sve do poåetka graðanskog
rata 1991. godine (kada je izašlo osmo izdanje knjige autora Goluboviña i Ma-
lenkoviña) nalazilo svoje mesto u poglavlju “O æivotu u našoj carevini”, za-
poåinje ovako:
84
Vrijeme mira i izobilja trajañe dugo. Rodiñe se mlogo koljena
koja ñe æivjeti i umrijeti u miru, a da za rat budu doznavali samo
preko mudrijeh knjiga, rijeåi i raznijeh prikaza... Naša carevina ñe
ojaåati i ðe se god budne åulo ime naše, svi ñe nas cijeniti i voljeti.
[25]
S obzirom na to da autori zastupaju tezu da su sva kremanska proro-

åanstva nepogrešiva, ovo je (zajedno sa celim poglavljem) bez objašnjenja
išåezlo iz svih kasnijih izdanja knjige, valjda zato što se odjednom pokazalo
da se baš ništa od njega nije ostvarilo. Vreme izobilja se nenadano brzo
završilo, posle Drugog svetskog rata kod nas nijedno koleno (generacija) nije
“æivelo i umrlo u miru”. Isto tako je postala deplasirana i tvrdnja da ñe “naša
carevina ojaåati” i da ñe nas “svi ceniti i voleti”, jer nas je baš tih godina svet
izolovao sankcijama, a nedugo posle toga bili smo izloæeni bombardovanju.
Na ovo volšebno išåezavanje proroåanstva iz knjige niko tada nije obra-
tio paænju niti se zapitao da li još uvek vaæi tvrdnja autora da postoje spisi u
kojima je prota Zaharije to zapisao. Ali, åim se graðanski rat u Bosni razbuk-
tao, mnogi su poæurili da pronaðu proroåanstvo kojim su kremanski proroci
najavili ove sukobe. Entuzijazam åitalaca uåinio je svoje i oni su ipak uverili
sebe da su ga našli, ne samo u knjizi autorskog tandema Goluboviñ-
Malenkoviñ, nego i kod dr Radovana Kazimiroviña:
Naša ñe vojska, kume, dugo u Višegradu zastati. Višegrad ñe

dugo biti ni u našim ni u neprijateljskim rukama. Ali, kad jednom
velike sile nadjaåaju, kad neprijatelju pukne po glavi, ondakar ñe
naša vojska lako preñi i uzeti cijelu Bosnu i Hercegovinu... Tada ñe
se naša Srbija mnogo proširiti. [23] [25]
Ovo proroåanstvo nastalo je doterivanjem jednog dela teksta objavlje-

nog u Velikoj Srbiji 1916. godine u kome je, kao što smo veñ videli, opisano
ono što se veñ dogodilo prilikom prvog upada austrijske vojske preko Drine.
Kasniji autori smeštali su ga u razne kontekste i periode, åak i u hipotetiåni
Treñi svetski rat. Jedna od poslednjih “selidbi” ovog proroåanstva odigrala se
tokom 90-tih godina, posle poåetnih uspeha koje je srpska vojska imala u
graðanskom ratu, jer je Višegrad automatski prihvañen kao eufemizam za
celu Bosnu i Hercegovinu. Kasniji preokret situacije na ratištu (a naroåito
veza izmeðu nadjaåavanja velikih sila i napretka naše vojske) ipak nije podr-
Hoñe li nas biti za pod šljivu 85

æao ovu tezu, pa je isto proroåanstvo pretrpelo još jedan “premeštaj”, iz
sadašnjosti u neku hipotetiånu buduñnost. Tada je ova proroåka vizija zaåi-
njena konstatacijom da su njom “oni (Tarabiñi) taåno predvideli gde ñe pasti
konaåna odluka” [25].
Naravno da su i druge sukobljene strane “dopisivale” kremansko pro-
roåanstvo onako kako im je odgovaralo. Tek što je zapoåeto bombardovanje
srpskih gradova od strane vazdušnih snaga NATO pakta, u zagrebaåkom
Jutarnjem listu pojavio se citat [16] iz koga jasno sledi da su...
...dva nepismena srpska seljaka, Miloš i Mitar Tarabiñ, još sre-

dinom 19. stoljeña previdjeli udare NATO-a na Jugoslaviju:
“Srbi ñe se nañi na granici, ali neñe znati stati. Cijeli svemir ñe
ih moliti da se smire i åuju glas dobrote u svojim srcima, ali neñe
otvoriti ogledala svoje duše. Neñe poslušati zakon æivotnog smi-
sla. Mrænja ñe se pretvoriti u besmisao, izbit ñe rat. Sile koje ñe
ratovati imat ce veliko znanje (...), borit ñe se i na zemlji i u zraku
i na vodi. Iznad ove zemlje (Srbije) vodit ñe se rat u zraku.” [16]
Ovo proroåanstvo, pisano jezikom i stilom koji nikako nije mogao da

potekne od nepismenog srpskog seljaka iz 19. veka, u Jutarnjem listu je pro-
prañeno slikom naslovne strane knjige “Kremansko proroåanstvo - šta je bilo,
šta nas åeka” [25], åime je podmetnuta sugestija da je pasus prenet iz te knjige.
Åak je dodata i oznaka (...) za navodno izostavljen deo citata, kako bi se upot-
punila iluzija autentiånosti. U dugoj listi “proroåanstava koja su se do sada is-
punjavala s nevjerojatnom toånošñu”, našao se, dakako, i “raspad druge
Jugoslavije i osamostaljenje Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije”. Naveden
je i podatak da su ova proroåanstva “znaåajno cenzurirana” jer se u njima
“navješñuje ponor srpstva i nikako se ne uklapa u srpsku junaåku mitologiju”
[16]. Za svaki sluåaj, autor ålanka se potrudio da odbije åitaoca od pomisli da
proåita knjigu “Kremansko proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka”, jer je
“krañena i nakiñena pretencioznim tumaåenjima”. (sic!)
Zapaljeni ljudi padaju s neba

Tokom bombardovanja Srbije, dosta se govorilo i o dramatiånom proro-
åanstvu u kome se navodi kako ñe “celo nebo nad Poæegom goreti jednog dana
kao zapaljeno i ozgo padañe u plamenu laœe i ljudi”. Ovo proroåanstvo dr Ka-
zimiroviñ nigde ne pominje, ali se kod Goluboviña i Malenkoviña ono skoro
86
bez izmene provlaåi od prvog do poslednjeg izdanja knjige. Ipak, i ovde pos-
toje razlike u naåinu kazivanja. U prvom i u drugom izdanju, citira se dobar
deo knjige “Oj Uæice mali Carigrade” u kojoj Mladen St. Œuriåiñ opisuje rat-
ne dogaœaje iz 1915. godine. Ovde je celo proroåanstvo ispriåano kroz reåi ju-
naka knjige Åedomira Zahariña (unuka prote Zaharija), koji u dramskoj rad-
nji knjige iznosi priåu Mihailu Zotoviñu, uz tvrdnju da ona nije zapisana
nego mu je prota Zaharije usmeno preneo:
- Kojim dobrom, Åedo?

- Nema više dobra, gospodin-naåelniåe! U ovim mutnim dani-
ma kad se ovoliko piše o Tarabiñima i mom dedi Zahariji, ostalo
je još nešto nezapisano, ni ranije u aktima ministarstva untraš-
njih dela, ni kod Pere Todoroviña u Ogledalu, pa ni sad ovaj Kazi-
miroviñ...
- Šta nam sad to vredi, Åedo?
- Åuvao sam jednu tajnu celog veka, a sad... ne bih hteo da sa
mnom propadne. Ja sam, znate, rezervni kapetan, pa moram s
vojskom... I dugo sam mislio - kome da poverim dedovu tajnu?
Åudna je... Pa sam smislio da je poverim vama, a vi - kako znate?
Ponavljam: åudna je, a nije poznata! (...) A preneñu vam njegovu
tajnu taåno onako kako je meni kazao. Vrañao sam se, priåa djed,
s vidovnjakom Tarabiñem sa vašara u Poæezi. Na izmaku iz
Poæeškog polja on se stade osvrtati preko te prostrane ravnice i
zagledati u nebo: “Ja mili Boæe, kuma-Proto, åudesni åuda što ñe
se desiti! Vidiš li koliko je ovo Poæeško polje? Jednoga dana biñe
puno zapaljenih ljudi, koji ñe buktati kao luåe i padati ozgo s
neba!”
- E, kume Matija, sad i ja vidim da si zaista poludio! Šta to
buncaš, more? Otkud æivi ljudi na nebu pa da ozgo padaju zapa-
ljeni?
- Nema ih sad kuma-Proto, ali ñe ih uskoro biti na nebu više
nego ‘tica. Leteñe na laðama, s topovima...
- Budibogsnama, kuma-Mitre, prekrsti se! Probudi se, more!
- Ne spavam, kume, ni noñu, nekmoli sad u putu... Vidi i dobro
upamti; ako ne doåekaš ti kuma-Proto, doåekañe bar neko tvoj.

Pogledaj: celo nebo nad ovom našom Poæegom goreñe jednog dana
kao zapaljeno i ozgo padañe u plamenu laœe i ljudi i biñe puno po-
lje izgorelih ka’ ugljen!
- A ko ñe se to tuñi u nebu nad Poæegom. I s kim?
- E, to je to, što je najåudnovatije, kume: Nisu Srbi! Kao da je
Srba nestalo u Srbiji, pa neko drugi nad njom... Pobiñe se kuma-
Proto, strašno Rusi sa Talijanima. Vidim puno to polje izgorelih
laða spaljeni’ krila, i æivih ljudi u plamenu, još više izgorelih, pa
se, kume, smanjili ko deca! [25]
Izgleda kao da su autori veñ u treñem izdanju knjige zaboravili šta su

napisali u prva dva, pa su tvrdili da o tome “imamo saåuvan zapis prote Za-
harija”, posle åega sledi isto proroåanstvo, ispriåano istim reåima! Prota
Zaharije, naravno, nije mogao da ima knjigu koja je napisana posle njegove
smrti, a ni Mladen St. Ðuriåiñ nije mogao da zna šta je prota zapisao, tim pre
što je tvrdio da to i nije zapisao.
Jedina novina u treñem izdanju jeste ta što je dogaœaj vremenski prenet
iz Prvog u neki buduñi rat, pa je priåa našla mesto u poglavlju pod naslovom
“Svet razdvojen na dva dela i Treñi svetski rat”. Zanimljivo je i to da se poåev
od tog izdanja kao izvor više ne pominje Œuriåiñeva knjiga; o tom izvoru os-
tao je da svedoåi samo plemeniti knjiæevni jezik i stil kojim je dogaœaj ispri-
åan, upadljivo razliåit od konciznog reporterskog naåina pripovedanja, pri-
metnog kod svih ostalih proroåanstava (Dragoljub Goluboviñ je bio novinar).
Naravno da sada moæemo samo da nagaœamo koji je razlog za ovako
grubu prepravku åinjenica. Jedan od moguñih zakljuåaka jeste da su se Go-
luboviñ i Malenkoviñ predomislili zato što je iskrsao problem u vezi sa autor-
skim pravima pisca knjige Oj Uæice mali Carigrade, verovatno pravog autora
ovog “proroåanstva”.
Kako od stabla šljive napraviti barjak

Postoji još jedna proroåka vizija koja se pripisuje Tarabiñima, a u posled-
nje vreme postala je veoma aktuelna. To je zloslutno predskazanje o tome
kako ñe Srba ostati koliko “za pod jednu šljivu”. Zanimljivo, ali mada se ovo
proroåanstvo danas åesto navodi, ono se zapravo ne pojavljuje ni u jednoj
knjizi ili pisanom novinskom tekstu koji govori o kremanskom proroåanstvu.
Zapravo, ne pojavljuje se sve do skorih dana, ali ga ni sada niko ne navodi u
88
izvornom obliku nego se svi samo pozivaju na njega, kao da se ono
podrazumeva!
Otkud onda to proroåanstvo i ko ga je i kada lansirao? Danas smo izlo-
æeni takvoj poplavi informacija da je teško naåiniti detaljan pregled koji bi
nam otkrio gde se ono prvi put pojavilo, ali pada u oåi åinjenica da ga štam-
pa u Hrvatskoj veoma rado pominje; skoro da nema govora o kremanskom
proroåanstvu u nekom od medija, a da se ne pomene i ova zloslutna vizija o
uæasnom pomoru srpskog stanovništva.
Bez obzira na to da li je ovo proroåanstvo uvezeno ili je rezultat naše
mazohistiåke invencije, nema sumnje da su motivi za njegovo “puštanje u
promet” politiåke prirode. Ovu navodnu proroåku viziju ne pominju ni
autori Goluboviñ i Malenkoviñ, ali su oni vešto smislili kako da u jednom od
kasnijih izdanja svoje knjige nepoznatom autoru ovog “proroåanstva” zada-
ju protivudarac. Jednostavno su šljivu preimenovali u barjak i tako jednim
potezom pera od pesimistiåke legende napravili optimistiåku, pri åemu su je
ponovo pripisali Milošu i Mitru Tarabiñu:
Doñi ñe dan kada ñe svi Srbi opet stati pod jedan barjak! [25]

9
ŠTA NAS ÅEKA
U predgovoru knjige “Kremansko proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka”,

recenzent Dr Veselin Saviñ imao je grube reåi pogrde za eventualne skeptike
(“budalu nikada ne moæeš spreåiti da misli šta hoñe”), ali i reåi pohvale za pro-
slavljene kremanske proroke:
Kremansko proroåanstvo je po mome mišljenju najbolje svet-

sko proroåanstvo. Jer, ako ga uporedite sa Nostradamusom - Nos-
tradamus je nejasan, neodreœen, moæeš ga shvatiti i ovako i ona-
ko. Ovde toga nema: Ovaj ili onaj ima da pogine - nema tu nikak-
ve dileme! [25]
Naravno da se i autor Dragoljub Goluboviñ, u svom delu predgovora,

sloæio sa mišljenjem recenzenta:
(Tarabiñi) nisu govorili neodreœeno i nejasno, poput drugih pro-

roka. Nisu ostavljali nikakve dileme kad ñe se šta dogoditi i kako.
Njihove poruke nose vremensku odreœenost i gotovo hronometar-
sku taånost. [25]
Da li je baš tako? Izgleda da jeste, bar što se tiåe retrodatiranih proroåan-

stava - naravno, ako zanemarimo åinjenicu da to i nisu bile “njihove poruke”.
90
Svi opisi proroåkih vizija, koje se odnose na ranije dogaœaje, savršeno su pre-
cizni, sa puno detalja i svako od ovih “proroåanstava” bez greške je ispunje-
no, ali utisak kvari åinjenica da niko nikada nije åuo niti åitao o tim proroåan-
stvima pre nego što su se dogaœaji odigrali. Zato je vaænije da procenimo pro-
roåanstva koja govore o onome što je u trenutku njihovog dokumentovanja bi-
lo buduñnost.
Ma koliko prelistavali sva objavljena izdanja kremanskog proroåanstva,
videñemo da ima iznenaœujuñe malo opisa proroåkih vizija koje su tada go-
vorile o poslednjoj deceniji dvadesetog veka. To je åudno, jer bi eventualni
prorok tu itekako imao šta da “vidi”, samo da je nekako mogao da zaviri u
naše nemirno vreme. Åak i ako imamo dovoljno dobre volje da neka od na-
vodnih Tarabiñevih proroåanstava uporedimo sa novijim zbivanjima, videñe-
mo da su ona mahom dijametralno suprotna stvarnim dogaðajima i vrlo os-
kudna u detaljima, a mnoga od njih autori su morali diskretno da brišu ili
menjaju u skoro svakom sledeñem izdanju knjige, jer su dogaœaji pokazali da
se praktiåno ništa od najavljenog nije ispunilo.
A kako stoji stvar sa proroåanstvima koja se odnose na buduñnost? S ob-
zirom na to da doslovno nijedno od njih nije datirano (nije navedeno kada
treba oåekivati njegovo ispunjenje), teško je odluåiti da li da ih smestimo u
neispunjena proroåanstva iz našeg doba, ili u proroåanstva koja se odnose na
daleku buduñnost. Dobar primer za ovo je proroåanstvo (verovatno pri-
pisano Tarabiñima poåetkom ovoga veka) koje govori o tome šta ñe se dogo-
diti sa Carigradom:
Kad Turska bude sasvim išñerana iz Evrope, ondakar ñe Cari-

grad uzeti Rusija. Ona ñe biti najsilnija dræava na svetu. [23] [25]
Tako je 1939. godine dr Kazimiroviñ svedoåio o ovom proroåanstvu, ali

su ga 1982. Goluboviñ i Malenkoviñ preuredili, smestivši ga najpre u period
posle Drugog svetskog rata. To je vaæilo samo za 1. i 2. izdanje, a u 3. izdanju
naåinili su još jedan premeštaj, ovoga puta neposredno posle Treñeg svetskog
rata. Nije to bila jedina intervencija ovog autorskog tandema, jer je sa istom
knjigom u zaborav poslato još jedno neostvareno proroåanstvo, lansirano još
1916. godine (tokom Prvog svetskog rata), koje govori da ñe po usposta-
vljanju mira “Rusija postati najsilnija dræava na svetu”. Ova najava imala je
tada posebno znaåenje, jer je prognana srpska vojska polagala veliku nadu u
pomoñ Rusije, ali su autori knjige ispravno zakljuåili da je danas najbolje ne
pominjati ga.
Šta nas åeka 91

Što ñe biti, biñe
Kao što smo za sva retrodatirana proroåanstva videli da su savršeno “is-
punjena”, tako smo se za ono malo proroåanstava koja govore o sadašnjem
vremenu ili o neposrednoj prošlosti uverili da su potpuni promašaji. A šta je
sa proroåanstvima kojima se najavljuju dogaðaji iz vremena koje je pred
nama? Njih ñemo najbolje okarakterisati ako kaæemo da je naåin kojim su
pisana nedefinisan i neodreðen, a da je sav trud autora usmeren na to da nas
uveri da proroåanstva ipak opisuju konkretne dogaðaje. Malo šta je ostalo od
tvrdnje analitiåara da “njihove poruke nose vremensku odreœenost i gotovo hro-
nometarsku taånost” [25]. Oåigledno je da su oni na neostvarenim proroåan-
stvima nauåili lekciju, pa im je ponestalo hrabrosti za smelije proricanje:
Meœu ljudima u jednome narodu tamo na sjeveru ko iz vode

izniñi ñe jedan mali åoek pa ñe ljude uåiti ljubavi i druæeljublju, ali
i on ñe imati mlogo pritvorica i juda i biñe åas gore, åas dolje. Ni-
ko od tijeh pritvorica neñe htjeti da sazna šta je to prava ljudska
milost, no ostañe njegove mudraåke knjige, a i sve rijeåi kojima on
budne zborio pa ñe ljudi vidjeti u kolikoj su zabludi bili. Vidjeñe
da su se ko æene svaœali ni oko šta i ni za šta. [25]
Veština pisanja ovakvih nedefinisanih vizija svodi se na to da se åitalac

uveri da mu je saopšteno precizno i nedvosmisleno proroåanstvo, mada mu
u stvari ništa nije reåeno. Evo još jednog primera navodne proroåke “hrono-
metarske taånosti”:
Kad miris iziœe iz poljskog cvijeña, kad milost iziœe iz åovjeka,

kad rijeke izgube svoje zdravlje... ondakar ñe nastupiti najveñi op-
šti rat... [25]
Ovo je lep primer vešto sroåenog proroåanstva koje nikako ne moæe da

se ne ispuni. Ako nikada ne bude Treñeg svetskog (“najveñeg opšteg”) rata,
proroåanstvo ñe zauvek ostati da svedoåi o nekoj dalekoj buduñnosti (poku-
šajte da dokaæete suprotno), a ako ga ipak bude, uvek ñe moñi da mu se pri-
piše pesniåka vizija proroka da je rat zapoåeo kad je “miris izašao iz poljskog
cveña” i kad je “milost izašla iz åoveka”. Kakav bi to rat bio ako bi ga vodili
ljudi u kojima poåiva milost?
92
Koje dræave ñe u tom ratu voditi borbu? Hoñe li ratovati Rusi i Italijani,
kao u proroåanstvu nasleœenom od Mladena St. Œuriåiña? Ne, i ovde su se
autori posluæili nedefinisanom vizijom:
Udariñe najveñi i najbješnji protivu najveñeg i najbješnjeg! [25]
Postavlja se åak i pitanje imamo li prava da ovakve izjave proglasimo za

proroåanstva. U njima je najavljeni tok dogaðaja uglavnom neodreðen, dvo-
smislen ili oåekivan, a åesto je sve tako formulisano da bi najveñe åudo bilo
kad se tako sroåeno proroåanstvo ne bi ispunilo.
Proseåni åitalac, ipak, neñe posmatrati najave buduñih dogaðaja na ovaj
naåin. Kad åita, recimo, proroåanstva koja govore o Treñem svetskom ratu,
nagon za samoodræanjem uåiniñe svoje i on neñe mnogo razmišljati o for-
malnoj valjanosti proroåanstva, nego ñe se odmah zapitati kako bi mogao da
se zaštiti od uništenja koje mu preti. Gde da se skloni? I na to ima odgovora
- treba samo rešiti rebus, naravno ako rešenje uopšte postoji:
Oni koji budnu pobjegli i sklonili se u tri krstate gore tamo ñe

nañi svoj spas te ñe pošlje æivjeti u ilju i izobilju, sreñi i ljubavi,
jerbo rata više nikad biti neñe... [25]
Hajde da zaboravimo da nam je odnekud veñ poznata najava da “rato-

va više nikad biti neñe", jer najavljeni æivot “u ilju i izobilju, sreñi i ljubavi”
zaista zvuåi primamljivo - ali šta ako razvoj dogaðaja ipak pokaæe da je to
proroåanstvo bilo suviše optimistiåko? Za svaki sluåaj, priloæeno je i jedno
znatno nepovoljnije, kako bi buduña pokoljenja mogla da odaberu ono koje
se bolje uklapa u dogaœaje, a da ono drugo zaborave, kao da nikada nije ni
postojalo. Evo, dakle, kako zvuåi kad se jezikom iz 19. veka progovori o jed-
noj od aktuelnih tema današnjice - ekologiji:
Oni råinasti åiniñe razne zle marifetluke. Trovañe vazduh i vo-

du i puštati kijamete po morima sinjim, rijekama i zemlji, te ñe
ljudi naglo umirati od nekakvijeh bolešåina. Oni dobri i mudri vi-
djeñe da sav taj njihov trud i argatluk ne vrijedi ni po lule duvana
i da vodi propasti svijeta, te ñe umijesto numeracije potraæiti svo-
ju pamet, za zamišljajima. Kada se stanu više baviti zamišljaji-
Šta nas åeka 93

ma, biñe bliæi Boæijoj mudrosti, ali ñe sve dockan biti, jerbo ñe oni
zli veñ svu zemlju upropastiti i nastañe pravi pomor. Ondakar ñe
ljudi bjeæati iz varoši u sela i jopet traæiti planine i tri krstate go-
re da tamo, u njima, dišu i piju vodu. Oni koji budnu pobjegli spa-
siñe sebe i porod svoj, ali ne svi i ne zadugo, jerbo ñe se pojaviti ve-
likaåka glad. Hrane ñe biti po varošima i selima, ali ñe svudje
otrovata biti. Mlogi ñe da bi jeli i najeli se trpati sve u usta, te ñe
od toga odmah pomrijeti. Onaj koji budne postio i ispostio, taj ñe
ostati æiv jerbo ñe ga sveti Duh åuvati i biñe bliæi Bogu. [25]
Na ovom mestu, Goluboviñ i Malenkoviñ kao da su se prepustili novoj

vodilji, koju su dotad potpuno zanemarili. Sve dosadašnje teme zamenjene
su samo jednom: religija!
Spas je u veri...
Sva proroåanstva iz ranijeg perioda afirmativno su govorila o napretku
tehnike. Prorok je, po reåima analitiåara, prorekao telefon dok je sa zanosom
govorio kako ñe “kralj biti u Beogradu, a njegovi doglavnici u Negotinu, Nišu,
Pirotu, Vranju, Prokuplju, Uæicu, Loznici, pa ñe se tako razgovarati” [10] [23]
[25], a isto tako i televizor, prozvan “sanduk sa sokoñalom”, uz pomoñ koga ñe
“åoek moñi da vidi šta se tamo iza sedam gora i sedam mora åini” [25]. Kom-
pjuter u vreme pisanja ovih knjiga još uvek nije našao svoje mesto u našim
domovima, pa ga tako Tarabiñi nisu ni prorekli.
A onda se dogodio obrt. U drugoj polovini dvadesetog veka sve više se
govori o ekologiji, splasnulo je prvobitno ushiñenje izazvano napretkom teh-
nike, a pronalasci postaju zlo koje ñe otuœiti åoveka jer ñe “åoek više vjerovati
svome sokoñalu, nego svome prvom komšiji” i “sve ñe biti jedan grki privid ljud-
skijeh zabluda, jerbo ñe mlogi zaboraviti na Boga, pa ñe se klanjati svojoj ljud-
skoj pameti” [25].
Åovek ñe otiñi i na druge svetove, po kojima ñe se i “kolima voziti” (što
se, uzgred, veñ dogodilo 1969. godine, celih 13 godina pre knjige u kojoj se to
“proriåe”), ali tamo neñe nañi ništa osim “æivot ‘nakav kakav jeste”:
Tamo sem mira Boæijeg ništa vidjeti neñe, ali ñe srcem i dušom
osjetiti svu Boæiju ljepotu i snagu. Ljudi ñe se kolima voziti i po
mjesecu i po zvjezdama. Oni ñe tamo traæiti drugi æivot, ali tamo
94
æivota vakog kakav je u nas biti neñe. Biñe ga, ali oni neñe umjeti
da razumiju da je to æivot nakav kakav jeste.
Onaj koji budne tamo išo, a ne budne, Boæe prosti, vjerovo u
Boga kako priliåi åoeku od åasti i poštenja, taj kada se budne vra-
tijo ñe reñi: “Ej, vi, ljudi, koji Boga sa sumnjom pominjete, poœite
vamo dje sam ja bijo, pa ñete ondakar vidjeti šta je snaga i um
Boæiji!
Biñe i onijeh ljudi koji neñe htjeti da razumiju šta je to Boæija
moñ i kolikaåka je njena sila” [25]
U ovoj epopeji, neoåekivano sroåenoj u slavu Boga, biñe dosta mesta i za

silazak boæanstva sa neba, kao i za narod koji ñe ga slediti, pa ñe priåa dobiti
svoj sreñan kraj:
U ruskim dalekim gorama pojaviñe se mladi åoek po imenu Mi-

jajlo. Imañe svijetlo lice i sav lik ñe mu milostan biti. Ljudi ñe mu
se åuditi kako koraåa nebom, a on ñe otiñi do prvog namastira i
zazvoniti na sva namastirska zvona. Narodu koji se budne okupi-
jo oko njega ñe kazati:
“Zaboravili ste ko sam i da nijesam umro, nego æiv otišo u
nebo.”
A ljudi koji ga budu gledali ñe reñi:
“Nijesmo, nijesmo, ti si svijeti Arhanœel Mijajlo.”
Na te njiove rijeåi on ñe se blago nasmijati, govoreñi im:
“Razapeli ste Bogoåovjeka i Sina Boæijeg, a Bog vam je dao pa-
met da njome mislite i ljubite sve oko vas. Postali ste zvijeri i åov-
jekoubice! Nijesam došao da vas ñeram da se plašite i sa stravom
vjerujete, veñ sam meœu vama da vas urazumim! Nema više boga-
tog ni siromaha, a vi se jopet mrzite, gloæite i ubijate. Zaboravili
ste na dušu svoju!”
Ondakar ñe za Mijajlom poñi svi narodi i zemlja ce postati pra-
va rajska bašåa. Hrana ñe iznicati svudje, i u rijekama, morima i
šumama. Oni, koji se ondaj rode æivjeñe sreñno i dugovjeåno da ñe
i zaboraviti kada su se rodili. [25]
Šta nas åeka 95

