ZAKON O OPTEM UPRAVNOM POSTUPKU (Objavljen u "Sl. listu SRJ", br.

33/97, 31/01) PRVI DEO OSNOVNE ODREDBE Glava I OSNOVNA NAELA Vaenje zakona lan 1. Po ovom zakonu duni su da postupaju dravni organi kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujui propise, reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrene ovim zakonom. lan 2. Po ovom zakonu duni su da postupaju i preduzea i druge organizacije kad u vrenju javnih ovlaenja koja su im poverena zakonom reavaju, odnosno kad obavljaju druge poslove iz lana 1. ovog zakona. lan 3. Odredbe zakona kojima se, zbog specifine prirode upravnih stvari u pojedinim upravnim oblastima, propisuju neophodna odstupanja od pravila opteg upravnog postupka, moraju biti u saglasnosti sa osnovnim naelima utvrenim ovim zakonom. lan 4. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledea znaenja: 1) organom koji vodi postupak, odnosno reava u upravnim stvarima smatra se organ uprave i drugi dravni organ, kao i preduzee i druga organizacija kojima je zakonom povereno vrenje javnih ovlaenja (u daljem tekstu: organ); 2) slubenom evidencijom smatra se evidencija koja je ustanovljena zakonom, odnosno drugim propisom, a kojom se organizovano registruju podaci ili injenice za odreene namene, odnosno za potrebe odreenih korisnika. Naelo zakonitosti lan 5.

(1) Organi koji postupaju u upravnim stvarima reavaju na osnovu zakona i drugih propisa. (2) U upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ovlaen da reava po slobodnoj oceni reenje se mora doneti u granicama ovlaenja i u skladu sa ciljem u kome je ovlaenje dato. Naelo zatite prava graana i zatite javnog interesa lan 6. (1) Pri voenju postupka i reavanju u upravnim stvarima, organi su duni da strankama omogue da to lake zatite i ostvare svoja prava i pravne interese, vodei rauna da ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa ne bude na tetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrenim javnim interesima. (2) Kad ovlaeno slubeno lice, s obzirom na postojee injenino stanje, sazna ili oceni da stranka ili drugi uesnik u postupku ima osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa, upozorie ih na to. (3) Ako se na osnovu zakona strankama i drugim uesnicima u postupku nalau obaveze, prema njima e se primenjivati mere predviene propisima koje su za njih povoljnije, ako se takvim merama postie cilj zakona. Naelo efikasnosti lan 7. Organi koji vode postupak, odnosno reavaju u upravnim stvarima, duni su da obezbede uspeno i kvalitetno ostvarivanje i zatitu prava i pravnih interesa fizikih lica, pravnih lica ili drugih stranaka. Naelo istine lan 8. U postupku se moraju utvrditi pravilno i potpuno sve injenice i okolnosti koje su od znaaja za donoenje zakonitog i pravilnog reenja (odlune injenice). Naelo sasluanja stranke lan 9. (1) Pre donoenja reenja stranci se mora omoguiti da se izjasni o injenicama i okolnostima koje su od znaaja za donoenje reenja. (2) Reenje se moe doneti bez prethodnog sasluanja stranke samo u sluajevima u kojima je to zakonom doputeno. Naelo ocene dokaza lan 10.

Koje e injenice uzeti kao dokazane odluuje ovlaeno slubeno lice po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Naelo samostalnosti u reavanju lan 11. (1) Organ vodi postupak i donosi reenje samostalno, u okviru ovlaenja utvrenog zakonom, odnosno drugim propisom. (2) Ovlaeno slubeno lice samostalno utvruje injenice i okolnosti i na osnovu utvrenih injenica i okolnosti primenjuje propise na konkretan sluaj. Naelo dvostepenosti u reavanju (pravo na albu) lan 12. (1) Protiv reenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. (2) Samo zakonom moe se propisati da u pojedinim upravnim stvarima alba nije doputena, i to ako je na drugi nain obezbeena zatita prava i pravnih interesa stranke, odnosno zatita zakonitosti. (3) Protiv reenja donesenog u drugom stepenu alba nije doputena. Naelo pravnosnanosti reenja lan 13. Reenje protiv koga se ne moe izjaviti alba niti pokrenuti upravni spor (pravnosnano reenje), a kojim je stranka stekla odreena prava, odnosno kojim su stranci odreene neke obaveze moe se ponititi, ukinuti ili izmeniti samo u sluajevima koji su predvieni zakonom. Naelo ekonominosti postupka lan 14. Postupak se mora voditi bez odugovlaenja i sa to manje trokova za stranku i druge uesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrivanje injeninog stanja i za donoenje zakonitog i pravilnog reenja. Naelo pruanja pomoi stranci lan 15. Organ koji vodi postupak starae se da neznanje i neukost stranke i drugih uesnika u postupku ne budu na tetu prava koja im po zakonu pripadaju.

Upotreba jezika i pisma u postupku lan 16. (1) Organ vodi postupak na srpskom jeziku ekavskog ili jekavskog izgovora i u tom postupku koristi irilino pismo, a latinino pismo - u skladu sa zakonom. Na podrujima na kojima je, u skladu sa zakonom, u slubenoj upotrebi i jezik odreene nacionalne manjine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine. (2) Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih uesnika u postupku, koji su jugoslovenski dravljani, obezbedie im se preko tumaa prevoenje toka postupka na njihov jezik, kao i dostavljanje poziva i drugih pismena na njihovom jeziku i pismu. (3) Stranke i drugi uesnici u postupku koji nisu jugoslovenski dravljani imaju pravo da tok postupka prate preko tumaa i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik. Glava II NADLENOST 1. Stvarna i mesna nadlenost lan 17. Stvarna nadlenost za reavanje u upravnom postupku odreuje se po propisima kojima se ureuje odreena upravna oblast, odnosno po propisima kojima se odreuje nadlenost pojedinih organa. lan 18. Za reavanje u upravnim stvarima u prvom stepenu stvarno su nadleni organi odreeni zakonom ili drugim propisima. lan 19. (1) Organ ne moe preuzeti odreenu upravnu stvar iz nadlenosti drugog organa i sam je reiti, osim ako je to zakonom predvieno i pod uslovima propisanim tim zakonom. (2) Organ nadlean za reavanje u odreenoj upravnoj stvari moe na osnovu zakonskog ovlaenja preneti reavanje u toj stvari na drugi organ. lan 20. Stvarna i mesna nadlenost ne mogu se menjati dogovorom stranaka, dogovorom organa i stranaka, niti dogovorom organa, ako zakonom nije drukije odreeno. lan 21. (1) Mesna nadlenost se odreuje:

1) u upravnim stvarima koje se odnose na nepokretnost - prema mestu u kome se ona nalazi; 2) u upravnim stvarima koje se odnose na poslove iz nadlenosti dravnog organa, kao i u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduzea ili drugog pravnog lica - prema seditu dravnog organa, preduzea ili drugog pravnog lica. U upravnim stvarima koje se odnose na delatnost dela preduzea kada ono obavlja delatnost van sedita tog preduzea - prema mestu obavljanja delatnosti tog dela preduzea; 3) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduzetnika ili drugog fizikog lica koje profesionalno obavlja ili treba da obavlja delatnost, a nema svojstvo preduzetnika - prema seditu, odnosno prema mestu u kom se delatnost obavlja ili treba da se obavlja; 4) u ostalim upravnim stvarima - prema prebivalitu stranke. Kad ima vie stranaka, nadlenost se odreuje prema stranci prema kojoj je zahtev upravljen. Ako stranka nema prebivalite u Saveznoj Republici Jugoslaviji, nadlenost se odreuje prema njenom boravitu, a ako nema ni boravita prema njenom poslednjem prebivalitu, odnosno boravitu u Saveznoj Republici Jugoslaviji; 5) ako se mesna nadlenost ne moe odrediti po odredbama ta. 1. do 4. ovog stava, odreuje se prema mestu u kome je nastao povod za voenje postupka. (2) U stvarima koje se odnose na brod ili vazduhoplov, ili u kojima je povod za voenje postupka nastao na brodu ili vazduhoplovu, mesna nadlenost se odreuje prema matinoj luci broda, odnosno matinom pristanitu vazduhoplova. lan 22. (1) Ako su prema odredbama lana 21. ovog zakona istovremeno mesno nadlena dva ili vie organa, nadlean e biti organ koji je prvi pokrenuo postupak. Mesno nadleni organi mogu se sporazumeti koji e od njih voditi postupak. (2) Svaki mesno nadleni organ izvrie na svom podruju one radnje postupka koje ne trpe odlaganja. lan 23. Organ koji je pokrenuo postupak kao mesno nadlean zadrava nadlenost i kad u toku postupka nastupe okolnosti prema kojima bi bio mesno nadlean drugi organ. Organ koji je pokrenuo postupak moe ustupiti predmet organu koji je prema novim okolnostima postao mesno nadlean ako se time znatno olakava postupak, naroito za stranku. lan 24. (1) Organ pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka na svoju stvarnu i mesnu nadlenost. (2) Ako organ nae da nije nadlean za rad po odreenoj upravnoj stvari, postupie na nain propisan u lanu 56. st. 3. i 4. ovog zakona. (3) Ako je nenadleni organ izvrio neku radnju postupka, nadleni organ kome je upravna stvar ustupljena cenie da li e radnju ponoviti. 2. Stranke sa diplomatskim imunitetom

lan 25. (1) U pogledu nadlenosti organa u stvarima u kojima je stranka stranac koji uiva diplomatski imunitet u Saveznoj Republici Jugoslaviji, strana drava ili meunarodna organizacija, vae pravila meunarodnog prava. (2) U sluaju sumnje o postojanju i obimu diplomatskog imuniteta, objanjenje daje savezni organ nadlean za inostrane poslove. (3) Slubene radnje koje se tiu lica koja uivaju diplomatski imunitet vre se preko saveznog organa nadlenog za inostrane poslove. 3. Prostorno ogranienje nadlenosti lan 26. (1) Organ izvrava slubene radnje u granicama svog podruja. (2) Ako postoji opasnost zbog odlaganja, a slubenu radnju bi trebalo izvriti van granica podruja organa, organ moe izvriti radnju i van granica svog podruja. On je duan da o tome odmah obavesti organ na ijem je podruju tu radnju izvrio. (3) Slubene radnje u zgradama ili drugim objektima koje koristi Vojska Jugoslavije vre se po prethodnoj prijavi nadlenom vojnom stareini i po njegovom odobrenju. (4) Slubene radnje koje se obavljaju na eksteritorijalnom podruju vre se preko saveznog organa nadlenog za inostrane poslove. 4. Sukob nadlenosti lan 27. Sukob nadlenosti izmeu organa sa teritorije razliitih republika reava Savezni ustavni sud. lan 28. (1) Kad se dva organa izjasne kao nadleni ili kao nenadleni za reavanje u istoj upravnoj stvari, predlog za reavanje sukoba nadlenosti podnosi organ koji je poslednji odluivao o svojoj nadlenosti, a moe ga podneti i stranka. (2) Organ koji reava sukob nadlenosti istovremeno e ponititi reenje koje je u upravnoj stvari doneo nenadleni organ, odnosno ponitie zakljuak kojim se nadleni organ izjasnio kao nenadlean i dostavie spise predmeta nadlenom organu. (3) Protiv reenja kojim se odluuje o sukobu nadlenosti stranka ne moe izjaviti posebnu albu niti voditi upravni spor. (4) Odredba lana 22. stav 2. ovog zakona shodno se primenjuje u sluaju sukoba nadlenosti.

lan 29. (1) Ako organ u sukobu smatra da mu je reenjem kojim je odlueno o sukobu nadlenosti povreeno pravo, moe izjaviti albu. Ako je o sukobu reio sud ili vlada, alba nije doputena. (2) Ako organ nadlean za reavanje po albi iz stava 1. ovog lana utvrdi da reenje o sukobu nadlenosti nije zasnovano na propisima, raspravie odnose koji su usled toga nastali izmeu organa koji se alio i organa koji je reenjem o sukobu nadlenosti oglaen za nadlenog, vodei rauna o pravima koja po odgovarajuim propisima pripadaju organu koji se alio. Reenje doneseno po albi smatra se prvostepenim reenjem. 5. Pravna pomo lan 30. (1) Za izvrenje pojedinih radnji u postupku koje treba preduzeti van podruja nadlenog organa, taj organ e zamoliti nadleni organ na ijem podruju treba preduzeti radnju. (2) Organ nadlean za reavanje u upravnoj stvari moe, radi lakeg i breg obavljanja radnje ili izbegavanja nepotrebnih trokova, vrenje pojedine radnje u postupku poveriti drugom organu ovlaenom za preduzimanje takve radnje. lan 31. (1) Organi su duni da jedni drugima ukazuju pravnu pomo u upravnom postupku. Ta pomo se trai slubenom zamolnicom. (2) Zamoljeni organ iz stava 1. ovog lana duan je da postupi po zamolnici bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema slubene zamolnice. (3) Pravna pomo za izvrenje pojedinih radnji u postupku moe se traiti od suda u skladu s posebnim propisima. Izuzetno, organ za reavanja u upravnim stvarima moe traiti od suda da mu dostavi spise koji su potrebni za voenje upravnog postupka. Sud je duan da postupi po tom zahtevu ako se time ne ometa sudski postupak. Sud moe odrediti rok u kome mu se spisi moraju vratiti. (4) Za pravnu pomo u odnosu sa inostranim organima vae odredbe meunarodnih ugovora, a ako tih ugovora nema, primenjuje se naelo uzajamnosti. U sluaju sumnje u postojanje uzajamnosti, objanjenje daje savezni organ nadlean za inostrane poslove. (5) Organi ukazuju pravnu pomo inostranim organima na nain utvren zakonom. Organ e uskratiti pravnu pomo ako se trai obavljanje radnje koja je protivna javnom poretku. Radnja koja je predmet molbe inostranog organa moe se izvriti i na nain koji zahteva inostrani organ, ako takav postupak nije protivan javnom poretku. (6) Ako meunarodnim ugovorima nije predviena mogunost neposrednog optenja s inostranim organima, organi opte s inostranim organima preko saveznog organa nadlenog za inostrane poslove. 6. Izuzee

