MASI SKI ELEME 1 r

I
Dldan 1. Vitas
Milan D. Trbo jevi!!
MA~lNSKl ELEt.IENTI, 1

lzdavat
lP .Naurna knjiga·
Beograd, Uzun-Mirkova 5

Za izdavata
Dr BIaz.o Paovlt

Urednik
Ni*.ofa Dont~v

TehniClci urednjlc
Gordana Kr&lit

ISBN 86-23-43053-0

Tirat 1000 primeraka

Slampa
S!amparsko izdavaCko predu7..ete .DAKAR· _ &r
 PREDGOVOR
Dr info Milan Trbojevic, profesor Ma~inskog fakultela u Beogradu
predloiio IT.i je da knjigu "Masinski elementi". ~iji 1e prvi deo objavlje~
prvl put jos .1947. g., prer.dim i prilagodim jugoslovenskim standardlma.
Zauzet drugim zadacima zamolio sam prof. Trbojevica da se primi toga
posla. Prof. Trbojevic se odazvao ovoj ieJji pa je neke odeJjke pro~irio
Tleke skratio, a i neke nove uneo; kao jedinicu za sHu uvea je "njutn" (N)
pored "kiloponda" (kp).
Svi su crtezi izradeni u skladu sa jugoslovenskim standardima.

Decembra 1966. g. Dulan J. Vita,

Beograd

PREDGOVORIX IZDANJU
Pored promena koje su izvrsenc u ranijim izdanjima knjigc MA5lNSKI ELEMENTl
I u IX izdanju uradene su znatnc promene i dopune. Pro~iren je Uvodni deo odeljkom 0
Koncentraciji napona i Dinamickoj izdriljivosti. Prosirena su zatim poglavlja 0 Zavrtnji-
rna , 0 Zavarcnim konstrukcijama . Oprugama i 0 Cevima. Dodata su poglavlja 0 Taleran-
cijarna, 0 Steznim skJopovwla, 0 Lemljenim i Lepljenim sastavcima. Knjiga je obogai:ena
novim slikama i upOlpunjcna nizorn tablica.
Ovom prilikom lclim da izrazim zahvalnost koJegi de Siobodanu Ivkovifu, docentu
Rudarsko.gl!olo~kog fakultcta u Beogeadu. na korisnim savetima i sugestijarna koje su
OIi pomoglc pri pripecmanju ovoga izdanja.

Beograd, marla 1986. godine. Dr M. D. Trboj~vi(.;

 Tahe/arni preg/cd lehJlickog i 51 ( I\l K5A) sistema mera

Tc=hnic!ki sislcm mera I SI siSIC".l n:'c.ra"

Mcdusobn i od nosi si<; tema
"osnovne jcdinice""osnovnc Jcdlnlcc
YC/i~jna z.a Tn Tchni~ki /Sl SI/ tchnic!ki
Duunu Silu Yrcmc Du zinu M:ls U Vrcme
m kp m, kg ,
,
kp (osnovna I N (izvcdcna jedin;- 1 kp - 9,8 1 I 1N
Sila jcdinica) I ca) I N 1 kg m/':>!
N O,102kp

Mas. kp slIm (iz\lcdcna I ~8 (~ <; novna jed i- 1 kg 0,102

jcdinica) nlca) kp ::":/ 01
--------
1 kg <;~/m' ~ I kg/m' ..
Guslina kp slIm· kg/ m'
9,B l kg/m' 0,102 kp slim'

al (kp/cml) P. 1 Pa _ I,02 ·
Priti.rak, 1 at ... 1 kp/cm! 1 Pa ... I N/m 1 I at 9,SI'104 pa l IO -'a l
napon 1 at 0,981 bar
1 kp/mm l ... 101 at 1 bar ..a 10' Pa 1 bar - 1,02 al

11 - 0,102
kpm - 3,777,
10- 1 ksh

Sn3ga kp m/' (ks) W -- I lW - O,102

k5 - 75 kp m/s _/ 1 W _ 1 N ru/s _ J/SI ~kP m/s - 9,8 1 W kp m/s

Dinllmic!ka 1-kps/ml
-- - - - , Pas ' 1 kP- 'I-m-' - . -- I- - - - - -;
IPas - 0,I02
viskoznosl J Pa s - I N s/m! 9,81 Pa s kp s/m l

Top/olna
provodljj.
vost
I
k c.l/(m h stepen) W/(m k)
1 kcal/(m h ste-
pen) _ ',163 WI
(m K )
1 W I (m K)-
0,86 kca l/(m/h
slcpen)

Prefiksi ; oznake decima/Ilil, umno! aka

T (Iera) .. lOll d (deci) _ 10 - 1

G (giga) _ 109 c (centi) _ 10 -' l

M (mega) .. 10 6 m (mili) _ 10 - J
k (kilo) ... 10J !J. (mikro) - JO - o
h (hekto) ... 10 1 n (nano) _ 10-'
da (deka) ... 10 1 p (piko) _ 10- 11
 SAORlAJ

1. UVOO • •. 9
I lOr;;" po!! kcl • 10
1.2 St..LIHJanh. 10
1.2 ' St:lndard, 13 prl'tnike 10
I 2.2 ~t1ndJrdl la 7aohlj~'nj3 . II
I .:: 3 Pro pi', I: , na~ ,h 12
1.3 Olwld;lv,lrI'\.' ll1ilh'nj.Jla . 13
I A D op u ~t\.'n i IlJpnlll 15
t .S Op~la nJcd.1 kO"'trUl~nJ3 clemenat:! mdtna 20
1.6 II.IJda c.:r1l'l.1 1 pro ra c tlna. 20
1.7 t-:on ~l' nlral'1J.J napo n:! 21
1.8 IJ mlJll1 l1!b iz.driljivo,,", 23
I 9 0 111:'01,('10 ,II.'pcn ,ic.llrno~tl .2S

2. SISTEM TOLER ~NCIJA ISO ... · . lq

2.1 OsnovOl JhJJmovll dennt l"ije . . .. . ...•••••...... • 29

2.2 Izbo. tolc lan..:ijc . . . . . . · . )3
2.3 Ulil".lj Icmpcr:llurc na kar3kTef \klopa . . •• 35
2.4 Tole rant',)1.' b'aJllcla povf,int" JJ
2.5 Tolc ri'-3 'l\! Iller\.' u n i1.u .•.•. 39
2.6 Ta ¢ no ~ 1 oblika i po lo1.aja 40

3. KLlNOVl .. 41

3. 1 Z3daI3h., POdcl.ll materij:!!. · 41

3.2 Vulu in i klinovi . . . . . . . . 41
3.2 . 1 Op~ln obc lctjn . . . . 41
3.2 .2 Uzdu!ni k:linovi ~ nap:ibom .. 13
3.2.3 Uzdulni khnovi hc1. nal!iba . SO
3.2.4 Obc ld..avJ njc uuiuinih klinoV1! S<
3.3 PoprcCn i klinovl .. ,. . . . . . . . . 54
3.3. 1 Podcla i k(lTaklcri~tike . . . . . 54
3.3 .2 Prorat un I izbor popreC nog kJin:J. _ · 5.
3.3 .3 Civijc . . . . . . . . 61
3.3.3. 1 Obelc1avnnje Ch'ija ..

4. ZA VRTNJl . .65

.0$
 .65
4.1.1 Zld:l.llk . . . . .
65
4.1.2 Za\'oJm ..."l.'.
67
4.1.3 la ... rt::lnj I nllvrlkl IY1J;!k 11IJ.\Tlkll)
68
4 1A VN\' Z!1\'ojni ...'C (mlVoJll .
.68
41A.I Op~l:l obddja.
.70
4.1 .4.2 Vllvordo\'::l IWlul\\ orth) /,::l\'ojrllLI
4.I.J.3 Vit\orclo\'lltnJ.l.3\ojll1cl . · 71
4 J .JA Vj(\orclo\:1 ccmJ L:I\'ojm",-:a · 74
4.1.45 ~ktriCkJ UhJjnrC"3 ISO ... · 76
4.IA.6 MctrICk\' 1I1l\' z.nojna .....: ..
80
4.1.4.7 Sdcr,o\J (Sdkr:.) L:lYI,lJrlI ...·.J {,\ SAI. 80
.81
4.1 A.8 Tr.1pczt1:l zavoJllIc:I . . .
4.1.4.9 Tc\tcrut:l Z!1VOlnica (k(hl nJvoJl · 82
84
4.1.4 IOOblllJl\'oJrllca ..
4.IA.11 ObeldrwanJI.' u'IoJI1lCC .84
86
4.2 Analiza ,iia ..
4.2.1 O'nov-ni obrll~cl. .86
4.2.2 Stcp.:n lskon;tcllja . .89
J.2.3 Odno~ :.poljlllh I unutrainjlh ~ila .91
4.2.4 Opl.:r~tcnjc z;J\'ojnact I n,lvrtkc. 101

4.3 Kon~trukti\ III oblici lOS

4.3.1 ~l3lcrijal. 105

4.3.2 Zavrtnji .. 107
4.3.3 Na\'rlh. 121
-l.lA Podmel.:u!j. 11)
Lt5 O~I~ur.1ci .. 116
4.3.6 Olyori t:l Z3'fftnjc . IJI
4.3.7 Kljucc\'1 131
4.3.8 lunda . . . . 146
4A ObclciaYltlljt . . . . . IJ 7
4 .5 Pror:!cull l.allrtanja . DR
4.5.1 Opil:! r.1zlIl::llr.1nj:!. DR
45.2 Zavrtnjl izloicm hlczanju t I. grup3) IJ~
4.5.3 Zavrlnji izloicni istezanJu i uviJ:tnju (2. ~ruP!l) 140
4.5.4 uyrtnji izloicni i ~lt:ZanJu I uVljanju (3. ~rup:l) 145
4.5.5 ZIl\Tlnji izloicm popr\'cllllll \rl:lnl:l (4 grup:I) . lSI

5. ZAKIVCI . . . . . . . . 154

S.I Osnovni pojrnovi .. 154

S.I.I Zadatak . . . 154
5.1.2 Vhtl' ~~taYaka 154
5.1.3 Zakivci (zakoYiC'C). 154
5.104 Kotlov,kis3$13I1Cl. 156
5.1.5 Uloga zakivk3 u saSlil\'ku. 159
5.2 Izbor i proracun !-a.\13Vuka . . . . 165
5.2.1 OplcretclIjc kotlov (ko~ !.l.stavka 167
c .2.2 I'roracun dcblJlllc li ma .. 16 7
5.2.3 Prc~nik i konk 1.:IkIYk;a . 169
5.2.4 Izbor saSllI\'ka i prontun 170
6 . ZAVAREN I SASTAVCI. 171

6. 1 Osnovm pojmovi .. 178

6.2 Vule "H I 3\13~a . . . 178
6.3 Sta litki pro rat un z':lVatl' nth ,a~ t llvaka .. 178
6.3. 1 Matcnjal l,3 zuv;u ..:nt> ko n ~ lr ukc lje 180
6.3.2 Sas tavcl 0p ICtCCcm na ISlezanje adn p nllSllk 1&0
6.3.3 Snst3vcI op lcrecc m 0 3 Sl1\'lJ<lIIJe .• 180
6.3 .4 SasI3Vc1 op tere6:nt na tOt1.1jU . 181
6.4 Dln am i ckl proratun Ulvarcnih 'k!\laVilka 183
6.5 Tacka~ l o 7.3vareni saslavci 185

7. STEZNI SKLOPOVI .... . 186

7.1 Presov:mje YCZt cilindricmh clemcnal3 186

7.1. 1 O~novni
pojmoVl, dcfiniclJt I oznake. '"7
1. 1.2 Proracun presQvanth ~1..Iopo\B . . . . . IS.
7. 1.2.1 Proracun pre~v3nog sklopa u ob!a~t l elUhl:noSII 190
7.1.2.2 Proral:un prcsavanog ~klop3 U ob la5h pia!itu!nonl 195
7.2 Stezn! sld opovi OMY;!.fcm pomocu unrtnJ3 195
7.2. 1 Konicn3 \leu. . ..... 195
7.2.2 Sklap ostv:uen pomoeu ~telnih pr\lenaV3 19.
7.2.3 Stezn! sklap u procepom . 197

8. LEM UE NI I LEPUENI SASTA VCI 199

8. 1 Lemljem s.3st3Vcj 199

8.1 I Pronc u n lem ljenih sa~ (aY3k.3 199
8.2 Le.p ljeni sastavci. 200

9. 0PRUGE ..... .
9.1 Zad:ltB k, podtla I r1l3tc.rijal. 202
9.2 Fleksione opnlge 205
9.3 Tonione opruge .. 212
9.4 Tanjlfastc o pruge . l l'
9.5 OpTuge ad gumc. 221

10. CEVI ...... .

10. 1 Oplta obe le:f.jn 229
10.2 Ccvi ad lh'enog gvo lda.. 2lt
10.3 Cr licne cevi . . . . . . . . . , . . . . . . . . 2H
10.4 Mcsinga nc. bakarne i o lovne cevi. lP
10.5 Cevi ad pla slic nih masa ..
10.6 Nast3vljanje cevi . . . .
10.7 Cevi narocitog oblika
10.8 Prora l un ccvi . . . . . .

II . CEVN I ZATVARACI .
11.1 Opl ti poglcd.
11.2 Ventil . . . .
 11.3 Prrklopcl. . :!55
I r A Z.. ~un; 253
11.5 SI:zvinc • . . . • . • . . 257

12. TAB LI CE 1 OIJAGRAMI . . . . . . 258

J 1.1 Sf:'lnd.:mJIlI brojc\'1 258
12.2 GC'omclnJ~kl f:J klon kOllcell rra dj~' n<1pon;J ••• 159
12.3 Snnlov; dijagrami. , . . . • . . . . . . . . 262
12.J O~no\'lIc rokranclJc . . . ......... . 268
115 Gr.lllicna Od'(Up.:mjOl La 'labl3 (o\ov;nc) . . . . . 269
12.6 Karoklcrhficno ~r:anlcno od,tupanjc za OIVOT!!. 272
11.7 Tolcram:ijc za 7.3\1rtnjc. 276
Utcra!ura . . . . . . . . . . . . 278
 1. UVOD

1.1 OP5Tl POGLED

S\'aka m~~lna ill masinski uredaj sastavljcni su ad delova, ,.lem~n;'l.1

S\'aki dl'o rr,asinc iii uledaja vTsi tacna odrcdcnu ulogu. Od I~ ulag(> z, ';'-.e
obl:k i veliema pOJedinog maslnskog dela; ad nJe zan"j I 'T(~:l matPrlJala
'oga dela.
Delo\-j Inasina mag-u se svrstati u dv(; ~rupc. opstu i pvs(·bnu.
U opstu grupu ulaze delo\'i opfiteg znab'ja koji sc Sff'CU c(~slo IIi u
velikom broju ma.~ina ill na mnogim ma~inskim urecbjimn (l1[>r. zavrtnJI
vratila, lezisla itd.).
Posebnu grupu sacinj~l\"aju dclovi koji Im:-IJu u/.i, :-'P~":I:itni 1nacaj I
nalaze se, prema lome, na relalivno manjem broju 1n1.!SlIla I ma;mskih
uredaja (npr. ukrsne glave, klipovi, ekscentri itd.).
Predmet Masinskl e lementl ob uh v3ta ugla,:nom clemente IZ opstc
grupe i tretira konstrukciju, izbor i proracun tih elemenala. Pomenutl ele-
menti dobili su vremenom odredene konstrukti"nc oblikt· koji n:tJbolje
odgovaraJu lIslovima s igurnostl, ek..nnomicno!:)ti itd., no ni ovi do "ada u~Ul­
ljeni oblici nisu veciti i postepeno se mtmJaju 1 prilagodavaju savremenim
zahtevima i uslovlma rada, a narocito savremcmm vrslama materijala 1
rezullalima nauke a raspodc:li napona
Pod proracunavanjem masinsk,h elcmen,lta podrazllrncva .'ie odrediva-
nJe oblika na osnovu pl'avi lnih dlmenzija, odno'.;no najvaznijil-; preseka, ito:
( I) Odredivanje d:menzija (velicine demenla) na o,no\'u dopu;lenih
napona u materijalu, odnosno proverav3nJe napona u dclovima u cilJu
utvrdivanja da Ii SU ovi naponi manji 111 jednaki dopustenim napontma,
(2) Odredivanje obltb 1 dimenzlja delova s obzirom no nJihovu ulog'J
H cilju posli~anja odrct1c:nog zada!k~. kao-lJpr. odredi\'anjc duzine poluca
klipnog m('hamzmo iii oblika bregastlh plocn.
(3) Prorac'una\'anjc odredenih mera na osnovu cmpirij~klh obrazaca,
rl:ao npr, lrastoJanj:1 zakivaka HI deb lji nc ~ida livenih objckata.
(.!) Odl'edlvanje lapl'emina, tczina iii masa. kao npr. zapremine ci-
lind!';.! kompl'CS01'3 radi doblJanj~1 odrcdenc kolil.'ine "azdu ha pod priti-
skorn, iii teiine tegova l'egulatora, iii mC;tse ';enca z3majca.
(5) Odrect"anje dimenzija s obzirom nn odredena ogranicenJa. kao
IIPr. dimcnzija kliznih ICzlsta 5 nbzlIom na Z3£!re\'anje u 'nf.du, ill dlml'n-
7i ja kotrljajnih leii;;la s obzirom on njiho\' \'ek lrajanja, iii zUpCnniku
::: obzirom na njihova ·troscnje u radu.
 (6) Odredivanje oblika s obzirom na propisane deformacije, odnosno
odredenu radnu sposobnost, kao npr. kad opruga i gi bnjev3.
Tehnicka dokumentacija koju konslruktor u vezi s gornjim zadacima
priprema sadrii radionicke crteze elemcn8.ta sa na~z~akom vr~te i kolicine
materijala, nacin iZl'acie, odnosno obra?e (tehnolo!)kJ pr?c.es lzra,de), kon-
struisanje alat.:t i uredaja za proizvodnJu, vreme abrade 1 lzrade ltd.
S\.j masinski delovi izlozeni SU dejstvlI nekog opterecenja. Svako opte-
recenje izaziva u m~lI e rijalu t,zv. l1(lpons,ko ~tanje. I:~o posledi,c¥a napons.kog
<tanja javljaju se deformac.)e. Op(erecen)u u ma"ns(vu ob.cno su d1n3-
micka rede slaticka . To znaci da se optereCc?nje menja z3visno od vre-
men a iIipo nekom zakonu, kao npr. kod elemenata mehanizma krivaje, ill
nepravilno kaa kad autamabila prilikom voznje po losem putu:. S obzirom
na karakter opterecenja razlikuju se: jednosmerno promenl]lvo opterc-
cenje, naizmenicno promenljivo opterecenje, zatim udarno opterecenje i,
kao izuzetan slucaj, mirno opte:-ecenjc.

1.2 STANDARD[

Mnogi masinski delovi mogu ~e upotrebitl na velikom broju razlicitih

maSina. Korisno je ograniciti broj ovakvih delova i dati im propisani obUk
i velicinu pa ih proiz\'oditi u masi, a ne pojedinacno i u manjim kolicinama.
Time se povisavaju kvalitet i kvantitet proiz\'odnje, smanjuje broj alata
i masina za izradu, obradu i merenje, olaksava l1abavka i zamena, sniiava
nabavna cena. Isto tako korisno je propisati jednoobrazne mere, metode
merenja, sastav materijala, formate hartije i crteia itd.
Svi ovakvi jednoobrazni propisi sacinjavaju standarde. U pocetku raz-
"oj a industr ije imale su pojedine fabrike svoje s(andarde, pa su docnije
pojedine drzave, industrijski razvijene. propisivale standarde obavezne za
sve fa brike u drzavi. Naj7.ad, ukazala se potreba da se rnedu drzavama po-
stigne spor azum 0 jednoob raznosti standarda pa je tako osnovana m ed u-
narodna organizaci ja za standardizaciju International Federation of the
Na tional S ta ndardizing Associations - I8A. Danas se medunarodna or ga-
nizaci ja za standardizaciju zove International Standardizing Organisation
- ISO.
Standardi upotrebljeni u ovoj knjizi razradeni su na bazi m ellunarod-
nih standarda I SO, nasih jugoslovenskih standarda JUS i standard a DIN
(Deutsche Indus trie-Norm en).

1.2.1. STANDARDl Z A PRE CNlKE

Precnici okruglih masinski h delova su standard izovani; ovi s tan dardni

precnici izneseni su u tablici 1.1. Kada se racu nom dobi je precnik koga
nema u tablici 1.1, treba, p o p ravilu, usvoji ti pr vi veci precnik. Na primer,
precnik neke vago nske osovine ti'eba d a. bude po pror acunu 116,5 mm :
konstruktor ce usvoj iti sta ndardni precnik 120 mm. Ka da treba saobraziti
unutrasnji precnik sl.IplJeg predmeta standa rdnim pre~nicima, pravilno je
usvoji.ti naj~lizi . ~ a n ji standardt;i ~rec ni k : kada bi se u svojio najbliZi veei
precmk za supl]Inu, predmet b. blO oslabljen.
10
 Tabllca 1.1
Standordni pre~nid
Mcre u mm

1 r,,!) 21 ~'l 130 330 850

1,1 6 21 56 140 :155 90()
1.2 ; 24 00 150 380 950
1,4 8 25 63 160 ·lfJO 1000
1,5 9 26 68 110 120 1000J
1,6 10 28 10 180 450 1120
1,8 II 30 75 190 480 1'80
2 12 32 BO 200 500 12.1()
2,2 13 34 85 210 530 1320
2,5 H 36 90 220 560 1400
2,8 15 3~ 95 240 600 1500
3 16 40 100 250 630 ltiOO
3,5 11 42 105 260 610 1j()()
·1 IB 45 110 280 710 11100
'1.5 19 48 120 300 150 1900
:; 20 50 125 315 800 2000

Napomena uz tablicu 1.1:

1) Preporu~uje se dn se ovi standardni brojevi upolrebljavaju nc sarno z.a pre·
tnike vee i za druge konslruklivnc mere'.
Za pojedine slueajeve mogu se izuzelno upotrebiti i preeniel koji nisu
predvideni u tabliri 1.1, kada je to iz konstrukcionih razloga neizbeino;
no lada treba te meduvrednosli birati toko da poslednja brojka bude 0, 2,
5 iii 8, npr.: 102, 108, 368, 482, 465, 490 itd.

1.2.2 PROPISI ZA ZAOBWENJA

Prelazi sa jedne ravni na drugu ili sa manjeg preenika na veei su zao-

bljeni (51. 1.1), i'osto s€: time znatno povec3.va izrlriljivost m3sJnskog deja.
Kad su prelazi ostri, pojavljuje se koncentracija napona, zbog cega
element moze bd"i mestimicno suvise napregnut: to moze izazvati kidanje
(prelom),

'IN
/l
'" .-:J~
r --- \
I
!
L

SI. 1.1 - Obelei.ja komtnost! 1 nagiba

Poluprecnici zoobljenjo (TI su propisani i izneseni u laulie. 1.2; koruno

je, po mogucnosti, pridrz.nvati se ovih propisanih vrecino. ti.
11
 Tabllca ].2

Proplsan! poluprt!~nici Ztlo/)ljenja

Mere u mm
.,--
0,2 10.3) 0,4 (0.5) U,I) 0.8 I ( 1.2) 1,6
(21 I :J 1 ~ (~I 6 1M) )0 (12)
:? ," (36) 40
16 (\81 211 (21) :1') (2;;) 32
(45) ,;0 (.;61 6.1 (70) 80 19O) lOll () 10)
125 (1'0) 1611 (180) 200

Nopomcne uz tablicu l.~: , , .

l) Vrcdnosti u zograd."n~1 lrcba po m,}~w,:nus(1 Izbcg.:lVal l.
2) Polupr~nici zaobljenja mogtl imntL i druge vrednosti kada to izisl(uju kon-
strukcioni rnzlozi.

1.2.3 PROPISI ZA NAGIB

J)
KoniCnost SC obelci.ava bilo uglam (1. bila odnosom f.

ni konu~ adno:-,om D-d

- - (s1. 1.1). CCI'IS h 0 d no ]c na crlezlma
. ., OSlm
. k onl(:-
'.
1
o
nosti - odnosno 0- -11
- ozn acill. l7.nO~
. DO I o\'me
' u~ I
a '··' 1 1 "1
lZVQunlCe prema S,
1. I .
a D-c1
Naglb se obelezava langcnsom ugle IJ. tg '2 ~ 21 za konus (sl.
II -if
1.1) ill tg P= !_, za kosu ravan (sl. 1.1).
1
U tablici 1.3 sadrZ .. ne su propisane vrednosti za konicnosti i uglove,
Konicnost se Qbelezava na crtezima pored izvodnice konusa znakom
kon. i odnosom, npr, kon, 1 : 5; nagib se obelez3va sarno brojnim odnosom,
npr. 1 : 20.
TabUca 1.3
Propisi za konusc
D D I. D
-
L I .' -
L .' L
i .'
1:0.289 120 ~ I : 1:866 30 1:10 I 5° ,13' 30"
I (1:0,350) \ 110) (I : 3) (18°55' 30") 1:12
I 4' 46' IS"
, I:O.~O 90 I, 1 :3,429 I I (I :I~) (3' 49' 6")
(I :0,652) (75) 3.5 :12 i6' 35' 40" 1 (I ' 16) (3 0 34'48")
1:0,866
1:1,207
60
45
1:·1.072)
" 1:5
(36' ~2' 12") II (I :6)
14
11°25'16"
I,
1:20
1:30
2°51'52"
1°5-1' 3·1" I
•
(1:1500) (9'31' 38") 1:50 1°8'46" I
)lapomen~ uz labhcu 1.3:
1) Prvt;nslveno treba birati vrednosti koje nisH u zacradamo.
2) Propisi z.a Morzcovc konusc ne nala7.C sc u tablici 1.3.
3) Veci pr~nik konusa (zarubljenog ) treba da se u30bral.i standa rdnL'11 pretni-
dma prcma lablicl 1.1.
4) Ut:ao podc~avanja alala na moslni je •2'

12
 1.3 OBELEZAVANJE MATERIJALA

Materijal se obele'ava skracenom oznakom koja saddi karakteristi~lle

rodatke.
Najvainiji konstrukcioni materijali za opstc el~mente maSina su Ie-
gure gvoida: celik, celicni liv, hYena gvo2d.e, temperisano Hvena gvozd:e
kao i razne legure obojenih metala. I

. Celik se obelezava skr~cenom oznakom C. pored koje se stavljaju

cetlrl broJcana slmbola klJjl elne osnovnu oznaku vrsle celika. Ovoj oznaci
ponekad se dodaje dopunska oznaka kojo'Tl se propisuje stan)e ~elika
(JUS C. BO . 002) .
Simbal na prvom mestu odnosi se na sastav celika i znat-i '
.,0" negarantovan sastav
,,1" uglj eni~ni plemeniti celik
,,2" ~elik legiran silici)umom
,,3" ~elik legiran manganom
,,4" celik legiran hromom
,,5" celik legiran niklom
,,6" ~elik legiran voiframom (tungs tenom)
,,7" celik iegiran molibdenom
,,8" celik legiran vanadijumom
,,9" celik legiran ostalim el.mentima

Brojcani simbol na drugom mestu oznaeava za celik negarantovanog

sastava (oznaka ,,0" na prvom mestu) najmanJu jacinu pri ltidanju (zaleznu
evrstoeu), ito :
,,0" ."lik bez propisanih mehaniekih o,obJn'
"I " eelik iaeine do 325 M P.
,,2" ."Iik ia~inc od 340 do 360 MP.
,,3" ."Iik jae;ne od 370 do 390 MP.
,,4" eelik j.cine od 400 do 490 MP.
,,5" ."Iik j.eine od 500 do 590 MPa
,,6" ."Iik j.eine od 600 do 690 MPa
,,7" eelik j.eine od 700 i vi!C MPa.
Za celike sa proplSamm sastavom Isimbal ,,1" na prvom mestu) simbal
na drugom mestu oznacava desetorostruki procentualni sadrlaj ugljenika,
a kad legiranih celika drugi po redu element za legJranje, prema redu
navedenom za simbole na prvom mestu. Z. celike legirane san ,o jednim
elementom oznaka na drugom mestu je ,.1".
Simbal na trecem i cetvrtom mestu predstavlja za "elike negaranto-
vanog sastava redni broj celika i to simboli ,,00" do ,,44" znace celike trgo-
vackog kvaliteta, a ad oznake ,,45" do ,,89" celike garantovane tistoee, Iii,
za izvesne namene, celik sa garantovanim sadrzajem pojedinih elemenata,
a od ,,90" do ,,99" ugljenieni celik za automate.
Kod celika garantovanog sastava (oznake na prvom mestu ad .. \" do
.. 9") simbol na trecem i e:etvrtom mestu znaci:
,,00" do ,,19" celik oije namenjen termi~kol obraJI
,,20" do .. 29" cehk za cementovanje
,,30" do ,,39" celik za pobalj~anje
,,40" do ,,49" ugljen.i~ni i njskolegIrani telik l3 alate
,,50" do ,,59" visokolegirani celik za alate
13
 ,,60" do ,,69" eelik sa naro~iUm fizifkim osobinama
70" do ,,79" eelik hemijski postojan I otporan prema vatri
" II
80" do 89" oznaka koja se drti u rezervi
"
190" do ,,99" ostale felike.
Dopu':"ka oznaka, koja se stavlja iza osnovne oznake propisuje :
0" neodredenu termi~ku obradu
"" I" wenje
,, 2" iarenje radi bolje obradljivosti
3" normalizovanJ· e
",,4" pobolj~anje
5" obradu deformaciJ·om na hladno
",,9" pode~avanje po narobtim uputstvima.
Dopunska oznaka odnosi ;;e sarno na poluproizvode ne stavl)a se
kao oznaka materijala u crtdima.
Kio primer obeletavanja felika mote da poslutl 07.n3ka
C.0345 .51
Ovom oznakom definisan je felik negarantovanog sastava (oznaka ,.0· ·
na prvom mestu), jatlne 360 do 380 MPa (oznaka ,,3" na drugom
!Oestu), garantovane fistoce (oznaka ,,45' na trecem i ~etvrtom mestu),
obra<1en deformacijom na hladno (dopunska oznaka ,.5'·), podvrgnut z'rL~
nju (dopunska oznaka ,,1"). Ovaj felik obeletava se u crtetima oznakom
CV.IA i upotrebljava se za izradu zamanja.
Legiran ~elik mo1e, npr" nosit'i ovu oznaku
C.4321
Simbol na prvom mestu pokazuje da je felik legiran hromom, simbol
na drugom mestu da je drugi legirajuci elemenat mangan, simboli na Ire-
cern i ~etvrtom mestu ukazuju da ie felik predvi<1en za cementa-
ciju. Ovaj felik upotrebljava se npr za izradu zuptanika, kardanskih
vratila i s1.
Za obeleiavanje celitnog liva, posle skracene oznake CL. stavliaiu s.
tako<1e tetiri broitana s!!nbola, koji imaju jednako znatenie bo i kod ~e­
lika. U primeni su ~ve vrste obitnog ~emnog liva CL.OOOO, CL.0300,
CL.0400, CL . 0500 i CL.0600, kao i ove vrsle kva!itetnog telicnog !iva
CL.060 I" CL.0602, CL.Q603 i CL.0700, i druge.
Sivo liveno gvoi<1e obelehva se skracenom oznaKom SL. Dvocifreni
brojtani simbol iz. ove oznake ukazuie na iatinu pri kidanju. Ovai broi
oznativi zaokrul/ljenu, pribliinu vrednost iafine pri kid.nju izr.tenu u
10 M Pa. U primeni 'u ove vrste livenog gvo!d.: SL.1O, SL.15, SL.20, SL.25,
SL.30 i SL.35. Temperisano Uyeno gvot<1e oznafava se ako je belo ozoo-
kom BTeL, a ako je erno CTeL. BroJcana oznaka koja se stavlja iza ove
skracenice ima jednako znafenje kao i kod sivog liva.
Rame legure obelehvaju se primenom hemijskih simbola u kombi-
naciji sa brojtanim simboUma. Tako npr. kalajna bronza obelelava se
CuSn20 . 1 ovde broibni simbol znafi pribliinu ia~inu pri kidanju izrazenu
u 10M Pa. Medulim, kod Kalajne olovne oronze, iIi kod atumlOijumovc
bronze brojtani simboli u oznaei odnose se na hemijski sastav pojedinih
elemenata, npr. CuAllONI5Fe je a1urninijumova bronza odredenog sastava
14
" Cu80Zn je oznaka. za ]. ednu
. vrstu .
.. .mesmga. Kod legura aJum:mluma
. . na
prvo mesto u O~Cl dolazl henn]sIti sunbol aluminijuma. r:pr. AlS,Cu:';,
Je oznaka alwruwlumove Jegure za kovanje.

1.4 DOPUSTENI NAPONI

Dija~ (s1. L2) pokazuje ishod opita pri istezar.]u <.:.ceo epru .... te
do ~danJa, na apSCISl su procentualna i7..dufenja [(".) a na Ordm01!1 r.on:.-
nalnl napon cr [Paj. Naponl u
svakoj tatki <lijagrama odredeni
5
su prema jedna6ni a - FlA. gde
je F fNj sila, a A [m'l powsi"a
1
pieseka epruvete U loku Opit3 I
istezanja. lake se u toku Opi13 G
povr~ina preseka epruvete slaJno
smanjuje. llobitajeno je da se na-
poni ratuoajll prema po~elnom ,
preseku; stoga ovako izra~lJnati
naponi nisu stvarni, vee nominalni.
Stvarni naponi Yeci Sll od Domi-
oalmb.
Karaktristi~ne tacke na di-
jagramu suo
1 - napon na grani-
ci proporcionaJ-
nosti Up I

2 - napon na grani-
ci ela&ti~osti

3 -
"E.
napon na ~tku razvlacen)a (poee:ak vel:klh :zc' ten:a)
ReJ •
4 - Napon na. zavrletku raT."Ja~enla (kra' vehk!h L2d~!:Ui a)
R " -
_yO.2
5 - Najveei nominalni napon R ,kOll se zo\'e jatlnom p:. kl-
danju (zatezna tvrstoCa). I'"
6 - napon u trenutku kidanja .pruve,e.
Naporu u presecima pojed.inih delo"a u sklopu r:na§ir.e np s;n.. ; .. " :J
toli1ti da izazovu tra)ne deformacije materljala. Zbog !osa .Ivam! ~.a;>o1'l
u m.sinskim delovirna moraju bin manji od napoli. na \!TamC": ;azv t...
nja; odn. granici elastiCnosti, dakle i znatno man!! od z.a~tlM ~
tj. a < R",. Kolicnik jacine pri kidanju i slvarnog napor.a po..kll7 ~Ie ko8co
je puta stvarni napon manjl od jaCine pri kldan)a, daitle pcka:\lle s gur·
nost konstrukcije. Obieno se propisujp na~\"eC; ",·am; ;: pon k=~ ,.... -
Sinski. dec sme da bud. izloieo. i on se ZO\·p do;>us,ert "'pon - Ie 0 te
on iznositi zavisi od materijaia, vrste opiereeer.ja 1 M""",, -:;a od oplj.h
uslova rada i koostrukcije. Kolienik :ae",e pn \cld3-.lU I d g
napona a~ zove s~ stepenom sigurnosu s·
S = Rill 'e'"
Na vrednosti S odn. '1, uliCe pored drJgl1i faklCra. nalY> \ !.II op' -
recenja.
 T..wJea 1..4
DoplliU :J ...:Jlmjala [\1 Pal

RN M.~,.:: R..
S· "..,
~"C-

"
1.. . ... ok

---
F.
----
1"

00-1::0 .... -100

-,
I "<) - I;:,)
l' .~,

'<oJ II ~-" "'-I!O .o-IW 53-10

~7-Jj
.&_,} I

" 11/ J<l-«)

--
1: 0-1"1 1:0-180 I
~~--
I
T-
.. , ·x /I
III
• .0-1:1)
.&tJ- 60
t«)- I;:,) 7~-lOO
35 -so
•
I .0-1 : 0 ""-150 ' -100
c /I 6-!i 0I0~ .0-100 53-67 5-.
J ~. ~1-3.3
11/ Z\)-~

J<l-H 90-100 'O-!O

• \..0.
~
IJ~ :10
I
/I (--' ..; ::.:J-:J
\I)-I:
.0-66 4:-53
::J-r
6
1/1

I .,
40-50
. -JJ
-10-50 30-010
!
""""'" ~ ::'J< /I
11/
6-$
13 -I'
:-'-33 20-!';
10-13

6 f .,..... . 00-:5<)
I
II 6-5
.0-"<)
-1.:)-60
60-90
010-.0
50-15
33-50
On..... 11/ :O-l'J 11- :.s

-,.
,- I
I J<l-oIO J<l-40 25- Jj
'" /I
/1/
6-!i :0- :;
10-IJ
:0-:1 11-2.}·
8- 11

~a~~ to:. b~ll:o.;. !"

1 Pod.l~ u !iv~
g-o"C"!J!r oc:I..t1oR H' n.J. epn1vetu okrugloc preselu..
- =.... c..~ obliU ,,~b c!el . 'i od. lwenol evcfeb podatke lz tablice tnba po-
r." _~ !u.tC':vrn ~ i;.c:i ~ a} n g'iij:mje Z3 k ...adralnl p.resek 0.8. u pravoulaonl
f:-esek 1. t n. «hOS".ruko l' prt5lek okQ O.i; b\ UI to!U}u ta k'iadratol p.l"e'Rk oko 1.4 .
...... i':;\"!JUI~1 p~ 0&0 1.5 ! hrpaij &n1:1ni. prBek oko 0.8
3) T~t-:J~.l s:"~~>(1!:. Drakt~ru.!ika stOlndardn..i.h matl!':'1JaJa citlra.nib u knjixi
.:.J.~ lc' na kra;: k::'J ""t'.

l" :-ab~cr : .; tz."o;esene su \-reOnostl dopuStenih napona f7d u zavisnosti

00 \"["S:~ :-" ~~:·jala.. nap!'"e:!anJ3. i optereeenja: vrednosh za mimo opte-
~ n~ ~;:-';!3:1t 3:.. ~ kolone oznaeent;- sa I. za. Jcdnosmemo promenljlvo
cp~~_enJe t! -iO".one ozraeene .sa U i za n:&izmenicno promE'nt)ivo opte,·
~,.:£' ".: ~ 'Jne ':::-...J.:ene sa Ill. Izuzetak cini jedino kolona III za dopu-
;~ .' ~,!";;:lski ?t:t~; t'..l su date dopu~tene \'Tednosti za optereeenja
113.Z -..3. ':...Ln~a_

l- wbL':"! ~ "- , C"clok.!p:':.\1!!l. tekstu kn)ige usyojena su ova obeleiavanja

n .li=.;"'e. dt'"','':~ pr.J!rtb :!.(> velicme:
 ----
I
oq
'" ' ... ',. )E
\1,· m- (0 Pa]
GR.,t
(0 Pa] broj
----
90 - 1.20 12-96 60-90
SO - SO 4-) 43-64 40-60 7.85 210 81
)0 -40 24--32 20-)0
- IlO-180
--
96-144 90-140
80 - l.~O 4 64-96 • 6O - ~ . 7.8.5 215 Il 2
40 - 60 J2-48 30-43
----.,
75-120 43-96 43-96
lO-SO 6-l 32-64 6-5 32-64 7.65 III &J )
:l-40 16-31 16-32 I
- - - - -- ~
46 -60 30-lS 21-35 75 19
31-40
Il-ZO
I
20-23
10-12
I
18-23
9-12
7olO do
105
do
40 •
4O-SO 30-40
I
:!7-33 20-27 8.80 110 I l
1)-11 10-13

60-90 45-70
- - --
'5-70
40-60 )0-47 30 -47 8.80 120 6
20-30 IS-23 Il-23 i
I
30-40
20-21
10-13
I
8.70 I! 90 . 7

a- normalru napoll T - Marnen' toIzije

'< - tangencijalni napon M - Mor:aen, sa-qarrj.
p- povrlmski pritisak,
E- modul e1asti~osti,
G - modul klizanja,
S - stepen sigurnosti,
• - p~tualno IzdulenJl!.

Z. pojedi.ne vrste napona i optezeo!enja I jll&m materIjala \IPItltOb-

ljenl SU ovl indeksl:
c - .. pritlsak (i:ompreliju),
d - za dopuJtenl Il&poD,
17
 e - za istezanje (ekstenzija).
f - za savijanje (fleksija)
k - za izvijanje,
p _ za povrsinski pritisak (pre~ija) .
S - za smicanje (sekcija),
t - za uvijanje (torzija).
m _ za statil:ku jacinu materijala pri kidanju.
I - za mirno opterecenje,
II - za jednosmerno promenljivo opterecenje,
III - za naizmenicno promenljivo opterecenje.

Evo nekoliko primera primene oznaka i indeksa:

' d - dopuAteni napon,

G, - napon pri istezanju,
G, - napon pri savijanju,
ft - napon pri uvijanju ,
Rm - zatezna cvrstota Gac!ina materijala pri Jddanju)
f,\{, - jacina m:lterijala pri pritiskivanju,
f,\l, - jaNna materijala pri smicanju.
a", - dopusteni napan za savijanje,
p" - dopuSteni povrSinski pritisak,
fd' - dopusteni napon za uvijanje.
S I - stepen sigurnosti pri jednosmerno promenljivom opterecenju.
U svim abrascima upotrebljenim u ovoj knjizi naponi su izrazeni u
Pa.
Pri proracunavanju masinskih elemenata od narocite je vaznosti pra-
vilno biranje dopustenih napona u zavisnosti ad opterecenja, vrste napre-
zanja, vrste materijala i drugih faktora.

18
 Tablica 1.5 .
Statist/eke" dinamicke karakleristike standordnih marerijala u MPa (GPa)
- Tw
Red. Oznaka Rm RpO .2 fiB O\H! c,y.[
a" oJ( TJ E G P JUS I. e.

I
2
C.OOOO
C.0370
400
410
-
230
-
1150
-
130
-. - -
185 '. n 220 285
-
160
206
206
77
77
7.85
7.85
C.BO.500
C.BO.500
1.00
1.06
3 C.0460 460 250 1300 150 215 115 240 ;\25 165 206 77 7.85 CBO.500 1,13
J C.0545 550 275 1500 180 245 145 280 385 210 206 77 7.85 C.BO.500 1.16
5 C.0645 660 315 1800 210 305 175 310 440 215 206 77 7.85 C.80.500 1.16

6 C.0745 775 345 2100 250 340 195 340 485 245 206 77 7.85 C.80.500 1.22
745 360 6000 200 275 165 290 320 215 206 81 7,85 C.89.020 1,20
7 C.1220 2.60
8 CA120 860 475 6000 240 330 190 380 500 315 206 81 7.85 C.89.020
9 C.4 720 1050 650 6000 270 380 220 470 660 410 206 81 7.85 C.89.020 2.80
10 C.5420 1030 612 6000 265 370 210 460 585 395 206 81 7.85 C.B9.02D 3,60

600 2430 265 370 215 485 645 315 206 81 7.85 C.B9.021 1.40
II C.1730 875 2.60
12 C.1230 950 550 2170 320 4JO 255 500 765 390 206 81 7.85 C.B9021
850 2170 365 515 295 660 890 460 206 81 7.85 C.B9.021 3.00
13 CA830 1050 C.J3.0ll
14 CL.0345 380 180 1100 liD 150 90 180 250 120 201 80 7.85
C D .O ll
130 80 7.85
15 CL0445 450
.-
220 1300 120 180 ~. 210 300 201
250 190 20 1 80 7,8S C 13.011 -
16 CL.0545 520
600
r 250
360
1500
1750
140
180
210
240
110
150 320
350
400 220 201 80 7,85 C.J3.01 1 - I
17
18
ClO645
SL IS 150 1400 50 B5 50 60 140 70 78 28 7.4 en020
C.l2.020
-
19 SC20 200 1700 47 100 70 76 170 100 96 38 7.'
20 SUS 250 2100 57 120 90 92 200 125 108 45 7.4 C J2 020 -
21 Sl.J5 350 - 2300 80 16S 130 130 280 180 137 50 7.4 e J20:W
22 NLl8 380 240 1600 - - 7,2 C.12.022
cn.ou
13 NL 42 420 280 1750 130 400 120 310 - - 7,2 I
NL 50 500 350 2050 - - 7.2 CJ2.021
24
25
26
NL 60
NUO
600
700
400J
450
2400
2550
150
210
500
- 200
250 365
- - -
7.2
7.2
C.J2.021
C J2.022

Napomenll UL lahlicu 1.5:

1) 5\'1 podaci u tablin prtd\t.vIJilju HC'dnJc y\edno\1I
2) Podadl;! /IG\uu(;PJ .lll3pIl M ~·m·
J) N.1 mel(ima .de JC , tavljena otnuka. .. nc l11~polllt:e ~ podlltkom.
4) Zn.. f~njc oznaka OW. OJ' I TW I TJ obJ2injeno jr u OdelJku 1.1
S) Ozrukll I.c. In:atllndck\ IXnc, tj. odno, c~nc tellk. prcms cc-ml!chkl C.OOOO.
 1.5 OPSTA NACELA KONS1'RUISANJA ELEMENATA MASINA

Konstruisanje, tj. davanje oblika masinskim elementima vezano je uz

izvesne uslove. Oblik elementa zavisi od narnene, poloiaja u sklopu masi-
ne, mesta i prostaTa u kame se iskorgcava (npr. da Ii u vlaznom prostoru,
pod vodom, u praSini iL<l.). Vaino je da elemenat bude sto jeftiniji i po vrsti
i po kolabni materijala i po izradi i obradi i da bude, karla ima mogucnosti,
pnlago<!en standardima . Dalje Ireba voditi mouna da se elemenat lako
moze transportovatl S obzirom na velit:inu 1 teiinu svoju i da se pros to moze
sklopiti sa ostahm delovlma maS ine i raskloplti (montaia i demontaza).
Jedan od bitnih uslova Je da se maSinskom elementu da oblik koji
n.j"iSe odgovar. opterecenju kome je iz!ozen, d. bi materija! bio sto bolje
i>koriSCen i d. bi podela napona u materija!u bila sto povoljnija (opsirnije
o tome u predmetu "Osnovi konstruisanja" i u knjizi D. J. Vilasa: Osnovi
maiJn'lok,h kon trulc ll J. l. ~:lutn:l ... nJl~.J.. Heograd. 1984). Narl')~rtu o:rznJu
treba obratill na lzbor vrste matenjala I nn natm 17rade i abrade. Po mo-
gucnostt treba predvidali sto prosuji nacm mehanicke izrade i abrade (ko-
vanje, valJanje , presovanje, hvenJe) i naslojatl da se obrada rezanjem,
kOjil JC skupa. s\'cde na fllo manJu meru (slruganje, busenje, rendisanje,
glodanj e, glai'anje ltd .). Naknadnu termlcku obradu treba tako predvideti
da se oban na sto raclOnalmji nacin (kaljenje, pobolj!anje, cementova-
nJe, nitrovanJe I sl.) .

1.6 IZRADA CRTEZA I PRORACUNA

Pn iznd! crteia potrebno Je pridriavah se svih pravila crtanja i svih

proplsa 0 fO(matu crteza. slovima, specifJkaciji delova j matrrijala itd. koji
su izneseni u "Tehnickom crtanju".
Crlei poJedmacnog elementa mora bili dovolJno tacno dimenzionisan
tj . snlbdeven mer3ma i oznakama koje su polrebne da se nacrtani elemp.-
nat Izradi I obradi. Mere mogu bib racunske i konstruktivne. Racunske
mere (mere iIi dimenziJe dobijenc racunom) cesta nisu potrebne za izradu
pa Ih lada ne lreba unoslli u crtez; u crtei treba unositi sarno one mere na
osnovu ko)ih se predmet moze izraditi u radionici. Svakako je vai.n~ da
predrnet bude nacrtan Jasno I predstavljen dovoljnim brojem projekcija
I preseka. da hi mu se oblik mogao tacno zamisliti i izraditi.
Crt~ op~te dispozicije sklopa elemenata treba da ima sarno g lavne
mere ~Je?tnlh elemenata radi orijenlaclje i, CJsim loga, mere polrebne za
sk:apanJe I raspoznavanje medusobnog polozaja pojedimh elemenata (mon-
tazne mere).
VaZno je jos istaci da je neophodno potrebno na crtezu oznahti od
koga Je m~~erijala svaki pojedmi elemenat; ponekad treba osobine i sa-
slav maten}ala narocllo obeleiiti.
. Proracun, kao osnov~ pri kanslruisanju, daje glavne mere prema ko-
}l~a se p~edmet konslrulse . Proracunom dobivene mere (dimenzije) trcba
pr~l~~odlll standardni.m meram~ . gde onc postoje, a gde ih nema. zaokru-
glltl lh tako da budu sto podesnl}e za lzradu u radionici, lj. i prilagoditi ih
standardntm. broJevlma (lablica 1.1) po mogucnosll. Mnage mere eleme-
nata odre<1uJu se cesto bila poreden}em sa merama slicnih, izvedenih ele-

20
 menata, bile. kpomocu
l
empirickih obrazaca ' empirick,· obrasc·1 sas ta v I·Jeru. su
. d . . '
na osnovu IS ,us va I .• aJu kOrlsnu orijentaciju pri konstruisanju.
. . l!
Jedimce.
ohrasclma kOj! slufe proracunavanju elemenata usvojene su Dve
za 51lu - njuln (N).
za duiinu - melar (m).
za vreme - sekund (s),
za snagu - val (W).
. Ukoli~o negde u lekslu ima odstupanja od ovih jedinic•• biee to naro-
c,to naglaseno. Jed~n od redovnih izuzetaka je broj obrta koj i se uvek
~Voc!l na 1 mlnut : mmutnl broj obrta n.
Mere za duiinu, iako se racunom dobivaju u m, unase se u emf.
u vek u mm.
.. Prorafun maJ.inskih elemenata ~i se primenom obrazaca iz Otpomosti rna terijaJa
ill "auke 0 fm toci oa osnovu zada tih podataka 0 opteretenju radnim uslovima i iza-
branim dopwtenim naponirna. •
Grafic!ki prikaz promene "apona pri promenljivom o pterecenju dat je oa sl. 1.3.

r- O
O
b
b
S
1~
't
t;J
I~ 1\
bE • U U
bE .§
J ~
t1
~ -II t

-a
0 b c
Sl. 1.3 - Promena naponll zavisno od vremcna: a) pri ~is l o naizmenicno promcnljivom
Clklusu opu:rctcnjo. b) pri ~islO jcdnosmerno promcnljivom ciklusu. i c) pn jednosmcmo
promcnljivom ciklu$u sa prcdn::lponom om. Napon Om = (Omax + 0min)12. a ompliludni napan
Oa :: (Omax - 0min)/2

I. 7 KONCENTRACIJA NAPONA

Analizom lomova maSinskih elemenata doolo se do saznanja da do lorna mote doei

j ooda kada se usvoje rclativno veliki stepeni sigumosti. Ispitivanjima je utvrdeno da po-
dela napona odstupa u izvesnim uslovima od raeunske ill nominalne vrednosli lj. da je
npr. 0c #= F/A. Podela napona je utoliko neravnomemija ukoliko je ohlik elementa slote-
niji. Na primer, za ~tap kru1.nog preseka sa stepenastim prelazom , sl. 1.4, stvama podela
napona prikazana je za 3 preseka i to prj istezanju i pri savijanju. Iz slike se vidi da je na
mestima gde potinje prelazno zaobljenje maksimalni napon u perifemim vlaknima. Do
ovih rezultata dono se eksperimentalnim putem (hidrodinamiena analogija, merenje po-
mo~u merom traka, fotoe lastit ni metod). Prelazno zaobljenje, kana! zn klin. o[>'Or za
zakivak, zavojak zavrtnja itd . sve su to mesta koja izazi\'3ju neravnomemost u podeli na·

21
pona i lOVU se i;l'orima koncenaocije noponn. Odnos maksimalnog napona prema no~.
nalnom, dobijenom pomocu obrnzaca, nazvan je geometrijslrim loktorom koncenrracl/e
napona "l;:

,
~.

an]
amax
a b c
5L 1A - Teorijsk3 i stvamJ podtla napona u !lapu sn prela:tnim Z3obljenjem:
3) pri ist~z.anju, b) pri S3vijanju I c) prj lorziji n3 mestu kanalo. z.a klin

Geometrijski faktor koncentracije zavis.i ad oblika i ad vrste naprczanja. On je za

geometrijsk.i slitna tela jednak, tj. on ne zavisi ad velitine abjekta. On je najveci pri
istezanju, ne!to manji po savijanju a najrnanji pri tOrziji. Za okrugli stap sa prelaznim
zaobljenjem faklor a k zavisi ad adnosa pld i DId i obitno se daje u vidu dijagrama
(s!. 1.4 i 1.5), Podaci za a k "ate 1.3 prakticno homagen i izotropno eiastitan materijal
i to sarno u oblasti Huko\'og zakona.

o~------------~
9!a
51. 1.5 - Geomttrij~ki fak tor koncentracije napona ak u zavisnosti od
odnoS3 p/d i D/ d

22
 Kada se. na . n~kom. mestu nade ~e iz\'ora koncentracije dolazi do poremeeaj3 u
loku na~onskih linlJ3. Tl_porem~t.3ji mogu UUc:J.ll na povecanje iii na smanjenje futora
QIo;:- ZaV1sno od IOg3 ~a ,li ~e radl 0 ~o\'et:anju Iii smanjenju avora koncenU'acije goyon It
o :arezuna preoprcrecenJa I 0 :are:lfflQ rastereeenja. Npr ked YTJuil sa kanaiom za klm
koji se protc!e i u obbsl prelaznog zaobljenja utiCJj koncentraciJe se pot.encira. dolt ka.
naI iz::a prelaznog zaobljenja dejstvuje kao Zlrez rasterecenja , a 11 1.6 prikaz.ana su on
dva prirnera.

Zorez r05 rerecenjo

" - - -- t--
/

51 1.6 wez r.!~ter~CenJl u oblu.u luutnog .t1ebJ.1 UICZ preople-re6cnja

n3 meslu prcJ.nnog l.l.obljcnj3 1 bruu l.J khn

Z30rezi rastcrecenja mogl.l se primeniti i na mestima gde nerna koncenuaclje naporu.

Ako se npr. u pljosnalom stapu. izlolenom Sl\'ijanju izbuli fUpl sa sredil:tem u neutulnoj
osi. ova rupa bite zarez raslerecenja i napan u perifemim vl.aknima bite snunjen (11 1_7).
iz sUke se vidi da z.arcz r.lSleretenja aktivira \'lakllll u bhzini zaIeza. koja preuzimJju deo
opterecenja sm:tnjujuci na 13j "aei" najjace opterccena perifema vlakna

(I

On

51. 1.7 - Z3TCI m.~I{,Te~nj3 U obhku OI\OU. \f.1~~urulm n::1pon ad ~\'Pnj.1 nun)1 JC od
ttonjslo;:og uhn]juJuCt po\'cbnom n.1ponu na me-.tu ot\·ora. Napan on )¢ nomma1m
.1 o~ Q""3.rm

1. 8 D1NAMICKA IZDRZUlVOST
Lorn miUinskih delova nastupl nnjte!ce usled lZ\·. Lll1lora melm O\'l}...... i preJonu
nazivaju se dinamitkim za rnzliku cd statitkih. koji n:lStaju pn tz\' prog.ttslVnom optere·
cenju. kao ~ tO je slu taj pri ispitivunju materij311l nJ kidanje .. aporu kojl ~.zi\,2ju d,·
namitki pre 10m znatno su m:mji cd statitke jlltine materijab 0\, prdoml m kod !il.J.,
"ill rnaterijala ne pokazuju znake jnCih plastitnih defonnacij3. Dm3JTUtli prelom mote SL'
razumeti ako se uzme u obzir kristnlna strukturn mnt crijola i c! injenitn da matcrij31 nijc
homog~ni kontinuum, vee dll redovno sndr1i lnn~ lvo mcs ta 113 kojimn je struktura ab·
normalna grubB , Prema tome makroskopska podcla napona rnvnOOlcmo rnsporcdcnjh
po eelaj poVTiini posmntmnog prcsekB. kaa ~to se 10 obic!no zami~ lja kada se govon
a g.lntkom Unpu apterccenolll nl iSlezanjc, ustvnri ne pos taji, vet sc redovna jnvljn sasvim
nera\llamema podelB napona sa izrnzitim mnksimumil1la. I-Ia tim mestima n:l kojimn mn·
tenja! trpi jate oplerecenje dola7j vrcmcnom do prome na U slrukturi , slvarnju sc finc
submikroskopske naprsline , ~ ije je dejslvo ehivalcntno dejstvu z3seka. Stvaranjem ovih
izvoro koncentrncije naponn javljaju se jo~ izr!12.itiji maksimumi optcrctenja tnko da se
vremenal1l stvorene naprslinc sve vi!e !ire uzimajuci makroskopskc rwnere , vidljive galim
akarn. Ukolika se dea sa takvom nnprslinol1l aptereti umcrcnim opterecenjem. naprslin a
preSlaje da se ~jri, metlutim. pn knsnijem opiereeenju jatcg inlenri lela !ircnjc naprslinc
se nasl:1\'lj3. pri smanjenom optcretcnju prcslajc ild .. s...'C do tic dok se vremcnom nosetu
povruna laliko ne smanji dn dec Ilije vi$e u st:mju d:! nosi dato oplcretcnjc i lada dolo.ri
do dinamiekog preloma. Ook su za prelom pri progresivn om opterecenju ko.roklerisli~nc
plastitne defomulcije i neprU\oilna prelomna pomina, za 10m uslcd 1,nmo r3 kllrukteristit·
no je da postajc dve pot puna razlitite oblasti. Prva. u kojoj je pomina gla tka . bez slIsed·
nill defomlacija. odnosi se na inicijalnu naprslinu i njeno ~ire llj c, i druga. u kojoj je struk -
tura ma lerijab grublja. kojn odgovara 1l1lsilnom . zo.vri nam pr~lomu . Prelam usled zamora
n:.lStaje knda se prekornti dlilamicko izdr!.iji)'Ost nll1ten"jala.. Oinami tka izdrtljivost jc anaj
naj\'eCi napon koji materijal (epruvcla) izdr1ava i pn praktitno beskono.tnam broju eik-
lusa oplerecenja. Ovuj braj 50 Zll tclik krece od (5 , . , 10) . 106 • z:l legure bakra ako
50 . 106 i za lake legum ako :200 ' J0(\ ciklusa.
Pri laboratarijskom ispitivanju na Zllmor rezultat sc prikazuje krivom linij om paz·
natom pod imenom Velero\'e krive (Wohler. 1800 ... 1882). Na ;)pscisi Vclerovog dija·
grart.l1 na.nesen je broj promena oplerecenjo. po kame nastupa 10m;) na ordino.ti adgoVB'
mj.u~i napan. AsimptolSki dec krive odgOVUIIl dinantitkoj izdrtljivosli (sl. 1.8). Oblasl
....'T1\1e do N = 10"' odgovara slatitkoj t:vrstoci, zn N = 10" ... 5 . 10 6 vremcnski ogrnni-
tenoj t'vrstoei, a preko 5 . 106 sve do 10 . 106 dinnmiekoj izdrtljivosti . Velerove krive
snin~~ju se .za tuto ,na.i~enitno promenljivo napreZ3l1je pri savijlUlju, pri istezunju i pn
tOI'ZlJI. zntim za t:ISlO Jednosmemo promenljivo nBprezanje z.a sve navede ne nafine
naprezanjll.

a b c N

51, 1.8 - Vc:leroVll kri\'ll m-o.., ((N)' ) b' -

. -u . a 0 w.~ 1 promena oplerC'ce nJll dl,) N < lOt \ITIlltr3
. sc $I3 tl~kom , b) obbst odN -= 10· . . lOt jc obb~1 vremcn~k1
ogmmtcne d1Ramlth lZt.lrtlj i\'O~ll , 11 uN > 5 . 10· oblast din3mi~ kc izd rtljl\'O~1i

24
 Dinami6kn iz.drtljivost materiJala iii osnovna dint1milko ;zdrlqiVOS( odnosi se na
epruvetu uglntane povt1illc. Za ne.ki malinski deo sa izvorom kOnCt.nlmcije ili dec nepra.·
vihlOg obLika rnzJikovate se dinamitkn izdrtljivosl , ana te hiti manja od osnovne dinami~·
ke izdrtljivosti. Zn delove 1I skIopu ann je joo manjl1. Vreme.nski ogranitena dinamit:ka
izdrlljivosl obeletavn::e 51) oN' a dinamicka izdrfljivO$t sa 0 . Aka se radi 0 lislO na.i7.me·
nilna promenljivol11 ciklusu 0 0 ::. ow' a za slutnj eisto jefnosmemo promenljivog CiUli'
S3 aD ::. Or
Podnci 0 mnterijalu, potrehni za konSlruisanje. dobijaju se iz Smitovog (Srrulhl
dijllgrnmll, sl. 1.9. To je dijllgrnm koji pokazuje z.avisnosl dinamitke izdrtljivosti od sred·
njeg napona. Lin.ij3 koja prolazi kroz koordinatni poteta.k I sa apscisnom osom zaldapa
lIgao ad 45° je li,nija srednjeg napona. Linij!! kojl1 polllZi od tatke tije su koordinatt
(0 , uw) zak1llpa sa apscisnolll osom ugao od 35 ... 45°. zavisio oct mlltcrija.la 1 naCinl
napreza nja. Dijagram zn upolrebu prOtele se sarno do ordinate R 0.2' Postoje SllUt0\1
dijagrami z.a isteznnje-prilisak, La snvijanje, l.3 torziju, i to za niz nfaierijala. u Dodat:ku
Na s1. 1.9 vidi se kako se pomotu Smitovog dijBgramu rnogu uustrovali runt slufaje,"j
naprezanja. Ordinate u dijagrnJl1u mogu se iz.rn7Jli zbiJom 0- + 0 A' gde jt 0 A ampli-
tuda izd.rtJjil'osti. Za OislO naizmenitno prome nljivo optere~je 0- = 0 i 0 = Ow'
za cislo jednosmcmo promenljivo opteretenje oJ. = om" Kad ordinlll~Onture £j&granlA
postigne \'Tednost R 0" amplituda izdr1ljivosu. pri poveta.nju srednjeg nllpona. naglo
opada. Podllci kojimlseKollslrukLOc koristi su om i 0 A' odn. Tm I TA"

1.9 DINAMI CKl STEPEN SIGURNOSTI

Dinamieki stepen sigumosti definisan je k!lo odnos

gdc su: ~I - raktor stanjll spoljnc pomine,

h - faktor yel.h!inc objektn,
;3 - fllktor t.cmpernture,
~4 -ostali eventualni uticaji obuhvaceni su faktorom ~4
tJk - stvami ili efekeiJltTi fake or koncentracije napona.
Faklor ~ 1 uzima u obtir stanje spoljne pomine i uz.ima se iz dijagrama na sl. 1.10.
It slike se vidi da je ~ I manji od jed an (izuz.imajuci poJiranu povriinu) i opada sa poras-
tom jacine malerijala. Pominska oksidacija ima jak uticaj na ovaj faktor.

" ~
- I- I ' f-l I- -+
±
" :>-..
•~ -..... , !-l--
2> , --- :"
K
'" .
t
,0.-
f+ i'<:. t ~ N- + 1 ~.

. l'<- h-
' 1"- - b.
,.
! II--
j -

• , ,
Pre: L
J'-.. + :"- ....
~
0
.. .. . r,--+ , <- IT
, ~

H ~

• :-:;- T
" . If-;" " ,
i l-

'", "" "" '" "" &:lO tOO 1000 I 1100 ,'00 l tal ISIb

51. 1.10 - Faktor \Ianja spoljnc povdine u zavisnosti od ja~ine

malcrijal.a ~I = f(Rm)

Fakl or ~l l avisi cd veliCinc preseka , najccsce cd precnika. i usvaja se iz dijagrama

na sl. 1.11. 7.. precnike do 10 mm on je jedan , a potom opada. Velitina objekta ima uti·
caja 531110 pri ist czanju i savijanju . dok pri istezanju i pritisku nema uticaja oa dinamicku
izd rtlji vos(

o ill 60 100 180 lID l1/O lIXI

- - .....-d[mm]
f - pri savljanju.
t- pri torzi,J/
51. 1.11 - Faktor _" eli~ine objek ta lprc~nika) U 7..:lvUnosti od prcl:nika
U SJ,,\janjc i za torziju. Za isu:zanje jc h '" I

26
 Faklor h uzjma se u abzir sanlO 7.a temperature preko 350°C
Faktar ~4 uvodi sc p rema potrebi Npr. za slutaj da je pavriina ojatana kao kod
abrade mlazom celicnih !opti ca , ovaj faklor blce veci od jedan, jer se obradom mlazom
celicnih ioptica povecava dinamitka izdriljivosl.
Svi faklori ~ pr~d5iu\'ljaju uticaje na dinami~ku izdriljivost i najcei~ su u upotrebi
sama prva dVJ. Oni umanjuju dinamitku i/.driljivost.
Faktor 11k pokazuje kuliki je stvarni ulkaJ koncenlr3cije napana na dinamitki ~
tereccni element. Svi malerijili nisu u istoJ meri oseLijivi ns izvOre koncenlracije. Najrna-
nj e je oselljivo Uyeno gvojlle. a najviSe legirani teUk veLike jacine. S tim u vezi. u\'eden je
jd jedan faktor tzv. stepell asci/jil/osli nn koncemroclji 11k. ' On je detirusan ho odnos
~k = (Jlk - J)/(<>k - J) odaklcje

r ,
Pod aci 0 [aktoru 11k naia:le se 1I tabhd 1.6.

Tabli"" 1.6
Slepen oset/jivO)li kd kOflcelllraciji

MatcrlJal ~k

Siyj liv om 0.20

CelieOl liv 0.30 . 0.40
CeUkjacine Rm '" 400 MPa OAO . . 0,60
Cl!likjatinc Rm =400 . .550 MPa 0,55 0.70
Cchk jacm!:' Rm = S50 . .. 1000 MP:l 0.70 . . 0.90
Cchkj~cine premo Rrn '" 1000 MPa 0.70 .. 0,99
L.:guu: iaklh mc.tab 0.60 . . 0.80

Nnpomena Ul. tablicu 1.6 :

Slcpcn OSCllJl'o'OStl k.:t koncl!nuaciJi odreduJc.sc ckspcnmcnulno IUO lt~ Ie upore-dUJu dmamu~:·
kc izdrzljivo~li epruveta. jednc Ixl I drugc 'iii lzvorom koncenuilClje. 1iI koju Je poZJUI f.ak1Ol ~.
tada jc 17K. ,.. 0Do'0D' gdc j~ Doer diJwruckn IlJlriJJi"O~1 cprun:h: ..a IL\'OIom k.oncC"ntra~.,.fCas·

u slueajc\'imn k3dJ. za lleke materija1e ne posLOje dinamitke k.arakteri.sukc: ?"e 5C

mogu izracunati na asnaw relacij<! kaje su date u tablici I 7 Pol~ru obraz3~ Ll njihova
prara cu navanje daL je u zavisnosti od z.ateLne" cv~toct: Rm I on Je u ubliC"1 pcxhute:Jl.
 T.blica 1.7
Medllsoblle :zavis1losti dinamickih karakleristika

M:1tcrijal IslcZ3njc Savijanjc Torzlja

Ow = 0.72 0Wf o}~[ = (0.42 ... 0,45)' RD} TW = O,5R 0Wf

Cclik
oJ'" (1,7 ... 1.8) Ow 0Jr - {I ,33 ... 1.l)3~ · 0Wf 'J: (1.4 ... 1,8)' 'w
Celie"i aw=O.7 owe 0Wf "" (0.4 ... 0,42)' Rm 'W; 0,58 . o.,vr
~, 0J=41.5 ... J.7)OW 0n= (1,4 ..• 1,6)OWf 7) -= (\,4 .. ,1,5) iW

Lak, Ow = (0,5 ... 0.6) 0 Wf 0Wf'" (0,3 ... 0,45) 'Rm

\egura OJ; (1 ,3 ... 1,6) OW

Napomcnc uz Inblicu 1.7:

I) Gramca razvbc!cnja za ,lelik pri sa~janju RoO.2,f :: ~~.1 .. : 1,2) . RpO,2. 3 pri uvijanju (tor-
ziji) RpO.2t "" 0,6 . RpO,2. gdc JC RpO,2 gr:'lmc:a r3zvl:l~enJ3 pn Istcl.'lnJu.
2) Manjc vrednOSI1 U zagradam3 odno~c 5e na ugljcnicni telik :1 yetc n.:I. lcgiran cclik. :1 kod lakih
legum manje vrt'dnosli ~u Z3 livcnc legure.

Za materijal za koji se ne raspolafe sa Smitovim dijagramom amplituda izdriljivosti

o A (1 A) mote se izracunati ako su poznati podaci zaOw i oJ- Prilikom opisa Smitovog
dijagrama receno je da prava koja polazi iz tacke (a, ow) zaklapa sa apscisnom osom
ugao od 35 _ .. 45°. Tacna vrednost ovoga ugla moze se izracunati. Neka bude taj ugao
alOaten sa~, tada jc tangens p jednak (sl. 1.9);

Ordinata u dijagramu za neku vrednost am jednaka je am + 0 A- Tangens (3 moze se izra-

ziti i na ovaj nacin (am + 0A - 0W)/om odakle je

o A = Ow - om (I - tgll) , adnasno
'A ='W -'rn (I - '!!p).

Napomena:

~od clemenala ~ izvorom konccnlr.lcije napona napon am treba pomnotiti faktorom Ckk.
Ovo. V~ZI 7..3 SV~. statlcke napc:mc p:1 i l.3 staticku komponentu dinamickog napona a . Pri reiativ-
no J:lklm srcdnJlm ~aponima am povct:lnje ovog napona mnoicnjcm faktorom kon~ntracijc <lk
~ovo~ do pomemnJa ordina te izdriljivo~ti udesno i z.a vrcdnost cfektivnog srednjeg nnpona lrk '
Om RpO,2 do naglog o PJd3J'lja amplitude izdriljivosli.

28
 2. SISTEM TOLERANCIJA ISO

2.1 OSNOVNI POJMOVI I DEF!NlCIJE

Polazeci ad finjenice da se ni jedan pcedmel ne mote da izradi sa apsoiulno tatnim

merama uveden je sistem toierancij:l. Najpre u industriji naoru1anja, a potom i u drugim
industrijama (automobilskoj i dr.). Tek 1936. g. ulvrden je medunarodni sutem lcleran·
cija ISO (JUS M.AI.120). U siSlcmu tolerancija ISO polazi se od In. nominoint mu(
"pro ¢ 50. 2eljena mera je pojam koji obuhvata npr. sve mere izmedu 4> 50 - 0,25 i
q, 50 - 0,064 mm. Prva mera ¢ 50 - 0,025 love se lIajvecom merom, a ¢ 50 - 0,064
najf1umjom merom. Za abe mere je q, 50 nominalna mcca. Svaka rncra dObijena pri izradi,
tzv. s(Vanla mera, prihv3t3 se sarno ukoliko se nalazi u intervaJu izmedu najvete i najrna·
nje mere (51. 2.1). U sisternu lolerancija ISO dimenziona linija, koja obeletava neku no-

SI. 2.1 - Odno:. najmanjc mcrc/tfmlO i najve¢e mereM max prem3 stvarnoj mut
Ms I nOlntnl:moj mcrilrf n. Raslojanje dimcnzione lmije Mmu od nulte l1ruJc 0-0
je gornjc Od'ltuplnje, 4g. dimenztone Iinije MmlJl od nulle ltnije donje odstupatlJc, G'd· RUloJanp:
dimenziOnlh Il00JII IIf max I Mmtn je tolerancija T, u o\'Om dutaju To jer } t ram 0 OIOVUlI

minalnu meru , nazvana je nullom linijom i slufi kao polazna linija pri izutavanju (oleran'
cija. Nulta linija prikazuje se kao du! koja na krajevima ima oznaku O.Uda.Ijeoosu najvete
i najmllnje mere ad nulle linije zovu se odsluponjiflUl, i to gomjim i danjim, obeleUrum
sa a! i ad' ako se radi 0 slabJu (osovini iii eepu). a sa Ag iAd' ako.se radl0 Ot\'oru
(ruPI) (sJ. 2.2). ApsoJulna vrednost razlike a, - ad = To. ,ako se radl.o nabJu, ~ Tr·
aka se radi 0 Olvoru. Ovdc su To i Tr tolcrancije. Odstup:utp mogu blu veta 11W1JI W
jednnka nuli l mogu se nalaziti . Zllac!i, wad nulte Linije (a > 0), na nultOJ lirujJ (a. = 0,:
i ispod nulle linije (0 < 0). Karakteristitno odslupanje je ono koje je bUlt nuiloJ linfJI
j njegov polotaj je obe1ezen slovom abecede i to malim aka se r3dJ 0 stablu i "tblim aka
sc radio OlvaTU. Slava if Ii 0 (t, L i 0) su izostllvljcna da ne bt ~t\"uaIa ubunu, Of doJ .. u
su slaY:! ZD. Ib i ze (ZA, Z8, ZC) (sl. 2.3).
 $1. 2.2 - Go mj3o i do njll o d slup3onja L.1 o lvorc (ru pc) i 1.30 stabla (osovinc)

Zc-,-JJ..I..L..

00,
, J'
,
9
0,
<l,

$1. 2.3 - Polot3jnc oznakc lo lcnncijsk ih polj3o z.a olVo re i l.:l ~1 3bla
u sislemu ISO

Srafirani paraJelogram na sl. 2.3 zove se tolcrt/fIlliom zOllo m i sve ie ljene mere mo-
raju da lete unutar tolerantne zone. S tim u vezj uveden je nac in merenja pom ol; u tzv.
grrr:-:if!nih meriifl: za stabla racvaslih , a za otvore u vidu cepova (sl. 2.4) . Mcra osovine

Sl2.4 - Racv:lSto graniC-no mcrilo Z:I o~o ... inc iii siabio.

30
prikazane u prescku Iczi . unutar lolerantne
. zOne ' ona )'e mall)', od naJve!"'c
. • mere. veceg
~pon a ra~vc. Ako osovma n~ proiazi kroz yeti raspon racve ona treba da se dorarli.
Joo malo sastrufe, a aka prolazl kroz ul.i Taspon racve ana je preterano sastrugana i ba,a
se kao
,_
otpad. Stema raevastog merila sa veCim rasponom zove 50 dobra S I roJUJ, a ana S3
manJ lIn 1010 st~alla. Kad merila sa c!epovima (sl. 2.5) je ohrnuta: fep manjeg pretnika
odgovara dobra] . a veteg prefnika lo~ oj strani.

51. 2.5 - GraOltno merilo 7,3 otvor~ Hi rupc:

Za sva karakteristicna odstupanja i Z3 svaku pololajnu oznaku ISO propisuje nu-

meri cku vrednost sa predznakom izratenu u mikrometrima. Npr. z.a oblast precmka
18 ... 30, za poloujn u oznaku[,je a g = - 20 ~m (Tab . I u Dodatku).
Yuma tolerantne zone, tolerancija , in3cunava se odn. dobija pomotu jedinice to-
lerancije i i /akrora h'alirera x lcdinica tolrancije

;=0.45 ·Dl/l +0,001 ·D[I'IllJ.

gde je D aritmeti~ka sredina krajnjih vrednosti jedne oblasti precnikD , npr . .z.a oblast
pre ~nika 18 ... 30, D = (18' 30)1 / 2 = 23,24. U domenu mom od I .. 500 mm inn 13
oblasti pre ~ n ika. Visina tolerantne zone zavisi ad pretnika i kvalltcta . K\':iliteta ima 10
(ad 0 ,1. 0, I , ... 18). U tablici 12.4. 1 u Dodatku dale su tzv. osnOl'lIe IOltrancijt. Za
kvaJ itete ad 0.1 ... 4 to su empirijski dobijeni brojevi , a od kvaliteta 5 18 brojevi
dobijeni mnotenjem jedinice tolerancije faktorom kvaliteta. Npr za kvalitet 7 i ob13s1
p re~ nika 18 . . . 30 jedinica lole rancije i = 0,45 ' n .24 1/l + 0.001 13.14 = I.31 ~.
fakt o r kvaliteta je 16, pa je osnovna tolerancija i· x:: 1,31 16:: 20.92;:: 21 p .O'·3j
broj nai3Zi se u tab. 12.4. 1 u Dodatku.
Sistem toleran cija [SO dolazi do svog pun ag izrataja prilikom skJapanja delo\"J.
Tada je, zahvaljuj uti toleran cij ama, mogute sklapanje delava izrademh bilo gde, bez
ikakvog naknadnog pade~a vanja. Om agutena je serijska iii rnasovna proizvodnja
Prilikam izbara talerancija u yeli sa skJapanjem postaje dvc mogutnostJ ledna je
kada se za atvare usvaja polotajna olnaka H. za koju je Ad = O. pa se teljeno nalega.nje
posti1.e zavisno od izbora poloiaj ne alnake stabla. Ovakav sis tern nalaganjJ zo,,·e st
sisremom zajednickog o n'ora ili sisremom zojednitke IOltrancije unulrJ.1njt met (d
2.6). I d rugi, koji se re tko primenjuj e, kod koga sc za stablo usv'jl polot.1jna oznaka h,
z.a koju je a ::= 0, p3 se t eljeno naleganje oSlvllruje izborom polotajne ozn3ke ol,·on. (ho
je sislem sflaponja sa =ojednickim stablom iii =ajednitkom to/erotlc/jom spo/Jn~ mtrl
(s!. 2. 7).
 Hit Hlp

51. 2.6 _ Sislem skJapanj:a S3 z;ajcdnilklm olvorom (polotajn!l oznaka Olvora uvek je II)

Plh Rlh

SI. 2.7 - S~tem $kbpanja sa zajednil:kim stablom (polotajna oz.naklllilllbl3 uyckje II)

Posloje lri vrste naleganja: labavo, kada je precnik stabla uvek manji od precnika
Olvora, sklop je labav; neizvesno, kada je u ekstremnirn sluc.ajevima precnik stabla yeti a
drugjpul manji od olvora, sklop je prelazan: i cvrsto. kada je precnik stabla uvek yeti
od precnika olvora, sklop je tesan . Sklapanje se U ovom poslednjem slucaju mi ili nasilno
ili se dec sa otvorom zagreje taka da se otvor prosiri ill se sta610 oWadj i ono se suzi pa
se sklapanje lake ostvari. Pod pojrnom rwleganje podrazumeva se medusobni odnos po'"
louja tolerantnih zona slabla i Olvors.
Toierancija fJaleganjo nanosi se za lab ave skJopove nallic od nulle linije i iznosi
Zg - ld = Tr t To. gde je Zg najveti zazor, Zd najmanji zazor , To toierancija stabla (oso.
vine) , a Tr tolerancija otvora (rupe) (sl. 2.8). Za Cvrsta naleganja tolerancija zazora
(prekJopa) Pg - Pd = Tr + To nanosi se od nulte linije nadole.

51.2.8 - Tolerancija n31eganj3: levo. za I3b3vo i d.:sno. zn t:vrs!O naJeg3J1jc

32
 2.2. IZBOR TOLERANCI1E

Izbor tolerancije predstavlja za konstruktora vrla odgovoran pono. Suvi!e fine to·
lerancijc z.natno poskupljuju proizvodnju, a u nckim slufajevima mogu biti i neizvodive .
dok , Opel, suvije grube tole rancije dovode u pitanje ispravno funk cioniianje nekeg
s.kJopa . 10$ uvek trofkovi proizvodnje zavise iskljut ivo ad kvaliteta (tolerancije. visme
to)erantnog polja), ali ne i od polotaja lolerantnog poJja. Kvaliteti I .. 4 primenjuju se
pri izradi memog mla i u precilnoh mehanici , od 5 ... 11 z.a spoljne pret nike , a od
6 ... 11 za unutraJnje prec!!nike u OpUem maSinstvu , a ad 12 ... 18 prj prcrizvodnji po-
luproizvoda. Na osnovu naznaeenog kvaliteta odrel1uje se m!1!ina oa kojoj te se obrada
izvditi. Ked najrnodemijih m3!ina alatki, kod kojih s.e obrada vrii primenom elektronike
tr~kovi proizvodnje oe z.avise ad kvaliteta.
Karakter nekog naleganja zavisi od srednjih mera skJopnih deloVii . U proizvodnJI
najvet i broj komada koji se izral1uju izraden je sa srednjim merama ill sa merama mo
bliskim srednjim merama . S tim u veri mogute je da se neki uobic!ajeni sk.lop zameni ne-
kim drugim, grubljim i jeftinijim sa stanovi!ta proizvodnje , na ovaj nac!in : nen je npr
=
uobitaj.ni sklop ~ 50 m /[7 za koji je srednji zazor Zm 50 ~m (sl. 2 .9) Ako so sod.
mesto polja In upotrebi polje H8 treba potraiiti ana polje za stablo koje te obezbeditJ
srednji zazor blizak srednjem zazoru ad 50 JLIIl. To se Vl1i na ovaj jednostavan nac!m:
iz slike 50 vidi daje Zml = T,, 12 + bll l+ Tol 12 = 12,5 + 25 + 12,5 = 501ffil Ako" I
za osovinu usvoji kvalitet 8 bi~e la l 2 1= Zm I - T,2 / 2 - To2/ 2 = 50 - 39 / 2 - 39 12 =
= I t ,urn, odn . - 11 ,um. lz tab . 12 .5 u Dodatku vidi se da je najblita vrednou a,2 =
=_ 9 ,um Uo odgovara poloi.ajnoj o7.naci g. Srednji z.azor Zm2 je z.a sklop sa naleganjem
H8/ g8 4 8 !J1Tl, !to je bUsko zazoru ad 50 Iffil·
Od svih mogutih kombinacija naJeganja ISO je izdvojio sarno neh , a od oVlh ll'
dvojenih prvenstvo pri izboru dao je z.a 17 naleganja u sistemu zajednitko! otVOf1. i 1J
u sistemu zajednitkog stabla.