Tako je, ako je verovati analitiåarima, isti prorok koji je savetovao Srbi-
ma da potraæe spas u simbolu petokrake, stvorenom semenkama “popreåice
preseåene jabuke”, ovoga puta savetovao ljudima da prate Mihajla koji koraåa
nebom i koji ñe ih povesti u “rajsku bašåu”.
Legenda o Mihajlu, koji ñe siñi s neba i povesti narod, ipak nije otkriñe
autora ovog proroåanstva jer pominjana je pre mnogo vekova u našim knji-
gama starostavnim. Jedan od moguñih korena ove legende je u Starom za-
vetu, gde se u 12. glavi Knjige proroka Danila kaæe:
A u to ñe se vrijeme podignuti Mihailo veliki knez, koji brani

tvoj narod; i biñe æalosno vrijeme, kakoga nije bilo od kako je na-
roda do tada; i u to ñe se vrijeme izbaviti tvoj narod, svaki koji se
naðe zapisan u knjizi.
... i u pseudo-veri
Godine krize donele su nam mnoge nedañe, a jedna od njih je i zabrinja-
vajuñi porast verovanja u natprirodne sile i nekritiåko prihvatanje raznih pse-
udonauånih tumaåenja sveta i prirode. Ova promena nije mogla da ostavi
ravnodušnim autore knjige Kremansko proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka.
Veñ u treñem izdanju (1986), raœa se priåa koja naåinje ovu temu:
“Vidiš, moj kume Zarija”, kazivo je on, “åoek nema samo jedno
svoje obliåje, nego ima dva. Jedno mu ko odijelo sašiju ljudi kade
se rodi, a drugo mu daje sam Bog kade mre da bi i poslje æivota
ovoga jopet æivijo. To drugo obliåje ti, kume, ne vidiš, a ja ga neki
put vidim, po prilici ko kade sam vidijo mrtvoga Miloša... Tako
åoek jopet æivne i kada umre. Ondakar Bog njemu dadne to drugo
obliåje vjeåno i lijepo. Kade se svaki ljudski stvor u to novo svoje
obliåje zaodene, on ode pravo u vjeånost!
O tome mi je jošte govorijo, ali je sve to kazivo nekakvijem
åudnim rijeåima, tako da ga ja nijesam mogo razumijeti. Te rijeåi
i ta dva ljudska obliåja nijesam mogo pojmiti, mada se on trudijo
da mi to bolje i jasnije reåe. Pominjo je nekakav Boæiji prah u vaz-
duhu, te mi je kazivo da je sve to blizu ljudskoj pameti, a da åoek
zbog svoga uobraæenja neñe ni htjeti to da shvati i razumije. [25]
96
Za åuðenje je to što prota Zaharije, visoko školovani sveštenik, ovde
tvrdi da ne moæe da razume Mitrovo pripovedanje o elementarnim religij-
skim temama - o åoveåijem fiziåkom i duhovnom telu, mada se u Bibliji o
tome na više mesta piše (jedan od bezbroj primera nalazi se u Korinñanima
poslanici prvoj, 15;44: “Ima tijelo tjelesno, i ima tijelo duhovno”). Autori Golu-
boviñ i Malenkoviñ ovde su naåinili još jedan neoåekivan zaokret napustivši
crkveno tumaåenje, umesto koga su zašli duboko u pseudonauku i u savre-
meno sujeverje:
Nije li “Boæiji prah” o kome govori Mitar moæda ime za ono što
danas nazivamo bioenergijom, a koju poseduje i zraåi svako æivo
biñe i koje se posle smrti oslobaœa?
Na Kirilijanovim fotografijama na primer, vidimo auru ruke,
noge åak i kada su one amputirane...
A koliko je daleko od njega bilo vreme pronalaska Kirilijano-
vog aparata i viœenja aure? [25]
Tako je u vezu sa kremanskim prorocima dovedeno i obiåno elektriåno

praænjenje, koje su 1939. godine Semion Davidoviå Kirilian i Valentina Kiri-
liana upotrebili da bi naåinili atraktivne fotografije. Uzgred reåeno, sliåan
efekat je poåetkom 20. veka koristio i naš proslavljeni zemljak Nikola Tesla
kada je na prezentacijama njegovo telo pod uticajem visokog napona svetlu-
calo u mraku i rojevi varnica izlazili iz prstiju. Ali on je, kao pravi nauånik,
tome dao nauåno objašnjenje, a ne pseudonauåno.
Tvrdnja da “na Kirilijanovim fotografijama... vidimo auru ruke, noge åak
i kada su one amputirane” [25] danas je široko poznata i rado se pominje u
ezoteriånim diskusijama, ali nauåni nalazi nedvosmisleno navode na za-
kljuåak da se ona bazira na falsifikovanim rezultatima testa ili na nevešto
voðenom eksperimentu. Tim fiziåara i psihologa sa Univerziteta Dreksel
(Drexel University) proveo je nekoliko godina detaljno prouåavajuñi Kirilija-
nov efekat i nikada nije dobijen rezultat koji bi na bilo koji naåin podræao ovu
tvrdnju [24].
Autori knjige Kremansko proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka nisu se za-
ustavili na Kirilijanovoj fotografiji. Povlaœujuñi ukusu široke publike, svoja
tumaåenja obogatili su sa još nekoliko postulata savremenog sujeverja i pse-
udonauke, koji za svoju popularnost mogu da zahvale samo neodgovornim
medijima i nekritiåki nastrojenom javnom mnenju:
Šta nas åeka 97

Meœu ovim porukama Mitar nam još pominje i pojavu “mudra-
ca s Istoka”. Kaæe: “Njijova ñe pamet preñi sve meœe”, ali ñe opet
biti skeptika, koji neñe verovati njihovoj mudrosti.
Treba li oåekivati da ñe nam sa Istoka doñi odgonetka jedne
Dæune, kao i razrešenje enigme filipinske hirurgije, elektromagne-
tizma u åoveku, ili neåeg još neistraæenog, a postojeñeg? [25]
Osim toga što se tandem Goluboviñ-Malenkoviñ uz pomoñ kremanskog

proroåanstva åesto uplitao u istoriju i politiku, ovde su nam autori sugerisali
i prihvatanje ezoterije i shvatanja sveta i prirode koja nam je ponudio pokret
poznat pod nazivom Novo doba (u zapadnom svetu New Age). Ova ponuda
ne bi trebalo da nas iznenadi, jer je verovanje u proroåanstva uglavnom pra-
ñeno verovanjem i u sve ostale discipline koje su obuhvañene savremenim
sujeverjem.
98
10
ORIGINAL FALSIFIKATA
Dr Kazimiroviñ je u seriji napisa u “Vremenu” [10] izmeœu ostalog po-

menuo i spise koje je prota Zaharije navodno predao proti Gavrilu Popoviñu
i koje je ovaj zazidao u temelje svoje kuñe:
Gledao sam svojim oåima, - rekao mi je pok. prota Zarija, - kad

je prota Gavrilo taj rukopis u staklo metnuo i zapeåatio, rekavši:
kad se kuña stane rušiti, nañi ñe se i ovo. Rekao mi je i to, da su pre
dvadeset-trideset godina kopali i traæili taj rukopis, ali ga nisu
mogli nañi. [10] [23] [25]
Ovo se ne slaæe sa svedoåenjem Dragana Aleksiña, jer je on u tekstu ob-

javljenom 1928. godine u “Vremenu” [12c] izneo podatak da je u narodu ne-
kada postojalo verovanje da isti spisi poåivaju ispod kuñe prote Raduloviña.
Tek kada je ta kuña srušena i kada ispod nje ništa nije naœeno, neko je izme-
nio tvrdnju proturivši glas da su papiri zapravo ispod kuñe prote Gavrila.
Prota Zaharije, zaåudo, nije rekao gde su to “pre dvadeset-trideset godina
kopali i traæili rukopis”, ali ako je mislio na kuñu prote Raduloviña (jer je teško
pretpostaviti da bi neko kopao ispod neke druge kuñe, koja se ne ruši), onda
bi to mogla da bude potvrda Aleksiñevih tvrdnji.
Sluåaj je hteo da 1947. godine bude srušena i kuña prote Gavrila, pošto
je na tom mestu trebalo da bude podignut Dom vojske Jugoslavije [25]. Pono-
vo nisu pronaœeni nikakvi zakopani spisi, a u knjizi Goluboviña i Malen-
koviña tvrdi se da ih niko nije ni traæio i da je tako “vredna zaostavština prote
Original falsifikata 99
Gavrila Popoviña ostala zakopana i nedirnuta duboko pod zemljom da bi, ko zna
kada i u kojoj generaciji, neko pokušao da razbije jedan sloj betona koji deli
nauku od dnevnih potreba.” [25]
Tako autori Goluboviñ i Malenkoviñ na jednom mestu u knjizi Kreman-
sko proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka tvrde da Zaharijevi rukopisi nikada
nisu pronaœeni, a na drugom objavljuju faksimile tih spisa uz tvrdnju da ih
je prota Zaharije svojom rukom pisao! Umesto objašnjenja za taj paradoks, u
uvodu knjige stoji sledeñi pasus:
Sve što im je bilo “kazato” prenosili su svome kumu proti

Zahariju Zahariñu, åije je rukopise, skrivene i saåuvane na raznim
stranama prikupio njegov praunuk Dejan Malenkoviñ, na osnovu
kojih je uglavnom i napisana ova knjiga. Ekspertizom hartije,
mastila i rukopisa, koja stoji na raspolaganju izdavaåu, utvrœeno
je taåno vreme zapisa kazivanja kremanskih proroka, koje se pot-
puno poklapa sa vremenom u kojem su oni æiveli. [25]
Pošto je veñ reåeno da su “glavni” Zaharijevi rukopisi zakopani duboko

ispod Doma vojske Jugoslavije, mogli bismo, uz malo dobre volje, da zaklju-
åimo da su u knjizi objavljeni faksimili nekih Zaharijevih “paralelnih” ruko-
pisa, koja nekim åudom nije pomenuo dr Kazimiroviñu tokom razgovora vo-
œenih 1915. godine.
Koje su argumente autori naveli da bi podræali tu moguñnost? Najpre,
Zaharijev praunuk tvrdi da su ti rukopisi “skriveni i saåuvani na raznim
stranama”. Nije naveo nijednu od tih “raznih strana”, mada bi to trebalo
oåekivati od ozbiljnog istraæivaåa, uz to i koautora knjige o kojoj govorimo.
Ovde ne bi opstao omiljeni izgovor analitiåara da se to “nije smelo” reñi, jer
1982. godine, u vreme objavljivanja prvog izdanja te knjige, niko više nije mo-
rao da se plaši odmazde dinastije Obrenoviñ.
Drugo, ko je izvršio “ekspertizu hartije, mastila i rukopisa” [25], iza koje
se autorski par zaklanja kad nam sugeriše da ne treba sumnjati u autentiånost
rukopisa? Reklo bi se da je to uradio sam izdavaå, ali ako paæljivije proåita-
mo reåenicu, videñemo da je ona sroåena tako da se i ne tvrdi da je on izvršio
eksprtizu, veñ samo to da mu ona stoji na raspolaganju. Uostalom, koji to
izdavaå raspolaæe skupom tehnikom i struånjacima za datiranje i proveru
autentiånosti starih rukopisa? Iza te ekspertize ipak bi morala da stoji neka
ustanova i struånjaci, ali zašto nije navedeno koji? U nauånom svetu, poda-
tak da je ekspertiza izvršena nema nikakvu teæinu ako iza njega nije napisano
100
i ko je uradio taj posao. Osim toga, zašto nije objavljen detaljniji nalaz eksper-
tize, kako bismo umesto “vremena u kome su oni æiveli” taåno znali u koje
vreme su sporni zapisi nastali?
Pošto autori knjige danas nisu æivi, pokušali smo da pronaœemo izda-
vaåa i da ga zamolimo da razreši nedoumicu. Samo, kome od izdavaåa se
obratiti kad ih ima skoro koliko i izdanja knjige? Prvo i drugo izdanje pot-
pisao je “Zapis”, treñe “Nova knjiga”, peto i šesto “Bata”, jedanaesto ima åak
dva izdavaåa - “Grafomark” i “Zavetno slovo”, dvanaesto “Ergon”... nije lako
odluåiti se koga od njih upitati da li mu “ekspertiza stoji na raspolaganju”,
tim pre što mnogi od njih danas više i ne postoje.
Gde su rukopisi danas?

Originale svih tih spisa dobio je od autora knjige ”Kremansko proroåan-
stvo - šta je bilo, šta nas åeka” åovek koji je na njima proåitao da ceo svet åeka
strašan Treñi svetski rat i da postoji samo jedan kontinent koji ñe u njemu biti
pošteœen - a to je Australija. Sluåajno ili ne, on se ubrzo baš tamo odselio.
Tako se sporni spisi danas nalaze na tom dalekom kontinentu, u privatnom
vlasništvu. Ipak, ako su ti rukopisi zaista autentiåni onda oni imaju veliku
istorijsku i nauånu vrednost, pa se postavlja pitanje da li su autori knjige
mogli slobodno da raspolaæu tim dokumentima, da ih poklanjaju kome hoñe
i da li je neko ko ih je na taj naåin dobio imao pravo da ih tek tako iznese iz
zemlje.
Sada bi bilo moguñe izvršiti analizu te hartije i utvrditi iz kog perioda
potiåe, i to sa takvom taånošñu da bi greška bila manja od deset godina, jer
takve analize rutinski rade struånjaci Narodne biblioteke u Beogradu. S druge
strane, pitanje je od kakve bi praktiåne vrednosti bio rezultat te analize, jer bi
njime mogla da se odredi samo starost hartije - a eventualnom falsifikatoru
ne bi bio preveliki problem da pronaœe prazan papir stariji od stotinu godi-
na, pa da na njemu napiše šta mu je volja.
U pomenutoj knjizi autorskog tandema Goluboviñ-Malenkoviñ, u oåi
pada još nekoliko zanimljivih detalja. Autori su od treñeg izdanja poåeli da
objavljuju faksimile rukopisa, prañene objašnjenjem da je to “autentiåni deo
rukopisa prote Zaharija Zahariña... spasen posle paljevine Kremana i protine
kuñe, 1943. godine, od strane bugarskih okupatora i vojske” [25]. Da li su to te
“razne strane” na kojima su rukopisi bili skrivani? Moæda bi takav dokazni
postupak bio uverljiviji da u kasnijim izdanjima stranice sa faksimilima nisu
bile obogañene novim spisima, u kojima prota Zaharije (ponovo u prvom
licu) pripoveda kako mu je Mitar “govorijo kako ñe ljudi šetati mjesecom i dru-
gim zvijezdama”, jer ovoga puta ne treba biti struånjak da bi se videlo da je to
Original falsifikata 101

pisano rukom drugog åoveka. Koji je od ova dva autora prota Zaharije, kad
se tvrdi da su oba rukopisa njegova?
Zaharijev rukopis objavljen u 3. izdanju knjige
Zaharijev rukopis objavljen u 11. izdanju knjige
Paæljivom analizom moguñe je u pasusima pomenute knjige otkriti

mnogo indicija koje govore u prilog pretpostavci da su ti rukopisi falsifiko-
vani poåetkom osamdesetih godina, kad je knjiga zapravo pisana, i da su
nastali samo zato da bi podræali tvrdnju da je cela priåa o kremanskom pro-
roåanstvu autentiåna.
102
11
NA LICU MESTA
Poåetkom januara 2000. godine posetio sam Kremna, u æelji da na licu

mesta upotpunim sliku o åuvenom proroåanstvu. Kao saradnika pozvao sam
Nenada Veljkoviña, jer ovde je od koristi bio njegov talenat za komunikaciju
sa ljudima. Ljubazni meštani bili su raspoloæeni da naširoko priåaju o Tara-
biñima, ali smo stekli utisak da svako ima svoju verziju proroåanstava. Razli-
ke su bile više nego primetne. Ne bi se reklo da je reå o sluåajnim neslaganji-
ma, jer su nas sagovornici ponegde upuñivali i na “autentiåne i originalne za-
pise”, pri åemu su sve druge bez rasprave proglašavali za “sumnjive”. Na
jednom mestu dobili smo i instrukciju gde da potraæimo 12 listova spisa koje
je sam Mitar pisao, a na našu primedbu da je Mitar bio nepismen, sagovornik
je ostao zbunjen i gledao nas s nevericom.
Pošto smo pronašli razliåite podatke na više strana, bilo nam je jasno da
u stvari ništa nismo našli. Sve što smo dobili od razgovora s meštanima bilo
je samo zgodna ilustracija naåina na koji se u narodu stvaraju i, u stalnom
prepriåavanju, menjaju legende. Zato smo odluåili da informacije potraæimo
na mestu koje je malo dalje od åaršije, a bliæe nekadašnjem centru zbivanja.
Otišli smo do zaseoka Tarabiñi (koje je nekoliko kilometara udaljeno od cen-
tra Kremana) i upoznali se sa åovekom koji je najbliæi æivi roðak prorocima:
Milošu je potomak u åetvrtom kolenu, a Mitru u treñem. To je Jovo Tarabiñ,
roðen 1922. godine.
Bio je to pun pogodak. Ovaj ljubazni åovek, i pored duboke starosti, pot-
puno je saåuvao sveæinu duha i britku pamet. Uz domañu rakiju i zlatiborski
sir sedeli smo i satima razgovarali o proroåanstvima njegovih pradedova. Bio
je sunåan januarski dan, neuobiåajeno topao za to doba godine, pa smo do-
Na licu mesta 103

sta vremena proveli i u dvorištu iz koga nam je pokazivao kuñu u kojoj su
æiveli Miloš i Mitar, zatim zaseok iz koga ih je poseñivao prota Zaharije, kao
i kuñu u kojoj je Mitar æiveo posle æenidbe. Pošto se sve ove kuñe nalaze na
strmim obroncima u podnoæju Tare, stiåe se utisak da su nadohvat ruke,
mada put do njih preko potoka u dnu obronka ne bi bio ni malo lak.
Tokom razgovora postojao je åudan, zapravo neverovatan utisak: naš
domañin, za razliku od svih drugih meštana sa kojima smo bili u kontaktu, u
potpunosti je saåuvao kritiåki stav prema proroåanstvima svojih predaka! Ne
samo da je odoleo iskušenju da doteruje i da “dopisuje” proroåanstva ili da
mistifikuje i najmanji deo priåe, nego je svaki detalj dopunjavao primedbom
“to se tako govori, a ja ne znam da li je zaista bilo tako”. Kao da smo slušali
åuvene reåi njegovog pradede Mitra: “Tako mi je kazato”.
Upitan o drugim verzijama proroåansta-
va svojih predaka o kojima su nam priåali
meštani u Kremnama, Jovo je odgovorio da o
tome ne moæe ništa da kaæe jer na zna šta je od
svega toga taåno. Kad je poveden razgovor o
knjizi “Kremansko proroåanstvo - šta je bilo, šta
nas åeka”, bio je znatno govorljiviji jer su
autori (Goluboviñ i Malenkoviñ) pre poåetka
rada na knjizi dolazili kod njega na razgovor.
Naš sagovornik nije mogao da sakrije ogoråe-
nje koje je osetio kada je video knjigu: “Na
svaku moju reå dodali su njihovih deset”.
Razgovor se nije vodio samo o Milošu i
Mitru, jer je u familiji (uprkos tvrdnjama sa-
vremenih hroniåara), bilo još ljudi sklonih pro-
ricanju. Æivko Tarabiñ (brat Jovinog dede Jovo Tarabiñ
Obrena) imao je takvih sklonosti, ali on nikada
nije izašao iz anonimnosti jer glasovi o njemu nisu prešli “kritiånu masu”
posle koje legende u narodu poåinju same da se šire i umnoæavaju.
Pošto smo i sami napravili istu grešku pa smo o ljudima sudili na osno-
vu njihove popularnosti, u razgovoru smo insistirali na detaljima koji se tiåu
Miloša i Mitra. Tako nam je Jovo Tarabiñ opširno govorio o tome kako je Mi-
loš kao deåak zaspao kraj krava na paši. Kad se probudio nije ugledao krave
nego tri vile koje su mu obeñale pomoñ u predskazivanju buduñnosti i da ñe
mu doneti knjigu koja ñe za to biti potrebna (mada je ovde nejasno od kakve
bi koristi bila knjiga nepismenom åoveku). Kad je to ispriåao majci, saveto-
vala mu je da o tome nikome ne govori.
104
Naravno, i ovu priåu pratila je primedba da je reå samo o legendi koja
se sa kolena na koleno prenosi u porodici. Zanimljivo je da ni jedno izdanje
kremanskog proroåanstva ne pominje ovu legendu - moæda se autorima uåi-
nilo da bi ona umanjila verodostojnost ostalih proroåanstava, jer danas u vile
veruje malo ko iz ciljne grupe åitalaca za koje su pisane ove knjige.
Napomena: Ovo poglavlje preuzeto je iz knjige “Da li postoje stvari koje ne
postoje”, od istog autora.
Na licu mesta 105

12
VEROVATI ILI NE?
Verujete li da je kremansko proroåanstvo autentiåno?

Svako od nas åesto se nalazi pred dilemom da li da poveruje u informa-
ciju koja mu se servira ili da sumnja. Kriterijumi su razliåiti; neko ñe bez raz-
mišljanja verovati u sve što åuje, ali postoje i takvi ljudi koje je teško ubediti
u bilo šta.
Sumnja je borba, ne samo protiv onih koji misle drugaåije nego i protiv
sebe, a za verovanje se treba samo opustiti i ono ñe doñi samo. Zašto bismo
onda sumnjali u bilo šta? Odgovor je jednostavan: da bismo se saåuvali od
zabluda. Hoñemo li onda da sumnjamo u sve što åujemo? Naravno da ne-
ñemo, jer tako nikada neñemo usvojiti istine koje bi mogle da nas oplemene.
Kako onda da odluåimo åemu verovati, a åemu ne?
Ne postoji jednostavan odgovor na ovo pitanje. Najbolji naåin bio bi da
savladamo veštinu kritiåkog razmišljanja, ali za to ne postoji univerzalni
obrazac. Navešñemo, ipak, nekoliko pravila koja je dobro imati na umu svaki
put kad se naðemo pred dilemom: verovati ili ne?
Nemoguñe je dokazati da nešto ne postoji

Ako bi vam neki prijatelj tvrdio da je video åoveka koga je priroda
obdarila krilima i koji moæe da leti, da li biste mu poverovali? Prva vaša reak-
cija verovatno bi bila da zatraæite da vidite tog letaåa, ali vaš prijatelj ne moæe
da vam ga pokaæe jer on više nije tu - naravno, lepše mu je bilo da raširi krila
i da odleti, nego da vas åeka. Tako ste se našli u pat-poziciji. Vi ñete reñi da je
njegova tvrdnja glupost, ali nikada neñete imati dokaz za to, jer je nemoguñe
106
dokazati da nešto ne postoji. Åak i ako zavirite u svaki kutak na svetu i
stupite u kontakt sa svim ljudima, pa nepobitno dokaæete da niko od njih
nema krila, vaš sagovornik ñe tvrditi da njegov letaå negde ipak postoji. Uo-
stalom, verovatno je on sada negde visoko iznad oblaka, pa zato i ne moæete
da ga pronaðete.
Postoji nauka koja se zove logika i koja je ovakav argument u odbrani
nedokazane tvrdnje (kad nije moguce dokazati da je nešto pogrešno, pa to
usvojimo kao dokaz da je taåno) prozvala argumentum ad ignorantiam (argu-
ment neznanja). To je, zapravo, jedan od specijalnih sluåajeva logiåke zablu-
de prozvane laæna dilema, u kojoj se pogrešno podrazumeva da se za svaku
izreåenu tvrdnju uvek mora znati da li je taåna ili pogrešna.
Ako uporedimo dilemu o postojanju krilatog åoveka sa sporom oko au-
tentiånosti kremanskog proroåanstva, doñi ñemo u sliånu situaciju. Neko
vam priåa o proroåanstvima koja su se obistinila, a vi traæite dokaz da biste
poverovali u tu priåu i ne dobijate ga. On, dakle, nije dokazao da su ta pro-
roåanstva postojala pre dogaðaja na koje se odnose, ali ni vi niste dokazali da
nisu postojala. On je, bar naizgled, u prednosti jer...
Nepostojanje dokaza nije dokaz o nepostojanju

To što vaš prijatelj nije dokazao da sporni letaå postoji, ne moæemo da
upotrebimo kao dokaz da on zaista ne postoji. Za nedostatak dokaza on ima
sasvim dobar alibi: kako da vam ga pokaæe kad je åovek-ptica odleteo?
Ma koliko naivno to zvuåalo, mnogi ljudi su ipak spremni da ovakav iz-
govor za nedostatak argumenata prihvate kao sam argument. Zašto, recimo,
nema autentiånih zapisa ili novinskih tekstova o proroåanstvu kojim su Tara-
biñi na vreme najavili trogodišnji progon srpske vojske u Prvom svetskom
ratu? Zato što o tome nije smelo da se piše, pa umesto materijalnih dokaza
imamo samo anegdotska svedoåenja. Eto, šteta što proroåanstvo zbog cen-
zure nije moglo da se objavi u štampi, jer da se smelo, sad bismo imali neo-
boriv dokaz. Ako bismo to prihvatili, samim tim bismo se sloæili da je auten-
tiånost proroåanstva nesumnjiva.
A zašto Pera Todoroviñ u svojim novinama nije na vreme objavio proro-
åanstvo o atentatu na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu? Zato što nije smeo,
tim pre što je iz politiåkih razloga ranije bio osuðen na mnogo godina robije
(jednom åak i na smrt, pa je kasnije pomilovan) [30]. Zašto ne postoje poli-
cijski spisi o saslušanju Mateje (ili Mitra) iz 1868. godine, kad je na pijaci
vikao “Ubiše knjaza”? Zato što je te spise uzeo kralj Aleksandar i nije ih vra-
tio ministarstvu. Zašto ne postoje proroåanstva o graðanskom ratu u Bosni i
Verovati ili ne 107

Hercegovini i o bombardovanju Srbije 90-tih godina? Zato što je njihova
sadræina delikatna, pa je neko odluåio da ih dræi podalje od naših oåiju...
Svaki put kad zatraæimo dokaz o autentiånosti proroåanstva, dobiñemo
malje ili više uverljivo “zato što”, koje nam objašnjava zašto ga nema. I tako
za nekoliko desetina proroåanstava mi nemamo nijedan åvrst dokaz o pravo-
vremenom postojanju makar jednog od njih, sa izuzetkom dva-tri delimiåno
ispunjena, što je moglo da se dogodi i sluåajno, kao kada bi neko nasumiåno
pogaðao. Ovo nije sluåaj samo sa kremanskim proroåanstvom, kao ni sa pro-
roåanstvima uopšte; praktiåno sve rasprave o natprirodnim fenomenima
imaju sliåan ishod. Nepostojanje dokaza moæe da bude povod za našu sum-
nju, ali ne i dokaz da ta proroåanstva (ili pojave o kojima se diskutuje) postoje
ili ne postoje. Podrazumeva se da bi sve moguñnosti trebalo ostaviti otvore-
nim, bar dok se ne pojavi dokaz koji ñe razrešiti dilemu.
Ovde se ipak nešto ne slaæe. Videli smo da je moguñe dokazati postoja-
nje, ali ne i nepostojanje neåega; jedna strana, dakle, ima bar teoretsku šansu
da dokaæe svoje tvrœenje, a druga je nikada neñe imati. To je kao borba u kojoj
jedan protivnik ima oruæje, a drugome su ruke vezane. Ako bismo æeleli da
ispravimo ovu nedoslednost, morali bismo da uvedemo jedno vaæno pravilo
koje glasi...
Dokazivanje je obaveza onoga ko iznosi tvrdnju

U pravosuðu postoji princip da se osumnjiåeni smatra nevinim, sve dok
se ne dokaæe da je kriv. Obaveza je, dakle, tuæioca da dokaæe krivicu, jer ako
on nema dokaze, onda branilac ne mora ni da se trudi; teret dokaznog po-
stupka pada na onoga ko iznosi pozitivnu tvrdnju. Ovo vaæi i u raspravama
bilo koje vrste, jer svaka tvrdnja je samo prazna reå, bar dok se ne iznese
argument koji ñe je podræati.
Nepoštovanje ovog pravila nekada je dovodilo (pa i danas dovodi) do
masovnog verovanja u reinkarnaciju, duhove, zagrobni æivot u raju ili paklu,
u veštice, vukodlake i razna druga mitska biña, a u poslednje vreme istu greš-
ku u našem zakljuåivanju koriste ljudi koji za sebe tvrde da poseduju natpri-
rodne moñi. Tako nas je savremeno sujeverje dovelo do toga da imamo celu
armiju belih magova, proroka, iscelitelja i raznih drugih åudotvoraca. Niko
od njih nikada nije dokazao da zaista moæe da uåini to što tvrdi, ali pošto ni
mi nismo dokazali da nije tako, veliki broj ljudi danas im veruje i na tome se
zasniva prava industrija koja skupo prodaje prazne i bezvredne tvrdnje.
U razliåitim periodima stvaranja kremanskog mita, analitiåari su se na
razne naåine trudili da prikriju åinjenicu da nemaju ni najmanji dokaz da su
108
proroåanstva zaista postojala, a pri tom su zanemarivali to što su ona menja-
na, dopisivana i brisana. Pera Todoroviñ i Åeda Mijatoviñ su na poåetku 20.
veka imali nekritiåki nastrojenu publiku, pa su najmanje napora uloæili da
auditorijum uvere u to da su proroåke vizije o kojima su pisali autentiåne;
bilo je dovoljno nekoliko anegdota i traåeva iz politiåkog æivota. Dr. Kazimi-
roviñ je kao argument koristio svoje omiljene uzreåice “Ne da se poreñi da...”
i “Fakat je da...”, ne potkrepljujuñi niåim taj “fakat”, ali je za svaki sluåaj
vodio raåuna o tome da bude jasno vidljiv njegov autoritet, kao i autoritet
prote Zaharija, uz åije ime je dodavao epitet “åasna starina”. Autorski tan-
dem Goluboviñ-Malenkoviñ odvrañao je paænju åitaocu time što je iznosio
sijaset dokaza da su se dogaðaji odigrali upravo kako stoji u proroåanstvu i
nikako drugaåije. Tako je pored obilja argumenata ostalo neizgovoreno pi-
tanje da li je to proroåanstvo postojalo u pravo vreme - a to je pre dogaðaja.
Zagovornici verovanja u paranormalne i natprirodne sposobnosti (u
koje se ubraja i prekognicija, sposobnost “viðenja” buduñnosti), sluæe se raz-
nim trikovima kojima sakrivaju nedostatak dokaza za sve u šta nas uverava-
ju. Oni najåešñe potkrepljuju svoje tvrdnje prepriåavanjem anegdotskih priåa,
pa oåekuju da im se veruje na reå. Da li je to dovoljan dokaz? U nekim prili-
kama moæda bi mogao da bude, ali postoje i sluåajevi kada treba znati da...
Posebne tvrdnje zahtevaju posebne dokaze

