Pitanja:

1. Matematički objekti – izrazi i formule

2. Iskazi, logičke operacije i njihove osobine
3. Iskazne formule (pojam, struktura i vrednosti)
4. Bulova algebra – definicija i primer
5. Važnije teoreme Bulove algebre
6. Minimizacija Bulovih funkcija – dijagrami Vejč-Karnea
7. Pojam kvantifikatora i predikata
8. Valjane formule
9. Rekurzivne funkcije
10. Normalni algoritmi
11. Formalni jezici i gramatike – definicija generativne gramatike

Odgovori:

1. MATEMATIČKI OBJEKTI. Izrazi i formule – matematički objekti su konstante,

promenqive, operacije, termi, relacije i formule. Matemaqtički objekti su se kao i matematički
jezici pojavili kad je matematika počela da se proučava sa logičkog aspekta. Konstante su
potpuno određeni matematički objekti. Posebni objekti su vrednosne promenqive. Operacije –
nešto se radi – svaka operacija ima rezultat. Svaki term je izraz, ali ne obrnuto. Specijalni
slučaj terma je konstanta. Nema formule bez relacije, a terma bez relacije ima ali ne bez
operacije.
def. 1
a. Znači konstante I promenqive su izrazi
b. Ako je f znak operacije dužine n i ako su t1, t2 … tn izrazi, tada je i reč f (t1, t2 …
tn) izraz
c. Izrazi su samo one reči koje se dobijaju primenjivanjem pravila a) i b)
STRUKTURA IZRAZA – grafički se predstavlja drvetom izraza, njemu može
da odgovara potpuno određen objekat. Vrednost izraza – do koje dolazimo
kada znake konstanti i operacije tumačimo u skupu A koji je domen
interpretacije. Izrazi učestvuju u formiranju formula.
def. 2
Ako je R znak relacije dužine n, a t1, t2 … tn izrazi onda je R (t1, t2…tn)
formula.
Da bi se formirala formula potrebna je relacija (=, , ). Zbog prisustva
relacije postoji mogućnost postavqanja pitanja pod kojim uslovima je ta
relacija zadovoljena tj. kad je formula tačna, a kad je netačna.
2. ISKAZI, LOGIČKE OPERACIJE I NJIHOVE OSOBINE – rečenice koje imaju oblik
tvrđenja, tj rečenice koje mogu biti istinite ili lažne (imaju svojstvo ili su tačne ili su netačne)
zovu se iskazi. Postoje rečenice sa promenljivom (zavise od nje), tu nismo u stanju da
odredimo vrednost, one se zovu i složene funkcije – predikati. Oni predstavljaju neku vezu
izmedju tih promenljivih. Kvantifikatori ukazuju za koliko je vrednosti određene promenljive
u predikatu taj predikat tačan. U matematičkoj logici se za reč svaki koristi symbol  i on se
zove univerzalni kvantifikator, a za reč postoji se koristi symbol  i zove se egzistencijalni
kvantifikator. Važnije logičke operacije su: konjukcija, disjunkcija, negacija, implikacija i
ekvivalencija.
a. Konjukcija () je tačna ako i samo ako su tačna oba iskaza koji učestvuju u njoj
b. Disjunkcija () je tačna akko je tačan bar jedan od iskaza koji u njoj učestvuju
c. Negacija () je tačna akko je netačan iskaz koji je obrazuje
d. Implikacija () je netačna akko je p tačan, a q netačan iskaz (rečenica p je
pretpostavka a q posledica)
e. Ekvivalencija () je tačna ukoliko p i q imaju iste istinitosne vrednosti.

3. ISKAZNE FORMULE – iskazne formule nastaju ako se iskazna slova povežu znakom
logičke operacije. Po def iskazi su :
a. Iskazna slova su iskazne formule
b. Ako su A i B iskazne formule, onda je (A*B) iskazna formula gde je znak * znak
logične operacije
c. Mogu se obrazovati jedino preko primene pravila
Vrednosti koje može da ima iskazna formula su 0 i 1. Sve iskazne formule se dele na 3 grupe:
d. One koje imaju vrednost 1, zove se tautologija
e. One koje imaju vrednost 0, kontradikcije (negacija tautologije)
f. One koje menjaju vrednost skupa iskaznih formula.