H8
H7

o '"'" 01 CO
~
o
<:>
'"'" It\

It\
....
01

'" (7 g8

51. 2.9 - limen:! sklopa ~ rlllljlm lolcnnClJama lklopom s.a JfublJun tolcrancijam&
(lcnlitetl1 umenJeru su. Icnhtefltna 8)

JJ
 Tabticn 2.1
Preporucenil ,wleganja

Sistem ujednickog OlvOro

N3lcg3.nje : 13b3VO ncizvesno cvrSIO

H6 E7 , (6, gSt h5 jS, kS , m5, n5 p5, rS,~. IS, uS

H7 39,bS.c8. d8,e8,f7.15. h6 j6. k6, 1T16 , n6 p6, r6, 56. 16. u6, x6, z6
HS 39 .b9.c9, d9.e9 . f8 , h7 , hB j7, k7 , m7, n7 p7, r7 , <;7. 58, 17, t8. u7
HS u8, x7, )(8, z7, 28, lobS, leS
H9 dID, e9, [8, h8 19, u9. x9, 2.9, zb9, zc9
HIO ulO. :<10, 210. zblD. ze lO
HII a1',bll,c" ,d ll , hl1 xl1, zl l , zbll. zcll

Sistem zajednickog stabl3

hS £7,F6,G6,H6 J6,K6,M6,N6 P6,S6, R6,T6,U6

h6 A9 ,B8 ,C8.DS,E8 ,E7,G7 ,H7 l7,K7,M7 ,N7 P7 ,R7.S7,T1,U7,X7,Z7
h7 A9 .B8 ,C8 .H8 J8 ,K8,M8,N8
h8 A9 ,89 ,C9 ,D9 ,E9,F8 ,H8 .H9 SS,T8,U8,X8,ZS,ZDS,zC8
h9 D1D,E9.H9 T9,U9,X9,Z9,ZD9,ZC9
hlO UI O,XI O,Z W,ZDI O,ZCI 0
hll A 11 .Bl1.Cl1 ,Dll ,Hl1 Xll.ZlI,ZBlI,ZClI

Napomene UI tabl..icu 2.1:

1) Prvenstvcno UCbl bir.lti n31eganja sa podvucenim Ozn:akaffia.
2) Preporucene familije nalegnnja u skJadu su 53 JUS M.A.200.

Tabtica 2,2
Pn'meri primene raznih vnta na/eganja u sistemu zajednickog otvora
A) lab,lV3 nalcg:lnj:l

H7m Za klizna letilu malina nlatki. ~ letitia bregastih osovina, kardansltih vtatila, 13
lculisne lclizD~ e u meh3nizrnima
H7 / g6 Za I1ksij3ino pomerljivc zuptanike i spojnicc, UI leliitl1 molornih poJuga, za klipnc
~ntiie, Z3 sldopovc clcscent.:ua i ogrlicn
H7 / h6 Z3 slclopove dvodelnih leiijta , Z.1 poklopce rcduktora , t.:l pomcrljivc zuptanike i
spojnice, za ce ntrisanje spojnica i cevi, :z.a z.am:ajce sa tnngenlnim klinOvtJ1l3
H8/d9
Z:a kHpne prstenove u kan3lima, UI brzohodll Idizn3 ie1iiu, za pJand!e.re pumpi,
za Je!ula poljoprivrednih malina, z.a Idi.sta turbogcneratora
H8/f11
Za ak.sijalno pomerljive zuptanike i Spojfll CC, za ukrsne glave u vodicama, ZIl Ie!i! ta
Obrtnih pumpi i vcntilalora, za zuptaste pumpc
HS / hS
Za prstenovc z.a poddavanje, za lc1ijta poljoprivredfllh nU!inil i dizallCil. Z.3 C!ivij~
H9/e9
U eentrisanjc, z.a uictnjllte, z.a lcfina vodctlh vrctena suuga, za vratila sa vilc oslo-
naea, za c!awe prednjih lotkova na motornim vozilima, za vtatil3 prenosnika
HJ I / all Za ve!aljke gibnjeva, z.a ruk-avec u lc:b!tima vrala lotgta
HlI / bll
HlI /cll Za lefiJu grubih poljoprivrednih malina, ta osovinicc kotionih poluga na vozilima.
t:l Osovinict nil vralimllloii!I:l, o$ovinice; u~lavljata
HlI / hll
Za distancione prstenove na vratilimll, z.a slepc navrtke , zn osoviniec l.glavaka

34
Nastavak labtice 2 2
b) Neizvesnn nalcganj3

H7 /j6 Z3 postelj ice u klipnj3~3ma motora. ZlI jcdnodeln~ PChlcljicc koj..:: w: ~c 10 mc-nJ;tju
H7/k6 Za ~UP~3~1k1! na vr.lhlima Shuga. za n~vljlV3nje k.ijl~nib. zarJUJoJo I wblJe oplcre-
eelllh rU~IC3. 1.:1 pod~cnc ~Ivlje
H7 /n6 ~ kosulj.i~1,\ u dlindnma mol ora, 1.:1 vczu ck...ccnt3f3 ~ vra llhrru . ;u podelc:ne tavrl.
nJe, za letdnc ~aurc u kufiC3ma redukl0r.l

C) Cvrsta naleganja

H7/r6 ~ ~3nduie vagon)kih I lokomotivskih to.tkova. 7..3 venee pu'nih zuptllllb 11.tJ1;1\-.
IJelllh n3 lotkovc od swog hva, Z3 OSQVIllIC< U klipc)VJm.:a mOiora u. unulfunjlm Q.
gorcv!l..IlJc m
H8/u8 Za vcne(! i gl:lvtinc zuptanik:J. z.a :z.amajce. III u~vrltivanjc \pojma nl Yf:aliluna bel:
H8/x8 upotrebe klina. za presov::lJlc sklopovc r3Zhc!itl! namenc

Nnpomenl! uz tablicu 2.2:

I ) N3\"cdclll primeri rnogu d3 po~lu!e sarno ho orijenI3C1JI. jer ~ u nekim !\.lut.'lI(VUtu nakp-
nja prora~un3vaju. Tako se npr. pror3cunav3 nalegJnje Z3 kliznn letdla koje eVbl ad obnrme btuae
rukavC3, optcreeenja. rndne tempernlure I viskozno~h ulj3 1.:1 podffiUlvanje
2) CVI)(1 sk lopovi se takode pror3~ un avaJu zavisno ad optert:tenJ3. NJlhov proutyn objd-
njen jt u poglavlj u 7.

2.3 unCAl TEMPERATURE NA KARAKTER SKLOPA

Temperalume promene ulitu na promenu zapremine maleriJaJa pa prena tome I

m ~i nskih cJeme n:lla . Promena dutine zavisno od promene
na proO""nu d utinskih mera
temperah. :..: Iznosi

6 / ; a ' / '(I, - (0).

gde ie:
a [OC- I I _ temperatumi koeficijentlineamog li renja, odn. slruplja.nja.
I [mm1 - dutinska mera na temperntun to . I
'1 [OC I - temperatura na kojuje deo zagrejan ili ohladen.

Za jednorodne m3terijaie , za koje je temperaturru koeficijent lmeamog 'uenJ. lli

skupljanja jednak, promena temperature praktiCno ne utiCe na promenu klraktera ~~
pa (s1. 2.10). Mctlutim ako su elementi u sklopu od raznorodnih mllenJila .... ocleJnalim
koeficijenlima a, promena temperature utiCe na promenu karaktera skloplc On promena
je j~ izrazitija ako ~u srednje temperature deiovil U sklopu medlUoboo rulitlte. uo 'to
je to sluCaj kod sklopa klip -cilindllr motom sa unutra!njim s3g0ft\1O,tem. Prorltun
naleganja u ovakvim uslovima obj3.!njen je u primeru 21.

35
 SL 2.10 - Utic:aj !(!mperatume ptomene nl ka.n.k:ter sklope

P rim e r 2.1: Sklop klipa ad lake legure i cilindra ad sivag liva treba do. je na
radnaj temperaturi ¢ 50 H7 / g6. Pita se kaje naJegllnje treba propisati no. osnovnoj tempe·
raturi od 20°C, aka je srednja racina temperatura klipa 150° i srednje radna temperatura
cilindra HXloC. Koeficijent a za laku leguru za klipove je at = 23,4 . 10- 6 °C- 1 , a za sivi
liv <rc = 9 . 10-6 °C- 1 • Na sl. 2.1 1 prikaznna su tolerantna polja spregnutih elemenata
na radnim temperuturama i njihov polotaj na osnovnoj temperaturi. It slike se vidi daje

H71g6 S'"
t -to ..,
'
_JlII_~
" 0 H7/c6

O· 0'
'tl e
..,d-
<I
O
- I

t k-lO

Sl2.11 - Polotaj tol~nnc:ijs.kih polja o tvora ci.1indra i pretnika klip;l it primera 2. 1.

Levo: na ndnoJ ternpenturi i duno : na temperatun ndionice (200 e)

Odgovanjufe promene prefnika klipa 6d i cilindra till iznose 6d =" . d· (I _ I ) =

=23 ,4 ' 10'"
· 50 · 10' (150 _ 20) = 152,11' m k k 0

till = a e D · (I, - 10) = 9 . 10-' . 50 . 10' . (100 _ 20) = 36/lffi.

36
Kad se ove vrednosti uvnle u gomju jedna¢inu dobija s.e

as,lok = a s ,llk + l:!.d - l:!.D = 9 + 152,1 - 36 = 125,II'tTl ,

Ako se usvoji dn je nulta linija pomerena za 6D nadole dobite se naleganje u sistemu u .
jedni ~ kog olvora i lreba pronati polotajnu oznaku a slabla koja je bllska dObiJenog pro-
taCunskoj vrednosti 125 ,1 ~m . Iz tablice 2.1 u Dodltku vidi se daje to - 130 ~m u po_
lotajnu oznaku c. Prema tome tcateno naleganje na osnovnoj temperatun je

1150 H7 / c6
Iz s1. 2. 10 i 2.11 se vidi da temperatume promene ne utitu na promenu visine tolerant-
nih polja, odn, n. kvalitel.

2.4 TOLERANClJE KVAUTET A POVRSINE

Svakom kvalitetu IT odgovara odredeni kvalitet povrlinske hrapavosti. Pod po-

mins.k.om hrapavo!tu podrazumevaju se oblik i visina neravnina na povrtini. koje Ie jaY.
Ijnju kao posledica rnehani¢ke obrade. Najfin ijoj obradi: gla¢anju , lepovanju i honoYlftju
odgovaraju najmanje neravnine . ne!to vete ostaju posle linog struganja Lli bndenjl. Ijol
vete posle obitnog struganja iii grubog bMenja. Kvalitet povrtine mote se lako utmliti
posmatranjern. pomotu Smalcovog mikroskopa (Schmaltz) ili prim~nom neke druee ~
de . Prema JUS M.A I .021 kvaJitet povrtina svrstan je, zavisno od povrtinske hrapaVOlti.
u 14 klasa . KInsa 1 prcdstavlja najlinije. a. klasa 14 najgrublje obradenu povninu. U cilju
lak~eg spora~mevanj3 J1:lS uvodi kao merilo neravnina. velitinu Rra koja predstavlja sred·
nje aritmiCk,o odstupanje 1a¢aka proma neravnina cd srednje linije, posmatrano na nekoj
referentnoj ~ni I (s1. ~ , 12) ,

.y

O~--+--+--~++--T-r-~.-

I
-y~--------~--------~

51. 2.12 _ UVl'tan prc~k ncuvmna ob",l1cnc povrilnc {hnJYwo'l) na.rtfcttntDOJ dwnl I iIO I

I n
R
•
= III 0J Iyl-<u '" 1: I)" It" ,
1

gde je n broj ordinata y.

 T.bUca 2.3
Klase povrf;nske hrapavosti zal1jsno ad Ra

R.1J0111 0.012 0,Q25 0,05 0,1 0,2 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5 25 50 100

K1ua
hrapavosti I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

T.bUca 2.4
Klosa povrlinske hrapavos/j zavisno ad IT kvaliteta

IT l"Vlllitct 5 6 7 8 9 10 11

K1asa povr-
tirukc 4 ... 7 5 .. . 7 6 ... 8 6 .. . 9 7 .. . 10 8 ... 10 8 ... II
hrapavosti

Napomen:a lIZ tablicu 2.4: MlInjim mernmn odgovarnju manje vrednosti povrsinskc hrapavosti i obrnu-
to. Npr. za kvnlitet IT 5 i za d c 3 . .. 18 odgOvrull kM 5, a Z.1 d= 80 .. . 250 k13~3 6 , :1 prcko 250
llis< 7.

Tablica 2,5
NaCin izrade zavisno ad IT kvalilela
IT kvalitcl SpoljJ!ne povdinc UnutrnJnje povdine
I Gl.acanje,lepovanje
2 Glacanje, lepovanjc
3 Lcpovanje. honovanje
Glacanjc, lepovanje
4 Lepovanje, honovanjc
BruJenje
Rnvrlanje
6 Fino ~lrugtlnje. bruJenjc
7 Fino slruganje. bru!cnj c
Fino slruganje. bru!enje
8 Fino slruganje. bru~enjc
Struganje, grubo brmenjc
Glodanjc. struganjc. prosccanje,
Ijtdtenje, izvlacenjc
9 iSli~kivanje
g1odanjc,lcndisanjc
10 presovanje

11 Izvlatcnjc, struganjc
12 Struganjc, ptesecanje
Valjanje, Sl ruganje,
13 presovanjc Siruganjc, prosecanje
14 SLIuganjc. prosccanjc
Rucna obrada, rendidanje.
stluganje Struganjc. prOScC3njc
15
Kovanje u kalupu, livcnje
16 u kOkiti Kovanjc u kaIupu. Iivcnje
u kokili

38
 2.5 TOLERISANE MERE U NlZU

Tolerisane mere u OlZU javljaju se kada je potrebno da se dva ill viSe delava sa
tolerisanim merama sklope sa nekim lretim delom . Najveta mera trettg deb biu tada
jednaka zb iru najvetih mera. a najrnanja zbiru najrnanjih me fa komponenata. Aka Ie sa
M oznati tolerisana mera, l1 sa N njena nominalna mera, mo1..e se napisati

gdc je a i ad gomje i donje odstupanje. K.o Ito jc vet objalnjeno smo ad ovih odstup'.
nja mot~ biti vete, manje iU jednako nwi.
Sabiranje tolerisanih mera vrii se taka Uo se nominalne mere saberu. gomja odsru·
panja saberu j danja odstupanja saberu:

Ovdeje a 3=a I +a 2, i 3 d3:::3d l +'d2,atolenllcijaT3 =3 3 - 3d3=3 1+12-

g g g J J I

- (ad 1+ ad 2) =agl - ad 1+ ag2 - ad 2 =TJ + T2 ·

Kad uzimanja mera postupak jt ovaj:

Kaa Uo se vidi kad mere Ml menja se pri izostavljanju zagrade polo1aj i predznak jednOl i
drugog odstupanja. Tolerancija T, = • \ - ad 2 - (ad I - a,2) = I&.\ - ad I + ',2 -
_ 3 2 = T + T • kao i kad sabiranja. 'bdstupanja su uvek sa predznaJcom (v. Tab. 12.S
d t l
i 6).
P rim e r 2.2: Za prikazani dec (51. 2.\3) sa funkcionalno va!rum merJJ11' a
i b treba izra~unati meru c. pogodniju za merenje od mere Q . kOJa te obezbedJtJ. p<:JIlo-
janje mere a. Zadate mere su a = 20h9 i b = 70h6.

• c

51. 2. 13 - Iko tZ rumen 2.2

 · • k d . meTa b n 3jve~3 a mera c najmanja i ohmuta;
17 slike se vidi da je mera a najVC",lla 3 JC
lJ1 3ti
=b _ 0 = 70 - 20 = 50 ~m, i
c mln mn mIX
=b . - 0 . =69 ,97 _ 19,948=50 ,022 ~m .
emu min min

+0.022
Sa ovim vrcdnostimll. mCT3 C = 50
+0 ,00

Proycra:
+0,022 _ - 20119
M,=M - M,= 70 _ . ) - (50 ) = 70 _ 0 ,03 - 50 _ 0,022 -20 _ 0 ,052- .
b 00

Ovakva zalllcna mera mogU(~a je sarno tada kada je tolcrancija mere koja 51! zam cnjujc
(mera a) veta od tolerancije druge mere (mera b), jer je razlika ave dYe tolcrnn cije tolcran-
cija nove mere (mera c).

2.6 TA CNOST OBUKA I POL02.AJA

Kao UO nema apsolutno tatnih mera taka nema ni apsolutno ta ~ nih oblika, a ni
polotaja. Odstupanja se javljaju u raz.nim vidovima, "pro kao oV310 05t, konj i!nos t , odstu-
p:mje od ravni. ad paralclnosti. ad pravog ili nekeg drugog ugla , od koaksijalnosti itd .
SV3 ova odstupanja posledica su nesamene izrade odnosno ab rade dela va. U radu m a!ine
raditice javljaju se rami oblici grdaka kao npr. one koje su posledica pohabanos ti le1iUa,
ili vodic3 , lupeanika itd . !to mot e dovesti do vib racija; tu su zatim g re ~ ke kojc po ti~u
od upoucbljcnog al3t3 i njegove net3~nos ti , od uticaja susednih ma!ina i njihovih vibra·
cija. lemperatume promene u toku rada ild.
Ods tupanja oblika lubaca lup~anika. l avojnic a zavrtanja i mera kotrljajnih le2i! ta
obuhv3cena su poscbnim standa rdima.

40
 3. KLiNOVI

3.1 ZADATAK, PODELA I MATERUAL

Klinovi tvrsto vezuju ma.s~nske delove koji se lako mogu razdvojiti

kada. Je potrebn~,. a da se ne ostete ni oni'ni kIm. Stoga se veza klinom
ubraJa u "razdvoJlve vezc".
. Klin.~vj se d~le na uzduzne i poprecne u zavisnosti od svoga poJoiaja
I siia kOJima su Izlozeni. Uzduzni klinovi imaju nagib sa jedne strane ili
su bez naglba. Popre~ni klinovi imaju nagib sa jedne strane. ponekad i sa
dye s~ran~. Ugao naglba klinova manji je cd ugla trenja; dakle, otpor pro-
ttv khzanJa Je su~tlna vezivanja ma.sinsklh delova klinom.
Klinovi su mahom od tvrdog topljenog celika C. 0645 i C. 0545.

3.2 UZDU2NI KLINOVI

8.2.1 OP8TA OBI!LEZJA

Uzduzni klinovi vezuju osovine i vratila sa gJav&ama zup(!anika, 0 -

i~nika, rucica itd. Na sl. 3.1 pokazana je veza vratila i zupcanika pomoCu
klina. Delovi koji se vezuju - ovde vratilo i glavcina zup(!anika - imaJu
ilebove u koje se klin zabija. Glavne oznake I nazivi za uzdume kllllove
izneseni su na sl. 3.2. Treba dobro razlikovati stvarnu (I) cd korisne (I.)
duzine klina (uporedi sl. 3.1 i 3.2). Nagibom klina naziva se odnos

II-h'
tga= - - (sl. 3.2).
I

Uzduzni klinovi propisanih mera prenosice potpun obrtni momenat

koji moze da prenosi i sarno vratilo, odnosno glavcrna toCka koji se. vezuJe
sa vratilom pod uslovom .da je duzina klina dovoljno duga&a. Ako Ie glav-
tina od livenog gvoMa, duzina klina 1.= 1,5. d, gde .le sa cl obelefen pret-
nik vratila na mestu gde je klin. Korisna duZina kJina ne ~ba uop!te da
bude za taj slucaj manja cd 1,3.d. Za gJavcine cd ~llka ill celi¢nog hva
koriina duZina klina treba da bude z.=(I+I.3).d.
41
 I' > 21.

S1. 3.1. - Veza vratila i zupCanika kukastim klinom (1 - vratilo, 2 - zup/!anik, 3 - ku-
kastI klin, 4 - glavcin. zupCanik.: strelic. pokazuje k.ko treba usmeriti udarce ce-
kiCa u cUju izbijanjs klina).

2 ---------- -----,
,
------------------
- ----- 1

.,1L4========l-::t
I

SL 3.2 - Oznnke i nazivl za kiin (1- duZina, b _ fulDa

h - vlsln. klin. . 1 - prednja strans, 2 _ zadnja strana,
3 - UDutram]. straDa, 4 - spolja!nja i 5 - boene strane
42
 ~tl-J _______ ':_ro_o______~

~l F--- j
51. 3.3 - Prost! DOrmaIn! kilo
1.2.2 UZDuZNl KLINOVI SA :-'AGlBOM
Ova vrsta uzdufnih klinova
ima na spoljasnjoj strani nagib
1 : 100; izuzetak cine tangentni kli-
novi kojima je nagib na bocnoj
strani. Kada je veza klinom pravil-
no izvedena, boI'ne mane ne uCe-
stvuju u preno~nju obrtnog mo-
menta (izuzev tangentne klinovel,
vee samo spolja1;nja i unutra1;nja
strana na kojima vlada jak povrSin-
ski pritisak kao posledica prisilnog
zabijanja klina u Zlebove (napon-
ska veza). 0 glavniro oblicima uz-
duZnih klinova sa nagibom date su
glavne karakteristike.
Sklop vratila sa glavcinom
treba da bude cvrst, jer bi kod 'a-
bavog sklopa, usled naponske veze,
doslo do ekscentricnog pomeranja
glavcine u odnosu na vratilo. Uobi-
cajeni su sklopovi H/k i Him. 51. 3.' Izrada lIobo rAvnun!kbnun p,daIom
Prosti klin (51. 3.3) upotrebljava se Kada ;e klin pristupacan sa obc
strane: klin se zabija sa zadnje, a izbija sa prednje strane udarcuna. Pred-
nja i zadnja strana su raYne. Zleb u vratilu . kOjl se izraduje gloda!ljem
pomoeu ravnog Zlebnog glodala (51. 3A), mora bit! do\·oljr.o dugacak radi
izvlacenja klina (51. 3.5); iJeb treba da Je najmanje d\'aput duil od kltna,
Ij. Z'>2Z.- ne racunajuci tu prelazna zaobljenja u ziebu (51. 3.11 3.5), uko-
liko vratilo nije podebljano na mestu veze 151. 3.6).
Po polozaju prema vratilu i po obliku popreenog preseka razlikuju se:
prosti normalni klin (sl. 3.7), prosti tetiml klin (51. 3.8), i prostl izd:JbljCnI
klin (st. 3.9). Najcesce se upotrebljava normalni klin. Tetl\~:n. a pogoto\'O
izdubljenirn klinom ne moZe se prenositi potpun obrtni moment kojl od-
govara vratilu.
Podaci 0 merama prostog klina nalaze se u tablici J 1.
KIm sa kukom (kukasti klin - sl. 3.1 i 3.10) upotrebIJa\"l! !'e kad:l je
veza pristupacna sarno sa jedne strane ; kl:n se zabija I izblJa sa zadn)e
strane na kojoj je kuka. Kuka sluzi za iz'.'lacenje. i.bljan je. Radi bezbed-
nosti personala kuka se obicno pokriva kapom , Da bi se \rukasti kim mc-
gao izvlaciti po potrebi. treba predvldeti dO\'oljno dugacak zIeb.
1 kukasti klin moze blli izveden kao normalni. letn·;.1 I izdublJeni
43
 (>21.
S1. 3.5 - Prostl normalnl kiln u veu (prama .trellca pokazuje smer
zabljanja, 8 puna stner lzbljanja kllna)

SL 3.5 - KIln na podebljanom S1. 3.7 - Normalnl S1. 3.8 - TeUvnl

deJu vratUa kiln kiln

II I
SL 3.9 - IzdubIJenl Idin
st. 3.10 - KIln .. kukom

44
 TabU•• U

Uzdldnl kllnovl
Mere u mm
Pmno JUS M. 0 .020. 011 1 OU
Olvor u ,laVelnl
Pre ~ nl k vrotlla Normalnl kiln I Tellvnl I.dubl)enl
kiln be. naglb. kiln kiln 11 normllnl II kiln btl
kiln na,lbt
d b Ih I I I hi b h I b h f r f. f.
10 121 4 4' 2.4 7 1 d 1,3
Iznad 12- 171 5 b 2,9 8
+
d + 1,8
17- 22 6 6 3,5 9 d 2,1
22- 30 8 7 4,1 10 8 6 1,3 8 3.5 3,2 15
+
d + 2,4 d + 3,2
30- 38 10 8 4,7 12 10 6 1,8 10 4 3,7 19 d + 2,8 d ... 3,7
38- 44 12 8
- 4,9
-12
126\ "7.8 -12 - -
4 3,7 22 d + 2,& d + 8,7
44- 50 14 9 5,5 13 14 6 1,4 14 4,5 4 n
50- 58 16 10 6,2
d + 2,9 d + 4
I~ 16 7 1,9 16 5 4,5 2\j d "- 3,2 d + 4J
58- 65 18 11 6,8 17 18 7 1,9 18 5 4,5 33 d ... 3.S d ... 4.1
65- 1S 20 Il 7,4 19 20, 8 1,9 20 6 5,6 33 d i· 3,9 d ... U
- - 8,5 -22 -1- - - -,-
75-
85- 95
95- 11 0
85 22 14
2.\
28
14 8,7
22 9 1,8 n 7 6,5 43
25 25 9 1.9 25 7 5,4 4S d + 4,&
d + 4,8
I d + U
d ... e,4
15 9,9 28 28 10 2,4 28 7,5 6,9 55 d + 5.4 d + e.g
110- 130
130-I SO
32
3ti
18 11 ,1
2uI 12,3
32
36
32 II 2,3 32
36 12 2,8 3&
8,5
9
7,9
8.4
65
15
d -
&, 1
d + 6,9
I d ...
d + U
8,4
-1--
150- 110 40 22 13 ,.~ 40 40 14 4,0
17U-200 45 15
-1- - - '
d "- 7,7 I
15,3 44 45 16 4,7 d + 8,9
200-230 50 28 11 48 SO 18 5,2 d + 10,1
730- 260 56 32 19,3 51 d + 11,8
260-290 5J 32 19,5 60 d + 11 ,5

290-330 70 36 22 68
- - - - - - d + 13,1 I
330-380 80 4U 24,6 75 d + 14,.\
380-440 27,S d T 1&,6
90 45 d ;. 18.7
410-500 100
1 :
50 30, 4
I
Nnpomen e uz tnbllcu 3.1 :

1) Uobl~ajene su ave vrednosll .. dullnu kllnovo : 14, 16, 18, 20, 22, 38,21. II. ..
40, 46, 60, 56, 63, 70, 80, 90, 100, liD, 126, 140, 160, 180, 200, 220, 260, 280, 115, .... 800.
2) VI. lno h merl se .a prolU I .oobllenl kiln no debl)em laoju (II. J.J I 1.11), a ..
kiln sa kukom no odstoj.nju h od unutraln). atrane kukl (.1. J.10),
3) Zno~.nje reel "otvor gloveloe" f. luozl I••1. l.lS; f. mlr! " na dutaD Iaaju.
Na crtd1ma trebn redovno ozna~ltl vred.nosl/. 1 b u .llvetnu. Zna¢enjl dub1De ~
/ l.lazJ Ix , I. 1.14.
4) Ivle. kllna Ino,U so po poirebi .RSeei (zoko, Itl), a Ivl« tlebova ""obUU.
6) Rodo Ie prl radu jovljaju udarl III kad. Ie eello mtnlo amer obrtanj. """"
lie nam t.!itltl d V D klinn, pom e rcn ~ za 120' po obimu.
6) Zna~enjo oznaka b, Ii, hi, d I f vldllo na 11,3.7, J,8, 3,9, 3.1Q;. lol, J.t) I. po-
lupre~nlk Izdubljcnja kllnu.
7) ToleronclJsko pnlj. r.lrlnc kiln. jo h9, Ilrino !leb. u 1I.,·elnJ .. klln 14 11111-
born j. DI0, xu kiln tcz nnsibo j. P9 111 J9, 0 ... lleb u vratU u P1I1I1 Ng, p~a n=onl
45
 · klinu nalaze se u tablici 3.l.
Podacl 0 kukastom bl'ava se kada ni sa jedne njegove stra-
Zaobljeni klm (s1. 3.11) upotr~. '~n'e ni za izbijanje; zaobljeni klin se
ne nema podesnog mesta ~: z;a':e ~ati~ naglavljuje tocale (glavcina). Zleb
najpre umeee u Z!-eb u vra u 'k koliko i klin i tacno je izraden prema
je u ovom SlUC8JU dug~~ !~\~obljeni radi lakSeg navlacenja glavcine
obliku klina.
tocka. Za KraJeVl
izradu zIeba upo t re bl J'ava se ceono zlebno glodalo (sl. 3.12).

J m
'\
r , - ' -'- '-'J
l I,
I
SI. ] .11 - Zaobljenl kiln

...,
"tl

SL 3.12 - lzrada !leba Z8 klIn fe-

onlm !lebnlm glodalom SI. 3.13 - Olvor gl.vfine SI. 3.14 - Dubin. !le-
sa kanalom ;a klin ba U YraWu
Podaci 0 merama zaobljenog klina jednaki su kao za prosti normalni
klin i nalaze se u tablici 3.l.
Tangentni klinovi (sl. 3.15) podesni su za prenosenje jakih obirnnih
sUa a pogotovo pri promenljivom smeru obrtanja vratila. Vratilo je manJe
oslabljeno zlebom za tangentne klinove nego slo je sluCaj kod ranije opi-
sanih vrsta klinova. Uvek se stavljaju po cetiri tangentna klina, po dva
jedan uz drugi, sa nagibom na bocnim stranama (dvostrulct klin). Kada
je obirnna sUa promenljiva, dva dvostruka klina (dva para klinova) pome-
rena po obimu za 120' (1351 (rede 1801. kako je 10 pokazano sl. 3.15, vrl~
cvrslo vezuju vratilo sa glavcinom. Tangentni klinovi mogu tako<le imati
46
kuke radi izvlacenja, no to je retko. Podaci 0 tangentnim klinovima nalll2:e
se u tablicama 3.2 i 3.3 - u tablici 3.2, kada su uslovi rada umereni, U
tablici 3.3 - kada je rad propracen naizmenicnim pritiscima ill udarima.
Kada ce se upotrebiti koja od navedenih vrsta klinova (izdubljeni. t.e-
tivni ill normalni klin, odnosno tangentni klinovi). pokazuje sl. 3.17 premo
Reeeru (RBtscber). Redi su obliei klinova: kvadratni klin (s!. 3.18) koji se

SI. 316 - De-

tal) tanlentnOl
51. 3.1S - Tangentni kllnovi kJina I lleba
Mere u mm
Dvodelni totak lednodelni totak
Prrtnik _ _ _ _-.:S::;i::"::;n':-:totke B'-_ _ _ __
transmisionog
totka D do-
I IOI ""20 1+301~;401+ 501 ~ do IOI~:!Il1 "nod
100 200 300 . 4001 500 600, 100 200 JOO 300
I .I 1-I
===1
do 500
N - I T _- S

SOl.,. 630
631.,. 800 I
I \ N
INN
Nil I
ITT
T ~I S

801.,.1000 -- I -I N I Ii N--T ', T .\ ,.

1001"'1250- - -1- -1- _'-I I_N-N
N T_I S \ N

1251.,.1600 I I ~ _~.!"_~" .~ '" S S ~.

1601 .,.2000 INN S N N --., I \.
--:71--'- l--- \{
I~~d 2000 N ' N N I N, N_N _ " N . "',
S1. 3.11 _ Pregled primene uzduf.ruh khnovO! U-izduhljcm kll..-:
T-tetivni klin N-nonnalni kIm; palla bcz oznakc odnose na podru
I ~le primene bez upotrebe klm3)

moze upotrebiti za jaca oplerecenja pri promenlji\·~m smcru obrtan~~

iclin If" (I s 3 19) iZlebleni klin (Remele-ov, 51. 3._0), okrugh kim (
3.21) "~Oj~ se ~~trebljava na krajnji~. delovima "ralila za vezu delova
kOii se posle sklapanja golovo nikad Vise ne razdvaJ.aJu \"raltla prctmk
P rim e r 3. 1: Treba izabrati kukasll kIm za \ezu
d= 145 mm sa zupcanikom (prema s1. 3.1).
47
S1. 3.18 - Kvadratnl klin 51.3.19 - Klin "alIa" 51. 3.20 - ItlebljenJ kiln
TabU .. S.2
Tangentnt kltnotri ·za obi~an fad
Mere u nun JUS M C2 040

I kl~n I I kl~n
fl<b fleb
d I I I b I f d I I I b I r
60 7 19,3 1 1,5 410 30 108,2 2,5 3
80 I
70 7 21,0 1 1,5 440 30 110,9 2,5 3
8 24,0 1 1,5 460 30 113,6 2,5 3
90 8 75,6 I 1,5 480 34 173,1 3 4
-- ---- ---
100 9 28,6 I 1,5 500 34 125,9 3 4
110 9 30,1 I 1,5 520 34 128,5 3 4
120 10 33,2 I 1,5 540 38 138,1 3 4
130 10 34.6 1 1,5 560 38 140,8 3 4
-140-
II 37,7 I
- - --
1,5 580 38 143,5 3
-4-
ISO II 39,1 1 1,5 800 42 1 .~3 ,1 3 4
160 12 42,1 1,5 2 620 42 155,8 3 4
170 12 43,S 1,5 2 640 42 15M 3 4
--
180 12 44,9 1,5
- - --
2 660 46 168,1 3
-4-
190 14 49,6 1,5 2 680 46 170,8 3 4
200 14 51.0 1,5 2 700 46 173,4 4 5
210 14 52,4 1,5 2 720 SO 183.0 4 5
--
220 16 57,1
--
1,5 2 740 SO 185.7 4 5
230 16 58,S 1,5 2 760 SO 188.4 4 5
740 16 [,9,9 1,5 2 780 54 198,0 4 5
250 18 6l,6
. 260 - 18
2 2,5 800 54 200,7 4 5
- - 66,0 2 2,5 820 54 203,4 4 5
270 18 67,4 2 2,5 840 58 213,0 4 5
780 70 72,1 2 2,5 860 58 215,7 4 5
20 73,5
- -20
290
300 i4.8
2
2
-
2,5
2,5
880
900
58
62
218.4
227,9
4
4
5
5
320 22 81 ,0 2 2,5 910 32U,6
340 62 4 5
22 83,6 2 2,5 940 62 233,2 4 5
360 26 93,2
-380 2695,9
2,5 3 960 66 242,9 ~ 5
2,5 3 980 66 245,6 4 5
400 26
Napomene uz tabUcu 3.2.
98,6 2.~ 3 1000 66 248,3 4 5 I
1) Klinovi se mogu namestlU ns razmnku' 1800 po obimu, kado bi se zbog raZIna ..
ka cd 120' javljale Ie!ko~e pri monlall (81. 3,1~).
21 Naglb klloova je na bofnlm slranama I Imoll 1:100,
3) Za prefnlke vrailia kojlh nema u labllel, uzlmaju se Z8 dubln. tlcbova f vre-
dnosU kOje odgovaraju prvom vet:em prefnlku, a Airina !leba odreduje se po obroscu
b-V I(d f}.
4) Oznake su date na aI. 3,1~ I 3.16,
48
 Tabllca 8.3

Tangentn! klinov! za naizmen!~no opterecenie

Mere \1 mm JUS M. C2. 011
I !Ieb
I k~n ~ I lleb _! kiln
d
I f I b I r I d I f I b I r
--
a
100 10 30 2 3 460 46 138 4 5
110 11 33 2 3 480 48 144 5 6
120
130
12
13
36
39
2
2
3
3 II 520
500 50
52
150
156
5
5
6
6
140 14 42 2 3 '540 54 162 5 6
160 1~ 45 2 3 560 56 168 5 6
160 16 48 2 3 500 58 174 5 ,;
170 17 51 2 3 600 60 180 6 7
180 18 54 2 3 620 62 186 6 7
190 19 57 2 3 640 64 192 6 7
200 20 60 2 3 660 66 198 Ii 7
210 21 63 2 3 680 68 204 6 7
I
220 22 66 2 3 700 70 210 6 7
2JO 23 69 3 4 720 72 216 6 7 I
240
250
24
25
72
75
3
3
4
4
740
760
74
76
222
228
6
6 I 7
7
-
260
270
26
27
78
81
3 4 780
800
78
~O
234
240
6
6
I 7
7
3 4
280
290
300
28
29
30
84
87
90
3
3
3
4
4
4
820
840
860 ' 86
~2
81
246
252
258
6
6
6
I 7
7
7
320 32 96 3 4 8~0 88 264 8 9
340 34 102 3 4 900 90 270 8 9
360 36 108 3 4 920 92 276 8 9
-
380 38 114 4 -5- --
940 94 281 8 9
400 40 120 4 5 96" 96 288 8 9
420 42 126 4 5 980 98 294 8 9
4-10 132 4 5 1000 100 300 8 9
44

Napomene ut tablicu 3.3:

1) KUnov! se mogu namesUU na razmakl1 180'. po oblmu, kada bl Ie zbo, ruma-
kn ad 120° javljale te!ko~e pri montoti.
No.glb kHnova je na bo~n1m stranama 1 twos! 1 :100 do 1 :60.
3) Za prefnlke vratUa kojln nema u tablld uzlma se: b - 0.3 d I f - 0,1 d; .. r
1 C1 uzimaju se vrednosU koje vale za prvi v~l p~nlk vratlls.
4) Oznake su date no 01. 3.1~ I 3.16.
Za pre~nik d= 145 mm nalaze se u tabllcl 3.1 ove mere kllna:
§irina b ~ 36 mm;
visina h == 20 mm;
dubina ZIeba f = 12,3 mm;
visina kuke hI = 30 mm;
otvor glav~ine fo = d /' 6,9=145 +6,9=151,9 mm;
korisna duiina klina I, ~ 1,5 d=I,5 . 145 - 217,5 mm; IUvaj:lse
I. = 220 mm;
49
 dufina kli"a (sl. 3.10)
1= l.+h = 220+20 = 240 mm; usvaja se
standardna duZina prema napomeni br. 1
UZ tablicu 3. 1, tj. I = 250 mm;
dufina !leba
1",,=I-b+l,=250+36+220 =506 mm, a
s obzirom na prelazna zaobljenja na kraje-
virna Zleba potrebna je stvarna duzina zieba
I' = 560 nun.

!.1.J UZDuZNI KLINOVI BEZ NAGIBA

Klinovi bez nagiba upotrebljavaju se' kada se zeli da se tocak postavi

tacno na odredeno mesto, kada se 'leli da se izbegnu deformacije tocka
koje nastaju zbog zabijanja klina, kada Se ieli da se tocak moze pomerati
uzduZ vratila, ili najzad, kada se 'leli da se izbegnu udarci od zabijanja
klina zbog opMlh konstrukcionih razloga (npr. kada je vratilo sa lezistima
sa lopticama).
Klinovi bez nagiba ne proizvode naponsku vezu; prilikom obrtanja
ra"a se povrSinski pritisak na boenim stranama klina koji je izlozen smi-

--,- - --+ ..."

-,: - - 'tl
I t. J
t
51. 3.2 1 - Oknlgll S1. 3.22 - Zaobljeni slobodni klin bez nagiba
kJJn (elvija)

can~u. Pri navlacenju tocka na vratilo ne pojavljuju se prethodna napre-

zanJa pa se. stoga toeak nece deformisati. Klinovi bez nagiba umectl se
slo~odno u Z1e~ve koji_su tacno po njirna izradeni (tesan sk1op), kada se
radi 0 prenosenJu slablJ lh oblffinih sUa (slobodni klinOVl' _ sl 322 i 3.23)-
kadasub U - -- . . ,
_ 0 _ ~~ s e Jace Hi kada je potrebno da se tocak porn era uzdui
:ati1a, Pz;cvrscuJu se _klmovi _zavrtnjima za vralUo (pricvrsceni klinovi
sld.!.~4 1 3.25); Od tn zavrtnJa dva krajnja sluze za pricvrscivanje klina,
a sre Jl omogu~ava odizanje klina prilikom razd vajanja veze. K linovi bez
na_gl b a. mogu blti I~ra"eni u obliku prostih iii zaobljenih klinova' zaobl jeni
klin OVl su pogodnlJI od prostih . '
50
 Klin(>vi bez nagiba zovu se cesto i klinovima za vodenje kada im je
zadatak da omoguce pomeranje tocka uzduz vratila. '

fkmT ftZ(/~
--- '--- '---.---
---

r 1--- - - -1-
I.

51. 3.23 - Prost sJobodni kJin bez nagiba 51. 3.24 - Pri~rSceni zaobJjenl
klin bez nagiba
Podaci 0 klinovima bez nagiba nalaze se takode u tablici 3.1; za ove
klin ove vrede jednake mere kao za normalne klinove ,a nagibom, izuzev
mere za otvore giavcina.
Kod klinova bez nagiba proveravaju se
ponekad naponi smicanja u materijalu klina,
kao i specificn i povdinski pritisak na dodir-
noj povr:;;;:i klina i glavcine.
Napon smic:rnja
r
'
=!.--
A
= ~~rd'
b · l. -

Ovde je Fo obimna sila Fo = 2· Told : To

je ohrt,i. moment koji prenosi tocak•. koji se
t~
~-1)?
~'
vezuJe khnom za vratIio, a A )e povrsma kh~ ==:J
na izlozena smicaniu. Dopusteni napoll PrJ Li
smlcanJu iznosi -:", = (60 -7- 90) [M Pal. Vece
,
' - I.
-=::::=====-_..1
vrednosti odnose se na miran pogon, a man)e 5L 3.25 - Pri/:vr~enl prosti
na pogon ,a udarima. ..k1.in. be~ nog.ba ..
Specificni povrsinski pritisak na dodirnoj povrSlnI ileoa u glavcll'U
iznosi
F. ./
p= ~d
(f•. _d) . /.
TabUea 3.'
Dopusten, specijii'ni povrsinski pritisak za Jclinove bez nagiba [MPai
POgon

MaterijaJ g)avcine sa slabim sa Jakim

Vrsta klina miran

ISO
udarima
I
,
/-.
--
udarima
50
Klin bez nagiba za
cellk
80 53 I 27
{vrsto vezivanje Hveno gvoiOe 30
SO 40
I VoJeci kli" bez nagiba ~elik
51
 · tn" 2a pri~vr~civnnJ' e kllnova bez nagiba nalaze se u
Podae! 0 zavr Juna . diz' d t j
lsblici 3.5. Detaljan crtd zavrtnja i otvora zavrtnJa za 0 8nJe a e na
sl. 3.26.
b
d

51. 3.26 _ Zavrtnji zn pri~vrSciv3njc I oh'or z3vrlnja 1.a odlzanje klinn

TabUc> s.s
Zallrmji =a klinolle bez 1tagiba
Premo JUS M.C2.060
~1"e re u mm
Otvori u kllnu , Lavrlan)
-
Prosek kiln. ' ,
b I II I 0, , d,
, c I , I d I I

14 9 9.4 5,3 3,7 2 M5 10

16 10 9, 4 5,3 3,7 2 1'15 10
1M 11 10,4 6,4 4,1 4 1'16 12
20 12 10,4 6.4 4;2 5 M6 12
22 14 10.4 6, 4 4,2 7 Mti 15
-25- -14- 13.5
- - ' -- -
8,4 5,3 7 MS 15
28 16 16.5 10.5 6.3 7 M 10 18
32 18 16,5 10,5 6,3 8 Ml0 20
:In 20 19 13 7,3 10 M12 22
40 22 19 13 7,3 12 M12 25
- --
13
-- - 7,3- 15 M12 28
45 25 19
50 2 19 13 7,3 18 M12 30
56 32 19 13 7,3 22 M12 35
63 32 19 13 7,3 22 M12 35
70 36 25 17 24 MI6 40
-_.1_- - _ _ 1- _ . 9,>- --- I
80 40 'l5 I 17 9,5 28 M16 45
I 9~
100
45
50
31
31
L
21
21
11 ,5
11 ,5
3'l
28
M20
MIO
50
55 I
-
Nopomenc uz tab lieu 3.5:
1) Kada jc klin du1i ad IO .b, lreba uzeU 2 Z3vrtnjn 73 odizanj e.
2) Quake ~c nalaze na 51. 3.26.

Segmentni klin (Vudra{ov (Woodruff) klin , s1. 3.27) Idi u zlebu seg-
mentnog oblika, izradenom ravnim z!ebnim glodalom (uporedi 51. 3.4). RUn
je prost. Vratilo je znatno oslabljeno relativno dubokim zlebom . Segment-
nl klinovi upotrebljavaju se ceslo na masinama alatkama; prilagodavaju
SE' sam! od se\:-e zl~bu u glnvclni.

52
 \. _ _ _----.J
51. 3.27 - 5tiJlltnmi klin

Podaci 0 segmentnom klinu nalaze se u tablici 3.6.

TabU .. 3.6
Segmentni ktinovi
Mere u mm Prem Q JUS M. C2 050

d I I b h9 " h12
I
I
I I 0
I f
- I I.

Izn.ct 3 do 4
4 6
I
1,5
1,4
2,6 I 3,8~
6,76
I
4
7
I
2
I
t
d -
d +
0,5
~,l ,
6 8 2 2,6 6,76 7 1.8 d + O..Q
I
6
8
8
IU
~
3
3,7
3,7
I
9,6Ii
9,66
10
10
2,9
2,5
d +
d +
0,9
1,1 I
8 10
.
3 5 12,65 , --
13
..
3,R
I
d + 1,3
--
8
10
10
12
3
4
6,5
5
15,72
12,6\
15
13
5,3
3,5 I d ~ 1.1
d + 1,6

I lU
10
12
12
4
4
6,5
6,5
15,72
18,57
16
19
5
6
-
d .;- 1,6
9 • 1.6
.
12 17 5 6,5 15,72 16 4,5 d - 2,1
12 17 5 7,5 18,57 19 I 5,S d t ~.l
12 17 5 9 21,63 22 7 d .. ~.~
18,57 I!i I 5,1 d 1 2.':>
17 22 6 7,5
21,63
I 22 ! 6,6 d .... ?;,
17 22 6 9
-- 7,6 d ~ 2.5
17 22 6 10 24,49 25 I
I 8.6 d + 2,\
17 22 6 11
9
27,3.1
2 1,63 I
28
22
I
I 6.2 I d • 2.9
22 :10 8
11 22,35 28 8,2 d i- 2.9
22 30 8 d .. 2.9
22 30 8 13 31,.\3

27,35
I :t! I
---l----
28 i.8
10,2
--
d + 3,3 I
30 28 10 11
13 31,.\3 32 9.8 <l ... 3.3 I
30 38 10 J
- I
46 12, d
30 38 10
I 16 .\3,08
I •
Naporoene ua tablicu 3.6:
1) Dui!ne I 50 rafunom Qdn!deoe.
2) Tolerancijslto poIje sa IirII:w b ~ bi, • sa v\o!I>D h ~ bU-
3l Znafenje oznph nalazl se na sl. 3..:!7.
S3
 S.U OBELEZAVANJE UZDUZNIH KLINOVA

Uzduini klinovi obelezavaju se na crtezima nazivom i ovim merama:

sirinom, visinom i duiinom, podatkom 0 materijaJu i brojem odgavaraju-
ceg standarda. Evo llek~liko primera: .
1) kukasti normalm kiln (sa naglbom) 1~.11.100 - C. 0645 - JUS
M.C2.020, sto znaei da mu je si rina b=18 mm, Vlsma h=l1 mm, a duzina
1=100mm;
2) prosti tetivni klin (sa nagibom) 16.7.60 - C. 0645 -JUS M.C2.021,
sto znaei da mu je sirina b=16 mm, visma h=7 mm, a duzma 1=60 mm;
3) segmentni klin 6.11 - C. 0645 - JUS M. C2.050, sto znaei da ffill
je sirina b=6 mm, a visina h=l1 mm (za nj se duzina ne abelpzava).

3.3 POPRECNI KLINOVI

1.3.1 PODELA
, I KARAKTERISTIKE
Naziv im potiee odatle SID sile deluju uglavnam popreka na njih
Popreeni klinovi upotrebljavaju se iii za podesavanje polozaja dela-
va npr. posteljica lezisla (sl. 3.28 i 3.29), lezisla u postoljima itd. ill za ve-
zivanje delova tj. i za prenos sile, npr. za vezivanje ukrsne glave klipnih
masina sa klipnom polugom (sl. 3.30). Popreeni klinovi imaju nagib sa
jedne strane (s1. 3.31), rede sa dye strane (51. 3.32); prvi oblik je celishod-
niji, prostiji za izradll.

51. 3.28 - Klin za podesavanje polozaja 81. 3.29 - KUn za podesavanje posteljice
posteljice u glavi motome poluge, sa u gIavi motome poluge, sa dye navrtke
dva zasebna zavrtnja

. Na!lib klinova zavisi od namene; kada se zeli postici "samokocenje",

tJ. sl'reclb da se kIm sam od sebe izvucc iz veze, treba da bude ugao nagiba
man]1 od dvostrukog ugla trenJa a. ~ 2p, kao sta je poznato iz zakona me-
hamke. Z~ klinove sa glatko obradenim pOVl"sinama naleganja moze se
kao srednJa vrednost usvojiti ugao trenja p=6', sto priblizno odgovara
vrednosb. koeficlJenta otpora protiv klizanja I-l=tg p = 0 1. Uobicajeni su
OVI naglbl (Iga.): '
1 : 5 do 1 : 10 za, papr~e.ne klinove kojima se padesavaju (pri-
tezll) lezlsne pasteljice (npr. u glavcinama mo-
tornih poluga - s1. 3.28 i 3.29);
1 : 50 do 1 : 100 za papr~cne klmove sa "samokacenjem" kojima
se jlodesava i ucvrscuje medusabni polozaj poje-
dllllh de!o,va, a koji se retko vade (npr. ucvrSCi-
vanJe lezistasa postoljem-vidi odeljak LeziStv);
54
 1 : 20
za popreene klinove s~ "samokOCeDjem" kojima
se. deloVl vezuJu I kOJI prenose silu (opr. U vezl
klipne poluge i ukrsne glave) .

._._._L._._
51. 3.30 - Konstrukcioni crtei ukrsne glave sa popret:nim klinom

Prt~A-A

-0 :.:
::.:: ~
: I

r I I

51. 3.31 - KonstrukclOnl crtei ukrsDe glave sa popretnim klmom

Ponekad se popreCni klin osigurava protiv izvlarenja; kao osigurat

sluze npr. dYe navrtke (\Tidi odeljak Zavrtnjl) Hi ovi)a ko)a se umeee
U olvor izbusen u klinu (sl. 3.31). Osiguranje klina )e potrebDo. ucla )e
55
veza za vreme rada izlo!enB potresima, udarlm~, ill vrIo. promenIj!vlm 51-
lama, zbog eega, nB mahove, pri~ak na pO':'l"§ln.1 naleganJa mofe past! vrlo
nlsko ; posledica je jako penodietlo smanJlvanJe otpora protiv kIlzanja !
postepeno izvlaeenje klina.
Klin popreenog presekn pravougao-
nog obllka prost je za izradu, all !zaz!va
jaku koncentraclju napona u trupu ukr-
.; SDe glave kOja vrlo lako dovod! do stva-
'- -'- - '
'tt ranja pukotina i prskanja; kIinovi ova-
" kvog preseka nBlaze se na zastarelim
konstrukcijama i ne treba !h upotreb-
51. 3.32 _ Popree.1 kIln sa dve Ijavati. Mnogo su boljl ' kIinovi sa zaob-
naglba Ijenim, polucillndrienlm stranama (s1.
3.31).
Popreeni klin zabija se i izbija ud,arcima eekica po prednjoj i zad-
njoj strani. Da bi se izbegla o~tecenia oBral1enih povr§ina naleganja, snab-
devena su prednja i zadnja strana klina zaobljenim i zako§enim uzvHe-
njima; na taj naein izvedena uzvi§enja, I kada budu deformisana od uda-
raea ~ekica, neee doci u dodir sa obral1enlm povdinama delova u koj e se
klin zablja.
S.U PRORACUN I lZBOB POPBECNOG KLlNA

Klinovi su uglavnom izlozeni povr~inskom prltisku i savijanju, §to

jasno izlazi iz s1. 3.33 i 3.34. POvrSinski pritisak postoji na povr§ini A, sa
jedne, i na povr~ini A. sa druge strane klin.

.F

3.33 - Veu' dveju

51. 51. klina poluga pomoeu dv. 51 . 3.34 - Veza Uru;:,ne
,.- gaveI 1
Povdinski .. ' . klipne poluge klinom
s1. 3.35: pn tisBk na mestu A, lZllOSl, kada se usvoje oznake prema

F F
p=-=-
A, bd,
a na povr~ ini A,

p~ -F = - -F- -
A, b (O-d,)
pa se iz ovih obrazaca lako d ' .
uzima da je debljin kIin b ~ogU 0 redlti nepoznRte velicine; obicno se
ravnomerniji potre~ . a d -ljId" a IjI=O,25+0,32. Da bi pritisok bio §to
tacno pode§~e . no le a povr~Ule naleganja budu dobro obral1ene i

S6
 SI. 3.35 - Rupored alla na Prelecl 1tIJ-
SI. 3.36 -
kllnu na Wo1en.l Imlcanju

bh'
Po~to je otporni moment W pravougaonog preseka W - - , bi~e lz-
6
raz ZB odredivanje vlsine klina
/I = , ! 3FD
Y4bdq'
Kako je presek kline gotovo redovno pravougaonik sa zaobljenJm m-
jevlma, trebalo bl odrediti otporni moment ovakvog preseka ta~o; medu-
tim, dovoljno je kade se re~Wla sa srednjom vlslnom pravougaonika h..
(91. 3.35) pa ovako prora~uneta visina malo pov~a zOOg zaobljenosti kJ.lna
ns krajevlma. Vislna I'. je visina klina otprillke u sredini veze : na j~om
kraju klin je vl!l, na drugom nlfi zOOg naglba, tj . h'>h>h". Vlsine h' I hM
BU konstrukclone vrednostl, a I'. je Clsto ra~unska vrednost, nepolrebna za
lzradu klina u radlonic!.
Klin je oslm toga lzlo!en i smicanju u dvema ravnima (s!. 3.36 -
pomenute ravnl BU ta&ama oZDa~ene). NajjsCl je napon ad smle&nja:
SF SF 3F
r---_--.-
, 2·2,4 2.2M 4bh
gde je A - Ill'. povrtins jednog preseka lzlofenog smlcanju. Medutim. na-
pon ad smic&nja je matno slabljl ad n.pona kojl poti~ ad savljanja PI _
,.loga kl ' ovi obicno ni ne racunaju. na smicanje. Iskustvo je pokazalo da
'e klm, m , savlJa
zbog iznenadnih preopterecenJa, .' pre nego •XI 0 poc·ne Proces
smicanja (odsecanja) . . . •. .
Osim sile F koja deluje popreko na kim za vr~me rada, 1~I.ozem SU.'
klin i delovi koje on vezuje prelhodnom. naprezanJu kOJe police od pn·
nudnog zabijanja klina. Stoga je. veza khnom naponska veza. Pr~thodno
naprezanje postoji, prema tome, 1 kada delov~ vezanl .klm?~ mlru)u. S,la
F, koja stvara prethodno naprezanje. dodav~ce se sill F .'11 oduzlmall od
nje u zavisnosti od nacina delovanJa sile.F: Slla Fa ne mo,:e .se .odredltl; all
se, za svaki slucaj zasebno, moze zaklJuclll da 11 Fo smanJuJe III povecava
silu F; to je vazna cinjenica 1.a Izbor dopustenih napona.
Za izbor dopu.slenih napona radi proracunavanja klinll narocito je
vaZoo poznavati kako se menja ~oprecna slla F za vreme r~da I kakva na-
prezanja izaziva ova sila u vezl. Kao primer neka po~luz\ ve~a ukrsne
glave i poluge klinom: ovakva vez~. nalazl s~ u m~haruzmu . khpn!h ma-
sina (sl. 3.37). U cilindru pame masme nalazl se khp na kO)I . deluJ~ para
naizmenicno (cas na levu, cas na desnu slranu klipa) pa se kllp krece na-
izmenicno pravolinijski. Pomocu mehanizma - klipne poluge, ukrsne gla-

61. 3.37 -KllpnJ meh.nlzam (1 cHlnd.r, 2 - poklopac, 3 - klll>, 4 - kli·

pna poluga, 5 - ukrsna glava, 6 - popre~ni kHn, 7 - zglavak, 8 - mo~
torna poluga, 9 - krivaj., 10 - vr.tllo, l l - vortic. ukrsne glave)

ve, motome poluge i krivaje - pretvara se naizmenicno pravoIinijsko

kretan je klipa u krumo kretanje krivaje odn. vratila. Za vrerne dva hoda
klipa odn. iednog obrta vralila sila menja smer. KIin u ukrsnoj glavi izlo·
zen ie, prema tome, promenJjivoj sili F . Kada se analizira uticaj ove pro-
menljive sile na klin (51. 3.34), vidi se da povrsinski prilisak na povrsini
A, ima ':I"iveCu vrednost kada je smer sile F pozitivan; kada je smer sile
F negallvan, nastupa raster ecenje povrsine A" a pritisak na povrsinu A,
pada do minimuma. Povrsina A 2 r asterecuje se, dakle, kada sila F ima
negativan smer. Naizmenicno promenljiva sila F izaziva, prema tome,
j ednos~erno promenJj iva naprezania i u klinu i u repu klipne poluge
(I za kl ma) I u trupu ukrsne glave (II slucaj opterecenja).
Radi lakSeg r azurnevanja naponske veze konstruisan je dijagram na
sl. .3.38. U ovom dij:,gramu, na apscisi, u po1.iti vnom smeru, nanose se iz~
duzenJa, a u negahvnom, skracenj a, a u smeru ordinate sile. U oblasti
Hukovog .zakona defo":,acione karakteris tike n apr egnutog dela ukrsne
glave. I. klipne p oluge p~kazan e su u dijagramu pravim linijama. Odrede-
~oJ Sill Fo, kOJ.a se JavlJa posle zabijanja klina i kOjom kli n pritiskuje. s
Jedne strane zldove kanala u ukrsnoj glavi (povrsin a A , J, a s druge zld
kanaJa u klipnoj poluzi, odgovaraju Ove deformacije: za napregnuti deo
58
ukrsne glave (cilindricni dec od povdine A 1 do pavrline 0 koju ~e ')!lanja
rep klipne poluge), lzdufen)e f.O, a za sabijeni rep klipne poluge, Ekr"cenje
5. (s1. 3.38).
Radi boljeg povezivanja uzajamnog dejstva spregnut,h elemenata ce-
lishodno je da se ovaj dijagram prikaze taka da se karak!eristika repa
klipne poluge pameri za )",+Sn udesno, kao na 51. 3.39. Na taj naCin ko-
ordinatni pocetak za skracenja pomeren jf: u tacku 0'.
Kad maSina pocne da radi, neka se npr. klip krece ud""no, sila u
klipnoj poluzi F, prEnosiCe se preko klina na ukrsnu glavu i njen pret-
hodno napregnu!i deo, raniie izlozen istezanju, biee jo~ Vlse istegnut (s:.
3.34). Me<1utim, usled ovog dopunskog istezanja, pritisak u repu klipne
poluge popuSta, tako da se pritisak na povrlini A I umanjuje. Prema tome

F.

l
6. l.

51. 338 _ Deformacloni dljagram ve,ze kltnom (stanje posle ub!:anja k..Unal

F N

/ i\
F,
F, 1\
\ Ii
, \
I
\
I'
F,.

1/
V 1\ III~
' .

r- l/
1/ F.
r;
1\ F. ill"F'-
.'

6,r .6,(
I\I!II It
" 0 A. J. 10 '

st 3.39 _ DeCormacioni dij::lgrnm Ve7C klihom u rOOa

F' . mnksimalna sBa u repu kltpne poluce. F"'" _ - ma-
- - kBimalnOi sil<l u teiu ukI"!l.ne gt;JY(,,)
celokupna sUa koja isteze pos~atr~ ~eo ~krsne gla:ve bice manja od
zbira sUa F.+F,. Ova rezultu]uca slla blce ]ednaka zblru Y. +F" gde je
Y. preostali deo sUe F. koja iz~ziva prethodno naprezanje. Sila Y . dobija
se grafickim putem na ova] nacm. U dl]agrarnu na s1. 3.39 sUa F, nanese
se iz tacke M u sIDeru ordinate (dui MN) i iz tacke N povuce paralela
s karakteristikoID klipne poluge do njenog preseka sa karakteristikom
ukrsne glave. Na taj nacin prenesena je sUa F, translatorno za A)..' udesno.
Ovde je sa A)..' obeleieno dopunsko izduienje prethodno napregnutog dela
ukrsne glave. TaCno za koliko se ukrsna glava dopunski izduZi, umanjice
se skracenje repa klipne poluge, tj. A'f(=A)..'. Novo, umanjeno, skracenje
repa klipne poluge bice lio--AIi' i njemu odgovara sUa u poluri Y •. Prema
tome je rezultujuca sUa koja isteze telo ukrsne glave Y.+ F" dok u poluri,
izvan ukrsne glave, deluje sila F,.
Prilikom kretanja klipa ulevo, u k1ipnoj poluri deluje pritiskujuca
sila. Usled ove sile -F, povecava se pritisak u repu k1ipne poluge i pri-
marno skracenje repa, koje se javilo kao posledica rnontaie (zabijanja kli-
na), povecava se. Usled ovog po'lecanog skracenja pritisak poluge na klin,
na povrsine Ali A, opada, tako da se primarno izduienj e prethodno na-
pregnutog dela ukrsne glave umanjuje. Rezultujuca sUa pritiska, koja
deluje na rep klipne poluge, dobija se graficki kad se povlacenjern para-
lele iz tacke N, ovaj put sa karakteristikom ukrsne glave, sUa F, transla-
torno pomeri za Ali". TaCno za koUko se skracenje repa klipne poluge po-
vecalo za toliko ce se izduzenje posmatranog dela ukrsne glave umanjiti,
tj. A).."=Ao". Preostalo izduienje bice tada )..o--A).." i njemu odgovara deo
sile pretbodnog naprezanj a Y'.
Iz s1. 3.39 vidi se da sUa koja napreze telo ukrsne glave varira od F".
do r. + F" a sila koja pritiskuje rep k1ipne poluge od Y. do F".+F,. U
oba ova elementa deluje, prema tome, jednosmerno promenljivo opterece-
nje: za ukrsnu glavu jednosmerno promenljivo istezanje, a za k1ipnu po-
lugu jednosmerno promenljivi pritisak. Ovo maN da uprkos naizmenicno
promenljive sile u klipnoj poluzi ±F" opterecenje elemenata unutar veze
k1inom nije naizmenicno promenljivo. Ovo se, me<iutim, ne odnosi na deo
klipne poluge ~a njenom oslabljenom delu kanalom za k1in, gde se naponi
JStezan]a 1 pnhska naizmenicno smenjuju, zavisno od smera kretanja k1ipa.
SUa F, merodavna za proracun, uzirna se stoga, na osnovu iskustva,
za 50'/0 veca od sUe u poluzi F,.
F = 1,5F,.
Radi ostvarenja naponske veze mora poluga na nekom mestu imati
oslonac. Oslonac moze biti iii na ceonim stranama poluge (51. 3.33 i 3.34)

81. 3.40 - Oslonac poluge na 51. 3.41 - Oslonae poluge

prelazu sa debljeg na tanjl deo uzdu! njenog zamnog, ko-
nl~nog dela (repa)

60
iii pri ulazu poluge u vezu pa je tu poluga stanjena (sl. 3.40) ili je, naJzad,
ceo zavrSni dec poluge koniean pa je naleganje ostvareno dull toga konu-
sa (sl. 3.41 - najcesei slucaj).
Pri izboru obLika i polozaja klina treba se r ukovoditi .teznjom za sto
prostijom izradom i obradom i sto povoljnijom raspodelom napana i na-
stojati da klin bude pristupacan. U tome pogledu bolje je birati kiin
sa jednostranim nagibom i sa zaobljenim krajevima, s(o Je vee ranije po-
menuto . f'hgnutu stranu klina treba tako namestiti da bude u dadiru sa

h h

5 1. 3.42 _ Vel.a kli pne poluge i ukrsne glave popr~nlm klinom

trupom ukrsne glave (na supratnaj

klipnom polugom (sl. 3.34), a ne;a rekinuta Na taj naein biee otvor U
strani klina) koj a je pored ~ak J(k/nPmoie biti upravan na ravan klipnag
trupu ukrsne glave sklr03z3~e ./ da bt se olakSao pristup, mMe klin blli po-
mehanlzma kao na s. . 1 1,
l
J . .
stavljen pod nekim uglom prema tal ravn.l.
61
 3.3.3 CIvIJE
. . kll'novi u vidu civija nailaze u novije vreme na sve siru
Poprec", . . k .x t' kr t . I
. Civlje koje mogu biti cilindncne I om,ne, za 1m u e I e a-
pn.menu.
sllene, upo trebIJ.'avaJ·u se za vezivanje raznih vrsta tockova, poluga itd. za

// ~~
I~
/
/

1 - -._'- - .~
I
./ , / I
/
.
-'i' I, V
"*'
/ /

Ir

51. 3.43 - Primer priml'ne Nvlja

vratila, narocito za manja opterecenja (sl. 3.43). Dobra irn je strana jetti-
na izrada kako samih civija tako i otvora u elementima koji se vezuju.
Sem toga koncentracija napona koja se javlja u oblasti otvora manja je
nego kod veza pornorll uzduinih klinova. Ci-
vije se isporucuju fino obradene sa preenici-
rna koji se nalaze u tolerancijskim poljirna
m6, h8 i hll, prema potrebi. Materijal za kru-
te 6vije je celik jocine 370.;- 700 M Pa, za-
Vlsno od namene, a za elasticne Civije celik
za opruge jaeine od oko 1400 M Pa. Podaci 0
eivij arna dati su u tablici 3.7
Civije su izloiene povrsinskom pritisku i
smicanju. Spreg koji se javlja usled.obrtnog
momenta koji civija prenosi teii da Civiju
smakne. Napon smicanja u ugroienim prese-
cima eivije, sl. 3.44, iznosi:
To
r , = -rI <- ru,
..
SI. 3.44 -. Shcm:1 oplc[ctcllj:l 2A __I
clv ije 2

62
Ovde je To [Nml obrtni moment koji se prenosi, A ~ d' - " [m') povr-
4
sina preseka Nvije, a d, [m) preenik vralila.
Povrsinski pritisak nije raspore()en ravnomerno, vee se poveeava
iduci od centra ka periferiji. Ako sc pretpostavi da je ovo poveeanj" line-
arn~, opterecenje civije bice kontinualno po trouglu. Ako se ovo optere-
cenje zameni koncentrisanim silama F, moment koji se prenosi moze se
izraziti na ovaj nacin
To = F . a,
2
gde je U= - d,.
3
Konce lrisana sila F = A . P••• = !!!.d P.~ = _1_ d,d p_.Ovde je A povrSlna
2 2 2 4

Nvije izlozena dejstvu sile F; A= !!!.d.

2
TabUca 3.1
~ivije
(Cilindrifne, zakaljene cilindri~ne, konlfne I elastime)
Prema JUS M. C2. 201, 202,
202, 2Of, _ I
%30
M ere u mm
d I I I I, I I. I r '\ I, I s I d,

4 10 U,6
0,6
0,8
I
2- 8
4- 12
I 2- 8
4- 12
6-
8-
14
18
0,8
I 0,4 0,2 0,8
10- 26 1,6 0,5 0,3 1,1
1,5 4- 16 4- 16 0,6 1,5
6- 20 12- 36 2,S 0,4
2 6 20
12 40 2,5 0,7 0,5 1,3
2,5 6-24 6- 24 0,6 2,1
8- 32 14- 50 4 0,8
3 8-32 4 I 0,8 2,8
lJl-4U 10- 40 16- 60
4 20- 70 6 1,2 I 3,4
5 12-50 12- 50 1,5 1,25 3,9
14-6U 14- 60 24-IUO 6
6
10 1,8 1,5 5,j
16 80 18 80 28 120 6,5
8 32-140 10 2 2
10 20-100 24-100 2.5 2,5 U
32-100 36-165 16
13 28-140 I~ 3 10,&
32-180 40-120 40-230
16 50-230 2t 4 4 I~
20 20 200 50 120
25 5 15,5
50'-200 55 260 18,5
25 60-260 a2 6
30 60-200 70-26U 40 8 21,5
40 80-200 50 10 30,5
80-260
50 100 200

Napomene uz tabl!cu 3.7: fI'~'e III C2. 201 je c = o,ld.

1) Dufina zavrletka c %a .... • 345
2) Znaeenje ozn.a~ '!~~~ujse nQ sl'to-'';''''cllskim poljima h 8, h II I m e, a ..-
3) CUlndrl~ne t'lY~e l,;U.u u~ u . _ ..
kaljene ci1indrl~ne flvlle u polj~lindritne I oa elftstitne ttviJe, II oa zab..I.Jme I I. lIrA
4) Dut-lna I odnosl se DB Cl
konJenc ~ivije .

• l4a.linskl etemrnU I
 Ako se izraz za moment
uvrsU u obrazac za napon smicanja, dobija se

r,

Za PM"" '" r", dobija se d ~ 0,21 dl' Obi~no se usvaja da je d=(0,270,25)dl.

Veze pomocu ~ivija, a naro~ito pomocu uzduZnih klinova, sve. ~eSce

zamenjuju se drugim pogodnijim re~enjima. Npr. za to~ak naglavlJen na
kraju vraUla veza se moze ostvariti primenom poligonalnog (opr. trougla-

........ "
~

r
. I '\
<
I I F- ~
!
I I I
I I I ~I
-.
- I - I - I - gj
Q.
~
~&I~ -
d
Ii I I ~I 0- r-

< i I "/
'" d d if
I-
d
51. 3.45 - Vrste flvlJ.
stog) zavdetka preseka vrallia, ina~e primenom ozlebljenog vrallia, iii pri-
menom presovanog sklopa. Prora~un presovanJh sklopova obra",uje se u
Osnovima konstruisanja (v. Vitas: Osoovi mMinskih konstrukcija I, Nau~­
oa knjiga, Beograd 1984).
3.S.!.! Obel.uvanje llvlja
Civije se obelezavaju nazivom uz koji se stavlja proizvod precoika i
duZine, zaUm olOaka materijala i odgovarajuci broj standarda.
Npr:
Cilindri~na ~ivija 10.40 - (:.0645 - JUS M.C2.201
Koni~na bvija 10.40 - (:.0645 - JUS M.C2.205 iii
Elastifna Civija 10.40 - (:.2131 - JUS M.C2.230.'
•
'Il
t t - - - ._ ._ ._
•

rj'
1.<;'

51. 3.46 Cllindrifna zakaljena flvlj.

64
 4. ZAVRTNJI
4.1 OSNOVNI POJMOVI
4.1.1 ZADATAK

Zavrtnji i navrtke, kao i klinovi, vezuju maSinske delove koji se, kad
je potrebno, lako mogu razdvojiti, a da se ne ostete ni oni ni zavrtnji. Za-
vrtnji u sklopu sa navrtkama sluze sem toga za pretvaranje kruZnog u
pravolinijsko kretanje pri cemu se obrtni moment pretvara u aksijalm,l
silu pritiska ill istezanja.
4.1.2 ZA VOJNICE

Zavojna linija postaje kada se npr. pravougli trougao obavija oko ci-
lindra (s1. 4.1); hipotenuza ovog pravouglog trougla ocrtava zavojnu liniju
oko cilindra. Nagib zavojne linije zove se odnos
Ii
tga = -
nd,
gde je: h = visina hoda ill hod zavojne linije,
<I,

51.4 .1 -JD~na zavojn3 linila

d I = pr eenik cilindra, . . ..
a = ugao nagiba zgvoJne limJe.
•• 65
 Nacrtana zaVOJOB linija je desna, jer se posmatrani dec zavojnice pe-
nje i Jeva nademo. Kada bl lie penjanje vr~ilo zde.t;na ulevo, dobila bi se
leva z3vojna linija.. . .. .. . .
Kada bi 56 oko cilindra, umesto llruJe obavlJala zlca prOlzvoljnog
preseka (trougao, (rapez, polukrug itd.), dobila bi se zavojnica (navoj, loza)
- Opel desna ill leva u zavisnosti od smera obavijanja. Premo. obliku pre-
seka Z8vojnica se zove trouglastom, pravouglom, trapeznom lId. Primeri
zavojnica dati su ns 51. 4.2, 4.3 14.4.

SI. 4.2 - Desnn 51. 4.3 - Deana 51. 4.4 - De.nn

troUilBltn UlVO- kvadratn. za. trapeznn ZIlVO-
Jnlco voJnlco jnltn

Na zn~?jnici ~e ~3zlikuju: s~oljaAnjl pre~nik ili pre~nik zavojnice d

i unutrnSnJI pr~~mk III pre~k Jezgra d, (s!. 4.5). Kada bi se zavojnica
verno predstavlJala na crtezuna (kao na s1. 4.5), crtez ne bi bio pregledan,
CI
do

!
I
I
I
i

51. 4.5 - Zn-

i
vojntca na Zll - 51. 4.6 - ZQ -
vrtnju (dl _ vojnfca nocrto-
l>re~nlk jezgra nn upro~ Ccno
d - pr~nlk zn- prama stn nd ar-
vojnlce) dnlm propisimn

n crtnnje:ln " d ' 10

uprosteno ';~~~~f~ 0 UZlma hi rnno~o :,remena. Stoga se zavojn!cs crto.
vojnice t~kim linij~';;:~J(~l.e l~. celoJ nJenoj duiini punim, a jezgro ZQ-
66
 4.1.3 ZAVRTANJ I NAVRTKA (VIJAK I NAVR'I'KA)
Zavrtanj i navrtka SU spregnutl delovi tj. oni predstavljaju jedan par
delova koji zajednicki izvr~uju svoj zadatak vezivanja drug1h ma!lnsldh
delova Zavrtanj je spolja, a navrtka iznutra snabdevena zBvojnicom (spo-
lja~nja i unutrasnja zavojnica). ProID zevojnice na zavrtnju mora da ad-
govara profilu zavojnice u navrci.
d,

b d, b

51. 4.8 _ Trou&la<ta uvolnlc.

(d _ pretnlk zavolnl.", d, -
51. 4.7 _ Zovrlonl i navrlka p~nlk jez&l's, d. - .ndnjl
(1- stablo ZDvrtnjD., 2-deo pre¢.nlk zavojruce, h- v1J!na
18 zQvojnicom, 3 _ glBva %a- hodo. b - liriol1 z,avojruee, 4 -
vrtnjo, 4 _ navrlko) vlIlna omovno, prom.)
Glave zavrtnja, na jednom kraju njegovog stabla, i navrtkn, na cIru-
gom kraju, prlte1u delove koji treba da budu vezan! (51. 4.7). Ugao nagiba
zavojnke manji je od ugla trenja; dekle, otpor protlv kllianja je suJtIna
vezivanja ma~inskih delova zavrtnjem.
dL-_'1

j
6
d

51. 49 _ Trope"," .avojnles (d 51. 4.10 _ Shema mehanlZl1l3 za rut:no

_ pretnlk z.avoj nice, dl- prc-
~ni k je" , ., dt-<,ednjl pr~nlk
uvojnice, h'- vlslnn harlo , b-
IIrlns zavoJn ice, a - viain. 0-
snovnog profile)
k~enj. v.,ona (1 - ru~ic•• 2 -kOClono
vreteno, 3 - r.avo)nica k~tonol \~
na, ~ - navn!<a, 5 - k~lon. polup.
e-.oI"(8)
 Ne 51. 4.8 i 4.9 pokazana su u uzduinom preseku dva zavrtnja: jedan
sa trouglastom ("ostrom") i drugi trapeznom ("plosnatom") zavojnicom.
Obe zavojnice imaju jednake osnovice profile a; isto taka jednaki su im i
pretruci d i dr. lz slike se vidi da je visina hod a trouglaste zavojnice h;
2h=h'. Kada se kao osnova za odre<1ivan)e ugla nagiba zavojnice usvoji
srednji preCnik zavojnice d! dobija se
II
tga=-
"d.
pa posta je d! jednako u oba slucaja, izlazi da je srednji ugao nagiba veCi
za plosnate nego za ostre zavojnice. Preme tome, otpor protiv odvrtanja
navrtke bire veei kod zavojniea trouglastog profila. Stoga se zavrtnji sa
trouglastom zavojnicom upotrebljavaju za cvrste veze,
a zavrtnji sa pljosnatom zavojnicom (npr. trapeznom) za
pokretne veze. Pruner zavrtnja za cvrstu vezu je na sl.
4.7. K::o primer pokreme veze zavrtnjero data je shema
mehanizma za rueno kocenje vagona (s1. 4.10); tu je upo-
trebljena trapezna zavojnica na koCionom vretenu i
spregnutoj navrci. Ovakva sprega zavrtnja i navrtke pri-
mer je pretvaranja kruZnog kretanja vretena u pravoli-
nijsko kretanje navrtke.
Kada je potrebno da ugao nagiba zavojnice bude jos
veCi nego sto se moze ostvariti npr. trapeznom zavojni-
51.411 _ Dvohc-~m, prave se zavrtnji sa dye, tri i viSe paralelnih, neza-
da zavojnica VlSnih zavojnica; tada se takve zavojnice naziv~u: jed-
. nohodim, dvohodim, trohodim zavojnicaroa iii zavojnica-
rna sa )ednim, dva i tri pocetka itd. Na s1. 4.9 je jednohoda, a na s1. 4.11
dvohode zavojnica. Dvohoda zavojnica ima dvaput veei hod od jednohode
J~orodne zavoJniee, trohoda triput veei hod itd. Za odredivanje nagiba
Vlsehodih zavojniea posluZice izraz
xii
tga= -
r:d t
gde je x broj zasebnih zavojnica, odnosno broj hodova.

(,1.4 VRSTE ZAVOJNICA (NAVOJA)

4.1.4.1 opt.. obeleija

Na slK' 4'12
_<__ . predst av I'len Je
. presek stvarne trouglaste zavo)' nice znatno
UV=<UI. ao .to se 'di tr . '
profil zavojniee' s~ 'st ougao u pra~om smlslu reci nije zadrian kao
moe nosenja za~j 0 ~ n~e na vrhu 1 dnu profila nepovoljno uticu na
nezgodne su za izrad~ ~ ~;at~neen!rael!e napo?-a i u zavrtnju i u navrei,
vrtnja i navrtke Sto 0 ?tezavaJU pravllno naleganje zavojaka za-
niea oblika na si. 4.I~az~u vrh 1 dn? trouglastog profila zaobljeni. Zavoj-
Sko je i skupo izraditi ovve se zavoJDlca sa punun profilom. Medutiro, te-
potpun dodir zaobljenja ~azaobl)enJa u tolikoj meri taeno da se postigne
~est" vrh profila na zavojeim:avo)c~a zavrtnja i navrtke. Zbog toga je
tako da izm~ dna 'edn 1 zavr .o)a 1 navrtke pravo odsecen (s1. 4.13),
) og zavoJka 1 vrha spregnutog zavojka postoji za-
68
zor - s.lobodan razmak. Takva zavoj:1ica zove se zavojnicom sa skrace.
mm pronlom. ZavoJnIc~ sa skracenim profilom upotrebljavaju se redovno.
Stvarno, I pune zavoJTUce irnaju mir.imalan zazor (rninimalno odstupanjel.
ZavoJ~~e sa punlIrl profllom upotrebice se kada se zahteva hermeticnost
u zavoJclma.
. Dalje, .zavojnice se mogu podelili na proste i fine. Fine zavoJnice ima-
JU manJu Slrmu profila I manji hod pa su zato naroeito pogodne za de-
l?ve IZ oblasti precI~ne .:nehanike ili za cevi sa tankim zidovima, posto
fma zavoJnIca Ima sltmJI profil pa manje slabi tanke cevi i fine delove
masina.

o
---...::.-
( ___ d
o-!-

/ /'
,
'/

SI. 4.12 - Puna z(t\"ojn;c ~L ~.l3-7..,1'",:mI ...-;l u u·

z rom

U masinstvu se redovno upotrebljnvaju za\TtnJi sa de,nom zavO)11I-

com; Jeve za\'ojnice upotrebljavaju se izuzetno. i Tpr. zalpg.:i na 5t. 4.10
Ima sa jedne strane levu, sa druge desnu zavojnicu. pa kada se on. obri:e
u jednom smeru, skracuje se kociona poluga, a kada se obrt" suprotno,
produZuje se isla poluga. rsto tako upotrebice se leva 7.3\·ojn;ca n I slavi-
nama i ventilima, kada se desnim okre:anjEm v('ntila ieh post!ci otva·
ranje, ili na uelovima sa Z3vojnicama koji se Z3 \Teme rad3 obrcu l! sme-
ru zbog kojcga !::i moglo nastupiti od\Ttanjc navrtkc sa desnom zavojnicom.
Doskora se u primeni nalazio vTlo \'eliki broj raznih vrsta zavoJnica.
Standardizaeijom sveden je taj broj na znatno manju m~ru. Za izvesne
vrste zavojniea koje irnaju SiTU primenu u masinstvu i koje su standanti-
zovane dati su potrebrj podaci i tablice. r tabhcam~ i cnrhma za\"(,jnica
usvojene su ove oznake i termi11l (uporroi sJ. 4.1~. 4 13.4.14 i 4.86):
d. - nominalni (nazlvni) preenik - preenik po kome z~\'o)nica nOO
irne;
d - precnik zavojmce (spoljaSnji preenikl: naji:esct' <u pr<>Cnlk za-
vojnice i nominaln.i preCnik identicne vTednosti:
d, _ preCnik jezgra zavrlnjs (unutraSnji preemk):
dt - srednji precnik zavojnice (racunska \"rronos!)'
D - veCi precnik zQ\"ojnice u nanc\: 7.a z3\'ojnice "" pumm proCilom
69
 D=d, za zavojnice sa skracenim profilom D > d;
Dt - manji preCnik zavojnice u navrci; za zavojnice sa punim profi-
lorn Dt=dt, za zavojnice sa skracenim profilom DI> dl;
H- teorijska sirina profila zavojnice;
hJ - stvarna sirina zavojnice;
H I- korisna sirina zavojnice: za zavojnice sa punim profilom HI ; h3
za zavojnice sa skracenim profilomH I <h 3 ;
P- visina hoda zavojnice iii, krace, hod zavojnice;
z- broj hod ova (zavojaka) na izvesnoj duzini, racunatoj uzdliZ ose
zavrtnja;
R- poluprecnik zaobljenja vrha iii dna profila;
Z- zazor izmedu vrha i dna spregnutih zavojaka;
s- otvor kljuca;
e- najveca sirina navrtke;
m - visina navrtke;
k- visina glave zavrtnja;
Il - ugao pri vrhu profila zavojnice;
dl·~
. . ) A 1= -
,
A, - povrsina preseka jezgra zavrtnja (zavoJruce; -.
4

'-1.4.2 Vltvortova (WhItworth) .avojruc.