Ako bi neko ispriåao svojim kolegama da je na putu od kuñe do posla
sreo starog školskog druga, verovatno je da bi mu svi poverovali. Takva izja-
va ni po åemu nije neuobiåajena, pa joj nije potreban ni poseban dokaz; nje-
govo svedoåenje biñe sasvim dovoljno. Ali, ako bi ispriåao da su prethodne
noñi vanzemaljci sleteli u njegovo dvorište i odveli ga na drugu stranu Mese-
ca gde su mu isprali mozak i vršili neka medicinska istraæivanja, malo ko bi
mu poverovao bez valjanih dokaza.
U svakoj dobro uravnoteæenoj raspravi, teæina dokaza mora da bude u
skladu sa teæinom tvrdnje. Mada precizne norme ne postoje, ipak nije teško
proceniti koliko “teæak” dokaz mora da se podnese za svaku pojedinaånu
tvrdnju. Ako, recimo, govorimo o prorocima, ne treba smetnuti s uma da
nikada niko u istoriji nije dokazao da je u stanju da ispravno prorekne bu-
duñnost. Kad bi se pojavila takva osoba, to bi u nauci stvorilo veliki preokret
pa bi mnoge njene grane morale da se ruše i da se grade od poåetka.
Zato je krajnje neobiåna tvrdnja da su u Kremnama postojali proroci koji
su to mogli, pa bi stoga ona morala da bude potkrepljena savršeno uverljivim
dokazima. Znajuñi to, svi analitiåari koji pišu o prorocima najpre iznose niz
vešto sroåenih anegdota iz kojih se vidi da je u istoriji bilo posebno obdarenih
Verovati ili ne 109

ljudi koji su mogli da “vide” buduñnost. Iz toga sledi da nema potrebe da se
priåa o “njihovom” proroku posebno dokazuje.
Pravilo da posebne tvrdnje zahtevaju posebne dokaze, ima i jedan speci-
jalan sluåaj, koji bi mogao da nas dovede u dilemu. Šta ako je tvrdnja podræa-
na svedoåenjem nekoga ko predstavlja takav autoritet da mu se naprosto
mora verovati?
Autoritet svedoka nije neprikosnoven

U organizacijama koje su åvrsto zasnovane na hijerarhiji, uglavnom po-
stoje autoriteti o åijem stavu se ne raspravlja, jer se taj stav a priori smatra
ispravnim. Svi ålanovi koji se na hijerarhijskoj lestvici nalaze ispod nosioca
autoriteta, duæni su da bez kritiåke analize prihvate ono što im je ponuœeno.
U svakoj religiji, naprimer, od vernika se oåekuje da veruju u åuda koja se u
okviru te religije propovedaju. Njima nije ostavljena sloboda da sami odluåe
hoñe li verovati ili neñe, bez obzira na to da li su ta åuda u skladu sa pravili-
ma logike i zakonima prirode.
Kritiåko razmišljanje podrazumeva druge kriterijume po kojima se us-
vajaju åinjenice i donose odluke. Umesto da se pribegava metafiziåkom (iz-
vanfiziåkom, natåulnom) ili, taånije reåeno, metaempirijskom (vaniskustve-
nom) prikupljanju argumenata, usvajaju se samo åinjenice koje su prikuplje-
ne empirijskim (iskustvenim) putem. Osim argumentacije, presudna je i logi-
ka - dakle, kao što se radi i u postupku nauånog zakljuåivanja. Kada se
donosi sud o autentiånosti neåijeg svedoåenja, treba imati u vidu da svi lju-
di, bez obzira na socijalni, obrazovni i materijalni status, mogu da laæu, da
pogrešno zapaæaju ili da donose neispravne zakljuåke. Ovo vaæi za sve sve-
doke, bez obzira na njihov autoritet i poloæaj na društvenoj lestvici.
Pa åak i kad je neko iskreno ubeœen da govori istinu, to ne predstavlja
garanciju da je njegova tvrdnja ispravna. Opaæanje je proces koji åovek vrši
selektivno i na njega utiåu subjektivna predubeœenja, verovanja, emocional-
no i fiziološko stanje i još mnogo toga. Osim toga, proces memorisanja ni po
åemu nije sliåan postupku snimanja video-kamerom ili magnetofonom;
naprotiv, pamñenje je kreativan proces, a to moæe da ga uåini nesigurnim.
Memorisani sadræaj u ljudskom mozgu podloæan je izobliåenjima, zaborav-
ljanju detalja, zameni ili preuveliåavanju. Ovaj nesvesni proces zove se boje-
nje memorije.
Efekat bojenja memorije posebno je izraæen kada se åoveku sugeriše da
je prisustvovao neåemu što se u stvarnosti nije dogodilo. Vremenom takva
sugestija moæe u potpunosti da izmeni sadræinu señanja, pri åemu ñe utisak
autentiånosti i istinitosti ostati podjednako snaæan. Ovo vaæi ne samo za pro-
110
ces pamñenja nego i za proces zakljuåivanja, naroåito kada nam neko su-
geriše zakljuåke. Ako se u medijima stalno ponavlja tvrdnja da postoje pro-
roci koji “vide” buduñnost, ta sugestija ñe se vremenom pretvoriti u åvrsto
uverenje koje niåim ne moæe da se izmeni. Proseåan åovek ñe bez puno raz-
mišljanja verovati u to što mu se servira, pa ñe zanemariti åak i prostu åinje-
nicu da se nikada nije liåno uverio da li je taåno to u šta tako åvrsto veruje.
Okamova oštrica
William of Occam je britanski filozof koji je æiveo krajem 13. i poåetkom
14. veka. Prepoznatljiv je po jasnoñi, oåiglednosti i konciznosti misli i izra-
æavanja, pa je jedan od kompjuterskih programskih jezika, koji podræava vi-
šeprocesorski rad (primenjen u superkompjuterima) prozvan po njemu. Ov-
de ga pominjemo zbog njegovog popularnog filozofskog stava, nazvanog
Okamova oštrica, koji se åesto navodi u raspravama izmeœu skeptika i ljudi
koji brane verovanje u paranormalne pojave.
Taj stav je izraæen jednom reåenicom: Entia non sunt multiplicanda pra-
eter necessitatem, što moæemo da prevedemo kao Entitete ne treba nepotre-
bno umnoæavati (entitet = bit, biñe, subjekat). Ovo se åesto definiše kao pravilo
o ekonomiji u filozofiji, a moæe da se objasni i na razumljiviji naåin: na osnovu
raspoloæivih podataka, uvek treba izvesti najjednostavniji moguñi zakljuåak.
Dakle, ako imamo dva ili više objašnjenja za neku pojavu, treba naåiniti oštar
“rez” izmeœu najjednostavnijeg i svih ostalih i odbaciti one koji nepotrebno
komplikuju stvar. Mada ovo nije pravilo koje ñe baš uvek dovesti do stopro-
centno sigurnog zakljuåka, ipak moæe da pomogne u usvajanju stavova tako
da moguñnost zablude bude minimalna.
Kad se noñu zaåuje lupa na tavanu, neki ñe moæda prvo pomisliti na
duhove, ali ipak je razumnije pripisati buku maåki koja juri miša. Ili, kad na
površini peskovite plaæe pronaðemo nerazumljive crteæe, ne treba pomisliti
na vanzemaljce nego na dokonog šetaåa koji je štapom šarao po pesku.
Prostija objašnjenja su verovatnija i u tome je cela mudrost.
Mada sve to deluje kao jednostavan i logiåan naåin rezonovanja, pravi-
lo Okamove oštrice åesto se krši u postupku rasuœivanja (Farovi automobila
na brdu? Gluposti, to je svemirski brod!). Svako bi mogao da navede po neki
sluåaj u kome se krši ovo pravilo.
Kremansko proroåanstvo je dobar primer stvaranja zablude nastale
usled nepoštovanja pravila Okamove oštrice. Mi smo se našli pred tvrdnjom
nekih autora da su Miloš i Mitar Tarabiñ unapred prorekli mnoge vaæne do-
gaðaje i da su se sva njihova proroåanstva ispunila. Za to nisu ponudili nika-
Verovati ili ne 111

kve dokaze, a (ako iskljuåimo falsifikate) nema ni referenci koje bi nas uputile
na autentiåne, struåno verifikovane spise ili dokumenta. Moramo li da im
verujemo na reå ili imamo pravo da za taj fenomen ponudimo neka verova-
tnija, mada prizemnija i manje atraktivna objašnjenja? Recimo, da su poli-
tiåari u predizbornoj agitaciji samo koristili verovanje naroda u proroke, ili
da su novinari æeleli da preåicom stignu do publiciteta i tako unaprede svoju
karijeru. Prostije reåeno, da li nam neko servira neistinu?
Izgleda da je Tomas Pejn (Thomas Paine) na dobar naåin upotrebio Oka-
movu oštricu kad je rekao: Da li je lakše poverovati da je cela priroda skrenula
s puta ili da jedan åovek laæe?
Tvrdnja mora da bude oboriva

Kao što je govorio filozof i teoretiåar nauke Dejvid Hjum (David Hume,
1711-1776), tvrdnja ima smisla samo ako je moguñe zamisliti dokaz koji bi
je oborio. Ma koliko paradoksalno zvuåalo, ovo pravilo je veoma vaæno u
postupku kritiåkog rasuðivanja.
Ako je tvrdnja takva da nikakav (åak ni zamišljeni) dokaz ne bi mogao
da je obori, onda je besmisleno i izvoditi dokaze jer je rezultat unapred po-
znat; tvrdnja je, dakle, imuna na sve kontraargumente. To ne mora da znaåi
da je ona taåna, naprotiv - verovatnije je da je ona besmislena. Razlog za ova-
kav zakljuåak je taj što je logiåki nemoguñe da je tvrdnja ispravna bez obzira
na sve moguñe dokaze, drugim reåima - tvrdnja je ispravna samo ako je pro-
šla test dokaza. Ako je plasirana tako da je taj test neizvodljiv, onda je tvrd-
nja bezvredna.
Pastor Dæon Hinkl (John Hinkle) je, recimo, najavio smak sveta za 9. jun
1994. godine, rekavši da mu se “Bog javio i rekao da ñe (toga dana) oåistiti svo
zlo sveta” [28]. Pošto se toga dana baš ništa neobiåno nije dogodilo, Hinkl je
izjavio da nije pogrešio nego da se najavljena stvar veñ uveliko dogaða, samo
u nevidljivoj ravni. Nemoguñe je izvesti dokaz kojim bi ova tvrdnja bila
oborena, ali je to ipak ne åini dokazanom i verodostojnom, nego upravo
besmislenom.
Primenjeno na fenomen proricanja buduñnosti, pravilo oborivosti tvrd-
nje moæe da nam ukaæe i na to da bi proroåanstvo moralo da bude tako
formulisano da u trenutku izricanja postoji moguñnost da se ono ispuni, ali
isto tako i da se ne ispuni. Baš kao što je dr Kazimiroviñ još 1928. godine pisao
u Vremenu, da je proroåanstvo “dogaœaj koji se moæe dogoditi ili ne dogoditi,
a ne vide se sada znaci ni za njegov poåetak ni svršetak” [10]. Ako neko najavi
dogaðaj koji ñe se sigurno dogoditi, on nije izgovorio proroåanstvo nego neo-
112
borivu tvrdnju, pa tako nije ni nastupio kao prorok. Åak i kada je neispunje-
nje malo verovatno (mada teoretski moguñe), takvu tvrdnju ne moæemo da
proglasimo za proroåanstvo.
Evo primera. U prazniånom broju lista “Politika”, 31. decembra 2000.
godine (poslednjem u drugom milenijumu), beogradska proroåica Dubravka
Melka - Vava dala je nekoliko svojih proroåanstava koja najavljuju dogaðaje
za poåetak treñeg milenijuma, uglavnom za 21. vek. Svako od navedenih
“proroåanstava” zapravo predstavlja neoborivu tvrdnju:
- Spreåiñe se na vreme nešto što preti na jednoj granici. [18]
Åak i da se tokom celog veka ništa ne dogodi ni na jednoj granici u sve-

tu, što je praktiåno nemoguñe, uvek moæe da se tvrdi da se nije dogodilo jer
je na vreme spreåeno, kao što proroåica i tvrdi.
- U Americi ñe biti nekih kataklizmi, ali bez enormnog broja

ærtava. [18]
Šta treba da se dogodi, pa da se ovo proroåanstvo ne ostvari? Da ceo

kontinent od Aljaske do Patagonije u sledeñih 100 godina ne pogodi nijedna
poplava, tajfun, zemljotres? I šta ñemo smatrati “enormnim brojem ærtava”?
- Letelice ñe kvalitetno osvajati kosmos. [18]
Ovo Vavino proroåanstvo (jedino koje se ne odnosi na 21. nego na 22.

vek), ostañe neostvareno samo ako u celom tom veku letelice ne budu lansi-
rane u kosmos, ili ako ga budu nekvalitetno osvajale. Koliko pesimizma nam
je potrebno da bismo zamislili takav sluåaj?
Još jedno zanimljivo neoborivo proroåanstvo izgovorio je samozvani
beli mag Lav Geršman, kada je na poåetku bombardovanja Srbije rekao da ñe
se 11. aprila znati da li ñe rat prestati ili ñe se nastaviti. I zaista, baš tog dana
se znalo - rat se nastavio. A i da se nije nastavio, Geršman bi opet bio u pravu.
Pravilo oborivosti krši se u svim proroåanstvima, pa i u kremanskom.
Moæemo li, recimo, da proglasimo za proroåanstvo navodnu tvrdnju Mitra
Verovati ili ne 113

Tarabiña da ñe “sve ratove åiniti velikaåka carstva od svoje åiste zlobe i pakosti,
a oni što budnu ratovali ubijañe jedni druge zbog svoje manite pameti” [25]?
Postoji li rat koji su “carstva” pokrenula iz plemenitih pobuda i u kome su se
vojnici ubijali zato što je to razuman åin?
Postoje dva naåina iznošenja neoborivih tvrdnji. Prvi je takozvana nede-
klarisana tvrdnja: stav koji je tako uopšten ili nedefinisan da nema nikakav
vredan sadræaj, baš kao što kaæe refren pesme que sera, sera (što ñe biti, bi-
ñe). Recimo, proroåanstvo navedeno u knjizi Goluboviña i Malenkoviña, da ñe
“raditi ljudi svakojakih gluposti, pa ñe mišljeti da sve znaju i umiju, a znati
ništa neñe” [25]. Koji sticaj okolnosti i kakva promena u ljudskoj prirodi bi
mogli da obore ovako sroåenu proroåku viziju? Na svetu je oduvek bilo i biñe
raznih ljudi - kako pametnih tako i onih drugih, ali to moæemo da proglasi-
mo samo za konstataciju, a ne za proroåanstvo.
Drugi naåin za stvaranje veštaåke neoborivosti je višestruki rezultat,
kao kad se kockar posluæi verbalnim trikom i kaæe “pismo - ti gubiš, glava -
ja dobijam”. Standardni naåin za postizanje toga je dvoznaåna ili višeznaåna
tvrdnja, kao u naknadno dopisanom proroåanstvu u kome Mitar navodno
kaæe “Ništa neñe biti ni moje ni tvoje nego svaåije i niåije, i to vreme ñe u nekim
knjaæevinama i carevinama trajati duæe, a negde krañe” [25]. Podjednako je
nedefinisano i proricanje pojave “neke bolešåine”, za koju ljudi “nikako neñe
moñi da naðu pravi lijek, a on ñe Boæijom pomoñu biti svuðe oko njih i u njima
samima” [25], ili kada Mitar kaæe proti Zahariju “Taj ko bude åinio to raz-
graniåenje i biñe i neñe biti tvoj rod” [25]. Još jedan naåin plasiranja višestru-
kog rezultata je naknadna neoborivost, kad se posle neispunjenog proroåan-
stva pruæi serija objašnjenja i izvinjenja zašto dogaœaji nisu tekli onako kako
su proreåeni. Autori Goluboviñ i Malenkoviñ nisu se optereñivali ovakvim
naknadnim “popravkama” jer je svako neispunjeno proroåanstvo kod njih
jednostavno brisano iz novih izdanja knjige, dok se dr Kazimiroviñ trudio da
svakom promašaju pronaðe diskretnu formu koja ñe ga na neki zgodan naåin
rehabilitovati. Veñ smo govorili o proroåanstvu, objavljenom tek u godini
poåetka Drugog svetskog rata, u kome autor iznosi opravdanje za neispun-
jeno proroåanstvo da više neñe biti ratova:
Mitar Tarabiñ je govorio da se posle evropskog rata neñe više

ratovati, imajuñi u vidu poznate organizovane ratove jednih dræa-
va protiv drugih; ali je rekao da ñe nastati: bune i revolucije i da
ñe tada izginuti više ljudi nego u velikom svetskom ratu. To ñe bi-
ti “opšti rat!” [23].
114
Prva trdnja (da je proreåeno da više neñe biti ratova) moæda je i taåna
(tako su bar novine pisale od 1915. do 1929. godine), mada je malo “dotera-
na”, a druga, da je Mitar rekao da ñe nastati “bune i revolucije” (pri åemu je
åak pokušao da proceni i broj ærtava), åist je falsifikat. Dr Kazimiroviñ to nije
uåinio sluåajno, veñ je na taj naåin iz osnova izmenio znaåenje prve tvrdnje.
Na stranu to što je i pored te grube intervencije pogrešio - pokazalo se da
Drugi svetski rat ipak jeste bio organizovani rat jednih dræava protiv drugih.
U nedostatku argumenata, dobre su i uvrede

Mediji nas åesto zasipaju svedoåenjima i dokazima kojima nas uverava-
ju u to da je kremansko proroåanstvo pravovremeno postojalo, da su Tarabiñi
zaista imali proroåke moñi i da su opisi njihovih vizija autentiåni. Tako se s
jedne strane smatra ispravnim to što analitiåari oåekuju da verujemo u nji-
hove tvrdnje iznete bez valjanih dokaza, bazirane na liånim verovanjima ili
interesima, a s druge strane smatra se nepristojnim ako mi zatraæimo isprav-
ne argumente da bismo poverovali, pa åak i ako samo postavimo neko pot-
pitanje. Dr Veselin Saviñ , recenzent knjige “Kremansko proroåanstvo - šta je
bilo, šta nas åeka”, u njenom predgovoru na åudan naåin procenjuje inteligen-
ciju åitaoca koji bi eventualno pokazao prisustvo kritiåkog duha i usudio se
da postavi pitanje autentiånosti kremanskog proroåanstva:
Samo glup åovek moæe na to tako da gleda. Sa glupima ne treba

diskutovati.
A kad ovo proåitaju - sve zavisi kakva je budala - mogu misli-
ti da je glupost, da je ludost, da je neverica, da je izmišljotina, da
je opsena, da je verski fanatizam, da je halucinacija.
Budalu nikada ne moæeš spreåiti da misli šta hoñe.
Glupak je neuništiv. [25]
Moæda pod takvim pritiskom nije lako prihvatiti da je celo kremansko

proroåanstvo samo jedna velika stogodišnja farsa. Ipak, svi argumenti govo-
re da je baš tako.
Verovati ili ne 115

13
REZIME
Jedini pisani trag koji danas svedoåi o tome da je mit o kremanskim

prorocima postojao još za æivota nekog od njegovih aktera, pojavio se 1894.
godine u knjizi “Æivot Srba seljaka”. Na 77. strani, autor M. Ð. Miliñeviñ
posveñuje samo jedan pasus Tarabiñima:
Tako gore u Rujnu, u selu Kremnom, pod Šarganom, bio je neka-

kav prorok, Lazo Tarabiñ po imenu. On je, naroåito od 1857. do
1868, izašao u svojoj okolini na veliki glas svojim proricanjem.
On je prorokovao ono što se dogaœalo u njegovoj bliskoj okolini,
a nekad se mašio politiåkih dogaœaja cele Srbije. Bilo je vrlo mno-
go ozbiljnih ljudi, koji su Lazinim reåima verovali kao kakvoj ce-
loj istini! Takvi ljudi nisu se ustezali Lazina prorokovanja priåa-
ti i najozbiljnijim dræavnicima u Beogradu! [21]
Moæda je autor ovde mislio na Mitra Tarabiña, ali je nejasno zašto ga je

prozvao Lazo. Dr Kazimiroviñ je izneo pretpostavku da je to sluåajna greška
[23], ali je nešto dalje u istoj knjizi napisao i da se Milošev roðeni brat zvao
Lazo, uz primedbu da on nije imao proroåkih sklonosti. Da li je kremanski
mit zapoået tako što je glavni junak najpre bio Milošev brat, pa je kasnije iz
nekih razloga prepravljen?
Åak i ako je taåno da je Miliñeviñ naåinio grešku, u tome svakako nije
bio jedini: videli smo da su Mitra Tarabiña drugi autori, pre nego što su ko-
naåno pogodili njegovo pravo ime, zvali još i Mateja. Ovo samo podræava
116
tezu da je mit o kremanskom proroåanstvu stvoren i razvijao se daleko od
samih Kremana, kao i da je analitiåarima bilo svejedno ko je bio prorok i kako
se on zaista zvao.
Da bi zbrka bila još veña, dr Kazimiroviñ je u svojoj knjizi tvrdio da u
ovom citatu nije reå o Lazi, veñ o “glavnom kremanskom proroku Milošu” [23].
Ipak, verovatnije je da je Miliñeviñ ovde mislio na Mitra, jer je naveo da je
prorok “naroåito od 1857. do 1868. izašao na veliki glas svojim proricanjem”,
dakle tek posle Miloševe smrti.
A šta ako pretpostavimo da je Miliñeviñ zaista mislio na Miloševog brata
Lazu? Hajde da pokušamo. U citiranom tekstu, objavljenom tokom Mitrovog
æivota, vidljiva je veza izmeðu Tarabiñevih proroåanstava i politike. Ovo ne
bi trebalo da nas zaåudi, naroåito ako znamo od koga je Miliñeviñ pribavio
informacije za citirani pasus. Naime, u Srpskom knjiæevnom glasniku iz 1931.
godine objavljen je tekst pod naslovom “Iz uspomena M. Ð. Miliñeviña”, u
kome on iznosi podatak da mu je njegov “drug iz detinjstva” prota Zaharije
naširoko pripovedao o kremanskom proroku [23]. Moæda se upravo u ovom
podatku nalazi kljuå za otkrivanje prvih korenova kremanskog mita: prota
Zaharije je u poåetku glavnu ulogu dodelio Lazi, a onda, iz samo njemu
znanih razloga, procenio je da su Miloš i Mitar pogodniji akteri. Ova pret-
postavka je sasvim verovatna jer se uklapa u sve detalje mozaika, poåev od
Miliñeviñevog svedoåenja po kome je u igru najpre uveden (pa potom zabo-
ravljen) Milošev brat Lazo, sve do nalaza koji govore u prilog tome da je ide-
jni tvorac (ili bar realizator) celog mita bio prota Zaharije.
Pošto Miliñeviñ u svojoj knjizi navodi da se svedoci “nisu ustezali Lazi-
na prorokovanja priåati i najozbiljnijim dræavnicima u Beogradu”, nije neo-
biåno da su te priåe stigle i do kralja Milana Obrenoviña. Kada je 1888. godine
saopštio svojim savetnicima odluku da se razvede od kraljice Natalije (ili, po
naknadnoj ispravci Åede Mijatoviña, da se odrekne prestola), oni su se uspro-
tivili, ali je kralj izgradio alibi za svoju samovolju posluæivši se verovanjem
naroda u sudbinu i u proroåanstva. Tako je nehotice iz anonimnosti izvukao
kremanske proroke, koji se, po svemu sudeñi, u poåetku ni po åemu nisu iz-
dvajali od ostalih lokalnih proroka, kakvih ima u skoro svakom srpskom
selu. Sticajem okolnosti, Miloš i Mitar Tarabiñ su, tek posle svoje smrti, na
velika vrata ušli u politiku.
Prvi zamah priåi: Pera Todoroviñ i Åeda Mijatoviñ

Reklo bi se da je u tome vaænu ulogu odigrao Åeda Mijatoviñ, jer Male
novine iz 1902. godine navode da “mesto g. S. Grujiña na vladu bejaše došao g.
Nikola Hristiñ s g. Åedom Mijatoviñem i ostalim ministrima iz toga kabineta, za
Rezime 117
koje se javno govorilo da mu je glavna zadaña da razvenåa kralja i kraljicu” [1c].
Åeda Mijatoviñ bio je poslanik Kraljevine Srbije na dvoru u Londonu kad je
odluåio da “otvori srce” i da åitaocima ispriåa priåu u kojoj je i sam odigrao
vaænu ulogu. Tada je po prvi put izašao u javnost sa informacijama o tome
kako je kralj Milan Obrenoviñ upotrebio kremansko proroåanstvo ne bi li kod
najbliæih saradnika opravdao svoje æivotne avanture - razvod i (ili) abdi-
kaciju. Åeda Mijatoviñ se posluæio istim proroåanstvom kako bi uzgred
opravdao i sebe za to što je kralju pomogao u sprovoðenju samovolje, nauš-
trb interesa zemlje kojoj je sluæio.
Ova sprega interesa izmeðu Åede Mijatoviña i kralja Milana Obrenoviña
još je jasnija kad znamo da su njih dvojica nedugo pre toga bili akteri jednog
od najveñih finansijskih skandala u Srbiji, kada se javno priåalo o tome kako
su primili mito da bi “progurali” ugovor o finansiranju uvoœenja æeleznice u
Srbiju, sklopljen sa francuskom bankom Generalna unija koja je bankrotirala
neposredno pred realizaciju posla. [14]
Ako se oslonimo samo na pisane tragove iz toga vremena, u prvom
trenutku celu kremansku legendu åinila su samo retrodatirana proroåanstva.
Sve je zapoåeto navodnom proroåkom najavom kraljevog razvoda i abdi-
kacije, ali je vrlo brzo, zaslugom Åede Mijatoviña, kremanski mit dopunjen
nizom proroåanstava. Kao pravi politiåar, on nije æeleo ništa da rizikuje, pa je
svoje pripovedanje ograniåio samo na “proricanje” dogaðaja iz prošlosti.
Poznati publicista Pera Todoroviñ takoœe je imao koristi od ove igre, jer
je za svoje novine dobio lepu priåu koju je uspeo da razvuåe na celih 300
nastavaka. Pride je došao i do materijala koji mu je u tom burnom vremenu
pomogao da uspešno balansira izmeðu dve dinastije. On ñe obogatiti mit sa
još dva proroåanstva: jednim se proriåe nasilna smrt kraljevskog para, a
drugim najavljuje pronalazak telefona. I ova proroåanstva izgubila su trku sa
dogaðajima o kojima govore, jer je prvo stiglo sa zakašnjenjem od jednog
dana, a drugo åak celih 27 godina.
Pera Todoroviñ, mada je æiveo u pretprošlom i u prošlom veku, na neki
naåin bio je prototip savremenog novinara, i to ne baš u pozitivnom smislu
reåi. Veoma inteligentan åovek, prodornog duha, pre više od 100 godina
“izmislio” je æutu štampu, a o politiåkim dogaðajima pisao je na naåin koji
åesto nije bio objektivan i nepristrasan. U nekim novinarskim krugovima bio
je do te mere na lošem glasu, da su njegovo ime i prezime, suprotno grama-
tiåkim pravilima, u svim novinskim ålancima namerno zapoåinjali malim
slovom.
Ono što se u narednim godinama, sve do Prvog svetskog rata, pisalo o
kremanskom proroåanstvu u štampi, bilo je samo prepisivanje i bleda senka
118
onoga što su pokrenuli Pera Todoroviñ i Åeda Mijatoviñ. Neki strani listovi
preneli su priåu o kremanskom mitu bez intervencija, onako kako su i srpske
novine pisale, ali su neki (kao što je štutgartski “Neues tagblatt”), zlonamer-
no izmenili proroåanstva tako da najavljuju da ñe Srbija potpuno propasti
[23]. Bez obzira na podtekst poruke, svim ovim napisima kasniji analitiåari
posluæili su se kao dokazom da je kremansko proroåanstvo vredno paænje,
kad veñ i strana štampa o njemu piše.
Drugi zamah: prota Zahariñ i dr Kazimiroviñ

