Oviginalni naucni vad UDK 305:929 Toevski J.

Antropologija 5 (2008)
Ivana Stevanovi
ivanaste@sezampro.yu


ENA ILI MUKARAC U CEMU 3E RAZLIKA?
BIOLOGIZACIJA RODNIH NEJEDNAKOSTI U
SVETLU TUMACEN3A 3OVA TOSEVSKOG


Apstrakt: Piui u duhu eksplicitnog naturalizma i biolokog determinizma Jovo To-
evski je, kriju+i se iza vela autoriteta koji nauka ima u drutvu, proizveo znanje o
ljudskoj seksualnosti, polnosti, telu i rodnim odnosima, dostupno iroj +itala+koj pu-
blici. Polazei od ideje diskursa na na+in na koji ga je odredio Fuko i promenjene
slike nauke, ovaj rad ima za cilj da ukae na ire implikacije znanja proizvedenog
pod uticajem popularnog nau+nog diskursa Jova Toevskog.

Kljucne reci: nauka, diskurs, rodni odnosi, telo, seksualnost.

I Uvod

U savremenoj Srbiji javna diskusija a pro po rodnih odnosa i seksualnosti
zahuktala se poslednjih godina. Ako se posluim re+ima jedne nae novinar-
ke
1
, medijski prostor u Srbiji bio je uskraen za komentare o muko-enskim
odnosima sve dok na javnu scenu nije stupio Jovo Toevski. Ali da li je zaista
tako? Ili preciznije, da li je govoriti o ne+emu vanije od onoga ta se govori i
kakve su posledice tog govora? I ta se deava kada iza onoga ko govori stoji
autoritet nauke? Ovo su samo neka od pitanja na koja ovaj rad trai odgovore
i bie usmeren na analizu ideja najpoznatijeg srpskog seksologa, Prof. Dr Jova
Toevskog. Njegovi tekstovi odiu duhom eksplicitnog naturalizma i biolo-
kog determinizma i predstavljaju, verujem, savren materijal za analizu. Po-
iu od promenjene slike nauke koja kao klju+ni problem postavlja institucio-
nalni, politi+ki, istorijski i drugi referentni okvir u kome znanje biva proizve-
deno i od ideje diskursa kao istorijski odre/enog na+ina na koji se formira
znanje o odre/enoj temi i odre/enom fenomenu. Pomenuti materijal bie ana-
liziran istraiva+kim postupkom koji se u antropolokim krugovima naziva
diskurzivna analiza. Polazei od ideje da je znanje uvek proizvod delovanja
moi u okviru diskursa ovaj rad ima za cilj da ukae na razli+ite mehanizme
koji proizvode odnose rodnih nejednakosti i nanovo ih reprodukuju. Konkret-

1
R. Mom+ilovi, Toevski, seksolog sa predumiljajem. ta ene ele?, preuzeto
sa adrese: http://www.politika.co.yu/ilustro/2300/3.htm
ena ili mukarac..
Antropologija 5 (2008)
96
no, analizom se nastoje utvrditi ire implikacije znanja proizvedenog pod uti-
cajem popularnog medicinskog/seksolokog diskursa.


II Teorijsko zalede

Seksologija i "cinjenice" ljudske telesnosti i polnosti

Godinama dominantna, pozitivisti+ka slika nauke na kojoj je po+ivao ugled
koji je ista imala u drutvu, nesumnjivo je bila temelj konstituisanja kako pri-
rodnih tako i drutvenih nauka. Premisa da su nau+na istraivanja bazirana na
+injenicama i objektivna dala je privilegovan status nauci u tuma+enju bilo kog
fenomena. Sledstveno, kada ljudi +itaju neki nau+ni +lanak otpor koji bi ina+e
mogli imati prema datom objanjenju nestaje upravo zato to je re+ o nauci.
2

Ljudsko telo i "+injenice" koje se ti+u njegove telesnosti i polnosti dugo su u
nauci posmatrane kao bioloka datost, o+igledna i neupitna. Naime, pretposta-
vljena samorazumljivost ljuskih tela bila je prisutna u nau+nim diskursima +ija
su tuma+enja odlikovali naturalizam, s jedne, i univerzalizam, s druge strane.
3

Odli+an primer ovoga jeste sociobiologija koja je pretpostavljala direktnu
uzro+no-posledi+nu vezu izme/u biologije i socijalnog ponaanja i time esenci-
jalizovala "ljudsku prirodu". Sociobiologija je istraiva+ki program koji je upo-
trebio evolucionu teoriju kako bi objasnio socijalne, psiholoke i etoloke ka-
rakteristike razli+itih vrsta. Ako je ovako shvatimo, sociobiologija nije, tvrdi
Sober, zapoela sa knjigom Sociobilogija:nova sinteza Vilsona, koji se obi+no
smatra njenim za+etnikom, jer je evolucija ponaanja oduvek bila tema kojom
se Darvinova teorija bavila.
4
Ipak, ono to je izazvalo otru kritiku, ne samo od
strane drutvenih nau+nika ve i samih biologa, jeste poslednje poglavlje pome-
nute Vilsonove knjige koje se odnosi na primenu sociobiolokih ideja na ljudski
duh i kulturu. Ukratko, evolucija putem prirodne selekcije zahteva da fenotipske
razlike budu nasledne i ovaj osnovni scenario ostaje isti kada sociobiolozi obja-
njavaju neku osobinu ljudskog ponaanja postulirajui da je ona rezultat evolu-
cije putem prirodne selekcije. Odnosno, ona postulira postojanje gena "za" dato
ponaanje.
5
Ukazujui na to da ne postoje dokazi o genetskoj kontroli drutve-
nog ponaanja ljudi, a time ni rodnog ponaanja i rodnih uloga, savremena bio-

2
V. Brescoll and M. LaFrance, The Correlates and Consequences of Newspaper
Reports of Research on Sex Differences, American Psychological Society, Vol. 15,
No. 8, Yale University, 2004.
3
Z. Ivanovi i P. <ar+evi, O statusu tela u antropologijij, Kultura, br. 105/106,
Beograd, 2003, 9-24.
4
E. Sober, Filozofija biologije, Plato, Beograd, 2006, 231-243.
5
Sober, 2006, 231-243.
Ivana Stevanovi
Antropologija 5 (2008)
97
loka nauka odbacila je ovakvo stanovite i istakla da biologija nije jednosmer-
na determinanta ve da predstavlja dinami+ku komponenetu ljudske egzistenci-
je.
6
Drutvene i humanisti+ke nauke sa svoje strane ukazale su na to da je socio-
bilogija, kao ekstremen oblik naturalizacije socijalnih fenomena i nejednakosti,
porekla postojanje kulture, a time porekla i samu antropologiju kao nauku.
7
Ono
to je jo vanije, a to isti+e Hert, jeste da se vulgarna sociobilogija mora po-
smatrati kao nastavak rane Darvinovske fascinacije polnom diferencijacijom i
borbom za opstanak koja je u svojim sofisticiranijim verzijama na +elu sa sek-
sualnim dimorfizmom bila, ponegde i danas ostala, glavni pravac drutveno-na-
u+ne misli.
8
I dok je sociobilogija odlu+no odba+ena, diskurs polnog dimorfi-
zma nastavio je da ivi u nau+nim tuma+enjima ljudske telesnosti, polnosti i
seksualnosti. Naime, sledei Darvina, tokom devetnaestog veka u nauci je bilo
iroko rasprostranjeno shvatanje da je svrha seksualnog ponaanja reprodukcija
i selektivna sposobnost pojedinca u evoluciji. Prirodna selekcija koja uti+e na
mukarce i ene u zavisnosti od njihovih uloga u biolokoj reprodukciji rezulti-
rala je dimorfizmom pod kojim se, kako Hert navodi, uobi+ajeno podrazumeva-
la filogenetski nasle/ena struktura dva tipa ljudske i polne prirode.
9
Princip pol-
nog dimorfizma nastavio je da funkcionie kao jednoobrazni zakon i onda kada
je bavljenje Darvinovom teorijom evolucije prevazi/eno. Smatralo se kanonom
da svuda i u svim vremenima pol i/ili rod postoje u cilju reprodukcije jedinki i
vrste. "Ukratko, kao to je ukazano u kritikama koje su formulisali tokom jedne
generacije feministi+ki i homoseksualno orjentisani nau+nici i nau+nice, repro-
dukcija je gotovo +itavog prolog veka bila "stvarni predmet" normativne nau-
ke, kako biologije tako i nauke o drutvu."
10

Formulisanje pozitivne nauke o polnosti i ljudskoj seksualnosti nesumnji-
vo je bilo pod uticajem diskursa polnog dimorfizma. Iz seksologije su proiste-
kle dve veoma uticajne ideje. Prva, da su "muko" i "ensko" uro/ene struktu-
re i, druga, da je heteroseksualnost nuna i najvia forma polne evolucije.
11

Dva razli+ita pola i princip reprodukcije usmerili su biomedicinsku seksolo-
ku tradiciju ka esencijalisti+kom shvatanju. Diskurs polnog dimorfizma, ako
se posluimo Fukovim re+nikom, postavio je granice unutar kojih smo perci-
pirali/percipiramo sopstveno telo i seksualnost.
12
Kako e se kasnije videti,
nauka o polnosti koju zastupa Jovo Toevski nedvosmisleno je rezultat diskur-
sa polnog dimorfizma i pod jakim je uticajem esencijalisti+ke paradigme.