To je trouglasta zavojnica. Teorijski je njen profil ravnokraki tro-

ugao sa uglom pri vrhu ~=55· . Stvarno, profil je zaobljen i pri vrhu i pri
dnu tako da otpada sa svake strane po jedna sestina teorijske sirine:
h,=2/3. H (51. 4.14). Stvarna i korisna sirina su jednake:H,=1r 3. 1z slike 4.14
izlaze ovi odnosi:

H = ~ Pcotg ~ = 0,96049 P
2 2

"3=H,= ~pcotg L = 0,64033 P

3 2

R = 0,13733 P

Vitvortova zavojnica potice iz

1845. g. i meri se engleskom jedini-
com za merenje duzina: colom (1 col
odn. 1 inc (inch) = 25,4 nun). 1ako je
81. 4.14 - Vitvortova zavojnlca ova mera za nas nepraktiena, ipak se
Vitvortova zavojnica jos i danas upo-
70
tre~ljava u masinstvu! postose je odomacila i tesko ju je potpuno elimini-
sat!, no postepeno Je lstiskuJe rmhmctarska 7A1vojnica, naro~ito na evrop-
skom kontmentu.
Podaci 0 Vitvortovoj zavojnici nalaze se u tabUci 4. 1.
Nagib zavojnice iznosi prema tim podacima:
npr. za zavojnicu od 1/4" 19a= _1"",2.:..,7_ = 0,073
5,5371f

za zavojnicu od I" 19a= 3,175 =0,043

23,368 "

za zavojnicu od 3" Ig a = 7,257 = 0, 032

71,556n

za zavojnicu od 6" 19 a = 10,160 = 0,022

146,9 :r
Kad se uzme da je prose~na vrednost tangensa ugla trenJa tg p = 0,1,
vidi se da bi nagib Vitvortovih zavojnica precnika lspod 114" blO vrlo
blizu vrednosti ugla trenja pa bi zavrtnji sa takvim zavojnicama vrlo lako
mogli da se odvrcu sami od sebe. Zbog toga zavojnice sa d< 114" msu
standardizovane i ne treba ih upotrebljavatl. Stoga je celishodnije snab-
deti zavrtnje manjeg precnika metri~kom zavoJnicom kOJa ima manJl na-
gib (vidi cl. 4 .1.4.5).
Karakteristicna je vTednost za Vitvortovu Z8VOjniCU ZI, a :0 je brei
hodova iii zavojaka na duzini 1"; prema tome zlP=1"=25,4 mm. Broj ho-
dova ZI veei je, ukoUko je zavojnica ma-
njeg precnika, i iznosi npr. 20 za d=1 /4",
a 2,5 za d=6". Zavojnica nosi ime po svo-
me spoljasnjem pre~niku; dakle, nominalni
pre~nik i pre~nik zavojnice su identicni.

U.U Vilvortova flna uvoJnlea

Uzduzni presek Vitvortove fine zavoj-

nice sa skracenim profilom, kako se redov-
no izvodi, dat je na sl. 4.15; on je sli~an
preseku Vitvortove proste zavojnice, ali
ima manju sirinu Hli h, i veei broj hodova
ZI na duzini od 1" pa prema tome i manju
visinu hod a P. Zbog toga se ova fina zavoj-
nica upotrebljava na masinskim delovima
koji ne smeju biti osetno oslabljeni, naro-
cito na supljim vratilima, tankim cevima, SL 4 . S - Vltvo:to"·. fin. D-
prstenovima itd. Zavrtnji sa ovakvom za- voJruca
vojnicom podesni su za naizmeni~o opte-
recenje i udare, po~to izazivaju rel.ativno slabiju kon~entraclju napono u
navrci i u zavrtnju nego sto je slu~) sa proshm Z8VO)ru cama .
Dve su vrste Vitvortove fine Z8vojnice standardizovone. jedna u
precnike od 56 do 499, druga za preenike od 20 do 189 rom; za. O\'U drugu
71
 ti su potrebni podaci u tablici 4.2. Kao 5tO se vidi, broj hodova na
vrs tu da . 'X d t'
1" - z, - iznosi 10, 8 ill 6. Karakterlsb"ne su vre nos 1
2
h, ~- H
3
Z"" 0,074 P
H= 0,96049 P
h,= 0,56633 P
H= O,49233P
R= 0,13733 P
Pz, = 1" = 25,4 mm
TabUca U
Vitvortova zavojnica
JUS M.BO 051

I d;; d mm 1 d, mm A, em' I d, mm 1 =, IP",m in,mm I smm Ik mmlmmm

1/4
5/16 I 6,350
7,938
4,721 '
6,131
0.175
0,295
5,537
7,"31
20
18
1,270 1 0,813
1,411 0,904 I
II
14
I I5
6
5,0
6,5
38
(716/ 1
9,525
lI,il3
I 7,492
8,7~9
0,411
0,607
1 8,509
9,951
16
14
1,588 1,017
1,814 1,162
17
19
7
8
8
9,5
1/2 . 12,700 9,990 0,784 11.345 12 2,117 1,355 22 9 II
~ 15,876 12,9181 - 1,iii' ' -11,397 II 2,309 1,47927 - 1-1- - -13-
3/4 19,051 15,798 1,960 17,424 19 2,54011,617 32 13 16
7/8 27,226 18,611 2,720 20,419 9 2,~22 1,8n7 ~6 16 18
I 25.401 21,335 3,575 23,368 8 3,175 2,033 41 18 20
I ' /. I 28,576 23,929 !~497 26,253 7 3,62912,;)24 46 20 22
~ 31;N; 27,104 1 5,770 ~ 29,428 7 3,629 2,321 50 ---:n--'25
I 3/8 34,926 , 29,505 6,837 32,~ 15 6 4,2331 2,711 55 24 28
I \12
I 5/8
38,101
41,277
32,680
3l.771
8,388
9,495 I :15,391
38,024
6
5
4,233 2,711
5,080 I 3,253
60
65
27
30
;)0
32
~1~452 37,9~1_"~~g9_ 5 5,08013,253 70 ~ ~
(I 7/8) 47,627 40,398 12,818 44,012 41 /2 5,645 3,614 75 34 38
2 50,802 43,573 14,9 12 47,187 41 ,2 5,645 3,614 80 36 .0
2 1/4 57,152 49,020 18,873 53,086 4 6,350 4,066 85 45
2 1/2 F3M2 55,370 24,079 59,436 4 6,350 4.066 ~5 50
2 3/4 69,853 60,558 I 28.804 65,205 3'/, 7,2.';7 4,6H 105 I 5~
- - - - ---- ---- .71,556
_- - - - -,- ---
3 76,203 66,909 35,161 31 /2 7,257 4,647 110 60
3 1/4 82,553 72.544 41,333 77,548 31/4 7,816 5,005 120 65
31/2 88,903 78,894 48,885 83,899 31/4 7,810 5,005 1 130 70
3 3/4 95,251
4 101,604
84,410
90,760
55,959
64,697
89,832
96,182
3 8,467 5,422 135
~ ~4~7 5,422 145 I 75
80
4 1/4 107,954 96,63g 73,349 102,297 27/8 8,8:!5 5,6!;7 1 155 85
4 1/2 114,304 102,990 83,307 108,6li 27/8 8,835 5.b57 165 90
4 3/4 120,655 108,825 93,014 114,740 23/4 9,217 5,915 175 1 95
,5 127,005 115,176 104,185 121,090 234 9,237 5,915 180 t lOO
i5 1/4 133,355 120,963 114,922 121,109 25/8 9,677 6,196 190 . _ _ ~:
5 1/21"9,705 127,313 127,304 IJ3,509 25/8 9,677 6,196 200 110
5 3/2 ' ,,6,055 133,043 1139,022 139,.'>19 12 1'2 10,160 6,506 210 115
16 1 152.406 , 139,394 152,608 145,900 2 1/2 10,160 I 6,506 220 120 ,
Napomenc uz tab1Jcu 4.1.
1) Vrednosli U 7.agr4id.-ma trcb", po mogw:nosti izbeg.watL
2) Znacenje oznaka data je u l:1. 4.1. 4.1 1 4,1.4.2 i s1. 4.14.

72
 TabUc. 4.2

VitvoTtova fina zavojnica (Bi tm 11.avo;l

D, mm
I-:-:-;--~-:---;---:----- _ _--L-_ . _
10 20 17.122
10 22 19.122
10 24 21,122
10 27 24.122
10 30 27,122

30.122
32,401
3S,404
88,404
41404

R
- --
'8 «,404
K 52 48,404
ij 56 •
SI,zJ6
fi bO ~,zJ6
6 84 ~,206
- 68- - , - - .
1-
m:
67,374 62.580 30,76 6,),290 6 68 63,zJ6
72 71,374 66.,580 34,82 I 69.~190 6 72
76 75.374 70,580 39.12 73,.290 • 6 76
80 79,374 74.580 43.69 77. 290 I 80 7~,zJ6
84
- 89-
83.374
- -
88,371
78,580

82,580
48,50
--
54,86 I
.
81,.190

86.290
IJ 6
84

89
711,zJ6

U.206
94 93.374 88,580 61,63 , 91,290 6 94 8II,zJ6
93.580 96.290 6 99 91,206
99
104
109
9S,374
103.374
10S.374
98.580
103,580
68.78
76,33
84.26
I 101 .•290
106.290
6
6
104
109
~.208
104,zJ6
---
108,."80
--92,60 .
Ill.:no 6 II. 109,206
114 113.374
I 119 118,374 I 13,5S0 101.32 116.290 6 119 114.2116
124 123.374 118.580 110.44 121._290 6 J~4 1111,206
129 128.374 123.580 119.95 126. 290 6 129 124,206
128.580 129.85 131,_290 6 134 129,206
~I
133,374
---
139 138.374 133.580 140,14 136, ....290 6 139 134,206
144 143,371 138,'.80 loo.f3 141.290 ti 144 139.206
149
154
148.374
153,374
143.580
148.580
153.580
161.91
173.38
185.25
I 146. 290
1.~1. 290
156_190
6
6
6
119
154
I;,g
144,206
1411.206
154,2Oci
159 158,374
- -.- - -- - - 16-1 l59.206
164 I 16.1,174 15l.580 197.51 161. 290 ti
169 I 68,:l7 4 163.580 21ll.16 I tiC, 2110 6 169 16.)06
174 173.374 168.580 223.20 171.290 6 174 169.206
179 17S.374 173.580 2.16.6' 1;6, 290 6 1,9 174.'06
184
--I
183,374 178.580
--
~oo. H
I 181,290 6 I 18 I 1<9.206
1- 186 "911
_
189 ! 188.374 183.580 I 284,69 ---6 - .
189
- -
1~4,m

Napomena uz tabllcu 4 . 2 : . . '

1) Znafenje oznaka dato )e u tl. 4.1.4.1 ,4.1.4.3 1 03 &.I. ".15.

73
 Za narocite potrebe mo!e se Vitvortova fina zavojnlca praviti kao Za-
vojniea sa punim profilom.
Nomina1ni pre~nlk d. ove vrste fine zavojniee je navge zaokrugljena
vrednost precnika zavojnlce d u eelim milimetrima ; npr. zavojnlca prec-
lllka d=44,530 mm ima nomina1ni precnlk d. =45 mm (nlje izraien u eo-
lovima).

4.1 .4.4 Vitvortova eevna zavojnlco

Cevna zavojnica je tako<!e trouglasta i po obliku odgovara Vitvorto-

'voj normalnoj zavojnlci (sl. 4.14). Razlika je uglavnom u tome, sto Vitllor-
tova cevna zavojnlea ima nile visine hod a P i manje §Irine H,pa je sa toga
razloga podesna za zldove cevi koji ne treba da budu mnogo oslabljeni za-
vojcima. Cevna zavojnica moze Be upotrebiti, osim ZR eevi, I za druge
elemente ma~ina koji ne smeju da budu zavojclma osetno oslablJeni.
Cevna zavojnlca ima redovno pun profil i to omogucava da se postigne
hermeticnost u zavojeima; da bi se i u zavojnici sa skracenim profilom koja
se re<!e nalazi proizvela potpuna hermeticnost, potrebno je da se u za-
vojke umetne zaptivna materija (kuNna).
Podaci 0 Vitvortovoj cevnoj zavojnlci sa punim profilom nalaze se u
tablici 4.3. I za nju vrede odnosi kao i za Vitvortovu prostu zavojnicu
(v. 4.1.4.2).
St&ndardizovana Je cevna zavojnica za nominalne precnlke od 'I." do
18". Cevna zavo.inlea nosi ime po unutraiinjem precniku cevi; dakle ovde
je n~~alni ~r~cnik - unutra§nji precnik cevi. Primer: cevna zavojnica
od 2 Je zavolruca spoija§njeg precnlka d=59 ,614 mrn urezana oko cevi
eiji je unutraiinji precnik 2"=50,8 mm. •

SI. 4.16 - Pore<1enje Vltvortovlh ZIlvojnloQ prl je<1nakom pr~nlku cI..

(1- proito, 2 - fino, 3 - cevna zavojnica)

Cevna z~v.ojnica Ima sl?lljl prom od tine zavojnlce. Na s1. 4.16 dati su
uPkoredo p,:ofih proste (1), flOe (2) i cevne (3) Vitvortove zavojnice za jed-
na precruk zavojnlce d.

74
 TobUco 4.11

VitvoTtOt'a cevna zavojnica

JUS M.BO.~
,
drs"
I d mm
I d J mm I d. mm :, I P mm I1 111 mm
I
R mm
-- - ,
9,728 8,566
R
R
R
1/8
1/4
3/8
13.157
16.662 I 11.445
14,950
I 9,147
12,301
15,806
28
19
19
0,907
1.337
1.3.17
0,581
0.856
o.e~
O,I~
O.le~
, U,II\-I
R 1/2 20,955 18,631 I 19.793 14 1,814 1,1.2 0,249
R 5/8 22,911 I 20,587 21,149 14 1.814 1,lb2
I
0.249

R 3/4 26,441 24,117 25.279 14 1,814 1,1-;;;- 0:;;-1

R 7/8 30,201 27,877 I 29,0.19 H 1.814 1,162 U.249 I
R 1 33,249 30,291 31.770 11 2,309 1,479 0,317
(R 1 li8) 37.897 34,939 36,418 11 2.309 1.479 0.'17
1,479 I
R 1 1/4 41,910 38,952 40,431
I II ,
,
2.309
- -
0.317
-
(R 1 3,8) 44,323 41 ,365 42,844 II 2.309 1,479 , () 317
R 1 1/2 47,803 44.845 46,324 11 2,31& 1,479 0.517
R 1 3/4 53,N6 50,788 52,267 11 2.309 1,479 0.317

I R
R
R
2
2 1/4

2 1/2
59,614
65,710

75,184
56,656
62,752

72,226
58,135
64,231

73,705
11
11 I

11 1 2.309
2,309
2,309
I,H9
1 479
1--.
0.317
0.317

I.H9 r 0.317
R 23/4 81,~34 78,M6 80,055 11 2,309 1,479 0.'17
R 3 87.884 84,926 86,405 11 I 2.309 1.479 0,317
R 3 1/4 93.980 91,022 92501 11 2.109 1.479 0,317
R 3 1/2 1OU.330 97.372 98.851
-
11
I
2.309 1.4i9 0.J17
_0-
R
R
R
R
3 3/4
4
4 1/2
5
106.680
113.030
125,730
138.430
103,722
110,072
122.772
135.472
I 105.201
111.551
124.251
136,951
II
II
II
II
2.JOQ
2.309
2309
2.309
1.479
1.479
1.479
1,479
0.317
0,311
11.317
0,l17
R 5 1/2 151,130 148,172
I 149,651 II
- i - - --
2.309 1.479 0,317
-
R 6 163.8-10 160,872 162.351 11
10
I 2.309
2.~0
- 1.•
1.628
7i! 0,317
0 9
R 7
R 8
R 9
189,230
214,630
240,030
185.978
211,378
236,778
262,178
187.604
213,004
288.404
263,80-1
10
10
10
I UtO
2MO
2.~0
I,' 26
1.626
I,!m
o,.~9
0.249
0.349
R 10
II
265.430
286.764 288.797
-----
8 3.175
-2,0:\3-
I

0.4.16
R 11 290,830
316.230 312.164 314,197 8 3,175 2.033 0.'36
R 12
8 3,175 2.03.1 0.4lo
R 13 347,472 313,406 345,439
370,639 8 3.175 2.033 11.4 )6
R 14 312,872 368.806 0,436
.98,272 394.206 396.2. 9 8 3.175 2.1XSJ
R 15
+-
R 16 423,672 419.606 421.639 a 3.175 2.03.1 0.436
0.436
449,072 445,006 447,039 8 3.175 2.1X'3
R 17 0,436
R 18 474,472 470.406 472.~39 8 I 3.175 2.1133
I
Napomene u.z tabllcu 4.3:
1) Nomlnaln] p~nlk u co1ovlmQ je prlbUlAn unulrUoJl ~JIr. ~vl .
2) Vrednostl U Ul(Todama po mO&U~DOSti l1be1avatL
3, V~nosti u tabUel vate 1 E.Q konJfnu zavojnieu
4) z, je broj zavojnlkn nl du1lnl I".
S) Zna~nje omak. dato je u tl. 4.I.U I tl. '.1.U I DO.t. oj It.

7S
 4.1.4.5 Metricka zovojnica ISO

Metricka zavojnica je trouglasta zavojnica. Teorijski joj je profil rav-

nostrani trougao: p= 60' (sl. 4.17). Stvarno, vrh profila je skracen za jednu
osminu teorijsKe sirine. H, a dno
zaobljeno.
·
K onsna X"
.mna H,= - 5 H<II,.
8
Redovna upotreba metricke
zavojnice pocinje 1898. g. kada je
usvojena na jeelnom medunarod-
nom kongresu u Ciribu; glavna je
teinja bila da se izbegne col kao
neprakticna jedinica za merenje
duzina i zavede i za zavojnice mi-
limetar odnosno metar kao jedinica
za duzine. Metricka zavojnica do-
zivela je od tada niz promena -
usavrsavanja - i njen danaiinji
oblik prikazan je na sl. 4.17.
Podaci 0 metrickoj zavojnici
sredeni su u tablici 4 .4. Za sada je
standardizacija obuhvatila precni-
ke d=O,25 do 300 mrn.
Za metricku zavojnicu vrede
oelnosi:

H = +pcotg ~ =0,8660 P
HI2
H 17
", = - H =0,6134 P
24
5 5
SI. 4.17 - Metri~ka zavojn!c. ISO
H,= - H= -O,8660P=O,5412 P
8 8
1
Z=-H=0072P
12 '
1
R=(jH=O,144P
Prema podacima u tablici 4.4 izlazi da je nagib npr.:
~ zavojnicu precnika 1 mm tg a; = 0,25 = 0 095
0,838 " '
za zavojnicu preenika 6 rom tg a; = 5I = 0,059
,35 "
za zavojnicu preenika 24 rom tg a; = 3 = 0 043
22,051 " '
76
za zavojnicu precnika 6
72 mm tg et = - - - - =0 028
68,103 It '

za zavojnicu precnika 160 mm tget = 6

=0,012.
156,103"
TabU.. 4.'
MetTicka zavojnica ISO (metricki navoj ISO)
Mere u mm Prem. JUS M BO 012

dn - d I
,
d,
I A tlem', Id, = D, I P
I
I D, I H, I

0.25 0.153 0.00020 0,201 0,075 0,169 I 0,().I6

0,3 0,202
O,().I~
0,00032 0,2~8 0,08 0,213
U,4 0,277 0,00060 0,335 0,1 0,292 , 0,061
0,5 0,317 0,0009~ 0,4 19 0,125 9,365 0,077
0,6 0,416 0,00136 0,503 0,15 0,438 1~92
0,8
1
0,.155
0,693 I 0,00241
0,00378
0,670
0,838
0,2
0,25
0,584
0,729 I
0,123
0,153
I
1,2 0,893 0,00628 1,038 0,25 0,929 0,153
1,6
2
1,17 1
1,509 I 0,QI08
0,0179
1,373
1,740
----
0,35
0,4
1,221
1,567
- I 0,215
0,215
2,5 1,918 0,0298 2,208 0,45 2,013 0,276
3 2,387 0,0447 2,675 0,5 2,459 0,307
4 3,141 0,0775 3,545 0,7 3,242 0,129
5 4,019 0,127 4,480 0,8 4,134 0.491

- I
6 4,773 0,179 5,350 I 4,918 0,613
8 6,166 0.328 7,188 1,25
-- -6,617 0,7b7
10 8,160 0,523 9.026 1,5 8,370 0,920
12 9,853 0,762 10,863 1,75 10,106 1,014
16 13,546 1,44 14,701 2, 13,835 I 1,227
20 16,933 2,25 18,376 2,5 17,294 I 1,534
,
24 20,320 3,24 22,051 3, 20,752 1,840
30
36 I 25,709
31,093
5,19
7,59
27,727
33,402 I 3,5
4, I 26,211
31,670
2,117
2,454
42
48
36,479
41,866
10,45
13,75
39,077
44,752
4,5
5, I 37,129
42,587
I 2,760
3,0,7
I
I--
56 49,253 19,05 I 52,428 5,5 I 5O,().I6 3,374
I 64
Napomena uz tabllcu 4.4:
56,639 25,19
I 60,103 6, 57,505
I 1,681

1) Zna~enje' oznaka dato je u B. 4.1.4.1 i ~l. 4.1.4.5 i na sl. 3.17.

Kada se ove vrednosti uporede sa odgovarajucim vrednoshma Ul Vit
vortovu zavojnicu (vidi Cl. 4.1.4.2), vidi se da su nagibi metrickih zavoj-
nica manji od Vitvortovih, §to je narocito za manje preenike od presud-
nog znacaja zbog slabije teznje ka odvrtanju.
Mana metricke zavojnice iz 1898. g. bila je 510 joj je po1upreenik za-
obJjenja dna profila bio ma1en (R=O,0633 P), dok Vitvortova zavojnica ima
znatno veei poJuprecnik zaob1jenja (R=O,137 P), pa su zato zavrtnJI sa Vit-
vortovom zavojnicom bili izdrlljiviji. Stoga je u pos1ednjem standardu ISO
po1uprecnik zaob1jenja profila za metricku zavojnicu poveean na R ~
= 0,144 p.

71
 Pregled pre~ika i koraka metrickih zavojnica
Mere U mID Prema JUS M.B 0 011

Nnmlnl)n) prefmk Korak z4voJnicn

u\,oJnice
I
I. 2. 3. normaJne I "" i h
slepeni prlorileta I I( III IV I V
0,25 0,2

':~ I 1,1

1,4
0,25
0,25
0,3
0,2
O~
0,2
1,6
1,8
0,35
0,35
0,2
0,2
--
2 0,4 0,25

-,
2,2 0,45 0~o
0-
2,5 0,45 0,35
3 0,5 0,35
3,5 0,6 0,35
4 0,7 0,5

5 I 4,5
S,5
0,75
O,B
0,5
0,5 I
0,5
6 1 0,75
8
7

9
1
1.25
1,25
0,75
I
I
0.70
0,75
I
10 .1,5 1~5 I 0,75
-- -- --
II -1,5 I 0,75
--
12 1,75 1,5 1,25 I

16
14
IS
2

2
I 1,5
1,5
1,5
1,25 1
I
I
- - -- 17 1,5
I
1
18 2,5 2 1,5
20 2,5 2 1,5 1
22 2,5 2 1,5 1
- 24 25
3 2
2
1,5
1.5
I
I
--
27 .J 2 1,5 1
30 3,5 2 1,5 I
2
~I
1,5
3,5
33
- - --
35
4
I
2 1.5
1,5 I 1,5
36 3 2
4 3 2 1,5
39 1,5
42 40 3 2
4,5 3 2 1,5
45 4,5 3 2 1,5
48 5 4 2 1,5
3

52
~ 5 4 3 2 I:5
4 3 2 1.5
~ 5,5 3 2 1.5
4
56 60 5,5 4 3 2 1,5
3 2 1,5

78
 TahlIea U (DUtavall)

Nomlnaloi pre~ni k
lJvojnlce Korak z~vojnica

I.
1
2. I 3. norma'nel fin i h
slpena prionleta 1 I 11 I 111 I IV I V
64 I

68
65
70
I
I
d
6
6
4
4
4
IL-!-I 3
3
2
2
2
1.5
1,5
1,5
4
1_2_~'_
72
----
I 6
6
4
3
3 2 1,5
I
80
76 75
, 6
6
4
4
4
I 3
3
3
I
2
2
2
I
1,5
1,5
SS 1.5
---- I
6 4
I 3 1 2

90 6 4 3 2
100
95 6
6
4
4
1 3
3
2
2
I
110 105 I 6
6
I
4
4
I,
3
3
2
2
-- --
lIS
I 6 4 3
,-- - -
2 I
125
120
I
6
6
d
4
4
4
I 3
3
J
2
2
2
130
135- 6
I 4 3 2 I
-1-1
140 6 I 4 J 2
--
145- 6 4 3 ~ 1
150 6 4
1
3 , 2
6 4 J
160
I,.)
6 4 3
1 I
- -'- -
170 1
165 - 6
6
4
4
1
3
3
-1-·-
17.) 6 4 3
180

---;001
1
ISS 6
6
4
4 I
I
3
3 I
1---,--
I
1 6 4
I 3
I
190 6 4 3
200
1'210 I
1205 I 6
6
6
4
4
4 I 3
3
3 1
I

,
I
-I-~5 6
6
4 I 3
3
I
220 4
.) 6 4 3
I rs
235
0 6
6
4
4
,I
3
3
__ 1-;:;01 I
-
I 12425
, 6
6
4
4
3
3
,

250 j
6
6
4
4
1 3
,
I
260 I 6 4
-'- -'
,'I
 Tabllea t.5 (_val<)

I Nomillaln~ ~re~nik
zavoJnlce
Korak z8 vojnica

I. I 2. I 3. nOnn.3Jne[ fin i h
sfepena priorlleta I I II , III
,I IV I V
I 265 !
4 ,
I 27"
~70 I 6
6
6
I 4
4
I
I
280 6 4
28; 6 4
'- - - - - - . --
290 I 6 4 ,
295 I 6 4
I
300
I 5 4
I
I I I
Napomena uz tabHcu 4.5:
1) U narocitim slul!!ljt:vima po potrebi mogu se kortstiti korae! iz ovog niza.: 3, 2-
1,5, I, 0,75, 0,5, 0,35, 0,25 1 0,2, prtlom za pre<'nlk 300 nun korak ne !reba da je manil
od 3 mm; z.a 200 mm: 2 mm; za 150 mm: 1,5 m.m z.a 80 mm: 1 mm; za 33 nun: 0,75 mm
i za 22 mm: 0,5 rnm.

Po predlogu ISO (JUS M.BO.Oll) postoje tri niza prebrlka zavojnica;

temja je da se prvom nizu da prioritet. U tablici 4.5 data su sva tri niza
preCnika sa odgovarajucim hodovima.
Preenik metricke zavojnice je jed-
H
novremeno i njen nominalni preCnik
His HIs (d=d..).

4.1.4.6 MetriCke fine zavojnice

Presek profila ovih zavojnica sliean

je preseku metricke proste zavojnice (sl.
4.17). Drugim reeima, njihov teorijski
profil je ravnostrani trougao sa uglom
~ = 60·, a vrh profila skracen je za jednu
osminu teorijske Sirine H; dno je za-
obljeno.
Metricke fine zavojnice upotreblja-
vaju se za elemente koji ne treba da
budu osetno oslabljeni zavojcima. po~
D su im Sirine i visina hodova roanje nego
kod proste z3vojnice. Pregled koraka
51. 4.18 - Selersova (ASA) zavojnica finih roetrickih zavojnica dat je u ta-
blici 4.5.

4.1.4.7 Selersova (Sellers} zavojnica CASAl

Zavojnica ASA (American Standards Association) postala je od Seler-
SO", ~avojnice i upotrebljava se u Americi. Njen teorijski profil je ravne-
.traru trougao sa ugloro ~=60· (sl. 4.18). Vrh profila skracen je za jednu
80
o~min~teorii~ke sirme: Presek zavojnice ASA prikazan je na sl. 4.18. Spo-
lJaSnJI precruk zavoJruce uJedno je i nominalni preCnik i izrdava se u
colovima.

4.1.4.8 Trapeznn zavojnica

Trapezna zavojnica (sl. 4.19) nosi ime po svome profilu: trapezu sa
uglom pri vrhu (3=30·. Dna se upotrebljava uglavnom za pokretne veze,
vretena na dizalicama i presama, lokomotivska vretena itd.; moze se upo-
trebiti i za cvrste veze kada se radi 0 jako opterecenim zavrtnjima velikog
TabUca '.6
TTapezna zavojnica
Premo. JUS M. BO. 062
I vi sina boda P I 3 ....... 4 mm I 5.;. 12 mm \ 14.;. 26 mm
zazo r a 0,25 0,25 0.5
zazar b 0,5 0,75 1,5
z8oblJenost R 0,25 0,25 0,5 I

\ ~~ I I Il d.-d I mm I
,
d,
I
,

d.= A,
mmd\ ~
A, P
H, 1 mm d,
P H,
em' mm mm em' mm
, mm 1
mm
\
1
10
12
14
6,5
8,5
9,5
0,33
O ,~7
0,71
8,5
10,5
12
3
3
1,2;
1,25
1,15
90
95
100
77,5
82.5
87,5
47,17
53,46
60,13
I 8<
89
94
12
12
12
I
5,5
5,5
5,5
16 11,5 1,04 14
4
4 1,75 110 97,5 74 ,66 I 104 12
I 5.5
18 13,5 1,43 16 4 1,75 120 lOS 86,59 113 14 6,
I - -I- -,
20
22
15,5
16,5
1,89
2,14
I 18
19,5
4
5
1,75
2
130
140
115
125
103,87
122,72
123
133 I
14
14
6
6
24 2,69 21,5 2 ISO 133 138,93 142 16 7
26
28
18,5
20,5
22,5
3,30
3,98
23,S
25,5
5
5
5
2
2
160
170
143
153
160,61
183,85
152
162 I- -'- -
16
16 77

30 23,S 4; J4 27 6 2,5 180 161 203,58 171 18 8

32 25,S 5,11 29 6 2,5 190 171 229,66 18 1 18 I
36 29,5 6,83 33 6 2,5 200 181 257,30 191 18 8
40 32,5 8,30 36,~ 7 3 210 189 280,55 200 20 9

nr
44 36,S 10,46 40,S 7 3 220 199 311,03 210 20 9

48 39,5 12,25 44
- -8 --
3,5
-230- 209 343,07 220
--
9
50 41,5 13,53 46 8 3,5 240 217 369,84 229 10
52 43,5 14,86 48 8 3,5 2SO 237 ~04 , 71 239 22 10
55
60
45,S
50,S
16,26
20,03
505
55,S
9
9
4
4
260
270
237
2 15
441,15
471,44
249
258 I 22
24
-
10
II
-
1
1 0- -4,5- ~o 255 51 0,71 268
1--
I 24 II
65 54,5 23,33 60
70 59,5 27,8 1 65 10 4,5 290 265 551,55 279 I 24 II
75 64,5 32,67 70 10 4,5 300 273 585.35 287 26 12

I
80
85
69,5
72,5
37,94
41 ,28
75
79
10
12
4,5
5,5 ~ I I
Napomene uz tabUcu 4.6:
1) Dvohode, trobode itd. z.avojolce imaju dva, tri . .. puta vtli hod P dok su osl3le
mere jednake kao i za jednohodu zavojnicu.
2) Znacenje oznaka data je u fl. 4.1.4.1 i M. 4.1.4.8 i aa sl. 4.19.
3) Pretnik zavojnlce d ujedno je i nominalnl prern.ik d..

••
precnika iii kada veza treba da se cesto razdvaja. ~rapezna . z~voJnica
sasvim je isti,cmula plosnatu kvadratnu zavoJ111cU, posta. lma Jatl koren,
dakle veeu moe nosenja, bolje joj je medusobno naleganJe zavojaka, a za
izradu je podesnija od kvadratne.
Podaci 0 prostoj trapeznoj zavojnici nalaze se u tablici 4.6. Moze se
pretpostaviti da je teorijski profil uzduinog preseka trapezne zavojnice
takode trougao, kome su vrhovi jako skraceni. Prema tome je teorijska
sirina zavojnice
H=O ,5 · P cotg 2 = I,866P .
2
Ostali su karakteristicni podaci
",=0,5 P+a
H, =O,5 P+a-b
D =rI+2a
D, =d,+2b
Pored proste postoje jos i fina i gruba trapezna zavojnica, koje imaju
jednak profil kao i pro.ta (tablica 4.6), no razlikuju se od proste trapezne
D~

S1. 4.19 - Trapezna zavojnica

zavojnice sarno po tome sto za istu visinu hoda fina zavojnica ima veci,
a gruba, manji precnik d od proste zavojnice.

4.1.4.9. Testerasl. zavojnica (kosi navoj)

. TeSlerasta zavoJ·nica. dobl·la··Je lme po 0 bl I·k u uzduznog

• preseka pro-
hla (s1. 4.20); upotreblJava se na j ako opterecenim vretenim a teskih presa,
lokomotJvsklm vreteni ma i 51., a podes na je za sile koje deluju sarno u

82
jedn?m smeru: Na jace nagnutoj strani
i>r?fJla Je akslJalni zazor, minimalne VP.
heme. 0,2 mm. U tablici 4.7 sredeni Sl.: 0 0
o
glav,:u podacl.o prostoj testerastoj za- ~!::)
vOJnlCl. OdnOSl su ovi ~) ~
~=33·; y =3' ~~.*"
'9?ff~~ d
"r-~'--c-Y~_ ~
H= 1,73205 P; H, =0,75 P <:t ~
a =0,62607 P; b =0,45698 P ~ ;:
hJ=f!,+Z ~ ~
Z=O,11777.P; R =0,12427 P ~ /;>(;~h1~~--~ ~
d,=D+2a - H=D-O,6819 1 P a..
Pored proste postoje jos i tina i gru-~
ba te~terasta zavojnica koje imaju jed- A4r~,4.~f+~~~
nakprofil kao i prosta (tablica 4.7), no
razhkuJu se, sto pri istoj visini hoda finaL..<'--"-4''-"'-"'i':-H
ima veti, a gruba manji preenjk d od a b
proste testeraste zavojnice. Spolja5nji H
precnik zavojnice d=D ujednq je i no-
minalni precnik testeraste zavojnice d". SI. 4.20 - Te Itn~t:. u\"oina.
TabU.> 4.7
Testerasta zavojnica
(Kosi nonnalnl navojl) Prema JUS M. BO. 072
".,0 -dl dJ
I I I If'! dl
A, P 0, d, A, P 0,
mm mm em' mm mm mm
I em'
I mm 18m

22 13.32l 1,39 ~ 14.~ 100 79.114 ,9.23 12 82

24 15,322 I,BI ~ 16.5 110 ~9.174 62.46 12 In
26 17.322 2,36 5 185 IlO 95.702 71 9) 14 gg
28 19,322 2.93 5 205 130 lU~ . 7n2 81.75 14 1011
30 19.5B6 3.01 ti 21 WI 115.701 105.14 14 IIi
32 21586 3 '70 6 23 I~O 122.232 117.34 16 126
36
~O
44
25,586
21.852
31 .852
~,14
6,09
7,97
6
7
7
21
29 •.>
33.5 .
16U
170
IBO
132232
142.232
14V60
137.33
I': .69
173.1
t
16
16
18
I 136
I'-
153
48 3'.116 9.14 8
36 I 190 15'.760 197.96 18 163
173
~
50 36.116 10.24 B 200 1611.751) 223611 18
52 38,116 11,4 I 8 210 11~.290 241.33 20 180
55 39.380 12,IB 9 41 ..> 220 185.29<) 269.65 20 19o
60 44 .380 15.47 9 46.7 230 195.29<) 299.54 20 200
65 41 .644 17,09 IU ~ 240 201.g1B 319.90 22 '1f17
I
70 52.6H 21.77 10 5> 2~ 211.~18 352.:16 22 217
7~ ~7,6H 26.10 IU 60 200 221.818 3%.11 22 m
BO 62.61l 3O.H2 10 65 270 226.,.R 409.~1 21 134
B~ 64.174 32.35 12 67 2RO 236.3IB 446.18 21 ,
244
90 fi9.174 37 .i8 12 72 290 218.3IB '~l.41 24 2M
95 74.174 43.21 12 17 300 2;4876 ~IO 21 '2'j 'lill

Napomcne uz tabllcu 4.7 :

- --
I) Dvohodc. trohode .... zJvoJn!ce Imaju dva, tn, •.• put. VlJl hod. P od jedDo--
hode, a oslaJe mere su istovelne.
2) ZnOeel\.je oznaka dato je u eJ. 4 .1.4.1 I tl 4 1.4 .9 1 na 51 .. 20
3) Pretn!k zavCljnicc d je ujedno nominalnl pretOlk d..
3
 4.1.4.10 Obln z3vojoica
.' ki iil ''-Ie zavoJ'nice (51. 4.21) je ravnokraki trougao sa uglom
T eOrlJs pro v~ . k' d' h' d
ri \'rhu ~= 30'. no stvarno taj profil je tohko 5 racen.. a t vr I . no p~
feka imaju gotovo izgled polukrugova. Ovak\ a zavoJ~lca otpo~a le protl~
hab.nja i upotrebljava se za zavrtnje i. delove tzlozene praslnt, pesku I
• pr I'Javs'tl'n't, npr . za vatrogasm pnbor, creva, cevnu armaturu, va-
uopste
gonske spojnice itd.

SI. ~ . 21 - Obla zQvc-jnica

Dve su vrste oble zavojnice standardizovane : jedna za op~tu upotrebu

(bez aksijalnog zazora) i druga ugla\' nom za zeleznicko masinstvo (sa aksi-
jalnim zazorom). Za lorvu vrstu izneseni su u t.blici 4.8 glavni podacl.
Ostale potrebne mere mo:;u se odrediti iz ovih jednacina:
p_, = 1" = ~5.4 mm H = 1,86603 P
H, =O,08350 P iI) = 0,5 P
R = I,,255Y7 P R,=0.22105 P
,. = O,238f" P Z = n,05 P
Spoljasnji precnik zavojnice u ujedno je i nominalni preenik oble U1voj-
nice duo

4.1.4 .11 Obelcinvnnje znvojnicn

Za svaku vrstu zavojnice tacno je prupisan naein obelezavanja. Za
obelei..vanje je usvojena neka karnktensltena ncdnost (nonunalni pret-
nik). ponekad i sa naroi:itom oznakom itt viSe oznaka. Kada je za neku
84
zavojnicu data ozna~a sa karakteristltnom VT'MnoSCu kOla Ilutl ~a r
znav~le veh~lDe, n.t)e potrebno nllvodili OItal~ r.ooalk<, 0 zavojnlcl, ~
se oru mogu nacl u tablicama 58 standardnim pod.rlma,
Proplsl za obelezavanje zavoJnicn po JUS-u JUS ;\1 BO.003 '" OV1:
1) V~lvortova prosta zavojniea obplciAvn . ' 5pol)nlm procnlkom d Ii
eolovuna~ npr. na 51. 4.22 data le Vllvorlova pmSla zwoJnica pretlllu 2h,
2) Vltvortova. fma zavojnica ob~l~favA se pr"~OIkom l.D\'O)IlIC I V1 1_
nom hoda u eolovJrna; npr. na sl. 4 .23 prika7.ann J~ V,lvottov. fin uvo"
niea 5poJjnjeg pre~nika 2 1/2" 1 vlsine hoda P - I 6" (uporMI tablicu 4 i).

! I
I
II
I
I I
I 1- I I
2"
1
rJ-1:- T.
f·
I
liT -
R]"
I 'j
I
I 7:...,)
I r
'i
I I I
: I I:
I
1.-
LJ U I

, I :
I I I I
H2~rl.5
, I-
Tr
?1, .s 7C~1I!. ~d~~l
I II
I
1
I I
I
I
I
: I : .J I
51. .. Z: ~ 19

3) Vitvortova eevna zavojnlca obelefavl om&kom R I ",,,ulrUnJIm

preenikom cevi u colovlma, ,. koju J" z.vo]nic pre<h1d ,npr na d
4.24 predstnvJjena je VitvorloV8 Ce\'nR Z \'O)filCa U C'" unu ) ~
nika d. = 2" - prebtik zavojnice d 5~ 611 mm (.. 'd, Ubhcu 4 )
4) Melri~ka ISO zavojnica obdrb"a .. o1n3itom I I rum
precnikom d.=d u mm; npr. na sl 4 .25 pokez,,"a j pr
vOjnie8 prernika d . 80 mm.
5) Melrifka finn Z8\,0JOIca olwl<!1a\'a onWtOlD • • I
preenikom d. ~ d u mm 1 visinom hodft II mm. npT na a1..; 2 pzlu.u
nbele1avanJe metri~ke finE' zn\,0Jnic<, pmnlka d-2~ mm a VI In
P=1,5 mm.
6) Trapezna zavoJnlca obo-ll't.a\1I "rlLnakom TT. InJm metlru..
kom d. d u mm i vlsmom hoda It mm ' npr al. 4 27 prUt zuje oM va~
trapezne zovoJOIce <pcJjnJeg pretnlka d-~8 rom a na 1'-8 mm
(uporedl Leblicu 4.6).
 7) Testerasta zavojnica obeldava sc oznakom S, nominslnim pre~­
nikom d,.=d u mm visinom hoda h u mm; npr. na sl. 4.2S obelefena je
testerasta zavojnica spoljnjeg pre~nika d=70 mm i visine hodn P=10 mm
(upored.i !ablicu 4.7).
8) Obla zavojnica obeletava se oznakom Rd, nominalnim pre~nikom
d,.=d u mm i visinom hoda h u colovima ili u milimetrima; npr. na sl.
4.29 predstavljena je obla zavojnica pr~nika d = 44 mm, a visine hoda
P=7 rom. Za oblu zavojnicu Rd 44X7 je norninalni pr~nik d,.=d·'
=44 nun, a visina hoda je 7 mm.
, Kada je zavojnica leva, stavlja se iznad oznake
re~: leva, a kada je zavojnica dvohoda, trohoda itd.,
stavlja se iznad oznake r~: 2-hoda, 3-hoda itd.; na
I sl. 4.30 obelezena je trohoda leva trapezna zavojni-
ca p~ika d = 30 mm, i visine hoda P= IS mm
uporedi tablicu 4.6 - ovde je P=3X6=ISmrn).

4.2 A NAUZA SILA

I. 4.2.1 OSNOVNl ODRASCI

Na sl. 4.31 predstavljena je kvadratna (pljo-
I snata) zavojnica sa eJementom navrtke opter~e­
nim sHorn F. Za kretanje navrtke uz za~ojnicu, Ij.
I uz nagnutu ravan, potrebna je. teorijski, sUa F"
kada se zanemari otpor trenja. Navrtka ce se, pri
TrJO.f8 )ednom punom obrtu, diei za P; iz jednakosli rada
J'hoda I'va obeju rua
Ft• . d.,,= F·P
SL 4.30
TabllM 4.1
Obla zavojnica
Prema JUS M. BO. 081
cI,.-d
mm
I d3
a>m
I" I
d.-d
mm
I
d,
mm
I" I
cI,.- d
mm
I
d3
mm
I"
8 5.4150 10 30 26,825 8 85 80,767 6
9 6,400 10 32 28,825 8 80 85,767 6
10 7,4150 10 36 32,825 8 95 90,767 6
\I 8,4150 10 40 35,767 6 100 95,767 6
12 9,460 10 44 39,767 5 \I~ 103,650 4
---
14 10.62S 8 48 43.767 6 120 \13.650 4
16 12.825 8 52 47.767 5 130 123,650 4
18 14.825 8 55 50.767 6 140 133.650 4
20 16.825 8 60 55.767 6 150 143.650 4
22 18.825 8 65 60.767 6 1150 153.650 4

24 20.625 8 70 65.767 6 170 163.650 4

26 22.825 8 75 70.767 6 180 173.650 4
8 80
I 28
I 24.825 75.767 6 190
200
183.650
1113,650
4
4 I
•
H pameno uz tabllc:u u .
1) ZnafalJe omab dato Je u a 4.1.4.1 I a •. \,4.10 1 na aI. ."1.
2) ~ zavojnl .. d Ie nomlnalnl premjk cL.

6
dobiva se izraz za odredivanje sHe F.,
p
F,,=F- =Flg u
nd,
gde je a' srednji ugao nagiba, a d. srednji
precnik zavojnice.
. Stvarno, pri kretanju navrtke po zavoj-
Clma rada se trenje. Otpor koji potice od tre- "-'J_~F;~~~~t::~~
nja uzece se u obzir time sto ce se nagnuta IF,.}
ravan nagiba u fiktivno zarnenili nagnutom
ravni nagiba a + p, gde je p ugao trenja . Pre-
ma tome je stvarna sila, potrebna za kretanje
navrtke uz zavojnicu (zavrtanje) F
d,
F, =F tg (u+p)
Za kretanje navrtke niz zavojnicu (odvrtanje)
potrebna je sila
F',=F tg (a - p)
tj. nagnuta ravan je sad a fiktivno zamenjena F;
nagnutom ravni nagiba rx - p, posto otpor od ....... "
trenja otezava silazenje navrlke .Ovde mogu IF;,J
nastupiti tri slucaja:
51. 4.31

1) a> p; navrtka ce se spustati niz 7.avojnicu sama ad ,ebe pod utlca-

jem opterecenja silom F, jer Je ugao nagiba zavojnice veei ad ugla trenJa F·
2) a=p; tada je F', = O; navrtka se jos moze da odrh na zavojnici. iako
je opterecena silom F. Ovakvo stanje, pri kome se navrtka ne odnce sarna
po sebi, zove se samokocenje - na granici klizanja.
3) a<p; u ovorn slucaju navrtka se sigurno neee od\'1'tati sarna od
sebe pa cak treba upotrebiti silu suprotnog smera -F', radl spu~tania adn.
odvrtanja navrtke.

aJ bJ
SI. 4.31

Gornja izlaganja vrede za kvadratnu ~avojnicu kojoj jt! akt1vna strana

profila upravna na uzduznu osu zavrtnja (sl. 4 .3~a). Aktl\'Tla .trana prahla
trouglaste zavojnice nagnuta je za 90 - ~ prema uzdulnoj os; untn)a
51 4 32b) pa je zbog toga otpor od trenja veei nego na 'plosnatoj zavojni~.
kv~ ~bjaSnjenja: Komponenta sUe F, upravna na akllVnu stranu profila
zavojnice

izaziva otpor protiv klizanja

F F _.c,F:--" = F I'
"= Nl' = Q'" •
cos .!::
cos 2"
P
2

gde je Il koeficijent otpora protiv klizanja, a 1" = I'll 1; .1' ekviva-

cos -
2
lentni koeficijenl otpora' za ostre zavojnice; 1" > 1', . Ovome koeficijentu
Il' odgovara fiktivni ugao trenja p'>p:
I"=tgp'.
Prema tome, za oslre zavojnice izgledaju ranije izvedeni obrasci
F,=F tg (a.+p')
F',= F tg (a. - p').
Vrednosti ekvivalentnog koeficijenta otpora protiv klizanja I" = ~I' iz ·
nose za zavojnicu:

metri~ku sa ~ =600 1" = I' _ 1'_ = 1,151'

cos 300 0,866

Vitvortovu sa P=55° 1" = I' = _ V_ = I 131'

cos 27° 30' 0,887 '

trapeznu 13=30' 1"= I' _ 1'_ = 1,0351'.

cos 15° 0,966

lz ovoga se pregJeda vidi da je ~=J,15 za metri~ku i ~=1,13 za Vitvor-

tovu, tj. za ove dYe vrste zavojnica, koje se upotrebljavaju kao zavojnice
za ~vrstu vezu konstruktivnih elemenata, povel:anje otpora protiv klizanja
iznosi 150/. odn. 13%; to svakako oleiava navrtanje navrtke, ali je ujedno
i korisno posto pruia vel:u sigurnost protiv nezeljenog i samovoljnog od-
vrtanja navrtke. Za trapeznu zavojnicu, koja najce!\ce sluii za pokretne
veze, ~ = 1,035, tj. povecanje otpora proliv klizanja iznosi svega 3,5"/0 U
poredenju sa kvadratnom zavojnicom, pa se za nju moze usvojiti bez
vece grelike da je 1" = 1'.
Moment sile potreban za kretanje navrtke uz kvadratnu iii trapeznu
zavojnicu iznosi

T=. , - = F tg (a+p)--
<. d, d.
2 2
88
 pa kada se stav! tg IX- ~! tg P=11 dobiva'8
n d
• I """""'

a za kretanje niz zavojnlcu

T= 2. Fd, P-1fd,p.
2 Itd. +Pp.
Za kretanje uz trougJastu zavojnieu moment sile je ndto veei i iznosi
T= I Fd, P+ltd, p.'
2 :rd, -Pp.'
a za kretanje nlz zavojnleu
T= _1_ Fd, P-ffd. \1'
2 "d. +P\1'
Ovi obrasei za odredivanje T potrebni su naro~ito pri prora~unavanju
zavoJmea za pokretne veze.

'.2.2 STEPEN ISKORISCENJA

Stepenom iskori~cenja zavrtnja 1) zove se koJi~ik'
F,. ig IX
~= - =
F, tg (a +p)
Ovaj izraz, koji se odnosi na zavrtnje sa kvndratnom zavojnicom, prelazi u
~' = ig a
tg(a+p')
za zavrtnje sa trouglastom zavojnicom; 1')' <T}.
Na sl. 4.33 iznesen je dijagram zavisnosti stepena iskorgcenja 1) ad
srednjeg ugla nagiba zavojniee a; linija a odnosi se na kvadratnu, 3 Iinija
b na trougJastu metri~ku zavojnieu; u oba sJu~aja pretpostavJjeno je cia
je p '" 6" ill'" 0, 1, ~to se za podmazane ~eJicne zavr\nje moze usvojtti
kao prosetna vrednost. Najveea vrednost stepena iskori§cenja 1)_. dobi'la
se, kada se stav! -d~ = 0. t'J.
da
d~ =sln(a + p) cos(a +p)-sin a cosa=O
da
Odatle izJazi
sin 2 (lX+p)=sin 21X
pa poSto je p.. O, biee ovaj usJov ispunjen kada je
sin 2 (IX + p) =sin (180 - 21X)
ili kada je a = 45' - p
2
 100

~-
t 80
a
I~
1;"'"

60
W[\b
;/
0

,
~
2a Ii'" .:.
'"
~~
~~
0 50'
10' 20' 30' 40'
<i: •
81. 4.33 _ Stepen iskori~tenja zavrtnja " U z3vlsnosti ad ugla nagiba
(a-za ~adratnu, b-za metri~ku z3vojnicu)

Ova vrednost a. daje najvecu vrednost 'Ilmu

t g ( 45- ~)
'lm.% = ( p ) = tg' (45 - ..!:..),
tg 45+ - 2
2
Za p= 6' iznosi maksimum stepena iskoriScenja kvadratne zavojnice, pri
a.=42'
'Ilmu=tg' 42'=0,81,
a maksimum stepena iskoriilcenja metricke ISO zavojnice, pri a.=41' 43'
'Il'mu=tg' 41' 43'=0,79,
Trouglaste zavojnice imaju niske vrednosti 'Il, posto im je ugao nagiba
a < 6', Radi orijentacije dati su uglovi nagiba za nekoliko velicina stan-
dardnih zavojnica u ovom pregledu:

I Metrl~ka Z3\fojnica
d 1 mm 6 mm 24 mm 76 mm ISO mm I
\ a 5' 25' 3' 25' 2' 30' l' 33' oa 45'

I~I~ I~
1/4" 3" 6"
VitvoriOV(l z8vojnica
4' 12' 2' 30' 10 SO' I l' 14'

90
 Stepen iskoriscenja Tj za najmanju standardnu Vitvortovu zavojnicu
d = I/4" ne dostize ni 40%; npr. za d=l", odnosno d=24 mm iznosi 11'"
= 28"10, tj. p:i navrt"!'ju navrtke gubi se na trenje 72"10 uloze~e energlje.
U gramcnom slucaju samokocenja, kada je a.=p, stepen iskoriscenja je
- Igp 1- IgOp
J1, - -- = -
tg2p 2
sto pri p= ,s' za k,;:,adrat.nu zavojnicu iznosi Tj,=O,495, dok Tj, za trouglastu
zavoJnlcu Ima nesto nlZU vrednost.
4.2.3 ODNOS SPOLJNfH I UNUTRASNJIH SlLA

Spoljne sile koje deluju na z8vrtanj mogu biti privrernene, redovne I

izuzetne. Sila na kljueu kojim se navrtka priteze je privremena i prestaje
pO zavrsenom pritezanju. Promenljiva sila koja potice od pritiska pare u
cilindru parne masine (ili motora sa unutrasnjim
sagorevanjem) pa opterecuje zavrtnje na poklopcu
(s1. 4 .36) je redovna i zove se "sila u radu"; ona de-
luje dok god je masina u radu. Izuzetne sile su one
koje dolaze npr. od trenutnog iznenadnog udara ill
drugih uzroka: npr. rdavog sklapanja. Posledice
ovih pobrojenih sila mogu po zavrtanj biti privre-
mene i trajne. Pobrojane vrste sila, koje mogu de-
lovati na zavrtanj, izazivaju i u zavrtnju i u vezi
unutrasnje sile, a ove opet raznovrsne privremene
ill trajne napone. Poznavanje odnosa spoljasnjih i
unutrasnjih sila, i izazvanih napona, od narocite je
vaZnosti za proraeunavanje. U tome pogledu mogu
se zavrtnji svrstati u nekoliko glavnih grupa, od
kojih su cetiri grupe opsirnije razradene.
U I grupu ulaze zavrtnji koji se uvrcu neopte- SI. 4.34 - ZavnanJ sa uJ·
receni iii cije se navrtke navrcu neopterecene. K ao korn za prcno!enje lereta
primer neka posluzi zavrtanj sa uskom za prenose·
nje tereta (s1. 4.34) . Ovakav zavrtanj uvrce se rukom - ruenom silom; mo-
ment rucne sile moze da se pojaea umetanjem eelicne poluge koja igra
ulogu kljuca. Zavrtanj se ne priteze narocito jako: unutrasnje sile izazvane
privremenom ruenom silom neznatne su i mogu se praktieno zane mariti.
Kada se 0 usku obesi teret G, a to je ovde redovna spoljna sila, izlozen je
zavrtanj uzduznoj sili F koja u njegovom jezgru izaziva napon istezanja
p p
d, = - = - - 2"
A, ~dJ
--;r-
gde je F=G . . .. ..
Karakteristika je zavrtanja II grupe sto se uvrcu Ih nJlhove navrtke
pritezu pod odredenim opterecenjem. Primer pruza zavrtan.j za dizanje
tereta (s1. 4.35). Uzduzna sila F koja se stvara u. za~rtnJu 'prJ d,zanJu te-
reta G i koja je prema tome odre<1ena (F=G), IZaZlva u jezgru Z8vrtnJa
napon od pritiska p

91
i napon od tonije zbog trenja i momenta
T Fd, tg (a + p)
f,= w. = "dl
2 Hi

gde je Wo = nIP,_ polarru. otporru. momen t pres eka ]ezgra

· za vrtn·Ja, aT
16
tonioni moment.
Jos jedan primer zavrtnja II grupe naJazi se u mehanizmu za koeenje
(S]. 3.10). KoCiono vreteno obrce se u svoj oj navrci koja se dize iii spuSta -

=====-=;===~ F
F VRE: T~N
T, VRHeNO
I
I
I .

.
I.
Tl
I.
F POSTOL ) £
I POSTO

I I T
F

S1. 4.35 - Ru~a dizalica sa vrelenom (desno: dijagram aksij al nc sUe F i dljagrarn
momenta T1 ; Tl je moment potreban za savladivanje otpora trenja nosal"a tereta
koji se ne okreCe po vretenu kaje se okreCc)

u zavisnosti od smera obrtanja vretena - i pri dizanju je naro<!ito optere-

eena, posto se zatezanjem ko~ione poluge ostvaruje kocenj e. Tu je jezgro
zavrtnja, slieno gornjem primeru, izlozeno jednovremeno istcz80jU i tor-
ziji (uvijanju).
U III grupu idu zavrtnji izlozeni jednovremeno uzdui.nim silruna i
uvijanju, posto se oni zavrcu pod opterecenjem, no s tom razlikom od za-
92
vrlnja II grope slo uzduina sila nije odredena vec moze b:!l prmz\,oljr.a -
cak i lolika da se pod njenim uticajem zavnanj prekine Primer UP. avo
pruz.aju zavrtnji za vezu poklopca sa cilindrom klipnog motora (i!l klipnog
kompresora) (s1. 4.36) ill za medusobnu vezu ceV) s.:. obodom (s1. 4..3;/.
Zavrtnji SU, po pravilu, ravnomerno rasporedeni po obod" cilindra h ce'oi.
Potrebna hermeticnost postiZe se ili jakim prilezanjem glalKo obrade:-:!h
metalnih dodirnih !X>vrS1na ill, 510 je ceSce i balje, urnpt3::jem 1 pnteza-
njem zaptivaca kao na sl. 4.36 i 4.37. Zaptlvati moga b!ti tvrdi, npr bakar,
mek cetik, ili mekSi, npr. olovo. azbesl, klingerit

< f

o
e I

/ . ,
81. 4.36 - Veza cillndra i poklopt"S tavTtn)irr..a Sl. ... 31- Vez;a ~vl. z.avr-..nJ~ poClbodu

Zavrtnji treba da budu !X>djednako pritegnuh 1 to tohko ~a bU,de obez~

tisak l.,cnosti ili gasova u ce-

i
a
a ++ -
dena potpuna bermeticnosl. cak i kada deluje n3jveCl pr:nsak .lulda U <."1-
lindru maSine ill najved pri-

r
vi. Prema lome, zavrtnji tre-
ba da budu pretbodno zateg- (~E --==:=::::==::::::::33
nuti do !X>trebne mere; dru- ~
gim recirna, u njima vlada,
jos pre nego slo meSina ~e
da radi, prethodna uzduzna " ~
sila koja se naziva prethod- ~ ' //,-
nim zatezanjem. ZatezanJe se
ostvaruje kljucem (s1. 4.38).
Ukoliko je radni krak !djuea r--_ _ _=-L.::c-US - ZOcl
duii , u toliko se jab moment
. .
prilezanja maze ostvantl ..
Moment sile na !dJucu
treba da savlada 1) moment
otpora u zavojnici T, i 2) -- -- ----
moment otpora trenja izmedu
navrtke i !X>dloge T, tj. /'
T= T, +T,
Prema C1. 4.2.1 je
d,
T, = F, tg(a + p,) -2
gde je Fo - prethoclno zatezanje u zavrtnju,
d. - sreclnji preCnik zavojnice,
a - ugao nagiba zavojnice i
P' - ugao trenja zavojnice.
Za zavrtnje srednjih prefuika (veee od M 24) rnoze se usvojiti da je pro-
seCno d,~ 1,08 d a a + P' = 10', tj. tg (a +~,) - 0,18. Sa ovim vrednostima je
" T, ~ 0,1 Fod,.
Moment otpora trenja ispod navrtke koji stvarno nema nikakvol( uticaja
na naprezanje u jezgru zavrtnja, ni na prethoclno zatezanje Fo iznosi
(51. 4.38).
T, =Fo a tg P'!=w Fo a
gde je: Fo - prethodno zatezanje u zavrtnju,
a - rastojanje ose zavrtnja od sredine dodirne povr~ine navrtke
i podloge i
tg p'=\'u - koeficijent otpora pri klizanju izrnedu navrtke i podloge.
Koeficijent otpora 11,=tg P'! tesko je taeno odrediti. Otpor pri klizanju
navrtke po podlozi obieno je najrnanji pri prvom pritezanju navrtke. Pre-
rna ispitivanjima Debusa (Debus), posle 200 uzastopnih odvrtanja i prite-
zanja navrtke, otpor je oko dva i po puta veei nego pri prvorn pritezanju
- zbog babanja dodirnih povrsina. Kao sreclnja vrednost moze se usvojiti
da je \.U = 0,1, a krak a ~ d , pa je tada
T, =0,1 Fo d , .
Iz svega ovoga izlazi
T= T, + T, =F. L=0,2 Fo d ,
gde je: F. - ruena sila na kljucu,
L - radni krak kljuea,
Fo - prethoclno zatezanje u zavrtnju i
d , - preCn.ik jezgra zavrtnja.
Gomji izraz daje
F,= 5F.L
d,
Klada se uzrne da je raclni krak kljuca L=15 d, gde je d preenik zavojnice
12 az1

F.=75 ( :JF.
pa kako je za metricke zavrtnje :, ~ 1,16, dobiva se najzad

F.=87 F.
~o pri umerenoj ruenoj sill na kl jucu F . = 100 N d aje
Fo = 8,7 leN.
94
Ova bi uzduzna sila izazvala napen od iSLeZAIl)'a npr. u zavrlnlu MIG
F 8700 •
a, - A, 0.0000523 ~ 16.63 . 10' Pa ~ 166.3 MPa,
gde je A, ": 0,523 em' (v. Tab. 4.4), odD. A, ~ 0,0000523 m'.
. Dobl)ena vredno~l je dosla blizu napon. na granici mzvlatenja uobil!.>.
)enog ~e"ka za zavrtn\e 3.6
.. Kao sto se vidi iz ovih izlaganja, u zavrtnjima malog preenlka vI!<!
pnhko,,: pntezan)a na\'rtke kljucem mogu lako nastupiti preteranl naponi
u maten)alu zavrt.n)a koji .mogu dovesti i do kidan)a zavrtnja. Stag. male
zavrtnJe treba pazl)lVO pnt!"zati. posta su za n)ih kJjucevi ",la~ivno du-
ga~ki .. Tr:ba svakako imatiu vidu da ee ovi zavrtnji bili pored taga opte-
recent JOS 1 redovnom spol)nom silom u radu. Posledica ovoga je pravilo
da treba po moguonosli izbegavati upotrebu mali'> zavTtanja. ispod .'Y.12
ill M14 odn. 112" ili 5/8", na odgovorrum mestima u konstrukcijama, kad
ovi zavrtnji treba da se za,' reu pod prethodnirn opterl!<!enjem (prethodno
zatezanje) i kad 5U iZNu1eni od mekog celika za 2.3vrtnje. U velikim zavrt-
njima nece se pojaviti preterani naponi. posto se rukom 1 kljuteID nor-
malne duzine ne mogu ostvariti relati,'no Jaki momenti; ZB\-rtnji veltkog
preenika ne mogu se cesto ni pritegnuti do potrebne mere kJjutem nor-
maIne duzine pa se lada radni krak kljuCa po,·..cava natiClln)em cevt na
kljuc. Dva su pravila 0 kojima treba voditi racuna pri konstruisanJu:
I) da se za zavrtnje manjih preenika mogu dopustili man), napan! I
2) da je u 5tatickom pogledu balje, pa mogucnosti, uzimati za vcze
sliene 51. 4.36 i 4.37 manji braj jaeih zavrtan)a, tj. vl!<!eg prl!<!nika, pOOto im
je relativna moe nosenja veca, ukoliko drugi konstrukcioDl raxlozi Iii dina-
miCki uslovi ne nameeu supratno resenje, u kome bi slu~aju trebalo 1& dva
u510va celishodno pomiriti (npr. od ovoga je supratan zahtey, koji se pone-
kad postavlja, da ose zavrtanja budu sto bli!e sredini cilindra, ceVl ltd. pa
je tada potrebno uzeti Veel broj zavrta.1lJ3 manjeg preenika).
Za zavrtnje III grope naroeito je vaZno pozna"ali, kakav ce utical
imati 5poljne sileo koje deluju za vreme rads, i na za\"Ttanj i na celu Ve%U
koja je vee prethodno napregnuta ("naponska v ..za"). Elemenll kOje z,a-
vrtanj priteie neka budu nazyani ploeama (51. 4.39).
Prilikom pritezanja nRvrtke ra(!A se u Z3\'TtnJU, na kraju pntnanja.
unutr.snja sila Fo koja ga rasteze i izduiuje, a ploee sablJa 1 SkrACu\@. Po-
sto naponi ne treba da pr~u granicu elasticnosti pa ni granicu proporcio-
nalnosti (11<11, - 51. 1.2), vaz;ce Hukov zakon proparcionalnostl Izmedu
napona odn. pretl)odnog zatezanja i izduienja ili skratenJ3. Po zaY~m
pritezanju navrtke kljucem u zavrtnju ostaje prethodno zate:!aI1je F, kole
izduzuje zavrtanj za iznas ).,
F.=c, ).,

J ednovremeno na ploee deluje prethodni pntisak is,e \·elic,~.e F, koji

skratuje ploce za M
F.=C! A.. .

Ovde su c, i co konstante rnaterijala odn. elemena!a. koje pred$ta\'ljaju

jedinitne sile - 5yaka za S\'oj malerijal. Jedinitna ~lla. (Iuu I je sila
patrebna da se ostvari izduzenje 'll s!<:raCen)e ravno )edlruCI.
6 Malinski element( I
 Ove deformacije mogu se predstaviti dijagramom (s1. 4,~9), ..
Kada pocne da deluje jos i spoljna sila u radu F" pr~~emce se gornJl
.. ' Sil d F pOJ'aeace zatezanJe u zavrtn)u kO)1 ce se naknadno
di)agram aura u , , 't' , +A' 0 k
, duiiti z~ t.>.. tako da ce ukupno izduzenje .'znosl I 1\1 , 1\, vome ,u, up-
lZ ' d' ' dgovara po zakonu proporclOnalnostl, slla F1. Za Isb Iznos
nom IZ uzen)u 0 , . ' 1 x b ' ti >.." t.>.. a 0 0
t.1.. izduiice se i ploce pa ce definitivno skracenJe ,P .oca I , . - , ':'
' 'e opet po zakonu proporcionalnosti, Izazvah sarno neka slla
skra CenJe moz , " ' t" plocama od
F Prethodna unutraiinja sila Fo promeruce se I u zavr nJu I u ,
t:~utka kada veza bude izlozena spoljnoj sill u radu F,; zatezan)e u za-

F
..:'
,
t.O
/
~ ~
~
f- ~

~
k'
t.:'

-A IlA fA
A2 A1 LlA
PLOCE- ZAVRTANJ
81. 4.39 - Deformacioni dijagram veze zavrtnjem
vrtnju poraiiCe od Fo do Fl, a pritisak u plocama pasce sa Fo na F" Jasno je
da i zavrtanj i pIeCe, srazmemo jedinicnim silama, uzimaju ucesea u pri-
manju spoljne sile F, i da u novorn ravnoteznom stanju Fl "" F" odakle se
logieno mo~ zakljueiti da je F,= Fl - F"
Iz iznesenog izlaganja izlazi cinjenica da definitivna, stvarna sila iste-
zanja, kojoj je zavrtanj izlozen i koja je rnerodavna za proracun zavrtnja,
nije ravna zbiru prethodnog zatezanja Fo i spoljne sile u radu F" vee ne-
koj drugoj vrednosti Fl<Fo + F,; Fl moze se odrediti na os~_o''ll dijagrama
(sl. 4,39), kada su poznati AI, A, i Fo na ovaj naein: iz dijagrama (s1. 4.41a)
vidi se da je sila Fl=Fo+t.F" gde je AF,=Clt.A. Sila F, moze se izraziti
kao zbir F,=Clt.A+C,t.A, odakle je t.>"=F,/(Cl+C') , Ako se ovako izrazeno
naknadno izduzenje AA zameni u izraz za silu t.F" dobiva se
t:,. F, = _.:..
c 1, - - F,
(",+(',
Ovaj izraz pokazuje da ee za neku silu F, dinamicko opterecenje zavrtnja
biti utoliko manje ukoliko je krutost zavrtnja Cl manja, a krutost ploca cr

96
veea. Optereeenje zavrtnja za vreme
rada varira od minimalnog F mI. = F.
do maksimalnog F mu = F. + ll.F, = F J. ~q:r~",'00:',"""-~~-l,tt±Jl,r'l
avo je obj asnj enje jos oNglednije ka-
da se ~retpostavi da su ploee potpuno
krut~ I . da su lZmedu njih, namesto F,
elasti~ruh zaptiva~a, umetnute opruge YI-Hl,(
(sl. 4.40) . Po l zvrsenom pritezanju
navrtki kljucem opruge ce se skratiti
a zavrtnji izduziti. Kada spoljna sil~
F, optereti vezu, pojacace se zateza-
nje u zavrtnj ima, a opruge ce se malo 51. 440 -

izduZiti, tj . u njima ce popustiti unutra.snja sila . avo poptiStanje prethod-

nog pntIska u oprugama vrsi se na ra~un spoljne sile F, .

F F

t.::

0 A 0
J -
.A
<I ..
A, A

oj ti
S1. 4.41 - Deformacloni dijagram veze zavrtnj em (a - Tadnl dijagram. b-utac.3J prrt-
hodnog z.atezanja na odr!ava nje hennetifnosti i dopuUenih n3poru u u\'rtnJu)

Stvarno zatezanje zavrtnja u radu treba da je utoliko ja~e, ukoliko su

ploCe ill umetn uti zaptivaci istegljiviji i elasticniJi. Svakako je valan
uslov da preth odno zatezanje bude toliko da se pod uticajem spoJjne sile
F, pJo~e ne rastave potP,uno, posto tada ne bi bila odriana potrebna her-
m eticnost veze (sl. 4.42) .
Prethodno ~tezanj8 F. zaviJ\ ad Iile F•. Ve60j sill F, odgQv&l8 jlte
prethoclno uteunje Ft. SUa pritislca FI, koja preostaje \I ploelUDa posle
PQjllve we u radu F" mol e se izraziti zavisno ad sile F. ovako:

F.-F,-F,=F.+ t,F.-F,=F.+ _c,_ F. - F,~ F.- c,-=1-

c, +c. +c.
F,.

8vakoj sill u radu F, odgovara odredena minimalna sila prethodnog ute-

&&nja Fo... za koju je sila F. = 0(sJ.4.4 1b),

7
 Sl. 4 4:! _ DeformaQlQ :';:\Ttnja lsranje pre pritezanja navrtke, posJe prirez.anjlll. n;vrti:e i poIIt
pojave ,il e u radu)

S druge strane opteretenje zavrtnja ne sme da izazove u m9.terijalu

zavrtnja plastiene deformacije. Maksimalna sua F ..... treba, stoga, da je
FOM~ < A"'II OR p 0'
,- ,
gde je: A ~~ - najrnanja povrSina popreenog preseka zavrtn ja na njege>-
vom onterecenom delu, a
<1R"o,~ - napon "na granici razvlaeenja pri istezanlu.
Obicno se zbog sigurnosti usvaja da je
F«I ,.az= (0,5 '7 V, 7 5) A.nll 0 ~O.1
Prema tome sUa prethodnog zatezanja treba da je u ovim granicama
_. <F.<F._,.
F.=
Obieno ie, na osnovu is1.'llstva,
Fo=(5-;-7J F,.
Melr sim a1n j normalni napon u zavrtnju iznosi.
F.+ /::,.F, c, F,
0, MCU= =0,50'p(+ I

A"",, C1 + c. A.-ifl
Odnos krutosti zavrtnja prema krutosti ploca, cl /e., obieno ie u granicamn
cd 0,5 do 0,08, tako da ie odnos C1I(Cl+C.)=0,33-;-0,074.. Posle pritezani a
navrtke zavrtanj ostaje opterecen na uvijanje usled momenta T,. Napon
cd uvijanja je
d
F. tg (a+p,)-1
2
T, = ---,:;;;---
d~
16
lzvedeni normalni napon u zavrtnju biee, prema tome

98
 6, =
1,
a;~t -
(:Jill
;.. =,)
10
~:;lh
_ . Za\-rtn)i kOji, se pntci:t: pod op~e"ece"Jem, a :co;U ;>li • - e ~U ili>-
zeru prOlZ\'O]lDO )akoj :.t;;':;cinoj ~i., DC s::le-" se rahmati
spol)ne sile u radu ~.]u sarno ;u, osno~." neko!! p=zvollno r..s<"~J
= c.;>' =
is pffi-
hodnog u.tezanja, vee na osnovu sile oJa 'e, bo ;;:0 'e~, ~ do 3 p:;ta
\'eea od sile u radu F,. ••
Kada se u yen r•.alAZi '\*
z.a\7t.!..."'l.': .. po :;:']og'JCnoSti tre:" d. b:uta
istog konstruktivnog oblika, I). ill sarno !:4n~.;i be;: g;a,,~ rao
r.a ..1. 4.36
ili sarno za\TtnJi sa gla\'OIn kao na s1.. .. a ne... ja,!<ada 50 :r:avrtnJi
jedne I druge nste lZIIleSani. ?OSto sn a.--:-.Jl sUa ::.=.a : naprt2&l1je
nisu jednalo 1.. Z3\Ttnjirr.a .amog ebbra.
lzuzetne rue. kOJe tzazlYar.J ..." je.zgr.l ::.&\-T1r.ja :-~knaG..:a, selrundama
n"pre::an)a, mog.., biti vr~o ~tetne pa ::aU> ::......,ba ;rr'.=>eruti ...'" mere da lie
C:1e otklone ili, kada Je to ne:noguCe, da se h;.:- :t"\'eoa:l na rr - .... nm.. Tw,
npr., kad podloge n&\"rtke i glave Z3\-rtr;)a rU-.cu paraleln~ po,a''itf! lie U
za\TtnlU napeD od sa\iJanja i 2\7=) te se defO=.lS4t1 (s:! • • .• 3).
I:raz je za moment savija.:'lja --s!-
EI
M =-R
gde ie: E - modal ela;tiCnosti,
1 -moment inercijl! pre£eka j
R - polupTeen:J< knv.ne.
Iz s1ibosti trouglo\'" ulazl

R = ::d
c
pa kako se moment inerc:je 1 ::lc!e
otpornim momentom preseka W

1=-11
1
d

dobiva se da ie napo." ad "";j&:lja

~ " -3 - z.a~..&llJ 4t:tom'fen
;x>C! U'.1a!= oao1jaJlja
- ~­

.~\ Eo:; II .c EJ:c

' 1 = W = ~.1IW - -.'-:1

~to za a-2d daje Be

15,=-
""I
Na pnmer, za modul elastiCn~ti 1: - 210 G Po, ~panletm.t pndlap
c=0,1 mID i raspon ::a\'rtrl)a 1=10 =
aa ;a :,' ,... p:-.hlibla :-recInost lie-
kundarnog Dapona ad sa''l)Il!l)a po gornJe:::> obnoscu

cr~ r 21~ 100,o.~1 -5. :5 ·10'''''-. 2,5 lOs

4 4·0,1
0\'8j selrundarni nspan ad sa'-:Jc.:a utoliK~ .~ •• - ~~
kraci i ukoliko je neparaJ ...:nn>: pu.:;.lor;. ~lave . nil cnk~ ~ % ~::
prunera \idi se da "ee neko '0 d~ de :n;;:...-..,t:> »rpL"l
moze ponekad izazvati u zavrtnju ~elike nal'0n~, cak.i iznad granice ela-
stienosti. Stoga je od najveceg znacala da dodlrne povrsme podloga navrtke
i zavrtnja ili kosog podmetaca (v. 61. 4.93) burlu obradene lacno upr~vno ,,:a
uzdumu osu zavrtnja i olvora u koji se zavrtanJ umece; IS to tako 1 zavoJ-
nice treba da budu pailjivo izradene.
Posledice od savijanja trpe narocito zavrtnji cije se ns.vrtke snRino
priteiu, a tu spadaju na prvom mestu zavrtnji III grupe.
d

SL 4.44 - Nepode~eni zavrtanj iz- S1. 4.045 - Pode~eni zavrtanj izlo-

lote.n poprocnim sUama zen popre!;nim silama

Ponekad se, slo se opet najvise odnosi na III grupu, moze u zavrtnjima
pojaviti sekundarni napon pod uticajem toplotnih dilatacija zavrtnja i
ploca . NaroCito pri visim temperaturama ove dilatacije mogu biti osetne
pa sekundarni i ukupni naponi matni, a to je utoliko nepovoljnije sto pri
viSim temperaturama jacina celika opada. Tada treba birati manje dopu-
stene napone iii materijal poslojan i na vBim temperaturama, npr. hrom-
molibdenov celik 10.9
LJ IV grupu idu zavrtnji koji su izloieni poprecnim sllama. Iako je za-
vrtanj po svojoj konstruktivnoj sustini uglavnom odreden da prima uz-
dume sile, ipak je ponekad izlozen poprecnim silama koje mogu u njemu,
prema prilikama, izazvati napone od istezanja, smicanja i savijanja. Pi-
tanje savladivanja ovih poprecnih sila resava se uglavnom na tri nacina.
Prvi je nacin da se zavrtanj umetne u otvor koji j~' veeeg preCnika
(51. 4.44) pa limovi iii ploce pritegnu navrtkom u tolikoj meri da se ostva-
reni otp~r P!otiv ~j~ limova s~protstavlja popreenoj sill F •. Zavrtanj
Ie tada lzlozen uzduznol sili F kOla se moze odrediti iz uslova:
p.F> F,
F= F,
)1
U_ovo~ je izrazu IJ. koeficijent otpora protiv klizanja; iznos njegov je
1l-:-0,}~O,2 u za~nosti od finoce obrade. Posto se ovde navrtka sna:zno
pnteze, odnos spollnih 1 ~utraS.njih sila slican je kao i kod zavrtnja III
gr.upe, pogotovo k';-da delulU lOS 1 uzduzne sile ns. zavrtanj. Zavrtanj je iz-
lozen naponu od lStezanja

100
 F
d.= _ndj .
"4
Ovakvi zavrtnj~, koji se obieno zovu "nepode~eni zamnji", mogu se
upotrebltl za poprecr;e ~I le same kada je opterecenje mimo ili neznatno
promerujlvo. U slucajeVlma promenljivih opterecenja iIi udara navrtka bi
popustlla zbog sta!nih potresa, opala bi uzduzna sila F pa bi, prirod'lo, i
otpor p~otlv kllzanja \.1F postao manji; 10 bi izazvalo relativno pomeranje
hmova I .zavrtanj bl bio izlozen smicanju i savijanju. Stoga se, za slueaj
promenljlvog oplerecenja iii udara, upotrebljavaju za pnmanje popreewh
sila "podeseni zavrtnji". To je drugi nacin resavanja ovoga pitanja. Za-
vr~j se umece u otvor bez zazora (cak sa malim zadorom) i naltacnije je
podesen prema otvoru (sl. 4.45). Pod uticajem poprecne sile F, j3vlja se u
stablu zavrtnja srednji napon od smicanja

'f J = -
Frd'
" s
4
gde je d, precnik stabla zavrtnja koji je ravan preeniku otvora: J.=dt.
Ovde zavojnica igra sporednu ulogu. stablo zavrtnja glavnu. Navrtka
ne priteze limove znalnom silom; ona treba da bude toliko pntegnuta, da
spreei ispadanje zavrlnja i onemoguCi labavljenje veze. Mesto ebicnog
cilindricnog stabla moze se upolrebiti i znalno ,kuplje konieno .nabla
(konicnost 1 : 50 do 1 : 20) u konienom otvoru, eime se moie postiei mnogo
ravnomernije nale~anje.

,
--
/
,

b) vJ
81. 4.46 - Sredstva za rasterecenje zavrtnja od poprern..!b 5113

Nije cellshodno da za"rtanj bude !edn~vre~eno izlozen uzduinim I

poprecnim silama. To se resava, na treel naem, time sto se zavrtanJ raste-
recuje oslobada delovanja poprel:nih sila. Kao sredstva za rastereCenJe
sluie: 'cilindricni (sl. 4.46a) ill koniCni prslenovi, okrugle ~Ipke (51. 4.46b),
klInovi itd. iii sami delo"i podesnom konstrukcijom primaju popre<'ne sile
(s1. 4.46v). Zavrtnji primaj u na sebe sarno uzduinu sllu koja deluje na vezu
i koja je za njih podesnija.. . . . . .. . . .
Za"rtnji ostalih grupa (Izlozem. udanma, nalzmcmcmm dlnam,ck,m
oplerecenjima) nisu obradeni u OVOj knJIZI.