lan 32. Slubeno lice koje reava u upravnim stvarima ili obavlja pojedine radnje u postupku izuzee se ako je: 1) u predmetu u kome se vodi postupak stranka, saovlaenik, odnosno saobveznik, svedok, vetak, punomonik ili zakonski zastupnik stranke; 2) sa strankom, zastupnikom ili punomonikom stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena zakljuno, brani drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena zakljuno, ak i onda kad je brak prestao; 3) sa strankom, zastupnikom ili punomonikom stranke u odnosu staraoca, usvojioca, usvojenika ili hranioca; 4) u prvostepenom postupku uestvovalo u voenju postupka ili u donoenju reenja. lan 33. Slubeno lice koje treba da reava u odreenoj upravnoj stvari ili koje treba da obavi odreenu radnju u postupku, im sazna da postoji neki od razloga za izuzee iz lana 32. ovog zakona, duno je da prekine svaki dalji rad na predmetu i da o tome obavesti organ nadlean za reavanje o izuzeu. Ako slubeno lice smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzee, obavestie o tome isti organ, ne prekidajui rad. lan 34. (1) Stranka moe zahtevati izuzee slubenog lica kad postoje razlozi navedeni u lanu 32. ovog zakona, kao i kad postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. U svom zahtevu stranka mora navesti okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od razloga za izuzee. (2) Slubeno lice za koje je stranka zahtevala izuzee iz bilo kog razloga navedenog u lanu 32. ovog zakona ne moe, sve do donoenja zakljuka o tom zahtevu, vriti nikakve radnje u postupku, osim onih koje ne trpe odlaganje. lan 35. (1) O izuzeu slubenog lica saveznog organa odluuje funkcioner koji rukovodi tim organom. (2) O izuzeu funkcionera koji rukovodi saveznim organom odluuje Savezna vlada. (3) O izuzeu funkcionera koji rukovodi organom u republici lanici, odnosno o izuzeu slubenog lica tog organa odluuje organ odreen propisom republike lanice. (4) O izuzeu se odluuje zakljukom. lan 36. (1) U zakljuku o izuzeu odredie se slubeno lice koje e reavati u upravnoj stvari, odnosno obavljati

pojedine radnje u postupku po predmetu u kome je izuzee odreeno. (2) Protiv zakljuka kojim se odreuje izuzee nije doputena posebna alba. lan 37. (1) Odredbe ovog zakona o izuzeu shodno se primenjuju i na lanove kolegijalnih organa. (2) Zakljuak o izuzeu lana kolegijalnog organa donosi taj organ. lan 38. (1) Odredbe ovog zakona o izuzeu shodno se primenjuju i na zapisniara. (2) Zakljuak o izuzeu zapisniara donosi slubeno lice koje vodi postupak. Glava III STRANKA I NJENO ZASTUPANJE 1. Stranka lan 39. Stranka je lice po ijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zatite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da uestvuje u postupku. lan 40. (1) Stranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice. (2) Dravni organ, organizacija, naselje, grupa lica i dr. koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu biti stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se reava u postupku. lan 41. Stranka moe biti i sindikalna organizacija ako se postupak odnosi na neko pravo ili pravni interes lana te organizacije. lan 42. (1) Dravni, odnosno javni tuilac, javni pravobranilac i drugi dravni organi, kad su zakonom ovlaeni da u postupku zastupaju javni interes, imaju, u granicama tih ovlaenja, prava i dunosti stranke. (2) Organi iz stava 1. ovog lana ne mogu u postupku imati ira ovlaenja nego to ih imaju stranke, osim ako su im takva ovlaenja data zakonom. 2. Procesna sposobnost i zakonski zastupnik

lan 43. (1) Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama vriti radnje u postupku (procesna sposobnost). (2) Za procesno nesposobno lice radnje u postupku vri njegov zakonski zastupnik. Zakonski zastupnik se odreuje na osnovu zakona ili aktom nadlenog dravnog organa. (3) Pravno lice vri radnje u postupku preko svog, odnosno zakonskog zastupnika, odnosno ovlaenog predstavnika koji se odreuje na osnovu opteg akta tog pravnog lica, ako nije odreen aktom nadlenog dravnog organa. (4) Dravni organ vri radnje u postupku preko propisom ovlaenog predstavnika, organizacija koja nema svojstvo pravnog lica- preko lica koje se odreuje prema optem aktu organizacije, a naselje, grupa lica i dr. koji nemaju svojstvo pravnog lica - preko lica koje oni ovlaste, ako posebnim propisom nije drukije odreeno. (5) Kad organ koji vodi postupak utvrdi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu panju u zastupanju, obavestie o tome organ starateljstva. lan 44. (1) U toku celog postupka organ e po slubenoj dunosti paziti da li lice koje se pojavljuje kao stranka moe biti stranka u postupku i da li stranku zastupa njen zakonski zastupnik, odnosno ovlaeni predstavnik. (2) Ako u toku postupka nastupi smrt stranke, odnosno prestanak pravnog lica, postupak se moe obustaviti ili nastaviti, zavisno od prirode upravne stvari koja je predmet postupka. Ako prema prirodi stvari postupak ne moe da se nastavi, organ e obustaviti postupak zakljukom protiv kog je doputena posebna alba. 3. Privremeni zastupnik lan 45. (1) Ako procesno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika, ili ako neku radnju treba preduzeti protiv lica ije je prebivalite, odnosno boravite nepoznato, a koje nema punomonika, organ koji vodi postupak postavie takvoj stranci privremenog zastupnika ako to trai hitnost predmeta, a postupak se mora sprovesti. Taj organ e odmah izvestiti o tome organ starateljstva, a ako je privremeni zastupnik postavljen licu ije je prebivalite, odnosno boravite nepoznato, objavie svoj zakljuak na oglasnoj tabli organa, odnosno u slubenom glasilu. (2) Ako pravno lice, organizacija, naselje, grupa lica i dr. koji nemaju svojstvo pravnog lica nemaju zakonskog zastupnika, odnosno ovlaenog predstavnika ni punomonika, organ koji vodi postupak, pod uslovima iz stava 1. ovog lana, postavie toj stranci privremenog zastupnika i o tome e se ona odmah obavestiti. Pravnom licu se privremeni zastupnik postavlja, po pravilu, iz reda slubenih lica tog pravnog lica. (3) Na nain predvien u stavu 1. i 2. ovog lana postavie se privremeni zastupnik i kad treba izvriti radnju koja se ne moe odloiti, a stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika, ovlaenog

predstavnika ili punomonika nije mogue blagovremeno pozvati. O tome e se stranka, zakonski zastupnik, ovlaeni predstavnik ili punomonik odmah obavestiti. (4) Lice koje se postavlja za privremenog zastupnika duno je da se primi zastupanja, a zastupanje moe odbiti samo iz razloga koji su predvieni posebnim propisima. Privremeni zastupnik uestvuje samo u postupku za koji je izrino postavljen, i to dok se ne pojavi zakonski zastupnik ili ovlaeni predstavnik, odnosno sama stranka ili njen punomonik. 4. Zajedniki predstavnik, odnosno zajedniki punomonik lan 46. (1) Dve stranke ili vie stranaka mogu, ako posebnim propisom nije drukije odreeno, u istom predmetu istupati zajedniki. U tom sluaju dune su da naznae ko e od njih istupati kao njihov zajedniki predstavnik, ili postaviti zajednikog punomonika. (2) Organ koji vodi postupak moe, ako to ne zabranjuje poseban propis, odrediti zakljukom strankama koje u postupku uestvuju sa istovetnim zahtevima da u odreenom roku naznae ko e ih izmeu njih predstavljati, ili da postave zajednikog punomonika. Ako stranke po takvom zakljuku ne postupe, zakonskog zastupnika, ovlaenog predstavnika ili zajednikog punomonika moe odrediti sam organ koji vodi postupak u kom sluaju zajedniki predstavnik, odnosno zajedniki punomonik zadrava to svojstvo sve dok stranke ne postave drugog. Protiv takvog zakljuka stranke imaju pravo na posebnu albu, koja ne odlae izvrenje zakljuka. (3) I u sluaju odreivanja zajednikog predstavnika, odnosno zajednikog punomonika, svaka stranka zadrava pravo da istupa kao stranka u postupku, da daje izjave, kao i da samostalno izjavljuje albu i koristi druga pravna sredstva. 5. Punomonik lan 47. (1) Stranka, odnosno njen zakonski zastupnik moe odrediti punomonika koji e zastupati stranku u postupku, osim u radnjama u kojima je potrebno da sama stranka daje izjave. (2) Radnje u postupku koje punomonik preduzima u granicama punomoja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka, odnosno njen zakonski zastupnik. (3) I pored punomonika, sama stranka moe davati izjave a one se mogu od nje i neposredno traiti. (4) Stranka koja je prisutna kad njen punomonik daje usmenu izjavu, moe neposredno posle date izjave izmeniti ili opozvati izjavu svog punomonika. Ako u pismenim ili usmenim izjavama koje se tiu injenica postoji nesaglasnost izmeu izjava stranke i njenog punomonika, organ koji vodi postupak cenie obe izjave u smislu lana 10. ovog zakona. lan 48. (1) Punomonik moe biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom.

(2) Ako se kao punomonik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom, organ e takvom licu uskratiti dalje zastupanje i o tome e odmah obavestiti stranku i nadlenog dravnog, odnosno javnog tuioca. (3) Protiv zakljuka o uskraivanju zastupanja moe se izjaviti posebna alba, koja ne odlae izvrenje zakljuka. lan 49. (1) Punomoje se moe dati pismeno ili usmeno u zapisnik. Ako se u toku postupka ne sastavlja zapisnik, o usmenom punomoju stavie se zabeleka u spisu predmeta. (2) Stranka koja nije pismena ili nije u stanju da se potpie stavie na pismeno punomoje otisak kaiprsta umesto potpisa. Ako se punomoje izdaje licu koje nije advokat, mora ga overiti nadleni organ. (3) Izuzetno, slubeno lice koje vodi postupak ili obavlja pojedine radnje u postupku moe dopustiti da u ime stranke, kao njen punomonik, izvri odreenu radnju bez priloenog punomoja lan njene porodice ili domainstva ili lice koje je u radnom odnosu s njom, ako nema sumnje u postojanje i obim punomoja. Ako takvo lice postavi zahtev za pokretanje postupka ili u toku postupka daje izjavu suprotnu ranijoj izjavi stranke, od njega e se zatraiti da u odreenom roku naknadno podnese punomoje. lan 50. (1) Punomoje se moe dati u obliku privatne isprave. (2) Ako je punomoje dato u obliku privatne isprave, pa se posumnja u njegovu istinitost, moe se narediti da se podnese overeno punomoje. (3) Pravilnost punomoja ispituje se po slubenoj dunosti, a nedostaci pismenog punomoja otklanjaju se shodno odredbi lana 58. ovog zakona, pri emu slubeno lice koje vodi postupak moe dopustiti punomoniku s neurednim punomojem da izvri hitne radnje u postupku. lan 51. (1) Za obim punomoja merodavna je sadrina punomoja. Punomoje se moe dati za ceo postupak ili samo za pojedine radnje, a moe se i vremenski ograniiti. (2) Punomoje ne prestaje smru stranke, gubitkom njene procesne sposobnosti ili promenom njenog zakonskog zastupnika, ali pravni sledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik moe opozvati ranije punomoje. (3) Na pitanja u vezi s punomojem koja nisu ureena odredbama ovog zakona shodno se primenjuju odredbe saveznog zakona kojim se ureuje parnini postupak. lan 52. Odredbe ovog zakona koje se odnose na stranke shodno se primenjuju na njihove zakonske zastupnike, ovlaene predstavnike, punomonike, privremene zastupnike, zajednike predstavnike i zajednike punomonike.

lan 53. (1) Stranci e se dozvoliti da u upravnim stvarima za koje se trai struno poznavanje pitanja u vezi s predmetom postupka dovede struno lice koje e joj davati obavetenja i savete (struni pomaga). To lice ne zastupa stranku. (2) Stranka ne moe dovesti kao strunog pomagaa lice koje nije poslovno sposobno ili koje se bavi nadripisarstvom. Glava IV OPTENJE ORGANA I STRANAKA 1. Podnesci lan 54. (1) Podnescima se smatraju zahtevi, obrasci koji se koriste za automatsku obradu podataka, predlozi, prijave, molbe, albe, prigovori i druga saoptenja kojima se stranke obraaju organima. (2) Podnesci se, po pravilu, predaju neposredno ili alju potom, pismeno ili se usmeno saoptavaju u zapisnik, a mogu se, ako nije drukije propisano, izjavljivati i telegrafski, odnosno telefaksom. Kratka i hitna saoptenja mogu se davati i telefonom, ako je to, po prirodi stvari, mogue. lan 55. Podnesak se predaje organu nadlenom za prijem podneska, a moe se predati svakog radnog dana u toku radnog vremena. Za podneske koji se usmeno podnose, a koji nisu vezani za rok ili nisu neodloni, moe se odrediti da se predaju samo u odreene sate u toku radnog vremena, odnosno u odreene dane. Vreme za predaju takvih podnesaka objavljuje svaki organ u svojim prostorijama na vidnom mestu. lan 56. (1) Organ koji je nadlean za prijem podneska duan je da primi podnesak koji mu se predaje, odnosno da uzme u zapisnik podnesak koji mu se usmeno saoptava. (2) Slubeno lice koje primi podnesak duno je, na usmeni zahtev podnosioca, da mu potvrdi prijem podneska. Za tu potvrdu ne plaa se taksa. (3) Ako organ nije nadlean za prijem podneska, slubeno lice tog organa upozorie na to podnosioca i uputiti ga organu nadlenom za prijem. Ako podnosilac i pored toga zahteva da se njegov podnesak primi, slubeno lice je duno da primi takav podnesak. Ako organ nae da nije nadlean za rad po takvom podnesku, donee zakljuak kojim e odbaciti podnesak zbog nenadlenosti. (4) Kad organ potom dobije podnesak za iji prijem nije nadlean, a nesumnjivo je koji je organ nadlean za prijem, poslae podnesak bez odlaganja nadlenom organu, odnosno sudu i o tome e obavestiti stranku. Ako organ koji je dobio podnesak ne moe da utvrdi koji je organ nadlean za rad po podnesku, donee bez odlaganja zakljuak kojim e odbaciti podnesak zbog nenadlenosti i

