You are on page 1of 4

Pitanja

:
1. Matematički objekti – izrazi i formule
2. Iskazi, logičke operacije i njihove osobine
3. Iskazne formule (pojam, struktura i vrednosti)
4. Bulova algebra – definicija i primer
5. Važnije teoreme Bulove algebre
6. Minimizacija Bulovih funkcija – dijagrami Vejč-Karnea
7. Pojam kvantifikatora i predikata
8. Valjane formule
9. Rekurzivne funkcije
10. Normalni algoritmi
11. Formalni jezici i gramatike – definicija generativne gramatike

Odgovori:

1. MATEMATIČKI OBJEKTI. Izrazi i formule – matematički objekti su konstante,
promenqive, operacije, termi, relacije i formule. Matemaqtički objekti su se kao i matematički
jezici pojavili kad je matematika počela da se proučava sa logičkog aspekta. Konstante su
potpuno određeni matematički objekti. Posebni objekti su vrednosne promenqive. Operacije –
nešto se radi – svaka operacija ima rezultat. Svaki term je izraz, ali ne obrnuto. Specijalni
slučaj terma je konstanta. Nema formule bez relacije, a terma bez relacije ima ali ne bez
operacije.
def. 1
a. Znači konstante I promenqive su izrazi
b. Ako je f znak operacije dužine n i ako su t1, t2 … tn izrazi, tada je i reč f (t1, t2 …
tn) izraz
c. Izrazi su samo one reči koje se dobijaju primenjivanjem pravila a) i b)
STRUKTURA IZRAZA – grafički se predstavlja drvetom izraza, njemu može
da odgovara potpuno određen objekat. Vrednost izraza – do koje dolazimo
kada znake konstanti i operacije tumačimo u skupu A koji je domen
interpretacije. Izrazi učestvuju u formiranju formula.
def. 2
Ako je R znak relacije dužine n, a t1, t2 … tn izrazi onda je R (t1, t2…tn)
formula.
Da bi se formirala formula potrebna je relacija (=, <, >). Zbog prisustva
relacije postoji mogućnost postavqanja pitanja pod kojim uslovima je ta
relacija zadovoljena tj. kad je formula tačna, a kad je netačna.

Važnije logičke operacije su: konjukcija. 4. Interpretiramo S kao  1. Uređena četvorka zaovoljava sve aksime. kao njihove posledice tj teoreme Bulove algebre. Uređena četvorka (S . ° kao ∧. ∨. (X°Y) ° (X′ *Y′ )=0 . implikacija i ekvivalencija. LOGIČKE OPERACIJE I NJIHOVE OSOBINE – rečenice koje imaju oblik tvrđenja. Za disjunkciju i konjukciju važe asocijativni. distributivni i komutativni zakoni pa su zadovoljeni uslovi B2.2.0 . * i ° oznake binarnih operacija. X*X′ =I. X°(X′ *Y)=X°Y T5) (X*Y)*(X′°Y′ )=I.  sledi da je uslov grupoidnosti. Postoje rečenice sa promenljivom (zavise od nje). (X. Kvantifikatori ukazuju za koliko je vrednosti određene promenljive u predikatu taj predikat tačan. Disjunkcija (∨) je tačna akko je tačan bar jedan od iskaza koji u njoj učestvuju c. 0 je neutralni element za ∨. ISKAZI. X°0=0 T3) X*(X°Y)=X. BULOVA ALGEBRA (definicija i primer) – neka je S neprazan skup. X°(Y°Z) = (X°Y)°Z B4: distributivnost: X*(Y°Z) = (X*Y) ° (X*Z) . 3. kontradikcije (negacija tautologije) f. X°X=X T2) X*I=I. Iskazna slova su iskazne formule b.0 važi: p∨ p=1 i p∧ p=0. Osim identiteta koji su sadržani u aksiomima Bulove algebre. a 1 za ∧. onda je (A*B) iskazna formula gde je znak * znak logične operacije c. Sve iskazne formule se dele na 3 grupe: d. ′ ) Bulova algebra. pa je to jedan primer Bulove algebre. B1: grupoidnost: (X. Uverenje da uređena četvorka zadovoljava aksiome Bulove algebre. One koje imaju vrednost 0. Po def iskazi su : a. 5. a za reč postoji se koristi symbol ∃ i zove se egzistencijalni kvantifikator.* . One koje imaju vrednost 1. Y ∈ S)⇒ (X*Y∈S) .* . * kao ∨. One koje menjaju vrednost skupa iskaznih formula. (X∈S)⇒(X′∈ S) B2: komutativnost: X*Y=Y*X . a. ∨. tj rečenice koje mogu biti istinite ili lažne (imaju svojstvo ili su tačne ili su netačne) zovu se iskazi.  ) kao Bulova algebra. a ′ oznaka unarne operacije. B3 i B4. Ako su A i B iskazne formule. zove se tautologija e. X° (Y*Z) = (X°Y) * (X°Z) B5: postojanje elemenata (0 i I): X*0=X. Oni predstavljaju neku vezu izmedju tih promenljivih. U matematičkoj logici se za reč svaki koristi symbol ∀ i on se zove univerzalni kvantifikator.0. Implikacija (⇒) je netačna akko je p tačan. Tada iz definicije operacija ∧. X°Y = Y°X B3: asocijativnost: X*(Y*Z) = (X*Y)*Z . one se zovu i složene funkcije – predikati. ′ ) je Bulova algebra ako su ispunjeni sledeći uslovi. Važniji identiteti su: T1) X*X=X. negacija. Za p∈  1. tu nismo u stanju da odredimo vrednost. ° . TEOREME U BULOVOJ ALGEBRI – neka je (S . X°X′ =0 primer: (1. Mogu se obrazovati jedino preko primene pravila Vrednosti koje može da ima iskazna formula su 0 i 1. ISKAZNE FORMULE – iskazne formule nastaju ako se iskazna slova povežu znakom logičke operacije. ′ kao  . Y ∈ S)⇒ (X°Y∈S) . X°(X*Y)=X T4) X*(X′°Y)=X*Y. Ekvivalencija (⇔) je tačna ukoliko p i q imaju iste istinitosne vrednosti. Konjukcija (∧) je tačna ako i samo ako su tačna oba iskaza koji učestvuju u njoj b. B1 zadovoljen. Negacija ( ) je tačna akko je netačan iskaz koji je obrazuje d. izdvajaju se identiteti koji se dokazuju na osnovu aksioma. disjunkcija. ∧. a q netačan iskaz (rečenica p je pretpostavka a q posledica) e. B6: svojstvo unarne operacije: X°I=X. ° .