4. BULOVA ALGEBRA (definicija i primer) – neka je S neprazan skup, * i  oznake binarnih

operacija, a  oznaka unarne operacije. Uređena četvorka (S ,* ,  ,  ) je Bulova algebra ako su
ispunjeni sledeći uslovi.
B1: grupoidnost: (X, Y  S) (X*YS) ; (X, Y  S) (XYS) ; (XS)(XS)
B2: komutativnost: X*Y=Y*X ; XY = YX
B3: asocijativnost: X*(Y*Z) = (X*Y)*Z ; X(YZ) = (XY)Z
B4: distributivnost: X*(YZ) = (X*Y)  (X*Z) ; X (Y*Z) = (XY) * (XZ)
B5: postojanje elemenata (0 i I): X*0=X; X*X=I;
B6: svojstvo unarne operacije: XI=X; XX=0
primer: (1,0, , , ) kao Bulova algebra. Uverenje da uređena četvorka zadovoljava
aksiome Bulove algebre. Interpretiramo S kao 1,0, * kao ,  kao ,  kao . Tada iz
definicije operacija , ,  sledi da je uslov grupoidnosti, B1 zadovoljen. Za disjunkciju i
konjukciju važe asocijativni, distributivni i komutativni zakoni pa su zadovoljeni uslovi B2,
B3 i B4. 0 je neutralni element za , a 1 za . Za p1,0 važi: pp=1 i pp=0. Uređena
četvorka zaovoljava sve aksime, pa je to jedan primer Bulove algebre.

5. TEOREME U BULOVOJ ALGEBRI – neka je (S ,* ,  ,  ) Bulova algebra. Osim identiteta

koji su sadržani u aksiomima Bulove algebre, izdvajaju se identiteti koji se dokazuju na
osnovu aksioma, kao njihove posledice tj teoreme Bulove algebre. Važniji identiteti su:
T1) X*X=X; XX=X
T2) X*I=I; X0=0
T3) X*(XY)=X; X(X*Y)=X
T4) X*(XY)=X*Y; X(X*Y)=XY
T5) (X*Y)*(XY)=I; (XY)  (X*Y)=0
T6) (X*Y)  (XY)=0; (XY) * (X*Y)=I
 T7) (X)=X
T8) 0=I; I=0
T9) (X*Y)=XY; (XY)=X*Y
T10) ako je *X=I i X=0, onda je X=
T11) X*Y=0 akko X=Y=0
T12) XY=I akko X=Y=I
T13) XY=0 akko X=0 ili Y=0
T14) za svaki element X postoji samo jedan element X
dokaz: T2)X0=0
=X(XX) B6
=(XX)X B3
=XX T1
=0 B6

6. MINIMIZACIJA BULOVIH FUNKCIJA – dijagrami Vejč – Karnea – Minimizacija Bulove

funkcije je roces transformisanja izraza J1 u izraz J2 koji je ekvivalentan sa J1 u smislu da
predstavlja istu funkciju i koji je po određenom kriterijumu minimalan. Za kriterijum
minimalnosti najčešće se uzima broj slova i znakova konjukcije ili disjunkcije u izrazu J 2.
metode za minimizaciju:
a. Algebarsko – logičke: metod kvajn – mak klaski
b. Grafičke i geometrijske: metode Vejč – Karnea
c. Metode bazirane na topološkoj interpretaciji Bulove funkcije Urbano – Mile
Dijagrami Vejč – Karnea: polazi se od Bulove funkcije zapisaneu KDNF ili KKNF svakoj
kanonskoj konjukciji X, gde je X=(X1 …Xn), =(1…n) pridružuje se binarni zapis =1,2 …
n koji se zatim prevodi u desetični sistem. Vejč je primetio da je te desetične brojeve pogodno
zapisivati u obliku matrice, koju zovemo karta (dijagram). Moguć jevelikibroj različitih
numeracija u dijagramu. Dijagram se popunjava tako što se u kvadratiće upisuje marker (cifra1) na
mesto brojeva u izrazu Bulove funkcije a ostali kvadratići ostaju prazni. Popunjeni kvadratići se
uključuju u blokove od po 2k kvadratića, gde je k red bloka. Zatim se formiraju najpre glavni a iz
njih osnovni blokovi. Glavni blok za dati kvadratić je najveći blok koji ga sadrži. Osnovni blok je
glavni blok koji sadrži bar jedan kvadratić koji ne ulazi udruge blokove (koji pripada samo
njemu).

7. POJAM KVANTIFIKATORA I PREDIKATA – od iskazne funkcije upotrebnom reči svaki,

odnosno neki, mogu se dobiti iskazi. Iskazne funkcije obično izražavaju neko svojstvo, odnos
ili radnju. Zato se još zovu predikatske funkcije ili predikati. Kao oznake jednomesnih
predikata koristimo simbole : P(X), q(X), simbol P(X,Y) označava dvomesni, a p(x,y,z)
tromesni predikat. U matematičkoj logici za reč svaki i njene sinonime koristimo simbol .
Ovaj simbol se zove univerzalni kvantifikator. Za reč postoji koristi se simbol  koji se zove
egzistencijalni kvantifikator.