6
Ivanovi i <ar+evi, 2003, 9-24.
7
Ivanovi i <ar+evi, 2003, 9-24.
8
G. Hert, Trei pol i trei rod, Kultura, br. 105/106, Beograd, 2003, 63-132.
9
Hert, 2003, 63-132.
10
Hert, 2003, 63-132.
11
Hert, 2003, 63-132.
12
M. Fuko, Istorija seksualnosti,. Volja za znanjem, Prosveta, Beograd, 1978.
ena ili mukarac..
Antropologija 5 (2008)
98
Sistem pola/roda

Naturalisti+ki pristup bio je posebno uo+ljiv u onim tuma+enjima u kojima
se nejednaka raspodela moi izme/u mukarca i ene, kao i razli+iti poloaji
koje oni zauzimaju u datoma drutvenom poretku, shvatala kao posledica pol-
nih razlika. Sledstveno, rodna asimetrija bila je rezultat razli+itih uloga mu-
karca i ene u procesu bioloke reprodukcije, kategorije mukosti i enskosti
uzajamno isklju+ive, a drutveni poredak odraz prirodnog stanja stvari. Odba-
civanje objanjenja ukorenjenih u biolokom naturalizmu bilo je samo prvi
korak u formulisanju pristupa koji su prvi plan svojih tuma+enja ljudske pol-
nosti i seksualnosti stavili socijalni i kulturni kontekst.
13
U elji da ospori na-
turalisti+ke argumente u "nau+nim" tuma+enjima odnosa rodnih nejednakosti,
feministi+ki orjentisana antropologija, kako isti+e Ivanovi, razvila je i nagla-
sila vanost analiti+kog razlikovanja biolokog pola, sex, i kulturno konstrui-
sanog roda, gender.
14
Sistem pola/roda kao iroko prihvaena analiti+ka kate-
gorija razvijen je sedamdesetih godina dvadesetog veka i predstavlja zna+ajnu
tekovinu feministi+ke teorije ovog razdoblja.
15

Nasuprot pozitivisti+koj slici nauke koja pretpostavlja da su nau+ne teorije
i nau+no znanje odraz stvarnog stanja stvari nezavisno od svesti koja je spo-
znaje, femenisti+ki orjantisane teoreti+arke prvog talasa feministi+ke kritike
ukazale su na to da je pitanje ko govori i sa koje pozicije od presudne vano-
sti. Naime, feministi+ka kritika klasi+ih antropolokih teorija i praksi dekon-
struisala je do tada teorijski neproblematizovano shvatanje objektivizma kao
rodno neutralnog znanja zamenivi ga fleksibilnijim pojmom znanja sta+enog
na temelju odre/ene perspektive gledanja.
16
Druga+ije re+eno, sutinsko pita-
nje pokrenuto od strane ovih teoreti+arki jeste politika reprezentacije. Ovaj pr-
vi talas feminizma ozna+en kao "antropologija ene" zainteresovao se za, do
tada, zanemerenu ensku perspektivu u tuma+enju stvarnosti i nastojao da ob-
jasni neravnomeran poloaj ene u drutvu isti+ui da dosadanje teorije o
drutvu nisu u dovoljnoj meri objektivne budui da predstavljaju samo "mu-
ko" tuma+enje "mukog" dela stvarnosti
17
Pretpostavljenu objektivnost nau-
ke, tvrdile su ove teoreti+arke, mogue je postii tek kada teorije obuhvate i
ensku realnost. Ovakav "pogled na svet", za kakav su se zalagale feministi+-

13
W. Simon and J. H. Gagnon, Sexual Scripts Origins, Influences and Changes,
Qualitative Sociology, Vol. 26, No. 4, Winter 2003.
14
Z. Ivanovi, Antropologija ena i pitanje rodnih odnosa u izmenjenom diskursu
antropologije, u: arana Papi i Lydia Sklevicky (ur.), Antropologija ene, Drugo iz-
danje, Biblioteka XX vek, Beograd, 2003, 381-435, 396.
15
Ivanovi, 2003, 396.
16
Ivanovi, 2003, 396.
17
Ivanovi, 2003, 381-435.
Ivana Stevanovi
Antropologija 5 (2008)
99
ke teoreti+arke "prvog talasa", nije problematizovao koncept objektivnosti na-
uke niti dekonstruisao dihotomiju subjektivno-objektivno na kojoj je po+i-
vao.
18

Kritika koncepata objektivnosti zapo+ela je tek osamdesetih godina sa dru-
gim talasom feministi+ke, postkolonijalne i postmodernisti+ke kritike "kada su
interesovanja za socijalnu/kulturnu konstrukciju nau+nog znanja dobila vei
prostor i u drutvenim i u humanisti+kim disciplinama, (i kada je) ono to je
izgledalo kao prirodna i potencijalno veoma korisna teorijska refleksija posta-
lo predmet dugih i veoma vanih polemika koje su uverljivo demonstrirale
ideoloke, tradicijske i narativne osobine proizvodnje nauke."
19
Ili, druga+ije
re+eno, kriza etnografskog realizma apostrofirala je kao klju+ni problem insti-
tucionalni, politi+ki, ekonomski, ideoloki, istorijski i drugi referentni okvir u
kome znanje biva proizvedeno.
20
U okviru same discipline usledile su dekon-
struktivisti+ke i postmodernisti+ke rasprave usled kojih su antropoloke teorije
transformisane u skup razli+itih strategija koje uklju+uju i podrazumevaju kri-
tiku sopstvenih odre/enja, pozicija i interesovanja.
21
Ili, re+eno jezikom filo-
zofije nauke, postalo je jasno da naa percepcija zavisi od naeg kategorijal-
nog aparata, da je nae iskustvo odre/eno teorijom koja je a priori u odnosu
na to iskustvo
22
, da smo diskurzivno odre/eni i kulturno uslovljeni. U ovom
periodu, osamdesetih i devedesetih godina, otvoreni su problemi u vezi sa
konstrukcijom nau+nog znanja i dekonstrukcijom odnosa znanja i moi. Nau-
ka je prestala da se doivljava kao sistem istinitih stavova.
Zajedno sa krizom etnografske reprezentecije, koja, kako je ve re+eno, ot-
kriva da etnografije i/ili nau+ni iskazi nikada nisu neposredni odraz stvarnosti
ve prikazi posredovanih stvarnosti izloenih delovanju moi u datom drutvu
drugi talas feministi+ke kritike, nasuprot prvom, pokrenuo je pitanje statusa
koncepta objektivnosti i zainteresovao se za rodne odnose, dekonstruisao natu-
ralisti+ke interpretacije rodnih nejednakosti u drutvima i panju usmerio na
istorijske, socijalne i drutveno konstruisane uloge i odnose mukaraca i ene.
23

No, da se vratimo sistemu pola/roda koji je itekako vana zaostavtina fe-
ministi+i orjentisanih teoreti+arki i prvog i drugog talasa kritike. Teorijska va-
nost pomenutog sistema lei u problemetizovanju "prirodne" predodre/eno-
sti mukarca i ene za zauzimanje nejednakih poloaja u datom drutvu. Uvo-
/enje termina rod u nau+ni diskurs doprilelo je prevazilaenju ustaljene, jed-

18
Ivanovi, 2003, 389.
19
M. Milenkovi, Problem etnografski stvarnog, Etnoloka biblioteka, Beograd,
2003, 34.
20
Milenkovi, 2003, 275.
21
Ivanovi, 2003, 381-435.
22
T. Kun, Struktura naunih revolucija, Nolit, Beograd, 1974.
23
Ivanovi, 2003, 381-435.
ena ili mukarac..
Antropologija 5 (2008)
100
nostrane predstave o mehanizmima proizvo/enja rodnih nejednakosti. Kon-
cept roda problematizovao je pitanje realizacije vlasti i strukturalne ure/enosti
drutva na osnovu polne podele uloga koje po+ivaju na patrijahalnosti i hete-
roseksualnosti.
24