zakljuak odmah dostaviti stranci. (5) Protiv zakljuka donesenog po odredbama stava 3. i 4. ovog lana doputena je posebna alba. (6) Ako organ potom dobije tubu za pokretanje upravnog spora, dostavie je bez odlaganja nadlenom sudu, o emu e obavestiti podnosioca tube. lan 57. (1) Podnesak mora biti razumljiv i da bi se po njemu moglo postupati treba da sadri naroito: oznaenje organa kome se upuuje, predmet na koji se odnosi, zahtev, odnosno predlog, ko je zastupnik, punomonik ili predstavnik, ako ga ima, kao i ime i prezime i prebivalite, odnosno boravite (adresu) ili firmu i sedite podnosioca, odnosno zastupnika, punomonika ili predstavnika. (2) Podnosilac je duan da svojeruno potpie podnesak. Izuzetno, podnesak moe umesto podnosioca potpisati njegov brani drug, jedan od njegovih roditelja, sin ili ki, ili advokat koji je po ovlaenju stranke sastavio podnesak. Lice koje je potpisalo podnesak duno je da na podnesku potpie svoje ime i stavi svoju adresu. (3) Ako je podnosilac nepismen ili nije u stanju da se potpie, potpisae ga pismeno lice koje e potpisati i svoje ime i navesti svoju adresu. lan 58. (1) Ako podnesak sadri neki formalni nedostatak koji spreava postupanje po podnesku ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, organ koji je primio takav podnesak uinie sve to treba da se nedostaci otklone i odredie podnosiocu rok u kom je duan da to uini. To se moe saoptiti podnosiocu telefonom ili usmeno ako se podnosilac zatekne kod organa koji saoptava da podnesak sadri nedostatke. O uinjenom saoptenju organ e staviti zabeleku na spisu. (2) Ako podnosilac otkloni nedostatke u odreenom roku, smatrae se da je podnesak bio od poetka uredan. Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u odreenom roku, pa se usled toga ne moe postupati po podnesku, organ e zakljukom odbaciti takav podnesak. Na ovu posledicu podnosilac e se naroito upozoriti u pozivu za ispravku podneska. Protiv tog zakljuka dozvoljena je posebna alba. (3) Kad je podnesak poslat telegrafski, odnosno telefaksom ili je primljeno telefonsko saoptenje, pa se posumnja da je podnesak podnelo lice ije je ime oznaeno na telegrafskom podnesku, odnosno telefaksom, odnosno da potie od lica koje je pri telefonskom saoptenju dalo svoje ime, organ e pokrenuti postupak za utvrivanje tih injenica, pa ako se one ne utvrde, odnosno ako se nedostaci ne otklone, postupie na nain propisan u stavu 2. ovog lana. Protiv zakljuka organa kojim se podnesak odbacuje moe se izjaviti posebna alba. lan 59. Ako podnesak sadri vie zahteva koji se moraju reavati odvojeno, organ koji primi podnesak uzee u reavanje zahteve za ije je reavanje nadlean, a sa ostalim zahtevima postupie u smislu lana 56. stav 4. ovog zakona. 2. Pozivanje

lan 60. (1) Organ koji vodi postupak ovlaen je da poziva lice ije je prisustvo u postupku potrebno, a koje boravi na njegovom podruju. Po pravilu, pozivanje se ne moe vriti radi dostavljanja pismenih otpravaka reenja, odnosno zakljuaka, ili radi saoptenja koja se mogu izvriti potom ili na drugi nain pogodniji za lice kome saoptenje treba dostaviti. (2) Na usmenu raspravu moe biti pozvano lice koje boravi van podruja organa koji vodi postupak ako se time postupak ubrzava ili olakava, a dolazak ne prouzrokuje vee trokove ili veu dangubu za pozvanog. (3) Pozivanje se vri pismenim pozivom, ako posebnim propisima nije predvien drugi nain. lan 61. (1) U pismenom pozivu oznaie se naziv organa koji je izdao poziv, ime i prezime i adresa lica koje se poziva, mesto, dan, a kad je to mogue i as dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svedok, vetak itd.), i koja pomona sredstva i dokaze pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U pozivu se mora navesti da li je pozvano lice duno da doe lino ili moe poslati punomonika koji e ga zastupati i upozorie se da je, u sluaju spreenosti da se odazove pozivu, duno da izvesti organ koji je izdao poziv. Pozvani e se isto tako upozoriti na posledice ako se ne odazove pozivu ili ne izvesti da je spreen da doe. (2) U pozivu na usmenu raspravu stranka se moe pozvati da podnese pismene i druge dokaze, a moe se obavestiti da moe povesti svedoke na koje namerava da se pozove. (3) Kad to doputa priroda stvari, moe se ostaviti na volju pozvanom licu da umesto linog dolaska preda do odreenog dana potrebnu pismenu izjavu. lan 62. (1) Prilikom pozivanja organ e voditi rauna o tome da lice ije je prisustvo potrebno pozove da doe u vreme koje e najmanje ometati pozvanog u vrenju njegovog redovnog posla. (2) Niko ne moe biti pozvan da doe u toku noi, osim ako se radi o hitnim i neodlonim merama. lan 63. (1) Pozvano lice duno je da se odazove pozivu. (2) Ako je pozvano lice zbog bolesti ili drugog opravdanog razloga spreeno da doe, duno je odmah po prijemu poziva da o tome izvesti organ koji je izdao poziv, a ako je razlog spreenosti nastao docnije - odmah po saznanju tog razloga. (3) Ako se lice kome je poziv lino dostavljen (lan 77) ne odazove pozivu, a izostanak ne opravda, moe biti privedeno, a pored toga i kanjeno novanom kaznom do 1500 dinara. Te mere e se primeniti samo ako je u pozivu bilo oznaeno da e se primeniti. Ako su usled neopravdanog izostanka pozvanog lica nastali trokovi u postupku, moe se odrediti da te trokove snosi lice koje je izostalo. Zakljuak o privoenju, o izricanju kazne, odnosno o plaanju trokova donosi slubeno lice koje vodi postupak, u saglasnosti sa slubenim licem ovlaenim za reavanje upravne stvari, a

kod zamoljenog organa - u saglasnosti sa stareinom tog organa, odnosno sa slubenim licem ovlaenim za reavanje u slinim upravnim stvarima. Protiv tog zakljuka doputena je posebna alba. (4) Ako se pozivu nije odazvao pripadnik Vojske Jugoslavije ili policije, organ e se obratiti nadlenoj komandi, odnosno nadlenom organu sa zahtevom da se on dovede, a moe ga i kazniti po stavu 3. ovog lana, odnosno odrediti da snosi trokove koje je svojim nedolaskom prouzrokovao. 3. Zapisnik lan 64. (1) O usmenoj raspravi ili drugoj vanijoj radnji u postupku, kao i o vanijim usmenim izjavama stranaka ili treih lica u postupku, sastavlja se zapisnik. (2) O manje vanim radnjama i izjavama stranaka i treih lica koje nemaju bitnog uticaja na reavanje u upravnoj stvari, o upravljanju tokom postupka, o saoptenjima, slubenim opaanjima, usmenim uputstvima i nalazima, kao i okolnostima koje se tiu samo unutranjeg rada organa kod koga se vodi postupak nee se, po pravilu, sastavljati zapisnik, ve e se u samom spisu staviti zabeleka koju potvruje slubeno lice koje je zabeleku stavilo, uz oznaku datuma. Ne mora se sastavljati zapisnik ni o usmenim zahtevima stranke o kojima se odluuje po skraenom postupku, a kojima se udovoljava, ve se takvi zahtevi mogu samo evidentirati na propisan nain. lan 65. (1) U zapisnik se unosi: naziv organa koji vri radnju, mesto u kome se vri radnja, dan i as kad se vri radnja, predmet u kome se ona vri i imena slubenih lica, prisutnih stranaka i njihovih zastupnika, punomonika ili predstavnika. (2) Zapisnik treba da sadri, tano i kratko, tok i sadraj izvrenih radnji u postupku, kao i datih izjava. Pri tom, zapisnik treba da se ogranii na ono to se tie same upravne stvari koja je predmet postupka. U zapisniku se navode sve isprave koje su u bilo koju svrhu upotrebljene na usmenoj raspravi. Prema potrebi, te isprave se prilau zapisniku. (3) Izjave stranaka, svedoka, vetaka i drugih lica koja uestvuju u postupku, a koje su od znaaja za reavanje u upravnoj stvari, upisuju se u zapisnik to tanije a, po potrebi, i njihovim reima. U zapisnik se upisuju i svi zakljuci koji se u toku izvrenja radnje donesu. (4) Ako se sasluanje vri preko tumaa, oznaie se na kom je jeziku sasluani govorio i ko je bio tuma. (5) Zapisnik se vodi u toku vrenja slubene radnje. Ako se radnja ne moe istog dana zavriti, unee se svakog dana posebno u isti zapisnik ono to je tog dana uraeno i to e se propisno potpisati. (6) Ako se radnja o kojoj se vodi zapisnik nije mogla izvriti bez prekida, u zapisniku e se oznaiti da je bilo prekida. (7) Ako su u toku radnje izraeni ili pribavljeni planovi, skice, crtei, fotografije i sl. overie se i prikljuiti zapisniku.

(8) Propisima se moe odrediti da se zapisnik u odreenim stvarima moe voditi u vidu knjige ili drugih sredstava evidencije. lan 66. (1) Zapisnik mora biti voen uredno i u njemu se ne sme nita brisati. Mesta koja su precrtana do zakljuenja zapisnika moraju ostati itljiva i overena potpisom slubenog lica koje rukovodi radnjom postupka. (2) U ve potpisanom zapisniku ne sme se nita dodavati ni menjati. Dopuna u ve zakljuenom zapisniku unosi se u dodatak zapisniku. lan 67. (1) Pre zakljuenja zapisnik e se proitati sasluanim licima i ostalim licima koja uestvuju u postupku. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. Na kraju zapisnika e se navesti da je zapisnik proitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili, ako jesu, ukratko e se upisati sadraj primedaba. Zatim e zapisnik potpisati lice koje je uestvovalo u radnji, a na kraju e ga overiti slubeno lice koje je rukovodilo radnjom, kao i zapisniar - ako ga je bilo. (2) Ako zapisnik sadri sasluanje vie lica, svako e se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava. (3) Ako su vrena suoenja, deo zapisnika o tome potpisae lica koja su suoena. (4) Ako se zapisnik sastoji od vie listova, oni e se oznaiti rednim brojevima. Svaki list e na kraju overiti svojim potpisom slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice ija je izjava upisana na kraju lista. (5) Dopune ve zakljuenog zapisnika ponovo e se potpisati i overiti. (6) Ako lice koje treba da potpie zapisnik nije pismeno ili ne moe da pie, potpisae ga pismeno lice koje e staviti i svoj potpis. To ne moe biti slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka niti zapisniar. (7) Ako neko lice nee da potpie zapisnik ili se udalji pre zakljuenja zapisnika, to e se upisati u zapisnik i navesti razlog zbog kog je potpis uskraen. lan 68. (1) Zapisnik sastavljen saglasno odredbama lana 67. ovog zakona jeste javna isprava. Zapisnik je dokaz o toku i sadrini radnje postupka i datih izjava, osim onih delova zapisnika na koje je sasluano lice stavilo primedbu da nisu pravilno sastavljeni. (2) Dozvoljeno je dokazivati netanost zapisnika. lan 69. (1) Kad u postupku reava kolegijalni organ, o veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Kad je u

postupku po albi jednoglasno odlueno, ne mora se sastavljati zapisnik o veanju i glasanju, ve se o tome moe staviti samo zabeleka na spisu. (2) U zapisnik o veanju i glasanju upisuju se, pored podataka o linom sastavu kolegijalnog organa, oznaenje predmeta o kome se radi i kratak sadraj onoga to je reeno, kao i izdvojena miljenja ako ih je bilo. Taj zapisnik potpisuje lice koje predsedava i zapisniar. 4. Razgledanje spisa i obavetavanje o toku postupka lan 70. (1) Stranke imaju pravo da razgledaju spise predmeta i da o svom troku prepiu, odnosno fotokopiraju potrebne spise. Razgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopiranje spisa vre se pod nadzorom odreenog slubenog lica. (2) Pravo da razgleda spise i da o svom troku prepie, odnosno fotokopira pojedine spise ima i svako tree lice koje za to uini verovatnim svoj pravni interes. (3) Zahtev za razgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopiranje spisa moe se staviti i usmeno. Organ moe traiti od lica iz stava 2. ovog lana da pismeno ili usmeno na zapisnik obrazloi postojanje svog pravnog interesa. (4) Ne mogu se razgledati ni prepisivati, odnosno fotokopirati: zapisnik o veanju i glasanju, slubeni referati i nacrti reenja, kao ni spisi koji se vode kao poverljivi, ako bi se time mogla osujetiti svrha postupka ili ako se to protivi javnom interesu ili opravdanom interesu jedne od stranaka ili treeg lica. (5) Stranka i svako tree lice koje uini verovatnim svoj pravni interes u predmetu, kao i zainteresovani dravni organi, imaju pravo da se obavetavaju o toku postupka. (6) Protiv odbijanja zahteva iz stava 1. do 5. ovog lana doputena je posebna alba i kad zakljuak nije izdat pismeno. alba se moe izjaviti odmah po saoptenju, a najdocnije u roku od 24 asa od izvrenog saoptenja. O albi se mora odluiti u roku od 48 asova od asa izjavljivanja albe. Glava V DOSTAVLJANJE 1. Nain dostavljanja lan 71. (1) Dostavljanje pismena (poziva, reenja, zakljuaka i drugih slubenih spisa) vri se, po pravilu, tako to se pismeno predaje licu kome je namenjeno. (2) Dostavljanje se vri potom, odnosno telefaksom ili ga vri organ preko slubenog lica. Lice kome pismeno treba da se dostavi moe biti pozvano radi prijema samo izuzetno, kad to zahteva priroda ili znaaj pismena koje treba uruiti.

