KOMENTAR NA RIMLJANIMA POSLANICU - Waggoner PDF

E. J.
Waggoner
RIMLJANIMA POSLANICA KOMENTARI
www.najvaznijevesti.com
E. J. Waggoner
RIMLJANIMA POSLANICA KOMENTARI
Naslov originala:
Articles on Romans
By Ellet Joseph Waggoner
Izdava:
Eden kua knjige, Novi Sad
Preveo sa engleskog:
Branko R. uri
Pesme prepevao:
Zvonimir Kosti Palanski
tampa:
Eurodrim, Beograd
Drugo izdanje
Novi Sad, 2012.
Elektronska verzija knjige Rimljanima Poslanica Komentari
besplatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite
da nabavite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na:
www.eden.rs
(+381) 062/200-046
dobravest@yahoo.com
(+381) 064/40-29-428
Ellet J. Waggoner
RIMLJANIMA POSLANICA
KOMENTARI
Novi Sad, 2012
NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novog

zaveta preuzeti su iz prevoda Emilijana arnia, dok su starozavetni
tekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.
Sadraj
Autorova beleka itaocu . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. Boja sila je u Jevanelju . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Greh drugoga je i tvoj greh, takoe . . . . . . . . . . 42

3. Besplatna milost od Boga . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
4. Vera u Boja velika obeanja . . . . . . . . . . . . . . . 89
5. Jo izobilnija blagodat . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
6. Hristov je jaram lak, i breme Njegovo nije teko . . 124
7. U braku s pogrenim ovekom . . . . . . . . . . . . . . 134
8. Slavno osloboenje iz loeg braka . . . . . . . . . . . 145
9. Ko su pravi Izrailjci? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
10. Radosne vesti o dobrim stvarima . . . . . . . . . . . 186
11. Sav e se Izrailj spasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
12. Kako opravdanje verom postaje praktina stvar . 203
13. Vernik i graanske vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . 210
14. Bog je jedini sudija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
15. Slavite Boga svi mnogoboci . . . . . . . . . . . . . . 232
16. Lini pozdravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
Knjiga predstavlja zbirku autorovih lanaka objavljenih u asopisu Signs of the Times (Znaci vremena), u periodu oktobar 1895 septembar 1896.
Materijal je prvi put objavila u obliku knjige izdavaka kua GLAD
TIDINGS PUBLISHERS, 915 Parks Avenue, SE, Paris, OH 44669
Autorova beleka itaocu

Nadahnue nam potvruje da u svim poslanicama apostola Pavla
ima nekih teko razumljivih stvari (2. Pet. 3,16). Moda ovo jo u
veoj meri vai, kada je re o Rimljanima poslanici. Meutim, ne stoji
da ove spise nije mogue razumeti; samo su nenaueni i neutvreni
oni koji ih izvru na svoju sopstvenu propast.
Zapazite da oni koji izvru i ostala pisma, na svoju propast, jesu
iste osobe koje na taj nain gube iz vida sutinu Pavlovih spisa. U tom
zboru nee biti niko ko ezne da shvati Re i ko ita jednostavna obeanja Biblije tako da mu ona budu na korist.
Na poetku ove studije, kao ohrabrenje itaocu posluie podseanje da se radi o jednostavnoj formi pisma koje je upueno crkvi u
Rimu. Nije smisleno pretpostaviti da se vernitvo u Rimu razlikovalo
od ostatka velikog crkvenog tela koje su inili hriani u jednom optem smislu. O svima njima mi itamo nema tu mnogo mudrih po
ljudskom shvatanju, nema mnogo silnih, niti mnogo plemenita roda
(1. Kor. 1,26). Najiskreniji Isusovi sledbenici uvek su dolazili iz redova
obinih ljudi. Tako je meu vernicima u Rimu zasigurno bilo piljara, zanatlija, nadniara, ilimara, batovana, itd, kao i mnogobrojnih
robova i slugu u bogatakim kuama, sa kojima su zajednicu inili i
malobrojni ljudi visokog drutvenog ranga. Ako smatramo da je za
oekivati bilo da svi ovi ljudi razumeju upueno im pismo, onda je to,
takoe, i ohrabrenje koje nam daje pravo na veru da ista klasa ljudi
moe i danas da ga shvati.
Pavlovi podsticaji i uveravanja upueni Timotiju, predstavljaju
najbolje uputstvo za prouavanje njegovih poslanica, i uopte, za celu
Bibliju: Razmisli o ovome to govorim; jer e ti Gospod dati razumevanje svih stvari (2. Tim. 2,7 engleski prevod). Bog je Svoj sopstveni
tuma. Rei Biblije objanjavaju Bibliju. Zato je neophodno da temeljno istrai tekst, kako bi doao tano do onog to se elelo rei, imajui
u vidu to to je prethodilo i ono to sledi.
Beleke koje prate ovo prouavanje, date su s ciljem da snanije
uprave itaoevu panju na samu Re, i s namerom da pomognu oni-
Rimljanima Poslanica Komentari
ma koji ne prouavaju Sveto Pismo redovno. Neka prouavanje ove Poslanice bude na veliki blagoslov svima koji tee da je shvate i neka Re
bude vie cenjena meu svim ljudima, kako bi iz nje, snagom Svetog
Duha, zasijalo jo vie svetlosti. To je iskrena pieva molitva.
1. Boja sila je u Jevanelju

Pozdravne rei u Rimljanima 1,1-7:
Pavle, sluitelj Hrista Isusa, pozvan za apostola, odreen
za evanelje Boije, koje je Bog unapred obeao preko svojih
proroka u Svetim pismima, a koje govori o njegovom Sinu, po
telu roenom iz Davidovog potomstva, po Duhu svetosti postavljenom za Sina Boijeg u sili od uskrsa iz mrtvih, Isusu
Hristu Gospodu naem. Njegovim smo posredstvom dobili
blagodat i apostolstvo da za njegovo ime privedemo poslunosti i veri sve narode, meu kojima ste i vi od Isusa Hrista
pozvani, svima Bogu dragima, pozvanima svetima, koji su
u Rimu: blagodat vam i mir od Boga oca naega i Gospoda
Isusa Hrista.
Doivotni rob. Od Pavla, sluge Isusa Hrista (KJV-Karadi).
Tako se apostol predstavlja Rimljanima. U nekoliko drugih poslanica
korien je isti izraz. Neko bi se postideo priznanja da je sluga; ali ne i
apostoli.
Velika je razlika u tome kome sluite. Znaaj i ugled sluge proizilazi iz dostojanstva onoga kome slui. Pavle je sluio Gospodu Isusu
Hristu. Svi mogu sluiti istom Gospodaru. Zar ne znate da ste sluge
onoga kome se pokoravate, kome se u pokornosti kao sluge predajete:
ili greha za smrt, ili poslunosti za pravednost? (Rimlj. 6,16). ak je i
obian sluga u nekoj kui, ako se pokorava Gospodu, sluga Gospodnji,
a ne oveji.
Sluge! sluajte u svemu svoje tjelesne gospodare, ne
samo pred oima radei kao da ljudima ugaate, nego u prostoti srca, bojei se Boga, i sve ta god inite, od srca inite
kao Gospodu a ne kao ljudima: Znajui da ete od Gospoda
primiti platu naljedstva; jer Gospodu Hristu sluite. (Kol.
3,22-24 Karadi)
Sa ovakvim stavovima, nema tekog, pa i onog ropskog posla, koji

ne bi bio slavan.
Naa verzija1 ne otkriva puno znaenje izraza koji apostol koristi
kada sebe naziva slugom. Taj izraz zapravo oznaava slugu koji je ropski vezan. On koristi uobiajenu grku re koja oznaava roba. Ako
smo zaista Gospodnje sluge, onda smo doivotno vezani za Njega. To
je ropstvo koje, zapravo, znai slobodu, Jer ko je kao rob pozvan u
Gospodu slobodnjak je Gospodnji; tako je i pozvani slobodnjak Hristov rob. (1. Kor. 7,22)
Odvojen. Apostol Pavle je bio odvojen (u naem prevodu izabran)
za jevanelje. Tako je sa svakim ko je istinski sluga Gospodnji. Niko ne
moe sluiti dvojici gospodara; jer e ili jednoga mrzeti, a drugoga voleti,
ili e jednom biti privren, a drugoga prezirati; ne moete sluiti Bogu i
mamonu (Matej 6,24). Nijedna osoba ne moe sluiti Gospodu i imati
neku drugu slubu pored ove. Da li time elite da kaete da trgovac ili
neko ko se bavi nekim drugim zanatom, ne moe da bude hrianin?
Ni u kom sluaju. Ono to kaem je da niko ne moe sluiti Gospodu i
istovremeno imati drugu slubu. I sve to god inite reju ili delom, sve
inite u ime Gospoda Isusa, zahvaljujui Bogu kroz njega (Kol. 3,17).
Ako neko ne slui Gospodu kroz svoju delatnost, onda on uopte ne slui
Gospodu. Pravi sluga Gospodnji je istinski odvojen (posveen).
Meutim, ovo ne znai da e on samog sebe odvojiti od bilo kakvog kontakta sa svetom. Biblija ne daje nikakvo odobrenje za monaki
ivot. Najbeznadeniji grenik je onaj koji misli za sebe da je suvie dobar da bi se druio sa drugim grenicima. Kako emo onda biti odvojeni za Jevanelje? Tako to e Bog biti prisutan u naem srcu. Mojsije
je rekao Gospodu:
Ako nee ii naprijed lice tvoje, nemoj nas kretati odavde. Jer po emu e se poznati da smo nali milost pred tobom,
ja i narod tvoj? zar ne po tome to ti ide s nama? tako emo
se razlikovati (biti odvojeni eng. prev) ja i narod tvoj od
svakoga naroda na zemlji. (2. Mojs. 33,15.16)
1 King James Bible, engleski prevod prim. prev.
10
Boja sila je u Jevanelju
Meutim, neko ko je odvojen za javnu slubu Jevanelja, kao to je

apostol Pavle bio, odvojen je u posebnom smislu, tako da se ne moe angaovati ni na jednom drugom poslu radi line zarade. Jer se nikakav
vojnik (niko ko ratuje eng. prev) ne zaplee u trgovine ovoga svijeta da
ugodi vojvodi (onome koji ga je izabrao za vojnika eng. prev) (2. Tim.
2,4). On ne moe prihvatiti poloaj u zemaljskoj upravi, ma kako da je on
visok, jer bi time obeastio svog Gospodara i omalovaio Njegovu slubu.
Boje Jevanelje. Apostol je izjavio da je odvojen (posveen,
izabran) za jevanelje Boje. To je Jevanelje Boje koje je o Sinu
Njegovom, Hristu Isusu (Rimlj. 1,3). Hristos je Bog i otud Jevanelje
Boje o kojem apostol govori u prvom stihu ovog poglavlja, istovetno
Jevanelju Hristovom o kojem on govori u esnaestom stihu.
Mnogi razdvajaju Oca i Sina u jevaneoskom radu. Mnogi to ine
nesvesno. Bog Otac je na Spasitelj jednako koliko i Sin. Jer Bogu tako
omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao (Jovan 3,16). Jer
Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom (2. Kor. 5,19). I svjet mirni bie meu objema (I savet mira bie meu obojicom eng. prev)
(Zaharija 6,13). Hristos je na zemlju doao jedino u svojstvu Oevog
predstavnika. Ko je video Hrista, video je i Oca Jovan 14,9. Dela koja
je Hristos inio, bila su dela Oca, koji je u Hristu boravio (stih 10).
ak su i rei koje je Sin izgovarao bile rei Oeve (stih 24). Kada
sluamo Hrista gde kae: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti, mi zapravo ujemo milostivi poziv Boga
Oca. Kad gledamo Hrista kako uzima decu u svoje naruje i blagosilja
ih, svedoci smo Oeve nenosti. Dok posmatramo Hrista koji prima
grenike, mea se i jede s njima, oprata njihove grehe i dodirom isti
grozomorne gubavce, mi tada vidimo na delu poniznost i saaljenje
Oevo. ak i kada gledamo naeg Gospoda kako visi na krstu, dok Mu
krv lipti iz probodenog boka, krv kojom smo mi izmireni sa Bogom,
ne smemo zaboraviti da Bog bjee u Hristu, i svijet pomiri sa sobom
(Karadi). Zato apostol Pavle govori o crkvi Gospoda i Boga koju
stee krvlju svojom. (Dela 20,28)
Jevanelje u Starom zavetu. Jevanelje Boje za koje je apostol
Pavle, kako kae, bio odvojen, bilo je Jevanelje koje je Bog unapred
11
obeao preko svojih proroka u Svetim pismima (Rimlj. 1,2); bukvalno

prevedeno, Jevanelje koje je Bog ranije objavio, ili propovedao. Ovo
nam govori da Stari zavet sadri Jevanelje i da je to Jevanelje isto ono
koje postoji i u Novom zavetu jedno jedino Jevanelje koje je apostol
propovedao. Ako je to tako, onda ljudi ne bi trebalo da misle kako je
udno ako neko veruje u Stari zavet i poklanja mu jednako potovanje
kao i Novom zavetu.
itamo da je Bog unapred objavio (propovedao) Jevanelje
Avramu, govorei: u tebi e se blagosloviti svi neznaboci (Gal. 3,8
eng. prev). Jevanelje propovedano ljudima u vreme kada je Pavle iveo, bilo je isto Jevanelje koje su sluali Izrailjci iz prastarog doba (vidi
Jevrejima 4,2). Mojsije je pisao o Hristu i toliko toga jevaneoskog se
moe nai u njegovim spisima, da onaj ko ne veruje to to je Mojsije
napisao, ne moe verovati ni u samog Hrista Jovan 5,46.47. Za njega
svedoe svi proroci, da e njegovim imenom dobiti oprotaj grehova
svako ko veruje u njega. (Dela 10,43)
Pavle je imao samo Stari zavet kada je iao u Solun ... i u toku
tri subote propovedae im iz Pisma, dajui im na znanje i izlaui da
je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih (Dela 17,2.3) Timotije nije posedovao u svom detinjstvu i mladosti nita drugo osim
starozavetnih spisa, a apostol je upravo njemu pisao: A ti ostani u
onome to si nauio i u ta si uveren, znajui od koga si nauio i to iz
malena zna Sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje verom u
Hrista Isusa ( ...koja te mogu umudriti za spasenje, kroz veru koja je u
Hristu Isusu KJV) (2. Tim. 3,14.15)
Zato pristupajte Starom zavetu sa oekivanjem da ete tu nai Hrista i Njegovu pravednost; tako ete stei mudrost za spasenje. Ne zauzimajte strane razlikujui Mojsija i Pavla, Davida i Petra, suprotstavljajui Jeremiju i apostola Jakova, proroka Isaiju i Jovana Bogoslova.
Seme Davidovo. Jevanelje Boje je o njegovom Sinu, po telu
roenom iz Davidovog potomstva ( ...o Sinu Bojem, Isusu Hristu
Gospodu naem, koji je, to se tela tie, nainjen od semena Davidovog eng. prev) (Rimlj. 1,3). itajte istoriju o Davidu i kraljevima
koji su bili njegovi potomci, odnosno Hristovi preci, i videete da je
12
zbog naslea svojih predaka, s ljudske strane posmatrano, Gospod bio

u tako nepovoljnom poloaju u kakvom niko i nikada nee biti. Mnogi
od njih bili su otvoreni i surovi idolopoklonici. Iako okruen slabostima na ovaj nain, Isus ipak greha ne uini i prevara se ne nae u
ustima njegovim. (1. Petr. 2,22). Ovo treba da ohrabri sve one koji ive
u najgorim ivotnim uslovima. To treba da dokae da je sila Jevanelja
Boje milosti dovoljna za trijumf nad nasleem.
injenica da je Isus nainjen od semena Davidovog ukazuje na to
da je On legitiman naslednik Davidovog prestola. O prestolu Davidovom Gospod kae: Nego e tvrd (utvren eng. prev) biti dom tvoj
i carstvo tvoje dovijeka pred tobom, i prijesto e tvoj stajati dovijeka
(2. Sam. 7,16). Davidovo carstvo, stoga, obuhvata sve ono to je kao
naslee obeano Avramu, a to je ceo svet (vidi Rimlj. 4,13).
Aneo je rekao o Isusu: On e biti velik i zvae se Sin Svevinjega,
i dae mu Gospod Bog presto njegovog oca Davida, te e vladati nad
domom Jakovljevim doveka, i njegovom carstvu nee biti kraja. (Luka
1,32.33). Meutim, ove rei obuhvatale su i kletvu istog tog naslea
i mueniku smrt. koji mjesto odreene sebi radosti (zbog radosti
koja Mu je odreena eng. prev), pretrplje krst, ne marei za sramotu
(Jevr. 12,2 Karadi). Zato i Bog njega povisi, i darova mu ime koje
je vee od svakoga imena. (Filiblj. 2,9 Karadi).
Isto je tako i sa nama; kroz mnoge nevolje nam valja ui u Nebesko carstvo. Oni koji se boje prekora, ili navode svoje nisko poreklo,
odnosno nasleene crte karaktera kao izgovor za svoje mane, nee ui
u nebesko carstvo. Isus Hristos se spustio do najveih dubina ponienja da bi svi koji su u tom ponoru mogli, ako to ele, da se zajedno s
Njim uzdignu do najviih visina.
Sila vaskrsenja. Iako je bio niskog porekla, Isus Hristos je posvjedoen silno2 za sina Boijega Duhom svetinje po vaskrseniju iz
mrtvijeh (Rimlj. 1,4 Karadi). Zar On nije bio Sin Boji i pre vaskrsenja? Zar to nije posvedoeno i ranije? Svakako! Sila vaskrsenja ispoljavala se u toku celog Njegovog ivota. Ako sve drugo izuzmemo, kada
je Isus podizao mrtve, to je bio dokaz sile vaskrsenja, sile koja je bila
2 U nekim drugim prevodima Biblije stoji: Silom Duha Svetoga prim. prev.
13
u Njemu. Meutim, upravo je Njegovo vaskrsenje iz mrtvih otklonilo

svaku sumnju koju su ljudi imali.
Nakon Svog vaskrsenja On sree svoje uenike i kae im: meni je
dana sva vlast na nebu i na zemlji (Mat. 28,18). Hristova smrt skrhala
je sve nade koje su uenici polagali u Njega; ali, poto im se posle svoga stradanja mnogim dokazima pokazao kao iv, time to im se javljao
etrdeset dana i govorio o carstvu Boijem, dobili su dovoljno dokaza
o Njegovoj sili.
Njihov jedini posao od tada bio je da svedoe za vaskrsenje i Njegovu silu. Ova sila meri se silom Duha svetinje3 , jer je od Duha to
to je On podignut. Sila koja je ljudima podarena i koja ih posveuje
(ini svetima), ista je ona koja je Isusa podigla iz mrtvih. Kako nam je
njegova boanska sila darovala sve to slui ivotu i pobonosti... (2.
Petr. 1,3)
Poslunost vere. Pavle tvrdi da je on kroz Hrista primio milost i
apostolstvo, da pozove sve narode na poslunost koja je kroz veru. Prava vera je poslunost. Ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga je
on poslao (Jovan 6,29). Isus je rekao: A to me zovete: Gospode, Gospode, a ne inite to govorim? (Luka 6,46). Ovo znai da je ispovedanje vere u Hrista, koje nije praeno poslunou, bezvredno. Tako je
i vera, ako nema dela, sama po sebi mrtva (Jakov 2,17). Kao to je,
naime, telo bez duha mrtvo, tako je mrtva i vera bez dela (Jakov 2,26).
ovek ne die da bi dokazao kako je iv, ve to ini zato to je
iv. On ivi diui. Njegov dah je njegov ivot. Tako isto ni ovek ne
moe da ini dobra dela kako bi time prikazao da ima veru, ve on ini
dobra dela jer su ona neminovan rezultat vere. ak je i Avram bio
opravdan delima, ali u smislu da Vidi da je vera saraivala sa njegovim delima, i vera je delima dola do svog ispunjenja. I ispuni se Pismo
koje govori: Poverova Avraam Bogu i urauna mu se u pravednost
(Jakov 2,22.23)
Ljubazni Bogu (ljubljeni, ljubimci Boji). Ovo je najutenije
uverenje koje je bilo dato svima koji su u Rimu. Koliko ih je samo
koji poele da uju anela, ba njima upuenog iz oblaka slave, kako im
3 Silom Svetog Duha prema nekim drugim biblijskim prevodima prim. prev.
14
govori: Ljubljeni (ljubazni, mili) ovee! Apostol Pavle pisao je pod

neposrednim nadahnuem Svetog Duha i tako je direktno sa neba Rimljanima dola poruka ljubavi, kao to je to bilo u Danilovom sluaju.
Gospod nije poimenino izdvojio nekoliko miljenika, ve je objavio da
su svi u Rimu ljubljeni (ljubimci) Boji.
Meutim, Bog ovde ne ukazuje potovanje ljudskom JA, ili samo
odreenoj grupi ljudi. Ova poruka ljubavi jednako je upuena nama
koliko i Rimljanima. Oni su bili ljubazni Bogu (miljenici Boji) samo
zato jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao,
da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima ivot vjeni (Jovan
3,16 Karadi). Odavna mi se javljae Gospod. Ljubim te ljubavlju
vjenom, zato ti jednako inim milost. (Jer. 31,3). Ova vena ljubav
prema oveku se ne menja, iako ljudi zaboravljaju na nju; svima koji su
se okrenuli od Njegove ljubavi i pali u svoj greh, On poruuje: Iscijeliu otpad njihov, ljubiu ih drage volje. (Osija 14,4). Ako smo neverni,
on ostaje veran, jer ne moe da se odrekne samoga sebe. (2. Tim. 2,13)
Pozvanima svetima. italac e primetiti da su rei da budu
u Rimljanima 1,7 (eng. prev: Svima koji su u Rimu, pozvanima da
budu sveti), zapravo prevodilaki viak i da umesto da budu sveti,
moemo doslovno itati: Pozvani sveti (kako i stoji u arnievom i
Vukovom prevodu prim. prev). Bog zove sve ljude da budu sveti, a
sve koji Ga prihvate, On naziva svecima4. To je njihova titula. Ako Bog
nekog naziva svecem, onda je on svetac.
Ove rei su upuene crkvi u Rimu, a ne Rimskoj crkvi (danas je to
Rimokatolika crkva prim. prev). Rimska crkva je oduvek bila u otpadnitvu i imala paganski karakter. Ona je zloupotrebljavala re svetac, sve dok taj izraz u njenom kalendaru nije postao sredstvo prekora.
Nema veeg greha koji je Rim poinio od toga da se pravi razlika izmeu svetaca i obinih hriana, ime se praktino uvode dva razliita
4 Re svetac ovde nema znaenje koje joj daju katolika i pravoslavna crkva koje
promoviu zaslune ljude u svece, na osnovu autoriteta crkve (beatifikacija i kanonizacija). Bog naziva ljude svetima (ili svecima) na osnovu Hristovih zasluga, to jest,
oni su sveti samo i iskljuivo U HRISTU, nikako van Njega. To je zapravo Hristova
pravda i Hristova svetost koje se ljudima pripisuju samo po Bojoj milosti, bez ikakvog ovekovog udela prim. prev.
15
standarda dobrote. Ovo je navelo ljude da misle kako radnici i domaice nisu i ne mogu biti sveci, ime je istinska, svakodnevna pobonost
obezvreena, a uzdignuti pobono lenarenje i samopravedna dela.
Meutim, Bog nema dvostruki standard pobonosti i On svecima
naziva sve verne ljude u Rimu, uglavnom siromane i nepoznate. Bog
isto tako i danas ini, iako ljudi drugaije rezonuju.
Prvih sedam stihova prvog poglavlja Rimljanima poslanice su
pozdravi. Nijedno pismo lieno nadahnua ne bi moglo u svom pozdravnom delu da obuhvati toliko toga kao ova poslanica. Apostol je
do te mere bio preplavljen Bojom ljubavlju da nije mogao da napie
pismo, a da jo u pozdravu na poetku ne iznese gotovo itavo Jevanelje. Narednih osam stihova dobro bi se moglo saeti reima svima
dunik, jer one izraavaju potpunu apostolovu posveenost drugima.
Hajde da ove stihove paljivo proitamo, ne zadovoljavajui se samo
jednim itanjem:
Prvo zahvaljujem svome Bogu kroz Isusa Hrista za sve
vas, to se o vaoj veri govori po svemu svetu. I Bog, kome
svojim duhom sluim u objavljivanju evanelja o njegovom
Sinu, svedok mi je da vas se neprestano seam svagda u svojim molitvama, molei se da bi mi jednom polo za rukom da
Boijom voljom doem k vama. elim, naime, da vas vidim,
da vam udelim kakav duhovni dar za vae uvrenje, odnosno, da meu vama, s vama zajedno naem utehu zajednikom verom vaom i mojom. Ne elim, brao, da vam
ostane nepoznato da sam mnogo puta stavio sebi u zadatak
da doem k vama, da imam kakav plod i meu vama kao i
meu ostalim mnogobocima, ali sam do sad uvek bio spreen. Duan sam Grcima i varvarima, mudrima i nerazumnima; tako sam voljan da objavim evanelje i vama u Rimu.
(Rimlj. 1,8-15)
Veliki kontrast. U danima apostola Pavla, vera crkve u Rimu
bila je na glasu u celom svetu. Vera znai poslunost; jer se vera rauna
16
u pravdu, a Bog nikad ne smatra neto pravednim ako ono uistinu to

nije. Vera kroz ljubav radi (Gal. 5,6). Taj rad je delo vere (1. Sol.
1,3). Vera, takoe, znai poniznost, kako je objanjeno reima proroka:
Gle, ko se ponosi, njegova dua nije prava5 u njemu; a pravednik e od
vjere svoje iv biti. (Avakum 2,4). estit ovek je pravedan ovek: onaj
ko se ponosi nije estit niti pravedan; jer pravedna osoba je takva zbog
svoje vere; stoga, samo neko ija dua nema ponosa, moe da ima veru.
Dakle, braa u Rimu, u Pavlovim danima, bila su ponizna.
Danas je daleko drugaije. Katoliki Times objavio je jedan sluaj,
15. juna, 1894. godine. Papa je rekao: Mi dajemo pravo biskupima
sirijskog obreda da uestvuju na sastanku sinoda u Mosulu, uz komentar o odanom potinjavanju ovih biskupa, odobrivi izbor novog
patrijarha (sirijske katolike crkve), na osnovu naeg apostolskog
autoriteta, kako se papa izrazio. Jedan anglikanski asopis sa iznenaenjem je prokomentarisao: Da li je ovde re o dobrovoljnom ujedinjenju dve ravnopravne crkve, ili se, pak, radi o potinjavanju jedne
crkve onoj drugoj, to jest njenoj vrhovnoj kraljevskoj glavi? Na ovo
Catholic Times odgovara: Ne radi se o dobrovoljnom ujedinjenju dve
ravnopravne crkve, ve o potinjavanju jednom vrhovnom poglavaru i
monarhu Naim braniteljima anglikanske vere mi poruujemo: Vi
niste iznenaeni ovim. Vi dobro znate ta Rim zahteva i ta je oduvek
zahtevao poslunost. Ovaj zahtev odnosi se sada na ceo svet, u veoj
meri nego ikad ranije.
Takav zahtev, meutim, nije se stavljao pred svet u vreme apostola
Pavla. Onda je postojala crkva u Rimu; sada je tamo Rimska crkva.
Crkva u Rimu bila je poznata po svojoj poniznosti i poslunosti Bogu.
Rimska crkva, s druge strane, poznata je po svojoj nadmenosti, prisvajanju boanskog autoriteta i zahtevu da se poslunost njoj ukazuje.
Neprestana molitva. Apostol podstie Solunjane da se mole
Bogu bez prestanka (1. Sol. 5,18 Karadi). On nije traio od drugih
da ine neto to on sam nije inio, jer je upravo Rimljanima rekao da
ih bez prestanka (svagda prim. prev) pominje u svojim molitvama.
Ne treba, naravno, misliti da je apostol svesno i sve vreme mislio samo
5 Nije potena, estita eng. prev.
17
na brau u Rimu, jer u tom sluaju ne bi bio u stanju da misli ni o em

drugom. Niko ne moe svesno biti na molitvi u svakom trenu, ali svako
moe da produuje trenutke molitve, ili, kako kae jedan drugi prevod (Young translates), da istrajava u molitvi. (Rimlj. 12,2)
Ovo je u skladu sa reima Spasitelja, kako treba svagda da se mole
i da ne malaksavaju (Luka 18,1). U prii koja potom sledi, nepravedni
sudija ali se na siromanu udovicu koja mu jednako dolazi. Ovo je
ilustracija neprestane molitve. Ne u smislu da treba biti svakog trena u
svesnoj molitvi, jer bi tada vane dunosti ostale neizvrene, ve da se
ne umorimo od molitve.
ovek molitve. To je bio Pavle. On je pominjao Rimljane u svim
svojim molitvama. Korinanima je pisao: Zahvaljujem svagda Bogu
svojemu za vas (1. Kor. 1,4 Karadi); Koloanima: Zahvaljujemo
Bogu i Ocu Gospoda naega Isusa Hrista molei se svagda za vas (Kol.
1,3). Sa jo vie saoseanja on pie Filibljanima: Zahvaljujem svom
Bogu kad god vas se setim, svagda u svakoj svojoj molitvi molei se za
sve vas s radou (Filib. 1,3.4). Takoe, Solunjanima: Zahvaljujemo
Bogu svagda za sve vas pominjui vas u svojim molitvama, seajui
se neprestano dela vae vere, itd. (1. Sol. 1,2.3). Dalje: Nou i danju
najusrdnije se molimo da vidimo vae lice i da usavrimo ono to vaoj
veri nedostaje (1. Sol. 3,10). Svom dragom sinu u veri on pie: Zahvalan sam Bogu kome sluim od predaka svojih s istom saveu, to
te se neprestano seam u svojim molitvama no i dan. (2. Tim. 1,3)
Radujte se svagda. Tajna ove radosti je neprestana molitva
Vidi 1. Solunjanima 5,17.18. Apostol Pavle se toliko molio za druge da prosto nije imao vremena da brine za sebe. Nikada nije video
Rimljane, pa ipak se podjednako iskreno molio za njih kao i za crkve
koje je on osnovao. Prepriavajui svoje pregalatvo i doivljene patnje,
on dodaje da je ono to ga posebno optereuje preko svega toga to
svakodnevno navaljuje na (njega), briga za sve crkve. (2. Kor. 11,28)
Kao oaloeni ali uvek radosni. (2. Kor. 6,10) On je ispunio
zakon Hristov nosei bremena (terete) drugih. Zato je i mogao da se
ponosi i hvali krstom Gospoda naega Isusa Hrista. Hristos je patio
na krstu zbog drugih, ali to je bilo za radost koja Mu je unapred bila
18
odreena (Jevrejima 12,2 eng. prev). Oni koji su potpuno posveeni

drugima, dele radost sa svojim Gospodarom i mogu da se raduju u
Njemu.
Uspean put. Pavle se iskreno molio da ima uspean put i Boju pomo kako bi stigao u Rim. itajte dvadeset sedmo poglavlje Dela
apostolskih i shvatiete o kakvom se putovanju radilo. Mnogi bi rekli
da to nije bilo uspeno putovanje. Ipak, ne ujemo nikakve pritube s
Pavlove strane; ko moe rei da on nije imao uspeno putovanje? A
znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, te je zato to putovanje moralo da bude uspeno. Za nas je dobro da razmotrimo ove stvari.
Mi smo skloni da stvari gledamo sa pogrene strane. Kada nauimo da ih sagledavamo tako kako ih Bog posmatra, uvideemo da
stvari koje smo ocenjivali kao katastrofalne, zapravo predstavljaju uspeh. Koliko oplakivanje bismo samo izbegli kada bismo se uvek seali
da Bog daleko bolje od nas zna kako treba odgovoriti na nae molitve!
Duhovni darovi. Izaavi na visinu, Isus je zaplenio plen i razdelio darove ljudima (vidi Efescima 4,8). To su bili darovi Duha, jer
je On rekao: Dobro je za vas da ja odem. Jer ako ne odem, pomaga
uteitelj nee doi do vas; ako pak odem, poslau vam ga (Jovan
16,7). A na dan Pedesetnice Petar je rekao: Ovoga Isusa je Bog vaskrsao, emu smo mi svi svedoci. Podignut tako Boijom desnicom on je
primio od Oca obeanog Duha Svetoga i izlio ovo to gledate i sluate.
(Dela 2,32.33)
Ovi darovi opisani su na sledei nain:
Ima razlike u dodeljivanju blagodatnih darova, ali je
Duh isti. Ima razlike i u slubama, ali je Gospod isti. Ima razlike i u dejstvu sila (i svako moe raditi neto drugo neki
eng. prevodi), ali je isti Bog koji ini sve u svima. A svakome se daje da se na njemu pokae Duh na korist. Jednome
se, naime, Duhom daje re mudrosti, a drugome po istom
Duhu re znanja, i drugome vera u istom Duhu, i drugome
blagodatni dar isceljivanja u jednom Duhu, i drugome da ini
uda, i drugome prorotva, i drugome da razlikuje duhove,
19
drugome razliiti jezici, a drugome da tumai jezike. A sve

ovo ini jedan i isti Duh, koji razdeljuje svakome kako hoe.
(1. Kor. 12,4-11)
Utvreni duhovnim darovima. A u svakome se pojavljuje
Duh na korist. ta je tu korist?
Da se sveti usavre, da se naue da slue, da se telo Hristovo (crkva) prosvetli i uzraste, dok svi ne stignemo do jedinstva u veri i poznanja Sina Bojeg, do savrenog oveka,
do one visine za koju je mera punina Hristovog stasa6. (Efes.
4,12.13 eng. prevodi: King James i Contemprary English
Version)
Darovi Duha obavezno dolaze sa Duhom. im su primili Svetog
Duha, kako je obeano, prvi uenici dobili su i darove. Jedan od njih,
govorenje razliitih jezika, ispoljio se tog istog dana. Sledi da je odsustvo svakog vidljivog ispoljavanja duhovnih darova u crkvi, dokaz
odsustva punine samog Duha. Ovo je tajna slabosti crkve i velike deobe (nesloge) koja postoji unutar nje. Duhovni darovi utvruju crkvu;
stoga crkva koja nema ove darove ne moe biti utvrena.
Ko moe imati ove darove? Svako ko ih zatrai sa iskrenom eljom
(vidi Luka 11,13). Duh je ve izliven, a Bog nikada nije opozvao Svoj
dar; samo je potrebno da ga hriani zatrae i prime.
Dunik sam. To je bila glavna nota Pavlovog ivota, ali i tajna
njegovog uspeha. Danas ujemo ljude kako govore: Svet mi duguje
uslove za ivot. Pavle je, meutim, smatrao da on duguje sebe svetu.
Za svoju slubu, pak, od sveta nije dobio nita osim oiljaka od bia
i zlostavljanje. ak i ono to mu je svet dao, pre no to ga je Hristos
pronaao, pokazalo se kao potpuni gubitak. Ali Isus ga je pronaao i
dao mu Sebe samog, tako da je Pavle mogao da kae: Ja sam s Hristom
raspet na krstu. Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni. A to
6 Dok svi ne budemo ujedinjeni naom verom i poznavanjem Sina Bojeg i tada
emo postati zreli kao to je i Hristos i biemo sasvim kao i On prim. prev.
20
sad ivim u telu, ivim verom u Sina Boijeg, koji me je zavoleo i sebe
predao za mene. (Gal. 2,19.20)
Kako je Hristov ivot bio njegov ivot, i s obzirom na to da je Hristos dao Sebe svetu, Pavle neizostavno postaje dunik celom svetu. To
je sluaj i sa svakim ko postane sluga Gospodnji. David je, naime, posluio svome narataju i po Boijoj volji umro, bio je pridodat svojim
oevima i video je truljenje (Dela 13,36). Nego koji hoe meu vama
da bude velik, neka vam slui, i koji hoe da bude meu vama prvi,
neka vam bude sluga; kao to Sin oveiji nije doao da mu slue, nego
da poslui i da ivot svoj da kao otkup za mnoge. (Mat. 20,26-28)
Lini rad. Jedna suluda ideja danas preovlauje, a to je da obian (svakodnevan) rad uniava, posebno propovednika Jevanelja.
Krivica nije samo na propovednicima, nego velikim delom i na bezumnim ljudima oko njih. Oni misle da propovednik uvek mora da
bude doteran i da nipoto ne sme da prlja svoje ruke obinim manuelnim radom. Takve ideje nikada nisu proisticale iz Biblije. Sam Hristos
bio je drvodelja, dok bi mnogi takozvani Njegovi sledbenici danas bili
okirani kada bi videli propovednika kako strue i tee drva, ili kopa
zemlju i obrauje batu.
Jedno potpuno lano dostojanstvo sasvim preovlauje, a ono je do
krajnosti u suprotnosti s duhom Jevanelja. Pavle se nije stideo, niti bojao rada. On nije tek ponekad radio fizike poslove, ve dan za danom,
dok je istovremeno bio aktivan u propovedanju (vidi Dela 18,3,4). On
kae: Sami znate da su ove moje ruke posluile mojim potrebama i
potrebama mojih saradnika (Dela 20,34). On se obraao voama crkve, kada je rekao: Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati
nemonima7, i opominjati se rijei Gospoda Isusa koju on ree: mnogo
je blaenije davati negoli uzimati. (Dela 20,35 Karadi)
Pavle oklevetan. Na drugoj Meunarodnoj konvenciji Studentskog volonterskog pokreta za strane misije, glavna tema jedne veeri
bila je: Pavle, veliki misionar. Govornik je rekao da je Pavle imao
dar da napravi podelu posla, tako da nije morao on lino mnogo da se
angauje. To je budalasta i naopaka ideja, saoptena mladim ljudima
7 Da tako fiziki radei, treba pomagati nemonima eng. prev.
21
koji su se dobrovoljno prijavili za misionarski rad. Pre svega, radi se o

krajnjoj neistini i moglo bi se tumaiti svakojako, samo ne kao kompliment apostolu.
U nastavku onoga to je gore citirano, itamo sledee: Niti smo
kod ikoga badava jeli hleb, nego smo u trudu i naporu radili no i dan
da ne budemo na teret nikom od vas (2. Sol. 3,8). A ja u najradije sve
potroiti i sam se istroiti za vae due (2. Kor. 12,15). Jesu li Hristovi
sluitelji? Kao bezumnik govorim, i ja sam jo vie; vie sam se trudio,
vie sam bio u tamnicama, bio sam bijen previe, u smrtnim opasnostima mnogo puta (2. Kor. 11,23). Ali blagodau Boijom ja sam ono to
sam, i njegova blagodat, koja se izlila na mene, ne osta bez ploda, nego
se potrudih (radih izraz sadri i fiziki aspekt rada prim. prev) vie
od svih njih, ali ne ja, nego blagodat Boija sa mnom. (1. Kor. 15,10)
Milost Hristova pokazala se u slubi za druge. Hristovo saoseanje navelo Ga je da Sebe da za nas i da preuzme oblije i stanje sluge.
Zato e onaj ko poseduje najvie od milosti Hristove, najvie i raditi.
On nee izbegavati posao, ak ako bi to bila i najponiznija vrsta rada.
Hristos se radi oveka spustio do najveih dubina; stoga, onaj ko misli
da mu je ma kakav posao ispod asti, stavlja sebe u suvie visok poloaj
da bi se druio s Hristom.
Sloboda Jevanelja. Sloboda Jevanelja je ona sloboda koju
Gospod daje ljudima putem Jevanelja. To je izraz Njegovog poimanja
slobode slobode koja se vidi u prirodi i svim delima Njegovih ruku.
To je sloboda vetra koji duva gde hoe; to je sloboda cvea, posvuda
rasutog po umama i livadama; sloboda ptice kad se nesputano vine
u nebesa; sloboda sunevog zraka koji se igra sa oblacima i nestano
viri iza planinskih vrhova, i nebeskih tela kad neujno klize svojom
putanjom kroz beskrajni svemir. To je sloboda koja potie od velikog
Tvorca i proima sva Njegova dela.
Okusi slobodu ve sada. Greh je proizveo ogranienja, teskobu
i skuenost, povukao granice i uinio da ovek bude krt i oskudan. Ali
greh se mora ukloniti i tada e savrena sloboda biti ponovo uspostavljena u svakom deliu svega stvorenog. ak i sada se ta sloboda moe
okusiti ako se greh ukloni iz srca. Uivanje ove slobode u venosti,
22
slavna je privilegija, ve sada ponuena svim ljudima kroz Jevanelje.

Ko moe propustiti takvu priliku, ako kae da ljubi slobodu?
Ovim smo pokrili uvod u glavni sadraj poslanice. Prvih sedam
stihova su pozdravne rei. Narednih osam tiu se linog odnosa izmeu apostola i brae u Rimu, a petnaesti stih je spona izmeu uvodnog
i doktrinalnog dela poslanice.
Neka italac paljivo razmotri ove stihove i lako e razumeti da nije
re o proizvoljnoj podeli, ve da se ove celine jasno izdvajaju. Kada se u
itanju nekog poglavlja jasno uoe odreene tematske celine koje to poglavlje sadri, kada se zapaa prelaz s jednog predmeta na drugi, iznenaujue je do koje mere to olakava poimanje i pamenje celine konteksta. Razlog zbog kojeg se toliko mnogo ljudi s tekoom prisea onog to
su itali u Bibliji, lei u tome to oni pokuavaju da iz pamenja prizovu
suvie velike celine, proputajui da posebnu panju obrate na detalje.
Izrazivi svoju elju da se susretne sa braom Rimljanima, apostol
je sebe nazvao dunikom i Grcima, i divljacima, i mudrima, i nerazumnima; zato je bio spreman da propoveda Jevanelje ak i u Rimu,
metropoli sveta. Petnaesti stih i izraz propovedati Jevanelje, daju
osnovni ton celoj poslanici, jer sa ovog mesta apostol prirodno prelazi
na svoju glavnu temu. Shodno reenom, itamo sledee stihove.
Definicija Jevanelja.
Ja se, naime, ne stidim evanelja, jer je ono sila Boija na spasenje svakome ko u njega veruje, prvo Judejinu, a
i Grku. Jer se u njemu otkriva pravednost Boija, iz vere u
veru,8 kao to je napisano: Pravednik e iveti od vere. (Rimljanima 1,16.17)
Ne stidim se. Ne postoji ni jedan razlog da se ma ko stidi Jevanelja. Ipak, mnogi su ga se postideli ili ga se stide. Ima mnogo onih koji
se toliko stide Jevanelja da ne mogu ni da zamisle da se toliko ponize
i priznaju ga; mnogi drugi, pak, koji su se formalno deklarisali kao
njegove pristalice, stide se da ga obznanjuju. ta je uzrok ovom stidu?
8 Jer je u njemu pravda Boja koja se otkriva iz vere u veru. eng. prev.
23
To je zato to oni ne znaju ta je, zapravo, Jevanelje. Niko ko zaista zna

ta ono predstavlja, nee se stideti Jevanelja ili nekog njegovog dela.
udnja za moi. Nema nita za im ovek vie udi od moi. To
je elja koju je sam Tvorac usadio u oveka. Naalost, avo je prevario
vei deo oveanstva i naveo ga da mo trai na pogrean nain. Takvi misle da se ona moe dobiti posedovanjem bogatstva ili politikog
poloaja i zato grabe ne bi li obezbedili ova sredstva. Meutim, ovo ne
donosi onu mo za kojom postoji Bogom stvorena udnja u oveku. To
se dokazuje injenicom da ova vrsta ljudi nije zadovoljna.
Ni jedan ovek nije doiveo potpuno zadovoljstvo onom moi
koja dolazi od bogatstva ili poloaja. to vie imaju, to vie ele. Niko
u tome ne nalazi ba ono to je mislio da e nai; zato grabi da ima jo
vie, mislei da e nakon toga uspeti da zadovolji elju svoga srca, ali
uzalud. Hristos je enja svih naroda,9 jedini izvor potpunog zadovoljstva, jer je On otelovljenje sveukupne istinske moi koja postoji u
univerzumu Boje moi (vidi 1. Kor. 1,24: Hrist, kao Boija sila i
Boija mudrost.)
Mo znanja. Obino se kae da je znanje mo. To je uslovno tano. Ako uzmemo u obzir ono to kae pesnik: oveku je ovek pravi
nauk (udbenik), onda je takvo znanje sve osim sile. ovek nije nita
do slabost i grenost. Svi ljudi znaju da su grenici, da ine stvari koje
nisu ispravne i njihovo znanje ne daje im nikakvu silu da promene
moralni pravac svog ivota. Moete rei jednom oveku sve njegove
greke, i ako mu ne kaete nita vie od toga, samo ste ga oslabili, umesto da ga ojaate.
Onaj, meutim, ko zajedno s apostolom Pavlom kae da ne zna
nita osim Hrista Isusa i to raspetoga (vidi 1. Kor. 2,2), ima znanje
koje je sila. A ovo je veni ivot, da poznaju tebe, jedinoga pravoga
Boga, i Isusa Hrista koga si poslao (Jovan 17,3). Poznavati Hrista znai
poznavati silu Njegovog beskrajnog ivota. Zbog nedostatka ovog znanja ljudi propadaju (ginu, vidi Osija 4,6). Ali, kako je Isus sila Boja,
sasvim je ispravno rei da je sila (mo) jedino to oveku treba; a jedina
prava sila, Boja sila, otkrivena je u Jevanelju.
9 U Daniievom prevodu stoji: izabrani iz svih naroda (Agej 2,7) prim. prev.
24
Slava sile. Svaki ovek uzdie mo. Gde god je ona ispoljena,
uvek e se nai neko ko e joj iskazati divljenje. Nema nikog ko se ne bi
divio i hvalio mo ispoljenu na neki nain. Jaki miii izazivaju divljenje i pohvalu, bilo da se radi o oveku ili ivotinji. Mona maina koja
s lakoom pokree ogroman teret, uvek izaziva panju i ljudi odaju poast njenom konstruktoru. oveku koji je bogat i iji novac kontrolie
slubu hiljade ljudi, uvek se dive i veliaju ga, bez obzira na to kako je
on taj novac zaradio. ovek plemenitog porekla i uzvienog poloaja,
ili kralj velike nacije, ima mnotvo sledbenika koji aplaudiraju njegovoj
moi. Ljudi eznu da budu bliski sa nekim od takvih monika, jer bi iz
te veze i sami uiarili neto od tog dostojanstva, iako sila nije prenosiva kategorija.
Meutim, sva je mo zemaljska samo slabost i kratkoga veka, dok
je Boja sila jedino vena. Jevanelje je sila i kada bi ga ljudi tako razumeli i raspoznali, niko ga se ne bi stideo. Pavle kae: A ja sam daleko
od toga da se hvalim iim drugim sem krstom Gospoda naega Isusa
Hrista (Gal. 6,14). Razlog za ovo je taj to je krst sila Boja (1. Kor.
1,18). Boja sila, kako god da se iskazuje, slavna je, a ne sramotna.
Hristos se nije stideo. O Hristu itamo: Jer i onaj koji osveuje
i oni koji se osveuju svi su od jednoga; zbog toga se ne stidi da ih naziva svojom braom (Jevr. 2,11). Zato se Bog ne stidi njih, niti se stidi
da se naziva njihovim Bogom; jer im je pripremio grad (Jevr. 11,16).
I zaista, ako se Gospod ne stidi da bude nazvan bratom jadnih, slabih i
grenih smrtnika, ovek nema ba nikakav razlog da se postidi Njega.
Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac da se nazovemo deca Boija
(1. Jov. 3,1). Stideti se Jevanelja Hristovog! Ima li goreg primera samouzdizanja iznad Boga? Jer, stideti se Hristovog Jevanelja koje je sila
Boja, to znai da ovek koji tako osea zaista sebe smatra uzvienijim
od Boga, i da mu je ispod asti da se udrui sa Gospodom.
Da stidim se Hrista? A da l ko vide
Da veeri se zvezda stide?!
On boanski uvek izliva zrak
Na due kojima preti mrak.
25
Da stidim se Hrista? A da l ko vide

Da ponoi se podneva stide?
On, zvezda Danica, razagna tminu
Kada u mojoj dui sinu!
Spaseni verom. Jevanelje je sila Boja na spasenje svakome ko
u njega veruje. Jer ste blagodau spaseni kroz vjeru (posredstvom vere
arni); i to nije od vas, dar je Boji (Efes. 2,8). Ko poveruje i krsti
se bie spasen (Marko 16,16). A svima, koji ga primie, dade mo
da postanu (da budu Karadi) deca Boija, onima to veruju u
njegovo ime (Jovan 1,12). Jer srcem se veruje za pravednost (Rimlj.
10,10). Ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga je on poslao
(Jovan 6,29). Vera radi.
Nedostajalo bi vremena kada bi se potanko govorilo o onima koji
verom pobedie carstva, izvrie pravednost, postigoe obeanja ojaae od nemoi itd, (Jevr. 11,33.34 kombinovano arni-Karadi).
Neko e rei:
Ne vidim kako je mogue da neko bude uinjen pravednim,
samo tako to veruje. Nije bitno ta ti vidi, ili ne vidi; ne spasava
se na osnovu toga to vidi; nisi spasen gledanjem, nego verom. Nije
neophodno da vidi kako je to ostvareno, jer je Gospod onaj ko vri
delo spasenja. Hristos boravi u srcu posredstvom vere (Efes. 3,17); i
kako je On naa pravednost, On, takoe, posta i moje spasenje (Isaija
12,2 eng. prev). Spasenje verom bie jo odreenije ilustrovano, kako
budemo napredovali u ovoj naoj studiji, jer je Poslanica Rimljanima u
potpunosti posveena ovom predmetu.
Najpre Jevrejima. Kada je Petar, na molbu Kornelija, rimskog centuriona, i na zapovest Boju, otiao u Cezariju (esarija u Vukovom prevodu prim. prev) da propoveda Jevanelje neznabocima, njegove prve
rei, nakon to je uo Kornelijevo iskustvo, bile su zaista uviam da Bog
ne gleda ko je ko, nego mu je u svakom narodu dobrodoao (nego svakog
prihvata eng. prev) ko se njega boji i tvori pravdu. (Dela 10,34.35)
To je bio prvi put da je Petar shvatio ovu istinu koja nije od tog trenutka poela da vai. To je bila istina toliko dugo koliko Bog postoji. Bog
26
nikada ne izabira jedne na raun drugih. Mudrost koja odozgo dolazi

nema pristrasnosti (eng prev; bez hatera Karadiev prevod) (Jakov 3,17). Tano je da su Jevreji kao nacija bili udesno privilegovani s
Boje strane. Meutim, oni su izgubili sve svoje privilegije, upravo zato
to su poverovali da ih voli vie nego bilo koga drugog, pa su postali iskljuivi. Kroz celu njihovu istoriju vidimo kako Bog pokuava da ih navede na zakljuak da je to to im je On dao, zapravo namenjeno celom svetu
i da oni moraju poverene im privilegije i svetlost da prenesu na druge.
Sluajevi Nemana Sirijca, kao i Ninevljana kojima je bio poslat
Jona, samo su neki meu mnogim primerima na kojima je Bog pokazivao Jevrejima da On ne gleda ko je ko.
Zato je onda Jevanelje najpre Jevrejima propovedano? Jednostavno, zato to su Jevreji bili najblii. Hristos je razapet u Jerusalimu.
Tu je On poverio svojim uenicima da propovedaju Jevanelje. Prilikom svog vaznesenja, poruio je: Biete moji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje (Dela 1,8).
Najprirodnije je bilo da oni otponu svoj posao propovedanja Jevanelja u najbliem mestu i u najbliem narodu. Ovo je tajna svakog misionskog rada. Onaj ko ne vri jevaneoski rad u svojoj kui, nee moi
nigde to da ini i uzalud ide u strane zemlje.
Pravednost Boja. Gospod kae:
Podignite k nebu oi svoje i pogledajte dolje na zemlju;
jer e nebesa ieznuti kao dim i zemlja e kao haljina ovetati, i koji na njoj ive pomrijee takoer; a spasenje e moje
ostati dovijeka, a pravde moje nee nestati. Posluajte me
koji znate pravdu, narode, kojemu je u srcu zakon moj (Is.
51,6.7). Jezik e moj kazivati rije tvoju, jer su sve zapovijesti
tvoje pravedne (jer su sve zapovesti tvoje pravda/pravednost
eng. prev). (Psalam 119,172)
Dakle, pravednost Boja je Njegov zakon. Neka niko to ne zaboravi! Izraz pravednost Boja esto se pominje u Rimljanima poslanici
i mnogo je zabune stvoreno, kao posledica svakojakih i proizvoljnih
27
definicija ovog pojma. Ako prihvatimo definiciju koja je data u Bibliji i

vrsto se nje drimo, to e u velikoj meri pojednostaviti stvari. Pravednost Boja je Njegov savreni zakon.
Pravednost i ivot. Meutim, Deset zapovesti, bilo da su uklesane na kamenim ploama ili zapisane u knjizi, samo su iskazi o Bojoj
pravednosti. Pravednost je ispravno postupanje. Ona je aktivna. Boja
pravednost je Njegovo ispravno postupanje, nain kako On postupa.
Kako su svi Njegovi postupci pravedni, sledi da Boja pravednost nije
nita drugo do Boji ivot. Pisani zakon nije delo, ve samo opis dela.
On je slika Bojeg karaktera.
Boji ivot i Njegov karakter mogu se videti u ivotu Isusa Hrista,
u ijem je srcu bio Zakon Boji. Nema pravednosti bez injenja; a kako
niko nije dobar osim Boga, proizilazi da nema pravednosti osim u ivotu Bojem. Pravednost i Boji ivot su jedno te isto.
Pravednost u Jevanelju. Jer se u njemu otkriva pravednost
Boija Gde? U Jevanelju. Zapamtite da je pravednost Boja Njegov
savreni Zakon, iji su izraz Deset zapovesti. Nema sukoba izmeu
Zakona i Jevanelja. U stvarnosti ne postoje dve razdvojene celine
Zakon i Jevanelje. Pravi Boji Zakon jeste Jevanelje; jer je Zakon
Boji ivot, a mi smo spaseni Njegovim ivotom (vidi Rimlj. 5,10).
Jevanelje objavljuje Boji pravedni Zakon, jer Jevanelje ima Zakon
u sebi. Ne moe biti Jevanelja bez Zakona. Ko god kri ili ignorie
Zakon Boji, taj nema ni osnovno razumevanje Jevanelja.
Prvi uvid. Isus je rekao da e Sveti Duh osvedoiti (Jovan 16,8
eng. prev) svet u greh i u pravednost. To predstavlja otkrivenje Boje
pravednosti u Jevanelju. Gde nema zakona nema ni prestupa (Rimlj.
4,15). Greh se moe spoznati samo posredstvom Zakona (Rimlj. 7,7).
Odatle sledi da Duh daje osvedoenje u greh, otkrivajui Boji Zakon.
Prvi uvid u Boju pravednost ini da ovek oseti svoju grenost, kao
to oseamo svoju siunost dok zurimo u ogroman planinski masiv.
Kao da se gorostas uzdie nad nama, tako doivljavamo Boju pravednost koja je poput velikih planina (Psalam 36,6 eng. prev) i postaje
sve vea to vie u nju gledamo. Zato svako ko neprekidno gleda u pravednost Boju, mora neprekidno da priznaje svoju grenost.
28
Drugi, dublji uvid. Isus Hristos je pravednost Boja. Jer Bog

ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase
kroza nj (Jovan 3,17). Bog nam ne otkriva svoju pravednost u Jevanelju da bi nas zbog nae nepravednosti nagnao da se sakrijemo i ustuknemo pred Njim. On to ini da bismo je mi uzeli i iveli kroz nju. Mi
smo nepravedni i Bog eli da mi to shvatimo, kako bi nas odobrovoljio
da primimo Njegovu savrenu pravednost. To je izraavanje ljubavi; jer
je Njegova pravednost Zakon, a Zakon je ljubav. (1. Jov. 5,3)
Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan da nam
oprosti grehe i oisti nas od svake nepravednosti (1. Jov. 1,9). Ako
odbijamo Boji Zakon i nalazimo mu mane kada nam on biva otkriven kroz propovedanje Jevanelja i to samo zato to osuuje na nain
ivota, mi zapravo time kaemo da ne elimo da Bog usadi svoju pravednost u nas.
iveti verom. Kao to je napisano: Pravednik e iveti od
vere. (Rimlj. 1,16). Hristos je ivot na (Kol. 3,4). Mi smo spaseni
njegovim ivotom (Rimljanima 5,10 arni; u Vukovom prevodu
stoji: mnogo emo se vema spasti u ivotu njegovu prim. prev).
Mi verom primamo Isusa Hrista i On putem vere boravi u naem srcu
(Efescima 3.17). Boravei u naem srcu, On postaje na ivot, jer iz srca
izlazi ivot. (Prie 4,23)
Sada dolaze rei: Kako ste, dakle, primili Gospoda Hrista Isusa, tako u njemu ivite (hodajte eng. prev), ukorenjeni i nazidani na
njemu (u njemu grki original, Karadi), utvreni u veri (Kolo.
2,6.7). Ako Ga primismo verom, i ivimo u Njemu kao to Ga primismo, onda emo da po vjeri ivimo a ne po gledanju. (2 Kor. 5,7)
Iz vere u veru (Od vere do vere eng. prev). Ovaj naizgled
teak deo teksta koji je bio predmet mnogih sporova, u stvari je veoma jednostavan kada dopustimo Pismu da ga ono samo objanjava. U
Jevanelju se otkriva pravednost Boija, iz vere u veru, kao to je napisano: Pravednik e iveti od vere. Pravednik je onaj ko je pravedan.
italac primeuje da neki (engleski prim. prev) prevodi 1. Jovanove 1,9 sadre re righteous [rajs], dok King James [King Dejms]
verzija kae just [dast]. Oboje je tano. Boji ivot je pravednost;
29
On eli da i na ivot takoe bude pravednost i zato nam nudi Svoj

sopstveni ivot. Ovaj ivot postaje na pomou vere. Kao to fiziki
ivimo disanjem, tako i duhovno moramo iveti verom; sav na ivot
treba da bude duhovan. Vera je ivotni dah za jednog hrianina. Tako,
kao to u fizikom smislu ivimo od daha do daha, u duhovnom smislu
moramo da ivimo od vere do vere.
U jednom trenu moemo iveti samo jednim dahom; takoe, duhovno moemo iveti samo sadanjom verom. Ako ivimo ivotom
svesne zavisnosti od Boga (svesnog oslanjanja na Boga), Njegova pravednost bie naa, jer emo je neprestano udisati. Vera nam donosi
snagu, jer oni koji su je primenjivali, ojaae od nemoi. (Jevr. 11,34)
O onima koji prihvataju otkrivenje Boje pravednosti iz vere u
veru (od vere do vere), reeno je: Oni idu iz snage u snagu; svaki od
njih se pred Bogom u Sionu pojavljuje. (Psalam 84,7 eng. prev)
Ne zaboravimo da se iz samih rei Biblije moramo nauiti. Svaka
prava pomo koju neki uitelj moe da prui onome ko prouava Bibliju, sastoji se u tome da mu pokae kako da bistrije upravi svoj um
na neki odreeni tekst iz Svetih spisa. Dakle, kao prvo, itaj tekst vie
puta. Ne ini to u urbi, ve paljivo, obraajui punu panju na svaki
detalj jednog iskaza. Ne gubi ni trenutak vremena na pretpostavke o
moguem znaenju onoga to si proitao. Samo je jedno gore od nagaanja o tome ta bi neki tekst iz Spisa mogao da znai prihvatanje
tueg nagaanja. Niko ne moe da zna neto vie o Svetom pismu od
samog Svetog pisma; ono je jednako voljno da ispria svoju priu svakome ponaosob.
Poblie ispitajte tekst. Proveravaj ga iznova i iznova, uvek sa
dubokim potovanjem i u molitvenom duhu, kako bi ti se sam otkrio.
Ne budi obeshrabren ako iz prvog pokuaja ne sagleda ono to se u
tekstu krije. Zapamti da je to Boja re i da je beskrajna u svojoj dubini, te da nikad nee moi potpuno da je iscrpe. Kad naie na teak
deo, vrati se malo unazad i razmotri to isto mesto u vezi sa onim to
mu prethodi. Nemoj misliti da e ikad razumeti puno znaenje nekog
teksta odvojeno od celine koju on gradi sa drugim stihovima. Stalnim
vraanjem na rei odreenog teksta, kako bi bio siguran da tano zna
30
ta one kau, uskoro e ih imati trajno zapisane u svom umu; tada poinje da nje neto izobilnih plodova pravog biblijskog prouavanja;
jer kad se ne bude nadao, iz tih rei zasjae nova svetlost, a preko njih,
i iz drugih tekstova koje bude itao.
Pravednost suda. Rimljanima 1,18-20:
Gnev Boiji pak otkriva se sa neba na svaku bezbonost
i nepravednost ljudi, koji nepravednou zadravaju istinu
(dre istinu u nepravdi Vukov prevod), jer ono to se moe
saznati o Bogu njima je poznato; Bog im je objavio. ak i njegove nevidljive osobine, njegova vena sila i boanstvo, mogu
se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora.
Kako su ljudi izgubili znanje. Rimljanima 1,21-23:
Jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili,
niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoe u nitavnu varku10, te potamne njihovo nerazumno srce. Postali
su ludi govorei da su mudri, pa zamenie slavu besmrtnoga
Boga slikom i prilikom smrtnog oveka, i ptica, i etverononih ivotinja, i gmizavaca.
Rezultati zanemarivanja Boga. Rimljanima 1,24-32:
Bog ih je zato sa prohtevima njihovih srca predao u neistotu, da meusobno obeauju svoja telesa, oni koji su
laju zamenili Boiju istinu, potovali i klanjali se tvorevini
umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin. Zato ih je
Bog prepustio sramnim strastima; njihove ene zamenie prirodno optenje neprirodnim, a isto tako i ljudi ostavie prirodno optenje sa enom i u svojoj poudi raspalie se jedan
10 Zaludjee u svojijem mislima Vukov prevod; postae tati u svom matanju/
zamislima eng. prev.
31
na drugoga, tako da ljudi s ljudima ine sram i na sebi primaju zasluenu platu za svoju zabludu. I poto se nisu potrudili
da upoznaju Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopaenom
umu da ine to ne prilii, oni, koji su ispunjeni svakom
nepravednou, zloom, lakomstvom, nevaljalstvom; puni
zavisti, ubistva, svae, lukavstva, zloudnosti, doaptavai,
opadai, bogomrsci, siledije, oholi ljudi, razmetljivci, pronalazai zala, nepokorni roditeljima, nerazumni, nepouzdani,
bez ljubavi, nemilosrdni; oni znaju Boiju pravdu da oni
koji tako ta ine zasluuju smrt, pa ipak ne samo to to ine,
nego odobravaju i drugima koji ine.
Svi nepravedni osueni. Gnev Boji se otkriva sa neba protiv
svih bezbonih nepravednih ljudi. Svaka nepravda je greh (1. Jov.
5,17). Ali se greh ne uraunava kad nema zakona. (Rimlj. 5,13)
Zato je Zakon Boji dovoljno poznat u svetu da bi sve ljude liio
bilo kakvog izgovora za greh. Izraz u ovom stihu identian je onom u
sledeem poglavlju: Jer Bog ne gleda ko je ko (Rimlj. 2,11). Njegov
gnev otkriva se nasuprot svim nepravednicima. Nijedan ovek na svetu nije tako znaajan da bi mu se tolerisao greh, i nijedan nije toliko
beznaajan da bi se njegov greh prevideo. Kod Boga postoji izriita
nepristrasnost. On ne gledajui ko je ko sudi po delima svakog pojedinca. (1. Petr. 1,17)
Zadravanje istine. Reenica kae da ljudi nepravednou
zadravaju istinu (dre istinu u nepravdi Vukov prevod); drugim
reima, oni zadravaju, odnosno sputavaju, ili zarobljavaju istinu nepravdom. Neki povrno itaju Rimljanima 1,18 i tumae tako kao da
kae da ljudi mogu imati istinu, dok su oni sami nepravedni. Ovaj stih
ne govori to. Dovoljan dokaz da se ovde ne misli na to je taj to apostol,
posebno u ovom poglavlju, govori o onima koji ne poseduju istinu, jer
su je zamenili za la. Iako su izgubili sve znanje istine, ipak su bili pod
osudom zbog svog greha.
U tekstu se kae da ljudi zadravaju (sputavaju, zarobljavaju) istinu nepravdom. Prisetimo se da Isus, na svojoj postojbini, ne uini
32
onde mnogo uda zbog njihovog neverovanja (Matej 13,58). Meutim, mnogo vie od toga apostol ima na umu, u tekstu koji razmatramo. On zapravo kae, a to kontekst jasno pokazuje, da ljudi svojom
izopaenou sputavaju delovanje Boje istine u svojoj sopstvenoj dui.
Zbog svog otpora prema istini koja bi ih posvetila, oni ostaju lieni, a
ovo su rezultati:
Pravednost Bojeg gneva. Gnev se Boji otkriva sa neba nasuprot svakoj ljudskoj bezbonosti i nepravednosti, i to je pravedno, jer
ono to se moe saznati o Bogu njima je poznato (u njima je otkriveno
grki original, eng. prev); Bog im je objavio (Rimlj. 1,19). Posebnu
panju obratite na deo stiha gde stoji da ono to moe saznati o Bogu
u njima je otkriveno. Iako se u popularnom prevodu moe nai beleka sa strane, koja daje jednu drugaiju, alternativnu mogunost itanja
ovih rei u smislu njima je otkriveno, grki original ne doputa
takvo tumaenje. Bez obzira na to koliko nesvesno ljudi gree, ostaje
injenica da gree protiv velike svetlosti, jer ono to se moe saznati o
Bogu u njima je poznato (otkriveno). Sa takvim saznanjem koje nije
samo otkriveno pred njihovim oima, ve praktino u njima samima,
lako je razumeti opravdanost Bojeg gneva protiv svakog greha, bez
razlike u kome se on nalazi.
ak iako nam nije sasvim jasno kako je to znanje o Bogu (poznanje Boga) usaeno u svakom oveku, treba da prihvatimo apostolovu
tvrdnju o tome kao o injenici. U knjizi proroka Isaije, u divnom opisu
koji pokazuje svu ludost idolatrije, reeno nam je da onaj ko pravi idola, lae protiv istine koju poseduje. Taki se hrani pepelom, prevareno
srce zavodi ga da ne moe izbaviti due svoje, niti rei: nije li la to mi
je u desnici? (Isaija 44,20)
Videti Nevidljivog. Za Mojsija je reeno da se vrsto drao
Nevidljivoga kao da ga gleda (Jevr. 11,27). To nije samo Mojsijeva
privilegija. Svako moe to isto da postigne. Kako? Tako to ak i njegove nevidljive osobine, njegova vena sila i boanstvo, mogu se od
stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima promatraju
(Rimlj. 1,20). Od stvaranja sveta nikad nije bilo da neko od ljudi nema
znanje o Bogu na dohvat ruke.
33
Tvoja se uda, Gospode, vide