Kritika polnog dimorfizma

Potreba da se shvati kako ena postaje ena dovela je feministi+ki orjenti-
sane teoreti+arke do uvo/enja analiti+ke kategorije roda. Razlike koje su se
svojevremeno percipirale kao potpuno bioloke i telesne po+ele su da se shva-
taju kao drutveno konstruisane tokom dugotrajne istorijske podele ljudi na
mukarce i ene. Sagledan kao zbir istorijski i kulturno proizvedenih zna+e-
nja, odlu+no osporavajui ideju da je anatomija sudbina, rod je dobio ogrom-
nu eksplanatornu mo.
25
Iako je ova promena pristupa i interesovanja od veli-
ke teorijske vanosti, moe se rei da je tokom obe decenije pisanja i polemi-
sanja u duhu feministi+ke paradigme, "povlaeni predmet istraivanja bio
rod, dok je pol ostao teorijski neproblematizovan".
26
Kako Hert navodi, jo je
u devetnaesom veku u seksolokoj literaturi dolo do implicitnog isticanja raz-
like izme/u biologije/prirode i drutva/vaspitanja u tuma+unju ljudske seksu-
alnosti to je, pola veka kasnije, dovelo do novog oblika dualisti+ke definicije
razlikovanja izme/u pola, kao biolokih elemenata, i roda, kao kulturno nau-
+enih elemenata.
27
Bilo je teko razmiljati izvan polnog dimorfizma kao poj-
movnog sistema. U antropologiji i ostalim drutvenim naukama, kategorija ro-
da je od samog po+etka shvaena kao kulturna interpretacija pre-socijalnih
polnih razlika, vidljivih na ljudskom telu i, zna+ajnim u biolokoj reprodukci-
ji.
28
Nije uzimano u obzir da su i biologija i kultura istorijski i kulturno pro-
menljivi koncepti. Tek sa kriti+kim promiljanjem distinkcije biologija/kultura
telesnost per se postaje teorijski vana i panja se usmerava na socijalne i kul-
turne dimenzije njene egzistencije.
29
Postalo je jasno da iako sve kulture uo+a-
vaju i priznaju polne razlike one ih ne interpretiraju na isti na+in, naprotiv, ne-
ke od njih kultura moe da negira ili, pak, izbrie.
30
Autori poput Herta koji

24
L. Radulovi, Konstrukcija roda u Narodnoj religiji Srba, doktorska disertacija,
Biblioteka odeljenja za etnologiju i antropologiju, Beograd, 2007, 51.
25
D. Kornel, Rod, u: Genero, +asopis za feministi+ku teoriju, Centar za enske
studije, Beograd, 2003.
26
Ivanovi, 2003, 381-435, 400.
27
Hert, 2003, 63-132.
28
Ivanovi, 2003, 381-435, 403.
29
Ivanovi, 2003, 403.
30
Ivanovi i ar+evi, 2003, 9-24.
Ivana Stevanovi
Antropologija 5 (2008)
101
su se bavili prou+avanjem fenomena treeg roda i interseksualnosti redefinisa-
li su prou+avanja pola/roda u svetlu kritike polnog dimorfizma i stalnog nasto-
janja da se ova dihotomija objektifikuje. Ukazali su na to da su u nekim vre-
menima i na nekim mestima pojedinci grupisani prema druga+ijim ontolokim
kategorijama, identitetima, zadacima, ulogama, praksama i institucijama i da
to dovodi do postojanja vie od dve vrste ososba, odnosno, vie od onoga to
je zapadni diskurs klasifikovao kao dva pola, muko i ensko, i dva roda, mu-
kost i enskost.
31
Kolijer i Janagisako su ukazale su na to da se i sama biolo-
ka/polna razlika mora shvatiti kao kulturna konstrukcija, pre nego prirodna
datost.
32
Miel Fuko je u svojim analizama tela i polnosti upozorio da se ljud-
sko telo, polna razlika i seksualnost moraju shvatiti ne kao poreklo ve kao re-
zultat diskursa, jer diskurs nije samo predstava on je materijalni uslov koji
nas primorava da sopstveno telo i seksualnost doivljavamo na odre/eni na-
+in.
33
Njegovu ideju da pol ne postoji pre diskursa u kome je odre/en dodatno
je razradila, a time postala i jedna od najpoznatijih kriti+arki distinkcije po-
la/roda, Dudit Batler. Naime, ona je ukazala na to da iako se polna razlika
shvata kao posledica materijalizacije ona nikada nije puka funkcija materijal-
nih razlika koje predhodno nisu diskurzivnim praksama obeleene i uobli+e-
ne.
34
Batler materijalnost tela dovodi u vezu sa performativnom teorijom roda
isti+ui da pol nije stati+na +injenica tela ve idealna konstrukcija koja se vre-
menom kroz regulativne heteroseksualne norme i citatorsku praksu prisilno
materijalizuje.
35
Citatorska praksa, odnosno ponavljanje normi, neophodno je
jer se tela nikada do kraja ne povinuju materijalizaciji. Pol se ne moe pojmiti
van diskurzivne prakse koja ga je proizvela i materijalizovala, a "ako je rod
drutvena konstrukcija pola, i ako se "polu" ne moe pristupiti mimo njegove
konstrukcije, onda se pokazuje ne samo da se pol izgubio u rodu, ve i da je
postao njegova fikcija, moda fantazija, kojoj je naknadno dodeljeno prejezi+-
ko mesto kojem se ne moe neposredno pristupiti."
36
Mada je ovakav pristup
kritikovan zbog zanemarivanja materijalnosti tela, i panja skrenuta na to da
telo treba posmatrati kao materijalnu osnovu za, a ne samo efekat konstrukcije
socijalnih odnosa i razlika,
37
pojam diskursa od izuzetne je vanosti u tuma+e-
nju bilo kog drutvenog fenomena.


31
Hert, 2003, 63-132.
32
Ivanovi, 2003, 381-435, 406.
33
Fuko, 1978.
34
D. Batler, Tela koja neto zna+e. O diskurzivnim granicama "pola", Samizdat
B92, Beograd, 2001.
35
Batler, 2001, 3-42.
36
Batler, 2001, 18.
37
Ivanovi, 2003, 415.
ena ili mukarac..
Antropologija 5 (2008)
102
Seksualnost per se ili polnost u diskursu

Miel Fuko, +uveni francuski filozof i psiholog druge polovine dvadesetog
veka, zna+ajno je doprineo promeni paradigme uvodei pojam diskursa i us-
postavivi vezu izme/u vlasti, znanja i moi.
38
Postavivi u centar panje ljud-
sko telo i seksualnost kao socijalno i kulturno ozna+ene u elji da pokae isto-
rijsku razli+itost u poimanju istih, Fuko je za+etnik jednog novog i druga+ijeg
talasa tuma+enja ovih, neosporno vanih, antropolokih tema. Seksualnost sa-
mu po sebi nemogue je pojmiti, ako elimo da je shvatimo i razumemo neop-
hodno je da oslunemo i svoju panju usmerimo na "govor" drutva o njoj. Sa
uspostavljanjem gra/anskog drutva, o seksu po+inje da se govori, ali +injeni-
ca da se o njemu govori nije sama po sebi vanija od na+ina na koji se o nje-
mu govori, sa kojih stanovita se govori, ko govori i koje ustanove podsti+u
da se o njemu govori. U trenutku kada je zapadno drutvo pripisalo sebi racio-
nalnost nauka kao oli+enje te racionalnosti postala je privilegovano stanovite
sa kog se govori o bilo kom problemu. Nauka je dobila onu vrstu autoriteta,
autoririteta izgra/enog na istinitosti, objektivnosti i sveobuhvatnosti i bilo je
potrebno da ona progovori o seksualnosti. I progovorila je, kroz mnotvo raz-
li+tih diskursa. injenica da se o seksualnosti i telu govori sa pozicije "+iste" i
neutralne nauke od izuzetne je teorijske vanosti jer podrazumeva da se o tim
temama kazuje istina.
U analizi, kae Fuko, treba poi od ovih pozitivnih mehanizama koji proiz-
vode istinu, od strategija imanentnih toj "volji za znanjem".
39

Polazei od ideje diskursa na na+in na koji ga je odredio Fuko, ovaj rad
analizirae ideje Jova Toevskog kao jedan od diskursa o ljudkoj seksualnosti,
koji je jasno definisan, nau+no proizveden i koji je odredio pravila govorenja
o ljudskoj seksualnosti i pruio drutveno legitimisano i institucionalizovano
znanje iroj +itala+koj javnosti.


III Etnografija ideja J. Toevskog

Neto o J. Toevskom

Prof. Dr Jovo Toevski ro/en je 1947. godine u Ljubljani. Zavrio je studi-
je medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, magistrirao iz oblasti neu-
ronauke, i doktorirao na razlikama mukog i enskog mozga. Redovni je pro-
fesor i ef katedre za anatomiju i sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Uni-

38
Detaljnije o odre/enju pojmova diskursa, moi, seksualnosti videti u: Fuko,
1978.
39
Fuko, 1978.
Ivana Stevanovi
Antropologija 5 (2008)
103
verziteta u Kragujevcu. Nau+no usmerenje su mu seksualnost, emocionalnost
i memori+ki sistem mozga +oveka. Rukovodi labaratorijom za istraivanje
seksualnosti, emocionalnosti i memori+kih sistema mozga u okviru sekcije za
neuronauku. I moemo bez preterivanja rei da je Prof. Dr Jovo Toevski na
najpoznatiji, medijski njeksponiraniji i naj+itaniji seksolog.
40
Kada kaem
najpoznatiji mislim pre svega na popularnost koju pomenuti seksolog ima u
naoj javnosti. Njegove knjige, kojih ukupno ima deset
41
, doivele su po ne-
koliko izdanja, pisao je kolmune u dnevnom listu sa ogromnim tiraom, Poli-
tici, +lanke u dnevnom listu Dnevnik
42
, o njegovim se idejama vrlo zduno
raspravlja na internet forumima
43
, o njemu se pie, o njemu se +esto govori.
Kao redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu uiva
nau+ni dignitet na koji se +esto poziva prilikom iznoenja svojih tvrdnji. Iako
je njegova prva knjiga objavljena 1988. godine ira +itala+ka publika imala je
priliku da se sa njegovim idejama upozna kroz kolmune "O ve+itom mukom
cilju" objavljivane na Mukoj strani dnevnog lista Politika od septembra 2002.
do septembra 2003 godine. Iz nedelje u nedelju, saznavali smo po neto o, pre
svega, enskoj prirodi i na+inima na koje mukarci najefikasnije mogu izai
na kraj sa njom. Kroz svaki tekst bila je proeta neka od ideja morfopsiholo-
ke teorije predhodno elaborirane u nekoj od njegovih knjiga. Materijal, na-
pred izloen, koji e biti predmet analize ovog rada preuzet je iz teksta Mu-
karac i ena bazine neuralne razlike
44
i knjige Skrivena seksualnost
45
...
Autor oba je svakako Jovo Toevski.


