Univerzitet u Banjoj Luci Medicinski fakultet

Funkcionalne zone kore velikog mozga ( primarni, senzitivni i asociaconi centri) Brodmann-ova polja kore mozga

Mentor:

Student: Snje ana Tubi Br.indexa: 1331/2010

Funkcionalne zone mo dane kore

Mo dana kora se mo e podeliti na primarne, sekundarne i asocijativne oblasti, od kojih svaka mo e imati vi e razli itih polja. Podru ja kore odgovorna za elementarne osete, podru ja u kojima se zavr ava( projektuje) glavnina neurona III odgovaraju ih senzitivnih i ulnih puteva, nazivaju se primarna senzorna polja. Drugoj grupi kortikalnih podru ja pripadaju motorna polja, koja kontroli u elementarne motorne funkcije i daju glavninu vlakana kortikospinalnog i kortikonuklearnog puta. Oblasti mo dane kore u kojima se vr i slo ena obrada vi e razli itih vrsta informacija koje esto pristi u iz drugih kortikalnih podru ja, nazivaju se asocijativna podru ja kore. Asocijativna polja, koja vr e kordinaciju, upore ivanje, analizu, predvi anje i supramodalnu integraciju su kod oveka vrlo prostrana. Sekundarna polja se nalaze oko primarne senzorne( receptivne) oblasti, pa se zovu i sekundarna senzorna polja. Ona dobijaju aferentna vlakna iz odgovarju e primarne oblasti iz talamusa. Uz primarno motorno polje se nalaze premotorno polje, motorno govorno polje i suplementarno motorno polje. Sva navedena polja su bilateralna, tj. nalaze se i u desnoj i levoj hemisferi. Polje u jednoj hemisferi je gotovo uvek funkcionalno dominantno u odnosu na isto polje suprotne hemisfere. Ovja fenomen se naziva lateralizacija funkcija. Leva hemisfera je kod ve ine ljudi ( de njaka) dominantna za mnoge va ne funkcije.

Senzorna polja
Primarno somatosenzitivno polje( area 3, 1 po Brodmann-u) obuhvata najve i deo gyrus postcentralisa i zadnju tre inu lobulus paracentralisa. U njemu se zavr avaju aksoni neurona III medijalnog lemniskusa, spinotalami kog i trigeminotalami kog puta. Ovi aksoni poti u od neurona iz nukleus ventralis poseterolateralisa talamus-a. Unutar primarnog somatosenzornog polja postoji somatotopska organizacija. To zna i da su pojedine ta ke predstavljene odgovaraju im ta kama unutra primarnog senzornog polja. Raspored zastupljenosti pojedinih delova tela u gyrus postcentralis-u je takav da su gore, prema ivici hemisfere oblasti za natkolenicu, pa idu i nani e, oblasti za karlicu, trbuh, grudni ko , pa jo nani e oblast za rame, podlakticu i aku. Ispod ovih oblasti, bli e parijetalnom operkulumu je oblast reprezentacije glave-lice, jezik, farinks i larinks. Na medijalnoj strani hemisfere, kora zadnje tre ine lobulus paracentralis-a je oblast reprezentacije stopala i podkolenice. Simboli kim predstavljanjem i povezivanjem oblasti zastupljenosti pojedinih delova tela u senzitivnoj kori dobija se ema koja li i na deformisanog i umanjenog ove uljka, koji se naziva senzitivni homunkulus.

Sekundarno somatosenzorno polje(SS II) nalazi se du gornje usne Silvijusovog leba u operkulumu parijetalnog re nja. Smatra se da se tu zavr ava najve i broj vlakana nociceptivnog senzibiltiteta ( bola). Primarno vidno polje je area striata ( area 17 ili V1) najve im delom zauzima madijalnu, a daleko manje i spolja nju stranu okcipitalnog re nja. Area striata je dobila svoj naziv po golim okom vidljivoj beloj liniji (striata Generii) unutar sive mase njene kore. U ovom polju se zavr avaju neuroni IV opti kog puta. Area striata obuhvata dno i zidove sulcus calcarinus-a, kao i uzane delove kore cuneus-a i gyrus lingvalis-a. Sekundarna vidna polja okru uju areu striatu. To su parastriatno podru je( area 18) i peristriatno podru je ( area 19). Sekundarna polja su odgovorna za identifikaciju i razumevanje osobina posmatranog objekta. Pri emu dolazi do povezivanja razli itih elementarnih opti kih utisaka ( svetlost, boja, pokret i sl.) Primarno akusti ko polje (area 41 i deo aree 42) obuhvata najve i deo Heschl-ovih vijuga. U kori ovog polja postoji tonotopska organizacija. Sekundarno akusti ko polje obuhvata deo aree 42 i 22. Primarna olfaktivna polja zauzimaju prete no prepiriformnu i piriformnu koru. Primarno gustativno polje smatra se da obuhvata najni e delove gyrus poscentralis-a i susedne delove parijetalnog operkuluma i insule. Primarno vestibularno polje nije ta no lokalizovano kod oveka. Neki autori smatraju da se ono nalazi u gyrus temporalis superior-u, u neposrednoj blizini auditivnog polja, a drugi pretpostavljaju da le i u najrostralnijem delu sulcus intraparietalis-a.