Gde god pogled svoj da skrenem,
Bilo na zemlji, po kojoj idem,
Ili na nebu, za kojim venem.
I nema travke, nit cveta ima.
Da Tvoju slavu ne javlja svima!
Vena sila i boanstvo. Nevidljive Boje osobine koje se mogu sagledati na njegovim delima, jesu Njegova vena sila i boanstvo. Nebesa
kazuju slavu Boiju, i djela ruku njegovijeh glasi svod nebeski (Psalam
19,1). Isus Hristos je sila sila Boja (1. Kor. 1,24). Jer je u njemu stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom
(kroza nj Vukov prevod) stvoreno i za njega. I on je pre svega i sve u
njemu ima svoje postojanje (Kol. 1,16.17). On ree, i postade (Psalam
33,9). On je prvoroeni sveg stvorenja (roen prije svake tvari Karadi) (Kol. 1,15). On je izvor, ili poetak Bojeg stvaranja Otkr. 3,14.
Ovo znai da sve stvoreno proistie iz Hrista koji je sila Boja.
On je svetove prizvao u postojanje iz sopstvenog bia. Zato sve to je
stvoreno nosi peat ispoljene Boje sile i Njegovog boanstva. Ne moemo ak ni svoje oi da otvorimo, niti povetarac na svom obrazu da
osetimo, a da nam to jasno ne otkriva Boju silu.
Mi smo Njegov rod (Njegovi izdanci/potomci eng. prev).
Pavle je na Marsovom brdu ukorio Atinjane zbog njihovog idolopoklonstva, rekavi da Bog nije daleko ni od jednog od nas Jer u njemu
ivimo, i miemo se (bukvalno: pokretani smo grki original), i jesmo. Ljudi kojima se on obraao bili su pagani, pa ipak je to vailo za
njih podjednako koliko i za nas. Onda je Pavle citirao jednog njihovog
pesnika koji je rekao: Jer smo i rod njegov, da bi na kraju stavio peat
istine na svoje kazivanje, reima: I poto smo rod Boiji, ne treba da
mislimo da je boanstvo kao zlato ili srebro ili kamen, kao tvorevina
ljudske umetnosti i zamisli. (Dela 17,27-29).
Svaki ovekov pokret, i svaki dah, delo su ispoljene Boje sile. Na
taj nain se vena Boja sila i Njegovo boanstvo otkrivaju svakom o-
34
veku. Ne kao da bi ovek, u ma kom smislu, imao boanske atribute, ili

da bi imao silu u sebi samom, ve sasvim suprotno. ovek je kao trava.
I kad je u najboljem stanju, svaki je ovek ba nita (Psalam 39,5 eng.
prev). injenica da su ljudi manje negoli nita i tatina (v. Is. 40,17),
prua dokaz o Bojoj sili koja se u ljudima ispoljava.
Boja sila u vlati trave. Pogledajte tananu vlat trave kako se probija kroz tvrdu zemlju do suneve svetlosti. To je veoma krhka biljka.
Pokuajte da je iupate i videete da ona nema silu da odoli. ak ako
samo zaeprkate zemlju oko nje, ona nee vie moi da stoji uspravno,
jer zavisi od zemlje koja je dri u uspravnom poloaju. Pa ipak, ona
probija svoj put do povrine kroz tvrdu i nabijenu zemlju. Paljivo je
secirajte i opet neete nai nita to bi ukazivalo na to da u njoj samoj
ima neka sila. Protrljajte je izmeu prstiju i videete da jedva ostaje
neto od njene supstance. Teko da ima neto tako slabano u prirodi,
pa ipak ona esto pomera prilino teko kamenje koje se nae na putu
njenog rastenja.
Odakle potie ta snaga? Ona nije prirodno u biljci kao njen nerazdvojiv element, ve predstavlja nita manje nego silu Bojeg ivota,
koja deluje u skladu sa Njegovom reju koja je jo na poetku glasila:
neka pusti zemlja iz sebe travu. (vidi 1. Mojs. 1,11)
Jevanelje u stvaranju. Videli smo da se u svemu stvorenom
ispoljava Boja sila. Takoe, do sada smo nauili11 da je Jevanelje sila
Boja na spasenje. Boja sila je uvek ista, jer tekst koji sada razmatramo govori o Njegovoj venoj sili (vidi Rimlj. 1,20). Dakle, sila koja se
otkriva (ispoljava) u Njegovim delima, ista je sila koja deluje u ovekovom srcu, da bi ga spasla od greha i smrti. Stoga moemo biti sigurni
da je Bog tako stvorio svaki deli vasione da propoveda Njegovo Jevanelje. Ovo, dalje, znai da ljudi ne dobijaju znanje o Bojem postojanju
samo na osnovu dela koja je On stvorio, ve mogu da spoznaju i Njegovu venu silu koja ih spasava. Dvadeseti stih prvog poglavlja Poslanice
Rimljanima, produetak je esnaestog stiha. On nam objanjava kako
da spoznamo silu Jevanelja.
11 U originalu stoji: iz prolonedeljnog prouavanja Spisa nauili smo prim.
prev.
35
Zvezde kao propovednici. Nebesa kazuju slavu Boiju, i djela ruku njegovijeh glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje, i no noi
javlja. Nema jezika, niti ima govora, gdje se ne bi uo glas njihov (ili:
Bez jezika, i bez govora glas se njihov uje prim. autora). Po svoj
zemlji ide kazivanje njihovo i rijei njihove na kraj vasiljene. (Psalam
19,1-4).
Sada proitajte Rimljanima 10,13-18 jer: Svako, ko prizove ime
Gospodnje, bie spasen. Kako e, dakle, prizvati onoga u koga nisu
poverovali? A kako e verovati u onoga za koga nisu uli? Kako e pak
uti bez propovednika? I kako e propovedati, ako nisu poslani? Kao
to je napisano: Kako su mile noge onih koji javljaju dobra. Ali svi
nisu posluali evanelje. Jer Isaija govori: Gospode, ko je poverovao
naoj propovedi? Vera, dakle, potie od propovedi, a propoved biva
Hristovom reju. Nego kaem zar nisu uli? Jo te kako: Glas njihov
iziao je po svoj zemlji, i njihove rei do kraja sveta.
U ovim reima nalazi se odgovor na sve prigovore koje bi neko
mogao da podigne na raun kanjavanja neznaboaca. Kao to je reeno u prvom poglavlju, oni nemaju izgovora. Jevanelje je poznato svakom stvoru pod nebom. Potvreno je da ljudi ne mogu prizivati Boga
u kojeg ne veruju, i da ne mogu da veruju u onoga za kojeg nikad nisu
uli, kao i da ne mogu da uju ako nema propovednika. Takoe je reeno da ono to je trebalo da uju, a to nisu posluali, jeste Jevanelje.
Stojei na ovome, apostol pita: Nego kaem zar nisu uli? On
odmah i odgovara na ovo svoje pitanje, ponavljajui rei devetnaestog
Psalma. Glas njihov iziao je po svoj zemlji, i njihove rei do kraja sveta. Tako smo nauili da govor koji nebesa iz dana u dan kazuju predstavlja Jevanelje; i da znanje koje svod nebeski iz noi u no objavljuje
jeste znanje o Bogu.
Nebesa otkrivaju pravdu. Ako znamo da ono to nebesa objavljuju jeste Jevanelje Hristovo, koje je sila Boja na spasenje, onda lako
moemo da pratimo devetnaesti Psalam. Govorei o nebesima, pisac
kao da pravi otar prelaz i poinje da govori o savrenstvu Zakona
Bojeg i njegovoj preobraavajuoj sili. Zakon je Gospodnji savren,
krijepi duu (obraa duu eng. prev); svjedoanstvo je Gospodnje
36
vjerno (svedoanstvo je Gospodnje sigurno/pouzdano eng. prev),

daje mudrost nevjetome (Psalam 19,7). Meutim, tu nema nikakvog
naglog skoka u izlaganju. Zakon Boji je ujedno i pravda Boja, a Jevanelje otkriva pravdu Boju, dok nebesa objavljuju Jevanelje; odatle sledi da nebesa objavljuju pravednost Boju. Nebesa kazuju pravdu
njegovu, i svi narodi vide slavu njegovu. (Psalam 97,6)
Slava Boja je Njegova dobrota, jer nam je saopteno da su kroz
greh ljudi lieni slave Njegove (Rimlj 3,23). Stoga moemo da znamo
da ko god s potovanjem u nebesa gleda, u njima vidi Tvorevu silu
kojoj e se pokoriti i na taj nain biti doveden do spasonosne pravednosti Boje. ak i sunce, mesec i zvezde, ija je svetlost samo deli slave
Gospodnje, zrae slavom Njegovom u dui takvog oveka.
Bez izgovora. Kako je onda jasno da ljudi nemaju izgovora za
svoju idolopokloniku praksu. Ako pravi Bog objavljuje Sebe u svemu
i Svojom silom ini da Njegova ljubav bude svima poznata, kakav onda
izgovor ljudi mogu da navedu to ne poznaju Boga i uskrauju Mu
svoju slubu?
Meutim, da li je tano da Bog svoju ljubav otkriva svim ljudima?
Da, to je podjednako tano koliko i injenica da On Sebe ini svima
poznatim, jer Bog je ljubav. Ko poznaje Gospoda, on mora da zna
i za Njegovu ljubav. Ako ovo vai za mnogoboce, koliko je onda do
krajnosti tano da nemaju izgovora ljudi koji ive u zemljama, gde se
Jevanelje naglas propoveda iz pisane rei.
Uzrok idolopoklonstva. Kako onda biva da toliko mnogo ljudi
ivi u krajnjem neznanju u odnosu na Boga, kada je On potpuno jasno
otkrio Sebe i Svoju istinu? Odgovor je ponuen u reima koje slede:
Jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost
pokazali. (Rimlj. 1,21)
Postoji jedna stvar koju je Gospod dao da bude peat i znak Njegovog boanstva. To je subota. Govorei o ljudima, On kae: I subote
svoje dadoh im da su znak izmeu mene i njih da bi znali da sam ja
Gospod koji ih posveujem (Jezekilj 20,12). Ovo je u skladu sa onim
to smo nauili iz Poslanice Rimljanima; naime, prouavani tekst kae
da svako ko iole misli, zapaa Boju silu i boanstvo u delima koja je
37
On stvorio; subota je veliki spomenik stvaranja. est dana radi, i svruj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu;
tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni ki tvoja, ni sluga
tvoj, ni slukinja tvoja, ni ivine tvoje, ni stranac koji je meu vratima
tvojim. Jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i to je
god u njima; a u sedmi dan poinu; zato je blagoslovio Gospod dan
od odmora i posvetio ga (2. Mojs. 20,9-11). Da su ljudi uvek drali
subotu kao to im je ona predana, nikad ne bi bilo nijedne vrste idolopoklonstva; jer subota otkriva silu rei Gospodnje kojom On stvara
pravednost.
Tate zamisli. Ljudi su postali tati u svojim zamislima i matanjima i njihovo nerazumno srce je pomraeno (vidi Rimlj. 1,21).
Gibon12 je rekao o spekulacijama/mudrovanju antikih filozofa da ...
je njihovo rezonovanje esto bilo voeno njihovom matom, a njihova mata bivala podstaknuta njihovom tatinom. Putanja njihog pada
ista je kao u sluaju anela koji je postao sotona. Kako pade s neba,
zvijezdo danice, keri zorina (o, Luciferu, sine zore eng. prev), kako
se obori na zemlju koji si gazio narode (koji si slabio/obarao narode
eng. prev). A govorio si u srcu svom: izai u na nebo, vie zvijezda
Boijih podignuu prijesto svoj, i sjeu na gori zbornoj na strani sjevernoj; Izai u u visine nad oblake, izjednaiu se s vinjim. (Isaija
14,12-14)
ta je bio uzrok ovom samouzvienju i padu? Srce se tvoje ponese
ljepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svjetlou svojom13 (Jezek.
28,17). Iako je potpuno zavisio od Boga koji mu je dao mudrost i slavu,
on nije proslavio Boga, ve je prisvojio sve te talente kao da potiu od
njega samog; i tako, poto se u svom ponosu odvojio od Izvora svetlosti, postao je princ tame. To se dogodilo i sa ovekom.
Pretvaranje istine u la. Nema vlasti a da nije od Boga. U
prirodi vidimo delovanje monih sila, ali sve je to samo vid ispoljavanja Boje sile. Sva ta snaga u raznim oblicima koje filozofi opaaju
i pripisuju samoj materiji, samo je delovanje Bojeg ivota u delima
12 Edvard Gibon, britanskiistoriaripisac, 1737 1794 prim. prev.
13 Razmiljanjem o svojoj svetlosti KJV; u drugim eng. prevodima: postao si
toliko slavan, pa si ludost poeo da ini. prim. prev.
38
Njegovog stvaranja. Hristos je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje ili u Njemu se odrava kao celina (Kolo. 1,17). Sila kohezije, dakle, direktno proizilazi iz Hristovog ivota. Sila gravitacije isto
je tako sila Bojeg ivota, jer itamo o nebeskim telima da radi sile
Njegove velike, nijedno se ne rui (ne pada) (Isaija 40,26 eng. prev).
Meutim, posmatrajai sve te procese u prirodi, umesto da u njima
vide silu jednog nadmonog Boga, ljudi su odlike boanstva pripisali
samoj tvorevini.
Na isti nain poeli su da misle o sebi; videli su kako uspevaju da
ostvare velika dela, a onda, umesto da ast daju Bogu kao Darodavcu
i Svedritelju, Onome u kome ive, miu se i imaju svoje postojanje
(v. Dela 17,28), oni sve zasluge prisvajaju za sebe, uobraavajui da po
prirodi, i sami po sebi, poseduju ono to je boansko. Tako su ljudi
zamenili Boju istinu za la.
Istina je da se ivot i sila Boja otkrivaju u svemu to je On stvorio; la je da sila koja deluje u svemu stvorenom, nerazluivo pripada
samom stvorenom. Na ovaj nain stvorenje se uzdie na mesto koje
pripada Tvorcu.
Zagledani unutra. Marko Aurelije, koji je smatran za jednog od
najveih filozofa paganskog vremena, rekao je: Pogledajte iznutra! Tu,
unutra, je izvorite dobrote koje e uvek da ubori, ako si voljan uvek
da kopa. Ove rei dobro izraavaju duh svekolikog paganstva. Usmerenost na sebe je preovlaivala. Ali, takav duh nije neto to odlikuje
samo pagansku epohu. On je veoma prepoznatljiv i u naim danima;
ipak, to nije nita drugo nego jedan te isti, paganski duh. Radi se o vrsti bogosluenja pred stvorenjem, umesto pred Tvorcem. Neprirodno
je kada ovek sebe postavlja na takvo mesto; a kad se to desi, onda je
neminovna posledica da ljudi gledaju na sebe, a ne na Boga, dok su u
potrazi za dobrotom.
Ako je ovek zagledan u sebe samoga, ta moe da vidi? Zle misli,
blud, krae, ubistva, preljube, lakomstva, zloe, prevare, raspojasanost,
zavist, hula, oholost, bezumlje (Marko 7,21.22). ak i apostol Pavle
potvruje: Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro ne
obitava (Rimlj. 7,18). Dakle, kada ovek posmatra sve to zlo koje po-
39
stoji u njegovoj prirodi, mislei da je ono dobro, i da on to dobro moe

da iznese iz sebe samog, tada su rezultati dobro poznati: najodvratnija
poronost. On na taj nain praktino kae zlu: Budi moje dobro!
Mudrost ovog sveta. Svet svojom mudrou nije poznao Boga
(1. Kor. 1.21). Otrina intelekta nije vera, niti moe biti zamena za veru.
ovek moe da bude briljantan skolar14, a da ipak bude meu najgorim
ljudima. Pre nekoliko godina jedna osoba je osuena i obeena zbog
desetak ili vie brutalnih ubistava; radilo se o jednom teologu i nauniku, koji je drao visoku poziciju u drutvu. Hrianstvo nije uenost,
iako hrianin moe biti uen ovek. Moderni pronalasci nee spasti
ljude od propasti. Jedan savremeni filozof rekao je: Ne moe idolatrija
iveti pored najuzvienije umetnosti i kulture15 koju je svet ikad poznavao. Meutim, u isto vreme ljudi su bili utonuli u takav nemoral
kakvim ga je apostol opisao, u drugom delu prvog poglavlja Poslanice
Rimljanima16. Upravo su mudri i glasoviti ljudi bili takvi kako je u poslanici opisano. To je bio prirodan rezultat njihovog traenja pravednosti u sebi samima.
U poslednjim danima. itajte poslednje stihove prvog poglavlja Rimljanima poslanice, ako elite da imate sliku sveta u njegovim
poslednjim danima. Neko ko veruje u hiljadugodinji period mira i
vladavine pravde pre Hristovog dolaska, sigurno e biti okiran; ali i
treba da bude. Paljivo proitajte listu greha koji se tu pominju i videete kako se ona podudara sa sledeim stihovima: A ovo znaj, da e
u poslednje dane nastati teka vremena. Ljudi e, naime, biti samoivi,
srebroljubivi, hvalisavi, oholi, hulnici, roditeljima nepokorni, neblagodarni, bezboni, bez ljubavi, nepomirljivi, opadai, neuzdrljivi, surovi,
bez ljubavi prema dobru, izdajnici, naprasiti, naduveni, koji vie vole
slasti nego Boga, koji imaju oblije pobonosti, ali su se odrekli njene
sile; i ovih se kloni (2. Tim. 3,1-5). Sve to proistie iz ljudskog JA koje
14 Teolog prim. prev.
15 Uporedo sa najuzvienijom umentnou i kulturom prim. prev.
16 S obzirom na to da je autor pisao ove rei 1895, teko je mogao i da zamisli kakvi
e se uasi dogoditi u Prvom i Drugom svetskom ratu koji je projektovan u nekim od
najobrazovanijih i najrafiniranijih umova koje je svet ikad poznavao (beleka izdavaa
Glad Tidings Publishers).
40
je izvor sveg zla za koje Pavle tereti mnogoboce. To su sve telesna dela
(vidi Galatima 5,19-21). Ona su prirodna posledica verovanja u sebe.
Uprkos ovoj tvrdnji apostola, malo ih je, naroito meu onima
koji ispovedaju pobonost, koji e poverovati da stvari upravo tako stoje i to generalno. Meutim, seme koje e dati takvu etvu, ve je svuda
posejano. Papstvo, ovek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i die
na sve to se naziva Bogom ili svetinjom17, najjaa je struja u dananjem takozvanom hrianstvu i njen uticaj iz dana u dan raste. A kako
raste? Ne toliko zbog svog neposrednog delovanja i prirataja lanova,
koliko zbog slepog prihvatanja papskih principa od strane takozvanih
protestanata. Ova sila postavila se iznad Boga, u svom pokuaju da
promeni Njegov Zakon (Danilo 7,25). Ona je drsko prisvojila paganski
praznik posveen suncu nedelju18, umesto Gospodnjeg Dana od odmora subote19, koja je spomenik Bojeg stvaranja. Na ovaj nain papstvo prkosno istie ovaj dan nedelju, kao znak svog autoriteta. Naalost, vei deo protestanskog sveta sledi ovaj diktat prihvatanjem obiaja
koji oznaava uzdizanje oveka iznad Boga i koji je simbol opravdanja
sopstvenim delima, umesto verom.
Kada se hriani dre ljudskih propisa uprkos jasno izreenoj
Bojoj zapovesti, i kada dre svoje obiaje pozivajui se na svoje duhovne oce, one koji su se temeljili na paganskoj filozofiji, onda je sasvim otvoren put za svako zlo koje je milo njihovom srcu. Ko imaui
da uje, neka uje.
17 Na sve to se naziva Bogom i pravim bogosluenjem/bogotovanjem eng. prev.

18 Sunday na engleskom; u prevodu dan sunca prim. prev.
19 Sabbath re jevrejskog porekla koja znai odmor, poivanje prim. prev.
41
2. Greh drugoga
je i tvoj greh, takoe
Uvod.
Blago ovjeku koji ne ide na vee bezboniko, i na
putu grenikom ne stoji, i u drutvu nevaljalih ljudi ne sedi,
nego mu je omilio zakon Gospodnji i o zakonu njegovu misli
dan i no! (Psalam 1,1.2)
Sine moj ako primi rei moje i zapovesti moje pohrani u sebi, da pazi uho tvoje na mudrost, i da srce svoje usredsredi na razumevanje; da, ako ezne za znanjem, i
ako glas svoj, koliko god moe, snano podigne, traei da
razume; kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustrai; tada e razumeti ta znai potovati i poznavati Gospoda (tada e razumeti strah Gospodnji i nai e znanje
o Bogu). Jer Gospod daje mudrost, iz njegovijeh usta dolazi
znanje i razumevanje. (Prie 2,1-6 kombinovani engleskosrpski prevod)
Ovde se nalazi tajna razumevanja Biblije: prouavanje i duboko
promiljanje, udrueno sa iskrenom eljom da se spozna Boja volja,
da bi joj se potinili i posluali je. Ako ko hoe da ini njegovu volju,
znae da li je ova nauka od Boga. (Jovan 7,17)
Ponavljanje i ponovno razmatranje su, pored ostalog, od najveeg znaaja ako elimo da steknemo pravo biblijsko znanje. Ovo ne
znai da bi ma kakvi, pa i najvei napori uloeni u prouavanje, mogli
da zamene vostvo Svetog Duha, ve da Sveti Duh svedoi kroz pisanu re.
Pogled unazad. U ovom prouavanju Rimljanima poslanice elimo da koristimo to god je vie mogue od onog to smo ve nauili.
Zato emo nakratko baciti pogled na celo prvo poglavlje. Ustanovili
smo da je ono prirodno podeljeno na sledee celine:
42
Greh drugoga je i tvoj greh, takoe
Stihovi 1-7. Pozdravi i saet prikaz celog Jevanelja.

Stihovi 8-15. Pavlovo lino interesovanje za Rimljane i njegov
oseaj odgovornosti za njih i celo oveanstvo.
Stihovi 24-32. Posledice nezahvalnosti i zaboravljanja Boga.
Paljivo itanje poglavlja ukazuje na osnovnu misao Bog je Sebe
obznanio svakom stvorenju kroz dela Svog stvaranja, i drugo, da ak
i najunieniji pagani znaju da su krivi i da zasluuju smrt zbog svoje
izopaenosti. Oni znaju Boiju pravdu da oni koji tako ta ine zasluuju smrt, pa ipak ne samo to to ine, nego odobravaju i drugima
koji ine (Rimlj. 1,32). Dakle, oni su bez izgovora. Ove misli vodilje,
treba dobro imati na umu pre nego to ponemo sa prouavanjem drugog poglavlja, jer je ono nastavak prvog i oslanja se na njega.
Krupan plan (Rimljanima 2,1-11).
Zato nema izgovora, ovee koji sudi, ma ko ti bio; jer
sudei drugom samoga sebe osuuje, poto ti, sudija, ini
isto to. A znamo da Bog po istini sudi onima koji tako ta
ine. Ili misli, ovee, ti to sudi onima koji ine tako ta, a
isto ini, da e izbei sud Boiji? Ili ne mari za bogatstvo
njegove dobrote, podnoenja i strpljivosti, i ne zna da te Boija dobrota vodi pokajanju? Ali svojom tvrdoglavou i nepokajanim srcem sabira sebi gnev za dan gneva i otkrivenja
pravednog suda Boijeg, koji e svakome uzvratiti po njegovim delima; onima koji u istrajnosti ine dobro i trae slavu,
ast i nepropadljivost, dae veni ivot, a onima to prkose i
ostaju nepokorni istini, a zlu posluni, gnev i ljutnju. Nevolja
i muka na svaku duu oveka koji ini zlo, prvo Judejina, pa
Grka. A slava, ast i mir svakome koji ini dobro, prvo Judejinu, pa Grku. Jer Bog ne gleda ko je ko. (Rimlj. 2,1-11)
Priznanje greha. Lako je dokazati istinitost apostolove tvrdnje
da su mnogoboci svesni da zasluuju smrt zbog svojih dela. Poto su
Adam i Eva pojeli zabranjeni plod, bili su u strahu od susreta sa Gospodom, pa su se sakrili. Strah je obavezan pratilac krivice i njen dokaz.
43
Kazna je to to nas plai1 (1. Jov. 4,18 Contemporary English Version). Bjee bezbonici kad ih niko ne goni, a pravednici su kao lavii
bez straha (Prie 28,1). A straljivcima njima je mesto u jezeru koje
gori od vatre i sumpora (Otkr. 21,8). Da mnogoboci nisu imali nikakvu spoznaju svoje krivice, oni ne bi oekivali nikakvu kaznu za ubistva
i krae i u tom sluaju bi izostalo njihovo pripremanje za odbranu.
Neoboriva optunica. Divna otroumnost se vidi u nainu na
koji apostol podstie oseaj odgovornosti, u prvom stihu. Prvo poglavlje ograniava se uglavnom na mnogoboce. Svi e se sloiti sa apostolom da su oni krivi za najgnusniji nemoral. Oni bi trebalo da znaju za
bolje, gotovo spontano se otima uzvik na koji bi apostol odgovorio:
Oni znaju za bolje, ili u najmanju ruku imaju ansu da znaju za bolje;
oni svakako znaju da ne ine ono to valja. Nemaju izgovora. ta god
da ovek misli o odgovornosti mnogoboaca, svi se slau u tome da je
njihova praksa bila dostojna osude. A onda dolazi poraavajua replika: Zato nema izgovora, ovee koji sudi, ma ko ti bio; jer sudei
drugom samoga sebe osuuje, poto ti, sudija, ini isto to. Uhvaeni smo tako da nam nema vrdanja. Ako znamo dovoljno da osudimo
nepravedna dela mnogoboaca, upravo tim svojim inom osude mi
priznajemo da ni sami nemamo izgovor za svoja sopstvena nedela.
Svi podjednako krivi. Poto ti, sudija, ini isto to. Dovoljno
je jasno da svako ko zna da osudi zlo u drugome, ostaje bez ikakvog
izgovora za svoje sopstvene grehe. Ali ne uviaju odmah svi da onaj
koji osuuje drugoga, ini isto to. Proitajte, stoga, ponovo poslednje
stihove prvog poglavlja i uporedite listu pomenutih greha sa onim to
pie u Galatima 5,19-21. Jasno ete videti da to to mnogoboci ine a
to im mi lako pripisujemo kao krivicu, jesu, zapravo, telesna dela. To
su gresi koji iznutra iz ljudskog srca izlaze (vidi Marko 7,21-23). Ko
god je obuhvaen pojmom ovek, istovremeno je i podloan ovome.
S neba gleda Gospod, vidi sve sinove ljudske. S prijestola, na kome
sjedi, pogleda na sve koji ive na zemlji. (On je oblikovao sva srca njihova podjednako eng. prev); on razmatra sva dela njihova (Psalam
33,13-15 kombinovani srpsko-engleski prevod).
1 Strah ima muku/kaznu Vuk, tj. arni prim. prev.
44
Svi su pod samoosudom. Tako, dakle, ako svi ljudi podjednako

uestvuju u istoj svima zajednikoj ljudskoj prirodi, jasno je da ko god
osudi nekog drugog za ma koje nedelo, time osuuje sebe; jer, istina je
da svi imaju isto zlo u sebi, samo manje ili vie razvijeno. injenica da
oni dovoljno znaju da bi presudili i rekli da je neto zlo, govori da i oni
sami zasluuju istu kaznu koju vide kao zaslugu drugoga.
Saoseanje, a ne osuivanje. Lopov najee vie Dr te lopova!, pokazujui na nekog drugog, da bi tako usmerio hajku dalje
od sebe. Isto tako ljudi osuuju greh u drugom, kako bi sa sebe skinuli
sumnju za istu krivicu. Suvie se esto ljudi zdruuju u grehu kojem
hrle, da osude one koje puno ne grle2; no za ove grehe oni su i sami,
zapravo, krivi posredstvom (zbog) svoje ljudske prirode.
S obzirom na to da je svako ljudsko telo (svaka ljudska priroda)
istovetno, trebalo bi da smo proeti poniznou, umesto da gajimo
prezir kada ujemo da je neki veliki greh uinjen; jer, to je prava slika
onoga to se krije u naem sopstvenom srcu. Umesto to govorimo:
Hvalim te, Boe, to ja nisam kao drugi ljudi (Luka 18,11), treba da
nosimo teret onih koji gree, imajui u vidu kakvi smo i sami, da ne bismo i mi bili iskuani. Vrlo esto biva da osoba, iju smo slabost skloni
da osudimo, zapravo i nije tako duboko pala kako bi se to nama desilo,
da smo bili kuani na isti nain i u istoj meri.
Protest protiv greha. U Poklonikovom putovanju3, opisana je
scena kada Prialo daje prednost Verku da ovaj izabere temu njihovog razgovora. Verko je predloio da govore o Bojoj spasavajuoj
blagodati i kako se ona pokazuje u srcu ovekovom4. Banjan dalje
nastavlja:
Prialo: Vidim da emo razgovarati o silnoj stvari. To je
jako dobro pitanje i spreman sam da ti odgovorim na njega.
Ukratko bih ovako odgovorio: Prvo, kome je Boja blagodat
u srcu, taj odmah poinje da vie (da negoduje) protiv greha.
Drugo, (Prialo zastaje poto ga je Verko prekinuo i obja2 Rei poznatog engleskog pesnika i ikonoborca Semjuela Batlera prim. prev.
3 Poznata alegorija Dona Banjana prim. prev.
4 Put Hrianina, str. 136, izdava: Dom molitve, Pe
45
snio mu da nije isto vikati i protestovati protiv greha, i zaista,

iz due mrzeti greh. prim. prev).
Prialo: Pa kakva je razlika izmeu vikanja protiv greha
i mrnje (gnuanja) prema njemu?
Verko: Velika! ovek moe da vie protiv greha isto iz
telesnih pobuda (iz iste koristi prim. prev), ali moe da ga
mrzi samo ako ima pobonu odvratnost prema njemu. uo
sam kako mnogi viu protiv greha sa propovedaonice, a ipak
ga trpe u svom srcu, domu, ponaanju. ena Josifovog gospodara je vikala glasno kao da je bila sveta, ali bi i pored toga
uinila preljubu sa njim.
Istanana sposobnost razlikovanja ispravnog i pogrenog, kao i
revnosno osuivanje greha, nikad nee opravdati oveka. Naprotiv, to
samo poveava njegovu osudu. alosno je to to danas i suvie onih
koji se zovu reformatori, misli da se jevaneoski rad uglavnom sastoji
od osuivanja loe prakse. Istrani sudija nije propovednik Jevanelja.
Rasuivanje u skladu sa istinom. A znamo da Bog po istini
sudi onima koji tako ta ine (Rimlj. 2,2). ekaj, rei e neko, nisam ba siguran u to. Ali, ti vrlo lako moe stei ubeenje u ovom
pogledu:
1) Bog postoji. U tome se slaemo.
2) On je izvor odakle sve stvoreno dolazi.
3) Svako stvorenje je potpuno zavisno od Njega.
4) Kako celokupan ivot zavisi od Njega, jasno je da i ovekov
ivot zavisi od usklaenosti i jedinstva s Bogom.
5) Dalje sledi da Boji karakter mora biti merilo rasuivanja.
6) Bog je Sam istina i u Njemu nema nepravde. (Jovan 7,18)
7) Meutim, On je Sebe i Svoju pravednost otkrio svim ljudima.
Javi Gospod spasenje svoje, pred narodima otkri pravdu svoju. (Psalam 98,2)
8) Zato su svi ljudi, od najmanjeg do najveeg, bez ikakvog izgovora za svoj greh.
46
9) Sasvim je jasno da je Boji sud, kada osuuje sve ljude bez

izuzetka, utemeljen na istini. I zemlja e biti prinuena da se pridrui
nebu u pokliu: Pravedan si ti koji jesi i koji si bio, sveti, to si ovo
presudio da, Gospode Boe, Svedritelju tvoji sudovi su istiniti i pravedni. (Otkr. 16,5.7)
Nema utoita. Neka niko ne misli da moe da utekne pravednosti Bojeg suda. Obino su obrazovani ljudi ti koji laskaju sebi da
e iznai neko reenje. Tako nam je lako da pomislimo kako e nam
nae veliko znanje u razlikovanju ispravnog i pogrenog biti uraunato
u pravednost; tako lako uspevamo da ubedimo sebe da e to to osuujemo greh kod drugih, naterati Gospoda da veruje kako mi nipoto
ne moemo biti krivi za iste stvari. Sve to ini da naa krivica bude jo
upadljivija.
Prvo poglavlje Rimljanima svakome izbija sve argumente iz ruku.
Ako su se najnii u poretku opravdano nali krivi, onda za vie klase
nema nikakvog utoita. Jer e svako djelo Bog iznijeti na sud i svaku
tajnu, bila dobra ili zla. (Propovednik 12,14)
Boja dobrota dovodi do pokajanja. Ili ne mari za bogatstvo
njegove dobrote, podnoenja i strpljivosti, i ne zna da te Boija dobrota vodi pokajanju? (Rimlj. 2,4). Bog je savrenstvo istote i svetosti;
ovek je sasvim grean. Bog zna za svaki greh, pa ipak ne prezire grenika. Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego da se svet
spase njegovim posredstvom (Jovan 3,17). Hristos je rekao: Ako ko
uje moje rei i ne sauva ih, neu mu ja suditi. (Jovan 12,47)
U svemu to je inio i govorio, On je jednostavno predstavljao
Oca. Bog pokazuje svoje dugo strpljenje prema nama. i strpljivost
Gospoda naega smatrajte svojim spasenjem (2. Petr. 3,9.15 kombinovano arni-eng. prev). Meutim, nije mogue da neko uvaava
i ceni Boju dobrotu i strpljenje ako nije blag i ponizan i podstaknut
na pokajanje. Kad uvidimo koliko nas Gospod trpi, onda je nemogue
da mi postupamo strogo prema svojim blinjima. Ako ne osuujemo,
neemo biti osueni Luka 6,37.
Pokajanje je dar. Jer ste posredstvom vere blagodau spaseni, i
to nije od vas Boiji je dar (Efes. 2,8). Bog otaca naih vaskrsao je
47
Isusa koga ste vi obesili na drvo i ubili. Njega je Bog svojom desnicom
uzvisio kao poglavara i spasitelja da dodeli Izrailju pokajanje i oprotaj
grehova (Dela 5,30.31). Ali, nije samo Izrailju Bog dao pokajanje kroz
Hrista. Za njega svedoe svi proroci, da e njegovim imenom dobiti
oprotaj grehova svako ko veruje u njega (Dela 10,43). Bog je ovo uinio tako jasnim da su ak i iskljuivi Jevreji morali da priznaju: Bog je
dakle i mnogobocima dao pokajanje za ivot. (Dela 11,18)
Podsticaji na pokajanje. Boja dobrota navodi ljude na pokajanje. Zemlja je puna podsticaja na pokajanje, jer dobrote je Gospodnje
puna zemlja (Psalam 33,5). Zemlja je, o Gospode, puna milosti tvoje (Psalam 119,64). Bog se moe upoznati preko Njegovih dela, a Bog
je ljubav. Sva stvorenja objavljuju ljubav i milost Boju.
Ne treba da popravljamo Spise, govorei da Boja dobrota nastoji
da navede ljude na pokajanje. Biblija kae da ih ona dovodi do pokajanja i moemo biti sigurni da je to tako. Svaki ovek biva voen do
pokajanja i to je sigurno koliko i to da je Bog dobar. Ali se ne pokaju
svi. Zato? Zato to oni preziru izobilje dobrote i strpljenja Bojeg i odbacuju Njegovo milosrdno vostvo. Ali, ko god se ne opire Gospodu,
sigurno e biti doveden do pokajanja i spasenja.
Sabiranje gneva. Iz prvog poglavlja smo nauili da gnev Boji
otkriva se sa neba na svaku bezbonost i nepravednost ljudi. Stoga,
svako ko grei, sakuplja gnev protiv sebe. Valja zapaziti da je u svom
sudu Bog jasan. Ljudi primaju samo ono za ta su se zalagali. Bog ne
sudi proizvoljno. On nije samovoljno utvrdio nekakve dekrete, a potom objavio da ko god ih prekri, moe da oekuje Njegovu osvetu.
Kazna koju e ponjeti zli, neminovan je rezultat njihovog sopstvenog
izbora. Bog je jedini izvor ivota.
Njegov ivot je mir. Dakle, kada Ga ljudi odbacuju, jedino to
im preostaje jeste gnev i smrt. Jer mrzie na znanje, i straha Gospodnjega ne izabrae; ne pristae na moj savjet, i prezree sve ukore moje.
Zato e jesti plod od putova svojih, i nasitie se savjeta svojih (i nasitie
se planova (izuma) svojih eng. prev). Jer odvraanje od jednostavnosti njih e ubiti, i blagostanje ludih njih e pogubiti (Prie 1,29-32
kombinovan prevod: Danii-King James).
48
Nevolja i smrt nerazdvojno su povezani s grehom; ljudi ba to izabiraju kada odbacuju Boga.
Po delima svojim. Nevernici esto tvrde da nije pravedno da
Bog osudi nekoga samo zato to ovaj ne veruje u neto. Ali, Bog to i ne
ini. U Bibliji se ne moe nai nijedna re o suenju ljudima na osnovu
njihovog verovanja. Uvek se kae da e svima biti sueno prema uinjenim delima. Jer e doi Sin oveiji u slavi svoga Oca sa anelima
svojim, i tada e uzvratiti svakome po njegovom delanju (Mat. 16,27).
Vidi, dolazim ubrzo, i plata moja ide sa mnom, da uzvratim svakom
onako kakvo je njegovo delo (Otkr. 22,12). On sudi po delima svakog
pojedinca. (1. Petr. 1,17)
ovek koji kae da su sva njegova dela prava, stavlja sebe iznad
drugih, na poziciju sudije umesto Boga, koji svedoi da je svaki ovek
sasvim zastranio. Samo je Bog Sudija i On sudi iskljuivo prema ovekovim delima. Meutim, ovekovo delanje odreeno je njegovom verom. Ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga je on poslao (Jovan
6,29). Nije posao ovekov da sudi o sebi i da govori kako su sva njegova
dela na mestu. Njegovo je da jednostavno veruje u milost i dobrotu
Boju, kao i to da e njegova dela biti uinjena u Bogu.
Besmrtnost i veni ivot. Bog e podariti veni ivot onima koji
trae slavu, ast i besmrtnost. Hristos je obasjao ivot i besmrtnost
Jevaneljem (2. Tim. 1,10 eng. prev). ivot i besmrtnost su dve razliite stvari. Ko veruje u Sina Bojeg ima veni ivot. A ovo je veni
ivot, da poznaju tebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista koga si
poslao. (Jovan 17,3)
Mi imamo veni ivot, im smo poznali Gospoda; ali ne moemo
imati besmrtnost sve dok On ne doe, u poslednjim danima.
Evo kazujem vam tajnu: neemo svi pomreti, ali emo
se svi izmeniti, u momentu, u tren oka, kad zatrubi poslednja
truba. Truba e, naime, zatrubiti, i mrtvi e biti vaskrsnuti
neraspadljivi, a mi emo se izmeniti. Jer ovo raspadljivo treba
da se obue u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obue u
besmrtnost. (1. Kor. 15,51-53)
49
Mi eznemo za besmrtnou, a to je samo po sebi dokaz da je niko

jo uvek nema. Tek je Hristos obasjao besmrtnost Jevaneljem i to pokazuje da se do nje moe doi samo kroz Jevanelje. Stoga, oni koji ne
prihvataju Jevanelje nikad nee imati besmrtnost.
Nevolja i muka (Rimljanima 2,9). Oni koji gree deca su
gneva - Efes. 2,3. Gnev i ljutnja, nevolja i muka, sigurno dolaze na sve
koji zlo ine. Ali, nevolja i muka imaju svoj kraj. injenica da niko
ne dobija besmrtnost osim onih koji su Hristovi, prilikom Njegovog
dolaska, govori da e svi ostali na kraju prestati da postoje. Nastae
muenje koje je povezano sa kanjavanjem zlih, ali ono, ma koliko
dugo trajalo, ima svoj kraj u konanom unitenju nepravednika. Boja
ogorenost e prestati. Jer jo malo, i gnjev e prestati; tada e se jarost
moja obratiti na njihovu pogibao. (Isaija 10,25)
Poziv glasi: Hajde narode moj, ui u klijeti svoje, i zakljuaj vrata
svoja za sobom, prikrij se zaas, dokle proe gnjev. Jer, gle, Gospod
izlazi iz mjesta svojega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje
njihovo. (Isaija 26,20.21) On se ne gnjevi jednako, niti se dovijeka
srdi (Psalam 103,9). Njegov e gnev prestati, ne zato to se Bog miri s
grehom, ve stoga to grehu dolazi kraj, zajedno s onima koji ga ine.
Na svaku duu. Nevolja i muka doi e na svaku duu oveka
koji ini zlo, a slava, ast i mir svakome koji ini dobro. Niko nee biti
izostavljen. Nema nikog ko je takav jadnik i neznalica da bi morao da
se zaobie, niti ima nekog ko je tako bogat i uen da bi mu se dozvolilo
da izmakne. Bogatstvo i poloaj nee imati uticaj na ovom sudu. Bog je
Sebe tako jasno otkrio da je svako imao priliku da Ga upozna. Gnev
Boiji pak otkriva se sa neba na svaku bezbonost i nepravednost ljudi, koji nepravednou zadravaju istinu (Rimlj. 1,18). Zapazite da se
Njegov gnev otkriva protiv greha. Patie samo oni ljudi koji se vrsto
dre greha i ne dozvoljavaju Bogu da taj greh ukloni od njih. Kada na
kraju greh bude zbrisan, oni moraju da budu zbrisani zajedno s njim.
Najpre Jevrejinu. Ovaj deo teksta dovoljan je da potvrdi kako
Bog ne gleda ko je ko. tavie, apostol daje neizostavan zakljuak: Bog
ne gleda ko je ko. Izraz najpre ne odnosi se uvek na vreme. Kaemo
za nekoga da je prvi ovek u zemlji, ne u smislu da pre njega nije bilo
50
ljudi, nego kad hoemo da kaemo da je on glavni. U koli je neko prvi

u razredu zato to je najbolji uenik. Jevrejin je neko kome je bilo dato
najvee otkrivenje, pa je stoga upravo on taj koji bi morao da bude prvi
u rasuivanju.
Meutim, tekst govori da Bog nema neku posebnu naklonost prema Jevrejima na utrb drugih ljudi. Ako slava, ast i mir dolaze najpre
Jevrejinu, onda takoe na njega prvog idu gnev i ljutnja, nevolja i muka.
Ovde nije pitanje: Koje si nacionalnosti?, nego: ta si inio? Bog e
razdeliti svakome po njegovim delima, jer Bog ne gleda ko je ko.
Nekoliko rei bie dovoljno da podsete na ono to smo ve prouili. Prvo poglavlje Rimljanima moglo bi se kratko opisati kao odreivanje uslova za one koji ne poznaju Boga i objanjenje zbog ega su
izgubili to znanje, uz konstataciju da oni nemaju izgovora. A onda, ba
kad smo spremni da pljesnemo rukama, uasnuti nad njihovom izopaenou, i da odapnemo na njih najvatrenije strele osude, apostol se
obraa nama i zatvara nam usta reima koje probadaju: Zato nema
izgovora, ovee koji sudi, ma ko ti bio; jer sudei drugom samoga
sebe osuuje, poto ti, sudija, ini isto to. (Rimlj. 2,1)
Tako drugo poglavlje nastavlja sa prikazivanjem istine da e svako
ponaosob biti predmet pravednog Bojeg suda, jer Bog ne gleda ko je
ko. Na taj nain, uporeivanjem sluajeva dve razliite klase na Sudu,
dovedeni smo do priznanja da je Bog nepristrasan.
Jer svi koji su bez zakona zgreili bez sudelovanja zakona e i propasti, a svi koji su pod zakonom zgreili bie
po zakonu osueni. (Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji
samo sluaju zakon, nego e biti opravdani oni koji zakon
tvore. Kad, naime, mnogoboci, koji nemaju zakona, po prirodi ine ono to zakon zahteva, onda su oni, koji nemaju
zakona, sami sebi zakon. Oni pokazuju da je delo zakona napisano u njihovim srcima, to svedoi njihova savest i njihove
misli koje se meusobno optuuju i brane,)5 na dan kada e
5 Zagrade postoje u engleskom prevodu KJV, to ukazuje na to da su stihovi 13-15
neka vrsta digresije u kazivanju apostola Pavla o sudu prim. prev
51
Bog preko Isusa Hrista po mom evanelju suditi ljudske

tajne. (Rimljanima 2,12-16)
Bez zakona i pod Zakonom (u Zakonu eng. prev, grki original). Iako je prilino sigurno da, kada Gospod doe po drugi put, na
zemlji nee vie biti ljudi koji nisu uli propovedanje rei, stoji injenica da na hiljade i milione ima onih koji su umrli, a da nisu videli Bibliju
ili uli za nju. Na njih apostol misli kada kae bez Zakona. Ipak, jasno
je pokazano da oni nisu bili sasvim bez Zakona, ve samo bez pisanog
Zakona. Istina da su oni imali neku spoznaju Zakona, objanjena je u
narednim stihovima i dokazana injenicom da su oni ubrojani meu
grenike; no greh se ne uraunava kad nema zakona. (Rimlj. 5,13)
Celokupan greh kanjen. Bilo da imamo pisani Zakon ili ne, svi
smo ubrojani u grenike. Gnev Boiji pak otkriva se sa neba na svaku
bezbonost i nepravednost ljudi (Rimlj. 1,18). Za pagane je reeno da
nemaju izgovora; a kad su oni koji nemaju pisanog Zakona bez izgovora, daleko manje mesta za izgovor imaju oni koji Zakon dre u svojim
rukama. Bog je pravedan. A znamo da Bog po istini sudi onima koji
tako ta ine (Rimlj. 2,2). Dakle, svi koji gree, bilo po (u eng. prev,
grki original) Zakonu ili bez Zakona, bie kanjeni.
Ovo je dovoljno da se shvati kako izraz bez Zakona, ne znai
potpuno odsustvo poznavanja Boga. Prvo poglavlje daje objanjenje za
to. Nevolja nastaje zato to mnogi, kada itaju da e svi biti kanjeni i
to im izgleda kao nepravda zaboravljaju ili ne znaju ta sve ini sadraj tog prvog poglavlja. Velika je greka istrgnuti jedan stih iz Biblije
i razmatrati ga odvojeno od celine koju on ini sa drugim stihovima.
Oni e propasti. Tim reima objavljena je sudbina nepravednika. Apostol Petar nam saoptava da se svet uva za oganj i . za dan
suda i propasti bezbonih ljudi (2. Petr. 3,7). ta se misli pod pojmom
propast? Ono to je suprotno venom ivotu. Jednom prilikom neki
ljudi su ispriali Isusu sluaj Galilejaca iju je krv Pilat pomeao sa krvlju njihovih rtava, na ta je Isus odgovorio: kaem vam, .ako se ne
pokajete, svi ete tako izginuti (Luka 13,3). itamo i sledee: A bezbonici e izginuti, i neprijatelji e Gospodnji kao salo od jaganjaca iz-
52
goreti; u ognju e oni nestati (Psalam 37,20 eng. prev). Dakle, kada se
kae da e propasti svi koji ine greh, to znai da e svi oni izginuti6, to
jest, da e biti konano istrebljeni, i bie kao da ih nije bilo. (Avdija 16)
Potpuna nepristrasnost. Ovo ima jednako znaenje kao i potpuna pravednost. Grenici e biti kanjeni, bilo da ive u paganskim
zemljama, ili u takozvanom hrianskom svetu. Meutim, nikome se
nee suditi zbog onoga o emu nije apsolutno nita znao. Bog ne kanjava ljude zbog krenja Zakona o kojem nisu imali nikakvog pojma,
niti ih smatra odgovornim zbog svetlosti koju nikada nisu imali. Vrlo
je jasno da oni koji imaju Zakon, moraju znati mnogo toga to ne znaju
oni koji ga nemaju u pisanom obliku. Svi ljudi, meutim, imaju dovoljno svetlosti da znaju da su grenici; ali, pisana re, onima koji je imaju,
daje znanje o mnogim pojedinostima koje ostaju nepoznate tamo gde
ista pisana re ne postoji.
Ove potonje pravedni Bog ipak ne smatra krivim za mnoge stvari
zbog kojih e biti sueno prvima. Koliko god ih je zgreilo bez Zakona, bez Zakona e izginuti; i koliko god ih je zgreilo u (po) Zakonu,
po Zakonu e im biti sueno (Rimlj. 2,12 eng. prev). ovek koji je
odbacio svetlost, bilo da je ona mala ili velika, oigledan je krivac.
Koren greha. Nekima se ini da je nepravedno to to e oni sa
relativno malo svetlosti poginuti jednako kao i oni drugi koji su greili
protiv vee svetlosti. Njihov problem je u tome to oni ne shvataju ta
je, zapravo, greh. Samo je Bog dobar (Luka 18,19). On je izvor dobrote.
Ako se u oveku dobrota pojavi, kad god i kakva god bila, ona je iskljuivo Boje delo u njemu.
Bog je, takoe, izvor ivota. U Njemu je vrelo ivota (Psalam,
36,9). Boji ivot jeste pravednost; dakle, nema pravednosti odvojeno
od ivota Bojeg. Sada je jasno da kada ovek odbija Boga, on zapravo
sebe liava ivota. Nevano je to to je imao relativno malo znanja o
Bogu. Odbacivi tu svetlost koju je posedovao, on je odbacio i ivot;
odbacivanjem onog malog koliko je znao o Bogu, on je pokazao da bi
Boga odbio i u svakom drugom sluaju. Greh je, jednostavno, odvajanje od Boga, odnosno, odbacivanje Boga; a to znai smrt.
6 Kako pie u Vukovom prevodu prim. prev.
53
Ti si taj 7 (Rimljanima 2,17-24).

Ako se pak ti zove Judejin, oslanja se na zakon i hvali se Bogom, i poto si iz zakona dobio pouku, zna njegovu volju i rasuuje ta je pravo a ta ne, i ubeen si da si
vo slepima, svetlost onima koji su u mraku, vaspita nerazumnih, uitelj nejakih, koji u zakonu ima olienje znanja i
istine, ti, dakle, koji drugoga ui samoga sebe ne ui? ti, to
propoveda da se ne krade, krade? ti, to govori da se ne
ini preljuba, ini preljubu? ti, to osea odvratnost prema
idolima, potkrada njihove hramove? ti, to se hvali zakonom, prestupanjem zakona ne odaje potovanje Bogu? Ta
zbog vas se huli na ime Boije meu mnogobocima, kao to
je i napisano.
Deklarisani Jevrejin. Treba li da odbace ovaj deo Rimljanima
poslanice svi oni koji se predstavljaju kao hriani, smatrajui da se on
ne odnosi na njih, jer je adresiran na Jevreje? Nipoto. Deklarisani hriani su upravo oni na koje misli apostol. itajte opis: Ti se oslanja na
zakon i hvali se Bogom, i poto si iz zakona dobio pouku, zna njegovu volju i rasuuje ta je pravo a ta ne, i ubeen si da si vo slepima,
svetlost onima koji su u mraku, vaspita nerazumnih, uitelj nejakih,
koji u zakonu ima olienje znanja i istine8.
Kome se, dakle, on obraa? Svakome ko tvrdi da poznaje Gospoda, bez obzira na to kojim se imenom on naziva; svakome ko misli da
je potpuno osposobljen da druge ui putu Bojem.
Zove se Jevrejin. Ne treba zanemariti kao neto nevano to
to apostol ne kae: Gle, ti koji si Jevrejin, nego, Gle, ti koji se zove
Jevrejin (eng. prev). Ljudi nisu uvek ono to im ime govori, niti ono
kako ih drugi nazivaju. Poevi od sedamnaestog stiha, apostol otvara
temu ko su, zapravo, Jevreji. Pre nego to zavrimo poglavlje, izgledae
kao da je pisac ovim izrazom zove, eleo da nagovesti kako onaj ko
7 Vidi 2. Samuilova 12,7 prim. prev.
8 Moglo bi se prevesti i kao: .koji u Zakonu ima formu, okvir znanja istine
54
je pomenut i opisan u stihovima koji slede, nije pravi Jevrejin i da ga

Bog ne smatra za takvog.
Biti Jevrejin. U Otkrivenju 2,9 itamo: znam i hulu onih koji
govore da su Judeji, a nisu, nego satanska sinagoga. I dalje: Vidi, dajem ti neke iz sinagoge satanine, koji za sebe govore da su Judeji, a nisu
to nego lau. Vidi, uiniu da oni dou i da se poklone pred tvojim
nogama, i da saznaju da sam te zavoleo (Otkr. 3,9). Iz ovoga vidimo
da je biti Jevrejin neto izuzetno i velika ast, te da e mnogi polagati
lano pravo na to ime. Ipak, ljudi nazvani Jevrejima podnosili su prezir
veeg dela sveta tokom mnogih stolea. Od kada je Novi zavet napisan,
nikad, ni u jednom delu sveta, niko nije pretendovao da se zove Jevrejin, u opte prihvaenom smislu te rei. Jevreji kao posebna klasa nikada nisu imali takvu ast koja bi poveala izglede nekome ko bi primio
takvo ime. Meutim, bila je prednost, a i danas je esto, kada je neko
poznat kao hrianin i mnogi se lano predstavljaju na taj nain, samo
da bi imali bolje poslovne prilike.
Jevrejin i hrianin. Nije nikakvo natezanje teksta ako se kae
da gde god stoji re Jevrejin, to znai ono to se danas misli pod pojmom hrianin. To postaje uoljivo ako imamo u vidu ta znai biti
pravi Jevrejin. Mogli bismo mnotvom citata da potkrepimo stav da
je pravi Jevrejin bio onaj ko je verovao u Hrista. O onom koji je bio
otac nacije, Gospod Isus je rekao: Avraam, otac va, likovao je to e
videti moj dan, i video je i obradovao se (Jovan 8,56). On je verovao Gospodu i to mu se uraunalo u pravdu; ali, pravda dolazi samo
kroz Gospoda Isusa. Mojsije, voa jevrejskog naroda, Hristovu porugu smatrao (je) veim bogatstvom od blaga egipatskog (Jevr. 11,26).
Buntovni Jevreji kuali su i odbacivali Hrista (1. Kor. 10,9). Kada je
Hristos u telu doao, svoji Ga nisu primili (Jovan 1,11). Kao kruna
svega, Hristos je rekao da ko ne veruje u Njega, ne veruje ni u Mojsijeve
spise (Jovan 5,46.47). Oigledno je, dakle, da niko nije, niti je ikad bio
Jevrejin, ukoliko ne veruje u Hrista. Onaj ko nije pravi Jevrejin, on je
od zbornice sotonine.
Spasenje je od Jevreja Isus je rekao eni Samarjanki, kod
Jakovljevog izvora: Vi se molite onome to ne znate, mi se molimo
55
onome to znamo, jer spasenje dolazi od Judeja (Jovan 4,22). Hristos

je i Sam bio nainjen od semena Davidovog, to se tela tie (Rimlj.
1,3 eng. prev), to znai da je bio Jevrejin; i nema drugog imena pod
nebom osim Njegovog, kojim bismo se mogli spasti.
Nijedan drugi narod na zemlji nije imao tako uzvieno ime kao
Jevreji. Nema nacije koja je uivala tako veliku Boju naklonost. Jer
koji je veliki narod kojemu je Gospod blizu kao to je Gospod Bog na
kad ga god zazovemo? I koji je narod veliki koji ima uredbe i zakone
pravedne kao to je sav ovaj zakon koji iznosim danas pred vas? (5.
Mojs. 4,7.8)
Oslanjanje na Zakon. Kako je reeno u poslednje citiranom
stihu, Jevrejima je bio poveren najsavreniji Zakon u svemiru Sam
Bog. To se zvalo svedoanstvo, jer je trebalo da svedoi protiv njih.
Nije im bilo reeno da e iz ovog Zakona dobiti pravednost, mada je
on bio savren, ve neto sasvim suprotno. Upravo zato to je on bio
tako savren, a oni greni, Zakon je mogao samo da ih osudi. On je
zato sazdan da ih dovede do Hrista, u kojem jedino mogu nai savrenu pravednost koju Zakon zahteva. Jer zakon izaziva gnev (Rimlj.
4,15); samo Hristos spasava od gneva. Oni su se, meutim, oslanjali
na Zakon, to znai, oslanjali su se na greh. Oni su bili uvereni u sebe
da su pravedni (Luka 18,9). Nisu nali nikakvu pravednost jer nisu
nastojali da (pravednost) ...dostignu verom. (Rimlj. 9,31.32)
Hvaliti se Bogom. Ovo je neto sasvim drugo u odnosu na
hvaliti se u Gospodu (Psalam 34,2). Umesto da se raduju u spasenju
Gospodnjem, Jevreji su se hvalili svojim nadmonim znanjem o Bogu.
I zaista, oni su imali vie nego ostali, ali su sve to dobili kao dar, a ipak
su se ponosili kao da im to po pravu pripada. Za znanje koje su imali, sebe su slavili vie nego Gospoda; tako su sebe doveli u isto stanje
u kom su bili pagani, koji iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga
proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoe u
nitavnu varku (Rimlj. 1,21). Koliko god da italac tei da osudi stare
Jevreje zbog njihovog ispraznog hvalisanja, neka se samo seti svojih
oseanja koja je esto gajio, poredei se sa stanovnicima neznaboakih zemalja, ili pripadnicima najnie klase u svojoj zemlji.
56
Boji Zakon je Njegova volja. Apostol kae da Jevreji znaju

Boju volju, jer su naueni iz Zakona. Ovo je dovoljno kao potvrda da
je Boji Zakon Njegova izraena volja. Zaista nema potrebe za bilo kakvim argumentom preko ovog koji je naveden. Volja svake vlade izraena je kroz njene zakone. Kada je re o apsolutnom vladaru, njegova
volja postaje zakon. Bog je apsolutni vladar, mada ne onaj koji stihijski,
proizvoljno vlada. Njegova volja je jedini izvor prava, pa zato sledi da je
Njegova volja ujedno i zakon. Njegov Zakon je saet u Deset zapovesti;
dakle, Deset zapovesti sadre saeto izraenu volju Boju.
Forma znanja i istine. Iako sadre saeto izraenu Boju volju
koja je savrenstvo mudrosti i istine, Deset zapovesti su samo izraz, a
ne predmet sam, slino kao to slika neke kue nije kua, ak i kad je
ta slika savrena. Same rei napisane u knjizi ili uklesane u steni, ne
poseduju ivot; ali, mi znamo da je Zakon Boji veni ivot. Samo u
Hristu se moe nai ivi Zakon, jer je On jedino potpuno ispoljavanje
Boanstva.
Ko ima Hristov ivot u sebi, on ima i savren Zakon Boji koji se
ispoljava u njegovom ivotu. Meutim, onaj ko ima samo slovo zakona, a ne i Hrista, taj zapravo ima samo oblije (formu) znanja i istine.
Zato je ispravno reeno za Zakon da je on slika (fotografija) Bojeg karaktera. Meutim, fotografija ili bilo koja druga slika, samo je senka, to
jest, odraz stvarnosti, a ne sutina. Ko ima Hrista, ima oboje, i formu i
sutinu, jer nije mogue imati neto, a da to ne ukljuuje i njegov oblik.
Ali, oni koji poseduju samo izraz istine, bez Hrista koji je Sam istina,
imaju samo oblije pobonosti, lieno njegove sile.
Teka pitanja. U stihovima 21-23 apostol postavlja neka teka
pitanja. Neka svaka dua koja ima obiaj da se ponosi ispravnou svog
ivota, sama sebi odgovori na ova pitanja. Lako je i prirodno za oveka
da se hvali svojom moralnou. Ljudi koji nisu hriani tee sebe milju da ive moralnim ivotom i da su zato jednako poteeni kao da
su hriani. Neka svi takvi znaju da nema morala osim onog koji je u
skladu sa Zakonom Bojim. Sve to je u bilo kom vidu ispod standarda
ovog Zakona, nemoralno je. Kad ovo znamo, ukaimo im na obavezu
savrenog dranja tog istog Zakona.
57
Krade? Veina ljudi bi rekla: Ne, ja sam poten/potena u

svim svojim poslovima. Odlino. Ali, hajde da ne ocenjujemo stvari
povrno. Prouimo Pismo. Tamo kae da je Zakon duhovan (Rimlj.
7,14). Jer je re Boija iva, i delotvorna, i otrija od svakog maa s
dve otrice, te dosee do rastavljanja due i duha, zglavaka i modine,
pa sudi mislima i smeranjima srca (Jevr. 4,12). Ma koliko da smo korektni u ispoljenim delima, ako u duhu ili mislima greimo, krivi smo.
Gospod gleda na srce, a ne na spoljanjost. (1. Sam. 16,7)
Podjednako je pogreno potkradati Boga kao i krasti od oveka.
Da li si ispunio svoje obaveze prema Bogu? Da li si imao savreno iste raune s Njim? Posluajmo ta On kae: Eda li e ovjek zakidati
Boga? a vi mene zakidate; i govorite: u em te zakidamo? u desetku i u
prinosu. Prokleti ste, jer me zakidate, vi, sav narod (Malahija 3,8.9).
Da li se ovde misli i na tebe? Jesi li predao Bogu desetke i prinose koji
Mu pripadaju. Ako nisi, ta e odgovoriti na pitanje nadahnua: Ti,
to propoveda da se ne krade, (zar e da) krade? (Rimlj. 2,21)
Zakon je duhovan. U petom poglavlju Jevanelja po Mateju,
Spasitelj je otkrio dubinu duhovnosti Zakona. On je rekao da ne moemo ui u nebesko carstvo, ukoliko naa pravednost nije vea od pravednosti knjievnika i fariseja. Kakva je bila njihova pravednost? Njima je
Isus rekao: Tako se i vi spolja pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste
puni licemerstva i bezakonja (Matej 23,28). Dakle, ako nismo pravedni
iznutra, onda smo nita. Bog eli istinu iznutra (u srcu) (Psalam 51,6
eng. prev). Pratei dalje peto poglavlje po Mateju, itamo kako Spasitelj objanjava da esta zapovest, Ne ubij, moe biti prekrena jednom
izgovorenom reju. On, takoe, dokazuje da se jednim pogledom ili
milju moemo ogreiti o sedmu zapovest, koja kae: Ne ini preljube.
Isti princip, naravno, vai za sve zapovesti. Imajui ovo na umu, neka
bude veoma oprezan svako ko tvrdi da savreno ispunjava Zakon.
Neko je rekao da Deset zapovesti predstavljaju vrlo nizak standard
i da ovek moe sve da ih dri, a da ipak ne bude dostojan primanja
u drutvo uglednih ljudi. Onaj ko je to rekao ne zna nita o Zakonu.
U stvari je obrnuto: ovek moe da kri sve zapovesti, a da ipak bude
uvaavan kao svetao primer u najboljem drutvu.
58
Na ime Boje se huli. Ta zbog vas se huli na ime Boije meu

mnogobocima, kao to je i napisano. Ko to ini? Onaj koji druge ui
Zakonu i koji kae da ne treba uzimati ime Boje uzalud. Kada je David zgreio s Urijinom enom, Bog mu je rekao da je tijem djelom dao
priliku neprijateljima Gospodnjim da hule (na Boga u eng. prevodu) (2. Sam. 2,14). To znai da je on, kao deklarisani Boji sledbenik,
gaenjem Bojeg Zakona dao priliku nevernicima da kau: Eto, to je
primer hrianstva.
Ko je, kao deklarisani Boji sledbenik, dostigao nivo da moe da
kae kako je uvek ispravno predstavljao istinu? Ko je u toj poziciji da
ne mora da prizna sebi i Bogu, kako je u reima ili delima naopako prikazao istinu koju ispoveda? Ko je na tom stupnju da, svojim grekama
u uenju ili ponaanju, nije ljudima dao bedan primer i pogrenu ideju
o tome ta prava pobonost predstavlja?
Ukratko, ko moe potvrdno da odgovori na pitanje apostola: Prestupanjem zakona ne odaje potovanje Bogu? Dakle, ako se na ovaj
nain, krivicom deklarisanih hriana, huli na ime Boje, ko moe da
kae za sebe da je bez krivice pred Bojim Zakonom?
U prethodnim stihovima imali smo neka vrlo otra pitanja upuena onima koji se zovu Jevreji, to jest, koji ispovedaju da su sledbenici Gospodnji. Sama forma i ispovedanje nikoga ne ine valjanim
uiteljem istine Boje. Oni koji ne pokazuju u svom ivotu silu onoga
to ispovedaju, ine samo tetu Bojem delu. U stihovima koji su pred
nama, imamo kratak ali vrlo odreen stav o obrezanju i neobrezanju.
Rimljanima 2,25-29.
Obrezanje svakako pomae ako zakon izvrava; ako
si pak prestupnik zakona, tvoje obrezanje postalo je neobrezanje. Ako, dakle, neobrezani dri zakonske propise, zar se
nee njegovo neobrezanje smatrati kao obrezanje? I tako e
onaj koji je po prirodi neobrezan, a ispunjava zakon, suditi
tebi, prestupniku zakona i pored slova zakona i obrezanja.
Jer nije Judejin onaj koji je to samo spolja, i nije pravo obrezanje ono koje je spolja na telu, nego, Judejin je onaj koji je
59
to iznutra, i pravo obrezanje je u srcu, u duhu, a ne u slovu.

Takvoga ne hvale ljudi nego Bog.
Definisanje pojmova. Dva termina, obrezanje i neobrezanje,
nisu ovde upotrebljena samo da bi oznaila prisustvo, odnosno, odsustvo rituala, nego i da ukau na dve klase ljudi. Neobrezanje se
oigledno odnosi na one koji se nazivaju paganima i koji se klanjaju
drugim bogovima. Takav nain korienja ovog izraza postaje jo jasniji u sledeem citatu:
Nego, naprotiv, kad su videli da je meni povereno evanelje za neobrezane kao Petru za obrezane, jer onaj koji je
osposobio Petra za apostolstvo meu obrezanima osposobio
je i mene za mnogoboce, i kad su poznali blagodat koja mi je
dana, Jakov, i Kifa, i Jovan, koji su vaili kao stubovi, dadoe
meni i Varnavi desnice u znak zajednice, da mi idemo k mnogobocima, a oni k obrezanju (Galatima 2,7-9)
Ovde nalazimo potvrdu da se izrazi neobrezanje, pagani i
mnogoboci (neznaboci), odnose na iste ljude.
Kakva je bila korist od obrezanja, to nam u ovom poglavlju nije reeno. Na ovom mestu je iznoenje injenice bilo sasvim dovoljno, jer je
pisac imao cilj da pokae ta je to obrezanje i ko je zaista obrezan. Vrlo
mnogo zavisi od ovih par stihova. Oni moraju paljivo da se proue,
jer na njima poiva pravilno razumevanje proroanstava Starog zaveta.
Da su takozvani potovaoci Svetog Pisma razumeli znaenje pomenutih stihova onako kako je trebalo, nikada ne bi bilo nijedne anglo-izraelske teorije9, niti beskorisnih i pogrenih pretpostavki o povratku Jevreja u Jerusalim pre dolaska Gospodnjeg.
ta je obrezanje? Na ovo pitanje jasnim je reima odgovoreno u
Rimljanima 4,11, gde apostol, govorei o Avramu, prvom koji je obrezan, kae: Pa i znak obrezanja dobio je kao peat pravednosti koju je
9 Teorija po kojoj su anglo-amerikanci dananji potomci nestalih deset jevrejskih
plemena prim. prev.
60
stekao verom kao neobrezan. Dakle, na pitanje: ta je obrezanje?,

odgovor mora da bude: Znak koji potvruje opravdanost verom.
Kada obrezanje postaje neobrezanje. Ako se ovo desilo, onda je
jasno da je znak obrezanja postao bezvredan, jer nije bilo pravednosti.
Zato apostol kae: Ako si pak prestupnik zakona, tvoje obrezanje postalo je neobrezanje (Rimlj. 2,25). Kako smo uili u prethodnim stihovima, forma bez sutine nita ne vredi, a u ovom sluaju nam je reeno
da je znak bez onoga to on oznaava, besmislen. Lako bi mogao jedan
siromah da istakne znak kojim oglaava rasprodaju izama i cipela; ali,
da bi napunio radnju robom, potreban mu je kapital. Ako ima samo
znak, a ne i izme i cipele, onda je za njega bolje da nema ni onaj znak.
Greke Jevreja. Jevreji su pogreili, pretpostavljajui da je znak
dovoljan. Posle svega, oni su doli na to da hrane ideju po kojoj e znak
doneti stvarnost, kao to i mnogi dananji samozvani hriani pretpostavljaju da ih odreeni rituali ine lanovima Hristovog tela. Meutim, samo obrezivanje tela ne moe da predstavlja nikakvu pravednost,
ve, suprotno, greh (vidi Galatima 5, 9-21). Istini za volju, mnogi od
onih koje su Jevreji prezirali kao neobrezane, bili su, zapravo, obrezani,
dok njihovi tuitelji to nisu bili.
Obrezanje srca. Pravo obrezanje tie se srca, to jest, unutarnjeg
ivota, a ni najmanje tela. Apostol vrlo jasno izlae da ono to je spolja odnosno, ono to se sastoji samo od spoljnje forme, nije obrezanje;
nego pravo obrezanje je u srcu, u duhu, a ne u slovu (Rimlj. 2,29).
Ovo istina ima generalno vaenje.
Nikakva nova pojava nije bilo to to je u Pavlovim danima zapaeno udaljavanje od istine; radi se o neem to postoji od poetka. U
5, Mojsijevoj 30,6 itamo rei koje je Mojsije uputio deci Izrailjevoj:
I obrezae Gospod Bog tvoj srce tvoje i srce sjemena tvojega, da bi
ljubio Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve due svoje,
da bude iv. Svaki pravi Jevrejin razumeo je da pravo obrezanje jeste
obrezanje srca; Stefan je govorio onima koji su odbacili istinu, rekavi:
Tvrdovrati i neobrezanih srca i uiju. (Dela 7,51)
Pravednost u srcu. Psalmista kae: Gle, ti eli istinu iznutra
(Psalam 51,6 eng. prev). Pravednost koja je samo spolja, nita ne vre-
61
di (vidi Matej 5,20; 23,27.28). Srcem ovek veruje za pravednost (Rimlj. 10,10). Kada je Mojsije, na Boju zapovest, ponovio Zakon Izrailju, njegove rei su bile: Zato ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca
svojega i iz sve due svoje i iz sve snage svoje. I neka ove rijei koje ti
ja zapovijedam danas budu u srcu tvom (5. Mojs. 6,5.6). Nema pravednosti ako ona nije ivotna, povezana sa stvarnim ivotom. Dakle,
s obzirom na to da je obrezanje samo znak pravednosti, jasno je da ne
moe biti pravog obrezanja, bez obrezanja srca.
Obrezanje pomou Duha. Znamo, naime, da je zakon duhovan (Rimlj. 7,14). To znai da Zakon ima prirodu Svetog Duha; a re
Boja je ma Duha Bojeg, koji moe da uree Boji Zakon u ovekovo
srce. Dakle, pravo obrezanje je delo Svetog Duha. Stefan je izopaene
Jevreje nazvao neobrezanima, jer, kako je rekao: Vi se jednako protivite Duhu Svetome, kako vai oevi tako i vi (Dela 7,51). Postaje
jasno, stoga, da iako re duh u Rimljanima 2,29 nije napisana velikim
poetnim slovom, ona oznaava Svetog Duha, a ne samo ljudski duh.
Naravno, u grkom jeziku nema nieg to bi ukazivalo na razliku, kao
to se i u engleskom jeziku ova re jednako izgovara kada se odnosi na
Sveti Duh, ili na ljudski duh10.
Ako smo upamtili da je obrezanje dato kao peat, ili potvrda opravdanja kroz veru, i da je nasledstvo obeano Avramu i njegovom semenu bilo dato posredstvom pravednosti koja dolazi kroz veru, onda emo
lako videti da je obrezanje zaloga nasledstva. Apostol, takoe, kae da mi
nasledstvo dobijamo u Hristu, u kojem ste i vi, poto ste uli istinitu re,
evanelje svoga spasenja, i poverovali, zapeaeni obeanim Svetim Duhom, koji je kapara naeg nasledstva za izbavljenje njegove tekovine (v.
Efes. 1,10-13). Ova tekovina, to jest, nasledstvo, koje je obeano Avramu
i njegovom semenu, bilo je osigurano samo posredstvom Duha pravednosti; jer od samog poetka nije bilo pravog obrezanja, a da nije od Duha.
Obrezanje kroz Hrista. A vi ste puni u njemu (u Hristu), koji
je glava svakog poglavarstva i vlasti. U njemu ste i obrezani nerukotvorenim obrezanjem, u skidanju ulnog tela, Hristovim obrezanjem
(v. Kolo. 2,8-11). Obrezanje mora da je oduvek znailo sve ono to i
10 Isto vai i za srpski jezik prim. prevodioca
62
onda kada je prvi put bilo dato. Ono je od samog poetka podrazumevalo pravednost jedino kroz Hrista. To je u dovoljnoj meri potkrepljeno injenicom, da je obrezanje dato Avramu kao potvrda pravednosti koju je on imao posredstvom vere, potvrda da povjerova Avram
Bogu, a on mu primi to u pravdu. (1. Mojs. 15,6)
Ko su obrezani? Na ovo pitanje odgovoreno je u Filibljanima
3,3: Mi smo, naime, obrezanje, mi koji Duhom Boijim sluimo, Hristom Isusom se hvalimo i ne uzdamo se u telo. Isto to, drugim reima
kazano, imamo u naem tekstu : Pravo obrezanje je u srcu, u duhu, a
ne u slovu. Takvoga ne hvale ljudi nego Bog (Rimlj. 2,29). Niko, onda,
nije obrezan ko nije poverovao u Isusa Hrista i doiveo radost u Njemu. Ovo je razlog zato je Stefan nazvao neverne Jevreje neobrezani.
Znaenje obrezanja. Nemamo dovoljno prostora da detaljno
zalazimo u ovo pitanje, ali gore navedeni tekst upuuje nas na pravi
trag. Paljivo razmatranje poglavlja u 1. Mojsijevoj knjizi, koje govori o
Bojem zavetu s Avramom, takoe moe da pomogne u razjanjavanju
ove teme.
Uili smo da je Bog uinio zavet s Avramom na temelju njegove
vere. esnaesto poglavlje nam kae kako je Avram posluao glas svoje
ene umesto glasa Gospodnjeg, u pokuaju da Boje obeanje sprovede
u delo posredstvom tela, pri emu je doiveo neuspeh. Njegov sin trebalo je da se rodi od Duha, a ne od tela (vidi Galatima 4,22.23.28.29).
Dalje, sedamnaesto poglavlje pripoveda o oivljavanju Avramove
vere i obnovljenju zaveta, iji je znak (peat) bilo obrezanje. Deo njegovog tela bio je odseen, ime se htelo rei da on ne sme da ima poverenje u telo, nego da pravednost i nasledstvo mora da oekuje samo kroz
Duha Bojeg. Tako su Avramovi potomci neprestano imali podsetnik
na njegovu greku i opomenu da veruju Gospodu, a ne sebi.
Oni su, meutim, izopaili ovaj znak. Smatrali su da on sam po
sebi dokazuje da su oni bolji od drugih, umesto da ga doive kao dokaz da telo nita ne pomae. Ali, to to su Jevreji pogreno razumeli i
izopaili znak, ne unitava njegovo prvobitno znaenje.
Ko su Jevreji? Videli smo u citiranom stihu iz drugog poglavlja Galatima, a izraz neobrezani podrazumeva one koji ne poznaju
63
Boga, ili koji su bez Boga u svetu (vidi Efescima 2,11.12). Jevreji su
obrezani. Ali, samo su oni koji imaju radost u Isusu Hristu zaista
obrezani, koji se ne oslanjaju na telo. Prema tome, pravi Jevreji su niko
do (verujui)11 hriani. Nego, Judejin je onaj koji je to iznutra. U
Bojim oima, nikada nije postojao ni jedan Jevrejin koji nije verovao
u Hrista. Takoe, svaki iskreni Hristov poklonik je Jevrejin, u biblijskom znaenju tog imena. Avram, rodonaelnik jevrejske nacije, radovao se u Hristu (vidi Jovan 8,56).
Znak odvajanja. Mnogi su se poveli za idejom da je obrezanje
bilo dato kao znak razlikovanja izmeu Jevreja i mnogoboaca. Zabluda ovakvog miljenja jasno se da videti iz ovog prouavanja o obrezanju, i iz rei apostola Pavla kojima on razjanjava ta obrezanje u stvari
znai. Drugi, pak, pretpostavljaju da je ovaj pojam dat da bi Jevreje
drao odvojene, te da bi Hristova genealogija (rodoslovlje) bila lako
dokuiva. Ovo je, takoe, samo jo jedno nagaanje. Hristos je morao
da doe iz plemena Judinog, ali kako su mukarci iz svakog plemena
bili obrezani, logino je da obrezanje ni u kom sluaju nije moglo da
obezbedi istunstvo Njegovog rodoslova. Osim toga, obrezanje tela nikada nije inilo razliku izmeu Jevreja i neznaboaca.
Ono nije sauvalo Jevreje od idolatrije, niti ih je zadralo da se
ne udruuju s paganima u njihovoj idolopoklonikoj praksi. Kad god
su Jevreji zaboravljali Boga, oni bi se meali sa mnogobocima i vie
ne bi bilo nikakve razlike izmeu jednih i drugih. Obrezanje ih nije
odvajalo.
tavie, Bog i nije eleo da oni budu odvojeni od neznaboaca,
u smislu da nemaju nita s njima. Cilj s kojim su Jevreji bili pozvani
da izau iz Egipta, bio je taj da upravo oni odnesu Jevanelje neznabocima. Bog je eleo da oni budu posebni po karakteru, a spoljanje
obrezanje nikada nije moglo to da ostvari.
Mojsije je rekao Gospodu: Jer po emu e se poznati da smo nali
milost pred tobom, ja i narod tvoj? zar ne po tome to ti ide s nama?
tako emo se razlikovati ja i narod tvoj od svakoga naroda na zemlji
(2. Mojs. 33,16). Boje prisustvo u srcima ljudi jeste ono to e ih od11 Zagrade je dodao autor prim. prev.
64
vojiti od svih ostalih, ak i ako s njima ive u istoj kui i jedu za istim
stolom. Meutim, ako Hristos nije u ovekovom srcu, onda ovaj nikako nije odvojen od sveta, pa makar i bio obrezan ili iveo kao pustinjak.
Fiziko i duhovno seme. Velika zbrka nastala oko Izrailja, proizala je iz nerazumevanja ovih pojmova. Ljudi misle da ako se kae
kako je duhovan ovek pravi Jevrejin, to ponitava znaenje semena
u fizikom smislu, kao i bukvalan smisao obeanja (datog Avramu
prim. prev). Ali, duhovno i fiziko nisu u protivrenosti. To to
je duhovno, nije nita manje stvarno i postojee. Hristos je duhovan;
ali, On je i stvaran Seme u fizikom smislu. Bog je duhovan; On je
Duh. Pa ipak, On nije figurativno bie, nego stvaran, postojei Bog.
Isto tako, naslee koje primamo u Hristu, duhovnog je karaktera, pa
ipak, ono je stvarno, doslovno.
Kada smo rekli da istinski Izrailj ine samo oni koji su duhovni,
ni u emu nismo izvrnuli Pismo, niti na bilo koji nain preusmerili
obeanje, umanjivi tako njegovu silu. Boja obeanja vae samo za
one koji imaju veru Hristovu. Jer obeanje Avraamu ili njegovom potomstvu da e on biti naslednik sveta, nije dolo posredstvom zakona, ve posredstvom pravednosti u veri (Rimlj. 4,13). Ako ste pak
vi Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici po obeanju.
(Gal. 3,29)
65
3. Besplatna milost od Boga