U cemu je razlika izmede zene i mukarca?

Mozak mukarca i ene je toliko razli+it, tvrdi Toevski, da bi se, kada bi
to bilo jedino merilo, mogli svrstati u dve razli+ite vrste. Glavne specifi+nosti
ljudskog mozga sadrane u memori+kim, emocionalnim, seksualnim i kogni-
tivnim sistemima dolaze u prvi plan kada se empirijski pozabavimo psihologi-

40
Biografija je preuzeta iz: B. Jovanovi )ur.*, Mukarac i ena, Gutenbergova ga-
laksija, Beograd, 2001.; J. Toevski, Skrivena seksualnost. O morfopsiholokom dej-
stvu enske seksualnosti na mukarca i vrstu u celini, Beograd, Prozaik:Beoknjiga,
2004.; R. Mom+ilovi, Toevski, seksolog s predumoljajem. ta ene ele,
http://www.politika.co.yu/ilustro/2300/3
41
Planeta ena", "Skrivena seksualnost...", "Polni um", "Sex materija", "Amorov
rog", "Kai ne", "Nerazumna mrea", "Ti-ja", "The Erect Woman", "Laki mukarci. O
ve+itom mukom cilju" I i II
42
http://www.dnevnik.co.zu/arhiva/2002
43
http://www.forum.krstarica/showhred:php?=t=30788
44
Toevski, 2001, 41-68.
45
Toevski, 2004.
ena ili mukarac..
Antropologija 5 (2008)
104
jom polova. Najfinije razlike me/u polovima kao da su evolutivno konzervi-
rane i zatiene te ih je, sve do skoro, bilo teko uo+iti. Vaan problem u sa-
gledavanju ovih fundamentalnih istina sadran je u izvesnoj mistifikaciji ne-
uronauke i nedostatku egzaktnih podataka. Kako su ove tekoe danas otkolo-
njene sve je vie autora, veruje Toevski, koji su spremni da ukau na to da
mozak ili, preciznije re+eno mozgovi, mukarca i ene funkcioniu na potpu-
no razli+it na+in. Nakon kratkog opisa izgleda povrinskog dela mozga, tj.
modane kore, Toevski konstatuje da, iako se na prvi pogled mo'e u+initi da
razlike u izgledu nema to je samo opti+ka varka, jer je nauka potvrdila da
unutar polova postoje varijacije kao i izraeni seksualni dimorfizam.(...)
46



Morfopsiholoka teorja J. Toevskog

Glavni evolucijski modus +oveka jeste njegova specifi+na seksualnost +iju
osnovu +ini morfopsifoloki model skrivenih enskih genitalija. Toevski svoju
teoriju seksualnosti zasniva na dva postulata i to: skrivenost enskih genitalija
i biovlast-seksualnost. Naime, morfopsiholoka teorija seksualnosti coveka
odnosi se na zavisnost globalne psihologije +oveka od enske morfologije.Kako
je ve napomenuto, prvi postulat morfopsiholoke teorije Toevskog odnosi se
na skrivenost enskih genitalija to je posledica uspravnog stava. Specifi+na
morfologija i specifi+na pozicija enskih polnih organa, njihova skrivenost i ne-
pristupa+nost za mukarca, uzrokuju neophodnost enskog pristanka na seksual-
no spajanje iz +ega neminovno sledi enska psihoseksualna manipulacija kao
prirodno psiholoko dejstvo. Drugi postulat, enska biovlast-seksualnost otelo-
tvorenje je prvog postulata u interpolnim odnosima. Biovlast-seksualnost je za-
pravo, psiholoka vlast ostvarena putem seksualnosti i ona je u naoj vrsti ge-
netski uslovljena. ena ostvaruje biovlast-seksualnost seksualnim primamalji-
vanjem, seksualnim obeanjima i seksualnim spajanjem. Neophodan uslov za
delovanje biovlasti-seksualnosti jeste mukarac jer se nad njim dominacija i
ostvaruje. Sam termin biovlast-seksualnost ima bukvalno zna+enje, radi se o bi-
olokoj vlasti koja se ostvaruje upotrebom seksualnosti.(...)
47



Evolucija i uporedna istraivanja seksualnosti

Morfopsiholoka teorija seksualnosti zasnovana je na uporednim razlikama
polnih organa i seksualnog ponaanja +ovekolikih majmuna i +ovaka, psiholo-
kom dejstvu ene na mukarca izazvanim nepristupa+nim i skrivenim genita-

46
Toevski, 2001, 41-68.
47
Toevski, 2004, 15-23.
Ivana Stevanovi
Antropologija 5 (2008)
105
lijama kao i na efektima dejstva jedinstvenog ljudskog mozga koji svojim
ukupnim pojedina+nim ili grupnim aktivnostima podrava bazi+ne morfopsi-
holoke principe.
Toevski ljudsku seksualnost spoznaje kroz komparaciju sa seksualnim po-
naanjem impanza. Ono to mu ovakvu komparaciju dozvoljava jeste "+inje-
nica" da smo i mi Primati, te se upravo u primatskim osobinama nalaze koreni
naih novih odlika. Pore/enje sa impanzama dodatno je opravdano zbog sko-
ro istog genetskog sastava ove dve vrste. I, kako je ovo jedno naucno zapa-
anje hajde da se, sledei Toevskog, pozabavimo faktima. ovekoliki maj-
muni, Ponaidi, i Homidi, iliti mi, ljudi, su dve familije primata i sli+nost me/u
njima je ogromna iako se anatomski razlikuju vie nego to bi se dalo pretpo-
staviti na osnovu sli+nosti gena i aminokiselina. Pored anatomskih razlika, jo
jedna, tako/e vrlo zna+ajna, jeste i mozak. Toevski se pita kako je to mogue
i odgovor nalazi u nedovoljnom poznavanju funkcije gena. Po miljenju nekih
autora, koje i sam usvaja, upravo je jedinstveno seksualno ponaanje +oveka
klju+na odlika koja ga distancira od ostalih primata. Ogromne razlike koje
postoje, nedovoljno poznavanje funkcije gena, kao i to da uporeda istraivanja
savremenih majmuna i ljudi ne pruaju dovoljno podataka ne spre+avaju To-
evskog da donosi optevaee zaklju+ke o ljudskoj prirodi.
etiri godine vrio je istraivanja u beogradskom Zoolokom vrtu posma-
trajui ponaanje impanzi, +etiri-pet muijaka i isto toliko enki, kao i par
orangutana. I zaklju+io je sledee. Genitalije enke impanze su vidljive i pri-
stupa+ne muijaku, pristanak enke na seks nije potreban i enka smiruje
agresivnost mujaka, izazvanu na razli+ite na+ine, "pozivom" na seks. Nasu-
prot njima, genitalije enke nae vrste dobro su skrivene i nedostupne mukar-
cu to iziskuje neophodnost enkinog pristanaka na seks. Sve ovo, zajedno sa
kopulacijom licem u lice, otara vrata enskoj manipulaciji. Ovu vrstu manipu-
lacije koju je, pomenutim uporednim istraivanjima, uo+io jedino u ljudskoj
vrsti, Toevski je nazvao biovlast-seksualnost.(...)
48



enska biovlast-seksualnost i njene implikacije

Neokorteks je, polno gledano, enska tvorevina i on je po svojim osobina-
ma takav, vie enski nego muki, prevrtljiv, ambiciozan, kad neto smisli
mora to i da izvede, i pritom je u celini nestalan na majmunski i primatski na-
+in. Glavna evolutivna ishodita neokorteksa nalaze se u morfopsiholokom
modelu psihoseksualne manipulacije kroz ensku biovlas seksualnost. enska
psihoseksualna manipulacija podstaknuta je uro/enom potrebom ene za
ostvarivanjem bioloke vlasti. Sve je nastalo iz potrebe za zadovoljenjem e-