Tek 1915. godine, u javnosti se pojavljuje liånost na koju ñe se pozivati
svi kasniji stvaraoci kremanskog mita. To je kum Miloša i Mitra Tarabiña,
Kazimiroviñeva “åasna starina” prota Zaharije Zahariñ. Dragan Aleksiñ je
1929. godine u Vremenu tvrdio da je idejni voða stvaranja mita zapravo prota
Milan Ðuriñ, poznati narodni tribun i prvak radikalne stranke, a “prota Za-
rija bio je jedan posrednik kome se moglo åak i narediti” [12c]. Oba sveštenika
dobro su odigrala svoju ulogu u reæiranoj politiåkoj peripetiji. Oni su, zahva-
ljujuñi zvanju i ugledu koji su imali, bili osobe od autoriteta i njima se verova-
lo. Pa ipak, njihova umešanost u politiku bila je neuobiåajeno velika za
sveštenike; to je åinjenica koju ni sami nisu krili.
Isti mit podræan je i autoritetom dr Radovana Kazimiroviña, koji je bio
doktor prava Tibingenskog univerziteta i kandidat bogoslovlja Kijevske du-
hovne akademije (iste u kojoj se školovao i prota Zaharije). Posle razgovora sa
protom Zaharijem, voœenog poåetkom aprila 1915. godine, dr Kazimiroviñ je
objavio åak 35 proroåanstava iza kojih stoje Miloš i Mitar. Sva proroåanstva
“najavila” su dogaðaje iz prošlosti (sa izuzetkom nekoliko najava buduñih
dogaðaja, uglavnom neostvarenih) i, naravno, ispriåana su tako kao da su se
sva u potpunosti ispunila.
Mada za to nema pisanih dokaza, moæe se sa velikom verovatnoñom
pretpostaviti da su krajem 19. i poåetkom 20. veka, pred smenu dinastija u
Srbiji, u narodu kruæile glasine o proroåanstvu kojim se najavljuje brzi kraj
vladavine Obrenoviña i dolazak Karaðorðeviña na vlast. To je bila uloga kre-
manskog proroåanstva u tada aktuelnoj politiåkoj igri, koja ñe se ponoviti i u
našim danima, ceo vek kasnije.
Kazimiroviñ je odmah dobio i sledbenika, koji je uglavnom ponavljao
ono što je on veñ napisao i, sudeñi po reakciji u štampi [10], samo ga nervirao
prepriåavanjem. Bio je to dræavni savetnik Ilija Ðukanoviñ. Pojavilo se i ne-
koliko oponenata (veñ smo citirali Dušana Popoviña [8c] i Dragana Aleksiña
[12c]), koji su parodiånim i skeptiåki intoniranim tekstovima pokušali da
demaskiraju legendu. Kazimiroviñ je u svojim tekstovima uspevao åak i da
Rezime 119
okrene oštricu ovih napada u svoju korist, vadeñi delove njihovih izjava iz
konteksta i prilagoðavajuñi ih svojim ciljevima. U komentaru [23] na Popo-
viñev tekst [8c], Kazimiroviñ je izbegao da odgovori na pitanje koje se odnosi
na oåiglednu kontradikciju izmeðu afirmativnog predstavljanja proroka iz
naroda i hrišñanskog gledanja na “narodsko proricanje”. Umesto toga, on je
preneo samo citate u kojima Popoviñ kaæe da “po hrišñanskom uåenju ne moæe
svaka baraba biti prorok” i da je “teško dobiti od Boga koncesiju za proricanje”.
U odgovoru na tekst Dragana Aleksiña, Kazimiroviñ nije propustio da se u
jednoj reåenici pohvali kako su se njegovi “napisi o kremanskom proroåanstvu
Åedi Mijatoviñu veoma dopali” i da je “pokušao g. Dragan Aleksiñ, publicista,
da dokaæe da je kremansko proroåanstvo ’tendenciozno i izmišljeno’ od prote
Zarije i radikalskog tribuna prote Milana Ðuriña!” [23]. Pri tom je zaobišao sva
nezgodna pitanja iz istog teksta, poåev od toga ko je i zašto menjao tvrdnju o
mestu na kome su zakopani Zaharijevi spisi (najpre ispod kuñe prote Radu-
loviña, pa kad tamo ništa nije naðeno, onda ispod kuñe prote Gavrila), pa do
tvrdnje ministra Ðorða Genåiña da u Ministarstvu unutrašnjih dela nikada
nisu postojali zapisnici sa salušanja kremanskih proroka [12c].
Jedan od zanimljivih detalja, o kome je na osnovu svedoåenja prote Za-
harija prvi pisao dr Kazimiroviñ, jeste da je Miloš Tarabiñ, trideset godina po-
sle smrti, poåeo da se vraña noñu u “ovaj svet” i da poseñuje sinovca Mitra.
Åak i ako ostavimo po strani da li je tako nešto moguñe, ne moæemo da pre-
vidimo drugo pitanje - zar prota Zaharije nije znao šta su njemu, kao
svešteniku, crkveni kanoni nalagali da uåini na glasine o pojavi davno umrle
osobe u selu, pa makar ta osoba bila i njegov kum? Sredinom 19. veka mnogo
ljudi verovalo je u vampire, pa bi u nekim krajevima bile organizovane i liti-
je sa ikonama, kandilima, åitanjem molitvi, obilaæenjem oko groba, pa moæda
i sa glogovim kocem. Od stava tadašnje crkve zavisilo je šta je prota Zaharije
trebalo da uradi, ali svakako nije mogao da ostane pasivan. Zašto nikoga nije
obavestio kad je veñ svedoåio o priåama da se u selu pojavio åovek “iz
mrtvih”? Oåigledno je da je njemu taj “vampir” bio potreban za ostvarenje
nekog drugog cilja, ali taj paradoks nije spomenuo ni Kazimiroviñ, mada je i
on, sudeñi po svome zvanju (kandidat bogoslovlja Duhovne akademije)
nešto morao da kaæe.
Umesto toga, Kazimiroviñ je uloæio mnogo truda da uobliåi i dotera mit
o kremanskom proroåanstvu, tako što je priåu publikovao u tri navrata -
1915, 1928. i 1939. godine. Mada je napisao “Zalaæuñi svoju åast i renome
bespristrasnog ispitivaåa, pokušañu da sva proroåanstva iznesem potpuno
verno” [10] [23], prostim poreðenjem moæemo da vidimo da je neke detalje
namerno menjao, a proroåanstva vremenom dopunjavao kako bi ih naknad-
no prilagodio stvarnim dogaðajima.
120
Zašto je to radio? Posle åitanja celog Kazimiroviñevog dela, stiåe se uti-
sak da ga u tome nije vodila svesna æelja da nekoga obmane, nego da je takvo
predstavljanje kremanskog proroåanstva jednostavno odgovaralo njegovom
shvatanju sveta i da neñe napraviti grub prestup ako poneki detalj malo
“dotera” ne bi li bolje oslikao svoju viziju. U knjizi “Tajanstvene pojave u
našem narodu - kremansko proroåanstvo” [23], broj navodnih proroåkih vizija
pripisanih Tarabiñima poveñan je na 44, mada je deo o kremanskom pro-
roåanstvu zauzeo tek jedan mali deo knjige, samo 36 od preko 500 stranica.
U knjizi dominira neskriveno verovanje samog autora u natprirodno, a paæ-
nju posebno privlaåi afirmativno, skoro idolopokloniåko predstavljanje
“nauke metapsihike”, kako je pisac prozvao parapsihologiju. Za njega, nai-
me, zadatak ove “nauke” nije da utvrdi da li natprirodne sile postoje, nego
im on odmah dodeljuje status neospornih åinjenica:
Današnja metapsihika priznaje proricanje kao nesumnjiv fakt.

Ona tu pojavu uvršñuje u pojavu vidovitosti i uporeðuje sa
pojavama pogaðanja misli na daljinu (telepatija), koje su takoðe
fakta... Predoseñanja, pretskazanja i proricanja, doduše, nisu u
protivreånosti sa naukom, ali se naša savest teško miri sa idejom
unapred odreðene buduñnosti (sudbina). Ipak to ne treba da nas
buni. Naše je da znamo ne ono što pretpostavljamo, veñ ono što je
stvarno. [23]
Parapsihologija, uzgred, jeste nauka, jer se u njenim istraæivanjima kori-

sti nauåni metod. Još taånije je reñi da ona jeste bila nauka 1882. godine, kad
je Udruæenje za psihološka istraæivanja iz Londona poåelo prve nauåne ekspe-
rimente u pokušajima da se pronaœu objašnjenja za natprirodne pojave. Pa i
pored toga što postoji duæe od sto godina, parapsihologija još uvek nije od-
makla dalje od poåetka: nije pouzdano utvrdila åak ni da li te pojave uopšte
postoje ili su one samo spisak naših æelja. U izdanju enciklopedije Larousse
iz 1968. godine stoji:
Parapsihologija je disciplina koja izuåava paranormalne

pojave, kao što su vanåulno opaæanje (vidovitost, telepatija) i
predoseñanje. Mnogobrojni prevaranti su se ubacili i diskredito-
vali ovu oblast kojoj su nauånici okrenuli leða ostavljajuñi tako
slobodno polje za šarlatane.
Rezime 121
Ako dajemo sud o knjizi dr Kazimiroviña, treba reñi da, kada se zane-
mari neskrivena namera da svoje verovanje u postojanje natprirodnih sila
prenese åitaocu, u ovom vrednom delu nailazimo na mnoga dragocena i au-
tentiåna svedoåanstva koja govore o vekovnom verovanju našeg naroda u
“onostrano”. Autor je u predgovoru knjige s pravom rekao:
Ja sam se starao da prouåim one duševne pojave u našem naro-

du, koje su dosada slabo ispitivane. Tako sam došao do åaranja
(maðije), gatanja, vraåanja i proricanja našeg naroda. Tu se ogle-
da tajanstvena, vizionarska, proroåanska i religiozna duša njego-
va. (...)
Sliåne knjige u našoj knjiæevnosti nema...
Ukoliko sam u tome uspeo, nije moje da cenim: uspeti, doduše,
bila bi velika slava, ali i pokušati nije mala åast! [23]
Treñi zamah: tandem Goluboviñ - Malenkoviñ

U naše vreme, u korist kremanskog mita svoj autoritet je zaloæio i poz-
nati beogradski novinar Dragoljub Goluboviñ - Piæon. U saradnji sa Dejanom
Malenkoviñem, praunukom prote Zaharija, godine 1982. objavio je knjigu
“Kremansko proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka”, koja je do kraja veka imala
åak 12 izdanja. U ovoj knjizi broj proroåanstava toliko je narastao da više
nema svrhe ni brojati ih, a kamoli navoditi ponaosob. Veñ smo govorili o
tome kako je skoro svako novo izdanje donosilo nova proroåanstva
(uglavnom o dogaðajima koji su se zbili u meðuvremenu), a neka, koja su se
pokazala kao promašaji, diskretno su uklanjana, bez ikakvog objašnjenja. U
prvom izdanju knjige proroåanstva se nabrajaju u 35 poglavlja, a u posled-
njem u 58 poglavlja, mada je nekoliko poglavlja (sa neostvarenim proroåan-
stvima) bilo izbaåeno bez ikakvog obrazloæenja.
Jedan od zanimljivih detalja u ovoj knjizi na neki naåin predstavlja na-
stavak Miloševih åudnih poseta sinovcu Mitru, zapoåetih celih 30 godina po-
sle striåeve smrti. No, sada nas autori uveravaju da time proroåki kontakti iz-
meðu æivih i umrlih nisu završeni. U romansiranoj priåi, smešanoj od eleme-
nata ratne drame, åudesnog spasenja æivota mistiånom silom, bioenerget-
skog leåenja, prizivanja duhova i mnogo åega još, doznajemo da se Mitar u
snu javljao Zaharijevoj najmlaðoj ñerki Dragi Kariñ i unuku Ljubiši Popo-
viñu. Tom prilikom, poveravao im je tajne dogaðanja koje u buduñnosti åeka-
122
ju njihove roðake i prijatelje. Ne treba ni reñi da su se svi “proreåeni” dogaœa-
ji veñ zbili pre objavljivanja knjige, i to upravo onako kako je Mitar potomci-
ma svoga kuma kroz san prorekao.
Da bi celu priåu o kremanskom proroåanstvu potkrepili opipljivim do-
kazima, ovi autori su svoju knjigu obogatili kopijama falsifikovanih spisa
prote Zaharija Zahariña, ne bi li svedoåenje dobilo što ozbiljniji ton.
Svaki od nabrojanih analitiåara prenosio je proroåanstva i “dokaze” o
njihovoj autentiånosti od svog prethodnika, obogañujuñi ih svojim idejama i
nalazima. Tako je ovaj, kao i svaki drugi mit, rastao i neosetno se pretvarao u
raskošnu priåu.
Åetvrti zamah: nova politiåka zbivanja

Åak ni danas, kremanski mit ne posustaje. U burnim godinama s kraja
drugog milenijuma, popularnost kremanskog proroåanstva naglo je porasla.
Dok su tokom tragiånog proleña 1999. godine avioni NATO alijanse prosipali
bombe po Srbiji, narod je grozniåavo traæio poglavlje u kome su Tarabiñi
prorekli taj uæas, a posebno podatak koliko dugo ñe trajati. Naravno da ta
proroåanstva niko nije mogao da pronaðe jer nisu ni postojala, ali se ne treba
iznenaditi ako se u skoroj buduñnosti ona ipak odnekud pojave. Moglo bi to
da bude neåije usmeno svedoåenje (kome, dakako, treba verovati na reå jer
dokaza nikada nema), ili sumnjivi dokument koji je sreñnom zgodom prona-
ðen, ali tek posle svih dogaðaja koji se u njemu proriåu. To je bio sluåaj sa
proricanjem svih dosadašnjih ratova, pa nema razloga da ovaj poslednji bu-
de izuzetak.
Bombardovanje je završeno i zakazani su predsedniåki izbori za 24. sep-
tembar 2000. godine. Bili su to vaæni izbori za srpski narod, jer ñe se na nji-
ma prelomiti sudbonosna odluka izmeðu dugogodišnje vlasti socijalista i
udruæene demokratske opozicije, koja je kao svog kandidata istakla dr Voji-
slava Koštunicu. U predizbornoj agitaciji nijedna strana nije birala sredstva;
vlast je svim silama gušila medije i neistomišljenike tretirala kao izdajnike, a
opozicija se posluæila verovanjem naroda u proroåanstva. Uostalom, kre-
mansko proroåanstvo je ionako veñ pretvoreno u dæoker-kartu na koju je
svako mogao da dopiše šta hoñe. U izbornom štabu udruæene opozicije,
roðeno je još jedno proroåanstvo pripisano Tarabiñima, a poštanski sanduåiñi
glasaåa bili su preplavljeni lecima u kojima se navodi da ñe "Srbija trista åuda
pretrpeti, ali ñe zatim doñi åovek iz naroda koji u svom prezimenu nosi ime sela
odakle je”. Za one koji nisu shvatili, za svaki sluåaj je na poleœini letka napi-
sano “Koštunica je iz Koštuniña”. Proroåanstvo ipak manje impresivno
zvuåi kad znamo da je Koštuniåino prezime zapravo bilo Damljanoviñ, pre
Rezime 123
nego što je umesto njega preu-
zeo nadimak svoga dede. A to
bismo veñ teško mogli da pro-
glasimo za sreñnu koinciden-
ciju i za “znamenje sudbine”,
da neko iz Koštuniña dobije
nadimak Koštunica.
Bilo kako bilo, narod je na
izborima rekao svoje i posle ne-
koliko dana igre nerava na ma-
sovnim demonstracijama, volja
veñine je ipak pobedila. Tako se
stari sistem vlasti raspao kao
kula od karata, a Vojislav Koš-
tunica postao novi predsednik.
Ene! Pogodi Tarabiñ!
Posle nešto više od godinu
dana, u nedeljniku Blic News
pojavio se intervju sa poznatim
beogradskim dramskim piscem
Dušanom Kovaåeviñem, u ko-
me je ovo “proroåanstvo” dobi-
Predizborni letak DOS-a lo epilog kakav zasluæuje:
Dok je “Kontejner” putovao po Srbiji u predizbornoj kampanji,

Branislav Leåiñ i ja smo seli i napisali ceo jedan deo Kremanskog
proroåanstva. Rekli smo da na 46. strani Prvog izdanja, koje je
uništeno i nigde ne postoji nijedan primerak, piše kako ñe se po-
javiti takav i takav åovek, i onda sam dao opis Koštunice kao
foto-robot. Hteo sam i da napišem da voli æivotinje, a naroåito
maåke, ali se Leåiñ sa tim nije sloæio. To sad izgleda kao šala, ali
mi smo to radili iz ubeœenja jer je predstava igrana na trgovima
Srbije pred 20-30.000 ljudi.
Naš narod voli mit. Bilo šta da ste mu rekli drugo, ne bi prihva-
tio na taj naåin. Ljudi vole da im se priåaju priåe proroka i vidov-
njaka zapisane u nekim starim knjigama. Reå je o duboko uko-
renjenom paganskom tumaåenju sudbine, o dešifrovanju totema,
petlovih peruški, krivih stabala, vode koja teåe uzvodno. [20]
124
Mnogi koji se danas predstavljaju kao beli magovi ili vidovnjaci, pomi-
nju Miloša i Mitra Tarabiña kao proroke u koje nije pristojno sumnjati. Teško
je u bilo kom društvu pomenuti kremansko proroåanstvo u kritiåkom tonu,
a ne biti æuåno kritikovan ili bar preñutno okarakterisan kao cinik i skeptik.
Ovome svakako najviše doprinose mediji, kojima pogoduje svaki senzacio-
nalizam i koji verovanje u natprirodno poistoveñuje s duhovnošñu.
Poraz racionalne svesti i kritiåkog duha još je veñi kada åujemo kako da-
nas mnogi akademski graðani, pa åak i priznati struånjaci iz oblasti dru-
štvenih nauka daju svoj nekritiåki sud i analiziraju kremansko proroåanstvo
sa pozicije liånog verovanja u njegovu autentiånost. Primera je mnogo, skoro
da je nemoguñe pronañi autora koji bi o proroåkim vizijama Miloša i Mitra
Tarabiña dao kritiåki sud.
Godišnjak Udruæenja za društvenu istoriju u svesci 1 iz 2000. godine do-
nosi tekst Dragane Antonijeviñ, etnologa Balkanološkog instituta SANU, pod
naslovom “Okultna istorija: predskazanja i verovanja o srpskim vladarima i
znamenitim dogaðajima u 19. veku”. Veñ od prve reåenice ovog nauånog rada
vidljiv je stav autora:
Skoro svi najznaåajniji dogaðaji u istoriji Srbije 19. veka, te

neki najvaæniji momenti iz æivota tadašnjih srpskih vladara bili
su – predskazani!
Predskazanja, jasnoviœenja, proricanja, gatanja i druge man-
tike idu „u domen okultne, ezoteriåne i parapsihološke spoznaje o
buduñnosti, prošlosti ili na daljinu, i u najširem smislu, predstav-
ljaju objavu boæanske moñi i opredmeñenje boæanskog znanja”...
Sa stanovišta pozitivistiåke nauke, ti fenomeni do dana da-
našnjeg nisu objašnjeni iako se mnogima od njih ne moæe poreñi
istinitost... [17]
Ne treba biti prorok da bi se posle ovakvog uvoda predvideo tok kojim

ñe autor braniti svoju tezu. Stav je potkrepljen brojnim citatima iz okultne i
ezoteriåne literature, kao i nizom proroåanstava koja su, treba li to reñi, savr-
šeno ispunjena. U ovom nauånom radu, meðu prorocima centralno mesto
zauzimaju Tarabiñi, a stil pripovedanja ni po åemu se ne razlikuje od novin-
skih tekstova na ovu temu, tim pre što nije izraæena ni najmanja sumnja u
verodostojnost informacija. Åak je, u nedostatku boljih argumenata, upotre-
bljen isti izraz koji je još 1928. godine koristio Kazimiroviñ: “Ne da se poreñi!”
Rezime 125
Evo još jednog primera. Na predavanjima o parapsihologiji, odræanim u
Beogradu tokom aprila 2001. godine, akademik dr Nikola Miloševiñ branio
je pred punom salom popularni stav da je prekognicija moguña i da na svetu
postoje proroci koji su u stanju da “vide” buduñnost. Drugo po redu preda-
vanje, koje je nosilo naziv Parapsihologija i sloboda volje, bilo je ilustrovano
priåom “Ubiše knjaza”. Predavaå je to izneo kao anegdotu, proprativši je
åitav vek starom (i nikada potvrðenom) tvrdnjom da postoje policijski spisi
sa saslušanja proroka.
Niåim nije podræana verodostojnost ovih podataka, ali se (ponovo bez
argumenata) predavaå opredelio za varijantu da prorok na uæiåkoj pijaci nije
bio Mitar nego Mateja, što se ne slaæe ni sa tvrdnjom Goluboviña i Ma-
lenkoviña (po kojoj je Mateja u stvari Mitar) [25], ni sa Ilijom Ðukanoviñem
(koji je tvrdio da je to bio Miloš Tarabiñ) [9c], a ni sa Kazimiroviñevom prvom
tvrdnjom (Nije Mateja nego Mitar Tarabiñ) [10]. Verovatno je ovaj podatak
preuzet od Pere Todoroviña i Åede Mijatoviña ili iz knjige dr Kazimiroviña
[23], mada je u suprotnosti sa ranije iznetom tvrdnjom istog pisca. Naravno
da sada nije vaæno kom “proroku” treba pripisati jedan izmišljeni dogaðaj, za
koji ne postoji ni jedan valjan argument - vaæno je da je anegdota posluæila
predavaåu kao krunski dokaz teze da u proroåanstvima “neåega ipak ima”.
Na pitanje da li se sporni dogaðaj zaista odigrao, nije toliko vaæno ni zvani-
åno pobijanje Uprave dræavne arhive ni svedoåenje tadašnjeg ministra unu-
trašnjih dela, pa ni to da na navodnom policijskom zapisniku ne postoji pre-
zime saslušane sumnjive osobe, koliko zdrav rezon koji nam kazuje da je
moguñnost postojanja prekognicije u suprotnosti sa savremenim shvatanjem
sveta i da niko u istoriji nije dokazao da je u stanju da predvidi buduñnost.
Svako od nas se u postupku rasuðivanja sluæi modelima po kojima pro-
cenjuje šta je moguñe, a u šta ne treba verovati bez åvrstih dokaza. Kod dece
je moñ imaginacije jaåa od razuma, pa je normalno to što ona veruju u veštice
i razna åudesa, ali isto tako je normalno da se odrastanjem i sazrevanjem
postepeno odbacuju iracionalni modeli i prihvata kritiåki naåin rasuðivanja.
Zašto je kod nekih ova transformacija izostala ili je zaustavljena na pola puta,
pitanje je na koje nema odgovora.
Kremansko proroåanstvo i danas æivi svoj æivot. Ako vam se u nekom
razgovoru, na bilo koju temu, uåini da je neki od vaših argumenata preslab i
da nemate dokaze za to što tvrdite, zapoånite reåenicu sa “Kao što su Tarabiñi
prorekli...” i videñete da ñe ona, kao nekim åudom, dobiti potrebnu specifiånu
teæinu. Moæda ñe neko dalje preneti vašu malu laæ, moæda ñe je i drugi pri-
hvatiti, i tako ñe kremanski mit biti obogañen za još jedno proroåanstvo.
Autentiåno, naravno, kao što su i sva druga.
126
14
LITERATURA
Novinski tekstovi
[1c] Nepoznati autor, verovatno glavni urednik i vlasnik lista Pera Todo-
roviñ: “Jedno proroåanstvo”, Male novine, 30. april 1902. (kompletan
tekst na ??? strani)
[2c] Åeda Mijatoviñ: “Jedno proroåanstvo”, Male novine, 9-12 maj 1902.
(kompletan tekst sva åetiri nastavka na ??? strani)
[3] Åeda Mijatoviñ: “Jedno proroåanstvo (prva knjiga)”, Male novine, 5.
jun 1902. - 9. januar 1903.
[4] Åeda Mijatoviñ: “Jedno proroåanstvo (druga knjiga)”, Male novine,
19. januar - 6. maj 1903. (delimiåan tekst na ??? strani)
[5c] Pera Todoroviñ: “Crno proroåanstvo”, Ogledalo - Zrake iz prošlosti,
29. i 31. maj 1903. (kompletan tekst oba nastavka na ??? strani)
[6c] Nepoznati autor: “Proroåanstvo”, Narodni list, 12. oktobar 1903.
(kompletan tekst na ??? strani)
[7c] Nepoznati autor: “Još nešto o proroåanstvu onog seljaka iz Krema-
na”, Narodni list, 16. oktobar 1903. (kompletan tekst na ??? strani)
[8c] Anonimni autor, kasnije identifikovan kao Dušan Popoviñ: “Na brzu
ruku”, Buduñnost, 14. septembar 1915. (kompletan tekst na ??? strani)
[9c] Anonimni autor, kasnije identifikovan kao Ilija Ðukanoviñ: “Kre-
127
mansko proroåanstvo”, Velika Srbija, 23. april 1916. (kompletan tekst
na ??? strani)
[10] Dr Radovan Kazimiroviñ: “Kremansko proroåanstvo - prilog ispiti-
vanju vidovitosti, proricanja i verovanja u našem narodu”, Vreme, 4-
26 decembar 1928.
[11c] Anonimni autor: “Još nešto o kremanskom proroåanstvu”, Vreme, 30.
decembar 1928. (kompletan tekst na ??? strani)
[12c] Dragan Aleksiñ: “Kremna, prestonica nahije proroka protivu Obre-
noviña”, Vreme, 17. april 1929. (kompletan tekst na ??? strani)
[13] Latinka Peroviñ i Dubravka Stojanoviñ: “Nikola Pašiñ u Narodnoj
Skupštini”, Sluæbeni list, Beograd, 1997.
[14] Milan St. Protiñ: “Paralelni svetovi”, Naša borba, 4. januar 1998.
[15] Mihailo Bleåiñ: “Srbi iz Crne Gore i Hercegovine”, (6. deo), Novosti,
29. januar 1999.
[16] Edi Jurkoviñ: “Napade NATO-a predvidjeli nepismeni proroci”,
Jutarnji list, 10. april 1999.
[17] Dragana Antonijeviñ: “Okultna istorija: predskazanja i verovanja o
srpskim vladarima i znamenitim dogaðajima u 19. veku ”, Godišnjak
za društvenu istoriju, sveska 1, 2000.
[18] Ljiljana Milisavljeviñ: “Posle treñeg razrešenja sledi veåni mir”, Poli-
tika, 31. decembar 2000.
[19] Zoran Majdin: “Volšebni biznis: Magovi i vragovi”, Vreme br. 532,
15. mart 2001.
[20] Peœa Obradoviñ (intervju sa Dušanom Kovaåeviñem): “Izmislio
sam da se Koštunica pominje u proroåanstvu Tarabiña”, Blic News,
3. februar 2002.
Knjige
[21] M. Ð. Miliñeviñ: “Æivot Srba seljaka”, Knj-I, Beograd, 1894.