4.2.4 OPTER£CENJE ZA\"OJNICE I NAVRTJU:

Zavrtnnl I navrlka dodiruju se po z~vojnici. Pod uhcajem uzduine
sile u zavrtnju F zavojnic,a i na zav:~J u I u navrct lzlofena Je st,a lno sa-
vljanju smicanju i povrSmskom pnbsku (sl. 4.47.>. Sa pret!"'sta, kern d.
je sila F ravnomerno f Rsporedena po svima zavoJclma unutar n;;.vrt (', do-

101
biee se ovi izrazi za pojedine vrste napona za met rick:, zavojnicu:
U pogledu savijanja zavojak se moze smalrat! uklJe~tenom gredom sa
naJve eim momentom savijanja na mestu
. .. oznacenom
. . t d tackama . na sl. 4.47.
Moment savlJanJa Je a a

M =F 1ft =0,2706PF
2
posto jelft=0,5412 P (v. cl. 4.1.4.5), a otporni
moment jednog zavojka pravoug"onog preseka
osnovice "d, i vi sine = 0,9 P

W= ~Jfd, . (O,9P)'.
6
Napon od savijanja u zavojcima zavrtnja iz-
nosi, kada ucestvuje z zavojaka u primanju
1ft d, sile F, M 6 . 0,2706 F P 0,637 F
0,= - - = ~
51. 4.47-0pterecenje zavojnica W zr.d,· (0,9 P)' d, pz
gde je F - uzduzna sila u zavrtnju,
d, - precnik jezgra zavrtnja,
z - broj aktivnih zavojaka i
P - visina hoda zavojnice .
Proizvod z . P=/n predstavlja ujedno visinu navrtke.
Napon od savijanja u zavojcima navrtke iznosio bi, kada akti.vno
ucestvuje z zavojaka,
0',= .,;,;0,,-6_37_F_
ctzP
gde je d precnik zavoJruce. Posto je O'/>rr/, jer je d,<d, merodavan je
napon od savijanja u zavojcima zavrtnja.
Zavojci mogu biti smaknuti po povrsini os novice "d. i visine 0,9 P.
Prema tome je srednji napon od smicanja u zavojcima zavrtnja, kada
aktivno ucestvuje z zavojaka
F F 0,35F
'(1'= - - = -
A z1td, (0,9 P) d, z P
a u zavojcima navrtke
r = _0,-,-
,3_5 _I:
, dzP
pa posto je d,<d, dakle 't,>'t' •• merodavno je 't, kao nepovoljnije.
. Za povrsinski pritisak merodavna je projekcija radne povrSine zavoj-
nIce ~a ravan upra\·nu na uzduznu silu F ; to je povrsina kruZnog prstena
srednJeg precnika d, i sirine b, kada se, sa minimalnom greskom, usvoji da
svaki ""vojak lezi u jednoj ravni. Povrsinski pritisak p n a zavojcima bilo
zavrtnja bilo navrtke iznosi, kada akti vno ucestvuje z zavojaka,
p = _F = F = F F _ 0,588 F
= _O,--,5_88_
A' zrtd,H, zrtd,(O,5412P) d, z P d, In

102
 Ako se odbaei navrtka kao slabije naprernuti elemenat izlazi da je
napon od savi.janj~ zavrtnja crf jaci od napona ~d smieanja ... : i pored toga
lito Je "'d.<crdf, oblCno Je lzmedu dopustenth napona pri smicanju i savija-
nJu za cehk odnos ..",=0,8 crd/
Kada bi se oba napona crf i .. , svela na fiktivni napon koji 5e smatra
kao normaini napon cr, po obraseu
,...----_,o_
d. = ,"
a~ + I -lL t ,
\ Td~
)'
dobilo bi se kao rezuitat povecanje napona od savijanja pribiiZno za 21';.
tj. cr,=1,21 crf. •
Napon od istezanja u jezgru zavrtnja iznosi
f
d , = --:-,.,.- ,
u;r.
4
a napon od savijanja u zavojniei zavrtnja, zajedno sa ekvivalentnlm na-
ponom od smieanja,
",= 1,21 0,637 f
d, In
Kada se fell da zavojei i jezgro zavrtnja budu jednako napregnl._
treba uzeti cr.="f tj.
~= 1,2 1 0,637 f
d," d,ln
4
odakle se dobiva kao najmanja visina navrtke
In =0,605 d,.
Radi sigurnosti i zbog neravnomernosti naJeganja pojedinih zavoJaka
usvojena je kao standardna visina celicne navrtke
In =0 ,8 d
gde je d precnik zavojniee. ZahvaJJujuci ovome nastupa. u siucaju preople-
recenja, kidanje zavrtnja obicno pre u jezgru nego u w\'ojnici. Isto tako
popustice u vezi zavrtanj pre navrtke.
Kada zavrtanj i navrtka nisu od istog materijala, mcfe se na O$novu
napona od savijanja u zavojeima zavrtnja
0,737 F
"1= - - -
d, In
napona od savijanja u zavojeill\a navrtke
, 0,637 F
", = dl' n
odrediti vis ina navrtke od drugog materijaia deljenjem olfln dvcJu Jed-
nacina:

103
Posto je In = 0,8 d i posto ovde treba zameniti napon a, dop~stenjm vredno-
stima za savijanje adl za materijal od koga Je zavrtanl (celtk), IzlaZl nalzad
1~' =O,8 d, a~f
<Jd(
gde je d, - preenik jezgra zavrtnja,
adl - dopusteni napon za savijanje zavrtnja,
a'dl - dopusteni napon za savijanje navrtke visine I~.
Povrliinski pritisak p u zavojcima, s obzirom na dovoljnu duiinu za-
vojniee u navrei standardne vi sine In = 0,8 d, uvek je ispod dopu;;tenih
vrednosti, kada je zavrtanj izlozen mirnom opterecenju. Medu ~im,. dopu-
stene vrednosti Pd mogu biti lako prekoracene, kada Je optereeenJe pro~
menljivo, a narobto kada je zavrtanj stalno u pokt-etu pod opterecenjem
iii kada je navrtka niia od standardne.
Pojedini zavojei nece stvarno nikada biti podjednako optereceni, eak
ni kada su obe zavojnice - i na zavrtnju i u navrci - precizno izradene,
zbog cega bi na prvi pogled trebalo ocekivati polpuno ravnomerno nale-
ganje. Svaki zavojak prima deo sile F koja isteze zavrtanj, a pritiskuje na-
vrtku; prema tome, na rnestu prvog aktivnog zavoika. naibliZeg podlozi
navrtke, i zavrtanj i navrtka izlozeni su celokupnoi sili F . Na tome mestu.
dakle, i zavrtanj je izlozen najjaeem istezanju i navrtka najjacern pritiski-
vanju pa ce stoga tu nastupiti i najjace deformacije, zbog cega neee biti
optereeenje pojedinih zavojaka podjednako. Prema ispitivanjima, koja su
izvrSili MaduSka (Maduschkn) i Mice (MOtze), na lrapeznoj zavojnici iznosi
opterecenje prvog zavojka 520f0, drugog 250f0, treceg 13"/0 itd., ana trougla-
stoj zavojniei oplerecenje prvog zavojka 340f0, drugog 230f0, treceg 16'10
ltd. Naroeito prva dva zavojka, zbog preopterecenja, znatno ce se defor-
misati, elasticno, a ponekad cak i plasticno, pa ce se zbog toga ravnomer-
nije podeliti optereeenje na ostale zavojke.
1z ovoga izlaganj a moze se izvesti zaklj ueak da se nikakva korist nece
postiei navrtkama sa brojem zavojaka mnogo veCim od uobicajenog, jer
poslednji zavojci praktieno vise ne ueeslv\!ju u primanju opterecenja. U
tome pogledu broj zavojaka ne treba da prelazi 6 do 8 u navrtkama sa tra-
peznolTl zavojnicom, odn. 8 do 10 u navrtkama sa trouglastom zavojnicom
jer je kod ovih poslednjih podela opterecenja ravnomernija. U metrickom
nizu broj zavojaka u navrci standardne visine kreee se od 4.8 do 13,3, pre--
rna ovom ogledu:
~Z~av-:-rt:-.n-:-J- 'I'7:MC-:6:-lIC-:M7":':12"I""CM:-:2:-:-j'I"-:-:1-=56-:-01M:-:-::-so"I-::M'"'\=oo'
z; -1- \ 4,8 I I 5,5 6,4 \ 8,15\ 10,6 \ 13.3

Za z:,-vrtnje iz~ozene dinamickom naizmenic.nom optereeenju i udari-

",;a naroclto Je. vazno d~ podela opterecenja na pojedine zavojke bude
uJednace,:,a, kohko god le moguce. To se moze postiei raznovrsnim kon-
struk.l lvrum meram~ I tako znatno pojacati dinamicka izdriljivost zavoj-
ruce I lavrtnJa. Radl prlmera data je na 51. 4.48 konstrukeija navrtke po
Soltu. Izmet1u zavojaka n~vrtke urezan je zleb koji je sve dublji iduei od
poslednJ~~ do prvog .zavoJka .pa su zbog toga prvi zavojei savitljiviji , po-
PUStlJ.1VlJI !,rem~ savIJa,nJu, Time ~e postize znatno vcea ujednacenost opte-
reeenJa poJedinih zavoJaka, lakO I ovde prvi zavojak ostaje relativno naj-

104
81. 4.48 - Navrtka sa savltljlvlm zavojelmB SI. 4 .49 - Izdubljena. nBvrtka Wo!ena ~
viSe optereeen. Drugi primer resenja ovoga zadatka profa konstrukcija
navrtke na sl. 4.49, po Tumu (Thurn) i Vigandu (Wiegand) . Navrtka je iz-
dubljena, a polozaj prvog zavojka malo izdignut. Ona je u oblasti prv!h
zavojaka izlozena istezanju, a u oblasti poslednjih zavojaka pritiskivanju 1
time je ostvarena bolja ujednacenost optereeenja zavojaka.
4.3 KONSTRUKTIVNl OBLICI
••3.1 MATBBJ.JAL JUS M. Bl.023 I 028
Simbolicko obelefavanje kJasa kvaliteta Celika za zavrtrUe prema ISO
S1andardu sadrfi dva broja odeljena tatkom. Prvi se odnosi na jaQnu pri lcidanju
u MPa podeljenu sa 100, a drugi, iza tacke, na deselOstruld odnos napona na gra-
nici razvlacenja prema jacini pri lddanju. Tako npr. ce!ik jaCine R ~ - 400 MPa.
sa granicom razvlaCenja ~,2- 320 MPa ima oznaku 4.8 gde ja 4 - 400/100,
a 8 - (320/400) ,10, Prema ISO standardu Celici za zavrtnje imaju ove oznakc
ldase kvaliteta: 3.6, 4.6, 4.8, 5.6, 5.8, 6.8, 8.8, 9.8, 10.9 i 12.9. Najvafniji
podaci za ove materijale dati su u Tablici 4.9.
Tabllca 4.9
Karakterisr!cn! podac! za celike za zumnje prema JUS M.Bl.023 I 028
Simbol.
oznalta
~
0-
::;
"
'11"!
"
-~
J!
--'"
0
C 1'01 P 1"1 S 1%1 .
•
•
I .. , IK/
kvalil
•
0:: 0::
0.
a;;
max. m,". max. max.
'"25 (otpu!wual

3.6 300 180 0.6 U,2 0.05 0,06

4.6 400 240 0,6 0.55 0.05 0,06 n
4.8 400 320 0,8 0,55 0,05 0,06 14
5.6 500 300 0,6 0,55 0,05 0,06 20
5.8 500 400 0,8 0,55 0,05 0,06 10
6.8 600 480 0,8 0,55 0,05 0,06 8
8.8 800 640 0.8 0,35 0,15 O,G4 0,05 12 691 (425)

lOS
 Nastavak tabUce 4.9
8.8 800 640 0,8 0,55 0,25 0,04 0,05 12 723 (450)
9.8 900 720 0,8 0,35 0,15 0,04 0,05 10 683 (410)
10.9 1000 900 -0,9 0,35 0,15 0,04 0,05 9 613 (340)
12.9 1200 1080 0,9 0,50 0,20 0,035 0,035 8 653 (380)

Napomcna Ul lablicu 4.9 :

1) Standard '" odno~ n. zavrtJ1ie p~ M5 do M39.
2) Celik 9.8 primenjuje sc za prcauke do M16.
3) Celici simbol~e olnake kvalitela 3.6 do 6.8 su ugljenifni tetici, a ad 8.8 do 12.9
termifki obradeni Iqtirani ~Ud .
4) Podaci u posledqjoj koloni dati u zagradama predslavljaju temperaturu u 0 C.

Manji zavrtnji prave se ~esto i od mesinga i bronze, narocito kada

postoji opasnost od r"anja.
Zavrtnji od lakih metala, narocito legura aluminijuma, bakra i mag ·
nezijuma - jacine do RM =350+450 MPa pa i vise, podesni su, kada po-
rtoji opasnost od korozije ili kana se radi 0 malim opterecenjima; oni se
narocito upotrebljavaju u lakim konstrukcijama (avionima, motornim va-
gonima i sl.),
Liveno gvoMe nije pogodno kao materijal za zavrtnje; izuzetno pra-
ve se ad njega navrtke. Temperisana liveno gvazae upatrebljava se za
kljuceve i navrtke sa uSkama.
Najbalje je kada su zavrtanj i navrtka ad is tog materijala, iii kada je
navrtka ad nesto malo slabijeg materijala ad materijala zavrtnja. Ovo
narocito onda kada je zavojnica izlozena ostecenju zbog cestog u.v rtanja
i advrtanja; tada se navrtka, kao element koji se lakSe moze zameniti, pravi
d

d;

e
81. 4.50 - Norm.lnl zavrtanj (desno: Ilava la Izb«lnom)

106
-od slabijeg materijala. Upotreba razlicitog materijala opravdana je I onda
kada se moze ocekivati oksidacija (korozija) zavrtnja.
4.3.2 ZA VRTNn
U zavisnosti od namene i uslova rada izrat:len je ~itnv niz zavrtDnja
raznovrsnog konstruktivnog oblika. Ovde je izneseno ,amo nekoliko oblika
zavrtanja, uglavnom i7. oblasti opsteg maSinstva. Osnovni ,)blici nvrtanJa
za pricvrseivanje elemenata u masinskim konstrukeijama su ovi: normllni
zavrtanj (vijak sa sestostranom glavom za opstu primenu) (51. 4 .50 i tabU-
ea 4.9), zavrtanj bez navrtke (51. 4.56) i goli zavrlanj (51. 4.58).
1) Normalni zavrtanj (51. 4.50) ima glavu i navrtku standnrdno~ ~to­
ugaonog oblika i najcesee 5e upotreblj ava. Delovi koje vezuje imaju neita.
sid otvor od prernika zavojnice d pa i od precnika stabla d" tj. Oo>d I
Do> d,. Radi smanjivanja koneentraeije napona zaobljen je prelaz izmedu
stabla i glave (51. 4.51); poluprecnik zaobljenja iznosi 0-·-(0,06 +-O,l)d; za
zavrtnje manjih precnika je veti, a veeih precnika manji (v. tnblicu 4.10)
Precnik stabla d. maze biti jednak iii man ji ad precnika zavrtnja d; pone-
kad je ovaj precnik veei ad precnika zavojniee d ($1. 4.45). Kada je zavr-
lanj namesten, prelazi mu zavojnica navrtku za x = 2+ 10 mm pa I yJJe
(manje vrednosti za manje zavrtnje).
JUS predvida tri klase izrade zavrlanja i to sa za"ojnicamn u tole-
raneijskim poljima Sh 8, Sh 10 i Sh 11.
F

I J
SI. 4.51 _ Zao- SI. 4 .52 - Is- SI. 4.5, - Za-
bljeni prelaz sa tegljivt zavr- vrtanJ sa kva-
stabla na gtavu tanj dralnom &I.vom
Normalni zavrtanj zove se podesenim (51. 4.451 ka'!..a s~ bez ;:azo~
uti5kuje u olvor precnika jednakog precmku stabla (Dc;; d.). naJ~~ )e
cak precnik stabla d. veei od precnika olvora d. zn H- 2 o. pa se utisku!.e
pod priti5kom u otvor. Podcieni zavrlanj pod~san Je. za !,rLmanJe poprec~
nih sila (v. cl. 4.2.3). Precnik zavoJnlce nesto Je manJ' QQ preCnLka &tabla.
d < di~tegljiVi zavrtanj (51. 4.52) pogodan jeza naizmenicna opten..oC('n)a i
d Precnik 5tabla manji mu je od precnlka zavoJnlce pa Je z~ toga
~a::~j ravnomernije optereeen i izdrtlJiviJi S obz.rom na zamaranJe
materijala. . ·t obltka
Propisana visina slandardne gla,'e sestougaonog pflzmaU no
107
 je In 1= (0,6 -+- 0,7) d, gde je d precmk zavojnice. Pri navrtanju navrtke pri-
drZava se glava kljucem i tako sprecava obrtanje zavrtnja. Kada je glava
nepristupacna kljucu ill kada se zeJi da se spreci obrtanje zavrtnja bez
pomoci kljuca, primenjuju se razne konstruktivne mere koje su u glav-
nom dovele do naroCitih oblika glave pa je tako nastala npr. kvadratna
(51. 4.53) i pravougaona glava (51. 4.54) koje, oslanjajuei se 0 zid obliznj eg
konstruktivnog elementa, ne dopustaju obrtanje zavrtnj a. Tu je n ar ocito
znacajna pravougaona (pljosnata) glava koja omogucava da se zavrtanj
!lirom stranom glave viSe primakne nekom konstruktivn om elemen t u, sto
je cesto vrlo korisno. Obrtanje zavrtnja, pri-
likom navrtanja navrtke, moze se spreciti i
civijom iii rebrom (51. 4 .55) koji zadiru i u
konstruktivni element; to se radi kada je gla-
va npr. cilindricna (51. 4.55a), iii polulopta5ta
51. 4 .55b) .

HmB
81. 4.54 - Zavrtanj sa pra~
vougaonom glavom

a) b)
81. 4_55 - Zavrtanj sa okruglom
1 polulopta stom glavom

- -
51. 4.56 - Zavrtanj bez navrtkc

51. 4.57 - Caura sa s poli-

nom i unutra.§njom za voj-
nicom
21 Zavrtanj bez navrlke (51.4.56) ima standardnu sestostranu glavu
pomocu kOle se kljucem uvree neposredno u konstruktivni element·, kon-

108
struklivni
' , element
, ovde igra ulogu navrtke, zavrtan' uvrnu t, prl!-
Kada ]'e]
j azl zavoJmca na stablu zavojnku u konstruktivnom elementu za x' ..
, (~,6";- 1) d; vece vred~osti uzimaju se za manje zavrtnje, Za zavrtnje
lzlozene ]a~~m promenl]lVlffi opterecenjima i udarima XI=d,
Zavrtn]l bez navrtke upotrebljavaju se kada je veza stalna, tj, kada
se zavrtn]l vrlo retko odvrcu, teSce odvrtanje ostetilo bi unutraSnju za-
T.btl.. 4.10
Norma!n; zat:rtnji (vijci sa sestostranom glavom)
Mere u mm Prema JUS M 81 060
Noml- Duflna de la sa DirnenziJe glave (nomlnllne I p
nnlnl
prtt. -'1- -'1---+-'1--'1-.. ,: . . .-..,.--1
zavoJnlco m b mere)
1- - - - -1
~orm.lne

dullne
_n_~ 1 _l~_~~_J~_a·_+-k_+-'I-,-+-_'.11_d_'-+I_ml_'_n--.-_m_ox_ I~_ml_n- -, :. . .__'__
-7
k
C
5__ 1: l_b- t_ _:.
I
6 17 22 + l,2 3,5 1 0,4 8 7,6 \ 8,6 I 0,4 0,2 20 do ~
+ 1,5 4 0,5 10 9,5 10,8 0,5 0,3 25 do 110
8 2l 26 + 1,9 5,5 0,6 13 12,3 l4,l 1 0,5 30 do 100
10 25 30 + 2,3 7 0,6 l7 16,1 l8,6 1 0,5 35 do 200
12 29 34 44 + 2,6 g 0,6 19 18 20,7 1,6 I 40 do 7JO
- - - - - - - -1- - - -1-- - -- - - - --\----\
(l4) 33 38 48 +3 9 0,6 22 20,9 23,7 1,6 1 45 do 220
16 37 42 52 +3 10 0,6 24 22.8 25,9 1,6 1 ~ do 220
(18) 41 46 56 + 3,8 l2 0,6 27 25,6 29,3 1,6 I 55 do 220
20 45 50 60 "' 3,8 13 0,6 30 28,5 32,7 2 1,2 6IJ do 7JO
(22) 49 54 64 ... 3,8 14 0,6 32 30,4 34,7 2 1.2 6IJ do 220
- - - - 1- - -1--1- - - - ----\
24 53 58 68 + 4,5 15 0,7 36 34,2 39,2 2 1,2 60 do 220
(27) 55 64 74 +4,5 17 0,7 41 38, 44,8 2,5 1.6 70 do 220
30 65 70 80 + 4,8 19 0,7 46 43,7 50,4 2,5 1,6 jj() do 7JO
(33) 76 86 + 4,8 21 0,7 50 47,5 54,9 2,5 l,6 lOO do 220
36 82 92 +6 23 0,7 55 52,2 60,3 3 2 100 do 220
I (39) -
42
88 - 98- 1--+-
94 l04
6 - 1- 2-<'-
+ 6,8 26
0,8
0,8
60
65
57
61.8
-1-- - -
65,9
71,5
3
3
--
2
2
lOO
l20
do
do
220
220
(45) 100 110 + 6.8 28 0,8 70 66,5 77,l 3 2 140 do 220
48 l06 Il6 + 7,5 30 0,8 75 71,3 82,7 3 2 ISO do 220
(52) I 114 1124 +7,5 33 0,8 I 80 76 88,3 3 2 Ijj() do 7JO
1
Napomene uz tnblicu 4.10 :
1) Nominalne prel:nike u zagradama po mogu~nOlU ltbegavaU.
:!) Duiine dela sa Z3vojnicom b navcdene pod a) odnose se na zavrtnje duiiDe ,
do 80 mm, pod b) za zavrtnje duflne 1 od 80 do 200 mm, a duiine na\·~ pod C) u
duzlne l iznad 200 mm .
3) Slvam~ mere z.avojnice moraju leta.ti unutar tolerandJsito, polja ,
4) Znatenje oznaka obja~njcno je na 51. .. SO.
vojnicu u konstruktivnom elementu, Da bi se izbeglo oSteeenje, kOle b.
moglo nastupiti zbog ceSceg odvrtanja za\'rtnjn, moie se uvrnul! u kon-
struktivru element celicna iii bronzana caurn sa spoljnom i unutralnlom
zavojnicom, narocito kada je taj konstruktivru element cd liveno!! gvotdl
ili od mekog metala (sl. 4,57), Ova caura mora se OSlgurah protiv cdntanj3
Zavrtanj bez navrtke ne moze se praviti kao pod~ru zavrtanl 1 ne
sme biti izloien popreenirn silama.
3) Goll zavrtanj (sl. 4,58) irna dye zavojnice na stablu : redo\'T\u 1 OSlIO '-
nu ; na redovnu zavojnicu navrce se nnvr~ka, a osnovna Ul3Z1 u koJUtcuk-
tivni element. Primer veze golim zavrln]em pokazule sl. 4.59. )man)e
10'1
rastojanje od ose zavrtnja do ivice konstruktivnog . elementa, je a.... =d.
Kada se gali zavrtan) jedared uvrne u konstru..1,.-tivru element on osta)e
stalno u njemu; veza se razdvaja odvrtanjem navrtke. Prema tome zavoj-
niea u konstruktivnom elementu nije izlozena troSenJu. Sa toga r-azloga
goll za\'I1anj je mnogo balji od .zavrtnja b"f navrtke. (sl. 4.56) za konstruk-
th-ne eJemente od livenog gvozd.a Iii mekSeg maten)ala.

5 1. 4.58 -
Goli %8-
yrtanj S1. 4.59 - Veza golim
zavrmjE"m

5L 4.60 - Zavrtanj sa dve na-

vrtke
5 1. 4.61 - 51. 4.62 - S1. 4.63

Veza golim zavrtnje.m cesto se upotrebljava, iako je skuplja ad veze

zavrtnjem bez navrtke, a pogotovo od veze normalnim zavrtnjem. Goll
zavrtanj omogucava da se ostvari zbijena veza, ali je nepodesan za pri-
manje popreCnih sila; on se ne moze upotrebiti kada je potrebno da se,
prilikom rasklapanja, konstruktivni element ispod navrtke pomera po-
preko na osu zavrtnja.
Zavrtanj sa dye navrtke - goE zavrtanj (sl. 4.60), kao varijanta nor-
malnog zavrtnja, upotrebljava se kada se normalni zavrtanj ne moze umet-
nuti u otvor zbog ogranicenog prostora.
4) Za vezu lakih delova i prenosenje malih sila upotrebljavaju se
zavrtnji naroCitog oblika glave sa otvorom ill CeSCe prorezom (sJ. 4 .61 do
4.66) u koji se radi uvrtanja ill odvrtanja stavJja advrtac ill izvojae (sJ.
4.11.6). Ovakvi zavrtnji. ne mogu se odvrtacem nikada preterano priteg-
nuti. Glave un mogu blti po polozaju spoljne, poJuukopane i ukopane (v.
110
 51. 4.61), a po obliku cilindri~e, konicr,e, polu1optaste !td. Za >tanda.rd.'le
oblike zavrtanja po);az:mih na sL 4.~, 4.65 i 4.b6 dati su glaml podad
u tablicama 4.10, 4.11 i 4.12.
5) Zavrtanj sa uSkama (s].
4.67) upotrebljava se kada se
fell da se rukom, brzo i lako,
veza delova sklopi ill rasklopi.
Propisane mere za zavrtJlje sa
1Iskama date su u tablici 4.13.
6) Radi uStede u prostoru
danas se cesto upotrebljavaju
zavrtnji sa unutraSnjom ruporn •
(
u glavi, za kljuc (sL 4.68) . Poda-
ci 0 ovim zavrtnjima dati su u
tablici 4.H. 81. 4.69 daje porelle-
oje zaprernina pri upotrebi 01>0-
renog kljuCa za zavrtanj bez na-
vrtke, cevastog kljuCa za zavr-
tanj bez navrtke i specijalnog
kljuCa za zavrtanj sa unutra-
mjom rupom.
7) Zavrtnjima se eesto po-
deeavaju i osiguravaju kon- 4.65 - Zo,'Tta!:j sa pol;;loptutcm &lav""
struktivni elementi protiv obr- ;donja s:.ila; p~. :;aT:".."j fija je a'lOj-
tanja, ispadanja, izvlacenja iz mea :zradtna valji.:l em)

,, c

"
b

.,,'•
,;
SL • i>4 - Z-:lrnanj .. "kc~ &10

L-___ ; _ ______________________________
Ma11nI.k1 elemer.U 1
III ~
veze itd. Ovakvi zavrtnji imaju oblike koji najbolje odgovaruju numeni.
Naj~e~ce je u nj ih vrh naroMog oblika kojim se prenosi pritisak na susedni
element; stoga se vrh obi~no eementuje. Nekoliko ovakvih zavrtanja poka-
.;,
!/I
~

I 1-- . - - - .- ,,1
c ",
,
fl
b ..,
k I I J

ti+£--& 1:1
~~I
Sl. 4.66 - Zavrtanj sa ci1indrifnom glavom

zuju sl. 4.70 do 4.72 a primer primene vidi se na sl. 4.105. Za zavrlnje 11a
sl. 4.70 do 4 .72 dati su propis.ni podaei 0 merama u tablieama 4 .15 do 4.17.
e b

"

E ~ r
51. 4.67 - Zavrtanj so. u~k a m a

Za vece zavrtnje i ja~e sile glave su sestostranog prizm ati~nog oblika .

Za manje sile zavrsava se zavrtanj obi~nim prorezom za odvrta~ (izvojae
11 2
 , y-
...:.~ ~-. - 1- . _ .- ..,
-
-~,
"
</ n b
k !

51. 4 .68 - Zavrl.mj sa unutra~niom rupom u glnvl

'- '- .

QI < a ,

a,
5 1. 4.69 _ Pot"ed~njc zapremina pri. upolrebi raznlh :tavrtanja J kljuOevD
e
n 30
}\t- (~

=,1).- ._.JX .- .,;

"
c c
1
51. 4.70 _ Zavrtanj za o,lguranj_
n
,.
-- --
c
c

Sl. 4 .7 1 _ Zavrtanj Ul osiglJr'cr.je sa ~Ulkom

.,. 113
__ s1. 4.70 i 4.71). Zbog ostecenja zavrtnja oko proreza prave se, kada je
potrebno jace pritezanje iii cesce odvrlanje, unulrasnji otvori u zavrSelku
zavrtnja (sl. 4.72).
Zavrtnji se mogu upotrebiti i za odiznnje utisnutih (upresovanih) Hi
razdvajanjc slepljenih, zaglavljenih delova. Tako se zavrtnjem moze, radi
rasklapanja (demontaZe), odici poklopac cilindra klipne masine koji ima
za to predvidene otvore sa zavojnicom.

51. 4.12 - Zavrlanj I3 oslgurnnje SOl unutra~njom

ru?om

7) Podesnom konstrukcijom mogu se zavrlnji prilagoditi i potrebi da

velie ulogu zapusaca iii zalvar"ca na cevima, otvorima u konstl'uktivnim
elementima itd. Tri oblika ovakvih zavTtanja poka7.uje 51. 4.73.

Tabllc. 4. 11

Zavrtnji sa ukopanom gla uom

Mere u mm Premo JUS M Bl 130

l\~R1lnal- Du1ina dela sa D,menzije glav~ Normalne

01 pre- b dutine
zav ojn lcom
I r
cnik
d b toleranc.
/,
I
D
I(In min 'I max I
I

1,6 9 +0,5 '\9 3 0,2 0,' I 0,45 \ 0,65 0,1 12 do 14

11,8} 9 .J. O,5 1,0 3,5 0,2 0.5 0,5 0,75 0,1 12 do 16
12 10 + 0,6 1,2 < 0,2 0,5 0,6 0,8; 0,1 Ii do 18
(2,2} 10 +U,7
\ 1,3 <.1 0,2 0,6 0,7 1 0,1 14 do 20
2,5 11 +0,7
I 1,5 5 0,2 0,6 0,7 1 0,1 14 do 25

3 12 +0,8 1,7 6 0,2 0,8 0,9 1,3 0,1 16 do 30

(3,5 13 +0,9 2 7 0.25 0,8 I 1,< . 0,2 16 do 3;
4 14 +1 2,1 8 0,3 I 1,2 I ,~ 0,2 18 do 40
5 16 + 1,2 2,8 10 0,3 1.2 1,5 2 0,2 2) do :;0
6 18 + 1,5 3,3 12 0,3 1,6 1,8 2,3 0,3 25 do 50

8 22 + 1,9 4,4 16 0,4 2 2,3 2,8 0,5 30 do 55

, \0 26 + 2,3 5,) I 20 0,5 2,5 2,7 3,2 0,5 35 do 70
Nnpornene uz tablicu 4.11:
. lJ Zavrtnj~ nominalnih pretni ka tijc su vrednosli date u zagradama po moguc-
nosh lzbcgavah.
2) Zavojni~e zavrtanja treba da se nalaze u lolerancijskom polju 4 h
3) ZnatenJc oznaka obja~njen o je na sl. 4.64 .

1 (4
 T.bli.a 4 .12

Za''Ttnji sa po!uloptastom fllavom

Mere u mm Prema JUS ., . 160
"181
Nomina-
. - --- --
DU~lna del a DimcnziJa glave
~ormalnc
lni pre- sa zavojnicom
1D I ,. duline
cnik - r IttSolJl'

---
d b I
I to ler. " I " R
I min max
-
I

1,6 9 +0,.1 1,6 3,2 I 0,5 1,6 0,45 01;5

, I 0,2 12 do II
I (1,8)
2
9
10 I + 0,5
+ 0,6
1,8
2
3,6
-I
0,5
0,5 ,
1,8
2
0, 5 t 0,75
0,6 I 0 .1:15
0,2
0.3
12
12
dol6
do 18
(2,2)
2,5
10
II
I
+07
+ 0,7
2,1
2,3
4,2
4,6 I
0,6
0,6
2, 1
2,3
0,7
0,7
I
I
I
0,3
0,3
i II
14
do 20
do 25
-
3 12 +0,8 I 2,7 I 5,5 1-0:8 ,2.75 0,91-;-:3 0,3 10 do 30
(3,5) 13 + 0,9 3 ' 6 0,9 3 I 1.4 0,3 16 do lS
4 14 +1 3,5 7 I 3,5 1.2 1,6 O,CI,) 18 do 40
5
6
I 16
18
+ 1,2
+ 1,5
4,·)
5
9
10
1.2
1,6
4,5
5
15
1,8
2
2,1
,
O,lS
0,4
20
25
do
do
50
50
- - - - - -, - - -- - - - - --
22 2.8
8
10 I
26
Napomene uz tablicu 4.12:
I
7,5
'" 1,9
+ 2,3
6 13
16
2
2,5
6,5
8
2,3
2,7 3.2
0,6
0,6
30 do.).)
35 do 60

1) Zavrtnje nominalnih pretnilta i'!ije su vred~osti date u zagr.lJama po DlOI\IC-

nosti izbegavati.
2) Znal:.... .. je oznaka objasnjeno je n3 sl. 3.65.

T abU.> 4 .\3
Zavrtnji sa cilindrirnom glavom
Mere u U&lIl Prema rus M.Bl.:OO
,
DimenziJe glove . 'ormalne
Nomlnalni Du!ins dela " r
sa zavojnicom du210e

"I I I
precnlk
d b D n
min f max I max I
min

i 0,6\ -,-
~.4 1 I 0,4\
1,6 9 I 0,5 0,2 0,1 12 do I'
(1,8) 9 1,15 05 0,5 O,?5 0,2 0,1 12 do 16
2 10 1,3 3,8 0,5 0,6 0,85 0,1 0,1 14 do 18
(2,2) 10 1,5 4 0,6 0,7 I 0.3 0,1 14 do 20
II 1,6 4,5 0,6 I 0,7 I I ~ 0,1 14 do 25
2,5
- - - - --- - - 0,3 0,1 16 do 30
3 12 2 5,5 0.8 0,9 1.3
(3,5)
4
I 13
14
I 2,4
2,6
6
7
0,8
I
I
1.2
1.4
1,6
2
0,3
0.35
0;15
0,1
0,2
0.2
16 do lS
I do 40
2QdolJO
16 3,3 8,5 1,2 1,5
5
6 18 3,9 !O 1,6 1.8 2,3 0.4 0,25 ~5 do is
-
- - ----- - - - - - -
8 22 5 13 2 2,1 2,8 0,6 n.'" 26 do 75
30 do
!O 26 I 6 16 ? '
_ ,J 2.7 3,2 I 0,6 0"
-- --
Napomene liZ tablicu 4.13 :
1) Zavrtnje nominalnih prefnika fij e su vrednosti da te u UiJ'8dama po mocu~
nosti izbeg3vatl.
2) Zn3eenje oznaka objdnj eno je ns 51. '" .66.
JlS
 Tl.bUca 4.14
Zat;Ttnji sa u§kama
(Vijci sa krilastom glavom)
Prema JUS M B1 230
. ere u m.m
,\\ 10 1,1112 1 AI16 AI20 ,\121
d I .\\2 i(,\\2.3)1,\12,5 .\13 1(·~13,5} .\\4 : ,115 1 ,1\5 1 ,\18
1
b I
b, 1 1,2
I I
1,2
1,5
1.2 \ 1,2 1 2
1,5 1,6
1,6
2
2
2,5 ~
I
2,5 3
~ 5 I ~
I 55 5
7
7
9 11
9

5 5 8 R 10 1 12 16 20 23 28 131 45
D 5 5 12 I 16 19 22 2. 35 ,
D, 4 4 .) .) 6
20
5
20 ,-
8
_ 1
10
32 40 50 6-4 72 190 112
• 12 12 16 16
15 20 24
h
H
3
5
3
6
4
,8 . I 2,5
4 5
10
5
10 12
6

4
8
15 I
5
10
20
5
~2
25
8
14
3!
10
36
11
45 1 55
I 14 18
I
R
r,
2 2 - ,~
i\' i c~ zaoblili
3 3
I, I I 1,2 1 1,5 2,5/
r, 0,5 0,5 , I I 1.2 ~,2 1 1,6 ~ 1 3 I
I 4 ,5
M 0":; 0.5 0,5 0,5
i . 9 11
I r, 1,2 1,2 1,5 1,6 ~ 2 2,5 3

Napomene U2 tablicu 4.1-4:

1) Zavrtnje nominalnih preCnika ~je su vrednosti dale u tabUci u z.aifI"Bda.ma pe
mO~Cnosti i.z.bega\~aU .
2) Zna~enje oroaka objamjeno je ns $1 . .; .67.

8) Menjanje i podeSavanje duiine poluga, vretena i s1. omogucavaju

zatege. Zatega se sastoji iz navrlke naroeitog obJika i dva zavrtnja, od
kojih jedan nosi desnu zavojnicu, a drugi levu. To dopusta da se obrta-
njem navrtke zavrtnji iIi priblizavaju ili udaljavaju . Primer pr imen .. iz-
nesen je vee ranije na s1. 4.10.

Tl.bUC& 4.15
Zavrtnji sa unutrafnjom rupom u glavi
Mere U mID Premo JUS M B1 120

d 1,\\4 AI5 ,M6 AIS\ ,\110 A\l2 A\l5 I Al20 Al24 M30 ,\\35
AI8xl ,IIl0xl ,\\l2xl,5 A\l6xl,5 AI20xl,5 AI24x2 A\30x2 M35x3
I
D 7 9 10 13 15 18 24 30 35 45 54
e' 3,5 4.7 5,8 U 9,4 11,7 15,5 19,9 22,2 25,7 31 ,2
h 4 5 5 8 10 12 15 20 24 30 35
I, 13 115 18 22 25 32 38 45 5) 55 75
n 2,5 3 4 5 5 8 11 12 15 18 22
r 0,2 0,2 0,3 0,> 0,5 I I I 1,5 1,5 1,5
r, 0,4 \ 0,4 0,5 0,8 I I 2 2 2 3 3
• 3 ;; 5 6 8 10 14 17
i 19 22 27
i
Napomena uz tablicu 4 .15 :
Zna~en j e oznaka obja!njeno je na &1. 4.68.

116
 TabUea 4.16
Zavrtanj za os;g!,ranje
(Uvrtni vijak sa cilindrienim zavrs-etkom)
Mere u mm p"""" JUS 1>1. Bl.:I91

~, I ~'; 1 ~,4 ~,5 1 ~5 ~:~ 0,7 ~,9 3,:, ;1.5 ~:~,2 2,3 3
~: I ~:~ ! l'S :,7 1 {: 2,.> ~,S I 3,; 45 6 7 9
9
12 I~
I
I ;,
u 0,3
I~:~ I ~~ ~:~ : ~:~ ~:: g:: ~::
0,4 0,4 0,4 0,6 , 0,6
1
0,8 , 0,
L ~:: , L I~ 1,2 I"; ~,6
I?
~&
1~,53
Napomena uz tablicu 4.16: _'--'---=-'-'-''--'''''-c...:'''-......:~~-.:.._....:~-.:~
Zna~nje cznaka objam;eno je na sL 4.70.

TabU... 4.17
ZoVTtnji za osiguranje sa Siljkom
Mere u m.m P"',n• .ruS 1>1. BI. 2110
d 1,1-\1,\\1,2 .~\I,4) ,I11,7 1.V'2 I 1.1-12,6 '013 (,\\3,5) 1/4 1/5 1(6 \/8 'olIO .\/12 1t1 6 M7O:
(,112,3)1 ---

c 0,2 0,2 0,3

0,7
0,3 0,4
0,8 I
0,4
1,15
I 0,51,3 0,5: 0,6 0,7 10,9
1,5 1,75 12 2.;
I 1,5 1,7
2,5 3 4
2 2
5 6
3
7
" 0.5 0,6
n 0,6 0,6 0,7 0,8 0,9 I I 1,1 1,2 1,01 1,4 I, 2 2,5 3 • 4"; •
r 0,8 I I I,' 1,5 2 I' 2 2,,1 3 3 4 5 6 10 IS 18
u 0,25 0,25 0,3 0,3 0,3 0,4 0,4 0,4 , 0,6 0,6, 0, 0, 11.2 1,5 2 2 3

Napompna uz tabllcu 4.17:

Z-narenje oznaka objah1jeno je na sl. 4.71.

TabUea 4.18
Zavrtnji za osiguranje sa unutraSnjom roPO'"
Men u mrn Prenuo n;s lo1. B 1. 2'11

d ,1\6 .0\18 .~1I0 A'12 .'116 .'1~ I! .4

, 0,5 0,6 0,8 I 1,1 1.1

;
1,5
2,5 3 4 5 6
" 3,5 4,7 5,8 7 g.~ 1! ,i 14
"n 4 5 6 S 10
8,04
12
1ll,Q.4
15
1=,, 04
• min 3,02 4,02 5,02 6,02
max 3,05 4,05 5,05 6,05 ,I 10,1 ,:' 1

Napomena w; tablicu 4.18:

Znarenje omaka obja~jeno je na sl.4.n.
Dva oblika zatege pokazuje sl. 4.74; jedan je oh-oren b oblika (sL
4.748), a drug; zatvor enog (51. 4. 7~ b).
9) Fundamentnim zDvrtnjima priC\7Stuju se maru.e ::a :e:nelj~, On!
se umecu u oh'ore predvidene u lerneljima; on'Ori re, pos!e t gJl, ali -aju
cementom ili olovom . Stabla ovih ulVrtanja imaju nar06:e c>bll'<e oji
spre&ovaju izv18cenje zaVTtnjB iz temelja.
11'
 • [
, J
·"-
0-

a
> <0
,
1
•s ';
> •
~ ~
1
SI. 4.73 - Zo.\·rtnji kao zapu§acl ill 1.3lvara~1

.
/ ,,- ~\ desna
leva
r=== -_._- r- J
'+-- - - --
01 I- - - -
=
\. ../

,
le vQ
, desna
, -- -
----------""'-----., ;r~ -="-'i- -
I
bJ 1-- - I-- - - ----L ----4 f- - t"-- -I - -- r--- -\-
_-_-_*--=-.=:!J L \l.- - L

-
-~-....,

51. 4.74 - Zatega (a-otvorene, b-zatvorene konstrukcije)

I
I I
\ )
SI. 4.76 - F~n­
damentnl ZD.vr-
01 bl tanj sa !piral-
no uvljenJDl
51. 4.75 - Fundamentnl Z8vrtnjl stablom
118
 · Nekoliko konstrukcija pokazuju sl. 4.75 do 4.77. Fundamentni zavr-
tanJ na sl. 4.75a l"2a raseceno stablo sa krajevima savijenim D3 suprotlle
strane, a na sl. 4.7~b okruglo stablo savijeno na kraju.
Za. temelJe teZlh I Jace opterecenih masina sluze kotveni (ankerni)
zavrtnJ!. To su uglavnom zavrtnji normalne konstrukcije stabla sa jakom
gla,:,om kOJa se oslan]a 0 plocu (sl. 4.78), nosac ili slieno koji se opet osla-
nJaJu 0 temelJ. '
10) Zavrtnjima je ponekad zadalak da vezuju limove iii druge ele-
mente na odredenom odstojanju. To su distantni zavrtnji iii sprefnjaci.
am se nalaze cesto u konstrukeijama parnih kotlova.

, /
, /
/

';- -r-~-(

81. 4.77 - l"un-

damentni zavr-
tanj sa stablom
u vidu piramide 51. 4.78 - Kotveni zavrtanl

Na 51. 4.79 pokazane su cetiri konstrukcije spreznjaka. NepromenljlYO

odstojanje limova maze se postiCi iii umelnutom eevi (s1. 4.79a) iii stablom
podesnog oblika (s1. 4.79b). Odstojanje izmedu limova moze se podeSa\'sti
kada se upotrebi spreznjak sa celiri navrtke (s1. 4.79v). Sprefnjak sa dYe
zavojmee, uvrnul nepos red no u limove (sl. 4.79g), daje hermeti~nu vezu
i stoga se upolrebljava u parn im kotlovima ; kada se uvrne, prelszi spolja
sa obe strane limova pa se ad toga "vi§ka" udarcima prave poluloptaste
glave kao u zaki vaka.
11) Zavrsetak zavrtanja je najceSce ravan iii zaobljen (s1. 4.80 i 4 .8 1).
Prelaz na ravni zavrsetak izveden je s kratkim konusom. Zahvaljujuci
110
 -l-

,
/
/
~ /
//
// :/ / I /::
/

,
~1
I I
I ~. !
"-
, I
, II I,
"- I
I
I
I
.I ri'1

~ I ~
I
aJ bl vJ 9)
51. 4.79 - Spn&nja ci (za\'rtnji za VeZU na odstojanju)

I
S1. 4.80-
i
S1. 4.81 - S1. 4.82 -

I
I I
I !~
I
- - - - - - - lJ-.-+--l1
I I

I 1
-+- d'
S1. 4.83 - N,,- S1. 4.84 - Cr-
PTUvilnost prc- SI. 4.85 - Zieb
tanje prelaznog ns zavdetku
laznog del a 2.a- de1a 7.avojnice
vojnice zavojn1ce

120
tome lakSe se nasaduje navrtka i maze sc, bez ~tete po zavojnicu udar-
cima ~eklea izbiti zavrtanj kada je potrebne> Kod zaoblJenoll za;"""'tka
polupre~nik r=d ill je nesto veCi. ZavrSHak z"ntnja mof" biti i pro<lu-
zen (~1. 4.82) kada je imad navrtke potreban . ':or za umetanje osigura~3
(uporedi 51. 4.99) .
12) Zavrsetak zavojnice, rezane nozem n trugu, mje pravilan zoog
povla~enja noza, tj. na prelazu izmedu dela .~ zwojnicom i "latkog sta-
bla zavojnica nema pravilan profil (51. 4.83) '1" '""telima Je to prik07.anO
mal om krivinom na prelaznom delu stabla I 1. -I 84) Prela7_~i dec zaVO]-
nice sa nepravilnim profilom proteie sc OblC •• u .3 Jedan do dva zavojka;
zato ispod navrtke treba uvek da osiane 'OJ,:18 l" 3"·, mm duzin~ stabl.
sa zavojnicom.
Da bi zavojnica bila pravilna po cclc.j O"LL patn'bno JC do ae na
njenom zavrsetku napravi kru1ni zleb (5 1 48;;, ra], 171aska oo1a. Pre{'mk
zIeba jednak je precniku jezgra zavo]nicv ,I: je nesto manji. d' < d, Pc>-
Iupr~nik zaobljenja je p=0,2 d (d=prec"". L. JOice' DZina 1leba I, 1Z-
101ena mirnom opterecenju, Itreee se izme(Il;. 14 mm (manic vrednosll
za zavojnice manjeg pr~nika). Za za,.,.tnJe 1_.07ene promenlJlvom opte-
reeenju, savij anju i udarima, treba da bud(· d Jtma lleba nlljmanJe ravni'
polovini precnika zavojnice; Iml • = 0,5 d.

,.s,3 NA VRTKE

Navrtka u pravom smislu reCi je zas(:bd, l.'ment. no ulogu iU!vn.k~

moze vrsiti i konstruktivni element, koji tI ':"." .Iutaju im3 owor sa ure-
zanom unutraSnjom zavojnicom (v . s1. 4.5 5 . 5 Q \.
Materijal za ~elicne navrtke je CA. ( t t, t ., C 10 . C I ~.I C 14

[OJ
, '. ....
,
t

51. ~ .86 - Navrtka staodu.:1n blU:3

1.1
 tand::rdna nS\Ttka j2 §es;ougaonog prizmatiCn g oblika sto olakSaya
ruko\-anje )LCeln radi ::antanja iIi od\Ttanja. Tacan crt2Z i naCin kon-
stnllSaJ1ja "a.,dardne nantke da; je na 51. 4.86. Vrhovi Davrtke ocisecaju
se Do·em nagnutim pre:na 051100 ped ug!om 30"; dobivene hiperboUcne
lirJje prese1;:a konusa. ke>ji noi ftkti\"tlo opisuje, $a stranama na\ rtke, :ta-
rne., elu se kruini.rn Jucima r~di prosti)eg crtanja. Odsecanje "rho\·J. po-
t",bno je da se spreCi habaDje na\"I"tke i podloge prilikom prito2anjJ.; sa
spoll"e (gornje) strane navrtlte time se izbega\'aju nepociesne O~tricc. Za-
\-rSeCi unutraSnje zaYoj:1ice u na\7ci redo\'no su zaseceni pod ugbm L!O·.

81. ~.t'8 - Navrtka kao

zapus.af (z.&tYQ ra~ )

,
!(

1 ,
II 1\
~I II
L.
IJ
,
I

S1. 4 . ~ - Cettcrostr:ma
n2vTtka 81. 4.89 - Navrtka sa u!kama

. Propisar.a \isina celicne navrtke je k = 0,8 d, gde je d preCni.k zavoj-

mce .. Kana se navrtka ceSce odvrce, korisno je uzeti k = d (visoka n8v1't-
k~);. lzu~e::.'o :n?~e biti k ~O,S d (niska navrtka). Za navrtku od livenog
~ozda. p,,;'"_) d, a na):nan)e k ml'. 1!8d. Kada je navrtka od drugo~
rnaten)ala, sto Je dosta relko, treba )0) \lISmu proracunati prema postu.,-
ku lZ!lesenom u cr. 4.2.4.
Razmak izmedu paralelnih strana navrtke zove se otvor kljuca ('J.
Oh'or kl)uca e tre~a da se nalazi u toleranci)skom polju h14 za s ~ 19, a
za ,>19 u poIlu hI" za nantke za opstu primenu.
 Kada je navrtka od jaeeg materiiala, mote se uzeti I n&lblila =i3
vrednost za odret1eni precnik zavrtnia prema abllci ".lB.
Postoje tri klase izrade navrtki, sa zavO)nicama u tolerancijsk.:::l pc>-
Ijiroa S.H, 7 H i 8H. Podaei 0 navrtkarna dati su u tabhCl ~.18.
Re<1e su u upotrebi cetvorostrane (s1. 4.87), a pogotovo =ostr=~
navrtke. Sl. 4.88 pruia primer navrtke u uloli ~atvaraCa ili zapuSa.Ca (,.sle-
pa navrtka").
• .' avrtka sa uft.ama (s1. 4.89) upotrebljava se kada je potrebno cia se
bno i lako odvrte ili zavrte bez kljuCa. SliCnu namellU imaju i navrtke
sa )ednom (s! .... 90) ill sa dye siroetriene rucrce. Podaci 0 navrci sa uSb-
rna nalaxe se u abhei 4.19.
o navrtkama naroCitog oblika bite reO u 1'1. 4.3.5.
Dubina unutraSnje zavojniee' u konstruktivnom elementu (,,zamiSlje-
na navrtka") za.isi od materijala. Korisna c!uZina zantn)a, C>dno-<no Irori-
sna duZina zamiSljene navrtke u konstruktivno:n ele:nentu uzima se (.1.
4.56 i 4.59):

(6 -7Jd

-1. _ _

'~S-2
~ SL . :. -. - Zleb na dnu unu-
51. 4.90 - Navrtka sa ru~com t=!;:;)~ :.avojnice

1. = (1 .;.1 ,2) d za eelik ; bro:>z..."

[,=(1,3.;.1',5) d za livena gvoMe,
If=25 d za meke metale (alwr.L-ujurn i sl.), '.
gde d mac; p~ecnik za\·ajniee. Manje \Ted~osti bir~ju se,za_ ~~e zavrtn)e
(51. 4.59), \'ece za zavrtn)e bex navrtke (s1. - .56). po!;to gem >:3,. ",jl ostaJU
stalna uVTnuti pa zavojnica nije izlozen1i t.aba.'1)u. .
Dubina rope sa unutraSnjorn zavoJrucom u, konstruktlvnom eleme,ntu
treba da je nesto veea od korisne d:lzL'1e. 1.> <.t. Tako se u = 51. -.56
4.59)'
za rnanje zavrtnje za vece zavrtnje
1.=(1.;.l,2)d-O,OIS m za eelik i branzu
1.=(1,5.;.1,7) d
10=(1,8.;.2) d !o=(l,3.;.l,5)d-O,015 m za li ve:10 gvoide
1.=2.5 d- 0,015 r:l za rneke rteta'e
1.=3 d
Zleb na dnu rupe (sl. 4.91) predv;t!a se kada se i.eh da :::a\'ojnica :,:ui~ ?,a-
vilna po eelai dulini.

..3.t PODMETACI
·•· . oblik podmetaCa ko)'i se stay ja 1=et!" :>.\7'.)<e : podlogt!
U o b lea)eru . ad Ce]-k.:: COO :::e5ln -a ...
po kazan J' e na sl. 4.92. PodmetaCi su "" t .... -br:
" ',.' ••
'OQC.3Cl "'"'') ue se - -
melalll, ponekad i od presovar-1 h m&Sa r~_,~ ",: .-
4.20. Po potrebi imaju podmetati 1 cir'JkCi}l 0:'.]<.
 TabU .. 4.19

SestostTane navrtke za op§tu primenu

M erc u n \." , Premo JUS M. BI. 800

• 'omlnal"1 S t ,..,.. Nommajni s I" l' ,." ..

preemk
I" pretn'k

II , ~ 8,63 .1136 :;.; 29 60,79

10 5 IO,R9 (,1139) 60 31 65.H
'I 6 6, 3~ 72.09
II 13 6,5 14 ,20 ,1142
1110 17 18,72 (,114,) 70 :\6 77,74
.11 I 1 19 10 20.83 ,1148 7, 3!1 83,39

S~,04
( I\I~ I
.I\I~
22
2~
II
n
23.91
26,17
(M,2)
M16
80
8, 4,42 9~,H

(.11 IS' 2. 15 29,56 (,1160) 90 48 100,12

II I 3U 16 32.9, ,1\6 1 95 51 105,77
(1\21) 32 18 35.03 ,1172 105 ,8 117,07

1\24 36 19 3Q,~ .\/ 80 11, 61 128.37

(.'117) H n 45.20 A\ 90 130
14,
72
80
145.09
162.27
11;\0 46 21 ,0.85 ,II I UO
( ',133) :;0 26 :;';,:17

1\'3pomene uz tablicu 4.19:

l} Upotrebu novrtki ~iji su nominalni pre~nici u zagradama po mogu~nosti izbe-
gavati.
2) Znarenjc oznaka obja~njeno :e na 51. "' .86.
TabUc. 4.20
NauTt/:e sa U§kama
(krilast.e navrtke)
Mere u mm Prema JUS M. BI. 680
-
~Ominilll1l
• h, n n, r H /, ,. r,
pretnlk " "

•
,\\ 2
(lin)
112,b
I
I
1,'2
1.2
1.2
1.6
I ,
5

6
4
~
.)
12
\2
16
6
6
R
3
3
4
2
2
0,5
0,5
0,5
1.2
1,2
1,6
2"
I ,\\1 1.2 1,6 i 6 .) Hi 8 ~ 2.5 .- 0,' 1.6
(AIV» 1,6 2 8 6 20 10 5 ;J :0 0,5 2
0
~
N
,\\ 4 1.6 2 8 6 20 10 .) 3 0,' 2
',1 :,
,\\ 6
2
~,~
:\
2"
3
4
10
12
16
8
10
25
31
12
16
6
8
10
,
4 0"
I
1
2"
3
4
"I 8 12 40 20 S
,\\ 10 ~ 5
I 20 16 ,0 25 12 8 I 1,2 5

,1112 5 6 23 19 64 32 14 10 1 1,2 6
AilS 6 7 28 22 72 36 16 II 1,2 1,6 7
M20 7 45
,1\24 9
9
11
36
45
28
36
90
112 56
20
24
14
18
1,6
2"
2
3 11
9
I
Napomene uz tablicu 4.20:
1) Matcrijal za navrtke sa u~kama je temperisanl 11v (po lzboru) &llk C.4 i
me~ing .. A:ko nlje navedena oznaka materij ala , podrazumeva &e da je ~aterijal tem-
pcrlsam hv.
2) Znaccnje oz.naka objamjeno je na s1. 4.89.

124
 or.bUea 4.21

Podmer.uti
(Podlozne plot ice)
Mere u rom Premo JUS M. B' 011 ..
Nominllnl
pretnik
I I i
c D
n ZLl zavoJnicu
melr. , vitv.
I Nominalni l eT 0
pretnlk j
I n ~
metr.
lJvojnicu
Yitv. I
1,8 0,2 4.5 0,3 1,7 43 I 1,5 ,
~ 7 ' 42 I 5/8"
2,2 0,2 5,5 O,~ 2 H5) 1 7 I 45 I 3/4"
(2,5) 0,2 6 0,5 2,3 50 ,5
1 I,) 9 8 4~
2,8 0,2 7 0.5 2,6 (54) 1,5 98 2"
3.2 0,2 7 0,5 3 8 , 52
58 1.5 105 9 56
(3,7) 0,2 8 0,' 3,5 (60) 1 1,5 110 9 58 2 114"
4,3 0,3 9 U,8 4 (02) I,' 110 9 1 tiD
5,3 0,4 II I 5 3 ' 11)" 66 1,5 liS 9 61 2 I, -,
6,4 0,4 12 1,5 .6 (70) 2 120 10 68
8,4 0,5 17 2 8 5116" 74 '1 125 10 72 2 3.4"
10,5 0,5 21 2,S 10 3/8" (78) '1 135 IO' 76 3"
13 0,5 21 3 12 82 2 140 12 80
(13,5 0.5 24 3 - I ''2 I (88) 2 145 12 85
( 15) 05 28 3 14 93 12 ISO 12 9) 3 I 2"
I7 0.5 30 3 16 5fS" I (9S) '1 1'55 12 95
-
(19) I 34 4 18 101 2,5 1751 14 100 4'
21 I 33 4 20 3,4" (It 9) 2,5 I v.)
(23) I 40 4 2'2 7/8" I 14 2,5 I:~~
5' 14
14 110
25 I 44 4 24 1119) 2.5 2 Jll 14 115 4 I 'r
(27) I 50 5 26 I" 124 :1 210 l :i 12J
(28) (129) 13 220 Iii .) . ~
I 50 5 27 1'1'> }
(29) I 50 5 28 134 ~ 220 16 13 }
I I 1 S" , (139) a 230 I:; )1-,
31
(33)
(34)
I
I
56
bO
60
5
5
5
30
32
33
I I ;4" I 144
( 14~)
3
3
210 :~
230 I
1411
I~;j
:;12'

37
(40)
1.5
I.';
68
i2
6
6
36
39 I 112" I
155 '3
i 25JI I i' I~ '
Napomene uz tablicu 4.21:
1) Nominalne prefnike u zagradamo po mo:;:ucnosti izbegav.1ti.
2) Znacen;e oznaka obja~njeno je n3 61. 4.92-

Podmetaci su potrebni:
1) kada je dodirna povrlina navrtke i podloge mala, npr zbog veli·
kog preCnika otvora u kome je zavrtanj, pa se umetanjcm podmetaC3
,manjuje povriiinski pritisak (vaino kada se navrtka jako priteie);
2) kada je ispod navrtke podloga od mekSeg mnterijnln, npr. aluml·
nijuma, drveta , koji ne podnosi jak povdinski pritisak;
.,
1' -
 3) kada je podloga nagnuta prema osi z:,:vrtnja, da bi se izbeglo sa-
v:janje (v. Cl. 4.2.3); tada podmetac ima naroclt oblik (sl. 4 .93).
4) kada je pomina podloge
:$> brapava, neobradena, pa hi pri-
likom jaceg pritezanja navrtke
Cl zbog jakog povrSinskog pritiska
nastupilo preterano habanje na-
vrtke i podloge.

n
-- ~
51. 4.92 - Podmetaf 51. 4.93 - Cetvrtast pod-
metal: sa nagnutom stra-
nom

U.5 OSIGURACI

Zavojnice zavrtanja za evrste veze imaju ugao nagiba manji od ugla

trenja (v. el. 4.1.3) pa se navrtka neee advrtati sarna ad sebe bez spoljnjeg
unaka. Otpar prativ klizanja po za"ajnici ill, drukeije reeena, atpar pro-
tiv odvrtan]a navrtke utalika je jaei, ukalika je navrtka jace pritegnuta,
tj. ukoliko je veCa uzduina sila u zavrtnju. Kada je zavrtanj izlazen pro-
menlji\irn silama, moze nastupiti i takvo stanje da uzduzna sila pastane
jednaka null; tad a nestaje otpora protiv odvrtanja i navrtka se moze od-
vrnuti sarna od sebe. Ista pojava na;tupa kada su zavrtnji izlozelli vibra-
cijama iii udarima. U takvim slucajevima treba s?reciti samovoljno od-
vrtanje navrtke: osigurati navrtk-u prativ odvrtanja. Svakaka treba nasto-
jati, pri projektovanju maSina, da se uzroci patresa svedu na najmanju
meru (npr. uravnoteiavanjem masa).
1ma veCi broj sredstava i moguenosti da se navrtka osigura protiv
odvrtanja. Pri izboru osiguraca treba voditi ra~una a nameni i palozajl1
zavrtnja i navrtke i paziti da osigurae mnogo ne otezava razdvajanje veze.
Najprirodnije je sredstvo ukloniti mogucnost da uzduzna sila u za.-
\Ttnju postane jednaka nuli. To 'e maze ostvariti ela~ticnim podmetacima
raznog oblika. Primer daje sl. 4.94. Elasticni podmetac, r asecen - sa kra-
jevima pavijenim na suprotne strane (sl. 4.95), c('sto se upotrebljava. Ela-
stiCni podmetaci obezbeduju dovoljan pritisak izmedu zavojaka. Elastic-
nost podmetaea treba da bude tolika da pritisak izmedu zavojaka ne pre-
st~e ni kada uzduzna sila postane jednaka nuli. Osiguraci u vidu ela-
sticnih .podmetaca ne magu se upotrebiti za veze u kojima navrtke nisu
Jako pntegnute, ru za v('ze izlozene udarima.
126
 Prost, ali odlican osigurac cine dye navrtke (sL ~.96J. I lu je ~-uStm.a
- obezbedenje pritiska izmedu zavojaka. Primena osiguraca sa d':e n.am-
ke naroblo je umesna i opravdana, kada delo"i k'>Je zavrtanJ vezuje ne
smeju biti sume slegnuti. Medutim navrtke su snaZno pritegnu~ jedn.a
uz drugu, zbog cega postoji pritisak izmedu zavojaka i onda kada je uzdu-
ma sila u zavrtnju jednaka null. :-ialeganje zavojaka u gomjoj i doojoj

," ,
. /

SL ~.94 - E1asti<!ni podmeta~

kao osigurac
I ,

S1. 4..93 - Rasei:en! ebsllOl: ;>od.'n~t.l! 430

I osigunt
I

I
,

J .,
S1. 4.96 - Osigura~
u vidu dve!u na\·rtki

, / /

??f
'~~~ %l
~

'- I

,
[1$1J
JI ;
/ ,
/:// ,;;.
/
l-lJ
~
?f~~
'l~ E +-
~
I
~ ~ ..-.\

~
, , ~
//
/'"/ //'
:".•P... .,j n u,; J cs·gur-.Jb 53
S:.... ~ .. -
$1. -197 _ Presek
:!..av:o:.<e
dl,re navrC.:c
r~
'"
1':"'
i Mdrnskl elemenU I
 navrci je na suprotnim stranama profila (sl. 4.97). Zavojnica gornje na-
vrtke oslanja se 0 zavojnicu zavrtnja onako kako bi se oslanjala kada
ne bi bilo donje navrtke. To ma~i da je gornja navrtka glavna navrtka,
po~to ona prima opterecenje od uzduzne sile u zavrtnju, dok donja igra
ulogu osigura~a, po~to obezbe<luje pritisak u zavojnici gornje navrtke.
Zbog toga donja navrtka maze imati visinu manju ad standardne, a gor-
nja mora imati standardnu visinu In =0,8 d. 1z prakticnih razloga naj~e~ce
se uzirnaju obe navrtke jednako Yisoke, tj . stan-
dardne. Osigura~ sa dye navrtke je pouzdan osigu-
ra~; on se ne moze preporuciti jedino kl'.da je veza
izlozena vrlo jakim potresima. - Dve navrtke za-
uzimaju relativno mnogo prostora i povecavaju te-
zinu konstrukcije.
U;>otrebom finih zavojnica. u kojih je ugao na- ~
giba manji, moze se matno pojaea!i sigurnost na-
vrtke protiv odvrtanja.
W

Sl. 4.100 - Navrtka S$ kru-

81. 4.99 - Osiguranje navrtke klinom nom

o o
u

120'
120'

e
e
Za ',( 20 Za ,= 22~60 Za ,-64+100
SI. 4.10 I - Obllci navrtke sa krunom

128
 Cesto
. primen)'
. . enn
.. sredstvo Je
. neposre dno spre~avanJe
. obrtan' a navrt-
ke. ~o Je naJslgu:n~)e sredslvo, .ali je ovim sredstvom tesko ostv~rili fino
podesavanJe poloza)a navrtke tJ. regulisati proizvolJ'no J'aX:~u '1' .
navrlke. Cu. pn ezanJa
Najprostiji osigura~ ?ve vrste je rascepka (sl. 4.98), mali koni~lli klin
(sl. 4.99), ClVl)a 1 sliello. Navrtka i zavrtanj probuseni su i u otvor J'e t-
nuta rascepka (sl. 4.98) malo ra- urne
stavljenih krajeva da ne bi ispa-
lao Otvor se moze nalazi!i sarno
upastablu zavrtnja
se u nj zabija iznad navrtke
npr. klin 1~~~[~===$====fPj
(s1. '" ~l p 4'
I .,,1'
4.99). U prvoJ konstrukciji zavr- '
tanj je oslabljen u opterecenom -I,,!- 4
delu. Ni prva ni druga konstruk-
cija ne dopustaju da se polozaj
navrtke podesava. S1. 4.1 02 - Rascepka

~ ,.,()
/

51. 4.103 - Isecena plOt.:a kao osiguraC

Navrtka sa krunom (sl. 4. 100), danas vrlo cesto primenjena, dopu~ta

da se njen polozaj podesava u izvesnim granicama pa time reguli;e i ja-
eina prilezanja. Navrtka ima pri vrhu ,est iii deset izrez3 (sl. 4.101). kada
ih je sest ugao'podesavanja je 60', a kada ih je deset, ovaj ugao iznO,l 36",
Ugao podesavanja moze se upola smanjiti kada se u stablu zBvrtnja izbuse
dva unakrsna olvora (retko u upotrebi). Podaci 0 standardmm navrtkama
sa krunom nalaze se u tablici 4.?1, a potrebne oznake na 51. 4.101. Poda"
o rascepkama sredeni su u tablici 4.22, a potrebne oznak" date su na 51.
4 .102. Rascepka je najeesce od celika C.OOOI, C.OH5 i C.0146. OSiguraci
u vidu navrtke sa krunom i rascepke su praklu'ni. posto 'e elementi l~ko
mogu rasklapa!i.
Vrlo dobar osigurac, ali slozeniji I ,kuplji od na\Ttke sa krunom, po-
kazan je na sl. 4.103. To je ploea isecena kao klju~ koja delimic':no obu-
hvata navrtku; ona mora bili pncvrscena malim zavrtnjem uz korutt"uk-
,. 1::9
tivni element. Ponekad je potrebno osigurati ovaj mali zavrtanj podbija-
njem glave. Ugao pod~savanja o,:akvog oSiguraca iznosi 60'; on se moze
smanj iti kada se ploca 1Znutra lZreze prema sl. 4.103.
Tab Uca 4.22
Navrtke sa krunom (kruna~te navrtke)
JUS M. Bl. 631
Mere u nun

Nomi n.-'
Ini D e H h S U
R
asce-
Nomina·
lni D e H h
I 1
S u Rascepka
_p_re_t_ni_k~-+__~-4__~-+-4__p_k_a-+_p_re_t_n_Ik-+~,-~,,--~1 ~I~~_~______
1
M4 8,1 5 \ 3,2 7\ 1,2 lxl0 \ (M39) 55 69,3 42 30 \ 60 9 8x70
M 5 \10,4 5,5 4 9 1,2 lx12 'J\l42 581 75.0 44 32 65 9 8x75
J\I 6 11,5 7,5 5 10 12 1,5x 15 (J\l45) 62 10,8 47 35 70 9 8x75
M 8 16,2 9,5 6,5 14 2,5 2xl" '\<148 65 86,S 50 38 75 9 8x80
MI 0 19,6 II 8 17 12,5 2x22 (M52 ) 70 92,4 52 40 80 9 8xOO
1 - - - - -- - - - --1--1- -:- - - -1-- ---- -- -- - - --1- - - 1
M12 21,9 14 9,5 I 19 ~,5 3x25 II Moo 751 98 60 44 85 II 10xl00
(M 14) 2J 21,4 16 II 22 3,5 ;'x28 ('\\60) POI 104 65 48 90 11 lOx 100
MI. 22 27,7 19 13 24 4,5 4x32,5' M64 85 , 110 65509511 10x i00
(,\<\ 18) 25 131,2 \21 15 27 4.5 4x35 (,\<168) 90' 116 6852 100 II 10xl00
M20 28 3 1,6 22 16 30 4,5 4x40 '\<\72 9i 121 70 55 10" 11 10xi00
1____ 1._ - - - - - - - - --1 -- 1- - - 1-- ---- - - -- - - f - - - I
(,1122) 30 36,9 25 17 32 6
1
5x40 (M76) 100 127 75 60 110 11 10x120
,~80
I
I M21
M30
3. 41,626 18 36 6
(M27) 38 47 ,3 28 20 41 6
42 153,1 31 22 46 7
5x45
5x50
6x55
105 133 7862 115 11 IOx140
(iI\85) 110 139 80 65 120 11 IOx140
MOO 120 150 ;0 70 130 14 13x140
1 (M33) 46 57,7 34 25 50 7 6x60 (M95) 125 156 95 75 J35 14 13x140

!-i- ,-M:;: :3-):. .- =·-~5~0~'63~--~51, !::.37~~2-8::-,i~55~-~7....L.,

1 6x65 i~35 -;;;)i;oo 78 ~1:-1-41--13-X-16-0-
1
M 100
Napomene U:t tabhcu 4.22:
1) Pretnike u zagradama po mogucnosti izbegavati.
2) Zna(:enje oznaka objasnjeno je na sl. 4.101.

T abll ea 4.23
R.tu<cepke
Mere u mm JUS M B2 300

I I
Nomin31ni prefnik.
ujedno p re~ nik otvora 0,61 0,81 1 1 1,5 1 2 3
4 1 51
6
I 8 1 10 \13 1 16120

d 0,5 1 0,7\ 0,9 \ 1,3 i 1,8 2,7 13,7 14,7 1 5,7 1 7,7 \ 9,7 112,6115,6119,5
to lerallci ja -0, 1 -0,2
, d, 0,5\ 0,61 0,8 1,2 1,6 2 3 4 I5 6 8 10 - I I I -I
13 16
,- I
\
D"II'" I 1,3 1,7 2,51'3:4'4:7 6:7 18.7110,7113,7\77,7 22,6 28,6135,~
I k 1+0,5
1
2+ 1 \ 2,5+ 1,5 1
I I, I
2,51 2.8 ' 313.71 4,5 1 6 8 I 10 \ 12 1 15 1 19 I 24 I 30 I 38
Napomena uz tablicu 4.2 3:
Znafenje oznaka obja§nJeno je na sJ. 4.102.

130
 O~i~ranj~ sli~ne vrste postife se nnrocrtim limenlm podmeta~em ~iJi
se kraleVl saVllalu tako. da se na jednoj strani savijeni kraj oslanja 0 ~tra­
nu navrtke, a na drugoJ 0 konstruktivni element (sl. 4.104).

SI. 4.106 - Oslo

guranjc navrtke
pntenom od U·
bera

•
~

SL 4.107 - KOl1la1o
SI. 4.104 - Sav!jena pl~a SI. 4.105 - Penov ,pro!l.re.nJe otvora U
kao oS!iUra~ oslgura~ zallTtanj

Penovo osiguranje, oesto primenjeno na motornim polugama brod-

~kih masina, sastoji se od navrtke narocitog oblika i malog zavrtnja koji
sprecava odvrtanje navrtke (sl. 4.105). Vrlo cesto potrebno je osigurati i
taj mali zavrtanj. U tome cilju uvrne se u konstruktivni element jos jedan
zavrtanj pa se glave u oba mala zavrtnja probuiie i kroz otvore u glavarna
proYUce fica, koja se zategne, a krajevi joj se uvrte.
Praktican osigurac je navrtka sa cvrs(o usa<1enim elastienim prste-
nom ad fibera prl vrhu (sl. 4.106). Pri navrtanju navrtke sabija se prsten
od fibera i svojom elasticno§cu koci navrtku, oslanjajucl se 0 zavojke za-
vrtnja. Jednovremeno prsten od fibera vr§i uJogu hmnetienog zap~Ca
pa Je zavrtanj za§ticen od uticaja vode i vlage.
Ima Jo§ citav niz osiguraca; svi se oni osnivaju uglavnom na naeelu
odrlavanja pritiska me<1u zavojcima iii neposrednog prinudnog spr~ava­
nja obrtanja navrtke.

403.6 OTVORI ZA ·ZAVRTNJE

Otvori kroz koje se provlace zavrtnji dpbijaju se b~enje.m i livenjem.
retko probiJanjem. Precnlk otvora do (sl. 4.44) ne§to le veCl ad preCflIka
stabla zavrtnja d" izuzev za podesene zavrtnje.
Prema vrst! izrade i obrade razllkuje se pet vrsta Olvora:
Vrsta izrade 1. - vrlo fini otvori,
vrsta izrade 2. - fini otvori,
vrsta izrade 3. - obieni otvori,
131
 vrsta izrade 4; -- grubi otvori i
vrsta izrade 5. -- vrlo grubi otvori.
Vrste 1., 2., 3. i 4. dobivaju se buSenjem, a vrsta 5. livenjem.
Precnici otvora do su standardizovani za svih 5 vrsta: podaci nalaze
se u tablici 4 .24. ., .
Vrlo fini i fini otvori -- vrsta 1. i 2. -- upotreblJavaJu se za fmu me-
haniku i precizne alatke. Obicni otvori -- vrsta 3. --. upotrebljavaju se
u opstem masinstvu. Grubi otvori -- ,:,",sta 4. -- IskoriScavaJu se u gra:
denju cevnih vodova. Vrlo grubi otvon -- vrsta 5. -- su otvon doblvem
livenjem.
Redovno se zavrsetak otvora prosiruje konicno (s1. 4.107), koliko je
potrebno zbog zaobljenja izmedu glave i. stabla ~avrtnja; izuz~tak moze
biti jedino grubo izliven otvor, kada mu Je precnik znatno vecI od prec-
nika stabla zavrtnja.

4.3.7 KLJUCEVI
KJjucevima se zavreu ili odvreu navrtke ili zavrtnji. Kljuc se sasto.h
iz kraka i celjusti (s1. 4.108). KJjuc je prost kada Ima celJust sarno na Jed-
nom kraju, a dvostruk.kada ima celjust na oba kraja.
Kljucevi mogu biti otvoreni i zatvoreni. Otvoreni kljuc obuhvata na-
vrtku delimicno, zatvoreni potpuno .

. --_ .--_ .--_.--_ .--_ .----.---.

81. 4.108 - Prosti otvoreni klju{:

Duzina kljuca iznosi L=(15721) d, gde je d precnik zavoJUlce (s1.