48
Toevski, 2004, 25-35.
ena ili mukarac..
Antropologija 5 (2008)
106
ne. I ako ste se ponadali da je ovakva manipulacija ene po svojoj sutini kon-
struktivna, prevarili ste se. Jedna od najtamnijih strana evolutivnog uspeha
ljudskog mozga i jake biovlasti koju ona odraava i koju +ini sve ja+om, jeste
to njegovo dejstvo u vrtlogu tehnolokog napretka pravi probleme u ograni-
+enoj biosferi planete Zemlje, ugroavajui ekologiju do razmera opasnih za
sva iva bia. Najgore od svega je to se uz ugroavanje okoline unitava pri-
matski ambijent, arhetipsko izvorite +ovekove kulture i civilizacije. Da li e
se sada nekom u+initi slu+ajnim, pita se Toevski, to su ba ene u svim eko-
lokim pokretima vie aktivne, ili e se opredeliti za zaklju+ak, koji on zduno
predlae, da je upravo ekologija budue mesto doga/aja i uticaja, mesto gde
ene osvajaju teren za budue uticaje. Dakle, ene su prirodno krive, zbog
svoje uro/ene sposobnosti manipulacije, za sve bioklimatske promene koje
prete da unite planetu. A poto je njihova uro/ena funkcija da stvaraju zablu-
du, one se predstavljaju kao najaktivniji, najglasniji, zatitnici Planete.
ena je prirodno kriva za ekoloku propast planete, za porast nasilja i kri-
minala, ukratko njena potreba za vlau ozbiljno preti da nas sve uniti.(...)
49



"Urodene" muke osobine i tetni uticaj ene

Do sada smo govorili o klju+nim enskim osobinama i vreme je da se malo
pozabavimo onim to bi, po Toevskom, spadalo u bazicne muke osobine.
ini mi se da bi ovde pojam nagona bio adekvatniji od pojma osobine. U tom
smislu Toevski govori o tenji za seksualnim spajanjem sa enom i mu-
kom zatitnitvu. Mukarac je univerzalni zatitnik ene i dece na svim po-
ljim, titi ih od opasnosti, obezbe/uje hranu, sigurno skrovite, itd. Me/utim,
enormni porast enske biovlasti-seksualnosti doveo je do supresije ovog ba-
zi+nog nagona mukarca. To e u budunosti sigurno biti ozbiljan problem za
nau vrstu jer smanjivanje mukosti, koju +ine dva pomenuta nagona, auto-
matski negativno uti+e na duevno zadovoljstvo i mir ene, a time uti+e i na
vitalnost +itave vrste. Po morfopsiholokom modelu funkcionisanja +oveka,
druga bazi+na osobina mukarca bila bi tenja za seksualnim spajanjem sa e-
nom. Ova tenja umanjena je skrivenim enskim genitalijama i neophodnou
enskog pristanka na seks. Mukarac je danas i dodatno zbunjen jer, dok je
nekada "izazovna" odea bila siguran poziv na seks, sada to svakako nije.
Ovakva paradoksalna pojava, kako Toevski navodi, moe se isklju+ivo obja-
sniti jakom enskom biovlau. Danas toliko ima enske biovlasti da i velika
golotinja, to bi nekada svakako bilo predmet osude, ne donosi tetu nego ko-

49
Toevski, 2004, 42-47, 63-83, 133-165; Toevski, Upustvo za upotrebu srpske
erotike. Opasno rukovanje enama, preuzeto sa adrese: http://www.dnevnik.co.yu/ar-
hiva/30.06.2002/drutvo.htm
Ivana Stevanovi
Antropologija 5 (2008)
107
rist enama, jer iako se gotovo gole etaju na dohvat ruke mukarcima, oni
ne mogu nita, golotinja predstavlja demonstraciju moi koja pravi dis-
tancu tako da je danas mukarcima tee da ostvare svoje prirodne pori-
ve, elju za seksualnim spajanjem i zatitnitvo.
ene su osvojile sve muke prostore, vonu automobila, vojsku, politiku,..
i time ga degradirale. Mukost je u ozbiljnoj opasnosti od unitenja jer su svi
prostori pod enskim uticajem. Kako bi zatitio svoju mukost, a time i sebe
mukarac, mora da je razvija i to na sledei na+in: enu treba privoleti na
seksualno spajanje i to je siguran put kojim se mukost moe zadovoljiti.
Ako to shvati, mukarac odmah postaje privla+niji za enu.(...)
50



"Prirodni" ljudski nagoni

Toevski se dalje uputa u tuma+enje prirodnih ljudskih nagona. Sve vea
stopa nasilja nesumnjivo je posledica sve veeg 'enskog uticaja. Agresivnost
kod ljudi spoj je primatske agresivnosti sa funkcijom neokorteksa i nastaje on-
da kada se treba ukloniti prepreka na putu u ostvarenju uro/enih nagona, en-
ske biovlasti-seksualnosti i muke tenje za seksualnim spajanjem sa enom.
Sledi da je agresivnost sama po sebi uklju+ena u nasilje kada je osujeeno
ostvarivanje seksualnosti. Tada su nagoni jaki, a kontrola oslabljena. Ono to
na suzbijanje nasilja moe uticati jeste, svakako, elementarna mukost. Me/u-
tim, zbog sve vee dominacije ena, ta ista mukost je oslabljena, a spajanje
sa enom do te mere osujeeno, da mukarci zbog nemogunosti da ostvare
svoje prirodne nagone postaju sve agresivniji. Elementarna enskost vo/ena
normalnom, a ne uveanom biovlau, mogla bi uticati na smanjenje agresiv-
nosti kod mukaraca, ako bi kroz normalne tokove seksualnosti izvrila poziti-
van uticaj na mukarca. ( Da li se ovde nazire paralela sa enkom impanze
koja "pozivom" na seks umiruje agresivnog muijaka? ini se da da. )
Verujem da ste se, kao i ja, do sada navikli da kod dragog Jova nita nije
nemogue pa tako ni ideja da su ene krive i za porast kriminala, ustalom kao
i za sve ostalo. Muki kriminal je posledica nesposobnosti da se dobro usmeri
prirodni zatitni+ki nagon. Bolje poznavanje ena smanjilo bi kriminal i prava
je teta za mukarce kriminalce koji svakako poseduju mukost i zatitnitvo,
a ne znaju kako da ih upotrebe za svoj duevni mir.
Rat je isuvie mala nezgoda, kae Toevski, da bi mogla omesti funkcioni-
sanje enske biovlasti seksualnosti. Kako za enu nita nije vanije od biovla-
sti one postanu svesne rata tek onda kada on po+ne direktno da ugroava nor-

50
Toevski, 2004, 47-63; Toevski, Stres, seksualni neprijatelj boj 1. Ljubavni jadi
rahiti+nog petla, preuzeto sa adrese: http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/16.06.2002/stra-
ne/pero.htm
ena ili mukarac..
Antropologija 5 (2008)
108
malno delovanje ene. Za enu je vano da se biovlast-seksualnost odvija stal-
no i bez odlagaja. ene nisu svesne blizine rata kao mukarci i primete ta se
deava tek kada njihovi planovi budu narueni. Vrlo je verovatno da ratovi i
prestaju onada kada ene njega postanu svesne i kada ponovo uspostave njime
naruenu kontrolu nad mukarcima.(...)
51



Fenomen silovanja

injenica je, odlu+no tvrdi Toevski, da je silovanje u naoj vrsti sporadi+na
pojava. Ima vie jakih razloga koji +ine nameru za silovanjem oteanom. Sve
ene imaju nekoliko vrsta zatite pred ovom suludom pojavom. Prvo, svaka e-
na iz svoje okoline ima vie mukaraca koji su u stanju da je zatite od silovanja
bez obzira na odnose u kojima su sa njom. Svi mukarci, dalji i blii, ro/aci,
seksualni partner, kao i najvea veina muke nepoznate okoline, poseduju za-
titnitvo kao jednu od svoje dve glavne osobine i spremni su da zatite , prirod-
no, i poznatu i nepoznatu enu i spre+e silovanje. Dakle, drugi mukarci kao
univerzalni zatitnici su glavna prepreka silovanju. Zatitnitvo mukaraca kao
njegov fundamentalni poriv u evoluciji stvoren je kao neophodan faktor koji je
nastao paralelno sa skrivanjem enskih genitalija, jer ga je ba tekoa da se do-
pre do enskih genitalija pretvorila od primatske muija+ke u obuhvatniju mu-
ku osobinu. Druga vana prepreka silovanju je upravo skrivenost i neeksponi-
ranost enskih genitalija +ija nepristupa+nost jo vie poja+ana voljnim motor-
nim radnjama obi+no jakih miia nogu. Zbog toga enu nije lako silovati ako je
u svesnom stanju i ako nije povre/ena ili vezana. Osim toga, potrebna je velika
nesrazmera u snazi izme/u 'rtve i napada+a to nije uvek slu+aj jer ima prili+no
jakih ena u odnosu na neke mukarce. Ipak, jedan od naja+ih argumenata, po
Toevskom, da je mogunost silovanja posledica skrivenih enskih genitalija
lei u sledee dve +injenice. Prvo, silovanje posoji samo u naoj vrsti, i drugo,
kada bi spoljne genitalije ene bile pristupa+ne kao kod ostalih ivotinja, silova-
nje uopte ne bi postojalo jer ne bi postojala ni mogunost da se ugrozi enski
pristanak na seksualno spajanje. Kod ivotinja se ne pojavlja pitanje pristanka
enke na kopulaciju pa nema ni silovanja.
Silovanje kao pojava kod +oveka ima i drugu stranu. Naime, postoje slu+aje-
vi u kriminologiji koji u stvari nisu silovanje, a ena moe da ih predstavi kao
takve. U tim slu+ajevima ena se koristi manipulacijom da bi ostvarila neki
cilj.(...)
52