8. VALJANE FORMULE – formula je valjana ako je tačna pri svakoj interpretaciji. Ta formula
nije tautologija – to je formula iskaznog računa. CHURCH 1936 – neodlučivost (ne može da
se da metoga koja će to da odluči). HERBRAND 1930. – poluodlučivost. Ako je formula
valjana to možemo saznati tj dokazati. Značaj valjane formule: A1, A2, ...An=B, A1, A2...n B
su neke formule i kako god se napravi domen i preslikavanje, ako je u nekom od tih slučaj da
su obe tačne, mora biti i B tačno. B je semantička posledica. U svakoj interpretaciji gde važe
rpetpostavke mora da važe i te posledice. Odnos preduslova i zaključaka može da se prevede
na formalnom jeziku. A1...An= B ako A1  A2  ...  An  B. Uzročno posledični odnos se
poklapa sa valjanošću neke formule. Postoji formalna teorija (račun K) koja formalizuje sve
to.
 9. REKURZIVNE FUNKCIJE – def. Za funkciju f: NkN, gde je K neki pozitivan prirodan
broj, kažemo da je rekurzivna ako postoji bar jedan konačan niz funkcija f1, f2,... fn tako da
svaka funkcija f toga niza zadovoljva uslov:
a. fi je polazna funkcija, ili
b. fi se određuje pomoću nekih prethodnih članova niza rekurzijom, supstitucijom ili -
operatorom
Polazne funkcije:
c. N(x)=0 (nula funkcija)
d. S(x)=x+1 (naslednik funkcija)
e. Uij(x1, x2... xj)=xi (projekcijska funkcija)
Rekurzija:

f. F(0)=k
g. F(y+1)=h(y,f(y))
h. F(x1...xn,0)=q(x1...xn)
i. F(x1...xn,y+1)=h(x1...xn,y, f(x1...xn,y)
Rekurzija je nastanak funkcije pomoću drugih funkcija.
- supstitucija: f(x1...xn)=g(h1(x1...xn), h2(x1...xn), ... hk(x1...xn))
-  - operator: f(x1...xn)=y(q(x1...xn,y)=0)

10. NORMALNI ALGORITAM – normalni algoritmi su algoritmi za transformaciju reči u

nekom alfabetu pomoću uređenog sistema usmerenih zamena. Normalni algoritam je određen
nizom usmerenih zamena oblika: A1B1, A2B2, ... AnBn, gde su Ai i Bi reči u
asocijativnom računu među kojima se nalazi i tzv završna smena AjBj za neko j. Primena
završne zamene na reč x znači završetak rada algoritma. Algoritam svođenja predstavlja
deskriptivno odrđivanje rada normalnog algoritma. Normalni algoritam za bilo koju ulaznu
reč x uvek završava rad na 2 načina: ili je primenjena završna zamena, ili je generisana reč na
koju se ne može primeniti ni jedna od datih zamena. Osnovna hipoteza teorije algoritama lasi:
Svaki algoritam može se pretstaviti u obliku normalnog algoritma.

11. FORMALNI JEZICI I GRAMATIKE – DEF. GENERATIVNE GRAMATIKE – formalni

jezik čini određen skup reči u nekom konačnom alfabetu. Reči koje pripadaju nekom
formalnom jeziku grade se pomoću određenih pravila. Sistem takvih pravila određuje
formalnu gramatiku. Pravila formalne grameatike se mogu shvatiti kao produkcije (pravila
izvođenja) koje se primenjuju na neku polaznu reč – aksiomu i dovode do pravilnih reči. Jezik
kao skup pravilnih reči, određen je alfabetom i skupom pravila – gramatikom. Takav jezik
predstavlja formalni sistem tipa asocijativnog računa. Po načinu zadavanja pravilnih reči
razlikuju se generativne i prepoznavajuće formalne gramatike. Generativnagramatika
omogućuje dobijanje svake pravilne reči uz ukazivanje na njenu strukturu. Prepoznavajuća
gramatika omogućuje da se za proizvoljnu reč utvrdi da li je pravilna i ako jesnte da se odredi
njeno građenje. Tri važne klase generativne gramatike su: konstitutivne gramatike, kontekstno
slobodne i linearne i automatne gramatike. Generativna gramatika se definiše kao uređena
četvorka G) (A, Vn, , P), gde je A=a1...am osnovni terminalni alfabet, Vn – neterminalni
(pomoćni) alfabet, Vn – početni neterminalni simbol, P=U1V1i=1,2...k - konačan
sistem usmerenih zamena u kojima su U1,V1 rači od slova unije terminalnog i neterminalnog
alfabeta V=AVn.