Motorna polja

Primarno motorno polje obuhvata Brodmann-ovu areu 4. Ono po inje na medijalnoj strani hemisfere, u prednje dve tre ine lobulus pracentralis-a, a zatim se prostire du gyrus paracentralis-a, su avaju i se prema Silvijevom lebu. Mnogi delovi ovog polja odgovorni su za voljne pokrete pojedinih delova tela. Raspored unutra primarne motorne kore je somatotopski, tj. takav da odre ene mi i e ili grupe mi i a suprotne strane tela inervi u odre ene grupe neurona unutar ove oblasti. To zna i da ove grupe neurona na neki na in reprezentuju svoje mi i e. Vlakna iz kore prednje dve tre ine lobulus paracentralis-a namenjena su inervaciji mi i a stopala i potkolenice. Na samoj ivici hemisfere je polje za reprezentaciju mi i a natkolenice, a ventralno se re aju polja za mi i e trbuha, grudnog ko a, ruke, vrata i glave. Neposeredno rostralno od donjeg dela primarnog motornog polja nalazi se motorno podru je za govor ( Broca area). Ovo, Brokino polje , obuhvata pars opercularis i deo pars triangularis-a ( area 44 i 45) donje eone vijuge ( gyrus frontalis inferior) i to kod ve eg broja ljudi sa leve strane. Kod o te enja ovog podru ja javlja se poreme aj govora u vidu motorne afazije, bolesnik zna ta ho e da ka e, ali to ne rezultira jasnim i razumljivim govorom.

Premotorno polje ( area 6) se pru a u vidu trake ispred primarnog motornog polja na spolja njoj strani hemisfere. Deo ove zone se nalazi na unutra njoj strani hemisfere isred lobulus paracentralis-a, naziva se suplementarno motorno polje (SMA) i zna ajno je za planiranje i zapo injanje pokreta. U zadnjem delu srednje eone vijuge ( gyrus frontalis medius) nalazi se frontalno o no polje ( deo aree 8), koje ima ulogu u pokretima o iju.

Asocijativna polja

U asocijativnim oblastima mo dane kore dolazi do povezivanja impulsa iz vi e kortikalnih polja, kako senzitivnih i senzorjelnih, tako i motornih i u njima se vr i multimodalna i supramodalna integracija. Supramodalana integracija je naju e povezana sa gnosti ikim i simboli kim funkcijama koje su osobina ove ijeg mozga. Jedno od najva nijih asocijativnih polja nalazi se na trome i patijetalnog, okcipatalnog i temporalnog re nja. Ovo podru je obuhvata gyrus supramarginalis ( area 40) , gyrus angularis ( area 39), i zadnji deo gyrus temporais superior-a ( Wernicke-ovo polje- area 22). Gyrus angularis i gyrus supramarginalis zajedno grade lobulus parietalis inferior. Ovaj deo hemisfere je od izuzetne va nosti za procese govora, itanja, pisanja i vizuospecijalne orentacije. O te enjem Wernicke-ove govorne oblasti nastaje poreme aj govora nazvan senzorna ( Wernicke-ova) afazija. Sluh je o uvan, ali postoji nerazumevanje tu eg govora. Na zadnoj strani temporalnog re nja u oblasti gyrus occipitotemporalis lateralis-a, nalazi se oblast koju neki nazivaju polje za prepoznavanje lica. Naime, kod obostranog, ali izolovanog o te enja ovog kortikalnog podru ja, postoji nemogu nost prepoznavanja poznatih osoba, ak i lanova prodice. Prefrontalno asociajtivno polje obuhvata najve i deo frontalnog re nja ( area 8.9, 10, 11 i 12 kao i aree 45 i 46) i ini gotovo jednu etvrtinu celokupne mo dane kore. Ova, prefrontalna koraprema delu gde se nalazi mo e se podeliti na lateralni, medijalni i ventrali deo. Prefrontalna kora je recipro no povezana sa pojedinim delovima mozga, naro ito sa drugim oblastima kore, zatim sa hipotalamusom i mediodorzalnim jedrom talamusa. Ovo podru je je izuzetno zna ajno za procese mi ljenja, prosu ivanja, motivacije i emocija kao i planiranje pona anja.