51
Toevski, 2004, 83-100.
52
Toevski, 2004, 93-96.
Ivana Stevanovi
Antropologija 5 (2008)
109
Homoseksualnost

Po miljenju Toevskog, homoseksualnost ena i mukaraca su potpuno
razli+ite kategorije koje, osim po nazivu, nisu ni analogne ni kompatibilne.
Muka homoseksualnost predstavlja nedostatak bar jednog od dva glavna na-
gona mukarca po morfopsiholokom modelu +oveka, i to, pre svega, nagona
za seksualnim spajanjem sa enom. Sa druge strane, homoseksualnost ena
posledica je prolazne ili trajne poremeenosti nagona enske biovlasti. Pri
tom, lezbejka +esto nije izgubljena za vrstu kao majka. U enskom homosek-
sualnom odnosu po prirodi stvari ima vie bezazlenosti nego u mukom. Ho-
moseksualnost je jedna od opasnih pojava za nau vrstu. Ako izdvojimo uro-
/ene homoseksualce, kojih je mali broj, u odnosu na ste+ene, pada u o+i uticaj
ena na poveanje ste+enih homoseksualaca mukaraca kojih je sve vie po-
slednjih decenija. Muku homoseksualnost favorizuje jaka biovlast, najpre
majke, a onda i cele enske okoline, a rtve su osobe mukog pola koje uro/e-
no imaju slabu mukost. Takve osobe lako podleu enskom uticaju, preuzi-
majui +ak i 'enske obrasce ponaanja. Homoseksualnost +oveka koja se sma-
tra alternativnom seksualnou, u stvari je svesno neopravdano usmerenje ko-
je se +ini lakim i razli+itim od obaveza koje mukost namee. Osim toga, ho-
moseksualnost se ne moe podvesti pod kategoriju seksualnosti, jer je seksu-
alnost odnos izme/u suprotnih polova. u tom smislu homoseksualnost pred-
stavlja otpadnitvo najgore vrste koje moe biti stavljeno u grupu patolo-
kih poremeaja i ne zasluuje da bude stavljeno pod okrilje pojmova vezanih
za seksualnost, jer negira najvaniji modus ive prirode-dvopolnost.(...)
53



Da li je mogua vavnopravnost polova?

Jednakost, upozorava nas Toevski, me/u Primatima ne moe postojati
jer su oni sutinski razli+iti. U ivoj prirodi nita se a priori ne zasniva na
potovanju nekoga ili ne+ega. Poto nema potovanja u ivoj prirodi besmi-
slica je me/upolne odnose graditi na potovanju koje je, samo po sebi, spo-
radi+na pojava u naoj vrsti. Niko ne razmilja o tome odakle poti+e shvata-
nje da se odnos me/u polovima treba graditi na potovanju. Do sada bi +ita-
ocu trebalo biti jasno da na potovanju i razumevanju insistiraju ene jer ta-
ko najlake ostvaruju svoju manipilaciju, a ne znaju da ih upotrebe za svoj
duevni mir.(...)
54




53
Toevski, 2004, 100-105.
54
Toevski, 2004, 105-111.
ena ili mukarac..
Antropologija 5 (2008)
110
Komparacije medupolnih odnosa u dve kulture

Priroda lekarskog posla omoguila je Toevskom da putuje po svetu i vri
komparacije. On je uporedio me/upolne odnose u Norvekoj i Sahari . U Var-
du, norvekom gradiu sa najranijom feministi+kom tradicijom, biovlast-sek-
sualnost ena je izraena do maksimalnih granica za koje su, u ovom trenutku
evolucije, mukarci ovog podneblja pripremljeni. ene u Vardu mogu da ura-
de sve to zamisle. Sve je usmereno ka zadovoljavanju enskih potreba. S dru-
ge strane, alirska varoica Beni Amran prua potpuno druga+iju sliku. ene
su uvu+ene u "miiju rupu" iz koje bez dozvole mukarca ne mogu ni da pro-
vire. Mukarci se staraju o svim aktivnostima u spoljnom svetu od rada do na-
bavke namirnica za mnogobrojnu porodicu, a uticaj enske biovlasti-seksual-
nosti deluje samo u okviru kue i porodice. I ako ste na trenutak pomislili da
su ene jako nezadovolje ovakvom situacijom, varate se, one su zadovoljnije
nego ene u Norvekoj, a kako je i mukost ovde odli+no o+uvana i mukarci
su mnogo zadovoljniji on Norveana. Zaklju+ak Toevskog jeste da je za za-
dovoljstvo oba pola zna+ajan uravnoteen odnos enske biovlasti-seksualnosti
i o+uvane mukosti. Ovakva ravnotea jo se moe sresti u patrijahalnim sre-
dinama, zato smo mi na Balkanu jo uvek u prednosti.
enska biovlast-seksualnost je kroz istoriju ja+ala i ostvarivala sve vei
uticaj. Istorija civilizacije nije nita drugo do pri+a o uveanju enske domina-
cije i ugra/ivanje biovlasti-seksualnosti u sve drutvene strukture. Trenutno
najpoeljnije drutveno ure/enje, demokratija, nesumnjivo je projekat enske
biovlasti-seksualnosti, odnosno vrhunac njene proetosti kroz sve drutvene
sisteme koji joj, ujedno, pruaju potporu i tite. Demokratija je ozbiljno i oba-
vezujue dostignue koje mukarcima donosi sve vie obaveza kojima se za-
dovoljavaju poveani enski zahtevi. Demokratiju zapravo +ine enski zahtevi
ugra/eni u njene zakone. Ukoliko se mukost u budunosti ne suprotstavi en-
skosti nastae jo vei disbalans u odnosu me/u polvima, dominacija ena nad
mukarcima bie jo vea, a teta po oba pola nesamerljiva.(...)
55



IV "Mudrosti" Toevskog pod antropoloku lupu

Danas u Srbiji buja prava knjievnost propisa, miljenja, zapaanja, medi-
cinskih saveta, klini+kih sugestija i ta "provala" razli+itih diskursa o ljudskoj
seksualnosti ne moe, i ne treba, proi nezapaeno.
Predstavljeni materijal, koji je oli+enje ideja koje zastupa Jovo Toevski,
nedvosmisleno upuuje na biologisti+ku percepciju rodnih razlika. Naime, To-
evski +vrsto veruje da su mukarac i ena sutinski razli+ita bia i da je ta razli-

55
Toevski, 2004, 135-138.
Ivana Stevanovi
Antropologija 5 (2008)
111
ka objektifikovana na gotovo svim nivoima ljudskog bivstvovanja, po+ev od
razli+ite anatomije tela i mozga pa do, sledstveno, razli+itog ponaanja. Uro/e-
ne razlike izme/u mukarca i ene manifestuju se, pretpostavljali su nau+nici
koji su sledili Darvinovu misao i princip polnog dimorfizma, putem faktora kao
to su razli+ita morfologija, veli+ina mozga, upotreba oru/a i razvoj govora.
56

Iako je seksologija dete devetnaestovekovne darvinovske teorije, u grupu autora
koji su je dosledno sledili moe se svakako svrstati i Toevski, nazavsno od to-
ga to on pie vek kasnije. U elji da dokae svoju tezu o primarnim razlikama
izme/u mukarca i ene, Toevski nije ostavio neprotuma+enim gotovo nijedan
deo ljudske egzistenicije. Potvrdu svojim tvrdnjama traio je u razli+itoj mu-
koj/enskoj morfologiji tela i strukturi mozga. Govorei o razli+itom broju,
rasporedu, i veli+ini nervnih elija, a oslanjajui se na atoritet "nau+ih" istrai-
vanja, eleo je da pokae da su rodne razlike rezultat razli+itih mozgova, te da
je svako socijalno ponaanje polova utemeljeno u bioloki razli+itoj strukturi
mozga. Nijedan aspekt ponaanja nije razmatran sa stanovita drutva ili kultu-
re, tavie za njega taj deo ljudske egzistencije kao i da ne postoji. Bilogizacija
je vidljiva na svakom nivou tuma+enja jer se i pretpostavljena strukturalna razli-
+itost muko/enskog mozga doivljava kao posledica "o+igledne" i neupitne
telesne razli+itosti. Telo kao bioloka datost jeste, za Toevskog, klju+ni para-
metar u tuma+enju ljudske "prirode". Toevski je +itavu svoju teoriju izgradio
polazei od razli+ite anatomije mukog i enskog tela. Preciznije, njega intere-
suje isklju+ivo ensko telo bioloki odre/eno, dok muko telo ni u jednom tre-
nutku razmatranja polnih razlika nije relevantno, njegova materijalnost se gubi.
Razlog ove izuzetosti mukog tela lei u stalnom pore/enju anatomije ljudi sa
anatomijom ostalih primata pri +emu se sve sli+nosti percipiraju kao normalne
dok odstupanja potpadaju pod kategoriju "nenormalnosti". U tom smislu, mu-
ko telo je zbog sli+nosti poloaja svojih genitalija sa poloajem istih kod osta-
lih primata ozna+eno kao normalno i uobi+ajeno pa kao takvo nije moglo "stvo-
riti" nita neubo+ajeno i do tada "prirodi" nepoznato. Nasuprot njemu, anatomi-
ja enskog tela zbog "skrivenosti" polnih organa nije u skaladu sa ve prokla-
movanim normalnim telom. Ovakva specifi+nost morfologije enskog tela za-
sluna je za posebni evolutivni razvoj vrste jer je otvorila vrata enskoj psiho-
seksualnoj manipulaciji, poznatoj isklju+ivo ljudskoj vrsti, koja je proizvela je-
dinstveni mozak +oveka i od njegovog razloga nastanka postala satavni deo koji
se prenosi nasle/em. Na ovaj na+in uspostavljeni su primarni principi mukosti
i enskosti, odnosno oni elementi koji e, jednom dati, zauvek enu +initi e-
nom, a mukarca mukarcem. Druga+ije re+eno, enskost kao uro/ena struktura
koja se prenosi nasle/em, a koja podrazumeva bioloku potrebu ene za domi-
nacijom i minipulacijom nad mukarcem, uspostavila je i samu sutinu mukar-
ca koju +ine zatitnitvo i tenja za seksualnim spajanjem sa enom. Mukost i