4.108). Debljina celjusti obicno je oko 0,7 d, dakle nesto je manja od re-
dovne visine navrtke. Otvor kljuca s ima za svaku zavojnicu propisanu
vrednost (uporedi tablice 4.1,4 .9, i 4.18). Vrednosti s su nominalne vred-
nosti po kojima se kljucevi imenuju. Stvarne vrednosti za s nesto odstu-
paju od nominalnih, prema propisanim tolerancijama za s; one se nalaze u
tolerancijskom polju H.
Otvoreni kljucevi, koji se testo upotrebljavaju, zahtevaju dovoljno
~esta;:a rukovanje. Osa celjusti moze se poklapati sa osom kljuca (s1. 4.108)
lli m~ze bIt! nagn'!ta pren;a osi kljuca (s1. 4.109). Ugao nagiba iznosi 30'
II!.15 .codnosno 45, tJ. 30 + 15"). Za ograniceni prostor bolji je ugao od
15 ,.posto ~e u tom .slucaju,.po izvrsenom okretanju kljuca i navrtke za 30"-
moze klJuc obrnut! za 180 i produiiti okretanje navrtke jos za 30' -- sa
132
 Tab1!c. 4.24

O~1:ori za zaVTtnje
Mere u mm
Z~~-;;;------;;~;;;-;:--;;=:;:-n__-;;-_____"":Pr~e~ma JUS :vI. 81.004
I ZovoJllicl1 _
_ _ __ p_ _f lik olvora Do
rct_ Z~\'OJflIc.::::I pre, nik oh"ora Do
Metri- ViI- " Vrstaizrade -- V r~ta Izrade
5:-1 Metn-
I ViI-
fk. vorl I. 2. 3. 4. ik. \' Oft
I' -
I 1 12. 3. 4. 5.
MI
M 1,2
1 1,1
1,3
1,2
1,4
I}
1,5
1-1-' ----':---Ild"
AI 30
30 I
3231135
31 32 33 ,1', 36
M 1,4 I,., 1,6 1,8 I 1/4" 33 , 35 ,I, 31!
M 1,7 1,8 2 2,1 I M 3.3 :14 30· 3A 40
M1 2.2 2,3 2,4 ft.1 35 36 38 ' 3 II
1---1--------- 1------- -
M 2,3 I 2,5 2,6 2,8 3 8" 36
M 2,6
M 3
2,8 3 3, I I I 3,2 3,5 3,6
1\1 36
l ,c2"
I 37
-IU
38
39· 40
11
-4,s
.;"
10 4 I