Uvod. Nije ispravno rei da smo zavrili prouavanje ovih dvaju
poglavlja, jer nije mogue do kraja iscrpeti ma koji deo Biblije. Poto
smo izvrili najdublju studiju nekog dela Pisma, najvie to smo postigli
je samo dobar poetak. Ako je Njutn1, nakon dugog ivota ispunjenog
istraivanjem prirodnog sveta, mogao na kraju da kae kako sam sebi
lii na dete koje se igra na obali dok se pred njim prua nepregledan
i neistraen okean, onda to jo vie vai za jednog uenika, pa i onog
najboljeg, koji prouava Sveto pismo.
Neka niko ne pomilja da smo onim to je do sada reeno na bilo
koji nain iscrpli ovaj deo Poslanice Rimljanima. Ako italac ima ovaj
tekst dobro zapamen i zabeleen u svom umu, tako da lako moe, kad
god to poeli, da se priseti svake rei, i kada je u stanju da svaku pojedinost postavi u pravi odnos sa celinom, onda on stie tek preduslov da
zapone prouavanje od kojeg e imati koristi. Zato, neka se svaki italac koji ezne da lino stekne razumevanje Pisma, povije nad reima,
istrajno kopajui kao da trai zakopano blago i to na sigurnom mestu.
Onaj ije su dubine neiscrpne, jedva eka da vidi takvo istraivanje.
Drugo poglavlje je zaista obuhvaeno prvim stihom: Zato nema
izgovora, ovee koji sudi, ma ko ti bio; jer sudei drugom samoga
sebe osuuje, poto ti, sudija, ini isto to. Stihovi koji potom slede,
samo su proirivanje ove osnovne ideje. Tako smo saznali da nema izuzetaka pred injenicom da se gnev Boji otkriva sa neba protiv svake
bezbonosti i nepravde ljudske. Kad se uje i zna za istinu, to ne moe
biti zamena za ivljenje po istini. Bog ne gleda ko je ko, nego e kazniti
greh gde god da se on nae.
Prihvaeni od Boga. U Kornelijevoj kui apostol Petar je izgovorio rei: Zaista uviam da Bog ne gleda ko je ko, nego mu je
u svakom narodu dobrodoao ko se njega boji i tvori pravdu (Dela
10,34.35). Postoje ljudi u neznaboakim zemljama koji nikad nisu
uli ime Boje, niti videli jedan redak Njegove pisane rei, a koji e biti
1 Isak Njutn, 1643-1727 engleski fiziar, matematiar, astronom i filozof prirode
66
Besplatna milost od Boga
spaseni. Bog je otkriven u delima stvaranja i oni koji prihvate toliko

koliko vide od otkrivenja Bojeg, i sami e biti prihvaeni od Njega,
podjednako kao i oni koji su nauili mnogo vie.
Odgovor na prigovore. Prvi deo treeg poglavlja Rimljanima
poslanice sastoji se od pitanja i odgovora. Paljivi italac poslanica
apostola Pavla morae da primeti esto pojavljivanje pitanja usred nekog argumenta. Svaki mogui prigovor je ve predvien. Apostol postavlja pitanje koje bi moglo da doe od nekog kritiara, a onda on
odgovara na to isto pitanje, dajui tako svom argumentu jo veu nedvosmislenost. U stihovima koji slede, vrlo je upadljivo da apostol svom
snagom pobija prigovore na raun stihova iz drugog poglavlja, koje
fariseji teko prihvataju. Pitanja koje apostol potee nisu potekoe u
njegovoj glavi; to postaje jasno iz umetnute reenice u petom stihu:
ljudski govorim (kao ovek govorim eng. prev). Kad smo ovo razumeli, moemo da proitamo Rimljanima 3,1-18:
Kakvo preimustvo ima Judejin, ili kakva je korist od
obrezanja? Mnogo, na svaki nain. Prvo, njima su poverena
Boija obeanja. ta to znai? Ako su neki bili neverni, hoe li
njihova nevernost obesnaiti Boiju vernost? Daleko od toga.
Pre e biti da se Bog pokae istinit, a svaki ovek laa, kao to
je napisano: Da bude opravdan u svojim reima i da pobedi kad ti sude. Ako pak naa nepravednost pokazuje Boiju
pravednost, ta emo rei? Da nije Bog nepravedan kad daje
izraza svom gnevu? ljudski govorim. Daleko od toga. Kako
bi onda Bog mogao da sudi svetu? I kad se Boija istinitost
mojom laju pokazala jo uzvienija na slavu njegovu, zato
mi se jo kao greniku sudi? Hoemo li, kao to nas neki klevetaju i za nas kau da mi govorimo: treba da inimo zlo da
tako doe dobro? Osuda ovih je pravedna.
ta, dakle? Jesmo li u preimustvu? Nikako; jer malopre
smo okrivili Judeje i Grke da su svi pod grehom, kao to
je napisano: Nema pravednoga ba ni jednoga; nema razumnoga, nema toga koji Boga trai. Svi su skrenuli, svi su
67
zajedno postali beskorisni; nema toga koji ini dobro, nema

ba nijednog. Njihovo grlo je otvoren grob, varali su svojim
jezicima, zmijski otrov je pod njihovim usnama; usta su im
puna kletve i gorine. Noge su im brze za krvoprolie, pusto
i beda je na njihovim putevima, a put mira ne poznae. Pred
njihovim oima nema straha od Boga.
Boja obeanja (Boje prorotvo eng. prev)2 Prorotvo je
izgovorena re. Deset zapovesti su ono to je Bog, na nedvosmislen nain, Svojim ustima izgovorio(vidi 5. Mojsijeva 5,22). Stefan, govorei o
Mojsiju koji prima Zakon, kae: To je onaj koji je u zboru u pustinji
bio s anelom, koji mu je govorio na Sinajskoj gori, i s oevima naim;
on je primio ive rei (prorotva eng. prev) da ih vama da (Dela
7,38). Deset zapovesti su pre svega Boje prorotvo, jer su izgovorene
Njegovim glasom pred celim narodom.
Meutim, Sveti spisi, generalno, takoe su prorotvo Boje, jer
predstavljaju Boju re izgovorenu na mnogo naina (Jevr. 1,1), i
ine nita drugo nego razradu3 Deset Bojih zapovesti. Hriani treba
da oblikuju svoj ivot iskljuivo prema Bibliji. To kae i apostol Petar,
sledeim reima: Ako ko govori, neka govori prorotvo Boje. (1.
Petr. 4,11)
Zakon i prednost. Mnogi misle da je Boji Zakon breme, zakljuujui da je prednost hriana to to nemaju nita vie s tim teretom. Jovan kae neto sasvim suprotno: Jer ljubav prema Bogu ovo
znai: da drimo njegove zapovesti; a njegove zapovesti nisu teke (1.
Jov. 5,3). Pavle potvruje da je posedovanje Zakona velika prednost
Jevreja. Mojsije isto to tvrdi: I koji je narod veliki koji ima uredbe i
zakone pravedne kao to je sav ovaj zakon koji iznosim danas pred
vas? (5. Mojs. 4,8). Svako ko istinski voli Gospoda, smatrae velikim
blagoslovom to to mu je jasno predoen Boji sveti Zakon.
Povereno (prorotvo). Prednost Jevreja nije bila samo u tome
to su njima bila poznata Boja proroanstva, nego i u tome to je nji2 U drugom stihu Vukovog prevoda stoji: Boje rei prim. prev.
3 Proirenje bukv. prev.
68
ma povereno Boije prorotvo (eng. prev). To znai da im je Zakon

predat da ga uvaju za druge, a ne da bi sami uivali dobrobit od njega.
Trebalo je da budu misionari u celom svetu. Jevrejska nacija poastvovana je nemerljivom privilegijom i au, kada joj je ukazano poverenje da Boji Zakon uine poznatim celom svetu.
Kai drugima. Kada su Petar i Jovan bili uhapeni uz pretnju da
ne govore vie o Hristu (koji je jednostavno ivi Zakon u punini svog
savrenstva), oni su odgovorili: ne moemo da ne govorimo to smo
videli i uli (Dela 4,20). Oni koji cene dar koji im je Bogom poveren,
moraju da o tome govore drugima. Neki misle da je beskorisno nositi
Jevanelje meu pagane, jer uju kako Bog opravdava neznaboce koji
ive shodno maloj svetlosti koju imaju, jednako kao i one koji hode u
svetlosti koja izobilno sija iz pisane rei. Takvi smatraju da izopaeni
neznaboci nisu u nita gorem poloaju od nevernih samozvanih hriana. Nee razmiljati tako onaj ko ceni Boje blagoslove. Svetlost je
blagoslov. to vie ljudi zna za Gospoda, to e se vie radovati u Njemu,
i svi koji istinski poznaju Gospoda, obavezno imaju goruu elju da
pomognu irenje dobre vesti o velikoj radosti, do svake osobe kojoj
je ona namenjena.
Boja vernost. Ako su neki bili neverni, hoe li njihova nevernost obesnaiti Boiju vernost? (Rimlj. 3,3). Ovo je vrlo znaajno
pitanje. Na probi je Boja doslednost (vernost). Hoe li On prekriti
Svoje obeanje zbog ovekovog neverstva? Da li e i On biti neveran,
zato to je ovek postao neveran? Ako se mi kolebamo, da li to ini da
se i Bog pokoleba? To ne moe biti (Rimlj. 3,4), kae se u odgovoru,
kada se on prevede u punini izraza koji stoji na tom mestu, a ne Boe
sauvaj!4, to nije dobar prevod. Ako svaki ovek bude laov, Bog e
ostati na istini. Ako smo neverni, on ostaje veran, jer ne moe da se
odrekne samoga sebe (2. Tim. 2,13). Do neba je, Jahve, dobrota tvoja,
do oblaka vjernost tvoja. (Psalam 36,5 prev. Kranska stvarnost)
Sila i vernost. Neko moe prenagljeno da zakljui kako ovo pobija ranije reeno, da e samo oni koji imaju veru biti naslednici obeanja; jer, kako to moe biti, misle oni, da su samo verni Avramovo
4 Isto je preveo i Vuk Karadi; kod arnia stoji: Daleko od toga! prim. prev.
69
seme, a to znai i naslednici, ako Bog ispunjava svoje obeanje, ak i

ako svi ljudi budu nevernici? Vrlo jednostavno, ako uzmemo u obzir
Pismo i silu Boju. Sluajte rei Jovana Krstitelja, koje je uputio moralno iskvarenim Jevrejima, nazvavi ih sasvim pogodno zmijskim porodom: Ne mislite i ne govorite u sebi: imamo oca Avraama; jer vam
kaem da moe Bog i od kamenja ovoga podignuti djecu Avraamu
(Mat. 3,9 Vuk Karadi). Bog e podariti nasledstvo samo vernima;
meutim, ako se svaki ovek pokae kao neveran, Onaj koji je oveka
stvorio od praha zemaljskog, moe od kamena da naini druge ljude
koji e Mu verovati.
Bog e biti opravdan. Da bude opravdan u svojim reima i da
pobedi kad ti sude. Sotona sada optuuje Boga za nepravdu i ravnodunost, ak i za surovost. Hiljade ljudi ponavljaju ove optube. Meutim, sud e pokazati Boju pravednost. Njegov je karakter, isto kao i
ovekov, na sudskoj vagi. Na ovom sudu procenjuje se svaki postupak,
Boji i ovekov, koji je bio uinjen od stvaranja sveta, sagledan potpuno i u svoj njegovoj teini. I kada se sve bude videlo jasno i u savrenoj
svetlosti, Bog e biti osloboen svake optube za pogreno postupanje,
s ime e se sloiti ak i Njegovi neprijatelji.
Peti i sedmi stih su razliiti oblici jedne te iste misli. Boja pravednost je u otrom kontrastu prema ljudskoj nepravednosti. Stoga,
cepidlake smatraju da Bog ne treba da osuuje nepravednost, jer ona
svojim kontrastom, zapravo, preporuuje Njegovu pravednost. Ali, to
bi znailo unitenje pravednosti Boje, s ciljem da Mu se onemogui da
sudi svetu. Kada bi Bog bio ono to neverni ljudi smatraju da treba da
bude, On bi upravo na taj nain izgubio njihovo potovanje; oni bi Ga
jo otvorenije optuili nego to sada ine.
Ljudski govorim. Zar Pavle nije bio ovek? Sigurno da jeste.
Da li je ikada bio neto drugo sem ovek? Nikada. emu onda ta sintagma, ljudski govorim5 Zato to su Pavlovi spisi, kao i oni proroki
iz starih vremena, pisani pod boanskim nadahnuem. Sveti Duh je
govorio kroz njega. Mi ne itamo Pavlovo vienje Jevanelja, ve ono
to sam Duh iznosi iz Jevanelja. Ali, na ovom mestu Duh govori kao
5 Kao ovek govorim eng. prev.
70
ovek; to jest, Duh navodi rei neverstva, koje koriste ljudi, i na taj nain pokazuje ludost takvog neverovanja.
Pitanja koja dolaze od neverstva. Postoji velika razlika u pitanjima. Neka se postavljaju da bi se dobila potrebna uputstva. Druga
imaju za cilj da izraze protivljenje istini. Zato i odgovori moraju biti
razliiti. Neka pitanja ne zasluuju vie truda u odgovaranju, nego to
bi to bilo u sluaju direktno saoptenog neverovanja. Kada je Marija
pitala: Kako e to biti? (Luka 1,34), sa eljom da sazna vie, dobila je
odgovor. Ali, kada je Zaharija pitao: Po emu u to poznati? (Luka
1,18), on je time jasno ispoljio svoje neverovanja u rei anela i zbog
toga je bio kanjen.
Ispoljena izopaenost. Kada kritizeri pitaju: (Ako) se Boija
istinitost mojom laju pokazala jo uzvienija na slavu njegovu, zato
mi se jo kao greniku sudi? (Rimlj. 3,7), dolazi brz odgovor: Mogao
si odmah da kae ono to si stvarno mislio: Da inimo onda zlo, pa
da izae na dobro (Rimlj. 3,8). Prava namera ovakvih pitanja, koja su
plod neverovanja, jeste da se ono to je zlo, pretvori u dobro; ljudi su
zapravo pravedni i dobri, ta god da ine, a to dobro e na kraju izii iz
zla. Ovo je sutina modernog spiritizma i univerzalizma, koji ue da e
svi ljudi biti spaseni.
Zlo nije dobro. Ima mnogo uzgrednih spiritualista6 koji praktino kau: inimo zlo da izie dobro. Ko su oni? Svi koji tvrde da ovek
moe sam da ini bilo koje dobro. Gospodnja re kae da je samo Bog
dobar i da dobro moe izai samo iz dobroga (vidi Luka, 18,19 i 6,43-45).
Iz oveka izlazi samo zlo Marko 7,21-23. Prema tome, onaj ko misli da
sam po sebi moe da ini dobra dela, zapravo kae da dobro izlazi iz zla.
Isto se moe rei i za one koji nee da priznaju da su grenici. Takvi se postavljaju iznad Boga, jer ak ni On ne moe da zlo proizvede u
6 Prema nekim definicijama ovog pojma, radi se o monoteistikom religijskom sistemu, koji priznaje Boga, ali ne kao antropomorfno stvorenje. Jedna od bitnijih odlika spiritualizma je verovanje da duhovi mrtvih koji obitavaju u svetu duhova, imaju
mogunost i tenju da komuniciraju sa ivima. Spiritizam je, za razliku od ovoga, po
jednima samo naziv za praksu i ritualne radnje u komuniciranju sa duhovima mrtvih,
a po drugima je to uenje o reinkarnaciji, ili ponovnom raanju u telu drugog ljudskog bia, nakon smrti neke osobe, po emu se razlikuje od spiritualizma prim. prev.
71
dobro. Bog moe da od zlog oveka napravi dobrog, ali to ini stavljajui Svoje sopstveno dobro na mesto ljudskog zla.
Svi pod Zakonom. Kritiar je uutkan razotkrivanjem bezbonih oseanja koja ga proimaju; prokletstvo koje anju oni koji
stoje na takvoj poziciji, pravedan je epilog. Naime, svi ljudi, kako je
to nedvosmisleno iskazano, kako Jevreji tako i neznaboci, jednako su
pod grehom.
Na ovaj nain pripremljen je teren za sledei zakljuak, a to je da
postoji samo jedan put spasenja za sve ljude. Neko ko je podizan uz
zvuke crkvenih zvona i ko je svakodnevno sluao itanje Svetih spisa,
ima istu grenu prirodu i istu potrebu za Spasiteljem koju ima i pripadnik nekog divljeg plemena. Niko nema prava da prezire onog drugog.
Svi su zali s puta. Kada je apostol pisao, imajui u vidu i Jevreje i mnogoboce: Svi su skrenuli (Rimlj. 3,12), on je, zapravo, samo
ponovio ono to je Isaija napisao stotine godina ranije. Svi mi kao
ovce zaosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj
bezakonje svijeh nas. (Isaija 53,6)
Put mira. A put mira ne poznae (Rimlj. 3,17), zato to su
odbili da se upoznaju sa Bogom mira. Ve je objanjeno da je Boji
Zakon Njegov put; ako je On Bog mira, onda je Njegov Zakon put
mira. Stoga On kae: O, da si pazio na zapovjesti moje! mir bi tvoj bio
kao rijeka, i pravda tvoja kao valovi morski (Isaija 48,18). Velik mir
imaju oni koji ljube zakon tvoj, nita ih ne moe uvrediti7, ili u njih
nema spoticanja. Dakle, onaj ko priprema put za Gospoda, irei znanje o opratanju greha, taj istovremeno upravlja nae noge na put mira
(Luka 1,76-79), jer nas dovodi u stanje pravednosti8 Bojeg Zakona.
Ovaj deo Rimljanima poslanice, koji smo do sada prouavali, pokazao nam je da su podjednako, i Jevreji i neznaboci, u istom grenom
stanju. Nijedna strana nema ime da se hvali, niti uzdie naspram one
druge. Ako bi neko, u crkvi ili izvan nje, poeo da osuuje nekog drugog, bez obzira na to koliko je taj drugi lo, onda bi on time pokazao da
je kriv za istu stvar koju osuuje kod drugoga. Sud pripada samo Bogu,
7 Prvi prevod je King James; ovaj drugi podsea na Daniiev prevod prim. prev.
8 Pravednosti koju trai Boji Zakon prim. prev.
72
i ba ova ovekova sklonost da sudi, otkriva svu drskost uzurpatorskog

duha koji hoe da zauzme mesto Boje. Oni koji poseduju Zakon to
im je poveren, imaju jednu divnu privilegiju u odnosu na pagane; ipak,
oni treba da kau: Jesmo li mi bolji od njih? Ne, ni u kom sluaju; jer
smo ranije dokazali da su i Jevreji i neznaboci svi pod grehom. (Rimlj. 3,9 kombinacija Karadi-arni)
Krunski zakljuak. Rimljanima 3,19-22:
A znamo da sve to zakon govori govori onima koji
su pod zakonom, da se svaka usta zapue i da sav svet bude
kriv pred Bogom. Jer delima zakona niko se nee opravdati
pred njim; posredstvom zakona dolazi samo poznanje greha.
A sad se bez sudelovanja zakona javila pravednost od Boga,
posvedoena od zakona i proroka, naime, pravednost Boija
koja verom u Isusa Hrista dolazi za sve koji veruju. Jer nema
razlike.
Pod Zakonom. Sada nije prilika da se bavimo snagom izraza
pod zakonom (Rimlj. 3,19), jer se on i ne pojavljuje na ovom mestu, u originalu. Trebalo bi da stoji u zakonu9, kao u Rimljanima
2,12, jer ista grka re stoji na oba mesta. Izraz pod zakonom ima
sasvim drugaije znaenje. Zato su prevodioci na ovom mestu, kao u
1. Korinanima 9,21, koristili istu sintagmu pod zakonom, ako se na
oba pomenuta mesta zapravo kae u zakonu, a to potvruje i Jangov
konkordans10, to nije mogue ustanoviti. Sigurno je da za to ne postoji
dobar razlog. Takav prevod je potpuno proizvoljan. Ono to stih zaista
kae jeste: A znamo da, ta god Zakon govori, on govori onima koji
su u Zakonu, ili u oblasti, to jest, jurisdikciji (nadlenosti) Zakona.
To je oigledna injenica koju treba imati na umu, imajui u vidu tekst
koji odmah potom sledi.
to Zakon govori. Glas Zakona je glas Boji. Zakon je istina,
jer je izgovoren glasom Samog Boga. U okviru zaveta koji je Bog nai9 Upravo tako je preveo Vuk Karadi i to u oba sluaja prim. prev.
10 Youngs Concordance prim. prev.
73
nio s Jevrejima, na temelju Deset zapovesti, On kae o Zakonu: A sada

ako dobro uzasluate glas moj (2. Mojs. 19,5). Zapovesti su izgovorene
na gori isred ognja, oblaka i mraka, glasom velikim (5. Mojs. 5,22).
Zato, kad Zakon Boji govori oveku, to mu Bog lino govori. Sotona
je izmislio priu, u koju je mnoge ljude ubedio, po kojoj je ljudski glas,
glas Boji. Ovo je deo jedne druge, vee lai, kojom on navodi ljude da
sebe dre iznad Zakona. Neka svako ko voli istinu, odbaci tu avolsku
izmiljotinu i zameni je istinom koja kae da je glas Zakona, glas Boji.
Svaka usta zapuena. Zakon govori da bi se svaka usta zapuila
(v. Rimlj. 3,19); tako bi i bilo, kada bi ljudi razumeli da Sam Bog govori
kroz Zakon. Oni tada ne bi bili tako spremni da protivuree kad im
Zakon neto govori, i ne bi smiljali sve te izgovore za neposlunost
prema Njegovim zahtevima.
Kada sluga Boji ita Zakon pred narodom, oni esto smatraju
da je to samo oveija re, i zato se oseaju slobodnim da prigovaraju,
raspravljaju, zameraju, i tvrde da, iako rei zvue dobro, oni ne oseaju
obavezu da ih posluaju, ili da takva praksa nije pogodna. Oni ne bi ni
pomislili da se tako ponaaju, kada bi uli Boji glas koji im se obraa.
Meutim, kada se ita Zakon, to je glas Boji, nita manje danas
nego onda, kada su Izrailjci stajali pod gorom Sinaj. Ljudi danas esto
otvaraju usta da bi mu se protivili, ali dolazi vreme kada e svaka usta
biti zapuena, jer ide Bog na i ne uti. (Psalam 50.3 eng. prev).
Oblast vaenja Zakona. ta god da Zakon govori, on govori onima koji su u njegovom delokrugu11. Zato? Da se svaka usta zapue i
da sav svet bude kriv pred Bogom (Rimlj. 3,19). Kolika je, onda, oblast
vaenja Zakona? Ona obuhvata svaku duu u ovom svetu. Nema nikog
ko bi bio izuzet od obaveze poslunosti u odnosu na Zakon. Nema nijedne due kojoj on ne objavljuje njenu krivicu. Zakon je standard (merilo) pravednosti, a Nema pravednoga ba nijednoga. (Rimlj. 3,10)
Nema opravdanja Zakonom. Jer delima zakona niko se nee
opravdati pred njim; posredstvom zakona dolazi samo poznanje greha (Rimlj. 3,20). Kada je ovek opravdan Zakonom, onda je po sredi
samo jedna od dve mogunosti: ili ovek nema nikakvu krivicu, ili je
11 Nadlenosti, jurisdikciji prim. prev.
74
Zakon lo, nesavren. Meutim, nijedno od ovo dvoje nije istina. Boji
Zakon je savreno pravedan, a svi ljudi su greni. Posredstvom zakona
dolazi poznanje greha. Logino je da ovek ne moe da bude proglaen pravednim od strane istog Zakona koji mu svedoi da je grenik. Oigledna je istina da se delima Zakona niko nee opravdati.
Dvostruki razlog. Postoji dvostruki razlog zato niko ne moe
da bude opravdan Zakonom. Prvi je taj to su svi sagreili. Stoga, Zakon mora da nastavi sa svedoenjem o njihovoj krivici, bez obzira na
to kakav e biti ostatak njihovih ivota. Sve dobro koje ovek ini samo
je njegova dunost prema Bogu i nikakva koliina dobrih dela ne moe
ponititi jedan pogrean in.
tavie, ovek ne samo da je zgreio, nego je ogrehovljen. Zato je
stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Boijem
zakonu, niti moe (Rimlj. 8,7). Jer plot (telo Karadi) udi protiv
Duha, a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne inite to
biste eleli (Gal. 5,17). Dakle, bez obzira na to koliko se ovek trudi da
ini pravdu koju trai Zakon, on e, u pokuaju da na taj nain dobije
opravdanje, doiveti neuspeh.
Samoopravdanje. Ako bi neko bio opravdan zakonskim delima,
to bi bilo zato to je uvek inio sve to Zakon trai. Zapazite da je re o
onom to on ini, a ne Zakon. Dakle, nije Zakon taj koji neto preduzima da bi opravdao oveka, ve ovek sam ini dobra dela koja se od
njega trae. Zato, ako bi ljudi bili opravdani Zakonom, to bi bilo stoga
to u sebi, i po svoj prirodi, imaju svu pravednost koju Zakon zahteva. Onaj ko zamilja da moe ispuniti pravedne zahteve Zakona, sebe
smatra jednako dobrim koliko je dobar Bog, jer je Zakon izraz Boje
pravednosti i on trai samo takvu pravednost.
Kad ovek misli da se moe opravdati Zakonom, on u stvari misli
da mu nije potreban Spasitelj. Svaka samopravedna osoba, ma ime
da se bavi, uzdie sebe iznad Bojeg Zakona, i tako se (u principima)
poistoveuje sa papstvom.
Pravednost bez Zakona. Kako niko, zbog svoje pale, izopaene
prirode, nije u stanju da ostvari pravednost putem Zakona, jasno je da
je ovek koji je stekao pravednost, uspeo to traei je na nekom dru-
75
gom izvoru. On bi se naao u alosnom stanju, preputen samom sebi i

Zakonu, ali za njega postoji nada. Otkrila se pravednost Boja, i to bez
Zakona, ili odvojeno od Zakona. Ovo otkrivenje pokazuje oveku put
spasenja.
Pravednost se javila. Gde? Naravno, tamo gde pre svega treba
da bude otkrivena u ljudima, to jest, u odreenoj kategoriji ljudi, kao
to je opisano u narednim stihovima (v. Rimlj. 3,21.22). Ali, ova pravednost nije prvobitno bila u njima. Pismo nam je ve pokazalo da nikakva
pravednost ne moe izai iz oveka. Pravednost Boja javila se u Isusu
Hristu. On je sam govorio kroz proroka Davida: Hou initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj meni u srcu. Kazujem pravdu na saboru velikom; evo, usta svojih ne ustavljam; Gospode, ti zna (Psalam 40,8.9)
Posvedoena od zakona. Neka niko ne zamilja kako Jevaneljem moe slobodno da potisne Zakon. Boja pravednost koja se javila bez (nezavisno od) Zakona, potvrena je od strane Zakona. To
je upravo ona pravednost koju zahteva i odobrava Zakon. Tako mora
biti, jer je to pravednost koju otkriva Hristos; ona je dola od Zakona
koji je bio u Njegovom srcu. Dakle, iako Zakon nije mogao da dodeli
pravednost nijednom oveku, on ne prestaje da bude merilo pravednosti. Pravednost ne postoji ako nije u stanju da izdri test Zakona. Boji
Zakon mora da stavi svoj peat odobravanja na svakog ko ulazi u nebo.
Posvedoena od proroka. Propovedajui Hrista Korneliju i njegovoj porodici, Petar je rekao: Za njega svedoe svi proroci, da e njegovim imenom dobiti oprotaj grehova svako ko veruje u njega (Dela
10,43). Proroci su propovedali isto Jevanelje kao i apostoli (vidi 1.
Petrova 1,12). Samo jedan temelj postoji; to je onaj na kojem su nazidani apostoli i proroci, gdje je kamen od ugla sam Isus Hristos. (Efes.
2,20 Karadi)
Ovo daje jo jednu ideju u vezi sa frazom posvedoen od zakona. Ne samo da je pravednost, koja se pojavila u Hristu, odobrena od
Zakona, ve je ona i objavljena putem Zakona. U delu Svetog pisma,
poznatom kao Zakon12, koji je zapisao Mojsije, Hristos je Onaj koji
12 Tora, Petoknjije, ili prvih pet knjiga Svetog pisma koje je zapisao Mojsije, pa se
zato zovu Knjige Mojsijeve prim. prev.
76
govori. Mojsije je bio prorok koji je svedoio za Hrista; jer je on o

meni pisao (Jovan 5, 46). tavie, veliki deo knjige Zakona ine obeanja i uveravanja o Hristu. O tome emo vie u okviru petog poglavlja
Rimljanima poslanice.
Pravednost Boja. Kao to nema naina da oni koji preziru
Boji Zakon umaknu njegovim zahtevima, pod platom pravednosti
od Boga koja se bez sudelovanja zakona javila, isto tako ni ljubitelji
Zakona ne treba da strahuju da e propovedanje pravednosti koja je
kroz veru, dovesti do opasnosti od lane pravednosti. Ovo drugo onemogueno je samom injenicom da pravednost mora biti posvedoena
Zakonom, kao i injenicom da je pravednost koja se javila bez sudelovanja Zakona, pravednost Boja. Niko ne treba da bude u strahu da
e pogreiti ako ima ovu pravednost. Od nas se u ovom ivotu trai da
itemo carstvo Boje i Njegovu pravednost Matej 6,33.
Verom u Isusa Hrista. Na drugom mestu Pavle izraava svoju
elju da ga, kada doe, Gospod nae u stanju gde nee imati svoje
pravednosti koja potie od zakona, nego pravednost do koje se dolazi verom Hristovom, pravednost od Boga na osnovu vere (Filib. 3,9
kombinacija arni-KJV). Ovde ponovo imamo veru Hristovu.
Pored toga, za svete je kazano ...koji dre zapovijesti Boije i vjeru
Isusovu (Otkr. 14,12 Karadi). Bog je veran (1. Korinanima 1,9),
i Hristos je veran, jer on ostaje veran (2. Tim. 2,13). Bog je svakome
dodelio meru vere Rimlj. 12,3; Efes. 2,8.
On nam dodeljuje Svoju sopstvenu vernost. To On ini tako to
nam daje Sebe samog. Dakle, nema potrebe za pravednou koju mi
sami stvaramo. Da bi stvar bila jo sigurnija, Gospod nam kroz Sebe
samog dodeljuje veru13 kojom mi usvajamo Njegovu pravednost. Tako
vera Hristova obavezno donosi Boju pravednost, jer posedovanje te
vere, zapravo je posedovanje samog Gospoda. Ova vera je dodeljena
svakom oveku, kao to je i Hristos darovan svakom oveku. Da li se
moda pita, ta to spreava da se svaki ovek spase? Odgovor je: Nita, osim injenice da tu veru ne uvaju svi ljudi. Kada bi svi uvali sve
to im je Bog dao, svi bi bili spaseni.
13 Kad imamo Hrista, mi imamo i Njegovu veru kojom se opravdavamo prim. prev.
77
U i izvan. Boja pravednost, koja je od vere Isusa Hrista (do

koje se dolazi verom Hristovom), svima14, bukvalno prevedeno u sve,
(Rimlj. 3,22), i na sve, koji veruju. ovekova sopstvena pravednost, koja
je zakonska, pojavljuje se samo spolja Matej. 23,27.28. Meutim, Bog
eli istinu iznutra Psalam 51,6. I neka ove rijei koje ti ja zapovijedam
danas budu u srcu tvom (5. Mojs. 6,6). Takoe, obeanje Novog zaveta
glasi: metnuu zakon svoj u njih, i na srcu njihovu napisau ga (Jer.
31,33). On ovo ini, jer oveku to nije mogue. Najvie to ljudi mogu jeste da se spolja, po telu, prikau kao lepi i da poberu aplauze ljudi iz svoje
sredine. Bog, meutim, stavlja Svoju slavnu pravednost u srce.
No, On ini mnogo vie od toga da Svojom pravednou samo pokrije oveka. Veoma u se radovati u Gospodu, i dua e se moja veseliti u
Bogu mojem, jer me obue u haljine spasenja i platem pravde ogrte me
(Isaija 61,10). On e smerne ukrasiti spasenjem (Psalam 149,4).Obueni
u Njegovu slavnu odeu, koja nije samo spoljnji pokriva, ve izraz onoga
to se nalazi unutra, Boja crkva moe da koraa napred, lijepakao mjesec, ista kao sunce, strana kao vojska sa zastavama. (Pesma 6,9)
Pravda milosti. Rimljanima 3,22-26:
Jer nema razlike; svi su zgreili i tako su lieni slave Boije, te se opravdavaju zabadava njegovom blagodau na
osnovu iskupljenja u Hristu Isusu, koga je Bog postavio kao
rtvu izmirenja njegovom krvlju koja se verom usvaja, da
se pokae njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti
opratao grehe uinjene u prolosti, da bi svoju pravednost
pokazao u sadanje vreme, da bude sam pravedan i da opravda onoga koji veruje u Isusa.
Nema razlike. U emu nema razlike? Nema razlike u nainu
na koji ljudi dobijaju pravednost. A zato nema razlike u nainu kojim se ljudi opravdavaju? Zato to su svi zgreili. Petar, prenosei
Jevrejima svoje prvo iskustvo propovedanja Jevanelja meu neznabocima, kae: I Bog, koji poznaje srca, osvedoio ih je, kad im je dao
14 Ili za sve prim. prev.
78
Duha Svetoga kao i nama, i nije postavio nikakve razlike izmeu nas i
njih, ve je oistio njihova srca verom (Dela 15,8.9 kombinacija arni-KJV). Iznutra iz ljudskog srca, ne u nekom izolovanom sluaju,
nego kod svih ljudi, izlaze zle misli, blud, krae, ubistva, itd. (Marko
7,21). Bog zna srce svakog oveka, da su svi podjednako greni, i zato
ne pravi nikakvu razliku kada iznosi Jevanelje razliitim ljudima.
Jedna krv. Ovo je jedna od najvanijih lekcija koju jedan misionar mora da savlada, bilo da radi u nekoj stranoj misiji, ili kod kue.
Kako je Jevanelje bazirano na principu da po onom to je u ljudima
nema razlike, apsolutno je neophodno da svaki jevaneoski radnik
shvati tu injenicu i uvek je ima na umu. Bog je uinio da od jedne
krvi sav rod ovjeiji ivi po svemu licu zemaljskome (Dela 17,26). Ne
samo da su svi ljudi od jedne krvi, nego su, takoe, od istog mesa ili
od istog tela, od iste prirode. (1. Kor. 15,39 eng. prev)
Veliki zadatak s kojim se Poslanica Rimljanima hvata u kotac do
ovog mesta, jeste da pokae kako nema apsolutno nikakve razlike izmeu ljudi, po pitanju rase ili uslova ivljenja, kada je re o grehu, to
jest spasenju od greha. Isto Jevanelje treba da se govori Jevrejima i
neznabocima, robovima i slobodnim ljudima, prinevima i seljacima.
Pogreke. Ljudi su skloni da misle kako ono to zovu nedostacima, nije tako strano kao to su pravi gresi. Zato im je veoma lako da
priznaju kako su u neemu pogreili, nego da to nazovu grehom, ili
da kau da su inili zlo. Ali, s obzirom na to da Bog trai savrenstvo,
jasno je da su i te pogreke, zapravo, gresi. Zvui prijatnije ako se kae
da je neki knjigovoa napravio manjak u kasi, ali ljudi znaju kako to
esto znai da je on, u stvari, prisvajao ono to nije njegovo, odnosno
krao. Kada je savrenstvo vrhovno merilo, onda u krajnjoj liniji, nije
bitno koliko je malo ili mnogo neko manjkav, sve dotle dok taj njegov nedostatak postoji. Primarno znaenje greha jeste promaaj cilja.
U streliarskom nadmetanju, takmiar koji nije kadar da poalje strelu
u centar mete, bez obzira na njegovu dobru nameru, postaje gubitnik
jednako kao i onaj koji je promaio za tri koplja.
Slava Boja. Iz onoga to sledi uimo da je slava Boja Njegova
pravednost. Zapazite da je razlog zbog kojeg su svi izgubili slavu Bo-
79
ju, to to su svi sagreili. Oigledna je injenica da, u sluaju da nisu

zgreili, oni ne bi bili lieni ove slave. Lienost slave je, dakle, neto to
podrazumeva greh. ovek je u poetku bio ovenan slavom i au
(Jevr. 2,7), jer je bio nevin. Poto je doiveo pad, izgubio je i slavu, i
sada mora da trai slavu, ast i nepropadljivost (Rimlj. 2,7). Hristos
je mogao da kae Ocu: Dao sam im slavu, koju si ti dao meni, zato to
je u Njemu pravednost Boja, koju On daje kao besplatan dar svakom
oveku. Mudrost je primiti ovu pravednost; i razumni (mudri eng.
prev) e se sjati kao svetlost nebeska. (Dan. 12,3)
Biti opravdan. Drugim reima, biti uinjen pravednim. Opravdati znai uiniti pravednim. Bog opskrbljuje grenika upravo onim
to ovome nedostaje. Neka italac ne zaboravi jednostavno znaenje
opravdanja. Neki ljudi misle da postoji daleko via pozicija koju bi hrianin morao da dosegne, nego to je stanje opravdanosti. To bi bilo
isto kao da kau kako ima neto bolje i uzvienije za oveka od toga da
spolja i iznutra bude obuen u Boju pravednost. To nije mogue.
Zabadava. Ko hoe neka uzme vodu ivota badava. (Otkr.
22,17). To jest, kao dar. Isto kae Isaija 55,1: Oj edni koji ste god,
hodite na vodu, i koji nemate novaca, hodite, kupujte i jedite; hodite,
kupujte bez novaca i bez plate vina i mlijeka.
Poslanica Rimljanima je napravila reformaciju u Nemakoj. Ljudi
su bili ueni da spasenje mogu da kupe velikim naporima, ili novcem.
Ideja da se ono moe kupiti bogatstvom danas nije tako uobiajena, ali
ima mnogo onih koji nisu katolici, a koji misle da neko delo moraju da
uine pre nego to dobiju spasenje.
Pretvaranje molitve u posao. Pisac ovih redova jednom je razgovarao sa jednim ovekom o pravednosti koja se dobija kao besplatan
dar od Boga. ovek je smatrao da ne moemo dobiti nita od Gospoda
ako ne inimo nita za Njega. Na pitanje, ta moramo da uinimo da bismo zadobili oprotaj greha, on je odgovorio da se moramo moliti za to.
To je ista ideja prema kojoj jedan poklonik iz starog Rima ili Indus
mora da izgovori odreeni broj molitvi, kako bi eventualno nadoknadio ono to je ranije propustio. Meutim, onaj ko izgovara molitve,
zapravo se ne moli. Paganska molitva, kao na primer ona kad su Valovi
80
proroci skakali i sekli se (1. Car. 18.26-28), predstavlja uloeni rad, a ne

pravu molitvu. Zamislite ovu situaciju: neki ovek vam prilazi i kae da
gladuje. Zatim ga neko drugi pita da li je dobio neto od vas za jelo, a
on odgovori da je dobio veeru, ali da je za tu veeru morao da radi. Na
pitanje ta je radio da bi dobio veeru, on kae da je morao da pita za
nju (da je zatrai). Sloiete se, teko da bi ikoga ubedio da je to posao
kojim je zaradio svoju veeru. Prava molitva je, jednostavno, zahvalno
prihvatanje Bojih besplatnih darova.
Otkupljenje u Isusu Hristu. Mi smo uinjeni pravednima na
osnovu iskupljenja u Hristu Isusu (Rimlj. 3,24); to jest, na osnovu otkupiteljske moi koja je u Isusu Hristu, odnosno kroz neistraljivo
bogatstvo Hristovo (Efes. 3,8). To je razlog zato nam se pravednost
daje kao dar.
Neko moe rei da je veni ivot u Bojem carstvu neto suvie
vredno da bi nam se tako olako darovalo. To je tano, i zato je ono moralo da bude kupljeno. Ali, s obzirom na to da mi nismo imali nita da
damo u razmenu za ovu vrednost, Hristos je platio za nas i On nam daje
to kao besplatan dar koji se nalazi u Njemu. Meutim, ako bismo mi
morali da tu vrednost otkupljujemo od Njega, onda smo to mogli da
uinimo iz prve ruke i da Mu tako utedimo trud. Jer ako pravednost
dolazi posredstvom zakona, onda je Hristos uzalud umro (Gal. 2,21).
Znajui da od svog sujetnog (iskvarenog eng. prev) naina ivota, koji
vam je od vaih otaca predan, niste iskupljeni propadljivim stvarima,
srebrom ili zlatom, nego dragocenom krvlju Hrista kao nevinog i istog
jagnjeta (1. Petr. 1,18.19). Krv je ivot 3. Mojs. 17,11-17. Prema tome,
iskupljenje koje je u Hristu Isusu, predstavlja Njegov sopstveni ivot.
Hristos postavljen. Hristos je Onaj koga je Bog postavio (odredio) da objavi Njegovu pravednost. Kako je jedina istinska pravednost
Boja pravednost, i poto je Hristos jedini Bogom odreen da objavi
ljudima ovu pravednost, jasno je da se ona nikako ne moe dobiti osim
kroz Njega. Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojijem bi se mi mogli spasti. (Dela 4,12 Karadi)
Izmirenje. Pomirenje je rtvovanje. Dakle, dobijamo iskaz koji
jednostavno govori da je Hristos postavljen da bude rtva za oprote-
81
nje naih greha. Sada pak, na svretku vekova, on se javio jedanput

da svojom rtvom ukloni greh (Jevr. 9,26). Svakako, ideja o izmirenju, odnosno rtvovanju, podrazumeva da postoji gnev koji se mora
zadovoljiti. Ali, posebnu panju obratite na to da smo mi ti koji neto
dobijaju prinoenjem rtve, a ne Bog. On obezbeuje rtvu. Ideja po
kojoj Boji gnev mora da bude zadovoljen kako bismo mogli da imamo oprotaj, nema nikakvu potvrdu u Bibliji.
Najvei je apsurd rei da je Bog toliko ljut na ljude, da im nee
oprostiti sve dok se ne obezbedi neto to e utiati Njegov gnev, a da
onda, kao reenje, On samog Sebe nudi za rtvu samom Sebi na dar.
Pa i vas koji ste nekada bili otueni i neprijateljski nastrojeni svojim
smeranjem u zlim delima, sada je izmirio smru njegovog ljudskog tela,
da vas svete, neporone i besprekorne postavi preda se. (Kol. 1,21.22)
Pagansko i hriansko izmirenje. Hrianska ideja izmirenja
gore je izloena. Paganska ideja, koja se esto podrava i u takozvanim
hrianskim krugovima, kae da ovek mora da se postara za rtvu,
kako bi umirio svog boga. Sva paganska bogosluenja svode se prosto
na podmiivanje bogova u zamenu za njihovu naklonost prema ljudima. Ako bi pomislili kako su njihovi bogovi ljuti na njih, ponudili bi
im veu rtvu; tako su doli ak i do prinoenja ljudskih rtava u graninim sluajevima. Pomiljali su, slino kao dananji poklonici ive u
Indiji, da e njihovi bogovi biti zadovoljni prizorima krvoprolia.
Progonstvo koje se u prolim vremenima deavalo u takozvanim
hrianskim zemljama, a u nekim jo uvek traje, nije nita drugo do
ponovno oivljavanje paganske ideje izmirenja. Crkvene voe zamiljaju spasenje pomou dela, kao da ljudi ulaui napore mogu da namire dug svojih greha; oni nude onoga koji je po njihovom miljenju
buntovnik i rtvuju ga svom bogu, svakako ne pravom Bogu, jer Njemu takve rtve nisu mile.
Pravednost objavljena. Objaviti pravdu znai izgovoriti pravdu.
Bog izgovara pravdu oveku i ovaj postaje pravedan. Isti metod korien je na poetku, prilikom stvaranja. On ree i postade. Mi smo,
naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela, koja je Bog
unapred pripravio da u njima ivimo. (Efes. 2,10)
82
Boja pravednost u otkupljenju. Hristos je imenovan da objavi

pravednost Boju za oprotenje greha, tako da je On pravedan, a da
istovremeno opravda onoga koji veruje u Isusa. Bog opravdava grenika jer je on taj kome je opravdanje potrebno. Zasnovanost proglaenja
grenika pravednikom, lei na injenici da je on zaista uinjen pravednikom. Ono to Bog objavi, to je istina. ovek je uinjen pravednikom
kroz ivot Boji koji mu je dat u Hristu.
Greh je upravljen protiv Boga i ako je voljan da ga oprosti, On
ima pravo da to uini. Nijedan nevernik nee porei pravo oveka da
pree preko zla koje mu neko nanese. Meutim, u Bojem sluaju to
nije samo prelaenje preko greha; On svoj ivot daje kao naknadu. Na
taj nain je ouvano velianstvo Zakona, a opet, Bog ostaje pravedan
kada proglaava pravednim oveka koji je pre toga bio grenik. Greh
je uklonjen sa grenika, jer greh i pravednost ne mogu da postoje na
istom mestu, a Bog stavlja Svoj sopstveni pravedan ivot u vernika.
Tako je Bog milostiv u Svojoj pravdi, i pravedan u Svojoj milosti.
Boja je milost neizmerna,
Na okeane ona me sea,
A pravda Njegova puna dobrote,
Koja je i od slobode vea.
Doli smo do kraja treeg poglavlja Rimljanima poslanice. Videli
smo da je pravednost dar Boji svima koji veruju. Ne u smislu da Bog
daje pravednost oveku kao nagradu za verovanje odreenih dogmi;
Jevanelje je neto beskrajno drugaije. Ono je saeto u istini da prava
vera ima jedino i samo Hrista kao svoj predmet i cilj. Ona u stvarnosti
donosi Hristov ivot u srce i zato mora da donese i pravednost.
Ovaj akt milosti s Boje strane besprekorno je pravedan, jer je
greh u prvom redu okrenut protiv Boga, pa Mu to daje pravo da pree
preko uvrede koja je Njemu uinjena. Dalje, ovaj in Boje milosti je
pravedan i zato to On daje Svoj ivot kao namirenje za greh. Time ne
samo da je velianstvo Zakona ouvano, nego je on jo vie uzdignut.
Milost i istina sree se, pravda i mir poljubie se (Psalam 85,10).
83
Bog je pravedan i opravdava onoga koji veruje u Isusa. Sva pravednost

dolazi samo od Njega.
Zakon utvren. Rimljanima 3,27-31:
Gde je, dakle, hvalisanje? Ono je iskljueno. Kojim zakonom? zakonom dela? Ne, nego zakonom vere. Smatramo,
naime, da se ovek opravdava verom bez dela zakona. Ili Bog
pripada samo Judejima, a ne i mnogobocima? Da, i mnogobocima, poto je samo jedan Bog koji e obrezanoga opravdati po veri a neobrezanoga verom. Da li mi, prema tome,
ukidamo zakon verom? Daleko od toga, nego pre podravamo zakon.
Bez hvalisanja. Poto je pravednost besplatan dar od Boga kroz
Isusa Hrista, oigledno je da niko ne moe da se opravdano hvali nekakvom pravednou koju on poseduje. Jer ste posredstvom vere blagodau spaseni, i to nije od vas, Boiji je dar; ne od dela,da se niko ne
pohvali (Efes. 2,8.9). Jer ko ti daje preimustvo? A ta ima to nisi
primio? Ako si pak primio, to se hvali kao da nisi primio? (1. Kor.
4,7)
ta dokazuje hvalisanje. Gle, ko se ponosi, njegova dua nije
prava u njemu; a pravednik e od vjere svoje iv biti (Avakum 2,4).
Hvalisanje, prema tome, dokazuje grenost srca. Meutim, pretpostavimo da se ovek hvali svojom pravednou, kao na primer, kada govori da je mnogo godina iveo bez greha; Ako kaemo da nemamo
greha, sami sebe varamo i istine nema u nama (1. Jov. 1,8).
Ali, zar nisu milost i sila Boja otkriveni u Hristu, da nas oiste i
sauvaju od greha? Sasvim sigurno; meutim, to je delotvorno samo
kada u poniznosti priznajemo da smo grenici. Ako ispovedamo svoje
grehe, on je veran i pravedan da nam oprosti grehe i oisti nas od svake nepravednosti (1. Jov. 1,9). Kad kaemo da nemamo greha, to samo
dokazuje suprotno da ga imamo; ali, kad s verom u re Gospodnju
priznamo da smo grenici, tada nas krv Hristova isti od svakog greha.
U planu spasenja nema mesta za ljudsku oholost i hvalisanje.
84
Na nebu nema hvalisanja. Rezultat hvalisanja koje se pojavilo

na nebu, vidi se u sudbini sotone. On je nekada bio heruvim zaklanja
ispred Bojeg trona. Meutim, poeo je da razmilja o svojoj sopstvenoj slavi i dobroti, a njegov pad je bio posledica.
Od mnotva trgovine svoje napunio si se iznutra nasilja,
i grijeio si; zato u te baciti kao neistotu s gore Boje, i zatru te izmeu kamenja ognjenoga, heruvime zaklanjau! Srce
se tvoje ponese ljepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju
svjetlou svojom; baciu te na zemlju, pred careve u te poloiti da te gledaju. (Jezek. 28,16.17)
Ako bi sveti, nakon uzdizanja na nebo, poeli da se hvale svojom
bezgrenou, postali bi jednako loi kao to su na poetku bili15. To
se, meutim, nikada nee desiti. Svi kojima e biti doputen boravak
na nebu, ve su prethodno dobro nauili lekciju da je Bog sve u svemu.
Tamo nee biti nijednog srca da ne zapeva pesmu pohvale:
Onome koji nas ljubi i koji nas svojom krvlju izbavi od
naih grehova, i uini nas carstvom, svetenicima Bogu i Ocu
svome, njemu slava i vlast u sve vekove, amin. (Otkr. 1,5.6)
Zakon dela. Zakon dela ne iskljuuje hvalisanje. Ako bi se ovek opravdao delima, imao bi ime da se hvali nad drugim koji je imao
istu priliku, ali je nije iskoristio. U tom sluaju, pravedni bi mogli da se
hvale nad nepravednima; ljudi bi se neprestano uporeivali meusobno i merili ko je najvie postigao. Zakon dela zapravo su Deset zapovesti, uzete samo u formalnom smislu. Dranje propisa koje nalae zakon
dela omoguava oveku da pokae spoljanju pravednost, dok iznutra
moe da ostane potpuno iskvaren. Ipak, onaj ko se dri zakona dela,
ne mora nuno da bude i licemer. On moe pokazivati iskrenu elju za
ispunjavanjem zapovesti, a da, pri tom, bude prevaren milju kako to
moe da postigne sam od sebe.
15 Misli se na njihov zemaljski ivot pre obraenja prim. prev.
85
Zakon vere. Ovaj zakon ima isti predmet ka kojem je usmeren

kao i zakon dela poslunost Bojim zapovestima, ali rezultat je potpuno drugaiji. Zakon dela vara oveka svojom formom; zakon vere daje
mu sutinu. Zakon vere jeste Zakon kakav je on u Isusu. Zakon dela
moe da bude iskren pokuaj dranja Zakona; zakon vere predstavlja
istinsko ispunjenje te elje, kroz iskupljenje koje je u Isusu Hristu.
Deset zapovesti, takve kakve ih je Bog dao, jesu samo zakon vere,
jer Zakonodavac nikada nije eleo da one budu shvaene na bilo koji
drugi nain; On nikada nije oekivao da e iz njih neko dobiti pravednost na neki drugi nain sem verom. Zakon dela je izopaenje zakona
Bojeg, uinjeno od strane oveka.
Vera bez dela. Smatramo, naime, da se ovek opravdava verom
bez dela zakona. To je zato to nema drugog naina kako bi se ovek
mogao spasti. Ranije smo videli da su svi ljudi grenici i da nijedan
ovek nema u sebi snage da ini dela koja Zakon trai, bez obzira na to
koliko je snana njegova elja. Jer nisu oni koji sluaju zakon pravedni
pred Bogom, nego koji zakon tvore, oni e biti opravdani. (Rimlj. 2,13
eng. prev)
Meutim, delima zakona niko se nee opravdati pred njim; posredstvom zakona dolazi samo poznanje greha (Rimlj. 3,20). Zato, ko
god je opravdan, to jest, uinjen pravednim, mora to da postane samo
kroz veru, potpuno nezavisno od dela zakona. To je univerzalno pravilo i ono znai da je opravdanje prvo, poslednje ili kad god da se
doivi mogue samo putem vere. Hrianin se ne moe opravdati delima nita vie nego to bi to bio sluaj sa grenikom. Niko ne moe da
postane tako dobar i jak da ga njegova sopstvena dela mogu opravdati.
Vera i dela. Meutim, to ne znai da dela nemaju nita s verom. Opravdanje podrazumeva injenje pravde, tvorenje onoga to je
ispravno. Pravednost je pravedno delanje. Onda je vera kroz koju biva
opravdanje ona vera koja ini da ovek ispunjava Zakon, ili bolje reeno, koja usauje u njega ispunjavanje Zakona. Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela, koja je Bog unapred
pripravio da u njima ivimo (Efes. 2,10). Jer Bog je taj to ini u
vama da elite i da delate da mu budete po volji (Filib. 2,13). Istinita
86
je re i elim da to stalno potvruje (zastupa), da oni koji su u Boga

poverovali, paze da odre dobra dela (Titu 3,8 eng. prev). ovek se
ne opravdava verom i delima, nego samo verom koja dela.
Jedan Bog za sve. Postoji samo jedan Bog i Otac svih (Efes.
4,6). On je takoe uinio da sav ljudski rod potie od jednog oveka
i da se nastani po svoj zemlji. i mi smo njegov rod (Dela 17,26.28).
Jer Bog ne gleda ko je ko (Rimlj. 2,11). Nego mu je u svakom narodu
dobrodoao ko se njega boji i tvori pravdu (Dela 10,35). Pismo, naime, kae: Svako, ko veruje u njega, nee se postideti. Jer nema razlike
izmeu Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve
koji ga prizivaju. (Rimlj. 10,11.12)
Jedan izvor opravdanja za sve. To to je opravdanje mogue
samo verom, i to Bog sada nalae ljudima da se svi svuda pokaju
(Dela 17,30), samo pokazuje da Gospod jednakim smatra i Jevreje, i
neznaboce. Nema nikakvog dokaza da je On postavio nekakvu razliku meu njima. Neznaboac koji veruje uvek je bio smatran pravednikom, kao to neverni Jevrejin nikad nije bio u Bojim oima ita bolji
od nekog drugog nevernika. Setite se da je Avram, otac cele jevrejske
nacije, bio Haldejac. Jevreji su bili u rodu s Haldejcima koji su ostali da
ive u njihovoj prapostojbini, potpuno isto kao to su u Hananu jedan
drugome bili rod. Naalost, oni su to zaboravili; ali nisu jedini koji zaboravljaju da su svi ljudi braa.
U izrazu jedan (je) Bog koji e obrezanoga opravdati po veri
a neobrezanoga verom, nema potrebe zadravati se na predlozima16
(pomou vere, kroz veru kako stoji u engleskom prevodu). Setite
se samo kako esto naizmenino koristimo rei po(mou) i kroz,
kada hoemo da ukaemo na sredstvo, i problem e biti reen. Re oko
koje nema dileme je vera. Obe grupe, i obrezani i neobrezani, opravdavaju se kroz, ili pomou, vere.
Obesnaivanje Zakona. Obesnaivanje Zakona nije isto to
i njegovo ukidanje. Veno postojanje Zakona nije upitno. Toliko je
16 Vagoneru i njegovim savremenicima bili su nepoznati mnogi moderni prevodi
Biblije koji umeu re Boji, kada govore o gnevu koji Pavle pominje u Rimljanima 5,9. Re Boji ne postoji u grkoj verziji teksta primedba izdavaa knjige na
engleskom jeziku
87
oigledno da apostol Pavle nikad ne troi prostor da bi raspravljao o

tome. Jedino moe biti sporno kako ispuniti njegove zahteve. Spasitelj
je rekao da su Jevreji svojom tradicijom uinili da zapovest Boja bude
bez ikakvog dejstva. Oni su je obesnaili. Niko, nikakvim injenjem ili
neinjenjem, ne moe da ukine ili da i najmanje okrnji Zakon Boji.
Ali, svako moe svojim neverovanjem da ga obrie iz svog srca. Dakle,
pitanje je: Da li mi verom inimo da Boji zakon bude bez dejstva?,
ili jo jasnije: Da li vera vodi u prestupanje Zakona? Odgovor je: Ni
u kom sluaju.
Utvrivanje Zakona. Ono to je bilo reeno na temu obesnaivanja Zakona, moe se primeniti i ovde. ovekovo postupanje ne
moe da uini Zakon drugaijim od onoga to on jeste temelj Bojeg
prestola (Boje vladavine), i to e zauvek biti, uprkos ljudskim ili demonskim nastojanjima.
Meutim, nama je preputeno da kaemo da li hoemo ili neemo, da Zakon obriemo iz srca, ili da ga tu utvrdimo. Ako izaberemo
da ga utvrdimo u svom srcu, treba samo da verom prihvatimo Hrista. Vera dovodi Hrista i daje mu prebivalite u naem srcu Efescima
3,17. Zakon Boji je u Hristovom srcu (v. Psalam 40,8). Dakle, vera
koja dovodi Hrista u srce, utvruje Zakon u istom tom srcu. Dalje,
poto je Zakon Boji temelj koji utvruje Njegov presto, onda vera koja
donosi Zakon u srce, dovodi do toga da se Bog uvrsti na prestolu srca.
Tako On ini u vama da elite i da delate kao to mu je ugodno. (Filiblj. 2,13 kombinacija arni-Karadi)
88
4. Vera u Boja velika obeanja

Krajnji domet detaljnog prouavanja svake biblijske knjige, jeste
osposobljenost da se jednim pogledom obuhvati cela knjiga. Drugo
poglavlje i polovina treeg poglavlja Rimljanima poslanice, dali su
nam informaciju o tome da su svi ljudi u istoj alosnoj situaciji. Nakon
toga, prikazana je svetlija strana, u poslednjem delu treeg poglavlja,
gde se kae da je besplatna milost sadrana u Hristu, Spasitelju grenika. Pred nama je etvrto poglavlje u kojem imamo zakljuni argument
kada je re o opravdanju verom.
Avramov blagoslov. Rimljanima 4,1-12:
ta emo, dakle, rei da je na po telu praotac Avraam
[postigao]? Ako je, naime, Avraam opravdan na osnovu svojih dela, moe da se hvali, ali ne pred Bogom. Jer ta kae
pismo: Avraam je poverovao Bogu i to mu je uraunato kao
pravednost. A onome koji radi plata se ne rauna po milosti
nego po dugu. Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji
opravdava bezbonika, njegova vera se uraunava u pravednost, kao to i David naziva blaenim oveka kome Bog uraunava pravednost bez dela: Blaeni su kojima su bezakonja
oprotena i gresi pokriveni. Blaen je ovek kome Gospod
greh ne uraunava. Da li se ovo blaenstvo odnosi samo na
obrezane, ili i na neobrezane? Mi, naime, govorimo:
Avraamu je vera uraunata kao pravednost. Kako mu je
to uraunato? Kada je bio obrezan ili kada je bio neobrezan?
Ne kada je bio obrezan, nego kada je bio neobrezan. Pa i znak
obrezanja dobio je kao peat pravednosti koju je stekao verom kao neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezani
veruju, da se i njima to urauna u pravednost, i da bude otac
obrezanih, onih naime, koji nisu samo obrezani, nego i hode
stopama vere naega oca Avraama, koju je on jo kao neobrezan imao.
89
Po telu (to se tela tie eng. prev). Avram nije bio otac, ili predak
po telu, svima kojima je Pavle uputio ovu poslanicu. Predmet koji se razmatra je opravdanje verom. Ako bi se dokazalo da ak ni Avram nije primio opravdanje kroz telo, nego iskljuivo kroz veru, sluaj bi bio reen.
Nema mesta linom ponosu. Kada bi se u planu spasenja nalo
mesta za neto to se zove opravdanje delima, onda bi se otvorila mogunost za samouzdizanje (hvalisanje). Jer ako bi samo jedan ovek
mogao da bude spasen na osnovu dela, to bi znailo da su svi ljudi imali istu mogunost, pa bi na osnovu toga oni koji su se spasli, mogli da
se hvale svojom nadmonou nad drugima koji su imali istu priliku,
ali je nisu iskoristili. Meutim, ve smo nauili da je svako hvalisanje
iskljueno.
Nego je Bog izabrao ono to je pred svetom ludo da
time posrami mudre, i to je slabo pred svetom, to je Bog izabrao da posrami jako, i to se u svetu smatra neplemenitim
i prezrenim Bog je izabrao, i ono to se smatra za nita da
uniti ono to vai kao neto, da se niko ne pohvali pred Bogom. (1. Kor. 1,27-29)
Ponositi se neim i ponositi se pred nekim. Ako je Avram bio
opravdan delima, mogao je da se ponosi; ali, stvar je u tome to nije
mogao da se ponosi pred Bogom. Dokaz za ovo moe se nai u Pismu:
Avraam je poverovao Bogu i to mu je uraunato kao pravednost (Rimlj. 4,3). ovek moe da bude opravdan delima samo ako se dokae da
nije uinio nikakvu greku. U tom sluaju, ne treba mu vera; njegova
dela govore sama za sebe. Ali, Avram je bio opravdan verom, a to jasno
pokazuje da u njegovom opravdanju dela nisu uestvovala. Onaj ko je
opravdan iskljuivo Bojim delima, ponosie se upravo tim, Njegovim,
delima. To znai ponositi se Bogom1; ovo je neto potpuno drugaije
u odnosu na ponositi se pred Bogom.
Pavle i Jakov. Na ovom mestu skoro svako e citirati rei Jakovljeve: Na otac Avraam nije li po delima opravdan, kada je prineo
1 Ponositi se, hvaliti se u Bogu bukv. prev.
90
Vera u Boja velika obeanja
svoga sina Isaaka na rtvenik? (Jakov 2,21). Naalost ovaj stih se esto navodi da bi se ponitile Pavlove rei. Izgleda da se uzima zdravo
za gotovo to da su Pavle i Jakov meusobno protvreni, a simpatije,
naravno, naginju ka Jakovu, jer ljudi vole da veruju da ipak ima nekih
zasluga u njihovim sopstvenim delima, pa im se ini da je to ono to
Jakov poruuje. Zaista, postoje ljudi koji smatraju da je Jakov ove rei
pisao s namerom da ispravi Pavlove ekstremne poglede na opravdanje verom.
Takve nerazumne i izopaene ideje sasvim mirno moemo da bacimo u vodu. Nema nade da neko moe da razume Pismo, ako mu ne
prilazi sa formiranim ubeenjem da je Sve Pismo je bogonadahnuto
(2. Tim. 3,16). Sveti Duh ne nadahnjuje rei na taj nain da bi kasnije
morao da ih ispravlja.
Vera koja radi. Problem koji imaju oni koji na taj nain itaju
rei Jakova, nalazi se u njihovoj pretpostavci da apostol misli kako je
Avram bio opravdan svojim sopstvenim delima vere. Vidi li kako je
vera delala (Jakov 2,22 eng. prev). To je uvek bilo prepoznatljivo
obeleje ive vere, i to je upravo ono to i apostol Pavle govori. Poslednji stih treeg poglavlja Rimljanima, kae da mi verom utvrujemo
Zakon.
Pored toga, sam pojam opravdanje, ukazuje na to da vera izvrava zahteve Zakona. Vera ini oveka izvriteljem Zakona, jer je ba to
znaenje izraza opravdanje verom. Dakle, ono to itamo kod Jakova jednostavno znai da su Avramova dela otkrila savrenstvo njegove
vere. I ispuni se Pismo koje govori: Poverova Avraam Bogu i urauna
mu se u pravednost, i nazva se prijatelj Boiji (Jakov 2,23). Prema
tome, apostol Jakov ui istom opravdanju kao i Pavle. Ako to ne bi
bio sluaj, jedan od njih dvojice, ili ak obojica, izgubili bi ugled kao
apostoli. Opravdanje verom koja radi, jedino je opravdanje koje Biblija
poznaje.
Dug i pomilovanje. A onome koji radi plata se ne rauna po
milosti nego po dugu (Rimlj. 4,4). Neophodno je imati na umu o
emu, zapravo, apostol govori. Osnovni predmet njegovog kazivanja
jesu sredstva pomou kojih je ovek opravdan. Za onoga koji radi da bi
91
postigao opravdanje, nagrada pravednosti ne predstavlja dar pomilovanja, ve nadoknada duga. Zapravo, tako bi bilo kada bi postojalo neto poput opravdanja delima. U tom sluaju, ovek bi mogao da doe
k Bogu i da zatrai od Njega naknadu koja mu pripada.
Meutim, nijedan ovek ne moe da stavi Gospoda u duniki
poloaj. Ili ko mu je neto prvo dao, da bi mu bilo vraeno? (Rimlj.
11,35). Ako bi bilo ko mogao da uini neto za Boga to bi Ga uinilo
dunikom, onda ne bi sve bilo od Njega. Drugim reima, ideja opravdanja delima u suprotnosti je sa injenicom da je Bog Tvorac svega.
Obrnuto, priznavanje Boga kao Tvorca ukljuuje priznanje da pravednost dolazi samo od Njega.
Opravdanje bezbonih. Bog opravdava bezbone. Nikom drugom opravdanje nije potrebno. Ali, obratite panju na to da Bog ne
opravdava bezbonost. To bi znailo nazvati zlo dobrim, ime bi Bog
samog sebe porekao. On, meutim, opravdava, to jest ini pravednim
bezbone i to je upravo ono to je ovima potrebno. Gospod opravdava verujueg grenika, tako to od njega pravi novog oveka u Isusu
Hristu, a inei to, On je i dalje pravedan. Stvaranje novog oveka u
pravednom stanju, savreno se slae sa karakterom Tvorca.
Koji ne radi. Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji
opravdava bezbonika, njegova vera se uraunava u pravednost (Rimlj. 4,5). Ne zaboravite da je ovde re o opravdanju. Kada apostol kae:
Koji ne radi, izvesno je da on misli na: Ne radi da bi se opravdao.
ovek nije nanovo stvoren kroz dela, ali pravedan ovek uvek dela
kroz veru. Pravednik ce iveti od vere (Rimlj. 1,17). Vera ini da on
nastavlja da ivi pravedno. Istinitost dela koja proistiu iz vere, vie je
istaknuta u poslednjem delu ovog poglavlja.
Opis blagoslova. Blagoslov koji poiva na oveku u koga je Bog
usadio pravednost bez uea dela, jeste blagoslov oprotenog greha i
blagoslov slobode u odnosu na silu greha. Gospod ne pripisuje krivicu
za greh onome koji ivi verom u Hrista, jer su Hristova dela, u tom sluaju, njegova dela. Kako ste, dakle, primili Gospoda Hrista Isusa, tako
u njemu ivite jer u njemu telesno obitava sva punina Boanstva, a vi
ste puni (potpuni eng. prev) u njemu. (Kolo. 2,6-10)
92
Blagoslov Jevrejima i neznabocima. Za blagoslov vai isto to

i za obrezanje, to jest neobrezanje. Ovde se ponavlja istina iz treeg
poglavlja, a to je da nema razlike kada je opravdanje u pitanju. Avram
je otac jevrejske nacije po telu, ali je on blagoslov dobio jo dok je bio
neobrezan; dakle, u istom poloaju u kojem je svaki neznaboac. Zato
je on otac i Jevreja, i neznaboaca. Njegov blagoslov primljen je verom,
pa zato oni koji veruju primaju blagoslov zajedno sa vernim Avraamom. (Gal. 3,9)
Kako dolazi blagoslov. Ranije smo videli da je blagoslov Avramu doao preko Hrista. Na drugom mestu Pavle kae: Hristos nas je
iskupio od kletve zakona time to je on postao kletva za nas, jer je napisano: Neka je proklet svako ko visi na drvetu, da Avraamov blagoslov
doe na mnogoboce u Hristu Isusu, da mi posredstvom vere primimo
obeanog Duha. (Gal. 3,13.14)
ta god da je obeano Avramu, sve je to bilo obuhvaeno blagoslovom koji je opisao David (vidi Rimlj. 4,6-8). Bog je poslao Svog Sina
da nas blagoslovi, odvraajui nas od naih greha Dela 3,26. Isusov
krst je sredstvo koje prenosi Avramov blagoslov do nas. Dakle radi se
o duhovnim blagoslovima. Nijedan od blagoslova obeanih Avramu,
nije imao samo privremeni karakter. To, dalje, dokazuje da je naslee
koje je obeano Avramu i njegovom semenu, namenjeno samo onima
koji su deca Boja kroz veru u Hrista Isusa.
Obrezanje je nita. Prednost onih koji su bili obrezani je u tome
to su njima bila poverena Boja proroanstva; ali, ova prednost nije im
dola kroz obrezanje. Ono je bilo samo znak, a ne sama sutina. Obrezanje je dato Avramu kao simbol pravednosti kroz veru, koju je on ve
posedovao. Ono zato ne moe znaiti nita vie od toga ni kad je re o
drugima. Ako neko ko je bio obrezan, nije imao pravednost, njegovo
obrezanje nije oznaavalo nita. Obrezanje je nita, i neobrezanje je nita, nego dranje Boijih zapovesti (1. Kor. 7,19). Dakle, Avram je otac
obrezanih, pod uslovom da obrezanje nije jedino to oni imaju, nego
poseduju i ono to je u stvari jedino vano pravednost koja je od vere.
Sve je u Hristu. Govorei o Hristu, apostol kae: Jer koliko god
ima Boijih obeanja, u njemu su da, i u njemu amin, a Bogu na slavu
93
preko nas (2. Kor. 1,20 kombinacija arni-KJV). Nema nijednog

obeanja datog oveku a da ono nije u Hristu.
Naslee i naslednici. Rimljanima 4,13-15:
Jer obeanje Avraamu ili njegovom potomstvu da e
on biti naslednik sveta, nije dolo posredstvom zakona, ve
posredstvom pravednosti u veri. Ako su, naime, naslednici
samo oni od zakona, onda je vera izgubila vrednost, a obeanje je obesnaeno. Jer zakon izaziva gnev, i gde nema zakona
nema ni prestupa.
Gde je obeanje? Sasvim prirodno pitanje koje se javlja kada itamo trinaesti stih, bilo bi: Gde je zapisano obeanje da e Avram i
njegovo seme naslediti zemlju? Mnogi smatraju da se takvo obeanje
ne moe nigde nai u Starom zavetu. Ali, ono se ne moe dovesti u
sumnju, jer apostol kae, da je takvo obeanje postojalo. Ako ga nismo
nali, to je zato to smo Stari zavet itali povrno, ili sa unapred formiranim miljenjem i sa predrasudama u svom umu. Ako uzmemo u obzir
povezanost stihova, neemo imati problem u pronalaenju obeanja.
O emu apostol govori u ovom stihu (Rimlj. 4,13)? O nasleu koje
se dobija preko pravednosti, kroz veru; on, takoe, govori o injenici da je obrezanje dato Avramu kao peat ove pravednosti, koju je on
imao na osnovu vere, pa je, stoga, obrezanje isto tako peat naslea
koje e doi.
Gde se u Starom zavetu moe nai izvetaj o davanju obrezanja,
u vezi sa obeanjem? U sedamnaestom poglavlju knjige Postanja (1.
Mojsijeva). Onda je to pravo mesto gde emo traiti obeanje da e
Avram da nasledi zemlju. Hajde da proitamo te stihove:
A postavljam zavjet svoj izmeu sebe i tebe i sjemena
tvojega nakon tebe od koljena do koljena, da je zavjet vjean,
da sam Bog tebi i sjemenu tvojemu nakon tebe;I dau tebi i
sjemenu tvojemu nakon tebe zemlju u kojoj si doljak, svu
zemlju Hanansku u dravu vjenu, i biu im Bog. I ree Bog
94
Avramu: ti pak dri zavjet moj, ti i sjeme tvoje nakon tebe

od koljena do koljena. A ovo je zavjet moj izmeu mene i
vas i sjemena tvojega nakon tebe, koje ete drati: da se obrezuje izmeu vas sve mukinje. A obrezivaete okrajak tijela
svojega, da bude znak zavjeta izmeu mene i vas. (1. Mojs.
17,7-11)
italac e u prvi mah rei: Da, sasvim je jasno da ovde postoji
obeanje; no, ono to mi traimo jeste obeanje da e Avram i njegovo
seme da naslede zemlju, a ja to ne vidim u proitanim redovima. Sve
to vidim jeste obeanje da e naslediti zemlju Hanan.
Meutim, ako to poveemo sa stihovima iz Rimljanima poslanice,
jasno je da smo na pravom tragu i da emo uskoro uvideti kako Avram
i njegovo potomstvo treba da naslede zemlju. Moramo prouiti pojedinosti ovog obeanja. Ali pre toga, zapazimo injenicu da je obeano
naslee zapravo veno naslee.
Avram je i sam morao da primi ovo obeanje kao veno dobro.
Ali, jedini nain kako se moe ispuniti da Avram i njegovo potomstvo
mogu da zadre veno naslee, jeste da imaju veni ivot. Prema tome,
vidimo da je ovim obeanjem, datim Avramu, pruena i sigurnost venog ivota tokom kojeg e naslednici uivati u svojoj batini.
Sve ovo postaje jo jasnije kada uzmemo u obzir to da je naslee o
kojem govorimo, zapravo naslee pravednosti;
Jer obeanje Avraamu ili njegovom potomstvu da e
on biti naslednik sveta, nije dolo posredstvom zakona, ve
posredstvom pravednosti u veri. (Rimlj. 4,13)
To je upravo ono to smo imali u sedamnaestom poglavlju knjige
Postanja, gde je zabeleeno obeanje. Taj zavet bio je zapeaen obrezanjem (vidi 1. Mojs. 17,11), a ono je isto tako, peat pravednosti koja
je od vere (vidi Rimljanima 4,11).
Neko e rei da se to ne moe zakljuiti samo na osnovu Starog
zaveta, te da se zbog toga ne moe oekivati od Jevreja da sve to shva-
95
te; mi imamo Novi zavet koji nas dodatno prosvetljuje. Tano je da u