56
Hert, 2003, 63-132.
ena ili mukarac..
Antropologija 5 (2008)
112
enskost kao uro/ene strukture podrazumevaju da e se mukarc i ena uvek i
svuda, nazavisno od kulturno-istorijskog i drutvenog trenutka u kome postoje,
ponaati na "prirodno" uslovljen na+in. Kako su mukarac i ena kulturno ne-
specifi+ne i optevaee kategorije svaka, kroz istoriju uo+ena, razli+itost u rod-
nima odnosima tuma+i se kao posledica vie ili manje ostvarenih prirodnih na-
gona. ena e stalno nastojati da proiri svoju bioloki datu potrebu da vlada i
kontrolie, a mukarac da suzbije ensku dominaciju ne bi li zadovoljio svoje
muke porive. Moemo zaklju+iti da je nau+na misao Toevskog nesumnjivo
pod uticaje Darvinove evolutivne teorije i diskursa polnog dimorfizma. On eks-
plicitno naglaava da postoji filogenetski nasle/ena struktra dva tipa ljudske
polnosti, da su mukarac i ena prirodno razli+iti, to je otelotvoreno u njihovoj
telesnosti, da postoji uro/ena enskost, odnosno mukost te da su te dve katego-
rije polnosti me/usobno isklju+ive i nezamenljive. Poloaji koje zauzimaju u
drutvu, kao i njihovo ponaanje rezultat su biolokih determinanti. Nasle/e,
vaspitanje, kultura ili drutvo pojmovi su koji se u njegovom radu uopte ne po-
javljuju. Mukarac i ena kao istorijski i kulturno proizvedene kategorije ne po-
stoje, postoji samo bioloki uslovljeno ponaanje i prirodno date strukture dru-
tva. Poput sociobiologije, on u potpunosti negira postojanje kulture i svako
ljudsko ponaanje tuma+i kao rezultat evolucije putem prirodne selekcije. Pret-
postavlja direktnu uzro+no-posledi+nu vezu izme/u biologije i socijalnog pona-
anja i u svakoj istanci esencijalizuje "ljudsku prirodu". Posledica ovakvog
esencijalisti+kog, naturalisti+kog, biologisti+kog diskursa nesumnjivo je prihva-
tanje svakog drutvenog fenomena kao prirodnog, imanentnog, a time i nepro-
menljivog.
Paralelno sa diskursom polnog dimorfizma uo+ava se i jak uticaj hetero-
seksualnog diskursa. Postulirana kroz govor o primarnoj enskosti/mukosi,
heterosksualnost se pojavljuje kao neupitno jezgro rodnih kategorija. Sutina
ljudske seksualnosti, shodno Toevskom, lei u stalnom nastojanju mukarca
da se spoji sa enom koja, dozvoljavajui ili odbijajui koitus, koristi seks kao
sredstvo u ostvarivanju svoje bioloke vlasti nad njim. Njegova tuma+enja
odiu pretpostavljenom samorazumljivou heteroseksualnosti kao prirodno
uslovljenog i jedino normalnog obilka seksualnosti. Samo u jednom trenutku,
verujui da je o tome suvino govoriti, kada tuma+i homoseksualnost, on vie
implicitno provla+i da mukarac i ena postoje u cilju reprodukovanja vrste te
da je heteroseksualnost imperativ koji se prirodno namee. Svaki drugi oblik
seksualnosti koji odstupa od heteroseksualnih normi tuma+i se kao posledica
patolokog poremeaja, to e rei da zapravo imamo posla i sa diskursom
"izopa+enosti", onako kako ga je odredio Fuko
57
. Pod uticajem Toevskog i
preseka diskursa koje iri oblikuje se naa percepcija "normalne" seksualnosti
kao i na+in na koji emo doivljavati seksualnost uopte.

57
Fuko, 1978.
Ivana Stevanovi
Antropologija 5 (2008)
113
Pored diskursa polnog dimorfizma, heteroseksualnog i diskursa "izopa+e-
nosti" pod +ijim je uticajem i koje zastupa Toevski, a koji svakako +ine oko-
snicu njegovih ideja, vano je panju usmeriti i na diskurse koji, manje vie
implicitno, proizilaze iz njegovih ideja. Naime, njegove ideje oblikovale su
diskurs "nenormalnog enskog tela". Kako je ve napomenuto, pravei stalnu
paralelu sa primatima, u centar njegove panje dospeva ensko telo koje svo-
jom anatomijom odstupa od onoga to je pedhodno ozna+eno kao normalno.
Ovakva "nenormalnost" nije uslovljena uspravnim stavom, jer takav poloaj
ima i mukarac, ve "skrivenou" enskih polnoh organa. Muko telo i pored
uspravnog stava zadralo je vidljiv i "pristupa+an" poloaj svojih genitalija
karakteristi+in za ostale primate. Iz ovoga proizilazi da anatomija enskog te-
la zbog poloaja polnih organa spada u grupu "nenormalne" telesnosti. Ova-
kav "nenormalni" oblik tela uslovio je pojavu uro/ene, bioloke vlasti ene.
Ideja da sve to nije na svom mestu ili to svojim izgledom odstupa od dru-
tveno poeljnog i normalnog, potpada pod kategoriju opasnog nije nova i sle-
dei je moemo rei da nastala kao posledica neuobi+ajenog "oblika" enskog
tela, biovlast- seksualnost je per se opasna i ne moe doneti nita dobro. Tako
je diskurs "nenormalnog enskog tela" formirao diskurs "opasne enske domi-
nacije". Kako Toevski tvrdi, prirodna enska dominacija razuzdana je, bez
kontrole, nezasita i preti da potpuno uniti sve oko sebe. Sve je nastalo, seate
se iz materijala, kako bi se ena zadovoljila, a neobuzdanost njene dominacije
preti da potpuno uniti palnetu. Svaka pojava u drutvu tuma+i se kao posledi-
ca biolokih datosti. Nasilje, kriminal, silovanje
58
, ekoloke katasrofe i jo
mnogo toga konsekventno proizilaze iz sve vie upotrebljivane bioloke vlasti
ene. Prirodno neobuzdana ena ne zna za granice u upotrebi bioloke vlasti
koju poseduje iz +ega sledi da je u njenim rukama vlast izuzetno opasna. Pre-
putena u potpunosti eni vlast je nita drugo do oli+enje tiranije. Kako muko
telo i poloaj njegovih genitalija spadaju u grupu onoga to je predhodno
ozna+eno kao normalno, te nije opasno, dominacija i vlast moraju se poveriti