[22c] Dr Vladan Ðorðeviñ: “Ministar u apsu”, Beograd, 1909. (tekst po-
glavlja “Gråki Akropolis o kremanskom proroåanstvu” na ??? strani)
128
[23] Dr Radovan Kazimiroviñ: “Tajanstvene pojave u našem narodu -
kremansko proroåanstvo”, Knjiæarnica Milorada P. Milanoviña,
Beograd, prvo izdanje objavljeno 1939, drugo izdanje 1941. godine
[24] Barry Singer and George O. Abell: “Science and the Paranormal”,
Charles Scribner’s Sons, 1981
[25] Dragoljub Goluboviñ i Dejan Malenkoviñ: “Kremansko proroåan-
stvo - šta je bilo, šta nas åeka”, Zapis, Beograd, prvo izdanje objav-
ljeno 1982, do kraja veka objavljeno ukupno 12 izdanja
[26] Mihailo Bleåiñ: “Proroci i proroåanstva”, 3. izdanje, D. Davidoviñ,
Smederevo i Arion, Zemun, 1986.
[27] Pavle Matiñ: “Tajne proroka”, Dereta, Beograd, 1987.
[28] B. J. Oropeza: “99 Reasons Why No One Knows When Christ Will
Return”, InterVarsity Press, Downers Grove, IL 60515, 1987.
[29] Ðorðe Markoviñ i Dušan Protiñ: “Predskazanja najveñih vidovnjaka
sveta”, JRJ, Zemun, 1994.
[30] Bane Jovanoviñ: “Pera Todoroviñ - Tragom kremanskih proroka”,
Rad, Beograd, 1998.
[31] Petar Bokun: “Poreklo kremanskih proroåanstava”, Draganiñ,
Beograd, 2002.
129
15
PRILOZI
Kada govorimo o autentiånosti proroåanstava i o sigurnosti izvora iz

kojih ona potiåu, najmanje su pouzdane priåe koje se prenose od usta do usta.
Posebna je nevolja ako jednu od karika u tom informacionom lancu åine sa-
vremeni mediji, jer senzacionalizam koji se iza njih krije najlakše moæe da
ugrozi taånost informacije. Pisana reå je svakako sigurnija, mada treba biti
oprezan kada je åine spisi nepoznatog porekla. Naroåito ako su nedatirani,
bez pouzdanih svedoka i ako ih je neko izneo na svetlost dana tek posle
dogaœaja koji se njima proriåu. Najpouzdaniji izvor åine pravovremeno
objavljeni tekstovi koji potiåu iz arhiva u kojima se åuvaju stara izdanja no-
vina i knjiga. Oni imaju snagu materijalnih dokaza, jer ako u nekom takvom
izdanju novina pronaœemo najavu buduñeg dogaœaja, onda nema sumnje da
pred sobom imamo autentiåno proroåanstvo.
U arhivama Narodne biblioteke u Beogradu, biblioteke Srpske akademi-
je nauka i umetnosti, kao i biblioteke Matice srpske u Novom Sadu postoji
nebrojeno mnogo ovakvih nemih svedoka koji govore o davno prohujalom
vremenu. Veliko je zadovoljstvo prelistavati novine stare po sto i više godina
i osetiti duh doba iz koga one potiåu. Poneka mrlja od kafe ili beleška na mar-
ginama, napisana mastiljavom olovkom koju je vodila nevešta ruka, samo
pojaåavaju utisak autentiånosti i pomaæu da se, kao vremeplovom, vratimo u
doba naših pradedova.
Ovo poglavlje åine krañi novinski tekstovi u kojima se govori o kreman-
skom proroåanstvu. Obuhvañeni su svi stariji ålanci koji su dostupni u nave-
denim arhivama, sa samo dva izuzetka. Zbog opširnosti znaåajno je skrañen
130
feljton od 300 nastavaka objavljen u “Malim novinama” tokom 1902. i 1903.
godine. Obuhvañeni su samo zanimljiviji delovi (prilozi od 1 do 6), a pre-
skoåen je veñi deo feljtona, jer u njemu nema niåega osim beznaåajnih po-
litiåkih traåeva sa sredine devetnaestog veka. Izostavljena je i serija napisa dr
Radovana Kazimiroviña koja je u periodu od 4. do 26. decembra 1928. godine
objavljivana u listu “Vreme”. Isti autor je ovu opširnu seriju uz manje dopune
objavio i 1939. godine u svojoj knjizi “Tajanstvene pojave u našem narodu -
kremansko proroåanstvo”. Zahvaljujuñi beogradskom izdavaåu “Sezam”, koji
je 1991. godine izdao reprint te knjige, danas je to zanimljivo delo dostupno
širokoj publici.
Naåelne tvrdnje i liåne poglede na svet, koje autori iznose u ålancima
obuhvañenim u ovom poglavlju, treba prihvatiti kritiåki. S druge strane,
sama proroåanstva koja se u njima navode dragoceni su dokumenti za ana-
lizu njihove autentiånosti i proroåke uspešnosti, tim pre što svako od njih no-
si i taåan datum objavljivanja.
Pored toga što ovi tekstovi imaju dokumentarnu vrednost, moæemo da
ih prihvatimo i kao svedoke koji pripovedaju o davno proteklom dobu. Bilo
kakva intervencija na njima uništila bi dragocenu patinu koju na sebi nose,
pa su zato prepisani u svom izvornom obliku. To podrazumeva da su prene-
te sve gramatiåke i stilske nesavršenosti, åak i štamparske greške koje su se
potkrale izdavaåu.
Posebnu grupaciju åine polemike u kojima su se razni analitiåari ras-
pravljali i meœusobno suprotstavljali stavove. Neka ta prepiska posluæi kao
dokaz da je još u prvoj polovini prošlog veka bilo skeptika koji su sumnjali u
autentiånost kremanskog proroåanstva, moæda åak više nego danas, i da su
oni itekako imali šta da kaæu.
Zašto su svi kasniji analitiåari ignorisali argumente tih ljudi a isticali sa-
mo autore koji su o proroåanstvima govorili afirmativno, posebno je pitanje
koje nameñe zanimljive zakljuåke.
Prilozi 131
“Male Novine” broj 117, 30. april 1902. prilog 1 [1c]
Jedno proroåanstvo
Bilo je to u leto 1888. god, a u doba kada je kobna domaña zavada izme-
œu kraljevskih supruga bila u najveñem jeku. Tuæba za razvod braka veñ je bi-
la podignuta, a mesto g. S. Grujiña na vladu bejaše došao g. Nikola Hristiñ s
g. Åedom Mijatoviñem i ostalim ministrima iz toga kabineta, za koje se javno
govorilo da mu je glavna zadaña da razvenåa kralja i kraljicu.
Jedne veåeri u velikoj dvorani u ministarstvu spoljnih poslova bejahu
iskupljena sva gospoda g. ministri, samo se još oåekivalo na g. Å. Mijatoviña,
pa da se otpoåne ministarska sednica. Åekali su vrlo dugo, ali g. Mijatoviñ ne
doœe. A meœutim bez njega se nije mogla dræati sednica, jer je baš on imao da
donese od Nj. Vel. Kralja Milana vaæna saopštenja, zbog kojih je upravo i tre-
balo dræati ovu ministarsku sednicu. Bilo je veñ prošlo 9 åasova uveåe, kada
se g. Mijatoviñ jedva jednom vrati. No kako je bilo veñ dosta pozno, to se do-
govore da sednicu ostave za sutra ujutru, a sada da im g. Mijatoviñ podnese
izveštaj o svome dugom razgovoru s Nj. Vel. Kraljem.
G. Mijatoviñ uze izlagati i kazivati redom šta je sve od kralja åuo, pa na
jedared zastade i okrete se g. ministru predsedniku.
- Ama, molim vas, šta to znaåi, što mi je Njeg. Vel. Kralj kad sam ga
odvrañao od parniåenja i razvoda braka u 2-3 maha uzviknuo: -”To se mora
svršiti!... Tako je suœeno!... Tako je još pre 20 godina proreåeno!... To je sudbi-
na!...” Jes, tako mi je u 2-3 maha uzviknuo kralj Milan, a kad ga najzad upi-
tah, šta to treba da znaåi da je to proreåeno još pre 20 godina, i ko je to prore-
kao - kralj mi onda reåe: Pitajte vašega g. ministra predsednika, on ñe vam to
objasniti. Zbilja, znate li vi što o tome, gosp. predsedniåe?
Na ovo pitanje g. N. Hristiñ prvo odmahnu glavom kao da je hteo reñi
da on ništa o tome ne zna, ali posle malo poñuta, protrlja prstima åelo i reåe
polako:
- Jes, jes! Ima nešto. O tome voœena je tada åitava istraga protiv te stvari.
Na ove reåi staråeve svi skoåiše da im g. Hristiñ ispriåa, šta je tu bilo u
stvari i kako se sve to desilo.
132
G. Hristiñ se pozadugo neñkao, izgovarajuñi se da je to bilo davno; da je
mnogo pozaboravljao i da neñe umeti da ispriåa sve kako je u istini bilo.
Ali na g. Hristiña navališe neodstupno svi njegovi drugovi i on najzad
morade popustiti. No mesto da im priåa stvar sam, on naredi da mu iz Arhi-
ve min. unutrašnjih poslova donesu fascikulu od 1868. godine.
Tu u toj fascikuli našli su åitav niz dokumenata u kojima je zabeleæeno
mnogo vaænih i interesnih stvari o jednom åudnom proroåanstvu, koje je pro-
reklo strašnu topåidersku katastrofu i mnoge druge sudbonosne dogaœaje
koji su se docnije razvijali u Srbiji.
To åudno proroåanstvo prostire se na åitav jedan vek i obuhvata ne sa-
mo prošlost i sadašnjost, veñ ide daleko i u buduñnost.
Sve to pak dalo je povoda jednom našem dræavniku i knjiæevniku, te je
o tome napisao krasan istorijski roman, koji ñemo kroz koji dan poåeti da do-
nosimo u našem podlistku!...
Svrañajuñi na to unapred paænju naših štov. åitalaca, mi ih molimo, da
briæljivo pribiraju i åuvaju sve brojeve našeg lista, u kojima bude izlazilo
“Jedno Proroåanstvo”, pošto stvar neñe biti zasebno odštampavana.
Prilozi 133
“Male Novine” broj 126, 9. maj 1902. prilog 2 [2c]
Jedno proroåanstvo (1)
Dragi gospodine Todoroviñu, - Kad ste veñ u br. 117-om “Malih Novi-
na” pomenuli moje ime u vezi s priåanjem o jednom åudnom proroåanstvu,
i kad priåanje o tome proroåanstvu nije sasvim taåno - a zasluæuje da se zna
taåno, jer je u neku ruku istorijski fakat - onda ñete mi, bez svake sumnje, do-
zvoliti da vam tu stvar taåno ispriåam.
Nije to bilo onom prilikom kad nam je kralj Milan saopštio svoju odlu-
ku da traæi razvod braka s kraljicom Natalijom, kako vi velite u 117. br. “M.
Novina”, nego 19-og Februara 1889, kad nas je kralj pozvao da nam saopšti
da se rešio da kroz tri dana abdicira.
Niko od ondašnjih ålanova kabineta nije ni slutio da nam predstoji ab-
dikacija kraljeva! Ja najmanje, jer sam ja verovao da je kralj Milan pristao na
moj predlog koji sam mu u Septembru 1888. u Glajhenbergu uåinio, na ime:
da abdikaciju svoju odloæi do punoletstva svoga sina, a da za åetiri godine,
koje ostaju do toga punoletstva, izvrši jedan program politiåkih i socijalnih
reforama, koji sam mu ja nacrtao, i u kome je davanje iz sopstvene inicijative
slobodoumnog ustava bilo samo prva taåka. Kralju je taj program jako bio po
volji, i pošto je odmah po povratku u Beograd preduzeo izvršenje prve taåke
njegove, ja sam verovao - a on me je u toj veri podræavao - da ñe on i druge
taåke redom izvršiti. Verujuñi to ja sam, samo na nekoliko dana pred abdika-
ciju, engleskome poslaniku kazao da nije istina ono što mu je grof Brej pover-
ljivo kazao: da ñe kralj Milan na dan 22-og Februara da abdicira!
Naravno, da smo bili preneraæeni kad nam je pomenutog dana u veåe
kralj pozvavši ceo kabinet k sebi u dvor, kazao da je se rešio da 22-ga abdici-
ra. Svi smo se trudili da mu fatalnost te odluke æivo predstavimo, i da ga od
nje odvratimo. Proveli smo u takvim naporima skoro dva sata. Pred kraj te
nesreñne naše audijencije kralj Milan, razdraæen i s dosta goråine, reåe: “Ja se,
Gospodo, vama drugima ne åudim, vi svi verujete da vam je duænost da me
od moga nameravanog koraka odvrañate, i da su vaši argumenti takvi da me
mogu ubediti. Ali se åudim ovome Åedi Mijatoviñu, koji zna vrlo dobro da to
mora tako da bude, i da to nikakva rezonovanja i argumentovanja åoveåan-
ska ne mogu da spreåe!”
134
Kad smo iz dvora izlazili, predsednik kabineta g. Nikola Hristiñ pozo-
ve nas da idemo svi onako skupa k njemu u njegovu kancelariju u Ministar-
stvu Unutrašnjih Dela. Tamo me je odmah pitao: šta znaåi ono što kralj reåe
da ja vrlo dobro znam da to mora tako da bude?! Ja sam onda njemu i svojim
drugovima u kabinetu ispriåao ovo što ñu sad vama i vašim åitaocima da
ispriåam:
(Nastaviñe se)
Prilozi 135
(nastavak)
Kad je god. 1875. åiåa Danilov kabinet raspustio narodnu skupštinu,

odmah po proåitanom ukazu o tome iz gomile iznenaœenih i uzbuœenih po-
slanika pristupi k meni jedan uæiåki poslanik, kojega ime ovde ne pominjem
za sada samo zato, što nisam traæio od njega dozvolu da ga pomenem.
“Vidiš li ti kako se sve zbiva što je onaj prorekao?!” reåe mi.
- “Koji je to onaj?” zapitah.
“Zar ti ne znaš za proricanja seljaka Mateje iz Kremne ?”
Kad mu rekoh da ne znam, on me pitaše da li knez za njih zna. Jer ako
ne zna on treba da o njima sazna! Mene, koji verujem u sudbinu, i koji znam
da je francuski Jevrejin Mihailo Nostradamus g. 1551. prorekao sve glavnije
dogaœaje evropske istorije od njegova vremena pa sve do danas, odmah su
ona pitanja moga politiåkog prijatelja æivo zainteresovala. Dogovorismo se
da ja još to veåe vidim kneza, pa da ga zamolim da primi u privatnu audijen-
ciju moga prijatelja, ako mu veñ dotle nije što poznato bilo o proricanjima
onoga seljaka iz Kremne. Još te iste noñi poslao sam svome prijatelju vest da
ñe ga knjaz sutra na podne u privatnu audijenciju primiti.
Odmah posle dugotrajne audijencije uæiåkoga poslanika knez je primio
mene. Bio je oåevidno uzbuœen onim što je od moga prijatelja åuo. Ispriåao
mi je, po svoj prilici veñi deo ako ne baš i sve, što je åuo bio. Izgleda da je onaj
“Vidovit iz Kremne” još poåetkom 1867-me prorekao da ñe knez Mihailo mu-
åeniåki poginuti od zlikovaåke ruke, da ñe za kneza doñi jedan mlad deåko,
u ime kojega ñe zemljom da vlada jedna “komisija od tri ålana”, da ñe u zem-
lji biti nezadovoljstva i uzrujanosti za dugo, da ñe se mladi knez oæeniti ali da
neñe biti sreñan u braku, da ñe imati samo jednog sina, da ñe voditi dva ili tri
rata, da ñe zemlju proširiti i sebi krunu na glavu metnuti, ali da ñe još mlad
presto ostaviti i u tuœini u velikoj tuzi i æalosti umreti i tamo se sahraniti. Do-
dao je još i nekoliko vrlo karakternih crta, koje se na sadašnje stanje odnose,
kao i predskazivanje nekih dogaœaja koji tek imaju da nastupe. I o njima sam
136
priåao svojim drugovima, ali ih ovde javnosti predavati ne mogu. Toliko mo-
gu da vam kaæem da ñe po proricanju “Vidovitoga iz Kremne” nastupiti u
Srbiji tako teška i zla vremena, da ñe æivi ljudi prolazeñi pored groblja govo-
riti: “Blago vama, koji ste pomrli, što ne æivite!” ali ñe posle velikih beda i ne-
sreña nastupiti opet vreme, u kome ñe æivi, prolazeñi grobove svojih milih,
govoriti: “Ej, da ste sad æivi pa da vidite šta je sreñen æivot!”
To je bilo kako rekoh godine 1875, s proleña. Sve što se od te godine pa
do 1888-me zbivalo potvrdilo je da je Vidovit iz Kremne pravo predskazivao.
Kad sam u jesen 1888-me proveo sedam ili osam dana pored kralja Milana u
Glajhenbergu, odvrañajuñi ga po uputstvima G-dina Nikole Hristiña i od sa-
me pomisli da presto ostavlja, kralj me je jednoga dana podsetio na proroåan-
stvo kremansko. “Mnogo se što-šta od onoga što smo 1875-te åuli od toga do-
ba ovamo ispunilo, ispuniñe se bez sumnje i ova taåka o mom abdiciranju. Šta
ñu, tako mi je u knjizi sudbine zapisano! Jedna mi je vidovita æena (klervo-
ajantka) u Parizu pre više godina kazala to isto. Ona je dodala da je moja sud-
bina vrlo tragiåna, jer najviše imam da patim od onih, koji su mi prijatelji i
koji su mi najmiliji! Eto, åiåa Nikola i vi svi u njegovom kabinetu moji ste ver-
ni i odani prijatelji, ali baš vaše dræanje u pitanju moga razvoda braka, koje
dræanje vi smatrate da je u interesu dinastije, mene gura silom u abdikaciju!
Šta je to nego jasno vidljiv prst sudbine?
(Nastaviñe se)
Prilozi 137
(nastavak)
Kad sam sve to svojim kolegama ispriåao da im time objasnim šta zna-
åi ona reå kraljeva, onda se sa strane izvesnih meœu njima prosula na mene
najpre åitava bujica sarkazama i ismevanja da se još pod nebom nalazi toboæ
uåenih akademika, pa još i aktivnih ministara i “sanñim dræavnika”, koji ve-
ruju u sudbinu i u moguñnost da se istorijski dogaœaji na dvadeset godina
unapred proriåu! G. Nikola je sedeo kao obiåno hladan, ozbiljan, ni najmanje
nepotresen ni mojim priåanjem niti onim kolegijalnim napadima mojih dra-
gih kolega na mene. Bio se oåevidno pustio u nekakve misli. Posle nekoliko
minuta on ustavi onu bujicu sarkastiåne reåitosti i uzme svojim mirnim naåi-
nom da nam govori od prilike ovako (ne mogu baš da se setim istovetnih re-
åi njegovih!):
“Ja ne znam da l se to slaæe s filosofskim teorijama, ali ja znam nekoli-
ko åudnovatih sluåajeva u kojima je doista unapred, i pogotovo u svima po-
jedinostima, predskazano po nešto što se posle i u istini tako desilo pa åak i
u tim pojedinostima!”
I onda nam je priåao nekoliko stvari, potvrœene zvaniånim, i ako pover-
ljivim, izveštajima, vrlo åudnovate i izvanredno interesantne, ali koje ja vama
bez njegove dozvole ispriåati ne smem.
Pre smem da budem drzak i da vam ispriåam drugu jednu priåu koja
nije manje interesantna, a tiåe se pitanja o sudbini i o tome da li se dogaœaji
predskazati mogu. Nadam se da ñe mi Njeno Veliåanstvo kraljica Natalija
moju indiskreciju oprostiti, u toliko pre što je ja åinim s iskrenom i dubokom
potresenošñu na pogledu velike tragiånosti njene sudbine.
Poznato vam je da sam, pošto sam u Bukureštu potpisao ugovor o mi-
ru izmeœu Srbije i Bugarske, ušao u kabinet Garašaninov krajem Marta 1887.
god. Jednoga dana poåetkom Maja t. g. kraljica Natalija pošlje po mene. Hte-
la je da uåini nekakvu milost nekoj familiji, za koju su je mnogo molili, pa joj
je u tome trebala moja saradnja. Kako je obiåno bila mnogo milostiva prema
meni zadræala me je poduæe u razgovoru. Kao inteligentna i obrazovana æe-
138
na, umela je ona da vodi razgovor o svaåemu na naåin koji je svakoga oåara-
vao ko je samo sreñan bio da s njome govori.
Ne znam ni sam kako smo od avansovanja jednog malog siromašnog
zvaniånika, koji je bio potpora svojoj materi i sestrama, prešli na politiku, od
politike na knjiæevnost, od ove na filosofiju, od ove na Teosofiju, a od ove
opet na pitanje: je li naš æivot u napred, bar u glavnim linijama i sa glavnim
dogaœajima, ocrtan i utvrœen. Od jedan put ñe mi kraljica reñi:
“Slušajte, Mijatoviñu, ja vas åesto, kad smo u društvu, diram zbog vaših
teorija i verovanja, ali sad ñu da vam dam jedan prilog za vaše verovanje da
ima sudbine. Meni je bilo tek peta ili šesta godina kad me je moja majka do-
vela u Odesu u goste k mojoj tetki kneginji Murusi. Jednoga dana ja sam se
sigrala s mojim sigraåkama u velikoj jednoj sobi na drugom spratu kad izne-
nada moja majka uœe, uze me za ruku i reåe mi: “Hodi, dete moje, sa mnom!”
Odvela me je na prvi sprat u veliki salon. Tu je bilo puno gospoœa, a u sredi-
ni salona na ñilimu sedela je - jedna stara ciganka. Moja me majka odvede
pravo k njoj, govoreñi mi:
“Nemoj ništa da se bojiš, ova je baba dobra duša, i pokaæi joj samo svoj
dlan!”
Åim je baba pogledala u moj dlan, ona se pljesnu rukom po åelu, pa us-
tade i pogledaše polagano i redom sve gospoœe u onom skupu.
“Znate li šta vidim?” pitaše ih; “vidim krunu! Vidim presto! Šta?! Zar
ovo dete da bude carica?!”
“I onda opet dohvati moju ruku i gledaše podugo u moj dlan. Meœutim
se neke gospoœe isåuœavahu, druge se opet smejahu. Moja mati ñe reñi babi:
“E, nemoj sad da pokvariš sve svojim preterivanjem! Nemoj da tvoje ci-
ganstvo iziœe na kraj kraja na vidik!”
Baba nepomiåno gleda u moj dlan, polagano vrti glavom, pa onda uze
govoriti:
“Ne, ne, ne laæem ja! Ovo dete ñe da nosi krunu; udañe se za Gospoda-
ra od neke slavne zemlje, biñe kao carica, ali... pazite šta ñu da vam kaæem:
kad stigne u svoju 29-tu ili 30-tu godinu moæe biti da ñe umreti, ili ne znam
šta ñe biti, tek onda nema više te krune! I ta njena smrt, ili taj gubitak njene
krune, stoji u vezi s nekakvim drvima - ne znam, ne vidim jasno!..”
(Svršiñe se)
Prilozi 139
(Svršetak)
Kraljica se zaustavi malo pa me gledaše oåekivajuñi valjda da ñu uåiniti

kakvu primedbu. Ja sam ñuteñi srkao crnu kavu, kojom sam bio posluæen, i
åekao da åujem da li ima što da kaæe.
“Vidite”, nastavi kraljica - prva polovina onog proroåanstva, u koje ni
moja mati ni moja tetka nisu htele verovati, ispunila se preko svakog oåeki-
vanja. Da li ñe se ispuniti i ona druga polovina? Sad dolaze te kritiåne dve go-
dine. Da li je politiåka situacija takva da ima opasnosti da izgubimo presto?!”
“Slivnica je samo još jaåe iznela na vidik u kojoj je meri narod srpski ve-
ran svome kralju i domu Obrenoviña!” rekoh.
- “A, narod je se naš pokazao plemenit, splendide, sublime! Ne, dinasti-
ja nije u opasnosti da presto izgubi, niti ñu ja revolucijom krunu izgubiti! Ako
ñe se ona druga polovina proroåanstva ispuniti, onda ja treba sad kroz godi-
nu dve da umrem. Izgledam li kao æena koja ñe skorim da umre?!”
Kraljica je bila tada u pravom cvetu svoga zdravlja, svoje mladosti i le-
pote. Prosto je blistala.
- “Vaše Veliåanstvo”, rekoh joj, “klervoajantkinje” i ako se zovu “jasno
vidovite”, ne vide svaki put jasno!”
“Ali vidite kako je pogodila prvi deo! Mnogo je manje bilo za verovanje
da ñu jednoga dana postati kraljicom, nego li da ñu, moæe biti smrñu ili druk-
åije, jednoga dana prestati biti kraljica! Ja sam sad savršeno zdrava, ali niko
mi ne garantuje da na zimu neñu dobiti “galopirajuñu jektiku”, ili da mi se ne
desi kakav nesreñan sluåaj, kakav accident. Vi ñete mi se smejati, ali ja sam veñ
poåela da, kadgod se izvozim u Košutnjak, na košutnjaåkoj kapiji kazujem
koåijašu: “pazite dobro na konje!” Jer ako bi se konji sluåajno poplašili pa jur-
nuli u šumu, mogla bih se udariti åelom o kakvu granu, ili o stablo kakvo, pa
na mestu mrtva ostati, i onda bi se ispunilo i ono drugo proroåanstvo da ñu
izgubiti krunu usled neåega što je u vezi s nekim drvima!”
140
Naravno, ja nisam stenografisao govor kraljiåin i molim da se uzme k
znanju da reåimiånu taånost našeg razgovora ne garantujem, ali jamåim svo-
jom åašñu da je u ovome što je napred iskazana suština onoga što mi je kra-
ljica Natalija govorila pomenutom prilikom Maja meseca 1886-te godine.
Dve godine posle toga kralj Milan je traæio razvod braka, a naskoro za-
tim abdicirao, te je kraljica Natalija faktiåki prestala biti supruga vladajuñeg
kralja. Ispunio se dakle i onaj drugi deo onoga što je kraljici bilo predskaza-
no dok je još malo dete bila. Åak i onaj nejasni detalj o drvima nalazi dva
objašnjenja. Misli se da je se kralj Milan konaåno rešio da traæi razvod braka
tek usled jedne neprijatne scene s kraljicom Natalijom u Košutnjaku. Drugo
je tumaåenje - g-œa Artemiza je kñi jednog trgovca s drvenom graœom!
Molim da mi se veruje, da ovim priåanjem ja ni najmanje ne idem na to,
da smanjim, ma u åemu bilo, moju i mojih drugova odgovornost za naše
dræanje u pitanju razvoda braka. Moja je namera u prvoj liniji da ispravim što
je netaåno bilo u onome saopštenju o “Proroåanstvu”, a uzgred da dadem je-
dan autentiåan prilog za prouåavanje velikoga pitanja: ima li sudbine, i ima
li moguñnosti da se unapred kaæe šta je nekome suœeno!
U Londonu 5. Maja.
Vaš iskreni poštovalac, Åeda Mijatoviñ
P. P. Ako bi ko æeleo da o ovoj stvari ima i bliæega obaveštenja, neka mi piše.
Moja je adresa: 16. Bedford Gardens, Campden Hill, London, W
Prilozi 141
“Male Novine”, 6. maj 1903. prilog 6 [4]
Najbolja prijateljica
(iz 2. dela romana “Jedno proroåanstvo”)
O dolasku ove babe bilo je malo šuškanja u kneæevom dvoru. Prvo, pa-
la je u oåi sama baba svojim otmenim izgledom i dræanjem i svojim osobitim
taktom i otmenošñu, iako je bila prosta seljanka.
Dalje, pala je u oåi ona paænja, koju je knez ovoj æeni ukazivao, kao i
onaj dugi razgovor u åetiri oka. Najzad, odmah posle dolasaka ove æene,
knez Miloš je izdao neke naredbe koje su morale stajati u nekoj vezi sa razgo-
vorom koji je knez sa babom imao, a sve to bio je dovoljan povod da poslu-
ga dvorska naoštri uši i zaoštri jeziåiñ!...
Poglavito im je zamaklo za oåi to, što je knez Miloš o toj baba-Joki rekao
knezu Mihajlu:
“Vidiš li, sine, ovu staricu? Ovo je jedna poštena duša. Poljubi je u ruku;
to je najbolja prijateljica kuñe naše.”
Ove reåi kneæeve doåuje momak, koji se u taj mah desio u poboånoj so-
bi, i to je bilo dovoljno da se meœu poslugom stvore åitave skaske. Svak se za-
åuœeno pitao, otkud to, da najbolja prijateljica bude jedna obiåna, prosta se-
ljanka?
Meœutim, tom prilikom knez Miloš rekao je knezu Mijajlu još i nešto vi-
še i vaænije, što posluga nije åula. Ali sam knez Mijajlo pridavao je toj stvari
toliki znaåaj, da je o njoj još istog dana uveåe sastavio naroåitu belešku, koja
je docnije naœena u hartijama kneæevim. Jedan deo te zapiske glasio je ovako:
“Babo je i ranije verovao u sudbinu i dræao da bajanja, maœije i vraåanja
imaju neku silu. To je u našem narodu dosta rašireno. Ali, što je stariji, kod
Baba je bivalo sve veñe ovo sujeverje. Tako on sada veruje da su njegovom
povratku u oteåestvo mnogo pomogle i razne vradæbine, koje su åinjene u
Vlaškoj. Jutros je Babo išao naroåito u Topåider, s jednim sveštenikom, i tu su
oslobodili iz zida jednu osveštenu naforu, koju je Babo sakrio i zazidao u je-
dnom åekmedæetu, još 1839. godine, kad je odlazio iz Srbije sa zavetom da je
oslobodi ove tamnice kad se opet u Srbiju vrati. I on veruje da je ova nafora
142
mnogo pomogla njegovom povratku. Ja ne mogu da verujem u te stvari. Ali
mora se priznati, da biva i takvih sluåajeva, koji se ne mogu protolkovati obi-
ånim redovnim putem. Ima još mnogo tajni i nepoznatih stvari u svetu. Evo,
i ovaj sluåaj, za koji je jutros priåala ova stara, rudniåka baba Joka. Kad pro-
œu ovi silni dolasci i navala sveta, te imadem više vremena, baš ñu pozvati
toga åoveka Miloša Tarabiña, da ga vidim, da åujem kazivanje iz njegovih us-
ta i da se ja s njim razgovorim. Zato sam i zapisao ovaj sluåaj i baba-Jokino
kazivanje da ga ne zaboravim”.
Ovako se završava ovaj zapis kneza Mijajla.
Šta je, pak, ispriåala baba Joka, i kakav je to bio zagonetan i vaæan slu-
åaj, o kome se ovde nagovešñuje, to ñemo videti u treñem i poslednjem odelj-
ku ove naše knjige.
Našim štovanim åitaocima. U izlaganju ove naše povesti došli smo do
taåke gde nastaje opis onoga proroåanstva, po kome je i nazvano ovo delo
imenom JEDNO PROROÅANSTVO.
No ovo priåanje neñe biti produæeno u iduñem broju, veñ se odlaæe za
prvi juni o. g.
I tako, 1. juna naš list poåeñe da donosi zanimljivo priåanje o “Jednom
proroåanstvu”, što se neñe prekidati dok ne bude svršeno celo delo. Dotle
pak, - do 1. juna - “Male novine” donosiñe drugi vrlo zanimljiv podlistak o
kome ñemo u iduñem broju reñi koju više. Za sad napominjemo samo to toli-
ko, da je naš novi podlistak iz pera jednoga åuvenoga pisca kriminalistiåkih
romana i da spada meœu najlepše i najzanimljivije proizvode te vrste.
Prilozi 143
“Ogledalo”, Pera Todoroviñ, 29. maj 1903. prilog 7 [5c]
Crno proroåanstvo (1)
Da li je pok. Kralj Aleksandar znao o zaveri, što se protiv njega sprema,

