POREMEĆAJI PAMĆENJA

1
 Pamćenje
• PROCES PAMĆENJA:
KODIRANJE
(registrovanje informacija)

POHRANJIVANJE
(konsolidacija– transfer iz radne u dugotrajnu)

PRONALAŽENJE
(pobuđivanje informacija)
2
 MEMORIJA

KRATKOTRAJNA DUGOTRAJNA

EKSPLICITNA IMPLICITNA
(deklarativna) (nedeklarativna)

EPIZODIČKA SEMANTIČKA
PRIMING PROCEDURALNA
(lična iskustva) (opšta znanja)

Hipokampus, Striatum, amigdala,

medijalni temporalni režanj prefrontalni korteks,
cerebelum, bazalne ganglije
3
Na kvalitet i kvantitet pamćenja utiču:
Prolazni faktori: Trajni faktori
• Afekat • Konstitucija (MNRO)

• Fiziološko stanje • Fiz. procesi starenja

– umor – arterioskleroza
– bolest – odumiranje neurona
– ishrana
– intoksiciranost • Oboljenja
– AIDS, tumori,
• Vežbanje dijabetes, MS...
4
 POREMEĆAJI PAMĆENJA

KVANTITATIVNI: KVALITATIVNI (obmane sećanja):

• hipermnezija • alomnezija
• hipomnezija • pseudomnezija
• konfabulacija
• amnezija • pseudologia fantastica
o retrogradna
o kongradna
o anterogradna
o lakunarna

5
 HIPERMNEZIJA
Pojačana sposobnost sećanja.

Javlja se kod:
• Delirantnih stanja, epileptičnih sumračnih stanja i aura

• Stanja u kojima je osoba životno ugrožena

• Korišćenja halucinogena

• Maničnih stanja

• Savant sindroma
6
 HIPOMNEZIJA

- Smanjena ili oslabljena sposobnost sećanja

• ORGANSKI IZAZVANA - u sklopu oštećenja ostalih funkcija,

a iz razloga koji su isti i za amneziju:
• Usporenosti misaonog toka
• Hipovigilne pažnje
• Nesigurne orijentacije
• Smanjene kritičnosti

7
 H I P O M N E Z I JA i za z va n a PSIHIČKIM ČINIOCIMA

• Selektivnost zaboravljanja (određena tema, aspekt

situacije...)

• kod osoba sa histrioničnom ličnošću ili kao reakcija na

stresni događaj.

• NIJE ISTO ŠTO I DISOCIJATIVNA AMNEZIJA!!!

8
 AMNEZIJE
• Patološke promene procesa pamćenja
• U odnosu na vreme traume (povrede mozge), postoje:

R K A
retrogradna kongradna anterogradna
N
R - retrogradna amnezija
N - momenat gubitka svesti (traume)
K - momenat do kog traje gubitak svesti
A - anterogradna amnezija
9
 RETROGRADNA AMNEZIJA

o gubitak znanja, informacija, veština iz prošlosti, tj. iz

perioda pre traume

• osetljivija su novija sećanja (stara mogu ostati

nedirnuta)

• oštećenje semantičke vs epizodičke memorije

• Masivna oštećenja temporalnog i frontalnog režnja

10
 RETROGRADNA AMNEZIJA
• Najčešće postoji i određeni stepen anterogradne
amnezije

• FOKALNA - samo retrogradna amnezija, bez

anterogradne

• KORSAKOVLJEV SINDROM (manjak vitamina B1 –

oštećenje mamilarnih tela i medijalnog talamusa

• Inteligencija, pažnja i radna memorija su najčešće

očuvani
11
 ANTEROGRADNA AMNEZIJA

• Nemogućnost formiranja nove memorije, nakon

traume

• Najčešće je globalnog karaktera (oštećeno usvajanje i

verbalnih i neverbalnih informacija; svi modaliteti)

• Uglavnom postoji i određeni stepen retrogradne

amnezije

12
 ANTEROGRADNA AMNEZIJA
• U većini slučajeva oštećena je deklarativna memorija,
dok su proceduralna znanja očuvana

• Kratkotrajna memorija je najčešće očuvana

• Bilateralno oštećenje hipokampusa i medijalnog

temporalnog režnja skoro nužno.

• Kod unilateralnog mozak se često oporavi (plasticitet)

13
 AMNEZIJA U FILMOVIMA
-Mitovi i činjenice o amneziji-

• FILMOVI • REALNOST
– Retrogradna – Anterogradna
– Oštećena inteligencija – Očuvana inteligencija
– Promene ličnosti – Očuvana ličnost
– Uzroci: saobraćajna – UZROCI: moždani udar,
nesreća, metak u glavu operacija, infekcija mozga
– Oporavak posle slične – Ne dešava se
povrede

14
 SLUČAJ H.M.

- Od 10. godine epi napadi

- Sa 27 godina (1953) operacija
odstranjeni: amigdala, hipokampalni
girus, uncus i 2/3 anterior hipokampusa)

- POSLEDICE: anterogradna amnezija za deklarativna znanja

- OČUVANI – percepcija, apstraktno mišljenje, sposobnost
usvajanja veština i proceduralnih znanja

15
 SLUČAJ R.B.

- sa 52 godine ishemični napad tokom operacije srca

- POSLEDICA: nemogućnost usvajanja deklarativnih
znanja
- ispitivanje mozga nakon smrti (1983) pokazalo:
bilateralno oštećenje hipokampusa, dok su amigdala,
talamus i mamilarna tela ostali neoštećeni.

16
 Amnezije prema poreklu traume

ORGANSKE - uslovljene oštećenjem moždanog tkiva ili

funkcija dejstvom strane nokse ili fizičke traume.

 Amnezija uzrokovana elektrokonvulzivnom terapijom!

17
 DISOCIJATIVNE (psihogene)
AMNEZIJE

o u osnovi je psihološki mehanizam nastanka

o najčešće uzrokovane jakim stresom i/ili konfliktom
o potiskivanje ili neadekvatna emocionalna obrada traume

o Obično su:
selektivne, reverzibilne, anterogradne, delimične

o Javljaju se i kod: POKUŠAJA SUICIDA, HOMICIDA

18
 KVALITATIVNI POREMEĆAJI PAMĆENJA

A LO M N E Z I J E

• iluzije pamćenja ili iskrivljena sećanja.

• Netačno sećanje onoga što je osoba zaista doživela.

• Kod umora, nepažnje, pod dejstvom afekta, ili u cilju

odbrane ili uvećavanja samopoštovanja.

• U sklopu poremećaja, alomnezija se javlja pod dejstvom:

– patološkog afekta (depresivnog, maničnog)
– sumanutosti
19
 PSEUDOMNEZIJE

• Halucinacije sećanja.

• Događaji koji se navode kao sećanja, potpuno su

izmišljeni

• Javljaju se kod psihotičnih depresija, maničnih i pod

dejstvom sumanutosti.

20
KO N FA B U L AC I J E
- izmišljena sećanja kojima osobe popunjavaju praznine
u sećanju (“iskreno laganje”)
- Nema namere da laže; nije svestan pogrešnosti

P S E U D O LO G I A FA N TA ST I C A
• patološka lažljivost
• potreba da se svesno izmišljaju stvari u vezi
svog identiteta, događaja itd.
• stvari koje se izmišljaju obično prikazuju
osobu u pozitivnijem i važnijem svetlu.
• Najčešće se javlja kod histrioničnih ličnosti.
21