58
Silovanje je, shodno tuma+enju Toevskog, pojava koja ne zasluuje posebnu
panju. Naime, ono je najpre onemogueno prirodom enskog tela, a zatim i uro/e-
nom mukou koja je uvek tu da zatiti enu, ne da je povredi. Iz ovoga sledi da je
enu nemogue silovoti jer je njeno telo tako konstruisano da onemoguava bilo koga
da ostvari seksualni kontakt ukoliko ona to ne eli. Ako je neko ipak napadne, to je
tako/e prirodno gotovo nemogue jer je mukarac uro/eni zatitinik a ne napasnik,
neki drugi mukarac +iji nagoni nisu poremeeni pritekao bi joj u pomo. Paralelno sa
ovom "argumentacijom" ide i potpuno suprotan argument koji e rei da je silovanje
prisutno samo u naoj vrsti zbog "+udnog" oblika enskog tela jer spre+ava mukarca
da ostvari seksualni kontak kad on to poeli, za +im prirodno tei. Ovakvo tuma+enje
u potpunosti negira postojanje silovanja kao nasilnog +ina i legitimie nasilje nad e-
nom verujui da je ukoliko do snoaja do/e ona sama to htela, ili je, na drugom nivou,
prirodno kriva zbog "nenormalnog" poloaja svojih genitalija.
ena ili mukarac..
Antropologija 5 (2008)
114
njemu. Iz diskursa "opasne enske dominacije" proizilazi diskurs "poeljne
muke kontrole".Sve dok je ena iole bila pod kontrolom mukarca svet je na-
predovao. Jaka mukost neophodna je da bi se po svojoj prirodi nestalan en-
ski duh drao zatvoren u boci. Naime, prirodno opasna enska dominacija s
obzirom na to da je bioloki uslovljena ne moe se ukinuti ali se moe drati
pod kontrolom mukarca. Sledstveno, za opstanak sveta neophodno je ensku
bioloku vlast ograni+iti na kuu i porodicu, a dominaciju u svim ostalim sfe-
rama ivota prepustiti mukarcu. Drutveni poredak u kome je ena pot+inja-
na "prirodno" je neophodan da bi smo funkcionisali. Ovaj diskurs predstavlja
i esencijalizuje enu kao izopa+enu, nepouzdanu, nezasitu i bez kontrole, dok
je, nasuprot njoj, mukarac oli+enje normalnosti, pouzdan, razborit i spasitelj.
Znanje proizvedeno pod uticajem nau+nog diskursa Toevskog, kao implika-
ciju ima percepciju mukarca i ene kao bioloki razli+itih sa svim navede-
nim osobinama i tei da naturalizuje svaki drutveni poredak. Navodne kom-
paracije kultura koje Toevski vri nemaju za cilj da ukau na razli+itost polo-
aja mukrca i ene shodno drutveno-politi+kom poretku +iji su deo ve da
potkrepe tezu o prirodno opasnoj eni i poeljnoj nadmonosti mukarca. Sva-
ki drutveni poredak rezultat je bioloki uspostavljene dominacije ene s tim
to je stepen ostvarene dominacije kriterijum u vrednovanju drutvenih pore-
daka. Tako se demokratsko drutvo sa visokim stepenom enske bioloke
vlasti tuma+i kao "ensko", izopa+eno, bez mere i na ivici propasti, dok bi po-
redak sa minimumom enske vlasti i jakom mukom dominacijom bio oli+e-
nje ravnotee, normalnosti i blaenstva. Posledica znanja o ljudskoj seksual-
nosti, tela i rodnim odnosima nastalog pod uticajem pomenutih diskursa jeste
percepcija ene kao prirodno negativne i opasne naspram sve pozitivnosti mu-
karca. Ve je jasno da naturalizacija i biologizacija bilo kog fenomena ima
kao posledicu percepciju istog kao univerzalnog i prirodno poeljnog. Krijui
se iza vela nau+nog autoriteta ovakav diskurs ima vrlo ozbiljne drutveno- po-
liti+ke implikacije u pogledu raspodele moi izme/u mukarca i ene. On po-
stulira, naturalizujui "ljudsku prirodu", da mo moe biti pravilno upotreblje-
na samo ukoliko je koriste mukarci i da je "prirodno" najpoeljniji poredak
kome moramo teiti zarad sopstvene sigurnosti poredak sa jasno izraenom
mukom dominacijom.
Kako su mukarac i ena, njihova telesnost i polnost, poloaj u drutvenoj
strukturi nesumnjivo proizvod drutveno istorijskih okolnosti u kojima se o
njima govori neophodno je uzeti u obzir i specifi+nost trenutka u kome Toev-
ski progovara. Druga+ije re+eno, drutveno-politi+ki trenutak u kome znanje
nastalo pod uticajem nau+nog diskursa Toevskog doivljavaja medijsku eks-
panziju neophodno je razmotriti jer je znanje nesumnjivi proizvod delovanja
moi u okviru diskursa i samo je tako mogue uvideti nerskidivu vezu izme/u
vlasti i znanja. 2000-dita godina uzima se kao prelomni trenutak u razvoju Sr-
bije koja tada ulazi u proces prelaza, tranzicije i doivljava intenzivne i burne
Ivana Stevanovi
Antropologija 5 (2008)
115
promene. Koncept procesa prelaza ovde podrazumeva posebnu fazu u evo-
luciji jednog drutva, fazu u kojoj ono sve vie nailazi na unutranje ili spolja-
nje tekoe u reprodukciji ekonomskih i drutvenih odnosa na kojima po+iva
i koji mu daju logiku funkcionisanja i specifi+nog razvoja i gde se u isto vre-
me pojavljuju novi drutveni i ekonomski odnosi koji e vie ili manje brzo,
vie ili manje silovito, postati opti i postati uslovi funkcionisanja jednog no-
vog drutva.
59
Period prelaza se moe okarakterisati i kao istorijski period u
kome se stari sistemi zamenjuju novim, period u kome dolazi do promene jed-
ne formacije u drugu. Promena sistema pripada kategoriji procesa tranzicije
u kojima se staro zamenjuje novim, ali ne prostim supstituisanjem ve kroz
estoku borbu suprotnih ideja, vrednosti, interesa, u atmosferi ispunjenoj ank-
sioznou, tenzijama i konfliktima.
60
Sa inteziviranjem tranzicije i bujicom
novih ideja i vrednosti pod uticajem zapadnih demokratskih drutava uo+ava
se i upliv razli+itih diskursa o ljudskoj seksualnosti kao i diskursa koji zahte-
vaju promenu rodnih odnosa. U jeku promena, 2002-e godine, kao otpor istim
ideje Toevskog dobijaju na snazi. Kako nauka nije samo strategija u slubi
centralne vlasti ve se moe upotrebiti kako bi se ista osporila, intenzivno
upoznavanje javnosti sa nau+nim stavovima Toevskog a pro po demokratije i
promene rodnih odnosa koje ona sa sobom nosi predstavlja trzaj onih koji se
toj promeni ele suprostaviti.


V Zato su ideje Toevskog opasne po drutvo?

Kd Toevskog nm ni!!v teorijske misli !akva postoji u sociobiologiji,
recimo, v u pitnju jedno e!lkti+! tuma+enje vulgarnog darvinizma, ali
je medijska prbit+nst, kao posledica elementarnog odsustva humanisti+kog
obrazovanja me/u novinarima i njihovim urednicima, pre svega, ali u naem
drutvu uopte, omoguila "hiljadu puta ponovljenoj lai da postane istina".
Popularni nau+ni diskurs Jova Toevskog prelama mnotvo razli+itih dis-
kursa koji oblikuju nau percepciju rodnih odnosa, tela, njegove polnosti i
seksualnosti. Nastupajui sa nau+nog stanovita i nudei "istinu" o eni i Mu-
karcu, Toevski je svojim idejama dao drutveni legitimitet i institucionalno
proizveo znanje koje kao posledicu ima naturalizaciju svakog drutvenog fe-
nomena. Svaki segment ljudskog ponaanja protuma+en je kao rezultat biolo-
kog determinizma opasno negirajui postojanje kulture i drutva kao odre/u-
juih faktora. Kako su ukazali kriti+ari biologizma u nauci, nijedan deo ljud-
ske egzistencije, pa i sama "priroda" nisu izuzeti od socijalkonstrukcije +iji su

59
M. Godelije, Analiza tranzitornih procesa, GEI SANU, XXXVIII, Beograd,
1989, 203.
60
M. Proic-Dvorni, uvod u: Kulture u tranziciji, PLATO, Beograd, 1994, 3.
ena ili mukarac..
Antropologija 5 (2008)
116
ne samo deo ve i proizvod. Prihvatajui "zdravo za gotovo" i ne problemeti-
zujui nejednaku raspodelu moi u datom drutvu mi, zapravo, opravdavamo
sve oblike drutvenog izrebljivanja i eksplatisanja. Opasnost ovakvog diskur-
sa ne lei samo u esencijalizciji mukarca i ene ve, a fortiori, u tome to se
krije iza autoriteta koji nauka ima u proizvodnji istine. Verujem, poput mno-
gih, da se nauci mora oduzeti povlaeni status u tuma+enju fenomena, odno-
sno, kako bi to rekao Faerabend, da je nauka opasna ideologija te joj se ne
sme dozvoliti da i dalje predstavlja sebe kao intrinsi+no istinitu jer istina neke
ideologije nije nita drugo do dogmatska odbrana iste.
61



Ivana Stevanovi

WOMAN OR MAN WHAT IS THE DIFFERENCE?
BIOLOGIZATION OF GENDER INEQUALITIES IN THE WORK OF
JOVO TOEVSKI

Writing in the spirit of explicit naturalism and biological determinism, and
hiding behind the veil of scientific authority, Jovo Toevski has produced a
body of knowledge on human sexuality, body, and gender relations, accessi-
ble to the wider audience. Starting from the idea of discourse such as put for-
ward by Foucault, this paper points to the general implications of knowledge
produced under the influence of the popular scientific discourse of Toevski.


61
P. Faerabend, Kako zatitti drutvo od nauke, u: Nevena Sesardi )prir.*, Filozo-
fija nauke, Nolit, Beograd, S.A.