Vejč je primetio da je te desetične brojeve pogodno zapisivati u obliku matrice. U matematičkoj logici za reč svaki i njene sinonime koristimo simbol ∀. 8. Grafičke i geometrijske: metode Vejč – Karnea c. (X°Y) * (X′ *Y′ )=I T7) (X′ )′ =X T8) 0′ =I. A2. q(X). Moguć jevelikibroj različitih numeracija u dijagramu. mogu se dobiti iskazi. ako je u nekom od tih slučaj da su obe tačne. Za kriterijum minimalnosti najčešće se uzima broj slova i znakova konjukcije ili disjunkcije u izrazu J2. Uzročno posledični odnos se poklapa sa valjanošću neke formule. (X°Y)′ =X′ *Y′ T10) ako je ∂*X=I i ∂°X=0. Osnovni blok je glavni blok koji sadrži bar jedan kvadratić koji ne ulazi udruge blokove (koji pripada samo njemu). Značaj valjane formule: A1. Ako je formula valjana to možemo saznati tj dokazati. Glavni blok za dati kvadratić je najveći blok koji ga sadrži.. Ta formula nije tautologija – to je formula iskaznog računa. . a p(x.α 2 … α n koji se zatim prevodi u desetični sistem. A1. α =(α 1…α n) pridružuje se binarni zapis α =α 1. Algebarsko – logičke: metod kvajn – mak klaski b. – poluodlučivost. U svakoj interpretaciji gde važe rpetpostavke mora da važe i te posledice. Za reč postoji koristi se simbol ∃ koji se zove egzistencijalni kvantifikator. odnosno neki. T6) (X*Y) ° (X′°Y′ )=0. ∧An ⇒ B. B je semantička posledica. Kao oznake jednomesnih predikata koristimo simbole : P(X). I′ =0 T9) (X*Y)′ =X′°Y′ . Metode bazirane na topološkoj interpretaciji Bulove funkcije Urbano – Mile Dijagrami Vejč – Karnea: polazi se od Bulove funkcije zapisaneu KDNF ili KKNF svakoj α kanonskoj konjukciji X . A1. MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA – dijagrami Vejč – Karnea – Minimizacija Bulove funkcije je roces transformisanja izraza J1 u izraz J2 koji je ekvivalentan sa J1 u smislu da predstavlja istu funkciju i koji je po određenom kriterijumu minimalan. POJAM KVANTIFIKATORA I PREDIKATA – od iskazne funkcije upotrebnom reči svaki. Zato se još zovu predikatske funkcije ili predikati. mora biti i B tačno. onda je X=∂′ T11) X*Y=0 akko X=Y=0 T12) X°Y=I akko X=Y=I T13) X°Y=0 akko X=0 ili Y=0 T14) za svaki element X postoji samo jedan element X′ dokaz: T2)X°0=0 =X°(X°X′ ) B6 =(X°X)°X′ B3 =X°X′ T1 =0 B6 6. HERBRAND 1930. Dijagram se popunjava tako što se u kvadratiće upisuje marker (cifra1) na mesto brojeva u izrazu Bulove funkcije a ostali kvadratići ostaju prazni. Ovaj simbol se zove univerzalni kvantifikator. metode za minimizaciju: a..z) tromesni predikat... Popunjeni kvadratići se uključuju u blokove od po 2k kvadratića.. CHURCH 1936 – neodlučivost (ne može da se da metoga koja će to da odluči). Odnos preduslova i zaključaka može da se prevede na formalnom jeziku. gde je k red bloka. koju zovemo karta (dijagram). 7.n B su neke formule i kako god se napravi domen i preslikavanje.An=B... gde je X=(X1 …Xn). Iskazne funkcije obično izražavaju neko svojstvo. Zatim se formiraju najpre glavni a iz njih osnovni blokovi. simbol P(X.Y) označava dvomesni. A2.y. odnos ili radnju.. Postoji formalna teorija (račun K) koja formalizuje sve to. VALJANE FORMULE – formula je valjana ako je tačna pri svakoj interpretaciji.An= B ako A1 ∧A2 ∧. .