H
M 3,5 3,7 4,5 4,2 M 39 40 42· H 15
M 4 4~ 4~ 4J 58" 43 145 18 49
1
M 4,5 --'1 ----.;;- -5-'511- --',' AI 42 43 \ 45' 4 49
M 5 5,3 5,5 ,I 5:~ , I 3/4" 46 4R 50 52
M ~5 5J 6 ~ ,1\ 45 46 48' 50 '>2

~~~ ~:~ ~~'_l_

1 7,811 50 ~2 ~ 1 5j
ISO ,2 :;1 56

i
ft.1 7
5, 16"1
7,4
8,4
7,8 8
9,5 M 5-2 -,"2" -, ~ 55 51!
oG.>0
60
6
M8
M9
8.4
9,5
9
10
9,5
10,5
10,5
1l~
M 56 2 I I 4" I ~~ uv
61 '5;
I 61 ti5
88
6A
318" 10 11,5 12:5 M 60 , 1_62 6S 70 7'1
--- -- - - - - - - -1- - - - - - - - - I
M 10 10,5 II 11,5 2 1/2" 66 68 ;2 7,'. 1
M 11 12 125· 13 1\1 64 66 70 ; 4 iti
, 7/16" 12 13 14 M 68 1 70 1; ~ 1S an'

~_~~~I~= ;~,
, I'

M 12 13 71 78 '! II
1/2" 13,5 13,5· iR ,.c2 "~I

M 14 15 15,5· 1 16 ,1\ 76 78 F' 'IS 9Q

5/8" 17 18 19 20 3" 7A 82 85 9Q
M 16 17 17,5· 18 19 20 ,II 80 .2 -6 Ii'J 95
M 18 19 19,5· 20 21 22 3 I }4" 8:; 8~ 9:s
314" 20 , 22 2J 24 I AI 85 88 91 'W

22T23 -;- -;;---

M 20
AI 22 7,18"
21
23
23
24 I 25
25
26
26
27 ,II 90
27 I ,1\ 95
3 I 2" !r.'
93
98
I

!I~
9:' 105
105
110
M 24
I"
25
26
26 ' 27'
28
28
30
30
31
I
,II 100
3 3/4" 9
10";
Ill'.?
,lilt;
llO
I IS

1----1-- - - - - ' - - - ' - - , - -

M 25 26 27· 28· 29 31 4" 105 I
M 27 28 29· 30' 32 33 II 105 IO!> II I
M 30 31 32 ' I 33' 35 J6 i
Napomena uz tablicu 4.24:
PM upotrebi zavrtanja sa glavom pmnici otvora 1. vTSte izrade i onl pretnicl 1.
i 3. vrsle izr:tde koji su obeleieni zvezdlcl.1m moraju $-e izve5ti $:l z.1koknJem od ,,~. u
dubini koja odgovara polup~niku z.aobljenJB izmedu gla\'e i stabla z..1vrtnJa.

133
i.'tim parom obuh\."oenih strana navrtke. Tu mogucno t ne dopu.sta klju~
sa nagibom ose eeljusti ad 30'. s ni potpuno prnv klju~, koji zahtevaju
slobodu kretanjs ad 60'.
Dyostruki ot,'oreni kljuc (51 4 .110) ima naj~e§ce nejednuke otvore ~e­
Ijusti i to otvore za d,'e susedne. uzastopne vredno~ti preCnika zavojnice
(npr. 13 i 17 - uporedi tablicu 4.9). Kada je raspploiivo mesto vrl0 ogra-
nirena, olvori Celjusti d"ostrukog klju~a su jednaki, ali osa jedne ~eljusti
nagnuta je prema osi klju~a za 22'/" a osa druge &>ljusti 1eii u osi klju-
ca. pa se pri rukovanju !1aizmeni~no iskoru~cuj u obe ce1justi za istu na-
Htku.

~--' ---- - ~

1. 4.109 - Presti otvoreni kljue 58 2ookrenutom

~ljustl

Jedan krak ~eljusti pravi se kraci od drugog kraka (s!. 4.111), kad se
,eli da se ubrzs skidanje klju~a sa jednog para strana navrlke, i nami-
canje na susedni par strana.
Kad je mesto ograni~eno, a nije potrebno jako pritezanje navrtke,
mogu se upotrebiti l.:ukasti klju~evi (s1. 4.112); u ovom slu~aju potrebne
su i navrtke naroCitog oblika: okrugle, sa nekoliko otvora (obi~no 4) po
ohadu. u koje ulazi kuka na klju~u.

~~----- ~-@
51 4.110 - Dvostruki otvorenl klJut

SL 4.111 - K.lju~
sa nejednaldrn
krac.ima reljustt

~r=-=' =-=-=-===-L SI. 4.113 - N.vrtka

sa kllnom za priteza-
SI. 4.1" - Kukasti klJuf
nje g oiog 2';8.vrtnja

iii o~~~vrtanje ~olo~ zavrtnja u~otrebljava se iii narociti kljuc (s1. 4.113)
Z tv otvoreru kljuC uz pomoc dveju navrtaka (sl 4 114)
a orem cevasti kljucevi upotrebice se kada je ~a~tka' ukopal1H.
134
 Za manje zavrlnje predviden je kJjuc na sl. 4.115, a za vel:e na sl. 4 .116.
U zatv~reno,,:, kJjucu postoje dva unakrsna otvora u koje se \l1neee ~pka
radl pntezanJa, a pored toga mofe biti i ~estroslrana standardna glava pa
se pritezanje vrli obicnim kJjucem. Jo~ jedan oblik zatvorenog cevastog
kljuca pokazuje sl. 4.117.

S1. "'.114 - Uvrtanje lola, zavrt.nja sa dve Mvrtt-e

51. 4.11 5 - Ccvastl klju~

Zidovi celjusti zatvorenih kljuceva SU tanji od zidova otvorenih Idju-

ceva, po!to je optereeenje podeljeno na vHe elemenata. SpolJdnji prebIllt
cevastog kljuca izn05i oko 1,4 s .

51. 4.116 - Ce\1astl kljuc!! U veCe preblike zavrtanja

Na 51. 4.69 dat je izgled klju~a za na\'I"tke sa unutraSnjim ot\'orom.

Osim opisanih oblika posloje i drug; obliCl kljuee\'a, priJagoderu po-
lofaju i obliku navrtaka kojima su namenjeni.
lJS
 Za zavrtnje sa prorezom u glavi iii pri vrhu (51. 4.61, 4.62, 4 .64 do
4.66) upotrebljava se odvrtac iii izvojac (51. 4.1 t8).

51. 4.118 - Odvrta~

SI. 4.117 - Savijeni cevasti klju~ (izvojac)

4.3.8 IZRADA

Izrada zavojnice moze biti rucna i masinska. Maliinskim putem izra-

dena zavojnica tacnija je i bolja od zavojnice izradene rukom.
Rucno se pravi spoljna zavojnica rucnim rezacem-narezacem, a unu-
traSnja zavojnica burgijom za zavojnice-urezacem.
MaSinski se zavojnica izraduje reza- rc"',",",
njem, glodanjem, presovanjem. Pojedinacno se
zavojnice prave rezanjem na strugu. Stablo za-
vrtnja, ukIjesteno izmedu stezaca i Siljka (sl.
4.119), obrce se, a profilisani noz pomera se
translatorno i urezuje zavojnicu; noz se mora
pomeriti za visinu hoda zavojnice pri jednom
obrtu zavrtnja. Radi made unutraSnje zavojnice
-
51. 4.120 - Izrada unutra~nje
S1. 4.1 ) q - Izrada zavojnice na strugu
zavojnice na strugu

u navrci .ili konstrukt~~om elementu potrebno je najpre obicnom burgi-

Jom lZbuSllt z:upu precruka Jezgra pa zatim urezati zavojnicu. Unutrasnja
zavoJmca moze se urezati na strugu nozem (sl. 4.120) iii burgijom za za-
136
vojnice. Glodanje zavoj~i~e vdi se tako<1e profilisanim glodalom koje se
translatorno pomerI za vismu )ednog hoda zavojnice, dok se zavrtanj obme
)edanput.
Masovno prave se zavojnice na narocitim automatirna masmama za
rezanje zavojnica i :evolverskim strllgovima. Kao alat za' rezanje sluZe
rezael. Na Istim masmama, )ednovremeno sa zavojnicom izraduju se i
drugi oblici na zavrtnju. '
Da bi zavrtnji bili izdrlljiviji, eesto se rezane i glodane zavojnice
bruse na masmama za brusenje zavojnicB.
Valjanjem se zavojnice izraduju brzo i u velikom broju. Valjanje se
vrsi pomoeu dveju ploca, od kojih je donja nepokretna, a gornja se kreee
naizmerucno translatomo, pritiskujuei stablo zavrtnja ka donjoj piOCi.
Glatko stablo zavrtnja, ubaceno na jednom kraju medu ploce, biva na
drugom kraju izbaeeno sa gotovom izvaljanom zavojnicom. Zavrtnji sa
valjanom zavojnicom izdrzljiviji su od zavrtanja sa rezano!l1 i glodanom
zavojnicom; zbog toga se, ponekad, rezane i glodane zavojnice naknadno
valjaju .
Presovane zavojnice dobivaju se iz presa profilisanim obrtnim kalu-
pima (za tanke limove).
Manji zavrtnji sa glavom dobivaju se iz cele sipke, a za vece za\Ttnje
glava se kuje ili presuje zasebno i privaruje za stablo ill se izra<1uje u
kalupu pod presom iii cekieem.
Standardna sestostrana navrtka iseca se sa propisanom duZinom iz
sestougaone sipke pa je po izvrsenom busenju i urezi'.'anju zavojnice go-
tova za upotrebu (neobradena navrtka) iIi joj se strane obraduju gloda-
njem (obradena navrtka). Kada navrtka ima cesto da se odvree, mogu joj
se strane cementovati.
Povrsine naleganja glave i navrtke moraju biti obradene tacno uprav-
no na uzduznu osu zavrtnja. Doptlsteno odstupanje od upravnosti (90") iz-
nosi za normalnu klasu izrade 2", a za srednju i finu klasu izrade I".
Kljucevi se ili presuju od topljenog celik ili se prosecaju od debelog
celicnog lima; prave se takode od temperisanog livenog gvozc!a.
4.4 OBELE2AVANJE
Zavrtanj se obeleiava nazivom i karakteristicnim vrednostima: pr~­
nikom zavojnice, duzinom stabla i odgovarajucim brojem standarda r.pr:
Zavrtanj M 12 X 60 JUS M.Bl.050
Iza oznake duzine zavrtnja dodaje se po potrebi jos i slovna oznaka
i to R ako na stablu treba izbusiti rupu za rascepku, G ako se rupa za
rascepku busi 11a glavi, i U ako Da glavi treba izraditi urez.
Navrtka standardne visine obelezava se precnikom zBvojnice, Ozn3-
kom materijala i brojem odgovarajuceg standarda: kada nema uobicajenu
visinu, mora se visina narocito naznaciti. Tsto to "redi i za glaVtl zavrtnja.
Rascepka (sl. 4.102) obeleiava se nominalnim preenikom, nominalnom
duzinom i brojem standarda, npr. Rascepka 6 ,' 60 .JUS M B2.300.
Standardni podmetac (sl. 4.92) obelezava se precnik>Jm ot\'ora d; npr.
oodmetac 31 ima precnik otvora d = 31 mm.
, Kljuc se obeleiava otvorom celjusti. Dvostruki otvoreni kljul: 75 .80
ima jedan otvor celjusti 75 mm, a drugi 80 rom i sluii za zantnlc l>1 48 i
M 52 ili Vitvortove od 17/8" i 2". Dvostruki otvoreni kljuc 75 .75 ima jed-
nake' otvore celjusti i slulii samo za zavrtnje 111 48 iii 1 7 8".
137
 4.5 PRORACUN ZAVRTANJA
(.5.1 OPSTA RAZ~lATRANJA

Najvainiji je zadatak pri prora~unavanju zavrtnja svrstati ga u jednu

od grupa opisanih u rl. 4.2.3, posto od toga zavisi nacin prora~unavanja .
Po izvrsenom izboru materijala (v. ~l. 4.3.1) treba pristupiti drugom za-
datku: pravilnorn odre<l.ivanju dopustenih napona materijala. Vrednost
dopustenih napona (fd zavisi od vrste rnaterijala, vrste napona, vrste opte-
retenja i nafua izrade zavrtnja. Izbor dopustenih napoM moze se izvrsiti
neposredno prerna podacima iznesenim u tablici 1.4. Ovo je polama vred-
nost dopustenog napona; neka ona bude obelezena sa (fdo. S obzirom ns
uticaj naCina izrarle zavojnice treba vrednost (fdo da se srnanji. Smanji-
vanje je potrebno zbog toga sto vee i sam oblik zavojnice izazivs koncen-
traciju napona u jezgru zavrtnja, a pored toga obi~o zavoinice nije pre-
~izno izradena, ~ak ponekad biva pri obradi i o~teCena nozem ili rezaeem.
Prema tome, u svakorn slu~aju, odrediee se dopusteni napon, mere-
davan za prora~unavanje zavrtnja, iz izraza
ad =~JC"do
gde je ~, - faktar za popravku i
(fdo - tabelarna vrednost dopustenog nspona (prerna podacima u ta-
tablici 1.4).
Za vrednost faktara za popravku moze se usvojiti:
~, = 0,9 - za precizno izradene zavainice,
~, = 0,8 - za prose~u, dobru izradu (najeesCi slueaj) i
" = 0,7 - za ru~o ill uopste povrmo izradene zavojniee.
Prema prilikama potrebno je ponekad smaniiti dopuSteni napon i viSe
nego .to odgovara obrascu (fd = <, (fdo.

1.5': ZAVRTNn IZLOZENIISTEZANJU (L GRUPA)

Za prora~un zavrtanja izlozenih cistorn istezanju merodavan je izraz

(v. B. 4.2.3)

".= -AlF = -
F
dllt
[Pal

4
gde je: F [N] - uzduZna sila u zavrtnju,
A, [m'] - povrSina preseka jezgra zavrtnja
d, [m] - precnik jezgra zavrtnja.
Hadi n~posrednog odredivanja povrSine preseka jezgra zavrtnia upo-
treblce se lzraz
F [m ']
A,= __
ad.
gde je (fd. = "(fho [Pal daptiSteni napon pri Istezanju.
138
 . Kad je ~-:rsina AI prora~unala, nalazi se prernik zavojnice d iz Ia-
bhee za zavolnlee (v. odelJak 4.1.4) pa je time zavrtanj lJOtpuno odroden.
Iako je povrsinski pritisak p n" zavoicima gotovo uvek daJeko manji
od dopuStemh vrednosti 1'" ipak ie korisno proveriti ga narocito kada ie
optereeenie promenJjivo. Radi toga potrebno je odrediti stvami povrlinski
pritisak po obraseu (v. ~. 4 .2.4)
p= 0,588 F [Pa]
d,l.
gde je d, [m] - srednji prernik zavojniee, a
In [m] - visina navrtke iii, kada nema navrtke, visoa "zamiSJje-
ne" navrtke u konstruktivnom eiementu, npr. t. na sl.
4.56
i proveriti, da li ie ispunien usJov I' S 1'" DopuStena vrednost povrtin-
skog pritiska p. odredice se iz izraza
p. = ~'Pdo
gde ie 1''' tab lien a vrednost dopuStenog povrlinskog p>itiska (po lablici
1.4); podaei 0 faktoru ~I nalaze se u ~1. 4.5.1.
Opsti ie izraz za odredivanje povrlinskog pritiska
F
p= [Pal
zod.HI
gde Ie: z - broj aktivnih zavojaka, a HI [m] - korisna fuina zavojniee.
P rim e r 4.1: Zavrtanj sa uskom stalno nosi tere! (s!. -1.34),
F = 5. 10' N. Materijal zavrtnja je C.4.6 ; dec u koji je zavrtanj
uvrnut takode ie od ~elika. Zavoinica ie metrieka prema JUS M.RO.OJ '!.
1) PoJazna vrednost dopustenog napona za istezanje nalazi se u ta-
bliei 1.4 i imosi za ~elik C.4.6 , iacme pIi kidanju Rm = 400 M Pa, pri
mimom optereeeniu (1. slu~ai optereenja) r1... = 100 MPa.
Sa pretpostavkom da ce zavojniea biti kvalitativno dobro izradena
usvojiee se

2) Potrebna povrsina preseka iezgra iznosi

AI = -r-- = 5·10'
6,25 · 10-' m'.
".u 80·10'
3) Prva veea "redoost, po tabliei 3.4 je AI = 7,59 · IO-'m' lito odgovara
zavoinici M36; dakle, usvaja se zavoinica preCnika
d=M36.
4) Stvami napon od istezanja iznosi
a =~ = 5·10' _ 6,588.10' = 65.88 MPa
• AI 7,59·10-'

5) PovrSinski pritisak u zavojcima ie

0.588 F
p= ,,/
... .,
Za zavojnicu M 36 je d ~ 33.402 mm (tab. 3.4). a = I, je korisna duzina 'n
uvrnutog dela zavrtnja. P:cma podacima u ~1. 4.3.3 je ova duzina '2 ~ d; po~to
je d~36 mOl, to je i '2~36 mm. Dubina unutrasnjc zavojniec je
'. ~ d.,. 0,015 m ~ 0.036 + 0,0 15 ~ 0,051 m ~ 5, I em.
Sa ovim podacima je
p= 0,588 F = ~~88. 5· 10' ~ 2,445.10' Pa ~ 24,45 MPa
d, I, 0,0334·0,036
sto je znalno niie od dopust.ene vrednosti Pd=~l pd.=O,8. 90·10' = 72 MPa.
P rim e r 4.2: Kada bi opterecenje zavrtn ja iz primera 4.1 bUo jedno-
smerno promenljivo (2. slucaj opterecenja), proracun zavrtnja dobio bi
ovaj tok:
O"'I, =~1 0",,, = 0,8 . 7 , 10' ~ 5,6·10' Pa = 56 MPa.

2) Potrebna povrsina preseka jezgra zavrtnja

A, = -
F = -=........:.=-:-
5·10'
= 8,928· 10-' m2 ~ 8,93 em'.
eld, 5,6· 10'
3) Po tablici 4.4 je najbliza veca vrednost A,=10,45 em'; njoj odgo-
vara zavrtanj precnika zavojnice M42.
4) Stvarni napon od istezanja u jezgru zavrtnja je

F 5·10'
0,= -A, ~---.:---.:.:....- 4,78·10' Pa ~ 47,8 MPa.
10,45·10 - '
5) U ovom slucaju je l!=42 mm, 10=57mm, d,=39,077 mm pa je

0,588 F 0588·5·10' .
p= , - -- = 1,79 ·10' Pa = 17,9 MPa,
eI, I, 3,908.10-'.4,2 . 10- 2
S obzirom da je Pd ~~, p",, =0,8.6 ·IO' ~ 4,8·IO'Pa=48MPa,
zna~i da je P <Pd'

~5.3 ZAVRTNJI IZLOZENI ISTEZANJU I UVIJANJU (2. GRUPA)

. . Kao sto je izneto u 01. 4.2.3, zavrtnji 2. grupe zavrcu se pod outere-
eenJe.m pa. su .izlo";ni jednovremeno istezanju (odn. pritisku) i uviJanju;
uzduzna sila Je tacno odredena.
Napon ad istezanja (iii pritiska)
,..
0",= d~n
-4-
i napon od uvijanja
T, =F
_d....:',-t",-g-'..
( u",,+,-,p-,-)
lTd''
2 __
16
140
 mogu se sloziti u zamiSljeni nonnalni (imaginarni) napan IJ'.

(J,= Vo~+ (~: r,r

gde jc F - uzduina sila u zavrtnju,
d, - precnik jezgra zavrtnja.
d. - srednji precnik zavojnice,
et - ugao nagiba zavojnice i
p - ugao trenja.

Precnik zavrtnja ne moze se nepasredno proraclmati po gornjim obra-

~cima, zbog njihovog slo!enog matematakog obllka; stoga se mora preina-
Cll! metod proracunavanJa na nacin koji je dalje objaSnjen.
Za trapeznu zavojnicu. koja se naji!eSCe upatrebljava za zavrtnJe 2,
grupe, moze se kao cesta srednja vrednost usvojiti
d.-I,ld"
tg (et + p) =0,14.
Sa ovim vrednostima je odnos tangencijalnog i normalnog nspana
r. 2d, tg (a+p)
- = =0,3
(J. d,

OOnosno 1:,=0.3 <7" a zamiSljeni (svedeni) napan za OOnos - =2

a,
r.

0, = Vo;+ (2.0.317,)' = 1.17 (J,

je za 170/0 vece od normalnog napana 07, Ili 07•. U zaVlSnOSti ad vrste i 'Ie-
licine zavojnice kreCe se ovo paveeanje 00 11 do IS'/,.
Prema tome, dovoJjno je racunati zavrtnje 2 grupe sarno na osnovu
uzduzne sile odn. normalnog napana, no pod usJo\'om da se dopu!teni
napan nesto smanji. Ovo smanjivanje pastiZe se mnoienjem palazne IJ'.-
vrednosti faktorom za papravku ~; dakle, za zavrtnje 2. grupe
a, = 1;. ~. IJ'".
gde je 07< - dopusteni napan,
1;. - faktor za papravku s obzirom na izradu (CI. 4.5.1).
1;. - faktor za papravku s obz1rom na Z3JT1"nu sloienog napoo-
skog stanja ekvivalenlnim zamiSljenim normalmm naponom,
07.0 - paJazna vrednost dopuStenog napana prema tabhe; 104.
Faktor 1;. moze se uzimati u ovim granicama

1;.=0,76 ~0,85;
vece vrednosti uzeee se za trapezne, roanje za trou.'llas:e zavojmce, a osIm
toga za manje preenike vrede veee vrednosti.
,. I
 Prema i%lo!enome ra~naju se zavrtnji 2. grupe po prostom obrascu
F
..1 1 = - ,
OJ

gde je A, povrlina preseka jezgra za~a, ' a CT~~~I ~ CT!". ..

P<l izvrlenom prora~unu potrebno ]e svakako proventi veliCinu stvar-
nog napona a to je moguee poMo je prefuik zavojnice poznat. Provera-
vanje se vrti po pomatom obrascu

al= Va~+( :: r,f ~ (j" ad=~' ad"

Za zavrtnje 2. grope na.rOCito je vaZno proveriti povrSinski pritisak,
poSta su resto zavojci jako optereeeni, a zavrtanj se zavree pod optere-
Cenjem; j~ je nepovoljniji slu~aj sa zavrtnjima koji su stalno u pokretu.
Proveravanje povrSinskog pritiska ide ovim redom

p= ~ ~Pd.
zlfd.b
,
Ovde je F - uzdu!na sila,
z- broj aktivnih zavojaka,
d, - srednji preenik zavojnice,
H, - korisna Sirina zavojnice,
Pd -dopuSte.ni povrSinsJri pritisak.
Vretena sa zavojnicom i zavrtnji koji su stalno u pokretu (vretena di-
zalica, presa) podrnaruju se radi smanjivanja trenja i habanja zavojnica.
Zavojniee su im obi~o trapezne ili testeraste. Za njih se mogu usvojiti
ove vrednosti dopu~tenog povrSinskag pritiska Pd. (za zavrtanj od celika)
Pi>; 12..;-15 MPa za navrlku od ~lil>a j~ine 500..;-700 MPa
po.; 10..;-12 MFa za navrtku od ~lika jacine 300..;-500 MPa
iii ad bronze,
p.. = 7..;- 9 MPa za navnku od ~licnog Iiva, i
p .. = 4..;-6 MFa za navrtku od sivog liva.
Za zavrtnje koj i se relko nruaze u pokretu ill sluie za podeSavanje po-
lohja delova mogu se usvojiti i do 2,5 puta veee VTednosti dopu§tenog
pominskog pritiska.
. P rim e r 4.3: Zadatak j~ da se prora~unaju osno~e mere ruene di-
zalice sa vretenom (sL 4.35). Vreteno sa zavojnicom je od ~ C. 0545,
a trup dizalice ad livenog j(Vof"a SL. 20; trup je iskori§ten kao navrtka.
Zavojnica je sa samoko~njem . Dizalica !reba da elife lere! do 50 !tN.
1) Potrebna povrSina preseka jezgra vretena je
A,= ~= 5·1()4 7,8· 10-' m' = 7,8 em'
a" 6,4 . 10'
jer ie dop\lStenj napan za pritisak fI_, za 2. slu~lIj oplereeenja a de =
-~, ~,a.... _0,8.0,8·10. 10'= 6,4·10' Pa.
142
 2) Prerna podacima za trapemu zavojnicu u tablict 4.6 nalazl se prva
veea yrednost A, = 8,30 em', ~to odgovara nominalnom prebllku d,,=40
mm; lzabrana je, dakle, zavojnica Tr 40.7.

3) Napon pritiska je
F 5· 10'
0,= - = = 6·10' Pa = 60MPa
A, 8,3· /0 - ' .
4) Napon od uvijanja:

ft . Ig (a+p)
= Fd,
"d'
2_3~
16

~to sa d,= 36,5 mm, d 3 =32,5 mm, F=5·IO'N, tg(Cl+p) = O,162 (racunalo sa
P
1'- = O,I ,· Ig!X --~= 0,007 = 0,06 I) dale
'
rt d, "0,0365

5·10'·0,0365·0,162
"'00325' = 2,2·10' Pa ~ 22 MPa.
2 - - ' ~--
16
5) Svedeni napon

C, = \IIa,, + (ad)'
Td T, = VI(6 . 10") + (10. IO'' .2,2. 10')' -
6,5. 10

= 6,8 · 10' Pa = 68 MPa.

Ovde je ad = 10· 10' Pa i "t",= 6,5· 10' Pa. Dobijena vrednost a, - 6,8· 10'·P.
manja je od dopullene vrednosli ad, - 1;, adm = 0,8· 10· 10' = 8 . 10' Pa.

6) Proveravanje samokocenja sastoji se u tome da se utvrdi da Ii je

a<p. 'Ovde je
P 0,007
t an = - = - - - = 0061
~ ,
nd. ,,·0.0365
pa polto se moze racunali sa koeficijenlom Irenja I"' = 0, I. ~osloji sa moko~njc
(lgCl<I"') i pod ulicajem Icrela vreteno dlzal,ce neee se spuSI.tt sarno do Stbe.

7) Potrebna visi na navrtke odredujp se iz izrRza

F
p =--
=jfdl~

pa kako je In=zP, o~Fosno == In ' P 0.007.5.10'

0,0 48 m.
In = ~d H; p = ,,·0,0365· 0.003·0,8·1.5·10'
.. ! I-I 0

Usvaja se In = 85 mm .
143
II MaJln.lk\ elcrncnU [
 8) Kada je visina dizanja velika, postoji opas.nost da se pritisnuti dec
vretena izvije. Tada treba .proveriti i napon od IzvlJ~nJa :... . .
Ako se pretpostavi da Je maksunalna VISlna dlzanJa h- 2~.em 1 ako Je
visina dela vretena u nosa~u tereta hl=5 em, eelokupn.a du.zIn~ vretena
izlozena izvijanju l=h + hl =20+ 5 = 25 em. Slobo:!na duzm3 IzvIJanJa I, =
=2 1=2.2 5=50 em. Oyde se dec vretena unular lla-
Htke smatra da je ukljesten, a na gornjem delu, gde
F vreteno ulazi u nosa~ tereta, da je veza zglobn.
(sl. 4.121).
I, _ _..::.'0,~5_ _
Vitkost yretena ). = . _-'--- 61,54.
0,25 d, 0,25·0,0325

Kako je ).<93 u obzir dolazi metod proverava-

nja sigurnosti prema izvijanju po Tetmajeru. Kri-
lieni napon '" iznosi za celik C.0545
"k~3,35.10' - 6,2·10' A = 3,35·10' - 6,2·10,.61,54=
~
2,968 . 10' Pa ;
Napon priliska
F 5·10' ,
CJ ~-'= __ =6· IOPa
, A, 8,3·10-'
stepen sigurnosti prema izvijanju
CJ k 2_.:.,9,--6,--8_'...:1...:.0_'
"k = - =- = 4,95.
81. 4.121 - lzvijanje
CJ. 6·10'
vretena dizal1ce ((-du-
Ilna. vretcna Izlozena sto zadovoljaya.
lzvijanju, I,-siobodn a Da je, medutim, maksimalna visina dizanj a bila
duiina izvijanja)
veca, npr . h = 40cm, i duzina lu=5cm, kao i ranije.
ce)okupna duzina vrelena izlozen~ izvijanju bLia bi
1= 4S em, odnosno ', = 90 em, pa bi viucost f.. iznosiJa
A I, =, _ _0,9 _= 110,77
0,25 d, 0,25 · 0,0325
a slepen sigurnoSli trebalo bi proverili prema Ojleru (Euler)
,,'El, 9,87·2· 10"· 5,48 ·10 -'
v.=-- = 2,67
FI,' 5·10'·0,81
sto pokazuje da preenik vretena (reba pojacali.
U gornjem obraseu j~ 1 ~ d,'" ~ 0,0325' 7t 5,48. 10-' m' moment
'64 64
inercije prc!ieka jezgra vretena.
Sa pojacanim vretenOln na prvu vccu vrcdnost nominal no r. precnika
d = 44 mm, dobijaju se vrednosti: I. = 98,63, I, _ 8,7· 10 -' m' j v. = 4,24, sto
7.adovoljav~. P?Jacanje vrelena na sJeaecl nomlnalni precnii< d = 4B mm,
dalo bl JOS Vel"U slgurno,( prema izvijanju. U 10m bi .e slueaju clotile
llve vrednosti: 1. - 91,14 < 93, pa bj prema Tetmajeru btlo CJ. = 2,78.10'Pa,
v.
CJ, - 4,08·10' Pa i - 7,27.
144
 9) Ru~iea ~a pokre!anje vrelena proracunava se na osnovu dopuAlenog
napona za savI)a.n)e. Slla na rubei F, deluje na kraku L momentom sa-
VI)an)a M = F, L 1 Ireba da savlada olpor trenja na podnolnoj povclini no-
sacn tereta I otpor u zavojniei. Usled prvog otpora javlja se moment T..
a usled drugog moment T,. Prema tome moment nn ruciei je
M= T, + T, = 0,5· FUulm+d,tg(l1+p)]

Ovde d: -dl
2 d'-d'
)' e d -
3" sre d n)1" preem
1'k trenJa
. na podnoinoj povriini no-
m-
, ,
saca tereta. Precnik d, je spoljni precnik, a d, unutr!iSnji preenik podnotja
nosaca tereta. Znacenje drugog clana u obraseu za moment M poznalo je
od ranije (v. cJ. 4.2.3).
Na osnovu momenta M proracunava se precnik rucice cI.
d, ~ '132M _ '110M [m].
V it a,a V ad!

Dopusteni napon t7dl usvaja se jednak ill noSlo vee; ad napona za slue.j
jednosmerno promenljivog naprezanja. '
Duiina ruciee
L~ M I F, [m],
gde je F, ruena sila koja se kre"e od J 00 do 250 N.
U datom primeru moment na rucici iznosi
M- T, + T, - 0,5 F[JLdm T d, tg(,, +p)]
- 0,5 . 5 . J ()< (0, I ·0,0408 + 0,0365·0,162) - 2,498· 10' Nm.
Ovde je racunato sa d, _ 0,05 mid, 0,03 m.
Ako se za rucieu predvidi celik C.0545, za koji je dopuSteni napon za a-
vI)an)e "dI-
100 MPa, precnik ruciee iznosice
d _ '110M _ '/10-:-249,8 - 292./0-'
r V ad V 10. 10' t m,

usvaja se standardni precnik d,=30 mm.

Kad bi se ispod nosaca tereta stavilo odgovarajuce lefi!te sa loptlcama,
moment na rucici bio bi znatno manji . U tom slucaju mogao bi se moment
T, zanemariti. Tada bi moment na ruciei tznosio At - 147,8 Nm, pa bi ra-
cunski precnik ruciee bio 2,45 em i, najzad, standardru preCnik ruCice d.-
=25mm.

'.5.' ZAVRTNn IZLOZENl ISTEZANru I UVUANJ'V (S. GaUPA ZAVJlTANJAl

Kako sto je vee obja!injeno u cJ. 4.2.3 u 3. grupu S\'rstam su zavrtnji

koji s u izloieni Jednovremeno istezanju i uvijanju, ali uzdutna stia u OVlm
zavrtnjima moie blti proizvoljno velika . Uzduina sila kojol su zanlOjl
ove grupe izlozeni od prethodnog zatezan)a pojacava se, kada potne delo-
vati na vezu i spoIjna sila u radu . Za ta~no odredl\'nnje uzdu!ne slIe kOloj
ie zavrtanj izloien za vreme rada potrebni suo sa i"dne strane, lSerp"' pa-
daci 0 osobinama upotreblienog materi)ala, a sa druge strane, I podacI 0
14S
stvarnoj sill prltezanja koje mogu dati kljucevi snabdevenl dinamometrom
III manomelrom (kontrolnl klju~evi). Medutim, u praksl ~esto ne stojl no
raspolaganju kon5truktoru prvo, a monteru drugo. Stoga se obi~no zavrtnjl
ove vrste racunaju prema 5poljnoj sili u radu F R , a dopu.§teni naponi ~••
biraju po dljagramu na 51. 4.122, sastavljenom na osnovu ispitlvanja i u
duhu obja§njenja u cl. 4.2.3 za ~ellke C.4.6 i C. 6.8 . Ovi dijllgrami pro-

f1
..... ~
i V
1 1 a •
6", b''/,'
(kN/Cm
§ I'f-
1/
8 I
-

7 V V
I o·tV
6
17 ~

5
/ /

/
/
3
7
2

o 10 20 30 -'10 50 , 70 80 90 100
.,j (m m )

i S1. 4.122 - Do~uttcnl napont ~rJ istezanju z.n zavrlnJe 3. grupe (I ~- 10' Pa )
p.suju vredno5h '7J• .za zav~tnJe za vezu cevi - u zavisnosti od precnika Z3-
v~tnla 1 ,:,ogu se pnmemh 1 n3 ostale. z~v.rtnje 3. grupe koji rade pod sli~­
nun uslo\lma (npr .• za vezu poklopca 1 clhndra klipnog motora). Dijagrami
na 51. .4:lJ122 vue za sluea) kada protiee kro7. cevi voda, a kada proticu vreli
gasOVI 1 para, treba vrednosti smanji ti:
. UJoI=~:J U'd,o
gde )C ad<, [Pal - dopu~telli napon za istezanje prema dijagramu na
sl. 4.122, a
~. - laktor za popravku; ~,= 1 z~ vodu do 120·C. ~" =
= 0,8 kada s.u ~ cevima gasovi ili para zagreju-
nosh do 300 C I ~.=O , 64 kada se ladi 0 pregl'c-
146
 j~~oj pari do 400·C. U svakom slucaju treba vo·
dltl reeuna 0 kvalitetu obrade zavojnice (taktor
Ii, - e1. 4.5.1).
Postoji i empirijski obrazac, resto primenjen za nepo,;redno odrediva-
nje preemka )ezgra z.vrtnja 3. grupe
d J ~ ~ VFR + 0,005 [mJ,
goe je FR [NJ - spoljna ,ila u radu, a
~ - faklor tija vrcdnost iznosi: ~ "'" 1,27. 10 - -4 pri vrlo ta~noj izradi
zavojnice i povrsina naleganja, ~ = 1,58· 10-' pri ' Iaboj izradi i
. ': = 1,43. 10- ' pri osrednjoj (prosetnoj) izr.di.
Po§to )e nemo~6e odmah unapred odrediti a", iz dijagrama, dok joA
I)reemk zavrtn)a ~I)e .poznat, najbolje je proraeunati zavrtanj prema ova-
me obrascu pa zatlm ,sp,tat, da Ii napon od istezanja odgovara dijagramu;
ako n~ odgov~a, treba preenik menjat! dok se postigne podudarnost sa
podaclma u dl)agramu. Ovo ispitivanje vrli se po obrascu :
a,= F: [kN/cm'j
nUj
'j
pa kada je a,~ ad, po dijagramu, usvaja se proraeunati p~n1k zavrtnia.
Staticno proracunavanje zavrtnja 3. grupe na osnovu deformaclonoll
dijagrama svodi se na proveravanje maksimalnog slofenog (izvedenog) na-
pona u stablu zavrtnja. Ovaj napon treba da je manji od napona na gra-
nici razvlacenja. Pri tome treba voditi racuna 0 promeni napona nl fP'&-
nici razvlaeenja zavisno od temperature.
Za vezu cevi (51. 4.37) ill poklopca sa cilindrom (sl. 4.36) uzima Ie nlz
zavrtanja. Razmak izmedu znvrtanja e (51. 4.36) ne SIne biti pmerano v~
lik, po§to bi se ploea, izme<lu zavrtanja, mogla saviti i tako prouzrokovaU
nehermeUcnost; cak bi pritisak medijurna u cilindru mogao istisnuti zap-
livac. Kao op§te pravilo za odre<livanje razmaka maZe poslunti:
e ~6d,
gde je d nominalni precnik zavojnice, a e razrnak i2:me<1u au dvaJu IU-
sednih zavrtanja, meren po kruznom luku srednjeg (osnog) kruga mvrta-
nja precnika Do. Za poklopce klipnih mdina sa pritiskom f1uida do 10
bar·a(=IMPa) ie emu=150mm, a pri visim pritiscima ._=120mm. Za
vezu cevi sa obodom propi.sani ou ra7.maci s Iv. odeljak Cevi) i korilno je
priddavati se ovih propisanih razmaka i u drueim slicnim ironstrukcIlama.
P rim e r 4.4: Treba proracunati zavrtn)e za vem poklopca sa cilln-
drom klipnog kompresora. Zavrtnji su od celilca C.4 .6 ,cilindar i poklo-
pac su od livenog gvoMa. Temperatura vazduha na kraju sab1lanja je
ISO·C. Ostali su podaci (sl. 4.36 i 4.59):
pre~nik cilindra . D = ~90 mm,
precnik osnog kruga zavrtan)a Do = 700 m,
debljina poklopca b, = 30 =,
pritisak pare p= 12 bar .
Tok proracuna bio bi ovakav: .. ..
1) Broj zavrtanja za vezu poklopca sa clhndrom pn na)veeem dopu-
~tenom razmaku izme<lu zavrtan)a e_ = 120 mm
l = nD, = dO = 18,~.
e 12
Usvojeno z= 20. 147
 D~ff
2) Povr§ina poklopca izlozena pritisku pare je - 4- ' Medutim, posta

p'ara prodire i u zaptivac, pa njen. pritisak postepeno opada od unutra.snje

do spolja~nj e ivice zaptivaca, aktlv~a povrsma poklopca Je veea. Zato Je
potrebno uvesti racunskl precruk D > D
D'=!;' (DD-D)+D
guc jc ~' ~ 0,2 .;- 0,3 . Ovdc jc D' ~ 0,25 (0.,7 :- 0,59).+ 0,59 ~ .O, 6~ m. Pre ma to me su
zavrlnji izlOleni ukupnom oplcrccenJu kOJe pOllee od pnl lSka vazduha ( .. slla u
rauu")
FR=-4-D" " P - 0,62'" I ,2.1O ' = 362
- ·-4- , ' 10'N .

3) Sila koja napada jedan zavrtanj:

FR ,= FR = 3,62 · 10' 1,8 1 . ID'N.

z 20.
4) Precnik jezgra zavrtnja pri dobroj izradi

Y
d 3 = E FR, + 0,0.0.5 ~ 1,43· 10. - ' V1,1lT:-'o' .;. 0.,0.05 ~ 2,424 · 10- 2
m.
Ovoi vrcdnosli odgovara zavrt. nj M 3D.
5) Proveravanje napona prema dijagramu na sl. 4 ,122.
FR. 1,81·10.'
CI,= - = 3,487 · 10.' ~ 34,87 MPa ,
A, 5,19 ·1 0. - '
a ad' ~ ~. ~J ad,. ~ 0.,8·0,8·5,4· I 0.' ~ 3.4 56 . I 0' ~ 34,56 MPa , 510 pokazuje da
zavrtanj nc odgov.ra i da !reba birali prvi .veei M 36.
6) Radl saielosli konslrukeije upotrebicc se goli zavrtanj, za nj treba iza·
brali jos i ove mere I, I, i I, (51. 4.59). AKlivna duzina zavojniee za uvrtanje
(el. 4.3.3) je 1, ~ (1,3 ';- 1,5) d ~ 1,4·D,036 ~ 5,04 ·1O - 2m ", 5em ; usvojeno je
I, ~ 50. mm. Ukupna duzin. I ~ In + b. + I, + 11; gde je visina navrtke In = 29 mm,
b, ~ 30 mm, I, ~ ~O mm, a dodal3k 11 sastoji se iz zazora izmeelu poklopca i
eilindra (debljin. sabijenog zaplivaca), koji se moze uzeli da je uko 3 mm, i
OSlal.k zavrtnja, iznad navrlke, oko 3 mm. Prema tome je I ~ 0,029 + 0.,03 +
+ 0.,0.5 + 0,0.03 + 0.,00.3 ~ a, 115 m. Usvaja se I ~ 115 mm. DUlina dela sa zavoj-
nieom za navrtku neka bude takoele I, = 50 mm.
Prerna tome je izabran goli zavrtanj M 36.115.50..50.. JUS M.B 1.261.
1) Precnik' otvora za zavrtanj pri vrsti izrade 3. (tabliea 4.24) je do=
= 39rnrn.
8) Povrsinski pritisak u zavojeima je racunski znatno ispod dopustene
vrednosti za liveno gvoide:
0,588 FR, 0,588 · 1,81 ·10.'
P= -'---"'-- 1,0.99 · la' Pa,
d, In 0.,0.334·0.,0.29
medutim, treba imati u vidu da ovde nije uzeto U obzir prethodno zatezanje
u zavrlnju. Sasvim grubo moze se uzeti da je prethodno zalezanje dva do
tri puta jaee od spoljne sile u r.du, tj . Fo,,"(2.;-3) FR , . Sa ovom, sasvim proiz·
voljnom pretpostavkorn, bllo bi u najnepovoljnijem slueaju p = 3,3· I a' Pa. a
148
dopustena yrednost Pd ~ ~, Pdo ~ 0,86·6· I 0' ~ 4,8 Pa. OYde je prelposlavljeno da je
Po ~ 6· 10' Pa, posto je promenljivost opterecenja lakYe prirode da so moie
smatrati da se oplerecenje nalazi izmedu mirnog i jednosme rno promenljivog
(izmedu slu~aja Jill prema lablici 1.4).
9) Proveravanje na osnovu deformacionog dijagrama vrmo bi se ovim
tokom: Maksimalna sila prethodnog zatezanja, zavisno od napona na gra-
nici razvlacenja, iznosi
Fo "ox = 0,75 ·A ml• ",, = 0,75 A, RpO.2 = 0.75· 7.59 . 10-'· 2,4· 10' = 1,366 10' N.
Napon istezanja u zavrtnju izazvan ovom maksimalnom silom prethodnog
zatezanja
",= F, mu = 1,366 ' 10' = 1,8' 10' = 180 MPa
A, 7,59·10-'
Maksimalni napon istezanja dobija se kad se ovom naponu od prethodnog
zatezanja dod a napon izazvan viskom opterecenja usled dejstva spolJne
sile u radu. Ovaj visak opterecenja ilF R iznosi (v. N. 4.2.3)
L' C, F
b, IR= R,
L,+C,
Krutost zayrtnja e, = A, E, /I. = 7,59· 10-'·206· 10'/0,033 = 4,74· 10' N/m.
'(e + 8)' - do' (0,055 + 0,033)' - 0,039'
a krutost podloge cp = Ap Ep/lp = 4 "Ep/lp = 4

1< 96. 10' = 1,42 ' 10" N/ m, pa je, prema tome

0,033
t>F = 4,74.10' 1,81.10'=4,53 · IO"N.
R 4,74.10' + 1,42 ' 10"
Napon koji izaziva ovaj visak optereeenja
0' = ",FR = 4,53.10' = 5,97.10' Pa.
t A 759·10-'
I '

Maksimalni napan istezanja O"mll.l' = at + a/ - 1.8· 10&+ 5.97 . 10

6
:;:
I 00 10' Pa .

Napon od uvijanja
1,366 ' 10' ·0,2309·0,0334 ,
F'me, tg ( u+p )d• = ~::':::~~';:;'~T:::-=::..:c.- = 8.93 10 Pa.
f , = - 2 _, d'n_ 0,03109'"
2 -".'-::..:c._ _
16 16
Maksimalni slozeni napon

(j I =
(~893'107)'
\J, "~ox + (~"T,) ' = \J,-( 1, 86
0"
. I ) + 64 '
_ 2.1 7 'I O'pa'IIOje
Td . . l'nJ'aR _ 24,10'Pa.
manje ad napona na granici razva",e pO.2· . _.
. 44 . P ekad se des.va da, lZ naro~l(jh razloga,
Napomena uz prlm~r ... ~~ti toliko malen da se navrtke ne mogu
razmak izmedu za~rtanJa mora tome se slu~aju ~esto normalne na.vrtke
pntezall standardmm klJu~em, U za otvor kljuca smanji na naJbliiu
abrade taka da 1m se proplSana mer,a
manju standardnu meru za otvor klJuca,
H9
 P rim c r 4,5: Odrcdili nnjpovoljnijl mntc.rijal za Ulvrtnnj M 16.2 z.n vczivanjc poklopca
motome polug:e :.3 polugom ako jc siln u rJdu po jed nom UlVTtnju FR = 8000 N. Pri rdavanju ovoga
zadotka potrebno jl.". k30 pf"\'o. dn Sf' proracunaju krutostl z:lvrlnjo i pod loge i da sc ilI3cunn din:l.-
miek-n komponcnln optcrctcnjc ~FR/l.
I:.tc~ljlvi Ulvrtnnj na ~1. 4.113 je rclntivno dugacnk i stab lo mu jc na dclu bez Zcllvojnicc nn dva
mens ~utcno, Svakom de-Iu stabill. znv1(nO od povrline preseka I dulinc. odgovarn druga krutost.

SI. ·U 23 - Dctalj khpnj:H~c i lavrtnja iz primcra 4,5.

Krutost l.IJ\·rtnja Ilracunace lie ako lie d d' d" .

.. L = L L po C 0 IZ uzenJa la\TtnJ3. Njcgovo celokupno izdutcnjc
~ II I + II - + ., + I:J. L gdc 1>U 6.L ~ ,. I ' ,
Prema lome J'e ccl~kup . d tn., ' . I," n parelJa na IzduienJ3 delova razlicilog prcsekn.
no 12 u cnJe zavrlnJa. lzaz.vano jcdinitnom silom:

n
AL = Il c, + llc~ + ,., Ilc n
I: t /cj= Ezi (L ilA, +L~/Al + .. , +Ln /An l =
i=J

4 dl'+d~.
= -
_
- (L I L /d 4l + L 1 /d'1 + L 4 I( mm
I d;I+I _nun )=
Ezor 2

4
=-- -
206 . 10' +:-::------
2 . 0,005
=
0,0145·P + 0.0132431

= 3.368 ' 10 - ' mIN odno\oo

C'z = 2.969' 10' N/m.

U obtQ~ou jc d, prctmk jczgf3. :I d Srcdn'j tee 'k . ,

kvahlCl7h, 3 za preenik d, 6h. OdgOV3r:tjut~ 10icraJnXe s~120~av~J;l eC .. Ako ~e z:l pree nik d l uwojl
=J3,2-12mm ld 2mtn = I-I .5 4Imm. \,. Tab, 12.7,l J I Omlkromct:ltal3kod:ljcd lmin =
Kruiosl pod loge c =: E . A I L M d
P P p Z" ero a\lna po\lr~tna Ap = (D" - d~) ' rr/4.gdejc Ohr:l1..3C

150
za D' ck .. pcrimcntalno dobijcn. D' :- 1.2 . dO + 0.14 . Lz. = 1,2 17 + 0,14 . 90 = 33 mm. PJ je A p .
= 628.3 mm } , tako da jc

C
p = 206 . 10' . 628.3 . 10 '/(90' 10 .) ) = 1,44 10' N/m

Sa o\'im vrrdno~hma jl' Vlb k optcretenja b F R = C z FR / (c z + Cp ) = 2,969 10' 8000/

/ (2,969' 10' + 1,44 ' 10')= 1367 N.
Silu nn granici razvlaccnja F F = R pO.2 ' A mill' gdc jc...l mm povriin3 preseka ~tabl3 1.anlnja n3
meshl mmimalnog prccnika . Mont ain:l sila (\113 prelhodnog 1..3 tcza nJJ J moie hltl najviie F om.n •
= 0.7 FF ' Sivarna mon lai nl ~ i1:J Fo trehl d3 je manja od O\'e mlk<.lmalne "lie 117nO\1 Fo = 0.75'
. Fom .. = 0.7 ' 0,75' FF = 0,7' 0,75' Amin . RpO,l = 0.7' 0,75 1,227 10 " RpO .2 =
= 6,44 . 10 '5 . RpO.2' Mnksi m31no optcretenje zavnnja Fm:!x = Fo + 6 F R • dok je mmlnuino OpIC-
ret-enje jcdnako F min = Fo (v. ~1. 4.41) . Amplitudno opleretenje F3, = lI. FR / 2. Optereclt'nJt FO +
l FR
+ !!.FR/2 je srednje opleret\cnje iii ~ t3ti ckn komponenl3 opterecenja. a I ·2 je dmamu~lu korn-
ponenln optcrccenja .
Radi provc rc sI3tic kog slepena sig urno stl Ss u odnosu na gramcu r3lvbtenja RpC)) potnt..
no je da ~c luatuna svedeni napon . koji UZlffia u obzu n:lpon lonije i7..azvan pnteunJem navrtke:
d, d:nln 1T
OJ = j ~max + 2.25 ' 1~ gdc je 1t = T/ Wo = Fo tg (Q +Pl
2
1( -
16
- ) Z3 t.an~n' 0" + P•

=0 17', d l
.. mm
·rr/ 16 =O.0 I2S) ' " / 16=<3.83' 10 ~ m) pajc Tt=3.26·10 1 Fo(\fe dnjl~c!nlk

d, 12 = 7,35· 10 - ' m) .

Stcpcn sigurnosti Ss = RpO.2 /0I' a stcpc n sigUIn o~h SO::: 0Arrd t 'Oa- ~3ron 0Aredjc ndu-
kovana amplituda irortljlYosti OAred .= ~I . OA / fJk, ,'rednost kOjJ. sc uz.ima 11 SmitoVOJ dljaJ::rama
za zavrtnje ($1. 4 . 124), a faklor ~l' kojl uz.lma u obzir vclit mu prc<,ekJ 7.1.vtlnja. IZ sJ " 12S U DYI"
tanj Mt6jc ~l =0,9.

,"'J,

6fX) ,

aD I
""',

-100 I
SI. 4.124 _ 5m110\1 d iJa~raffil La maltr1Jak: La

UWTII1JC a A red " I Cam I

I 51
 1
~Z
0,5

o 8 16 2t 32
d(mml

SI. 4. 125 - Faktor prctnika U1 Z3VrtnjC

U donjoj tabhd dati Sll rClultati prorlll!un:t z..a nckoliko m3terijaia z.t1VTlllnja.

Materijnl
zavrtnj:t 10.9 9.8 8.8 6.8 5.8 5.6 3.6

RpO.2 IMP'I 900 no 640 480 400 300 240

F,INI 57960 46368 412 16 30912 25760 19320 15456
Fmax INI 59327 47735 42583 32279 27127 20687 16823
Oe (MPa\ 484 389 347 263 221 169 137
TllMPal 277 222 197 148 123 92,5 74
OJ (MPal 638 512 456 344 288 219 176
0 3 1MPn\ 5.57 5,57 5.57 5.57 5,57 5,57 5,57
OAredlMPaJ 70 50 40 40 30 JO 27,5
S, 1,41 1.41 1,40 1,40 1,39 1,37 1,36
So 11.3 8.1 6,46 6,46 4,8 4.8 4,4
Fo l FR 1.25 5.8 5.15 3,86 3,22 2 ,42 1.93

11. prikazanog pregleda izgleda. na prvi pogled, da svi materijaii zadovoljavaju.

MetJulim. pre kona~nc odluke , potrebno je da se proven odnos sile prethodnog zatezanja
prema sili u radu Fa / FR . koji se post3vija,na osnovu iskustva, u cilju obezbeoenja veze
ad evcntualnog labavijenja. Ovaj odnos treba da je Fo/FR ;;.- 4 i njega ispunjavaju materi-
jali 10.9,9.8 i 8.8. Kakoje lll11terijal8.8 najjcftiniji ad ova tTi onje i najpodcsniji U ovom
slueaju.

U .5 ZAVRTNJI IZLOZENl POPRECNIM SILAMA (4. GRUPA LA VRTANJA)

Kao sto je receno u CI. 4.2,3, tri na~ina, lri mogucnosti posloje da se
zavrtnji osposobe za savladivanje poprecnih sila.
Po prvom na~inu (sl. 4.44) ra~unaju se "nepodeseni" zavrtnji prem~
uzdui,noj oili

152
gde je: F, [N) - popre~na ,ila kOja otpad~ na jed"n zavrtanj 11 _ koefl-
cijent otpora protiv kUzanja (I-'=O,H-O,2). Polreban presek ~avrtnja do-
bija se iz

gde je oJ, - ~L Cdl'O dopustcni napon za istezanje.

Poo~eni zavrlnjl (drugi na~in) prora~unavaju se prema smicanju.
Povrsma preseka slabla zavrtnja odre<1uje se prema obraseu
F
II = _ $_ [m'l
Xf,.
gde je broj preseka izlofcnih smieanju (na sl. 4.45: x~l)
X -
~d' [Pal - dopusteni napon pri smiean)u,
F, [N] - popre~na sila za jedan zavrtanj.
Na osnovu prora~unate vrednosli za II odre<!u)e se pre~nik stabla

d, = V4 , 1 Iml
n

ko)i se mora prilagooiti slandardnim pre~nieima (tabliea 1.1) I p~nicim.

olvora za zavrtnje do (tabUea 4.23).
Kada je usvojen pr~nik stabla, bira se zavojnica: njen pr~ bite
najbmi manji pre~nik prema tabliei za zavo)niee.
Proveravanje povrsinskog pritiska u za"ojeima ovde niie potrebno,
posta navrtka obitno nije jako pritegnuta. Me<1ullm, provera\'anje povr-
sinskog pritiska izme<!u stabla zavrlnja i zidova olvora u konstruktivnim
elementima mora se izvrsiti; to se vrsi po izrazu

gde je: b Cm) - sumarna aktivna debljina plota, opler~enih silom F.

u jednom srneru; na 51. 4 45 su svega dye pl~ sa
aktivnim debljinama b' i b pa te se u rntun un~ti ona
H

vrednost koja je manja,

PdCPn) - dopusteni povr£nski pritisak.
Zavo)niea ispOO navrtke ne sme da ulan duboko u olvor, po!lo bi Ie
tada IlOvetao bOCni povrsinski pritisak izme<!u stabla i ~idova ot\'ora. Zbog
toga sto je vrlo teSko podesiti stablo mvrtnja prema olvoru ta~ po ceIoj
duzini, !reba vrednosti za p, birati obauivo I skromno.
Sto se tite tre~eg natina savla<1ivanja popretnih sila uz pomot .am-
nja !reba naglasiti d. sami zavr!nji tu igraju sporednu ulogu. Del 0"" kOJI
prima)u popretnu silu (prsten, ltlin itd. - 51. 4.46) !reba proratunati prema
smiean) u i proveri Ii povrlinski pritisak na povrlinam.a naJegan)a. Sam
.avrtan) se uops!e ne prora~unava prem" popretnoj 51h. vet sarno prema
uzduZnoj sili ukoUko ova poslo)i.

ISJ
 5. ZAKIVCI
5.1 OSNOVNI PO.TMOVI
5.1.1 ZADATAK
Zakivcima se c:vrsto vezuju delovi Sfazmerno male debljine - uglav-
nom limovi. Da bi se "eza ost"arila, stavlja se zakivak sa jednom gotovom
glavom u nesto sire otvore u limovima. fijc se ose taeno poklapaju (sl. 5.1).
i udareima iii pritiskom pravi zavrsna glava.
d' , Glave zakivaka s!ezu limove i tako spreeava-
c ju njihovo rela!ivno pomeranje. Dakle, otpor
protiv klizanja je sustina vezivanja limova
b
zakivcima.
Otpor protiv klizanja limo va znatno je
poj aean, sa jedne strane, sto se zakivak zakiva
u usijanom stanju pa zbog skupljanja pri hi a-
~ denju pritiskuje snaino limove, a sa drugc
strane sto se zakivanje vr,i pod jaklm pntl-
skom. Kada bi sila F (sl. 5.23) postala vee a od
olpora protiv kllzanja izmedu limova, nas_tll-
pilo bi klizanje limova i zakivak bl blO lzlozen
smicanj u u ravni dodira Hmova.
SI. 5.1 _ Zakovana VCZ3 ~ade. se ~:l.i. ~a.zd~oji~i. z~kov.ana .ve~a ,
(l -du-
tina stabla zakivka pre zaki_moraJu se umstllt Ih ostetIh bllo hmovl bIla
vanja - ;zrade druge glave, a-zakivci. Prema tome, veza zakivcima ubraja
oblikat, b-zavdna glava) se u "nerazdvojive veze".

5.1.2 VRSTE SASTAVAKA

Zakivei se zovu jednoseeni, dvose~ni itd, prema broju preseka u ko-

jima bi bili izlozeni smie.nju kada bi nastupilo kHzanje limova. Na primer,
zakivei na sl. 5.2 su jednosecni, posto mogu biti smaknu!i po jednom jedi-
nom preseku koji lezi u ravni X - X ; zaldvci na 51. 5.3 su dVQsecni, pos ta
mogu bili smaknuti u dva preseka koji leze u ravnim3 X - X i Y _ Y.
Raspored zakivaka u zakovanom sastavku mo'le bili:
1) po broju redova zakivaka: jednoredan (sl. SA); dvoredan (sl. 5.5), tro-
redan (sl. 5.2) itd.; broj redova racuna se sarno sa jedne strane rastavka,
npr. na sl. 5.3 sastavak je jednoredan. 2) po medusobnom poloiaju zaki-
vaka: paralelan (sl. 5.5) i naizmenican (sl. 5.2).
154
 Sastavci se mogu ostvariti neposrednim i posrednim vezivanjem. Radi
nEposrednog vezivanja krajevi limova se preklapaju; to su preklopni sa-

lJ
81. 5.2 - Jednose~cni troredni preklopni sastavnk
sa naizmenl~nim rasporedom zaklvaka

.],
""

T
, o
Ii :r
51. 5.3 _ Dvosetni jednorednl sastavnk sa
dva podmctn~a
155
"tavci (s1. 5.2, s.4 i 5.5). Posredno vezivanje vdi se pomo~u podmeta~n, 11
krajevi limova se su~eljavaju; tu se .razlikuju jedno~trano pokri,:,enl 5a-
stavci sa jednim podmeta~em (51. 5.6) I ob05trano pokrlveni s,stavcl sa dva
podmeta~n (sl. 5.3). Kada su dva podmeta~a, oni mogu bili jednako §iroki
(sl. 5.3) iii je jedan, uvek unutra§nji, §iri (51. 5.19).
Prem. zada lku koji treba da vr"e sastavci se dele na : 1) ~vrste sastav-
ke, 2) nepropuslijive (hermeti~ne) sastavke I 3) ~vrste i nepropusUjive
sastavke.
1) Cvrsti sastavci izlozeni su Jakim sHama i nalaze se na ~el\~nim kon-
strukcijama (mostovskim dizalicama, ~eli~nim mostovima, ~eMnim kro-
vovima ltd .).

,
, r---

Gi~
I
I
I
I
I .. I

I I
~:~
I
I
I
I 0 0, 0

51. 5.4 - Jcdnosc- 51. 5.5 - Jednosc ~ nl dvorednt 51. 5.6 - Jednorcdnl Jcdno.e-
ent jednorednl prc- pl'cklopni snstavnk sa para lc- ~nl ,ostovak sa jednlm pod-
klopnl saslavok Inlm rasporedom zoklvokl' metotem
2) NepropusUjivi sastavci izloieni su rela\ivno malim silama, aU trebn
da budu tako ura".nl da obezbede hermeti~nu vezu limova; takvi sastave!
upotrebljavaju se na rezervoarlma te~ nosti i gasova, koji nisu pod Jakim
pritiskom.
3) Cvrsli i nepropustljivi sastavel izloieni su jaklm silama, no pored
toga rhoraju obezbediti i polpunu h ermeti~nos t veze. To su sastavci parnih
kotlova i rezel'voara pod priliskom (sudovi pod priliskom).
Ovde te bili prou~avani uglavnom kotlovski sastavei , koji Idu u tretu
grupu, a prve dve grupe saslnvoka idu u predmel "Celi~ne konslrukeij e".
5 .1.3 ZAKIVCI (ZAKOVICE)
Znkivei su od topljenog celika C.0246 joci ne pri kidanju R _ 340+ 420
MPa, zUlim eclika C.0247, C.024B, C.0446 I C.0447, izuzetno".;d celi kn sa
niklom (ponekad za celicne konstl'ukcije). Zn male sile oni mogu bili od
bakra, a zn lake konstrukcije od aluminijuma.
. Najbolje je kada su limovi i znkivei od jednorodnog mnterijala. Ne-
Jednake toplotne dilatacije zbog raznorodnosti mnterijala zakivaka i limo-
va mogu bi ti uz~ok n.ehermeli~nostl. Osim toga, kada su ~eli~ni kotlovi i
rezer,:,.oan, u kOllma Je tec,:,ost, zakovani znkiveima od drugog materijala,
posto~~ opasnost od stvarenJa termoelektri~nih strujn koje mogu bit! uzrok
korozlle.
156
I TabU ... 5.1
Zakivci sa poluokruglom glavom za kotlove i !udove pod prltilkom
Mere u mm JUS MB3.023
Nomlnalnl pretnlk d'i 10 13 I 16 \19 1l/2 2~ 128 ful3 1 ~7
0 18 2313013; ~O 4~ 50 ~5 -6~ ~
1-
Mere ghlVt: I, 7 9 12 -1 14 16 18 22 20 11 26
9.5 12-l5.5 · 18 'wi , ""231-25 ,5 . 28 -j' 30.5 1-34~ ,
Zoobljenjc
R
, 1,5 2 2 2 2,~ ~
~ 3,6
- 4
Pre~nlk otv or8 d II 14 17 I 20 23 26 29 32 35 38

Tabllca 5.1..
Dutina zakivaka 1 •• virno od deb!jine limova s
Mere u mm .JUS M D3n23

d II I II !
,
17 ,, 20
IOutlno
23
I 26 29 I 32 I i~-I J!\
s J'JklVka f

8 26
9 28
10 28 32
II 30 32
12 30 31
-- -- - - ---- .. - .
13 32 34
14 34 35 45
15 34 38 45
16 36 38 48
17 38 40 48 52
- - .- - - r- ,.
I-
i
16 38 40 SO 55
19 ·10 41 50 ~~
20 42 42 52 58
22 45 45 55 bO 62
24 4~ 48 ~j 62 6.~

26
-48 - - - - --.
50 60 65 ti; 70
26 50 ,~2 62 6~ GlI 72
30 52 55 65 68 70 75
32 55 58 65 72 7~ 78 80
34 58 60 68 75 78 80 80

36 60 62 70 78 60 60 S5
38 62 65 75 60 80 85 R; Clt,
40 65 68 78 80 85 as 90 \10
70 80 85 8; 90 !JO 95
42 68 9) IOU
44 72 80 as 90 90 !J.>
---- -
- '-' -- - --- 9; 100 lun
46 75 85 9U 9U 95
gO 95 95 100 IOU lOll
48 85 Ill'; 1Il,j IIU
g1 95 9~ Illl) 100
W go 100 100 10, II).) Ilu 115
52 9~ II \
54 100 100 10; 105 HI'; liD
--
 Nastavak tabHce S.l.a

I d I II I 14 I 17 I 20 I 23 I 26 I 29 I 32 I 35 38
I
55 100 105 10} 105 11 0 11 0 120
I 58
60
I 105
105
105
105
105
11 0
110
110
110
115
11 5
11 5
120
125
I 11 0 115 11 .\ 120 125
62 11 0 11 0
64 I
I
110 I 11 0 11 5 11 5 120 120 125
I 11 5 11 5 115 120 120 125 130
66
68 115 115 129 120 125 125 130
70 120 120 120 125 12\ 130 135
12\ p'
72
74 I 120
125
120
125 12j
_J
130
130
130
130
130
135
140
1 76 I 125 p_J' 130 130 130 135 140
I 78 130 130 IJO 135 135 135 145
80 130 130 IJ5 135 135 140 115
82 135 135 135 140 140 140 145
84 135 135 140 140 140 145 150
86 140 140 140 140 145 145 150
88 140 140 140 14 5 14 5 150 155
90 145 145 145 14,\ 150 150 155
92 145 145 145 150 150 155 160
94 150 150 I ~o 150 1.55 155 160
I
96 150 150 155 I 155 1:;5 160 165
98
100
150
155
150
155
155
155
I 160
155 155
160
160
100
165
165
102
104 I 155
160
160
160
I 160
160
160
165
105
165
170
170
106 160 165 165 165 170 175
I 108 165 165 165 170 170 175
I 11 0 165 165
, 170 170 17.\ 180
11 2 170 170 170 175 175 180
I 114 , 170 170
, 175 175 175 185
, 11 6 I
I 175 17.1 175 170 180 185
11 8
I 120 I
175
180
175
180
180
180
180
180
1BO
185
185
190
I 122 I I 185 185 190
Na pomen a uz tabli cu 5.1:
Zn a ~ e nje oznaka obja snjeno je na 51. 5.7.
Zakivak ima ave elemente: gatavu glavu, stabla i zavrsnu glavu kaja
se dabija prilikam zakivanja. Stabla zakivka je mala kanicna. Naminalni
precnik zakivka je precnik stabla nezakavanag zakivka, meren na adsta-
janju ad 5 mm ispad gatove glave. Naminalni preonici zakivaka za kotiove
i rezervoare su d' = 10 + 37 mm; uzastopne vrednosti standardnih precnika
razlikuju se za 3 mm. Precnici otvora za zakivke su za 1 mm veci od no-
minalnih precnika, Ij. d = 1l+38 mm, apet sa razlikom uzastopnih vred-
nasti za 3 mm (v, tablicu 5.1),
Za praracun meradavan je precnik olvara d, sa jedne strane, sta je lim
za tu vrednast aslabljen, a sa druge strane, sta zakivak, kada je zakovan,
gatava patpuna ispunjava otvar pa mu se precnik paveeava ad d' na d.
158
 ~r~a tome, prec~U< otvora d je jednovremeno "racunski" pre~nik zakiv-
a. on se u proracununa kratko zove prel'nik zaki k
. Podae~ 0 standardn~ zaki veima izneseni su u t~b~'ei 5 liS I a Cetiri
oblika zakivaka upotreblJavaju se za cvrste i nepropustljiv~ kotl~v;ke sa-
s
stavke: zakivct sa punom glavom (s1.
5 5.7), zakivc, sa delimicno ukopanom
'hI glavom (s1. 5.8), zakivei sa potpuno
r ukopanom g13vom (sl. 5.9) i zakivei
7
, I '' , I

-
,~
I R_ ._ ._ .
r
,I ,I
,
h 1

SI. 5.7 - Zakivak sa pu- 51. 5.8 - Zakivak sa deli- 51. 5.9 _ Zakivak sa po_
nom glavom micno ukopanom glavorn tpuno ukopanom glavorn

~a poluukopanom gla~om (sl. 5.10). Poslednja tri oblika upotrebljavaju se

,zuzetno, '. to kada. b, pu.n a gl~va ~vojim poloZajem stvarala smetnje; oni
su , sku!?IJ' , slab'Ja 'm Je moe pntezanJa lunova i stoga ih treba izbega-
vatl. Duzma stabla nezakovanog zakivka sa punom glavom ne treba da
prel8Z1 4d, a za ostala tn obhka 5d. Kada bi bila potrebna veea duzina
zakivka, treba ga zameniti zavrtnjem.

h,
d

SI. 5.10 - Zaklvak sa poluukopa- 81. 5.11 - Oblik otvora za

nom glavorn zakivak

Zakivei sa pun om glavom imaju zaobljen prelaz ka stablu radi sma-

njivanja koneentraeije napona. Zbog toga, i radi odstranjivanja ~eli~nih
opiljaka koji ostaju oko iviee otvora posle bu~enja, otvor se obicno ko-
nieno prosiruje pri zavrsetku prema sl. 5.11. Glava zakivka je loplin Od-
se~ak.
Stablo nezakovanog zakivka duze je od surname debljine limo va kOJi
treba da budu vezani (51. 5.7). Taj visak duzine potreban je radi popunja-
vanja otvora i radi izrade zavr~ne glave. Dutine zskivaka, propisane stan-
dardirna, zavisno od debljine limova date su u labliei 5. La.
Zakivak se obelezava nominalnirn pr~nikom i duzinom nezakovanog
stabla, brojem standarda i oznakom mateIijala; npr. "Z.,kivak J9 :< 62 JUS
M.B3.023 C.0246" ~to znaci da je pre~nik stabla nezakovanog zakivka 19
rom, a duZina 62 mm. Ovakvo obelezavanje potrebno je radi porudZbine.
Kada zakivak nema punu glavu, treba pored reCi "zakivak" staviti i po-
datak 0 obliku glave.

159
 S.U KOTLOVSlU SASTAVCl
Parni kotao sastoji se iz nekoliko cilindrl~nih dobo~a (na sl. 5.12 tri
cloboSa) i dva danceta (dna, eeona lima). Dobooi se dobijaju savijanjem
ravnih limova eiji se krajevi prekJapaju na izvesnoj ~irini i vezuju zakiv-
elma. Ovakav sastavak zove se uzdUZni s!lStavak kotla po~to je paralelan
uzduZnoj osi kotla (s1. 5.12). Za kotlove izlozene ~im pritiscima, Jerajevi
limova se su~eljavaju i vezuju zakivcima preko podmetaca (s1. ·5.13).
Dva susedna dobo~a vezuju se u jednu celinu na taj na~in ~to se jedan
dobos uvla~i u drugi na izvesnoj duZini (s1. 5.12). Prema tome, spolja~nji
pr~nik manjeg dobosa jednak je unutraSnjem preCniku veceg susednog
dobosa. Krajevi dobo'a vezuju se zakivcima, rasporet!enim po obimu;
ovako dobijen sastavak zove se poprecni sastavak, jer leZi u ravni uprav-
noj na uzduinu osu kotla. Rede su konstrukcije gde se dva susedna dobosa
jednakog preCnika sui'eljavaju i vezuju ?akivcima pomocu spoljnjeg prste-
nastog podmetaca (s1. 5.14).
.8. Pr~se>< I·I
I-j I
A ~t ~.i...i";_:_:_:_. i.!
~::::'!';::I
_ ._ 1

I:
I

1 I--1
,~
, --'---
t'
L

Sl. 5.12 - Sastavci parnog kotle (1, 2 j 3-dobo~i, 4 i 5-danca, A-uzdu!ni

sastavci, B-popreeni sastavci)

Krajevi limova i podmetaca. izuzev mesta suceljavanja, koso su sa-

s~em prema s1. 5.15 radi podbijanja (v. c1. 5.1.5); nagib iznosi 1 : 3 do
2 : 4, odnosno 15·.;. 20·.

I
L _ _ . _ _ ._ .. ..!
I" - I
I

- i-!- _ ._ L
I

I! I ~ 1 I
51. S.H - Su~ce ve-
81. 5.13 - Uzdui.n1 sastavBk sa sureIice veza- umi dobo~i (pop~ni
nim !imom do~ (sa. dve podmeta~a) sastavak)

Na mestu gde sesastaju odnosno ukrStaju uzdufni i poPt'~ni sastavak

~astale nago~lavanle elemenata kOli se vezuju i to stvara izvesne kon-
.truktivne teSkoce. Da se to na,gomilavanje elemenatn ne bi pojaealo bez
potrebe I time stvo.rile Joo veCe konstrukcio.ne Wkoee, uzduj.ni sastavci
dvalu susednih do.boSa pomereni su met!usobno. po. o.bimu kotla, tako da
1m se ose ne pokJapaju (s1. 5.12).
160
 Na s1. 5 .16 dat je kanstrukciani crtez mesta na kame se ukrStaju lIZ-
duilll i paprecni sastavak katla. Uzduzni preklapni sastavak A dabose S
nle ide nepramenjcn do kraja, posta bi se izmedu dabosa a. i preklopa na
dobosu ~ pojavila supljina (s1. 5.17) . ~bog toga je po- 5'~2d
tTebno da se unutrasnJl kraJ hma, kOJl pnpada doba'iu
~, stanji u duhni kOJa je jednaka duzini uvlacenja ma-
,,'==
njeg dobosa a. u veei dobos fl; ova stanjivanje je poste-
peno od pocetka do kraj a preklopa (51. 5.17).
Konstrukcija kotlovskog sastavka na mestu ukrSta-
nja uzduznog sastavka sa dva podme!aca razlicite sirine SI. 5.15 - KOSi Ul-
1 popreenag sastavka pnkazana je na sl. 5.18. Uzduzni sek na kraju lima
sastavci At i A:!, pomereni medusobno radi olakSavanja
konstrukhvnog resavanja cvoro\~a, izvedeni su S3 spoljnim uZlrn i unu-
trasnjin1 sinm podmetacem. Sastavak A1 ne maze ici do kraja neprome-
njen, jer bi se tada unutrasnji, siri podmetac sudano sa limom doboSa a.
na mestu paprecnog sastavka. Zbog toga se unutraSnji podmetac stanjuje
i malo sin, i to obicno do polov:ile sirine poprecnog sastavka, i ulazi izme-
uu 11mo\'a dobosa a. i fl. No islom mestu gde je podmetac stanj.n lim do-

"res<k 'HI III

r- Il

::A
11~
II B
I

--:-- -- - ---~--=t\... t- - -
110
-----~~-- -@-- , ~
. , 'II

(@ (~\,~
I I A II
1.;-----~ --~
!.. - -f=!t ~II ~

. ~nog (B) preklopnoe .sas!a\·ka

SI. 5.16 _ Ukrltanje llzdutnog (A) 1 popr~
161
JO M3SUlSkl elemeott J
bosa IJ. je u potrebnoj meri udubljen, ulubljen. To .se vidi jasno .na popre.~:
nom preseku I - I slike 5. 18; to je pokazano ~ nesto ~relerano) ..razmen. 1
:1a slici 5.20 . Stanjivan je je izvedeno tako da hm dobosa. 1J. bude sto man)e
-avljen' to je bolje i u pogledu smanjivanja koneentraCl)e napona 1 U po-
, , gledu polozaja glave zakivka na
savijenom mestu. - Drugi ~vor je
izveden analogno. Tu bi se spoljas-
nji, uzi podmelac sudario sa Iimom
dobosa ~ na mestu poprecnog sa-
stavka B, pa zbog toga uzduzni sa-
stavak A, ne moze iei nepromenj en
do kraja. Da bi se to izbeglo, sta-
njuje se ovde spolj3snji podmeta~
i uvlaci izmeclu oba lima dobo§a
IJ. i ~, a lim dobosa ~ mora bi ti na
tome mestu malo ispup~en.
Moze se i izbeCi stanjivanje
podmeta~a i deformaeija dobosa na
mestu ukrstanja. To se postize ti-
me sto se lim dobosa na kraju ra-
S!. 5.17 - PrII agod avan je sastavak. suse- stavka zavari (na duzini veeoj od
dn lh dobo~a sirine poprecnog sastavka), a pod-
meta~ ko)i bi se sudario sa sused-
nim dobo§em ne stanjuje se ni ne uvla~i, vee prekine tako da se 5u~elice
dodiruje sa limom sU5ednog dobo§a (51. 5.19) .
Na s1. 5.16 poprecni preseci II - II i III - III dati su onako kako ·
stvarno izgledaju, tj . nacrtani su limovi sa potrebnim poluprecnikom kri-
vine. Me~utim, najcesce se limovi i pod met aN u poprecnom pres;,ku crtaju
u rektifikovanom obliku. §to je mnogo prostije i ni najmanje ne smeta
ispravnom ~itanju erteza.
Kotlovski limovi su od toplj enog aelika; u/1'avnom do!aze u obzir ove
vrste:

Tabllcn 5 .2

Granica razvlaeenja R pO ,2 [MP'I

Oznaka matcrijala
II100 I
nn radnoj tempcratufJ I {0C)

200 I 300 I 400 I 500 I 550 I 600

C. 1200
C. 1201
C. 1202
180
210 ,
200
160
180
180
120
140
140
I I
90
C. 1204 \ 230 210 170 11 0
C. 1206 250 230 190 130
C. 7130 I 210 170 120 37
13 Cr Mo 44 (po DIN-u
\ I 240 2 10 I 170 50 20

Napomena :
Po.lednjl f eUk je hrom-moUbdenov feUk za koj ~ za sada, ne posto)1
odlovara J u~a omaka po . tandardlma JUS.

162
 "
"II", + ,
'+'
1-/
-+~~~-~--+~~~=;J- A
"11'+
','"" +
,1111+ + + + +
+ + + + +
~ -+ - - - - - - - --------
J3 111:+ +
''', + + + + +
:::u..
II '\~~-..L II",:=+==+==+~=-"-==>
I~
II ~;r + + +
ilII +'
+ + ====-==':======'=-":"---~r-
H++
II

I
I'
II ++
I I: +
\ "': + +
~ r1~:--~+=-------+::;=~+'~-~+
~1 Ir~
\ 1-- + + + + + 'I' +
~ + + + + + +::i +: - ____ ...E
T -----------------j1r--H-
'+ + + + + +,,, I
\ +++++:::'
, ,+
~======~=====;==:::~J:
- R

----r"--
-- --- -
_ _ _ _-J

Presek 1-1

51. 5.18 _ Konstrukcija uzduinih sostavaka (AL 1 At) i popre-!Dog

sastavka (B) dvaju susednih dobo~a (1 1 Ii
 Presek ;I- A

Presek B-B

81. 5. 19 - Ukdt anje sast3\'ak3. SOl zava nvon jcm uzduinoC'

sas t ?\' k~ na dui in i > 1,5b.

51. 5.20 - Det.1j stonj!vanja UrnG

5.1.5 IZRADA

Dtvori za zakivke buse se iii probijaju . Probijanjem se materijal

kvari, a probijen olvor nije potpuno cilindrican. Za limove parnih kotlova
dolazi prema tome busenje u obzir, iako ova operacija zahteva vise vre-
mena od probijanja . Radi ubrzavanja rada cesto se limovi nnjpre probijaju
na manji precnik pa zatim buse na tacan precnik. Vazno je da se ose
otvora svih limova koji treba da se Ve7.U tacno poklapaju. U protivnom
(s1. 5.21) bio bi zakivak rdav i izlozen koncentraciJi napona na prelaznom
mestu . Krajevi olvora se koniono prosiruju (s1. 5.11) .
Pre zakivanja zakivci se zagreju do svetlog usijanja (vruce zakivanje)
i u takvorn stanju umecu u olvor pa im se udarcima ili pri tiskom pravi
zavrsna glava. Golova glava mora pri zakivanju biti poduprla osloncem
koji ima oblik gotove glave. Pritiskivac sa gomje slrCUle pritiskuje Iimove

164
 a oblikQC izraduje mugu gla (I 5 1) HI "
6e za evrste i nepropustljive~as~~vke.· adno znklvanJe ne upotrebli~va
0 ~akivanje izvodi se ruello iIi maSinskim putem. RuCno zakovanl
Satnda
ak
z IVCI JU slablJU vezu sastavaka od m- x l1lS' ki zak nih I
"" ova - ug aV1)om

SI. 5.21 -

iz razloga !ito su pri moSin-

skom zakivanju limovi jaee
pritisnuti, priljubljeru jedan
uz drugi. Pritisak se proizvo-
di presama, koje su u sasta\'Il
masina za 7.aki vanje.
Rueno zakivanje (izrada 51. 522- PodbijanJ. glave ukJvlc. I lim.
zavrsne glave) vrsi se udar-
cima rUCnog iii pncumatienog cekica, a masinsko maSinama za zakivanje
(hldraulicrum, pneumatskim, parnim ili elektricnim). Iskustvo i ispitivanja
pokazali su da pritisak pn zakivanju treba da se kreee izm~u 60 I 80
kN /cm' preseka stabla zakivka. Zlkiv"e preCnika d' > 25 nun ne valja
uopste ruCno zakivati.
Kao sto Je vt!c napomenuto, ivice lima treba rendl5ati sa nagibom (s1.
5.15) radi podbijanJa. LIm se podbija (51 5.~2) podbijacem. P .' .-';:anjem
se priljubljuje koso za,ecenj lim uz susedni lim i lime pojabva h~metic­
nost u znalnoj meri. Isto tako podbijaju se i glave zakivaka radi herme-
tienosti. Pri visokim pritiscima p3re, mesto podbijanja, zavaruju se lvice
limova i glave zakivaka.
£,1.6. ULOGA ZAIUVKA U SASTAVKU

Zakivak je, zbog hladenja po zavrSenom zakivanju u vrucem stanju.

izlozen uzduznoj sill - zatezanju Fo. Istom ovoJikom silom F. on pritete,
pritiskuje limove, ukljestene izmedu glava. ZahvaJjujuti ovom pntiski\'a-
nju rada se izmedu litnovs otpor protiv klizanja F,; otpor F, supro:stavlja
se SlJi F, posledici unutrsilnjeg pritiska pare p (be rJ u kotlu, koja na-
stoji da razdvoji lim na sastavku, tj. da izazove klizanJe limova. Ove sUe
pred,tavljene su na s1. 5.23, gde su, radi jasnoee. debljine limo,'a i pod-
metaca nacrtane u relativno vetoj r87.meri .
Pri zakivanju u vrutem stanju moze se racunati sa sHorn F.'R p :' I
Gde je'\oo.2"apon na granici razvlacenja, a A po\T5ina preseks olvora ra-
cunska povrsina preseka zakivka. Napon koji se lav]la u slsblu zaki·.. ka
usled hladenja mote se izracunati prirnenom Hukovog 7.~kona.
CT.=EE

1 5
gde je , - relativno izdidenje, l=exM. Ovde je ex temperaturni k?eficl-
jent linearnog skupljanja, a At razlika temperatura .tt 1 to; tl
je temperatura na koju je zakivak bio za~j~. na pOCetk~
hlac!enja, a to je temperatura vazduha u radionICl gde se m,
zakivanje,
E- je modul elasticnost! (£ - 2· 10" Pal·
Ako se pretpostavi da je napon usled omete,:,og
skupljanja rr. = R 0 , dobi6e se temperaturna razhka
tt -to: P ,-

e RpO .2
tJ.i=-=--
a Ea
Za obieao i!elik za zakivke (C.0246)RpOf2IO MPa ,
koeficijent '" = 11 . 10 - ' K -1 take d a je ova razlik a
F,
_--,2._1_' 1
_0_'_ = 95 ' C
2· 10" . II . 10-'
sto je daleko manje od temperaturne razlike prilikom
stvarnog zakivanja. Prema tome se sa sigurnoS6u moze
racunati sa silom F. =RpO.2 J1 kao sto je u pocetku reeeno.
51. 5.23 - SUe na U cvrstim i nepropustJjivim kotlovskim sastaveima
koUovskom
sastavlru glavnu ulogu u odrlavanju veze igra otpor proliv kli-
zanja F" a ne otpornost zakivka protiv smieanja. Smiea-
nje bi moglo biti merodavno tek kada bi nastUpilo klizanje i kada bi za-
kivak potpuno ispunjavao otvor. Vruce zakovani zakivak ne moze potpuno
ispuniti otvor, posto se on, po izvrsenom zakivanju, skuplja i zbog pad a
temperature j zbog poprecne kontrakeije koju izaziva uzduzna sila Fo.
Jedino hladno zakovani zakivak moze potpuno ispuniti otvor, ali hladno
zakivanje ne dolazi u obzir za kotlovske sastavke.
Otpor protiv klizanja moze se ovako uraziti
F,=f1Fo F,=2~.
prema tome da Ii su zakivci jednosecni iii dvoseenl; tu je \.I koefieijent
otpora protiv klizanja ("koefieijent trenja"). Otpor F" zavisi od stanja
dodirnih povrsina limova, od materijala limova i zakivaka, od duzine i
precnika zakivaka, od nacina i kvaliteta operacije zakivanja. Podbljanje
limova i glava zakivaka' utice pozitivno na otpor F,. Sve o\'e cinioce ne-
moguce je poznavati, pa se prema tome otpor F, ne moze racunski odre-
ditL Iz toga razloga moralo se pristupiti labcratorijskom odre~vanju sHe
F pri kojoj nastupa prvo klizanje; ta vtednOst sile F neka bude oznacena
sa F" - otp~r na granici klizanja. Da bi se omogucilo porec!enje zakivaka
ra:nog precnika, racuna se otpor protiv klizanja u odnosu na jedinicu po-
vrsme preseka zakivka [em'). Tako se dolazi do pojma specifienog otpora
protiv '<lizanja

f,-
-~
lid'
[Pal
-4-

166
koji se na granici na koj oj po~inje klizanje obeleiava sa f,i. Ne SIDe se
dopustiti da sila F izazove kJizanje limova pa su stoga propisane vredrto-
sti dopustenog specificnog otpora proliv klizanja fd, < f" za kotlo vske sa-
stavke. Prema tome, u kotlovskom sastavku mora bili stvarni specUiCni
otpor Proliv klizanja manji od'doptiStene vrednosti; dakle
f,~h
Dopustene su ove vrednosti
Id, = 60-;-70 MPa za sastavke .sa jednosecnim zakivcima,
Id, = 100-;- 140 MPa za sastavke sa dvosecnim zakivcima .
Otpor protiv klizanja nije svagde jednak. On je najjaci u neposrednoj
okolini zakivka, a utoliko je slabijl , ukoliko je rastojanje od zakivka vece.
Vrednosti sa kojima se racuna prema tome su srednje vrednosti u polju
uobicajenog razmaka izmeau zakivaka.
Otpor protiv klizanja gotovo je dvaput veN u sastavcima sa dvosec-
nim zakivcima nego u sast.a vcima sa jednosecnim zakivcima.
Sasta"ci sa dvosecnim zakivcima pogodnij i su za jace sileo

5.2 IZBOR 1 PRORACUN SASTAVAKA

5.2.1 OPTERECE:-'-JE KOTLOVSKOG SASTAVKA

U kotlovima iii sudovima pod pritiskom nalazi se para ill gas pod pri-
tiskom koji opterecuje zidove kotla ili suda. Na 51. 4.24 predstavljen je
jedan dobos ci lindricnog kotla, unutraSnjeg precnika D [m], izloien pri-
tisku pare P [Pa]. Pri tisak pare deluje podjednako u svuna praVClma
na kotao. Kada se zamisli da je gornja polovina kotla odvojena od donle,

2F
e •I

f-. -

51. 5.24 _ Opteretenje uz.duinog SBslavk2

moie se deJo vanje pritiska pare na donju .!?"Jovinu zamerub delovanjem

dveju sile F na krajevlma. Ove dve 511: lstezu kotlovskl lUll na mestu od-
vajanja. Sila F moze se ovako odredib (sl. , .24!: .. .
Pritisak pare P na eJementarnu POVTSUlU d.... lZllOSl p: d .... Ron-
. . din 'nih ·tisaka pobru se sa IStovelrum
zontaJne komponente oVlh pOJe a~ PTI
167
!<Om entama na 6UprotnOj strani kolla. Vertikalne ko.mponente, sabra·
ne, raJu uJrupnu sIlu 2F koja deluje na gornJu polovmu kotla. PremJ
tome je on
2F=2JP dA · sina
u

D
adA = -eda
2
.,1 .,2

J
2F-2p dA sin a~Dep sinallu J
o 0
Zblr sv1h eJementamih horizontalnih povrlina dA lavan je pravougaoniku
kome je jedna strana D, a druga e, kada je u7.et u razmatranje pojas ~i­
rlne e. lz toga Izlazi
2F=Dep
pa Je
I F = Dep [N]
• 2
!
I
gde je: F, [N] -
ukupDa sUa kOja optere-
-- -C>-
I:uje polupojas sirine e,
D [m] - preenLlt kotla,
• [m] _ proizvoljno uzeta sirin a
(
pojasa - obicno se U7.ima
e jednako razmaku osa
dvaju susednih zakivaka,
Bl 5.25 - OpteretenJo popre- koji se zove korak zaki-
&>01 IUtaVk;a
vaka,
p [pa] - pritisak pare u kotlu (manometarski pritisak).
Sila po jednom em tirine pojasa bil:e
F,= ~p [N/m]

i ovom sUom je optereCen svaki duZni em uzdufnog sastavka cilindricnog

kotlovskog doboSa.
PopreCni sastavak (sl. 5.25) Izlozen ie ukupnoi sill od pritiska pare
F'- D""
p [N] .
-- -
4
SUa po jednom em obima kotla dobiJa se kada se sila F' podeli sa
oblmom !<Otia 1m, tj.
P,,= Dp [N/m]
4
1 ovo Je sI1a kojom Je optereeen svakl em obima popreenog sastavka ci-
llndrl~og kotiovskog dobo$a,
168
 Poredcnjem izraza za Fl I F'1 vidi se da' je uzduZni ~astavak dvaput
iace optereeen od poprecnog; a to znaei da je proracun uzduinog sastavka
kotla vainiji i merodavniji od proraeuna popreenog sastavka. Popreeni sa-
stavak, u opstem slucaju, na kotlovima izvodi se sa slabijim elementima
od uzduZnog sastavka. Tako npr., ako je uzduini sastavak izveden sa dvo-
secnirn zakivcima, moze poprecni izdriati sa jednosecnim; ill ako uzduZni
sastavak ima dva reda zakivaka, za poprecni sastavak moze biti dovoljan
jedan red zakivaka.

5..2.2 PRORACUN DEBWINE LIMA

Lim dobosa izlozen je naponu od istezanja pa ga treba tako i racunati.

Napon od istezanja najjaci je na najslabijem mestu, a to je mesto gde su
izbu!leni otvori za zakivke. To mesto merodavno je za proracun. Kada sc
u opsti izraz za napon od istezan]a
F F.
CJ,, = A
stavi za aktivnu povr~inu (s1.
5.26) duzina e i debljina 5
c_ -------~~r­
~FT--~---------~ ~
A = (e-d )1l
a za silu F sila F, koja deluje
na lim duzine e istezuci ga
F = Dep
IJ
I
• 2
dobija se
Dep
d, = -~=-
2(e - d)b
a odatle Presek I-I

o= Dl'p
-.=..:."----- ;,
2(e-d)od.

e-d .,.,. " .'-

-/ft:
" ,,(
,,' l:'-" 'l'.:"'.
·'/'~//>V//A / '"
l'1
Odnos q:o = - - zove se I I I , V'II
e
koeficijent slabljenja lima zbog •
otvora za zakivke. Kada se uve- 51. 5.26 - Kotlovskf sastavak
de ovaj koeficijent i doda 1 mm ..
zbog korozije po propisima za parne k0 tl ove,.do bl]a se definitivan izraz
za odredivanje debljine lima kotlovskog dobosa
0= Dp + 0,001 [m]
2q:o
Gd,

gde je: D [m] _ unutrasnji preenik dobo~a,

p [Pal - pri tisak pare u kotlu,
e-(/
'P=~-­ koeficijent slabIjenja lima,
e
169
 _ dopu~teni napon pri istezanju; ovaj napon prora-
~unava se na osnovu granice razvlacenja na radnoj
tcmperaluri dF~ •
Pri prora~unavanju debljine lima veli~ine e i d.nisu. poznate, post~
one mogu biti odredene tek na osnovu utvrdene debl)me hma 0; dakle m
q> nije pozna to. Stoga se za q> uzima kao pretpostavka neka vrednost dobi-
jena poredenjem sa slicnim, vee izvedenim sastavclma (v. ~1. 5.2.4) pa se
docnije proverava tacnost ove prelpostavke. Za uobi~ajene kotlovske sa-
slavke koeficijent slabljenja kreee se obicno u granicama cp= 0,58 -7- 0,79).
R
Dopusteni napon 0d •. = ~O,2. gde je RpO.2~[Pa] napon na granici raz-
F
vJa~enja pri istezanju, a SF stepen sigurnosti u odnosu na granicu razvla-
cenja. Stepen sigurnosti Sr kret'e se u ovim granicama
SF = 1,5 za viseredne obostrano pokrivene s3,lavke,
SF = 1,65 za jednoredne obostrano pokrivenp sastavke i za saslavkc
"a dva red a zakivaka, oboslrano pokrivenc kod kojih je
)edan od podmetaca UZI,
SF =I,8 za preklopno zakovane sastavke, ili sastavke jednostrano
pokrivene.
Iz obrasca za proracunavanje debljine lima vidi se, da debljina lim a
zavisi od precnika kotlovskog dobosa, pritiska pare i dopustenog napona
za i.slezanje. Ovaj napon zavi si od vrsle malerijala, njegove g ran ice raz-
vlacenja, i radne temperature ; podaci 0 kotlovskom materijalu dati su u
c1. 5.1.4. Za parne kotlove ne dolazi u obzir lim tanji od 7 mm.
Debljina lima kotlovskog dancctu racuna se po obrascu
0' = Rp +O,OOI [m]
2CfJI
gde je R [m] poluprecnik krivine dancela (s1. 5.25).
Debljina podmetaca za jednosecne zakivke je 01 = 0, a za dvosecne
01=(0,6+0,8) 0 (s1. 5.3).

5.2.3 PRECNIK I KORAK ZAKIVAKA

Precnik zakivaka odreduje se, u zavisnosli od debljine lima po en. :li-

rijskom obrascu '
d~ VO,OSo -e [m]
gde je: 8 [m] - debljina lima,
e [m] - vrednost zavisna od vrste sastavka.
Po Bahu (Bach) je:
e ~ 0,004 za jednosecne sastavke,
e ~ 0,005 za dvosecne jednoredne sastavke,
e ~ 0,006 za dvosecne dvoredne sastavke,
e= 0,007 za dvose~ne troredne sastavke (cak i do c=O,008) .
. Po~lo se ~o obrascu ne ?obijaju tacne vrednosti slandardnih precnika
zakivaka, uzece se prva veca vrednost za slabijc (npr. jednosecne), a
170
 Tabli"" 5.3
Kotlovski sastavci

Red·
broJ
y"ta •• ,tovk. .P; (~p) (:m( t
(kN/emJ' (em)

~L ~
2,75 t3 0,618
oc
~ 1\ "+-+-+ - --- Ug
4,30
I:? ~:~
11 9) 0,587
o·
+
"
'"
4,85 21 0,580 ~ I
- -1 - - - - - - - -1- - - - 1 - - 1 - 1 - - , - . _ - -
1 I
5,00 17 0,712 "l I
5,70 119} 0.7051 'I
2 6,50 21 0,698 :.!; :ll .:; I
7,20 23 0,694 <D - .,;
8,00 25 0,687 '"
.------ - - - - - - -I1 - - - - - -
-1,70
I (IS) 0,694
• U
otb ITn--t--~
+ + 5,4.1 17 0,685

~F'
3 6.20 (19) (1,680
7.00 21 O,h7 .)
+ 5_1 7.70 23 (1,671

--1- ,
I
~EII un--:~-r
+ + +
+ + +
"1
,
7,35
8,20
21
23
0,753
O,H8
~
~
I "'-~
~FII
4
+ \ 9,10 25 0,742 I M
"
--- --.--, -- ---
7,10 23 0,671 +
25 0,677
7,85
8,90 28 0,663 ".....
<D

- ••• -+--
- - ._- - - - .- I
,
,

0,763
O,7~8
fl,7S's -r
6 0,752 :ll

14,00
10.60
17,;10
21
·23
0,750 1 M

I (19) O'7~ '

0,7 13
0,709
-

;.
-1--,-
I

7
19,10 25 0,706 ..,"
21,60 28 0,702
I
• 1 kN/em 10' N/m Pt
 N ... I... ak tabUce 5.3

DP .( Dp \ d
!led Vrsta saslavka -2- -~ ) ~ e a a, a,
brol 1m] [em]
IkN leml

++ +
8 }--~--t--4
do
16,00
0,82 -.,+
o.
...o·"
+ w ""

"
9
do
23,UO 0,85
""-"l. 00
'"!
°

Dopu..§teni specijiCni OtpOT protiv klizanja fu, [MPa.]

Dpl'2(Dpll) Uzdutnl s •• tavak Popretnl sastavak I,
Ik N/em l Vrst. Id, Vrsl" I 'd,
do 4,75 pre- {Jednoredni 60-;. 70 pre- lodnorednl 60-;. 70
4,75 -4- 7,75
7,75+ 9,UO
klop- dvoredni
01 troredol
5S-;.6S
50-;.60
klop·
nl
..., 60 -;. 70
60-;. 70
7,75 -;.. 9,00 sa dV8 rednoredni 50-;.60 dvoredni SS -;. 6S
9,00 -;. 14,00 podme· dvorednl 47 -;. 57 dvoredni SS -;. 6S
1',00 .;. 22,00 tat a troredni 4S-SS troredoi SO-;.60

prva manja standardna vrednost za ja~e sastavke (npr. dvose~ne). Radi

priblizne orijentacije pri izboru 'moze de. posluzi ovaj pregled:

6 Imml 5·8 6·10 7·13 9-14 11-16 14-19 17-22 20:26 23-29 27-33
d Imml 13 (1 5) 17 ( 19) 21 23 2'> 28 31 (34)

Kao §to se iz pregleda vidi, za deblje limove pre~nik zakivaka pri-

blifno je jednak debljini lima.
Korak zakivaka e, tj. razmak izme~u osa zakivaka parale]no sa ivlcom
odn. rasta"kom limova (sl. 5.5) bira se izme~u grani~nih dopu§tenih vred-
nosti e,= i em'n, utvr~enih iskustvom i rczultatima ispitivanja. S obzirom
na potrebnu hermeti~nost sastavaka i otpor protiv klizanja treba teziti da
korak bude §to manji; utvr~ena je gornja granica e,;,.,=(6+8) d. Sa druge
strane povoljnije je ukoliko je korak Yeti, po§to je lim utoliko manje

172
oslabljen otvorima z~. ~akivke. Najmanji dopwteni korak ogranj~en je
uslovom da. se omogucl lzrada zavr~ne glave. S obzirom na standardni alat
(pr~sa, ~eklc) z~ lzradl1 zavr~~e glav.e, koji zauzima izvestan proster prj
zaklvan)u. (sl: ).1), utvn1ena Ie donIe granica za korak e~I.=(2-;..2,5) rl.
Rasto)an)e ose zaklvaka od ivlce lima ill podmeta~a je obimo a = I ,5 d.
R~mak iz,?eOu :edova zaklvaka iznosi al = (2,2.;- 3,5) d; on se naj~e~ce
odre(\ule u zavlsnosh od koraka: prl paralelnom rasporedu zakivaka a, ~
'" 0,8 e, a pri naizmeni~nom rasporedu al = (0,4 -;.. 0,6) e.

5.U IZBOR SASTAVKA : PRORACUN

U tablici 5.2 iznesen je pregled uobicajenih i ispitanih kotlovskih sa-

stavaka sa glavnim obelezjima i podacima za proracun. Sastavci pod br.
1-;..4 su jednoseeni i upotrebljavaju se obi~no kao popreeni sastavci parnih
kotlova sa pritiskom pare najviSe do 25 bar- a . SastaYci od 5-;..9 su dye-
seeni iii jednovremeno jednoseeni i dvosc~ni; oni slu!c veeinom kao uz-
duzni sastavci parnih kotlova.
Za svaki navedeni sastavak date su vrednosti Dp/2 (Dp/4), d, '1', e, a, al
i at. Vrsta uzduznog sastavka bira se prema vrednostiF, = Dp [N/mj. Za
2
svaki sastavak postoje odre(\ene vrednosti FI. Za izvesnu vrednost 1"1 u
obzir dolazi vise vrsta sastavaka; bira se onaj sastavak koji najvise odge-
vara prilikama, po nahodeniu konstruktora. - Za popreeni sastavak me-
rodavan je izraz F'1=Dp/4 [N/mJ.
Pri proracunavanju debljine lima 8, uzima se obi~no vrednost ... iz
tablice; ovo je orijentacion~. vrednost za nekl sastavak. Kada se prora~una
5, pa na osnovu toga die, treba svakako tacno cdrediti 'I' tj. naci stvarnu
vrednost 'I' za taj slueaj. Za sastavke sa vise redova zakivaka vrednosti 'I'
odnose se na onaj red zakivaka koji je najviSe udaljen od rastavka limova.
e-rl ~- rrl
Za lim na tom mestu je '1'= - - . U opHem slucaju je '1'= . gdc je
e e
:c broj zakivaka na duiini e. Npr., za sastavak broj 9 je x= I za red jedno:
secnih zakivaka, koji je najudaljeniji od rastavka limova, :r-:2. za Hednll
red dvose~nih zakivaka i za red dvoseenih zaklvaka naJbllil rastavku
Iimova.
Kada se proracuna debljina lima 8, potrebno je proverili 'Japan cd
istezanja lima za svaki red zakivaka ako ih ima visEl. Na primer, za sasta-
\lak br. 9 proveravanje se vrsi za najudaljeniji red zakivaka po obr3SCU
F. ___
", -.- --::--:-'-~--::-::-
(0-0,1) (p-d) "'" "d,

a za srednji red po obrascu

0' = F; ~ ad,
• (Ii-O, I) (e 2d)

gde je F:[NJ sHa kojoj je izlozen lim u ravm srednjeg reda U1kivaka
Sila F',<F" posto jedan dec sile prima pcdmetaf ; tal deo slle srazmeran
In
je broju zakivaka i njibovib aktivnih preseka u najudaljenijem redu zaki-
"aka. Za sastavak br. 9 je F'.= : F., poSto u najudaljenijem redu dYe po-
Jo\'ine, odn. jedan ceo jednoseCni zakivak na duzini e prenosi srazmerni
deo sHe na podmetace, a u celom sastavku ima na duiini e jedan jedno-
secru i eetiri dvoserna zakivka; to je isto kao da ima devet jednosecruh
zakivaka.
Za red zaki\'aka najblifi rastavku limova bite
F"
r"'= ~ ~a'!l
, (0-0,1) (e-'ld)
4
gde je F." [N] sUa koja istefe lim u ravni toga reda zakivaka F",= gF..
poSta je do toga mesta na podmetaee vee prenesl"ns. sUa jednim jednosee-
rum i sa dva dvoseCna zakivka, tj. sa pet jednosecruh zakivaka ad ukupno
de\'et jednoseenih zakivaka. Napon 0;' < a;
poSto je F; <
F;, a imenitelj u
oba slu~aja jednak; stoga nije ni potrebno proveravati a;', kada a', za-
dovoljava.
Za sastavke je svakako najvainije da se proveri da Ii je specifieni
otpor protiv klizanja u dopulitenim granicama (v. Cl. 5. 1.6). Ovo provera-
vanje vrii se po obrascu
f,= F. ltd' 5:.J.,
iy+lz)-
4
gde je: F = Dep [N] - sila koja deluje na pojas k"tla ~rine e,
, 2
Y - broj jednose~ zakivaka u celom polju dunne
koraka e,
z - broj dvbseCnih zakivaka u celom polju duZine
koraka e,
d [m] - preenik zakivaka,
f. [Pal - specifieni otpor protiv ldizanja Iimova,
fa. [Pal - dopusteni specificni otpor protiv klizanja za
jednoseene zakivke.
Broj zakiv3ka )' odnosno ;: racuna se, prirodno. sarno sa jedne strane
ad rastavka za sastavke sa podrnetaCima. Neka to bude objasnjeno na neko·
liko primer:!. Za popreeni saslavak br. 3 y = 2 i = 0, a fd. = 60 -;- 70 MPa.
Za uzduini sasl.vak br. 7 y = 0 i == 3:
merodavno je [." ~ 45 -,- 5 5 MPa. Za
uzdufui saslavak br. 9 l' I i == 4: merodavno je fd. = 45 -;- 55 MP•.
P rIm e ~ S.l: Treba proracunati uzdufni i popre~ni sastavak parnog
kNia unulrasnJeg precDika D = 2000 mm: prilisak pare je p = 16 ba.ra (= 1,6·
. IO'Pa), pn lemperalun () 300 ·C( 573,6 K). Priblizna dillin. jednog
koLlovskog dobo;a lzmedu najbliiih osa zakivaka u popreenim S:lstavclma
neka bud. L'= 1880mm (v. ,I. 5.12). KOllov,ki lim je od celika C . I~06 sa
graOlcom razvlaeenJa na 3 = 300 · C, err 3 - 190 MPa (v. lablicu 5.2) .
A) Uzdu!ni sastavak.
174
 I) Prema iznosu proizvoda
Dp 2 · 1,6·1 ()6
-- = - 16· 1()6 ,'m - 16kN,cm
2 2 '
bi ra se vrsta sastavka po tablici 5.3 ; usvaja se ssstavak br. 9.
. 2) l.l izabrani sa t,v:k je srednji. koef.c.jent slabljenja '? = 0,8 5 a st.pen
s.gurno II F= 1,65 (v. cl. ) .2 .~); 0 dale dopu~teni napon Z3 istezanje t1 -
RpO.~ l)j SF = 190'1 ()6/ 1.65 = 115 · 10' Pa. •
Debljina kotlO\'SKog lima
Dp 2·16·10'
<
u= - - + 0,00] = ' + 0,001 = 0,01737 m.
2", "J, 2 . 0,85 . 115· I ()6
zaokruglice se na 0= 18 mm.
3) Precnik zakivka, proracunat po obrascu
d= ,0,05 0 - 0.007 = "0,0 - . U,OI - 0.007 - 0,023 m
4) Racun;ki korak zaki\'aka je
e=6d- 0,02 6 ·0,023 + 0.02 = U,158 m.
Na dulini L' = 188 em biee ukupan broj jednoseCnih zakivaka u krajnjelll
r edu uzdu2.nog sasta\'ka (v. sl. 5.1 9)
L' I, 8
X = - -1 = - - - 1- 10,9
" 0,158
dakle X =I I zaki\'aka, sto daje slvarni korak
L' I,
L'= 0, 1566 m.
X+ I 11 + 1
5) Na osnovu stvarnog koeficijenta slabljenja, bliskog pretjX»ta ....
Ijenom,
<p= 2- d = 0.1 566 - 0,023 _ 0,853
e 0.1566
moze se vee zakljuCiti da je napon od istezanja lima u ravnl
r eda jednos"Cnih zakivaka u dopustenim granicama, ~ se vidi Iz Of'd
knN"
sil. koja opterecuje uzduini saSl3vak kotl. n. 'in ni k mka jednaka je
F= Dep = 1·0. ~66 :..! .6. 10' _ ~,5 06 .IO>N .
·21
Ova sila izaziv3 U limu u ravni jednoselnih Uki\.1 k3 napon od i tela.
,, _ _ _ _F' _ _ _ = '506·10'
.: ' _ _ _. -_ I,IO).IO"Pa.
, (o-O,OO I )(r-d) (0.018-0,001)(0,1566-0,013)
a to je manje od dopuStenog a. = 1.1 5 · 10 Pn . .
SUa koja optereCuj e lim u r avni srednJeg reda zakivaka
F" = ~ F=- 1.506.10> ~,11 · 10> '
• 9 • 9
I
izaziva napon od istezanja
a = , F, = 2,228·10' - - = 1,185 · IO· Pa ,
, (~-O,I)(e-x·d ) (0,01 8- 0,001 )(0,1566-2 · 0,023)
pa posto je to vece od dopuStenog napona <1;,= 1.15·10' Pa. moze se, prc-
ma prilikama, iii uzeti neka druga vrsta sastsvka, iii povecati dcbl j ina
lima raeunajuci je prema sili F'. u srednjem redu zakivaka. U ovome slu-
'laju, prema tome, merodavna je r avan srednjeg reda zakivaka . U ovom
primeru izvrsiee se pokusaj sa drugom " rstom sa s ta"ka . Na osno vu pro-
izvoda Dp/2 i tabliee 5. 3 n eka to bude sastsvak br. 7. Za ovaj sastava k
moze se zadriati precnik zakivka d = 23 mm, sa koefieijentom slabij en ja
'1'-0,709 i korakom e _ 3d + 0.01 = 3 · 0,023 + 0,O l = O,079m. Za L' = I,8 8 m,
x = L' /e- I - I, 88 /0,079-1 - n .8. usvojeno x = 23 , pa je stvarni korak e jednak
e= L' ~.88. =0,0783 m.
x+ I 23 + I
Napon od istezanja u najjate napregnutom preseku lima
Dep 2·0.0783·1.6 ·1 0' 1,3D·IO' Pa,
a, = _-::-_':-"":0......_ __
2 (8 - O,OO I)(e- d) 2 (0.018 - 0,001) (0,0783 - 0,023)