i šta je i koliko je znao? - to su i zanimljiva i vaæna pitanja, ali pitanja na koja
tek ima da se odgovara.
A da bi ti odgovori bili bar pribliæno taåni i potpuni, tu mnogi imaju da
priloæe svoju svedodæbu, da reknu svoju reå, da kaæu po savesti šta o tome
znaju, šta su åuli, videli ili liåno iskusili.
Ja ñu ovde izneti šta ja o tome znam.
U 1902. godini u “Malim novinama” poåeo je izlaziti podlistak “Jedno
proroåanstvo”. Naskoro zatim jednog dana pozove me k sebi kralj Aleksan-
dar, i posle poduæeg razgovora o drugim stvarima on me upita:
- Ama vi ste poåeli u “Malim novinama” iznositi nekakvo “proroåan-
stvo!” Šta ñe vam to?
- Pa, Veliåanstvo, zanimljiva je stvar; svet se interesuje, a i sam dogaœaj
ima istorijske vaænosti. G. Åeda Mijatoviñ napisao je o tome proroåanstvu je-
dan izveštaj i u “M. Novinama”, pa su svi ti brojevi prosto razgrabljeni.
- Verujem - reåe kralj zlovoljno. - Jagmi se svetina! Njoj samo da su åu-
desa i proroåanstva! Pa ipak bi najbolje bilo, da vi to prekinete i da više ne pi-
šete o tome.
- Ali zašto, Veliåanstvo?
- Zato što je najbolje sve to napustiti. A i što ñe vam da baš o tome piše-
te, kad imate puno drugih stvari? Što da podgrevate ono što je bilo još pre tri-
jestak godina? Pa onda, tu se, åini mi se, nešto pominje o meni, a ako se ne
varam åak se i o kraljici nešto proriåe. Je li tako?
- Tako je, veliåanstvo.
- Pa kad je tako, onda što ñe vam to? - reåe kralj prekorno. Neprijatelji i
onako jedva åekaju da izmisle i reknu kakvo zlo, a vi sad åisto kao da im po-
maæete, iznosite i vi nove sumnje, slutite i vi neko zlo i nesreñu, i time im ta-
man idete na ruku.
144
Kralj je i ovo izgovorio oštro i nabusito i ja sam se morao poduæe prav-
dati i uveravati ga, dok sam jedva malo suzbio ovaj njegov prekor.
Razloæio sam mu, kako se baš ñutanjem šire rœavi glasovi i u narod se
unose svakojake slutnje i praznoverice. Svet je nešto naåuo o tome proroåan-
stvu za dinastiju Obrenoviña i jako se zainteresovao za to. Ako sad mi ñuti-
mo, neñe ñutati oni, koji mu ne misle dobra. Oni ñe se koristiti ovom prilikom
da u narod proture baš ono što ne treba. Stoga je bolje da govorimo o tome
mi prijatelji, jer mi ñemo opet stvar predstaviti blaæe i nañi ñemo puta i naåi-
na, da i ono što je zlo u tom proroåanstvu okrenemo na dobro. To su bile po-
bude koje su i mene navele da pišem o tome proroåanstvu.
- Pa kako ñete ga okrenuti na dobro, kad se tu proriåe propast moje di-
nastije?! - reåe kralj oporo, pa onda ponovi dva put: proriåe li se to?... proriåe
li se?...
- Proriåe se, Veliåanstvo, ali ja ñu to opet nekako ublaæiti i na dobro okre-
nuti!...
- Kralj me preseåe: - Vraga ñete vi tu na dobro okrenuti!... i najbolje je bi-
lo da vi to niste ni potezali!...
- Ja vas opet uveravam, Veliåanstvo, da ñete to u mome podlisku ispasti
lepo. Eto åitajte redom, pa ñete se i sami uveriti. A sad da prekidam bilo bi
vrlo nezgodno, i baš to prekidanje izazvalo bi veliku radoznalost i svakojaka
nagaœanja i sumnjiåenja.
Kralj je ñutao zamišljeno, i na ove moje reåi pozadugo ne reåe ništa. Po-
sle dodade polako:
- Najposle, ja za sebe toliko i ne marim. Ali kraljicu to jako dira. Mora-
ñete otiñi do nje da se izvinite i da joj to objasnite. Ona taj vaš podlistak vrlo
rœavo ceni i mnogo vam zamera na njemu. Nekoliko puta veñ govorila mi je
o tome.
***
Nisam odmah, ali sam posle dugog, dugog vremena, ipak morao otiñi
kraljici Dragi. Ona me doåeka stojeñki i poduæe je tako sa mnom razgovarala.
- Pravo da vam kaæem, g. Todoroviñu, srdim se na Vas. Pre sam vaše
“Male Novine” u slast åitala, a sada, kad koji broj uzmem u ruke, uvek stre-
pim, da u njemu ne naœem kako ste poåeli veñ iznositi ono prokleto pro-
roåanstvo.
Zbunjen ovako oporim predusretanjem (inaåe kraljica je umela biti ve-
Prilozi 145
oma ljubazna pri doåeku), ja nisam znao šta odmah da odgovorim - a kralji-
ca produæi:
- Pa, za sebe toliko i ne marim. Ja sam na to veñ oguglala i malo drukåi-
je gledam na te stvari. Ali za kralja me srce boli. On se siromah prosto iskida.
Još se bojim navuñi ñe kaku bolest na se. Svaki dan napune mu glavu kojeka-
kvim dostavama, pa po svu noñ ne moæe da trene od teške brige. Prosto ñe
ga ubiti ta nesanica, koja evo veñ mesecima traje!...
Meœutim ja se veñ bejah pribrao te primetim:
- Za Boga, Veliåanstvo, šta vi to govorite! Zar moji podlisci ne daju kra-
lju mirno spavati!... To bi naopako bilo, ako je tako, ali ja åisto......
Kraljica me preseåe: - Ta nisu baš samo vaši podlisci, nego malo oni, ma-
lo druge dostave, tek kralju dosta da ga uznemiri i da mu san odagna. Posle
šta ne åinim da ga umirim, ali sve badava. Æivci mu se razdraæe, pa åesto ne
moæe oka svesti. Više puta åak i zora zabeli, a on još nije ni trenuo. Tek kad
se dan ukaæe, on se malo smiri i zaspi, pa i to nije nikakav san: sve se trza i
preza. Boga mi, grdan greh åinite, g. Todoroviñu!...
Ja sam bio zbilja iznenaœen ovim åudnim priåanjem kraljiåinim i ja joj
reknem:
- Ja vas pokorno molim, Veliåanstvo, da me izvinite, ja prosto ni pojma
nisam imao o ovome što sad od vas slušam. Još kralj meni veli, kako on ne
mari toliko za sebe zbog moga podliska, ali da glavno vi ustajete protiv toga,
i zbog toga sam došao k vama, da vam stvar objasnim i da se izvinim.
Kraljica se æalosno smešila: - Naravno, kralj neñe pred vama... - kraljica
se popravi - a i ni pred kim to da govori, ali istina je, da njega po neke stvari
neobiåno diraju. Eto, na priliku, vi niste znali što se kralj onoliko na vas na-
ljutio, kada ste, prilikom moje prosidbe, u vašim “M. Novinama,” odmah is-
pod naših slika, doneli ålanak u crnom okviru i s krstovima, u kome se govo-
rilo o ubistvu i smrti pok. kralja Umberta.
Ja je popravim da ålanak nije bio u crnom okviru. Ona produæi æivo:
- Pa bila je debela crna linija i krstovi - dovoljno to, tu odmah ispod na-
ših vereniåkih slika govorilo se o ubistvu, o krvi, o pogrebu, o smrti, a kralj
ne moæe da trpi take razgovore i ne mari da åuje ništa što se na smrt odnosi
i smrti se tiåe. Åim se takve stvari pomenu, on se åisto najeæi, prosto mu se
smuåi, kao ono kad åovek vidi zmiju, guštera ili tako nešto, od åega se grozi.
To nije strah, nego, kako ñu reñi, kao neko gaœenje!... I to je prosto u prirodi
njegovoj. Eto, ja sam pokušavala da ga na to naviknem, ali prosto ne ide...
Naravno, ja vama ovo govorim u poverenju, jer znam da ste naš prijatelj...
146
Tek sada kraljica ponudi i mene da sednem, a i sama se spusti u fotelju,
pa produæi:
- Jest, g. Todoroviñu, ja vas smatram kao našeg prijatelja, i baš zbog to-
ga i hoñu da vas upoznam s ponekim stvarima, jer sam uverena da vi tu gre-
šite nehotice. Tako i onda...... baš onda kad ste u “M. Novinama” doneli na-
še slike, i kad je bio onaj lom zbog toga vašeg ålanka o pok. talijanskom kra-
lju. Ja sam vas i tada branila pred kraljem i dokazivala sam da je taj ålanak is-
pod naših slika došao sluåajno i da vama nije ni na pamet padalo da time nas
vreœate. Ali kralj nije hteo åuti. On je bio tvrdo ubeœen, da ste vi to uåinili za
inat njemu i meni, i da ste naroåito hteli da naše zaruåenje dovedete u vezu s
ubistvom, krvlju, smrñu, nesreñama u opšte.
- Za Boga, Veliåanstvo, kako je Kralj mogao tako što i pomisliti? Onda
on prosto mene i ne poznaje! Da radim nešto njemu i vama za inat!... Šta ste
mi vi bili krivi, a i kakav bi to bio inat?..
Kraljica me preseåe i reåe smešeñi se:
- E, e, onda ste vi mene po malo mrzeli, priznajte. Kralj je onda meni sve
priåao, šta ste mu vi o meni rekli. Pa ipak za to, ja vam nisam mnogo zame-
rala, i branila sam vas pred kraljem.
- Pa nisam ni onda, Veliåanstvo, ništa ruæno rekao o vama. Do duše re-
kao sam to, da niste kralju prilika, i da s vama neñe imati poroda. Ali, ja sam
tako onda bio ubeœen, Veliåanstvo, i molim vas da mi to ne zamerite.
Kraljica se smešila.
- Ja sam to odavno veñ predala zaboravu, g. Todoroviñu, o tome moæe-
te biti potpuno bezbriæni.
- I verujte mi, Veliåanstvo, sve što sam rekao nj v. kralju, poticalo je evo
odavde, sa srca, i govoreno je u jedinoj æelji za dobro i sreñu kraljevu.
- Ja to potpuno verujem, potpuno verujem..... Pa baš s toga, što znam
da ste naš prijatelj, ja vam ovako slobodno i govorim ove stvari, da zna-
te kako je, i da ne grešite åesto i nehotice. Kralj neñe da prizna to, neñe ni
da govori pred drugima o tim stvarima, ali u istini on je vrlo uznemiren
ovim raznim dostavama i došaptavanjem sa raznih strana o nekakvim za-
verama, atentatima i drugim nesreñama. Kaæem vam, on to neñe da rek-
ne, ne priznaje, a najzad pravo i ima, g. Todoroviñu, on je kralj i kako bi
to izgledalo da on rekne: “Bojim se, strah me”... Boæe saåuvaj, on to nika-
da neñe izustiti ni priznati! Ali u istini on je i vrlo zabrinut i vrlo uznemi-
ren, i baš s toga duænost je sviju njegovih istinskih prijatelja, da uåine sve
što mogu za njegovu sigurnost i njegovo umirenje. O tome ñete i vi vodi-
Prilozi 147
ti raåuna, pa ñete, nadam se, što pre prekinuti vaš podlistak “Jedno pro-
roåanstvo”.
- Uåiniñu sve što treba, Veliåanstvo, ali ja ne znam, i prosto moram da se
divim, šta vi to nalazite tako strašno u mom podlisku! Bar u ovome što je do
sada izašlo, nema apsolutno niåega nezgodnog. Naprotiv, tu se baš veliåa di-
nastija Obrenoviña; priåa se kako je progoni knez Karaœorœeviñ i kako je ceo
narod traæio povratak svoga “starog knjaza Miloša”.
Kraljica prihvati: - Opet vam kaæem: Nije ono što je do sada izišlo, veñ
ono što tek ima da iziœe. Kralja plaši ono crno proroåanstvo, a mene jedi, ot-
kuda ste našli da o tome pišete baš sad, kada nam i inaåe s drugih strana to-
liko prete i svako zlo slute i æele.
- Ali, za Boga, Veliåanstvo, ja sam baš za to i uzeo da pišem o tome, da
to kako vi rekoste “crno proroåanstvo”, malo ulepšam i doteram; da razbla-
æim onaj teški utisak, koji bi ono inaåe moralo ostaviti u narodu. Ja sam i kra-
lju o tome govorio.
Kraljica me upita, da li bi se to proroåanstvo zbilja dalo malo ulepšati;
reåe kako je ona o njemu razno slušala, i zamoli me da joj bar u kratko ispri-
åam šta ja o tome znam.
Upitam je, da li je åitala ono, što je o tome g. Å. Mijatoviñ pisao u “Ma-
lim Novinama”, pošto je to najbolji izveštaj o toj stvari.
- Åitala sam - reåe mi kraljica - ali tu je g. Mijatoviñ prekinuo stvar baš
onde, gde je ona od najveñega interesa. On je ispriåao šta je proreåeno do na-
ših dana, do dolaska na presto Kralja Aleksandra, pa je tu stao. A nas, narav-
no, najviše interesuje baš to, šta je za nas proreåeno, dakle šta ñe biti s nama
i šta ñe biti posle nas? Zato vas molim ispriåajte mi šta vi o tome znate. Ali
priåajte sve, apsolutno sve, nemojte ništa kriti ni preñutkivati.
Tako pozvan, ja sam kraljici ispriåao ovo:
***
U uæiåkom okrugu postoji selo Kremna, a u tom selu, u prošlom veku,
æiveo je åovek, po imenu Mateja.
I u svom selu, i u celoj okolini Mateja je bio poznat kao åovek koji je ma-
lo šenuo pameñu, ali åovek miran, koji nikoga ne dira.
28. Maja 1868. god. Mateja ode u obliænji okruæni grad Uæice, kuda je åe-
šñe odlazio, i toga dana po podne tu u sred uæiåke åaršije i na vidiku tolikog
sveta, on nada viku i dreku, koliko ga grlo donosi:
148
“Haj.... ljudi!... braño!... ne dajte, ako Boga znate, ubiše nam vladaoca,
ubiše nam knjaza!... Ne dajte... ne dajte, za Boga.... Eno ga seku, eno ga sve-
ga jataganima iskasapiše!... Gle kako krv teåe! Uh, ala je strašno!... Krv... krv...
Teško nama!.. Kuku nama!.. pogibe nam knjaz Mihailo!..”
Na ove moje reåi kraljica se strese:
- Uh, g. Todoroviñu!... Zbilja je strašno! Kako je moralo biti tom jadnom
åoveku kada je, u svom vidovitom ludilu, sve to kao na javi gledao!...
Jadna, jadna æeno!... Æališ suluda vidovnjaka, a nisi ni slutila, kakve
strahote tebe jadnu åekaju, i kako ñeš ti tek strahovito biti iskasapljena i na-
grœena.
Ja produæim priåanje:
“Velika gomila ljudi iskupila se oko ovoga åoveka. Pitali su ga što se
“dere”? On je objašnjavao, kako vidi da ubijaju knjaza.
“Došla je i policija. “Ludaka” su prvo psovali, pa ga posle i uhapsili.
“Oporoåavao vladaoca”... Kad sutra dan, a iz Beograda stigoše crni glasovi,
da je knjaz Mihailo 29. maja u Košutnjaku poginuo i grdno iskasapljen bio.
U poåetku posumnjaju da Mateja nije otkudgod bio u zaveri. Posle su se
uverili da to ne moæe biti, i pustili su ga na slobodu.
“Ali tim povodom, na saslušanju kod vlasti Mateja je kazao i mnoge
druge stvari, koje od toga doba vaæe i kao strašno proroåanstvo, od koga se
jedan deo veñ ispunio, ali od koga se drugi deo neñe ispuniti, ako bude boæja
a ne vraška sila!”...
Slušajuñi ovu moju priåu, kraljica je bila bleda i vrlo zamišljena, upravo
æalosna. Ona reåe tuæno:
- Molim vas, priåajte dalje. Šta je prorekao dalje?
“Toga åoveka, Veliåanstvo, docnije su dovodili åak u Beograd. On je sa-
slušavan u ministarstvu unutr. poslova, pa ga je saslušavao i dugo s njim ra-
zgovarao åak i sam Kralj Milan. I na kraju krajeva iz sviju tih njegovih saslu-
šanja i priåanja izlazilo je ovo:
(svršiñe se)
Prilozi 149
“Ogledalo”, Pera Todoroviñ, 31. maj 1903. prilog 8 [5c]
Crno proroåanstvo (2)
“Knez Mihailo gine, a njega ñe naslediti njegov roœak “koji ñe Srbiju na-
muåiti, ali ñe je i kraljevskim vencem venåati - ona ñe pod njim da poraste i
ojaåa”....
On sam liåno (taj naslednik Mihailov) “metnuñe na glavu krunu kraljev-
sku, ali ñe biti zle ruke i zle sreñe.... Umreñe u najboljem dobu”..!..
- “Imañe sina jedinca, koji ñe biti još gore sreñe”!.....
Ja malo zastadoh. Kraljica me, onako nekako ispod obrva, pogleda svo-
jim velikim, æivim, sjajnim oåima i poduæe me je tako gledala tuæno i ñuteñ-
ki. Mene taj njen pogled åisto bejaše pomeo, te i ja zañutim. Kraljica me
opomenu:
- Priåajte, priåajte!...
Ja nastavim: “Imañe sina jedinca! I taj “sin jedinac” biñe još gore sreñe no
što mu je i otac bio... Neñe imati od srca poroda i umreñe mlad, vrlo mlad, ne-
ñe napuniti ni trideset godina!
Kraljica uzdahnu duboko: “Za Boga, g. Todoroviñu, zar baš tako stoji,
da neñe napuniti ni tridesetu?!”..
- Veliåanstvo, vi ste mi zapovedili da sve kazujem i da ništa ne krijem.
- Kazujte, kazujte, molim vas. - Ja produæim:
- Svršiñe vrlo mlad i “s njim ñe se ugasiti njegova sveña”?...
- Kraljica me preseåe: - Šta to znaåi “ugasiñe se njegova sveña”?...
- Znaåi, Vel., ugasiñe se ona sveña, koja se u njegovom domu o slavi pa-
li, to jest: izumreñe njegova loza, neñe više biti Obrenoviña!..
- Dalje, dalje. - reåe kraljica mraåno. Ja nastavim.
- “Ugasiñe se njegova sveña”!... A zatim ñe Srbijom zavladati druga loza.
Ali ni ona neñe bit dugoveåna. Izrodiñe se unutrašnje borbe i krvljenja, doñi
ñe meteæi i meœusobni sukobi, i strana, tuœinska, neprijateljska sila zavlada-
150
ñe Srbijom i dušmanski ñe pritisnuti rod srpski. I nastañe tako strašna i ne-
sreñna vremena, da ñe æivi, prolazeñi pored grobova predaka svojih, tu zasta-
ti i suzni uzdisati:
“Otvorite se grobovi, da i mi æivi u vas legnemo!... Blago vama što ste
pomrli, te bar svojim oåima ne gledate muke, bruke i jade naše!
“A kad se narod srpski dobro namuåi i napati; kad prestrada sve ono,
što je Hristos na krstu prestradao, onda ñe se iz sredine naroda, iz sirotoga
doma i od prostoga roda srpskog javiti åovek, koji ñe svoj narod diñi, poves-
ti, osloboditi i ujediniti tako, da svi Srbi budu zajedno i da budu sami svoji
gospodari, kako nikad pre nisu bili. I onda ñe nastati tako miran i sreñan æi-
vot, narod ñe æiveti tako zadovoljno, da ñe ljudi, prolazeñi pored grobova pre-
daka svojih, uzvikivati radosno:
“Ustanite mrtvi da æivimo!”
- Eto, Veliåanstvo, ovo je to crno proroåanstvo!
Bleda i duboko zamišljena, nema i nepomiåna, kraljica je, kao skamenje-
na, sedela u svojoj velikoj stolici. Samo su joj oåi sevale i neobiåno æivo sijale,
kad bi ih od vremena na vreme podigla gore.
Ñutao sam i ja, jer posle ispriåanog proroåanstva nisam znao šta da poå-
nem. Na jedared kraljica podiæe glavu, zaustavi na meni onaj svoj åudni, sjaj-
ni pogled i, pošto me je tako dugo i nemo gledala, ona uzdahnu duboko, vrlo
duboko i reåe skoro šapatom:
- Strašno proroåanstvo!... Uæasno proroåanstvo... Neñe doæiveti ni tride-
setu godinu!.. A sada mu je tek dvadeset sedma!.. Znaåilo bi jedva još tri go-
dine!.. To bi bilo uæasno... uæasno!.. Svemoguñi Boæe, je li to moguñe!..
Kraljica je ovo izgovorila isprekidano, tiho, promuklim, slomijenim gla-
som, i izgledalo je kao da sama sebi govori, pa onda na jedared klonu, åisto
kao da se smanji i sparuši, spusti glavu u šake, i tako slomljena, skrušena, ona
je dugo, nemo ñutala, a ja sam, sedeñi malo u strani, video sam njen zatiljak i
njen gojazni, beli, obli vrat.
U tom trenutku bejaše mi je neobiåno æao.
- Boæe, da li ne plaåe?! - doœe mi u pamet.
I doista, kad kraljica malo posle podiæe glavu, njene sjajne oåi bile su
vlaæne od suza. Meni doœe na um da bi red bio da je ohrabrim, da reknem
kakvu god utešnu reå. Ali za åudo, meni u tom trenutku ni jedna takva reå
nije mogla preñi preko jezika. I mesto kakve utehe, ja reknem:
- Ima još nešto, Veliåanstvo!... Jedna sitnica...
Prilozi 151
- Ima još?.. A šta?.. Šta ima još?
- Ima to, Veliåanstvo, da ñe onaj åovek iz naroda, što ñe doñi da izbavi
otadæbinu, opet biti po dalekoj, dalekoj vezi od loze Obrenoviña. “Prorok” je
rekao: “To ñe biti kad iz suha, ogorela panja opet izbije mlada, soåna šibljika.
To ñe biti od jedne daleka, daleke æilice, koja se åak tamo negde duboko u
zemlji saåuvala”.
Kraljica tuæno klimnu glavom:
- Malo utehe za nas, gospodine Pero!
- Za åudo, Veliåanstvo, taj åudni “prorok” åak je i telefon prorekao, pa
åak i dræavno uveñanje Srbije.
- Kako to? - zainteresova se kraljica malko æivlje. - To nisam ni od koga
åula.
- Jest, Veliåanstvo, na jednom mestu on govori, kako ñe se kralj saveto-
vati sa svojim doglavnicima, pa veli: “Kralj ñe biti u Beogradu, a njegovi do-
glavnici u Negotinu, Nišu, Pirotu, Vranju, Prokuplju, Uæicu, Loznici, pa ñe se
tako razgovarati”. Islednik ga pita: “Valjda misliš razgovarañe se preko tele-
grafa, jer kako bi drukåije!” Nije, nije! - odgovara vidovnjak. - “Razgovarañe
se nausmeno, ovako kao što ja i ti sad govorimo, svojim glasom i reåima”. -
Pa kako to moæe biti da svojim glasom on govori iz Beograda, a oni iz Uæica
i Negotina, pa opet da se åuju?! To nije moguñe! A posle, ti pominješ Pirot,
Niš, Prokuplje, Vranje, a ta su mesta preko granice, u Turskoj?! - “Sad su u
Turskoj, ali onda neñe biti”, - odgovara vidovnjak. - “A za razgovor, ako sad
nije moguñe, onda ñe biti moguñe i ljudi ñe se onda tako razgovarati”.
- Åudnovato!... To, vidite, nisam znala! - reåe kraljica æivlje i radoznalo.
Ali odmah za tim ona se træe i dodade tuæno: - Teško meni!... Jer baš ovo pro-
ricanje telefona i osloboœenja, ako je istinito, najbolje pokazuje da ñe se ispu-
niti i sve ostalo što je prorekao... Nego da li je taj åovek sve to baš u istini go-
vorio, kako se sad priåa? Jer znate kako je, g. Todoroviñu. Åovek rekne jednu,
a posle se naplete stotinu, što nikad nije ni mislio. Pa moæda je tako i ovde?
- Pa moæda je, Veliåanstvo, i dañe Bog da se ova zla proricanja bar od-
nosno Nj. V. kralja ne ispune. Što se pak tiåe istinitosti, ja sam åuo da o tome
postoje akta u ministarstvu unutrašnjih ili spoljnih poslova, i da je to bilo sa-
kupljeno u dve naroåite fascikle, koje je docnije i kralj Milan uzimao i naroåi-
to ih amo u Dvor donosio, da ih ovde razgleda.
Kraljica reåe da ñe baš narediti da se to potraæi i izvidi. Ali to bi morala
uåiniti krišom od kralja, jer je ona još i ranije to htela, ali se bojala da bi to nje-
ga još i više uzbunilo, kad bi sve to našao i proåitao u tim starim aktima.
152
Posle ovih reåi kraljica se prenu, kao da se neåega setila, i reåe æivo:
- A, zbilja, vi o meni ništa ne rekoste! A ja sam åula da je u tome proro-
åanstvu i o meni reå!
- Koliko ja znam, tu se govori samo kako ñe se kralj oæeniti jednom gra-
œankom, Srpkinjom, i kako ñe ona potpuno podeliti njegovu sudbinu.
Sirota Kraljica raširi ruke i reåe skoro kroz plaå:
- Jao, Boæe! Ja i ne traæim ništa drugo, no da s njim podelim sve... sve,
jer åini mi se i otrov bi mi sladak bio, kad ga s njim pijem. Ali, za Boga, g.
Tod., je li moguñe da je taj umobolni åovek tako sve do sitnice prorekao, pa
åak i to kako ñe se kralj oæeniti?!
- Pa æenidba nije sitnica, Veliåanstvo! Naroåito kad se jedan kralj æeni, -
rekoh ja, tek da imam šta reñi.
- Znam... razumem. Ali mi sami, kralj i ja, to nismo nasigurno znali,
upravo åak i od onoga poslednjega åasa. A to na trideset i dve godine una-
pred proriåe jedan sumanuti Uæiåanin! Za Boga, je li to moguñe?
Slegoh ramenima:
- Ne znam, veliåanstvo!... Tako priåaju ljudi, kojima bi se moralo vero-
vati. A najbolje naredite poverljivo, da vam se akta svakako naœu. To ñe vam
biti najbolje uverenje.
Da li je jadna i nesreñna Kraljica Draga nareœivala da joj pomenute har-
tije naœu i šta je ona u njima našla i proåitala, to ne znam. Ali, “crno proro-
åanstvo” “sumanutoga” Uæiåanina ispunilo se doslovce, zakljuåno do kralja
Aleksandra, s kojim je slavna i zasluæna loza Obrenova zaista iz korena is-
åupana.
(Kraj)
Prilozi 153
“Narodni list”, 12. otobar 1903. prilog 9 [6c]
Proroåanstvo
Po nekom ruskom listu, koji nam nije došao do ruku, donose ovih dana
gotovo svi listovi na strani, proroåanstvo jednog vidovitog seljaka, Srbina. Bi-
ñe, da je to ono proroåanstvo, o kome nam je odmah posle 29. maja javljao g,
Åeda Mijatoviñ. No on je tada izrikom napomenuo, da ne moæe da se javi sve,
što je taj seljak iz Kremana prorokovao, ali se g. Åeda pozivao na to, da ima
æivih ljudi, dræavnika u Srbiji, koji za to proroåanstvo znaju, a koji mogu, kao
i on, potvrditi, da se je, bar do sada, ono proroåanstvo seljaka iz Kremana is-
punilo. Evo kako saopštavaju sada u inostranstvu ovo proroåanstvo:
“Godine 1868. uzbuniše se seljaci u jednom selu u Srbiji. U njihovom se-
lu stvorio se seljak, koji je kao sumanut tråao po drumu i vikao koliko ga glas
donosio: “ubiše nam knjaza”. Uskoro posle toga doista je ubijen u beograd-
skom Košutnjaku blaæenopoåivši knjaz Mihailo. Uslijed toga dobaviše tog se-
ljaka i odvedoše ga u Beograd. Tu je on, pred tadašnjim vlasnicima i mnogim
srpskim dræavnicima prorekao sve ovo, što se je do sada u Srbiji doista i de-
silo. Seljak je govorio: Ja vidim jednog knjaza, koji ñe postati docnije kraljem.
Ali on ñe rœavo vladati, i još ñe rœavije proñi sa æenidbom.
Imañe sina, koji ñe gotovo kao dete usesti na presto. Ali ñe taj njegov sin
biti ubijen zajedno sa svojom æenom, kraljicom. Za njim doñi ñe na srpski
presto kralj iz druge porodice, ali i on neñe biti sreñan... Poslije njega rasprti-
ñe se po Srbiji tuœinci, i nastañe tako patnje da ñe æivi zavideti mrtvima. Ali
kada patnje budu prevršile meru, javiñe se junak iz sredine samog naroda.
On ñe tuœince isterati iz zemlje, usreñiñe Srbiju u tolikoj meri, da ñe æivi go-
voriti mrtvima: ustanite pa delite s nama radost srdaca naših. Tako ñe se zbi-
ti, tako mi svete tajne moje oåi kazuju”.
Ne znam, da li ima u Srbiji æivih, koji su to proroåanstvo liåno åuli od
ovog seljaka. Gospodin Åeda tvrdi, da je ovaj seljak to govorio pred njim. Ne
bi bilo zgoreg, kad bi nam još ko mogao kazati, da li je ovo proroåanstvo ta-
åno, koje se sada raznosi po celome svetu.
154
“Narodni list”, 16. otobar 1903. prilog 10 [7c]
Još nešto o proroåanstvu onog