prouavanju Starog zaveta imamo veliku pomo u Novom zavetu, ali
je, takoe, tano to da u ovom potonjem nema nikakvog novog otkrivenja. Mogue je videti samo na osnovu Starog zaveta, da je obeanje
Avramu i njegovom semenu bilo dato samo pod uslovom pravednosti
kroz veru.
Ovo je prirodan zakljuak iz injenice da je nasledstvo vena imovina. Jevreji su dobro znali da veni ivot pripada samo pravednicima.
Nikada nee pravednik biti uklonjen, a bezbonici nee nastavati na
zemlji (Prie 10,30 eng. prev). Jer e se istrijebiti koji ine zlo, a
koji ekaju Gospoda naslijedie zemlju (Psalam 37,9). Jer koje on
blagoslovi, oni naslijede zemlju, a koje on prokune, oni se istrijebe.
(Psalam 37,22)
Peta zapovest kae: Potuj oca svojega i mater svoju, da ti se produlje dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj (2. Mojs. 20,12). Dranje Bojih zapovesti nikada nije uticalo na duinu ivota na ovom
svetu. Ali, nasledstvo koje je Bog obeao Avramu traje veno zbog pravednosti onih koji ga poseduju.
Obeanje i vaskrsenje. Ako paljivo itamo knjigu Postanja,
uoiemo jo jednu stranu obeanja. Obeanje je bilo namenjeno
Avramu i njegovom potomstvu. Stefan, meutim, iznosi kao dobro
poznatu injenicu da Avram nije imao u svom vlasnitvu ni stopu
obeane zemlje Dela 7,5. Ovo, takoe, moemo da nauimo itajui
starozavetni zapis, jer se tamo kae da je Avram, da bi sahranio svoju
enu, morao da kupi zemlju od Hananeja za koje je, opet, proreeno da
e se izagnati iz zemlje obeanja. to se njegovih potomaka tie, znamo
da su oni iveli u atorima, premetajui se od mesta do mesta, i da je
Jakov umro u Egiptu.
tavie, itamo rei Davidove, koji je bio kralj u vreme najveeg
prosperiteta Izrailjaca na hananskom tlu: Sluaj molitvu moju, Gospode, i uj jauk moj. Gledajui suze moje nemoj muati. Jer sam gost
u tebe i doljak kao i svi stari moji (Psalam 39,12). Proitajte, takoe,
i njegovu molitvu prilikom posveenja darova za hram, kada je Solomon stupao na presto 1. Dnev. 29,15.
96
Ako nastavimo, doi emo do jo pouzdanijeg argumenta, a to

su rei Boje upuene Avramu prilikom saoptavanja obeanja. Poto
je rekao da e njemu i njegovom semenu dati zemlju Hanan, Gospod
mu kae i to da e njegova deca najpre biti robovi u tuoj zemlji. A ti
e otii k ocima svojim u miru, i bie pogreben u dobroj starosti. A
oni e se u etvrtom koljenu vratiti ovamo (1. Mojs. 15,7.13-16). Iz
ovih stihova vidimo da je Avramu jasno predoena njegova smrt, koja
e se desiti pre nego to bilo ta nasledi u toj zemlji na kojoj se nalazio,
i da e proi najmanje etiristo godina pre nego to neko od njegovih
izdanaka ue u posed obeanog nasledstva.
Meutim, Avram je umro u veri, a i njegovo potomstvo, takoe U
vjeri pomrijee svi ovi ne primivi obeanja, nego ga vidjevi izdaleka, i
poklonivi mu se, i priznavi da su gosti i doljaci na zemlji (Jevrejima
11,13 Karadi). Oni su umrli u veri jer su znali da Bog ne lae. Poto
se Njegova obeanja moraju ispuniti, a kako oni nisu primili obeano
naslee u ovom ivotu, prinueni smo na zakljuak da e se to dogoditi
kroz vaskrsenje iz mrtvih.
To je nada koja je odravala verne Izrailjce. Avram je imao veru
kada je stavio Isaka na oltar, jer se oslonio (verom) na Boju silu da
podigne mrtvog. Kada je Pavle baen u tamnicu zbog nadanja i vaskrsenja iz mrtvih (Dela 23,6), on je rekao: I sad stojim pred sudom
zbog nadanja u obeanje, koje je Bog dao naim oevima, a za koje se
naih dvanaest plemena nadaju da e doi, sluei Bogu istrajno dan
i no. A onda, da bi pokazao smislenost ove nade, on pita: Zato se
kod vas smatra neverovatnim kad Bog vaskrsava mrtve? (Dela 26,6-8)
Vaskrsenje Isusa Hrista predstavlja zalog i sigurnost vaskrsenja
onih koji veruju u Njega (vidi 1. Kor. 15,13-20). Apostoli su propovedali vaskrsenje iz mrtvih u Isusu (Dela 4,2 eng. prev). Jedan od
njih je, nama na korist, rekao: Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda naega Isusa Hrista, koji nas je po svojoj velikoj milosti uskrsom
Isusa Hrista iz mrtvih ponovo rodio za ivu nadu, za nepropadljivo
nasledstvo, i neokaljano, i koje ne vene, sauvano na nebesima za vas,
koje sila Boija uva verom za spasenje, spremno da se otkrije u poslednje vreme. (1. Petr 1,3-5)
97
Dalje, on dodaje da je ova vera prokuana, kako bi se nala kao

dragocenija od propadljivog zlata na hvalu i slavu i ast kada se pokae Isus Hristos (1. Petr. 1,7). Ovo nas navodi na konaan zakljuak
da je obeanje dato Avramu i njegovom semenu, kao naslednicima
sveta, zapravo obeanje o Hristu koji e doi.
Apostol Petar kae da je neophodno podseanje na rei izgovorene ustima svetih proroka, jer e u poslednje dane doi rugai sa
svojim ruganjem, koji e ii po svojim sopstvenim poudama i govoriti: gde je obeanje o njegovom dolasku? Jer otkako oevi pomree sve
stoji tako kao od poetka stvorenja (2. Petr. 3,3.4). Oni, dakle, ni malo
ne veruju u dato obeanje.
Ovi ljudi ne pokazuju ni dobar rezon, takoe, jer kad tako hoe,
onda za njih ostaje skriveno da su od davnina bila nebesa i da je zemlja iz vode i kroz vodu dobila svoje postojanje Boijom reju, tim je
i tadanji svet bio potopljen vodom i tako propao. A sadanje nebo i
zemlja istom tom reju poteeni su za oganj i uvaju se za dan suda i
propasti bezbonih ljudi.
Obratite panju na to da obeanje nije neto to je imalo veze samo
sa oevima, nego se ono tie celog sveta. Zamerka rugaa svodi se na to
da je sve ostalo nepromenjeno otkad su oevi pomrli i od postanja sveta. Meutim, apostol objanjava da oni, govorei tako, zatvaraju svoje
oi pred injenicom da je ista re koja je u poetku stvorila nebesa i
zemlju, unitila isti taj svet potopom.
Takoe, istom reju je sadanji svet sauvan za dan suda i propasti
bezbonih ljudi, koji e biti uniteni vatrom. A mi na osnovu njegovog obeanja oekujemo nova nebesa i novu zemlju, u kojima pravednost obitava. (2. Petr. 3,13)
Na osnovu kojeg to obeanja? Na osnovu obeanja datog oevima,
koje kae da e Avram i njegovo potomstvo naslediti zemlju. Mnogo je
vremena prolo, kako to ljudi misle i mere, otkako je obeanje dato, ali
Gospod ne odugovlai obeanje (2. Petr. 3,9). Nije prolo toliko vremena da bi Gospod zaboravio na njega; jer je Jedan dan kod Gospoda
kao hiljada godina i hiljada godina kao jedan dan (2. Petr. 3,8). Razlog
zbog kojeg je ekao toliko dugo je taj to On ne eli da bilo ko pogine
98
u vatri koja e oistiti zemlju, ve hoe da svi dou u pokajanje. Tako

dolazimo do saznanja da mi imamo udela u obeanju datom Avramu,
podjednako kao i sam Avram. Ovo obeanje je jo uvek otvoreno za
sve koji ga prihvate. Ono obuhvata nita manje od venog pravednikog ivota, na zemlji koja e biti obnovljena i koja e izgledati kao na
poetku. Nada u Boje obeanje dato oevima, bila je nada u dolazak
Gospoda koji e podii mrtve i podariti im nasledstvo.
Hristos je ve jednom bio na zemlji, ali On tada nije imao nita
vie od nasledstva nego to je to bio sluaj sa Avramom. Nije imao gde
glavu da zakloni. Bog sad alje Svog Svetog Duha da zapeati vernike
za naslee, kao to je to uinio s Avramom; i kad svi verni budu zapeaeni Duhom, On e da poalje Isusa Hrista koji vam je unapred
propovedan, koga treba nebo da primi do vremena kada e se uspostaviti sve to je Bog od davnih vremena rekao ustima svojih svetih
proroka. (Dela 3,20.21 kombinacija arni-KJV)
Nauili smo ta je Avram naao i kako je to naao. U isto vreme,
nauili smo ta je Gospod obeao nama, podjednako kao i Avramu,
ako verujemo u Njegovu re. Bog je svakome koji Mu veruje obeao
nita manje nego slobodu u odnosu na ovaj svet. To nije proizvoljna
odluka. Bog nije rekao da emo, ukoliko verujemo u odreena naela
i dogme, od Njega za uzvrat dobiti veno naslee. Ono je proeto pravednou; a poto vera podrazumeva primanje Hristovog ivota u srce,
zajedno sa Bojom pravednou, jasno je da nema drugog naina da
se dobije nasledstvo. Ovo je jo jasnije objanjeno u poslednjem delu
petnaestog stiha, koji nije analiziran: Jer zakon izaziva gnev.
Zato, ko god misli da dosegne pravednost preko Zakona, stavlja
svoje poverenje na ono to e ga unititi. Gospod je obeao da e udeliti zemlju svakom ko eli da je prihvati pod Njegovim uslovima da
prihvati i pravednost koja ide uz nju, jer je pravednost obeleje te zemlje. Pravednost mora da stanuje u njoj. Meutim, ova pravednost
se moe nai samo u Bojem ivotu, koji se otkrio u Hristu.
Kad ovek misli da sam moe da dosegne pravednost iz Zakona,
on, u stvari, pokuava da zameni Boju pravednost svojom sopstvenom pravednou. Drugim reima, on pokuava da dobije zemlju na
99
prevaru. Meutim, kada doe na sud gde e morati da dokae svoje

pravo na zemlju, pokazae se da postoji optunica za zloin koja je
podignuta protiv njega; i umesto da dobije blagoslov, on e ponjeti
gnev. Gde nema zakona nema ni prestupa (stih 15, poslednji deo).
Ali, Zakon se nalazi svuda, pa prema tome i prestup. Svi su zgreili,
tako da nasledstvo nije i ne moe biti kroz Zakon.
Velika radost verovanja u obeanje. Rimljanima 4,16-25:
Zato se kae od vere, da bude po blagodati, da obeanje bude sigurno svemu potomstvu, ne samo onome od zakona,
nego i onome od Avraamove vere; on je otac svima nama, kao to
je napisano: Postavio sam te za oca mnogim narodima, pred
Bogom, kome je on verovao, koji oivljava mrtve i koji nebie
poziva u bie. Avraam se i mimo nade nadao i poverovao je
da e postati otac mnogim narodima, kao to je reeno: Tako
e biti tvoje potomstvo. I nije oslabio u veri kada je uzeo u obzir
svoje ve izumrlo telo, bio je ve stogodinjak, i izumrlu Sarinu
matericu. U Boije obeanje nije posumnjao s neverovanjem,
nego bi ojaan u veri, te dade slavu Bogu, potpuno uveren da je
Bog kadar i uiniti ono to je obeao. Zato mu je bilo uraunato
u pravednost. I nije samo radi njega napisano da mu je uraunato, nego i radi nas, kojima e se uraunavati, zato to verujemo u onoga koji je vaskrsao iz mrtvih Isusa, Gospoda naega,
koji je predan za nae grehe i podignut radi naega opravdanja.
Sigurno svima Kako se nasledstvo dobija kroz opravdanje koje
je od vere, ono je podjednako osigurano svem potomstvu i jednako
dostupno svakome. Vera svima daje iste anse, jer je verovati podjednako lako za jednu osobu, koliko i za drugu. Gospod je udelio svakom
oveku meru vere, i to istu meru svima, jer mera milosti je mera vere;
A svakome od nas dana je blagodat (milost prim. prev.) po meri
Hristovoga dara (Efes. 4,7). Hristos je bez ostatka darovan svakom oveku Jevr. 2,9. Prema tome, ako je ista mera vere i milosti dana svim
ljudima, svi imaju jednaku mogunost da dobiju nasledstvo.
100
Isus je jemstvo. Vera ini da obeanje bude osigurano celom

potomstvu, jer ona ima Hrista kao svoju osnovu, a On je garancija
Bojih obeanja 2. Kor. 1,20. itamo takoe o zakletvi Bojoj, po
kojoj je Hristos uinjen Prvosvetenikom, da je On utoliko postao
jemac boljeg saveza, ili zaveta (Jevr. 7,22). Dakle, Isus nije pripadao
samo jednoj odreenoj klasi, ve svima, bez razlike. Jer Bog je tako
zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki ko veruje
u njega ne propadne, nego da ima veni ivot (Jovan 3,16). Isus je,
po milosti Bojoj, okusio smrt za svakog oveka2. (Jevr. 2,9). On kae:
Koji dolazi k meni neu ga istjerati napolje (Jovan 6,37 Karadi).
Hristos boravi u srcu posredstvom vere Efes. 3,17. Poto je Hristos
Jemac obeanja, mora biti da je ono osigurano za svakoga koji veruje.
Boja zakletva. Moda e nekome zvuati nategnuto ako se
kae da zakletva na osnovu koje je Isus postao svetenik, predstavlja
garanciju za obeanje dato Avramu. Meutim, malo ozbiljnije razmatranje omoguie da svako uvidi kako nema drugog naina. U estom
poglavlju Jevrejima poslanice itamo:
Jer kada je Bog dao obeanje Avraamu, nemajui nikoga
veeg da se njime zakune, zakle se samim sobom, govorei: zaista u te obilno blagosloviti Stoga se i Bog, elei da u veoj
meri pokae naslednicima obeanja nepromenljivost svoje odluke, posluio zakletvom, da bismo posredstvom dveju nepromenljivih injenica, u kojima se Bog ne moe prevariti, krepku
utehu imali mi koji smo pribegli da dohvatimo nadu koja je
pred nama; nju imamo kao sigurno i pouzdano sidro due koje
ulazi i iza zavese, kuda Isus ue za nas kao pretea i posta veni
prvosvetenik po redu Melhisedekovu. (Jevr. 6,13-20)
Sve je nas radi. Zato je Bog zakletvom potvrdio svoje obeanje
Avramu? Da bismo mi imali postojanu utehu; ne Avrama radi, jer je on
imao potpunu veru i bez zakletve. Njegova vera se pokazala kao savrena, pre nego to je zakletva poloena. Sve je to bilo radi nas.
2 U ime svakog oveka prim. prev.
101
Kada nam to ova zakletva daje snanu utehu? Kada hrlimo Hristu,
kao Prvosveteniku u najsvetijem mestu, da u Njemu naemo utoite.
Tu, u nebeskoj Svetinji, On slui iza zavese kao Prvosvetenik; u vezi
s tim je Boja zakletva koja nam daje hrabrost da verujemo da e nas
Njegova svetenika sluba spasti. Tako naa uteha dolazi od Hristovog
svetenikog autoriteta i od zakletve koja ga je uinila svetenikom.
Dakle, zakletva data Avramu bila je ista kao i zakletva koja je Hrista uinila Prvosvetenikom. Ovo jasno pokazuje da Boje obeanje
Avramu obuhvata sve to i Jevanelje Hristovo. Upravo u tom smislu
na tekst govori o pravednosti koja je Avramu bila uraunata:
I nije samo radi njega napisano da mu je uraunato,
nego i radi nas, kojima e se uraunavati, zato to verujemo
u onoga koji je vaskrsao iz mrtvih Isusa, Gospoda naega.
(Rimlj. 4,23.24)
Sila Boje rei. Bog zove ono to nije kao ono to jest (Rimlj.
4,17 Karadi). Nekad i ljudi to ine i onda gube nae poverenje.
Kada ovek govori o stvarima koje nisu, kao da one postoje, onda za to
postoji samo jedan naziv la. Meutim, Bog zove stvari koje nisu kao
da jesu, i u ovom sluaju, to je istina. U emu je razlika? U sledeem:
ljudska re nema silu da neto dovede u postojanje, ako ono pre toga
nije egzistiralo. On moe da kae da to neto postoji, ali njegova re
nee uiniti da tako stvarno i bude. Ali, kada Bog izgovori ime neega,
samo to neto ve se nalazi u rei kojom je nazvano. Bog izgovara i
ono nastaje. Sila Boja je uinila da Avram postane otac mnogim narodima, ak i nama, ako verujemo da je Hristos bio umro i vaskrsnuo.
Oivljava mrtve. Silom Boje rei, koja moe da zove ono to nije
kao da jeste i da to bude istina, mrtvi ponovo ustaju na ivot. Avramova
vera u vaskrsenje mrtvih uinila ga je ocem mnogih naroda. Boja zakletva
Avramu data je kada je Avram prinosio Isaka na rtvu 1. Mojs. 22,15-18.
Verom je Avraam prineo Isaaka kada je bio kuan, i jedinca je prinosio on koji je primio obeanja, kome je reeno:
102
Po Isaaku nazvae ti se potomstvo. Pomislio je da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsavati. (Jevr. 11,17-19)
Pravednost i vaskrsenje Isusovo. Pravednost koja je uraunata
(dodeljena) Avramu, uraunae se i nama, ako verujemo Onome koji
je podigao naeg Gospoda Isusa iz mrtvih. Prema tome, sledi da je pravednost uraunata Avramu zbog njegove vere u vaskrsenje iz mrtvih,
koje biva jedino kroz Hrista Dela 4,2. Tako su apostoli propovedali
obeanje dato oevima. Sila kojom je ovek uinjen pravednikom, jeste
sila vaskrsenja (vidi Filibljanima 3,9-11). Ova sila vaskrsenja koja stvara pravednost u oveku, garancija je njegovog konanog vaskrsenja na
besmrtnost, onog dana kada bude uao u svoje nasledstvo.
Nije oslabio u veri. Neki prevodi Rimljanima 4,19 sadre sledeu ideju: I ne oslabivi u veri, on (Avram) je uzeo u obzir svoje
telo, valjano jednako kao i smrt, to e rei da nakon Bojeg obeanja
koje mu je dato, Avramova vera ni najmanje nije bila poljuljana i pored
potpune svesti o telesnim slabostima, tekoama i prividnim nemogunostima na njegovom putu. Nita nije nemogue Bogu i za Njega
ne postoje nemogunosti. Kad god je neko na ivici da posumnja u mogunost svog spasenja, neka zastane i razmisli o tome da je Bog stvorio
svet Svojom reju, da isto tako i mrtve podie, i da e i njega, tom istom
silom spasti samo ako taj ovek to eli. Sumnjati u Boje obeanje da e
nas izbaviti od sveg zla, znai sumnjati u to da je On sve stvorio Svojom
reju i da je kadar da podigne iz mrtvih.
Sve ovo, naravno, vai nezavisno od dueg ivota na osnovu
zdravstvene reforme kod onih koji je praktikuju u odnosu na druge
koji to ne ine, kako to pokazuju moderna nauna istraivanja i statistiki podaci.
103
5. Jo izobilnija blagodat
U etvrtom poglavlju uzet je Avramov sluaj kao ilustracija opravdanja verom. Vera koja je njemu bila dodeljena, vera u Hristovu smrt
i vaskrsenje, donee i nama istu pravednost i uinie nas sunaslednicima istog obeanja, zajedno s Njim. No, etvrto poglavlje je, po svemu
sudei, umetnuta1 ilustracija, tako da peto poglavlje poinje tamo gde
se tree zavrava:
Poto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom posredstvom Gospoda naega Isusa Hrista, ijim smo
posredstvom verom doli do ove blagodati u kojoj stojimo,
i hvalimo se nadom na slavu Boiju. I ne samo to, nego se hvalimo i nevoljama, znajui da nevolja gradi strpljivost, strpljivost pak prekaljenost, a prekaljenost nadu; i, nada ne sramoti,
jer se Boija ljubav ve izlila u naa srca Duhom Svetim koji
nam je dat. Jer je Hristos, dok smo mi jo bili slabi, u odreeno
vreme umro za bezbonike. Jedva e ko umreti za pravednika;
za dobroga moda bi se ko i usudio da umre. Ali Bog pokazuje
svoju ljubav prema nama time to je Hristos umro za nas kad
smo jo bili grenici. Stoga emo mnogo pre mi, opravdani
sada njegovom krvlju, njegovim posredstvom biti spaseni od
gneva. Ako smo, dakle, mi kao njegovi neprijatelji izmireni s Bogom smru njegovoga Sina, onda emo jo pre biti spaseni njegovim ivotom, poto smo izmireni. (Rimlj. 5,1-10)
Vera stvara istinsku pravednost. Prvi stih petog poglavlja poinje reju poto, to ukazuje na to da ono to sledi predstavlja prirodan
zakljuak svega prethodno reenog. A ta je prethodno kazano? To je
bila pria o onome to je Avram zadobio verom. On je verom zadobio
pravednost; verom u obeanje da e imati sina. Taj sin bio je dete vere.
1 Umetnuta u smislu digresije koja dodatno objanjava osnovnu temu opravdanje
verom prim. prev.
104
Jo izobilnija blagodat
Meutim, ista vera iji je rezultat bio roenje Isaka, donela je Avramu i
pravednost, takoe. Ova pravednost bie dodeljena i nama, ako budemo imali istu veru. Dakle, nauili smo da je pravednost koja se dobija
kroz veru, isto tako stvarna kao to je bio sin koji se rodio Avramu,
takoe kroz veru. Pravednost kroz veru nije mit (izmiljotina).
ta je mir? Veina ljudi je ubeena da je to neko zanosno oseanje. Oni misle da je mir s Bogom neopisiva nebeska emocija; zato su
stalno u potrazi za tim zamiljenim oseanjem, koje bi trebalo da im
bude dokaz da su prihvaeni od Boga.
Meutim, mir s Bogom znai isto to i mir sa ovekom odsustvo
rata. Kao grenici, mi smo Bogu neprijatelji. Nije On nama neprijatelj,
nego smo mi Njemu neprijatelji. On se ne bori protiv nas, ve se mi
borimo protiv Njega. Kako, onda, moemo imati mir s Njim? Jednostavno, obustavljanjem borbe i polaganjem oruja. Mir moemo imati
kad god pokaemo spremnost da prestanemo s borbom.
Mir s Bogom. Zapazite da, kada imamo mir s Bogom, nismo
samo u miru s Njim, ve imamo Njegov mir. Mir je ostavljen na zemlji
za ljude, jer je Gospod rekao: Ostavljam vam mir, dajem vam svoj
mir (Jovan 14,27). On nam je to dao. Taj mir je sada, dakle, na; uvek
je bio na. Jedini je problem to mi nismo verovali u to. im poverujemo u rei Hristove, istog trena imamo mir koji nam je On dao. To je,
dakle, mir s Bogom, jer mi nalazimo mir u Hristu, a Hristos boravi u
naruju Bojem (Jovan 1,18).
Mir i pravednost. Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj
(Psalam 119,165). O, da si pazio na zapovjesti moje! mir bi tvoj bio
kao rijeka, i pravda tvoja kao valovi morski (Isaija 48,18). Pravednost
je mir, pa je onda na greh, koji negujemo, rat protiv Boga. Boji ivot
je pravednost, a On je i Bog mira. Poto telesan um i njegova izopaena
dela predstavljaju neprijateljstvo, mir mora biti neto potpuno suprotno pravednost. Kako vidimo, re je o oiglednoj injenici kada smo
opravdani verom, mi imamo mir s Bogom. Pravednost koju imamo
posredstvom vere, nosi u sebi mir. Ovo dvoje ne moe se razdvajati.
Mir i oseanja. Postavljeno je pitanje: Da li je mogue imati
mir s Bogom, a da, pri tom, nemamo oseanje mira? ta na to kae
105
Pismo? Poto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom

(Rimlj. 5,1). ta donosi mir? Vera. Ali, vera nije oseanje. Ako bi tako
bilo, da mir mora biti praen odreenim oseanjem, onda bismo znali,
u sluaju kad to oseanje izostane, da nismo opravdani. Tada bi opravdanje bilo stvar emocija, a ne vere. Stihovi koji slede, pokazuju nam da
je mogue imati mir usred nevolja, kao i kad sve tee glatko.
Hvaliti se u nevoljama. To ne znai da treba da traimo mueniki ivot, kao to su to inili neki u prvim vekovima hrianstva.
Ovo, naprotiv, znai, kao to i kae2, da usred nevolja, na mir i naa
radost ostaju nepromenjeni. Tako mora biti kada je re o miru koji
dolazi kroz veru. Mir koji zavisi od oseanja, napustie nas im osetimo neku patnju. Nita, meutim, ne moe da narui mir koji dolazi
od vere. Ovo sam vam govorio da imate mir u meni. U svetu ete
imati nevolju; ali budite hrabri ja sam nadvladao svet. (Jovan 16,33
kombinacija arni-Karadi)
Nevolja gradi strpljivost. ta je to strpljenje? To je podnoenje patnje. Koren rei strpljenje3 oznaava patnju. Ovo vidimo na
primeru nekoga ko je oboleo i koji se naziva pacijent4, to jest onaj
koji pati. Ljudi esto opravdavaju svoje gunanje time to, kako kau,
moraju mnogo toga da podnose. Oni misle da bi bili strpljivi kada ne
bi morali toliko da pate. To nije tano. Nema strpljenja ako ne postoji
patnja. Nevolja ne unitava strpljenje, ve ga razvija. Ako izgleda kao
da neko iskuenje satire neiju strpljivost, to samo znai da ta osoba
nema ovu vrlinu.
Kada ga gradi? Stih kae da nevolja gradi strpljenje. Ipak, mnogo ih je koji postaju sve razdraljiviji, kako se njihove nevolje umnoavaju. One ne grade strpljenje u njihovom sluaju. Zato? Jednostavno,
zato to nisu u stanju koje opisuje apostol. Samo oni koji su verom
opravdani, mogu imati iskustvo da nevolja gradi strpljenje. Nita, sem
vere u Boga, ne moe da odri oveka u stanju savrenog strpljenja,
pod svim okolnostima.
2 U engleskoj verziji teksta Rimlj. 5,2 stoji: Nego se hvalimo i u nevoljama
3 Na engleskom patience; u srpskom bi se isto moglo rei za strpljenje i trpljenje, u smislu trpeti neku patnju, ili nevolju prim. prev.
4 Na engleskom patient prim. prev.
106
Da li e to uvek tako biti? Da, bez izuzetka. Pa, , rei e

neko, siguran sam da bi svako pokazao nestrpljenje kada bi imao toliko briga koliko ja imam. Pitanje: Da li bi Hristos bio nestrpljiv kada
bi imao brige koje ti ima? Zar On nije imao da podnosi toliko koliko i
ti, i jo mnogo vie? Priznae da jeste. Da li je bio nestrpljiv? Muen
bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih (Isaija 53,7). Kad bi On bio na
tvom mestu, sasvim sigurno bi pokazao strpljenje. Zato mu, onda, ne
dopusti da bude na tvom mestu?
Vera dovodi Hrista u srce, tako da On biva poistoveen sa nama, a to
znai da sada On preuzima terete. Stavi na Gospoda breme svoje, i on e
te potkrijepiti. Nee dati dovijeka pravedniku da posrne. (Psalam 55,22)
Za svako strpljenje. Nema granice strpljenju koja dolazi kroz
veru u Hrista. itamo nadahnutu molitvu:
Da ivite dostojno pred Gospodom i da Mu u svemu
budete ugodni, plodonosni u svakom dobrom delu i rastui
u bogopoznanju, ojaani svakom snagom, shodno Njegovoj
slavnoj sili za svako strpljenje i dugo podnoenje s radou. (Kolo. 1,10.11 kombinacija arni-KJV)
To znai da moemo biti do te mere ojaani slavnom silom, kojom
je Hristos bio osposobljen za podnoenje patnje, da kroz to moemo
da pokaemo svako strpljenje, ak i u dugotrajnom podnoenju, pa jo
i da se radujemo usred njega.
Strpljenje gradi iskustvo5. Kako strpljenje gradi iskustvo? Ono
ga gradi u miru s Bogom, kroz Gospoda Isusa Hrista. Mnogi brkaju
hriansko iskustvo i hriansku profesiju. Oni govore o tome da su
nekad davno imali dugogodinje hriansko iskustvo s Hristom, a
vrlo je verovatno da, zapravo, nikada nisu iskusili blagoslove Hristovog
ivota. Oni su uinili veroispovedanje (priznavanje odreene religije);
ali, pravo iskustvo znai sadanje, aktuelno dokazivanje sile Hristovog
ivota. Kad neko ima ovo iskustvo, njemu nije teko da neto od toga
kae, kada mu se za to prui prilika.
5 Kod arnia stoji prekaljenost prim. prev.
107
Nee se osramotiti. Nada ini da ne budemo posramljeni. Zato? Zato to se ljubav Boja bogato izlila u srca vaa (v. Rimlj. 5,5). I
sad, deice, ostajte u njemu, da bismo imali pouzdanje kad se on javi i
da se ne postidimo pred njim prilikom njegovog dolaska (1. Jov. 2,28).
U ovom je naa ljubav krunisana savrenstvom, kad imamo smelo pouzdanje, da bez stida stojimo na sudnji dan; jer kakav je on, takvi smo
i mi na ovom svetu. (1. Jov. 4,17 KJV-arni). Nema vee probe od
sudnjeg dana. Zato je sigurno da e onaj ko tada ne bude imao ega da se
stidi ili plai, biti i sada pun hrabrosti i pouzdanja. Takoe, svako ko ima
takvo pouzdanje u Boga, sigurno ne treba da se plai oveka.
Boja ljubav. Razlog zbog kojeg nas nada nee osramotiti je taj
to se ljubav Boja bogato izlila u naa srca, posredstvom Svetog Duha.
Zapazite da ne kae ljubav prema Bogu, ve ljubav Boja. ta je to
ljubav Boja? Jer je ovo ljubav Boija da zapovijesti njegove drimo
(1. Jov. 5,3 Karadi). Dakle, Sveti Duh usauje u nae srce poslunost prema Bojem Zakonu; to je ono to nam daje pouzdanje, da bez
stida stojimo na sudnji dan i u svako drugo vreme. Greh ini da se
ovek boji. Kada je greh uklonjen, nema vie straha. Bjee bezbonici
kad ih niko ne goni, a pravednici su kao lavii bez straha. (Prie 28,1)
Hristos je umro za bezbonike. Istinita je re i dostojna da je
svi prime: Hristos Isus doe na svet da spase grenike (1. Tim. 1,15).
Ovaj prima grenike (Luka 15,2). udno je da ljudi doputaju da ih
oseanje sopstvene grenosti odvaja od Gospoda, iako je Hristos doao
s ciljem da primi i spase upravo grenike. On je u stanju da u potpunosti spase sve do jednoga one, koji kroz Njega dolaze Bogu (vidi Jevr.
7,25); On, takoe, kae da ko god doe k Njemu, ni u kom sluaju nee
biti isteran napolje (Jovan 6,37).
Dok smo jo bili slabi. Kad smo jo bili slabi, Hristos je
umro za bezbonike. Razumljivo, jer On je umro s ciljem da mi budemo ojaani silom Svetog Duha. Da je ekao da mi sami steknemo neku
snagu pre nego to preda Sebe za nas, bili bismo izgubljeni. Kada smo
mi to bili slabi? To je upravo sada sluaj; i ba sada je Hristos jasno prikazan kao Onaj koji je meu nama razapet (Galatima 3,1). I govorie:
u Gospodu je pravda i sila. (Isaija 45,24)
108
Pravednost protiv Boga. Jedva e ko umreti za pravednika; za

dobroga moda bi se ko i usudio da umre. (Rimlj. 5,7). U engleskom
prevodu ne vidi se dovoljno jasna razlika izmeu dve rei koje su ovde
upotrebljene. Pravedan ovek je onaj koji pazi da uini sve to je duan
da ini. Dobar ovek je dobroduan; neko ko nam je uinio mnogo
dobra6 i koji za nas ini vie od onog to bismo s pravom mogli da
od njega zahtevamo. Dakle, ma koliko pravedan ovek bio, doslednost
njegovog karaktera teko da bi nekog nagnala da za njega umre. Ipak,
mogue je da bi se neko usudio da umre za oveka velike dobrote.
Najvea ljubav. To je najvea mera ljubavi koja se meu ljudima
ispoljila! Neko moe da poloi svoj ivot za prijatelje, Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time to je Hristos umro za nas kad smo
jo bili grenici (Rimlj. 5,8), to znai, neprijatelji.
Boja je ljubav tako iroka,
ovek ne moe da je shvati,
A srce Venoga tako veliko,
Da ceo svemir moe stati!
Pomireni Njegovom smru. Bog nije na neprijatelj, nego smo
mi njegovi neprijatelji, ili smo bar to bili. Zato On ne mora da se miri s
nama, nego je nama potrebno pomirenje s Njim, a opet je On taj koji,
po dobroti Svoga srca, preduzima delo pomirenja. Mi smo se pribliili
Hristovom krvlju (Efes. 2,13). Kako to? Tako to nas je greh razdvojio
i od nas nainio neprijatelje, a krv Sina njegova Isusa Hrista isti nas
od svakoga greha (1. Jov. 1,7). Oieni od greha, mi smo sasvim sigurno i pomireni s Bogom.
Dar ivota. Jer je ivot tela u krvi dua je svakoga tela krv
njegova (3. Mojs. 17,11.14). Prolivajui svoju krv za nas, Hristos je
dao Svoj ivot za nas. Koliko je Njegova krv delotvorna za nas, da nas
oisti od svakog greha, toliko nam od Svog ivota On daruje. Tako kroz
Hristovu smrt, ukoliko se razapinjemo zajedno s Njim, mi, zapravo,
primamo Njegov ivot, u zamenu za na greni ivot koji je On preuzeo
6 Mnogo usluga bukv. prev.
109
na Sebe. Nai su gresi uklonjeni posredstvom vere u Njegovu krv, ne

zato to je to nekakav proizvoljan in, nego stoga to verom razmenjujemo ivot s Njim. ivot koji mi dobijamo u toj razmeni je ivot bez
greha. Na greni ivot nestaje u Njegovom neogranienom ivotu, jer
u Njemu je toliko izobilje ivota, da On moe da umre radi naih prestupa, i da opet ivi, kako bi nama podario taj isti ivot.
Spaseni njegovim ivotom. Hristos nije uzalud proao kroz
samrtne muke, niti nam je dao Svoj ivot da bi ga uzimao natrag. Kada
nam je darivao Svoj ivot, On je eleo da ga mi zauvek zadrimo. Kako
ga dobijamo? Verom. Kako ga zadravamo? Istom tom verom. Kako
ste, dakle, primili Gospoda Hrista Isusa, tako u njemu ivite (Kolo.
2,6). Njegov ivot nikad ne prestaje, ali ga moemo izgubiti usled neverovanja. Neka ostane upameno da mi ovaj ivot nemamo u sebi, nego
da je ovaj ivot u njegovom Sinu. Ko ima Sina ima ivot; ko nema
Sina Boijeg, nema ivota. (1. Jov. 5,11.12)
Veni ivot zadravamo ako zadrimo Hrista. Dakle, postaje veoma jednostavno da se shvati iskaz, da emo mnogo pre biti spaseni
Hristovim ivotom sada, kada je On ustao iz mrtvih i kada smo pomireni s Bogom kroz Njegovu smrt, a Njegov ivot nam darovan za
oprotenje naih greha.
Ljudi ponekad umeju da kau kako im nije teko verovati da Bog
oprata njihove grehe, ali nailaze na tekou kad treba da poveruju da
ih Bog moe sauvati od greha. Ukoliko ima bilo kakve razlike, ovo
drugo je lake za verovati od prvog, jer oprotaj greha trai Hristovu
smrt, dok zatita od greha trai Njegov neprekinuti ivot.
Kojim smo ivotom mi to spaseni. ivotom Hristovim; a On
ima samo jedan ivot. On je isti jue i danas i doveka (Jevr. 13,8).
Njegovim sadanjim ivotom smo mi spaseni, to jest, Njegovim ivotom u nama, koji se nastavlja iz dana u dan. ivot kojim On sada ivi je
isti onaj kojim je iveo u Judeji, pre osamnaest vekova7. On je ponovo
uzeo isti onaj ivot koji je bio poloio. Mislite o tome ta se deavalo u
Hristovom ivotu, na osnovu zapisa u Novom zavetu, i znaete ta treba da se zbiva u naim ivotima, u sadanjosti. Ako mu dopustimo da
7 Pre dvadeset vekova u odnosu na nae vreme prim. prev.
110
u nama stanuje, On e iveti isto kao to je iveo i ranije. Ako u naem

ivotu ima neto to nije bilo u Njegovom, moemo biti sigurni da On
u tom momentu ne ivi Svoj ivot u nama.
Nizovi kontrasta. Rimljanima 5,12-19:
Stoga, kao to je posredstvom jednoga oveka greh
uao u svet, a grehom smrt, tako je smrt prela na sve ljude,
jer su svi zgreili. Greha je, naime, bilo na svetu i pre no to je
dat zakon, ali se greh ne uraunava kad nema zakona. Smrt
je ipak carovala od Adama do Mojsija i nad onima koji nisu
zgreili slinim prestupom kao Adam, koji je slika budueg
Adama. Ali blagodat nije kao prestup. Jer ako su prestupom
jednoga mnogi umrli, mnogo se obilnije izlila na mnoge blagodat Boija i dar u blagodati jednoga oveka, Isusa Hrista.
I blagodatni dar ne biva kao to se dogodilo kad je jedan
zgreio. Sud je, naime, potekao od jednoga i tako je doveo
do osude, a blagodatni dar je izazvan mnogim prestupima, te
dovodi do opravdanja. Jer, ako se posredstvom jednoga smrt
zacarila usled prestupa jednoga, mnogo e pre oni, koji primaju izobilje blagodati i dara pravednosti, carovati u ivotu
posredstvom jednoga, Isusa Hrista. Stoga, dakle, kao to je
za jedan prestup dola osuda na sve ljude, tako je i jednim
pravednim delom dolo na sve ljude opravdanje koje ivot
donosi (opravdanje ivota grki original). Jer kao to su neposlunou jednoga oveka mnogi postali greni, tako e i
poslunou jednoga mnogi postati pravedni.
Radost u Bogu. Jedanaesti stih trebalo je da bude ukljuen u
prethodnom bloku ovog prouavanja, jer u njemu nalazimo istu misao
koja postoji u prethodnim stihovima. U istom ivotu, posredstvom kojeg primamo pomirenje i spasenje, mi se i radujemo8 u Bogu (Rimlj.
5,11 eng. prev). Hristov ivot je ivot radosti. Kada je David doiveo
svoj pad, on se molio: Vrati mi radost spasenja svojega, i potkrijepi me
8 U naim prevodima uglavnom stoji: ..nego se i hvalimo u Bogu prim. prev.
111
svojim Duhom slobode. (Psalam 51,12 eng. prev). Sjaj neba, lepota
beskrajno raznolikog cvea kojim Bog zaodeva zemlju, i umilna pesma
ptica sve to govori o Bogu koji uiva u radosti i lepoti. Sjaj i pesma su
prirodan izraz Njegovog ivota. Neka se raduju u Tebi svi koji ljube
ime Tvoje. (Psalam 5,11 eng. prev)
Verovatno da nema stihova koji bi se smatrali teim za razumevanje u poreenju sa 12-19. Razlog je taj to na tom mestu postoji jedan
veoma dugaak umetak9, usred glavnog toka misli, kao i mnogo ponavljanja istih izraza. Zaista nema nikakvih drugih, veih argumenata
zbog kojih bi se ovaj deo poslanice smatrao naroito tekim za razumevanje. U ovom prouavanju mi se neemo zadravati na svakom detalju, ve e to biti pokuaj da uhvatimo osnovnu misao koja proima
celinu. Tako e italac imati priliku da sam za sebe, sa novim izazovom
i zadovoljstvom, proui ove stihove.
Prvi principi. Od dvanaestog stiha se moe videti da apostol ide
nazad ka samom poetku. Posredstvom jednoga oveka greh (je) uao
u svet, a (s) grehom smrt; tako je smrt prela na sve ljude, jer su svi
zgreili. Nikada se Jevanelje nee izlagati, a da, pri tom, ove injenice
budu zanemarene.
Smrt posredstvom greha. Smrt dolazi kroz greh, jer greh je
smrt. Kada greh sasvim uzraste, on raa smrt (vidi Jakov 1,15). Jer
telo (telesan um eng. prev) smera k smrti (Rimlj. 8,6). alac smrti
je greh (1. Kor. 15,56). Ne bi bilo smrti da nije bilo greha. Greh sadri
smrt u svom jezgru. Dakle, nije Boji kapric to to je smrt dola na
ljude posle greha. Nije moglo biti drugaije.
Pravednost i ivot. Duh (duhovan um eng. prev) smera ivotu i miru (Rimlj. 8,6). Jedan je dobar sam Bog (Mat. 19,17 eng.
prev). On je sama dobrota. Dobrota je Njegov ivot. Pravednost je, jednostavno, Boji put. Dakle, pravednost je ivot. Ona nije samo zamisao
o tome ta je pravda, nego je ona pravedna sama po sebi. Pravednost je
aktivna. Kao to su greh i smrt nerazdvojni, tako su pravednost i ivot
nerazluivi. Gle, iznesoh danas pred tobom ivot i dobro, smrt i zlo.
(5. Mojs. 30,15)
9 To su stihovi 13-17; u engleskom prevodu oni su odvojeni zagradama prim. prev.
112
Smrt prela na sve ljude. Zapazite pravdu na ovom mestu.

Smrt je prela na sve ljude, jer su svi sagreili. Koja dua zgrijei ona
e umrijeti, sin nee nositi bezakonja oina niti e otac nositi bezakonja sinovljega; na pravedniku e biti pravda njegova, a na bezboniku
e biti bezbonost njegova (Jezek. 18,20). Ovo je, takoe, neizbena
posledica injenice da greh u sebi ima smrt, i da smrt ne moe da doe
ni na koji drugi nain osim kroz greh.
Zakljuak. Treba zapamtiti da u dvanaestom stihu imamo reenicu koja nije dovrena. Stihovi 13-17 su umetnuti kao digresija u
odnosu na glavnu misao; da bi se dolo do zakljuka, moramo prei
na osamnaesti stih. Ali, s obzirom na to da na um, zbog dugakog
umetka, prirodno gubi vezu s prvim delom, apostol ponavlja sutinu
poetne misli, pripremajui nas da shvatimo dubinu zakljuka koji sledi. Zato je prvi deo osamnaestog stiha podudaran s dvanaestim. Kao
to je posredstvom jednoga oveka greh uao u svet, a s grehom smrt,
tako je smrt prela na sve ljude, kao osuda (stihovi 12 i 18). Zakljuak
glasi: Tako je i pravednou Jednoga, besplatan dar doao na sve ljude,
donosei im opravdanje ivota. (Rimlj 5,18, drugi deo eng. prev)
Carovanje smrti. Smrt je, ipak, carovala od Adama do Mojsija
(Rimlj. 5,14). Ovo ne znai da smrt potom nije carovala. Meutim,
ovde je poenta da se Mojsije uzme za olienje Zakona koji je preko
njega dat ljudima; Jer zakon je dan preko Mojsija (Jovan 1,17). Poto
smrt caruje preko greha, a greh se ne uraunava kad nema Zakona,
onda je iz stiha, koji kae da je Smrt, ipak, carovala od Adama do
Mojsija, jasno da je Zakon bio u svetu kako pre, tako i posle Sinaja.
alac smrti je greh, a sila greha je zakon. (1. Kor. 15,56)
Ne bi se nijedan greh uzimao u obzir da nije bilo Zakona; ali gde
god greh postoji, tu smrt caruje.
Adam kao ilustracija. Smrt je ipak carovala od Adama do
Mojsija i nad onima koji nisu zgreili slinim prestupom kao Adam,
koji je slika budueg Adama (Rimlj. 5,14). Na koji nain Adam ilustruje Onoga koji je imao da doe10, to jest, Hrista? Ba tako kako sledei stih objanjava; odnosno, Adam je Hristova predslika zato to je
10 Kako pie u King James Version prim. prev.
113
njegovo delo obuhvatilo i mnoge ljude, pored njega samog. Oigledno da Adam nije mogao da ostavi svojim naslednicima nikakvu bolju
prirodu u naslee, osim one koju je i sam posedovao. Tako je Adamov
greh uinio neizbenim da se svi njegovi potomci raaju sa grenom
prirodom. Njima, meutim, zbog ovoga nije izreena smrtna presuda,
ve na osnovu njihovih sopstvenih greha.
Ilustracija iz kontrasta. Adam je slika Hrista, ali samo kao kontrast. Ali blagodat nije kao prestup (Rimlj. 5,15). Kroz prestup jednoga mnogi su izgubljeni; ali, kroz pravednost Jednoga, mnogi dobijaju
ivot. Sud je, naime, potekao od jednoga i tako je doveo do osude, a
blagodatni dar je izazvan mnogim prestupima, te dovodi do opravdanja. Jer, ako se posredstvom jednoga smrt zacarila usled prestupa
jednoga, mnogo e pre oni, koji primaju izobilje blagodati i dara pravednosti, carovati u ivotu posredstvom jednoga, Isusa Hrista (Rimlj.
5,16.17). Sve vreme postoji kontrast. Sve to je kroz Adamov pad dolo,
u Hristu je poniteno; ili jo bolje reeno, sve to je izgubljeno u Adamu, vraeno je u Hristu.
Mnogo vie. Ovo bi mogle da budu kljune rei celog poglavlja.
Ne samo da je u Hristu vraeno sve ono to je u Adamu bilo izgubljeno,
ve i mnogo vie od toga. Ako smo, dakle, mi kao njegovi neprijatelji izmireni s Bogom smru njegovoga Sina, onda emo jo pre11
biti spaseni njegovim ivotom, poto smo izmireni.
Nema nikakve mogunosti da se nae greka u neizbenoj injenici da smo mi naslednici grene prirode kroz Adama. Ne moemo se
aliti da se prema nama nepravedno postupalo. Tano je to da nas ne
treba kriviti zbog grene prirode koju posedujemo, i Gospod priznaje
tu injenicu. Meutim, On obezbeuje da, kao to smo u Adamu uinjeni uesnicima u grenoj prirodi, budemo, isto tako, u Hristu uinjeni uesnicima u boanskoj prirodi.
Ali mnogo vie. Jer, ako se posredstvom jednoga smrt zacarila usled prestupa jednoga, mnogo e pre oni, koji primaju izobilje
blagodati i dara pravednosti, carovati u ivotu posredstvom jednoga,
11 Mnogo vie eng. prev; iste rei stoje jedne umesto drugih na jo par mesta u
petom poglavlju Rimljanima poslanice prim. prev.
114
Isusa Hrista (Rimlj. 5,17). To jest, ivot u kojem smo uinjeni sauesnicima kroz Hrista, mnogo je jai, na strani pravde, od ivota koji
smo dobili od Adama, koji je na strani nepravde. Bog nikada ne obavlja
posao polovino. On daje blagodat u izobilju (v. stih 17).
Osuda. Smrt (je) prela na sve ljude (Rimlj. 5,12); ili, kao to
je objanjeno neto kanije: dola (je) osuda na sve ljude (Rimlj. 5,18).
Smrt je, naime plata za greh (Rimlj. 6,23). Svi su sagreili i zato su
osueni. Nije postojao ovek na zemlji nad kojim smrt nije carovala,
niti e takav postojati sve do kraja sveta. Enoh i Ilija, kao i oni koji e
biti uzneseni kad Gospod doe, nisu nikakvi izuzeci.
Nema izuzetaka, jer Pismo kae da je smrt prela na sve ljude.
Carovanje smrti je carovanje greha. Ilija bee ovek istih strasti kao
i mi (Jakov 5,17 eng. prev). Enoh je bio pravedan samo kroz veru;
njegova priroda bila je grena jednako kao i kod svakog drugog oveka.
Stoga, neka ostane dobro upameno da silazak u grob koji esto gledamo na zemlji u sadanje vreme, nije kazna za greh. To je samo dokaz
nae smrtnosti. Dobri i zli, svi podjednako umiru. To nije osuda, jer
neki ljudi umiru radujui se u Gospodu; neki ak pevajui pobednike
psalme.
Opravdanje ivota. Pravednou Jednoga besplatan dar doe
na sve ljude za opravdanje ivota. (Rimlj. 5,18). Ovde nema izuzetaka.
Kao to je osuda dola na sve, tako je i opravdanje dolo na sve. Hristos
je okusio smrt za svakog oveka. On je Sebe dao za sve. Tanije, dao je
Sebe svakom ponaosob. Besplatan dar doao je na sve. injenica da se
radi o besplatnom daru, dokaz je da nema izuzetaka. Kada bi on bio
darovan samo onima koji imaju neku naroitu kvalifikaciju, onda to
vie ne bi bio besplatan dar.
injenica je, dakle, i to jasno potvrena u Bibliji, da je dar pravednosti i ivota Hristovog doao svakom oveku na zemlji. Nema ni
najmanjeg razloga da svako ko je iveo na zemlji ne bude spasen za
veni ivot, osim ako on to ne eli. Toliko je mnogo onih koji preziru
dar koji je tako izobilno i besplatno ponuen.
Poslunost Jednoga. Poslunou Jednoga, mnogi e biti uinjeni pravednicima. Ljudi se ne spasavaju svojom sopstvenom poslu-
115
nou, ve kroz poslunost Hristovu. Ovde sitniari iznalaze zamerku,

tvrdei da nije pravo da poslunost jednoga bude uraunata drugome.
Meutim, ovek koji odbacuje Gospodnji savet, nita ne zna o pravdi i
nije osposobljen da govori o ovom predmetu.
Biblija nas ne ui da Bog nekoga naziva pravednim, samo zato
to je Isus iz Nazareta bio pravedan pre devetnaest vekova12. Ona kae
da smo Njegovom poslunou mi uinjeni pravednima. Problem koji
imaju skeptici kada osporavaju da je Hristova pravednost dodeljena
vernicima, sastoji se u tome to oni ne uzimaju u obzir da Isus ivi. On
je danas iv jednako kao kada je bio u Judeji. Svagda ivi (Jevr. 7,25)
Isus Hristos je isti jue i danas i doveka (Jevr. 13,8). Njegov ivot je
danas u savrenom saglasju sa Zakonom, kao to je bio onda; On, takoe, ivi u srcima onih koji veruju u Njega.
Dakle, Hristova sadanja prisutnost u vernicima ini ih pravednima. Oni sami po sebi ne mogu nita initi, pa stoga, Bog u svojoj
ljubavi, dela u njima. Ovde imamo celu priu:
Tako, ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni. A to
sad ivim u telu, ivim verom u Sina Boijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene (Gal. 2,20)
Zato ne svi? Tekst kae da e poslunou Jednoga mnogi biti
uinjeni pravednicima. Neki e pitati: Zato nisu svi uinjeni pravednicima poslunou Jednoga? Razlog je to neki ne ele da tako
bude. Ako je ovek uraunat u pravednike samo zato to je Jedan bio
pravedan pre osamnaest vekova13, onda bi svi morali da budu pravedni
tom istom pravednou. Ne bi bilo pravde u uraunavanju pravednosti
jednome, a ne i svima, ako bi to ilo na taj nain. Meutim, videli smo
da to nije tako.
Ljudi ne bivaju tek tako ubrojani u pravednike, nego su odista nainjeni pravednima, kroz Hristovu poslunost, koji je i danas jednako
pravedan kao to je oduvek bio, i koji danas ivi u onima koji Mu se
12 Sada je to ve, pre dvadeset vekova prim. prev.
13 Isto
116
predaju. Njegova sposobnost da ivi u svakom ljudskom biu, pokazuje se u tome to je uzeo ljudsko telo pre osamnaest vekova. Ono to je
Bog uradio u linosti Drvodelje iz Nazareta, On eli i ezne da uini za
svakog oveka koji veruje. Besplatan dar dolazi na svakog oveka, ali
ga ne prihvataju svi, te stoga ne bivaju svi uinjeni pravednima posredstvom ovog dara.
Ipak, mnogi e biti uinjeni pravednima Njegovom poslunou.
U prouavanju dva preostala stiha ovog poglavlja, za ovu priliku
e dovoljno biti ako zapamtimo da se osnovna nit koja proima celo
poglavlje, svodi na dve rei ivot i pravednost. Greh je smrt, a pravednost je ivot. Smrt je prela na sve ljude zato to su svi sagreili. Takoe, dar pravednosti doao je na sve ljude kroz ivot Hristov. Greh se
ne rauna kad nema Zakona, ipak Adamu se greh uraunao, a i svima
koji su posle njega iveli, sve do vremena kada je Zakon dat ljudima, u
danima Mojsijevim.
Milost i istina. Rimljanima 5,20.21:
Zakon je uz to uao da prestup bude jo vei; gde se pak
greh umnoi, onde se blagodat preobilno izli (ondje se jo
vema umnoi blagodat Karadi), da bi, kao to se greh zacario u smrti (kao to carova grijeh za smrt Karadi), tako i
blagodat carovala pravednou za veni ivot posredstvom
(kroz Karadi) Isusa Hrista, Gospoda naega.
Zakon je uao. Ceo izraz pokazuje da je prestup postojao pre
odreenog vremena koje je obeleeno ulaskom Zakona. Ako imamo
u vidu stihove 13 i 14, onda nema tekoe da shvatimo kako se odreeno vreme o kojem je ovde re, odnosi na davanje Zakona na Sinaju.
Do Zakona14 do vremena Mojsijevog, i do dolaska Zakona, dva su
izraza koja se, oigledno, odnose na isti dogaaj.
Greh se umnoava. Zakon je uao15 da bi prestup koji je ve
postojao, mogao da se umnoi. Ali greh se ne rauna kad nema Za14 U Rimljanima 5,13, na engleskom jeziku doslovno pie: Jer je i do Zakona greh
bio na svetu, ali greh se ne rauna kad nema Zakona. prim. prev.
15 Doe, kako pie u Vukovom prevodu prim. prev.
117
kona. Na osnovu toga treba da znamo da je Zakon bio u svetu i pre

vremena koje je oznaeno kao ulazak Zakona, odnosno, pre nego to
je izgovoren na Sinaju. Ovo smo ve nauili iz 13. i 14. stiha. Praktino,
nije bilo mogue da Zakon uini da bude vie greha od onog koji je ve
postojao. On je samo mogao da ga uini jo vidljivijim, odnosno, da jo
jasnije pokae njegovu pravu prirodu.
To je bilo potrebno da bi, kako je u Rimljanima 7,13 istaknuto,
greh posredstvom zapovesti postao preko svake mere grean. U
svetu se nije pojavilo ni jedno slovo vie od Bojeg Zakona, poto je on
izgovoren na Sinaju, nego to je to bilo u razdoblju pre ovog dogaaja.
Takoe, nita to je pre bilo pravedno, nije sada postalo greno zato
to je Zakon bio dat, niti je neko delo ranije bilo greno, da bi objavom
Zakona postalo jo grenije. Meutim, okolnosti pod kojima je Zakon
bio izgovoren, bile su tako podeene da pokau svu odvratnost greha i
da kod slualaca ostave utisak grenosti kao nikad ranije.
Greh preobilno umnoen. Bilo bi dobro ako bi svaka dua dobro poznavala ovu injenicu. Mnogo bi manje trebalo izraavati razoaranost u nau grenu prirodu. Da li je srce puno greha? Zapamtite,
tamo gde se greh umnoio, jo se mnogo vie milost umnoila. Ovo
dolazi do punog izraaja u injenici da Hristos, koji je pun milosti, stoji
pred vratima srca koje je je puno greha i kuca, molei za ulazak (vidi
Otkrivenje 3,15-20). Istinita je re i dostojna da je svi prime: Hristos
Isus doe na svet da spase grenike od kojih sam prvi ja (1. Tim. 1,15).
Stihovi koje je Vesli spevao: Obilna se milost u Tebi moe nai, milost
koja greh moj pokriva, imali su svoju potvrdu u Rimljanima 5,20.
Milost na Sinaju. Poto je Zakon uao da bi prestup mogao da
se umnoi, sledi da je u isto vreme sa ulaskom Zakona, prestup morao veoma da se umnoi. Nikada ranije odvratnost greha nije bila tako
istaknuta. Gde se pak greh umnoi, onde se blagodat preobilno izli
(Rimlj. 5,20). Dakle, toliko je jasno, koliko jedino Pismo to moe da
uini, da se milost preobilno izlila prilikom davanja Zakona na Sinaju.
Zato je sasvim pogreno kada se pretpostavlja da pravednost mora
biti ostvarena sopstvenim delima poslunosti, pripisujui, uz to, ovaj
pogrean plan Bogu. Stvari stoje sasvim suprotno. Zakon je objavljen
118
da istakne bezgraninu milost Boju, ispoljenu u oprotaju greha i

stvaranju pravednosti u oveku.
Zakon i Boji presto. itamo da su blagost i pravda prebivalite njegovog prestola (Psalam 97,2 eng. prev). Pravednost stoluje
na njegovom prestolu. Ona je osnova tog prestola. Boji Zakon je pravednost; jo preciznije, Njegova sopstvena pravednost. To pie u Isaiji
51,6.7, gde Gospod govori o Svojoj pravednosti, sledeim reima: Posluajte me koji znate pravdu, narode, kojemu je u srcu zakon moj.
To znai da samo oni u ijem je srcu Zakon Boji, poznaju Njegovu
pravednost. Dakle, Njegov Zakon je Njegova pravednost. Stih u kojem
se kae da je pravednost prebivalite, ili ustanovljenje (osnova) Njegovog prestola, ukazuje na to da je Boji Zakon ugraen u Njegov presto.
Drugim reima, Bog sedi na prestolu pravednosti.
Dokaz iz starozavetne svetinje. Svetinja koju je Mojsije podigao, bila je mesto gde je Bog prebivao. I neka mi naine svetinju, da
meu njima nastavam (2. Mojs. 25,8). U svetinji, u njenom najsvetijem delu, nalazio se koveg zaveta. Ovaj koveg je opisan u 2. Mojsijevoj 25,10-22. Poklopac kovega nazvan je presto milosti. Nad prestolom milosti bila su dva heruvima od zlata (vidi 2. Mojs. 25,16-21; 5.
Mojs. 10,1-5). Izmeu heruvima iznad prestola milosti i iznad ploa
Zakona, mogla se videti Boja slava, mesto odakle se Bog obraao narodu (2. Mojs. 25,22). U 2. Carevima 19,15 i u Psalmu 80,1 Bog se
opisuje kao Onaj koji sedi izmeu heruvima. Dakle, iz ovoga uimo
da je koveg zaveta sa svojim prestolom milosti, odnosno poklopcem,
bio slika Bojeg prestola. Kao to su ploe sa ispisanih Deset zapovesti
bile u kovegu, koji se, opet, nalazio u zemaljskoj Svetinji, tako su iste
Zapovesti osnova prestola Bojeg na nebu. Uzgred, moe se pomenuti
i to da je zemaljska svetinja bila simbolina predstava one prave Svetinje na nebu, pa iz toga zakljuujemo da je taj Zakon koji kao original
postoji gore, ugraen u Bojem prestolu, isti Zakon koji je objavljen na
Sinaju i ispisan na ploama, potom smetenim u koveg.
Boji presto i Sinaj. Nauili smo da je Boji Zakon sam temelj
Njegovog prestola. To je neto to se i zdravim razumom moe poimati, jer je zakon temelj svake vladavine; presto je sinonim za zakon.
119
Za vreme dok je Bog izgovarao Zakon sa Sinaja, ova gora bila je

presto Bojeg Zakona. Ona simbolie strahotu Zakona, jer je niko nije
mogao dotai a da ne umre. Gospod je tu bio prisutan sa svim Svojim
anelima (2. Mojs. 33,2; Dela 7,53). Dakle, planina Sinaj, u vreme kada
se davao Zakon, predstavljala je Boji presto. I zaista, ona je to i bila
za izvesno vreme, mesto odakle proistie Zakon i sa kojeg izlaahu
munje i glasovi i gromovi (Otkr. 4,5). Oko ove gore bile su mirijade
mirijada i hiljade hiljada anela (v. Rimlj. 5,11). Ovde ponovo uimo
da je pravednost, kao mesto gde je postavljen presto Boji, ista ona
pravednost koja je opisana reima iz Deset zapovesti, tako kako su one
izgovorene sa vrha Sinaja i zabeleene u 2. Mojsijevoj 20,3-17.
Presto milosti. Dok presto Boji predstavlja mesto gde prebiva
Njegov Zakon koji znai smrt za grenike, on je istovremeno i presto
milosti. Podstaknuti smo da pristupamo, dakle, slobodno prestolu
blagodati, da primimo milost i naemo blagodat kad nam zatreba pomo (Jevrejima 4,16). Zapazite da mi moramo da doemo da bismo
dobili milost. Zapamtite, takoe, da se vrh poklopca zavetnog kovega
zove presto milosti (sedite milosti bukv. prev). To je bilo mesto gde
se Bog pojavljivao da bi govorio sa Svojim narodom, tako da koveg u
zemaljskoj Svetinji nije samo simbolizovao presto gde se Boji zakon
zaista nalazio, nego je predstavljao i presto milosti.
Zakon i Posrednik. Reeno nam je da je Zakon odreen ....
rukom jednog posrednika (Gal. 3,9). Ko je bio Posrednik ijom je rukom Zakon odreen (postavljen)? Jer Bog je jedan i jedan je posrednik izmeu Boga i ljudi, ovek Isus Hristos, koji je samoga sebe dao
kao otkup za sve (1. Tim. 2,5.6). Prema tome, Zakon je na Sinaju dao
Hristos, koji je oduvek bio manifestacija Boga pred ovekom. On je
Posrednik, to znai da kroz Njega dolazi sve ono to je Bog namenio
za oveka. Pravednost Boja je doneta ljudima preko Isusa Hrista. Stih
koji kae da je Zakon predat rukom Medijatora, podsea nas da, tamo
gde se greh umnoava, jo vie buja milost Boja.
injenica da je Zakon bio u rukama Posrednika na Sinaju, pokazuje nam: 1) Da Bog nije nameravao da ma koga stavi u poloaj koji
bi ga primorao da pravednost Zakona ostvaruje svojom snagom, ve
120
samo kroz Hrista. 2) Da je Jevanelje Hristovo bilo otkriveno na Sinaju podjednako kao i na Golgoti. 3) Da je pravednost Boja koja se
pokazala u Hristovom Jevanelju, identina sa onom koja je opisana u
Zakonu sa Sinaja. Ova druga nije nita drugaija od pravednosti koju
moramo dobiti kroz Hrista.
Izvor ivota. U Psalmu 36,7-9 itamo:
Kako je dragocena milost tvoja Boe! Sinovi ljudski u
senu krila Tvojih ne boje se. Hrane se od izobila doma Tvog,
i iz potoka sladosti svojih Ti ih napaja. Jer je u tebe izvor,
Tvojom svetlou vidimo svetlost.
To je zato to je u Boga izvor koji ini one koji Mu veruju da piju
iz reke Njegovih sladosti.
ta je reka. I pokaza mi reku vode ivota, bistru kao kristal,
koja izvire iz prestola Boijeg i Jagnjetovog (Otkr. 22,1). Razmiljajte o
ovome! Reka koja tee od prestola Bojeg i Jagnjetovog. On je izvorite
ivota. Poziv je upuen svakome ko je edan da doe, i da pije vodu
ivota zabadava. Otkrivenje 22,17, Jovan 4,10-14 i 7,37-39, pomoi e
u razumevanju ovog predmeta. Mi uzimamo ivu vodu, primajui Svetog Duha.
Piti u pravednosti. Spasitelj kae: Blaeni su gladni i edni pravednosti, jer e se oni nasititi (Matej 5,6). Ako neko osea e, kako
jedino moe da je ugasi? Pijui. Zato Spasitelj koristi ovu metaforu,
kada kae da moemo da pijemo pravednost ako smo je edni. Ne zaboravite da je presto Boji sedite pravde i da od njega tee reka ivota.
Imajui sve to u vidu, shvatamo koliko je podesan slikovit izraz da
moemo slobodno da pijemo pravednost koji je ovde upotrebljen
kako bi nam ulio sigurnost.
Kako je presto sedite pravednosti, reka koja poinje da tee od
prestola, mora da obiluje, da tako kaemo, pravednou Zakona. Zato
dakle, ko god veruje u Hrista i pije od Njegovog Duha, on pije od Njegovog Duha i od pravde Zakona koji je deo Njegovog prestola; istog
Zakona koji je izgovoren na Sinaju.
121
Pijenje na Sinaju. Ko proita 2. Mojs. 17, 1-6 i uporedi sa 5.