(3) Nain dostavljanja odreuje organ ije se pismeno dostavlja. lan 72. (1) Dostavljanje se vri radnim danom, i to danju. (2) Organ ije pismeno treba dostaviti moe iz naroito vanih razloga odrediti da se dostavljanje izvri i u nedelju ili na dan dravnog praznika, a i nou ako je to neodlono potrebno. (3) Dostavljanje potom moe se vriti i u nedelju i na dan dravnog praznika. lan 73. (1) Dostavljanje se vri, po pravilu, u stanu, u poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu na kome je zaposleno lice kome dostavljanje treba izvriti, a advokatu - u njegovoj advokatskoj kancelariji. (2) Dostavljanje se moe izvriti i van prostorija navedenih u stavu 1. ovog lana ako lice kome se dostavljanje vri pristane da primi pismeno koje se dostavlja, a ako tih prostorija nema, tom licu moe se izvriti dostavljanje ma gde se ono zatekne. 2. Posredno dostavljanje lan 74. (1) Kad se lice kome dostavljanje treba izvriti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vri predajom pismena nekom od odraslih lanova njegovog domainstva. (2) Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome pismeno treba dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti licu koje je na istom mestu zaposleno, ako ono pristane da primi pismeno. Dostavljanje advokatu moe se izvriti i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji. (3) Dostavljanje po st. 1. i 2. ovog lana ne moe se izvriti licu koje u istom postupku uestvuje sa suprotnim interesom. lan 75. (1) Ako se utvrdi da je lice kome dostavljanje treba izvriti odsutno i da mu lica navedena u lanu 74. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati, vratie se pismeno organu koji ga je izdao, uz naznaenje gde se odsutni nalazi. (2) Ako se prebivalite, odnosno boravite lica kome dostavljanje treba izvriti ne moe utvrditi, organ koji je izdao pismeno postavie tom licu privremenog zastupnika u smislu lana 45. ovog zakona i njemu e predati pismeno. lan 76. (1) Ako se dostavljanje ne moe izvriti ni na nain propisan u lanu 74. ovog zakona, a nije utvreno da je lice kome dostavljanje treba izvriti odsutno, dostavlja e predati pismeno nadlenom organu na

ijem se podruju nalazi prebivalite, odnosno boravite lica kome se dostavljanje vri, ili poti u njegovom prebivalitu, ako se dostavljanje vri potom. Na vratima stana, poslovne prostorije ili radnog mesta lica kome dostavljanje treba izvriti dostavlja e pribiti pismeno saoptenje o tome gde se pismeno nalazi i time se smatra da je dostavljanje izvreno. Na saoptenju i na samom pismenu koje je trebalo dostaviti dostavlja e oznaiti razlog takvog dostavljanja, kao i dan kada je saoptenje pribio na vrata i stavie svoj potpis. (2) O dostavljanju izvrenom na nain propisan u stavu 1. ovog lana obavestie se organ koji je naredio dostavljanje. 3. Obavezno lino dostavljanje lan 77. (1) Dostavljanje se mora izvriti lino licu kome je pismeno namenjeno kad je takvo dostavljanje odreeno ovim zakonom ili drugim propisom, kad od dana dostavljanja poinje tei rok koji se ne moe produavati, ili kad to naroito odredi organ koji je naredio dostavljanje. Smatra se da je izvreno lino dostavljanje advokatu i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji. (2) Kad se lice kome dostavljanje treba lino izvriti ne zatekne u stanu, poslovnoj prostoriji, na radnom mestu ili se u advokatskoj kancelariji ne zatekne ni lice koje je u njoj zaposleno, dostavlja e se obavestiti kad i na kom mestu ga moe nai, pa e mu kod nekog od lica navedenih u lanu 74. ovog zakona ostaviti pismeno obavetenje da u odreeni dan i as bude u svom stanu, odnosno na radnom mestu radi primanja pismena. Ako i posle toga dostavlja ne zatekne lice kome dostavljanje treba izvriti, postupie na nain propisan u lanu 76. ovog zakona i tada se smatra da je dostavljanje izvreno. (3) Dostavljanjem pismena zakonskom zastupniku, punomoniku ili punomoniku za primanje pismena (lan 79) smatra se da je dostavljanje izvreno samoj stranci. 4. Posebni sluajevi dostavljanja 1) Dostavljanje zakonskom zastupniku i punomoniku lan 78. (1) Dostavljanje zakonskom zastupniku ili punomoniku, ako ih stranka ima, vri se na nain propisan u lanu 71. do 77. ovog zakona. (2) Ako vie stranaka ima zajednikog zakonskog zastupnika ili punomonika u istom predmetu, dostavljanje se za sve njih vri tom zakonskom zastupniku, odnosno punomoniku. Ako stranka ima vie punomonika, dovoljno je da se dostavljanje izvri samo jednom od njih. 2) Dostavljanje punomoniku za primanje pismena lan 79. (1) Stranka moe ovlastiti odreeno lice kome treba vriti sva dostavljanja za nju. Kad stranka obavesti o tom ovlaenju organ koji vodi postupak, taj organ e vriti sva dostavljanja tom punomoniku (punomonik za primanje pismena).

(2) Punomonik za primanje pismena duan je da svaki akt, bez odlaganja, poalje stranci. (3) Ako bi neposredno dostavljanje stranci, zakonskom zastupniku ili punomoniku znatno odugovlailo postupak, slubeno lice koje vodi postupak moe naloiti stranci da po odreenom predmetu i u odreenom roku postavi u seditu organa punomonika za primanje pismena. Ako stranka ne postupi po ovom nalogu, organ moe postupiti shodno lanu 45. ovog zakona. (4) Kad se stranka ili njen zakonski zastupnik nalazi u inostranstvu, a nema punomonika u Saveznoj Republici Jugoslaviji, pozvae se prilikom dostavljanja prvog pismena da u odreenom roku postave punomonika ili punomonika za primanje pismena i upozorie se da e im se, ako u ostavljenom roku ne postave punomonika, postaviti po slubenoj dunosti punomonik za primanje pismena, odnosno privremeni zastupnik. (5) Dostavljanjem pismena punomoniku za primanje pismena smatra se da je dostavljanje izvreno stranci kojoj je pismeno trebalo dostaviti. lan 80. (1) Kad vie stranaka koje u postupku zajedniki uestvuju sa istovetnim zahtevima nemaju zajednikog punomonika, dune su, prilikom prve radnje u postupku, da prijave organu zajednikog punomonika za primanje pismena, po mogunosti onog koji stanuje u seditu organa. Dok ne prijave zajednikog punomonika za primanje pismena, za takvog punomonika smatrae se ona stranka izmeu njih koja je na prvom zajednikom podnesku prva potpisana ili oznaena. Ako se na takav nain ne moe odrediti punomonik, slubeno lice koje vodi postupak moe odrediti za punomonika bilo koju od tih stranaka. Ako je broj stranaka veliki ili su iz raznih mesta, stranke mogu prijaviti, a i samo slubeno lice moe odrediti vie takvih punomonika i oznaiti koju e od stranaka svaki od njih zastupati. (2) Zajedniki punomonik za primanje pismena duan je, bez odlaganja, obavestiti sve stranke o pismenu koje je za njih primio i omoguiti im da pregledaju, prepiu i overe pismeno koje, po pravilu, on treba da uva. (3) U pismenu koje se dostavlja punomoniku za primanje pismena oznaie se sva lica za koja se dostavljanje vri. 3) Dostavljanje dravnim organima, preduzeima i drugim pravnim licima lan 81. (1) Dostavljanje dravnim organima, preduzeima i drugim pravnim licima vri se predajom pismena slubenom licu, odnosno licu odreenom za primanje pismena, ako za pojedine sluajeve nije drukije propisano. (2) Ako u postupku uestvuju organizacija, naselje, grupa lica i dr. koji nemaju svojstvo pravnog lica (lan 40. stav 2), dostavljanje se vri predajom pismena licu koje su oni ovlastili, odnosno odredili (lan 43. stav 4). (3) Ako dostavlja u odreenom radnom vremenu ne nae lice odreeno za primanje pismena, predaju pismena moe izvriti bilo kom licu zaposlenom u dravnom organu, preduzeu ili drugom pravnom

licu iz stava 1. ovog lana koje se zatekne u njihovim prostorijama. 4) Dostavljanje ostalim licima lan 82. (1) Licima u inostranstvu, kao i licima u zemlji koja uivaju diplomatski imunitet, dostavljanje se vri preko saveznog organa nadlenog za inostrane poslove, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno. (2) Jugoslovenskim dravljanima u inostranstvu, dostavljanje izvoda iz matinih knjiga, uverenja, potvrda i drugih pismena izdatih na zahtev stranke moe se vriti neposredno. Dostavljanje ostalih pismena vri se preko diplomatskih i konzularnih predstavnitava Savezne Republike Jugoslavije u inostranstvu. (3) Pripadnicima Vojske Jugoslavije ili policije i licima zaposlenim u suvozemnom, renom, pomorskom i vazdunom saobraaju, dostavljanje se moe vriti i preko nadlene komande, odnosno organa ili preko preduzea ili drugog pravnog lica u kojima su zaposleni. lan 83. Licima koja su liena slobode dostavljanje se vri preko uprave ustanove u kojoj se nalaze. 5) Dostavljanje javnim saoptenjem lan 84. Ako se radi o veem broju lica koja organu nisu poznata ili koja se ne mogu odrediti, dostavljanje e se izvriti javnim saoptenjem na oglasnoj tabli organa koji je pismeno izdao. Smatra se da je dostavljanje izvreno po isteku 15 dana od dana isticanja saoptenja na oglasnoj tabli ako organ koji je pismeno izdao ne odredi dui rok. Pored objavljivanja na oglasnoj tabli, organ moe objaviti saoptenje i u dnevnoj tampi, odnosno u drugim sredstvima javnog obavetavanja ili na drugi uobiajeni nain. 6) Odbijanje prijema lan 85. (1) Ako lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva odbije bez zakonskog razloga da primi pismeno, ili to uini lice zaposleno u dravnom organu, preduzeu ili drugom pravnom licu ili u advokatskoj kancelariji, odnosno ako to uini lice koje su za primanje pismena odredili organizacija, naselje, grupa lica i dr. koji nemaju svojstvo pravnog lica (lan 40. stav 2), dostavlja e pismeno ostaviti u stanu ili prostoriji u kojoj je odnosno lice zaposleno, ili e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. (2) Kad je dostavljanje izvreno na nain predvien u stavu 1. ovog lana, dostavlja e zabeleiti na dostavnici dan, as i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavio i smatra se da je time dostavljanje izvreno. 7) Promena prebivalita, odnosno boravita ili sedita

lan 86. (1) Kad stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promene svoje prebivalite, odnosno boravite ili sedite, duni su da o tome odmah obaveste organ koji vodi postupak. (2) Ako oni to ne uine, a dostavlja ne moe saznati kuda su se odselili, organ e odrediti da se sva dalja dostavljanja u postupku za tu stranku vre pribijanjem pismena na oglasnoj tabli organa koji vodi postupak. (3) Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku osam dana od dana pribijanja pismena na oglasnu tablu organa koji vodi postupak. (4) Kad punomonik, odnosno punomonik za primanje pismena u toku postupka promeni svoje prebivalite, odnosno boravite, a ne obavesti o tome organ koji vodi postupak, dostavljanje e se izvriti kao da punomonik nije ni postavljen. 5. Dostavnica lan 87. (1) Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja. Primalac e na dostavnici sam slovima naznaiti dan prijema. (2) Ako je primalac nepismen ili ne moe da se potpie, dostavlja e na dostavnici naznaiti njegovo ime i dan predaje i stavie napomenu zato primalac nije stavio svoj potpis. (3) Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to zabeleiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje pismena i smatra se da je time dostavljanje uredno izvreno. (4) Ako je dostavljanje izvreno nekom od lica navedenih u lanu 74. ovog zakona, dostavlja e na dostavnici naznaiti lice kome je pismeno predato i odnos tog lica prema licu kome je dostavljanje trebalo izvriti. (5) Ako je dostavljanje izvreno po lanu 76. ovog zakona, na dostavnici treba naznaiti dan izvrenog saoptenja, kao i dan predaje pismena nadlenom organu na ijem se podruju nalazi prebivalite, odnosno boravite lica kome se dostavljanje vri ili poti njegovog prebivalita, odnosno boravita. 6. Greke u dostavljanju lan 88. (1) Ako pri dostavljanju bude uinjena greka, smatrae se da je dostavljanje izvreno onog dana za koji se utvrdi da je lice kome je pismeno namenjeno stvarno dobilo to pismeno. (2) Ako je dostavnica nestala, dostavljanje se moe dokazivati i drugim sredstvima. Glava VI