Mo je takode veCe od do pu~te ne vrednosti.
Ako se zadrzi vrsta sastavka i svi proracunati podaei osirn debljine
Ijma, dobice se, ako se debljina lima poveea na /) = 21 m m,
2·0,0783·1,6·10'
G = _.-- - - - - - I , 132· 10' Pa
, 2 (0,021 - 0,00 1)(0,0783 - 0,023)
~to je manje od ad, - 1,15 · 10' Pa.

6) Specifieni olpor proliv klizanja

j, =
F• 1,253 ·1 0'__ = 5,026.10' Pa
_ _...:c.:~~
ll d' (0 + 2.3) 7! 0,023'
(y+2.T)- 4-
4
!ito zadovoljava jer je f,<f", (t" se kreee u granieama od 45-7-55 MPa) .
Prema tome se usvaja
0=21 mm
d=23mm
e=78,3mm
7) Ostali su podRei potrebni za konstruisanje sastavka prema tao
blici 5.2:
a =1,5d=I,5· 2,3=3,45 em u svojeno a = 35mm
al=0,6 e=0,6 . 7,83 =4,698 em " al=48 rom
a~=a " at=35 mm
Duiina zakivaka za nabavku iznosi prema tabliei 5.1 za s=0 ';' 20'=21 -"-
+~. 17=55 rom: 1=105. Ovde je o' debljina podmetaca 0'=0,8 0=0,8 .
21-16,8 rom zaokruglJeno na 0'=17 mm. Broj zakivaka jednak je broju

176
x pomno!enom brojem zakivaka na pojasu mine ~. Broj zakivaka Z=
. ~ . n= 233=69 zakivaka 22.105. Ovde je n broj zakivalta na pojasu
Sirine ~.
B) Poprecru sastavak
I} ()dlu ka 0 izboru vrste popreenog sastavka donosi se na osnovu
proizvoda
Dp 2, 1,6 · 10' ~ 8.IO'N/m ( ~ 8kN/cm)
4 4
Sto odgovara sastavku hr. 4
2) Deb Jjina lima i precnik zakivaka ostaju nepromenjeni, tj. 0=21
mm i d= 23mm.
3) K orak zakivaka je za popreCni sastavak br. 4
e=3d+0,022 ~ 3·0,02 3+ 0,022 ~ 0,091 m
pa je potreban broj zakivaka u jednom redu poprecnog sastavka, racunat
za srednj i preCnik kotlovskog doboSa
y= (D+&) 1t = (2+0,021 )TC~ 69,77.
e 0,091
Radi pojatanja hermeticnosti i smanjivanja specificnog otpora protiv kli-
zanj a = ja se Y=Th, sto daje stvarni korak
e= = (D+&) " = (2 + 0,021 )!f ~ 0,08466m.
y 75
4) Silom F, koja optereeuje poprecnik sastavak 11a sirini e
F = Dep = 2 · 0,08466· 1,6· 10' 6,773. 10' N
'4 4
prouzrokovan napon od istezanja izn06i
F, 6.713' 10' ~ 4,98. r01Pa, a to je
a, (S _ 0,00 I) (e _ d) (0,021 - 0,00 1)(0,091 - 0,023)
manje od dopu ~tenog napona ad, ~ 1, 15· 10' Pa.
5) Specificni otpor klizanja
F, 6,773 · 10'
~ 5,434·10' Pa
f. = nd' = '" 0,023 '
(y+2 Z) - 4 (HO} '-4 -

sto se nalazi u dopustenim grankama (f" = (5.;-6) . 10'Pa).

6) Konstruktivni podaci prema tablici 5.2 i 5.1
0. -- 15d=1·
, I
5.23=345cm
1 ,
usvojeno a = 35mrr.
-
&1 - 05 -05
, e- , . 846=4,23cm
, " a l = 45mm .
d bI "" J' s=2 0= 2·21 = 42 em iznosl 1=
DuZina zakivka 1 za . e, ,Jllla .
= 85 mm. BroJ zakivaka Je Z - Y n ,
w;a
"5 . 3 = 225 ;akiv~ka 22 X 85.

11 Ma!inlJki ~lemenU I
177
 Ugaoni sastavci mogu takode imati r azne vidove, sto zavisi s jedn e
strane od debl]me luna, a s druge strane od n aoina delovanja op ter eee-
nja. Za jednosmerno opterecenje m oze se prirneniti jednostrano zavareni
sastava k. Pri tome treba voditi rac una da sira strana p reseka Sava prima
opterecenje od istezanja, a koren sava b ude opterecen sarno na pritisak
(sl. 6 .3) . Za naizmenicna opterecenja primenjuju se obostrano zavareni
"astavei, koji su jaci od jednostrano zavarenih sastavaka.

F F -F F

L
/
1/ f:::
V V
l'\. ", , ,
\ '\. '\." '\.~ '\.

S1. 6.3 - Ugaoni sastavci

Preklopno zavareni sastavei, kvalitetno najslabiji, p rimenjuju se relle,

sarno onda kada je njihova primena opr avdana. Ovi sastavei podsecaju na
zakovane. Preklapanjem delova povecava se tezina konstrukcije, podela
napon a postaje slozenija i stoga ove sastavke treba izbegavati.

6.3 STATICKI PRORACUN ZAVARENIH SASTAVAKA

Staticki prorac1..ln zavarenih sastavaka zasniva se na primeni obrazaca

iz Otpornosti materijala i statickih karakteristika materijala. Tablicn e
vredncsti dopustenih napona za osnovni materijal umanjuju se pri p ro-
racunavanju zavisno od vrste sastavka i nacina opterecenja pomocu fak-
tora zavarivanj a l (l< 1); dopusteni napon
aJ =~': ado, odnosno t"d=; .: fdo·

Faktor zavarivanja ~, iznosi za ceono zavarene sastavke l= O,65 + 0,9 ,

jzuzetno za odlicno zavareni sastavak maze l: biti ravan jedinici, za ugao-
ne sasta~ke ~,=0,6+0,7, i za preklopno zavarene sastavke .l=0,6. Veee
vrednosti treba usvajati kada je u pitanju opterecenje na pntlsak, a ~ le
ako je sastavak opterecen na torziju. Srednje vrednosti odgovaralu ISte-
zanju i savijanju.
Nominalno opterccenje zavarenih sastavaka I?nozi ~~ pri proracuni-
rna faktorom neravnomernosti opterecenja cp, kO)l zaVISl od karaktera
opterecenja (v. tab lieu 6.1) .

Tabllc. 6. 1

Faktor neravno1n.e1"1tOsti opterecenja

Karakter op teNcenja F3ktor 9

I : 1,1
1) Mirno opterecenje
1.2 -;-. 2
2) Opterecenje sa umerenim udarima
2-;-.3
3) o pterecenje sa Jakim udarima

179
11'
 6..J.1 MATDUAL ZA ZAVABENB KON8TBUKClJIl

Za zavarene konstrukcije priroenjuju se u prvom redu razne vrste

'",1ika, kao npr.: C.0360, C.0460, C.0461, C.0462, C.05~O •.C.0561,. C.0562,
C.0245, C.0345, C.0445, zatim C.1200 do C.1208; le~ relict, npr .. C.~ 12.0,
C.1220, C.4120, C.4320, C.4720 i C.5420, I:eli~ liv 1 r~e vrste o~oJenih
metala i njihovih legura. Neki od pomenutih ~atenJala zahtevaJu pr!-
menu narOCitih metoda zavarivanja, npr. zavanvanle ~ zaStitno~ gBSU:
Za neke su potrebne narocito skupe elektrode. OVakVl speciflcru usloVl
poskupljuju konstrukciju i 0 tome treba VOdltl racuna .
8.J.2 8A8TAVCI OPTERECENl NA ISTEZANJE ODN. PRlTlSAK

Kod podtrlnih, ceono zavarenih sastavaka, ogranicene duZine, r~Cun­

-F
~
*;~J;
ska duZina sastavka h manja je od stvarne duZine I,

L
h=!-2a
F gde je a debljina sastavka
?/2T~ 6.4). Za reone sastavke ra~unska de-
(~va)
bljina sastavka a uzima se obi~no
(51.

~
jednaka debljini lima S, a kod ugao-
~

~
" nih odgovara visini zamiSljenog tro-
-
~

-F
t--f.
~

~
§ ~ ugla upisanog u poprecru presek sa-
= ~
stavka. Skra6ivanje stvarne du~ine
~

" na korisnu duZinu vcli se s razloga

_L Sto na pocetku i ns kraju sastavka
Sl. 6 .4 _ Ceoni aas ta v ok op t It:rl:\,:en na .
istezanie kvalitet vara nije tako dobar kao u
srednjem delu. Ova slabije zavarena
mesta, tzv. p&etni i zavrSni krater, prostiru se na duZini a ns jednom i
drugom kraju sastavka. Kod odlieno zavarenih sastavaka, sa homogenim
kvalitetom duX cele duZine sastavka, moze se racUDati sa 1= h. I kod
ugaonih k:ruZni.h sastavaka 1=1•. Ovde je l=d", ako je sa d obele!en unu-
tramji pr~nik sastavka.
Kod "preklopno zavarenih sastavaka opter~enih na istezanje za pro-
raeUD le merodavan ·dopuSteni napon pri smicanju.

8.3.3 SASTAVCl oPTEIlECENI NA SAVIJANJE

Kod zavarenih sastavaka opter~enih na savijanje za prora~un je me-

rodavan otporni moment zavarenog sastavka. Kod ceono zavarenog sa-
stavka otporni moment sastavka manji je, po pravilu, od otpornog mo-
menta lima zbog umanjene duZine 1.<1. Za nosac na 51. 6.5 otporni moment
V W. (b-2a) 6
2
[mll

~ Kod ugaoru: sastavaka

W I otporni moment sastavka (s!. 6.6)

SI. 6.5 - Ceon! saslavak opteri!ten nn W.= 1, -1. [m'l

sav!janje e
180
gde je I, [m'] moment inerclje preseka defjnisanog spoljnum konturom
sastavka, a I, [m'] moment Inercij e preseka defjnisanog unutrdnjom Ialn-
turom sastavka. Sa e je obele!ena udaljenost najudaljenlje taate konture
od neutral.ne ose (v. a1. 6.8).
Kod preklopno zavarenih spojeva ra~un se mote obaviti na dva naB-
na. Po prvom, sastavak se ra!~lani na delove pod pretpostavkom da svaki
deo sastavka nosl odgovarajuB deo op~ja (~ 6.7). Za aluaj ~
,~

S1. 6.6 - UIlBonl SBBtavak op~ oa ..vijanje

savijanja moment 58.vijanja M=M.+M., gde je moment M,~(lC(h+(J)~

ah'
i odgovara horizontalnim delovima sastavka,a ,1\,= -~J I odgovara ver-
6
tikalnom delu sastavka. Kod primene drugog natina ra~ Be sa polar-
nim otpornim momentom zavarenog sastavka. Maksimalni napon javi6e
r

~H
a

C ..----llllllli )}) ))) Illll

t
-
1l111ll11ll ))) III

.'"!!!!i,,iIl
S1. 6.7 _ PreklOPDO uvareni sutavak op~ momentom)of

se u vlaknu oojudaljenijem od teillta sastavka. Ovaj maksimalnl napon

mora bit! manji ill jednak dopuStenom naponu. U oba slubl]a merodavan
je dopuMeni napon za smicanje.
6 ..... 8Al1TAVCI OI'TDECKNl NA TO&ZlJU

Za sastavaJc: optereeen na torziju merodav~ ]e poJanll otporni mo-

ment sastavka. Prema s1. 6.8 po\arni moment ]ednak ]e
W = (d +2D)' ,,-d'" [m'].
.. 16 (d+2a)
I I
 Primer 6.1: Nosa~ prikazan na s1. 6.9 zavaren je preklopno primenom
ugaonih sastavaka, dva horizontalna i jednog vertikalnog. Sastavak jo
optereeen momentom savijanja M . Koliki je maksimalni napon smicanja
prora~unat na osnovu polarnog momenta zavarenog sastavka?

)'

.~
a
Ic
I

I
-1 _~~w=
(Wl~"-:,-::::::::-}-rl =--~~'I __ >I

51. 6.8 _ Sastavak opterecen na ton.iju

1) Poloiaj teii~ta sastavka oare-

den kordinatom X" dobijen na poznat
Ltpo
n::.cin, imosi
X,= 2ac (a+c/ l )+aha/2 [m].

2) Moment
2ac+ah
inercije zavarenog
sastavka s obzirom na osu X je
* y

- + 2 - + a~It+a
1, =It'a
12
--) [ca.12 2
'J [m']. S1. 6.9 - Preklopno zavareni sastavak
uz primer 6.1
i 5 obzirom na osu y

Iy = 12
ha' +ah (.>.,-a/2)'+2 [ 12
ac' +ac (a + c/2-x,)' ] [m']. Oba ova mo-

menta inercije dobijena su primenom Stajnerove teoreme. Polarni mo-

ment inercije sastavka
'.=', +1, [m'].
3) Maksimalni napon bice u tacki najudaljenijoj ad teiista sastavka.
Polarna koordmata ove tacke je
r M~= V-(c-+-a=--x-'-)'-+-(-;--~-+-a~r~[ m]
Prema tome je maksimalni napon smicania
M
t, ""0% = - r",ox [Pal·
Ip

6.3.5 SASTAVCI OPTERECENI SLOZENIM NAPONIMA

Kod sloie?th naponskih stania .. svedeni norrnalni napon" <11 prora~u­

nava se na)cesce po obrascu
1
";= -o2 + _2 1I' 0'+4,' ""'
...... 0 d'

182
 6.4 DINAMlCKI PRORACUN ZA VARENlH SASTA VAKA

Na dinarni~ku izdltliivost zavarenih sastavaka uti~e niz faktora ito:

~l faktor sastavka, usvaia se iz tablice 6.2,

~2 faktor kvalite ta (kJase zavarivania), za kvalitet I on ie iedan (naibolii kva.
litet), za kvalitet II on ie 0,8, a za kvalitet ILl ie 0,5,
~J faktor koncentraciie napona ,iednak ie recipro~ noi vrednosti stvarnog fakto.
fa konce ntracije 13k "Odreauje se putem analogije ,
~4 faktor radnih uslova pri zavarivaniu, krefe se ad 0,75 . .. I (za zavarivanie
iznad glave on ie 0 ,75),
~, faktor ostalih eventualnih uticaia kao Ito su npr. koroziia, eksploataciia na
poviSenim temperaturama itd .

Dinami~ka izdrZliivost sastavka data ie izrazom

a dinamitki stepen sigumosli izrazom

Za dinami~ki opterefene sastavke obi~no se propisuie kvalitet [ pa ie dcpu.lteni napon

ad,,, ~ ~l b aA/SDz; meilutim prora~un se nai~ eUe svadi na proveru sastavka prora-
~unatog statitkim metod am.

Tablica 6.2
Podaci to [aklor fl

Sastavak Tip sastavka Opteretenje ~l

Isteunje-pritisalc 0,7
Ceoni V S3...101avak sa zavarenim korenom Savijanje 0,85
Smicanje (torzija) 0,.\5

Istezanje-pritisak 0,7
Ceoni X sas lavak Savijanje 0,85
Smicanje (tortija) 0,55

hteunje-pritisak 0,6
Obostrani Y sastavak bez 0,8
Ceoni Savijanje
zavarenog korena Smicanje (tonija) 0,5

lstezanje-pritisak 0"\
Upon; Obostrani izdubljeni Savijanje 0,85
Smicanje (Iomja) 0,.\

183
Nasta vak t.bli ee 62

Istezanjc - pritink 0,8

K saslavak. obos lrano 0,9
Ugaoni Savijanje
izdubljen
Smicanje (toulja) 0.7

Isteza nje- pritisak 0,3

Preklopni l cdnostrani Savijanje 0.2
Smicanje (torzija) 0.2

Istcz..1 nje -pri t isak 0,35

PrekJopni Obo'trani Savljanje 0,25
Smicanje (torzija) 0,25

Napomena uz tablicu 6.2 :

Za ceono zaV3lcne s.'1Stavke lija je povr~ina obrndena mJuo m c!cli~nih lopti ca a potom i meha-
nitki skidanjem strugo lme ovaj faktor jednak je 1.

P rim e r 6.2: Praveriti dinamitki stepen sigumosti zava renog s.s tavka za vew
t!Upa zup tanika i glavtine (sL 6. 10), ako su poznati ovi podaci : materijaJ C.0370. pret·
nil< glavtine D = 100 mm, ratunska debljina sastavka a = 4 mm , kvalitet zavarivanja I,
maksimaJni obrtni moment T max = 10 kJ, minimalni obrtni moment T min = 5 kJ. Svaki
var nosi 1/ 2 opterecenja.

SI. 6.10 - Zavareni zuplanilc iz primera 6.2

~atunski pretnik sastavka D z =D + 2 . a = 0,1 + 2 . 0,004 =0, I 08 m (slika vara

A =D z . 1f/4 - D' . 1f/4). Polanti otpomi moment pomine var. Wo =0,2 D4) / cLf. _
/Dz =0,2 . (0,108 4 - 0,14)/0,108 = 6,67 . 10- ' m 3 .
,"
Naponi Tmax =0,5 ' T max/ Wo = 5000/6 ,67 ' IO- s =7,5 · 10' Pa,
Tmin = 3,75 ' 10' Pa ,
Tm = 5,625 · la' Pa i T. = 1,875 ' la' Pa.

ZalT m = 5,625 . la' Pa u Smitovom dijagramu nalazi se T A = 110 . 10· Pa. Za izdubljeni
ugaoni sastavak ~I =0,5, faktor b = 0.6 (procenjeno). Sa ovim vrecinostirnaje

. SDz = 0,5 . 0,6 '110 . 10· /(\ ,875 . 10') = 1,784.

184
 Za slutaj da u zadatku n ijc ladata debljm. vara prvo bi se izratunao dl'pu.\tem
na ponT dw· Zatim bi se za proizvoljno odahrane podatk.e za a izracunaJi Olpoml momenti
Wo i pomoO" njill, i amplitudnog obrtnog momenta T" amplitudni napon ~a i za svaku
dob ijenu vredn ost na.\ao dinamicki stepen sigurnosti Na "'novu najpo\'Oljnljeg Slepella 51
gu rn osti usvojiJa bi se deb ljina vara a.

6.5 TACKASTO ZAYARENTSASTAVCI

Brz i ekonomitan metod elektrootpornog ,avanvanja Je tatka.,to lavanvanie Sa;.

t avak podseca na lakovani sastavak kod koga su zakivci zamenjonl zavarenim Ul¢kam,1
Pretnil< tatke d lavisi od debljine lima s. Podaci l:il d ~ f(s) dati su u lablici 6.3

Tablica 6,3
Precnik racke d i dopu5rello sral1cKo oprerec:en;e
/ lQ smican;e F za celik C.0360

F[kNI
s[mm] d[mm] j(-dno~eenl dvos.,."tru

0,5 2,5 0.5 0,7

I 4 1,5 I 7
1,5 6 1.5 J,I
2 7 3,4 4.8
2,5 8 4.4 7,0

3 9 5,3 0.2
3.5 9,5 6,2 11.6
4 10 7,0 14
4,5 10,5 7,9 16
5 I1 8,5 11

Napomcna U2 I.nblicu 6_3 : Jzglro l.lvarene L1~Ic(" prtUzin Je nJ .1. 6.11 ~

Podaci 0 r.sporedu lacaka, njihovom medusobnom r""tojan)u I r..nojanpRII od'

ivica lima odgoyaraju podacima za zakova.ne veze (y. 51 5.~, 5.4, 55'15.6)
Zayacene tatke izazivaju nepogodan tok naponskih hmjl u hlllu Lb~ 'ok,,,,,,,
zagrevanja. Posledtca je jaka koncenlr,,-cija napona. Sloga, u uslmirna dtnll111¢klh lIplene·
tenja , nosiyos! sastavaka znalDo opad. i iznosi svega 5. . 20'" od j.tlll< pri ISleuslJU
OInovnog mate rijaia, lim n.

Fit)
...
F F
d . : l..d I
oj b)

I '
 7. STEZNISKLOPOVl

Stezni sklopovi slufe za ~vrsto vezivanje ; mogu d. se ostvare na dva natina : a) pri·
men om tesnog naleganja i b) prime nom sile proizvedene pritezanjem zavrtanja.

7.1 PRESOVANE VEZE OLINDRlCNIH ELEMENATA

Presovani sklop nastaje kada se u dec sa otvoTom, koji je manji od pretnika stabl. ,
utisne stablo . Za sklapanje mora da se upotrebi ill sila (uzduzno ostvarena veza) iii topla·
ta, zagrevanje dela sa otvorom odn. h1aaenjem 'tabla, taka da se izmeau sklopnih povr·
~ina stvori zazor i veza ostvari bez upotrebe sileo Posle izjedna~enja temperatura veza je
cvr;ta (popretno ostvarena veza).
Deformacije nastale posle presovanja mogu biti u oblasti elastitnosti i u oblasti
plastitnosti. Plasticne deformacije javljaju se obit no sarno u delu sa otvorom (sl. 7.1 i
7.2).

S1. 7. 1 - D~fo~acij e elcmcnata presovanog sklopa : spoljni e lemcnt je pr o~ire n usled t:mgencijalnog
napona oe 1 radljalnog Or. a unutrasnji sabijcn usled tancijalnog napona Uc i radj alnog napona - ar

S obzirom na natin opterecenja postoje uzdumo opterecene i tangencijaino opte·

recene veze ; prve prenose sile, a druge momente. [rna slutajeva karla veza prenosi i sile i
momente .

186
 a•
..

oj bJ cJ

SI. 7.2 - Naponi istczanja u spoljnjem eiementu: 3J U oblasl1 elaJtlfn~tt. b) delcm u oblad'
eJasticllosti a delom u pla.'ItH~no~tl. 1 c) potpuno u oblasti pLast,tnosll Oe 1> Rpfl:,2

U presovanoj veti oba su elementa ravnomemo opteretena po celOj dodlmoj pow"

lini. Za ovakve veze nisu potrebni klinovi taka da otpadaju sve nezgode koje .. !tod veza
pomotu klinova javljaju. Obrada delova je prosta, jedino Ito .. trati je odre4enl tatnoat
radi postizanja potrebne no,ivosti. Mana im je oteUno razdvajan]e I ananjena mot
nolenja poole ponovnog sldapanja. Sem toga za presovanje su potrebni u,eda]1 U upe_
nje iii hlanenje, odn. p,ese. Uprkos toga ove veze nailau n. eestu primenu jellu ~I.tiy"
no jeftine.
Presovane veze slule za vezivanje glavtina sa vratiluna iii osovinama, 7..a YelJVanje
venaca odn. bandata sa telima IOckova.za sastavljanje sloteruh elemenata kio npr. kole·
nastih vralila itd.

7.1.1 Osnovru pojmovi, definicije i ozoak.

U ovom poglavlju usvOjene su ove oznake'

spoljn i precnil< spoljnjeg elementa (51 7 I).

unutramji precnile spoljnjeg elementa; ovaj pretnik ]ednak Je poaIe skJ.ope.
nja pretniku sklopa d.
spoljnji precnil< unutralnjeg elementa; posle sldapan)a j«lnak j. pretniJeu
sldopa d,
unutralnji precnik unutralnjeg elementa.
pomotna velitina 'iI. =D,I D •.
pomotna velitina, 'ii, =d,l d •.
stvami zador (prcldop) pre sklapanj. (P = d. - D,),
visina neravnina oa povrlini unutra!njcg tlemenla
visina neravnina na povrtini spotjnjeg elemenu.
ratunski zador. zamijlje ni z:ador tp~klop I kOji bi .. doblo rzr.VUI .....JOm
neravoina tako d. b~govi popone dolme (s1 7.3) P, = P , t~·
+ N,c)' a kako je NI, = 0.6 h, , Oh. = 0 .6 h. to je P, - P I ~ (h,' Jt./

I 7
 S1. 7.3 - Visinc ncravnina: pre sklapanja he i hi i njihovo smanjenje posle sklapanja
Me i 6hj; ra ~ unski zador Pr i stvarni zador P

Ovde je l'J'i srnanjenje pre~ nika stabla, a {;he povecanje pre~nika otvora
posle sklapanja.
X relativni zador X = P/ d; za pre~nike preko 500 rnrn ~esto u primeni,
Fs stati~ka otporna sila , lj . sila pri kojoj p o~inje relativno porneranje sklop·
ljenih del ova pri progresivnorn opterecenju prilikorn razdvajanja sklopa,
Fp sila utiskivanja ill presovanja (s!. 7.4) ; ova sila je rnerodavna za kapacitet
prese.

(Fj,)
oj b)

SL 7.4 - Sila utiskivanja Fp. statitka sUa Fs (polazna sila pri istisk ivanju)
i Fk sila klizanja prilikom istiskivanja

Fk sila klizanja ; to je sila koja razdvaja sklop posle dejstva sile F"
/.I koeficijent prionljivosti sklopa. Ovaj koeficijent je ~isto ra~unski podatak i
odreduje se merenjima na osnovu merenja sila Fs. Fp i Fk . Prema tome
postoje koeficijenti /.I" /.Ip , i /.Ik , a zavisno od toga da Ii dejstvuje aksijalna
iii tangencijalna sila postoje npr. /.Ik, i /.Ikt.
P pritisak na dodimoj povrlini ; postoji Pm.x za slu~aj rnaksimalnog zadora
i Pm in koji odgovara rninimalnom zadorn. Pritisak P jednak je

188
 ~j pomocna ve li tina :
,
~, = l (m j - I)+(m, + IH; lIlm,E, (I - .p,)] [Pa-') ,
~e - po mocna ve lieina:

mj,m c- Poasonov broj za mate rijal unu t ra!njcg i spolja!nJeg elementa ,

Ej.Ec - mod ul elas tic nosti za ma terijal un utral njeg odn . spoljnjeg dela ,
o. - napon istezanja u spoljnjem eleme ntu

.p; . (R ~ + R')' P
o = , gdeje R , <:' R <:' R.,
c R' . (I _ .p' )
e

ac napan pritiska u rnaterijalu unutr~ njeg elementa

Pc max- maksimaln i pritisak na dodimoj povriini .poljnjeg element. za,uno ad

R pO ,2 j

K e =(J+.p')
e / ( I - .p')+
e l / mc.'

Pj max- maksimalni pri tisak na dadimoj povriiru unutrunjeg elemenu zamno od

RpO. 2 •
Pj rna.,=R pO ,2/ K ,. gde je K j pomocna velieinl ;
K , = 2/( 1 - .p').
,
Za pun unu tra!nji elemenat P, max = RpO,2 1X: .• K', =(m , ,
I) ' m

Za liveno gvotde ratun a se sa R p 0 .2 = to,S ... 0 .6) . Rm.

7.1.2 Prora¢un presovanib skJopova

Faktori 0 kojim a treb. vodit i rat una pnlikom proratun'V3flJI p'eJO''MIili opo-
va su o velitina i karakte r opterece nj a, eve nt ualno dej tvO ""ntnfugalne nle (b3l1JaI na
toe ku linskog vozila) , tempera tumi ullc.ji i njiliov efekat (\eza topo" e <e I J n.l<nc
koluljice) , oblik delo .. koji odstupa ad idealnog (np r robra ill p'OCt nJ gI.-,mum lIX'
koval, kvalitet obraa ene povrii ne. nat in zagrevanj. pnlikom id.Ipanjl (u truJI IPU U
ulju . primenom elektritne muje). i, najL.d, d. Jj Je skJop u obwtJ .1.btJ~n tJ II,
ti¢nosli .

I 'I
 Pri prorat unavanju pre,ov.nih sklopov. pO' loje dva pUI. : I) za usvojene konslruk·
tivne podat1c:e i malerijale i za dato opleretenje izabere se sklop i proverava da li ovaj
skJop zadoyoljava u eks tremnim slueajevima; pro,"crava se nosivost sklopa za sluf aj mi-
niroalnog zadora (preklopa), odn . naponi u elementima sklopa za slu t.j maksimalnog
zadora. avi naponi treba da su manji ad napona oa granki razvlatcnja, aka se radj 0 sklo-
pu u oblasti elastifnosti i 2) 7.3 zadane uslove prorafunava sc minimalni potrcbni zadoc,
• na osnovu podalaka 0 malerijaiu , maksilani dopwteni lad or, pa se zalim lra2i odgov •.
rajuee naleganje.
Ako se u prvom slutaju pokale da provera ne zadovoljav. , podaci se menjaju. Tu
posloji vile mogucnosti: iii se mellja skJop (nalcganje) , ili se povct.v. povrlin. naleganja
skJopa , ill se usvaja jat j materijal . iii se propisuje finija ob rada sklopnih povrlina.

7.1.2.1 Proracull presovallog sklopa U oblasti e!o.sticllosti

Promena dimenzija izazvana presovanjem ima za posledicu naponsko stanjc u ele-

mentim. sklopa (sl. 7.1). Za pror.tunavanje naponskog slanja , odnosno defonnacija,
lreba poznav.ti karakleristikc sklopa, zn.ti n.leganje, i karakteristike malerijala (Ee,
Ei. me. mil. Za telik i legure magnczijuma je m ;:: 3,33, za mesing, dural i bronzu je
m = 3, a za sivi liv je m = 4. Posle presovanja unulraS nji pretnil< spoljnjeg elementa i spolj·
ni pretnil< unulraSnjeg elemenla se izjednatc lako da je Dj = de =d. Povetanjc pretnika
spolj njeg elemenla iznosi prema Felpu (Foppl):

t.D . =~ D. · p
I e I '

a 'manjenje , poljnjeg pretnika unutraSnjeg elementa, takode prema Feplu je :

t. d e = ~t .I ·de ' p -

Ako se ave deformacije sabccu dobija sc ratunski zadoc Pro Prcma tome je Pr ::; tJdj +
+ &1e = «(e D; + (; de) . P = «(e + (;) . d· p . Pri unapred izab rallom ratunskom zadoru
P, mofe se sad a odrediti pritisak na dodimoj povrnini 'klopa

P,
p =-"":""'-
«(e + (j)·d

ovo je jednatina prave p ~ a · Pr, gde je [«(e + (;) . dr' = a, koe ficijenl smera (sl. 7.S).
. Slla kOJu sklop sa slgum o§tu prenosi odgavara minimalnom pritisku koji sc ostva-
ruJe
. za slut aj minim al nog zadora·
. 'F.= P m ln
, ...
"'k . A, gde J· c A -'TT'
- d ~.
L pov,,)lOa -,
ndJega-
nJa delova u sklopu. Podaci 0 koefic ljentu prio!lljivosti i 0 visini neravnina IJ . i II nalaze
se U la blici 7. 1 i 7.2. 1 C

190
 p

JI
i V P,- P,

SI.7.5 - Zavi3:nost pritiska od zadora (prekJopa)

Tablica 7.1
Faktor prioTlijivosli skwpa

Mal erijal unuuaJnjeg deb C.0545

Mattrijal
Pllll t.
spoljal nj eg C.0545 SL.20 Cu58 ZnPb AlCu5Mg2 CL.
masa
<lela

A) Uzduino presovanje
S ta nje
Podmazivanje maJinslrim uljem Suva Suva Suva UIJc + 60j
povriillC

11, 0 ,08 . . . 0,25 0 ,09 .. . 0,17 0,04 . . . 0,10 0,Q3 .. . 0,09 0,33 0,1 .. . 0.2
Ilk 0,05 .. . 0,19 0,Q7 ... 0.12 0,03 . . . 0,Q7 0,Q2 .. . 0,06 - 0.08 . . 0.10
IIp 0,054 . . . 0 ,22 0,07 . . . 0,13 0,05 .. . 0,10 0,02 .. . 0,08 0 ,5-4 0 ,08 .. . 0,10

B) Poprefl\o preso vanje

Stanjc
Podmauno Suva Suva Suva SU'f'O
povrlinn

Jls 0,13 . .. 0,24 0,13 .. . 0 ,18 0,17 .. . 0.25 0.10 .. . 0,15 - 0,35 ... 0 ,40
Ilk' 0.08 . . . 0,19 0,Q7 .. . 0,09 0,05 ... 0. 14 0,05 ... 0,06 - 0. 14 ... 0,16
f'ka 0.055 . . . 0,12

Napomcna uz tabLicu 7.1:

Za poprec!:no prcsovanc vezc kolenastih vrolila aka su povdint rlap"akne btbonandwaom
11, = 0 ,65 .
•
TabUca 7.2
Visine Ileravnina u mikromem'ma
N3i!in i vesta
abrade
gruba obic!na nn. VIla [uu. najfuuja

Struganj c 16 . .. 40 IS .. . 25 6 . . . 16 2.5 . .. 6 0.5 '" 1,.l

Razvrtanje
BruJenje
10 ... 25
16 .. . 40
-
6 . .. 16
6 ... 10
2,5 . . . 6
2.5 ... 6
1 .. . 2.5
-
0,.l . .. 1,.l
ProvlD.c!enjc - 1,6 ... 4 - - -
Glodanje 15 . . . 25 - 5 ... IS - -

191
 Maksimalni napon istezanja na unutr3!njoj povr! ini spoljnjeg elementa

a e ma x = (I + ,p~). P max ./ ( I - ,p!).

Maksimalni napon pritiska n. unull njoj povrlini unutr3!njeg elementa

ac max = 2· P max /(1 - ,pi),

gde je P ma • maksimalni pritisak na dodimoj povdin i. ~ba ova napona lIeba da su manja
ad odgovarajuteg napona na granici razvlatenja R pO,2'
Na osnovo prorat una tv" toce elemenata i no osnovu izabranog naleganja dolaz i se
do ovih podataka: Dc, Di , de, d i, P max , Pmin , L, Eo, Ei m e, mi , R pO,2,i i R pO,2,i
zotim he i hi, 0 za usvojc.u natin presovanja izabere se podatak za Ilk. Sa ovim podaeima
odrea uju se sve pomot ne velitine, rat unski preklopi , povdina sklop. i minilani prilisak
Pm in, pa se prove rava da Ii je sila Fk = Pmin . Ilk . A ;;. F, gde je
F sila koju sklop treba da prenosi. Cesto se zahteva, cadi sigumosli, da sila Fk bude u
odreUenom odnosu veta ad sile F , pa sc stoga u ra t un uvodi faktor opteretenja 'I' ill
slepen sigumosti Sk . Zatim se proverav3 da li su naponi 0emax i 0emnx manji ad odgova-
rajutih nap ana no graniei razvla¢enja RpO ,2'
Kada je pOlIebno da se za prorat unate preklope, maksimalni i minimalni, odredi
nalegan]e postupak je ovaj. Tole raneija sklopa T, = P max - Pmin deli se na toleraneij u
olvora Tr i staola To i to ill taka da su u oba slu¢aja kvaliteti jednaki, pa je Tr = To,
ili taka da kvalite t mere OIVora bude za jedan kvalitet grublji ad kvaliteta mere stabla,
Tr = 0 ,6 . T, i TO = 0 ,4 . T,. Da se odredi naleganje po trebno je d. budu ispunjcna ova dva
uslova :

ad + To '" Pmu 1
ad - Tr ~ Pm in .
<:>
I

°d

}-- - _ Pmo, - -- -1
<:>
51. 7.6 - Uslov za dor\ie odstupar\ie presovanog skJopa u oblasti elastifnosti:
G'd + To < Pmax i ad - Tr :> Pmin

Na osnovu ovako odr~denih toterancija i nalcganja prora~ unava se , ila presovanja F I

odn . temperatuma razlika potrc bna da se sklapanjc obavi termi¢kim ~utem. Pri prora¢~.
navanJu sile Fp ratuna se sa stvamun zadorom Psmux koji odgovara izabranom naleganju

192
po ISO. Za popretno ostvarene veze razlika u preCnicima nastaia zagrevanjem (iii hla· ~
denjem) treba d. je tolika da sc skpaianje ostvaruj. sa zazorom. Kao orijentacionl podotak
za vclitinu zazo ra Zp moie se uso vjili Zp = p, m•• /3, gde je p ,m.x stvami m3kJimalni
zador usvojenog nal.ganja. Prema tome je polr.bna temperalumn radika:

Ie - 10 = (P, max + Zp)/(a' d) [oC].

Ovde je Ie temperatura na koju je zagrejan spoljni elemenl, 10 tempe ratura okoline,

a a [oC- I] lemperalumi koeficijenl Iineamog ~ire nja (iIi skupljanja) materijala elementa
Temperatura zagrevanj a Ie ne lreba da prede 300, odn . 350'C.

Tablicu 7.3
Temperaturni koejicijeflli lilleam og !irellja
6
Malcrijal Kocficijc:nt Q ' 10

Aluminij um 23 ,8
Duralwnin 23
Bcrilijum 12,3
SiJ umin 22
Sivi Uv 9
Ugljcnitru Cclik II, I
Lcgiranitclik JO ... 16
CeliCru liv 13
Titan 10,8
Volfrum (tungsLon) 4,5
Bronz:l 18
Mcsing 58 18
Plrutitnc moue 46 ... 70

P rim e r 7.1 :
Izrat unati, odn. odredili naleganje, toleran cije sklopnih mera i
temperaturu zagrevanja spoljnjeg elemenla sklopo prikazanog na 51. 7.7, ako je ladano:
Fk,l = 12 leN, De = 240 mm , de = 120 mm di = 0, L = 140 mm, h, =he = 15 JUlI ,
R P0 2 ,e
I
=360 MP., RP02 . =275 MPa, Ee =Ei
• ,.
=200 GP. , me = m, = 3,33 lS'k =0,1.

51. 7.7 - Sklop It pnmcril 7.1

Pomocne veH cine :
~. = [(me + I) + (m e - I) . o/I~JI[ Ee . me . (I - I/I~) j = (4 ,33 + 2 ,33 . 0,25)/(2 . lOll

· 3,33 '0,75) = 9 ,84 ' 10- 1 ' p,- t,

~l=lmi - I)/ (E , ' ni,) = 2 ,33 / (2 '10 " ·3 ,33) = 3.5· 10- " Pa " l

PavrSin, nJleganja sklapa A =". d L =" . 0 ,12 . 0 ,14 = 5,28 . 10- ' m' pa je minimalni
patrebni pritisak POlin = F k . 1 I (Pk . A) = 12 . 10' 1(0 ,1 . 5,28 . 10- ') = 2,273 . 10' Pa.

Minimalni ratunsld zadar i', = (~c + ~i) . Pmin . d = (9,84 . 10- J1 + 3,5 . 10- J1) . 2,273 .
·10' . 0,12 = 3,64 . 10- 6 m.

~1inJl1lalni st v,rni Lador Pin In : 1', + 1.2 . (hi + "e) : 3.64 . 10-' + 36 . 10- 6 =
=
= 39 .64 ' 10-' 40 11 m.

l}ol11oene vclicillc'

K c = (I + 0/1; )/( I - Ut~) + l i m e : 1,25 / 0,75 :- 0,3 : 1.97 ,

Kj: (mi - 1) l mi = 2,33 13.33 : 0.7 (za puna vfaWa).

Maksima1ni dopuSteni pn lisak nu dodirnoj povrsini spoljnjeg element a je Pe m:IX ;: RpO,2/

I Ke : 36 · 10' 11.97 = 18,3 . 10' I'a, i no dodirnaj povrsini unul,asnjeg elementa Pi max:
= RpO.2/ Ki = 27 ,5 . 10' 10 ,7 : 39 ,3 . 10' Pa. Za dalje prara~unavanje merodav,lO je
Pe ma:\' zato Slo jc manji .

Makoimalni racullski zador i', max : (~e + U . Pc ma < ·d : (9.84 + 3.5) . 10- " . 18,3 .
. 10' . 0 ,12: 2 ,93 . 10-' m = 293 11m , pa jc maksimalni zadar (preklar) P max : 1', "'ax +
+ 1,2' (I" + he): 293 + 36: 32911 1TI . T a leraneijo sklapa (n.legaoja) T,: P", ax - POlin =
= 329 - 40 = 289 11111 . Talerancija pre~luka a tvara T, = 0.5 . {, : 0,5' 289: 144 ,511111.
Toj taleranciji adgava ra najbliza vredllaS! 14011111 za kvalitet IT 10. Akas. za slabla us·
vaji prvi manji kvalit.1 to I;e To biti 8711111.
Minim .lna donje adstupanje stabla ad on in = T, + Pm in : 140 + 40 : 18011111 . [ z adgava·
rajuce tablice u Dodatku vidi se da je prva veta poluiajna oZllaka x sa donjim odst upa-
njem ([u :;: 210 11m. Prcma tome je trazeno nalcganje

cp 120 HIO /x9

Naleg.njtl 120 HI 0 /x9/ odgavaraju ave >tvame vrednas ti preklapa:

I'smi,,=ari - ITI O:2 10 - 140=70I1Jn.iP,mox=a.t+ [T9 =29711111.

Temperatura ngrc\';)nja spolj lljeg eiemenla jc:

te : to + (P s max + Zp)/ (Ct. d): 20 + (297 + 100)/(1 I . 10- 6 . 0.12): 300,76°C.

194
 7.1.::.2 PrOrUc.(wl pre5 0vDnog sklopa U Ob/aSII piollitllOlti

Idealizirani dijagram oblasti plasticnosti prika»n je na sl. 7.8. Pntisak n. do<llf'

!'lim povr inama clel1lenata u oblasti eiasliCnosti raste lineamo !a poraslom prekJopa ne
dutle dok so u jed nom od elemell ata ne prekorate naponi na gr.fiIci r.lvlaCenja Posle
ovog pr.koraCenja deformacijo u ovom elementu preiale u plastiCne i, kao Ito se ,'- dij.·
grJma vidi, pri tisak opada. Kincle (Ki nzie) preporu t uje da se kriva pntiska u loni plastic·
nosli nadomesti. zbog sigurnosti , dvema pravim linijama , jed nom sUnelriCnom u odnCMiu
na Iiniju P = f(P) za oblast clasticnosli i drugom P =PM .x/2 =const Prema tome preso-
vCl ni sklopovi ll10gu se primcnj ivati sarno onda kada obJ pntiska: Pma )( = Pf'olax/2 i Pm m
obezbeduju noscnje sklopa . Ovo co biti objalnjono na mo<lHiciranom primeru 7 I Daje u
tom primeru bilo zadato naleganje 120 I I I 1/ I.a 10 bili bi maksirnalni i mimmal n, preklo-
pi 504 i 144 1'111 . Odgovar.juci pritisci su 314 i 90 MPa. Maks,majni napon 0. n"x •
= 523 MPa . SIO je vece od Rp O,2 =360 MP. i I to uka1Uje da je sklop u oblasti plast,C n"'ti.
Mot lIosc nja na osnovll PM " /2 = 157 MPa je 8 ,29 10' N, a no osnoyu Pm,n je 4.75 .
. 10' N sto pokazujc da su obe ra e unskc moti n",cnja vece o<l sile F k ., = 12 10' . kojl
jc zad:lUl
p

"....
•
51. 1 B

7.2 STEZNl SKLOPOVI OSTYARENI POMOCU ZA VRTNJ

7.2. I Koniena veza

KOllicni sklop kod koga se pritisak na dodirnoj povriini ostvacuJe pntezanjel11 na·
vrtkc u cilju uvlafenjn ko ni t nog stabla u konitnl olvor spolJnjeg element3 gla ... eme pn·
kal.On je na sl. 7.9. Konitnost je slandardilOvan. i ilJ10si 1.10. SIO odgovar. uglu konusa
ff = 5.73° (5 ° 43' 30"). Ohrtn i momen! koj' sklop mole da pren"" lallValjUju<' "onju
T r = I' p' lI ·<im/c.

gcle je: I' koe ficljCI'I I trenju,

P pomi nski pri lisak.
II dodirnn povrSlna.A ;; d m n L.
<i m- srednji precni.k J." OIll n o~ dela stabla

IQ
 51. 7.9 - Konil!na VCl.3

Sila koja se oSlvaruje prilezanjem navrtke

2· F,
F z = - - tg (.6 / 2 + p),
/l" d m

i ako se ovaj izraz za sHu uvrsti u ranije navedenHzraz za moment Tr dobija se zavisnost
priliska pod sile prilezanja zavrlnja F z

p = A · tg (p/2+ p)

Za standardni ugao ~ =5,73 0

i koeficijenl Irenja IJ =0,065 (podmazano)

Radi izbegavanja proklizavanja T, treba da je vece od T, gde je T zadati obrtni moment.

Slepen sigum osti kojim se uzima u obzir proldizavanje S, krece se od ) ,2 . .. ) ,4, tako da
je T, =S,· T.
Spoljnji preenik glaveine De zavisno od srednjeg precnika konusa d m usvaja se na
osnovu iskuslva prema donjem pregledu

Materijal P,e~nik De Duiina glavi!:inc L

SL. 2,2 ... 2,7 1,2 ... 1,5

e L. 2 ... 2,5 0,6 . . . I

7.2.2 Sldop ostvaren porooeu slnnih prstenova

Najprostij i slezni element sasloji se od dv. prs lena, od kojih je jedan sa unulras·
njom a drug; sa spoljasnjom konic nom pov ~ in om. Sila kojom zavrtnj i pritiskuju slezne
pr.;lenove rasle prilikom prilezanja poslepeno. U prvoj fati, koja Iraje sve dotle dok sila
ne postigne vrednost Fo I sila sabija sklop p on ~ tavajuci zazore i ne utice na stvaranje pri.

196
tiska na dodimim povrninam. sa glavtinom odn . vr.lilom. Posle ove pocctne vrednosti
sile , u drugoj fazi pritezanj. , javlj. se pritisak p na navedenim povrli nama koji raste 've
dotie dok sila ne postigne svoj maksirnum Fr. Razlika Fr - FO = FA jc kompanent. sile
koja je jednaka

gde je FN zamil ljena normalna sila koj. se dobija iz iz raza FN = P . A , a p priti!ak na

=
dodirnim pominama. Povrtina A d · rr' I, gde je d prctnik vra tila. Za proracun zavrtnja
mcrodavn. je sila F r , a za mo6 nolenja sklopa sila FA . Za vredn ost ugla ~ = 16 ,7° (v. ,I.
7. 10) i ugla trenja p = 6,82 , ciji su tangensi tg p = 0,3 i tg p = I' = 0,12 nonnalna sila
=
FN FA / 0,44. Obrtni moment sile trenja Tr = 1" FN . d /2. Ako se sa T, oznaci obrmi .
moment jednog elementa tada 6e moment koji preriase dva elementa biti , na os novu opi·
ta oT, = 1,55 . T" tri elementa T3 = 1,85 . T, i cetiri elemen ta T, = 2,03 . T, .

I
4
SI. 7.10 - Stezni prstenovi, desno: sila FA iF

Kada u nekoj konstru kciji scm obimne sile dejstvuje i aksijalna sila Fa tada)e ratun-
ski obrtni moment TR dat ovim izrazom

TR = j T' + (Fa ' d /2)'

gde je T zadati obrtni moment, a d precnik vratila.

I kod stelO il, elemenata. kao i kod konusne veze , treba racunati ... mogutnDltu
proklizavanja i stoga uzimati u obzir stepen sigurnost i Sr tako daje Tr = T . Sr , odnosno
Tr = TR . Sr·
Stezni elementi su standardizovan i (interni fabricki standard). 'jihove mere, OIta-
li potrebni podaci dati su u tablici 7.4.

7.2.3 Stez.ni sldop sa procepam

Stemi sklop sa procepom predstavlja jednostavno rdenje koje se pnmenju)e ZI

vezivanje rucica ili poluga sa vratilima bez primene finih tolerancija. Pritezan)em UVlm)1
celjust polugc cvrsto obuhvata vralilo i na bazi Irenja omogutuje prenaten)e ud3l08
. T - . F . d Iz odnos. F" I, = F - I, VI-
obrtnog momenta (sl. 7.11). Moment tren)a r -I' N - '
disedaje FN~Fz ' I, /I, paje
197
 Tr =Fl (I"I,)'p'd

'Ioment Tr treba dJ je veel od 7adatog momenta T pa ~e. kao j u prelhodnim

sluCajevim3. u ratun u\'odj stepen 1igurnosti prou\' prokliz3\,Mlja Sr. kojl se krece od
1.: I.3 (1.5).

Tablica 7.4
Prsfenosfi stezn; element; (izvod)

dlmml D(mml L (mml f ImmJ F, IkN) FAlkNI T, iJ I MaS3 (kgl d,lmml 1o.lmml
10 13 4.5 3.7 6.95 6.3 7 0.00182 10.1 12.9
15 19 6.3 5.3 10.75 13.5 22.5 0 .00526 15.1 IB ,9
20 25 6.3 5.3 12 .05 IB 40 O,OOBI7 20,2 :!4,8
30 35 6.3 5.3 B.5 27 90 0,012 30,2 3'.B
40 45 B 6.6 13.B 45 199 0.023 40.2 44.8

50 57 10 B.6 23.5 13 405 0.047 50.2 56.B

60 68 12 10.4 27.4 106 705 0.012 60.2 67.8
70 79 14 11.2 ,I 145 1120 0,111 70.3 7B.1
80 91 17 15 48 20~ 1810 0.188 80.3 90.7
90 101 17 15 43.4 229 2290 0,216 90,3 100.7

100 1\4 21 lB.7 60.i 317 3520 O,3B 100.3 11 3.7

150 16B 28 25,3 84.5 643 10700 0,967 150.4 167.6
200 114 3B 34.8 134 1180 26200 2. ..12 200.6 223.4
250 lEoO 48 44 190 1870 52000 ~.68 250.8 279.2
300 3)~ 53 49 214 2490 83000 6.74 300.8 332.2

400 440 65 59 256 4000 178000 13.5 401 439

500 540 65 59 229 5000 278000 16,6 501 539

Napom!!na LtZ tahlicLt 7.4:

II Podia ~Lt iz k.ataloga fuml' RINCl-"'EDER GmBH. Nerdd BRD.
2) Sib FA 1 moment Tr dohljtni SLt n3 bazl pritl,l..a p '" 100 MPa
3) D, 1 d. )U odgova13ju(; rrrtnici di~tancionih prstrnova

SI 7.11 SInO! ~klop ~a ptoc('pom

198
 8. LEM LJEN II LEPLJENI SA "TAV

8. 1 LEMlJENl SASTAVCI

Lemljenje !llu!i Zli spajanje dclovoi od tehka i gvo/d:a. !.lom h fa '" It: .. ") em a
kao i plemenitih TlletaJa Spaj.mje ~ n::'1 plUnenom meraJmh \<'tl.)\"' tV J n • ¢I)I Je
tatka lopljenja relalivllo niska. I)ostoje mela i 1",'rd:a It'tTUia i le":ila I ... hlll :. 11 ~r:U
lemHa tope se na ICmpl!laturi ispod 450°(" (uda Ill' Itmpeu.~ur Ifl4 41 :5 t I I. J !
na bazi srebra na 740 t 120or. PovrsutC koje ~ spajaju lemlJenJcm trd I d. IU tu:\t I d~
se bo takvc odraz3vaju III \"feme raJa Ova Sf pO:loUU primen(JfT1 '''Pit }i J'lrl NJ
borata. bromida, nuorida, koiofonijuIIl3 itd l.3tim 'lone lbthne Iii r flY,
Ibor 1enu1.
vrsi SC .lavisno od melaIa ko}i se Jeml , l.aum l.3\'isno r.d radot temrera: Jr(' I e.. utote If'
se ad saslavka traJi. Sas lavci Ireba da 'liU tuo pOSlavlJcm da bud., ~ r«rna ij"ID!t
iZllzrtno, i 10 samo kod (vrdog lem1Jenja. mogu d3 budv opttn:c4ni 1 ~ , ... J..:Jt

8. 1.1 Pror.fun lemlj.:nih ... "", .•

Proratull sastavak3 Vrsl:.t na 0 1I0\'U shem!!' prikll.1ne tu I J;: J ~[':'-"""'ID ul:ruJCO
iz Otpomosti matenjaJa. F =:. A " Td,' gd( je A ;.. It · I povRm3 I T~" ad
(4 ... 6) . s, gde jc s deblJina osno\nog malcrijab Ja Cmn no ml..:tD;, ~

51. 8.1 u:mIJ~m .3\' .'},; Gill," Cl'I&lJ g I" J

\ ~. I"thlki "bn 11

. - (20
JC r ~t - ..
80) MP.
I ·
l..J ",do , .. . (140
~
:-,,)'11'.
TW"::;' ±- JO MPa. po H.lrnJI 'WI - f 65 \W .. I rn Sl\lJ nJ
gumostt je obitno oko ::! , najteste yet i ad 2. Ceoni s3Stavci ne dolaze U obzir, U primeni
su sarno preklopni sa dutinom prckJop:1 (4 ... 6) · s. Vatno je da se vodi ra tuna 0 razlici
u kotficijenLima lopio lnog $irenja iJi sk upljanja zbog pojave zaostalih napona . Debljina
s1oj' kmil. kroce so od 20 ... 500 ~ m. najcel¢e je oko 100)l!11 (0 ,1 mm) .

8.2 LEPUENI SASTA va

Lepljeni sasta\"ci poCinju da se primenjuju od 1934. godine , na ~iru prim enu naiJaze
lek tokom drugog svt. Lskog ra la , a n3 naj~iru poole 1946. godine . 1958. g. proizveden je
pm telic!ni most u Znpadnoj Nemac!koj cija je konstfukcija sastavljena lepljenjem. Danas
se on~ primenjuje u gradnji ielelica, automobila, mo·peda i u nilu drugih industrijskih
grana. Lepljenj c konstIukclJc odlikuju se ravnomemom podelom opterctenja, njima se
posuze mteda na te1.ini (olpada pOlreba za zak.ivcima), ne izaz.ivaju koncentraciju napona,
olpome su no korozjju , nepropustljive su, primenljive su za raznorodne materijale i , naj·
zad. ne iziskuju sk upu opremu scm, eventualno , prese i urcdaje za zagrevanje. Nedosta·
tak im je nemogut nosl ispith'anja razaranjem i ogranic!ena cvrstoca na povi!enim tempera·
lurama. Vet na oko 100°C neke nagIo gube na c!vrs toci, metlutim ima ill koje jzdr1avaju
300, p. f ak i 500'C, 1(0 je jo! uvek u fazi ispitivanj • . U (.blici 8. 1 d.t je pregled pod• •
taka II ntkoliko mtl lepkova.

T.blk.8.1
Vnte lepkovQ prefTUl sastavu i njihove osobine

Oblik Uslovi spajanja Otpomost

Le",k K iMs IJ,1Pa1 Tmax lOCI premn
lepka
t lOCI T (hi P IMPa) rastvaratima.

,r
FenoJ..vmil I ISO 20 min 0,8 17 .. . 35 100 ... 130 vtlo dobra
Epohid I (2) 20 24 h d IS ... 45 80 ... 175 dobra
300 3 min d
Epobid·
-najlon I f 175 I h 0,05 25 . . 42 90 ... ISO dobrn
Epok.~i·fenol I r.{ 165 Ih 0,8 20 260 dobra
PoUuelin 2 r 20 24h d
35 90 dobra
175 Ih
Clanoakrilat I r 20 do 10 min d
" 10 . •. :20 80 slnba
Poh.aknlat I r 20 1.. ,2'4 h d
120 5 ... 40 90 ... 200 dobm
1 min d

Nnpomena uz tablicu 8.1:

Zn.1~ enJ e
oln.u:a· K - b . Ie:
rolf _ . . . . . rOJ . omp~menata , I - tec!nost,' - SVI oblicl (Ietnasl, ('I3....la. praJalc. ,
dru~:~~V(.J~~J: · ,d - .s~al,a~JC d ~dtf~m. ~od dvokomponentnih Icplc.ova jedna komponent3 je lcpak :I
• , MsJCJ3 m a pn s mlC3nJu.

Sastavci su redovno preklopni !a odnosom I/s = IO 30 . .x ~A 20 0 d .

I duma reklo .... . .. , naJl.Oe;, ... e . v e Je
" p pa t a s deblJlfl:l lima. Jatll1:l na smicanje opada sa debljinom sloj a lepka,
kOJl se krete ad 0 ,1 ... 0,3 mm. U tablici 8.2 dati su podaci 0 jafini sas tavaka.

200
I
 Tobli ta 8.2
luCille /epfienih saSlovakq

Cvrsto¢:J na I1-(5iVid<;;a;iOihlid;;n,:
OI VTdnjaV3 na hladno V:!:"~"rl<,!,'!
k '!'...,"":r.:::-:::-::=,--1
vrdnJIYiI nll top
na 1micanjc
MPo Jed nosecni I)yo~ t n i J edno~ e nt DvO$Ctnl

'111 6,' 13 21 33
TJ 4.8 8 13 19
1\V 2,4 4 6 10

Ntl pomcna uz l :JbUcu 8.2 :

1) J cdnO ~ C ni ~~ od nolil na p ~k1opni ~2 ; ta vak Ui tu. s.uunk jodrum podrne:ut~m .
2) OtvrdnJ3va na hladno znat:i da olvrdnjil .... n3 nonnalnoj ttrn peraluri (20"'q.

SL. 8 .2 _ Lepljeni S3stavci. Go re : pri meti u.~l.vaka . dole: b ka \..ORit.ruLClJ. tzJa4eJ:u kp,e:DJrm

Stepen sigumosti zavisi ad konstrukcije i uslova rad a. Obltno jt S. aka 2. i f-«e Ie

0 1.5 . .. 2,5, a i vi~e. a dinami eki SD ~ 2.

Nosivos t sastavaka z.a\'isi u znaln oj meri od pripre me povdina t to hemij ' e u .. l1w
cuce nja (odmascivanje. nagrizanje i anodna oks.id acija) i menanitke pllprer.te hrapa\IJe
njem povr~ina. Postoje i naroc iti pOSl upc i kao np r. ,.plkling·· SJ: tatrum pallUT! 0C1I
priprcmanja rastvo ra i propisanim natinom radil..

:III
 9. OPRUGE
9.1 ZADI!.TI!.K, PODELl!. I MATERIJAL
Oprugama se elasticno vezuju masinski delovi. Stoga je elasticnost
gla\'T1o obeJeije opruga.
Uglavnom se opruge dele nn flck sione i torzione. Tme im dolazi od
vrste naprezanja kame su izlozene. Fleksione opruge. koje se najcesce
nazivaju gibnjevima, izlozene s u pretezno savijanju (s1. 9.1l , Torzione
opruge izloiene su prelei;no uvij anj u (51. 9.2).
Glavne su namene opruga:
1) amortizacija (prigusivanje) energije udara, npr. kad vozi1a: auto-
mobila, lokomotiva, vagona, zatim spojnica, odbojnika itd .;

51. 9.1 - Flekslona opruga (gthanj)

2) akumulisanje energije, npr. u casovinicima., SI. 9.2- Tor-

tatvaracima kad peSadijskog i artiljerijskog a ruda; ziona zavojn3
3) merenje sile, npr. u dinamometrima; opruga
4) prinudno kretanjc lTIaSinskih delova, npr. ventila u motorima sa
unutra.snjim sagoreva.njem;
5) ogranicavanje pritiska pare, gasova, tecnosti, npr. pomoeu ventila
sigurnosti;
6) elasticno medusobno pritiskivanje del ova, npr. u brava ma.
Opruge su elementi sposobni da mehanicki rad pret varnj u u poten-
cijalnu energiju, i obrnuto.
Svaki materijal je u izvesnoj me ri elastican. Za apruge se bira mate-
rijal koji je sposoban da izdrli jake elasticne dcformacije . Opruge se prave
uglavnom ad celika. lzbarom pogodnog sastava materijala i termickom
obradom mogu se znatno pojacati elasticne osobine celika. Za izradu opru-
ga upotreblj ava se bilo ugljeni~ni biJo legir.oi ~elik. Opruge za sporedne
ciljeve i mala. opte recenja prave se od u gljenicnog celika sa 0.3 + 0,60/ 0 C,

202
jatine p~i k id an ju ~m . 550. 800 M1).1. Za jata 1 promenljiva opt.erKenjD
upotreblJava sc legJ~anl l:~bk u..kome ,Pored ugljenika mote bitt sUici)um:l,
man gana, Morna, mkla, vanad11uma 1 volframa. Take )e. npT. uobibjem
sastav i:elika 7.a zeleznil:ke gibnjeve: 0,4+0,55e ,.C,
1,5 + 1,8'/. Si, O ,5~
-'c 0,75'/, Mn; fosfora i sumpora felik ne sme sadrtali vUe od 0,05'/,. NaJ-
mRnJ a mu )e lacma pn ktdanJu Rm = I~OO \1P.t. sa n.3.jmanjom granlcom
razvlacen jaRp u.2- I IOO MPa. Za automobilske gibnjeve upou-eblj:w a se
teJik j.tine pM kidan ju Rm = 11 5 0 ~ I J50 ~ira . lma i drugi h v.. to 101(1-
ranog telika za gib njeve za ' koje jatina pri kidanju lmosi I do RAt -, ~('II.)
1800 \1 1\1. a za Lieu i do 270U ' 3100. 1Pl Zlce:r.a opruge man)t' vred·
nosti Izv late se u hladnom stanju, 3 za opruee veUke vrednosu termJ elo
so obra<luju bilo pre bilo posle urade; poslednje je boljo. Limovi "" opru-
g. valjaju s. u hladn om stanju. IzdrtlJivost o"ruge mot• .., znltllO 1'0)0-
tali obr adom povrline m lazom celicnih loptiea i nal finijom obradom spot -
ne povr~ine.
Modul elastifnosti telika za opruge je E ~ 210 GPJ ( 2) 0 iI~ Poi J mo-
dul kll13 l1j3 G ~ 8 1 GPJ .
Kao ma tcrijal za orrugc mogu ~e pond-ad upcHrebltl i "run1a J mc~n@.
l..'l brclIl7u jc jaclna pn kldanju R" 900 \1Pa. :1 r 11 GP. odD(hOO
G :.. -t 5 GflJ, a ~ a mc ~i n g je R\, __ 700 MPa, E .. 95GPa I G 35GPJ.
Ulogu opruga mogu da vrle i druge vrste e1astitnog materijala Uo'
guma npr. kod fundame n ta maSina, zatim pluta, vazduh npr. u lupl)im
gumenim toekovlma motornih vozila ild. .
lzlaganja ovog poglavlj. odnose se sarno na /oeUtn. opruge , to opte-
Tee e!!\." 1,It/ cld i dinamitkJ.

T3blica 9.1
CeUci :. upmg< J ~S CBO.551

Ij/Il J \... J

Rill RpO.2 fiB

C.! 1.\(1 1200 . 14()(l 1050 ~-IOO :n10

C ~l.' [ [)OO . 150 0 11M 25«(1 2Joo
C ~ I 32 i 13(10 . 1500 1100 2700 1100
1100 2900 .. H.~O
C.2 J:U I J II!) 1500
C 23.\0 1J IlO . I ~{I0 1100 )100 1400

(' 2.13 1 1)00 .. 1500 1100 3100 "00

(' 2 134 1 100 •. 1600 120U ) 11)('1 2400
C 4 2.'0 150(1 1700 IISO 3100
) , 0\)
~"'"
!J~O
( · 4!-1.:0 I 35 U .. . 1700 1100
( .1 ~-' I 1 ,\<'0 . 1700 1350 )100 _ lJ

\: :In,\ l1k ll~ UJ lablu:u 9 I :

1/ /'odati 7... Rill I KpO,2 .,... .h· u u~1l(J 0lru)ltno.l la¥
1l ro,ba :r;a H O u p:JTO) k-olonl ..xJnll ,," ~ n'1Ji..t' ,1IIj-
 o.u GLAVNA ollELEUA OPRUGA
Opruge 50 pod uticajem sils el8Sti~no deforrni!u. Ova de!onnacija je
ugib f Z8 f1eksione oprul1e (51. 9.3) ill skral'enje -.f. odnosno izduienje. + f
Z8 torrione opruge (51. 9.4). Kakva I'e I kolika bIt! deformSel)a. zavlSl od
" F

F ,
F
til 9.3 - Ulib prw1.e ne1a1one
0""".
sUe kojoj je opruga izlo!ena i od ma-
terijala, oblika preseka i dufute opru- F
ge. Zavisnost deformacije od sila rove F
se karakteristikom opruge. Karakte- 51. 9 4 - ZavoJna tordona oprup Clevo:
. tika mote biti prava iIi kriva lini)' a. opt.ereeena na pritiaak, u nedlnl : aeo-
ns .' pt.ereeena. d~o : opt.ereeena na lst.eu-
Karakteris tika opruge je prays JiIU)a aj.)
ksda je ugib proporcionalan sill (51. 9.5); ugao nagiba karakteristiJre a.
je nepromen1jiv
f, - f, = const.
19 a=
F,-F,
JedinJcrtim ugibom (skrsl'enjem ill izdufenjem) opruge rove se odnos
C=f,-f, [miN)
F.-FI
i on pokazuje koliki ugib u m izaziva sila ravna jedinici (obi~no 1 N ill
I kN). Zs gibnjeve na vozilima ova 50 vrednost resto izrafava u mmfk N
ill mm/I O kN. Recipro~n. vrednost naziv. se kruto!l'u opruge
1 F
c= - = - fN lmJ
C f
i .ona ~kazu je kolika je sila potrebna da izazove ugib ravan jedinid du-
lin. (Obl~ O 1 em). Za oprug. sa pravolinijskom karakteristikom IIU C I c
konstante.
,
( ",,)
,
J
F. F(WlI F
F, F.-F,
F_
F, • I
51. 9.5 - K ar aktubUk.a OPl'UIe : 51. 9.6 - ~ opru,re:
pray. Unlj. Jaiva J..lDJJa .

204
 ·. ~a op:uge n~enjene prigu!1van'u'
ko]. ]e, pn pravolinljskoi ,,_'-'~~, :, et1Ug1l~ ~ ma an )e nd
- - ~UCI prem.e. sl.. .. ..:.. }fda ....

1\ = Fj [. ·m].
2
Kada se izraz z.a rad npr. flelWonih opmg. l'~ (v. B. 9
Vo'
'~-= ~
E
gde ie: TJ - fakwr Wwru6enja Z4pr~. O»r.!p.
V[m'l - zapremina opt"~g ..
o ([Pal - capon opruge pn savifanju,
£ [Pal - mOOn! elasni!no5ti.
. Faktor TJ ~visi od "blika i pi ~j. opruge I polraDlle. kW ~
PDjMinim alub.jeVlIna ISkori!een mateti}al upotnbl "" z:a opn;.gu. -
Kruia je karakteristika opruge kriva lml~ (01. .61, ugao ug.ba E
promenJjlV pa le •

tga = f. - ~ ;" cons!,

F.-F,
U ovom s1u~ju su i jedm;mi ugib C i krutost opruge c pI O~}~ :e -."J"el:!-
n osti.
Karakteristika opmge ie u veCini .Iu~a· eva pt'Z\"a lici!a.
Za proraWn opruga je vainD da se pr.1VilDD =ben ~:.en;
poni. Za mirno ill nem.atno promenljivo opter~!e :nogu se ':JS'l":)ll" O\~
=-
vrednosti dopuStenib napona za savijanje 1:",: z;a opruge od s!Jtbi;eg neb ·
Ijenog uglienirnog relika, pri mirnom optere6enju 0.,= J:lOfPa. ;:. ' ~
menJj ivom oprere6enju ""1= 200 MPa. Za stubj UYlla:l;. ov" v~_
treba mnoi:iti sa 0,8. Za opruge 0Cl dODrog kaljenog ugJ e:>imo" f:e!!k.a 1>:-'
mimom optereeenju 0q- 750 MP", i pri promecljivom 01'-<" ~ -
= 500 MPa. Za sJueaj uvijanja navedene vrednooti ",oote . . 50 O,B.
z.:. glbnjeve za voziJa, od dobrog bIjrno& 0eIIka . ,- 55O-600MPa..
3 za gibnjcve za vozila, od odlitnog kgirZllOS ~JIb a.. - 0.35 .,.0.5 51 ~>lr
!\1:aLerijalj z.a opruge obuh\'a.CenJ su ~rwhrdlmA IUS CBO.~SI I 1
oznaku C.2130, C.2 131, C.2132, C. ~133 , t.2I>O, C. ;3Jf, C . ~ H, C . "
tABlO i CA83!. Jac;na pt'i kidanju O\'jb l!Ulerijab bet. '" od 1_
1700 MPa. a granica razvJaeenia od 1~ do 1350 MPa..
Ukoliko postaj; mogui:nost da opruga DUde u toku rada .• !at"'N i
temperaturi, \reba smanJiti dopuStene napoae. ls'..o t.UD t."eDe sr.>atl • • '
dopuStene napone k.ada su opruge izlofene 1 seku:ldarnim capreza..,.im&.
9.2 F!'FKSIO. /E OPRlN.E
Glavni preqst.ovniti fleksionih opruga su gilm~~ , orJ U ;m0-
m i sloZeni.
prost; giban] je obifuo pnl\'OUgaonog pop~ p: b , m5e k:I\l.
mog. Napon od savijanja je na prol Z\'OJ]DO:n ~ na ods'.o.a.."l,. :r
mesta ukJjeStenj a Csl 9.7)
 // .."

" 1,/ - F(/ -

w
xl

T ... gde ie: M = F (I-x) - moment sa-njanja, a

W - otporni moment preseka.
F
1 Za pravougaonik sirine b i visine h je
Sl 9 - - Shemn Pl"OQto& glbnjo bh'
NajveCl napon od sa.vijanja je n3
w =--
6
o
mesttl uklj e~tenia gde je x=O
°/~u=FI/W Tabllco 9.2
PTOSli gibnjev'

I~ I I~ J ~~
, ,
.<:1 ,
~

I ~
\'utl grostog //
or
,
~
21 ni' V
~
•
1'7 -;';
I 1 I
$1. 9.8 51. 9.9 51. 9 10
6FI
-( 1- - X)
Napen od savlJanJa 6FI 6 FI
of:. (PlI
°1,. _
bhl I
0", _ - -
b h'
°bt - -bh'
6FI
NaJvec!i n'pon
o/~ (Po)

Dopu~teno optert-
I 6FI
°/_1l - -
bh'
bIz ' od]
OJm..s:. .-

F _ bhlOdl
6FI
b hi °1_ - bh 1
bhlOdl
F_ - - - FM<I% - -til-
ten Ie F-.s r;) 61 - 61
4Ft'
f.- l:t - t;;;;E .
J ~dn.ttn. eluli tne
_ 2Fa~)'(3_ ~) • - 6FI' (~r
[(I-f)"'+6~ -4]
II nlJe I bh'E I
billt t

4 Fl' 2ttol / _ 6Ft) ... POl 8PII _ 4ilol

U"b I 1m) I • bh' E 3i1E
1- bh'E - 3hE M IE hE
bhl 2bhl
Zlpremln. V 1m') V- bh I V_ -- V - --
2 3

FI bhlo,' voj bhlo/ ' VOl' bhto,' VOl'

RadA--INmi A - - - -. - - A- - - A~ --- --
2 18 E 18 E 12E 6E 9E 6E
f. ktor Iskorl!tenJa I I I
IIpremlne II
Krutoll c_
" ",-
18 "-- 6 "--6
bh' E bh'E bhlE
F c_ - - c- - - c~ --
-- [N/mJ
I
41' 61' 81'
I
206
 Jedna~ina elastlrne l~je daje ugib f, na proizvolloom mestu· uglb
je naJ~1 OB kraju gd.e je :r - I, i iznosi '
FI'
! = 3EI [m]

gde je: F[N] - slla koja deluje na glbanj,

/[m] - dufina glbnja,
E [Pal -
modul elastirnosti naterlJaJa,
I [m'] - moment Inercije popremog preJ to glbnja.
Moment inercije je za pravougaoni preJek
bh'
J - - fm'].
12
lz izraza za uglb f vldl se cia je karakteristika glbnJ.a prava linija, jer
su I, E i I za odre<!eni glbanj konstante. Prema tome t:tlOU It' nap1SAti
f-CF
gde je jedini~ uglb
I'
C - - [m konstanta.
3EI
Tri osnovna oblika prostog glboja pohnna su na .1. 0.8, .9 I .10.
Padae! potrebni za prorarun ovlh triju ob1ika imeseni su u tablicl .1.
Pravougaoni gibanj (s!. 9.8) ima nepromenij v presek, dakle i otpomi
moment W konstantan, pa je .toga napon v, zavisan od odstojanjl od
mesta ukljdtenja; on je najveei na mestu ukIje!teoja, a na kraju I_ ravan
null. lz toga se vidl da materijal nije dobro iskoriMen. Faktor tSkorutenja
zapremine !%nosl samo '1')=1 /18. lpak se ovaj gibanJ ~o upotrebll"a,
pOOto je prost I 18k za izradu.
U pogledu iskoriStavanja materijala bolj i je trougla.sti gtban] (sl ~ i)
nepromenJjive debljine h, all pravolinijski promenljive fuine b, koll III
kraju opada do b=O . Otpomi moment tako<le opada od W - W_ na mem.
uklje!tenja na W ~ 0 na kraju. Isto se tako smanju]e i moment ..,1janja
sa M ~M _ na mestu uklje!tenja na M -0 na knju. Stoga}e oapoo na
svakom mestu jednak

i materlJal Je • obmom na naprezanje odlirno iskonJo!en. F~ IIko-

.meenJ. je 'I') -116.
Jot je povoljniji gibanj stalne ~irlne p.reseka b (al. ~ .10) kod IIop •
<lebljina h srnanjuje od meata uklje!tenja prema kraju po Diem... pnIl.
parabole (ill kubne parabole). r za nj je napon 0<1 SlvtJUIja ... Ii ....
meatu jednak v,-v,-. a faJrtor isI<o~nja zapreuune ......... J- ,,-111.
 S r ktieno gledilta je pogodniji gibanj sa para~~li~nom promenom
p a g 'bn ' 8 kad kega se teonJskl zavr~etak _
~e?~in":' ~~ !~~~~~O~tr zaJ~setak mor~. bit~ .udese~
B
taka da stvarno
~~ie da rimi optereeenje, tj . on je iIi savIJPn III pros lte?" I kod ~~avo-
p ba1.len
ugaonog para
1
og 0"
mb·n)·. mora se pri kraju . malo odstupltL
k k . ad
I t teorl]skog
I.k
ohlika. lzrada gibnja tacno parsbolicnog obhka sva a 0 za 1 eva ve 1 U
pafnju i skupa je. ..
DD bi se izbeglo slabo iskoriscav:mje matefl]ala praste p!avougaon«7
opruge 1. nepra kt·h;.nost trouglastog gibn]·aI maze . se upolreblti
Z trapezash
1
t.
·b . (I 9 11) kod koga su oba nedostatka malo ublazena. a trap,:zas.l
~b:j j~ ' n~jv~ce naprezanje na mestu ukljestenja gde napan s avlJa nJa
iznosi

a najveci ugi b na kraju

'2;3
S;J======1=!9
~-----r<>r
.,iL~
._-----'--.
I . . .,
51. 9.1 J - Trapez.asti gibanj Sl. 9.12 - RU('nI s tczac (m engelicill
S3 prostim glbnjcm
. 4Sl' F
J ~. bl,' C-
gde ic 3b
S"" 2b+b'
Svi dosada opisani oblici idu u grupu jednokrakih prastih gibnjeva.
Oni se ugl avnom upotrebljavaju radi elasticnog priljubljivanja iii razmi-
canja delava, naracito u bravarstvu i preciznoj m ehanici. Jedan kraj im je
prifvrScen zavrtnjem (sl. 9.12) iii je ukljesten izmedu ~eljusti. fino obra-
d:enih, cesto sa podmetacima od mesinganog lima , karton s. koze i s1. radi
zaitite povrSina ukljestenog dela opruge. Kada opruga treba da budc na
mestu uklj estenja probusena, patrebno je udaijiti otvor od ivice mesta
ukliestenia najmanje za 3h, gde je h debljina opruge (sl. 9.13) . Drug; je
kraj opruge, prema potrebi, savijen, ispupcen iii snabdeven uskom radl
mogucnosti vesanja tereta iIi vezivanja.
Dvokraki gibnjevi su ukljesteni Hi pricvrSceni na cba kraja. Jedna
vrs!a dvokrakog prostog gibnja d~ta je no sl. 9.14; ovakvi gibnjevi se upo-
trebljavaju za delove i postolja koja osciluju. Prora~un dvokrakih gibnjeva
moze se svesti na jednokrakc pravougaone gibnjeve. Moze se uzeti, posta
208
je moment savijanja u sredIni rDVan null, da se dvoknld glbonj _ tojl ad
dva jednolcraka sa upola manjom duflnom. Tada I_
0, ... = 3Fl
_
bh '
a ukupni ugib f ravan je zbiro dvalu iednakib pardjalnth ugtbe
FI'
I- bll •E ,

-
J

1
8 'h'1- - -- -- -- - -

l' I
I' ~ 3h

,
SI. 9.13 - Uk.1je~te nj e probUSeDOg gibn ja

'F .
..
'/' /,-;;;r

F r

F F

2F

SL 9. 15 _ ~tanak alotenOl glbaja

 iatih lIa:illrih ooobma Prr:zti trouglasti glban) na dva OOon -
.uh ~r~ (sI. 9 15), podrb .... fiktiVDO, na cekoW<o traka iIi 1ameJa,
ao. • > 0 ~;-me . ~= <E oribnp, ad ko):b ,",<in)a una fuinu b
sur.etnblo raspo, ru!l,..-_" ~ __ . b 2 Ove trake
suter: br.l' __ a 0S'"..a!r j """': aju up>l.3 manju .u.LLUU, t ) . . :
""'".. 'd,ag:
sla1u .Ie tako -=~-
u--.a.... ~ AUJ .
'--'a se lOye ~l'\"DOm
.&-
,
trakom i koJa Ie
.
ml dufa,
,

"'1..:~~~=-:::=-=:":-=l:i@+ -- - - -~
.-------

•
s ;~ '1 I '" - G .ba:1. u ie:ezru~k.a. ~ (dol~ prom lr.Ike sa U.ebom
1 lSpu;itoc'l z.a voden Je I ~mazh·anJe

zauzme gomJ: polDZaj. a ostale se redom slaZu ispod n;e i to elementi 2

1 2' ltao ledna traka, element; 3 i 3' opet kao ledna tmb i tako redom
dal). kada ih )e viSe (51. 9. 15). To je teori jski postanak sloienog glbnJa.
Tako dobiJ~n sloZeni gibanj nije
pogodan, pOOto svaka tral<a ima
trouglast, oSta: zaYrietak !rojl
mote lako da zadre i aStA!ti t.raku
iIpod koje se naI aD ; to oSteCenje
bi vremenom osetno SIna.'ljilo iz-
clr!Jjivoot glbn ja, naroCito na \"0-
zilima gde se glbnjevi neprest.a-
no 1datA! pri vamji. Sloga kraje- S1. 9 IS _ Au"'mobu..1ri gibanj
vi traka imaju redovno oblik
tnpe2a (s!. 9.16), iz1l2ev gam je
\rake koia ima nepromenjenu fuinu. ugiavnom iz razloga, Sto se njen za-
",Ietak mora osposobtti za ....e:zi~lanje sa kolskim sandukom . karoserijom.
Ha sI. 9.16 za",!etak )e sa \'i.jen i pretvo ren u uSku. Kada 5e mogu oeeki-
vall jab udari, iata uglbanja, prva pa Olk i druga i treea tTaka ispod glav-

210
ne imaju jed nalru dufinu Do 1 g1avna, a zavrietak 1m nile tnl"',Ht (ol.
9.1 i 9.17). U Tadu, pr! aavljonju, poj~ trUe taru .. ~; avo
=je pomaie prigu!iVllllju ~enjL
Primer gibnia za ieJeznlfu vozila dat je na sl. 9.17. Pram poj&eQq
preseka ima naroCit oblik; tu su i kana li za mazivo. Sw tnke 50 U sredini
ukljeMene. u glav&ti. Sirina glav&e ne SlIl@ biti !U~ velika, pelto bi
se time matno smanjila eJastialost gibnja; ana De !me da prede deseti deo
duline glavne trake. Cesto Je potrebno !preati popnmo reJativno pm=-
ranie traka. To se moie postifi sa nekoliko drlata Iuo na .l 9.18, koja
p,-"dstavlja automobilski gibanj kame su trake stegnute zavrtn·.." ume-
sto glavtinom .
Naponi, ugib i drug. veliane (sl 9 .1~)
rafunaiu se isto l<ao za prost, ali dvoknl<
F gibani . Napon ie ad sav\jonJa:
bFI
4,=zbh-t [Pal
a naivefi ugib
WI'
J : zbh'E [m]
gde ie z ulrupan broj. traka, a ~ koefidjent
SL ., 1S _ Shem.a aloienoi libnla korekcije koji je ranl]e Cltiran.
Rad ~bnj a pri ugibu f iznosi ,
A=FJ ~zbh l41 [Nm].
9E

a faktor iskori~cenja :zapr.mine

I ~
~ ~- Z'
9 1+-
z
gd.e je z ulrupan broi. traka
koje imaju jednaku dulinu kao
i &lavna traka - :zaledno sa
glavnom trakotIl.
Krutost slozenog gibnja
c=~ = zbll'E [N/ ml.
1 [' 4~
Kada se leli da se poi aca
elastiCn1lSt gibn j. , t j. ost~ ve-
0. ugib, mogu se upotreblti dvo:
struki gibnjevi (51. 9.20). Moe , tn ......
nnSeni a d vostrukog i jednostru- 51. 9.20 - ~ z" vee> "baLl·
kog glbnja Je Jednaka. all Je .. ad u 'ba jednOstrokog glbe]--
ugi b dvostrukog gibnja d"aput~ 'bnfe,'! u dva, tn 1 v~ redo''' . Dp<.
optereCenJ'a nameStalu se dvos gl d
· J'e ad ttl re a.
glbanj na sl. 9.20 sastav IJen ! II
 Glbnjevi se gotovo uvek prave tako da su savljen! u neoptereeenom
stanju, pa ukoliko se ja~ opt~ju , utolilro se vUe ispravljaju. VIalna
lIpupi!enja 1> merena od ose u!ke do lvic:e gJavne !rake pre optereeenja
Cal. 9.18), smanjlre se na f" posIe oplHeeenja.
1 = f.- 10'·
KarakterisUk. gibnja je teorijski pray. Ilnija, po~o je
f_~~I'F ~ CF.
2b/,' E
cde je Jedinlfnl ugib C konstantan. Stvamo, karakteristlka slofenog gibnja
odstupa od prave Iiulje, n.jv,ile zbog otpora trenja izme<!u pojedJnih trak&.
Postupak prora~unavanja slofenog gibnja ug)avnom 'je ovaj: najpre
treba usvojiti osnovne mere gibnja. tj. !irinu b i debljlnu h. prema uobl-
ajenim ill standardnim momma %a ioljenl tip vozila. Zatlrn se odre(!uje.
braj Inka
z_> 61'1
- bh'Odf
,de je "" dopuSteni n.apon "" savljanje. }.Iajzad so odre4uje jedinia,! uglb
C j pomotu njega stvamJ uglb t.
P rim e r 9.1: .Prosti. pravougaon! gibanj jo dug 100 mrn, §irok 20 """
a debeo 2 mm. Nalv~ 10 Optl:,reeenje kome ovaj glbanj sme da bude
izlolen, ako je od kallenOl ~!ika i ako je optereeenje promenljlvo:
0.,
F ...... ,.", bh' 0,02 · 0.002'· 5 · 10'
- ._- - - - - - - "" 66 67 N
61 6·0.1 "
Gibanj ~ se pod oviln opteree'''''jem ugnuti za
f _ 4FI' _ __ 4.66.67 · 0.1'
'bh' E 0.02 . 0,002' .2.1 ' IO,i = O,0079m.
J edinlbll uglb je-
f 0,0079
C--_
F
-66,67'
- 11 8 . lO - ' mj N
.

9.3 TOBZIONE OPBUGE

Prootu IDI2lceu oprugu pokuuje 51. 9.21. To 'e okrujJ

~_elastiena tiplca (pol~,ga). Napon od Uvljanj~ na spo~jn:j~~r-vo­
- - . ~ZVaD monpntom uVlJ&nja T , iznosi pre-
T.
T. - - . [Pal
IV,
Ide je: T [Nm] - moment uvljanja T = F Q INm],
IV. [m'] - polarni otporn! moment· preseQ .

212
 Pod uticajem momenta T opruga ~• .., Uv!jati, tj. njen krajnj! pr~
sek okrenute ~.e za ugao ;j. premn preseku na mestu ulcljeil<!nj Ov •
ona de!ormaclja ill ugao uviiania IjI iznost a. a uga

t -~
I, G
gde ie: 11m] - dulin. opruge,
T [Nm] - moment uviiania,
I, [m'] - polarni moment inerelje preseka,
G [Po] - modul klizania.
Za krufni presek pr~nik. d Im] je
1fd' d'
1'~ - "' - lm'l
32 10
Karakteri stika toruone opruge j e linija koia pokazuie .. mnost ugla
.jI od momenta uviianj a T . Iz izraza za IjI vidl se d. ie karlllrtensllka pro-
Y'

T,
T,
51. 9.2 1 - Presta tonlona opru.co. (torzi- 51. 922 _ Kanklut,Ulu. pnIlte toniCDt
ont ttap) OPr"UI'!

ste torzione op ruge prava liniia (s1. 9.22), jer su vndnosti I, I. i G u od~
d:enu oprugu konstantnc. Prema tome mote se napisati
IjI-C T

gde ie iedinitni ugao toruie C_ ..i. - _I.-. [- ~ ] k o<lAo!.>

T I,G
Iz slike 9.22 izlazi
tg~ _ t. - t, _ C con.t.
T'l - TI
Kada se izraz za .jI preinao zamenom r - W. 't, i uvtdu Vl't'dnoftl 1.1 1,
i W., dobija se:
nV,I, - 21f,
~I . . . . _ _

1,13 dG
IJ
 t' rufnon pre sckn. analogno rndu rerlek sione opru ge
Rad lonio ne oprugc " :!

JC T Y a- r. ,,/ .
A- - - -
2 16 G
d'.
. k.da 50 zapremina opruge obelefi sa V == I, pretvarB U
ovaJ se lzraz, ~
,
A - V" (Nml
40
Kl da se ovaj izraz uporedi sa izrazom ~a rn~ fleksio~ opruga u ~l.
~. L2 i u t.nblici 0.1, izJazi da je faklor iskoriSCenJB zapremln~ proste tor-
none opruge TJ = 1/ 4, tj . veti oct naj vete vrednosti Tl za flekslo~e opr~ge.
Proste torzione opruge upotrebljavaju se uglavnom za tol"Zlone dina-
mometre; red.e se upotrebljavaju i u gradnji 8uto~obUa.. .
Glavni predstavruk tornonih opruga je
tilindn~n. lavojna oprug. (s!. 9.2) koia im. F
najAiru primenu u ma!inslvu. Ona postaie od 1:s=;;;j""'~1J--l
fiee, krubog iii pravougaonog proseka, kada ~ .J)
se ova uvije u vidu Z8vajnice .
Opruga na ,1. 9. 23 nalazi se na podillOzi'Fa ct
odozgo ie, preko plore, opterel:ena ,. om .
Pod utie'iem sile F opruga fe se skratiti, ug- j)
nuti za neku veli~u f. Kada se nB proizvolj-
nom preseku dod,ju dYe iednake sile F su- j)
-
protnog znaka, dobija se momenal T =F . T,
koji w ale presek uvijanju, i sila + F. ko]a sa- lot
bill ill skraruie oprugu, priblifuiuti me<lu- "
sobno susedne zavoike. Napon od pritiska pod F
uticajem sile +F je neznatan. pa se pri uobi- (
-F
t:ajenom, priblifnom na~inu prora~unavanj a -F
ne uzuna u ohm . Napan ad torzije je glavno ,..
abeldie avih opruga i pa njemu one nose ime. S1. 9.23 _ CllIndrU':na uavojna
Rafunanje napana od torzije svodi se na slu- oprugn
aj prost. tonione opruge, ti . pretposla\"\ia se
d. je uvojnica opruge isprnvljena i pretvorena u prostu tomonu oprugu
dutine L = 2 ..a , gde je z broj aktivnih zavojaka; ovakvo ral':unan je je
uobitajeno i za praksu dovoljno ta~no, iaka je u osnovi., sarno pribll!no.

Premn tome je napan ad torzije

', = - T [PaJ
W.
Ide ie: T l mJ - moment uvij anja; T - Fr
!Yo (mJ) - polarni otporni moment preseka.
PoUo je ugao uvijanja
LT
t = I.G '

214
 blce ugib Opruge, lZazvan momentom r _ F-
=1«1'/32 " za knIInJ praek .. 1.-
f - rt = l2rLFr
~d'G
ill kada se zameni dutin. hce sa L _ 2 rItZ
f 64zr' F 4nzr'r
= d' G ~ dO' [m)
gde ie: z - broi aktlvnih zavoiaka.
r [m) - srednii poluprecruk opruge,
T, [pa) - napon od u-n janja,
dIm) - prelnik hce,
G [Pal - moduJ klizania.
Z. rad oprug. dobiia se
"t
A=~
40
odakle izlazi da je !aktor iskoriltenja zapremine ~ = 'I,' materiJal Je da-
kle, takod:e odli~o iskori.§Cen. I I

Iz izraza za ugib f izlazl, po!to su Z, r, diG stalne vrednooti %a odte-

(!enu oprugu, da ie karakteristika opruge prava lInIio
f - CF,
gde ie iedinicrti ugib C = 54zr' kon,lanla .
d' 0
Tok prora~un a cilindrirne zavojne opruge bio bi uglavnom ovaj: po-
§to se najpre izsbere srednji poluprecruk opruge , premA konstruktivnim
potrebama (npr. raspolohvom mestu), odre(!uje so precrtik hce d iz obruca
d - 1'/ 16Fr '"
V ",UJI
f SFr [m]
f.,
gde ie T", [Pal dopWteni napon za u-nianie. Na]tdte 50 urima po neko-
liko vrednosti za T, zatim prorafunava d i izaberu iz toga niza one vredn~
stl za rid koje su, po nabo(!enju konstruktora, naJpogodnIje za dati duaJ.
Broi zavoiaka odre(!uje se obirno iz usIov. da opruga pod delovanjem.
sile F Ima ~eni ugib, Ii.
fd'G
z-
64r'F
iii
fliG
Zu:: -'
4J1'r*t4f
Korak zavojaka opruge ~ !reba da ie toliki da .. %avoJd De dodImll
kada so oprug. ugne pod opterelenjem. Drugim retIma, '""",,,, %avojota
mora uvel<, i pod opterelenjem, do pootojl mlnimal nl ....... bjl -
-.,. = 0,1 d, 8 ne sme biti manji od 0,5 mm. Ovaj '!'int..... Jnl IUD!' potre-
ban ie utoliko pre §to razmacl izme<lu zavojaka n1bd DlIU jednak~ I zboI.
nehomogenostl materijala, i zbog netarne izrade opnIIe.
:15
 Prvi I posIednjl zavojak m.u
pravilnl 1 nemaju Lstl nagib kao oataU.
On! III prUag04eni I jednoj I drugoj podlozi oproge tako da opruga na kra-
~. bude ravna radl boljeg naJeganja (s1. 9.23). Za ovo prilJlgodavanje
jeva opruge oblblo je iskori.!&!n ukupno jedan 1 po zavojak; proma
tome ie ukupan broj zavoiaka
~ - z + 1,5,
Ide ie z broi praviJnJh, aktivnlb zavojaka. Stvama dufina neoptere&!ne
opruge je (s!. 9.23)
1 ~ (z + 1,~) d + ..
• dutina opter~ene opruge
h -I-f.
11 jednaeIne
U II: f + UI,
Ide je s. zozor lzmedu preseka dvaju susednlh zavojaka u opt~enom
ltanju. izlazl ualov
SI ....
zs-J ..
~s t• .
z
Pritisnute torzione optuge veCih dulina potrebno je proveravati na
1zvIjonje. SUa koja prltisJruje oprugu i koja izazlva nieno lzvijanje zove ae
kritlflla .Ua Ft. Odnos kritible sUe 'F, prema stvarnom optere<!enj u F je
llepen Slgurnosti premo izvijanju
y--
f.
F
1 kreOe se oblblo oko 2.
Obrud za prorafunavanje kritible sUe zavlsno cd preselta !lee cd
IIDje je oprug. napravljena su ov!:
.. oprugu cd !lee krulnog preaeka. prebllka d
.:.I,~4:;.4_.::1O:..I0...:d:..'~~
F. - _ _
zro'L(I+4.3~)
til Ll

.. 0IJlUiU od lice kvadratnog pre.se.ka sa slranicom a

F.- __~2~.~2:..1'...:1~0~IO~a~'~_
ZTfi L (I + 3,88 -~)
v Ll 1

.. oprugu od lice pravoUilog .preoUa. ako je b> h

F. _ 2,605 · 10" ~ h'
14,57,')
zr;o'L ( 4,63 +.- +_ _
~, .r L'
216
 • aka je II > b (h je DOrmaJnO na OSU opruge)

p. =- 2,605' 1011 f.o b 4

Z-'L
... (4,63
--+- - 14:57"
+ ')
~' ~, -;>L'
Ovdl! i e: • -
brai zavojaka,
v - koeficije.nt (v. sl. 9.28 i 9.29),
LIm] - visma apruge,
dIm] - prel!nik ficc,
a 1m) - stranica kv.drata preselui fice,
h [m] - visina pravougaonog preseka Hee, vra ltRnl,
b 1m) - debljin. pravoug.onog prese"" bee,
~. - odnos hfb
~, - koeficijenl (v. ,I. 9.2n
~. - xoeficijenl (v. ,I. 9. 27)

ovde je " = F,
~, I;" b'
Na ,51. 9.27 najnifa kriva predslavlja fakt or is:kori!&nja l.&pttDllQt opru.
ge '7). UlVJsn o od odnosa h/ b.
U tablici 9 .2 d.ti su pO<I.aci za prorafunavanje tomonih opruga. I to
za tri osnovna tipa ovih opruga: Z8 cilindrienu zavojnu opru,gu kru!Dos
prosek. fice (51. 0.24), za konifnu zavojnu oprugu kru1nog p.......ka ti~
(sl. 9.25) i za cilindrifnu ""vojnu oprugu pravougaonog preseka bee (II.
9.26). Za oprugu pravaugaonog preselui fice dati su na d.jasnmu (sl. " 27)
potreb~i podaci za odredivanje Iaktora ~, t. i tt u zavisnoatl 00 00'-'
dufe i krafe strane preseka ~. = hfb iii ~. = blh, • tim Ito je u brople1)u
uvek du!a 5trana preseka. Nekolilto primera ltonil'nih oprup data ~ III
51. 9.30; one se upotrebljav.ju za jafa oP~J .. ~to poaledn). 00
dva pokazan. tipa (npr. za vagonske OObojnike).

52a kOja deluje Da oprugu mot.! imatJ te1nju da rU'Nkne .. vaJb

da razvufe oJirugu. Zavojci oVlh op.r uga dOOuuju .. u neopIfnteaom alII-
Dju, a luid. se opterete, ani 50 razmJru Krajm ovalm! op-uce COl 9.l11
!reba da budu izra~eni tako da mogu da prime sI1u ruv~ . ~o
oblika zavrletaka opruga za razvlafenle doto le DO II. ' .31

•
 T,bll", 9.3
TOTzione zavojne oprugt

"T
"T
"T _

~rsl' tor~ • . "T

z,onc
oprule ~

r r
r.
51. 9.24 51. 9.26
51. 9.25

N.pon od '
lorzlJc "
[Pal
., --- ---
16F,
~d'
SF,
dl . -----
II
16Fr,
:ld)
'SFr,
d'
Fr

Nllvcc!e
opterctc- .d' f4
F:-"W--
cP'tti tcd' rtl d'f'd
F- - - _ --
nJe 16r Sf 16" Sri
FIN]

16z(r, + f,)(rl" + r,r) F 2xzr' F

U,lb f /- t- ......b'G
d'G
Iml
- L(r,' + r,t'fr••
'ldG - E, Lrt',
I.b G

Zapreml- _11' _11'

na V [m'J V ~ -L
~
V- -
•
-L v. 'I
b L

Rae! E,'bhLt'1
II: F/ lid' L f,' V't ,' _d L(r,' + f,')f,,' A-
A= ~ - A_ 21. G
! 16G 32,,'G
[Nml
'G
- --
flVr,1
G
Flktor is-
l.ull!l'e· I
q- - "'+'.'
q- - - --- I.'
11)1 Ulpre-
mine 'I • 8r,'
q--
21.

Krulost !. 1.I1'G
F d'G c-
c-- c- - ... Od'G
I- c-
d'G 2.11z'"
I S'zr' . I..r' ISz(r, + r~)(r ,I + , ,1)
(NI"I - !.!.I1'G
Lr'

218
 I 0,30
I I?"'"
7, (" (. -;:/'
0
?j /
/ Iff,
/I
0,20

?
O.I~

~ J----
1 2 J ~ ~ 6 7 B 0
(.,"~
51 . 927 - Vrednosli (aklora T). ~I I ~I %0 pro-rat un tonlonf opruae
pravoullaonOi prt"Seka

<2) Q) (9
"

....
,
/

.
/ //

./ .<1l5 vd v' Q666

....'l' ::J
®

•• ] .;z5/9.]9
SI. 9.28 _ Prlmcri 051011;0:1)a Cllindntnlh L;j\ ,nih "true:. ~t rcknl ~'rtlt!a·'
(tl\ IJonjl ,
 za ®
6 2~L
~--L-
- 1- 2tL za CD
zo ®.® 1- tL 1+-t zo @>'®
2. 0

~
I
y
/
v
./
®
f, 5
:...-
~
(0
V
,~ 'S'
~ V f-"" ®
V® ~ v
5
0.5 1 ~5 22,5
I t ~L (It 2fL ) __._

Sl. 9.29 - Vrednostl kocllcljenlll v :.-a SJutiljCV{' osl on!anjn 6 d o 9 11:l s 1. 9.28

S1. 9.30 - Prim er! kontmLh zavojnlh opruga

~ 4.
@)~@~
5L 9.3J - ObUd Ulvrlelaka oprula oPter~enih na lste.zanje
220
 P rim t r 9 .1 : Promtunatt i kon.'llrUI~Jll Cllindritnu ,,~vo·
.... Jn u oprugu, opt tfctcnu IllI pi' l u.u
La OY( rldne uslove : prt'thodno oplC~retcnje F. :: 400 N , Inllksinulno opteretcnje F ~ 1000 N I . .
• f. /. '" 20 mm, ,de jc ugib I . iUZVln 5ilom F" II ugib /, silom F Mau/9.l .' uglbl
CABO . 5hemaliki prik:u opruge sa oznakarna dll t je nil sl. 9.34. • " IJ oprugt JC tl:hk

I I ' min

tg /J : c : FI I

51. 9.34 - S hcmatski prikaz cilindril! ne z.avojne opruge: u nCQptcrc¢enom ~ Ianju .

S3bijrne dej~I\'o m silt: F o , z31im sile FI i dejslovrn sile F max , i odgovuajuti ugibi.
Dole: d ijngram F:: r if)

11. odnosa (F I - F.) II'" F J If. dobija se da je I, ; F, . f l (F. - Fe) C 1000 ' 20 . JO ' I
/(1000 _ 400) '" 3.33 . 10 -1 111. OprUtla jt d ina mit:ki optc reeena pa jc pol rebno da sc iU:H~ U.n:aju
srednjc i amphludno optcrctcnjr . Sred njc optclctcnjc Fm :: (F I "t Fo)/ 2 :: 700 N, il nmrlJtl.ldno
Fa • (1-. 1 - Po )/ 2 '" 300 N. S obzirom dOl Sf: U obrascu Z.:l prccnik lice juYljllju dve nc!X'zn:J l e: pretnik
b et 1 .rcdnJ] precmk op r u~e D 10 Cc se uvesti pomoclli faklor'P = DId p.l &- ~C. u odabranc ",c Jn o~li
o~ug faktora , koji mo£..: dOl bud~ u Ill lc(V311.1 od -I •.• 20. pror:l1! unJll OV3 dY3 prccnika. Proe lpo'H3 vlju-
ju ~e ~ vrcdnosti faktorn 'P: 4 . 5 , 6,) i 8 lSl3ndlud ni brojcvj), U )t3 lickom delu prorJc Il n3 TJCU n!l ltt! Sll
dOpu.\ ltnim nJponom OJ torziJu Tdt "" 500 MP:l , i to odgo\'ara I!cliku C.4 2JU.
III Stll\lc!kl prol"lc!un
l
, S · F,·r.p
P'ttttul. titt d · ---
S ' F, · D
--
Broj ZJ~ojakJ. .: ... d I, . G/(S ' ~' F, ),0. :' - .: + 1.5 .

\hmmJ.lJU dubn')' opru~t u sabljl:nom \ I:mj u 1m in ~ : " d.

Du1uu 0PfUIt: I, '" I _ I, '" fm in'" AI. gde jr 6 /zbrrno minimalno f:tStojanj e z..avojaka o p.
n&l:e.. PodDuk u AI, UYlSno od pfl'lnib fJl'e d i odnos:a r.p ,. Di d. doti su u lablici 9.4 .
Ou hnl oprugt' u nt'Oplt~e(nom )I:anju f .. I , .. I, '" t, + I .,

T.blica 9.4
lbirno minima/liD rostojollje 6[ premo stondordu DIN 2095

Pod:aci 111. flIt tor x zavisno od

Prttnik ObraLlCu !if rllk loro. r.p,. D i d

prrko . .. do 4. .6 6 ... 8 8 ... 12 12

prell:o . .. do

O,5 ' d+x ' d" : 0,50 0,75 1,00 1,50

0.1 ... O~
O,4 · d+x · tf · z 0,20 0,40 0,60 1.00
O~ ... 1,0
0,3 ' d+ x " d1 . : 0,05 0, 15 0 ,25 0,40
1,0 . .. 1.6
1,6 .. " 2,5 O,2 ' d+ x ' rf · : 0,035 0,10 0 ,20 0,30
1~ ... 4,0 l +x ' d1- : 0,Q2 0,04 0,06 0, 10
".0 ... 6.3 l -tx ' d": 0.015 0,oJ 0,045 0 ,06
6.3 " . " 10 I+ x ' d": 0,01 0,02 0 ,030 0,04
10 , .. 17 I-+ x · cfl · z 0,005 0,0 1 0,D!8 0,022

• ~pomenil uz Iilbbcu 9.4 .

Obr.nac
O/-0.11 ' d :.1.3 61 nti u. oprugt itndene u hl 3.dnom stanJu.
" Z3. opruge i.tradcnc u toplom SI3.nju

Odnosi ugiba i du1.ina vid e se na sl. 9.34.

Pomocu obraz3c3 za d, D, 1, z· 1 6 f I ill dobijcni su rezultati prikazani u
donjoj tabUci: 'mm ' . I

'I' 4 5 6,3 8
d Iml 4,5 ' 10 -) 5 ' IO -J 5,6 ' 10..J 6,3 ' 10 · '
D lml 18 ' 10 -1
, 23,5
25 ' 10 "
12
35 - 10- )
7,5
50 · 10 · J
4
15
"'min Imml 111~
13,5
67,5
9
50,4
5,5
34 ,65
oflmml 7,14 4 ,5 8,06 5,76
" Imml 119,64 72 58,46 40,41
limml 152,94 105,3 91,76 73,7
S, 2,68 2,65 2,64 2,63
III. 4~ 9 3,16 2,7 2,16

222
 Statieki sttpen sigurnosti u odnosu na granicu razvlatenja 5 s = RpO)/r . gdeje
mu
Tt mu = 8 . Fl ' DI(d' . 11') = 8 . Fl ' 'P1(tf ' 11') . Odnos I/fl je mtrilo stabilno$li prema
izvijanju i t.reba da je 11f t .; 2,5 . UkolIko to nije slueaj treba predvideti vodenje oPruF.

b) Oinamitki pIOraeUn
Dinamjtki prora¢un JYOdi se na proveru dinarnitkog s-teptna sigumos ti So =
=!. ' ! • . TA/(flk . T,) , gde je T. = 8 . F • . op/ (rf' . rr). Dinamifk. izdrtljivost m'Ie"jala
z.a opruge izlottne toriziji '0 kreee se u granicama cd 340 ... 450 MPa , a amplituda iz.
drtljivosti 'A = 360 MFa. Futon h i Ilk. dati su u taboo 9.5. Faktor ~I lLSV2ja se dajc ,
s obzirom na kvalitet obrade, jtdnak jtdan.

T.bUca 9.5
Fakron' h i Ilk zo cilindritne zavojne opruge

d 2 4 6 8 to 12 14 17
~ 1 0,9 0,78 0,7 0,65 0,58 0,55 0,5] 0,49

Di d 4 5 6,3 8 10 U,5 16
~k 1,4 1,31 1,24 1.18 1,14 I,ll 1,09

Za 4 izabrana odnosa Di d dobijeni su ovi rezultati z.a 50 : 1,3.1 ,35,1 ,36 i 1,37.
Da jt bila upotlebljena ob rada opruga mlazom ¢elitnih loptica avi steptni sigumosti
pove¢ali hi SoC z.a 38%.jer je faktar t .. u tom sJu¢aju 1,38. Dobijeni rezultati pokazuju da
,ve ¢etiri opruge zadovoljavaju S obwom 03 stepene ~igumosti , me4utim S obzirom na
stabilnost zadovoljava sarno orpuga pre¢nika D = 50 nun, d = 6,3 mm, du1ine I = 73.7 ~
~ 74 mm,!3. brojem zavojaka z' = 5,5 . Ova opruga prikaz.anaje na sl. 935. Korak: opruge
P jednak je l t d , gde je I =Imox / z (z je broj aktivnih tavojaka) .• Imu =I - 1m •• '
Z. izabranu oprugu je 1m .. = 74 - 34,65 = 39,35 mm, p. je 1= 39,35 / 4 = 9.84 mm i
n.jzad P= f+ d =9 ,84 + 6,3 = 16,14 mm.

d
s;:
1 Z"
z',5,5
-t' Imin ,3'p5
~
"-
--! , 10 =60,4
F..max :l150N
~ I
etJ,:_ 1£\
.56,5
51. 9.3 5 - Orpup tZ pruner2 9.2

223
 t.e T . 'JIRA TE OPRUGE
Tan ''''' U opru~ jt oproga kOja Itt, na omotnt zarubljene kllpe sa
UC lorn P" rhu .,)nu,", (01 ·' . 3~) . Ove opruge opteretene su nn
~ /\II fru .. hi ,manJUje ..., pod opteretenjem on visinu h. l'Te-
rna J' UIlb
t-lu-h(m]

TanJ\! ' pru obit-no se primenjuju u parovirna i sluf e kada se tra}.e

malt u"b, pod vthk,m opt_ret.nj,m. (ve lka krutost) . Parovi se skla paju
b>o tako da 1m .. dod'fUJu tire strane Prem. polrebi mo?e se s klopiti
.. parova u jronu oprugu, a i vI!e pojedina~nih opruga u j ed . n par
(,. d. 9 33).
Prontun ovlh opruga dosta je slolen. Za prakti~nu upotre bu obi~no
udovoljava pribU.ln prora~n po Olmenu I Laslu (Almen i Laszlo).
Za"".",.l Ill. od uglba data je ovom relacijom

F F 226~ ~?' [ (I,. -JJ ( ho- ~ ) + s ](N]

Mak.sirnalni normalni napon deluj. u ob-
lasti manjeg olvora i iz nosi
F
e_ !_2~~r~~'f- [~(ho- ;)+ rs] [P' i
gde su: "-. ~ i r koeficijenti koji zavlse
ad odnosa preCnika d,/cl. I t a '" " .3).

" W 9, 31 cbte: \u odgovarajucc oloake. Konstnnta 226 . 10 9 kOla !\C javlja

II obrm rna la silu (mot Doicnja opruge) j napon dobijc na je iz: rcbcijc

81. 1 J} - SloIeo. t.an]ltU\a opl'Ula

 Em' . 206. 10'.(1001'
m'- I ( IO/ ll' I - 226 . IO'Pa

Ovde je E modul tI ..lieno, .. 6e101t&, a ,. p ._

_. 1><0)" tid"
. S obziroOl na , Iol.eno" lornjib obrazaca prClbod
f asflh opru ga. vrlj ~ pnmenom navedcnlh obrlUCl pforKuaa .... tall"
l lan. u uglu loj zagradi. Premo lome je; uz UJ>clnlfJ~ .......
F_ 22~ I~fr
~ r ,'
a _ ~2 6 :..' 0'h !.
« r,'
Jz ovih jedna~i na dobija se ZlV"DDSt inned&! ba i
napona i o plerctenja : \J u t II 1

Il f, l « , 1
f - F _- ~.!.'-- a
226·10'.,' T 226·10',

TaW ... 9.6

KotJidjtnri ZQ proralUTll1'lQllft 'DItIJrtu.1i1t OJN'fIp

d.ld, • /I' y

1,2 0.29 1,00 1,04

I.' O.'S 1,07 1.11
1,6 0)6 1.11 l.ll
I.! 0,64 1.17 1,)0
2.0 0.69 l ,ll I.JI
2.2 0.73 1,21 1.44
2.' 0,15 I ,l l t,n
2.6 o,n I .H I.
2.8 0,18 1,39 1.61
l,O 0,19 1.0 ),1.

Oplima ln, odnos pretn,k. d.ld, ltre6e .. od 1 do J. Proea. Ii, aa~

je od 8 do 250 mm . Oprugo Ie i.raduju od ,." ... 6e (OlJOU 110,
-u: C. 4830 presovanjem iz "mi . Tlnjirule oprv.. I.od 04_
... 28 zO Vu se mc kim, a kod kojih je d '... II knm oprv
P rim e r 9.3: I. ralu nali opiereeenje kOlC mou cia II"
opruga spo ljnjeg prrfnika d, - 200 mm, uDulCaIn,... ptr'Q I , - 100 ...
bljine , 10 mm, od ~I,ka za opru~ sa dopulten'JII aapo .. • _I," 10' I'll
Ak o je prelhodna derorm,c,)" jedDe oprup .... - , ta,
ugib pod izratunatim opl crc~ njcm1
I) Pomo<'ne vtlil,ne:
Odnos d, /d, 0,2 /0, I 1. N I OlnOVll 0'0. • wtIIcJ
podaci za IX 0,69, ~ _ 1,22 i y - l.l8.
 2) Prethodni proratun on osnOVU priblifnih obrazaeD.:
a ) ugib fl ' po jednoj opruzi izoosi

,
f '226
-
.. r.' ad-
0,69·0,1' 1,5· 10' - 0,00318 m.
. 10'ys 226.10'· 1,38 ·0,0 1
b) optercCtnjc kame oprugn moze dOl se izlofj

F - 226 . 10' Is' _ 226 · 10', 0,003 18 . 0.0 I' - I,04·IO'N .

a.r,~ 0,69.0,1 2
Provera napon a daje

a~ 226 · 10'I
a.r/
[~ ( ho_ L) . . y s]_226 . 10'·0,00318 [ 1,22 (0,005 _
2 0,69.0,1 2

- 0,0~318) + 1,38.0,01] _ 1,871· 10' Pa,

~to je veee ad dopu~lenog naponll 1,5 . 109 Pa. Aka sc ranije proratunati ugib
um llnji mnofenjem odnosom naponll ad/a, dobija se ugib f. ""II ' ad/a - 0,00318·
1,5/1,87 1 - 0,00255 m.
F_ 226· 10'· Is' [(h o-f) (ho _L) + s] _ 226 · 10'·0,0255·0,01 '
a..r~l 2 0,69.0,1 2

[(0,005 -0,00255) ( 0,005 _ 0,0~255) + 0,0I] _ 8,32 ' 10'N.

Napon pod ovim opteretepJem ie

a~ 226'10'/ ["(,
a,.r,2
" I) '0 - -
2
...
]
y s - 226 · 10'· 0,00255 [ I 22 ( 0005 -
0,69 .0,1 2 "

- 0,00255)
-- 2- + 1,38·0,01 ] - I,502·10' P"

S,lO prakti~no odgovara propisanoj vrednosti pOl se mol e smlllr:ui da ladovo-

IJava.
Cclokupni ugib nasuprot spregnutih oprug. 1- 2/, = 2·0,00255 -
- 0,0051 m ' (- 5,1 mm).

226
 9 .S OPRUGE OD GUME

Materijal za izradu opruga od gume su produkti vulkanizacije priroo nog iLi sintetit.