Mojs. 10-12 (odakle se vidi da su Horiv i Sinaj jedno te isto), nauie da
je, u vreme kad je Zakon izgovaran na Sinaju, postojala reka koja je tekla iz podnoja ove planine. Ova reka isticala je iz Hrista (1. Kor. 10,4).
Hristos, iva Stena, stajao je nad stenom u pustinji iz koje je tekla voda
za one edne u narodu; a On je bio Taj od kojeg je, zapravo, voda dolazila. On je izvor ivotni. Sada imamo kompletnu sliku Bojeg prestola
na Sinaju. Gora je bila otelotvorenje Bojeg zakona, tako da joj niko
nije mogao prii, a da pri tom ne pogine, a ipak, svako je mogao da
pije ivu vodu koja je od nje tekla. Ova izraajna figura, pomae nam
da ponovo vidimo kako oni koji uvaavaju Hristov poziv, na taj nain
prihvataju da piju pravednost onu koja je opisana u Deset zapovesti.
Hristovo srce. Kroz Davida je Hristos govorio o Svom dolasku
na ovu zemlju: I po tome rekoh: evo idem, kao to je u knjizi pisano za mene; Hou initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj meni u
srcu (Psalam 40,7.8). On je rekao da je odrao zapovesti Svoga Oca
(Jovan 15,10). On je tako striktno drao zapovesti, da se pridravao i
Sedmog subotnjeg dana, koji je igosan kao jevrejska subota. Kenon
Noks Litl (Canon Knox-Little)16 u jednom svom delu kae: Sigurno je
da na Gospod, kada je bio na zemlji, nije drao nedelju nego subotu
(Sacerdotalism, p. 75). Ovo nije tano, zato to je tako rekao Kenon
Noks Litl, nego zato to to Biblija ui. To je tako jasna injenica da je
bespredmetno raspravljati o njoj. Jo nismo uli da se neko usudio da
tvrdi kako je Isus drao bilo koji drugi dan osim Sedmog, nad kojim je
izreena odreena zabrana u etvrtoj zapovesti. Dranje subote... po
zakonu (Luka 23,56), deo je pravednosti koja se nalazila u Hristovom
srcu. I poto je Hristos isti danas kakav je oduvek bio, ova pravednost
je i dalje u Njegovom srcu.
Veni ivot kroz Hrista. Da bi,.... tako i blagodat carovala pravednou za veni ivot posredstvom Isusa Hrista, Gospoda naega
(Rimlj. 5,21). Hristov ivot je dat nama i za nas, na krstu. Mi ivimo zajedno s Njim, samo tako to smo raspeti zajedno s Njim (Gal. 2,19.20;
Rimlj. 6,8). Jer Bog je u Hristu pomirio svet sa Sobom (2. Kor. 5,19).
16 Pastor i pisac onog vremena prim. prev.
122
U Njegovom srcu je bio Zakon, tako da je srce Hristovo bilo pravi presto Boji. Zato i pevamo o Hristu ustolienom iznutra. Kada je Hristos visio na krstu jedan od vojnika probode kopljem rebra, i odmah
potee krv i voda (Jovan 19,34). To je bio kladenac ivota, iz kojeg
svi mogu slobodno da zahvataju. Ova voda tee od Hristovog srca u
kojem je Zakon Boji zapeaen. Tako smo doli do zakljuka da Sinaj,
Golgota i gora Sion predstavljaju jedno te isto. Sinaj i Golgota nisu u
protivrenosti, ve u skladu. Oboje predstavljaju isto Jevanelje i isti
Zakon. ivot koji sa Golgote za nas tee, nosi sa sobom i pravednost
Zakona koji je objavljen na Sinaju.
Milost kroz pravednost. Videli smo kako je milost carovala
kroz pravednost za veni ivot. Veni je ivot u Hristu, jer je Njegov
ivot ivot samopostojeeg Boga, koji je od veka do veka (Psalam
103,17). Meutim, Boji ivot je Zakon. Boja milost dotie do nas
kroz Hristov ivot, donosei nam pravednost tog ivota. Tako u Hristu
mi primamo zakon koji je, zapravo, postavljen za ivot.
Da bismo prihvatili ovaj neizrecivi dar Boje milosti, mi jednostavno treba da se predamo Njemu, kako bi Hristos mogao da boravi u
nama, i ivi u nama pravednost Zakona, koja je izgovorena na Sinaju i
ugraena u presto Boji. Od Hrista jo uvek potie ivotni tok, pa tako,
primajui Njega, mi u stvari primamo u sebe ovo vrelo ivota ija voda
tee u veni ivot. Komentar izdavaa engleskog izdanja: Iako to ne
istie, iz mnogobrojnih iskaza se da zakljuiti da u celom ovom odeljku
Vagoner ima na umu pojmove u Adamu i u Hristu.
123
6. Hristov je jaram lak,

i breme Njegovo nije teko
Na poetku prouavanja estog poglavlja Rimljanima poslanice,
neophodno je imati na umu da je to samo nastavak petog poglavlja,
gde smo kao glavnu temu imali preobilnu milost i dar ivota i pravednosti, koji se daje po milosti. Kao grenici, mi smo Bogu neprijatelji,
ali smo pomireni s Njim, to jest, osloboeni od greha prihvatanjem
pravednosti Hristovog ivota, koja nema granice. Ma koliko da se greh
umnoio, milost se umnoila jo izobilnije.
Raspeti, sahranjeni i vaskrsli s Hristom. Rimljanima 6,1-11:
ta emo, dakle, rei? Da ostanemo i dalje u grehu da
bi se blagodat umnoila? Daleko od toga. Kako emo mi, koji
smo umrli grehu, i dalje u njemu iveti? Ili ne znate da smo
svi mi, koji smo krteni u Hrista Isusa, u njegovu smrt krteni? Tako smo mi krtenjem u smrt zajedno s njim sahranjeni, da bismo, kao to je Hristos vaskrsnut iz mrtvih oevom
slavom, i mi na isti nain iveli novim ivotom. Jer kad smo
srasli sa slikom njegove smrti, onda emo srasti i sa slikom
njegovog vaskrsenja. To znamo, da je na stari ovek raspet s
njim, da bi greno telo bilo obesnaeno, da mi vie ne robujemo grehu. Jer ko je umro oprostio se greha. Ako smo pak
umrli s Hristom, verujemo da emo i iveti s njim, znajui da
Hristos, vaskrsnut iz mrtvih, vie ne umire; smrt ne gospodari vie nad njim. to je, naime, umro umro je grehu jednom
za svagda, a to ivi Bogu ivi. Tako isto i vi o sebi mislite da
ste mrtvi grehu, a ivi Bogu u Hristu Isusu.
Jedno vano pitanje. Da ostanemo i dalje u grehu da bi se
blagodat umnoila? Onaj ko je s nama dosad prouavao, prisetie se
slinog pitanja iz treeg poglavlja, stihovi 5 i 7, kao i odgovora na to
pitanje u stihovima 6 i 8. To je bio samo drugaiji oblik istog pitanja.
124
Hristov je jaram lak, i breme Njegovo nije teko
Treba (li) da inimo zlo da tako doe dobro? Odgovor bi morao da

bude svima jasan: Ni u kom sluaju!1 (Rimlj. 3,6) to je bolji prevod
od Boe sauvaj!
Iako se milost jo izobilnije umnoava tamo gde se greh umnoava to nije razlog da namerno gomilamo grehe. Na taj nain bismo
nedvosmisleno pokazali da milost Boju primamo uzalud 2. Kor. 6,1.
Razlog. Kako emo mi, koji smo umrli grehu, i dalje u njemu
iveti? (Rimlj. 6,2). Ovo je jednostavno nemogue; ne radi se o tome
da li smemo ili ne smemo to da inimo. Izvesno je da, ako smo mrtvi
grehu, onda ne moemo u isto vreme i da ivimo u njemu. Nije mogue da ovek istovremeno bude iv i mrtav.
Prethodno poglavlje istaklo je injenicu da smo pomireni s Bogom kroz Hristovu smrt, a spaseni kroz Njegov ivot. Pomirenje s Bogom znai osloboenje od greha; otud spaseni Njegovim ivotom
(Rimlj. 5,10), znai da smo preli iz smrti u ivot (Jovan 5,24). ivot
grenosti koji je predstavljao neprijateljstvo, okonan je i nastupio je
ivot Hristov.
Krteni u Hrista Isusa. Krtenje simbolino izraava ono to
se zove jo i oblaenje u Hrista. Jer svi vi koji ste u Hrista krteni u
Hrista ste se obukli (Gal. 3,27). Jer kao to je telo jedno, i ima mnoge
udove, a svi udovi tela, iako su mnogi, jedno su telo, tako je i Hristos.
Jer smo svi mi jednim Duhom krteni za jedno telo (u jedno telo Karadi), bili Judeji ili Grci, bili robovi ili slobodni. I svi smo jednim Duhom napojeni. Pa ni telo nije jedan ud, nego mnogi. (1. Kor. 12,12.13)
Taka u kojoj nas Hristos dodiruje. Smrt je ono to nas dovodi
u kontakt sa Hristom. On nas dohvata u najnioj moguoj taki naeg
sunovrata. To je ono to nae spasenje ini tako sigurnim sigurnim za
svakog, bez izuzetka. Greh i bolest vode u smrt. Smrt je zbir sveg mogueg zla primerenog oveku. Ona predstavlja najniu taku ponora i
mesto gde Hristos dolazi u kontakt s nama. Mi postajemo ujedinjeni s
Njim u smrti. Shodno principu da vee obuhvata manje, nema nijedne
bolesti koja bi na nas dola, a da je Hristos nije obuhvatio i preuzeo na
Sebe.
1 U KJV i Vukovom prevodu: Boe sauvaj! prim. prev.
125
Krteni u Njegovu smrt. Svi (smo) mi, koji smo krteni u Hrista Isusa, u njegovu smrt krteni? (Rimlj. 6,3). ta znai biti krten u
Njegovu smrt? Stih 10 daje nam odgovor: to je, naime, umro umro
je grehu jednom za svagda. On je umro grehu koji nije Njegov, jer ga On
nije imao; nego grijehe nae sam iznese u2 tijelu svojemu na drvo (1.
Petr. 2,24 eng. prev). Ali On bi ranjen za nae prestupe, izbijen za naa
bezakonja (Isaija 53,5). U toj Svojoj smrti, On je umro grehu, pa otud
sledi da, ako smo krteni u Njegovu smrt, onda i mi umiremo grehu.
Novi ivot. Hristos, vaskrsnut iz mrtvih, vie ne umire (Rimlj.
6,9). Ako smo pak umrli s Hristom, verujemo da emo i iveti s njim
(Rimlj. 6,8). Bilo je nemogue da Isus ostane zarobljen u grobu Dela
2,24. Stoga, kao to je sigurno da smo krteni u Hristovu smrt, isto tako
je sigurno da emo zajedno s Njim vaskrsnuti iz ivota grenosti u ivot pravednosti. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smru, biemo
(jednaki s Njim prim. prev) i vaskrsenjem. (Rimlj. 6,5 Karadi)
Raspee zajedno s Njim. S obzirom na to da je Hristos bio razapet, biti krten u Njegovu smrt znai da smo mi razapeti s Njim. Tako i
itamo: Ja sam s Hristom raspet na krstu. Tako ne ivim vie ja, nego
Hristos ivi u meni. A to sad ivim u telu, ivim verom u Sina Boijeg
(ivim verom Sina Bojeg grki original, Karadi), koji me je zavoleo i sebe predao za mene. (Gal. 2,19.20)
Razapet, pa ipak iv, zato to je razapet s Hristom, koji je iv i nakon Svog raspea. Hristos je rekao: iveete zato to ja ivim (Jovan
14,19). Kako to moemo iveti novim ivotom? Mi nemamo nikakve
sile u sebi; Hristos je, meutim, bio podignut iz mrtvih slavom Oevom. U Svojoj molitvi Ocu, On kae: Dao sam im slavu, koju si ti dao
meni (Jovan 17,22). Dakle, ista sila koja je podigla Isusa, koristi se da
2 Na ovom mestu u nekim prevodima stoji predlog na (telu svom); u originalu stoji
predlog , ije je osnovno znaenje u; imajui u vidu kontekst i ono to, prema
Vagoneru, Hristovo telo predstavlja da greh ima svoje sedite u telu, telu greha,
to je upravo u ovoj knjizi objanjeno, opredeljujemo se za prevod sa predlogom u
(telu svom), jer se i sam Vagoner sluio takvim prevodom (KJV); gotovo svi engleski
prevodi su ovde podudarni, a takoe i Rupi, kao i rumunski prevod. Izraz u telu
svom ima Savremeni srpski prevod: On je u telu svom poneo nae grehe na drvo,
a slino i prevod Bonaventura Duda i Jerko Fuak, izdanje Kranska sadanjost, Zagreb prim. prev.
126
nas podigne iz smrti greha. Ako smo voljni da dopustimo raspee naeg starog ivota, tada moemo biti sigurni u dobijanje novog.
Na stari ovek razapet. Mi treba da budemo jednaki s Njim
u Njegovom vaskrsenju. Ako smo razapeti s Hristom, onda su i nai
gresi razapeti s Njim, jer su oni deo nas. Nai gresi su bili na Njemu
kada je razapet, pa su logino, ti isti gresi raspeti, ako smo mi raspeti
zajedno s Njim.
Meutim, ovde ima jedna razlika izmeu naeg raspea i raspea
naih greha. Mi se razapinjemo da bismo ponovo iveli, a nai gresi se
raspinju da bi bili uniteni. Hristos nije grehu sluga (Gal. 2,17 Kara
di). Boji ivot je Njega podigao iz mrtvih, a u tom ivotu nema greha.
Odvajanje od greha. italac e zapaziti da odvajanje od greha
nastaje prilikom smrti. To je zato to je smrt u grehu. Uinjeni greh
raa smrt (Jakov 1,15). Prema tome, ono to dovodi do odvajanja,
ne moe biti nita manje do smrt. Mi se ne moemo odvojiti od naih
greha, jer greh je sam na ivot. Kada bi nam bilo mogue da ostvarimo
unitenje greha, to bi moglo da bude samo kroz odricanje od naeg
sopstvenog ivota, a to bi, ujedno, bio i na kraj. Eto zato nee biti
budunosti za zle ljude koji umiru u svojim gresima; oni su se odrekli
ivota3, to znai da oni prestaju da postoje4.
Ali, Hristos je imao mo da poloi Svoj ivot i da uzme natrag;
zato, kad i mi poloimo svoj ivot u Njega, bivamo ponovo podignuti,
posredstvom Njegovog beskrajnog ivota.
3 Bolje rei on je oduzet od njih prim. prev.
4 Ono to ovima oduzima ivot nije Bog darodavac ivota, nego greh, koji, kako
je jasno objanjeno, u svom jezgru ima smrt; trajno i konano izabiranje greha znai
trajno odricanje od ivota; to je konana smrt, kao neminovna posledica sazrevanja
greha za koji se pomenuta kategorija ljudi neopozivo opredelila. Greh, kao sigurna
smrt, i Hristos, kao ivot, ne mogu istovremeno da borave na istom mestu, to jest u
istom biu. Da bi se ovek odvojio od greha koji ga celog proima (v. Jeremija 13,23),
on mora da umre, da bi zajedno s njim umro i greh. Naa najvea srea sastoji se u
tome, to je nas same, sa sve naim grehom, u Sebe preuzeo na Zamenik, Isus Hristos, tako da je Njegova smrt, ujedno i naa smrt, a to znai i smrt naeg greha; dalje
Njegovo vaskrsenje je i nae vaskrsenje, ALI NE I VASKRSENJE GREHA, koji je ostao
na krstu, jer Hristos je ustao u telu bez greha, a otud i mi, kao oni koji su zajedno s
njim ustali na nov ivot, kao nova stvorenja prim. prev
127
Zapamtite, On nam ne vraa nazad na sopstveni ivot, ve nam

daje Svoj sopstveni ivot. U tom ivotu nikada nije bilo greha; tako
da nae raspee i vaskrsenje zajedno s Njim, praktino ostvaruje odvajanje greha od nas. Ova misao mora ostati zabeleena u umu, dok
budemo prouavali sledee poglavlje.
iveti s Njim. Kada emo iveti s Njim? im se s Njim sahranimo i s Njim vaskrsnemo, naravno. Na ivot s Hristom u svetu koji
dolazi, osiguran je samo ako s Njim ivimo sada i ovde, na ovom svetu.
Mi smo odvojeni od greha kroz zajedniku smrt sa Njim, kako bismo
mogli da se pridruimo ivotu koji je u Njemu. Molba itaocu jeste da
ni ovo ne gubi iz vida do poetka prouavanja narednog poglavlja.
U krtenju s Njim sahranjeni. Krtenje je, dakle, sahrana.
Kad bi ljudi bili zadovoljni time da prate jednostavno itanje Pisma,
nikad ne bi bilo dileme u vezi sa nainom krtenja. Niko ne moe, na
osnovu itanja Biblije, da doe do ma koje druge ideje osim one po kojoj se krtenje obavlja uronjavanjem. Kad ste u krtenju s njim sahranjeni; u njemu ste zajedno s njim vaskrsnuti verom u delotvornu silu
Boga koji ga je vaskrsao iz mrtvih (Kolo. 2,12). Krtenje predstavlja
smrt i vaskrsenje Hristovo, i kroz taj in mi pokazujemo da prihvatamo Njegovu rtvu; obred krtenja zapravo je in sahranjivanja, kroz
koji cela pouka dobija na izraajnosti.
Otkud promena u nainu krtavanja? Kako se desilo da biblijsko krtenje bude zamenjeno prskanjem? Odgovor je vrlo jednostavan.
Krtenje je uspomena na Hristovo vaskrsenje. Meutim crkva (pod
im se misli, svetenici, kojima je pohvala od ljudi bila draa nego Boje odobravanje, i kojima je cilj bio da sauvaju privilegije kod vie klase meu mnogobocima) je prisvojila paganski praznik u ast suncu.
Da bi pravdali sebe u takvom postupanju, svetenici su objavili ideju
da je izlazee sunce, pojava kojoj su se mnogoboci klanjali, simbol vaskrsenja Sunca pravde, to jest, Hrista; dranjem nedelje (dana sunca),
tvrdili su oni, bie proslavljeno Isusovo vaskrsenje.
No, sada su postojala dva spomenika posveena Hristovom vaskrsenju, to im nije bilo potrebno, tako da su izbacili iz upotrebe onaj
koji je Gospod ostavio. Kako ne bi izgledalo da je krtenje potpuno
128
odbaeno, usvojili su pagansko prskanje svetom vodom, koje su prirodno usvojili sa mnogoboakom proslavom u ast suncu, i proglasili
ga jednakim krtenju koje je zapoveeno u Pismu.
Ljudi su verovali oima umesto da za sebe itaju Bibliju i tako je
postalo lako ubediti ih da su novi obiaji ono to Spisi nalau. Tano
je i to da postoje neki koji slede Boju re u pogledu krtenja uronjavanjem, a takoe dre nedelju, ali kombinacija ove dve prakse je nedosledna. Re je omalovaena u jednoj odreenoj taki (dranje nedelje), kako bi se obezbedio podsetnik na dogaaj koji se ve proslavljao
shodno pisanoj rei (krtenje). Biblijsko krtenje je kod mnogih koji
potuju prvi dan sedmice izbaeno iz upotrebe. Pre ili kasnije, neminovno e se desiti da oni odustanu od jednog ili od drugog.
Sredstva pravednosti. Rimljanima 6,12-23:
Stoga neka ne caruje greh u vaem smrtnom telu da
sluate njegove poude, i ne dajte svoje udove grehu za oruje
nepravednosti, nego predajte Bogu sebe, kao ive iz mrtvih,
a svoje udove Bogu za oruje pravednosti. Jer greh nee vie
imati vlasti nad vama; niste, naime, vie pod zakonom nego
pod blagodau. ta onda? Da greimo zato to nismo pod zakonom nego pod blagodau? Daleko od toga. Zar ne znate da
ste sluge onoga kome se pokoravate, kome se u pokornosti
kao sluge predajete: ili greha za smrt, ili poslunosti za pravednost? No hvala Bogu to ste jednom bili sluge greha, ali ste
od srca posluali primer nauke, kome ste predani; poto ste
osloboeni greha, stavljeni ste u slubu pravednosti. Ljudski
govorim zbog slabosti vaeg tela. Kao to ste, naime, nekad
dali svoje udove da slue neistoti i bezakonju za upranjavanje bezakonja, tako sada dajte svoje udove da slue pravednosti na osveenje. Jer kad ste bili sluge greha, bili ste prosti
od pravednosti. I kakav ste plod u to vreme imali? ono ega
se danas stidite; jer kraj svega toga je smrt. Sada pak, poto
ste osloboeni greha i poto ste stavljeni u slubu Bogu, imate
svoj plod na osveenje, a ivot veni kao kraj. Smrt je, naime
129
plata za greh, a blagodatni dar Boiji je veni ivot u Hristu

Isusu, Gospodu naem.
Carovanje greha. U petom poglavlju smo nauili da je carovanje greha, u stvari, carovanje smrti, jer smrt dolazi kroz greh. Takoe,
nauili smo da je dar ivota svima ponuen, tako da ko god ima Hrista,
ima i ivot. Umesto da nad njima caruje smrt, oni e sami carovati u
ivotu posredstvom jednoga, Isusa Hrista (Rimlj. 5,17). Prema tome,
podsticaj koji glasi: Stoga neka ne caruje greh u vaem smrtnom telu
(Rimlj. 6,12), jednak je drugom apelu koji nas goni da ostanemo u Hristu, odnosno, da odrimo Njegov ivot. Ovaj ivot smo verom zadobili,
pa ga verom moramo i uvati.
ije smo sluge? Vrlo je lako na to odgovoriti. Sluge (ste) onoga
kome se pokoravate, kome se u pokornosti kao sluge predajete (Rimlj.
6,16). Ako se pokorite grehu, onda ste sluge grehu, jer je svaki ko
grei rob greha (Jovan 8,34). Ali, ako se predamo pravednosti, onda
smo sluge pravednosti. Niko ne moe sluiti dvojici gospodara (Matej 6,24). Ne moemo sluiti i grehu i pravednosti, u isto vreme. Niko
nije u stanju da istovremeno bude i grenik i pravednik. Na prestolu e
biti ili greh ili pravednost.
Orua. U ovom poglavlju imamo dva izraza koji opisuju ljude.
To su sluge i orua (instrumenti); oba se koriste kao ilustracija naeg
odnosa prema grehu i pravednosti. Greh i pravednost su gospodari. Mi
smo samo orua u njihovim rukama. Vrsta posla koji e orue obaviti,
u potpunosti zavisi od onog ko ga koristi.
Na primer, ako imamo olovku, koji e zadatak ona da izvri? Napravie dobar posao ako je u ruci vetog pisara, dok e u sluaju eprtlje njen uinak biti skroman. Takoe, u rukama dobrog oveka ona e
pisati samo ono to je dobro; obrnuto, u rukama loeg oveka, radie u
korist zla. No, ovek, svakako, nije samo alatka. Postoji razlika izmeu
ljudi i obinih orua. Ovi drugi nemaju mogunost izbora kome e
sluiti, dok je prvima sasvim na raspolaganju da biraju svog gospodara.
Oni se moraju pokoravati, i to nije samo jedan in, ve neto to traje
sve vreme. Ako se predaju grehu, oni e poiniti greh. Ukoliko se po-
130
kore Bogu i postanu orua u Njegovim rukama, oni ne mogu da ine

nita drugo sem dobra, sve dok su Njemu pokorni.
Paralela. U devetnaestom stihu ohrabreni smo da se predamo i
postanemo sluge pravednosti, kao to smo se nekad predavali za pokornost grehu, kao njegove sluge. Kad smo se predali da sluimo pravednosti, moemo biti sigurni, to potvruju i stihovi koji slede, da e plod
biti svetost, ba kao to su uinjen greh i smrt bili plodovi naeg potinjavanja grehu. Sigurnost je jo vea kada smo na strani dobra, jer gde
se pak greh umnoi, onde se blagodat jo izobilnije izli da bi, kao to se
greh zacario u smrti, tako i blagodat carovala pravednou za veni ivot
posredstvom Isusa Hrista, Gospoda naega. (Rimlj. 5,20 kombinacija arni-KJV). Pravednost je snanija od greha, kao to je Bog jai
od sotone. Bog je kadar da otme iz sotoninih ruku duu koja preklinje
za osloboenje; ali, niko ne moe da otme Boju decu iz Njegovih ruku.
Niste pod Zakonom. Mnogi vole da citiraju ove rei (v. Rimlj.
6,14) i da ih, onda, tako tumae kao da im one daju veno razreenje
obaveze dranja Zakona. udno je to to se ovaj stih gotovo iskljuivo
koristi kao opravdanje za neposlunost u odnosu na etvrtu zapovest.
Ponovite etvrtu zapovest pred ljudima koji odbijaju da dre sedmi
dan, kao Gospodnji dan od odmora, i odmah ete uti njihov odgovor:
Mi nismo pod Zakonom. Pa ipak, iste osobe citiraju treu zapovest
drugima koji psuju, ili prvu i drugu, ako je re o idolopoklonstvu; oni,
takoe, priznaju estu, sedmu i osmu zapovest. To pokazuje kako ovi
ljudi ne veruju stvarno u to da nismo pod Zakonom i da imamo slobodu da ga krimo. Hajde da prouimo ceo stih i njegove posebne detalje.
ta je greh. Svako, ko ini greh, ini bezakonje; greh je bezakonje (1. Jov. 3,4). Svaka nepravda je greh (1. Jov. 5,17). Ovo je sasvim
odreeno i jasno. Dobro zapamtimo ove rei.
ta je pravednost. Pravednost je suprotnost grehu, jer Svaka
nepravda je greh. Ali, greh je bezakonje5 Prema tome, pravednost
je dranje Zakona. To znai da, kada smo ohrabreni da Bogu predamo
svoje udove kao orua pravednosti (v. Rimlj. 6,19), na nas se, zapravo,
apeluje da se predamo na poslunost Zakonu.
5 Prestup Zakona eng. prev.
131
Vlast greha. Greh nema vlast nad onima koji su se kao sluge
predali pravednosti, to jest, da dre Zakon, zato to je greh prestup Zakona. Proitajte sada ceo etrnaesti stih: Jer greh nee vie imati vlasti
nad vama; niste, naime, vie pod zakonom nego pod blagodau. Ovo
znai da nema mesta prestupanju Zakona, kod onih koji nisu vie pod
Zakonom. Dakle, nisu pod Zakonom oni koji su mu posluni. Pod Zakonom su, pak, drugi koji ga kre. Nita ne moe biti jasnije od ovoga.
Pod milou. Niste, naime, vie pod zakonom nego pod blagodau (Rimlj. 6,14). Ve smo videli da, koji nisu pod Zakonom, jesu
oni koji ga ispunjavaju; obrnuto, koji ga kre, pod Zakonom su, to jest,
pod njegovom osudom. No, gde se greh umnoio, blagodat se jo
obilnije umnoila. Milost oslobaa od greha.
Pogoeni pretnjom Zakona koji smo prekrili, mi traimo Hristovu zatitu, jer je On pun milosti i istine (v. Jovan 1,14). Tu nalazimo
slobodu od greha. U Hristu ne samo da dobijamo milost koja pokriva
sve nae grehe, nego nalazimo i pravednost Zakona, jer je On pun istine, a Zakon je istina Psalam 119,142. Milost caruje kroz pravednost
(ili poslunost Zakonu), na ivot veni, posredstvom Isusa Hrista, naeg Gospoda.
Plata za greh. Iz drugog poglavlja smo nauili da oni koji odbacuju Boju dobrotu, sebi skupljaju gnev. Gnev dolazi samo na decu
neposlunosti Efescima 5,6. Oni koji gree, prikupljaju svoju platu.
Plata za greh je smrt (Rimlj. 6,23). Greh u sebi ima smrt i stoga, kada
je uinjen raa smrt (Jakov 1,15). Nema drugog kraja grehu, osim
smrti, jer je greh odsustvo pravednosti, a pravednost je ivot, odnosno, karakter Boji. Uporno i konano biranje greha je, dakle, konaan
izbor odvajanja od Bojeg ivota, to znai od ivota uopte, jer je On
jedini izvor ivota. Hristos, Boja premudrost, kae: svi koji mrze na
me, ljube smrt (Prie 8,36). Na kraju e se pokazati da su oni koji e
doiveti konanu smrt, sluili toj smrti i radili za nju u svom ivotu.
Dar Boji. Meutim, kada je re o venom ivotu, mi ne treba
da radimo za njega. Nijedno delo koje bismo mi mogli da uinimo, ne
bi moglo da bude ak ni najmanji deo nadoknade za veni ivot. On
je Boji dar i dolazi samo kroz pravednost, koja je i sama dar. Jer ste
132
posredstvom vere blagodau spaseni, i to nije od vas, Boiji je dar; ne

od dela, da se niko ne pohvali. Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu
Isusu stvoreni za dobra dela, koja je Bog unapred pripravio da u njima ivimo (Efes. 2,8-10)
Kako je mnogo u tebe dobra, koje uva za one koji te se boje, i
koje daje onima koji se u te uzdaju pred sinovima ovjeijim! (Psalam 31,19). Kada ljudi gree, Bog im daje samo ono to su ovi nagodbom zaradili. Ali, ako se bilo ko od njih preda, sa eljom da bude sluga
pravednosti, Bog obezbeuje za njega pravednost, a uz to mu daje i
veni ivot sve kao besplatan dar. Put je bezakoniki hrapav (Prie
13,15), dok je Hristov jaram blag, i breme je njegovo lako (v. Matej
11,28).
w
Komentar izdavaa engleskog izdanja: Vagonerova namera je oigledno bila da kae kako je grenik onaj ko nastavlja da praktikuje greh
i da neprekidno ivi u njemu. Na drugom mestu autor esto napominje
da su i obraeni ljudi, isto tako grenici po svojoj grenoj prirodi, jer se
ogrehovljena priroda ne iskorenjuje sve do proslavljenja.
133
7. U braku s pogrenim ovekom

Celo sedmo poglavlje Rimljanima poslanice ve se sadri u estom. Onaj ko je razumeo esto poglavlje, nee imati problem da shvati
i naredno, sedmo. Kroz Hristovu poslunost mi smo uinjeni pravednima. To je zato to je Njegov ivot sada nama darovan, pa na taj nain
On ivi u nama. U ovo jedinstvo s Hristom mi dolazimo kroz raspee,
zajedno s Njim. U toj smrti, telo greha biva uniteno, da vie ne bismo
sluili grehu, ili, drugim reima, da vie ne bismo prestupali Zakon. Mi
smo tako blisko poistoveeni s grehom, koji je postao na ivot, da ga
nikako nije mogue unititi, a da to, istovremeno, ne ukljuuje i nau
smrt. Meutim, u Hristu nema greha, tako da, vaskrsnuvi s Njim,
ostavljamo greh da lei mrtav u grobu. Dakle, kad smo podignuti s
Njim, mi i ivimo s Njim, to je ranije bilo nemogue, zbog greha; greh
ne moe boraviti zajedno s Njim na istom mestu.
Upeatljiva slika. Rimljanima 7,1-7:
Ili ne znate, brao govorim onima koji poznaju zakon
da zakon ima vlasti nad ovekom dok je iv? Udata ena,
naime, vezana je zakonom za mua dok je on iv; ako pak
mu umre, razreena je od zakona kojim je vezana za mua.
Stoga e se zvati preljuboinica ako za muevljeva ivota
poe za drugog oveka; ako pak umre mu njen, slobodna je
od zakona i nije preljuboinica, ako poe za drugog oveka.
Tako ste i vi, brao moja, posredstvom Hristova tela umrtvljeni za zakon (umreste zakonu Karadi), da pripadate
drugome, vaskrslome iz mrtvih, da donesemo plod Bogu. Jer,
kad smo bili u telu, u naim udovima dejstvovale su grene
strasti, koje je zakon pobuivao, tako da smo donosili plodove smrti (koje su kroz zakon delovale (imale mo) da se
smrti plod donese grki original). A sad smo osloboeni
od zakona, poto smo umrli onome koji nas je potinjavao,
tako da sad sluimo u novom duhu, a ne u starom slovu. ta
134
U braku s pogrenim ovekom
emo, dakle, rei? Da li je zakon greh? Daleko od toga. Ali ja

sam greh poznao samo posredstvom zakona; jer ne bih znao
za prohtev, da zakon nije kazao: Ne poeli.
Ilustracija. Radi se o veoma jednostavnom poreenju koje svako moe da razume. Boji zakon kae za oveka i enu da budu dvoje
jedno telo. Preljuboinstvo je kada jedno od to dvoje ue u brak s
treom osobom, sve dok je prvi partner iv. Zakon nee odobriti takvu
zajednicu.
Iz razloga o kojem e kasnije biti rei, u ilustraciji se pominje
samo ena koja naputa svog mua. Zakon sjedinjuje ovo dvoje. On
dri enu vezanu za mua, sve dok je on iv. Ako bi se ona udruila s
nekim drugim ovekom za vreme ivota svog zakonitog mua, dola bi
pod udar osude koju nalae Zakon. Ako bi, pak, njen suprug preminuo, ona bi bila slobodna da se uda za koga hoe; tada bi bila zatiena
od bilo kakve zakonske osude. U ovom sluaju, ena je razreena od
zakona, iako se Zakon ni najmanje nije promenio; ponajmanje vai
da je on ukinut. U novom braku, enu s novim muem ujedinjuje isti
Zakon koji ju je vezao i za prvog mua, i koji bi je osudio ako bi se za
drugog udala jo dok je prvi mu bio iv. Ako se budemo drali ove
jednostavne slike, nee nam biti teko da pratimo ono to sledi.
Primena. Kao to je to sluaj u ilustraciji, tako i u stvarnosti postoje etiri elementa: Zakon, ena, prvi mu i drugi mu.
Mi smo predstavljeni enom. To je jasno na osnovu teksta koji
kae da mi pripadamo drugome, vaskrslome iz mrtvih (v. stih 4), a to
je Hristos. Prema tome, On je drugi mu. Prvi mu je opisan u petom
stihu: Jer, kad smo bili u telu, u naim udovima dejstvovale su grene
strasti, koje je zakon pobuivao, tako da smo donosili plodove smrti.
Smrt je plod greha. Prvi je mu, dakle, telo, ili greno telo. (Rimlj. 6,6)
Umro zakonu. (Galatima 2,19) Ovo je izraz koji mnoge dovodi u zabunu. U njemu nema nita zbunjujue, ako imamo na umu
prethodno datu ilustraciju i prirodu svih elemenata koji su u ovom
procesu. Zato smo mi mrtvi Zakonu? Da bismo mogli da se sjedinimo
s drugim muem. Ali, kako to biva da mi budemo mrtvi, kako bismo
135
pripali drugome? U slikovitom prikazu, prvi mu je taj koji umire, pre

nego to ena moe da poe za drugoga. Tako je i u stvarnosti, kako
emo kasnije videti.
Jedno telo. Brani zakon kae da e dvoje biti jedno telo.
Kako se to obistinjuje u naem primeru? Prvi mu je telo, greno telo.
Mi i ono, zaista smo bili jedno telo. Prirodno smo bili u savrenom jedinstvu. Ono je bilo na ivot. To telo nas je kontrolisalo. ta god da je
greh smislio, mi smo to inili; moda, ponekad, nevoljno, ali smo ipak
inili. Greh je carovao u naim smrtnim telima, a mi smo ga sluali, pokoravajui se poudi koja je iz tog tela izlazila. ta god je telo poelelo,
to je bilo zakon za nas. Bili smo jedno telo.
Traenje razvoda. Onda je u naem ivotu dolo vreme za jedno
drugaije iskustvo, kada smo poeleli da budemo slobodni od greha.
To se deava kad sagledamo neto od lepote svetosti. Kod nekih ljudi
ova elja je samo trenutna; kod drugih ona traje due. Bili oni svesni
toga ili ne, Hristos je taj koji ih poziva da zaborave greh, da se sjedine
s Njim i da ive s Njim. Tada oni preduzimaju neto kako bi dobili
razvod postojeeg braka. No, greh im nee dati svoj pristanak. Uprkos
svim naim pokuajima, on nas i dalje vrsto dri. Mi smo jedno telo
i to je doivotna veza, jer su u njoj sjedinjeni na ivot i greh. Nema
razvoda u braku kakav je ovaj.
Osloboenje u smrti. Nema nade da se obinim sredstvima
izdejstvuje razvod od greha. Ma koliko da eznemo za jedinstvom s
Hristom, to ne moe biti ostvareno sve dok smo sjedinjeni s grehom,
jer Zakon ne bi odobrio takav brak, a Hristos ne ulazi ni u kakvo zajednitvo koje nije zakonito.
Kad bismo samo mogli nekako nagnati greh da umre, ali on to
ne eli. Za nas postoji samo jedan nain da se izbavimo iz ove grene
zajednice da mi umremo. Ako slobodu elimo toliko da smo spremni
da za nju (mi, lino) budemo razapeti, onda se ona moe postii. Smru se postie odvajanje; ali, mi posredstvom tela Hristovog postajemo
mrtvi (v. Rimlj. 7,4 eng. prev). S Njim smo raspeti. Greno telo takoe je raspeto. I dok je to telo uniteno, mi vaskrsavamo s Hristom. Ono
isto to nas je oslobodilo od prvog mua, sada nas ujedinjuje s drugim.
136
Novo stvorenje. Sada nam je jasno kako dolazi do toga da budemo mrtvi Zakonu. Umrli smo u Hristu i ustali s Njim. Prema tome,
ako je ko u Hristu novo je stvorenje; staro je prolo, vidi, postalo je
novo. A sve je od Boga (2. Kor. 5,17.18). Sada moemo da budemo
jedno s Hristom, a Zakon e biti svedok ovoj branoj zajednici, stavljajui na nju svoj peat odobravanja. Na taj nain, ne samo da je prvi
mu mrtav, nego smo i mi umrli, tako da vie nismo, iako jo uvek postojimo u ovozemaljskom ivotu, ona ista stvorenja koja smo pre toga
bili. Ja sam sa Hristom raspet na krstu; pa ipak ivim; ali ne ja, nego
Hristos u meni ivi (Gal. 2,19.20). Mi smo jedno. Isti Zakon koji nas
je ranije proglaavao grenicima, sada nas vezuje za Hrista.
Razliite slube. Sada kad je jedinstvo s Hristom ostvareno, mi
Mu sluimo u novom duhu, a ne u starom slovu (Rimlj. 7,6). U braku ena treba da se pokorava muu. Kada smo u zajednici s grehom, u
svemu smo potinjeni grehu. Za izvesno vreme, to je bila dragovoljna
sluba; ali, kada smo ugledali Gospoda i bili privueni Njemu, sluba
starom gospodaru je postala muna i nepoeljna. Pokuavali smo da
odrimo Boji Zakon, ali nam sputanima, kakvi smo bili, to nikako
nije uspevalo. Meutim, sada smo osloboeni. Greh nas vie ne ograniava, a naa sluba postala je sloboda. Drage volje smo se predali Hristu, vrei slubi koju Zakon trai od nas. Sada uspevamo u obavljanju
slube, jer izmeu Hrista i nas postoji savreno jedinstvo. Njegov ivot
je i na, jer smo podignuti samo silom Njegovog ivota. Prema tome,
naa poslunost je, jednostavno, Njegova odanost i vernost u nama.
Greh posredstvom Zakona. Apostol kae da, kad smo bili u
telu, u naim udovima dejstvovale su grene strasti, koje je zakon
pobuivao, tako da smo donosili plodove smrti (Rimlj. 7,5). ta emo
na to rei? Da li je Zakon greh? Daleko od toga! Zakon je pravednost.
Meutim, samo se posredstvom Zakona greh moe prepoznati. Greh
se ne pripisuje tamo gde nema Zakona (Rimlj. 5,13 eng. prev). alac smrti je greh, a sila greha je zakon (1. Kor. 15,56). Greh je prestup
Zakona (1. Jov. 3,4 eng. prev). Dakle, ne moe biti greha osim posredstvom Zakona. Meutim, Zakon nije greh; jer ako bi bio, onda ne
bi predstavljao ukor za greh. Posao Bojeg Duha, a ne sotonin, je da
137
svedoi za greh. Ovaj drugi svakako nastoji da nas ubedi kako je greh
opravdan.
Ne poeli. Moda izgleda udno to to je apostol naveo samo
ovu zapovest, kao onu koja ga je osvedoila u njegov greh. Meutim,
razlog za to je oigledan. To je zato to ova zapovest ukljuuje sve druge. Uimo da je pouda idolopoklonstvo (Kolo. 3,5). Tako Zakon zavrava tamo gde je i poeo. To je kompletan krug, koji obuhvata svako
bie i svaku dunost u univerzumu. Jer ne bih znao za poudu, ili za
nezakonitu elju, da zakon nije kazao: Ne poeli. Dakle, elja je poetak svakog greha, jer kad pouda zane raa greh (Jakov 1,15); a
greh je prestup Zakona.
Deseta zapovest zabranjuje poudu i nezakonitu elju. Prema
tome, ako se ona ispunjava, sve ostale zapovesti e, takoe, biti zadovoljene. Obrnuto, ako se ona kri, nijedan deo Zakona se ne moe drati.
Vidimo dakle da apostol, citirajui desetu zapovest koja ga je osvedoila u njegovu grenost, njome zaista obuhvata celokupan Zakon.
iveti s Njim. Pre nego to ostavimo za sobom ovaj deo poslanice, moramo da obratimo itaoevu panju na silu koja izbija iz osmog
stiha estog poglavlja: Ako smo pak umrli s Hristom, verujemo da
emo i iveti s njim. Moemo videti kakva je prednost kada znamo da
se radi, zapravo, o naoj smrti zajedno s Hristovom, koja nas izbavlja iz
zajednice sa udovinim grehom, i sjedinjuje u braku s Hristom. Ljudi
se venavaju da bi iveli zajedno. Tako smo i mi postali jedno s Hristom
da bismo iveli s Njim ovde, ali i u svetu koji dolazi. Ako hoemo da
delimo ivot s Njim u buduem, onda to moramo initi i u ovom svetu.
U prvih sedam stihova sedmog poglavlja Rimljanima poslanice,
opisan je prirodan odnos koji postoji izmeu nas i greha, a koji se milou Bojom menja i prelazi u odnos izmeu nas i Hrista, sve to kroz
metaforu brane zajednice u kojoj se pojavljuju najpre prvi, a zatim i
drugi mu. Zajednica s drugim muem ne moe nastupiti sve dotle
dok je prvi mu iv; u ovom sluaju, brak je tako savreno jedinstvo, da
su dvoje bukvalno jedno telo i jedna krv, i jedno ne moe da umre bez
onog drugog. Stoga, i mi moramo da umremo zajedno s grehom, pre
nego to se od njega odvojimo.
138
Mi umiremo u Hristu; i kao to On ivi, iako je bio mrtav, tako i

mi ivimo zajedno s Njim. U Njegovom ivotu nema greha, pa je tako
telo greha usmreno, a mi vaskrsavamo. Na taj nain smo posredstvom
smrti odvojeni od prvog mua greha, i pripojeni novom muu Hristu.
U stihovima koji slede, apostol je naslikao oajniku borbu s grehom. To je uveanje jednog dela slike koja je predstavljena u prvim
stihovima.
Borba za slobodu. Rimljanima 7,8-25:
Greh je u zapovesti naao povod i u meni izazvao svaki
prohtev; jer greh je bez zakona mrtav. I ja sam nekad iveo
bez zakona; a kad je dola zapovest, greh je oiveo. Ja pak
umreh i nae se da me je zapovest, koja je imala da me vodi
u ivot, dovela do smrti. Greh me je, naime, dobivi povod
u zapovesti, zaveo i ba njome ubio. Zakon je sam po sebi
svet, i zapovest je sveta, i pravedna, i dobra. Znai li to da je
dobro meni postalo smrt? Daleko od toga. Nego greh, da bi
se pokazao kao greh, posredstvom dobroga izdejstvovao mi
je smrt, da bi greh posredstvom zapovesti postao preko
svake mere grean. Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja
sam telesan, i kao takav prodan pod greh. Tako, ne znam ta
inim; jer ne inim to elim, nego to mrzim to inim. Ako
pak inim to ne elim, slaem se sa zakonom i priznajem da
je dobar. Jer to sad ne inim vie ja, nego greh koji obitava u
meni. Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro
ne obitava; jer hteti toga ima u meni, ali initi dobro toga
nema. Jer ne inim dobro koje elim, nego zlo, koje ne elim, to inim. A kad inim ono to ne elim, to ve ne inim
vie ja, nego greh koji u meni obitava. elei, dakle, da inim
dobro, nalazim da za mene vai zakon da je zlo u meni.
Tako se po unutranjem oveku radujem Boijem zakonu, ali
vidim jedan drugi zakon u svojim udovima, koji vojuje protiv
zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je u
139
mojim udovima. Bedan sam ja ovek; ko e me izbaviti od

ovog smrtnog tela? Bogu hvala kroz Isusa Hrista, Gospoda
naega. Tako, dakle, ja sam umom sluim Boijem zakonu, a
telom zakonu greha.
Greh personifikovan. Zapazimo da je u celom ovom poglavlju
greh predstavljen kao linost. On je prvi mu s kojim smo bili sjedinjeni. Meutim, ta zajednica postala je muna, jer smo, ugledavi Hrista,
privueni Njegovom ljubavlju, uvideli da u braku ivimo sa udovitem. Brana veza postala je nepodnoljiv jaram i sve nae misli okrenule su se nalaenju izlaza iz zajednice s udovitem, za koje smo bili
vezani i koje nas je vuklo u sigurnu smrt. Slika koja je u ovom poglavlju
predstavljena, jedna je od najivopisnijih u celoj Bibliji.
Snaga greha. alac smrti je greh, a sila greha je zakon (1. Kor.
15,56). Greh je bez zakona mrtav. Greh se ne uraunava gde nema
zakona. Gde nema zakona, nema ni greha. Tako je greh u zapovesti naao povod i u meni izazvao svaku pohotu (Rimlj. 7,8 kombinacija arni-KJV). Greh je, jednostavno, prekren Zakon, jer greh
je bezakonje (1. Jov. 3,4). Greh nema sam snagu, osim one koju dobija
iz Zakona. Zakon nije isto to i greh, pa ipak, on nas vezuje za greh, to
jest, Zakon svedoi za greh i ne daje nam nikakvu priliku da se izvuemo, jednostavno zato to ne moe da svedoi lano.
Zakon ivota i Zakon smrti. I nae se da me je zapovest,
koja je imala da me vodi u ivot, dovela do smrti (Rimlj. 7,10). Zakon
Boji je ivot Boji. Budite dakle savreni kao to je savren Otac va
nebeski (Matej 5,48). Njegov ivot je pravilo za sva Njegova stvorenja.
Osoba koja dri Zakon, pokazae da se Boji ivot u njoj savreno ispoljava. Oigledno je, dakle, da je svrha Zakona ivot, jer je i on sam
ivot. Suprotnost ivotu je smrt. Prema tome, kada je Zakon prekren,
to znai smrt za prestupnika.
Smrtni neprijatelj. Greh me je, naime, dobivi povod u zapovesti, zaveo i ba njome ubio (Rimlj. 7,11). Nije Zakon taj neprijatelj
koji se ovde pominje, ve je to greh. Greh ini ubistvo, jer alac smrti
je greh. Greh sadri otrov smrti u sebi. Greh nas vara, tako da jedno
140
vreme mislimo kako nam je on prijatelj; grlimo ga i radujemo se zajednici s njim. Meutim, kada nas Zakon obasja, mi uviamo da je
zagrljaj greha, zapravo, zagrljaj smrti.
Zakon opravdan. Zakon naglaava injenicu da je greh taj koji
nas ubija. Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta, i pravedna, i
dobra (Rimlj. 7,12). Nemamo vie razloga da negodujemo protiv Zakona, kao to to ne bismo inili ni protiv osobe koja nam saoptava da
je ono to jedemo, mislei da je re o hrani, u stvari otrov. On nam je
prijatelj. Obrnuto, on nam ne bi bio prijatelj kada bi propustio da nam
ukae na opasnost koja nam preti. injenica, da on nije u stanju da
nas izlei od bolesti, koja je nastala usled ve unetog otrova, ne ini
ga nita manjim prijateljem. On nas je upozorio i mi sada znamo da
treba da zatraimo pomo od lekara. Nakon svega, zakljuujemo da
nas nije Zakon, sam po sebi, usmrtio, ve je on tako delovao kako bi
greh posredstvom zapovesti postao preko svake mere grean.
(Rimlj. 7,13)
Zakon je duhovan. Znamo, naime, da je zakon duhovan
(Rimlj. 7,14). Kada bi ova injenica bila opte prihvaena, bilo bi mnogo manje verskog zakonodavstva u takozvanim hrianskim nacijama.
Ljudi ne bi pokuavali da silom nametnu Boje zapovesti. Kako je Zakon duhovan, on se moe drati jedino silom Duha Bojeg. Bog je
Duh (Jovan 4,24); prema tome, Zakon je Boja priroda. Duhovno je
suprotnost telesnom, plotskom. Zato ovek koji je u telu (ivi po telu),
ne moe ugoditi Bogu.
Rob. A ja sam telesan, i kao takav prodan pod greh (Rimlj.
7,14). Neko ko je prodan moe biti samo rob; u ovom sluaju dokaz da
se radi o ropstvu vrlo je jasan. Slobodan ovek radi ono to eli. Samo
rob mora da ini ono to nikako nee i neprekidno je sputavan da ini
ono to hoe. Jer to to inim, ja ne odobravam; naime, ne inim to
elim, nego to mrzim to inim. (Rimlj. 7,15 kombinacija KJVarni). Nezahvalniji poloaj ne moe se ni zamisliti. ivot u takvom
stanju prava je mora.
Osvedoeni, ali ne i obraeni. Ako pak inim to ne elim,
slaem se sa zakonom i priznajem da je dobar (Rimlj. 7,16). Sama i-
141
njenica da ne elimo da inimo greh, a ipak ga inimo, pokazuje da mi

priznajemo pravednost Zakona koji zabranjuje nae grehe. No, osvedoenje, iako neophodan korak u pravcu obraenja, nije isto to i samo
obraenje. Nije dovoljno samo da eli da ini dobro. Blagoslov je izgovoren nad onim koji izvrava Boje zapovesti, a ne nad onima koji
ele da ih izvravaju, pa ak ne ni nad onima koji to samo pokuavaju.
Zaista, ako ne bi postojala neka bolja perspektiva za jednog deklarisanog sledbenika Gospodnjeg od ove koja je opisana u navedenim stihovima, onda bi on bio u daleko loijoj situaciji od otvorenog i nehajnog
grenika. Obojica su robovi, ali ovaj drugi je tako ogrezao da je sasvim
zadovoljan u svom stanju ropstva.
Ako neko ve mora ceo svoj ivot da bude rob, onda je za njega
daleko bolje da ne bude svestan svojih lanaca, nego da ga to saznanje
stalno ranjava. No, ima neto jo bolje; to je ono zbog ega je dobro da
budemo osvedoeni o greh i da dospemo u takav poloaj gde e nam
nae ropstvo izgledati to je mogue neprijatnije.
Dva Zakona. elei, dakle, da inim dobro, nalazim da za
mene vai zakon da je zlo u meni. Tako se po unutranjem oveku radujem Boijem zakonu, ali vidim jedan drugi zakon u svojim udovima,
koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha,
koji je u mojim udovima (Rimlj. 7,21-23). Uporedite ovo sa stihom 5.
Imajte na umu da je sve ovo pisano onima koji poznaju Zakon. To
nije obraanje onima koji nemaju Zakona, ve ljudima koji kau da poznaju Gospoda. Poznavajui Zakon, mi smo ujedinjeni u braku s grehom. Ovaj greh je u naem telu, jer su dvoje u braku jedno telo. Zakon
svedoi protiv nas i istie injenicu da smo grenici, ne doputajui
nam bilo kakav izlaz iz zajednice (s grehom) u kojoj smo uhvaeni. Dakle, mi smo robovi. Ko ini greh, rob je grehu Jovan 8,34. Tako ispada
da nas Zakon, koji nam ne doputa da budemo nita drugo do ono to
smo, zapravo dri vrsto vezane u stanju ropstva. Dokle god ivimo u
takvim okolnostima, Zakon ne moe da bude Zakon slobode za nas.
Telo smrti. Mi smo sjedinjeni u braku s grehom. Ali, greh u sebi
ima smrt; jer alac smrti je greh. Greh je ono ime nas smrt ubija.
Zato je telo greha, s kojim smo sjedinjeni kada smo u telu, zapravo
142
telo smrti. Kakvo uasno stanje! Zarobljeni u tako vrstom jedinstvu,

da smo jedno telo s neim to samo po sebi jeste smrt iva smrt!
A sila greha je Zakon. (1. Kor. 15,56). Zakon je svedok nae
brane zajednice i na taj nain nas dri vezane u zagrljaju smrti. Kada
ne bi bilo nade, onda bismo imali razloga da proklinjemo Zakon to
nam nije dopustio da umremo u neznanju. Ali, iako izgleda kao da je
nemilosrdan, Zakon je na najbolji prijatelj. On kod nas stvara i odrava oseanje uasa, prikazujui nam ropstvo u kojem se nalazimo, sve
dok se iz nae due ne otme bolni uzvik: O, jadan li sam ja! ko e me
izbaviti od tela ove smrti? (Rimlj. 7,24 eng. prev). Moramo biti osloboeni, ili emo propasti.
Evo Oslobodioca. Neznaboaka izreka kae da Bog pomae
onima koji sebi pomau. Prava istina je da Bog pomae onima koji ne
mogu pomoi sebi. Bio sam prezren (nedostojan, ponien), a on mi
pomoe (Psalam 116,6 eng. prev). Niko nije uzalud vikao, traei u
svom oajanju pomo od Gospoda. Kada se bolni vapaj uputi ka nebu,
Oslobodilac je odmah tu da izbavi. Dakle, greh je aktivna smrt koja u
nama dela, koristei svu silu Zakona, ali uprkos tome mi moemo da
pobedonosno kliemo: Hvala Bogu koji nam daje pobedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista (1. Kor 15,57). Izbavitelj e doi sa Siona,
odvratie bezbonost od Jakova (Rimlj. 11,26). Bog je prvo vama podigao svoga Sina Isusa, i poslao ga da vam donese blagoslov time to
e svakog od vas odvratiti od zlih dela vaih (Dela 3,26 kombinacija
KJV-arni). Hvala Bogu za njegov neiskazani dar. (2. Kor. 9,15)
Podeljeni ovek. Tako, dakle, ja sam umom sluim Boijem
zakonu, a telom zakonu greha (Rimlj. 7,25). Ovo se, naravno odnosi na stanje opisano u prethodnim stihovima. Po svojim namerama
i tenjama, on slui Zakonu Bojem, meutim, u praksi, on je sluga
Zakonu greha, kako je to opisano i na drugom mestu: Jer plot (telo
Karadi) udi protiv Duha, a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom
protivi, da ne inite to biste eleli (Gal. 5,17). To nije stanje onoga ko
je aktivan u Bojoj slubi, jer u narednom poglavlju koje emo prouavati, itamo: Koji su u telu, ne mogu Bogu ugoditi (Rimlj. 8,8
Karadi). To je stanje u kojem se ovek mora moliti za osloboenje,
143
kako ne bi vie sluio Bogu samo umom, nego celim svojim biem.
A sam Bog mira da vas posveti potpuno, te da se va neoteeni duh,
i dua i telo, besprekorno sauvaju prilikom dolaska Gospoda naega
Isusa Hrista. Veran je onaj koji vas poziva, koji e to i izvriti. (1. Sol.
5,23,24)
144
8. Slavno osloboenje
iz loeg braka
Sada dolazimo do konanog zakljuka. U osmom poglavlju Rimljanima poslanica dosee svoj vrhunac. Prethodno poglavlje nam je
predstavilo bedno stanje oveka koji je probuen Zakonom, postao
svestan poloaja u kojem se naao, vezan lancima koje samo smrt moe
da raskine. Ono zavrava jednim kratkim pogledom na Gospoda Isusa
Hrista kao Onog koji nas jedini moe osloboditi od tela smrti.
Osloboeni od osude. Rimljanima 8,1-9:
Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu. Jer
te je zakon Duha ivota u Hristu Isusu oslobodio od zakona
greha i smrti. Jer to zakon nije mogao, zato to je zbog tela
bio slab, uinio je Bog na taj nain to je poslao svoga Sina u
obliju slinom grenom telu, i za greh, i osudio greh u telu,
da bi se pravednost, koju zakon zahteva, ispunila na nama
(u nama grki original, Karadi) koji ne ivimo po telu
nego po duhu. Koji se, naime, dre tela, misle na ono to je
vezano za telo, a koji se dre Duha, misle na ono to pripada
Duhu. Jer telo smera k smrti, a Duh smera ivotu i miru. Zato
je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Boijem zakonu, niti moe. Koji su sasvim u telu, ne
mogu da ugode Bogu. A vi niste sasvim u telu, nego u Duhu,
ako Duh Boiji stvarno obitava u vama. Ko pak nema Duha
Hristova, taj njemu ne pripada.
Nema osude. Nema osude za onoga ko je u Hristu. Zato?
Zato to je Isus primio osudu Zakona, da bi blagoslov doao na nas.
Dok smo u Njemu, nita ne moe na nas, a da prvo ne padne na Njega. U Njemu se, meutim, svaka osuda i svako prokletsvo okreu na
blagoslov, a greh biva zamenjen pravednou. Njegov ivot bez kraja trijumfuje, pobeujui sve to mu se suprotstavi. Mi smo uinjeni
145
potpunima (kompletnima, dovrenima) u Njemu. (Kolo. 2,10 engleski prevod)

Gledajui na Isusa (Jevrejima 12,2). Neki kau: Ne vidim
da se ovaj deo Pisma ispunio u mom ivotu, jer nalazim da me neto
osuuje svaki put kad pogledam na sebe. To je sigurno tako, jer se
osloboenje od osude ne nalazi u nama, nego u Isusu Hristu. Mi treba
da gledamo na Njega, a ne na sebe. Ako posluamo Njegove zapovesti
i poklonimo mu svoje poverenje, onda On preuzima odgovornost da
nas uini istim pred Zakonom. Nee nikad doi vreme da neko gleda
na sebe a da se ne nae osuen.
Sotonin pad dogodio se upravo zbog gledanja na sebe. Povratak
onih koji su povueni da zajedno s njim padnu, mogu je samo kroz
gledanje na Isusa. I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba
da se podigne Sin oveiji (Jovan 3,14). Zmija je podignuta da bi se u
nju moglo gledati. Oni koji su pogledali, bili su spaseni. Isto je i sa Hristom. U svetu koji e doi, Boje sluge gledae Njegovo lice (Otkr.
22,4), i nita ih nee navesti da svoju panju usmere na sebe. Svetlost
Njegovog lica bie njihova slava; ista svetlost koja ih je i dovela do slavnog stanja u kojem se nalaze.
Ukor, a ne osuda. Tekst ne kae da oni koji su u Hristu Isusu,
nikada nee biti ukoreni.
Misli da me On nikad ne kori?
Bio bi laan On prijatelj za me,
Kad ne bi nikad, nikad moje grehe
Izneo pred mene iz duboke tame.
Ulazak u Hrista samo je poetak, a ne kraj hrianskog ivota. To
je ulazak u kolu, u kojoj se uimo od Njega. On uzima bezbonog
oveka sa svim njegovim zlim navikama i oprata mu sve grehe, tako
da se on sada rauna kao neko ko nikada nije sagreio. Zatim Hristos
nastavlja da ivi Svoj ivot u njemu, posredstvom kojeg ovek moe da
nadvlada svaku svoju lou naviku. Druenje s Hristom e nam sve vie
otkrivati nae nedostatke, kao to druenje s obrazovanim ovekom
ini da postanemo svesni sopstvenog neznanja. Kao veran svedok, On
146
Slavno osloboenje iz loeg braka
nam govori o naim grekama. Meutim, to ne ini da bi nas osudio.

On prema nama gaji simpatije, a ne duh osude. To je ona vrsta simpatije koja budi hrabrost i osposobljava nas da pobeujemo.
Kada nam Gospod ukae na nesavrenosti u naem karakteru, to
je isto kao kad bi nam rekao: Ima neto to ti je potrebno i Ja to mogu
da ti dam. Kad nauimo da na ukor ovako gledamo, radovaemo se,
umesto da se obeshrabrujemo.
Zakon ivota u Hristu. Zakon bez Hrista je smrt. Zakon u Hristu je ivot. Njegov ivot je Zakon Boji; jer, iz srca izlaze svi ivotni
tokovi (v. Prie 4,23), a Zakon je bio u Njegovom srcu. Zakon greha
i smrti deluje u naim udovima, od kojeg nas oslobaa Zakon Duha
ivota koji je u Hristu. Zapamtite da to sve ini ivot koji je u Hristu.
Istovremeno, ovaj ivot nas ne oslobaa od poslunosti u odnosu na
Zakon, jer takvo iskustvo (neposlunosti) ve smo ranije imali; ono se
zvalo ropstvo, a ne sloboda. Ono od ega smo osloboeni jeste prestupanje Zakona.
Hristov posao. Ovo je jasno objanjeno u stihovima 3. i 4. Bog
je poslao Svoga Sina u telu koje je jednako grenom telu1, greha radi,
da bi se pravednost, koju zakon zahteva, ispunila u nama (Rimlj. 8,4
kombinacija arni-KJV). Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je
sveta, i pravedna, i dobra (Rimlj. 7,12). Na njemu se ne moe nai
greka; ona je na naoj strani, jer smo mi prestupili Zakon. Hristov
posao nije da menja Zakon, ni u najmanjem detalju, ve da menja nas,
i to u svim pojedinostima. To znai da On u naa srca stavlja Zakon
u njegovom savrenstvu, umesto njegove nagrene i okrnjene kopije.
Slabost Zakona. Zakon je dovoljno jak da osudi, ali je slab, ak
bespomoan, kada je re o onome to je oveku potrebno, a to je spasenje. On jeste i bie slab zbog tela (Rimlj, 8,3). Zakon je dobar, svet
i pravedan, ali ovek nema snage da ga ispuni. To je isto kao to sekira moe da bude otra i dobro napravljena od kvalitetnog elika, pa
ipak da ne bude u stanju da see stablo zbog slabosti ruke koja je dri;
shodno ovome, ni Boji Zakon ne moe sam sebe da realizuje. On je
1 KJV i mnogi drugi engleski prevodi koriste re likeness, koja se prevodi kao
slinost, ali i kao identinost, istovetnost; ovo drugo je blie nameri autora, kada se
uzme u obzir sve ono to on govori u ovom, ali i u svojim drugim delima prim. prev.
147
ustanovljen kao ovekova dunost; i to tako ostaje (kao njegova obaveza). Meutim, ovek nije kadar, pa je zato Hristos doao da to izvri
u njemu. Ono to Zakon nije mogao, uinio je Bog preko Svog Sina.
Jednakost grenom telu. Postoji iroko prihvaena ideja da je
Hristos podraavao2 grenu prirodu; odnosno, da nije na Sebe uzeo
stvarno greno telo, ve samo neto to tako izgleda. Ali, Pismo ne ui
na taj nain. Zato bjee duan u svemu da bude kao braa, da bude
milostiv i vjeran poglavar sveteniki pred Bogom, da oisti grijehe
narodne (Jevr. 2,17 Karadi). On je bio roen od ene, roen pod
Zakonom (Gal. 4,14 eng. prev, Bakoti i Savremeni srpski prevod),
da bi mogao da iskupi one koji su bili pod Zakonom. On je uzeo isto
telo koje imaju svi ljudi, roeni od ene. Paralelan stih u odnosu na Rimljanima 8,3, nalazi se u 2. Korinanima 5,21. Prvi kae da je Hristos
poslat u telu jednakom telu greha, da bi se pravednost, koju zakon
zahteva, ispunila u nama. Drugi objanjava da je Njega Bog uinio
grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Boija.
Okruen slabostima. Svu utehu koju dobijamo od Hrista, crpimo iz saznanja da je On u svemu nainjen kao mi. Inae, oklevali bismo da Mu priznamo svoje slabosti i greke. Prvosvetenik koji prinosi
rtvu mora da bude uviavan (da saosea eng. prev) prema onima
koji ne znaju i blude, poto je i sam podloan slabosti. (Jevrejima 5,2)
Ovo se savreno primenjuje na Hrista, Jer mi nemamo prvosvetenika koji ne moe saoseati sa naim slabostima, nego je on u svemu
bio iskuan kao i mi izuzev greha (Jevr. 4,15 kombinacija arni-KJV). To je ono zbog ega moemo hrabro da pristupamo prestolu
milosti. Hristos se tako savreno poistovetio s nama, da On i sada osea svaku nau patnju.
Telo i duh. Koji se, naime, dre tela, misle na ono to je vezano
za telo, a koji se dre Duha, misle na ono to pripada Duhu (Rimlj.
8,5). Zapazite da se ovaj stih oslanja na prethodni iskaz : Da bi se
pravednost, koju zakon zahteva, ispunila u nama koji ne ivimo po
telu nego po duhu. Ono to pripada duhu jesu Boje zapovesti, jer
2 Autor koristi englesku re simulated simulirati, pretvarati se, podraavati
prim. prev
148
je Zakon duhovan. Telo slui zakonu greha (vidi prethodno poglavlje

i Galatima 5,19-21, gde su opisana telesna dela). Meutim, Hristos je
doao u istom telu, da pokae nadmonost Duha nad telom. Koji su u
telu, ne mogu da ugode Bogu. A vi niste u telu, nego u Duhu, ako Duh
Hristov stvarno obitava u vama (Rimlj, 8,8.9 kombinacija arniKJV).
Meutim, niko ne treba da tvrdi kako je njegovo telo drugaije
posle obraenja, u odnosu na to kakvo je bilo ranije. Ponajmanje e
istinski obraen ovek tvrditi tako neto, jer upravo on dobija stalne
dokaze o izopaenosti svoga tela. Ali, ukoliko je stvarno obraen, i
Duh Hristov boravi u Njemu, on vie nije pod vlau tela. Tako je bilo
i sa Hristom koji je doao u istom grenom telu, iako greh nije poinio,
nego je uvek bio potinjen vostvu Duha.
Neprijateljstvo. Zato je telesan um neprijateljstvo prema Bogu;
jer se ne pokorava Boijem zakonu, niti zapravo moe (Rimlj. 8,7
eng. prev). Telo se nikad ne moe obratiti; ono predstavlja neprijateljstvo prema Bogu. Ovo neprijateljstvo sastoji se u suprotstavljanju
Zakonu. Dakle, ko god se suprotstavlja Zakonu Bojem, zapravo se
bori protiv Zakonodavca. Meutim, Hristos je na Mir; On je doao
da propoveda mir. Pa i vas koji ste nekada bili otueni i neprijateljski
nastrojeni u svom umu i smeranjem zlih dela, sada je izmirio u Svom
ljudskom telu, kroz smrt, da vas svete, neporone i besprekorne postavi preda se (Kolo. 1,21.22 kombinacija KJV-arni). U Svom
sopstvenom telu On je ukinuo neprijateljstvo, tako da svi koji su s Njim
razapeti, sada mogu da uivaju u miru s Bogom; to jest, oni su sada
potinjeni Njegovom Zakonu koji je ispisan u njihovom srcu.
ivot i mir. Telesan um to je smrt; ali, duhovan um to je
ivot i mir (Rimlj. 8,6 eng. prev). Imati duhovan um znai imati
um koji je kontrolisan Bojim Zakonom; jer znamo da je Zakon
duhovan. Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj (Psalam 119,165).
Poto smo, dakle, opravdani verom (uinjeni pravednim primedba autora), imamo mir s Bogom posredstvom Gospoda naega Isusa
Hrista (Rimlj. 5,1). Telesan um je neprijateljstvo prema Bogu. Prema
tome, imati takav um to znai smrt. Hristos je, meutim, unitio
149
smrt, obasjao ivot i neraspadljivost evaneljem (2. Tim. 1,10). On je

smrt ukinuo (ponitio) tako to je unitio silu greha u svima koji veruju u Njega; jer smrt nema sile osim posredstvom greha. alac je smrti
greh (1. Kor. 15,56). Dakle, mi u ovom trenutku moemo radosno da
uzviknemo: Hvala Bogu koji nam daje pobedu kroz Gospoda naega
Isusa Hrista. (1. Kor. 15,57)
Osmo poglavlje Rimljanima puno je slavnih obeanja koje je Bog
namenio onima koji Ga vole. Sloboda, Duh ivota koji je u Hristu, sinovi Boji, naslednici Boji i sunaslednici s Hristom, slava i pobeda
to su rei koje daju ton ovom poglavlju.
Sinovi Boji. Rimlj. 8,9-17:
A vi niste sasvim u telu, nego u Duhu, ako Duh Boiji stvarno obitava u vama. Ko pak nema Duha Hristova, taj
njemu ne pripada. A ako je Hristos u vama, telo je onda mrtvo poradi greha, ali je duh ivot poradi pravednosti. I ako u
vama obitava Duh onoga koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih, onaj
koji je vaskrsao iz mrtvih Hrista [Isusa] oivee i vaa smrtna
telesa svojim Duhom, koji u vama obitava. Tako, dakle, brao,
nismo dunici telu da po telu ivimo. Jer ako po telu ivite, umreete; ako pak Duhom umorite telesna dela, iveete.
Jer svi, koje vodi Duh Boiji, ti su sinovi Boiji. Niste, naime,
primili ropskog duha da opet strahujete, nego ste primili
Duha usinovljenja, kojim viemo: Ava, Oe! Sam Duh svedoi s naim duhom da smo deca Boija. Ako smo pak deca,
onda smo i naslednici; naslednici Boiji, sunaslednici Hristovi, ako s njim stradamo, da se s njim i proslavimo.
Meusobno suprotstavljene sile. Telo i Duh su u protivrenosti. Oni su uvek suprotstavljeni jedno drugom. Duh se nikada ne
potinjava telu, niti se telo ikad moe obratiti. Telo e imati prirodu
greha sve dok ne bude promenjeno, prilikom Hristovog dolaska. Duh
se bori s grenim ovekom, ali se ovaj pokorava telu, pa tako postaje
sluga grehu.
150
Takvog oveka ne vodi Duh, iako ga Duh svakako nije napustio.

Telo je isto i kod obraenog i kod neobraenog oveka, ali razlika je u
tome to ono u prvom sluaju nema silu, jer se ovek predao Duhu,
koji sada kontrolie telo. Iako to telo ostaje potpuno isto kao to je bilo
i pre obraenja, onome koji ga nosi reeno je da ne bude u telu nego
u Duhu, jer on Duhom mori tj. usmruje telesna dela.
ivot u smrti. A ako je Hristos u vama, telo je onda mrtvo
poradi greha, ali je duh ivot poradi pravednosti (Rimlj. 8,10). Ovde
imamo dvojicu o kojoj apostol govori u 2. Korinanima 4,7-16. Nas
ive, naime, svagda predaju smrti zbog Isusa, da se i ivot Isusov pokae na3 naem smrtnom telu (stih 11). Dalje, on kae da ako se na
spoljanji ovek i unitava, na unutranji ovek se obnavlja iz dana u
dan (stih 16). Iako nae telo propada i troi se, unutarnji ovek, Isus
Hristos, uvek je nov; On je na pravi ivot. Vi ste, naime, umrli i va
ivot je sa Hristom u Bogu sakriven. (Kolo. 3,3)
Eto zato ne treba da se bojimo onih koji ubijaju telo, posle ega
nemaju vie nita to bi mogli da nam uine. Ako bi spalili nae telo na
lomai, zli ljudi ipak ne mogu da dotaknu onaj veni ivot koji imamo
u Hristu i koji ne moe da bude uniten. Niko ne moe da uzme ovaj
ivot iz Njegove ruke.
Sigurnost vaskrsenja. I ako u vama obitava Duh onoga koji je
Isusa vaskrsao iz mrtvih, onaj koji je vaskrsao iz mrtvih Hrista [Isusa]
oivee i vaa smrtna telesa svojim Duhom, koji u vama obitava (Rimlj. 8,11). Isus je rekao o vodi koju je darovao i koja je predstavljala
Svetog Duha, da e ona u nama biti izvor ive vode koja tee u veni ivot Jovan 4,14; uporedite to sa Jovanom 7,37-39. Duhovni ivot koji
sada ivimo u telu, posredstvom Duha, predstavlja nau sigurnost da
emo prilikom vaskrsenja dobiti i duhovno telo, kada e Hristov ivot
biti otkriven u naim besmrtnim telima.
Nismo dunici telu. Tako, dakle, brao, nismo dunici telu
da po telu ivimo (Rimlj. 8,12). Mi, zapravo, jesmo dunici, ali nita
ne dugujemo telu. Ono nita nije uinilo, niti moe da uini za nas.
3 U grki original, Savremeni srpski prevod, prevod Duda-Fuak (Kranska
sadanjost) prim. prev.
151
Sve to telo moe da uini nije ni od kakve koristi, jer su njegova dela
greh, pa prema tome i smrt. Meutim, mi dugujemo Gospodu naem,
Hristu Isusu, koji je Sebe dao za nas. Shodno tome, sve mora da bude
podreeno Njegovom ivotu, jer ako po telu ivite, umreete; ako pak
Duhom umorite telesna dela, iveete. (Rimlj. 8,13)
Sin Boji. Oni koji su se pokorili stremljenjima Duha i nastavljaju da se pokoravaju, pod vostvom su tog istog Duha i istovremeno
su sinovi i keri Boje. Oni su dovedeni u isti odnos s Ocem koji samo
jedinorodni Sin uiva. Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac da se
nazovemo deca Boija, i jesmo. Svet nas zato ne poznaje, to njega nije
upoznao. Dragi moji, sad smo deca Boija i jo se ne pokaza ta emo
biti. Znamo da emo kad se on pokae biti njemu slini, jer emo
ga gledati onakvog kakav je (1. Jov. 3,1.2). Ako smo voeni Duhom
Bojim, onda smo jo sada i u punom smislu rei, sinovi Boji.
Sinovi jo sada. Postoji ideja koju neki gaje, da niko nije roen
od Boga sve dok se ne desi vaskrsenje. Meutim, vaskrsenje je mogue
zahvaljujui injenici da smo jo sada Boji sinovi i keri. Ali, rei
e neko, jo se nismo pokazali kao deca. To je tano i isto je vailo
za Hrista, dok je bio na zemlji. Bio je samo mali broj onih koji su Ga
prepoznali kao Hrista, Sina Boga ivoga. Oni su to saznanje dobili jer
im je Bog otkrio. Svet nas ne poznaje, jer ni Njega nije prepoznao. Rei
da vernici nisu u ovom trenutku Boja deca jer nema niega u njihovoj
pojavi to bi to potvrdilo, znai baciti istu optubu i na Isusa Hrista.
Ali, Isus je bio istiniti Sin Boji, nita manje dok je u Vitlejemu leao u
kolevci, nego to je sada, dok sedi s desne strane Bogu.
Svedoanstvo Duha. Sam Duh svedoi s naim duhom da smo
deca Boija (Rimlj. 8,16). Kako to Duh svedoi? Odgovor se nalazi u
Jevrejima 10,14-17. Apostol kae da je Isus jednom prinesenom rtvom usavrio one koji su posveeni, a zatim kae da je Sveti Duh svedok ovome, navodei sledee rei, kao potvrdu: Ovo je savez koji u
sklopiti s njima posle onih dana, govori Gospod; dau svoje zakone u
njihova srca i u njihov um napisau ih, i njihovih grehova i njihovih
bezakonja neu se vie seati (stihovi 16 i 17). To znai da je svedoanstvo Duha re. Mi znamo da smo deca Boja zato to nas Duh u to
152
uverava posredstvom Biblije. Svedoanstvo Duha nije neko oseanje

uzbuenosti, nego opipljiv, materijalni zapis rei. Mi nismo Boja deca
na osnovu toga to se tako oseamo, niti oseanja imaju ikakve veze s
tim, nego zato to nam Gospod to kae. Onaj ko veruje ima re koja u
njemu trajno ostaje i koja, za onoga ko veruje u Sina Boijeg, postaje
svedoanstvo (koje on) ima u sebi. (1. Jov. 5,10)
Bez straha. Niste, naime, primili ropskog duha da opet strahujete, nego ste primili Duha usinovljenja, kojim viemo: Ava, Oe!
(Rimlj. 8,15). Nije nam, naime, Bog dao plaljivog duha, nego duha
sile i ljubavi i razboritosti. (2. Tim. 1,7)
I mi smo upoznali i verovali u ljubav koju Bog ima prema nama. Bog je ljubav i ko ostaje u ljubavi u Bogu ostaje, i
Bog ostaje u njemu. Ljubav je kod nas dola do savrenstva u
tome da mi imamo pouzdanje na sudnji dan; jer kakav je on,
takvi smo i mi na ovom svetu. U ljubavi nema straha, nego
savrena ljubav izgoni strah, jer strah ima kaznu; a ko se boji
nije doao do savrenstva u ljubavi. (1. Jov. 4,16-18)
Hristos je dao Sebe da bi oslobodio one koji su, kroz strah od smrti,
bili celog svog ivota robovi Jevr. 2,15. Onaj ko poznaje i voli Gospoda,
nee biti preplaen od Njega; a onaj ko se ne plai Gospoda, nema razloga
da se boji bilo koga ili bilo ega. Jedan od najveih blagoslova Jevanelja
je osloboenje od straha, bilo da je on zasnovan na realnosti ili umiljen.
Traih Gospoda, i u me, i svijeh nevolja mojih oprosti me. (Psalam 34,4)
Naslednici Boji. Kako je to divno naslee! Ne radi se samo o
nasleivanju svega to Bog ima, nego o tome da smo mi naslednici Boga
samog. Imajui Njega, mi imamo sve. Iako to ukljuuje i materijalna
dobra, pravi Boji blagoslov je posedovanje Njega samog. Gospod je
moj dio naljedstva i ae; ti podie dostojanje moje (Psalam 16,5).
Ovo je injenica; neto o emu valja vie razmiljati, a manje priati.
Sunaslednici zajedno s Hristom. Ako smo sinovi Boji, stojimo u istom poloaju, zajedno s Hristom. On sam kae da Otac ima istu
ljubav prema nama kao i prema Njemu Jovan 17,23. Ovo dokazuje
153
i injenica da je Njegov ivot dat u zamenu za na. Stoga, Otac nema

nita to bi dao Svom jedinorodnom Sinu, a to ne bi dao nama. I ne
samo to. S obzirom na to da smo sunaslednici s Hristom, to znai da
On ne moe da ue u svoje nasledstvo pre nas. Da budemo jasni, njegovo mesto je s desne strane Bogu. Meutim, Bog je, iz Svoje velike ljubavi prema nama, oiveo... Hristom i nas koji smo bili mrtvi u svojim
prestupima i s njim je vaskrsao i postavio na nebesima u Hristu
Isusu (Efes. 2,4-6). Slavu koju poseduje, Hristos deli s nama Jovan
17,22. Dakle, biti sunaslednik s Isusom Hristom to nije mala stvar!
Nije udo to apostol klie: Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac da
se nazovemo deca Boija, i jesmo. (1. Jov 3,1)
Patnja zajedno s Njim. Jer, zato to je i sam trpeo kad je bio
kuan, moe da pomogne onima koji se iskuavaju (Jevr. 2,18). Patiti
s Hristom znai, dakle, podneti iskuenje zajedno s Njim. Patnja dolazi
od borbe protiv greha. Patnje koje ovek samom sebi nanosi (u cilju
sopstvenog popravljanja prim. prev), nita ne vrede. Tu nema nieg
asnog, ve sve slui za zadovoljenje tela Koloanima 2,23. Hristos
nije sebe muio da bi dobio Oevo odobravanje. Meutim, kada stradamo s Hristom, mi bivamo usavreni zajedno s Njim. Snaga kojom je
On odoleo iskuenjima neprijatelja, jeste ista ona kojom i mi moramo
da pobedimo. Njegov ivot u nama zadobija pobedu.
U prethodnim stihovima osmog poglavlja Rimljanima poslanice,
videli smo nain na koji smo, kao sinovi i keri, usvojeni u Boju porodicu i uinjeni sunaslednicima zajedno s Hristom. U tom odnosu vezu
uspostavlja Sveti Duh. To je Duh usinovljenja (Rimlj. 8,15), Duh koji
dolazi od Oca, kao predstavnik Sina, i On potvruje da smo prihvaeni
kao braa i sestre Hristove. Onaj koga vodi Duh mora biti kao to je
i Hristos bio na ovom svetu, pa otud ima tu sigurnost u jednako nasledstvo zajedno s Hristom. Sam Duh svedoi s naim duhom da smo
deca Boija. (Rimlj. 8,16)
Zajedno proslavljeni. Rimljanima 8,17 25:
Ako smo pak deca, onda smo i naslednici; naslednici
Boiji, sunaslednici Hristovi, ako s njim stradamo, da se
154
s njim i proslavimo. Smatram, uostalom, da stradanja sadanjeg vremena ne znae nita u poreenju sa slavom, koja
e se na nama otkriti. Jer sva stvorenja sa udnjom oekuju
otkrivenje slave sinova Boijih. A tvorevina Boija potinjena je nitavnosti ne svojevoljno, nego za volju onoga koji je
potinio, na nadu da e i sama tvorevina biti osloboena
ropstva propadljivosti za slobodu slave dece Boije. Znamo,
naime, da cela tvorevina Boija zajedno s nama uzdie i mui
se do sada. I ne samo ona, nego i mi sami, koji imamo prvi
dar Duha, i mi sami u sebi uzdiemo oekujui usinovljenje,
iskupljenje svoga tela. Nadajui se mi smo spaseni. A nada
koja se vidi nije nada; jer, kad neko neto gleda, zato da mu
se nada? Ako se pak nadamo onome to ne vidimo, onda to
oekujemo sa strpljenjem.
Otkud patnje? Hristov ivot na zemlji bio je obeleen patnjom.
On je bio bolnik i vian (upoznat sa eng. prev) bolestima (Isaija
53,3). On je i sam trpeo kad je bio kuan (Jevr. 2,18) i te patnje nisu
bile samo u Njegovom umu. On je bio upoznat i sa fizikim bolom:
On uze nae slabosti i ponese bolesti (Mat. 8,17). Stradao je od gladi
u pustinji, a Njegova dela milosra i ljubavi uinjena su po cenu Njegove sopstvene telesne patnje i iscrpljivanja. Muke koje je podnosio od
ruke grubih vojnika, za vreme sramnog suenja i raspea, bile su samo
nastavak onoga to je u drugom obliku trpeo u toku celog svog ivota
na zemlji.
Slava nakon stradanja. Kod svih proroka, Hristov Duh se javlja
kao Onaj koji svedoi i potvruje za stradanja koja oekuju Hrista i
za slave posle toga (1. Petr. 1,11). Nakon Svog vaskrsenja, u razgovoru
sa svoja dva uenika na putu za Emaus, Hristos je rekao: Zar nije trebalo da Hristos pretrpi to i da ue u svoju slavu? Tada im razjasni ta
je o njemu pisano u svem Pismu poevi od Mojsija i svih proroka
(Luka 24,26.27). Znamo da se prvi deo ovih proroanstava ispunio, te
na osnovu toga moramo znati da je i ostalo to sledi sigurno tano. Kao
to je sigurno da je Hristos stradao, izvesno je i to da potom sledi slava.
155
Zajednika patnja. Nae stradanje mora da bude zajedno s