ROKOVI lan 89. (1) Za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu biti odreeni rokovi. (2) Ako rokovi nisu odreeni zakonom ili drugim propisom, odreuje ih, s obzirom na okolnosti sluaja, slubeno lice koje vodi postupak. (3) Rok koji je odredilo slubeno lice koje vodi postupak, kao i rok odreen propisima za koji je predviena mogunost produenja, moe se produiti na molbu zainteresovanog lica podnesenu pre isteka roka ako postoje opravdani razlozi za produenje. lan 90. (1) Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine, a mogu se raunati i na asove. (2) Kad je rok odreen po danima, dan u koji je dostavljanje ili saoptenje izvreno, odnosno u koji pada dogaaj od kog treba raunati trajanje roka, ne uraunava se u rok, ve se za poetak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji je odreen po mesecima, odnosno po godinama zavrava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saoptenje izvreno, odnosno danu u koji pada dogaaj od kog se rauna trajanje roka. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca. (3) Zavretak roka moe se oznaiti i odreenim kalendarskim danom. lan 91. (1) Poetak i tok rokova ne spreavaju nedelje i dani dravnih praznika. (2) Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dravnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok istie istekom prvog narednog radnog dana. lan 92. (1) Podnesak je podnesen u roku ako je pre nego to rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. (2) Kad je podnesak upuen potom preporueno ili telegrafski, odnosno telefaksom, dan predaje poti, odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuen. (3) Za lica koja se nalaze u Vojsci Jugoslavije dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi ili tabu smatra se kao dan predaje organu kome je upuen. (4) Za lice lieno slobode, dan predaje podneska upravi ustanove u kojoj se nalazi smatra se kao dan predaje organu kome je upuen. (5) Ako je organ odredio dan kad e se raspravljati o podnesku koji je stranka duna da podnese, pa je pozvao stranku da podnesak dostavi do odreenog dana, organ je duan da uzme u razmatranje

podnesak koji je primljen pre poetka raspravljanja. Glava VII POVRAAJ U PREANJE STANJE lan 93. (1) Stranci koja je iz opravdanih razloga propustila da u roku izvri neku radnju postupka, pa je usled tog proputanja iskljuena od vrenja te radnje, dozvolie se, po njenom predlogu, povraaj u preanje stanje. (2) Na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak, dozvolie joj se povraaj u preanje stanje i kad je ona iz neznanja ili oiglednom omakom podnesak blagovremeno poslala potom, odnosno predala nenadlenom organu. (3) Povraaj u preanje stanje dozvolie se i kad je stranka oiglednom omakom prekoraila rok, a podnesak ipak primi nadleni organ najdocnije tri dana od dana isteka roka, ako bi stranka zbog zadocnjenja izgubila neko pravo. lan 94. (1) Stranka je duna da u predlogu za povraaj u preanje stanje iznese okolnosti zbog kojih je bila spreena da u roku izvri proputenu radnju i da te okolnosti uini bar verovatnim. (2) Predlog za povraaj u preanje stanje ne moe se zasnivati na okolnosti koju je organ ve ranije ocenio kao nedovoljnu za produenje roka ili odlaganje rasprave. (3) Ako se povraaj u preanje stanje trai zbog toga to je proputeno da se podnese kakav podnesak, predlogu treba priloiti i taj podnesak. lan 95. (1) Predlog za povraaj u preanje stanje podnosi se u roku od osam dana od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek docnije saznala za proputanje - od dana kad je to saznala. (2) Posle isteka tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje. (3) Ako se propusti rok za traenje povraaja u preanje stanje, ne moe se traiti povraaj u preanje stanje zbog proputanja tog roka. lan 96. (1) Predlog za povraaj u preanje stanje podnosi se organu pred kojim je trebalo izvriti proputenu radnju. (2) O predlogu za povraaj u preanje stanje odluuje zakljukom organ kod koga je trebalo izvriti proputenu radnju.

(3) Neblagovremeno podnesen predlog za povraaj u preanje stanje odbacie se bez daljeg postupka. (4) Ako su injenice na kojima se predlog za povraaj u preanje stanje zasniva optepoznate, organ moe odluiti o tom predlogu bez izjanjenja protivne stranke. lan 97. (1) Protiv zakljuka kojim se dozvoljava povraaj u preanje stanje nije doputena alba, osim ako je povraaj dozvoljen po predlogu koji je neblagovremeno podnesen ili je nedoputen (lan 95. stav 3). (2) Protiv zakljuka kojim je odbijen predlog za povraaj u preanje stanje doputena je posebna alba, osim ako je zakljuak doneo drugostepeni organ. (3) alba nije doputena protiv zakljuka o predlogu za povraaj u preanje stanje koji je doneo organ nadlean za reavanje u drugom stepenu o glavnoj stvari. lan 98. (1) Predlog za povraaj u preanje stanje ne zaustavlja tok postupka, ali organ nadlean za odluivanje o tom predlogu moe privremeno prekinuti postupak dok zakljuak o predlogu ne postane konaan. (2) Kad je povraaj u preanje stanje dozvoljen, postupak se vraa u stanje u kome se nalazio pre proputanja, a ponitavaju se sva reenja i zakljuci koje je organ doneo u vezi sa proputanjem. Glava VIII ODRAVANJE REDA lan 99. (1) Slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka duno je da se stara o odravanju reda u radu organa. (2) Slubeno lice je ovlaeno da opominje lica koja smetaju u radu organa i da odreuje ta je potrebno da se red odri. (3) Lica koja prisustvuju nekoj radnji postupka ne smeju nositi oruje ili opasno orue. Ako ta lica imaju kod sebe oruje ili opasno orue, duna su da ga predaju slubenom licu koje vodi postupak. U protivnom, nee im se dozvoliti da prisustvuju radnjama postupka. Po zavretku radnji, oruje, odnosno orue vratie se licima koja su ga predala slubenom licu. lan 100. (1) Lice koje, i pored opomene, ometa rad ili se nepristojno ponaa prilikom vrenja radnje postupka, moe biti udaljeno. Lice koje uestvuje u radnji postupka moe biti udaljeno tek poto je prethodno opomenuto da e biti udaljeno i poto su mu predoene pravne posledice takve mere. Udaljenje zbog naruavanja reda ili zbog nepristojnosti izrie slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka. (2) Ako na osnovu odredbe stava 1. ovog lana bude udaljena stranka koja nema punomonika, ili ako

bude udaljen punomonik iji vlastodavac nije prisutan, slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka pozvae lice koje se udaljava da postavi svog punomonika. Ako pozvano lice to ne uini, slubeno lice moe odloiti radnju na troak lica koje je odbilo da postavi svog punomonika, a moe mu i samo postaviti punomonika ako je to potrebno. Takav punomonik moe zastupati stranku samo u radnji postupka sa koje je stranka udaljena. lan 101. (1) Ko u radnji postupka tee narui red ili uini krupniju nepristojnost, moe se, pored udaljenja, kazniti novanom kaznom za povredu procesne discipline do 1500 dinara. (2) Kazna iz stava 1. ovog lana ne iskljuuje krivinu, prekrajnu ili disciplinsku odgovornost. (3) Kaznom iz stava 1. ovog lana moe biti kanjeno i lice koje svojim podneskom grubo povredi ugled organa ili slubenog lica koje vodi postupak. lan 102. (1) Novanu kaznu zbog radnji predvienih u lanu 101. stav 1. ovog zakona izrie slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka, a zbog radnji predvienih u lanu 101. stav 3 - organ koji vodi postupak. (2) Protiv zakljuka o kazni moe se izjaviti posebna alba. alba protiv zakljuka o kazni zbog naruavanja reda ne odlae izvrenje kazne. Glava IX TROKOVI POSTUPKA 1. Trokovi organa i stranaka lan 103. (1) Posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupak, kao to su: putni trokovi slubenih lica, izdaci za svedoke, vetake, tumae, odnosno prevodioce, uviaj, oglase i slino, a koji su nastali sprovoenjem postupka po nekoj upravnoj stvari, padaju, po pravilu, na teret onoga koji je ceo postupak prouzrokovao. (2) Kad lice koje uestvuje u postupku prouzrokuje svojom krivicom ili obeu trokove pojedinih radnji u postupku, duno je da snosi te trokove. (3) Kad je postupak koji je pokrenut po slubenoj dunosti zavren povoljno za stranku, trokove postupka snosi organ koji je postupak pokrenuo. lan 104. (1) Svaka stranka snosi, po pravilu, sama svoje trokove prouzrokovane postupkom, kao to su trokovi dolaenja, danguba, izdaci za takse, za pravno zastupanje i struno pomaganje. (2) Kad u postupku uestvuju dve stranke ili vie stranaka sa suprotnim interesima, stranka koja je

prouzrokovala postupak, a na iju je tetu postupak zavren, duna je da protivnoj stranci naknadi opravdane trokove nastale u postupku. Ako je u takvom sluaju neka od stranaka delimino uspela sa svojim zahtevom, duna je da naknadi protivnoj stranci trokove srazmerno delu svog zahteva u kome nije uspela. Stranka koja je obeu prouzrokovala protivnoj stranci trokove u postupku, duna je da joj te trokove naknadi. (3) Trokovi za pravno zastupanje naknauju se samo u sluajevima kad je takvo zastupanje bilo nuno, odnosno opravdano. (4) Zahtev za naknadu trokova po odredbama stava 2. i 3. ovog lana mora biti stavljen blagovremeno, tako da organ koji vodi postupak moe o njemu odluiti u reenju. U protivnom, stranka gubi pravo na naknadu trokova. Slubeno lice koje vodi postupak duno je da na to upozori stranku. (5) Svaka stranka snosi svoje trokove postupka koji je zavren poravnanjem, ako u poravnanju nije drukije odreeno. (6) Trokove stranke i drugog lica u postupku, prouzrokovane postupkom pokrenutim po slubenoj dunosti ili u javnom interesu, a koje stranka, odnosno drugo lice u postupku nije prouzrokovalo svojim ponaanjem, snosi organ. lan 105. Trokove postupka u vezi sa izvrenjem snosi izvrenik. Ako se ti trokovi od njega ne mogu naplatiti, snosi ih stranka po ijem je predlogu izvrenje sprovedeno. lan 106. Ako se postupak pokree po zahtevu stranke, a sa sigurnou se moe predvideti da e izazvati posebne izdatke u gotovom novcu (u vezi sa uviajem, vetaenjem, dolaskom svedoka i sl.), organ koji vodi postupak moe zakljukom odrediti da stranka unapred poloi potreban iznos za pokrie tih trokova. Ako stranka ne poloi taj iznos u odreenom roku, organ moe odustati od izvoenja tih dokaza ili obustaviti postupak, osim ako produenje postupka zahteva javni interes. lan 107. (1) U reenju kojim se postupak zavrava, organ koji donosi reenje odreuje ko snosi trokove postupka, njihov iznos i kome se i u kom roku moraju isplatiti. (2) U reenju se mora posebno navesti da li e onaj koji snosi trokove morati da naknadi trokove drugoj stranci (lan 104. stav 2. i 3). (3) Ako trokove postupka snosi vie lica, trokovi e se izmeu njih razdeliti na jednake delove, odnosno u odgovarajuoj srazmeri. (4) Ako organ u reenju ne odlui o trokovima, navee u reenju da e se o trokovima doneti poseban zakljuak. lan 108. (1) Svedoci, vetaci, tumai i slubena lica imaju pravo na propisanu naknadu trokova putovanja i

izdataka izazvanih bavljenjem u mestu. Ako im za to vreme pripada i zarada, imaju pravo i na propisanu naknadu izgubljene zarade. Pored propisane naknade, vetaci i tumai imaju pravo i na propisanu posebnu nagradu za obavljeno vetaenje, odnosno tumaenje. (2) Zahtev za naknadu, odnosno nagradu svedoci, vetaci i tumai duni su da postave prilikom sasluanja, davanja miljenja vetaka, odnosno tumaenja. U protivnom, gube to pravo. Slubeno lice koje vodi postupak duno je da na to upozori svedoka, vetaka, odnosno tumaa. (3) Iznos naknade, odnosno nagrade utvruje posebnim zakljukom organ koji vodi postupak, odreujui ko je duan da je plati i u kom roku. Protiv ovog zakljuka doputena je posebna alba. Ovaj zakljuak predstavlja osnov za izvrenje (izvrna isprava). lan 109. U pogledu naknade slubenim licima vae propisi koji se odnose na ta lica. 2. Osloboenje od plaanja trokova lan 110. (1) Organ koji vodi postupak moe osloboditi stranku od plaanja trokova u celini ili delimino, ako nae da ih ne moe podneti bez tete po svoje nuno izdravanje, odnosno po nuno izdravanje svoje porodice. Organ donosi zakljuak o tome po predlogu stranke, na osnovu uverenja o njenom imovnom stanju koje izdaje nadleni organ. (2) Osloboenje od plaanja trokova odnosi se na osloboenje od taksa i izdataka organa koji vodi postupak, kao to su putni trokovi slubenih lica, izdaci za svedoke, vetake i tumae, uviaj, oglase i slino, kao i na osloboenje od polaganja obezbeenja za trokove. (3) Strani dravljani oslobodie se od plaanja trokova kad je to predvieno meunarodnim ugovorom, a ako takvog ugovora nema, pod uslovom uzajamnosti. U sluaju sumnje u postojanje uzajamnosti, objanjenje daje savezni organ nadlean za inostrane poslove. lan 111. Organ koji vodi postupak moe u toku postupka ukinuti zakljuak o osloboenju od plaanja trokova ako utvrdi da vie ne postoje razlozi zbog kojih je stranka bila osloboena od plaanja trokova. lan 112. Protiv zakljuka kojim se odbija zahtev stranke za osloboenje od plaanja trokova, kao i protiv zakljuka iz lana 111. ovog zakona, stranka moe izjaviti posebnu albu. DRUGI DEO PRVOSTEPENI POSTUPAK Glava X

POKRETANJE POSTUPKA I ZAHTEVI STRANAKA 1. Pokretanje postupka lan 113. Postupak pokree nadleni organ po slubenoj dunosti ili povodom zahteva stranke. lan 114. (1) Nadleni organ e pokrenuti postupak po slubenoj dunosti kad to odreuje zakon ili drugi propis i kad utvrdi ili sazna da, s obzirom na postojee injenino stanje, treba pokrenuti postupak radi zatite javnog interesa. (2) Pri pokretanju postupka po slubenoj dunosti organ uzima u obzir i eventualne predstavke graana i organizacija i upozorenje nadlenih organa. lan 115. (1) Postupak je pokrenut im organ izvri ma koju radnju radi voenja postupka. (2) Ako organ povodom stavljenog zahteva stranke nae da nema uslova za pokretanje postupka, donee zakljuak o odbacivanju zahteva stranke. Protiv tog zakljuka dozvoljena je posebna alba. lan 116. U upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po prirodi stvari za pokretanje i voenje postupka potreban zahtev stranke, organ moe pokrenuti i voditi postupak samo ako postoji takav zahtev. 2. Spajanje stvari u jedan postupak lan 117. (1) Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom ili slinom injeninom stanju i na istom pravnom osnovu i ako je organ koji vodi postupak u pogledu svih predmeta stvarno nadlean, moe se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad se radi o pravima i obavezama vie stranaka. (2) Pod istim uslovima jedna stranka ili vie stranaka mogu u jednom postupku ostvarivati i vie razliitih zahteva. (3) O voenju jednog postupka u sluajevima iz stava 1. i 2. ovog lana organ e doneti poseban zakljuak. Protiv tog zakljuka moe se izjaviti alba, osim ako je zakljuak doneo drugostepeni organ. lan 118. Organ moe javnim saoptenjem pokrenuti upravni postupak prema veem broju lica koja organu nisu poznata ili se ne mogu odrediti, a koja u postupku mogu imati poloaj stranaka ako se radi o bitno istom zahtevu prema svima njima.