seljaka iz Kremana
Mi smo u broju od prošle nedelje doneli ålanak na ovom mestu, pod na-
slovom: Proroåanstvo.
Taj ålanak napravio je åitavu senzaciju zato, što se do sada ispunilo sve
ono, što je onaj seljak iz Kremana okruga uæiåkog prorekao, a to proroåanstvo
do sada nije bilo poznato široj åitalaåkoj publici.
Tom prilikom, mi smo se obratili na stare ljude i molili smo, da nam ja-
ve što o tom proroåanstvu, ako budu znali.
Odmah sutradan, došao je u našu redakciju jedan gospodin po imenu
Milan Iliñ, biv. osmotritelj (sada åinovnik carinarnice) karantina raåunskog.
On je radio 30. januara 1839. godine.
On nam je o tome proroåanstvu priåao ovo: “Evo kako sam ja, g. uredni-
åe, saznao za proroåanstvo tog seljaka iz Kremana. Dok sam bio kao osmotri-
telj karantina raåunskog, usnim ja u drugoj polovini 1867. godine ovaj san:
našao sam se u Jagodini. Vidim kneza Mihaila. S desne strane uhvatio ga Ili-
ja Garašanin a s leve strane turski paša. Odjednom ga Garašanin povuåe se-
bi a paša ga dobro gurnu i knez pade balåak.
“Sutra dan priåao sam taj svoj san karantinskom momku, nekom Joksi-
mu Åanåareviñu. Joksim je znao, da taj seljak iz Kremana tumaåi snove i pro-
riåe šta ñe se u buduñnosti dogoditi, pa onda ode kod njega i ispriåa mu za
ovaj moj san. Tom prilikom taj seljak izmeœu ostalog rekao je: “neñe proñi ni
godina dana, a knez ñe poginuti”. Sem toga ispriåao je sve o onom, što ste vi
u prošlom ålanku pod naslovom “Proroåanstvo” doneli. Interesantno je to,
da se je do sada sve ispunilo što je taj seljak rekao.”
Prema ovom glasovi o tom åuvenom proroåanstvu, koje danas pronose
kroz svet svi evropski listovi, znaåi da nisu izmišljeni. Ako još što budemo sa-
znali o tom interesantnom proroåanstvu, mi ñemo saopštiti našim åitaocima.
Prilozi 155
“Buduñnost”, 14. septembar 1915. prilog 11 [8c]
Na brzu ruku
Kremanski prorok
G. Radovan Kazimiroviñ, doktor teologije, i ako je hrišñanin, nije baš ta-

ko milosrdan prema svojim bliænjima. Jer, on piše, mnogo piše, dugo piše, ne-
prekidno piše... O åemu? To je sasvim sporedna stvar (izgleda i za njega sa-
mog): glavno je da piše.
Ovih dana, on piše o åuvenom kremanskom proroku Milošu Tarabiñu i
o njegovom sinovcu Mitru.
Ovaj drugi i nije bio baš pravi prorok, nego mu više doœe kao vice-pro-
rok. Ali što se tiåe Miloša - e, to je bio prorok i po. “Ni u åemu se nije preva-
rio. Sve su se stvari dogodile onako kako je on za æivota predskazao. Do sa-
da se nisu ispunile samo ove stvari: 1) propast Turske; 2) propast Austrije; 3)
buduñnost Carigrada; 4) proglas srpske carevine; i 5) Kruševac - carska pres-
tonica”.
Tako nas uverava g. Kazimiroviñ. I treba samo još da se ispune tih pet
sitnica, pa da onda i ja poverujem i njemu i kremanskom proroku.
Uostalom, sve je to lepo; nego, ovaj, hm, sa hrišñansko-crkvene taåke
gledišta, kako mu izgleda ceo ovaj proroåki zanat? Zar mu to ne miriše na je-
res? I dok danas ovaj naš doktor teologije ovako reklamira kremanskoga pro-
roka, zar njegova milosrdna sabraña nisu u Srednjem Veku slali za te stvari
druge, kao vešce i veštice, na lomaåu, ili na toåak, ili na panj, ili uopšte na ta-
ko neki skrušen hrišñanski instrumenat?
Ja se ne razumem mnogo u cerkovnim stvarima, jerbo nisam doktor te-
ologije, kao g. Kazimiroviñ, pa nisam åak ni magister. Ali, åini mi se, po hri-
šñanskom uåenju, da ne moæe svaka baraba biti prorok. Vrlo je teško dobiti
od Gospoda Boga koncesiju za proricanje - mnogo teæe no, naprimer, od g.
Pešiña za rudarsko istraæivanje ili od g. Voje Marinkoviña za izvoz opijuma -
i poslednju koncesiju za proricanje. Bog je izdao proroku Jeremiji i Jovanu
Preteåi zakljuåno, pa i to preko volje, jer je naprimer gorepomenutoga Jere-
156
miju bio baksuz celoga veka i morao je zbog svoje vidovitosti i dan i noñ
plakati.
Proricati, to znaåi petljati se u Boæije Stvari: biti u neku ruku konkurent
Proviœenju. A meœutim zna se da je Proviœenje iskljuåivi vasionski monopol.
Uveren sam da ñe se i g. mitropolit sloæiti sa ovim mojim poboænim hri-
šñanskim mišljenjem.
Åovek koji se smeje
Prilozi 157
“Velika Srbija” broj 14, 23. april 1916. prilog 12 [9c]
Kremansko proroåanstvo
Ima poviše godina, kako se po Srbiji prepriåava proroåanstvo jednog

obiånog seljaka iz Kremana (okr. uæiåki). Po tome proroåanstvu kao sa nekom
zebnjom i zlom slutnjom, išåekuje se t. zv. kremanske godine, kada ñe srpski
narod pred svoje ujedinjenje prepatiti strašne muke.
Kako je ovim dogaœajima, prema proroåanstvu, prethodio “nestanak”
Obrenoviña, to se ranije o ovome proroåanstvu govorilo tajno i u najuæem
prijateljskom krugu, iz bojazni da se ne bi imalo posla s policijom zbog pro-
nošenja obespokojavajuñih glasova.*) Kad su nastali ovi ratovi, o ovome se
poåinje više govoriti i verovati, tako da je ovih dana i u nekoliko stranih
ozbiljnih listova ukratko pribeleæeno ovo naše narodno verovanje. Kada su i
stranci poåeli ovo naše proroåanstvo da prepriåavaju, onda zašto ne bismo i
mi malo opširnije izneli ono što je do danas kod pojedinih poznavalaca u us-
pomeni saåuvano.
Nikakve stvarne podloge nema na osnovu åega bi se u opšte moglo ve-
rovati, da se ova proroåanstva mogu obistiniti. Nije åudo što mnogi sve ovo
smatraju kao jednu nemoguñnost ili da iova proroåanstva pogaœaju tek onda
pošto se sve to veñ desilo.
Nesumnjiovo je da je još pre 50 godina jedan seljak iz Kremana pro-
rokovao i da su mnogi na osnovu njegovog proricanja išåekivali ove sada-
šnje dogaœaje. Samim tim što se pre toliko godina i bez ikakva osnova
tvrdi i prorokuje o propasti Srbije i muånim danima za srpski narod, pa
kad se silom ranije nepoznatih okolnosti zaista zapadne u takve dogaœaje,
onda poåinju da se kolebaju i oni što nisu nikako verovali. Ako je verova-
ti, da je ovaj seljak zaista prorekao ove sadašnje dogaœaje, ipak i sada sva-
kom stoji do volje da veruje ili da ne veruje da ñe se to proroåanstvo do
kraja ispuniti. Treba imati na umu da Kremanac govori o dogaœajima kao
da ih posmatra, a nikako ne objašnjava uzroke i naåin, kako ñe se oni
razvijati.
Ovde ñemo izneti podatke, koji su prikupljeni od liånosti, koje su ovo
saznale ili od samoga proroka ili od njegove najbliæe okoline.
158
U drugoj polovini prošloga veka æiveo je u Kremnima (okr. uæiåki) je-
dan seljak po imenu Miloš Tarabiñ. On je imao “åudne” oåi, blago i poboæno
ponašanje, nije se æenio, nepismen, malo govorljiv, bio je vrlo pošten, æiveo je
povuåeno i malo se s kim druæio, najåešñe je bio sa stokom u planini, nikome
nikakva zla nije uåinio, ni mrava nije uvredio. Imao je moñ da proriåe doga-
œaje od opšte vaænosti ili kao što naš narod kaæe, bio je vidovit, te je mogao
unapred da vidi dogaœaje, koji ñe se desiti. Kad bi ko od Miloša potraæio da
što o liånim stvarima i dogaœajima proriåe, obiåno bi se ljutio i rekao: “Nisam
ja vraåara!”. Uopšte retko se s kime hteo razgovarati o ovim buduñim doga-
œajima: da je bilo samo nekolicinom njih, åijim se iskazima i sada moæe pot-
puno verovati. Jedan od dobrih poznavalaca toga proroåanstva bio je stari
prota uæiåki pok. Gavrilo, koji je o tome mnogima priåao, pa se åak tvrdi da
je to pribeleæio i negde tajno ostavio (verovatno je da ñe se to docnije i nañi).
Ima i sada æivih savremenika, koji su liåno o tome sa prorokom razgovarali.
U jednim našim novinama bilo je pre kratkog vremena o tome govora, te ne-
ma potrebe da se ponavlja.
Ovim Miloševim proricanjima nije se u poåetku pridavalo vaænosti, ali
se docnije svet sve više o ovome interesovao, prepriåavao i nadovezivao. U
svojim proricanjima Miloš nije odreœivao vreme, kad se ti dogaœaji dešavaju,
veñ ih je vezivao sa drugim od manje vaænosti, - o ovome ñe se u toku izlaga-
nja uz put pomenuti.
Miloš nije dugo æiveo, ali je govorio da ñe i “posle smrti æiveti”. Njegov
sinovac Mitar Tarabiñ tvrdio je da mu se njegov åika javlja i da se s njim raz-
govara kao sa æivim åovekom, ne u snu veñ na “javi”. Posle smrti Miloševe
niko se nije hvalio da se s Milošem razgovarao.
I Mitar je imao neåega tajanstvenog. Dobro je znao striåeva proroåan-
stva i izgleda da je u njih ponešto od svoga unosio. Ne znamo da li je Miloš
govorio ili je to Mitar kasnije dodao, kako ñe u ove “kremanske godine” rœa-
vo proñi jedna narodna skupština, koja se ima o Mitrovudne sastati.
Nije bez vrednosti ukratko pomenuti neka Miloševa proroåanstva, koja
su se posle njegove smrti ispunila. Naroåito je to potrebno da se vidi, kako je
on po svom pojimanju objašnjavao pojave, za koje u ono doba prost åovek ni-
je ni pojma mogao imati.
Kad niko u tome kraju nije ni oåekivao, Miloš je govorio da ñe iz zemlje
otiñi Knjaz Aleksandar i da ñe se vratiti knjaz Miloš. Kad mu je jedan tvrdio
da je svojim oåima åitao, da je Knjaz Miloš umro i da je u Vlaškoj sahranjen,
onda je Miloš ljutito rekao da ñe Knjaz Miloš ustati i dve godine vladati u
Srbiji, pa kada je to rekao okrenuo je leœa i otišao.
Prilozi 159
Neko vreme ranije pred pogibiju Knjaza Mihaila rekao je pokazujuñi na
dlaku: “o tanjoj dlaci visi knjaæev æivot!”. Onoga dana kada je Knjaz Mihailo
u Topåideru poginuo i kada niko o tome dogaœaju u Uæicu nije ni slutio niti
ma šta mogao saznati, od jednom je prorok na uæiåkoj pijaci poåeo vikati:
“Ne dajte ljudi! Ubiše Knjaza!”. Povodom toga bio je uhapšen, ispitivan i kao
potpuno nevin pušten. Policija je zabeleæila i åuvala ova njegova saslušanja
ili bolje reñi proricanja. Za ovo je znao i kralj Milan.
Prorok je govorio da ñe posle Knjaza Mihaila doñi “neki rod” Obrenovi-
ña i da ñe pod njim Srbija biti uveñana. Za ovo verme kaæe:
Imañemo dva rata s Turcima i Srbija ñe se osloboditi od Turske; Dosta ñe-
mo pretrpeti, ali neñemo tako mnogo dobiti. Posle toga pod Obrenoviñima se
Srbija neñe više poveñavati.
Imañemo jedan rat sa nekom “bratskom” silom i biñemo “posramljeni”.
(Ovako je prorekao rat s Bugarima, 1885. god).
U to doba iziñi ñe novac kao “riblja krljušt” (ovako je prorekao nikleni no-
vac); pa ñe biti novac jedno “paråe hartije” (ovako je prorekao banknote - banke),
koje ñe svet u poåetku nerado uzimati, ali ñe svaki posle rado primati, a dukat ñe
biti redak; zemlja ñe se “meriti” i prema meri plañati danak (ovako je prorekao
plañanje poreze na zemlju po hektaru); vladar ñe æenu oterati, pa zatim svoju
zemlju ostaviti (ovako je prorekao razvod braka i abdikaciju Kralja Milana).
Za vreme ovoga “poslednjeg” Obrenoviña “svoj ñe svoga na sudu goni-
ti”. Ovaj ñe se “nesreñno” oæeniti. U ovo ñe se doba ljudi moñi na daleko me-
œu sobom razgovarati t. j. da jedan drugog zbog daljine ne vide a razgovor
åuju (ovako je prorekao telefon). Tada ñe Obrenoviña “za jednu noñ nestati,
kao da ih je grom pobio”.
Narod ñe ponova dovesti Karaœorœeviñe. Za njihovo doba Srbija se po-
veñava i prolazi kroz oåajno stanje, - i to su vreme Uæiåani nazvali “Kreman-
ske godine” ili “Kremanåeve godine”.
Ranije je prorekao da ñe kroz Srbiju proñi æeleznica, a pred kremanske
godine pojaviñe se kola što sama idu, stoka ih ne vuåe. (Ovako je prorekao
automobil).
Pred ovo doba Tarabiñi (njegova porodica) ñe osiromašiti, a jedan od
njih otiñi ñe u sluæbu, vratiñe se i ogazdiñe se. (Zaista se tako i desilo. Tarabi-
ñi su se izdelili i osiromašili. Jedan od Tarabiña ode u sluæbu i sa nešto zara-
de vrati se i otvori kafanu. - sad se lepo ima).
Rodiñe godina, kao što skoro nije rodila. Tada ñe ljudi otiñi u rat, a æene
i deca neñe moñi postiñi da srede letinu. (1912. god.) To je poåetak ratova.
160
Posle prvih ratova Srbija ñe biti uveñana i “ispraviñe se granica”. Posle
toga neñe se ni “ogodiniti” t. j. neñe se sastaviti ni godina dana, pa ñe nastati
“pravi” rat. Ovo ñe biti “svetski” rat, u kome ñe se silna krv proliti. Kad bi sva
ova krv jednom rekom protekla, “valjala bi kamen od tri oke”. Tim ratom ot-
poåinju t. zv. kremanske godine.
Na Srbiju ñe navaliti jedna sila. Porobiñe i polomiñe “ravnu” Srbiju do
Bukova. Preko Šargana (planina u blizini Kremana) ili preñi ili nepreñi nešto
njene vojske, ali tu puška puñi neñe. Selo Kremani gotovo ništa neñe stradati.
(Kazao je da u Kremani za vreme prvih ratova sa Turcima neñe Turci uñi, ma
da ñe tu blizu preko planine doñi). Najpre ñemo tu silu na ariljskom polju (u
uæiåkom okrugu izmeœu Poæege i Arilja) potisnuti, pa ñemo je oterati “kao
kad se rukom mahne”. Tada ñemo zauzeti nešto Bosne i zaustaviti se do Dri-
ne, tako da ñe ñuprija na Višegradu biti pola naša a pola njihova, - i tu ñemo
dugo åekati. Biñe blaga zima i svet ñe tada više od boleština poumirati, nego
što je u borbi izginulo.
Sve se ovo dogodilo prilikom prvog austrijskog upada preko Drine.
Posle toga åekanja nastaju najstrašniji i najoåajniji dani iz vremena kre-
manskih godina.
Sa “severa” ñe udariti “jedna slia” koja ñe brzo “kao oblak” svu Srbiju
pregaziti i porobiti. Zemlja ñe biti porobljena i pusta, nema ljudi, nema stoke.
Ono nešto sveta što je u Srbiji zaostalo, u crno je zavijeno. Biñe glad i od gla-
di ñe se umirati, bolesti i vešala. Æivi ñe proklinjati i åas kada su se rodili.
“Æivi ñe zavideti mrtvima,” koji su ranije poumirali. Dolaziñe se na grobove
i govoriñe se: “Blago vama koji ste ranije umrli, te ovo niste doåekali!”
U ovo doba u Srbiju “dolazi car.” (Zaista, zimus je dolazio nemaåki car
u Beograd i u Niš.)
Ovo nesreñno doba neñe dugo trajati.
Åovek, åini mi se, po imenu Petar povešñe narod u borbu. Neki tvrde da
je to vaæilo za onu borbu, koja je otpoåela sa uspehom na ariljskom polju pri-
likom dolaska Kralja Petra na vojište.
Ovom prilikom kod nas neñe više biti onako velike pogibije, kao što je
to ranije bilo. Ona ñe strana sila iz Srbije otiñi brzo “kao oblak” i bræe nego što
je došla, tako da ñe ih “æene preslicama proterati.”
Srbija ñe biti pusta; “æene ña na panj uzjahivati misleñi da je muško”; ve-
lika nemaština tako da i onaj što ima neñe mu biti vajde što ima; biñe otima-
nja i razboništva: “ubijañe se za æuto dugme.”
Prilozi 161
Ne znam da li je Kremanac govorio šta ñe biti sa pojedinim silama po-
sle rata, ali je posigurno rekao ovo:
Rusija pobeœuje i postaje veña i silnija nego što je ikad bila. Rusija ñe bi-
ti najsilnija dræava.
Raspad Austrije i propast Turske.
Za carigrad kaæe da ñe biti “niåiji i svaåiji”. Osim toga, kaæe da ñe u Ca-
rigradu biti nekakav “veliki sud”.
Posle ovih ratova neñe biti više ratova, nego ñe sporove izmeœu dræava
rešavati “izbrani sud”.
Kao što je ranije reåeno, Srbija ñe se osloboditi. Pojaviñe se car na “Is-
toku” i pozvañe nas da uzmemo što je naše. Srbija ñe biti veña nego što je
ikad bila. “Gde je srpska kuña, biñe srpsko”. Karaœorœeviñ poneñe carsku
krunu u Kruševcu. Kad se sve ovo utiša i uredi nastaju sreñni dani: zemlja
ñe raœati kao nikada dotle, otvoriñe se mnogi rudnici i na njima dræava i na-
rod imati velike zarade. Nastañe blagi i sreñni dani, kao što to niko nije za-
pamtio, tako da ñe æivi dolaziti na grobove mrtvih i govoriñe: “Ustanite
mrtvi da se nauæivamo!” U ovoj opštoj sreñi prorok nije ni svoje Kremane
zaboravio, jer je govorio da ñe tek tada u kremenima biti “podignuta”
crkva.
Da se doœe do ovoga sreñnog vremena, s pravom je Kremanac govorio:
“Blago onome, ko to vreme doæivi!”
Po nekim prilikama i dogaœajima, kako je to Kremanc vezivao, izgleda
da smo na izmaku tih nesreñnih dana. Bog je dobar!
***
Priåa se, kako se neki u reci davio i molio Boga i Sv. Nikolu da mu po-
mognu. Javi mu se Sv. Nikola i rekne da mu veñ pomaæe, ali neka i on malo
rukama razmahne. - I mi smo sada kao ovaj davljenik, samo treba rukama da
razmahnemo pa ñe nam i Bog pomoñi.
Zaista, Švabe su sa severa došle i Srbiju salomile, a zatim su je sa Buga-
rima opljaåkali i popalili. Oni vojnici, koji su se predavali, upotrebljeni su naj-
pre da opravljaju putove i mostove, zatim su ih Bugari i Švabe poubijali. Sta-
riji ljudi i deca preko 14 godina oterani su u Nemaåku i Bugarsku da robija-
ju. Dakle, istina je da su u Srbiji sada zaostale samo æene i sitna deca, koje od
gladi, bolesti i na vešalima umiru.
162
Da bi po kremanskom proroåanstvu æene mogle “preslicama” oterati
neprijatelja, potrebno je da vojska najpre pobedi i satre toga neprijatelja, kao
što smo to jednom veñ uåinili na Rudniku i Kosmaju.
Razmahnimo rukama, a Bog ñe nam pomoñi!
Jedan koji veruje
*) U poslednje vreme pok. Pera Todoroviñ pisao je o ovome proroåan-
stvu, ali su dobri poznavaoci tvrdili da tu ima dosta netaånosti, koje su došle
usled prepriåavanja.
Prilozi 163
“Vreme”, 30. decembar 1928. prilog 13 [11c]
Još nešto o Kremanskom Proroåanstvu
Pismo jednog nepoznatog åoveka “Vremenu”
Od jednog åitaoca, koji æeli da ostane nepoznat, uredništvo je primilo

ovo pismo:
Paæljivo sam pratio sve što je ovih dana donosio list “Vreme” o Kreman-
skom Proroåanstvu od g. dr. Rad. Kazimiroviña. Ovo je mnogo potpunije od
onoga što je on ranije štampao u “Niškom Glasniku”.
Na prvom mestu treba g. Kazimiroviñu blagodariti što je mnoge pojedi-
nosti ovoga proroåanstva izvukao iz zaborava. Sve što je proteklo, veñ po to-
me nema vrednosti, te svakome ostaje do volje da veruje da se to doista rani-
je predviœalo. Jedino što se oseña praznina iz proroåanstva iz buduñnosti. To
je g. Kazimiroviñu, verovatno, bilo nepoznato.
Ovom prilikom molim uredništvo lista Vreme da izvoli u svome cenje-
nom listu štampati što sam i ja o ovome pisao u listu “Velika Srbija”, koji je
izlazio u Solunu 1916. godine. Tada nam je bila ostala nada samo u Boga i bi-
li smo prinuœeni da se od oåajanja leåimo i verovanjem u Kremansko Proro-
åanstvo. G. Kazimiroviñ sada pominje ove moje beleške. Ostañu i dalje kao
“nepoznati pisac”. Sada mi se daje prilika da dodam tome pojedinosti odnos-
no buduñnosti, i da popravim što je g. Kazimiroviñu bilo nepoznato. To mi je
toliko lakše uåiniti, što smo iz istog izvora prikupljali, samo što sam ja imao
mnogo više vremena da te pojedinosti slušam. Ako sam nešto u svom izlaga-
nju omašio ili zaboravio reñi, to nije åudo kad se ima na umu da se to u rani-
je vreme nije smelo pribeleæiti, a docnije se na to nije mnogo ni polagalo.
Potrebno je da napomenem da je u listu “Velika Srbija” izašlo nekoliko
omanjih pogrešaka odnosno interpunkcije i stavljeno je “Raspored Austrije”
mesto “Raspad Austrije”, - što se lako moæe uoåiti.
Na posletku mogu i ovo dodati. Ako bi g. Kazimiroviñ hteo posebno
štampati ove svoje zabeleške, moæe i sve ovo moje nepromenjeno dodati, s
tim da ja i dalje ostanem kao “nepoznati pisac”. Naroåito napominjem “ne-
164
promenjeno”, jer tu ima pojedinosti koje g. Kazimiroviñ nije pomenuo, a ko-
je imaju svoju vrednost.
Posle svega ovoga potrebno je da u vidu predgovora iznesem moje na-
pomene:
1) O pojedinostima proroåanstva moglo se najbolje saznati od prote Za-
harije iz Kremana, kao što je to åinio i g. Kazimiroviñ. O svemu tome bilo je
dobro poznato i ostaloj protinoj rodbini. Zatim dobro je ovo znao Dobra Ru-
æiñ, a reœe je o tome hteo govoriti prota Milan Œuriñ: dodajem da je Dobra
Ruæiñ pisao samo o narodnom verovanju i pogaœanju iz pleñke (i kada je to
dao Akademiji Nauka), a o Kremanskom Proroåanstvu imao je zabeleške, ko-
je mu je bio napisao neki Moljkoviñ, koji je - åini mi se - bio opštinski pisar u
Kremnima. Šta je bilo sa tim rukopisom objasnio je g. Kazimiroviñ.
Kad sam o Kremanskom proroåanstvu pisao u Solunu, pojamno je što
njih dvojicu nisam smeo pomenuti. Iz zemlje kralja Konstantina mogao je, na
neki naåin, a zbog interesantnosti, taj list dospeti i do austrijskih vlasti, koje
bi ovu dvojicu petljali.
Kao mimogred dopunjavam g. Kazimiroviña, da je Mitar zaista tvrdio
da ñe “sreñne” dane doåekati i on i prota Zaharije, a da to neñe doåekati pro-
ta Œuriñ.
2) Zvaniåna saslušanja o Kremanskom Proroåanstvu åuvana su u Minis-
tarstvu Unutrašnjih Dela, odakle ih je uzeo kralj Milan i zadræao. Veruje se,
da je prepis uzeo Nikola Hristiñ, a kao posigurno je da g. Åed. Mijatoviñ ima
podake i da ñe se u svoje vreme objaviti.
Dopunjavam tvrœenje g. Kazimiroviña da prota Zaharije nije bio siguran
da je prota Gavrilo zaista u temelje kuñe uzidao rukopis o ovome proroåan-
stvu. U toliko je bilo teæe proti Zahariji reñi što o mestu gde je to uzidano, kad
se pre nekog vremena htelo taj rukopis potraæiti. G. Kazimiroviñ sad predla-
æe da se ovo potraæi. Traæenje bi se moglo izvršiti samo pod strogom nauå-
nom kontrolom. Treba napomenuti da ta kuña ne predstavlja baš neku
vrednost.
3) Potrebno je da napomenem da pri štampanju u listu “Velika Srbija”
nije se, iz opravdanih razloga, smelo ma šta spomenuti o Rusiji. Åudi me da
g. Kazimiroviñ to bar sada ne pominje.
Za Rusiju je prorok rekao da ñe se taj rat bez nje svršiti, jer ñe se ona “o
svome jadu zabaviti”. Kad se ona od svoga “zla” izbavi, biñe najmoñnija sila,
da ñe se o njeno prijateljstvo svi otimati. Tada ñe ona zauzeti Carigrad i t.d.
Posle toga neñe više biti ratova itd.
Prilozi 165
Kremanac je govorio o “belom” caru u Rusiji. Ne mogu posigurno tvrdi-
ti u koje ñe to vreme biti, kao i o njegovoj ulozi. Docnije ñu i o tome još nešto
dodati.
4) Naroåito sam obratio paænju, kako ñe se izraziti i objaviti proroåan-
stvo o našoj velikoj narodnoj nesreñi t. j. koliko ñe trajati i kako ñe se završiti.
Nije se smelo pomenuti, da ñemo troje Trojice-Duhove (praznik) provesti pod
stranom silom. Dalje, ako se paæljivo uporedi sve što je o tome napisano u ve-
zi sa pogovorom i onom priåom o Sv. Nikoli, onda se lako moæe uoåiti: biñe
teškoña pri ulazu i nešto pogibije kroz Srbiju i da ñe onda strana sila iz Srbi-
je otiñi brzo “kao oblak” i t. d.
Uz osloboœenje Srbije pomenuta je pojava cara na “Istoku” i zatim “Po-
zvañe nas da uzmemo što je naše”. Dakle, zaista su “nas pozvali” i t.d. Kao
što je ranije proreåeno rat s “bratskom” silom t. j. Bugarskom (1885), tako i
ovde se pojava cara na “Istoku” ima odnositi na Bugarsku t. j. dolazak cara
Borisa. Ovde treba napomenuti, da i sada dobri poznavaoci ovog proroåan-
stva tvrde, da se pojava cara na “Istoku” odnosi na “belog” cara u Rusiji, o
kome je ranije pomenuto, i da ni mi nismo sve završili.
5) O Mitrovskopj skupštini g. Kazimiroviñ ništa ne pominje. Ranije sam
to, kao mimogred, pomenuo, a sada se moæe u nekoliko objasniti: na svaki
naåin to se odnosi na sadašnju skupštinu, koja je oko Mitrovdana bila i otvo-
rena, a nije nikako prekidala sve do nesreñnog 20. juna.
6) Ranije nije pomenuto i o ovim proroåanstvima: o åoveku sa krañom
rukom koji je pokrenuo rat, o riœem åoveku, o tami koja ñe tri dana i tri noñi
trajati i da ñemo se sa mrtvim - njihovim dušama moñi razgovarati.
7) Kad se paæljivo proåita sve ono što je štampano u “Velikoj Srbiji”, da-
de se uoåiti da još nije došlo ono sreñno doba, kad ñe se reñi “Ustanite mrtvi
da se nauæivamo!”
Završetak proroåanstva:
“Karaœorœeviñ poneñe carsku krunu u Kruševcu.”
Zašto ñe baš Kruševac biti carska prestonica, to Kremanac nije kazao ili,
bolje reñi, niko ga nije ni pitao.
(Nastaviñe se)
/nastavak teksta ne postoji u arhivi Narodne Biblioteke/
166
“Vreme”, 17. april 1929. prilog 14 [12c]
Kremna, prestonica nahije proroka

protivu Obrenoviña
Tajna Kremanskog Proroåanstva

objašnjava se tek u najnovije vreme
Uæice, 16. aprila. Nije to bilo baš tako davno od kada se pojavilo proro-
åanstvo brañe Tarabiña iz Kremna. Nije tome bilo davno kako se to proroåan-
stvo poåelo iznova komentarisati i iznova prepriåavati, na jedan sasvim dru-
gi naåin, kao što se redovno radi u mistiånim sluåajevima ljudske vidovitosti.
Odatle veliko jedno interesovanje za Kremnu, taj åudni mali, razbacani
seljaåki centar proroåanstava. Kremna, selo koje se raštrkalo po brdima uæiå-
ke nahije, koje se razvezlo kozama i ovcama daleko do pod sam Zlatibor.
Kremna u kojoj svaki åovek vidi kad god zaæeli ono što hoñe da vidi: satanu
ili Boga, prošlost ili buduñnost. Svi su planinci takvi. Priroda i njene jezive
grubosti u gorama, velike senke, malo sunca, strahote zverinja i nerodice,
strahote napora i dalekih åeænji, oduvek su bile ono što je proizvodilo najobi-
ånije, istina bistre ljude, u najåuvenije proroke.
Kremna je prestonica proroka uæiåke nahije