Njim. Mi ne treba da patimo sami. No mi nismo mogli da stradamo
osamnaest (danas dvadeset prim. prev) vekova, u periodu pre naeg
roenja. Odatle sledi da Hristos jo uvek pati. Da je drugaije, mi ne
bismo mogli da patimo i stradamo zajedno s Njim. itajte ta je zapisano o Njegovoj vezi sa Starim Izrailjem: U svakoj tuzi njihovoj on
bjee tuan (Isaija 63,9). Takoe, iz Mateja 25,35-40 uimo da Hristos
pati ili osea osloboenje od patnje, kad god Njegovi uenici stradaju,
odnosno bivaju osloboeni stradanja. On je glava tela. Kad jedan ud
strada, svi drugi udovi pate zajedno s njim (1. Kor. 12,26). Koliko je to
tanije kada je re o Glavi! Dakle, itamo za Hrista da je On ak i sada,
kao prvosvetenik dirnut oseanjem nae slabosti (Jevrejima 4,15
eng. prev). Prvosvetenik mora biti neko ko moe saoseati sa onima
koji ne znaju i zalaze s puta, poto je i sam podloan slabosti (Jevr.
5,1.2 kombinacija KJV-arni). Dakle, uimo da se Hristos nikada
nije liio ljudske prirode koju je jednom preuzeo na Sebe, nego se, naprotiv, jo uvek poistoveuje sa grenim ljudima koji stradaju. Ovo je
slavna istina koju treba prepoznati i priznati, naime, da je Isus Hristos
u telu doao. (1. Jov. 4,2)
Zajedno proslavljeni. Ako smo pak deca, onda smo i naslednici; naslednici Boiji, sunaslednici Hristovi, ako s njim stradamo, da
se s njim i proslavimo (Rimlj. 8,17). Hristos ne poseduje nita to nije
za nas, u istoj meri koliko i za Njega. Oe, elim da oni, koje si mi dao,
budu sa mnom tamo gde sam ja (Jovan 17,24). On dodaje: Onome
koji pobeuje dau da sedne sa mnom na moj presto (Otkr. 3,21). Sve
to On ima, imamo i mi; i kad On ima, imamo i mi, jer smo sunaslednici zajedno s Njim.
Slava, ve sada. Gore navedene istine mogu se u prvi mah initi
kao neosnovane tvrdnje. Uobiajena ideja nalae da je Hristos proslavljen mnogo pre onih koji e biti Njegovi sunaslednici. Jedan stih e biti
dovoljan da razrei ovu dilemu: Stareine meu vama molim ja, koji
sam i sam stareina i svedok Hristovih stradanja i uesnik u slavi koja
e se otkriti (1. Petr. 5,1) Petar sebe naziva uesnikom u slavi. To je
zato to je on verovao u rei Hristove, izgovorene u molitvi za Njegove
156
uenike: Slavu koju si mi dao ja dadoh njima (Jovan 17, 22). Ako
Hristos sada ima slavu, Njegovi uesnici takoe imaju udeo u njoj. Na
ovo se nadovezuju i druge rei apostola Petra koji, ponovo govorei o
Hristu, kae: koga vi volite iako ga niste videli, u koga sad verujete
iako ga ne vidite, i radujete se neizrecivom i proslavljenom radou.
(1. Petr. 1,8)
Milost i slava doli su neoekivano. Apostol Jovan nam kae da
iako smo sada sinovi Boji, to ovaj svet ne prepoznaje, jer nisu poznavali ni Hrista. U zemaljskoj Hristovoj pojavi, spolja nije bilo nieg to
bi ukazivalo na to da je On Boji Sin. Telo i krv nikome ne otkrivaju
ovu istinu. Sudei po Njegovoj spoljanjosti, On je bio samo obian
ovek. Ipak, On je sve vreme imao slavu.
itamo da onom prilikom, kada je pretvorio vodu u vino, On
objavi svoju slavu (Jovan 2,11). Njegova slava se otkrila u obliku milosra. I rije postade tijelo i useli se u nas puno blagodati i istine;
(i vidjesmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca.4) (Jovan
1,14 Karadi). Milost kojom Bog osnauje svoj narod je po meri
bogatstva (Njegove) slave (Efes. 3,16 eng. prev). Ko je u Hristu, izabran je da (hvali) slavu njegove blagodati (Efes. 1,6). Milost je slava,
tako pokrivena da je smrtne oi mogu gledati, a da pri tom ne budu
zaslepljene njome.
Slava koja e se tek otkriti. Smatram, uostalom, da stradanja
sadanjeg vremena ne znae nita u poreenju sa slavom, koja e se na
nama otkriti (Rimlj. 8,18). Slava je neto to ve sada imamo, ali e
se otkriti tek kad Isus bude doao. Tom prilikom se otkriva Njegova
slava (1. Petr. 4,13), a naa iskuenja izala su na hvalu i slavu i ast.
(1. Petr. 1,7)
Hristova slava se jo uvek nije otkrila, osim trojici izabranih, na
gori preobraenja. U to vreme, slava koju je Hristos ve posedovao,
vidljivo je zasijala. On se tada pojavio, kao to e se pojaviti kada doe.
Meutim, za ogromnu veinu ljudi u ovom trenutku nema nekog veeg dokaza da je Isus Boji Sin, nego to je to bilo kada je stajao optuen pred Pilatom. Oni, pak, koji ga vide verom i koji se ne stide da ue4 Zagrade postoje u originalnom tekstu ove knjige prim. prev.
157
stvuju u Njegovim mukama, uestvuju, takoe, i u Njegovoj skrivenoj

slavi; i kad se On pojavi u svoj Svojoj slavi tada e pravednici sijati kao
sunce u carstvu Oca svoga (Mat. 13,43). To e biti otkrivenje (slave
arni) sinova Bojih (Rimlj. 8,19 eng. prev). Tom prilikom, Hristos
e prvi put Sebe prikazati svetu kao sin Boji, a oni koji su Njegovi,
otkrie se zajedno s otkrivenjem Njegove slave.
Nada u stvaranju. Re stvorenja i tvorevina u Rimljanima 8,19.20 (arni), odnose se na celokupno stvaralako delo. To se
moe videti iz dvadeset drugog stiha, gde itamo o celoj tvorevini
koja uzdie i mui se, ekajui da bude osloboena od onoga emu je
sada potinjena. Kad ovek sagrei, prokletstvo pada na zemlju zbog
njegovog greha (vidi 1. Mojs. 3,17). Nije zemlja uinila greh, ali je to
tako uinjeno da ona zajedno s ovekom, kome je bila predata, deli
sudbinu njegovog pada. Savrena zemlja nije mogla da bude mesto za
ivot grenog oveka. Ona je postala podlona propadanju, ali ne bez
nade. Bog je zemlju stvorio savrenom. Nije je stvorio naprazno, nego
je nainio da se na njoj nastava (Isaija 45,18). On sve ini shodno
savetovanju svoje volje. Prema tome, zemlja e sigurno biti proslavljena, kao to je bila na poetku. Sama (e) tvorevina biti osloboena
ropstva propadljivosti za slobodu slave dece Boije. (Rimlj. 8,21)
Usvajanje i iskupljenje. Zemlja, kao i mi sami, zajedno uzdiemo oekujui usinovljenje, iskupljenje svoga tela (Rimlj. 8,23). Zemlja takoe isekuje ovo, jer ne moe biti osloboena prokletstva, sve
dok se mi ne pokaemo kao sinovi Boji, to jest, kao zakoniti naslednici. Sveti Duh je zalog (kapara) ovog nasledstva. On nas zapeauje
kao naslednike za dan izbavljenja (Efes. 4,30). On nam je svedok da
smo deca Boja; meutim, svet koji ne poznaje decu Boju, ne prihvata ovog Svedoka. No, kada se otkrije slava koju nam je On dao, i kad
naa tela, iskupljena od propadanja, zasijaju slavom poput Njegovog
slavnog tela, tada vie nee biti sumnje ni kod jednog od onih koji su
od sveta. Tada e i sam sotona morati da prizna da smo Boja deca, pa
prema tome i punopravni naslednici proslavljene zemlje.
Nada i strpljenje. Nada, u biblijskom smislu, znai neto mnogo
vie nego puka elja. Ona je sigurnost, jer je osnova hrianske nade
158
Boje obeanje, osnaeno Njegovom zakletvom. Nema niega to bi

nae oi videle kao dokaz da smo deca Boja. Ni mi sami ne moemo da
vidimo svoju slavu, pa stoga i ne treba da je traimo ovde. Ne moemo
da vidimo Hrista, pa ipak znamo da je On Boji Sin. U ovome je sigurnost da smo i mi Boji sinovi i keri. Ako bi postojala ma i najmanja nesigurnost, onda ne bi bilo mogue da ekamo sa strpljenjem. Bili bismo
uznemireni i zabrinuti. Meutim, iako telesne oi ne mogu da vide nikakav znak da smo usvojeni kao Boja deca, vera i nada nam to garantuju;
tako sa strpljenjem moemo da ekamo ono to ne vidimo. (Jevr. 11,1)
Ono to treba da se zna. Rimljanima 8,26-28:
Isto tako i Duh pomae naoj slabosti; jer mi ne znamo
za ta treba da se molimo kako prilii, ali sam Duh posreduje za nas uzdisajima koji se ne mogu iskazati. A onaj to ispituje srca zna ta je smeranje Duha, poto se po Boijoj volji
moli za svete. A znamo da Bog sve pomae na dobro onima
koji ga ljube, koji su po njegovoj odluci pozvani.
Molitve u Duhu (vidi Efes. 6,18). Srce je prevarno vie svega i
opako; i niko ga ne moe spoznati, osim Boga Jeremija 17,9.10. Ovo
je samo po sebi dovoljan razlog to ne znamo za ta se treba moliti.
Drugo, mi ne znamo ta je to to e nam Bog dati, pa ak i kad
bismo znali, nae rei ne bi bile u stanju da to opiu, jer:
to oko ne vide, i uho ne u, i u ljudsko srce ne doe,
to ugotovi Bog onima koji ga ljube. A nama je Bog otkrio
posredstvom Duha; jer Duh ispituje sve, i dubine Boije. Jer
ko od ljudi zna ta je u oveku sem ovekovog duha koji je u
njemu? Tako isto niko sem Duha Boijega ne zna ta je u
Bogu. Mi pak nismo primili duha ovoga sveta, nego Duha koji
je od Boga, da znamo ta nam je Bog darovao. (1. Kor. 2,9-12)
Bog eli da nam da preko svega i iznad svega to mi itemo ili
mislimo (Efes. 3,20). Naravno da molba za tako neto ne moe biti pre-
159
toena u rei. Prethodna reenica u ovom istom stihu, meutim, govori

o Bogu kao onome koji svojom silom dejstvuje u nama, dok sedamnaesti stih kae da je ta sila koja dejstvuje u nama Sveti Duh. Tako dolazimo do iste misli koju itamo u Rimljanima 8 i Prvoj Korinanima 2.
Jer Duh ispituje sve, i dubine Boije. Prema tome, Duh zna
upravo ono to Bog za nas sprema. Najdublje misli su neizrecive jezikom, pa Duh preuzima ulogu posrednika i moli se umesto nas sa
neiskazanim uzdisanjem. Iako nema artikulisanog govora onaj to
ispituje srca zna ta je smeranje Duha poto se po Boijoj volji moli
za svete (Rimlj. 8,27). Gospod zna da se Duh moli upravo za ono to
On namerava da podari. Duh se zalae za svete, u skladu sa Bojom
voljom, a znamo da to god se ite po volji Bojoj, ono biva uslieno.
Sada obratite panju na to kako ova misao u vezi sa molitvom, savreno pristaje uz ono to je reeno ranije, u Rimljanima 8. Bog nam je
dao Svog Duha da bude u nama, da nas vodi i da usmerava nae ivote.
Posedovanje Duha Bojeg, dokazuje da smo deca Boja. Kao sinovi
i keri, mi moemo da doemo k Njemu i da zatraimo sve ono to
zadovoljava nae potrebe, uz puno poverenje koje dete prirodno ima
prema roditelju. Ali, imajui ovo poverenje, treba da imamo na umu i
to da su nae misli toliko nie u odnosu na Boje, koliko je zemlja nia
od nebesa Isaija 55.8.9.
Ne samo da su nae misli slabe, nego je to jo u veoj meri i na
jezik. Mi nismo kadri da pravilno izrazimo ak ni ono malo to shvatamo. Ali, ako smo sinovi Boji, mi u sebi imamo Njegovog Predstavnika
koji nadometa nae nedostatke i koji uzima od onog to je Boansko,
da bi nama dao. Kako je to divna sigurnost koju na ovaj nain stiemo,
da bi je kroz poverenje Bogu pokazali, kada Mu se molimo! Ovo je
naroito ohrabrenje za sve one koji pokazuju nesigurnost u pogledu
izraavanja. Nema, naime, nikakve razlike ako neko poseduje oskudan
renik, ili ako zamuckuje, pa ak i ako je nem; ukoliko se moli u Duhu,
moe biti siguran da dobija sve to mu je potrebno, mnogo vie od
onog to bi mogao da izgovori ili zamisli.
Sa ovim injenicama pred sobom, daleko snanije doivljavamo
podsticaj apostola: Svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu u
160
Duhu svakom prilikom (uvek, neprestano eng. prev), i radi toga bdijte u svakoj istrajnosti i moljenju za sve svete. (Efes. 6,18)
Sve ide na dobro. A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na
dobro (Rimlj. 8,28). Bez ovog saznanja, mi ne bismo mogli da imamo
takvo pouzdanje u molitvi koje je neophodno i na koje nam je ukazano
u prethodnim stihovima. Ko poznaje Boga, on mora da Ga voli, jer je
On ljubav; a Duh je taj koji Ga otkriva nama. Ko god zna da je Bog
tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki ko veruje u njega ne propadne, nego da ima veni ivot, ne moe da Ga ne
voli; i tada sve poinje da radi u korist njegovog dobra.
Zapazite da tekst ne kae kako e sve stvari raditi za dobro onih
koji vole Boga, nego da one jo sada, u ovo vreme, to ine. Sve to naie, dobro je za one koji ljube Gospoda i veruju Mu. Mnogo je onih koji
gube blagoslove ovog pouzdanja, itajui tekstove kao da se oni odnose na budunost. Oni se trude, ne bi li se pomirili sa nevoljama koje
ih snalaze, smatrajui da e se jednom u budunosti i njima sudbina
osmehnuti; meutim, takvi ne dobijaju ono dobro koje im Bog u tom
trenutku daje.
No, u tekstu ne stoji da mi znamo kako to sve stvari idu na dobro
onima koji ljube Boga. Ljudi u nevolji esto uzdiu s pobonim mislima u dui, i govore: Pa, pretpostavljam da je to sve za moje dobro,
mada ne vidim kako. Naravno; to i nije njihovo da vide. Bog je taj koji
ini da to izae na dobro, jer On Sam ima silu.
Stoga, nije neophodno da mi znamo kako se to postie. Samo znanje o injenici dovoljno je za nas. Bog je u stanju da nadvlada sve avolske planove i da ljudski gnev okrene Sebi na hvalu. Na udeo je da
Mu verujemo. Nema vere u Gospoda, ako moramo da vidimo nain na
koji On sve to postie. Onaj ko trai da vidi kako Gospod radi, zapravo govori da se Bogu ne moe verovati kada Njegovo delovanje nije u
vidnom polju, ime Mu se priiva loe ime u oima ljudi ovoga sveta.
Pozvani od Boga Bog sve poziva da dou k Njemu. Duh i nevesta rekoe: doi. I ko slua neka kae: doi. I ko edni neka doe, ko
hoe neka uzme vodu ivota badava (Otkr. 22,17). Bog ne gleda ko je
ko; On hoe da se svi spasu i zato ih sve poziva.
161
Ne samo da nas poziva, nego nas i privlai. Niko ne moe da doe

k Njemu, a da nije privuen. Hristos je zato podignut da bi sve privukao Bogu. On je okusio smrt za svakog oveka (v. Jevrejima 2,9) i kroz
Njega svi imaju pristup Bogu. On je u Svom telu unitio neprijateljstvo
zid koji je delio ljude od Boga, tako da vie nita ne moe oveka
drati odvojenog od Boga, osim ako ovek sam ponovo ne podigne
barijeru.
Gospod nas privlai, ali ne koristi silu. On poziva, ali ne primorava. Ostaje, dakle, na vama da uvrstite svoj poziv i izbor, tako to ete
se predati uticaju kojim nas Bog okruuje. On kae: Hajde za mnom,
a mi treba da taj poziv uinimo uspenim, tako to emo Ga slediti.
Svrha pozivanja. Bog nas poziva Hristovom blagodau (Gal.
1,6). Jer nas je u njemu izabrao pre stvaranja sveta da budemo sveti i
neporoni pred njim, u ljubavi (Efes. 1,4 kombinacija arni-KJV).
Dalje, itamo da nas je On prizvao svetim pozivom, ne na osnovu
naih dela, nego po svojoj odluci i blagodati koja nam je u Hristu Isusu
dana pre venih vremena (2. Tim. 1,9). Iz naeg teksta, u Rimljanima
poslanici, nauili smo da oni koji ljube Gospoda jesu po njegovoj nameri pozvani (Rimlj. 8,28 eng. prev). Njegova namera je da budemo
sveti i neporoni (bez krivice eng. prev) pred Njim, u ljubavi. Ako se
pokorimo Njegovoj nameri, On e se pobrinuti da se ona ostvari.
Bog je oveka stvorio Sebi za druga. Meutim, nema pravog prijateljstva ako postoji sputanost. Stoga, da bi ovek mogao da Mu bude
prisan prijatelj, Bog stvara ovekovu volju slobodnom poput Svoje.
Bog ne moe da radi nasuprot Svojim ciljevima; dakle, ne samo da ne
eli, nego i ne moe da vri prisilu nad ljudskom voljom. Svi su ljudi
apsolutno slobodni da prave izbor, kao to je to i Sam Bog; i kada izaberu da se pokore Bojem pozivu, Njegov milostivi cilj je ostvaren u
njima silom koju On koristi da sve stvari okrene na dobro.
Uili smo o naem odnosu sa Bogom preko Svetog Duha i o pomoi koju nam Duh daje u molitvi, kao i o sigurnosti da sve stvari
rade za dobro onih koji ljube Boga i koji su pozvani po Njegovoj nameri (Rimlj. 8,28 eng. prev). Temelj ove sigurnosti utvren je za
venost stihovima koji slede.
162
Neizreciv dar. Rimljanima 8,29-32:

Jer koje je unapred znao, njih je i predodredio da budu
saobrazni liku njegovoga Sina, da on bude prvenac meu
mnogom braom. Koje je pak predodredio, te je i pozvao; a
koje je pozvao, te je i opravdao, a koje je opravdao, te je i
proslavio. ta emo, dakle, na to rei? Ako je Bog za nas, ko
e protiv nas? Bog, koji nije potedeo svog sopstvenog Sina,
nego ga je predao za sve nas, kako nam nee s njim i sve drugo darovati?
Predznanje i predodreenje. Re predodreenje znai isto
to i unapred postaviti, unapred odrediti. O ovim izrazima napisani
su tomovi knjiga koje sadre razliite spekulacije, a samo nekoliko rei
je dovoljno da se stvari postave na svoje mesto. Uvaavajui sve ono to
odlikuje Boji karakter i Njegovu Linost, za nas je dovoljno da znamo
injenice. Nema potrebe da se uputamo u nepotrebna tumaenja.
U Svetom pismu jasno je naglaena injenica da Bog sve zna. Ne
samo da zna ono to pripada prolosti, nego On isto tako jasno vidi
i budunost. Bogu su poznata od postanja svijeta sva djela njegova
(Dela 15,18 Karadi). Gospode! ti me kua i zna. Ti zna kad
sjedem i kad ustanem; ti zna pomisli moje izdaleka (Psalam 139,1.2).
Dakle, Bog ve sada moe da kae ta e ljudi koji jo nisu ni roeni,
rei ili uiniti. Ovo ne ini Boga odgovornim za zlo koje e ti ljudi
poiniti. Neki su vrlo nepromiljeno zakljuili da bi Boga trebalo uzeti
u zatitu i nai neko izvinjenje za Njega pred optubom da je On odgovoran za zlo koje se dogaa, jer ga nije spreio, a unapred je, kao
Sveznajui, znao da e se dogoditi. Oni su to izvinjenje nali u ideji da
je Bog mogao da zna da je eleo, ali je On izabrao da ne zna za mnoge
stvari koje e se desiti. Takva odbrana Boga je besmislena i naopaka.
Ona poiva na pretpostavci da bi Bog bio odgovoran za zlo koje bi unapred video da e se desiti, a pri tom ne bi to isto zlo nekako predupredio; po istoj logici, da ne bi bio u poziciji da sprei zlo, On e namerno
zatvoriti oi da za njega ne bi znao. Ovakva odbrana samo postie da
163
se na Boga srui sva odgovornost za zlo koje postoji na svetu. Vie od

toga, ona Boga ograniava i predstavlja slinim oveku.
Bog sve zna, ne tako to prouavanjem i istraivanjem dolazi do znanja, poput oveka, ve zato to je On Bog. On ispunjava venost Isaija
57,15. Mi ne moemo ni da zamislimo, a kamoli da razumemo venost.
Ostaje nam samo da prihvatimo injenicu i da se time zadovoljimo, ali i
da se radujemo to je Bog vei od nas. Celokupno vreme prolost, sadanjost i budunost za Njega je isto. Za Boga je uvek sadanji trenutak.
To to je Bog znao za zlo koje e ovek poiniti, jo pre nego to
je zemlja osnovana, ne ini Ga odgovornim, kao to ni ovek, koji bi
pomou nekog teleskopa video ta neko radi deset milja dalje, nije kriv
za tue postupke. Bog je na samom poetku pred oveka izneo jasna
upozorenja protiv greha i ljude opskrbio svim onim to je neophodno,
ne bi li oni izbegli ovo zlo. Meutim, On nije mogao da se mea u ovekovo pravo i slobodu izbora, a da ga time ne lii ovenosti i napravi
od njega obinu palicu kojom se manipulie.
Sloboda da inimo ono to je pravo, podrazumeva i slobodu da inimo i ono to ne valja. Ako bi ovek bio tako nainjen da ne moe da
grei, on ne bi imao nita od slobode, pa ak ni slobodu da ini dobro;
bio bi nii od ivotinje. Nema nikakve vrline u iznuenoj poslunosti,
niti bi bilo ikakve vrline u injenju dobra, ukoliko ne postoji mogunost da se ini zlo. tavie, ne bi bilo nikakvog zadovoljstva u zajednici
dvoje ljudi, ako bi oni bili zajedno samo zato to nisu mogli da izbegnu
jedno drugo, to jest, nisu mogli da biraju. Gospodnja radost u prijateljstvu sa Svojim narodom sastoji se u tome to su oni svojom slobodnom
voljom izabrali Njega pre svega drugog; to to je Njegova radost, jeste
radost i Njegovog naroda.
Upravo oni koji gunaju zato to Bog ne spreava bolesti koje
unapred vidi da e doi, prvi bi Ga optuili za surovost, kada bi On
proizvoljno intervenisao, uskraujui im slobodu i naterao ih da ine
ono to oni nisu izabrali. To bi sve nas uinilo nesrenima i nezadovoljnima. Za nas je najmudrije da ne pokuavamo da dokuimo puteve
Svemonoga i da prihvatimo kao injenicu, da je pravo sve to On radi.
Put je Gospodnji savren. (Psalam 18,30 eng. prev)
164
ta je sa predodreenjem? U tekstu stoji da i koje je unapred

znao, njih je i predodredio da budu saobrazni liku njegovoga Sina, da
on bude prvenac meu mnogom braom (Rimlj. 8,29). Boja promisao za oveka je promisao mira, a ne zlih namera Jeremija 29,11. On
je za nas odredio mir Isaija 26,12. Ne itamo nita o predodreenosti
koja ljude neminovno vodi u unitenje; jedino to je Bog predodredio
jeste da ljudi budu saobrazni liku Njegovog Sina.
To se dogaa samo u Hristu da mi postanemo saobrazni Njegovom liku. U Njemu mi dospevamo do pune mere Hristovoga rasta
(Efes. 4,13). Prema tome, ljudi su predodreeni samo preko Hrista i u
Njemu. Sve je reeno u stihovima koji slede:
Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda naega Isusa
Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom na nebesima, jer nas je u njemu izabrao pre stvaranja sveta da budemo sveti i neporoni pred njim odredivi
nas unapred u ljubavi, blagonaklonou svoje volje, da nas
Hristovim posredstvom usini, da hvalimo slavu njegove blagodati, kojom nas je obdario u voljenom Sinu. (Efes. 1,3-6)
Sve je u Hristu. Sve duhovne blagoslove primamo u Njemu; izabrani smo u Njemu za svetost; u Njemu smo predodreeni za usvojenje
kao Njegova deca; u Njemu smo mi prihvaeni; i u Njemu imamo otkup kroz Njegovu krv. Bog nas nije odredio za gnev, nego da dobijemo spasenje kroz Gospoda svojega Isusa Hrista. (1. Sol. 5,9)
To je Boja namera i Njegovo predodreenje u odnosu na oveka.
Dalje, koje je unapred znao, njih je i predodredio da budu saobrazni
liku njegovoga Sina. Koga je unapred znao? Tu ne moe biti nikakvog
ogranienja; On je morao da zna sve ljude. Ako bi postojao neki izuzetak, onda Bog ne bi bio beskonaan u znanju. Ako Bog unapred zna
jednu osobu, onda isto tako unapred zna svaku osobu. Nije postojala ni
jedna osoba, roena na ovom svetu, a da njeno roenje Bog nije unapred video. I nema stvorenja koje je nevidljivo pred njim, nego je sve
golo i otkriveno u oima onoga kome mi polaemo raun. (Jevr. 4,13)
165
S obzirom na to da je svako bie poznato Gospodu jo od postanja

sveta, i da je one koje je poznao ujedno i predodredio da budu saobrazni
slici njegovog Sina, sledi da je Bog nameravao da spase svaku duu koja
je ivela na svetu. Njegova ljubav je sve obgrlila, ne gledajui ko je ko.
U tom sluaju, pomislie neko, svi e se spasti, bez obzira kako
su iveli. Nipoto. Zapamtite da je namera Boja sadrana u Hristu.
Samo u Njemu smo mi predodreeni. Isto tako, slobodni smo da biramo da li emo Ga prihvatiti ili neemo. ovekova volja je zauvek
osloboena i Bog je ni u kom sluaju nee osporavati. On dri kao
neto najsvetije da svaki ovek ima mogunost da bira i da poseduje
slobodnu volju. On nee sprovoditi Svoju volju nasuprot ovekovoj volji. Njegova volja je da dopusti oveku sve ono to ovaj odluno izabere,
smatrajui da je to ono to e ga uiniti najzadovoljnijim.
On, dakle, stavlja pred oveka smrt i ivot, dobro i zlo, i kae mu da
izabere ono to eli da ima. Bog zna ta je najbolje i to sprema i izabira za
oveka. On je u tome iao tako daleko da je ovaj izbor uvrstio preko svake
mogunosti da on propadne, osiguravi sva dobra oveku, ako on poeli
da ih ima. Meutim, divna dobrota i uviavnost naeg velikog Boga ogleda se u tome da doputa sve to ovek eli. Kad bi ovek zauzvrat dopustio
da se ostvari Boja volja, to bi bilo najdivnije prijateljstvo meu njima.
Pozvani, opravdani, proslavljeni. Koje je pak predodredio, te
je i pozvao; a koje je pozvao, te je i opravdao, a koje je opravdao, te
je i proslavio (Rimlj. 8,30). Radi se o kompletnoj akciji. Ne treba da
se spotiemo na nju, samo ako se setimo da se sve odvija u Hristu. U
Hristu smo ve blagosloveni svakim duhovnim blagoslovom. Svako je
pozvan da uestvuje u onome to je Bog za njega pripremio, ali niko
nije po Njegovoj odluci pozvan ukoliko nije osigurao svoj poziv i izbor predavanjem svoje volje. Samo takvi su predodreeni za spasenje.
Nita u svemiru ne moe da uskrati spasenje onoj dui koja prihvata
Gospoda Isusa Hrista i veruje Mu.
Svi su takvi opravdani. Smrt Hristova miri nas s Bogom. ...on
je rtva pomirenja za nae grehe, ne samo za nae nego i za grehe celoga sveta (1. Jov. 2,2). Njegova je smrt svima osigurala oprotaj i ivot.
Nita ih ne moe zadrati od spasenja osim njihove sopstvene izopae-
166
ne volje. Ljudi moraju da se otrgnu iz Boje ruke da bi bili izgubljeni.

tavie, oni koji prihvate rtvu, opravdani su.
Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time to je
Hristos umro za nas kad smo jo bili grenici. Stoga emo
mnogo pre mi, opravdani sada njegovom krvlju, njegovim
posredstvom biti spaseni od gneva. Ako smo, dakle, mi
kao njegovi neprijatelji izmireni s Bogom smru njegovoga
Sina, onda emo jo pre biti spaseni njegovim ivotom, poto
smo izmireni. (Rimlj. 5,8-10)
A koje je opravdao, te je i proslavio (Rimlj. 8,30). Nismo li
itali u Hristovoj molitvi za Njegove uenike, ne samo za one koji su
bili s njim u vrtu, nego za sve koji e poverovati u Njega na osnovu
njihove rei, dakle, za nas: Dao sam im slavu, koju si ti dao meni, da
budu jedno kao to smo mi jedno (Jovan 17,22)? Petar je rekao da je
on uestvovao u slavi koja treba da se otkrije. Bog nita nije ostavio nedovreno. Sve to Hristos ima, imamo i mi ako Ga prihvatimo. Jer sva
stvorenja sa udnjom oekuju otkrivenje slave sinova Boijih (Rimlj.
8,19). Na Boje pitanje koje se tie Njegovog naroda: to je jo trebalo
initi vinogradu mojemu to mu ne uinih? (Is. 5,4), ko moe da kae
kako ima jo neto to nije uinjeno?
Sve je nae. Mi smo preduhitrili apostola. Posluajte njegove
rei: Bog, koji nije potedeo svog sopstvenog Sina, nego ga je predao
za sve nas, kako nam nee s njim i sve drugo darovati? (Rimlj. 8,32)
Kako da nam sve ne da? To jest, kako bi mogao izbei da nam sve
da? Kad je Hrista dao nama i za nas, Bog ne moe drugaije nego da
nam sve da, jer je u njemu stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji,
sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva,
ili vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno i za njega. I on je pre
svega i sve u njemu ima svoje postojanje. (Kol. 1,16.17)
Stoga neka se niko ne hvali ljudima, jer je sve vae: bio to Pavle,
ili Apolos, ili Kifa, ili svet, ili ivot, ili smrt, ili sadanje, ili budue, sve
je vae, vi ste pak Hristovi, a Hristos je Boiji (1. Kor. 3,21-23). Ovo je
167
ujedno i odgovor na pitanje: Ko e protiv nas? (Rimlj. 8,31). Sve je za

nas. Jer sve je vas radi. (2. Kor. 4,15)
Jednom je jedan general telegrafisao seditu vlade, rekavi: Suoili smo se s neprijateljima i oni su sada nai. Privilegiju da to isto
kae, ima i svako dete Boje. Hvala Bogu koji nam daje pobedu kroz
Gospoda naega Isusa Hrista. (1. Kor. 15,57)
Jer sve to je od Boga roeno pobeuje svet; i ovo je pobeda koja
je pobedila svet: naa vera. (1. Jov. 5,4). Ovo nam daje sigurnost da
sve zajedno ide na dobro onima koji vole Boga. Ma kako svari izgledale
mrane i pretee, ako smo u Hristu, one rade za nas, a ne protiv nas.
Doli smo do kraja osmog poglavlja Rimljanima. Ovo je planina
Fazga cele poslanice, jer se s ovog mesta sa sigurnou moe oima
vere videti Obeana zemlja. Moda bi u ovom trenutku dobro dolo
kratko sumiranje onoga to smo dosad imali. Ono to sledi je najkrai
mogui sie svega dosad reenog.
U prvom poglavlju izloena je tema itave poslanice, izraena u
svega nekoliko rei Hristovo Jevanelje kao sila Boja na spasenje.
Ono je namenjeno kako Jevrejima, tako i neznabocima, i svima je obznanjeno preko dela Bojih. Potom je opisano stanje onih ljudi koji su
odbili da ue o Bogu.
Drugo poglavlje nas je uverilo da su u srcu svi ljudi isti, da svi
moraju biti sueni u odnosu na jedan te isti standard i da znanje i visoki poloaj nikoga ne preporuuju Bogu. Poslunost Bojem Zakonu
zaista je jedino obeleje jednog Izrailjca i Bojeg naslednika.
Tree poglavlje jo vie naglaava prethodno pomenute istine, a
naroito onu da nema nijednog poslunog. Jer delima zakona niko se
nee opravdati pred njim; posredstvom zakona dolazi samo poznanje
greha (Rimlj. 3,20). Ali, bez obzira na to, za sve postoji nada, jer je pravednost Zakona stavljena u sve i na sve koji veruju u Hrista, tako da je
ovek nainjen biem koje ispunjava Zakon verom. Jedan Bog opravdava i Jevreje i neznaboce na isti nain kroz veru. Vera nije zamena
za poslunost Zakonu, ve sredstvo koje obezbeuje tvorenje Zakona.
U etvrtom poglavlju susreli smo se s Avramom koji je uzet kao
ilustracija pravednosti zadobijene verom. Nauili smo, takoe, da je
168
vera u Hristovu smrt i Njegovo vaskrsenje jedini nain da se nasledi

ono to je obeano oevima; obeanje koje obuhvata nita manje nego
posedovanje zemlje koja e biti obnovljena. Avramov blagoslov je onaj
blagoslov koji dolazi sa Hristovog krsta. S obzirom na to da je obeanje
Izrailju bilo samo ponovljeno obeanje koje je bilo dato Avramu, zakljuujemo da se Izrailj sastoji od svih pripadnika razliitih nacija koji
pobedu nad grehom ostvaruju posredstvom Hristovog krsta.
Izobilna ljubav i milost i spasenje kroz Hristov ivot mogu da poslue kao najupeatljivije misli iz petog poglavlja.
Nova stvorenja u Hristu to je ono to e osveiti pamenje vernog itaoca i podsetiti ga na glavnu istinu estog poglavlja, gde se istie
naa smrt, na ukop, vaskrsenje i ivot, zajedno sa Hristom.
U sedmom poglavlju smo nauili kako bliska veza i jedinstvo postoje izmeu Hrista i vernika. Oni su u braku s Njim, pa su zbog toga
udi tijela njegova, od mesa njegova, i od kostiju njegovijeh (Efes.
5,30). Borba kroz koju je osigurana sloboda od prvog mua, tela greha5, ivo je naslikana.
Osmo poglavlje, kruna itave poslanice, opisuje blagoslove nanovo i slobodno roene dece Boje. Nada budue besmrtnosti je, zapravo, sadanji imetak, posredstvom Svetog Duha i kao dobro koje proistie iz sadanjeg Hristovog ivota i Njegove slave. Oni koji su u Hristu,
predodreeni su za venu slavu. Tako smo dovedeni do pobednikog
poklia i slavnog ubeenja.
Rimljanima 8,31-39:
ta emo, dakle, na to rei? Ako je Bog za nas, ko e
protiv nas? Bog, koji nije potedeo svog sopstvenog Sina,
nego ga je predao za sve nas, kako nam nee s njim i sve drugo darovati? Ko e podii tubu protiv izabranika Boijih?
Bog koji ih opravdava? Ko je taj koji e ih osuditi? Da li Hristos Isus koji je umro, i ta vie vaskrsao, koji je s desne strane
Bogu i koji se zauzima za nas? Ko e nas rastaviti od Hristove ljubavi? nevolja, ili pritenjenost, ili gonjenje, ili glad,
5 Telesne ogrehovljene prirode prim. prev.
169
ili golotinja, ili pogibao, ili ma? Kao to je napisano: Radi

tebe ubijaju nas vazdan, smatraju nas kao ovce za klanje. Ali u
svemu tome mi nadmono pobeujemo pomou onoga koji
nas je zavoleo. Ubeen sam naime, da nas ni smrt, ni ivot, ni
aneli, ni poglavarstva, ni sadanjost, ni budunost, ni sile, ni
visina, ni dubina, niti kakvo drugo stvorenje, ne moe rastaviti od Boije ljubavi, koja je u Hristu Isusu Gospodu naem.
Sve je za nas. Apostol je upitao: Ako je Bog za nas, ko e protiv
nas? Odgovor mora biti: Niko. Bog je vei od svih i niko ne moe
nita da otme iz Njegove ruke. Ako je Bog za nas, On koji ima mo da
sve stvari natera da zajedno rade za neije dobro, onda je sasvim sigurno da je sve za nas.
No, pitanje koje se esto pojavljuje u ljudskom umu, glasi: Da li
je Bog zaista za nas6? Ljudi Ga esto zlonamerno optuuju da je protiv
njih; ak i oni koji nose hriansko ime ponekad misle da Bog radi
protiv njih. Kad doe nevolja, oni pomiljaju da se Bog bori nasuprot
njima. Sada je to pitanje reeno jednom za svagda, spoznajom injenice da je Bog taj koji Sebe daje za nas i koji nas opravdava.
Ko moe da iznese bilo ta kao optubu na one koji su Boje izabrano vlasnitvo? Da li Bog, koji ih opravdava? Nemogue. Bog je jedini u celom svemiru koji ima pravo da podigne optunicu protiv nekoga; i poto On opravdava, umesto da optui, mi moramo biti slobodni. Slobodni smo ako to verujemo. Koga On opravdava? Bezbone
(Rimlj. 4,5). To, dakle, ne daje nikakvo mesto sumnji, ve samo vrsto
uverenje da nas On opravdava.
A ta je s Hristom? Hoe li nas On optuiti? A kako bi, kad je Sebe
dao za nas? No, on je Sebe dao za nas, u skladu sa Bojom voljom Galatima 1,4. Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego da
se svet spase njegovim posredstvom (Jovan 3,17). On je ponovo podignut radi naeg opravdanja, i nas radi nalazi se s desne strane Bogu. On
Sebe postavlja izmeu nas i smrti koju smo mi zasluili. Otud, nema
nikakve osude za one koji su u Isusu Hristu.
6 Na naoj strani prim. prev.
170
Ali, rei e neko, sotona mi stalno dolazi i ini da se osetim kao

strano veliki grenik na kojeg se Bog ljuti i za kojeg nema nade. A
zato ga slua? Ti zna kakav je njegov karakter. Zna da je laa i otac
lai (Jovan 8,44). Kakvog posla ti ima s njim? Neka optuuje koliko
god hoe; on nije sudija. Bog je sudija, a On opravdava. Prema tome,
sotonin jedini cilj moe biti samo to da obmanjuje ljude, dok ih mami
na greh, navodei ih da poveruju u istinitost njegovih optubi. Budite,
dakle, sigurni da on nikad ne govori nekom kome nije oproteno, da je
grenik. To ini Bog preko Svog Svetog Duha, kako bi okrivljeni ovek
prihvatio oprotaj koji mu On srdano i besplatno nudi.
Prema tome, stvari ovako stoje: Kad Bog kae oveku da je grean,
to je zato da bi ovaj primio Njegov oprotaj. Ako Bog kae da je neko
grenik, onda je on stvarno grenik i to treba da prizna, a krv Sina
njegova Isusa Hrista isti nas od svakoga greha (1. Jov. 1,7). Ovo je
istina, bez obzira na to ko nam govori da smo grenici. Pretpostavimo
da nam to sotona dovikuje; nema razloga da oko toga pregovaramo, ili
zastajkujemo da bismo prodiskutovali ovaj problem s njim. Moemo
slobodno da zanemarimo ovakve optube i da utehu naemo u uverenju da nas krv Hristova isti od svakog greha.
Bog ne osuuje, ak ni kada osvedoava o greh; stoga, niko drugi
nema prava da osuuje. Ako to i ini, njegove optube ne vrede nita.
Dakle, nema osude onima koji veruju Gospodu. ak i sotonine optube mogu da nam poslue kao ohrabrenje, jer moemo biti sigurni da
on nee rei oveku da je grenik, sve dotle dok je on u njegovoj vlasti.
Kad je Bog za nas, onda je sve za nas.
Vena ljubav. Odavna mi se javljae Gospod. Ljubim te ljubavlju vjenom7, zato ti jednako inim milost (Jer. 31,3). Kad je tako, ko
e nas rastaviti od ljubavi Hristove? Njegova je ljubav vena i ne menja
se; ona je za nas (na naoj strani). Stoga, nita ne moe da nas od nje
rastavi. Samo svojevoljan izbor moe da odbije ovu ljubav, pa ak i tada
ona je ista prema nama; razlika je u tome to smo se, u tom sluaju, mi
uklonili od nje. Ako smo neverni, on ostaje veran, jer ne moe da se
odrekne samoga sebe. (2. Tim. 2,13)
7 I ja te dobrotom iz ljubavi privukoh Sebi eng. prev.
171
Mogu li nevolje, ili tuga, progonstvo, ili glad, golotinja, smrtna

opasnost i ma, da nas odvoje od ljubavi Hristove? To je nemogue, jer
se Njegova ljubav kroz sve to ve otkrila. Ni sama smrt nije u stanju da
nas odvoji od Njegove ljubavi, jer nas je On toliko voleo da je Sebe na
smrt predao za nas. Smrt je zalog njegove ljubavi. Greh, koji nas odvaja
od Boga, ne odvaja nas od Njegove ljubavi, jer Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time to je Hristos umro za nas kad smo jo bili grenici (Rimlj. 5,8). Onoga koji nije znao greha Bog je uinio grehom za
nas, da mi u njemu postanemo pravednost Boija. (2. Kor. 5,21)
Ali u svemu tome mi nadmono pobeujemo pomou onoga8
koji nas je zavoleo (Rimlj. 8,37). To tako mora da bude, s obzirom na
to da je sve za nas. Poto je Hristos pretrpeo glad, tugu, smrtnu opasnost, ak i samu smrt, kako bi nas oslobodio, onda je sve to za nas.
Kroz smrt je On zadobio pobedu za nas; stoga, ak i u smrti mi ostvarujemo nadmonu pobedu. Oni koje sotona progoni do same smrti,
jesu najvei pobednici nad njim. To to izgleda kao sotonina pobeda,
zapravo je njegov najtei poraz.
Pogledajte, kako je divno Bog obezbedio nae spasenje! Lako je
uoiti da bismo mi bili spaseni, kada nas sotona ne bi nikako uznemiravao. Kada bi nas na neprijatelj sasvim ostavio na miru, ne bismo
imali nikakve nevolje. Pod tim uslovom, mi smo bezbedni. Ali on nas
nee ostaviti na miru. On ide oko nas kao lav koji rie, traei koga e
da prodere. Odlino, Bog je to tako uredio da ak i sotonini pokuaji
da nas uniti, u stvari, samo nam pomau. Smrt je zbir svih zala koje
sotona puta na nas, pa ak i u tome, mi smo vie nego pobednici, kroz
Onoga koji nas je zavoleo. Hvala Bogu koji nam daje pobedu kroz
Gospoda naega Isusa Hrista. (1. Kor. 15,57)
Dobro ubeenje. Jer ovako govori Gospod Gospod, svetac
Izrailjev: u povratku i u poivanju bie vae izbavljenje, izbaviete se, u
miru i pouzdanju (poverenju) bie sila vaa (Isaija 30,15 eng. prev).
Postali smo, naime, Hristovi sauesnici, samo ako poetak pouzdanja
do kraja vrsto odrimo (Jevr. 3,14). Naa vera je ova pobeda. Sam
Bog je naa snaga i nae spasenje. Zato se naa snaga sastoji u pouz8 Mi smo vie nego pobednici kroz Onoga eng. prev.
172
danju u Njega. Uzdajte se u Gospoda dovijeka, jer je Gospod Gospod

vjena stijena. (Isaija 26,4)
Apostol Pavle je bio u tamnicama..., bijen previe, u smrtnim
opasnostima mnogo puta (2. Kor. 11,23). On kae:
Od Judeja sam pet puta dobio etrdeset manje jedan
udarac, triput sam bio iban, jedanput zasut kamenjem, triput sam doiveo brodolom, no i dan proveo sam na dubokom moru. esto sam putovao, bio sam u opasnostima od
reka, u opasnostima od razbojnika, u opasnostima od svog
naroda, u opasnostima od mnogoboaca, u opasnostima u
gradu, u opasnostima u pustinji, u opasnostima na moru, u
opasnostima meu lanom braom, u naporu i muci, mnogo
puta u nespavanju, u gladi i ei, u mnogom poenju, u studeni i golotinji. (2. Kor. 11,24-27)
On je sigurno neko ko moe s autoritetom da govori o ovom velikom iskustvu. Posluajmo, dakle, kako on to govori:
Ubeen sam naime, da nas ni smrt, ni ivot, ni aneli, ni
poglavarstva, ni sadanjost, ni budunost, ni sile, ni visina, ni
dubina, niti kakvo drugo stvorenje, ne moe rastaviti od Boije
ljubavi, koja je u Hristu Isusu Gospodu naem. (Rimlj. 8,38.39)
Nema straha za budunost. Samo onima koji svojevoljno odbacuju Boju ljubav, ostaje strano oekivanje suda (Jevr, 10,27). Hristos nam kae: Ne brinite se dakle za sutranji dan (Mat. 6,34). On
ne eli da na um bude optereen strahom i mranim slutnjama. Neki
ljudi nikad nisu mirni ak ni u najprijatnijim okolnostima, jer se boje
da e se ipak neto strano uskoro dogoditi. Dakle, vie nije vano ta
je to to bi moglo da se dogodi, jer nita to bi danas ili u budunosti
moglo da doe, ne moe da nas odvoji od Boje ljubavi koja je u Hristu
Isusu, Gospodu naemu. Uvereni smo da ono to e doi, kao i ono to
je sada, sve je nae (1. Kor. 3,22). Zato u Hristu moemo da pevamo:
173
Za mene sve je uvek dobro,

Bilo da dobro ili zlo primam,
Kad imam Tebe ja u svemu,
Ja sve onda u Tebi imam.
174
9. Ko su pravi Izrailjci?
Pavlova ljubav za brau. Rimljanima 9,1-18:
Istinu govorim u Hristu, ne laem, to mi svedoi moja
savest u Duhu Svetom, da mi je vrlo ao i da me srce boli
bez prestanka. eleo bih, naime, da sam budem kao proklet
odluen od Hrista za svoju brau i svoje srodnike po telu,
koji su Izrailjci, kojima pripada usinovljenje, i slava, i zaveti, i
zakonodavstvo, i sluba Boija, i obeanja, iji su oci, od kojih
potie i Hristos po telu, koji je nad svima Bog blagosloven u
sve vekove, amin. Ali ne treba misliti da je propala re Boija,
jer nisu svi, koji vode poreklo od Izrailja, pravi Izrailjci. I nisu
svi Avraamova deca samim tim to su njegovo potomstvo,
nego: U Isaaku nazvae se tvoje potomstvo. To znai da sva
telesna deca nisu deca Boija, nego deca obeanja smatraju se
kao pravo potomstvo. A re obeanja je ovo: Doi u u ovo
vreme i Sara e imati sina. Ali ne samo ona, nego i Reveka
koja je od jednoga zaela, od Isaaka, naeg oca; jer dok se
oni jo nisu rodili, niti uinili to dobro ili zlo, da bi ostalo onako kako je Bog po svom izboru odredio, da ne zavisi
od dela nego od onoga koji poziva, njoj je reeno: Stariji e
sluiti mlaemu, kao to je napisano: Jakova sam zavoleo, a
Isava sam omrzo. ta emo, dakle, rei? Da nije to nepravda
s Boije strane? Daleko od toga. Jer Mojsiju govori: Smilovau se na onoga prema kome imam milosti, i saaliu se na
onoga prema kome imam saaljenja. Stoga, dakle, ne zavisi
od onoga koji hoe, niti od onoga koji tri, nego od milostivoga Boga. Jer Pismo govori faraonu: Ba zato te podigoh, da
na tebi pokaem svoju silu, i da se moje ime razglasi po svoj
zemlji. Tako, dakle, smiluje se na koga hoe, i uini okorelim
koga hoe.
175
Ovo je zaista veliki odlomak da bi se kao celina uzeo u razmatranje. Meutim, ako se postavi razlono pitanje, o emu ovaj deo
poslanice zapravo govori, nestae sve pretpostavljene tekoe.
I Jevreji i Grci. Iako je Pavle bio apostol neznaboaca, on
nije zaboravljao svoje srodnike po telu. Gde god da je iao, on je
najpre obilazio Jevreje i njima propovedao. Stareinama u efeskoj
crkvi, on kae: Nita korisno nisam propustio da vam kaem i da
vas pouim javno i idui od kue do kue, preklinjui Judeje i Grke
da se obrate Bogu i da veruju u Gospoda naega Isusa (Dela 20,20).
Pavlova briga za sve klase, ak i za one koji su za njega lino bili
stranci, vie od svega drugog pokazuje njegovu slinost sa Gospodom Isusom Hristom.
Prednost Izrailjaca. Kakvo preimustvo ima Judejin
veliko, na svaki nain. Prvo, njima su poverena Boija obeanja
(Rimlj. 3,1.2 kombinacija arni-KJV). Ovde, dakle, itamo o velianstvenim prednostima koje pripadaju Izrailju: o usinovljenju i
slavi, o zavetima i predavanju Zakona, Bojoj slubi i obeanjima.
Zaista je strano biti neveran pored tako neprocenjivih privilegija!
Spasenje dolazi od Judeja (Jovan 4,22). Tako je Isus rekao
eni Samarjanki, na izvoru. Od Jevreja potie i Hristos po telu
(Rimlj. 9,5). Bibliju su pisali Jevreji, a jedna mlada Jevrejka bila je
majka naeg Gospoda. Nema boanskog dara niti blagoslova datog
ljudima, koji nije bio darovan prvo Jevrejinu, a za ta saznanja svi
mi dugujemo Jevrejima.
Nita nije od neznaboaca. Apostol Pavle kae o neznabocima koji su to po telu, da su oni otueni od izrailjskog drutva,
bez udela u obeanim zavetima, nemajui nade, i bez Boga u svetu
(Efes. 2,12). Zaveti, obeanja, ak i sam Hristos sve pripada Jevrejima, a ne neznabocima. Stoga, ko god da je spasen, mora biti spasen kao Jevrejin. Meutim, Bog (se) najpre pobrinuo da izmeu
mnogoboaca uzme narod za svoje ime. (Dela 15,14)
Proklet od Hrista. Nema razlike kada kaemo proklet, anatema, ili odvojen. Sve to ima isto znaenje i ukazuje na uasno i jadno stanje. Biti bez Hrista znai biti bez Boga u ovom svetu Efes. 2,12.
176
Ko su pravi Izrailjci?
To je stanje koje bi Pavle prihvatio da se u njemu nae, zamenjujui mesto sa svojom braom po telu (Jevrejima), kada bi to moglo da im
pomogne. ta nam to govori? To da su Jevreji po telu bili, i jo uvek su,
u takvom stanju koje podrazumeva prokletstvo prokletstvo Hristovo,
nemajui nade, i bez Boga u svetu. I kako su sva obeanja Boja data
u Hristu (2. Kor. 1,20), oni koji su od Hrista odvojeni, nemaju udela u obeanjima. Zbog ove injenice ponovo istiemo istinu da Izrailj
po telu, kao zemaljska nacija, nema i nikada nije imao vee pravo na
Boga, nego bilo koji drugi narod. Bog nikada nije dao neko naroito
obeanje Jevrejima, koje ne bi vailo za sve druge ljude.
U svojoj izraenoj elji, Pavle je iskazao svoju potpunu predanost
Gospodu, kao i to do koje mere je imao Njegov Duh u sebi. Hristos je
Sebe dao za ljude, pristajui ak da bude odvojen od Boga, kako bi dosegao i spasao izgubljene. Nema drugog imena pod nebom posredstvom
kojeg bi ljudi mogli da budu spaseni; zbog toga, Pavlovo preuzimanje prokletstva ne bi izbavilo njegovu brau, to je i on sam veoma dobro znao.
On je na ovaj nain pokazao kako je oajno bilo stanje u kojem su
se nali Jevreji, i kako je velika bila njegova alost zbog toga. Meutim,
iako nikakva ljudska rtva ne moe da pomogne, ljudi imaju tu privilegiju da uestvuju u Hristovim patnjama za druge. Pavle za sebe kae:
Sada se radujem u svojim stradanjima za vas i na svom telu nadopunjavam ono to nedostaje Hristovim nevoljama, za njegovo telo, koje
je Crkva. (Kol. 1,24)
Obrezanje postalo neobrezanje. Ranije smo itali rei: Ako si
pak prestupnik zakona, tvoje obrezanje postalo je neobrezanje (Rimlj.
2,25). Ove rei se odnose na Jevreje koji su, u ovom kontekstu, bili optueni zbog krenja Zakona Rimljanima 2,17-24. Stih 31, u poglavlju
koje sada prouavamo, takoe nam kae da Izrailj nije dostigao Zakon
pravednosti. Uzrok tome je to nisu prihvatili Hrista, kroz kojeg se jedino moe dosegnuti pravednost Zakona.
Dakle, ponovo nalazimo da Jevreji, Pavlovi srodnici po telu,
uopte nisu bili Izrailjci, nego neznaboci, odvojeni od Hrista, nemajui nade, i bez Boga u svetu. Neverovanje nekih ljudi ne moe da
uini Boju vernost nedelotvornom Rimljanima 3,3. Ako bi svaki po-
177
tomak Jakovljev propao, to ne bi ni za dlaku umanjilo Boje obeanje

dato Izrailju, jer su pravi Izrailjci oni koji veruju u obeanja.
Seme Avramovo. U Isaaku nazvae se tvoje potomstvo (Rimlj.
9, 7). Isak je bio dete obeanja; zato su oni koji veruju u Boja obeanja
seme Avramovo. Jevrejima, samozadovoljnim zbog svog porekla, Jovan
Krstitelj je rekao: Ne mislite da moete sami (u sebi eng. prev) da
govorite: imamo oca Avraama; jer vam kaem da Bog moe od ovoga
kamenja podii decu Avraamu (Mat. 3,9). On bi to mogao tako lako
da uradi, kao to je nainio oveka od praha zemaljskog, na poetku.
Telo i obeanje. Sva telesna deca nisu deca Boija, nego deca
obeanja smatraju se kao pravo potomstvo (Rimlj. 9,8). Ovaj stih ima
takvu snagu da bi za itavu venost trebalo da odstrani sva nadmudrivanja o povratku Jevreja u Jerusalim, kako bi se, navodno, Boja obeanja ispunila.1 tavie, on bi morao da stavi taku na besmislenu ideju
da bilo koja nacija, amerika ili engleska, predstavlja Izrailj, i da je kao
takva naslednik Bojih obeanja.
Boje predznanje. Dok jo deca nisu bila roena, i dok jo nisu
uinila dobro ili zlo, za njih je bilo reeno: Stariji e sluiti mlaemu
(v. stih 12). Bog zna kraj stvari od poetka i moe unapred da kae ta
e svako da ini. Izbor je napravljen u skladu s onim to je reeno o
Bogu, koji nas je spasao i prizvao svetim pozivom, ne na osnovu naih
dela, nego po svojoj odluci i blagodati koja nam je u Hristu Isusu dana
pre venih vremena. (2. Tim. 1,9)
Isava sam omrzao. Ovo je napisano mnogo godina nakon to
su obojica, i Jakov i Isav, umrli. Ne bjee li Isav brat Jakovu? govori
Gospod; ali Jakova ljubih, a na Isava mrzih; zato gore njegove opustih
i naljedstvo njegovo dadoh zmajevima iz pustinje (Malahija 1,2.3).
Za Isavove potomke je reeno da e se nazvati narod na koji se gnjevi
Gospod dovijeka (Malahija 1,4). Zato? Ovako veli Gospod: za tri zla
i za etiri to uini Edom, neu mu oprostiti, jer goni brata svojega maem potrvi u sebi sve aljenje (uguivi u sebi svako saaljenje slo1 Da je pisao u nae vreme, Vagoner bi bez sumnje insistirao na tome da fiziko prisustvo Jevreja u Jerusalimu i Palestini nije nikakvo ispunjenje Bojeg proroanstva.
Danas je nita manje istinito, kao i u danima Pavlovim, da je samo duhovni Izrailj, oni
koji su u Hristu, pravo Avramovo potomstvo prim. eng. izdavaa
178
bodniji eng. prevod), i gnjev njegov razdire jednako, i srdnju svoju

dri uvijek (Amos 1,11). Jakov je, s druge strane, verovao u Boja
obeanja i kroz njih postao uesnik u boanskoj prirodi; samim tim
i naslednik Boji i sunaslednik s Isusom Hristom.
Nema nepravde u Boga. Dobro zapamtite stihove 14-17, kao
dokaz da nema proizvoljnosti u Bojem izboru. Sve je zasnovano na
milosti. Jer Mojsiju govori: Smilovau se na onoga prema kome
imam milosti, i saaliu se na onoga prema kome imam saaljenja.
Dakle, sve zavisi od Boga koji pokazuje milost (stih 16 eng.
prev). Zemlja je puna milosti Gospodnje (Psalam 119,64) i dovijeka (je) milost njegova. (Psalam 136,8)
Boja namera s faraonom. Sluaj faraona apostol je naveo
kao ilustraciju tvrdnje da ne zavisi od onoga koji hoe, niti od onoga koji tri, nego od milostivoga Boga (stih 16). Jer Pismo govori
faraonu: Ba zato te podigoh, da na tebi pokaem svoju silu, i da se
moje ime razglasi po svoj zemlji. (stih 17)
Nebitno je da li se ovaj stih odnosi na dovoenje faraona na
presto, ili na njegovo odravanje i zatitu do tog vremena. Jedno je
sigurno iz ovoga se ne moe izvui pouka, koju mnogi najee
izvlae, da je Bog faraona doveo na presto sa namerom da na njemu
iskali Svoju osvetu. S pravom se moemo uditi ako ma koji hrianin, sa imenom koje nosi, moe da nanese takve uvrede Bogu,
optuujui Ga na ovaj nain.
Namera Boja, kada je re o faraonu i njegovom uzdizanju, to
jest, njegovom odravanju na prestolu, bila je pokazivanje Boje
sile, pred ovim ovekom i u njemu, kao i to da se Boje ime razglasi
svuda po svetu. Ova namera je ostvarena kroz unitenje faraona, to
je bila posledica njegovog tvrdoglavog odbijanja. Ali, ista namera bi
podjednako uspeno bila ostvarena, a za samog faraona ak i bolje,
da je on posluao Boju re. Faraon je video Boju silu, ali nije hteo
da poveruje. Da je dao mesta veri, on bi bio spasen, jer je sila Boja,
na spasenje svakome koji veruje.
Faraon je imao imperatorsku volju. Njegove upadljive karakterne crte bile su postojanost, vrstina volje i istrajnost, ali se sve
179
to izmetnulo u tvrdoglavost. Ko bi mogao da proceni sve dobro koje

bi se pokazalo, da je faraon potinio svoju volju Gospodu? Potinjavanje Bogu bila bi velika rtva, prema onome kako ljudi shvataju rtvu, ali ne vea od onoga to je Mojsije rtvovao. Mojsije se odrekao
istog trona, da bi sudbinu podelio sa Bojim narodom.
Divno i asno mesto je ponueno faraonu, ali on nije prepoznao dan svog pohoenja. Od njega se trailo da se ponizi i on je
to odbacio. Kao posledica, dolo je do toga da izgubi sina; dok je
Mojsije, koji je izabrao da strada sa Bojim narodom i uestvuje u
sramoti Hristovoj, dobio ime i mesto koji e u asti ostati doveka.
Odbaena milost Boja, pretvorila se u prokletstvo. Jer su pravi
putovi Gospodnji, i pravednici e hoditi po njima, a prestupnici e
pasti na njima. (Osija 14,9)
Nauili smo da, iako je Bog neke izabrao, prozivajui ih po
imenu, i koji su kasnije stekli slavno ime kao deca Boja, Njegov
izbor nije proizvoljan (stihijski, udljiv). Jakov je izabran pre svog
roenja, ali ne vie nego to su svi drugi izabrani. Bog nas je blagoslovio svim duhovnim blagoslovima u Hristu, jer nas je u njemu izabrao pre stvaranja sveta da budemo sveti i neporoni pred
njim, odredivi nas unapred u ljubavi, blagonaklonou svoje volje
i na slavu svoje milosti, da nas Hristovim posredstvom usini i primi
u Ljubljenome (Efes. 1,4-6 kombinacija arni-KJV)
Stoga, dakle, ne zavisi od onoga koji hoe, niti od onoga koji
tri, nego od milostivoga Boga (Rimlj. 9,16). Kao potvrdu ovoga,
apostol navodi sluaj faraona, koji je bio izabran u Hristu isto koliko
i Jakov, i isto koliko i svi mi. Bio je izabran za pohvalu slavne milosti
Boje; meutim, on je tvrdoglavo odbijao da se potini. No, Boja
volja e naii na pohvalu, ak i posredstvom ljudskog gneva, ako oni
nisu voljni da Ga dragovoljno slave; tako su Boje ime i Njegova sila
bili otkriveni posredstvom faraonove tvrdoglavosti.
Bolje bi bilo da se ponositi vladar pokorio, prihvatajui Boji
plan, umesto to je morao da se suoi sa ostvarenjem tog plana nasuprot svojoj volji. Lekcija koju iz ovoga treba da nauimo jeste da
je svako ljudsko bie u svakom narodu pod nebom izabrano, i da taj
180
izbor znai njegovo usinjenje. U ovom izboru Jevreji nemaju nikakvu prednost u odnosu na druge, ve su u ravnopravnom poloaju
sa njima, kao to emo to jo jednom videti u podsetniku za ovo
poglavlje.
Prihvaeni u Ljubljenom (Efes. 1,6). Rimlj. 9,19-33:
Sad e mi rei: zato onda jo prekoreva? Jer ko
moe da se suprotstavi njegovoj volji? Ta ko si ti, ovee,
da se prepire s Bogom? Hoe li rukotvorina govoriti svom
tvorcu: zato si me tako nainio? Ili zar lonar nema vlasti
nad kalom da od iste smese naini jednu posudu za ast,
a drugu za sramotu? A ta emo rei ako je Bog, elei da
pokae svoj gnev i da obznani svoju mo, s velikom strpljivou podneo posude gneva, pripravljene za propast, da bi
istovremeno obznanio bogatstvo svoje slave na posudama
milosti, koje je unapred pripravio za slavu; kao takve pozvao je i nas ne samo od Judeja nego i od mnogoboaca,
kao to i govori kod Osije: Narod, koji nije moj narod,
nazvau svojim, i onu koja nije voljena nazvau voljenom,
i dogodie se da e se na mestu, gde im je reeno: vi niste
moj narod, ba onde nazvati sinovima ivog Boga. A Isaija
vie za Izrailj: Ako broj sinova Izrailjevih bude kao morski
pesak, spae se ipak samo ostatak, jer Gospod e svoju
re sprovesti na zemlji, ispunie je bez odlaganja. I kao to
je Isaija prorekao: Da nam Gospod Savaot nije ostavio
potomstva, postali bismo kao Sodoma i bili bismo izjednaeni sa Gomorom. ta emo, dakle, rei? Mnogoboci,
koji nisu teili za pravednou, postigli su pravednost, i to
pravednost od vere, a Izrailj, teei zakonu pravednosti,
nije dostigao taj zakon. Zato? Zato to nije nastojao da
ga dostigne verom, nego delima; spotakoe se na kamen
spoticanja, kao to je napisano: Evo postavljam na Sion
kamen spoticanja i stenu sablazni, i ko u njega veruje nee
se postideti.
181
Prigovaranje Bogu. Radi se o vrlo uobiajenoj praksi i njena

uobiajenost dovela je dotle da mnogi ljudi izgube oseaj za izopaenost takvog ponaanja.
Kada neko sa ogorenjem postavlja pitanje, zato Bog ovo ili ono
ini, ili ako kae: Ne vidim pravdu u takvom toku stvari, kao da je na
poseban nain i lino uvreen, onda takva osoba sebi onemoguava
razumevanje ak i onoga to bi smrtnici mogli da shvate o Bogu. Prilino je nerazumno i zlo kada se Bog optuuje zato to mi nismo jednaki
s Njim po mudrosti. Jedini nain na koji se moe dokuiti mali deo
onoga to Bog jeste, trai nae utvrivanje u istini da je On pravedan i
milostiv, i da je sve to ini, za dobro Njegovim stvorenjima. Potovanje, a ne upitno negodovanje, dovodi stvorenje u prisutnost venoga
Boga. Umirite se i poznajte da sam ja Bog. (Psalam 46,10)
Lonar i njegovi sudovi. Onaj koji sebe smatra kompetentnim
da kritikuje Gospoda, misli da ima jak argument protiv Njega u stihovima 21-24, u poglavlju koje prouavamo. Sigurno je, misli on, da
ovaj tekst ui da je Bog neke ljude stvorio da budu spaseni, a druge da
budu uniteni.
Sigurno je to da nieg slinog u ovom tekstu nema! Ogromna je
razlika izmeu onoga to ove rei zaista znae i toga ta ovek uobraava da one znae. Lonar ima vlast nad glinom, kao to Tvorac ima
vlast nad Svojim stvorenjima, i ona je prirodna i ne dovodi se u pitanje.
Razmislite o ovome: lonar ima vlast nad glinom da naini jedan sud
za ast, a drugi za sramotu. To je sasvim tano; ali, ko je na svetu ikada
uo da bilo koji lonar ulae svoj trud da bi napravio sud, samo zato da
bi ga kasnije unitio? On pravi razne sudove za razliite primene i svi
su oni predvieni za nekakvu upotrebu, a ne za unitenje. Dakle, Bog
nikoga nije stvorio sa ciljem da ga uniti.
Boja dugotrpeljivost. injenica da Bog nije planirao niije
unitenje, oituje se u tome da On dugo okleva pre nego to dopusti da
neko doivi konano unitenje, koje je samo plata, pravedna i zaraena
zlim delima osobe koja biva unitena. On je s velikom strpljivou
podneo posude gneva, pripravljene za propast (stih 22). Oni su sami
sebe pripravili za unitenje svojom tvrdoglavou, sakupljajui gnev
182
za sebe, za dan gneva Rimljanima 2,5. Zapamtite da je Gospod

dugo podnosio sa velikim strpljenjem ove posude gneva. Mi treba
da smatramo strpljivost Gospoda naega svojim spasenjem (2.
Petr. 3,15). On pokazuje svoju dugotrpeljivost prema nama jer ne
eli da iko propadne, nego da svi dou do pokajanja (2. Petr. 3,9).
Dakle, injenica da je Bog dugo podnosio s velikim strpljenjem (uz
dugotrajnu patnju bukvalan prevod) posude gneva, ak i kada su
bile sasvim spremne za unitenje, pokazuje da je On eznuo da ih
izbavi i zbog toga im je pruio svaku moguu priliku.
Kao takve pozvao je (Rimlj. 9,24). Boja dugotrpeljivost
takoe ima za cilj da prikae svu rasko Njegove slave, na posudama milosti, koje je unapred pripravio za slavu (Rimlj. 9,23). A koga
predstavljaju ovi sudovi? Kao takve pozvao je i nas (stih 24). Ko
su ti koje je pozvao? Da li oni pripadaju istoj, posebno izabranoj naciji? Ne samo od Judeja nego i od mnogoboaca (stih 24 drugi
deo). Celo poglavlje predstavlja odreeno skidanje optubi sa Bojeg izbora koji se odnosi na ljude, pre njihovog roenja, kao to je
to ilustrovano Jakovljevim primerom; ovaj stih pokazuje da izabiranje Jakova nikako nije znailo privilegije za jevrejski narod, jer On
svoju naklonost nepristrasno daruje i Jevrejima i mnogobocima, u
istoj meri, samo ako je oni prihvataju.
Boji narod. Gore reeno jo je podrobnije objanjeno u stihovima 25 i 26: Kao to i govori kod Osije2: Narod, koji nije moj
narod, nazvau svojim, i onu koja nije voljena nazvau voljenom, i
dogodie se da e se na mestu, gde im je reeno: vi niste moj narod,
ba onde nazvati sinovima ivog Boga. Bog je pohodio neznaboce, da bi izmeu njih odvojio narod na slavu Svom imenu. Apostol
Petar je milost ukazanu neznabocima s Boje strane opisao sledeim reima:
I Bog, koji poznaje srca, posvedoio je za njih, kad
im je dao Duha Svetoga kao i nama, i nije postavio nikakve
razlike izmeu nas i njih, ve je oistio njihova srca verom.
to, dakle, sad kuate Boga time to hoete da nametnete
2 Osija 1,9.10 prim. prev.
183
uenicima na vrat jaram, koji ni nai oevi ni mi nismo mogli

da ponesemo? Nego verujemo da emo blagodau Gospoda
Isusa biti spaseni na isti nain kao i oni. (Dela 15,8-11)
Tako, dakle, nema razlike izmeu Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve koji ga prizivaju. (Rimlj. 10,12)
Ostatak. A Isaija vie za Izrailj: Ako broj sinova Izrailjevih
bude kao morski pesak, spae se ipak samo ostatak. (Rimlj. 9,27).
Tako, dakle, i u sadanje vreme postoji jedan ostatak izabran po blagodati (Rimlj. 11,5). Ma koliko da je onih ije poreklo vodi od Jakova, po
telu gledano, samo e oni biti spaseni koji se dragovoljno potinjavaju
Bojoj milosti. Sasvim sigurno ne postoji nikakva ansa za hvalisanje,
osim krstom Gospoda naega Isusa Hrista.
Neznaboci u prednosti. Jevreji su ispovedali da dre Zakon, ali
oni to nisu inili. Neznaboci nisu bili vezani Zakonom; ipak, oni su
uspeli da ispune njegove zahteve. Ako se prisetimo stihova u Rimljanima, 2,25-29, znaemo da se pravo obrezanje sastoji (i to je uvek tako
bilo) u dranju Zakona. Prema tome, ako su neznaboci svojom verom
drali Zakon, a Jevreji svojim nedostatkom vere to nisu inili, ispada
da su oni zamenili mesta; neznaboci su bili pravi Jevreji, dok su Jevreji
po telu postali isto to i pagani.
Znak koji nedostaje. Jevreji su sledili Zakon pravednosti, ali ga
nisu dosegli. Zato? Zato to ga nisu traili verom, nego delima Zakona (Rimlj. 9,32 eng. prev). Kako snano ove rei utvruju ono to
cela poslanica govori, a to je da vera nikome ne daje pravo da prestupa
Zakon, nego da se jedino verom on moe drati!
Jevrejima se ne zamera to su sledili Zakon pravednosti, ve to
to nisu inili na pravi nain. Dela koja Zakon trai dostiu se ne putem dela, ve putem vere. Drugim reima, loa dela ne mogu da proizvedu dobra dela; od neeg to je zlo ne moe da ispadne ono to je
dobro. Nema popusta na cenu dobrih dela. Ona su neto to je najvie
potrebno ovom svetu. Rezultat su dranja Zakona verom. Ne postoji
mogunost da dobra dela postoje bez vere; jer sve to ne potie od
vere greh je. (Rimlj. 14,23)
184
Kamen spoticanja. Ne propustite da poveete poslednji deo

ovog poglavlja sa njegovim prvim delom. Setite se da je na poetku
Izrailj po telu predstavljen kao proklet od Hrista. Njima je pripalo, izmeu ostalog, da prime Zakon, ali se, naalost, dogodilo da oni ostanu
uskraeni, kada je re o tom istom Zakonu. Zato? Spotakoe se na
kamen spoticanja (Rimlj. 9,32). Koji kamen spoticanja? Hrista. Oni
su bili u istom poloaju u kojem su toliki ljudi danas, koji ne veruju da
se sva obeanja data Izrailju u potpunosti i iskljuivo sadre u Hristu.
Stari Izrailjci su mislili, kao i mnogi dananji takozvani hriani, da ih
je Bog poastvovao zbog njihovih sopstvenih zasluga, potpuno nezavisno od Hrista. Hristos je kamen spoticanja na koji se spotiu svi koji
obeanja namenjena Izrailju doivljavaju kao obeanja dana jednoj
odreenoj naciji, iskljuujui tako sve druge.
Siguran temelj. Zvui udno kada se kae da svaki kamen spoticanja jeste ujedno prag i siguran temelj jedne graevine. Ono na ta
se jedni spotiu, nezaobilazno je sredstvo u podizanju i izgradjivanju
drugih. Jer su pravi putovi Gospodnji, i pravednici e hoditi po njima,
a prestupnici e pasti na njima (Osija 14,9). Hristos je stena sablazni
za one koji ne veruju, ali siguran temelj za one koji imaju veru. On je
Svetac Izrailjev, Car Izrailjev i Pastir Izrailjev; u isto vreme On
je i tor, i vrata na koja se u tor ulazi. Bez Njega Izrailj ne bi mogao da
postoji.
Oni koji misle da imaju pravo na naslee u Izrailju samo na osnovu svog roenja, ne uvaavajui Hrista, na kraju e se osramotiti, jer ko
god ne ulazi na vrata, taj je lopov i razbojnik (Jovan 10.1). Ali ko u
njega veruje nee se postideti (Rimlj. 9,33); jer njegova vera dokazuje
da je on seme Avramovo, to znai, naslednik Boji, u skladu s obeanjem.
185
10. Radosne vesti

o dobrim stvarima
Ne zaboravimo da deveto poglavlje Rimljanima opisuje stanje
Izrailja po telu i obraa se onima koji su pozvani da budu Izrailj. Starozavetni Izrailj je proklet od Hrista (Rimlj. 9,3 arni; KJV). Oni
su teili Zakonu pravednosti (stih 31), ali nisu dosegli pravednost, jer
je nisu traili verom, nego delima. Prema tome, neznaboci su zadobili
preimustvo nad Jevrejima, jer su traili pravednost na ispravan nain,
verom.
Tako su se ispunile Hristove rei izgovorene samopravednim Jevrejima: Zaista vam kaem da carinici i bludnice ulaze pre vas u carstvo Boije; i na drugom mestu: Zato vam kaem da e se uzeti od
vas carstvo Boije i dati narodu koji donosi plodove njegove. (Mat.
21,31.43)
Meutim, Bog nije odbacio Svoj narod zato to su se spotakli na
Kamen koji je On postavio kao temelj. On ih je podnosio sa velikim
strpljenjem, ak i kada su sudovi gneva bili dozreli za unitenje. Od
ovog mesta apostol nastavlja dalje.
Slavno Jevanelje. Rimljanima 10,1-21:
Brao, elja moga srca i moja molitva Bogu za njih
usmerena je na njihovo spasenje. Jer im svedoim da imaju revnosti za Boga, ali bez pravilnog saznanja. Ne znajui,
naime, ta je pravednost Boija i traei da postave svoju
sopstvenu pravednost, nisu se potinili Boijoj pravednosti.
Jer Hristos je svretak zakona za opravdanje svakom koji
veruje. Jer Mojsije pie za pravednost koja je od zakona: ovek koji nju ini ivee od nje. A pravednost koja je od vere,
ovako govori: Nemoj da kae u svom srcu: ko e se popeti
na nebo? to jest, da svede Hrista, ili: Ko e sii u bezdan? to
jest, da izvede Hrista iz mrtvih. Nego ta ona govori? Blizu
ti je re, u tvojim ustima i u tvom srcu, to jest, re vere koju
186
Radosne vesti o dobrim stvarima
mi propovedamo. Ako, dakle, svojim ustima ispovedi da je