lan 119. (1) Kad se u smislu lana 117. ovog zakona vodi jedan postupak, ili kad je postupak pokrenut javnim saoptenjem u smislu lana 118. ovog zakona, svaka stranka istupa u postupku samostalno. (2) U zakljucima kojima se u postupku iz stava 1. ovog lana preduzimaju mere prema strankama, mora se odrediti koja se od tih mera odnosi na koju od stranaka, osim ako se radi o strankama koje u postupku zajedniki uestvuju sa istovetnim zahtevima, ili ako zakonom nije drukije odreeno. 3. Izmena zahteva lan 120. (1) Poto je postupak pokrenut, stranka moe, do donoenja reenja u prvom stepenu, proiriti stavljeni zahtev, ili umesto ranijeg zahteva staviti drugi, bez obzira na to da li se proireni ili izmenjeni zahtev zasniva na istom pravnom osnovu, pod uslovom da se takav zahtev zasniva na bitno istom injeninom stanju. (2) Ako organ koji vodi postupak ne dozvoli proirenje ili izmenu zahteva, donee o tome zakljuak. Protiv takvog zakljuka doputena je posebna alba. 4. Odustanak od zahteva lan 121. (1) Stranka moe odustati od svog zahteva u toku celog postupka. (2) Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka odustane od svog zahteva, organ koji vodi postupak donee zakljuak kojim se postupak obustavlja. O tome e biti obavetena protivna stranka, ako je ima. (3) Ako je dalje voenje postupka potrebno u javnom interesu, ili ako to zahteva protivna stranka, organ e produiti voenje postupka. (4) Kad je postupak pokrenut po slubenoj dunosti, organ moe obustaviti postupak. Ako je postupak u istoj upravnoj stvari mogao biti pokrenut i po zahtevu stranke, postupak e se nastaviti ako stranka to zahteva. (5) Protiv zakljuka kojim se obustavlja postupak doputena je posebna alba. lan 122. (1) Stranka moe odustati od svog zahteva izjavom koju daje organu koji vodi postupak. Dok organ koji vodi postupak ne donese zakljuak o obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci, stranka moe opozvati svoj odustanak od zahteva. (2) Pojedina radnja ili proputanje stranke moe se smatrati njenim odustankom od zahteva samo kad je to zakonom odreeno.

(3) Ako je stranka odustala od svog zahteva posle donoenja prvostepenog reenja, a pre isteka roka za albu, zakljukom o obustavi postupka ponitava se prvostepeno reenje ako je njime zahtev stranke bio pozitivno ili delimino pozitivno reen. Ako je stranka odustala od svog zahteva posle izjavljene albe, a pre nego to joj je dostavljeno reenje doneseno povodom albe, zakljukom o obustavi postupka ponitava se prvostepeno reenje kojim je zahtev stranke bio usvojen, u celini ili delimino, ako je stranka u celini odustala od svog zahteva. lan 123. Stranka koja je odustala od zahteva duna je da snosi sve trokove koji su nastali do obustavljanja postupka, osim ako posebnim propisima nije drukije odreeno. 5. Poravnanje lan 124. (1) Ako u postupku uestvuju dve stranke ili vie stranaka sa suprotnim zahtevima, slubeno lice koje vodi postupak nastojae u toku celog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili bar u pojedinim spornim pitanjima. (2) Poravnanje mora biti uvek jasno i odreeno i ne sme biti na tetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa treih lica. Slubeno lice koje vodi postupak mora na to paziti po slubenoj dunosti. Ako se utvrdi da bi poravnanje bilo na tetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa treih lica, organ koji vodi postupak nee prihvatiti da se zakljui poravnanje i o tome e doneti poseban zakljuak. (3) Poravnanje se upisuje u zapisnik. Poravnanje je zakljueno kad stranke posle proitanog zapisnika o poravnanju potpiu zapisnik. Overen prepis zapisnika predae se strankama ako ga trae. (4) Poravnanje ima snagu izvrnog reenja donetog u postupku (izvrna isprava). (5) Organ pred kojim je zakljueno poravnanje donee zakljuak kojim e, po potrebi, postupak obustaviti u celini ili delimino. (6) Ako zakljuak o obustavljanju, odnosno o nastavljanju postupka nije u skladu sa zakljuenim poravnanjem, protiv zakljuka je doputena posebna alba. Glava XI POSTUPAK DO DONOENJA REENJA A. Opta naela 1. Zajednike odredbe lan 125. (1) Pre donoenja reenja moraju se utvrditi sve odlune injenice i okolnosti koje su od znaaja za

donoenje reenja i strankama omoguiti da ostvare i zatite svoja prava i pravne interese. (2) injenice i okolnosti iz stava 1. ovog lana utvruju se i prava i pravni interesi iz tog stava ostvaruju se i tite u skraenom postupku (lan 131) ili u posebnom ispitnom postupku (lan 132. i 133). lan 126. (1) Slubeno lice koje vodi postupak moe u toku celog postupka upotpunjavati injenino stanje i izvoditi dokaze radi utvrivanja i onih injenica koje u postupku nisu bile iznete ili nisu utvrene. (2) Slubeno lice koje vodi postupak naredie po slubenoj dunosti izvoenje svakog dokaza ako nae da je to potrebno radi razjanjenja stvari. (3) Slubeno lice koje vodi postupak pribavie po slubenoj dunosti podatke o injenicama o kojima slubenu evidenciju vodi organ nadlean za reavanje u upravnoj stvari. Na isti nain postupie slubeno lice u pogledu injenica o kojima slubenu evidenciju vodi drugi organ. lan 127. (1) injenino stanje na kome zasniva svoj zahtev stranka je duna da iznese tano, potpuno i odreeno. (2) Ako se ne radi o injenicama koje su optepoznate, stranka je duna da za svoje navode predloi dokaze i da ih po mogunosti podnese. Ako sama stranka tako ne postupi, slubeno lice koje vodi postupak pozvae je da to uini. Od stranke se nee traiti da pribavi i podnese dokaze koje bre i lake moe pribaviti organ koji vodi postupak, niti da podnosi uverenja i druge isprave koje organi nisu duni da izdaju po lanu 161. i 162. ovog zakona. (3) Ako stranka nije u naknadno odreenom roku predloila, odnosno, po mogunosti, podnela dokaze, organ e zakljukom odbaciti zahtev kao da nije podnesen (lan 58. stav 2). Protiv tog zakljuka doputena je posebna alba. lan 128. (1) Stranka daje svoju izjavu, po pravilu, usmeno, a moe je dati i pismeno. (2) Kad se radi o sloenoj upravnoj stvari ili kad su potrebna opirnija struna objanjenja, slubeno lice koje vodi postupak moe naloiti stranci da podnese pismenu izjavu, odreujui joj dovoljan rok za to. U takvom sluaju i stranka ima pravo da trai da joj se dopusti davanje pismene izjave. (3) Ako je stranci naloeno ili doputeno da podnese pismenu izjavu, ne moe joj se usled toga oduzeti pravo da svoju izjavu da i usmeno. lan 129. Ako se u toku postupka pojavi lice koje do tada nije uestvovalo u postupku kao stranka, pa zahteva da uestvuje u postupku kao stranka, slubeno lice koje vodi postupak ispitae njegovo pravo da bude stranka i o tome e doneti zakljuak. Protiv zakljuka kojim se ne priznaje to pravo doputena je posebna alba. lan 130.

Slubeno lice koje vodi postupak duno je da, po potrebi, upozori stranku na njena prava u postupku i da joj ukazuje na pravne posledice njenih radnji ili proputanja u postupku. 2. Skraeni postupak lan 131. (1) Organ moe po skraenom postupku reiti upravnu stvar neposredno: 1) ako je stranka u svom zahtevu navela injenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se moe utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje moe utvrditi na osnovu optepoznatih injenica ili injenica koje su organu poznate; 2) ako se stanje stvari moe utvrditi neposrednim uvidom, odnosno na osnovu slubenih podataka kojima organ raspolae, a nije potrebno posebno sasluanje stranke radi zatite njenih prava, odnosno pravnih interesa; 3) ako je propisom predvieno da se upravna stvar moe reiti na osnovu injenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrene ili se dokazima samo posredno utvruju, pa su injenice ili okolnosti uinjene verovatnim, a iz svih okolnosti proizlazi da zahtevu stranke treba udovoljiti; 4) kad se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih mera koje se ne mogu odlagati, a injenice na kojima reenje treba da bude zasnovano su utvrene ili bar uinjene verovatnim. (2) Reenja iz take 1. i 2. stava 1. ovog lana mogu se izraivati putem elektronskih raunara. 3. Poseban ispitni postupak lan 132. (1) Poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to potrebno radi utvrivanja odlunih injenica i okolnosti koje su od znaaja za razjanjenje upravnih stvari ili radi davanja strankama mogunosti da ostvare i zatite svoja prava i pravne interese. (2) Tok ispitnog postupka odreuje, prema okolnostima pojedinog sluaja, slubeno lice koje vodi postupak, u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa koji se odnose na upravnu stvar o kojoj se radi. (3) U granicama iz st. 1. i 2. ovog lana, slubeno lice koje vodi postupak naroito: odreuje koje radnje u postupku treba izvriti i izdaje nareenja za njihovo izvrenje, odreuje redosled kojim e se pojedine radnje vriti i rokove u kojima e se izvriti ako oni nisu propisani zakonom, odreuje usmenu raspravu i sasluanja, kao i sve to je potrebno za njeno odravanje, odluuje koji e se dokazi izvesti i odluuje o svim predlozima i izjavama podnesenim u postupku. (4) Slubeno lice koje vodi postupak odluuje da li e se raspravljanje i dokazivanje vriti odvojeno o pojedinim spornim pitanjima ili zajedno za ceo predmet. lan 133.

(1) Stranka ima pravo da uestvuje u ispitnom postupku i, radi ostvarenja cilja postupka, da daje potrebne podatke i brani svoja prava i zakonom zatiene interese. (2) Stranka ima pravo da iznosi injenice koje mogu biti od uticaja za reenje upravne stvari, da predlae dokaze radi utvrivanja tih injenica i da pobija tanost navoda koji se ne slau s njenim navodima. Ona ima pravo da sve do donoenja reenja dopunjuje i objanjava svoje navode, a ako to ini posle odrane usmene rasprave, duna je da opravda zbog ega to nije uinila na raspravi. (3) Slubeno lice koje vodi postupak duno je da prui mogunost stranci: da se izjasni o svim okolnostima i injenicama koje su iznete u ispitnom postupku i o predlozima i ponuenim dokazima, da uestvuje u izvoenju dokaza i da postavlja pitanja drugim strankama, svedocima i vetacima preko slubenog lica koje vodi postupak, a s njegovom dozvolom i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvoenja dokaza i da se o tome izjasni. Organ nee doneti reenje pre nego to stranci prui mogunost da se izjasni o injenicama i okolnostima na kojima treba da se zasniva reenje, a o kojima stranci nije bila data mogunost da se izjasni. 4. Prethodno pitanje lan 134. (1) Ako organ koji vodi postupak naie na pitanje bez ijeg se reenja ne moe reiti sama upravna stvar, a to pitanje ini samostalnu pravnu celinu za ije je reenje nadlean sud ili drugi organ (prethodno pitanje), on moe, pod uslovima iz ovog zakona, sam raspraviti to pitanje, ili postupak prekinuti dok nadleni organ to pitanje ne rei. O prekidu postupka donosi se zakljuak, protiv kog je doputena posebna alba, osim ako je zakljuak doneo drugostepeni organ. (2) Ako je organ koji vodi postupak sam raspravio prethodno pitanje, reenje takvog pitanja ima pravno dejstvo samo u upravnoj stvari u kojoj je to pitanje reeno. (3) U pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca, organ koji vodi postupak vezan je pravnosnanom presudom suda kojom se optueni oglaava krivim. lan 135. (1) Organ koji vodi postupak mora prekinuti postupak kad se prethodno pitanje odnosi na postojanje krivinog dela, na postojanje braka, na utvrivanje oinstva, ili kad je to zakonom odreeno. (2) Kad se prethodno pitanje odnosi na krivino delo za koje se gonjenje preduzima po slubenoj dunosti, a nema mogunosti za krivino gonjenje, organ koji vodi postupak raspravie i to pitanje. lan 136. Ako se zbog prethodnog pitanja ne mora prekinuti postupak, organ koji vodi postupak moe sam uzeti u razmatranje prethodno pitanje i raspraviti ga kao sastavni deo upravne stvari i na toj osnovi reiti samu upravnu stvar. lan 137. (1) Ako organ koji vodi postupak ne uzme prethodno pitanje u razmatranje u smislu lana 136. ovog

zakona, a postupak za reenje prethodnog pitanja koji se moe voditi samo po slubenoj dunosti jo nije pokrenut pred nadlenim organom, on e traiti da nadleni organ pokrene postupak po tom pitanju. (2) U upravnoj stvari u kojoj se postupak za reenje prethodnog pitanja pokree povodom zahteva stranke, organ koji vodi postupak moe zakljukom naloiti jednoj od stranaka da u cilju reenja prethodnog pitanja trai od nadlenog organa pokretanje postupka, odreujui joj rok u kom je duna da to uini i da mu o tome podnese dokaz. Pri tom e organ koji vodi postupak upozoriti stranku na posledice proputanja. Rok za traenje pokretanja postupka za reenje prethodnog pitanja poinje tei od dana kad zakljuak postane konaan. (3) Ako stranka povodom ijeg zahteva je pokrenut postupak ne podnese u odreenom roku dokaz da je od nadlenog organa traila pokretanje postupka po prethodnom pitanju, smatrae se da je ta stranka odustala od zahteva, a organ koji vodi postupak obustavie postupak. Ako to nije uinila protivna stranka, organ e nastaviti postupak i sam e raspraviti prethodno pitanje. (4) Protiv zakljuka iz stava 2. ovog lana doputena je posebna alba. lan 138. Postupak pokrenut zbog reavanja prethodnog pitanja pred nadlenim organom nastavie se poto bude konano odlueno o tom pitanju. 5. Usmena rasprava lan 139. Slubeno lice koje vodi postupak odreuje, po svojoj inicijativi ili po predlogu stranke, usmenu raspravu u svakom sluaju kad je to korisno za razjanjenje upravne stvari, a mora je odrediti: 1) u upravnim stvarima u kojima uestvuju dve stranke ili vie stranaka sa suprotnim interesima; ili 2) kad treba da se izvri uviaj ili saslua svedok ili vetak. lan 140. (1) Usmena rasprava je javna. (2) Slubeno lice koje vodi postupak moe iskljuiti javnost za celu usmenu raspravu ili samo za jedan njen deo: 1) ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti; 2) ako postoji ozbiljna i neposredna opasnost ometanja usmene rasprave; 3) ako treba da se raspravlja o odnosima u nekoj porodici; 4) ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju dravnu, vojnu, slubenu, poslovnu, profesionalnu, naunu ili umetniku tajnu.