keg kau¢uka . Zavisno ad postupka vulkanizacije dobija sc guma razliCitih kvaliteta. Jed.
na od najvat nijih osobina je tvrdoe3 , za lim ja¢ina, mot prigu~ivanja. otpomost prema
hemij skim uticajima, otpomOSI peema slarenju , ponaSanje na pov~enim tempera lurama
itd . ZahvaljujuCi razvoju Jepaka guma se dobra lepi za ¢elik, iegu re lakih me tala i Icgure
bakea .
Opruge ad gume proizvode se u obliku oprut nih elemc nata koji se grade na osnovu
sherna prikatanih na s1. 9 .28 . Pri konstruismju Dvm elemenata mora se voditi rat un. 0
nekompresibiln osti gume , ~ to znati da guma mote da radi kao opruga sarno aka joj je
om oguCeno slobodno defomUsanje , pri Cemu joj zapremina ostaje nepromenjena.
Gum a stan pod uticajem dugotrajnog izlaganja svetlu , toploti i kiseoniku (ozon).
Opterecenje n3 istezanj e ubrz3va starenje . Sinteli~k.i kaueuk otpomiji je od prirodnog.
medulim pri tempe r:l:turi ispod - JO°C i on postaje tvrd i krt. Temperaturni interval
upo lrebe gume krece se od - 30 do + 85 °c (izuzetno i to sarno kratXotraj no ad
_ 60 . . . + 220 °e. Cuma je osetljiva na konccntraciju napona pa s tim u veri treba iz-
begavati o~ tre h'ice i prel.a1.e pod uglom bez odgovarajucih za obljenja.
KJasiflkacij a gume mi se na osnovu tvrd oce izratenelLSlcpenima Sora (Shore) od
o .. . 100. ..; primeni su tvrdote od 30 .. . 70, lvrdota 30 odgovara mekoj gumi a 70 Ivr·
doj . U tablici 9.6 data je zavisnost gustin e, modula elasti c! nosti i modula klizanjtl ad Slepe-
na tvrd otc.

Tablica 9.6
Zavisnost modu/a E i G i gustine p od tvrdoCc
3
--,---,
Tvrdot:l po Soru Gustina [t / m ] E [MP,] G [MP.]

30 0.99 1,1 ... 4,5 0.3

40 1,04 1.6 ... 6.5 0.4
SO 1,10 2,2 ... 9,0 0.55
60 1.18 2 ,3 ... 13 0 .8
70 1,27 5 .2 . . . 20 1.3

Nllpomcna liZ lilblicu 9.6:

Modul ciaSlil! nosli l.3vi ~i od rl1kI O~:l oblilGt k • d / (4 . h), gde je d prc!!nik cilindtl!!ne opI"\I.F
II h njenll visina. Us lvari k je odnos povr~in!l d'l ' 1114 premB d ' rr ' h .

la eina gume pri iSlezanju . zatczna tvntoe3 , Rm = (S . . . 30) MPa , izuzetno i do

55 MPa . zavisno od vrsle . Prorat un oprug3 od gume VIii se prime nom obraznca 12 tablice
9 .7
227
 Obrasel

.-PIA - ' ··llh A • d'. "/4

I'P hilA · E) f 0.2· h
E - f(k)
1--"---'"1 : =
k d/(4.h)

A j", d i '1T ' h

J

-F

r =F/A j .. T/tAi " i); Ai ;:: 2 ' 1T' ri '

'i'- T (J If! - 1/,;)[radj

4 '11" C ' f

"",0.70 "d (40°)

Tmax '" I{J. de ' C / (2 ' s)

'i'=2· T · '/[" · ('~ - ,i) ·Gj[adj

"",0.35 nd
T:E 1T ' (, : - ,i) ,Tmax / dc

, I mer 9.4 : OdredJlj tvrdotu gume ne oprugc ptcma she mj 2 u tablici 9.6 akojezadBta
ILlaF "' SOO N,pomennjej - 5 mm, povri ma Icplje nja A "35 cm 2 (A "' J ' h "" 2,5 '1 4 :: 35),
Napon smicanjJ T · FrA "" 500 /(35 . 10- 4) - 1,429 ' lOS Pa; it obruca G .. F' ,/(.It , f) '"
4
• 500 · 0.025 /(35 ' 10- , 0.005) .. 7.14 ' lOS Pa, Ako se naerta dijagnm C IE I (tvrdo~e po Soru)
dobija IC da je: lnUn.2 tvrdota 58 Sorovih Uc pc:nL
218
 10. CEVI
10.1 OPSTA OBEI.E2·JA
Cevima se sprovode teblostl, gaaovi, para, ponekad ! ~vnta tel•. Cevi
s~ odret1ene dufine pa se, kada je potrebno, nastavljaju obodima, n&glav-
ClD'la, navrtkama sa zavojn!com ! zavarlvanjem. Niz opojen!h ctvi &l
cevn! vod. Na ograncima, priklju~c!ma ! krivinama cevnJh vodov. naIaz&
se cevnJ element! na~ltog obli-
ka: ra~ve, lukovi, ukrmjac! ltd.
Cevi ! cevni elementI, koj! se o
~esto upotrebljavaju, dobili 5U
v~ ustaljeni oblik ! mere obu-
hva~ene standardizac!jom.
Cev! su u ma!!nstvu gotovo
redovno metalne: od Hvenog
gvol/!a, ~el!~nog I!va, C!elJlca, za-
tim mes!nga, bakra, kalaja, cln-
ka, olova ltd. Od nemetaln!h ce- ...
vi treba !staH staklene, gumene,
drvene !, nar~to u novij. vre-
me, cevi od plastlbl!h mass (ka-
pron, devkon ltd.).
Standardi za cevi ! cevnu o
armaturu (slavine, vent!1e !td.)
o.m!vaju se na skaU nomlnaln!h o
pritlaaka (tabUc::IIO.I). Nomlna!- 81. 10.1 - Liven. cev sa obodom
nim prlt!skom p. [bar] zove
81! onaj prlt!aak za koj! "" raeu-
naju cevi ! cevna armatura. Stvarn! radni prltlssk u cevi p [bar] mo&
b!li najvi!e ravan nomlnalnom pritisku ill niH od njega, u zavisnOltl od
toga da Ii su teenost !I! gas koj! prot!~u kroz cevi vi!e iii nife zagrejan!,
jer to ut!~e na ja~!nu materijala. Predvidene su tri grupe najvifih dopu-
Atenih radn!h prlt!saka:
1 - za te~nost!, gasove ! paru do 120'C,
11 - ZIl te~nost!, gasove ! paru do 300'C i
111 - za ~nostl, gasove I paru do 400·C.
Nomlnaln! pritiscl p. poklapaju se brojno sa radnlm pritisc!ma II IN-
1'0 1. Npr .. cev ra~unata za nomlnaln! pritisak 20 bar. ( - 2 MPa). mo&
229
 ~ upotrebiti za radn1 prilisak od 20 bara hda lroz nju protl~e &3\ zagrejan
najvik do 120'C ( 393 K). Ako je temperatura gas3 200 ..c, radnl pritisak u
cevi ne sme preti 16 bara pn nominalnom prilisku od 20 bara. prema
tablici 10. I.Radni pritisak grupe 11 dobiJ3. se priblitno kada se nominalni pri-
tJsak pomnoi.i ~ 0,8, a radni pntisak grupe III kada se nominalni pritisak
pomnoii sa 0,64. Za svaki nominalni pritisak propisan je probni pritisak
Pp [bolr): 10 je proplsani pnl1sak
za Ispilivanje ~vrstoce cevi iii cevnog
elernenta (Ispitivanje vodenim priti-
skorn). Probni pritisak je mahom za
50% veel od nominalnog. Za radne
prlliske ispod 1 bara je probni prllisak
za jedan ba r vi~i od radnog. b cevo-
vode u kojima je vakuum probnl pntisk
je 1.5 bar.
SlI O.2 _ OboeS1 cevl .. upUv;t&:m u
ud~bljenju (p~t.om kanaJu) Kada je temperatura gasova ili
. .. . . pare viSa od 400·C, moie se upotrebiti
~pa radOlh pntisaka Ill, ali ceVl tada Ireba da budu od materijala izdr-
zlJlvog I na vlSim temperaturarna, ill se maze upotrebiti cev za prvi v~i
nominalni pritisak.

TabUu IO.l
Skala nomin41nih prjtisalea
JUS C 85120
I P (borl 'J

p, I I I III I III p,
(bul
La abode
I II abode 111 obode ' u c~VI (bar)

I I c(vl I cevl , I
2
I
2.0
I
I 1
2.0 2
5
I
4
10
6 6
10 10 8 16
16 16 13 13 10 25
25 25
, 20 20 16 .0
40 .0 I 32 I 32 25 60
6. 64 .10 .0 40 !16
110 100 80 64 64 1.10
160 160 12) 100 100 2'0
I
2.10 2.10 200 I 160 160 375
400 '00 320 2.10 250 600

-- -
640 640 .100 I 960
1000 1000 I 800 I - 1.100
.J J bar - IO Pa
,
U standardlzaciji cevi vainu ul . . .
je skraceni nazi v za nom ' I' o~u Igra poJam n6mmalnog otvora; to
. lOa m unulrasnJ' i p t 'k .D '
T1 s u standardlzovani i izvod lZ tih t d d re ru ceVl ... NomU'~~lni otve-
san ar nth vred nosti dat je u tablici 10.2.
230
 Tnblica 10 .2
N om inalni otvori cevi

D.
2
1.2 1,5
4
5
8
10 20
I, 32 (60)
70
(90) 12, 200 300
'0 100 1,0 (225) (325)
Imm l 1.5 3 6 25 50 80 (110) ( 175) 250 350

Cevi se obelei:avaju precnikom olv~ra (u nutrasnj im precnikom) i du-

zinom, npr. 40 . 2500, iIi spoljnim precnikom, debljinom zida i duzinom,
npr. 108 . 4,5 . 2500. - Ovo narocito za celicnC" cevi. Uz ove pOdatke stav-
e

/ / /;:

.-
ci Cl

51. 10 .3 - Livcno ccv sa noglavkom

Ija se broj odgovarajuceg standarda i simholicka oznaka materijala, npr.

l OB· 4,5 . 2500 - JUS C.B5.221 - C.0560. Pod.tak 0 duzini cevi moze
olpasti za standardne duzinc.
U tablici 10.3 dat je prcgled primene cevi ad livenog gvozda i celikl .

10.2 CEVI OD LlVENOG GVOZflA

Cevi od livenog gvoi:tla - uobicajen je nazlv "livene cevi" - upo treb-
Ijavaju se za sprovodenje vode i gasova, rede i pare; one Sil otpornije pro-
tiv oksidacije od celicnih cevi. Pritisak u cevima obieno ne prelazi lOb ar.
Dve su vrstt:: li\'enih cevi; sa ohodom i sa
naglavkom.
Podaci 0 Hvenim cevima sa obodom za
D. = 10+500 mm dati su u tablici 10A.Na
I,

~_J
s1. 10.1 prikazana je cev sa obodom sa po-
trebnim oznakama. Obadi susednih cevi ve-
zu ju se zavrtnjima; broj zavrtanja je de- L
ljiv sa 4 (4, B, 12 ... ) tako da obod u ravni -
5 1 10 4 Nnstavljanje cevl zalti-
glavnih asa (verlikalnc i horizontalne) ne .' - vnnjem
bude oslabljen otvorima za zavrtnjc. Uobi-
cajene su duzine cevi, ad kraja do kraja obada, L = 2000 i 3000 mm za no-
minalnc olvore D,. < 200 mm, i L = 3000 i 4000 mm za D,, > 200 mm. Za
Do > 1200 mm moze bi ti L de 5000 mm.
231
 TebU.. 10.3

Oblast p'i~en! nekih VTlt« cet:i

_Obi'" I NomhWw
VR~A CEvt
. M'I'''-' 1 Nom'n.'nl prl-
j~l link p.. tbar)
pnmenc:
P (""'J
I 11 1111
I
("J
prctnik
D, (mmJ
,
Standard
JUS

I,
II SL 10 80- SOO
Ccvl,. Cenlrlfuc.l-
Ino 1h t nt
n.. lnkom livenc:
SL II " 16
10
16 8J- seo C.JI.OJO
C.J6.101
10 40-1200
II ~'ku
Bel ta'" ~L~ 10
do 115
ZI\'.rc:nc C.I2UJ 300-600
.
,
BCI 11'11 ~0_'03 Prob 1'1.. - 32 1/2·- 2"
enl sa laYtrcne .I?W oi 2'; 11'1- 2"
uvoJnJcom Bel An. (:0003 prill- 32 I/H- 6" C.B5-221
ZavICroe ~ 12'JO SIlk no 2; 118- 6" C.BS 225
Bet In. ,,0003 hlad - .0 1/8-- 6"
ZlVucne C. 12.)O nu 32 1/8- 6"
Bu h\'. C.OOU3 I - 100 100 80 64 1/8-12"

ICcvi sa obodom SL 14 10 10
I IO-12~O
M86.05 1
C.J 1.0 13

QI.lkl: (tvi bu hva

g.1213
1212 2S
100
25
100
20
80 6'
4-
.-
500
500
C.BS .226
C.BS·un
,, 02 100 100 HO 6. .- 500 C.B;·122
C.I502 .00 100 80 6. 4- 500 C·BS.121

OI.lke ctvl Obitnc C. 121 2 '-120 C as .OJO

~z s". Slroe:o Ie;-
prccl:r.ne lerlSine C. "02 '-120 C 8 ;.230
,
Ol,tke enl Oblt.ne C. 1212
uv.rcnc HI.dno vu,
tent
C.\:: no;1- 6-2'00
10- 100
Vllulruko C. ~o 11-
bJ.dno Vu- oro
tent 5 100

OI.lke ttV! Vatenc Cu 99,50 5- 80 C.OS.oro

bu tn. C.055UO
Vutenc Cu80l n 5- 60 C- J 1.030
Vutenc AIMJ(l 4-250
PresoVinc
C·CS.UJO
AIM" 2;-250 C.es .e31
PruO"lnc M,AI6 25-250
Vutcne ~AI 7 '-2SO C,P.' .040
p '0 I IU-125 C . E~ . O' I
CUI cd pollvlnU·blorid. PVC
25-250 O.C6-.l11
G.C'~\2

232
 Na.sbvak tabllc:e 10.3

Materi· pranica r.azvlaetnja R pO ,2[ MPal SUlndard

VRSTA CEVI . Jal prj tempera turi l} rq JUS

20 200 )00 400 SOO

C .1214 240 190 I SO 110
GI!ltke cev l bel ~I1V;) sa
gotantovnnim meh3 nit kim C .121S 260 210 170 1)0
osobina.mo no po\'i!('nim C.71oo 290 260 220 190 I SO
Ie mpc ratu rnlna D.1lS 022
C.7'OO )00 280 240 210 ISO
C 7401 270 HO 230 2 10 190

Prelaz izmed.u cevi i oboda m ora biti postepen radi smanjivanja kon-
eentraeije napona i livaeko tehnoloskih obzira. Radi lak.e obrade nije eel a
prednj a povrSina oboda iskoriscena kao dodirna povrSina. lzmc~ u dodimih
povrsina susednih oboda stavljaju se zaptivaci ; kao zaptiva{: mogu da po-

, "
\
L_ ,
-- ---'-
____ L

S1. 10 .5 _ Nastavl ~ 8nje cevl za\"Oulvonjem (do)€': slan-

dnrdnl oblic l ileho\";l)

slute guma, klingerit, k. rton natoplj en lirnajzom, azbest, olovo. !>akar. 01>-
lik i more zaptivaca dati su u standardu JUS M.C4.100. Najveea debljina
zaptiva~a je 2 mrn . Za pritiske vise od 10 at Slavlfa se zaptiva{: u naroata
U Mallnakl ~1~m~n tl 1
udu'>ljcnJa (s\.lO c); lime Je l.ptlva~ wtl~en od Istlsklvanja. Obllk I mere
udubljen]a I od8avaraju~ih Iz~lna dati su II: st~ndordu JUS M.B6 ..027~
Polio se prl ....klap.nju maraju cevl sa udubl]tn]em I IlboNno.m nk.slj~
no pomerltl naj~ se upolrebljavaJu ""vi sa ravnlm dodJmllll povrsl-
nama obod.' sa niwm urez.anih konc:entritnih. ! lebova koJt znatno osigura-
VIJU polauJ zaptlva~a.
Za pritiske vi.., od 16 at ""vi sa obodom prove se od feUfnog liva.

'hbU... 10.4

Livene ccui sa obodom

Mere u mm p",.". Jus. IUI&O:IO do 053

O.
f I 8
p.. .. 6 bar
10,1 b 10, , d I
-"-&
p. _ lO bar \ ;'. _ l6 bar
d -4:-71 -=0 : b l-=oC""".TI-zT!-:d- I
"'Io::-,TI-:-bT\-=0',\-,'I:-:-
10
15
2
2
6
6
75 12 35
60 12 4u 4 MIO 6
• ~IIO 6 90 I.
9,\ 14
.0
.5
• MI2 6
• Am 6
90 14
9; 14
.0
.5
• M I2
• ~:~
20 2 M 90 I. 50 4 ~IIO 6.5111.\ 16 58 • A\I1 6,5 lOS 16 58 • M!~
25
32
2
2
7
7
1011 14 to
12 16 7U ,•
A\lu 7 m 16
~I 12 7 14U 18 ~I : ~:~ ~ :!~:: ~ : ~m
--- - - - - - -------------- ..
'0 3 7':' 130 ' 6 10 • AII2 ? 5 150 18 M • AII6 7.5 150 18 M • MI6
50 3 7.5 \40 16 90 4 Alil 7.\ 16.\:ro lUI • AilS 7,$ IGS 20 102 4 M~~
tiS 3 8 160 16 IIU , AII2 8 18,20 12'1 • Mlb 8 185 2U In • M I~
10 133 8.S 190l 18 128 1 ,\116 ~.\1OO n 133 • ~1I6 M 2UO 21 133 8 MI6
~ IIu! 18 148 • AI16 9 210 22 ~.5 220 2. 158
-- --
100

125 3 ~.5 240', 20 I7B 8 ~lIb 9.52.\U 2. 1&1

----.
153 8 AilS
------ ---- - - - -
8 M 16 10 250 26 1811
8 MI 6

8 M 16
150 3 10 265 20:1<)2 8 All, 10 285 21 ,09 8 MI6 II 2115 26 212 8 ~~~
(175) 3 II 295 n 233 8 All. IO.! 31526 239 8 AI2012 31S 28 2.2 8 M20
2UO 3 II no 'll 258 8 ~1I6 II 340 161264 8 M20 12 3-10 30 1263 12 M20
(22.\) 3 12 34522263 8 ~II. 1I.5~70 28 '191 8 MlU 13 370 30 'I9S 12 AI20

-;;0- J 12 375 24 312 12 M 16 -;;- 395 M20 UI3i9 12 ~ .OS 32 320 12-;rn
300 • 13 "02' J6\ " AI2U I~ 44528 3,7 12 AI2J IS .60 32 378 12 M21
35U 4 14 100 2S m 12 AllU 14 505 30 427 lti M20 16 S2U:W;.33 16 MI'
.00 • 14 5.0 28 .tiS 16 AI20 15 S65 32 ! .71 16 M2. 18 580 33 .90 16 AI27
500 • 16 615, 30 S7U 20 MlU 17 6103. 58212UIM24 21 715.261020 M30

Napomcmc Ut tabllcu 1004:

1) NomJnllne Pr"K:nlkc U UIl'Idama po moruOtOltl Ltbep.Vltl

2) Sa z Jt! obcldcn broJ 18vrtuoja, 11 II. d njlbov nornlnalnl preenlk.
3) Znatenjc OIlaUh otnaka vldl 18 It. al. IO.1.

Stika 10.J prikazujc Uvenu ccv sa nnglavkom: glavnl podacl 0 cevlma

sa noglavkom za P. - 10bardall S~ u tabUclI O.5. Kada Ie .use<lna cev uvu-
~e do dna nagl avka, nablja Ie kalranom natopljcoa kudelJa pa to zaUje
olovom. Ovakav n.~ln zopUvanja omogu64va malu pokreUJlvost su.oednlh
234
cev!. K.o zaptlvaf moio se ,upotrebltl I gumenl prsten kojl se navufe na
glatki Jaaj ceVl po se cev za)edno sa gumom utisne U olv~r naglovka.
Za vi~e prltiske mogu i cevi sa noglavkom bill od fellfnog llva.

10J CELICNE CEVI

Cellfne cevi, zbog veee jafine, lak~e su od liveni h l jeftinlje polio

rnogu bili vrlo d~ga~ke. - d,D 16 meLara i vi~e - ~ lo znatno smanjuje broj
mesta ze. nnsbvlJan) e 1 vezlvanje. One ~u pogodne gotovo za sve ciljeve
upolreblji,v e su za ~~e pritiske i mo~ imati, pre~nike prakti~no od najm.:
nle do naJv eee vehtme, lako su feht ne cevI mnogo vi~ podloine korozljl
od Uvenih, ipak se danas one mogu osposobiti i u lorn pogledu (primenom
raznih prevlaka).
Standardizacija felie nih cevi odnosl se uglavnom na njihov spoljdnjl
preenik; zbog toga se eesto "standardni otvori" ne poklapaju sa unutra-
~njlm stvarnim precnicima ~elif nih ce vi , po§to debljina cevi varira prerna
pritLsku, a spoljaSnji prefnik je standarcUzovan.
Po n.einu dobijanja mogu se teliene cevl podeliti na
a) cevi sa uzdu!nirn sastavkom ili uzduinlm bvom: zakovane, zava-
rene, zaJemljene i presavijene pa stisnute (ufalcovane") ,
b) cevi bez uzdumog sastavka ili uzdu!nog ~va; valjane i vu~ene.
Zakovane cevi (sa uzdufnirn sastavkom zakovanim zakivcirna) upo-
trebljavaju se za umerene pritiske, sa pr~nicima vetim od 600 rnnl, npr.
za sprovode nje vode:ta turbine.
Zavarene cevi dobijaju se zavarivanjem uzdu!nog sastavka: elektri~­
nim, gasnirn zavarivanjem S8 acctilenom ill vodenim gasom. Zavarivanje
se vrli su~elice ili preklopno. "Gasne, cevi" zavaruju se su~elice, Q "kotlov-
ske" preklopno. Gasne cevi, snabdcvene cevnom zavoj nicom (N. 4.1.4.4)
rad! vezivanja t upotrebljavaju se za sprovodenje gnsova i vode i u instala-
cijama grejnnja t a nikako za paru vgeg pritiska. Uo bi~aj ene mere ~esto
upotrebljavanih gas nih ccvi date su u tnblici IO.6. Gasne cevi ne prave se
dufe od 6 metara. Kot lovske cevi, S8 preklopno zavarenim uzdulnim sa-
stavkom, upotrebljavaju se i za kollove sa srednjim pritiscima pare. U
tablici 10.7 dati su glavni podaci 0 ovlm cevima Z8 nominalne otvore D. ::.
= 50+ 500 rom; oznake su ave: D [mm] spolj~nji pr eCnik, p. [ ba r] n<>-
min alni pritisak i & [rom] debljlna cevi, Cevi su obieno od f elika C.1212.
Duiina im je naj f~te 4+8 m,
Zalemljene cevi upotrebljavaju 50 mahom za porno grejanje, Uzdu-
tni sastavak ovih cevi postife se tvrdim lemijenjem.
Cevi bez ~va (Manesmanove valjane I vufone cevi) imaju najliru
primenu u pnrnim kollovlma, parnim vodovima i u svima drugim obl",:U-
rna mdlnst v8 t narOCito kada se radi 0 visokim pritlsClln8. DuUna im Ide
do 16 metara I v\!e, Glavnl podaci a cevlma bez ~va daU su u tablici 10,8
I to za nominalne otvore D. = 4+500 mm. Za vi~ temperature obltan fe-
11k C.121Z ill C.1218 nije pogodan. Tad. 50 upotrebljava folik leglran sa
molibdenom i hromom koji ima dovoljnu Izdrlljivost na temperaturama
I do 500' C,
235
 Tablica 10 .5

Livenp. cev i sa naglavkom

Mere \I mm

D. II D I 6
I 2000
L i D. I D. I I

40 5.\ 7" 2,00

3000
69 I 11, 74
I
2,00 80 126 77
50 6, 7,' 3000
3000 101 1.9 82
70 86 8 3S/l0
3,00 112 162
80 97 8" 8'
' 000
3500 133 183 88
100 118 9 . 000
12, I" 9,' . 000 159 211 91
. 000 18, 239
150 170 10 , 000 9'
I
.()OO
200 2?2 11 238 296 100
SOOO
1m 2'9 12
.000
5000
. 000
265 325 100

1
250 27< 12 5UUfI I 291 353 103
•

TabU .. 10.6

Gasne cevi
Mere u mm I o:olovl:na
linutrainji
pretnik
1/·1" :i
6 1'1
.1\" 1/2" :i/l"
/:) 20
I" 1'14" )' /2" 2"
25 ,2 38 51
2'/2"
63
3"
76 102 ." .I"
12,

SpolJnJ I pretnik IJ5 17,2 21,3 2',9 33.7 '2,' '8,3 60,3 76, 1 88,9 11 4,3 139,7

Tabllc:a 10 .7
Preklopno znvaTcne ccvi
Mere u mm (p. u bar-ima)
I Debl/ina zldll
D.
,0
I 0

,7
I p.... 2.6 I
I,S
p.. -6
I p,,=IO I P. = 16 I p._2, I P. - .O
2 2,5
60 60 1,5 2 2,5
70 76 2 2,5 3
80 ,9 2 2,5 3
100 108 2 2.5 3
I 125 133 2" 3 3,5
150 159 2,.1 3 3,5 3 4 6
200
2'0
300
216
267
318
2,5
2"
3
3
3
3,.1
3,5
3,5 •
' ,5
5
6
8
g
4 5 7 11
350
' 00
368
'19
3
3 •• S
5
6
6
8
9
12
14
' SO
I 500
470
521
I
3
3 •• 5
5
7
8
10
11
15
16

236
 Taullca 10.8

Cevi bez ~ava (Manesmanove cevi)

)tere u mm (P. u b<1r·jnu ) JUS C 85 .12l

D.
I I D Debljtna zidiJ 1I I D
p. - 32Ip. - 40!p. _ ~Olp. _ 64!
,I DtblJLoa :l1d a 6
Ip.:801p,, -100

a I
4 8 I.~ 2
6 10 I .~ 10 2
12 I,~ 12 2
10 I. 2 14 2~
IS 20 2 18 2.1
20 2; 2 25 2..1
2; 30 2.5 30 3
32 38 2.5 38 3
40 44 .5 2.5 04~ ,5 3 3..1
50 57 2,75 3 57 3.5 ' .5
(60)
70
80
70
76
89
3
3.25
3
3.5
3.5
3.5
4
70
7. •
' .5
5
5.5
' .5 89 5 6
100 108 3.75 ' .5 5 108 6 7
125 133 4 '.5 5 6 133 1 9
ISO 159 '.5 5 G 7 159 8 10
200 216 6 7 8 9 216 11 I.
250 267 6.5 a 9 11 :m 14
300 318 7.5 9 11 14
J5j) 358' 8 10 12
40U '19' 9;\ 11 I.
.SO 470 10.5 12
500 521 11.5 14
1

Napomene U% tabllcuIO.8:
1) Gde ntma mtra, on~ Ie uzim.ju z.a prvl vett p...
2) Podacl u tabUd vale z.a C.02Oe.
3) Za felik C.121S podad pod p. 31 vdt 11 pro 40. pod p._ IO u p . _50. pod:
p,. - 50 II p. -6-4, pod P. 64 11 p,, -80, pod p.. =80 II p.. 100
4) Brojevt sa z.vez.dlcom prelau u 381 t 432 11 P. - eo

10.4 MESINGANE, BARAHNE I OLOYNE CEVl

Meslngane cevi (materijal; Cu80Zn, Cu72Zn, Cu67Zn, Cu63Z11 I

Cu60Zn) i bakarne cevi (materijal: Cu99,50 i Cu99,75) valjllJ u Ie bs ....
ill tvrdo Ierne. Upotreblj&vaju se u helnljskoj industriji zbog odlitoe spro-
vodljivosti toplote, u hJadnjacima i kondenzalorima i, uop!te, u lZm8IjI-
va~ima. toplote, zatim na motoruna 1 ma!in:un3 %3 spro\-ooenje m.aJl"a zboI
mogucnosti da se prilagode oSlnm krivinama. NaJm.nji polup 1aI-
vine P.... = (3+5) D" gde je D, unulraSnJi pre <uk oo\'i: mar,j" vrednDItI
vale za manje pre~nike. Uobi~aiene mefe unose; '<1 spol]n. pf~ruke 5 do
100 mm, za debljino 0,5+ 10 mm i za duiine 3+7 melar •.
Olovne covi (maleriJal: PbSbl) upot.rebljav.ju se ,bog 0 pornostJ pre-
rna kiselinama u hemijskoj industriji i zbo 6 S3\,ltlJlVOS:J u iruenUD vodo-
vodnim instalaciJama. Uobifajene su mere. z.a pretmk 10+ 125 mm. a za
~ebljinu 1 + 10 mm.
 10.5 CEVI OD PLASTI CNIH MASA

Ce\; od plasti¢nih m:lS3 iaaduju se od lvrdog polivinilhlorida (PVC tip 100), peema
JUS G.C6.502, od polietilena i ad akrilonitril-butadien-stircna (ABS) . Ovi materijali od-
likuju sc malom guslinom lP =- 1.4 . 10 3 kg . In -3), modul elasticnosti im je E = 3 CPa,
jacina Rm = 60 MPa , a Icmperatumi koeficijclll lineamog $irenja Q = 8 . IO- s °C- I •
Primenjuju se za podzemnc vodove za pijatu vodu za pritiske do 10 bar-a i za otpadne vo-
de za pritisak do 4 bllr-a , zatim U1 transport naftc, mleka itd. lzraduju se u raznim duzi-
nama i to od I , 2, 5 i me mctarli. Cevi se proizvode sa naglavkom (51. 10.3) oa jcunoj
strani pa se vezivanje u ccmi vod \'I1 i taka !to se kraj cevi na kame nije nagJavak stavlj a
u naglavak druge cevi. Za zaptivanje slufe prstcnovi od kaucuka otpomog na starenj e.
Spoj ni clementi su kratke ce vi sa obodom i sa nnglavkom , od plastitne mase iU sivog liva,
zatim ..T" kOnladi, redukcioni komadi z.a prelaz sa jednog pretnika na drugi i lukovi
(sl. 10.13).
Glavna odlika ovih cevi jc mala m3S:l i s tim u "ezi olak!ano sklapanjc, zatim ctpcr-
nost no korozij u i mali hidraulit ni ot pori zahvaljujuti g1atkim zidovima . Sem loga otpor-
ne su na mineraJna ulja . masti . benzin i kiseline pod uslovom da je temperatu ra ovih
fluida najvi~e do +40°C. Nil tempe raturi ispod oDe ccvi postaju kr te pa su tada osc lljivc
na udar. Dimenzije cevi propisane su standardima JUS G.C6.50 1 i 505.

TabUca 10.9
Vodo~'odJ1e cell; cd piaslicflih maso
Mere u mm
Nominalni pw!nik d j 50 65 80 100 125 150
Spoljni prc~nik de 63 75 90 11 0 140 160
Pre~ nik n:.g1avk:a D 80,7 92,8 111 ,6 136 172 195
Masa [kg / mJ 0 ,854 1.21 1.74 2,6 4 . 16 5,46

TabU .. 10.10
MCIe u mm KOfUJlizacione cevi ad plasticn'-h maso

Precnik d j 105 11 9 152,8 191 237 299

Prccrtilr:: de 380,4 4 75,6 599.2
11 0 125 160 200 250 315 400 ~OO
PrdnikD 128 145 630
174.3 216 .2 283 ,3 352 ,1
Mas:. (kg/ m] 444 551 691 ,6
1.64 1,93 2,88 4,59 8,33 13,53 22 ,35 36,31 50,05
N, po rnena u
Z lablku 10.10. Nommal m prccnik ovih cevi je spoijni prccnik de.

238
 10 5 CEVI 00 PLASTI NIH MASA

(t'f1 od L... ruh "IW llraJuJu SC od tvrdeg polJvinilhlorida (PVC tip 100). prema
Jl::, c..; (to •• O:, od poLet.J~n.a) od tl:ri.1orutril·bulddlcn-stircnn (ABS) . Ovi materijali 00·
.1 • nulom ,oI'lntJnOOl tp 0: 1.4 10> kS In -'). modul elasticnosti Un je E = 3 CPa,
J.:UU tt: • 00 \Ir. i lC'mpcnluml kOtfi..::ijent linelnlcg ! irenja Q' = 8 . IO- s 0(- 1.
rl'llDlmiU~ K 'J POdUTUJlt YOOOyt 1.1 plJlCU \'oou La pntiske do 10 bar-a j za olpadne vo-
de' u pntl\d do 4 bJr-.a.. ",lUll l.il traruport nanc:. mlekll itd . luaduju se u ratnim dut.i-
namA 1 to ad I ~. 5 I \-u,e mHlfll (eV) se proizvode sa naglavkom (sl. 10.3) 113. jcdnoj
llrara PI It "Ul~Jn IC U CeYru .,OJ rni take Sto se kroj ccvi n3 kome nijc nagJavak slJvija
U fU: 'uk Jf'\.Ilt "e\01 La l 3ptl Vanje stule prstenOvl od kau~uka olpomog oa starenj<".
Spain.. eitmcnlJ 'JU kr~tke c(vi sa obodom i sa nag.!lIvkolll, od plaslicne masc jli sivog UV3,
l.lb'll .,1"' komadL redukcioni komlldi za prelaz su jednog preCnika na drugj i lukovi
1.1 10 J.11
GLHlU odlih o\-lh «vi J( mala m.ua i slim u vezi olakSano sklapanjc , zatim otpor-
noll nJ korollJu i m.t.h hidraulttni otpori Lahvaljujuti gl:1tkim zidovima. Scm togJ o(por·
ne ),J PI mmerunJ ulja, m.1.SlJ. benzin i k..istline pod uslovom da jc temperatura ovih
llm•.lI IUIJVht do T40"C ~J lemperuluri ispod O°C ..:evi postaju krtc pa su lad:! OSl'tijlvl'
nJ uJ.I1. DuntnlJje cevi propisane su standardima JUS G.C6.501 i 505.

T.b~ca 10.9
Vodomdne UJ'i od plastienih nUlsa
\tnt II mm

~'-'aunalr'il prctnli oJ 50 65 80 100 125 ISO

SpoljfU ptctrut d 63 75 90 11 0 140
t 100
l'rKn.k n;.pafb D 80.7 92 .8 11 t ,6 136 172 195
.1U>o '",;rn' 0$5' 1.2l 1.74 2,6 4.16 SAb

Tablic:J 10. 10
\f,,~ II mm KQflQlizacion~ cevi ad pUzstien;h masa

PrcCruk d. 105 119 152 ,8 191 237 299 380 .4 4 75,6 599.1
Putruk de. 110 115 160 200 250 315 'DO 500 630
J·,ctn.k D 128 1'5 174,3 216,2 283 .3 352,1 4.$4 55 1 691,6
'IN [kJlmj 1,64 1.93 1,88 4 ,59 8,33 13.53 22.35 36 .31 ~O,O5

.
N..IpomtnllU ubhcu 10 10 ' N . I
. . omma OJ prctnik
> •
OVlh cc.vi JI.'i spoijni prctnik d >
c

238
 10.6 NASTAVLJ ANJE CEVI
Za sastavl janje livenih cevi slui.e obodi i naglavci. kako je to vee u-
neto u cl. 10.2.
Medusobna veza celicnih cevi i veza celicnih cevi sa arm aturom maze
biti r azdvojiva i ner azdvoj iva. Nerazdvojive vezc ostva ruju se zakiv~njem
zavari vanjem i lem ljen jem, a r azdvojive u potrebom obada, cevnih navr~
taka i naglavaka. - Med usohna veza cevi m oze biti i okretljiva (zglav-
kastal·
Lemljeni nastavci cevi retki su i sluze sarno za sporedn e ciljeve. Za-
kova ni nastavci (sl.lOA) upo~reb l javaju se kad a su cevi velikog precn ika,
i to uglavnom za sprovoden)e vode II turbins ki rn instal aci jama. Zavareni
nastavci danas se najvise upqtrebl javaj u; oni su se dob ra poka zali i u in-
stalacijama visokog pritiska. Upolrebom zavarenih nastavaka smanj uje se
broj cevnih sastavaka sa obodom iIi naglo.v ko m, 5to zn:lt no olaksava nad-
zor nad cevnim vodom. Na s1. 10.5 pokazana su dva tipa zavar enog nastav-
ka: jedan sa nepromenjenom i drugi sa pojacanom d ebljin om cevi n a
mestu sastavka. Oblici zavarenih sastavaka obuhvaceni su standardima
JUS M.B6 .025.
Vezivanje ceVl pomocu oboda ima najsiru pr imcnu u masinskim in-
stalacijama, cak i pri visoklm pritiscima 1I cevnim vodovima. Veza je pri-
stupacna i hermeticna, ali skupa; ona nije pogodna k3.da zavrtnj lma koji
pritezu susedne obode preti opasnost od korozije. Obodi mogu biti pr icvr-
sceni za CE'V iii slobodni.

--rr_f
r ,
i
I
I

r
I
I
51. 10.6 - Prlmerl vezivanja eevi sa obodom putem uvaljh:a nja

Obodi mogu bili pricvrsceni uz cev: uval jivanjem, n~vr.tan) em ~a z~­

vojnicu, zavar ivanjem, zakivanjem i lemJjenjem . LemlJ enJe 1 zakivanJe

239
 .. u upotrt:bi, III VI:;(' pnt.i··~ ~lcupotr~bljivi: Uvaljivanje
..J ubodom :tIl ~~ [Cle lzvodl za CCYI deblJe od 10 mm.
-t!fi pnmer.) u\'JljanH: ced, U ~bode; u donja.. dVe: pri-
mt.'ra pojatann]e Slgurnost veze time sto je
_~ ~ oboci JO$ I posavrnut odn . privaren liZ cev.
il~ . 3. sl. lO.7dnt je primer cevi vezane zavari-
:) vanj cm na naroeit oacin. Prilikom razdva-

.......-'
i _. . ,
!\JTl)\
L---_ sast.lvljanju
janja uklanja se sav u koji se pri kasnijem
panova zavaruje. Zavarivanje

,II
~..:..._ _-+I....!.I.....:._":"'-"'--- cclog trup' oboda da lo je odlicnc rezultate
(sLID ). i pri visokim pritiscima. Obodi sa
I I za\'oj nicom (s1.l0.9), na vrnuti nil kraj cevi
I podesni S ll i za te~e uslove rada; ~esto s~
I 1 _ Vwvan!e revl 1i.vari-ovakvi obodi pri varuju n a kraju.
, I'm (ptlJikon r lst41Yl;a nja vo:
n2 Inf."Shl II trcba uklonlli)

/
~ I
/
/ I
I

Sit ('I b - Trup oboda, z.lVaren S1. 10.9 - Obcd n av rnut na

U% c:ov krn; ceVI sa z<l.voJnico m

51.10. )0- Prlmen ntllt av1) an ) a cevi primenCim sJobodnih cboda

240
 Slobodni obodi upotrebljavaju se narocito pri visokim temperaturama
i pritiscima. Cev ~e mo!e ~iri ti i skuplj ati nezavisno od oboda pa je uUeaj
naprezanja ad taplote znatno oslabljen. Nekoliko primera cevi sa slobod-
nim obodom dato je na 51.1 0.1 O.
Propisane mere za abode za nonainalne pritiske PIt = 6; 10 i 16 bar iste
su kao za livene cevi u tablici 10.4, 8 za nominalne pritiske p.. = 25- 40 1
64 bar-a mere su date u tabl.l0.9. Celifni obodi 5U obifno od felika C.03Sl i
C.046J i od feli f nog liva, narofito ZJ vl.!e pritiske. Obodi su redovno okru-
gli I snabdeveni otvorima ' .B.zavrtnJe fiji je br?j d.ljiv 5a 4 (v. fl.lO.2); za
ni?. pntlSke obodl mogu bib I ovalnl sa dva III trouglasU .. trl otvora ..
zavrtnje. Osnovne mere za prikljufivanje cevisa obodima date IU U tat--
liellO.IO,
TaI>1Iea 10.11
Standardnl obod.
Mere u m m Prema JUS M.st.OS.; OM 1 017

10 2 65 90 16 4 4 ,111 2 6 9) lu '0 4 loll 8 100 20 40 4 10111

15 2 6'5 9; 16 4 4 ~1 1 2 6 Y 10 45 4 ,\II 8 105 2J 45 4 ' 10112 '
20 2 I ' 105 13 5 4 MIl 6, 10 18 58 4 loll: 1
25 2 ~161, ~1 1 2

-
7,.\ 115 18 4 I II 18 61 4 MI ' 9 140 24 65 4 10118
32 2 7,5 140 20 " 4 hllE 7 14 ' 18 78 4 Ml,
40 3 8 150 20 RI 4 M ,I, 7, 15 18 81 4 loll 9 170 26 85 4 10120
50 3 8\ \I;'; 22 10l ' MI l 8 16 20 102 4 loll lu 180 '20 9l 4 10110
65 3 S'.\ 185 24 In 8 Mil 8. 18: 12 121 8 loll 10 21l.j
26 115 3 10110
10 3 10' lOO 26 IJ' 8 M 'I 9 i!~ 24 138 8 loll II 2 1528 13J 3 1 10110
100 3 II 231 2; 158 8 M J( 10 23 24 158 ! 10121 I 'J 250 30 16" I 10124
125 3 12 ~ ;~ 18 188 8 .,,24 II 21 26 188 8 M2 JJ 29; 34 18; 3 10127
151) 3 13 I~, 30 218 8 ~\24 12 30 18 218 8 10124 14 JH 36 1I5 3 10130
(II.; 3 14 B3 32 218 I I .'1 14 13 35 32 :60 12 M2, 15 315 40 245 12 10130
20J 3 1.\ il 34278 12 fi12 . (4 31 34 2;5 12 Ml 16. 415 42 210 12 10133
2.10 3 1~ 12 ' 36 ·1 3; 12 ,\\l 7 16 ' 5 J! 345 12 .\I~ I 19 470 46 325 12 1013]
J,Jo) 4 2" l8' 4J 39~ 10 ,\\27 II 515 42 410 10 MJ 11 5.)0 52 JI~ 16 10133
, 50 4 21 5j' H 150 16 .' no 19 5~C 46 461 16 , M1 23 .00 56 4J5 1oI3ti
16
41?J .. "] ~ ti2 48 505 16 .\133 21 GoO 50 .sJ5 16 ; M ~ ~ '26 tHO liO 4R5 10139
')1;:) 4 29 IJ( 52 _15 20 .'\ 3 .1 2 1 7755161 5 2J , Ml, 31 ~OO 61 590 201' 1 10145

N.., pomE' ne uz ta bUcu 10 .1l.

1) Sa z je obeleten broj z&v rt anja. a sa d n jihov pretnik, ostale oznake date IU
na sl. 7.1.
2) P retn lk da t u zagl'ad l po mosut nosti lzbegavatl.
) PCl<bci z.a P1 '" 2S bar-. odnosc sc na obode od SL, a. za Ptt - 40 i 64 bat·a od CL..
Zavr tnj i za p ri tezanje aboda mogu biti normalni iIi istegljivi, npr. sa
dve na vrtk e, kao na s1. 10:7. OvaJ drugi oblik je bolji za viSe pritiske. ier
je zavrtanj ela s ti~ niji i manje je izlofen uticaju koncentracije napona; pref-
nik stabla zavr tnj a d, manji je ad pre~nika jezgra dl i obi~no je d.=
= (O ,B+O,9)d, . Zavoj ni ce su oblcne ii i fine, Fina zavojnica je pavoljna
zbog relativrio veceg prc:~nika jezgra pa je moe nosenja veze veea pri istam
pre~niku otvora.
Cevnim navrtkama. se sastavljaju cevi manjeg pretnika, npr. u insta..
Jacijama vodovod3. i cen t ral nog grejanja. Krajevi cevi i cevna navrtka sna ...
bdeveni su ccvnom zavojnicom ; hermeti~nost veze postife .se iii neposrcd·

241
lIiln nl.il"gnnj€m zavojnice koja je tada .n: ~.lo konic.na, i1~ u ~eta ll jem. n ~­
topliene kudel]e medu zavoJke. Mo~ b,l, , Z1sobm zJ pl.'vac, na krJJeVl-
rna navrlke ili izmedu kraJevo cevl. Sh ema vezc pom?cu cevne !'3vrtke
dala je na sl. 10.11. prJ raskl apanJu Ireba
j e~nu cev aksijalno pomerali. To se mo-
r// / / ////, ie izbeCi kad a se na jednoj cevi predvi-
r/ / /
."'"'"'
di mnog o duza zavojn ica pa se pri od-
vrtanju na\'rtka krcce po njoj; radi osi-
- - - - - .- .- .- guranja cevne navrl ke polrebna je u
ovom sluea ju jo§ jed na nav r lka - kao
V/ /,
r/ / / / / / / ///I "''' '\
osigurae. Na s1.1 0. 12 dal je primer vezi-
vanja cev i dvema
JUS M.B6.4 30.
nav rtkarn a prema

51. 10. 11- Cevna navrtka Vezivanje cevi .,aglavcima upotre-

biee se meslo oboda kad a ima opasnosli
d. zavrlnji slradaj u od korozije. Osim za livene cevi (eI.1 0.2) mogu se na-
glavci l'potrebiti i za celicne cevi; tada su o ni U OS no vi slicni opisani m
naglavcima za li vene cevi.

-tJ--j ._ ._ .

51.1 0. 12- V(>zlvanje ccvl dVemil nav rtkama za pretakanje ter:nlh

goriva pomoc:u gumenog ereva

10.7 CEVI NAROCITOG OBLIKA

Ce.v~ im~j~ n..a~oc~Tte ob.like U k~i v in a r:na i na mes ti ma, gclp s u potrebni
ogranc, , pnklJuccl. ~. ekohko takv,h obllka pokazano je na 51. 10. 13; tako

I
- -7K- -
I
bJ vi g} dJ eJ
51. 10.13 _ Raznl obllel cevi

je a-pr~ vougJa racva, b-kosougJa raeva, v-J uk g-reduk tor d- kole no,
e-ukdn;ak ,td . (v" JUS C.JI.440, zalim 470 do 476). '
dut . Zbo~ ~afeJanosti izduiuju se cevni vodov i, ulol iko vis~ ukoJiko su
1 1 U 0 1 o · Je telnperaturska raz ll ka vec a. 2 3 manit> tempe raturske

242
 hbU.. 10.12
Ol!mo vne mere za pri klju ~ke c:e vi Be obodom
M ere u mm
Prema JUs M.aa.oaG+1IM

bar P"' 6b'1 P.-'Sb'~P~~Ie, ' 64I>'t-"'OOb. P, .,...,.'

p ,O
D IP,. ' ,5ba' i p, - 6 b'1 "
• D. ld,
10
0,
SO
I d, D, 1",1 D, id, D, l d, 1D, Id, D, l d. D. ld. 0, 1"-
II,S 60 I. 60 1.
1
IS 55 11 ,4 65 I, 60 i ' 4 70i " 70 1. 70 I.
65 1. 65 14 7S 14 75 14 75 I.
20 65 II ,S 15 75 14
'5
32
75
90
II,S
14
85
100
I.
18
" SS I.
100 18
75 I.
SS 14
100 18
100 18 100 18
100 18 100 18
100 1&
100 II
40 100 14 11 0 18 110 18 110 18 125 23
SO 110114 115 18
125 '3 125 73
125 18 125 18 13\ 23
145 27 145 27
6.~ 130 IS 145 18 145 18 145 18 165 23
170
ISO 18 160 18 160 18 27 175 '17
1~
160 18 160 18 170 23
180 27 1&0 27
170 18 180 18 180 18 190 23 190 23 200 27 210 30 210 30
125 200 18 210 Ig 21 0 18 220
ISO 22S 18 240 23 24U 23 250 27 2'/0 27
2;0 27
240 30 2SO 13 250 33
295 23 295 23 31U 27 27 280 33 290 33 290 33
200 280 18 320 30 345 36 300
2SO 335 18 3SO 23 3SS 27 310 30 36 360 36
400 23 41 0 27 430 30 38S 33 400 36 430 39 .30 '2
300 395 23 4SO 33 460 36 SOO 42 SOO .2
3SO 445 23 460 23 470 21 490
. 00 495 23 SIS 21 525 30 550 33 510
585
36 5'5
39
39 S60 48
SUO 600 23 620 21 650 33 660 36 670 42
585
70S
42 620 48
.8 160 56
600 70s 21 725 30 170 36 710 36
700 810 21 810 21 840 30 840 36 815 39 42
795
9.10
48
48
82U
935
56 815 62
.16 1020 10
800 920 30 920 30 9SO 33 9SO 39 990 48 1030 56 1050 62
900 1020 30 1020 30 1050 33 1050 39 1tJ\j() 1140
1160 36 1170 42 121 0
48 56 11 10 62
1000 1120 30 11 20 30 56 1250 56 1290 70
1200 1320 30 1340 33 1380 39 1390 48 1420 1460 62
1400 1520 30 1560 36 159U 42 1590 48 1640 56 62 1680 62
1600 1730 30 1760 36 1820 48 1820 56 1860 62 1900 70
1800 1930 30 1970 39 2020 48 2020 56 2010
2000 21 30 30 2180 42 2230 48 2230 62 2300 70 10
2200 2340 239U 42 2440 56 2HO 6j
12400 2540 33 2600 42 2650 56 2650 62
33
2600 2740 33 28 1o '8 2850 56 2850 62
2'00 2960 36 302o 4. 3070 56
3000 3160 36 3120 48 3190 62
3200 3360 36 343 o 48
3400 3S6O 36 3640 48
3600 3110 36 3860 56

Napomcne uz tabllcu 10 . 12:

1) Dt je pretnlk arednjcg (o$Oog) kruJIl Ulvrtnj R, ell p~ otvora LA zavrtnj.l
- u ualcunos ti sa o:r.n akama na 51. 10.1.
2) Za priliske p .. ;;i 2S bar podnci &e odnose na C(!vl od llvenoe CVo!da.
J) Zn pritisak p" ... 25 bar I D. ~ (;00 mm padaet $C odnOle no cevl od eellfDoC
llva .
4) Za priti ske p" a 40 ba r liO&ac l IOC ndn~ l;.o mo n3 ccvl od eeUtnoc liv3..
243
razlike i krace vodo\"e moie se ovaj uti~aj izravnati u .~amim. ~astifnim
ti. "ma na sastavcima (guma, azbest ltd.). Kad. to nile do volJno, ume-
~ap \!&C'1 ,'ni vorl luk ill koleno iako orn ne bl hIli stvarno pa-
ce se nat:1erno u ce . .. ' t k . ti .
tr~bni; luk i koleno imaju izYesnu elasl1cnost pa se a 0 uravnava u cal

:-...
~
I
I I
/
I (
I ~ - '-
I
S1. 10.14- Kompcnzacione cevi

Sirenja. Ponekad se cevni vod sklapa tako da bude u hladn?m stanju i z-

loien prethodnom istezanju kaje u zagreJanom stanJ u ~~pusta . ~a veltkc
temperaturske razlike i velike, ~ui.ine vo.do~.a s\:e ovo r:~Je dovollno p~ se
stoga, lada. upotrebljavaju za lZJednacenJe SlrenJ3 narOClte kompenzaclOne

5U O.15- Oblic.i savitljivih cevi

cevi koje su elasticne i lako se prilagodavaju - skupljaju i sire. Na s1.l0.14

data su dva oblika kompenzacionih cevi. Kompenzacione cevi s u ad mekog
celika ill bakra. Za izravnanje uticaja toplote mogu se upotrebiti i po-
zaunske cevi, tj. cevi kaje klize jedna u drugoj; u osnovi je ova reSenje
odlicno, ali je prakticno tesko obezbediti potpunu h~rmeticnost na povr-
sinama klizanja.
Kada je rastojanje izmedu rnasina iIi" ure<.1aja, vezanih cevirna. pro-
menljivo, uJ50trebIjavaju se savitljive cevi (metalna creva). Ove se cevi
prave od celicnih, bronzanih iii mesinganih spiralno uvijenih traka tala-
sastog iIi zglavkastog (" falcovanog") oblika - sa medusobnim preklapa-
njem susednih zavojaka; izmedu zavojaka proteie se najcesce zaptivac.
Primeri savitljivih cevi dati su na s1. 10.15.

10.8 PRORACUN CEVl

D v~su glavna zadatka proracunavanja cevi:
1) proracunavanje unutr.snjeg precnika cevi da bi potr ebna koliclnu
teenosti, pare ill gasa magla proci za odredeno vreme i

244
 ,2) prora~un~vanje deblj ine ccvi s obz irom na materijal i pretnik cevi
prlUsak u cevl.
K.d se s.a Q [m'/s] obel.ii koli~l na teonos ti, gas. ill pare koji proll~
kroz cev 7a ledan sekund l a sa v [:nJs] srednja brzina praticanja dobil:e
se jz jedna ~i n e 1

,
D'n
v =Q
4
Izraz za p rara~unavanj e unutra!njeg prccnika cevi

D,-2V Q nV
[m]'
'
Ovako proratunati p re~n ik treb a saobraziti standardnim nominalnim
otvorima cevi.
Kaa prihlifne vrednosti srednjih brz ina 11 mogu se usvojiti
za vodu u ulaznim cevima klipnih pumpa 0.8 + 1 mls
za vodu u izlaznirn cevima klipnih pumpa 1 + 2 mIl
za vodu u ulaznim cevima obrtnih pumpa 1 + 1,5 mil
za vodu u izlaznim cevima obrtnih pumpa 2 5 +- 3 mil
1

za vodu pod pritiskorn 15 .,.20 mi.

z. vazduh 16 .,.20 mi.
za komprimovan vazduh 25 .,. 30 mi.
za zasicenu paru 20 .,.30 mi.
za pregrejanu paru 40 .,. 50 mi.
za gasove u motorirna 20 + 30 mls.
Debljina cevi ra~una se po slil:nom abrascu po kame se ra ~ u na i de-
bljina kollovskog lima (v. ~l. 5.2.2)
• D,p
u - --~ +c,+c. [m;
]
2 pO.l"
'l' SF

gde su: D, [m] - unutraSnji pretnik cevi,

p [Pal - nominalni pritisak,
RpO 2 a[Pa1 - napan na granici razvlaeenja na te mperaturi
. ~·C (v. t.blicu I03),
SF - stepen sigurnosti u odnosu na granicu razvh~e­
nja . Za cevi sa atestom: za mira n protok fluida,
bez udarR SF = 1.6;
za protok sa udarima SF =1,';
za ccvi bez atesta: za mi ran protok fluida
bez udaro. SF :::111,8;
za protok sa uda rima SF :a.;2.
Ct [em1 - dodatak zbog netacnosti izrade, odn. toierancija
u proizvod nji. Za cevi be? sava cl= (O,OO85+
0, 022) 00, gde je OD prvi Nan na c!esnoj stran! U
ob!'ascu za deblj inu cevl,

245
 co [m] _ dodatal< zbog trosenja i korozije u vezi sa vekom
cevncg vuda. Z3 celicne C7:--' l C 1 ~ O.~OI m; ~ \'0-
dove bez trosenja i kOrOZl)e ('1od o'/l za ul.J.e za
podmazivanje i 51) .C!=O; za vodove u hemlJsko}
industriji moie bltl ~> 0,001 m.
Koeficijent sJabJjenja Unasi
,= 1 z;a cevi bez s a v a , . _
=0 7~0 9 za cevi uzdui zavarene (za Jednostrano zavarene cp-
<;I I" • d t
=07 - za obostrano Z3varene ili zavarene)c nos rano
na b~k3rnom podmetacu fi)=O,8; za obostrano zava-
rene, zarene i ispil?ne ~=O, 9),
9=057+063 za 7.ako\'ane cevi, sa jcdnirn redom zakiva~a. nopuS1~ni
napon za' cevi ~d livenog g\'oida iznosi . 11. =2.~ MPa. Ob?d . JC optere<:en
silom F~ koja ga savija. 1z momentne Jcdnacme za saVIJanJt:
~-----<

D'nLl o
F'a= - - - u;1
6
jednacine
F'c.: D'n
_~ P
1
izlazi (sl.lO.16) d. je debJjina abada
b= 11 Jl5',.Pti [m] 0'
Y 2D'Odl SI.l0 .16-

gde ie: D. [ro] - srednji preenik zaptiva~a,

p (Pa) - nominaln! pritisak,
D'lm) - pre~nik
mesta ukljestenja,
cJf [pa] - dopusteni napon za savijanje,
a lm) - rastojanje ose zavrtnja ad mesta ukljestenja.
Sila F' u zavrtnjima racunata je za srednji precnik zaplivaca V,I
po!to pritisak u zaptiv2~u pribliino linearno apaea od unutrasnje ivice
ka spoljaSnjoj.
Aka se, sa malom greskom. us\'oji da je D,., """ D ', dobija se pribliian
obrazac
aO"pa 1mJ.
b :::::
V 2Cd!
Nominalni pritisak odreduje se na osnovu proracunskog radnog pri-
tiska Ulvisno od temperature. Radni pritjsak p" obitno zadan, poveeava
.:e na rae-un gubitaka pritiska u cevnom vodu pa jet prema tome, prora-
cunski radni pritisak uvek veci od radnog pritisk<l na izlazu iz cevnog voda
p= p, + Llp

246
goo je Ap prltl.sak potreban .. Avlacllvan}e otpc:c. priltrul I n
kroz ceVDI vod: aD II uJda
Ap-r;~P"' [PaJ
2
9 gde Ie: ~ - koefl-
\
clje1t
\
7
\
\
\ , V
./
o [mi.) -

p [q/m'l -
otpora,
brzina
proti-
eanja,
gIIIIIna

6
\/ \CfJ Koefidlent otpora
cev ~oo1 ~ -)JJD"
~
tluld&.
za pnvu

/
\ gde Je: ). - ltoeficiJent
\
koJI p~
5 ,, Eberl""
tm.:.I
l.-O.Ozoe,
, " I [m) - dnfln •
\:t
I
en!,
D, lm) - UIlutrdnjl
probUk
J ceovI.

2
~ OstaIe vrednooti koeficijenta
otpora ~ date au u dllagnmll
na sL IO.17.

I~ ® P rim e r iO.!: Treba iz-

'0
(J\.
--- ---
"-
raNnati prorafunski radii!
pritlJak za dobavljanj. koll-
fine Q-loo m'/h b 1edne vocIe
na vislDu od 50 In. Du!IDa
voda Je 100 m. U YOd au II-
0 100 200 JOO ~ 5)0 klJul!ena 2 oblfDa venllla I 4
a. (mmJ-- kolena pod iO". UnoJeDa Ie
bnlna stNjanJa 0 - 2 mt•.
Sl. IO.IJ _ Koellcljent otpora ..v!mo ad protnlka ~ prttlab po-
c:evi (bin 1: za oormalnl ventil 'p nma aL l1.3!1, mbno za Avtamvanj. 011"*0
lain 2: q venW prana aL l1.3b, krtn S: D za·
aun, krtva t: u luk. lain I: D c.. cnd dulioe u c:rmom YOd\I
10 ED. i lain I : q «,u.o4 4u.t:me 100 m
Ap-().l/D,+ 2!..-.+
+4!.-)~ [Pa]
2
Preauk cevl D, Jednak Je
D,- ,/iQ _ ,I 4·100 _O,ISlIID.
y." Y.MOil·]
 =
U.".ja '" atandardnl prernlk D, J 50 mID.
KodIrljetlt olpora 1;....M.-~,4 (v. d1JlI8rwn no !l.1O.17),
Koo.!icl~"l oll"',a ~- O ,~ (v. d1jagram no 51.10.171,
IUltina vud" p - I WO kg/m', po le, prema !.orne

I1p _ [ O,D201i 100 +2· ~,4+4 · 0,$ ]1000.2' -$3000

Pa.
l lW 2
Radru p n tl ~k.k ~~ siJ.vlaOivanje vlsinc h=50 m iznosi
p.= /i py=50· 1000· 9,81 = 490500 Pa.

Prema tom!: je proTa~un~-j radni pritisak:

p z p, +6p = 490500 + 5300 _ 54350U I'a _ 5,435 bar.

248
 11. CEVNI ZATVARACI
11.1 OPSTI POGLED
Zatva ra ci imaju zadat ak da 'c if
;!osti, gasov3, pare itd.) kroz cevi ~r{~~ 1 e ~ sck~ce proticanje fluida (let·
ciji i naeinu delovanj a razlikuju s c ~o~e a Je potrebno. Po konstruk-
priklopci, zasuni i s lavine (51.11.1). e In osnovne VTste utvaraca: ventili,

- -f -
oJ hJ -I 91
51.11.1- Shcme osnovnih vrsta cevnih zal\'ara ~a (a-vcnW, b-prildo~c.
. v-z.asun, g-sJavina)

Ventili (sl.l1.ta) se krecu upravn o n a cavan sediSta Oei.iSta) bez kli-

zanja, tj . odizu se sa sediSta. Nedostaci su ventila sto daju vel.Jke otpore
pri prot ica nju zbog promene smera strujanja; u novijim konstrukcijama
ovo je znatno ublaieno, pa cak gotovo potpuno otklonjeno. Zbog naglog
zatvaranja i otvaranja prolaza ventill su resta uzrok jakih udara pokretruh
masa u cevnom vadu. Duzina ventilskog zatvarata je relativna velika, a
visina im je s r azm erno mala.
Priklopci (sl.ll.l b) se obrcu aka ucvrscene ase i, otvaraj uCi prolaz, ne
izazivaju osetnu pramenu smera kreta nja. Oni se odlikuju !'rostom kon·
strukcijam. Krecu se po sedistu bez klizanja.
Zasuni (51. 11.1 v) se krecu paralelno sedistu, uz klizanje, upravno 1Ll
uzduznu osu cevi j retko se krecu kruino. Otvaranje i zatvaranie prol:u.a
ooze b iti i vrlo laga no, cime se m ogu izbeei udari pokretmh masa u ce-
virna. Zasuni om ogucuju n eposredan i pray prolaz bez promene pra\'~
I< retanja i go tovo bez poveeanja otpora. Duzina im je mala u pored.e.nJu
sa ven tilima, ali im je rad i odizanja polrebna velika visina. Glavnc su m :Vle

2-1 9
 zasuna: teska izrada i jako habanje zaptivnih povrsma, i velika sila po-
trebna za odizanje. Z3Suni se mogu upotrebiti sa uspehom i za najvete
preseke cevi.
Slavine (sl.ll.lg) se obrcu u sedlStu LIZ k1i7.anje i imaju otvor u svome
trupu koji stvara prolaz. One su proste i jeftine, :1 upotrebljavaju se za
male preseke; daju prav prolaz bez skretanja. Mana im je sto je polrebna
relativno velika sila za obrtanje i sto se brzo habaju zaptivne pavrsine;
osim toga, tesko je odrlavati henneticnast.
Pod du zinam zatvaraca razume se duzina u pravcu ase cevi, a pad
visinom - dUl-ina upravno na osu cevi.
Kr~tanj e zatvaraca moze se ostvarili: 1) rueno, 2) 3utornatski - pod
uticajem razlike pritisaka sa abe strane zatvaraca 1.1 cevi i 3) prinudno-
-mehanicki - pomocu mehanizma koji nnjcesce periodicno U odredenim
vremenskim r azmacima pokrece zatvarac.
Zatvarac mora na prvom mestu da obezbedi hermeticno zatvaranje,
a zaptivne povrsine moraju biti pristup3cne r<\di odrZavanja: drugi je va-
ian uslov pri konstruisanju zatvaraca da skretanje toka pokretne mase i
promena preseka proticanja budu sto m anj i.
Ovde su izneseni sarno opsti pojrnovi 0 svirna zatvaracima, i glavne
karakteristike zatvaraca za cevne vodove, a proucava nje zatvaraca sa
drugim namenama ulazi u sastav drugih predmeta (motora sa unutrasnjim
sagorevanjem, pumpa, parnih kotlova, parnih turbina itd.).
Na zatvaracima se nalaze ove oznake: nominalni otvor D n , norrtinalni
pritisak p~ i strelica koja pokazuje smer proticanja.

11.2 VENTILI (JUS M.C5.020)

Venti! standardne konstrukcije prikazan je na s1. 11.::2 gde su dati i
nazivi svih elemenata njegovih. Duzinom ventila zove se mera L izmedu
ivica oboda, a visinom mera H jzmedu ose ccvi i gornje ivice locka k~da
je ventil zatvoren. Dn je nominalni otvor ventilske cevi, a S povrsina pre-
seka prolaza.
I

7
~

6
:t J
I
2
3

st 11 .2 - Normaln! ventil star ijeg obUka (l-ploca

lIt tnnjlr, 2-sed ine. 3-kutica.
t-vreteno, S-pok!opac vcntlla, 6-poklopac z.aptivai:a, 7- rutni tol:ak)

250
 KuCica ventil. je od m ..!Hruke bronze (do 22S'C za D :;; 100 I rI
IIsak p < 16 ba r-a) ,lIvenog gvofda (do 22S'C za D. ~200 ~ IPS'l~'~'"_~ ,I:
D. ,:;;; 100 mm _I p ~2Sba r-~) , ~Hfnog Hva (do ~OO"C za D. ,,; 300- mm I p _
_4U bar-a) 1 ~ehka (do 500 C za D. $: SO mm I p - 100 b",- keda N 1m! _
ralure vi~ I k. da ~sloji opasno.l od rdanja, upotrebljav~ R legiranl f~k
(\egiran hromom, niklom, molibdenom). Oblik ventila prllag04en Ie tlo
pogodnijem toku fiuld. (.1. 11.3). !ladl prlklju~b na cev ku~lca je ma~­
vena oboduna.

a/ b) v/ 91
Sl. 11 ) - Runt obUd ~ lca ventUa (u obllk a : koet1djnt otpon. ~-~. obWI:
b : ~ - 2.5, .. obllk .: ~-1", .. obllk , : t-I)

Vreteno je od bronze kada je Woleno oksidadjl, III od 6tlIka; 0;,.,

ima trapeznu zavojnicu, re<1e oblu kad. je Woieno prljavttinL Navrtb )e
ill zaseban dec cd mesinga, bronze, ~lJka, ill je urezana u spoIjnjem DO-
sa~ od felika iii ~lifnog liva; navrtb moie bit! I unulra, u poIrlopcu vm-
tila. Nosa~ navrlk. vezan je uvrtnjlma u pokJopac kuBce ill Ie tzr..sm
izjedna sa poklopcem u vidu jarm. (. 1. 11A).
Na vrh vretena stavlj. so ru&ti tOCak i pri~je u vrele:to Irl!wn
iii je, ~!te , za~tak vretena kvsdratnog proseb sa nagibom ItnDa 1 : ZO
pa s. na nj nami~ lOCal< I prif-vrifuJe uvrtnjem (sL 11 ). VreIe:to )e
zaptiveno mekim ill, u vile prltiske I temperature, metalnlm zaptln&m.
Ploca Je poluetljlvo vezana sa vretenom da bl JoJ ... 01· ....10 IItno
naleganje n. se<iiAte; primer voze je no .LI 1.5. Plata Ie ravna, Jr.omtna ill
loplasla na mestu naleganJ •. Radl vadenj. plofe mogu a1u1itl rebra Iznad
ill ispod nje ill plota Ima kraiko ci1lndrieno produUnle ka)e prt zamnnju
ulazi sa zozorom u otvor sedi!ta (11.1 1. ). Rebra Jtv&raju wB otpor pro-
tic.nju.
Plata je od ma1lnske bronze (do 22S'C), kalaj"" brona. leUb>o( 11...
i ~lik. (do 600'C); ona je na mestu naJeganj. - na ..ptiwol poYIIIDI -
Imo ugl.~ana.
Se<iiAte, koje Je takode fino uglleano Tadl henMtimo.tl. ~ Ie
z"-"'ban prsten utisnut uvalj.n ill priv&ren. Ovaj prateD )e od .......
b!'onze, meslnga (do 27S'C), livenog gvoMa I ~lIka, .. YIk - . , . , _
l jOtt pri tiske od niklil; u vodu on mole bit! od rume III ......
Smer proticanja redovno je takav da pritlsak, prt ...---;: ':'~
d.lule odozdo na plocu Yel\tiJa. Kada pribS&k DB pI«u .u!'~ ~
SMer proticanja je obmut; !.ada Be radl ~ja ~III'"= _ _IIIU _
Predvilla obilaznl kanal sa lIlanjlm ~ntilom ill Be \I .... ' -
lui manJI ventU pa Be manJI ventU ranlJe otvarL
: I
 Kucica venUla novijih kOl1strukci ja tako je !lr.dena da otpor pri proti-
canju bude sto manji. Otpor je zn~tan u ve~tIlu na 51.11.3a, man]l ]e u
ventilu s1. 11.3b, jos je manji u vcntllu sa koslm vretenom prema 51. J l.3v,

I
I
I

SLl1.4- Ventll preroa JUS M.C5.020

a najrnanj i u ventilu sa pravolinijskim proticanjem i takode kosim vrete-

nom prema 51. I 1.3g. Ventili sa kosim vretenom omogucuju proticanje sa
vrio malim skretanjem i sa mnogo slabijim kome~anjem; konstruktivno
ani su nepodesniji, hod Un je veci a teze je izracliti i odrfavati kose za-
ptivne povrsine.
Visina ventila H (s1.11.2) je promenljiva kada se pri otvaranju ventila
odile vreteno sa ru~nim tockom, a navrtka je nepokretna, ill je nepromen-
Ijiva kada se pri ohrtanju vreteno ne ollie, vel: navrtka koja je vezana
sa p\o/:om.
Pored ovih ventila-zatvaraca mogu se nalaziti u cevnim vodovima 1
drugi ventili sa naro~itom namenom, kao sto su npr. redukcioni ventUi koji
252
imaju zadatnk dD snlze, redukuiu prilisak u cevl, Ui venlUl slgurnosti ko-
jima ie zadatnk da spre~ poras! priliska u cevi lznad doputtene vredno-
stl itd.
Prora~un gJavnih eJemenata ventlln je ovaj,
Hod ventila h - a to je naJv~ Izdinnj. nJogavo
- ra~una se Iz uslova da pomin. naJveeog otvora
ventiJa bude ravna povdinJ otvora u.!ta (aI.1 1 17)
tt;,.
-~-=.d.h

odakle lzJazi
d
h= ...!. [mj
4
gde je do [em] preroik otvora na uUu IOdl!ta
(51.! 1.7).
Sirina sedilia b mora biti to1lka d. pritlsak
na dodlrnoj porninl ne pre<!e doputtenu vrednoIt:

"
nd~bp,'" 4 (d;-d')p

gde ie, d. [m) - premlk venW.ko pl~,

81.1 1.5 - Pokretljiva veza
plol°e i yen tilskog vretena dI m] - preCnik vretena,
d~ 1m] - srednji premlk aktivn. povr-
~ine sed~ta,
p [Pal - pritisak koji deluje na plofu 54 strano vretena,
p, [Pal _ doputtenl pornlnski pritisak na mestu woganj ..
Cij e su vrednosti :
p,_ 1.5 Pa Z8 meku gumu,
p,_ 5 MPa Z8 tvrdu gumu,

'7 )em
51.11.6 - Ploc.a ventUa 18 rebrlma u vodenje t .. knlkl.m ~ pi
p. - 5 MPa za kofu,.
p .. - ts MPa za S IVI hv, CuSnI
Pd - 15 MPa za mali nsku bronzu. CuSn4 I CuS jz ....
Pd ~ 20 MPa za kalainu bronzu, cusn~Zn:
Pd - 35 MPa za hrom-nikl ~Iik, C.5420
b411 n
.
 Slobodni otvor izmedu ventilske plo~e I unutraSnjeg zld. ku~ice mora
biti najmanj e ravan otvoru na u~cu sediSts.

r. 1 1f 2
- (D'-d) = - d0
1 ' 4

pa ie odaUe unulr ~nii pre~­

nik kuCice D oko yen tila

D~ Ydi+df [m]. d
iIi aka se zanemari ~i rina se-
di~ta b kao srazmerno mala
pa usvoji do .... dl. izlazi
D -l,4 d, [m]
Za ventile sa koni~nim
sedinem treba pri odrediva-
S1. 11 .7 - Shema venWa
nju ~irin e b uzeti proiekciju
povrline sediUa upravno na
osu vretena, a pri odred:iva-
nju hods h uzimati kao visinu otvora najmanje rastojanje izmet1:u potpuno
razmaknutih koni~nih povrlina secillta i plote.
Kada ventilska plo~a ims rebra za vod:enje. treba ra~unati sa korisnom
ill aktivnom povdinom otvora sediSb, tj , oduzeti povdinu rebars.
Ventilsko vreteno ra~ un a se ili ns istezanje iji na pritisak sa izvi-
janjem, prema tome sa koie strane deluje pritisak na plocu ventila Pii
otvaranju.
SUa koja istet. ventil pri otvaranju je, za p u [Pal
F-'4" (dJ- c1')p [N]
Kada ie venti! za!voren, on ie pritisnut uz sed;!te sa p'= 5 + 6
Pa radi hermetitnost~ a za to je potrebna sila
F. = "d.. bp' [N] .
Vreteno ie izloteno pritiskivanju odn. i.zviianj u !<.!lela pritisak deluie
oduzdo. Sila koia ga izviia ie
F. = F + F."" : (dJ-d') p+ nd,.bp'[N]
Obrtni moment na ru~om to~ku izaziva u vretenu i napon od torzije;
moment torzlje odre<1uje se po obrascu
T=I'. tg (a +p') d, [N m]
2
Ide ie: F. [N] - ukupna sila koja pritiskuje vreteno,
d. [m] - srednil preOUk zavojnice,
II - ugao nagiba zavojnice,
p' - ugao trenja.
254
 11.3 PnIKLOP CI

Pr-iklopci su konstruktivno naJprostiji zah'3rotL Na 51. 11 .1$ prikazan

je priklopac. Zatv3raC priklopca obree se aka osovine iii se odi1e zahva~
Ijujuci savitljivosti materijala od koga je naprav)jen. k 0 sto je sJut.<Jj
kad priklopca sa gum.rum z3lvaT,cem <iji je jed,n kraj U(VTScen. Z.lvo-
raN priklopaca mogu biti od metala (bvena gvoide,
ceIik, mesin,:, bronza) Iii oct k01e iii gume. Zalv.. -
rae priklopca naleie na sedi§te lU neposredno 1
tada mu je povrs-iHa naleganja fino ugla~n8 Hi
ima utisnut fino uglacani prstcn natinjen od bron-
ze. Priklopd se upotrebljavaju uglavnom pri ni-
skim pritisrima: zatvaranje im ~esto nije polpun.o
hermeticno. Da bi so obezbedio potrcban pntlsak
na dodirnoj povdini naleganja, opteret~n je pri-
klopac tegom izvan cevi, kada Je povdina nale.~a­
81. Il.g - Shema rt- nja zatvaraca uspravna . iIi se pov~ina nalt'ganja
klopca P pravi malo nagnuta prema vcrtikali.

Priklopci se retko upotrebljavaju k~o s.tvarni z.atva.r~~ u ~evnjm vo-

dovima' oni 'iU cesce namenjeni regulJsanJu protokn Iii unalu narol:ttu
namen~ (automatski priklopci na pumpama i s1.).
11.4 ZASUNI
Zasuni pruzaJ'u neznatan otpar proticanJu fluida. Oni ~~ upotre.blja-
e, '1 pegodm .su za vlSOke
vaju za nominalne otvore od 40 -;-] 200 mm, a 1. vi s
pritiske i temperature. Glavne spoljne i priklJucne mere t...:lSuna date ~u
u JUS M.C5.620.

I
81. 1J.9 _ Zasun S3 plotom U 0brku
I klinI .
. I 11 9 0 5novn1 elemenal zasuOIl Je
Najprostiji z.sun pokazan Je na si, : . bi~no izmedu I .8 l I: lJ)
ploea koja ovde ima obhk kh n a (nagl Je 0
':.55
 Obrtanjcm rUCnog locka podiie se navrtka, a s njom i plo~a koja se u po-
cetku odi ie sa klizanjem pa posle odvaja od sediSta (Ieii~t"). Visina H
ovak vog zasuna je nepromenljiv3, jer se toCo.k nc podize pri otvaranju,
Fino ugJacani prstenovi po obimu ploce, pritisnuti vretenom uz sediSte,
obezbeduju hermeticnost zaptivne po\' rsine, Jednaki prstenovi nalaze se
i u sedistu 5 jedne i druge strane
ploce. Prstenovi su iIi utisn uti iIi
uvaljani u plocu, a prave se od li-
venog gvozda za gas niskog priti-
ska, a od mesinga, masinske bron-
ze iIi specijalne legirane bronze za
vodu iii pam. Zavojnica vretena
nalazl se spolja kada postoji opa-
snost ad oksidacije. Materijal poje-
dinih delova zasuna sHean je u-
glavnom materijalu koji se uzima
za venUle pod istim okolnostima.
Zasu ni sa plocom u obliku kH-
na upotrebl javaju se kao zatvaraci
cevi za sprovodenje vode i gasov3,
pa i pare niskog pritiska i niske
temperatu re. P ri viSim temperatu-
rama ploea se nejednako siri i lako
moze da se zaglavi u sedislu; ne-
jednako sirenje ploce moze biti uz-
rok neher mclicnosti.
Za paru viseg pri tis ka i zagre-
janosti, pogotovo p regrejanu , mno-
ga su balj i zasuni sa paralelnim
plocam a (sl.1 l.1 0). Para jednostra-
na pritiskuje placu i pamazc adr-
Zavanje hermeticnosli. Mana je
ave kanslrukcije, sta se pri atva-
ranju zasuna dadirne pavrsi ne
jaka taru i habaju. Vretena zasu-
na na sl. 11.1 0 podize se pri otva-
ranjl1 zasu na - navrlka se nalazi
u rucnam tacku. Ku cice ovih za-
suna su gatava r edavno ad celic-
n?g li va, a zap tivni prstenovi ad
mkla, legura nikla iIi vrlo tvrcJag
~eHka kaji ne raa.
Pritiskivanje ploce uz sediSta
cesto je pajacano mehnnickim pu-
tern; nn laj na~ in maze s(: cak
ostvariti pritiskivanje abeju plafa SI.Il.lO - Zasun .. por·.lcln~n kllz:l~ lm'
(plofama)
uz sediSta.
f Pri v~sokim prilisci m~ ~ veliki m na minalnim atva rima (D,,> 150 mm)
pa~r~bn a J ~ pl.ocu rast~retlh pre otvaranja radi ] ak~g dizanja i r adi tll-
vanja zaphvmh pavdma; to Se pastize ill zaobilaznim kanalom molog
256
precnika koji se ranije otvara, iii mallm otvorom u ploCi. koji pri diz.a.nJu
vre,ten,a prop~ta paru pre neg~ sto ~e dizanje ploce. Mof..e se 1.0 pitanJe
re!;~ti , 1, nn ta~ n~~m. Sta ce se ~zazvan s}abljenje- pntlska na zaptivnoj po-
vrSm~ 1 ~dva]anje ploca ad sed.l~ta pre dizanja plore; zbog toga nastUp3 ra.
s te r cccnJC ploce, a plo{;a se w.e bez lrenja.
Dop'Jsteni prtttsak na za ptt vnim povrSinama je za 60+70"/. niii od
dopus tcnog pritiska Pd za ven tile.

11.5 SLA VINE

Sla\"ina je ko nstruktivno prost zatvarac. Primer je

dat na sl.ll.l l. Cep ie karnesn ; konicnost ie 1 : 6. U ~pu
je olvor sa u ob icajeni'n odnosom fuin e prema visini
1 : 2,75. Konicnost tepa prestaje izvan kuCice, a kucica,
na donjem delu, nije konien3 od ivice cepa pa dalje; to
jc potrebno radi naknadnog gla~anj a repa, kada u radu
poslane nehermeli~an . Core cep ima ~t\Ttastu glavu na
koju se natice klju~, odnosno rucica, a dole stablo sa za·
vOJnicom na koju se navree navrtka . Da se navrt.ka nt
bi odvr tala u r3du, st3blo je ispod zavojrVce eetvrtast.o
pa se podmCl3c obrce zajed.no sa n!lvrtkom i eepom.
ZapO\'ne konicne povrline u kuc-ici i na eepu moraju
bitt fino uglacane.
/ Ku cica je od Ji\'enog ~'olt13, a e:ep od livenog gvol-
da, mesinga, maSinske iIi speciJalne bro~. Kada Je ~
npr. od bronze, bolje je u kucicu od li.v~nog g\:O!d.a
s taviti cauru takut1c ad bronze. Pod.rnetac )e ~ ll\e~og
, " g\'oida mesing3 111 cellka. Nominalni pr~rucl sla'\"lDJI
, krecu ~e od 20 do 125 mm. Gla\'ne spoljne.l pnkljurne
mere slavina obuh\'acene su standardom J1.iS .:i.e 5.400.
S0m ra\-nih sla\'ina (51. II.ll postoje ug~one I tro~
5 1. II , II - S!a\'ina slavine. Trokraka 51a\'ina moi.e da dale llAlZIllerurno
(go re: Z.ltvorena
dole : otvorenn) \'ezu u'iju cevi .
 12. TABLICE 1 DIJAGRAMl
12.1. STANDARDNI BROJEVl
Osno~tu' n!dO)'; stamlardnih brojeJ'Q :0 illlcrvai od 1,00 do 10,00

Standudni tuOjcVl osnovnih redo\'2 Mantise I zr.u! urt3. ti

Naz..ivni Relativne
tcorijskih
brojevi brojcVll brojevi rnUkc u ...
R5 RIO R20 R'O

1 2 3 4 S 6 7 8

1.00 1.00 1.00 1.00 0 000 1.0000 0

1,06 I 025 1,0593 - 0,07
1.12 1,12 2 050 1,1210 - 0, 18
1,18 075 1.1885 - 071
1.25 1,25 1.25 4 100 1,2589 - 0.7 1
1,32 5 125 1.3335 - 1,0 1
1.40 1.40 6 150 1.4125 - 0.88
1.50 7 175 1,4962 +0 .25

1,60 1,60 1,60 1,60 8 200 1,5849 +0,95

1.70 9 225 I 6788 T 1,26
1,60 1,80 10 250 \ ,7783 + 1,22
1.90 \I 275 1,8836 + 0,87
2,00 2,00 2,00 12 300 1.9953 1" 0,24
2,12 13 325 2.1135 + 0,31
2.24 2,24 \4 350 2,2387 +0,06
2,36 15 375 2,3714 - 0.48

2.50 2.50 2,50 2,50 16 400 2.5119 -0,47

2,65 17 425 2,6607 - 0,40
2,80 2,80 18 450 2,8 184 - 0,65
3,00 19 475 2,9854 ... 0,49
3.15 3,15 3,15 20 500 3.1623 - 0,39
3,35 21 525 3,3497 + 0,0 1
3,55 3,55 22 550 3,5481 +0 ,05
3,75 23 575 3,7584 - 0,22

4,00 4,00 4,00 4,00 24 600 3.98 11 + 0,47

4 ,25 25 .25 4,21 10 ... 0,78
4.50 4,50 2. 650 4,4668 + 0,74
4 .75 27 675 4,7315 + 0,39
5,00 5,00 5.00 28 700 5,0 11 9 - 0,24
5,30 29 725 5,3088 - 0 , 17
5,60 5,60 30 750 5.6234 _0,42
6,00 31 775 5,9566 + 0,73

6,30 6,30 6,30 6,30 32 800 6,3096 - 0,15

6.70 33 825 6,6834 + 0,25
7,10 7, 10 34 850 7,0795 ... 0,29
1,50 35 875 7.4989 ... 0,0 1
8,00 8,00 8,00 36 900 7,9433 ... 0,11
8,50 37 925 8 ,4140 ... 1,02
9,00 9,00 38 950 8,9 125 +0,98
9.50 39 975 9,44 06 +0.63
10,00 10,00 10,00 10.00 40 000 10.0000 0
Nlpomcna U% u blicu 2. 1.: Mantise leorijskih brojeva dalo.su z.:a buu 10,

258
 ,
f- •
.I
I
I
Qo ~ . .
I ~It+'
! t~ f4
··. a
.

~ h •
b::
a.
I-;:
~
:1 I-
/.i.
j.
±
... -
v: - .~ .,-
I
.::r: S
:±
~ ~-L. :i:
~
~ / ~·S
.J.TI •
•
~ :! ~ :! ~ ~ ~
• )0
:! ; ~ ~ ~ •~ ~ ~ ~ ~
~I

·
~
.-
o

j
,
>!!
~

4
=
~

-
•

~~
-'"
~
.,;
·
~
~

.!
• •
 . j , - i , I~ ~
- r 1
--
,

- - l-
..... •
-...
~
~

,-
- ' ~
2
.

, .-.. c

~lt ,
~
1 -'
H+ '1
g: ~
•if E
e •
f-i
~1 7 ~
-- ~ ,,~ !:b
~
c H

I ti .i.
"'.... , :
1-,
f->.
, t- ,
•
~ - •
~
H
c
0
,
0
=
"c~
E
... a
....
T
~ .'
H f-
,
,
"" E

~
1 - ~K I"
-.. ! : '"[• ~

l
, . . • E
n-
•

, - +-
o
5
1-' ,.~ V; ! -
(j
-'.
.:j -f-
•
~

,
~

'/ & N
"
" ~
, ~L~ ~
~

I vi

0
- - " •
• ~ • .-
l ' ,-f- ,..
-
.'
0

.il
...2
- >:
~
0
~

" .J,..
E
,l!. •SO
~ ~
~
~ c
~
c 1
a ~ ~
c
<;
E
E
~

"."s •
1l
~ ~
>:
u

&
~

~
:;.

., • - ~ :> ." - - -'

" -'
"
•
I .
•
I•
t .
'-
~
"~
•
"")-; ~ •
~I
~

... ~
S:
.. ~ ~
, -2-
>:
IJ
. . ._ .,
I
-
~

"
I•
""'-
I
~~

~
"-
 t 2.3 Srniwvi dijagntmi

5 00

1/

, 00
1507/15
I I
17
17

I C.08Jt5 1/ )

1/
I.... II.O~ .

1/ V.
v
e.O' V II
V1 C. 0J1I. V II
00
V
r."
.
I 00 I 17
.I

II I

0 300 ~ 10 S( o
V
1/

r/
[/ am ["'Par '::
-/00

17

- 1.~ II
I
I

Isfezanje- priliSak
-
• )0

51. 12. 3. 1 - Smitov dijagrom z.n ugijenib\i tellk

21>2
 20
,
100 ,
1/
,~
1 C.s· (10 1/
90
.).,-! C. hJ2' V. II
!/1/ 1/ I
VV 1/ II V
V tS'I20 '/ J I
V- 7
700 I I I
I 1/ j
C. '/720 .:/;
00 : ./ :;..- / 1/
I 1/ 1/ 1/ 1/ Y , J

500 !/ v V 1/ 1 1/ II I I II if
v.: V I / J
00 ~ I 1/ II ,II 1/
~ / j ' 1/ 1/ v I

3
1/ V 1/ II I 1/ V I
1/ V I
1/ /, :/
200
1/ 1/ " /
,
1/
10 0 l/ 1/1/ I,
1/ / 1./1/ I
a 1/
I
~
200
1(0 400 500 600 700 6 0 ' 900 1000 " 0
'/ V I rVm[Mp-( I
- 100
Vy V ' 0

- 200 / V V" !
1/V w Isfezanje-priflSak ,
I
I
!lj
-3 00'1/ I
iO I I
1
00 ,
I
-500 -
SI. 12. J. 2 - Smitov dijngram z.a legiran tdit
 5
c.'O~II~ V
VI
V V
06'1S . V II
II I . II
'00 V '/ VI
V
C. 05115 I
i /J I
1...- . j V I
t.. C.0'1'15, ' V I
1....- 1/
1...- v 6.03#5 . v
V II
II
.,
o
II I
c: 200
II
~ .
-., <'I ¥
I I
I
-
.,!!
/ I

-(5
o 100
V
1/
/
,I
II

,V ) I I
i7 if
0
IJI I
I lO ll '2OU 3 0 ~~ '51 0

am LNPoJ ~
II
100 IVI 1/
IV
1/
1/

200
1/

Savljanje
- 300
17

SI. 12. 3.3, - Smitov dijagram 1..11 ugljenieni Oelik

-
 l0ottt-H++-r.-;- ++-
+ +' ~A~:::r:C~."==7.c'J2~::::;:11~
I-+---I-!-+ --l-U ,/ / /. 1
900tti~r+~~u1V~/~I~~~17~7~~
8
:7~ '/ C.5420 Y /!,--
1-T-+-t-t-H/g,.fIifrV..Li-\...-..j1 1/. .1- 'L
700 1/ IA I, C.,,720 '/!. I /
'(le
~6
VY IA
VI/ Il l--'
. 'f I
1/'/ 11
). I
!/ / '
i!-
cC> " V II 'I Ii
5~1// 1/ IA 7 1/ 'I II .- . I-+-
'/-b-1/=-+t+-.+-I. _ V
1S.f-
1/ 1 1 'I
400 ./ II 1/ / ' IlTf . . +-
V V I 'I f,
300 I-+-+-H-+
[7~"'+-+l
II
+-lJ-t
V
IV..A-,V4--l-+---I
Ii
, -,,!......!.---'--I
I

] 00 H-f-

100
/ ++-++--i/~V~V~f--!I+..!.....1
I/-hl?-J-
1/ /
1/
I I-.!.--+
V / //'
I --l.-J
I / /1/
I
I"
I i
'I
I
1/ I I ,
P ...A-. / II
o , a 11 a I~ ~ 0 1500 ' 600 7 a , 81 a 1~ IIt1D
9011
H+-t-:-jl.:..f-7F>4--A4 + · ''--'-8-=-10
4 - j
VV V , * lM~ --,
- ,00
j A/ I
'/V I I t-- t- .' -
-]00 I
/ V / '/ Savijanje ~-'- H-' . i
-300
I/ i/ "--+-+-l
;'/

51. '1 J. 4 - 1D1\OV duocJ>m .. - -

 h
, , , '-'-'-
,C.0745TT
-n ,

V, cos
, ,•

, ,
,, -1- ..
., ~ •
Torz/ja
. H=R
.! !

SL 12. J. 5 - Smitoy dijagram za ugljeniau telik

, I I '
, I
.L Torz/ja .,

Q
,W I
L) J",

C.5420
C.m2
I
'
I~

"-4720
-
JOO
'A' I
I .
I•
'00
.
0

.,,,,,
10,p' I ,
l'"lHPJ'
0 ,

.~
~JOO ;

SI. 12. 3. 6 - Smitoy dijagram z.a legiIilI1 c.Xtik

266
/100
, T
/ -L /I
'1000 17 1 I I /7
T/ 1 -
t
800
,r:
./
/
;
I :~ I ~-
1/ ,
/
/-.
7 -t-
I I
,-+-
./ I V , ,
600 ./ / If
,+
I
/ I I I 1
/ 1
I
, 1
-ri-
00 1/ 1/ I
V I I
V 'I I , I
,/ I I r
;/ I I
/ I , I
7 I , I
.- 1/
0V
/i I
200 400 / 600 I 18 ()
~
I} ~
, (J'" [I.; Par -
00

/
V
/
, 1
I

I
/ lelik za g~ It
5red.njt! vr i I
/
-4 , ~
I
I 1
I
1
, Ii
-6 'h 1/ " Savijanje,
I I
•
; ,
• I
I ,
i

I I
SL J2. 1. 7 - Smitov dija&rlm D lA oJ'fUIt.
:.
It
00

TabUca 12.4
OS'lovne (olerallcije u mikroflima

Obwl i gtiJ{>C men u milimelrim" (p r~ko do)

- r '-
Kn' I
litel 1- 3 3- 6 6- 10 10 - 18 18- 30 30 - 50 50 - 80 80- 120 120 - 180 180 - 250 250- 315 315 _ 400 400 - 500 ,
01 0,3 0 ,4 0,' 0.5 0.6 0.6 0,8 I 1,2 2 2.5 3 4
0 0,5 0,6 0,6 0.8 I I 1,2 1.5 2 3 4 5 6
I 0.8 I I 1,1 1.5 1,5 1 2,5 3.5 4.5 6 7 8
2
]
1.2
2
1.5
2~
1.5
2,5
2
3
2.5
4
2.•
•
3
5
4
6 ,
5 7
10
8
J2
9
13
10
IS
4 3 4 4 5 6 7 8 10 12 14 16 18 20
5 I 4 5 6 8 9 11 13 IS 18 20 23 25
36
27
40
7
6 6 8 9 II 13 16 19 22 25 29 J2 10
7 10 12 15 18 21 25 30 35 40 46 52 57 63 16
8 J4 18 22 27 33 39 46 54 6) 72 81 89 97 25
9 25 30 )6 4) 52 62 14 87 100 115 130 140 ISS 40
10 40 48 58 70 84 100 120 )' 0 160 185 210 2)0 250 64
II 60 75 90 11 0 1)0 160 190 ncr 250 290 320 )60 400 100
12 90 120 150 180 lI O 250 )00 ) 50 400 460 520 570 6)0 160
13 140 180 220 170 330 )90 460 540 630 720 810 890 970 150
150 300 ) 60 430 520 "0 740 870 1000 11 50 1300 1400 15 50 400
"15IG 400
600
480
750
580
900
700
11 00
840
1300
1000
1600
1200
!!JOr)
1100
2200
1600
2500 2900
1850 2100
3200
2300
3600
2500
4000
64 0
1000
17 900 1200 1500 1800 21 00 2500 3000 3500 4000 4600 5200 5700 .300 1600
18 1400 1800 2200 2100 llOO 3900 4600 5400 6300 7200 8100 8900 9700 2500

I 0 .• 0,7 5 f),9 1.1 1.3 I.G 1,9 2,2 2,5 2,9 3.1 3,G 4,0
 Tablica 12.5

GrQlli~IJQ ods tupanja to slabkJ (osovine)

Polo - K\';lh· OdSIU - Crupe i podgrupe nomwlruh men u mWme1.nma

mjna
oLnak..
Lile1 panjc
predZ1lak
I
I
do
3
3
do
6
6
do
10
10
do
I<
..
do
18
18
do
2.
do
2' 30
•b I 16 ' 8· - - 270 - 270 - 280 - 290 - 290 - )00 - 300
1- 16
.." - - - 140 - 140 - 150 - 150 - ISO - 160 - 160
c 1- 16
d 1- 16 .. - - 60 - 70 - 80 - 95 - 95 - 110 - 110
, 1- 16 .. - - 20 - )0 - 40 - 50 - 50 65 65

.. . - - I< - 20 - 25 - 32 - )2 40 40
1- 16
.. - 6 - 10 - 13 - 16 - Ib 20 - 20
8
h
j
1- 16
1- 18
5- 6
7
..
.
ad.
..
-
-
-
-
-
- 2
0
- 2
- 4
- 4

-.0
- 2
- 5
0
- 2
- 5
- 6

-)
- 6
0
- 6
0
- )
- 6
- 7

-
- 8
0
. -. - 7
0

8
8
9 . -
- 6 - 9 - II - 13 - 13 - 16 I'
2.
.. -
- 12 - 15 - 18 - 21 - 21 - 26
_ 42
10
II
.. -
- 20
- 30
- 24
- 37
- 29
- 45
-35
- 55
- 35
- 55 • 65
'2
65
.. + 0 +1 +1 . 1 • 1 +2 • 2
k 5- 7
..
m
8 - 18
5- 11 .... +
+ +2
0
+4
0 0
+6 +7
0
+7
0 0
.. 8 .8
0

+ +4 +8 + 10 + 12 + 12 , IS • 15
n 5 - 11
.. +6 + 12 + 15 q8 + 18 '22 .. 21
,P
5- 11
5- 11 . +
+ 10 15 19 23 23 24 28
, ..
. + I' II 28 28 H 35
t
5 - 11
5- 11
. + "- - - -
33
-
33 "
'8
5- 11 + 18 2l 28 '1
,.u .. + - - - - )9 '7 55
,
5 - 11
5 - 11
.. + 20 28 )4 40 '5 54 64

Y 5- 11
..
.. + - - - - - 6) 75
z
z.o
5-
5-
11
11
.
.
+
+
26
32
40
)5
42
50
.2
52
67
50
64
90
60
71
108
7J
9
116
"
11
160
zb 5- 11 +
tC 5 - 11
.. + 60 80 97 no 150 188 1II

N3pomcila uz lab lieu II : e4.

U Lablici je otlst upanje obekuno sa E. I to'JOmjc puutno .. Ea. . don]t

.!t.Q
 -........ Grupe I podp-upre nomuUllnlh ~ u rruli~tnl1U

-•b
.. )0
do
40

. 310
- no
:
50

- no
- 180
50
do
1>5

- 340
- 190
-
-
65

:
360
200
-
-
80
do
100

380
220
- 410
-
100
do
120

2~0
120
do
1'0

- 460
- 260
- S20
- 280
1<0
do
160

- S80
160
do
180

- 3 10
, - 120 - 1)0 - 1"0 - ISO - 170 - 180 - 100 - 210 - 230
d --SO - 80 - 100 - 100 - 120 - 120 - 145 - 145 - 145
•r -25
-SO
- 25
-60
- )0
-60
- )0
- 71
- )6
- 71
- )6
- 8S
- .)
- 8S
-. )
- 85
- 43
•• -9
0
-9
0
- 10
0
- 10
0
- 12
0
- 12
0
- 14
0
- I~
0
- 14
0
) -5 - 5 - 7 - 7 - 9 - 9 - II - II - II
- 10 - 10 - 12 - 12 - 15 - IS - 18 - 18 - 18
- 23 - 23
- I.
- 31
- I'
- 3I - 37 - )7 -.) -_27
- 27
')
- )1
- SO
-
-
)I
50
-
-
31
50

k .,
- SO
-80

0
- SO
- SO
•2
0
- 60

.,
- 95

0
- 60
- 9S

"0
- 70
- 11 0
>3
0
- 70
- 11 0
+)
0
- 80
- 125
+J
0
-
- 125
80

.3
0
-
- 125
.)
80

0
m · 9 ·9 • II +11 +13 • I) +IS .IS . IS
n - 17 ' 17 .20 .20 +23 +23 +27 .27 + 27
_ 26 .26
P + 32 + )2 .37 • )7
, )4 )4 'I 43 51 +54
+4)
6)
+4)
+ 6S
+ 43
+ 68
,• 43 <J
+S<
53 59 71 + 7. 92 + 100 + 108
, '8
60 +70
66
87
7S
102
91
124
• 104
+ 144
122
170
+ 134
+ 190
+ 146
+ 210
• 68 81 102 120 146 17) 202 228 252
• SO
9.
97 122 1'6 178 f~ 248 2S0 3 10
,Y 11 2
II<
1) 6
1<4
171
174
210
214
25S
25 4
) 10
• 300
36S
)40
41S
3S0
465
1<8
" 180 226 214 3) 5 400 470 535 600
,.zb 200
2),
242
)25
300
40S
)60
' 80
445
585
525
690
620
SOO
700
900
7S0
1000

270
 Grupe I podgrupe nomuulnlh mna u mLlunn.nlN
Po lotlti-
no. oz- ' 80 200 225 250 2SO liS 155 <00
nak.
' SO
do do do do do do do do do
200 22S 250 280 1. 5 155 ' 00 '50 500
, - 660 - 140 - 820 - 920 - 1050 - 1200 - 1150 'SOO - 16~O
•
c
- 340
- 240
-
-
380
260
-
-
420
280
- ' SO
-300
- 540
- 330
- 600
- 360
-61>0
-400 - ....
- 160 - '9
.S<i
d - 170 - ,,0 - 170 - . 90 - 190 - 2 10 - 210 lJO 234
,
f
- . 00
- 50
- . 00
- 50
- ' 00
- SO
- li D

.,
- 56
- 110

- .,
-56
- 125
- 62
- 115
- 62
- IlS
... - 135
- 61
•
h
- .5
0
- 15
0
- .5
0
-
0 0
-18
0
- 18
0
-!O
0
- !O
0
J - 13 - 13 - 13 - 16 - .6 -18 -18 -20 - 10
- Ii
- 21
- 36
- 21
- )6
- 21
- )6
- 26
- .0
-16
- 40
- 28
-"
-10
- ....
-70
3'
- 'S
-71
-!;
-71
- 57 - 57 - 51 - 65 - 65

k
- 92
- 145
•• 0
- 92
- 145
+4
0
- 92

.,
- loiS

0
- 105

.,
- . 60

0
- lOS
- ' 60
••0
- I IS
- . 80
••
0
- I IS
- . 80
• •
0
- 125
-100
..
0
- 125
-200
0
• l

"P
,"
• lJ
,"
.lJ
,"
.lJ
• 20
d .
.20
t )4
.21
d7
-"
." ...· 23 · ll
.. .
· 611
()

'I~
+50 .50 .50 . 56 .56 ... 62 .62
, 11 80 84 9' 98 . 08 II ' III

~
1S8 110 .90 208 :!J2
• .... 122 130 140
. 96 21 8 240 268 29' JlO
:
t .66 180
l IS 1,0 190 <15 . 90
236 258 28'
,u 28' 110 .340 185 '25 415 ,34
660
5"
-'0 20
x 350 385 '25 <15 525 590
425 410 520 580 650 no 0 ,20 1000
,Y 110<1
:~
,. 515 640 71 0 190 900 .000
520 I "}O
740 820 920 . 000 JlSO 1300
u 610 ISO 2.00
1050 1200 . 300 . 500 !t·jO
880 960 : 4 ,)(1
1550 1100 .900 ~IOO 'OlIO
11 50 .250 1350
"

: ~ I
 Tabl;« 12.6
Karokten·$fit no grDnitflo O(/)"llpa"ie Ii miJ..701';nw ::.ootvo re
Cru!"! I poJgrupt' nomlnalmh ml!fA u milimelnmll
Polo· Kvahlet Jdslupa.nJ
, 6 10 18 2' 30 '0 50 .5
taJ O~·
..'" predlnalr:
I
do do
3

6
do
10
do "
do
18
do
l4
do
30
do
,0
do
50
do
65
do
,0

A 2- 16 Ad +
3
210 210
"
280 290 190 300 300 310 320 340 360
., ,,0 140 150 150 150 160 160 170 180 190 200
+
B 2- 16
.. 70 90 ~ 95 ,,0 110 110 130 140 150
C 2- 16
.. +
+
60
20 30 '0 0 SO 65 65 80 80 100 100
D 2-16
. 20 25 3l 32 '0 40 SO SO 60 60
E
F
2-
1-
16
16
."
+
+ "6 10 13 16 16 20 20 25 25 30 30
G
H
t-
1-
16
t6 . +
+
2
0
•0 5
0
6
0 0
•7
0
7
0
9
0
9
0
10
0
10
0
J
•7 .All + 2 5 5 6 6
11
8 8 10 10 13
18
13
IS
8 .
..
+
+
4
6
12
6
10
15
8
11
18
10
15
1I
10
15
1I
20
26
" "
20
26
24
31
14
2'
31
28
37
28
37
9
. +
29 35 35 42 .2 50 50 60 60
10
.. + 20 24
45 55 55 65 65 80 80 95 95
K 6
11
. +
+
30
0
37
2 2 2 I I 2 3 3 4
•
7 ".. + 0 3 5 6 •
6 6
10
7 7 9 9
I.
M
8
6 -. - + 0
2
5
I
6
3
8
•
8
4
10
• 0•
12
4 "• " 5
0
5
7
8 .. - -
2
-
0 0 0
2
0
2
0
• 4
0
5
0
5
0
5 5
.. - ~

4
I
9 11 14
N 6
.. - 5 7 9
" "1 "8
1
8 ..
.. -- -
4 4
2
4
3
5
3
5
3
1
3 3 3
8
3 , "•9
9

9 -11 - 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
..
P 6
.. -- 6 9 12 15 15 18 18 21 1I 2. 2.
7
.. - 6 8 9
" 20" 22" 14 17 17
"35
21

R
8
6 .. - 6 12 15 18 IS 22 2. 2. 12 J2
. 10
" 16 20 14 2' 29 29 31
7
8- 11 .. -- 10
10
II
15
13
19
16
23
16
23
20
28
20
28
25
3.
25
3.
30
41
32
.3

272
 r

Polo- Grupe I podvupe

..... .. ..
nomlJllatb _ _ • _h-...,. .
bJ
0 ......
80
do
100
do
120
do
140
do
160
do
180
do
200
.0 m
do
250
do
210 115 )U ..., 451
100 ". 14{) 160 180 200 m 2.10 210
do
lIS
do
ns 4SO SUO

... '''' .....

A 380 <10 '60 520 580 660 74{) 820 920 1050 1200 use .soo 1650
B 220 2.0 260 1JIO 310 3.0 380 '20 410 S40 600 610
C 170 180 200 210 230 24{) 260 1JIO JOO 3lC 3M ..0
D
E
F
G
120
72
3.
12
110
72
36
12
I4S
8S
4l

"0
"5
85
'3
I4S
as
.3

"0
170
100
so
IS
170
100
SO
LS
170
100
so
IS
190
110
5'
17
190
110
56
17
210
125
.2
II
110
12.1

"
II
. ..
no
J1I

1O
ZJI
US

»
H 0
I.
0 "0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

..
J 18 18 18 22 22 2l 2.1 2.1 29 29 JJ JJ
"
22 22 2. 2. 2.
.,
30 30 30 36 36 39 )t 4l CJ
34 34 41 55
4l
70
'3
70
50
80
50
80
"
50
80
57
'7
57
'7
57 .5
55
.S
60
70 '" " "
70 77 11
92 92 92 lOS 105 115 lIS 12.1 115
K
110
4
110
4
•12 12, 12•
125 125 I2S 145
S
145
5
145
5 , ,
160 160 180
7
180
7
• •
:100 :100

M
10

"6
..•
10
20
8
20
8
20
•
13
2l
8
13
22
8
13
22
8
"2S
9
"2S
9
17
21
10
17
21
10
II
)t
It
II
It
10
0
• •
0 0
8
0
8
0
8
0
9
0
9
0
9
0
9
0
9
0
II
0
11
0
II
•
11
N 16 20 20 20 20 22 2l 22 2.1 2.1 26 16 21 n
, •
10 10 12 12
• •0
12 14
,
14 14
",
14
" "5 , • 11 J1

P
0
30
0
36
4
0
3.
0
36 3'
S
0
<I
0
41
5
0
41
0
.7 47
5
0
5
0
51
u
0
51
• ..
.. ..
'7
0

os
R .
2.
37

38
51
28
4l
47
41
28
4l
56
.8
63
28
.3
S8
50
6S
21
.3
61
53
68
Jl
so
68
60
77
33
,0
71
6l
80
33
so
75
67
84
36

94
36
" "
",. ,." " 101 111
IS 19 97

,. 101 " I.'

11
I»
OJ

II'
II'
lit
U2
"

zn
 , GNpe I podpupc nomllulruh men u ruiltmc:tnrn3

-
'.:: K_
5 6
1
predmak

AI
•
-
-
1
do
)

\4
I'
)
do
6
16
IS
6
do
10
20
17
10
do

"25
21
"
do
18
25
21
18
do

"31
27
24
do
30
31
27
30
do
'0
38
3'
.0
do
50
38
34
50
do
65

'7
42
65
do
80
53
.8

T
I-II
6
·
-- -- \4
-
19
-
23
-
28
-
21
-
35
-
3S
37
43
43
.3
.9
S3
60
S9
69

U
t-11
1

6
1
--
·
..
-
--
-
-.-
ta
II
-
-
20
19
-
-
2S
22
-
-
30
26
-
-
)0
26
-
-
)7
33
.
33
4\

'0
39
'8
55
51
'S
54
65
61
70
55
66
81
76
87
64
75
96
91
102
1-11
.. - II 23 28 33 H 4\ '8 60
V 6
.. - - - - - 36 43 51 63 76 96 114
1
.. -- -
-
-
-
-
-
-
-
32
39
39 47
55
S9
68
72
81
91
102
109
120
1- 11
.. -
'7
\1 6 140
X
1
6
..
.. -
20
20 ,.
2S 31
28
37
33
42
38
50
46
60
56
75
7\
92
88 I II 135
I-II
.. - 20 28 34 40 '5 5' 6. 80 97 122 146
Y 6
.. - - - - - - 59 7\ 89 109 138 \68
1
.. - - - - - - 55 67 85 \05 133 163
I-II - - - - - - 63 75 94 \14
'" 174
Z 6
..-- - 26 32 39 '7 57 69 8' 107 131 166 20'
- 26 31 36 .3 65 80 103 161 199
.....
1 53 J 27
I-II - 26 35 42 50 60 73 88 11 2 136 172 210
ZA 6 - 32 39 49 61 74 9' 114 143 175 220 268
1 - )2 )8 '6 57 70 90 110 139 17\ 215 263
I-II --
-,
- )2 42 52 64 77 98 11 8 148 180 226 27'
ZB 6
.. - 40 47 64 87 105 135 156 195 237 294 354
1
.. - 40 46 61 8) 101 128 152 191 233 289 349
I-II
.. -
-
40 50 67 90 108 136 160 200 242 300 360
ZC 6
.. -
60 77 9. 127 I" 184 214 269 320 399 474
1
I-II
.. -
60
60
76
80
91
97
123
130
143
150
180
188
21 0
218
265
27'
316
325
39'
405
469
480

274
 "'... erupt: i podp'upr nomJftIlnab ..... IllIIiIilDdli.

'"
ovub 80
do
100
100
do
120
do
1<1)
eo
160
do
180
do
200
do
225
do
250
do
210
do
)1 5 )55 400 '50
do do do do
120 "0 160 180 200 225 250 210 3IS lS5 400 '50 500
S 64 72 85 9) 101 III III I) I \49 161 179 197 219 239
58 66 71 5 9) 105 II) III Il8 ISO 169 187 209 229
71 79 02 100 108 122 1)0 1<1) \58 170 190 208 212 252
T 84 91 11 5 121 139 \5 7 171 187 209 ll\ 257 28) 3t7 347
78 91 107 119 1) 1 \4 9 16) IJ9 198 220 247 m 307 137
91 1()4 122 1).1 \4 6 166 180 196 218 2'0 268 294 330 360
U 11 7 137 16) 183 20) 227 24 9 275 306 34 1 )79 471 127
'2'
III \3 1 115 I7S 195 21 9 2'1 267 291 )30 l69 4\4 467 m
124 144 170 190 210 236 258 284 )\5 llO 190 .ll '90 540
139 165 191
" \33
1'6
119
172
187
202
221
213
228
245 271
237 267
lO I
293
III 376
323 361 401 .,.
'16 .64 119
10.
182
172
647
617
262 284 310 3. 0 385 .25 '71 510 1.1 660
X 171 203 2' I 27 l 303 341 316 416 .66 116 579 649 727 S07
165 197 233 265 295 333 368 408 '11 SOl 169 619 m 797
178 "0 2<8 280 310 310 385 '21 47S 525 190 660 7<1) 820
Y 207 247 293 333 l73 41 6 461 SII 571 641 719 809 907 981
201 24 1 285 325 365 408 453 SOl 560 630 109 799 891 971
21 ' lS5 JOO l 'O 380 425 410 520 580 650 130 820 920 1000
l 15I JOJ 35B '08 45 8 511 566 611 101 18 1 889989 1081 1237
145 291 350 .00 450 SOl 55B 623 690 710 819 919 1077 1227
25 B 310 365 41S 4 65 520 575 640 110 190 9001000 1100 1150
ZA 328 393 .63 528 593 661 13 1 BII 911 991 II 39
1181 1431 1587
322 387 4S5 520 585 653 123 SOl 900 980 1129
1279 1427 )577
335 400 470 535 600 670 ,' 0 820 920 1300
1000 1150 1450 1600
lB ')8 518 61l 693 713 871 95 I 1()41 1191 12.91 1489 16)9 1837 2037
512 605 68S 165 863 943 1033 1180 1180 4790 1629 1827 2027
')2
«5 525 620 100 180 880 960 1050 1200 1300 \500 U50 18S0 2100
ZC 578 683 793 893 993 1141 1241 1341 154 1 1691 188' 2089 233 7 2587
671 785 8 5 985 1133 1233 Illl 1530 1680 1879 2079 2327 2571
572
585 690 800 900 1000 1150 1250 tlSO 1550 1700 1900 2100 2400 2600

, 5
-
 12.7 Toiemncije za zavrtnje

Tablica 12.7. 1
Osnovne lolerancije zo srednji precnik d 2 u mi/..7ometn-'na (izllod)

Kvalitet
NomirWni Konlt
p Fini Srcdnji Grubi
pn:~niI<
dmm mm Slepen toletancije
3 4 5 6 7 8 9

Preko . . . do 0.75 50 63 BO 100 125

I 56 71 90 112 140 I SO 124
5.6 1l.2 1.25 60 75 95 11 8 150 190 236
1,5 67 85 106 132 170 ::!12 265

I 60 75 95 II B 150 190 236

1.25 67 85 106 132 170 21 2 265
1.5 72 90 112 140 180 224 180
11 ,2 22.4 1.75 75 95 liB 150 190 236 .100
2 BO 100 125 160 200 , 250 )15
, 2.5 85 106 III 170 212 265 33 5

Napomena uz tablicu 12 .73.

Oblasti prec!nib. Iamnja, obuhvatene standardom JUS M.BO.320 su ove: 1.5 . . . 2,8 , 2, 8 ... 5,6 .
5.6 . . .11.2. 11.2. . .22.4. 22.4 . . .45. 45 . .. 90. 90 ... IBO. i 180 .. .355.

Tablica 12.7.2
Osnovne toleronelle to srednji precnik Dl u mikrome/n'ma (izllad)

Nominalni Kvalitet
Koruk
preC!nik p Firti Sred nji Gru bi
d mm mm
4 5 6 7 8
Preko . . . do 0.75 85 106 132 170
1 95 118 150
5.6 11.2 190 236
1.25 100 125 160 200 250
1,5 112 140 180 224 280
1 100 125 160 200 250
1.25 112 140 180 224 280
1,5
11 .2 22 ,4 1.75
. 11 8 , 150 190 p6 300
125 160 200 250
2 132 31 5
170 212 265 335
2,5 140 180 224 280 355

276
 Tabuca 12.7.3
Zavisnos( slepeno lolerandie ad dutine nolerti6
DuiiN. nok nja
J(valilct
toleran cijc S N l
d d, d, 0, 0, d d, d, 0, 0, d d, d, 0, 0,
Fini 4 3 3 4 4 4 4 4 4 I 4 I I I 6
Srcdnji 6 I I 5 5 6 6 6 6 6 6 7 7 7 7
Grubi 8 8 8 7 7 8 9 9 8
•
Napomena uz tablicu 12.1. 3:
Oznak3. S znati kr.J. tku dufinu nok nja . N normalnu , I L duptu.

Vllta SQJtavka l" reIQllj. so..tJ GJlj~ ~

... ffI]')
fill '~' F
n. !!<_4$.
.... .
{ -,,\• ~<>t

~ i~
F
m !h-m

JL~
.-
F
;n t:"--k.
~;~ It.-¥'!! !?-t
r loo t
~.6,

44-') f

t1i.t f)=o
lj
a: _, It
-9'
~ ... ..,
.J;

41
,~ ~

~ ~
,~~~ i i
, 'iii I
i1~« i"~ " ~ !'" .'O:ti
12. I .
% D
Obrasci 1.8 izrawnav&l\ie nomiMbrib ~ UtS

..,
 LITE RATURA
Dt'C\r:er. K.H.: l-otll sc!nnenelcl1lente. 3 Auflage. Carl Hanser Verlag. Munchen, 1966.
Dubbel. TIlchcnbu ch fur den M:l<c!unc nb:ltu , 14 . Aunage. Spn nger- Verla.g. Berlin, H eldel~r . Sc"
York . 198 1.
FaIres. V. M.: Dcs ~n o f Machme Elc m ~·nt (. Thl' Macm illa n Company , New York, 1955.
Gross, S.: Bercchnu ng und Gedall ung d ~ r Fede rn, Springer- Ve rlag, Be rlin. J966.
H ~II , A.S .. Ho lo " cnko . .,. .R .. Langh lin, H.C . : S c h a un1' ~ Outline of Theory and Pro bl em~ of Machme
Design. Sc:l hu m P ubli ~ h i n g Co .• New-Yo rk. 1961 .
Icko\it. G.. Cc rn3 v ~ kjj , S .A . K I ~c l cv . V.A ., Bo ko\,. K.N. i Bont.()smoloVlkij. ~'- A .: Sbornlk zadat I
prclIlt."IOv ra ~ t O l 3 po ku,,,u de talcJ mas- n. lzda IClslvQ Masinoslrojenija . ~I oskva. 1965 .
Tuch... nbuch M3(cillnbau. Band 1, 2,d ufCh bcl'chene AU n3{!~ . VEB VC Tla gl ~ chmk. Berhn . 1961 .
Toch t t rm3nn / 8 od('n ~ t c m : Konot.truk h o nsclemcn t(' d es ~fJ ~c1l1n c n b.:lu e~. Er ~ t e r tt il . Spnnger erla,.
Berlin. H ~ l1delbc rg. Nl'W Yo rk . 1968.
Vita.... OJ .: M 3!i ll ~ kl clemt:1I11 I. N3 u ~n3 knJlg3 . Bcogr3d, 1965.
Vilas, OJ .: Osnovi n13 sm ~ k lh k o n ~t r ukclj a 1111. N3 Uen3 knjigl . Beop1l d. 198-4 .
Schult. W" Dlc tma nn. 1-1 ., Remer. G .. R3d3j. D.: Zu m l 11c ml " Schwingfe$ t igkCJt gehrbter Bautellc"
Konstruk. lio n 9 / 85, S pn n!!cr - Vc rJat:.
Standard i: J US I ISO.