Isus Gospod i poveruje u svom srcu da ga je Bog vaskrsao
iz mrtvih, bie spasen. Jer srcem se veruje za pravednost, a
ustima se ispoveda na spasenje. Pismo, naime, kae: Svako,
ko veruje u njega, nee se postideti. Jer nema razlike izmeu
Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve
koji ga prizivaju, jer: Svako, ko prizove ime Gospodnje, bie
spasen. Kako e, dakle, prizvati onoga u koga nisu poverovali? A kako e verovati u onoga za koga nisu uli? Kako e
pak uti bez propovednika? I kako e propovedati, ako nisu
poslani? Kao to je napisano: Kako su mile noge onih koji
javljaju dobra. Ali svi nisu posluali evanelje. Jer Isaija govori: Gospode, ko je poverovao naoj propovedi? Vera, dakle,
potie od propovedi, a propoved biva Hristovom reju. Nego
kaem zar nisu uli? Jo te kako: Glas njihov iziao je po
svoj zemlji, i njihove rei do kraja sveta. Pitam ak: zar Izrailj nije razumeo? Mojsije prvi govori: Izazvau vas da se u
revnosti ugledate na narod, koji nije moj narod, i probudiu
u vama gnev prema jednom nerazumnom narodu. Isaija se
pak usuuje i govori: Naoe me koji me nisu traili, i javih
se onima koji za mene nisu pitali. A Izrailju govori: Vazdan
pruah svoje ruke neposlunom i jogunastom narodu.
Revnost bez znanja. Dobro je, meutim, svagda revnovati u
dobru (Gal. 4,18). Revnost je veoma potrebna da bi se neki posao dovrio. Meutim, revnost bez znanja nalik je divljem konju koji nije zauzdan. Mnogo aktivnosti, ali bez koristi. To se, takoe, moe uporediti
sa ovekom koji pokazuje iskrenu elju i veliku motivaciju da stigne
na odreeno mesto, ali je krenuo u pogrenom pravcu. Ma koliko da
je revnostan, on nee otii na sever, ako se uputio na suprotnu, junu
stranu. Neznanje ponitava revnost. Izgibe moj narod, jer je bez znanja. (Osija 4,6)
Izrailjevo neznanje. Oni nisu znali ta je pravednost Boija
(Rimlj. 10,3). To je ona vrsta neznanja koja nije okonana sa generaci-
187
jom koja je u ono vreme ivela i koja se ne moe pripisati samo jednom
odreenom narodu. Ali ono to je nepoznavanje Boje pravednosti inilo jo mnogo gorim, jeste to to je ono bilo udrueno sa najsnanijim
ispovedanjem obaveze sluenja Bogu.
Boja pravednost. Boja pravednost je neto to prevazilazi pridev koji ide uz ime; neto daleko vie od forme rei, ili ak samog izraza kojim se predstavlja Zakon. Ona je nita manje nego ivot i karakter
Boji. Kao to ne moe da postoji ukus slatkog bez onoga to je slatko,
tako nema ni pravednosti koja bi bila samo puka apstrakcija (zamiljen pojam prim. prev). Pravednost nuno mora da bude povezana
sa ivim biem. Samo je Bog pravedan (vidi Marko 10,18). Zato, gde
god da se pravednost ispolji, tamo je Bog na delu. Pravednost je Boja
sutinska odlika.
Forma i sutina. Jevreji su imali formu (oblije, olienje) znanja i istine u Zakonu (Rimlj. 2,20 eng. prev), ali ne i samu istinu.
Boji Zakon, napisan na kamenim ploama ili u knjizi, savren je koliko u toj formi on moe da bude. Ali, izmeu tih zapisa i pravog Zakona
postoji ona razlika, kakva je izmeu fotografije nekog oveka i samog
oveka. Ovo prvo samo je senka. Nema ivota u pisanim slovima i ona
nita ne mogu da postignu. Ona prosto oznaavaju u formi pisanog
izraza ono, to realno postoji samo u ivotu Bojem.
Isprazna pravednost. Jevreji su veoma dobro znali da rei uklesane u kamenu ili ispisane u knjizi ne mogu nita da pomognu; kako
su bili u neznanju u pogledu pravednosti koja je tim reima bila samo
opisana, pokuali su da ustanove neku svoju pravednost. Oni nikada
ne bi to uinili da nisu bili u neznanju u pogledu Boje pravednosti. O
tome psalmista govori: Pravda je tvoja kao gore Boije. (Psalam 36,6)
Takav napor, ma kolikom revnou praen, nije mogao da se zavri drugaije nego bednim neuspehom. Savle iz Tarsa bio je preterani
revnitelj za svoja otaka predanja (Gal. 1,14), prevazilazei ak i svoje
pretke, daleko ispred svojih vrnjaka. Ipak, kada je doao do pravog razumevanja, ono to je mislio da mu je dobitak (da je njegova prednost),
poeo je da sagledava kao gubitak, to jest, to je vie nastojao da utvrdi
svoju pravednost, sve je vie bivao lien one istinske pravednosti.
188
Potinjavanje pravednosti. Da Jevreji nisu bili u neznanju u

pogledu Boje pravednosti, ne bi pokuavali da zasnuju svoju sopstvenu pravednost. Oni su, zapravo, pokuali da nateraju Boju pravednost
da se pokori njima, a trebalo je obrnuto da se oni potine njoj. Boja
pravednost je aktivna. Ona je Njegov ivot. Kao to sve vazduh ulazi
u prostoriju kad se prozori otvore, tako e i pravedan Boji ivot ispuniti svako srce koje je otvoreno da ga primi. Kada ljudi pokuavaju da
upravljaju Bojim Zakonom, oni ga neminovno izopauju i prilagoavaju svojim sopstvenim idejama; jedini nain da imamo njegovo savrenstvo jeste da mu se pokorimo, doputajui mu da vlada nad nama.
Tada e on samog sebe ispunjavati u naem ivotu. Jer Bog je taj to
ini u vama da elite i da delate da mu budete po volji. (Filib. 2,13)
Svretak Zakona. Svretak je zapovesti milosre iz istog srca,
i dobre savesti i nelicemerne vere (1. Tim. 1,5 kombinacija KJV-arni). Milosre je ljubav, a ljubav je ispunjenje zakona (Rimlj. 13,10).
Prema tome, svretak Zakona je njegovo savreno ispunjavanje. Ono je
samo po sebi dokaz. Smisao rei svretak nita ne menja. Recimo da
se ona shvati kao poslednja faza, ili cilj nekog procesa. U tom sluaju
je jasno da sve ono na ta se re svretak odnosi, dolazi do svog kraja
ili ispunjenja, to jest, oznaava upotpunjenje pomenutog procesa. Ako
re svretak uzmemo u najobinijem smislu, kao krajnju granicu neega, opet dolazimo na isto. Na svretak (kraj) Zakona stiemo tek kad
dosegnemo krajnju granicu njegovih zahteva.
Hristos svretak Zakona. Videli smo da je svretak ili cilj Zakona pravednost koju on trai. Zato je reeno da je Hristos svretak
zakona za pravednost (za dobijanje pravednosti, kao sredstvo dobijanja pravednosti), svakom onom ko veruje (Rimlj. 10,4 eng. prev).
Zakon Boji je pravednost Boja (vidi Isaija 51,6.7). Ova pravednost
je, meutim, stvarni ivot Boji, a rei Zakona samo su njegova senka.
Isti ovaj ivot se naao u Hristu, jer je samo On taj koji moe da Sobom samim objavi pravednost Boju Rimlj. 3,24.25. Njegov ivot je
Boji zakon, jer Bog bee u Njemu. Ono to su Jevreji imali samo kao
spoljanju formu, moglo se sutinski nai samo u Hristu. U Njemu je
Zakon imao svoj svretak. Da li iko misli da svretak zakona znai
189
njegovo ukidanje? Kada uspete da ukinete Hrista, moi ete da ukinete

i Zakon; samo pod tim uslovom. Jedino e prouavanje Hristovog ivota otkriti pravednost koju Boji Zakon zahteva.
Kome e se pravednost otkriti? Za koga je Hristos kraj Zakona
za pravednost (za dobijanje pravednosti)? Svakom onom ko veruje.
Hristos u srcu boravi posredstvom vere Efescima 3,17. Savrena pravednost Zakona samo se u Njemu moe nai. Ona je u Njemu u svom
apsolutnom savrenstvu. Prema tome, kad Hristos boravi u srcu vernika, onda on dosee svretak Zakona i to je jedini nain. Ovo je delo
Boije, da verujete u onoga koga je on poslao (Jovan 6,29). Jer srcem
se veruje za pravednost. (Rimlj. 10,10)
Delati da bi iveo, i iveti da bi delao. Pravednost koja je od
Zakona, to jest, ovekova lina pravednost (vidi Filibljanima 3,9), zasniva se na principu uini neto da bi iveo. Sam ovaj iskaz dovoljan
je da pokae koliko ga je nemogue ispotovati, jer ivot nuno mora
da prethodi akciji. Mrtvo telo nita ne moe da uini da bi oivelo,
nego najpre mora da odnekud primi ivot, da bi neto inilo. Petar
nije rekao mrtvoj Srni (Dela 9,39) da uini jo koje delo milosra, da
izatka jo neku haljinu, kako bi oivela. On je nju, u ime Isusovo, vratio u ivot, da bi mogla da nastavi da ini dobra dela. ovek koji nju
(pravednost) ini ivee od nje, ali on mora najpre da ivi da bi je tvorio. Dakle, pravednost koja je od Zakona, samo je jedan isprazan san.
Hristos daje ivot, veni i pravedni ivot Boji, koji tvori pravednost u
dui koja je na ovaj nain oivljena.
Hristos je Re. Stihovi 6-8 ovog poglavlja, predstavljaju direktno citiranje Pete knjige Mojsijeve 30,11-14. Mojsije je ponavljao Zakon pred narodom i podsticao ih na poslunost, govorei da zapovest
nije daleko od tebe, tako da nije trebalo slati nekoga da im je donese,
nego ti je vrlo blizu ova rije, u ustima tvojima i u srcu tvojem da bi
je mogao tvoriti (5. Mojs. 30,14 kombinacija Danii-KJV). Pavle,
piui pod nadahnuem Svetog Duha, objanjava da se citirane Mojsijeve rei odnose na Hrista. Hristos je Re, Zapovest koja nije daleko, koju ne treba da donosi neko s neba, niti iz bezdana1. Neka italac
1 Da je podie iz mrtvih bukv. prev.
190
paljivo uporedi ova dva mesta u Pismu i jasno e uvideti da je prava

zapovest Gospodnja nita drugo i nita manje nego Hristos.
Zakon i ivot. Ova istina nije uvek i nuno bila sakrivena u periodu pre pisanja Novog zaveta. Svaki je mudar Jevrejin, u danima Mojsijevim, mogao jasno razumeti da se samo u Bojem ivotu pravednost
Zakona moe nai. Mojsije je rekao: Svjedoim vam danas nebom i
zemljom, da sam stavio pred vas ivot i smrt, blagoslov i prokletstvo;
zato izaberi ivot, da bude iv ti i sjeme tvoje ljubei Gospoda Boga
svojega, sluajui glas njegov i drei se njega; jer je on ivot tvoj i duljina dana tvojih. (5. Mojs. 30,19.20)
Uspostavljajui Zakon u narodu, Mojsije je meu njima ustanovio
Boji ivot, koji se jedino moe nai u Hristu. I znam da je njegova
zapovest ivot veni (Jovan 12,50). A ovo je veni ivot, da poznaju
tebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista koga si poslao. (Jovan 17,3)
Re je veoma blizu. Imajui na umu da je Hristos re, itamo:
Blizu ti je re, u tvojim ustima i u tvom srcu, to jest, re vere koju mi
propovedamo (Rimlj. 10,9). Da li je zaista Hristos tako blizu? Svakako
jeste; jer On sam kae: Vidi, stojim na vratima i kucam (Otkr. 3,20).
Ne samo da je blizu onih koji su dobri, nego nije daleko ni od jednoga
od nas (Dela 17,27 Karadi). On je tako blizu da u njemu ivimo, i
miemo se, i postojimo. (Dela 17,28 kombinacija arni-KJV)
Mi ne moemo ni ruku da ispruimo, a da ne pronaemo Njega.
Hristos je u blizini srca, ak i kad je re o zlim ljudima, i eka da oni
prepoznaju ono to je ve injenica, kako bi Ga imali na umu i priznavali Ga na svim putevima svojim. Onda e On, posredstvom vere,
stanovati u njihovim srcima i usmeravati njihove korake na ivotnim
stazama. Ni u emu nije ljubav Hristova izobilnije ispoljena kao u
Njegovoj reenosti da boravi zajedno s grenim ljudima i podnosi svu
njihovu mrnju, a sve s ciljem da bi ih zadobio Svojim strpljenjem i
dobrotom, i odvratio od njihovih zlih puteva.
Verovanje u vaskrsenje. Ako, dakle, svojim ustima ispovedi
da je Isus Gospod i poveruje u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz
mrtvih, bie spasen (Rimlj. 10,9). On je bio predan za nae grehe i
podignut radi naega opravdanja (Rimlj. 4,25). Za sve je umro (2.
191
Kor. 5,15 eng. prev). Okusio je smrt za svakog oveka. Prema tome,
podignut je iz groba za opravdanje svakog oveka. Verovati srcem da
Ga je Bog iz smrti podigao to znai verovati da me Bog opravdava.
Onaj ko ne veruje da ga Isus isti od greha, zapravo ne veruje da je Bog
Hrista podigao iz mrtvih. Jer ne moe se verovati u Isusovo vaskrsenje,
a da se verom ne obuhvati i ono zbog ega je On vaskrsnut. U Hristovo
vaskrsenje se mnogo manje veruje nego to se to obino pretpostavlja.
Nee se postideti. Koren rei verovati ukazuje na temelj, neto
na emu moe da se gradi. Verovati u Isusa znai graditi na Njemu. On
je oprobani Kamen i siguran temelj, Stena Isaija 28,16. Ko na Njemu
zida, nee morati da panino bei kad dou bujice i navale poplave,
niti kad snani vetrovi stanu da duvaju na takvu kuu, jer je On Stena
svih vekova.
Bez razlike. Kljune rei jevaneoskog poziva su ko god. Jer
Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki (ko
god) ko veruje u njega ne propadne, nego da ima veni ivot (Jovan 3,16). I ko (god) edni neka doe, ko (god) hoe neka uzme vodu
ivota badava (Otkr. 22,17). Svako, ko (god) prizove ime Gospodnje,
bie spasen (Rimlj. 10,13). Ovde se ne pravi nikakva razlika, jer nema
razlike izmeu Judejina i Grka. (stih 12)
Ponovo proitajte drugo i tree poglavlje Rimljanima, a onda i etvrto. Zaista, cela knjiga Rimljanima poslanica satire tu naopaku ideju
da je Bog pristrasan i da favorizuje jedne ljude na raun drugih. Koncept
po kojem Bog daje naroite blagoslove jednoj naciji, a uskrauje iste
drugoj, zvala se ta nacija jevrejska, izrailjska, anglo-saksonska, engleska
ili nekako drugaije, direktno je poricanje Jevanelja milosti Boje.
Jevanelje za sve. Stihovi 13,14 i 15 govore o koracima koji su
neophodni za spasenje. Prvo, ljudi moraju da prizovu Gospoda. Ali,
da bi ga prizvali, moraju da veruju u Njega. To ne moe biti ako ne
uju za Njega, to jest, ako neko ne bude poslat da im govori o Njemu.
Meutim, propovednici su bili poslati, pa ipak nisu svi poverovali niti
posluali, iako su svi uli.
ta su to svi oni uli? Svi su uli Boju re. Kao dokaz za ovo, apostol navodi da vera biva od sluanja rei Boje, i dodaje: Zar nisu uli?
192
Jo te kako: Glas njihov iziao je po svoj zemlji, i njihove rei do kraja

sveta. (Rimlj. 10,18). Svi na svetu su uli i nema izgovora za bilo ije
neverovanje. Ponovo proitajte Rimljanima 1,16-20.
Slavni propovednici. Hristovo Jevanelje je slavno Jevanelje
(1. Tim. 1,11 eng. prev). Ono svojom svetlou probija put do srca
(vidi 2. Kor. 4,4). Dakle, sasvim je primereno da oni koji propovedaju
budu prema svojoj slavi pomenuti sunce, mesec i zvezde, koji su divni propovednici, ije rei idu s kraja na kraj zemlje. Svi oni propovedaju Jevanelje Hristovo. Oni su neprestani primer hoenja ispravnim
putevima i pravilnog propovedanja Jevanelja, jer odraavaju slavu
Boju.
Zato apostol Petar kae nama koji smo uli i poverovali u re; A
vi ste izabrani rod, carsko svetenstvo, sveti narod, steeni narod, da
objavite slavna dela onoga koji vas je iz tame prizvao u svoju udesnu
svetlost (1. Petr. 2,9). Jevanelje je Otkrivenje Boje ljudima. Bog (je)
svetlost (1. Jov. 1,5), stoga je objavljivanje Jevanelja odraavanje Njegove svetlosti. Tako neka zasvetli vaa svetlost pred ljudima, da vide
vaa dobra dela i proslave Oca vaega koji je na nebesima. (Mat. 5,16)
193
11. Sav e se Izrailj spasti

Jedanaesto poglavlje Rimljanima zatvara diskusiju koja se odnosi
na Izrailj. U svakom od ova tri poglavlja, jasno nam je predstavljeno
da neznaboci, ako veruju, imaju jednak udeo sa Jevrejima, kao i to da
ovi potonji gube sve privilegije kao Boji narod, svojim neverovanjem.
Istina da su svi ljudi jednaki i da su Boja obeanja dana svima koji veruju, bez obzira na roenje ili pripadanje nekoj naciji, ne bi mogla biti
jasnije prikazana nego to je to uinjeno u pomenutim poglavljima.
Rimljanima 11,1-22:
Pitam sad: da nije Bog odbacio svoj narod? Daleko od
toga. Jer i ja sam Izrailjac od Avraamovog potomstva, iz Venijaminovog plemena. Bog nije odbacio svoj narod, koji je
unapred znao. Ili ne znate ta Pismo govori o Iliji, kako se
tui Bogu na Izrailja? Gospode, pobie tvoje proroke, razruie tvoje oltare, a ja sam ostao sam, pa i moj ivot trae. Ali
ta mu veli Boiji odgovor? Ostavih sebi sedam hiljada ljudi
koji nisu priklonili kolena pred Vaalom. Tako, dakle, i u sadanje vreme postoji jedan ostatak izabran po blagodati. Ako
je pak po blagodati, onda nije po delima, jer inae blagodat
ne bi vie bila blagodat. ta to znai? Izrailj nije postigao to
je traio, a izabrani su postigli; ostali pak ostae okoreli, kao
to je napisano: Bog im je dao tvrdoglavi duh, oi da ne vide
i ui da ne uju do dananjeg dana. I David govori: Trpeza
njihova neka bude zamka i klopka, i sablazan, i odmazda njima; neka se pomrae njihove oi da ne vide, a lea njihova
savij zauvek. Pitam stoga: da se nisu spotakli da bi sasvim
pali? Daleko od toga; nego njihovim promaajem spasenje
je dolo mnogobocima, da ih podstaknu na revnost. Ako je
pak njihov promaaj bogatstvo za svet i njihovo zaostajanje
bogatstvo za mnogoboce, ta li e tek uiniti njihova punoa? A vama, nekadanjim mnogobocima kaem: ukoliko
194
Sav e se Izrailj spasti
sam apostol mnogoboaca, hvalim svoju slubu, ne bih li

kako podstakao svoj rod na revnost i spasao neke od njih.
Jer ako je njihovo odbacivanje donelo pomirenje svetu, ta
e drugo znaiti njihovo primanje nego ivot iz mrtvih?
Ako je prvi hleb svet, sveto je i sve testo; i ako je koren svet,
svete su i grane. Ako su pak neke grane odlomljene, a ti si
se kao divlja maslina nakalemio meu njih i postao zajedniar u korenu i masnoi masline, nemoj da se ponosi
nad granama. A ako se ponosi, znaj da ne nosi ti korena,
nego koren tebe. Na to e rei: grane su odlomljene da
se ja nakalemim. Dobro; odlomljene su zbog njihovog neverovanja, a ti verom stoji. Ne ponosi se, nego se boj. Jer,
ako Bog nije potedeo prirodne grane, nee potedeti ni
tebe. Vidi stoga dobrotu i strogost Boiju. Strogost se ispoljava na onima koji su pali, a dobrota Boija na tebi ako
istraje u dobroti; inae e i ti biti odseen.

Nisu odbaeni. Apostol je znao da Bog nije odbacio svoj
narod, direktne Avramove potomke. Njegov dokaz za to bila je injenica da je on sam prihvaen od Boga. Ako bi jevrejska nacija
(kao narod) bila odbaena od Boga, onda za apostola Pavla ne bi
bilo nade, jer je on bio Jevrejin od Jevreja (Filib. 3,5). Rei Boe
sauvaj (stih 1 engleski i Vukov prevod) zavode neke ljude. Po
njihovoj ideji, Pavle se molio Gospodu da ne odbaci njegov narod,
kako ne bi i on sam (Pavle) bio odbaen. Umesto Boe sauvaj itaj ni u kom sluaju i sve e biti u redu. Dakle: Pitam sad: da nije
Bog odbacio svoj narod? Ni u kom sluaju. A kako to dokazujem?
Pa i ja sam Izrailjac od Avraamovog potomstva, iz Venijaminovog
plemena. (Rimljanima 11,1)
Ko je odbaen? Iako Bog nije odbacio svoj narod, oni su poli
loim putem. To to ih Bog nije odbacio nije dokaz da e oni biti spaseni. Pavle je nagovestio da bi ak i on, poto je drugima propovedao,
mogao da bude odbaen 1. Korinanima 9,27. Ceo sluaj potpuno
je u naim rukama. Nije bilo nikakve opasnosti da Bog odbaci Pavla
195
nasuprot njegovoj volji. Imamo Boje rei: koji dolazi k meni neu ga
istjerati napolje (Jovan 6,37 Karadi); a svi mogu da dou, jer On,
takoe, kae ko god hoe neka doe. Bog nikoga ne odbacuje; ali ako
neko definitivno odbaci Njega, onda Mu, s obzirom na to da nikoga ne
primorava, ne ostaje nita drugo nego da takvoga prepusti njemu samom.
to zvah, ali ne hteste i odbaciste me, pruah ruku svoju,
ali niko ne mari, nego prezreste svaki savet moj, i ukora mojih nijednoga ne hteste primiti. Zato e jesti plod od putova
svojih, i nasitie se svojih sopstvenih izuma. Jer e neznalice
(proste bukv. prevod) ubiti njihovo odbijanje, i bezumne e
unititi njihovo blagostanje. (Prie 1,24-32 eng. prev)
Bog je ispruio Svoju ruku prema neposlunom i jogunastom narodu (Rimlj. 10,21), tako da je na njima bilo da odgovore hoe li da se spasu. Bog svakoga prihvata; jedino pitanje je, da li svako prihvata Njega?
Ostatak. U ilustraciji iz Ilijinog vremena, uimo jo neto vie,
kada je re o prihvatanju i odbacivanju. U to vreme je izgledalo kao da
se ceo Izrailj odvojio od Gospoda, ali ipak je bilo sedam hiljada ljudi
koji nisu priznali Vala. Tako, dakle, i u sadanje vreme postoji jedan
ostatak izabran po blagodati (Rimlj. 11,5). Boja milost se daje svim
ljudima i iri se nad svima. Oni koji prihvate milost, postaju izabrani,
od ma kojeg plemena ili naroda da potiu. Iako plan spasenja obuima
svet, ostaje tuna istina da ga samo mali broj ljudi u svakoj generaciji
prihvata. Ako broj sinova Izrailjevih bude kao morski pesak, spae se
ipak samo ostatak. (Rimlj. 9,27)
Drvo masline. Iako postoje odreena mesta u jedanaestom poglavlju koja su malo tea za razumevanje, poglavlje kao celina vrlo je
jednostavno. Metaforom maslinovog drveta predstavljen je Boji narod, a slika kalemljenja prikazuje odnos celog oveanstva u odnosu na
Boga. Pre nego to uemo u detalje ovog prikaza, za trenutak moramo
da razmotrimo izrailjsko drutvo.
U drugom poglavlju Efescima poslanice uimo da su oni, kao neznaboci, bili otueni od izrailjskog drutva nemajui nade, i bez
196
Boga u svetu (Efes. 2,12). To znai da oni koji nisu deo izrailjskog
drutva, jesu oni koji su bez Boga; ili, oni koji su bez Boga, otueni su
od izrailjskog drutva.
Hristos je jedino potpuno pokazivanje Boga pred ljudima. Svojima je doao, i njegovi ga ne primie (Jovan 1,11). Prema tome velika
veina jevrejske nacije bila je bez Boga, isto tako sigurno kao to je to
bio sluaj sa paganima, i shodno tome, oni su bili otueni od izrailjskog drutva. Isto poglavlje u Efescima poslanici nam kae da je Hristos doao da pomiri Jevreje i neznaboce sa Bogom, po emu ispada
da su obe grupe bile odvojene od Njega. Dalje, iz istog poglavlja uimo
da je izrailjska zajednica Boji dom (Efes. 2,19 eng. prev), koji se
sastoji od svetaca, onih koji su se pomirili s Bogom. Samo takvi nisu
tuinci i doljaci u odnosu na Izrailj.
Poreklo Izrailja. Ime je stvoreno one noi kada se Jakov borio s
Bogom i konano, svojom verom dobio blagoslov za kojim je eznuo.
Svojom fizikom snagom nita nije mogao da postigne; jedan Gospodnji dodir bio je dovoljan da ga uini potpuno bespomonim. Upravo
tada, u svojoj krajnjoj nemoi, on se predao Bogu u jednostavnoj veri i
tako zadobio pobedu, dobivi ime Izrailj princ Boji. Ova titula prenosi se na sve njegove potomke, iako sutinski pripada samo onima
koji imaju ivu veru u Boga, kao to izraz hrianin koristimo za one
koji su u crkvi, bez ikakvog vrednosnog suda o tome da li oni zaista
poznaju Boga.
Svi moraju da budu nakalemljeni. Rimljanima 11,23-26:
A i oni, ako ne ostanu u neverovanju, bie nakalemljeni; jer Bog moe da ih opet nakalemi. Jer, ako si ti odseen od
prirodne divlje masline i nakalemljen protiv prirode na
pitomu maslinu, koliko e se pre nakalemiti na roenu maslinu oni koji su po prirodi njene grane. Ne elim naime, brao,
da vam ostane nepoznata ova tajna, da ne bi mudrovali po
svojoj mudrosti: jedan deo Izrailja je okoreo dok ne uu svi
mnogoboci, i tako e se spasti sav Izrailj, kao to je napisano:
Izbavitelj e doi sa Siona, odvratie bezbonost od Jakova.
197
Pravedna nacija. Mnogo toga je reeno o neverstvu dece Izrailjeve; no, bilo je perioda kada su svi oni, kao narod, imali veru na zavidnom nivou. Jedan primer e za sada biti dovoljan. Verom padoe
jerihonski zidovi kad se sedam dana obilazilo oko njih (Jevr. 11,30).
Trinaest puta je sva vojska marirala oko grada, naizgled bez ikakvog cilja i u potpunoj tiini. Takva vera pokazuje da su oni tada bili pravedan
narod, u tesnoj zajednici s Bogom; jer, opravdani verom, imamo mir
s Bogom posredstvom Gospoda naega Isusa Hrista (Rimlj. 5,1). U to
vreme je njihovo ime zaista govorilo o njihovom karakteru. Oni su bili
pravi Izrailjci. Ili su stopama vere naega oca Avraama. (Rimlj. 4,12)
Odlomljene grane. Meutim, oni nisu sauvali veru. Postali
smo, naime, Hristovi sauesnici, samo ako poetak pouzdanja do kraja
vrsto drimo (Jevr. 3,14). Oni to nisu uradili i zato su ostali bez Hrista otueni od izrailjskog drutva (Efes. 2,12). U Rimljanima 11,17
apostol pita, ta ako su neke grane odlomljene, ne dovodei pri tom u
sumnju da su se neke grane zaista odlomile, kao to emo uiti iz onoga to sledi. On kae: odlomljene su zbog njihovog neverovanja (stih
20); i opet: Bog je sve zajedno zatvorio u neposlunost da bi svima
pokazao svoju milost (stih 32). Ovim se jasno kae da su sve grane
bile odlomljene. Tako dolazimo do zakljuka da su oni koje Bog
voli zbog otaca (stih 28) i koji su jedno vreme u svojoj istoriji vaili
kao sinovi Boji, verom u Hrista Isusa (Gal. 3,26 eng. prev), zbog
svog neverovanja spali na nivo onih koji nikada nisu znali za Boga.
Nakalemljene grane. Sve grane maslinovog drveta Izrailja,
bile su odlomljene zbog neverovanja. Da bi ih nadomestio, Bog je uzeo
grane sa divljeg maslinovog drveta koje predstavlja neznaboce, i nakalemio ih na pitomu maslinu. To kalemljenje bilo je protiv prirode
(stih 24) i u celini je predstavljalo delo milosti. Kada bi se radilo u
skladu sa prirodnim zakonima, onda bi te grane raale svoje prirodne
plodove, a u tom sluaju ne bi bilo nikakve koristi od kalemljenja, jer
su takvi plodovi neupotrebljivi (vidi Galatima 5,19-21; Efescima 2,1.2).
Meutim, udo je uinjeno putem milosti i nakalemljene grane uzele
su uee u prirodi korena. Plodovi ovih nakalemljenih grana nisu vie
prirodni, nego stvoreni od Duha Dela 5,22.23.
198
Ponovno ujedinjenje. Moramo zapamtiti da Bog nije odbacio

svoj narod. Oni su otpali zbog svog neverstva. A i oni, ako ne ostanu u
neverovanju, bie nakalemljeni; jer Bog moe da ih opet nakalemi (stih
23). Jevreji imaju istu ansu kao i neznaboci. Jer nema razlike izmeu
Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve koji ga prizivaju (Rimlj. 10,12). Hristos je doao da obojicu (Jevreje i neznaboce) u jednom telu pomiri s Bogom krstom i njegovim posredstvom
i jedni i drugi imamo pristup k Ocu u jednom Duhu. (Efes. 2,16.18)
Nema promene plana. Ne zaboravimo da u celom poduhvatu
kalemljenja neznaboaca na mesto otpalog pobunjenikog Izrailja, zapravo nije bilo nikakve promene u osnovnom Bojem planu. Sve je bilo
u okviru prvobitnog obeanja datog Avramu.
Poznajte, dakle, da su Avraamovi sinovi oni koji su od
vere. A Pismo je predvidelo da Bog opravdava mnogoboce
na osnovu njihove vere, pa je unapred objavio Avraamu: U
tebi e biti blagosloveni svi narod. (Gal. 3,7.8)
U poetku je Bog stvorio Adama, oca ljudske rase. Adam je bio sin
Boji (Luka 3,28); zato se s pravom svi njegovi potomci mogu smatrati
narodom Bojim. On ih nije odbacio zbog toga to su pogreili. Njegova
je ljubav prigrlila ceo svet (Jovan 3,16) i nije se nita smanjila ni u danima Avramovim, Isakovim i Jakovljevim. Jedino preimustvo Izrailjaca
bilo je u tome to su oni imali ast da nose slavno Jevanelje neznabocima, kojima je ono oduvek bilo namenjeno jednako koliko i Jevrejima.
Pohoenje neznaboaca. Neznaboci, kao i potomci Jakovljevi,
bili su od poetka u planu da postanu Izrailj. To je istaknuto na saboru
u Jerusalimu. Petar je opisao boanski nain na koji je on bio poslat da
propoveda Jevanelje neznabocima, rekavi prisutnima kako Bog nije
postavio nikakvu razliku izmeu njih i Jevreja. Tada je Jakov progovorio:
Simeon kaza kako se Bog najpre pobrinuo da izmeu
mnogoboaca uzme narod za svoje ime. I s ovim se slau proroke rei, kao to je napisano: Vratiu se potom i ponovo u
199
sazidati Davidov dom koji je pao, opet u sazidati to je u njemu srueno, i nanovo u ga podii, da bi i ostali ljudi mogli
da trae Gospoda, i svi narodi na koje je prizvano ime moje,
govori Gospod koji tvori ovo poznato od venosti. (Dela
15,14-18; Vidi takoe i Amos 9,11-15)
Iz gore navedenog moemo nauiti da ator Davidov, kua ili
kraljevstvo Davidovo, treba da bude obnovljen posredstvom propovedanja Jevanelja neznabocima, i to je u skladu s Bojom namerom
u poetku, kada je svet nastajao. Ono to je kao odgovor na ove spise
potrebno, nije komentar, nego verujua misao.
Svi mnogoboci. Jedan deo Izrailja je okoreo dok ne uu
svi mnogoboci (dok ne ue punina mnogoboaca eng. prev) (Rimlj. 11,25). Dok punina neznaboaca ne ue, gde? U Izrailj, naravno;
jer e upravo dovoenjem neznaboaca biti postignuto to da e se sav
Izrailj spasti. Kada e punina neznaboaca ui? Gospod sam daje odgovor: I propovedae se ovo evanelje o carstvu po svemu svetu za
svedoanstvo svima narodima, i tada e doi kraj (Mat. 24,14). Bog
pohodi neznaboce da izmeu (njih) uzme narod za svoje ime (Dela
15,14). Njihov broj e uiniti da Izrailj bude kompletan, to jest upotpunjen. im posao propovedanja Jevanelja neznabocima bude gotov,
doi e kraj. Onda se vie nee propovedati nikome, pa ni neznabocima, jer su svi oni ve doneli svoju konanu odluku; nee se propovedati ni Jevrejima, jer e se tada spasti sav Izrailj (Rimlj. 11,26). Dakle, u
to vreme nee biti potrebno Jevanelje; ono je obavilo svoj posao.
Veliko okupljanje Jevreja. Rimljanima 11,27-36:
I ovo im je zavet od mene, kad uklonim njihove grehe.
S obzirom na evanelje oni su neprijatelji Boiji vas radi, a s
obzirom na izbor Bog ih voli zbog otaca. Jer Bog se ne kaje za
svoje blagodatne darove i poziv. Kao to ste, naime, vi nekad
bili Bogu neposluni, a sad se smilovao na vas zbog njihove
neposlunosti, tako su i oni sad postali neposluni radi vaeg
pomilovanja, da bi i oni bili pomilovani. Jer Bog je sve zajedno
200
zatvorio u neposlunost da bi svima pokazao svoju milost. O

dubino bogatstva i mudrosti, i znanja Boijeg! Kako su nedokuljivi njegovi sudovi i neistraljivi njegovi putovi! Jer ko je
upoznao Gospodnju misao? ili ko je bio njegov savetnik? ili ko
mu je neto prvo dao, da bi mu bilo vraeno? Sve je, naime, od
njega, kroz njega, i za njega. Njemu slava u sve vekove! Amin.
Sve je kroz Hrista. Dobro zapazite stihove 25-27. Kada punina
neznaboaca bude dovedena, tako e se spasti sav Izrailj. Zaista, jedino tako se moe desiti da, dovoenjem neznaboaca, sav Izrailj bude
spasen. To e biti ispunjenje onoga to je zapisano: Izbavitelj ce doi
sa Siona, odvratie bezbonost od Jakova (stih 26). Samo kroz Hrista
Izrailj moe da se okupi i da bude spasen. Svi koji su Hristovi, oni su
Izrailj, jer Ako ste pak vi Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo,
naslednici po obeanju. (Gal. 3,29)
Odvraanje greha. Od Siona e doi Izbavitelj, koji e odvratiti bezbonost od Izrailja. Hristos je Jagnje Boije koje uklanja greh
sveta (Jovan 1,29). On je rtva pomirenja za nae grehe, ne samo za
nae nego i za grehe celoga sveta (1. Jov. 2,2). Prvosvetenik Kajafa
je govorio pod uticajem Duha da Isus valja da umre za narod, i ne
samo za narod, nego i da skupi ujedno rasejanu decu Boiju. (Jovan
11,51.52 kombinacija arni-KJV)
Isto i Petar govori u jerusalimskom hramu: Vi ste sinovi proroka
i saveza koji je Bog sklopio sa vaim ocima govorei Avraamu: U tvom
potomstvu bie blagosloveni svi narodi na zemlji. Bog je prvo vama
podigao svoga slugu i poslao ga da vam donese blagoslov time to
e svakog od vas odvratiti od zlih dela vaih (Dela 3,25.26). Avramov
blagoslov je oprotaj greha kroz Hrista; zaista, ljudi svih nacija postaju
pravi Izrailjci kroz uklanjanje njihovog bezakonja.
Sve je od vere. Sve se dogodilo posredstvom vere, kada je Jakov
dobio ime Izrailj. Kroz neverovanje su njegovi potomci bili odlomljeni
od stabla Izrailja. Verom su neznaboci nakalemljeni i jedino verom
mogu da opstanu. Takoe, verom Jevreji mogu ponovo da budu sjedinjeni sa otakim korenom.
201
Vera u Hrista jedino je to ini oveka Izrailjcem, a samo neverovanje moe da odsee nekoga ko je bio Izrailjac; ovo je Hristos u
potpunosti prikazao kada je, zadivljen verom rimskog centuriona, rekao: Ni u koga u Izrailju ne naoh tolike vere. A kaem vam da e
doi mnogi sa istoka i zapada i sesti za sto sa Avraamom i Isaakom i
Jakovom u carstvu nebeskom; a sinovi carstva bie izbaeni u krajnju
tamu. (Mat. 8,10-12)
Svi u zatvoru. Bog ih je sve zakljuao u neverovanje, da bi na
sve izlio svoju milost (Rimlj. 11,32). Re zakljuao doslovno znai
zatvorio, kao to pie u beleci na margini1: On ih je sve zajedno
zatvorio. Tako u Galatima 3,22 itamo da je Pismo sve zatvorilo
pod greh, da se na osnovu vere u Isusa Hrista da obeanje onima koji
veruju.
Naredni stih takoe govori o tome da su svi bili zatvoreni i uvani
pod Zakonom. I Jevreji i neznaboci, svi (su) pod grehom (Rimlj.
3,9). Svi su zajedno u istom zatvoru, bez ikakve nade da uteknu, osim
kroz Hrista koji je Izbavitelj i koji objavljuje zarobljenima slobodu
i sunjima da e im se otvoriti tamnica (Is. 61,1). On dolazi kao Izbavitelj sa Siona, donosei slobodu Gornjem Jerusalimu (Gal. 4,26).
Svi, dakle, koji prihvate slobodu kojom ih Hristos oslobaa, deca su
Gornjeg Jerusalima, naslednici nebeskog Hanana i pripadnici prave
izrailjske zajednice.
Divno saznanje. Pravedni sluga moj opravdae mnoge svojim
poznanjem, i sam e nositi bezakonja njihova (Is. 53,11). Na taj nain, opratajui grehe, On e podii zidove Jerusalima (Psalam 51,18),
i povratiti njegovu zarobljenu decu. O dubino bogatstva i mudrosti, i
znanja Boijeg! Kako su nedokuljivi njegovi sudovi i neistraljivi njegovi putovi. (Rimlj. 11,33)
Neka niko, stoga, ne doputa sebi da kritikuje Boji plan, ili da ga
odbaci zato to nije u stanju da ga razume. Jer ko je bio njegov savetnik? (stih 34). Sve je, naime, od njega, kroz njega, i za njega. Njemu
slava u sve vekove! Amin. (stih 36)
1 U King James verziji prim. prev.
202
12. Kako opravdanje verom

postaje praktina stvar
Doli smo do kraja onoga to bi se moglo nazvati polemikim
delom Poslanice Rimljanima. Narednih pet poglavlja jesu podsticaji
crkvi. Oni koji su zapisani u poglavlju pred nama, vrlo su jednostavni
i jo lake mogu biti shvaeni ako se itaju povezano sa onim to je
neposredno prethodilo. Dakle, uvodne rei za dvanaesto poglavlje bie
poslednja etiri stiha jedanaestog poglavlja:

O dubino bogatstva i mudrosti, i znanja Boijeg! Kako
su nedokuljivi njegovi sudovi i neistraljivi njegovi putovi!
Jer ko je upoznao Gospodnju misao? ili ko je bio njegov savetnik? ili ko mu je neto prvo dao, da bi mu bilo vraeno?
Sve je, naime, od njega, kroz njega, i za njega. Njemu slava u
sve vekove! Amin. (Rimlj. 11,33-36)
Molim vas stoga, brao, milosti Boije radi, da svoja telesa prinesete na ivu, svetu, bogougodnu rtvu, da to bude
vaa umna sluba Bogu. I ne upodobljavajte se ovom svetu,
nego se preobraavajte obnavljanjem svoga uma, da biste mogli da razaberete ta je volja Boija, ta je dobro, i ugodno, i savreno. Na osnovu blagodati, koja mi je dana, kaem svakom
koji je meu vama da ne misli o sebi vie no to valja misliti,
nego neka vam misli budu usmerene na razborito razmiljanje, prema meri vere koju je Bog svakom dodelio. Jer, kao to
u jednom telu imamo mnogo udova, a svi udovi nemaju isti
posao, tako smo i mi mnogi jedno telo u Hristu, a kao pojedinci mi smo jedan drugom udovi. A po blagodati, koja nam
je dana, imamo razliite darove: ako je prorotvo neka se
slae s verom, ako je dar sluenja neka bude u sluenju, ako
je ko uitelj neka radi na pouavanju, ko ima dar utehe
neka tei, ko daje neka daje prosto, ko upravlja neka bude
revnostan, ko pokazuje milosre neka ga ini s radou.
203
Ljubav neka vam bude nelicemerna. Gnuajte se zla, drite

se dobra. Volite jedan drugog u bratskoj ljubavi, u uvaavanju svako neka stavlja drugog ispred sebe, ne budite nemarni
u revnosti, budite vrli u duhu, sluite Gospodu, radujte se u
nadi, trpite u nevolji, istrajte u molitvi, uestvujte u potrebama svetih, gostoprimstvo upranjavajte. Blagosiljajte one koji
vas gone, blagosiljajte, a ne kunite. Radujte se s onima koji
se raduju i plaite s onima koji plau. Meu sobom budite
jednomiljenici; ne smerajte visoke stvari, nego dajte da vas
povede ono to je ponizno. Sami sebe ne smatrajte mudrima.
Nikome ne uzvraajte zlo za zlo; neka vam misli budu usmerene na dobro pred svim ljudima. Ako je moguno, koliko od
vas zavisi, ivite u miru sa svima ljudima. Ne svetite se sami,
dragi moji, nego dajte mesta gnevu Boijem. Jer je napisano:
Moja je osveta, ja u uzvratiti, govori Gospod. Nego ako je
tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga; ako je edan, napoj ga; jer
ako to ini, glava e mu goreti od srama. Ne daj da te zlo
pobedi, nego ti pobedi zlo dobrim. (Rimljanima 12,1-21)

Logian zakljuak. Zavrne rei jedanaestog poglavlja ukazuju na
beskrajnu, nedokuivu silu i mudrost Boju. Niko Mu ne moe nita dodati. Niko Ga ne moe obavezati i dovesti u podreeni poloaj. Nema toga
ko bi Mu neto dao, da bi kao naknadu za to morao da primi neto drugo.
Sve je, naime, od njega, kroz njega, i za njega. On sam daje svima ivot,
i dah, i sve Jer u njemu ivimo, i miemo se, i jesmo. (Dela 17,25.28)
Kad je to tako, onda je sasvim logino da Mu svi predamo svoja
tela, da ih On kontrolie. Jedino On to moe da ini kako treba, jer
samo On ima mudrost i silu. Re umna (stih 1), bukvalno prevedena,
bila bi logina. Logian rezultat prepoznavanja Boje sile, i mudrosti,
i ljubavi, jeste potinjavanje Njemu. Oni koji se ne predaju Bogu, praktino poriu Njegovo postojanje.
Podsticaj i uteha. Korisno je znati da grka re molim (vas)
(stih 1), ima isti koren kao i re Uteitelj, koja se odnosi na Svetog
Duha. Ta re je upotrebljena i u Mateju 5,4: Blaeni su alosni, jer
204
Kako opravdanje verom postaje praktina stvar
e se oni uteiti. Pojavljuje se takoe i u 1. Solunjanima 4,18: Teite

jedan drugoga ovim reima.
U narednim stihovima ova re se koristi nekoliko puta:
Slava Bogu i Ocu Gospoda naega Isusa Hrista, Ocu
milosra i Bogu svake utehe, koji nas tei u svakoj naoj nevolji, da bismo mi mogli da teimo one koji su u svakoj nevolji utehom kojom nas same Bog tei. Jer, kao to nas Hristova stradanja obilno snalaze, tako je zahvaljujui Hristu
obilna i naa uteha. (2. Kor. 1,3-5)
injenica da grka re, prevedena kao moliti ili podstai, ima
isti koren kao i ona koja znai uteha, daje novu snagu podsticajima
Duha Bojeg.
Uteha se moe nai u misli da je Bog svemoan. Utena su sva
Njegova podsticanja i zapovesti, jer nam govore da On ne oekuje od
nas da delamo u svojoj sopstvenoj snazi, nego u Njegovoj. Kada izrie
zapovest, On time izraava ono to e uraditi u nama i za nas, ako se
predamo Njegovoj sili.1 Kada nas ukorava, On nam na taj nain jednostavno ukazuje na nau potrebu, koju takoe On moe obilno da
zadovolji. Duh nas osvedoava za greh, ali On je sve vreme Uteitelj.
Sila i milost. Jednom ree Bog i vie puta uh, da je snaga u
Boga. I u tebe je, Gospode, milost (Psalam 62,11.12). Bog je ljubav.
Dakle, Njegova sila je ljubav, tako da kad apostol u navodu pominje
silu i mudrost Boju, kao razlog zbog kojeg treba da Mu se potinimo,
on nas podstie milou Bojom. Nemojmo nikad da zaboravimo da
je svako ispoljavanje Boje sile, zapravo, ispoljavanje Njegove ljubavi,
koja predstavlja silu kroz koju on radi. Isus Hristos, u kojem se Boja
ljubav otkrila (1. Jov. 4,10), jeste sila i mudrost Boja (1. Kor. 1,24).
Istinska nepokolebljivost. Religiozni ljudi u Engleskoj esto su
meusobno bili podeljeni u dva tabora, pripadnike zvanine Engleske2
1 FUSNOTA IZDAVAA: Uporedi Biblijski komentar ASD (E.G. White), 1. Tom,
org. str. 1105: Deset zapovesti jesu deset obeanja (MS 41, 1896). U Zakonu
nema negativnih zapovesti, iako moe tako da izgleda (Letter 89, 1896)
2 Anglikanske crkve prim. prev.
205
crkve i lanove nonkonformistikih, protestantskih grupa. Svaki pravi

hrianin je nonkonformista, ali ne u smislu u kom se ova re obino
koristi. I ne upodobljavajte se ovom svetu nego se preobraavajte obnavljanjem svoga uma (stih 2). Kada oni koji sebe nazivaju nonkonformistima, koriste metode ovoga sveta i prilagoavaju se svetovnim
planovima, oni time obeauju svoje ime. Prijateljstvo sa svetom
(je) neprijateljstvo prema Bogu. (Jakov 4,4)
Kako razmiljati o sebi. Apel upuen svima glasi da ne mislimo
visoko o sebi, vie nego to treba misliti. Koliko visoko neko sme ili treba
da misli o sebi? Pusti, Gospode, strah na njih; neka poznadu narodi da
su ljudi (Psalam 9,20). Ne uzdajte se u knezove, u sina ovjeijega, u
kojega nema pomoi (Psalam 146,3). Proite se ovjeka, kojemu je dah
u nosu; jer ta vrijedi? (Is. 2,22). Evo s pedi dao si mi dane, i vijek je moj
kao nita pred tobom. Ba je nita svaki ovjek iv (Psalam 39,5). Jer
je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom. Gospod zna premiljanja
mudraca da su nitavna (1. Kor. 3,19.20). Jer kakav je va ivot? Vi ste
vodena para koja se zamalo pokae i onda nestane (Jakov 4,14). Ali svi
bijasmo kao neisto to, i sva naa pravda kao neista haljina; zato opadosmo svi kao list, i bezakonja naa kao vjetar odnesoe nas (Is. 64,6).
U poniznosti smatrajte jedan drugoga veim od sebe. (Fil. 2,3)
Vera i poniznost. Ponos je neprijatelj vere. Ovo dvoje ne mogu
zajedno. ovek moe razborito i ponizno da misli samo kada je to rezultat vere koju Bog daje. Gle, ko se ponosi, njegova dua nije prava u
njemu; a pravednik e od vjere svoje iv biti (Avakum 2,4). ovek koji
se uzda u svoju sopstvenu snagu i mudrost, nee se oslanjati na drugoga. Pouzdanje u Boju mudrost i silu dolazi tek onda kada priznamo i
spoznamo svoju sopstvenu slabost i neznanje.
Vera dar od Boga. Vera koju Bog dodeljuje oveku naglaena je
u Otkrivenju 14,12: Ovde je istrajnost svetih koji dre Boije zapovesti
i veru Isusovu. Bog ne daje veru samo svetima, kao to ne daje samo
njima ni Svoje zapovesti; ali sveti dre veru, a drugi to ne ine. Vera
koju oni dre je vera Isusova. Dakle, ljudima je data vera Isusova.
Vera data svakom oveku. Svaki ovek je ohrabren da trezno
misli, jer je Bog svakom oveku dodelio meru vere. Ima mnogo onih
206
koji smatraju da su tako sazdani da je za njih nemogue verovati. To

je krupna greka. Verovati je isto tako lako i prirodno kao i disati. To
je zajedniko naslee svih ljudi i neto u emu su svi jednaki. Za dete
jednog nevernika podjednako je lako da veruje, kao i za dete iji su
roditelji sveti. Tekoe nastaju samo onda kada ovek podigne barijere
oholosti oko sebe (Psalam 73,6). Pa ak i tada on veruje; jer, kada ljudi
ne veruju Bogu, oni svoju veru poklanjaju sotoni; kada pokazuju neverovanje prema istini, oni prodrljivo gutaju najvee lai.
U kojoj meri? Videli smo da je vera data svakom oveku. Ovo se
dokazuje i injenicom da je spasenje ponueno svakom oveku i stavljeno na dohvat njegove ruke; a spasenje je mogue jedino putem vere.
Da Bog nije dao veru svima, spasenje ne bi bilo svakome podjednako
dostupno.
Postavlja se pitanje u kojoj meri je Bog dao veru svakome oveku.
Odgovor na to nalazi se u onome to smo ve nauili, da je vera koju
On daje, vera Isusova. Isusova vera je dana u daru Samoga Isusa, a On
je u punini dat svakom oveku. Hristos je okusio smrt za svakoga oveka Jevr. 2,9. A svakome od nas dana je blagodat po meri Hristovoga
dara (Efes. 4,7). Hristos nije podeljen; dakle, svakom oveku je darovano sve od Hrista, i sve od Njegove vere. Ima samo jedna mera vere.
Telo i njegovi udovi. Jedno je telo (Efes. 4,4), koje predstavlja crkvu, kojoj je glava Hristos (Efes. 1,22.23; Kolo. 1,18). Jer smo
udovi Hristova tela (Efes. 5,30). Ima mnogo udova tela, tako smo i
mi mnogi jedno telo u Hristu, a kao pojedinci mi smo jedan drugom
udovi. (Rimlj. 12,5)
U Hristovom telu, kao i u ljudskom, svi udovi nemaju isti posao
(stih 4). Ipak, oni su tako zdrueni i do te mere zavisni jedni od drugih, da se nijedan od njih ne moe uzdizati nad nekim drugim. Oko
ne moe da kae ruci: nisi mi potrebna, ili opet glava nogama: niste
mi potrebne (1. Kor. 12,21). Tako je i u pravoj Hristovoj crkvi; nema
podela niti hvalisanja i nijedan lan ne trai da zauzme mesto ili da
obavlja posao nekog drugog.
Nijedan lan ne misli o sebi da je nezavisan od drugih i svi se jednako brinu jedni za druge.
207
Razliiti darovi. Nemaju svi lanovi iste slube, kao to nemaju

ni iste darove.
Ima razlike u dodeljivanju blagodatnih darova, ali je
Duh isti Ima razlike i u dejstvu sila, ali je isti Bog koji ini
sve u svima Jednome se, naime, Duhom daje re mudrosti,
a drugome po istom Duhu re znanja, i drugome vera u
istom Duhu, i drugome blagodatni dar isceljivanja u jednom
Duhu, i drugome da ini uda, i drugome prorotva, i drugome da razlikuje duhove, drugome razliiti jezici, a drugome
da tumai jezike. A sve ovo ini jedan i isti Duh, koji razdeljuje svakome kako hoe. (1. Kor. 2,4-11)
Po meri vere. A po blagodati, koja nam je dana, imamo razliite darove: ako je prorotvo neka se slae s verom (neka bude po
mjeri vjere Karadi) (Rimlj. 12,6). Kao to smo ve videli, postoji
samo jedna vera (Efes. 4,5), a to je vera Isusova. Iako ima mnogo
razliitih darova, iza svih stoji samo jedna sila. A sve ovo ini jedan
i isti Duh (1. Kor. 12,11). Dakle, sluiti drugima darom prorotva, ili
bilo kojim drugim darom, po meri vere, znai initi to snagom koju
Bog daje (1. Petr. 4,11). Kako je svako od vas dobio blagodatni dar,
sluite njime jedan drugom kao dobri domoupravitelji raznolike blagodati Boije. (1. Petr. 4,10)
inite au jedan drugog veim (Rimlj. 12,10 KJV i Kara
di). Ovo se moe postii samo ako u poniznosti uma smatra(j)te
jedan drugoga veim od sebe (Filib. 2,3); jedino ako ovek zna koliko
je sam po sebi bezvredan. ovek koji pozna muku srca svojega (1.
Car. 8,38), ne moe da govori kako su i drugi isto tako loi kao on,
traei opravdanje u tome. Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus
ima; ...koji je liio samoga sebe svakog ugleda, kada je uzeo oblije
sluge i postao slian ljudima. (Filib. 2,5-7)
Kako se odnositi prema progoniteljima. Blagosiljajte one koji
vas gone, blagosiljajte, a ne kunite (Rimlj. 12,14). Proklinjati ne znai
samo upuivati rune rei kletve, nego i ogovarati nekoga. To je su-
208
protno od blagosiljati, to znai govoriti dobro o nekome. Nekada

su ljudi zakonski gonjeni, a u drugom sluaju mogu biti progonjeni
bez ikakvog legalnog osnova. No, bilo da je re o pravnoj proceduri ili
istom nasilju, nikakve teke rei ne smeju se koristiti protiv onih koji
to ine. tavie, njih treba blagosiljati.
To ovek ne moe ako u sebi nema Duha Hristovog, koji se molio
za svoje izdajnike i ubice, ne usudivi se da izgovori osudu prokletstva
ak ni nad sotonom Juda 9. Gajiti prezrenje prema progoniteljima,
nije po Bojoj volji.
Radovati se i plakati. Radovati se s onima koji se raduju, i plakati s onima koji plau, nije lak posao za ovekovu uroenu prirodu.
Samo milost Boja moe da stvori takvu saoseajnost u oveku. Moda
nije tako teko plakati sa onim ko je oaloen, ali je vrlo esto teko
radovati se s nekim ko je radostan. Uzmimo primer da je neko dobio
neto do ega je nama veoma stalo, i da se on sada raduje zbog toga.
Radovati se zajedno s njim, iziskivalo bi mnogo milosti.
Budite u miru. Mi moramo mirno iveti sa svim ljudima, koliko je to mogue. Meutim, ta je granica mogunosti? Neki e rei da
su se trudili da odre mir, sve do trenutka kada strpljenje prestaje da
bude vrlina, kako se to esto kae. Oni su tada vratili milo za drago.
Mnogi misle da se u osamnaestom i devetnaestom stihu, gde se kae
da budemo u miru sa svima i da se ne svetimo, zapravo apeluje na nas
da se uzdravamo dokle god to moemo, i da ne odgovaramo ni na kakvo uznemiravanje, sve dok ono ne postane i suvie velika provokacija.
Meutim, ovaj stih kae: Koliko do vas stoji, ivite u miru sa svim ljudima. (Karadi). To znai da ne sme biti nikakvih problema sve dok
to od nas zavisi. Neemo uvek moi da odvratimo druge ljude od ratovanja, ali zato mi moemo da budemo u miru. Ko se tebe dri (iji um
ostaje u tebi eng. prev), uva ga jednako u miru, jer se u tebe uzda
(Is. 26,3). Poto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom
posredstvom Gospoda naega Isusa Hrista (Rimlj. 5,1). I mir Hristov
neka vlada u vaim srcima (Kol. 3,15). I mir Boiji, koji prevazilazi
svaki um, sauvae vaa srca i vae misli u Hristu Isusu (Fil. 4,7). Osoba koja ima ovaj trajni mir Boji, nikada nee imati problem s ljudima.
209
13. Vernik i graanske vlasti

Rimljanima 13,1-14:
Svaki ovek da se pokorava pretpostavljenim vlastima.
Jer nema vlasti a da nije od Boga; Bog je postavio vlasti koje
postoje. Stoga, ko se protivi vlasti protivi se Boijem poretku, a koji se protive primie svoju osudu. Jer vladajui nisu
strah za dobro delo, nego za zlo. Ako pak hoe da se ne boji
vlasti, ini dobro, pa e te vlast hvaliti. Ona slui Bogu za tvoje
dobro. Ako pak ini zlo, boj se; jer ne nosi ma uzalud. Ona
je u slubi Bogu, gnevni osvetnik onome to ini zlo. Zato joj
se treba pokoravati ne samo zbog gneva, nego i savesti radi.
Zbog toga plaajte i poreze; jer su sluitelji Boiji koji ba na
tome rade. Svakom dajte ono to ste duni: kome porez porez, kome carinu carinu, kome strah strah, kome ast
ast. Ne budite nikom nita duni sem da volite jedan drugoga. Jer ko drugoga voli, taj je ispunio zakon. Jer zapovesti
Ne ini preljube, Ne ubij, Ne kradi, Ne zaeli, i ako ima jo
koja druga zapovest, svode se na ovu izreku: Ljubi blinjega
svoga kao samoga sebe. Ljubav ne priinjava zla blinjemu;
ljubav je, dakle, ispunjenje zakona. I na ovo treba da pazite
znajui svoje vreme, da je ve doao as da se probudite od
sna; jer sad nam je spasenje blie nego onoga dana kad smo
poverovali. No je odmakla, a dan se pribliio. Odbacimo
stoga mrana dela i uzmimo na sebe svetlo oruje. ivimo
pristojno kao po danu, ne u pirovanjima i pijankama, ne
u bludu i raskalanosti, ne u svai i zavisti; nego uzmite na
sebe Gospoda Isusa Hrista, i ne starajte se za telo kako ete
zadovoljiti poude.
Sada dolazimo do jo jednog poglavlja u poslanici Rimljanima,
koje je isto podsticajnog karaktera. Ono sadri pouke koje su od naj-
210
Vernik i graanske vlasti
veeg znaaja i koje su verovatno najmanje obraene u drugim poglavljima ove knjige.
Kome su ove rei upuene? Prouavajui ovo poglavlje, neophodno ja da imamo na umu da je Poslanica upuena deklarisanim sledbenicima Gospodnjim. Gle, ti se zove Judejin, oslanja
se na zakon i hvali se Bogom... zna njegovu volju (Rimlj. 2,17.18
KJV-arni). Na drugom mestu: Ili ne znate, brao govorim
onima koji poznaju zakon (Rimlj. 7,1). Poslednji deo poglavlja
takoe potvruje ovo.
Pogreno je, dakle, tvrditi da ovo poglavlje postoji zato da bi
utvrdilo dunosti prema zemaljskim vladarima, ili da bi sluilo kao
studija o graanskoj vlasti, to jest, o stavu koji drava treba da ima u
odnosu na crkvu. S obzirom na to da su rei upuene deklarisanim
hrianima, oigledan cilj poslanice je da, jednostavno, saopti vernicima kako treba da se ponaaju prema vlastima pod kojima ive.
Svaka je vlast od Boga. Jednom ree Bog i vie puta uh,
da je snaga u Boga (Psalam 62,11.12). Nema vlasti (nema sile
eng. prev) a da nije od Boga (Rimlj. 13,1). To je apsolutna istina,
bez ikakvog izuzetka. Rimska sila, ak i u danima zloglasnog i brutalnog Nerona, poticala je od Boga, isto koliko u sluaju Davida,
jevrejskog kralja. Kada je Pilat rekao Hristu da ima vlast da Ga razapne ili da Ga oslobodi, Hristos je odgovorio: Ne bi ti imao nikakve
vlasti nada mnom, da ti nije dano odozgo (Jovan 19,11). Ova injenica, meutim, ne dokazuje nita u pogledu pravednog postupanja
ovih vlasti, ili Bojeg odobravanja njihovih postupaka.
Ovo e biti jo jasnije ako uzmemo pojedinane primere u razmatranje. Sva ljudska sila i vlast dolaze od Boga. To je istina kako
za pagane, tako i za hriane, jer u njemu ivimo, i miemo se, i
postojimo, tavie, njegov (smo) rod (Dela 17,28 kombinacija
arni-KJV). Isto se sa podjednakom tanou moe rei za svaku
osobu, kao i za svaku vlast; naime, oni su postavljeni, ili naimenovani, od Boga. On ima plan za svaiji ivot.
Ovo, meutim, ne ini Boga odgovornim za njihove postupke,
jer su svi oni slobodni da ine ono to izaberu, da se pobune protiv
211
Boga, ili da izopae Njegove darove. Vlast kojom ruga huli na Boga
isto je od Boga, koliko i vlast kojom Mu hriani slue. Ipak, niko se
nee sloiti da Bog odobrava bogohuljenje. Isto tako, ne slaemo se s
tim da On odobrava postupke nekih vlasti, samo zato to su one od
Njega postavljene.
(Bog je) Postavio (vlasti) Neka niko ne gaji ideju da se ova re
odnosi na ustanovljavanje neke duhovne vlasti. Ona ne znai nita vie
od postavljenja ili naimenovanja, kao to kae objanjenje na margini1.
Grka re koja stoji na ovom mestu, nalazi se i u Delima 28,23, gde
itamo da su Jevreji u Rimu, postavili (zakazali) dan u koji e im Pavle
govoriti Jevanelje. To bi isto tako moglo da se kae: oni su odredili,
posvetili, odvojili dan za njega.
Bog iznad svih. Pretpostavljene vlasti (Rimlj. 13,1), nisu
iznad najvie vlasti. Jer je njegova mudrost i sila i on mijenja vremena
i ase; smee careve, i postavlja careve (Danilo 2,20.21). On je postavio Navuhodonosora, vavilonskog cara, nad svim carstvima zemaljskim (vidi Jeremija 27,5-8; Danilo 2,37.38); meutim, kada je Navuhodonosor sebi pripisao boansku vlast, bio je proteran meu zveri, dok
nije shvatio da vinji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoe.
(Dan. 4,32)
Protivljenje Bogu. Kako nema sile ni vlasti a da nije od Boga,
ko se protivi vlasti protivi se Boijem poretku, a koji se protive primie svoju osudu (stih 2). Ovo je upozorenje protiv pobuna i ustanaka. Bog je taj koji postavlja i obara careve. Prema tome, ko namerava
da srui vladara, on preuzima Boje nadlenosti. Ispada kao da takav
zna bolje od Boga kada neka vlast treba da bude smenjena. Ukoliko oni
koji ustaju protiv bilo koje zemaljske vlasti nemaju jasno otkrivenje da
ih je nebo naimenovalo za taj posao, oni se postavljaju nasuprot Bogu,
time to ele da srue Njegov poredak. Oni se izdiu iznad Gospoda.
Protivljenje ili obaranje. Protiviti se civilnim vlastima, u istom
je redu kao i pokuaj njihovog zbacivanja. Oni koji se vlastima suprote
koristei silu, kroz borbu e osvojiti vlast. To je strogo zabranjeno Hristovim sledbenicima.
1 King James verzije prevoda prim. prev.
212
Hristov primer. Hristos je patio i ostavio (nam) primer da

poete njegovim stopama. On greha ne uini i prevara se ne nae u
ustima njegovim. Kada su ga vreali on nije odgovarao uvredom,
kada je stradao nije pretio, nego je prepustio onome koji pravedno
sudi (1. Petr. 2,21-23). Vredno je pomena da Hristos, iako osuen
na politikoj osnovi i iz politikih razloga, nije pruao otpor, iako je
dokazao da ima vlast (pravo) da to uini (vidi Jovan 18,5-11; Matej
26,51-53). Moe se rei da je Hristos znao da Njegov as dolazi. To je
tano; meutim, On nije pruao otpor ni u slinim prethodnim situacijama. On je neprekidno predavao Sebe u Oeve ruke. To je primer
za Njegove sledbenike. Ako su potinjeni pod Bojom rukom, nee
morati da podnose nikakve uvrede ili tlaenje koji nisu Bogom odreeni, ili s Njegove strane odobreni; nijedna rana ne moe nastati, dok
za nju ne kucne as. Mnogo je lake ispovedati veru u Hrista, nego
pokazati ivu veru, sledei Njegov primer.
Jo jedan upadljiv primer. Saul je bio od Boga imenovani kralj
Izrailja. Kasnije je on odbaen zbog svoje nemarnosti. Zatim je umesto
njega David pomazan za kralja. Saul, ljubomoran zbog Davidovog naimenovanja, traio je da mu oduzme ivot. David se nije suprotstavljao,
ve je beao. Vie nego jednom je Saulov ivot bio u Davidovoj vlasti,
ali je ovaj pokazao da ne bi ni po koju cenu podigao ruku na jo uvek
aktuelnog kralja. Ako bi postojalo bilo kakvo opravdanje za protivljenje vladaru, onda se moe rei da ga je David imao. Na prvom mestu, to bi bilo u samoodbrani. Drugo, on je ve bio pomazan za kralja,
umesto Saula. Ipak, kada je bio zamoljen da samo dopusti drugome da
obavi pogubljenje Saula, David je odgovorio: Nemoj ga ubiti; jer ko e
podignuti ruku svoju na pomazanika Gospodnjega i biti prav? tako
iv bio Gospod, Gospod e ga ubiti, ili e doi dan njegov da umre,
ili e izai u boj i poginuti. Ne dao mi Bog da dignem ruku svoju na
pomazanika Gospodnjega! (1. Sam. 26,9-11). Pored svega, Saul je bio
zao ovek koji je prezreo i odrekao se svoje zajednice s Bogom, tako da
vie nije bio pogodan za vladara.
Potinjeni Bogu. Boja re nas opominje da se pokoravamo
vlastima, no ona nikada ne tolerie neposlunost prema Bogu. Bog ni-
213
kada nije postavio nijednu vlast koja bi bila iznad Njega Samog. Bila
bi ludost upustiti se, na temelju ovog poglavlja, u raspravu o tome da
li je dunost hriana da slua ljudsku vlast kada ona doe u sukob sa
Zakonom Bojim. Bog ne odobrava poputanje grehu; jo manje nam
nareuje da greimo. Mi se pokoravamo vlastima, ali ne onako kako se
pokoravamo Bogu (umesto Bogu), ve upravo zato to se pokoravamo
Bogu. sve to god inite reju ili delom, sve inite u ime Gospoda
Isusa. (Kol. 3,17)
Potinjavanje i poslunost. Potinjavanje obino podrazumeva poslunost. Kada itamo da je Isus bio pokoran svojim roditeljima,
sigurni smo da ih je sluao. Dakle, kada nam se poruuje da budemo
pokorni vlastima, prirodan zakljuak je da treba da budemo posluni
zakonima koje ona propisuje. Meutim, nikad se ne sme zaboraviti da
je Bog iznad svih; od Njega dolazi autoritet pojedinaca, kao i autoritet
koji pripada narodnoj vlasti. Takoe, ne treba gubiti iz vida da samo
Njemu pripada suvereno pravo na nepodeljenu slubu svakog ljudskog
bia. Boga moramo sluati u svakom trenutku, isto tako treba da se
pokoravamo i ljudskim autoritetima, ali samo dotle dok to ne dovede
u pitanje poslunost prema Bogu.
Ne moete sluiti dva gospodara. Niko ne moe sluiti dvojici
gospodara; ne moete sluiti Bogu i mamonu (Mat. 6,24). Razlog za
ovo je taj to su Bog i mamon protivreni u svojim zahtevima. Svi znaju
da je u istoriji bilo sluajeva kada su ljudski zakoni bili u direktnom
sukobu sa Bojim Zakonom. Nekad je u Americi, u vreme robovlasnika, vaio zakon koji je traio od ljudi da uine sve kako bi povratili
odbeglog roba njegovom gospodaru. Ali, Boja re kae: Nemoj izdati sluge gospodaru njegovu, koji utee k tebi od gospodara svojega
(5. Mojs. 23,15). U ovom sluaju, nemogue je posluati zemaljski zakon bez krenja Boje zapovesti; poslunost Bogu ini da neposlunost
ljudskom zakonu postane neizbena. Ljudi moraju da naprave izbor
koga e sluati.
Hriani ne mogu da odlau trenutak svog izbora. Zakon koji protivrei Bojem Zakonu, nema nikakvu vrednost. Nema mudrosti ni
razuma ni savjeta nasuprot Bogu. (Prie 21,30).
214
Svakom ljudskom poretku (1. Petr. 2,13). Neko bi mogao da

citira ovaj stih nasuprot svemu dosad reenom. U stihu se kae: Gospoda radi pokoravajte se svakom oveanskom poretku. Drugi e rei
da treba da se pokoravamo svakom ljudskom poretku, osim kada je on
u protivreju sa Bojim Zakonom. Meutim, nikakav izuzetak se ne
pominje, niti je to neophodno. Stih jednostavno ne ui da treba sluati
ljudske zakone koji se kose sa Bojim Zakonom.2
Greka nastaje u loe shvaenoj rei poredak. Pretpostavlja se
da ova re znai zakon. No, paljivo itanje svakome e razjasniti da
je ova pretpostavka pogrena. Hajde da paljivo proitamo trinaesti i
etrnaesti stih Prve Petrove poslanice: Gospoda radi pokoravajte se
svakom oveanskom poretku (na grkom: tvorevini) ta je taj ljudski
poredak ili ljudska tvorevina kojoj treba da se pokoravamo? Tu nema
nikakve razlike; pie svakom, bilo caru kao vrhovnom poglavaru,
bilo namesnicima kao ljudima koje on alje da kanjavaju zloince a
da hvale one koji dobro rade. Jasno je da ovi stihovi ne govore nita o
zakonima, ve samo o vladarima. To je isti podsticaj kao onaj u trinaestom poglavlju Rimljanima.
Potinjeni, pa ipak neposluni. Neka italac prati ideju u poslednje citiranom poglavlju, pa e videti da zapoveeno potinjavanje
ne ukljuuje pokoravanje naopakim zakonima. Reeno nam je: Svima
ukazujte ast, ljubite bratstvo, Boga se bojte, cara potujte (1. Petr. 2,17).
Treba da se pokoravamo zakonitim autoritetima, bez obzira na to da li su
nosioci vlasti dobri i velikoduni, ili surovi. Onda dolaze rei: Jer to je
blagodat, kad neko nepravedno strada i podnosi alosti mislei na Boga
(zbog oseanja odgovornosti prema Bogu eng. prev). (1. Petr. 2,19)
ovek ne moe iz oseanja odgovornosti prema Bogu da podnese tugu, patnju, nepravdu, osim ako ga to isto oseanje odgovornosti
2 Vredi zabeleiti da bi svoju punu vrednost Vagonerova poruka dostigla nekoliko godina kasnije, da je Generalna konferencija celim srcem prihvatila njegove rei,
objavila ih i radila na tome da ovaj materijal postane knjiga, koja bi se distribuirala u
Americi i Evropi, pre svega u Nemakoj, koja je imala veliku potrebu za upravo ovim
istinama, u velikim krizama tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Tragino je to to
je doputeno da ova poruka zamre (vidi Selected Messages 1,234.235) prim. prev.
215
prema Bogu ne nagna da odbaci neke zapovesti koje su mu nametnute.