(3) Predlog za iskljuenje javnosti moe staviti i zainteresovano lice. (4) O iskljuenju javnosti donosi se zakljuak koji mora biti obrazloen i javno objavljen. (5) Pri objavljivanju reenja po sprovedenom postupku javnost se ne moe iskljuiti. lan 141. (1) Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zastupnike, punomonike, predstavnike i strune pomagae. (2) Slubeno lice koje vodi postupak moe dopustiti da usmenoj raspravi sa koje je javnost iskljuena prisustvuju pojedina slubena lica, nauni i javni radnici ako je to od interesa za njihovu slubu, odnosno nauni rad. Slubeno lice koje vodi postupak upozorie ta lica da su duna da uvaju kao tajnu ono to budu na raspravi saznala. lan 142. (1) Organ koji vodi postupak duan je da preduzima sve to je potrebno da se usmena rasprava obavi bez odugovlaenja i, po mogunosti, bez prekidanja i odlaganja. (2) Licima koja se pozivaju na usmenu raspravu mora se ostaviti dovoljno vremena da se pripreme za raspravu i da na nju dou na vreme i bez vanrednih trokova. Pozvanim licima ostavie se, po pravilu, osam dana od dostavljanja poziva do dana rasprave. lan 143. Kad je za razmatranje upravne stvari na usmenoj raspravi potrebno upoznati se sa planovima, spisima ili drugim predmetima, te predmete treba staviti na uvid pozvanim licima istovremeno sa odreivanjem usmene rasprave, a u pozivu za usmenu raspravu naznaiti vreme i mesto kad i gde se oni mogu razgledati. lan 144. (1) Organ koji vodi postupak duan je da i javno objavi odreivanje usmene rasprave: kad postoji opasnost da se pojedinani pozivi nee moi na vreme dostaviti, kad postoji verovatnoa da ima zainteresovanih lica koja se jo nisu pojavila kao stranke, ili kad to nalau drugi slini razlozi. (2) Javna objava usmene rasprave treba da sadri sve podatke koji moraju biti navedeni u pojedinanom pozivu, kao i poziv da na usmenu raspravu doe svako ko smatra da se upravna stvar tie njegovih pravnih interesa. Ta objava se saoptava na nain propisan u lanu 84. ovog zakona. lan 145. Usmena rasprava odrae se, po pravilu, u seditu organa koji vodi postupak. Ako je potreban uviaj u mestu van sedita tog organa, usmena rasprava se moe odrati na mestu uviaja. Organ koji vodi postupak moe odrediti za usmenu raspravu i drugo mesto kad je to potrebno zbog znatnog smanjenja trokova i zbog temeljnijeg, breg ili jednostavnijeg raspravljanja upravne stvari.

lan 146. (1) Slubeno lice koje vodi postupak duno je da na poetku usmene rasprave utvrdi koja su od pozvanih lica prisutna, a u pogledu odsutnih - da proveri da li su im pozivi uredno dostavljeni. (2) Ako neka od stranaka koja jo nije sasluana nije dola na usmenu raspravu, a nije utvreno da joj je poziv uredno dostavljen, slubeno lice koje vodi postupak odloie usmenu raspravu, osim ako je ona na vreme javno objavljena. (3) Ako na usmenu raspravu ne doe stranka po ijem je zahtevu postupak pokrenut, mada je uredno pozvana, a iz celokupnog stanja stvari se moe pretpostaviti da je zahtev povukla, organ koji vodi postupak obustavie postupak. Protiv zakljuka o tome doputena je posebna alba. Ako se ne moe pretpostaviti da je stranka zahtev povukla, ili ako bi se postupak u javnom interesu morao nastaviti po slubenoj dunosti, slubeno lice e, prema okolnostima sluaja, sprovesti raspravu bez tog lica, ili e je odloiti. (4) Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neopravdano izostane, mada je uredno pozvana, slubeno lice koje vodi postupak moe sprovesti usmenu raspravu i bez nje, a moe na njen troak i odloiti usmenu raspravu ako je to potrebno radi pravilnog reenja stvari. lan 147. (1) Ako prisutna stranka, i pored upozorenja na posledice, ne stavi primedbu u toku same usmene rasprave na radnje koje se na usmenoj raspravi preduzimaju, smatrae se da nema primedbe. Ako ta stranka docnije stavi primedbu na radnje preduzete na usmenoj raspravi, organ koji reava o upravnoj stvari cenie i tu primedbu ako ona moe imati uticaja na reavanje stvari i ako nije data posle usmene rasprave radi odugovlaenja postupka. (2) Ako stranka koja je pozvana javnim saoptenjem nije dola na usmenu raspravu, a primedbe na radnje preduzete na usmenoj raspravi stavi posle usmene rasprave, te e se primedbe uzeti u obzir pod uslovom iz stava 1. ovog lana. lan 148. (1) Na usmenoj raspravi treba da se pretrese i utvrdi ono to je predmet posebnog ispitnog postupka. (2) Ako se predmet posebnog ispitnog postupka ne moe pretresti na jednoj usmenoj raspravi, slubeno lice koje vodi postupak prekinue usmenu raspravu i zakazati to pre njen nastavak. Za taj nastavak slubeno lice e preduzeti sve mere koje su propisane za odreivanje usmene rasprave, a prisutnim licima moe usmeno saoptiti te mere, kao i vreme i mesto nastavka rasprave. Prilikom nastavka usmene rasprave slubeno lice koje vodi postupak iznee u glavnim crtama tok dotadanje usmene rasprave. (3) Za izvoenje pismenih dokaza koji se naknadno podnesu ne mora se ponovo odreivati usmena rasprava, ali e se stranci dati mogunost da se o izvedenim dokazima izjasni. B. Dokazivanje 1. Zajednike odredbe

lan 149. (1) injenice na osnovu kojih se donosi reenje (odlune injenice) utvruju se dokazima. (2) Kao dokaz mogu se upotrebiti sva sredstva podesna za utvrivanje stanja stvari i koja odgovaraju pojedinom sluaju, kao to su: isprave, iskazi svedoka, izjave stranaka, nalazi i miljenje vetaka, uviaj. lan 150. (1) O tome da li neku injenicu treba utvrivati ili ne odluuje slubeno lice koje vodi postupak, zavisno od toga da li ta injenica moe imati uticaja na reavanje upravne stvari. Dokazi se, po pravilu, izvode poto se utvrdi ta je u injeninom pogledu sporno ili ta treba dokazivati. (2) Ne treba dokazivati injenice koje su optepoznate. (3) Ne treba dokazivati injenice ije postojanje zakon pretpostavlja, ali je doputeno dokazivati nepostojanje tih injenica, ako zakonom nije drukije odreeno. lan 151. Ako je dokazivanje pred organom koji vodi postupak neizvodljivo, povezano s nesrazmernim trokovima ili velikim gubitkom vremena, dokazivanje ili pojedini dokazi mogu se izvoditi pred zamoljenim organom. lan 152. Kad je propisom predvieno da se upravna stvar moe reiti na podlozi injenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrene ili se dokazima samo posredno utvruju (injenice i okolnosti koje su uinjene verovatnim), izvoenje dokaza u tom cilju nije vezano za odredbe ovog zakona o izvoenju dokaza. lan 153. (1) Ako organu koji reava o upravnoj stvari nije poznato pravo koje vai u stranoj dravi, moe se obavestiti o tome kod saveznog organa nadlenog za inostrane poslove. (2) Organ koji reava o upravnoj stvari moe od stranke zatraiti da podnese javnu ispravu izdatu od nadlenog inostranog organa kojom se potvruje koje pravo vai u dravi iji je organ izdao ispravu. Doputeno je dokazivanje da je strano pravo drukije nego to je to sadrano u javnoj ispravi, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno. 2. Isprave lan 154. (1) Isprava koju je u propisanom obliku izdao dravni organ u granicama svoje nadlenosti, odnosno preduzee ili druga organizacija u okviru zakonom poverenog javnog ovlaenja (javna isprava), dokazuje ono to se u njoj potvruje ili odreuje. Ta isprava moe biti prilagoena elektronskoj

obradi podataka. (2) U postupku dokazivanja, mikrofilmska kopija isprave, odnosno reprodukcija te kopije izjednaava se sa ispravom iz stava 1. ovog lana ako je mikrofilmsku kopiju, odnosno reprodukciju te kopije izdao organ u granicama svoje nadlenosti, odnosno zakonom poverenog javnog ovlaenja. (3) Doputeno je dokazivati da su u ispravi, odnosno mikrofilmskoj kopiji isprave ili reprodukcije te kopije injenice neistinito potvrene ili da je sama isprava, odnosno mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije neispravno sastavljena. (4) Doputeno je dokazivati da mikrofilmska kopija isprave, odnosno reprodukcija te kopije nije verna originalu. lan 155. Ako je na ispravi neto precrtano, ostrugano, izbrisano ili umetnuto, ili ako na ispravi postoje kakvi drugi spoljni nedostaci, slubeno lice koje vodi postupak ocenie prema svim okolnostima da li je time i u kojoj meri umanjena dokazna vrednost isprave, ili je isprava potpuno izgubila dokaznu vrednost za reavanje u upravnoj stvari o kojoj se vodi postupak. lan 156. (1) Isprave koje slue kao dokaz podnose stranke ili ih pribavlja organ koji vodi postupak. Stranka podnosi ispravu u originalu, mikrofilmskoj kopiji isprave ili reprodukciji te kopije ili u overenom prepisu, a moe je podneti i u obinom prepisu. Kad stranka podnese ispravu u overenom prepisu, slubeno lice koje vodi postupak moe traiti da stranka pokae originalnu ispravu, a kad podnese ispravu u obinom prepisu, slubeno lice e utvrditi da li je taj prepis veran originalu. Mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije koju je na propisan nain izdao organ ima u postupku dokaznu vrednost originala isprave, u smislu lana 154. stav 1. ovog zakona, za reavanje upravne stvari o kojoj se vodi postupak. (2) Ako je organ koji je za to bio nadlean neke injenice ili okolnosti ve utvrdio ili su one dokazane u javnoj ispravi (lina karta, izvod iz matine knjige i dr.), organ koji vodi postupak uzee te injenice i okolnosti kao utvrene. Kad je u pitanju sticanje ili gubljenje prava, a postoji verovatnoa da su se te injenice i okolnosti naknadno izmenile, ili ih na osnovu posebnih propisa treba posebno utvrditi, slubeno lice e traiti da stranka podnese posebne dokaze o tim injenicama i okolnostima, ili e ih organ sam pribaviti. lan 157. (1) Slubeno lice koje vodi postupak moe naloiti stranci koja se poziva na neku ispravu da je podnese ako njom raspolae ili ako je moe pribaviti. (2) Ako se isprava nalazi kod suprotne stranke, a ona nee dobrovoljno da je podnese ili pokae, slubeno lice koje vodi postupak pozvae tu stranku da podnese ili pokae ispravu na raspravi da bi se druga stranka mogla o njoj izjasniti. (3) Ako stranka kojoj je naloeno da podnese, odnosno pokae ispravu ne postupi po pozivu, organ koji vodi postupak cenie, s obzirom na sve okolnosti sluaja, od kakvog je to uticaja za reavanje u upravnoj stvari. U takvom sluaju organ moe toj stranci izrei novanu kaznu za povredu procesne