Normalni algoritam je određen nizom usmerenih zamena oblika: A1→B1. S(x)=x+1 (naslednik funkcija) e.0)=q(x1..xn)..... .supstitucija: f(x1.V1 rači od slova unije terminalnog i neterminalnog alfabeta V=A∪Vn.xn)=g(h1(x1. . fi je polazna funkcija. Reči koje pripadaju nekom formalnom jeziku grade se pomoću određenih pravila. 9... Takav jezik predstavlja formalni sistem tipa asocijativnog računa.xn) i. σ ..µ . kažemo da je rekurzivna ako postoji bar jedan konačan niz funkcija f1..xn. Generativna gramatika se definiše kao uređena četvorka G) (A.am} osnovni terminalni alfabet. Vn. REKURZIVNE FUNKCIJE – def. Jezik kao skup pravilnih reči. supstitucijom ili µ -operatorom Polazne funkcije: c. ili b.y)=0) 10. fn tako da svaka funkcija f toga niza zadovoljva uslov: a... A2→B2. Normalni algoritam za bilo koju ulaznu reč x uvek završava rad na 2 načina: ili je primenjena završna zamena..y+1)=h(x1... Po načinu zadavanja pravilnih reči razlikuju se generativne i prepoznavajuće formalne gramatike. xj)=xi (projekcijska funkcija) Rekurzija: f.k} . fi se određuje pomoću nekih prethodnih članova niza rekurzijom... P={U1→V1i=1. FORMALNI JEZICI I GRAMATIKE – DEF. Primena završne zamene na reč x znači završetak rada algoritma.xn)=µ y(q(x1. P). Osnovna hipoteza teorije algoritama lasi: Svaki algoritam može se pretstaviti u obliku normalnog algoritma.. gde je A={a1. F(x1. hk(x1. σ∈ Vn – početni neterminalni simbol.xn)) ...... f(x1. gde su Ai i Bi reči u asocijativnom računu među kojima se nalazi i tzv završna smena Aj→°Bj za neko j.. ili je generisana reč na koju se ne može primeniti ni jedna od datih zamena.konačan sistem usmerenih zamena u kojima su U1.xn. An→Bn. Vn – neterminalni (pomoćni) alfabet... Za funkciju f: Nk→N. gde je K neki pozitivan prirodan broj. Algoritam svođenja predstavlja deskriptivno odrđivanje rada normalnog algoritma.2. N(x)=0 (nula funkcija) d.xn.operator: f(x1. Tri važne klase generativne gramatike su: konstitutivne gramatike. određen je alfabetom i skupom pravila – gramatikom..y) Rekurzija je nastanak funkcije pomoću drugih funkcija.xn.xn). h2(x1.... F(0)=k g. . Uij(x1. GENERATIVNE GRAMATIKE – formalni jezik čini određen skup reči u nekom konačnom alfabetu. kontekstno slobodne i linearne i automatne gramatike.. Prepoznavajuća gramatika omogućuje da se za proizvoljnu reč utvrdi da li je pravilna i ako jesnte da se odredi njeno građenje..f(y)) h... .xn. f2. F(x1.. Sistem takvih pravila određuje formalnu gramatiku. Generativnagramatika omogućuje dobijanje svake pravilne reči uz ukazivanje na njenu strukturu. Pravila formalne grameatike se mogu shvatiti kao produkcije (pravila izvođenja) koje se primenjuju na neku polaznu reč – aksiomu i dovode do pravilnih reči. F(y+1)=h(y. NORMALNI ALGORITAM – normalni algoritmi su algoritmi za transformaciju reči u nekom alfabetu pomoću uređenog sistema usmerenih zamena.y. x2.. 11.