Ovaj iskaz koji dolazi odmah nakon podsticaja da budemo pokorni,
jasno pokazuje da je neposlunost uzeta u obzir kao mogunost, u sluaju da je vlast surova. Ovo je naroito istaknuto u vezi sa Hristom,
koji je podnosio nepravdu, ne protivei se. Muen bi i zlostavljen, ali
ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje voen bi i kao ovca nijema
pred onijem koji je strie ne otvori usta svojih. (Isaija 53,7)
On je bio osuen zbog Svoje odanosti istini, koju ni u najmanjoj
sitnici nije doveo u pitanje, pa ipak, bio je pokoran autoritetu vladara.
Apostol kae da nam je On na taj nain ostavio primer, da i mi idemo
Njegovim stopama.
Hriani i civilne vlasti. Nae carstvo (dravljanstvo) je, meutim, na nebesima, odakle i Spasitelja oekujemo, Gospoda Isusa Hrista (Fil. 3,20). Oni koji preko Hrista imaju pristup Ocu, kroz
jednog Duha, nisu vie tuinci i doljaci, nego sugraani svetih i
domai Boiji (Efes. 2,19). Neka se svako bavi poslovima koji se tiu
njegove sopstvene zemlje, a ne tuim problemima. Ako bi Amerikanac
doao u Englesku i dao sebi pravo da u Parlamentu dri predavanje o
tome kako treba upravljati Engleskom, ili pak, kada bi Englez otiao u
Ameriku da tamo sebe istakne delei savete amerikoj vladi, to bi se
smatralo krajnjom drskou. Ako bi, meutim, oni poeli da se aktivno meaju u voenje javnih poslova, ili ako bi se kandidovali za neku
dravnu funkciju, odmah bi im bilo reeno da tu nemaju ta da trae.
Tek ako dobiju dravljanstvo, onda mogu da govore i agituju koliko
god ele. U tom sluaju bi, meutim, morali da se odreknu svakog javnog politikog angamana u zemlji iz koje su potekli, ako bi se u nju
ponovo vratili. Niko ne moe da ima zvaninu ulogu u rukovodstvu
dve zemlje, istovremeno.
Isto pravilo se primenjuje i kada je re o nebeskoj vladi, u odnosu
na zemaljske vlasti. Neko ko je dravljanin nebeske drave, nema ta
da se mea u poslove zemaljskih vlasti. On mora da prepusti taj posao
onima koji priznaju ovu zemlju kao svoju domovinu. Ako bi zemaljski
vladari pomislili da reguliu poslove koji se tiu Bojeg carstva, bili bi
okrivljeni za veliku drskost, u najblaem sluaju. Ako, dakle, oni nema-
216
ju prava da se meaju u pitanja Nebeskog carstva, onda jo manje prava

imaju dravljani neba da se meaju u poslove zemaljskih carstava.
Pretvaranje zemlje u nebo. Mnogi hriani i propovednici Jevanelja trae nain da opravdaju svoje uee u politici, govorei da je
njihova dunost da od ove zemlje naine carstvo nebesko. U proteklim
kampanjama sluali smo mnogo o regeneraciji Londona i pretvaranju Londona u Boji grad. Ovakav renik dokazuje veliko nepoznavanje onoga to Jevanelje predstavlja. Ono je sila Boja na spasenje
svakome ko u njega veruje. (Rimlj. 1,16)
Obnova je mogua samo delovanjem Svetog Duha na srce svakog
pojedinca i nije u ovekovoj moi. Carstva ovoga sveta postae carstva
Hristova, a to e uiniti revnost Gospoda nad vojskama (Is. 9,7; vidi
Otkr. 11,5). Nastae nova zemlja, u kojoj e pravednost boraviti, ali
tek posle dana Gospodnjeg, kada e se svi prirodni elementi istopiti, i
bezboni ljudi izgoreti 2. Petr. 3,10-13. To se nee ostvariti politikim
delovanjem, ak ni kad bi svi propovednici Jevanelja bili politiari.
Propovednik Jevanelja, naime, ima samo jedan posao, a to je da propoveda re (2. Tim. 4,2). Nema drugog naina da ljudi postanu bolji.
Prema tome, propovednik koji svoju panju okree prema politici, porie sopstveni poziv.
Odravati mir. Mi bismo morali da se pokoravamo zemaljskim
vlastima savesti radi; iz istog razloga treba da plaamo porez i izvravamo svaku slinu dunost koja se stavlja pred nas. Dabine e moda biti
velike, pa ak i nepravedne. Ali to nam ne daje pravo da diemo bunu.
Apostol Jakov govori o bogatima koji tlae siromane i njegove rei
mogu se primeniti na dravnu, isto koliko i na privatnu sferu. On kae:
Vi ste na zemlji iveli sjajno i raskono, nasitili ste svoja srca na dan
klanja. Osudiste, ubiste pravednika; on vam se ne protivi. (Jakov 5,5.6)
Obratite panju na to da se pravednik ne protivi. Zato? Zbog naloga koji glasi: Ako je moguno, koliko od vas zavisi, ivite u miru sa
svima ljudima. Ne svetite se sami, dragi moji, nego dajte mesta gnevu
Boijem. Jer je napisano: Moja je osveta, ja u uzvratiti, govori Gospod (Rimlj. 12,18.19). Kao podanici Cara mira, dravljani njegovog
carstva su u obavezi da ive u miru sa svim ljudima. Zato oni ne mogu
217
da se bore ni protiv koga, ak ni u samoodbrani. U ovome oni imaju

najbolji primer Hrista, Princa mira.
Ko treba da se boji Samo oni koji zlo ine, treba da se boje vladara. Koji ine dobro, ne boje se niega. To nije zato to su svi vladari
dobri, jer znamo da mnogi od njih nisu. Prostrano Rimsko carstvo ispunilo je ceo svet, a onaj koji je njime vladao kada je Pavle pisao Poslanicu Rimljanima, bio je najsvirepiji i najokrutniji od svih monstruma
koji su se reali na prestolu ovog carstva. Neron je ubijao ljude iz istog zadovoljstva. Time je izazvao uasavajui strah kod ljudi; hriani
su, meutim, mogli da budu spokojni, jer je njihovo pouzdanje bilo u
Boga. Gle, Bog je spasenje moje, uzdau se i neu se bojati, jer mi je
sila i pjesma Gospod Bog, on mi bi spasitelj. (Is. 12,2)
Sve to ovek treba da ini. Ne budite nikom nita duni sem
da volite jedan drugoga. Jer ko drugoga voli, taj je ispunio zakon
Ljubav ne priinjava zla blinjemu; ljubav je, dakle, ispunjenje zakona
(Rimlj. 13,8.10). Ljubav (je) od Boga i svako ko voli, od Boga je roen
i poznaje Boga (1. Jov 4,7). Jer ljubav prema Bogu ovo znai: da drimo njegove zapovesti (1. Jov. 5,3). Boga se boj, i zapovijesti njegove
dri, jer to je sve ovjeku. (Prop. 12,13)
Dakle, s obzirom na to da onaj ko voli svog blinjeg svim srcem
mora i Boga da voli, a ljubav je dranje Njegovih zapovesti, sledi logian zakljuak da je u ovom svom nalogu vernicima, apostol obuhvatio
sve ono to je ovekova dunost. Onaj ko pazi na ovaj savet, nikad nee
uiniti neto za ta ga zemaljske vlasti mogu pravedno osuditi, ak i kad
nije najbolje upoznat sa njihovim zakonima. Onaj ko ispunjava Zakon
ljubavi, nikad nee dolaziti u sukob sa vlastima. Ako one njega ugnjetavaju, onda se one ne bore protiv njega, ve protiv Cara kome on slui.
Za hriane, a ne za vlasti. Neki su pretpostavili da stihovi 8-11
oznaavaju granicu za civilnu vlast i da pokazuju kako ljudi mogu da
donose zakone koji se odnose na drugu tablu Zakona3, a ne na njegove
druge delove4. Ako se dve stvari imaju na umu, ova ideja e se pokaza3 Druga kamena tabla (ploa) od ukupno dve, koje je Mojsije doneo Izrailjcima, poto je na njima Bog Svojim prstom ispisao zapovesti prim. prev.
4 Misli se na prvu tablu (plou) Zakona koja definie ovekove dunosti prema Bogu,
za razliku od druge ploe Zakona koja se odnosi na dunosti prema blinjima.
218
ti kao neodriva. (1) Poslanica nije upuena vladarima, nego svakom

pojedinom hrianinu, kao smernica za njegovo vladanje. Da je bilo
rei o dunostima vladara, onda bi oni a ne braa, bili naznaeni (2)
Zakon je duhovan pa shodno tome, nita od Zakona nije podlono
ljudskom zakonodavstvu. Uzmimo kao primer zapovest Ne poeli;
nijedna ljudska vlast ne bi mogla u ovom sluaju da primeni zakon, niti
da kae kada je on prekren. No, ova zapovest nije nita vie duhovna
nego druge. Jezik kojim je poslanica pisana koristi se u obraanju brai,
vernicima, a saetak svega reenog je sledei: ivite u ljubavi i neete
se ogreiti ni o koga, pa nee biti razloga za strah ni od kakve vlasti.
Kraj se pribliava. Podsetnik za ovo poglavlje posveen je praktinim savetima kojima nije potreban komentar. Njihova naroita snaga
proizilazi iz injenice da se kraj svega pribliio (1. Petr. 4,7). Zato treba
da budemo razboriti i trezni, dok straimo u molitvama (drugi deo stiha eng. prev). Iako ive u mraku, kada tama pokriva zemlju (Isaija 60,2),
hriani su deca svetlosti i sinovi i keri dana, i napustili su dela tame.
Obueni u Hrista. Oni koji se oblae u Gospoda Isusa Hrista
nee se isticati u prvi plan, niti e ljudi njih videti. Hristos se pojavljuje
umesto njih. Ugaati eljama tela potpuno je nepotrebno, jer telo uvek
hoe da njegova elja bude zadovoljena. Hriani bi umesto toga trebalo da pripaze, kako to telo ne bi nametnulo svoju vlast i preuzelo kontrolu. Samo u Hristu telo moe biti potinjeno. Onaj ko je s Hristom
razapet, moe da kae: Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni.
A to sad ivim u telu, ivim verom u Sina Boijeg, koji me je zavoleo i
sebe predao za mene (Gal. 2,20). U tom sluaju, on e se vladati prema
zemaljskim vlastima i u svom privatnom ivotu, onako kako je to inio
Hristos, Jer kakav je on, takvi smo i mi na ovom svetu. (1. Jov. 4,17)
Beleka izdavaa: Komentar na Rimljanima 13 koji sledi, Vagoner je izgovorio na Generalnoj konferenciji, 1891. godine,
i zabeleen je u Biltenu GK. Ovde je dodat u korist italaca:
Dokle dosee mogunost da hrianin ivi u miru sa svim ljudima? Ako bi se samo njega ticalo, onda bi sve vreme bilo mogue da on
219
ivi u miru sa svim ljudima; jer on je uistinu mrtav za greh, a iv za

Hrista. Hristos verom ivi u njegovom srcu, a On je Princ mira. Dakle,
nema okolnosti pod kojima hrianin moe opravdano da izgubi strpljenje i da objavi rat drugom oveku ili vlastima.
U Galatima 5,18 kae nam se da Ako li vas Duh vodi, niste pod
zakonom. Dela telesna su ona dela koja ine oni koji su pod Zakonom. U nabrajanju tih dela dolazimo i do svae (nesloge , razdora
Gal. 5,20 eng. prev). Dakle, hrianin ne sme da ulazi u svae, jer on
nije u telu. U naem srcu nema mesta za svau; neprestano bi vladao
mir, kada bi to samo od nas zavisilo.
Ali, ako ljudi s kojima imamo posla, okamene svoja srca, borei se
protiv Boje istine i ne elei da ih ona takne, postae izvor problema; no,
problem je u tom sluaju s njihove strane. S nae strane je postojani mir
Ali ako biste i stradali zbog pravednosti, budite blaeni. Ne dajte
se od njih ni uplaiti ni zbuniti, nego Gospoda Hrista drite svetim
u srcima svojim, svagda spremni na odgovor svakom ko trai razlog
nade koja je u vama. (1. Petr. 3,14.15)
Ne plaite se zastraivanja. Zato? Zato to smo posvetili svoje
srce Gospodu Bogu i On je na strah. Bog je s nama. Hristos je s nama;
i kada nas ovek obasipa prekorima i pogrdama, on njima obasipa Spasitelja
Najvanija stvar za sve nas koji posedujemo naroitu istinu, koja
e nas sigurno dovesti u poloaj gde emo imati nevolje s vlastima,
jeste da svetimo Boga u srcima svojim, posredstvom Duha Bojeg i
Njegove rei. Moramo da postanemo vredni istraivai rei Boje i
sledbenici Hristovi, koji ive po Njegovom Jevanelju. Meu nama
su farmeri i mehaniari, koji su svetili Boga u svojim srcima, vernim
prouavanjem Njegove rei, iako nikada nisu bili u prilici da sastave
tekst da bi odrali neku propoved. Takvi e biti voeni pred sudove
zbog svoje vere i tu e propovedati Jevanelje, kao deo svoje odbrane,
jer e im Bog u toj prilici otvoriti usta i podariti mudrost, kojoj njihovi
protivnici nee moi da odole, niti da protivuree.
Naa je dunost da propovedamo Jevanelje; da ustanemo i da
dopustimo naoj svetlosti da zasija; kada to uinimo, Bog e zadrati
220
vetrove razaranja toliko dugo koliko to bude potrebno. Trea aneoska vest je neto najvee to postoji na ovom svetu. Ljudi je ne cene na
taj nain, ali e doi vreme kada e trea aneoska vest biti tema svih
razgovora. No, to se nee postii posredstvom ljudi koji ute o ovoj vesti, nego e ovo delo ostvariti oni koji imaju vrsto pouzdanje u Boga i
koji se ne boje da govore rei koje su im predate.
inei to, mi ne uzimamo svoj ivot u svoje ruke, i na tome sam
zahvalan Gospodu. Na ivot e biti sakriven s Hristom u Bogu, i On
e se brinuti za njega. Istina e se uspeti do ovog visokog mesta jednostavnim propovedanjem, tako to e ljudi i ene ii napred, od mesta
do mesta, svedoei za istinu. Neka se narod upozna sa istinom. Ako
budemo imali mirno razdoblje za irenje istine, treba da budemo zahvalni na tome. Ali, ako ljudi donesu zakone kojima e presei puteve
kojima se re iri, opet moemo biti zahvalni to imamo Gospoda koji
ak i ljudski gnev okree na slavu Svom imenu; On e to uiniti i u
ovom sluaju. Objavie Svoje Jevanelje posredstvom istih tih zakona
koje su izopaeni ljudi doneli da bi ga unitili. Gospod zauzdava vetrove razaranja i zapoveda nam da nosimo Njegovu poruku. On e
kontrolisati razorne stihije sve dotle dok to bude bilo dobro za Njegov
narod; a kada vetrovi ponu da duvaju i kada budemo osetili prve udare progonstva, te stihije e proizvesti tano ono to Bog eli....
Svakom dajte ono to ste duni: kome porez porez, kome carinu carinu, kome strah strah, kome ast ast. Ne budite nikom
nita duni sem da volite jedan drugoga. Jer ko drugoga voli, taj je
ispunio zakon (Rimlj. 13,7.8). Ako ovo inite, ivei u miru sa svim
ljudima, ispuniete sav Zakon; jer, ko voli svog blinjeg, on mora da
voli i Boga, poto nema ljubavi osim one koja je od Boga.
Ako svog blinjeg volim kao samog sebe, to je samo zato to Bog
boravi u mom srcu; to se dogaa zato to Gospod ima Svoje stalno prebivalite u mom srcu i nema nikog na svetu ko bi mogao da Ga otme od
mene. Zbog toga se apostol obazire na drugu tablu Zakona, jer ako vrimo svoju dunost prema blinjima, prirodno sledi da ljubimo Boga.
Ponekad nam se kae da prva ploa Zakona ukazuje na nae dunosti prema Bogu, koje ine osnovu religije, a da druga ploa definie
221
nae obaveze prema blinjima, to je osnova morala. Meutim, druga

tabla sadri obaveze prema Bogu, nita manje nego prva. Poto je prekrio dve zapovesti koje se nalaze na drugoj tabli, David je ispovedio
svoj greh, rekavi: Samome tebi zgrijeih, i na tvoje oi zlo uinih, a ti
si pravedan u rijeima svojim i ist u sudu svojem (Psalam 51,4). Bog
mora biti prvi i poslednji, i uvek
Sve pouke koje smo imali, treba da nas pripreme za vreme nevolje.
222
14. Bog je jedini sudija

S obzirom na to da se etrnaesto poglavlje u celini sastoji od praktinih uputstava za hrianski ivot i da nije direktno zavisno od pouka koje su pre toga date, ne treba da troimo vreme na ponavljanje
prethodnih poglavlja, nego emo odmah prei na tekst. Ne zaboravite
da je poglavlje pred vama, kao i ona prethodna, upueno crkvi, a ne
onima koji ne ispovedaju slubu Bogu. U estom stihu je veoma jasno
objanjeno da su svi o kojima se u ovom poglavlju govori, zapravo, oni
koji priznaju Boga kao svog Gospoda. Prema tome, ovo poglavlje nas
ui kako treba da se ophodimo jedni prema drugima.
Sluge jednog Gospodara. Rimljanima 14,1-13:
Prihvatajte slaboga u veri, da se ne bi kolebao u svojim
mislima. Jedan veruje da sme sve jesti, a onaj slabi jede samo
povre. Koji jede neka ne nipodatava onoga to ne jede, a
koji ne jede neka ne osuuje onoga to jede, jer ga je Bog
primio. Ko si ti to sudi tuem sluzi? On stoji ili pada svome gospodaru; bie ipak postavljen, jer Gospod moe da ga
postavi. Jedan razlikuje dan od dana, a drugi smatra da su
svi dani jednaki; neka je samo svaki potpuno uveren u svoje
miljenje. Ko polae na izvestan dan, ini to Gospodu, a ko
jede Gospodu na slavu jede, jer Bogu zahvaljuje; i koji ne jede
Gospodu za ljubav ne jede, te i on zahvaljuje Bogu. Niko od
nas ne ivi za samoga sebe i niko za sebe ne umire. Jer ako ivimo Gospodu ivimo, ako pak umiremo Gospodu umiremo. Stoga, bilo da ivimo, bilo da umiremo, mi pripadamo
Gospodu. Hristos je, naime, zato umro i oiveo da bi bio
Gospod mrtvima i ivima. A to ti osuuje svoga brata? ili
to ti nipodatava svoga brata? Znaj da emo svi izii pred
sud Boiji. Jer je napisano: Tako mi ivota, govori Gospod,
meni e se prikloniti svako koleno, i svaki jezik ispovedie
Boga Znai, da e svako od nas za sebe odgovarati Bogu. Sto-
223
ga, ne osuujmo vie jedan drugoga, nego radije smatrajte da

je pravo ne postavljati bratu spoticanja ili sablazni...
Hristova kola. Hristova kola se ne sastoji od savrenih ljudi,
ve od onih koji ude za savrenstvom. On je savren i zato alje poziv:
Doite k meni svi koji ste umorni i optereeni, i ja u vas odmoriti. Uzmite moj jaram na sebe i nauite od mene, jer ja sam krotak i
smeran u srcu, i nai ete odmor u svojim duama (Matej 11,28.29).
Pozivajui sve da dou k Njemu, on kae: onoga koji ide k meni neu
izbaciti (Jovan 6,37). Kao to je neko rekao: Bog dohvata ovekovu
ruku vere, da bi je usmerio i uinio da se ona vrsto uhvati za Hristovo
boanstvo, kako bi ovek mogao da ostvari savrenstvo karaktera.
Vera moe biti veoma slaba, ali je Bog ne odbacuje zbog toga.
Pavle je zahvaljivao Bogu zato to je vera brae Solunjana bujala (2.
Sol. 1,3), to opet znai da ta njihova vera nije bila savrena u poetku.
Tano je da je Bog tako dobar, da bi svaki ovek trebalo da Mu ukae
potpuno poverenje; meutim, upravo zbog Svoje dobrote On je veoma
strpljiv u podnoenju onih koji Ga jo uvek ne poznaju tako dobro i ne
okree Svoju glavu od onih koji sumnjaju. Upravo je ovo Boje strpljenje i Njegovo podnoenje, ono to razvija savrenu veru.
Uenici, a ne uitelji. Nije za uenike da odreuju ko e pohaati kolu. Tano je da u ovom svetu postoje ekskluzivne kole, u
kojima moe da se koluje samo mali broj odabranih. Ako bi neko ko
nema veliko bogatstvo ili ugledan drutveni poloaj pokuao da se upie, odmah bi se podiglo negodovanje. Sami uenici u ovom sluaju
podiu tako snaan protest protiv novopridolog, da se uitelji oseaju
obaveznim da odstrane uljeza. Meutim, to nije Hristova kola. Bog
ne gleda ko je ko. On poziva sve siromane, one koji oskudevaju, i
one slabe. On je taj koji odluuje ko e biti primljen, a ne uenici.
Njegove rei su: Ko hoe neka uzme vodu ivota zabadava (Otkr.
22,17 Karadi). On moli sve koji uju ovaj poziv da ga prenesu dalje. Jedina potrebna kvalifikacija za prijem u Hristovu kolu jeste spremnost da se od Njega ui. Bilo koja osoba koja pokae volju da bude
nauena, biva primljena i dobija status uenika Jovan 7,17. Ako bi
224
Bog je jedini sudija
neko postavio neke druge standarde, time bi se stavio u poloaj iznad

Boga. Niko ne sme da odbija osobu koju Bog prima.
Gospodar i sluge. Hristos je rekao Svojim uenicima: Vi se ne
zovite ravi, jer je jedan va uitelj, a vi ste svi braa Niti se nazivajte
nastavnici, jer je jedan nastavnik va, Hristos (Mat. 23,8.10). Uitelj je
taj koji daje zadatak svakom ueniku, to jest, slugi. Dakle, samo gospodar ili uitelj sme da daje nareenja i da izrie osudu ako doe do
greke. Ko si ti to sudi tuem sluzi? (stih 4). Ako nema vlast da
nagradi njegov uspeh, onda nema ni pravo da osuuje njegov neuspeh.
Bog je sudija. Jednoga poniuje a drugoga uzviuje (Psalam
75,7). Jer je Gospod na sudija, Gospod je koji nam postavlja zakone,
Gospod je car na, on e nas spasti (Is. 33,22). Zakonodavac i sudija
je samo jedan koji moe da spase i pogubi. A ko si ti to osuuje blinjega? (Jakov 4,12). Posedovanje sile koja moe da spase i da uniti,
daje pravo Onome ko je ima da moe i da sudi. Osuivanje od strane
nekoga ko nije u stanju da osudu do kraja sprovede, nije nita drugo
nego farsa. Takav samog sebe izvrgava ruglu, u najmanju ruku.
Duh papstva. Apostol Pavle opisuje otpad kao pojavljivanje
oveka bezakonja (oveka greha KJV i arni), koji je i sin pogibli,
koji se protivi i die na sve to se naziva Bogom ili svetinjom, tako da e
sesti u hram Boiji i samoga sebe predstavljati da je on Bog (2. Sol.
2,3.4). U Danilu 7,25 ista sila je opisana kako govori velike stvari protiv
Najviega, nameravajui da promeni vremena i zakone.
Kada neko sebe postavlja iznad Zakona Bojeg, to predstavlja najvee protivljenje Bogu i najdrskije uzurpiranje Njegove vlasti koje se
moe zamisliti. Kraj svake ljudske sile koja se tako uzdie je unitenje
Duhom Hristovim i smrt pred svetlou Njegovog dolaska 2. Solunjanima 2,8.
Sada itajte u Jakovu 4,11: Ne opadajte jedan drugoga, brao. Ko
opada brata ili osuuje svoga brata opada zakon i osuuje zakon; ako
pak osuuje zakon, ne izvruje zakon, nego si njegov sudija. To znai da ko god govori zlo o svom bratu, ili mu sudi, ili ga omalovaava1,
1 Nipodatava bukv. prev tj. obezvreuje, prezire, sramoti, rui mu ugled, itd.
225
zapravo govori protiv Zakona Bojeg i postavlja se kao sudija nasuprot

njemu. Drugim reima, on se poistoveuje sa ovekom bezakonja,
jer ini njegovo delo. ta drugo moe da bude rezultat osim primanja
iste plate koju e dobiti i ovek bezakonja? Sama ova pomisao zaista je
dovoljna da nas trgne.
Nauili smo da lanovi crkve Hristove nisu sudije jedni drugima,
nego oni koji zajedno slue jednom Gospodu. Ueni smo da nije svejedno da li drimo Boje zapovesti ili ne, jer emo se svi mi pojaviti
pred sudom Hristovim. Reeno nam je da u stvarima o kojim Zakon
ne govori detaljno, treba svako da bude uveren u svoju misao, to jest,
da je miljenje jednoga dobro isto koliko i miljenje drugoga. Dalje,
znamo da ak i kad se neko ogrei o jasno izraenu zapovest, prema
njemu se ne sme postupati grubo i osuivaki. Takav pristup nee pomoi onome ko je zastranio, a uz to, mi nemamo pravo da se tako
ponaamo, jer smo samo sluge.
iveti za druge. Rimljanima 14,14-23:
Znam i uveren sam u Gospodu Isusu da nita samo po
sebi nije pogano; samo onome, koji smatra da je neto pogano, njemu je pogano. Jer ako je tvoj brat alostan zbog jela, to
znai da ti ve ne postupa po ljubavi. Nemoj da upropauje
svojim jelom onoga za koga je Hristos umro. Ne dozvolite,
dakle, da se huli na vae dobro. Jer carstvo Boije se ne sastoji
u jelu i piu, nego u pravednosti, i miru, i radosti u Duhu
Svetome. Ko, naime, ovim slui Hristu, taj je Bogu ugodan
a ljudima izvrstan. Starajmo se stoga za ono to stvara mir i
doprinosi uzajamnom nazidanju. Nemoj da rui Boije delo
zbog jela. Sve je isto, ali je zlo za oveka koji jede sa spoticanjem. Dobro je ne jesti mesa, i ne piti vina, i ne initi ono
na ta se tvoj brat spotie [ili sablanjava, ili slab biva]. Veru,
koju ima, imaj za sebe pred Bogom. Blaen je ko ne osuuje
samoga sebe za ono to smatra da je dobro. Ko se, naprotiv,
koleba, navlai na sebe osudu ako jede, jer to ne ini po
veri. A sve to ne potie od vere greh je.
226
Mnoge greke nastaju zbog povrnog itanja Biblije i ishitrenih

zakljuaka na osnovu istrgnutih rei i izraza, kao i zbog namernog izvrtanja znaenja onoga to je reeno. Verovatno se mnogo vie razloga
moe pripisati neodgovarajuim idejama, nego namernoj zloupotrebi.
Zato budimo uvek paljivi kada itamo.
isto i neisto. Ako dobro prouimo predmet koji je pred nama,
neemo se nai u opasnosti da izokrenemo smisao ovih stihova, izdvajajui ih iz celine kojoj pripadaju. Ono o emu se govori od samog poetka poglavlja, jeste sluaj oveka koji ima tako malo stvarnog znanja
o Hristu, da misli kako se pravednost moe dobiti jedenjem odreene
vrste hrane. Ideja koja proima celo poglavlje je da verom, a ne piem
i jelom, bivamo spaseni. Kratak osvrt na temu o istoj i neistoj hrani,
bie nam od velike pomoi. Jedna udna ideja sve vie preovlauje,
imajui kao svoj krajnji rezultat tezu po kojoj neto, to je u jedno vreme bilo nepodesno kao hrana, danas vai za savreno zdravu namirnicu. Mnogi ljudi misle da su ak i neiste zveri oiene Jevaneljem.
Oni zaboravljaju da Hristos isti ljude, a ne zveri i gmizavce.
Bilo je otrovnih biljaka u danima Mojsijevim i te biljke su otrovne
i danas. Ljudi koji misle da Jevanelje sve isti i ini podesnim za jelo,
zgadili bi se, kao i Jevreji u Mojsijevo vreme, na samu pomisao da jedu
maku, psa, gusenicu, pauka, i slino. Umesto da pokuamo da poznavanjem Hrista opravdamo ovakav vid ishrane, mi smatramo sasvim
suprotno, da je takva praksa neto to odlikuje nerazvijene ljudske zajednice i da su takvi obiaji znak ljudske degradacije. Prosvetljenje donosi obazrivost u pogledu izbora hrane.
Niko ne bi mogao da zamisli kako apostol Pavle ili bilo ko drugi
sa zdravim rasuivanjem i otmenim dranjem, jede sve na ta naie na
zemlji. Iako veina ljudi sebe smatra pametnijim od Boga kada je re o
izboru jela i pia, postoje odreene namirnice koje generalno nisu,
niti su ikada bile, podesne za ishranu. Zato, kada apostol kae da nita
nije neisto samo po sebi, on to svoje zapaanje oigledno ograniava
na sve to je Bog dao oveku za hranu. Postoje i takvi ljudi ija je savest
do te mere slaba da su u strahu da jedu ak i onu hranu koju je Bog
odobrio za upotrebu; kao to ima i onih koji trae da se uzdrava od
227
jela, koja je Bog stvorio da ih sa zahvalnou uzimaju verni koji su poznali istinu. (1. Tim. 4,3)
Dakle, kada apostol kae: Jedan veruje da sme sve jesti, jasno je
da sve ne ukljuuje neisto. Ideja je neto drugo, to jest, da neko veruje da moe jesti sve to je podesno za ishranu. Drugi, meutim, smatrajui, na primer, da je neto od toga prethodno bilo rtvovano idolima,
zazire od upotrebe takvih namirnicu, strahujui da ne postane idolopoklonik . Osmo poglavlje Prve Korinanima ini da i ovo celo poglavlje
(Rimljanima 14) postane jasno, jer izmeu njih postoji paralela.
To baca svetlo na ono to je tema dananjice. Poto apostol u svojoj konstataciji oito misli na ono to je odobreno za jelo, jo je oitije
da su svi dani koji bi se mogli uzimati kao jednaki, zapravo oni dani
koje Bog nije Sebi posvetio.
Priroda carstva. Jer carstvo Boije se ne sastoji u jelu i piu,
nego u pravednosti, i miru, i radosti u Duhu Svetome (stih 17). Nad
ovim carstvom je Hristos postavljen kao Car, jer je Bog rekao. Ja sam
pomazao cara svojega na Sionu, na svetoj gori svojoj (Psalam 2,6).
Sada proitajte i rei kojima se Otac obraa Sinu, kojeg je imenovao
naslednikom svih stvari:
Tvoj presto, Boe, stoji u sve vekove i ezlo pravosti
(palica pravde Karadi) je ezlo tvoga carstva. Zavoleo si
pravednost i omrzao si bezakonje; zato te, o Boe, Bog tvoj
pomaza uljem radosti vie nego tvoje drugove. (Jevr. 1,8.9)
Skiptar (ezlo) je simbol vlasti i sile. Hristov skiptar simbolie pravednost; dakle, sila Njegovog carstva je pravednost. On vlada posredstvom pravednosti. Njegov ivot na Zemlji bio je savreno ispoljavanje
pravednosti; prema tome, On upravlja Svojim carstvom silom Svog
sopstvenog ivota. Nita sem Hristovog ivota ne bi moglo da bude
obeleje pripadnika Hristovog carstva.
ime je to Hristos bio pomazan za Cara? Poslednji tekst koji smo
naveli kae da je to bilo ulje radosti. Dakle, radost je neizostavni deo
Hristovog carstva. To je carstvo radosti, isto koliko i pravednosti. Pre-
228
ma tome, svaki podanik ovog carstva mora biti ispunjen radou. Natmureni hrianin isti je primer protivrenosti kao i hladno sunce.
Sunce postoji zbog irenja toplote iz koje se sastoji; tako i hrianin postoji da bi isijavao mir i radost koji su deo njegove prirode. Hrianin
nije srean samo zato to misli da to treba da bude, ve zbog toga to je
on prenesen u carstvo radosti.
Ko, naime, ovim slui Hristu, taj je Bogu ugodan a ljudima izvrstan. Starajmo se stoga za ono to stvara mir i doprinosi uzajamnom
nazidanju (prosveenju eng. prev) (stihovi 18 i 19). Onaj ko slui
Hristu, ime? Pa, onaj ko Hristu slui pravednou, mirom i radou;
ili, kako su to neki prevodioci izrazili: Oni koji tako slue Hristu.
Bog prihvata takvu slubu, a i ljudi je odobravaju. Ne samo da
hriani blagonaklono gledaju na takvu slubu, nego su i nevernici prinueni da je odobre. Danilovi neprijatelji su bili primorani da posvedoe ispravnost Danilovog ivota, priznajui da ne nalaze nita ime
bi ga optuili, osim stvari koje se tiu Zakona njegovog Boga. Sama ta
konstatacija bila je odobravanje Bojeg Zakona, koji je Danila uinio
vernim ovekom, kakav je bio.
Nesebinost. Mir je odlika carstva. Zato oni koji su u carstvu,
moraju da slede ono to tvori mir. Sebinost nikad ne doprinosi miru.
Naprotiv, ona je uvek uzrok rata i neizostavno proizvodi sukobe gde
god se u njoj istrajava. Stoga, podanici carstva moraju uvek biti spremni da rtvuju sopstvene elje i ideje u korist drugih. Nesebina osoba
e se odrei svojih sopstvenih puteva, kad god oni naruavaju neiji
mir.
Ne zaboravite, meutim, da je Boje carstvo pravednost, isto koliko je i mir. Pravednost je poslunost Bojem Zakonu, poto je svaka
nepravda greh (1. Jov. 5,17) i greh je prekraj zakona (1. Jov. 3,4
eng. prev). Zato, iako je prema zakonima carstva nuno da ovek
odustane od svojih elja kada one prete da ugroze tua oseanja, po
tim istim zakonima njemu je zabranjeno da se odrekne bilo koje zapovesti Boje.
Poslunost Bojem Zakonu vodi miru, jer itamo: Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj (Psalam 119,165). O, da si pazio na zapo-
229
vjesti moje! mir bi tvoj bio kao rijeka, i pravda tvoja kao valovi morski
(Is. 48,18). Stoga, oni koji su toliko saoseajni da bi se odrekli ak i
nekog dela Bojeg Zakona, zato to su neki ljudi njime nezadovoljni,
ne doprinose na taj nain miru. tavie, oni na taj nain diu bunu
protiv Hristovog carstva.
To dalje pokazuje da subota Gospodnja ne moe biti dovedena u
pitanje, sa argumentom da je ona stvar linog miljenja. Hrianima
nije dana mogunost da biraju, kada je re o ovome. Oni je moraju
drati. Subota nije jedan od dana koji bi podanici carstva mogli da zanemare, ako im je volja. Ona predstavlja nau obavezu.
No, postoji neto to se moe initi po elji, ali ne predstavlja obavezu. Na primer, ovek ima pravo da jede hranu prstima. Ako tako eli;
ali ako to smeta njegovom blinjem, Boji Zakon trai od njega da to
ne ini. Tako dolazimo do zakljuka da jedino Hristov Zakon, ako se
u potpunosti dri, ini oveka savreno uljudnim. Pravi hrianin je
dentlmen u najboljem smislu te rei.
Ima mnogo toga to je doputeno; meutim, samo zato to nije
direktno naloeno, neki ljudi, slabi u veri, to smatraju pogrenim. Hrianska utivost, kako je predstavljena u etrnaestom poglavlju poslanice Rimljanima, nalae da osoba koja je bolje pouena treba da ima
obzira prema potrebama slabijeg brata ili sestre. Grubo zanemarivanje
ovih potreba, koje nam mogu izgledati besmislene, nije dobar nain
da se pomogne osobi, kako bi ona stekla veu slobodu. Suprotno, to
je nain da se ona obeshrabri. Dobro je ne jesti mesa, i ne piti vina, i
ne initi ono na ta se tvoj brat spotie [ili sablanjava, ili slab biva]
(stih 21). Dakle, jasno je da etrnaesto poglavlje poslanice Rimljanima
predstavlja lekciju iz hrianske utivosti i predusretljivosti, pre nego
uenje o tome da je subota ili bilo ta drugo to pripada zapovestima
Bojim, podlono zanemarivanju, shodno neijoj slobodnoj volji. Obzir se mora pokazati prema onom ko je slab u veri; meutim, nikakvu veru nema onaj ko je uvreen tuim vladanjem koje je usklaeno
sa Bojim zapovestima.
Ogranienja savesti. Veru, koju ima, imaj za sebe pred Bogom
(stih 22). Vera i savest pripadaju svakom ponaosob. Niko ne moe da
230
veruje za drugoga. Niko ne moe da ima takvu veru, da bi njome sluio

za dvojicu. Uenje rimokatolike crkve je da neke naroite osobe imaju
vie vere nego to im je potrebno i da su pravedniji nego to je neophodno, tako da viak mogu da podele sa drugim ljudima. Biblija, pak,
ui da niko ne moe da ima vie vere nego to mu je potrebno da bi se
spasao. Prema tome, ma koliko da je neija vera dobro ustrojena, ona
ne moe biti uzeta u obzir kada se prosuuje o nekom drugom.
Danas sluamo mnogo o neemu to se naziva savest javnosti.
esto ujemo da je savest jednoga povreena postupanjem drugoga.
Meutim, sa saveu stvari stoje kao i sa verom niko ne moe da je
ima za dvojicu. Neko ko misli da njegova savest slui i njemu i njegovom blinjem, u stvari, mea savest i tvrdoglavu sebinostu koja zahteva da sve bude po njegovom. Upravo je ova naopaka predstava o
savesti dovela do najstravinijih progona koji su ikada bili sprovoeni
u ime religije.
Neka svi hriani shvate da je savest neto to ostaje iskljuivo
izmeu pojedinca i Boga. Njima nije doputeno da drugima nameu
ak ni svoju slobodu savesti u verskim pitanjima, ne obazirui se na
poloaj i mogunosti drugih. Drugim reima, ovek koji moe brzo
da hoda, mora da pomogne svom slabijem bratu koji ide istim putem,
samo sporije. Njegovo nije, meutim, da skree sa puta, da bi time
odobrovoljio one koji idu nekim sasvim drugim putem.
231
15. Slavite Boga

svi mnogoboci
etrnaesto poglavlje Rimljanima pokazalo nam je nae dunosti
prema onima koji su slabi u veri i koji imaju prekomerno velike skrupule (preterano osetljivu savest), kada je re o neemu to, samo po
sebi, ne ostavlja posledice. Mi nismo sudije jedni drugima, nego emo
svi doi pred Hristov sud. Ako imamo vie znanja nego na brat ili
sestra, ne smemo da ga po svojoj volji vuemo na visinu naeg standarda, kao to ni on nas ne sme da sputa na svoj standard. Nae vee
znanje samo nas ini odgovornijim da pokaemo vee milosre i vee
strpljenje.
Sie svega reenog nalazi se u stihovima: Nemoj da rui Boije
delo zbog jela. Sve je isto, ali je zlo za oveka koji jede sa spoticanjem.
Dobro je ne jesti mesa, i ne piti vina, i ne initi ono na ta se tvoj brat
spotie [ili sablanjava, ili slab biva]. Veru, koju ima, imaj za sebe pred
Bogom (14,20-22).
Dunost meusobnog pomaganja. Rimljanima 15,1-7:
Mi pak jaki duni smo da snosimo slabosti slabih, a ne
da se ponaamo kako se nama dopada. Svaki od nas neka se
trudi da blinjeg zadovolji na dobro i za nazidanje. Jer ni
Hristos nije ugaao samom sebi, nego kao to je napisano:
Pogrde onih, koji tebe grde, padoe na me. Sve, naime, to je
unapred napisano, napisano je nama za pouku, da strpljivou i utehom Pisma imamo nadu. A Bog, tvorac strpljivosti
i utehe, neka vam da da meu sobom slono mislite po volji
Isusa Hrista, da jednoduno jednim ustima slavite Boga i Oca
Gospoda naega Isusa Hrista. Zato prihvatajte jedan drugoga, kao to je i Hristos primio vas na slavu Boiju.
Meusobno prihvatanje. Stihovi koji ine ovo poglavlje, dopunjuju ona uputstva koja su data u etrnaestom poglavlju i predstavljaju
232
Slavite Boga svi mnogoboci
njegov nastavak. Ono poinje apelom: Prihvatajte slaboga u veri (Rimlj. 14,1). Poslednji stih u ovom bloku, glasi: Zato prihvatajte jedan
drugoga. (Rimlj. 15,7)
Kako da prihvatamo jedan drugoga? Odgovor je: Kao to je i
Hristos primio vas. To iznova istie istinu da apostol nije imao ni najmanju nameru da na bilo koji nain umanji vanost neke od Deset
zapovesti, kada je u etrnaestom poglavlju rekao: Jedan razlikuje dan
od dana, a drugi smatra da su svi dani jednaki; neka je samo svaki potpuno uveren u svoje miljenje. (Rimlj. 14,5)
Hristos ni u najmanjoj meri nije inio ustupke, prilagoavajui
zapovesti onima koje je prihvatao. On je rekao: Ne mislite da sam doao da razreim zakon i proroke (Mat. 5,17). Na drugom mestu: Ako
uuvate moje naredbe, ostaete u mojoj ljubavi, kao to sam ja sauvao naredbe svoga Oca, pa ostajem u njegovoj ljubavi. (Jovan 15,10)
Hristova nareenja i ona koja Otac daje, ista su, jer On kae: Ja i
Otac jedno smo (Jovan 10,30). Kada je bogati mladi poeleo da postane Njegov sledbenik, On mu je odgovorio: Dri zapovesti (Mat.
19,17). Prema tome, oigledno je da ustupci zarad mira i harmoninih
odnosa, ne smeju biti na raun dranja Bojih zapovesti.
Kako druge uiniti zadovoljnim. To je objanjeno sledeim
podsticajnim reima: Svaki od nas neka se trudi da blinjeg zadovolji
na dobro i za nazidanje (prosveivanje, pouenje eng. prev) (stih
2). Od nas se nikada ne trai da bratu ili sestri pomaemo u grehu,
kako bismo ga time uinili zadovoljnim. Takoe se od nas ne trai da
zatvaramo oi kada brat ili sestra gree, doputajui im da nastavljaju
ivot u grehu a da ih nismo opomenuli, samo zbog toga da ih ne bismo uinili nezadovoljnim. U ovakvom postupanju nema ljubavi. Apel
glasi: Nemoj mrziti na brata svojega u srcu svojem; slobodno iskaraj
blinjega svojega, i nemoj trpjeti grijeha na njemu (3. Mojs. 19,17).
Majka koja bi bila do te mere bojaljiva da ne naljuti svoje dete, ne
elei da ga zbog toga sprei, dok ono trpa svoje ruke u vatru, ispoljila
bi na taj nain surovost, pre nego ljubav i dobrotu. Treba da uinimo
svoje blinje zadovoljnima, ali samo na njihovo dobro, a ne zavodei
ih na stranputicu.
233
Noenje tueg bremena. Vraanjem na prvi stih, nalazimo istu

ovu pouku, jo snanije istaknutu: Mi pak jaki duni smo da snosimo slabosti slabih, a ne da se ponaamo kako se nama dopada Jer
ni Hristos nije ugaao samom sebi (stihovi 1 i 3). Uporedite ovo sa
Galatima 6,1.2: Brao, ako se ko i zatekne u kakvom prestupu, vi duhovni ljudi ispravite takvoga u duhu krotosti, uvajui samoga sebe
da i ti ne bude iskuan. Nosite bremena jedan drugoga, pa ete tako
ispuniti Hristov zakon. Noenjem slabosti slabijih, mi ispunjavamo
Hristov Zakon. Meutim, noenje tueg bremena ne znai ohrabrivati
bilo koga da slobodno zanemaruje neku od zapovesti. Dranje Bojih
zapovesti nije teret; jer njegove zapovesti nisu teke. (1. Jov. 5,3)
Kako Hristos nosi nae breme. Hristos nosi nae breme, ne
tako to uklanja Boji Zakon, nego tako to uklanja nae grehe i osposobljava nas da drimo Zakon. Jer to zakon nije mogao, zato to
je zbog tela bio slab, uinio je Bog na taj nain to je poslao svoga Sina
u obliju slinom grenom telu, i za greh, i osudio greh u telu, da bi se
pravednost, koju zakon zahteva, ispunila na nama. (Rimlj. 8,3.4).
On govori: Doi! Jedna od blaenih stvari u slubi naeg Gospoda je ta to On ne kae: Idi, nego: Doi. On nas ne alje negde
daleko da radimo u svojoj snazi, nego nas poziva da Ga sledimo. On ne
trai od nas nita to On sam ne ini. Kada nam kae da treba da nosimo slabosti slabih, mi to treba da primimo kao ohrabrenje, pre nego
kao dunost koja je na nas poloena, zato to nas podsea na to ta On
za nas ini. On je Junak, jer stih kae: poslah pomo junaku, uzvisih
izbranoga svojega iz naroda (Psalam 89,19). A on bolesti nae nosi
i nemoi nae uze na se Svi mi kao ovce zaosmo, svaki od nas se
okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj bezakonje svijeh nas. (Is.
53,4.6)
Zato je to lak zadatak. Evo ta ini lakim noenje tueg bremena: ako znamo da Hristos nosi na teret, onda za nas postaje pravo zadovoljstvo kada i mi ponesemo tui teret. Problem je u tome to suvie
esto zaboravljamo da je Hristos pravi Nosilac tereta i onda, preoptereeni svojim vlastitim slabostima, gubimo strpljenje za druge i njihove
terete. Kada, pak, znamo da je Isus zaista Onaj na koga sva teina pada,
234
mi bacamo svoje brige na Njega; i onda, kad tue terete prihvatimo kao
svoje, On i to nosi.
Bog svake utehe (1. Kor. 1,3). Bog je Bog strpljivosti i
utehe (15,5). O njemu Pismo govori kao o Ocu milosra i Bogu svake
utehe, koji nas tei u svakoj naoj nevolji, da bismo mi mogli da teimo
one koji su u svakoj nevolji utehom kojom nas same Bog tei (1. Kor.
1,3.4). On na Sebe preuzima sve ukore koje na oveka padnu. Pogrde
onih, koji tebe grde, padoe na me (stih 3). Za decu Izrailjevu je reeno: U svakoj tuzi njihovoj on bjee tuan (Is. 63,9). Hristove rei su:
Ti zna pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom Sramota satr
srce moje (Psalam 69,19.20). Pa i pored svega, On nije ispoljio nikakvo nestrpljenje, niti gunanje. Poto je ve tada (dok je bio na zemlji
prim. prev) nosio teret celog sveta u telu, On je sasvim sposoban da
nosi i nae terete koji su u naem telu, bez ijedne rei negodovanja; da
bismo mi mogli da jaamo svakom snagom shodno moi njegove slave za svako strpljenje i istrajnost, da s radou. (Kol. 1,11)
Jevanelje po Mojsiju. Ovo je pouka koja nas prati kroz celo Pismo: Sve, naime, to je unapred napisano, napisano je nama za pouku,
da strpljivou i utehom Pisma imamo nadu (stih 4). U knjizi o Jovu,
ova istina je postala veoma oigledna. uli ste za Jovovu strpljivost i videli ste svretak Gospodnji, jer je Gospod mnogomilostiv i milosrdan
(Jakov 5,11). U Mojsijevim knjigama to je isto tako jasno izraeno. Hristos kae: Jer da ste verovali Mojsiju, verovali biste i meni; jer je on o
meni pisao. Ako pak njegovim pismima ne verujete, kako ete verovati
mojim reima (Jovan 5,46.47). Ako je Jevanelje po Mojsiju zanemareno, bie potpuno beskorisno da itamo jevanelje po Jovanu, jer se Jevanelje ne moe deliti. Hristovo Jevanelje, kao i On sam, nedeljivo je.
Kako da primamo jedni druge. Najzad, prihvatajte jedan drugoga, kao to je i Hristos primio vas na slavu Boiju (stih 7). Koga je
Hristos primio? Ovaj prima grenike (Luka 15,2). Koliko ih je primio? Doite k meni svi koji ste umorni i optereeni, i ja u vas odmoriti. (Mat. 11,28)
Kako ih je On primio? Vazdan pruah svoje ruke neposlunom
i jogunastom narodu (Rimlj. 10.21). A ako bi se oni odazvali, kakvu
235
sigurnost bi mogli da imaju? Onoga koji ide k meni neu izbaciti (Jovan 6,37). Nauimo se od Njega i zapamtimo da na kojem god mestu
da otvorimo Spise, oni svedoe za Njega.
Stojei na poetku. Nae prouavanje Rimljanima, iako je mnogo toga reeno, nije iscrpilo ovaj predmet. Zaista nije mogue imati sveobuhvatnu studiju Biblije, jer ma koliko temeljno izuavali neki
njen deo, uvek emo se nalaziti na poetku. to je vie prouavamo,
utoliko e nam ak i naa najbolja studija izgledati samo kao priprema
za neku narednu za koju uviamo da je jo potrebnija. Meutim, dok
ne treba da oekujemo da emo ikada iscrpiti istinu i rei da je imamo
celu, moemo biti sigurni da jeste istina ono do ega smo doli iskreno
tragajui za njom. Ova sigurnost ne proishodi ni iz kakve nae mudrosti, ve iskljuivo iz rei Boje za koju smo prionuli, ne doputajui da
se ljudske zamisli pomeaju s njenim istim zlatom.
Svakom radou i mirom u veri. Rimljanima 15,8-14:
Kaem, naime, da je Hristos posluio obrezanima za
istinu Boiju da utvrdi oevima dana obeanja, a mnogoboci
slave Boga zbog njegovog milosra, kao to je napisano: Zato
u te ispovedati meu mnogobocima i pevau imenu tvome.
I opet govori: Veselite se, mnogoboci, s njegovim narodom.
I opet: Hvalite Gospoda svi mnogoboci, i neka ga slave svi
narodi. I Isaija opet govori: Doi e izdanak iz korena Jesejeva, i onaj koji ustaje da vlada nad mnogobocima, u njega
e se mnogoboci uzdati. A Bog nae nade neka vas ispuni
svakom radou i mirom u veri, da imate izobilnu nadu silom
Duha Svetoga. A ja sam, brao moja, i sam uveren za vas, da
ste i sami puni dobrote, ispunjeni svakim znanjem, kadri i
jedan drugoga umudriti.
Sluga obrezanja (Rimlj. 15,8 KJV i Karadi). Isus Hristos
je bio Sluga obrezanja. Zapamtimo to. Da li da iz toga zakljuimo kako
On spasava samo Jevreje? Nipoto. Ono to iz ovoga treba da nauimo
jeste da spasenje dolazi od Judeja (Jovan 4,22). Isus Hristos, na Gos-
236
pod, bio je, imajui u vidu telo, nainjen od semena Davidovog (Rimlj. 1,3 eng. prev). On je koren Jesejev koji e biti zastava narodima,
(i za Njega e se) raspitivati narodi (Isaija 11,10; vidi i Rimlj. 15,12).
Mnogoboci koji trae spasenje nai e ga u Izrailju. Niko ga ne moe
nai na drugom mestu.
Izrailjsko drutvo. Piui brai u Efesu, Pavle misli na vreme
pre njihovog obraenja, kada kae: Vi, po telesnom poreklu mnogoboci, i podsea ih da su u ono vreme bili bez Hrista, otueni od
izrailjskog drutva, bez udela u obeanim zavetima, nemajui nade, i
bez Boga u svetu. (Efes. 2,11)
Dakle, izvan Izrailja nema nade za oveanstvo. Oni koji su otueni od izrailjskog drutva, zapravo jesu oni koji su bez Hrista i bez
Boga u svetu. Dovedeni Bogu, mi nismo vie tuinci i doljaci, nego
sugraani svetih i domai Boiji (Efes 2,19). Prema tome, dve smo
stvari vrlo dobro i jasno nauili, a to su:
1) Niko nije spasen ako nije od doma Izrailjevog;
2) Niko ne pripada domu Izrailjevom ako nije u Isusu Hristu.
Potvrena obeanja. Kaem, naime, da je Hristos posluio
obrezanima za istinu Boiju da utvrdi oevima dana obeanja (stih 8).
To pokazuje da su sva obeanja oevima, data u Hristu. Jer koliko je
obeanja Boijeh, u njemu su da, i u njemu amin (2. Kor. 1,20). Obeanja su reena Avraamu i njegovom potomstvu. Ne kae: i potomcima, kao mnogima, nego kao jednom: i tvom potomku, koji je Hristos
(Gal. 3,16). Prema tome, nikada, ni jedno obeanje nije dato oevima,
a da njegovo ostvarenje nije bilo kroz Hrista, to jest, kroz pravednost
do koje se dolazi preko Njega.
Hristos nije podeljen. Isus Hristos je nazvan Slugom neobrezanja. Pretpostavimo da su se obeanja oevima odnosila samo na prirodne potomke Avrama, Isaka i Jakova; u tom sluaju, morali bismo da
priznamo da se mogu spasti samo njihova deca po telu, dakle samo oni
koji su obrezani; ili u najmanju ruku, bili bismo navedeni na zakljuak
da Hristos ini neto za njih, to ne ini za preostalo oveanstvo.
237
Ali, Hristos nije podeljen. Sve to ini za jednog oveka, On

ini i za drugoga. Sve to za bilo koga ini, ini to preko Svog krsta; a
On je razapet samo jednom. Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog
jedinorodnog Sina dao, da svaki ko veruje u njega ne propadne,
nego da ima veni ivot. (Jovan 3,16)
Prema tome, ako je Hristos Sluga obrezanja, da potvrdi obeanja
dana oevima, onda je oigledno da ta obeanja ukljuuju celo oveanstvo.
Jer nema razlike izmeu Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve koji ga prizivaju (Rimlj. 10,12).
Ili Bog pripada samo Judejima, a ne i mnogobocima?
Da, i mnogobocima, poto je samo jedan Bog koji e obrezanoga opravdati po veri a neobrezanoga verom. Da li mi,
prema tome, ukidamo zakon verom? Daleko od toga, nego
pre podravamo zakon. (Rimlj. 3,29.30)
Davidov ator. U vreme kad su apostoli i stareine bili okupljeni
u Jerusalimu, Petar je izloio svoje iskustvo, ispriavi kako ga je Gospod upotrebio da neznabocima odnese Jevanelje. On kae: I Bog,
koji poznaje srca, posvedoio je za njih, kad im je dao Duha Svetoga
kao i nama, i nije postavio nikakve razlike izmeu nas i njih, ve je
oistio njihova srca verom (Dela 15, 8.9). Jakov je dodao:
Simeon kaza kako se Bog najpre pobrinuo da izmeu
mnogoboaca uzme narod za svoje ime. I s ovim se slau proroke rei, kao to je napisano: Vratiu se potom i ponovo u
sazidati Davidov dom koji je pao, opet u sazidati to je u njemu srueno, i nanovo u ga podii, da bi i ostali ljudi mogli da
trae Gospoda, i svi narodi na koje je prizvano ime moje, govori
Gospod koji tvori ovo poznato od venosti. (Dela 15,14-18)
To znai da je Davidov dom mogao biti obnovljen jedino propovedanjem Jevanelja neznabocima, koji e upotpuniti narod Boji. To
238
je, ujedno, bila Boja namera od poetka, kao to i prorok potvruje,

da e njegovim imenom dobiti oprotaj grehova svako ko veruje u
njega. (Dela 10,43)
Blagoslov Avramov. Ponovo itamo kako nas je Hristos
iskupio od kletve zakona time to je on postao kletva za nas. da
Avraamov blagoslov doe na mnogoboce u Hristu Isusu, da mi posredstvom vere primimo obeanog Duha (Gal. 3,13.14). Kletva kojom
je On uinjen1 nas radi bio je krst, kao to kau rei koje su isputene
u upravo citiranom tekstu.
itamo da su obeanja data oevima bila osigurana samo Hristovim krstom. Hristos je okusio smrt za svakog oveka Jevr. 2,9. On
je morao da se podigne da svaki ko veruje ima u njemu ivot
veni (Jovan 3,14.15). Dakle, obeanja data oevima, bila su, jednostavno, obeanja Jevanelja, koja pripadaju svakom stvorenju (Marko 16,15). Krstom je Hristos potvrdio obeanja koje je jo oevima bio
objavio, da i mnogoboci slave Boga zbog njegovog milosra. (stih 9)
Jedno stado i jedan Pastir. U desetom poglavlju Jevanelja
po Jovanu, nalazimo neke od najdivnijih, najnenijih rei koje veoma ohrabruju, a koje je izgovorio Isus Hristos. On je dobar Pastir. On
predstavlja vrata kroz koja ovce ulaze u tor. On daje Svoj ivot da ih
spase i kae: Imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i njih treba da
dovedem, pa e sluati moj glas i bie jedno stado, jedan pastir (Jovan
10,16). Zato, kad Njegov posao bude bio zavren, postojae jedno stado, a On e biti Pastir. Hajde da vidimo ko e initi stado.
Izgubljene ovce. U petnaestom poglavlju Jevanelja po Luci,
koje je pravi raskoni buket ilustracija Spasiteljeve ljubavi i milosra,
Hristos predstavlja Svoj posao pomou slike pastira koji ide da trai
svoje izgubljene ovce. Ko su, dakle, te ovce koje on trai? On sam daje
odgovor: Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva
(Mat. 15,24). To je nedvosmisleno. Prema tome, jasno je da su sve ovce
koje On nae i dovede nazad u stado, deo Izrailja. Isto tako je oito da
1 Kako stoji u engleskom prevodu: Hristos nas je iskupio od kletve zakonske, tako
to je bio uinjen kletvom nas radi. Inae, kako Vagoner tvrdi u sledeoj reenici,
u ovom stihu su isputene rei koje u originalu ukazuju na to da je kletva kojom je
Hristos uinjen, zapravo krst koji je On nosio i na kojem je razapet prim. prev.
239
je jedno stado o kojem je re, stado Izrailjevo. Nee biti drugog stada, jer je reeno da e biti samo jedno stado, kojem e Pastir biti On.
Danas, kao i u staro vreme, moemo da se molimo: Pastire Izrailjev,
uj! koji vodi sinove Josifove kao ovce, koji sjedi na heruvimima, javi
se. (Psalam 80,1)
Odlike ovaca. Oni koji slede Hrista, Njegove su ovce. Meutim,
On ima i druge ovce. Ima mnogo onih koji Ga trenutno ne slede, a
koji su Njegove ovce. Oni su izgubljeni i lutaju, a On ih trai. ta odreuje ko je Njegova ovca? Evo ta On kae: ovce sluaju njegov glas
(Jovan 10,3). Imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i njih treba
da dovedem, pa e sluati moj glas i bie jedno stado, jedan pastir
(Jovan 10,16). Ali vi ne verujete, zato to ne pripadate mojim ovcama.
Moje ovce sluaju moj glas, i ja ih poznajem, te idu za mnom (Jovan
10,26.27). Kad On progovori, Njegove ovce uju Njegov glas i dolaze k
Njemu. Gospodnja re je test koji dokazuje ko je Njegova ovca. Svako,
dakle, ko uje i poslua re Gospodnju, taj pripada Izrailjevoj porodici;
oni, pak, koji odbacuju ili zanemaruju tu re, izgubljeni su za venost.
Ako ste pak vi Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici
po obeanju. (Gal. 3,29)
Jedna vera. Sada moemo da zastanemo, da bismo videli
kako je ono to je apostol napisao u etrnaestom poglavlju povezano
sa onim to je rekao (u petnaestom) o Hristu kao Slugi obrezanja, da
potvrdi obeanja data oevima, kako bi i neznaboci mogli da proslave
Gospoda.
Prihvatajte slaboga u veri, da se ne bi kolebao u svojim mislima
(Rimlj. 14,1). Zapazite sledee: oni koji treba da budu primljeni kao
to je i Hristos primio nas na slavu Boiju (Rimlj. 15,7), jesu oni koji
imaju veru. Ali, ima samo jedna vera i samo jedan Gospod (Efes.
4,5), i vera dolazi od sluanja rei Boje Rimljanima 10,17.
Kako ima samo jedno stado, i samo jedan Pastir Hristos, koji
nije podeljen, sledi da podele ne moe biti ni u stadu. Sporovi koji dolaze usled ljudskih ideja i ljudskog mudrovanja, moraju se ostaviti po
strani. Jedino je Boja re putokaz koji se mora slediti. Ona ne daje
mesta svai, jer govori uvek samo jedno, i uvek isto. Pravilo glasi: Od-
240
bacite, dakle, svaku zlou i svaku prevaru, i licemerstva, i zavisti, i sva

klevetanja, kao novoroena deca treba da elite duhovno, pravo mleko
(rei eng. prev), da njim uzrastete za spasenje, ako ste okusili da je
Gospod dobar. (1. Petr. 2,1-3)
Vera, nada, radost i mir. A Bog nae nade neka vas ispuni
svakom radou i mirom u veri, da imate izobilnu nadu silom Duha
Svetoga (stih 13). Ovde imamo veru i nadu, radost i mir, i to mora da
je Sila Svetog Duha. Ovo povezuje aktuelno uputstvo sa onim iz etrnaestog poglavlja, gde nam je reeno da se carstvo Boije ne sastoji
u jelu i piu, nego u pravednosti, i miru, i radosti u Duhu Svetome.
(Rimlj. 14,17)
Pavlov uspeh u irenju Jevanelja. Rimljanima 15,15-33:
A delimino sam vam malo odlunije pisao, elei da
vas podsetim po blagodati koju mi je Bog dao, da budem
sluitelj Hrista Isusa za mnogoboce, koji vri svetu slubu
evanelja Boijeg, da mnogoboci kao prinos budu ugodni,
osveeni Duhom Svetim. Mogu, dakle, da se hvalim u Hristu Isusu za sve to sam uinio sluei Bogu; jer se neu usuditi da kaem neto to Hristos nije uinio preko mene, da
bi mnogoboce doveo do poslunosti, reju ili delom, silom
udnih znakova i uda, silom Duha Svetoga, tako da sam od
Jerusalima pa naokolo sve do Ilirika ispunio evaneljem o
Hristu. Ali sam pri tom smatrao za ast da ne objavljujem
evanelje onde gde je Hristos ve poznat, da ne bih zidao na
tuem temelju, nego kako je napisano: Videe ga oni kojima
o njemu nije nita javljeno, i razumee oni koji nisu uli. Toga
radi bio sam mnogo puta spreen da doem k vama. A sad,
nemajui vie polja rada u ovim krajevima, a od mnogo godina udim da doem k vama, kad poem u paniju; nadam
se, naime, da u vas na prolasku videti i da ete me vi otpratiti
onamo kad se najpre vas donekle nasitim. Sada pak sluei
svetima idem u Jerusalim. Jer Makedonija i Ahaja odluie
da skupe neku zajedniku pomo za siromahe meu svetima
241
u Jerusalimu. Oni su to odluili, a i duni su im. Jer, kad su

mnogoboci postali uesnici u njihovim duhovnim dobrima,
duni su da im poslue i u njihovim telesnim potrebama.
Kad, dakle, svrim ovo i potvrdim im ovaj plod, poi u preko vas u paniju. A znam da u dolazei k vama doi s punim
blagoslovom Hristovim. Molim vas uz to, brao, u Gospodu
naem Isusu Hristu i u ljubavi Duha da se borite sa mnom
molei se Bogu za mene, da se izbavim od nepokornih u Judeji i da moja sluba za Jerusalim bude po volji svetima, te da
vam po Boijoj volji s radou doem i odmorim se s vama
zajedno. A Bog mira neka je sa svima vama. Amin.
Jevanelje obrezanja. Kada je Isus trebalo da napusti ovaj svet,
rekao je Svojim uenicima da najpre treba da prime silu Svetog Duha, a
tek potom, kako je kazao: biete moji svedoci kako u Jerusalimu tako
i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje. (Dela 1,8)
242
16. Lini pozdravi

Dve treine poslednjeg poglavlja Rimljanima poslanice sastoji se
od pozdrava:
Pozdravite Prisku i Akilu, moje saradnike u Hristu Isusu. (pozdravite) i crkvu u njihovom domu.
Pozdravite Mariju, koja je mnogo truda uloila za vas.
Pozdravite Andronika i Junija, moje roake i moje drugove u suanjstvu, koji su znameniti meu apostolima, koji
su i pre mene bili u Hristu. Pozdravite moga u Gospodu voljenoga Ampliata. Pozdravite Urbana, naeg saradnika u Hristu, i mog dragog Stahija.
Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu.
Pozdravite Filologa i Juliju, Nireja i njegovu sestru, i
Olimpa, i sve svete koji su sa njima. (Rimljanima 16,3-15)
Lista se nastavlja i dalje, ukljuujui podjednako mukarce i ene.
Neka italac koji se susree sa ovim spiskom blagoslovenih, ne misli da
je re samo o Pavlovom irokogrudom i srdanom saoseanju; zapravo, radi se o ispoljavanju naroite brige koju sveti Duh ima za svakog
pojedinog lana koji je u domu vernih, i poznaje ih po imenu, tako da
je nepotrebno svako pitanje o razlogu ovakvog pisanja i pojedinanog
pominjanja.
Znaajan propust. Jedna je stvar, meutim, vrlo indikativna.
Naime, meu pozdravljenima se ne pominje Petar, za kojeg se tvrdi da
je bio izabran kao prvi episkop u Rimu. Ponekad mnogo vie moemo da nauimo iz onoga to Biblija ne govori, nego iz onoga to kae.
Ono to se ne pominje na ovom mestu, moe nas nauiti neemu u vezi
sa rimskim episkopom. Naime, Petar uopte nije bio u Rimu kada je
Pavle ovo pisao, i da, ako je ikada bio u Rimu, onda je to bilo nakon to
je Poslanica Rimljanima napisana i dugo vremena poto je crkva bila
organizovana i poto se razvila.
243
Sigurno je da u pojedinanom pozdravljanju lanova crkve, Pavle

nikako ne bi propustio ime najistaknutije osobe meu njima, ije je
gostoprimstvo jednom uivao, tokom petnaest dana boravka u Jerusalimu. Razume se, ima mnotvo veoma pouzdanih dokaza da ni Hristova crkva kao celina, ni crkva u Rimu, nisu bile sazdane na Petru;
meutim, i kad ne bi bilo drugih, ovaj dokaz iz esnaestog poglavlja
Rimljanima bio bi sasvim dovoljan da razrei spor.
Kao zakljuak. Rimljanima 16,24-27:
Blagodat Gospoda naega Isusa Hrista sa svima vama!
A onome koji moe da vas utvrdi po mom evanelju i propovedi o Isusu Hristu, po otkrivenju tajne o kojoj se vekovima
nije govorilo, a sad se javila i kroz proroka Pisma, obznanjena svima narodima po zapovesti venoga Boga da bi
se pokorili veri, jedinom mudrom Bogu, posredstvom Isusa
Hrista, njemu slava u sve vekove! Amin.

Kakav velianstven zakljuak! On see od venosti do venosti.
Jevanelje Boje je neto to obuhvata vekove. Ono je od iskona bilo
uvano kao tajna skrivena u Bojem umu. Hristos je bio unapred
odreen, pre postanja sveta (1. Petr. 1,19.20 eng. prev). Meutim,
sada se tajna javila, ne samo kroz propovedanje apostola, nego po
zapovesti venoga Boga i kroz proroka Pisma obznanjena svima
narodima... da bi se pokorili veri (Rimlj. 16, 26.27)
Jevaneoski plan zasnovan je u Bojem umu, u prolosti koja se
meri venou. Patrijarsi, proroci i apostoli radili su slono, objavljujui ga; a u buduim vekovima on e biti pesma i nauka otkupljenih
od svake narodnosti i plemena i naroda i jezika, koji e se sjediniti sa
Avramom, Isakom i Jakovom u carstvu Bojem, kliui Onome koji
nas ljubi i koji nas svojom krvlju izbavi od naih grehova, i uini nas
carstvom, svetenicima Bogu i Ocu svome, njemu slava i vlast u sve
vekove, amin. (Otkr. 1,5.6)
244
CIP
,
277 . - 248 . 42 277
,
Rimljanima poslanica komentari / Ellet J. Waggoner ;
( preveo sa engleskog Branko R. uri ; pesme prepevao
Zvonimir Kosti Palanski) . - 2. izd. - Novi Sad : Eden kua
knjige , 2012 (Beograd : Eurodrim ) . - 244 str. ; 21 cm
Prevod dela : Articles on Romanas. - Tira 500
ISBN 978-86-89205-01-5
a) . -
COBISS. SR ID 274236167

KOMENTAR NA RIMLJANIMA POSLANICU - Waggoner PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

KOMENTAR NA RIMLJANIMA POSLANICU - Waggoner PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

E. J.

RIMLJANIMA POSLANICA KOMENTARI

Novi Sad, 2012

NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novog

1. Boja sila je u Jevanelju . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Greh drugoga je i tvoj greh, takoe . . . . . . . . . . 42

Autorova beleka itaocu

Rimljanima Poslanica Komentari

1. Boja sila je u Jevanelju

Rimljanima Poslanica Komentari

Sa ovakvim stavovima, nema tekog, pa i onog ropskog posla, koji

Boja sila je u Jevanelju

Meutim, neko ko je odvojen za javnu slubu Jevanelja, kao to je

Rimljanima Poslanica Komentari

obeao preko svojih proroka u Svetim pismima (Rimlj. 1,2); bukvalno

Boja sila je u Jevanelju

zbog naslea svojih predaka, s ljudske strane posmatrano, Gospod bio

Rimljanima Poslanica Komentari

u Njemu. Meutim, upravo je Njegovo vaskrsenje iz mrtvih otklonilo

Boja sila je u Jevanelju

govori: Ljubljeni (ljubazni, mili) ovee! Apostol Pavle pisao je pod

Rimljanima Poslanica Komentari

Boja sila je u Jevanelju

u pravdu, a Bog nikad ne smatra neto pravednim ako ono uistinu to

Rimljanima Poslanica Komentari

na brau u Rimu, jer u tom sluaju ne bi bio u stanju da misli ni o em

Boja sila je u Jevanelju

odreena (Jevrejima 12,2 eng. prev). Oni koji su potpuno posveeni

Rimljanima Poslanica Komentari

drugome razliiti jezici, a drugome da tumai jezike. A sve

Boja sila je u Jevanelju

Rimljanima Poslanica Komentari

koji su se dobrovoljno prijavili za misionarski rad. Pre svega, radi se o

Boja sila je u Jevanelju

slavna je privilegija, ve sada ponuena svim ljudima kroz Jevanelje.

Rimljanima Poslanica Komentari

To je zato to oni ne znaju ta je, zapravo, Jevanelje. Niko ko zaista zna

Boja sila je u Jevanelju

Rimljanima Poslanica Komentari

Da stidim se Hrista? A da l ko vide

Boja sila je u Jevanelju

nikada ne izabira jedne na raun drugih. Mudrost koja odozgo dolazi

Rimljanima Poslanica Komentari

definicija ovog pojma. Ako prihvatimo definiciju koja je data u Bibliji i

Boja sila je u Jevanelju

Drugi, dublji uvid. Isus Hristos je pravednost Boja. Jer Bog

Rimljanima Poslanica Komentari

On eli da i na ivot takoe bude pravednost i zato nam nudi Svoj

Boja sila je u Jevanelju

Rimljanima Poslanica Komentari

Boja sila je u Jevanelju

Rimljanima Poslanica Komentari

Tvoja se uda, Gospode, vide

Boja sila je u Jevanelju

veku. Ne kao da bi ovek, u ma kom smislu, imao boanske atribute, ili

Rimljanima Poslanica Komentari

Boja sila je u Jevanelju

vjerno (svedoanstvo je Gospodnje sigurno/pouzdano eng. prev),

Rimljanima Poslanica Komentari

Boja sila je u Jevanelju

Rimljanima Poslanica Komentari

stoji u njegovoj prirodi, mislei da je ono dobro, i da on to dobro moe

Boja sila je u Jevanelju