Svaki je Kremanac prorok, pa i braña Tarabiñi.
Tu pusto selo umire veñ pre mraka. Jeziva stvarnost da je sneg još uvek,
evo pred Vrbicu, na planinama, da su ovce gladne i da se nema šta zaloæiti,
da je prestala otuæna svaœa oko politike i svest se gubi u tajanstvenim zam-
raåenjima, vraña ljude na ognjišta sa mokrom vatrom i predaje ih duvanu i
snu. San je slika smrti ali pra-lik proroka. Ko više spava i više sanja, taj ima
više predispozicije za proroka. Svaki stanovnik razbacanog sela Kremna je u
suštini veliki spavaå, velika sanjalica, veliko åmavalo. Zato je svaki Krema-
nac prorok. Zašto onda da to nisu bili i braña Tarabiñi, oko kojih su i dinasti-
je lomile koplja?
Prilozi 167
Ali tu, na licu mesta, u Kremni, gotovo da niko više ne zna ništa o pro-
roåanstvima Tarabiña. Razlog tako prost: oni, od starine Crnogorci, ubeœeni
u svoju liånu vrednost, ne poštuju ništa što ne pripada samo njima. Na uspo-
meni Tarabiña, koja stvarno ne prestaje u dugim priåama od kolena na kole-
no, zasniva se danas jedan neobiåan kult proricanja. Taj kult svedoåi da je
fantazija jedna ogromna ljudska potreba u nevoljama i borbama sa surovom
prirodom.
Seljaci iz Kremna svi su gordi, ali svi nekako namešteno tuæni. Oni su
daleko od svake pitomine. Tu blizu miriše glad i Sandæak. Ogromne šume Ta-
re i strašne uspomene iz borbi, neprilika na granici i gladi za vreme okupaci-
je, uticali su na dušu ovoga sveta i usadili u nju jedan neizmeran i neizgladni
bol. Ne treba im zamerati što neñe da imaju poverenja ni u koga. Kremanci
su svakome strani i svako je stranac u Kremni. Tu je najograniåeniji krug po-
verenja u nekoliko porodica. Sem njih ovce, koze, bikovi, volovi i kræljave
kravice. Gore, šume, hladnoña i kopci. Udæerice.
Treba doñi do Kremne, pa onda do Uæica, pa rešiti tajnu Kremanskog
Proroåanstva. Ono se tu razotkriva kao nešto što se nije desilo sluåajno, nego
namerno. Veština je iskoristila kult.
Prota Œuriñ i prota Zarija

Kako u Kremnima niko ne govori sa strancem, potrebno je nañi one ko-
ji su bliski Kremancima, ali su se veñ civilizovali i prešli u varoš da bi tu svo-
jom bistrinom i elastiånošñu posluæili istini.
U Uæicu ima svega nekoliko ljudi, dalekih od javnosti, koji znaju o tom
proroåanstvu veoma mnogo.
Jedan od tih interesantnih ljudi je uæiåki trgovac g. Vukola Radoviñ. Åo-
vek koji postaje plahovit i neobiåno plašljiv kad je reå o tome da razbistri Kre-
mansko Proroåanstvo. On ima prema njemu jedno interesantno poštovanje i
krije još masu novih, neobjavljenih reåenica Tarabiñevih, pa åak i svojih. I sam
roœak Tarabiña, on je uobrazio da treba da nastavi sa proricanjem koje leæi u
tradiciji njegove kuñe. Ali, dræeñi se tajanstven, on ñe vrlo teško izdvojiti ne-
što što je bilo interesantno samo po sebi. Sve su to senzacije u pupoljku, ne-
razumljive, nagoveštene.
Tajna zakopanih zapisa o Tarabiñima

Stanuje negde daleko na brdu na periferiji Uæica taj Vukola Radoviñ i
traæi stalno nove motive i nova objašnjenja tajanstva. Poslednjih dana on je
168
bio pritešnjen nekim åudnim viœenjima, koja su imala veze koliko sa politiå-
kim razvojem dogaœaja poslednjih dana, toliko i sa dnevnim potrebama se-
ljaka. Priroda, nesreñe, velika imena. To su odavna reåi u reåniku proroka. On
ih i dalje forsira i zamraåuje, kao što su uostalom radili i sami Tarabiñi.
Nepristupaåan, ovaj Radoviñ, staråiñ kome Bog daje æiveti na sreñu vi-
zija, jedan jedini put otkrio je svoje tajne sile nekom Uæiåaninu, åija je ispiti-
vaåka æustrina neosporna. U tim proroåanstvima bilo je svega i svaåega, ali
niåega od stvarne vrednosti, niåega od onoga što bi bilo dalje od vizije Tara-
biña. Moæda najinetresantnije viœenje, koje je odavde doprlo i u masu, to je
viœenje o zapisima proroåanstava Tarabiñevih.
Zna se, da se doskora mislilo, to jest podræavalo od strane pristalica kre-
manskih proroka, da se zapisi o proricanju Tarabiña nalaze zakopani u teme-
ljima kuñe prote Raduloviña iz Uæica. Prota Zarija je vrlo vešto udesio da se
ta vest odræi u narodu, pošto niko nije verovao da ñe prota Raduloviñ dozvo-
liti da se njegova kuña iz toga razloga ruši. A, bilo je mnogo tih koji su to tra-
æili iz nekih “viših interesa”.
Meœutim, desilo se nešto neoåekivano. Posle rata Raduloviñeva kuña je
morala da se ruši silom prilika. Tu, pored starog hotela Trufunoviña, trebalo
je da se podigne, u glavnoj åaršiji, jedan moderan hotel, kafana i restoran.
Vlasnici kuñe prote Raduloviña bili su primorani sluåajem da prodaju svoje
imanje, i stara protina kuña jednoga dana došla je, na veliku sreñu onih koji
su oåekivali senzacionalni rukopis Tarabiña i otkrovenje nepoznatih tajni,
pod strašan udar pijuka.
Koliko razoåarenje kada se temelji duboko i duboko iskopavahu, a da se
nikako nije nalazio famozni rukopis! Sve je raœeno paæljivo, sve je raœeno
pod kontrolom, ali zapisa nigde nije bilo.
Svet je poåeo da sumnja, ali se opet našao neko ko je umeo da proturi
novu verziju, kako vera u Tarabiñe ne bi bila zakopana za uvek. Jednoga da-
na po Uæicu puåe glas da se zapisi nalaze u temeljima kuñe prote Gavrila, u
današnjoj kuñi g. Alekse Popoviña, koja se nalazi preko puta hotel Pariza, na
samom uglu do stare kuñe prote Raduloviña.
Opet lakoverni planinci smiriše svoju sumnju, i opet ostadoše da åeka-
ju otkrovenje o Tarabiñima, kad i to zdanje doœe na red da se ruši. Ali, stari
Aleksa Popoviñ shvatio je ovu verziju kao æelju zavidnih ljudi koji bi hteli da
i njegov stari dom stave pod pijuk, pa sad ni za æivu glavu ne misli ni da ru-
ši ni da prodaje: Neka stoji, a Tarabiñi neka se traæe...
I zapisi proroåanstva misterioznih Tarabiña ostadoše i dalje pokriveni
onim istim okultnim šeretlukom kakav je dotle postojao.
Prilozi 169
Ali, na sreñu, ima u Uæicu jedan åovek koji nije sve to olako shvatio i ni-
je hteo da se omete, naravno obiånim priåama. On je odmah posumnjao u
svetiteljski oreol oko Tarabiña.
Sada, ovom prilikom, ja iskorišñavam razgovor sa ovim sjajnim åove-
kom, koji je najbolji poznavalac uæiåke hajduåije i uæiåkih proricanja. I, kao
što on najbolje zna stvari oko hajduka-igumana Zaharija Milekiña iz Raåe, ta-
ko on odliåno poznaje i postanak “uæiåke šege prote Œuriña, preko prote Za-
rije, u obliku viœenja Tarabiñevih”.
Rekavši tu nerazumljivu reåenicu koja se odnosila, kao druga reå, na
kremansko proroåanstvo, g. Tadiñ tumaåi:
- Sve je to jedna kombinacija prote Œuriña. Mrzeñi strašno Obrenoviñe,
ovaj åovek je došao na ideju da preko prostog sveta provuåe sumnju kako
Obrenoviñi neñe dugo, kao ima Boæje Proviœenje koje preko Tarabiña nagove-
štava zalazak Obrenoviñeve zvezde. Prota Œuriñ je bio velika vidra i umeo je
da raåuna s onim što je nalazio. Tu je blizu bila Dobrinja, gnezdo Obrenovi-
ña, tu je trebalo udarati najjaåi udarac. On je dobro smislio: udesio je kako ñe
iskoristiti što bolje sklonost naroda da veruje u tajne proricanja. Prota Zarija
bio je jedan posrednik kome se moglo åak i narediti. Posao je za åas svršen na
opšte zadivljenje. Svet je poverovao i oåekivao ono što se zaista desilo i bez
svega toga, i bez viœenja i bez protine zasluge.
Takvih sluåajeva bilo je podosta. Åesto su se proroåanstva politiåki isko-
rišñavala i udešavala. Svet je proroåanstvima više verovao nego gotovim åi-
njenicama. Videti u snu znaåilo je jedno åudo. A åudo, to je svetinja.
Takav se sluåaj desio i sa stricem bivšeg demokratskog ministra g. Pere
Markoviña. Taj Milorad Markoviñ, koji je zbog toga da bi imponovao udesio
svoje prezime na Karamarkoviñ, bio je trgovac u Poæarevcu. On udesi da je
snio kako je grom udario u sred Terazija. Znalo se što to znaåi. Kako je to do-
bro došlo u izbornoj agitaciji, ministar Unutrašnjih Dela pok. Radivoje Miloj-
koviñ reši da se vešto odvrati Markoviñu i preko sreskog naåelnika naredi da
ga izbatinaju. Æandarmi ga uhvatiše u jednom podrumu i dobro iskoristiše
jednu debelu volovsku æilu. Docnije Markoviñ, sav besan, ode u Beograd da
se Milojkoviñu poæali na taj postupak. Ovaj ga lepo primi, ali Markoviñ nika-
ko da sedne, jer mu je tur bio sav ranjav. I, kad objasni da je bijen, ministar se
napravi šeret i reåe da ne veruje:
- More, nije to istina, Milorade, nego åuo sam ja da ti tako åesto svašta
sanjaš pa si valjda sanjao i te batine...
Eto, proroåanstvo je jedan naš agitacioni proizvod. Ono je imalo svoje
krajnje ciljeve koji su bili uvek u sluæbi politiåara. Tako i Tarabiñi, koji su i ni-
170
kli u tim Kremnama, prestonici proroka Uæiåke Nahije, na mestu gde se ništa
ne veruje ako nije proroåki naloæeno... Kremansko proroåanstvo bilo je jedan
alat u borbi protivu Obrenoviña. Samo, da znate, nigde nema tih zapisa, jer
ih nikada nije ni bilo, i jer nema proroåanstva uopšte, nego je udešavano kao
staro viœenje onoga åasa kada je stvar trebala da posluæi u agitaciji...
Proroåanstvo koje se rasplinjuje

Sad, vrlo se dobro señam jednog razgovora koji sam imao skoro, povo-
dom razbistravanja profesora Kazimiroviña o Kremanskom Proroåanstvu.
Tada, g. Åeda Mijatoviñ izneo je jednu senzacionalnu vest o tome kako je g.
Genåiñ, nekada Ministar Unutrašnjih Dela, pokazao svojoj bivšoj æeni zabele-
ške prote Zarije o Kremancima, koje su se åuvale u tajnoj arhivi Ministarstva,
u tako zvanom “Crnom Kabinetu”. Potraæio sam bio g. Genåiña, tamo negde
u Krunskoj ulici, i ovaj dæentlmen prošlosti, ljubazno je porekao:
- Nemam pojma o Kremanskom Proroåanstvu. Nikad ja nisam rekao da
su za vreme mog ministrovanja ti zapisi bili u poverljivoj arhivi, a isto tako
moja æena nije mogla da to zna, najmanje preko mene. Ako je ona to rekla, re-
kla je onako olako, bez pretenzija da joj se veruje. Kad sam došao za Minis-
tra Unutrašnjih Dela, ja sam osnovao 1899 jednu sloæenu arhivu, koju nisam
hteo, kao moji prethodnici, da nosim onoga åasa kada odlazim sa poloæaja.
Ona je imala da bude stalna i da se nasleœuje. Ja sam je svrstao i uredio kao
niko do tada. Prozvali su je “crnim kabinetom”, naravno s nepravdom, jer tu
nije ništa bilo crno. Sve sam pokupio, sve sredio, ali o Kremanskom Proro-
åanstvu nije nigde bilo traga, niti je iko docnije mogao da ga unese. Ono ne
postoji ni u kakvoj arhivi Ministarstva Unutrašnjih Dela. Ja sam se raspitivao
za to proroåanstvo, ali niko nije ništa o njemu znao. Verujem da bih bio u sta-
nju da nešto doznam, naroåito tada. Ali ono kao takvo ne postoji. Ja mu ne
pridajem nikakvu vaænost...
Tako, tu na izvoru svih proroåanstava Šumadije, jedna se iluzija raspli-
njuje. Ona postaje samo jedno malo sredstvo izborne agitacije starih vreme-
na, one agitacije koja je sve prevazilazila šeretlukom i lukavstvom. Meœutim,
na osnovi te epizode jedne sjajne borbe prote Œuriña, nikao je ceo kult ovih
sirotih gorštaka, tuæna uteha nesreñnih boraca planinaca, najteæih ratnika
protivu prirode.
U Kremnima, prestonici proroka protivu Obrenoviña, naæalost ima
mnogo uslova za proricanja, ali malo za æivot.
Dragan Aleksiñ
Prilozi 171
Dr Vladan Œorœeviñ: “Ministar u apsu”, 1909. prilog 15 [22c]
Gråki “Akropolis” o kremanskom

proroåanstvu
Pošto sam popio moju vodu i video prvi hajih od nje, sedoh u bašti da
åitam “Akropolis” i - odmah natrapah na jedan uvodni ålanak, koji ti moram,
hteo ne hteo, ovde prevesti:
“Nije da reknete neko drugi, nego baš s mislima i personom onaj isti G.
Mijatoviñ, koji je godinama bio poslanik Srbije u Londonu, priåa sada u jed-
nom engleskom åasopisu jedan dogaœaj tako åudan i interesantan da baca
svetlost gornjih slojeva u Srbiji i na tajne što imaju vaænu ulogu u tamošnjem
politiåkom æivotu.
G. Mijatoviñ dakle priåa da je 29. maja 1868. jedan seljak iz Kremna, po
imenu Mata dotråao u Uæice viåuñi da ubijaju Kneza divljaåki, da svi ljudi
treba da priteknu u pomoñ da ga spasu.
Dockan uveåe toga istoga dana stiæe iz Beograda telegram da je Knez
Mihailo Obrenoviñ III ubijen u Košutnjaku Topåiderskom.
S mesta je okruæni naåelnik uæiåki uzeo Matu iz Kremana na odgovor,
ali iz toga saslušanja nije se mogla pronañi nikakva veza Matina sa zavere-
nicima. Åak izaœe da je takva veza nemoguña, jer je Mato tvrdio da ima
åudna priviœenja po kojima moæe da predskaæe šta ñe se dogoditi u buduñ-
nosti. Naåelnik naredi svom sekretaru da sastavi naroåiti protokol sviju
predkazanja Matinih. Åudna stvar, ali u tome protokolu zapisana je po ka-
zivanju Mate iz Kremana u glavnim potezima cela istorija Kralja Milana i
Kralja Aleksandra sa svim vaænijim pojedinostima ne samo njihovog poli-
tiåkog nego i njihovog privatnog æivota. Evo šta je Mata, još onda, kazao na
protokolu kod uæiåkog naåelstva o sadašnjem Kralju Srbije Petru Kara-
œorœeviñu:
“Kraljevañe od prilike tri godine, pa ñe i njega nestati. Strana vojska jur-
nuñe u zemlju i narod ñe mnogo da strada: Najzad proniñiñe iz utrobe narod-
ne åovek koji ñe oterati strance, i koji ñe ujediniti ceo srpski narod, i pod nje-
govom upravom otpoåeñe sreñni period istorije”.
172
Ovo proroštvo Mate iz Kremna åuo je G. Mijatoviñ prvi put u beograd-
skom konaku u prisustvu (tada još) Kneza Miloša od nekoga, koji je tvrdio
da je åitao protokol o tome sastavljen pred okruænim naåelstvom uæiåkim.
19-og februara 1889. saopštio je Kralj Milan svojim Ministrima da ñe
prekosutra, prilikom svetkovanja proglasa Kraljevine abdicirati. Puna dva
sahata trudili su se Ministri da odvrate Kralja od toga kobnog koraka, sve za-
badava. Milan osta pri svojoj odluci i rekao je Ministrima:
- Ne åudim se što vi svi toliko navaljujete, jedino se åudim Mijatoviñu
što je protiv moje namere da abdiciram jer on zna najbolje da je to neizbeæno,
da to mora biti!
Sada svi Ministri napadoše Mijatoviña za što nije ništa saopštio Minis-
tarskom savetu kad je ranije znao za tu nepromenljivu odluku Kraljevu? Mi-
jatoviñ im je tada ispriåao šta su on i Kralj Milan pre toliko godina åuli o pro-
roštvu Mate iz Kremana, u kome je stajalo i to da ñe Kralj Milan dati ostavku
i otiñi iz zemlje. Najzad ispriåao je svojim drugovima i ostale detalje iz tog
proroštva. Ministri oglasiše to za rœavu šalu Åedinu, kad ovome priskoåi u
pomoñ sam predsednik Ministarstva G. Hristiñ, koji je bio Ministar unutra-
šnjih dela kada je Knez Mihailo poginuo, i koji je primio od Naåelnika okru-
ga Uæiåkog izveštaj o predskazivanjima toga seoskog proroka. Hristiñ uveri
svoje kolege da je on sam proåitao taj protokol i naredio da se on åuva sa po-
verljivim aktima.
Nekoliko dana pre nego što ñe i sama poginuti Kraljica Draga razgova-
rala je sa gorkim osmehom na usnama o tom istom proroštvu Mate iz Kre-
mana. Taj osmeh Kraljice Drage razumeli su samo oni koji su znali kakvim su
strašnim predoseñanjima bili ispunjeni poslednji dani Draginog æivota.
Ja se señam svake reåi kazane u toj sednici, koja nije bila 10. nego 12. fe-
bruara 1889, jer sam ja vodio protokole ministarskih sednica - ali se apsolut-
no ne señam da je tom prilikom, pominjato proroštvo Mate iz Kremana.
Prilozi 173
HRONOLOGIJA DOGAÐAJA
DOGAŒAJ VLADAR
1809 Rodio se Miloš Tarabiñ Karaœorœe Petroviñ
1813 Propao I srpski ustanak Miloš Obrenoviñ
1815 II srpsli ustanak
1829 Rodio se Mitar Tarabiñ
1839 Miloš Obrenoviñ odlazi u emigraciju Mihailo Obrenoviñ
1842 Mihailo Obrenoviñ beæi iz Srbije Aleksandar Karaœorœeviñ
1854 Umire Miloš Tarabiñ
1858 Svetoandrejska skupština ponovo bira Miloš Obrenoviñ
kneza Miloša Obrenoviña za vladara
1860 Umire Miloš Obrenoviñ Mihailo Obrenoviñ
1868 U Topåideru ubijen namesnici, u ime
Mihailo Obrenoviñ Milana Obrenoviña
1872 Milan Obrenoviñ postaje punoletan Milan Obrenoviñ
i preuzima vlast
1877 Srpska vojska vodi pobedonosni rat
protiv Turske
1882 Srbija se proglašava za kraljevinu
1889 Kralj Milan abdicira i odlazi namesnici, u ime
u emigraciju Aleksandra Obrenoviña
1893 Aleksandar Obrenoviñ vrši dræavni Aleksandar Obrenoviñ
udar i proglašava se punoletnim
1899 Umire Mitar Tarabiñ
1902 U “Malim Novinama” izlazi prva serija
napisa o kremanskom proroåanstvu
1903 U atentatu ubijeni Aleksandar Obreno- Petar I Karaœorœeviñ
viñ i Draga Mašin (u noñi 28/29. maja)
1903 U “Ogledalu” izlazi feljton o
kremanskom proroåanstvu (29. maja)
174
1914 Austrougarska objavljuje rat Srbiji Petar I Karaœorœeviñ
1915 Dr Kazimiroviñ razgovara sa protom
Zaharijem Zahariñem i u “Niškom
glasniku” objavljuje seriju tekstova
o kremanskom proroåanstvu
1916 U solunskom listu “Velika Srbija” izlazi
tekst o Kremanskom proroåanstvu
1918 Umire prota Zaharije Zahariñ
1918 Srpska vojska pobeœuje u I svetskom ratu
1921 Petar I Karaœorœeviñ umire Aleksandar Karaœorœeviñ
1928 U “Vremenu” objavljena serija tekstova dr
Kazimiroviña o kremanskom proroåanstvu
1934 U Marselju ubijen kralj Aleksandar Pavle Karaœorœeviñ
1939 Izlazi prvo izdanje knjige “Tajanstvene
pojave u našem narodu - Kremansko
proroåanstvo” dr. Kazimiroviña
1941 Dræavni udar u kome je zbaåen Petar II Karaœorœeviñ
namesnik Pavle Karaœorœeviñ
1941 Nemaåka napada Jugoslaviju u II sv. ratu
1945 Kraj II svetskog rata Josip Broz
1980 Umire Josip Broz kolektivno predsedništvo
1982 Izlazi prvo izdanje knjige “Kremansko
proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka”
autora Goluboviña i Malenkoviña
1983 Drina premošñena na dva mesta i
izgraœena reverzibilna hidroelektrana,
a poklopili se Veliki Petak i Œurœevdan
1991 Raspad Jugoslavije, graðanski rat i Slobodan Miloševiñ
ekonomska kriza
1999 Bombardovanje srpskih gradova od
strane NATO avijacije
2000 Slom vlasti socijalista i Slobodana Vojislav Koštunica
Miloševiña
175

Voja Antonic - Kremane Kao Obmana

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Voja Antonic - Kremane Kao Obmana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Voja Antoniñ

Studija jedne obmane

Dizajn i obrada naslovne strane:

Molimo da sva pitanja, primedbe i komentare koji se odnose na ovu knjigu

2. KAKO JE POÅELO ................................................................................. 25

3. CRNO PROROÅANSTVO ................................................................. 36

4. UBIŠE KNJAZA ....................................................................................... 45

5. PRVI SVETSKI RAT ................................................................................. 51

7. KAD SMO SVI BILI TITO ................................................................... 76

8. HOÑE LI NAS BITI ZA POD ŠLJIVU ........................................... 83

9. ŠTA NAS ÅEKA ...................................................................................... 90

10. ORIGINAL FALSIFIKATA ................................................................ 99

11. NA LICU MESTA ............................................................................... 103

12. VEROVATI ILI NE? ............................................................................ 106

13. REZIME ................................................................................................... 116

14. LITERATURA ....................................................................................... 127

15. PRILOZI ................................................................................................. 130

16. HRONOLOGIJA DOGAÐAJA .................................................. 174

Moglo bi se reñi da je na svetu do sada izreåeno onoliko proroåanstava

Dok sam pripremao rukopis za svoju prethodnu knjigu “Da li postoje

Profesor dr Dušan Ristanoviñ

- Ene! Pogodi Tarabiñ!

Ko su bili kremanski proroci

1. Proroåanstva koja su “izreåena” tek posle dogaðaja na koji se odnose (re-

2. Proroåanstva koja su neodreðena i nedefinisana, a univerzalno su pri-

3. Proroåanstva koja se odnose na buduñnost, a za koja nije ni okvirno nave-

Ako je verovati najstarijem novinskom tekstu o kremanskom proroåan-

Bilo je to u leto 1888. god, a u doba kada je kobna domaña za-

No mesto da im priåa stvar sam, on naredi da mu iz Arhive min.

Znajuñi da je intriga savršeno uspela i da upravo takvo interesovanje

Nije to bilo onom prilikom kad nam je kralj Milan saopštio

Izgleda kao da je sa ovakvim krajem priåa ostala da “visi u vazduhu”,

Kad je god. 1875. åiåa Danilov kabinet raspustio narodnu skup-

Ovo “kraljevsko” objašnjenje veoma je atraktivno, ali je za nas još zna-

Molim da mi se veruje, da ovim priåanjem ja ni najmanje ne

Zašto se Åeda Mijatoviñ ponovo vraña na pitanje razvoda kraljevog

Otvaranje zlatnog rudnika

Jedno proroåanstvo (kraj prve knjige)

Nema sumnje da su Male novine ovim naåele priliåno nezgodnu po-

Babo je i ranije verovao u sudbinu i dræao da bajanja, maœije i

Koje godine je knez Mihailo naåinio ovu zabelešku o razgovoru sa svo-

Šta je, pak, ispriåala baba Joka, i kakav je to bio zagonetan i

Objavljivanje treñeg dela romana “Jedno proroåanstvo” u poåetku serije

Pera Todoroviñ i Åeda Mijatoviñ zapoåeli su priåu o kremanskom pro-

“Male Novine” prestale su 29. maja.

O ovome postoje i neka svedoåenja [12c] koja se logiåno uklapaju u

Priåa nadalje obiluje uobiåajenim frazama o iskrenom prijateljstvu auto-

“Knez Mihailo gine, a njega ñe naslediti njegov roœak “koji ñe

I tako Pera Todoroviñ, koji je u seriji tek-

Nekoliko dana pre nego što ñe i sama poginuti, Kraljica Draga

Åedomilj Mijatoviñ nije precizirao s kim je to kraljica razgovarala “neko-

U “Ogledalu” od 29. maja 1903. godine [5c], Pera Todoroviñ je opisao

U uæiåkom okrugu postoji selo Kremna, a u tom selu, u prošlom

Teško je objektivno oceniti verodostojnost proroåanstva koje se u pisme-

Nije bez vrednosti ukratko pomenuti neka Miloševa proroåan-

“Postojanje poverljivih policijskih akata o kremanskom proro-

Samo dva dana kasnije, redakcija Vremena našla se u neprijatnom polo-

Umoljeni smo od Uprave Dræavne Arhive za saopštenje, da na-

Poslednja reåenica servirana je tako da navodi na zakljuåak da pred-

Postojanje poverljivih policijskih akata o kremanskom proro-

I Pera Todoroviñ i g. Åeda Mijatoviñ vele da je to govorio Ma-

Ovde je kredibilitet autora opasno ugroæen. Na stranu to što je dr Kazi-

Vidiš, kume, knjaæev æivot je tanji od te tvoje brade! Æivot

Da li je Mateja bio “treñi åovek”?