discipline u iznosu od 1500 dinara, a tu kaznu moe i ponovo izrei u istom iznosu, odnosno sve dok stranka ne pristane da podnese, odnosno pokae ispravu. Protiv zakljuka kojim je izreena novana kazna stranka moe izjaviti posebnu albu, koja ne zadrava izvrenje tog zakljuka. lan 158. Ako se isprava koju treba upotrebiti kao dokaz u postupku nalazi kod organa, a stranka koja se pozvala na tu ispravu nije uspela da je pribavi, organ koji vodi postupak pribavie tu ispravu po slubenoj dunosti. lan 159. (1) Ako se isprava nalazi kod treeg lica, a ono nee dobrovoljno da je pokae, organ koji vodi postupak donee zakljuak kojim e naloiti tom licu da pokae ispravu na raspravi da bi se stranke mogle o njoj izjasniti. (2) Tree lice moe uskratiti pokazivanje isprave iz razloga iz kojih svedok moe uskratiti svedoenje. (3) Protiv treeg lica koje bez opravdanog razloga odbija da pokae ispravu postupie se kao protiv onoga koji odbija da svedoi. (4) Protiv zakljuka kojim mu se nareuje pokazivanje isprave, kao i protiv zakljuka o kazni zbog nepokazivanja isprave, tree lice ima pravo na albu, koja odlae izvrenje zakljuka. (5) Stranka koja se poziva na ispravu koja se nalazi kod treeg lica duna je da naknadi trokove koje je to lice imalo u vezi sa pokazivanjem isprave. lan 160. Isprave koje su izdali inostrani organi, a koje u dravi u kojoj su izdate vae kao javne isprave, imaju, pod uslovima uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i domae javne isprave, ako su propisno overene. lan 161. (1) Organi izdaju uverenja, odnosno druge isprave (certifikate, potvrde i dr.) o injenicama o kojima vode slubenu evidenciju. (2) Uverenja i druge isprave o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija moraju se izdavati saglasno podacima iz slubene evidencije. Takva uverenja, odnosno druge isprave imaju znaaj javne isprave. (3) Uverenja i druge isprave o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija izdaju se stranci na usmeni zahtev, po pravilu, istog dana kad je stranka zatraila izdavanje uverenja, odnosno druge isprave, a najdocnije u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva, ako propisom kojim je ustanovljena slubena evidencija nije drukije odreeno. (4) Ako organ odbije zahtev za izdavanje uverenja, odnosno druge isprave o injenicama o kojima vodi slubenu evidenciju, duan je da o tome donese posebno reenje. Ako u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva ne izda uverenje, odnosno drugu ispravu o injenicama o kojima vodi slubenu evidenciju, niti donese i dostavi stranci reenje o odbijanju zahteva, stranka moe izjaviti albu da je

zahtev odbijen. (5) Ako stranka, na osnovu dokaza kojima raspolae, smatra da joj uverenje, odnosno druga isprava o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija nije izdata u skladu s podacima iz te evidencije, moe zahtevati izmenu ili izdavanje novog uverenja, odnosno druge isprave. Organ je duan da donese posebno reenje, ako odbije zahtev stranke da joj izmeni ili izda novo uverenje, odnosno drugu ispravu. Ako u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva za izmenu ili izdavanje novog uverenja, odnosno druge isprave, to ne bude uinjeno, stranka moe izjaviti albu kao da je njen zahtev odbijen. lan 162. (1) Organi izdaju uverenja, odnosno druge isprave i o injenicama o kojima ne vode slubenu evidenciju ako je to zakonom ili drugim propisom odreeno. U tom sluaju, injenice se utvruju u postupku propisanom odredbama ove glave. (2) Uverenje, odnosno druga isprava izdata na nain predvien u stavu 1. ovog lana ne obavezuje organ kome je podnesena kao dokaz i koji treba da reava o upravnoj stvari. Taj organ moe ponovo utvrivati injenice navedene u uverenju, odnosno drugoj ispravi. (3) Uverenje, odnosno druga isprava se stranci izdaje, odnosno reenje o odbijanju zahteva donosi i stranci dostavlja u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva, a ako se tako ne postupi, stranka moe izjaviti albu kao da je njen zahtev odbijen. 3. Svedoci lan 163. (1) Svedok moe biti svako lice koje je bilo sposobno da opazi injenicu o kojoj treba da svedoi i koje je u stanju da to svoje opaanje saopti. (2) Lice koje u postupku uestvuje u svojstvu slubenog lica ne moe biti svedok. lan 164. Svako lice koje se kao svedok poziva duno je da se odazove pozivu i da svedoi, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. lan 165. Ne moe se ispitati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja dravne, vojne ili slubene tajne dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti. lan 166. (1) Svedok moe uskratiti svedoenje: 1) ako bi odgovor na pojedina pitanja izloio tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenju njega, njegovog srodnika po krvi u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do treeg stepena

zakljuno, njegovog branog druga ili srodnika po tazbini do drugog stepena zakljuno, pa i onda kad je brak prestao, kao i njegovog staraoca ili tienika, usvojioca ili usvojenika; 2) ako bi odgovorom na pojedina pitanja povredio obavezu, odnosno pravo da uva poslovnu, profesionalnu, umetniku ili naunu tajnu; 3) o onome to je stranka poverila svedoku kao svom punomoniku; 4) o onome o emu se stranka ili drugo lice ispovedi svedoku kao verskom ispovedniku; (2) Svedok se moe osloboditi od dunosti svedoenja i o drugim injenicama i okolnostima kad iznese vane razloge za to. Ako je potrebno, on treba te razloge da uini verovatnim. (3) Svedok ne moe zbog opasnosti od imovinske tete uskratiti svedoenje o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao svedok, zapisniar ili posrednik, o radnjama koje je u vezi sa spornim odnosom preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, kao i o svakoj radnji o kojoj je na osnovu posebnih propisa duan da podnese prijavu ili da izjavu. lan 167. (1) Svedoci se sasluavaju pojedinano, bez prisustva svedoka koji e se docnije sasluati. (2) Sasluani svedok ne sme se udaljiti bez dozvole slubenog lica koje vodi postupak. (3) Slubeno lice koje vodi postupak moe sasluanog svedoka ponovo sasluati, a svedoke iji se iskazi ne slau moe suoiti. (4) Lice koje zbog bolesti ili telesne nesposobnosti ne moe doi po pozivu ispitae se u svom stanu, odnosno u objektu u kome boravi. lan 168. (1) Svedok e se prethodno upozoriti da je duan da govori istinu, da ne sme nita preutati i da moe na svoj iskaz biti zaklet, pa e mu se predoiti i posledice davanja lanog iskaza. (2) Od svedoka e se uzeti opti lini podaci sledeim redosledom: ime i prezime, zanimanje, prebivalite, odnosno boravite, mesto roenja, godine ivota i brano stanje. Ako je potrebno, svedok e biti ispitan i o okolnostima koje se tiu njegove verodostojnosti kao svedoka u predmetu o kom se radi, a naroito o njegovim odnosima prema strankama. (3) Slubeno lice koje vodi postupak pouie svedoke na koja pitanja moe uskratiti svedoenje. (4) Posle toga svedoku e se postaviti pitanje o samom predmetu i pozvae se da iznese ta mu je o tome poznato. (5) Nije doputeno postavljati takva pitanja koja ukazuju na to kako bi trebalo odgovoriti. (6) Svedok e se uvek pitati otkuda mu je poznato ono o emu svedoi.

lan 169. (1) Ako svedok ne zna jezik na kom se vodi postupak, ispitae se preko tumaa. (2) Ako je svedok gluv, pitanja e mu se postavljati pismeno, a ako je nem - pozvae se da pismeno odgovara. Ako se ispitivanje ne moe izvriti na ovaj nain, pozvae se kao tuma lice koje se sa svedokom moe sporazumeti. lan 170. (1) Poto saslua svedoka, slubeno lice koje vodi postupak moe odluiti da svedok poloi zakletvu na svoj iskaz. Nee se zaklinjati svedok koji je maloletan ili koji ne moe dovoljno da shvati znaaj zakletve. (2) Zakletva se polae usmeno, izgovaranjem rei: "Zaklinjem se da sam o svemu o emu sam ovde pitan govorio istinu i da nita to o ovoj stvari znam nisam preutao." (3) Nemi svedoci koji znaju da itaju i piu zaklinju se na taj nain to potpisuju tekst zakletve, a gluvi svedoci e proitati tekst zakletve. Ako nemi ili gluvi svedoci ne znaju da itaju ni piu, zaklee se preko tumaa. lan 171. (1) Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan, organ koji vodi postupak moe narediti da se prinudno dovede i da snosi trokove dovoenja, a moe mu izrei novanu kaznu za povredu procesne discipline u iznosu do 1500 dinara. (2) Ako svedok doe, pa bez opravdanog razloga odbije da svedoi iako je upozoren na posledice odbijanja, moe se kazniti za povredu iz stava 1. ovog lana novano do 100 novih dinara, a ako i posle toga odbije da svedoi moe se ponovo kazniti do 1500 dinara. Zakljuak o izricanju novane kazne donosi slubeno lice koje vodi postupak, u saglasnosti sa slubenim licem ovlaenim za reavanje u upravnoj stvari, a kod zamoljenog organa - u saglasnosti sa stareinom tog organa, odnosno sa slubenim licem ovlaenim za reavanje u slinim stvarima. (3) Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak, slubeno lice koje vodi postupak ponitie zakljuak o kazni ili trokovima. Ako svedok naknadno pristane da svedoi, slubeno lice moe ponititi zakljuak o kazni. (4) Slubeno lice koje vodi postupak moe odluiti da svedok naknadi trokove koje je prouzrokovao svojim izostankom ili odbijanjem da svedoi. (5) Protiv zakljuka o trokovima ili novanoj kazni, donesenog na osnovu ovog lana, doputena je posebna alba. 4. Izjava stranke lan 172. (1) Ako za utvrivanje odreene injenice ne postoji neposredan dokaz, ili se takva injenica ne moe

utvrditi na osnovu drugih dokaza, za utvrivanje te injenice moe se kao dokaz uzeti i usmeno data izjava stranke. Izjava stranke moe se uzeti kao dokaz i u upravnim stvarima malog znaaja ako bi odreenu injenicu trebalo utvrivati sasluanjem svedoka koji ivi u mestu udaljenom od sedita organa, ili ako bi, usled pribavljanja drugih dokaza, bilo oteano ostvarivanje prava stranke. (2) Verodostojnost izjave stranke ceni se po naelu sasluanja stranke propisanom u lanu 9. ovog zakona. (3) Pre uzimanja izjave stranke, slubeno lice koje vodi postupak duno je da upozori stranku na krivinu i materijalnu odgovornost za davanje lane izjave. 5. Vetaci lan 173. Kad je za utvrivanje ili ocenu neke injenice vane za reavanje u upravnoj stvari potrebno struno znanje kojim ne raspolae slubeno lice koje vodi postupak, izvee se dokaz vetaenjem. lan 174. (1) Ako bi dokazivanje vetaenjem bilo nesrazmerno skupo prema znaaju ili vrednosti predmeta, upravna stvar e se reiti na osnovu drugih dokaza. (2) U sluaju iz stava 1. ovog lana vetaenje e se izvriti ako stranka to zahteva i pristane da snosi trokove. lan 175. (1) Radi izvoenja dokaza vetaenjem, slubeno lice koje vodi postupak odreuje, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, jednog vetaka, a kad oceni da je vetaenje sloeno, moe odrediti dva ili vie vetaka. (2) Za vetake e se odrediti struna lica, i to prvenstveno ona koja imaju posebno ovlaenje za davanje miljenja o pitanjima odgovarajue struke. (3) Stranka e se, po pravilu, prethodno sasluati o linosti vetaka. (4) Za vetaka se ne moe odrediti lice koje ne moe biti svedok. lan 176. (1) Svako ko ima potrebnu strunu spremu mora se primiti dunosti vetaka, osim ako ga slubeno lice koje vodi postupak od toga oslobodi iz opravdanih razloga, kao to su preoptereenost vetaenjima, drugim poslovima i slino. (2) Osloboenje od dunosti vetaenja moe traiti i stareina dravnog organa, direktor preduzea ili rukovodilac drugog pravnog lica, preduzetnik ili drugo fiziko lice, kod kojih je vetak zaposlen. lan 177.

(1) Vetak moe uskratiti vetaenje iz istih razloga iz kojih svedok moe uskratiti svedoenje. (2) Zaposleno lice oslobodie se od dunosti vetaenja kad je na osnovu posebnih propisa osloboeno od te dunosti. lan 178. (1) U pogledu izuzea vetaka shodno se primenjuju odredbe o izuzeu slubenih lica. (2) Stranka moe traiti izuzee vetaka i ako uini verovatnim okolnosti koje dovode u pitanje njegovo struno znanje. (3) O izuzeu vetaka odluuje zakljukom slubeno lice koje vodi postupak. lan 179. (1) Pre poetka vetaenja, vetaka treba upozoriti da je duan da predmet vetaenja briljivo razmotri i u svom nalazu tano navede ta je zapazio i naao, kao i da svoje obrazloeno miljenje iznese nepristrasno i u skladu s pravilima nauke i vetine. (2) Slubeno lice koje vodi postupak pokazae vetaku predmet koji vetak treba da razmotri. (3) Kad vetak izloi svoj nalaz i miljenje, slubeno lice koje vodi postupak, kao i stranke mogu mu postavljati pitanja i traiti objanjenja u pogledu datog nalaza i miljenja. (4) U pogledu sasluanja vetaka shodno se primenjuju odredbe lana 168. ovog zakona. (5) Vetak ne polae zakletvu. lan 180. (1) Vetaku se moe naloiti da izvri vetaenje i van usmene rasprave. U tom sluaju moe se od vetaka traiti da na usmenoj raspravi obrazloi svoj pismeni nalaz i miljenje. (2) Ako je postavljeno vie vetaka, oni mogu svoj nalaz i miljenje dati zajedniki. Ako se ne slau, svaki e od njih odvojeno izloiti svoj nalaz i miljenje. lan 181. (1) Ako nalaz i miljenje vetaka nisu jasni ili potpuni, ili se nalazi i miljenje vetaka bitno razlikuju, ili miljenje nije dovoljno obrazloeno, ili se pojavi osnovana sumnja u tanost datog miljenja, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ni ponovnim sasluanjem vetaka, ponovie se vetaenje sa istim ili drugim vetacima, a moe se zatraiti i vetaenje od naune ili strune organizacije. (2) Vetaenje od naune ili strune organizacije moe se traiti i kad se zbog sloenosti sluaja ili zbog potrebe vrenja analize moe opravdano pretpostaviti da e se na taj nain doi do tanijeg nalaza i miljenja.

lan 182. (1) Ako vetak koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili doe ali odbije da vetai, ili kad u ostavljenom roku ne podnese svoj pismeni nalaz i miljenje, moe se kazniti za povredu procesne discipline novano do 1500 dinara. Ako su usled neopravdanog izostanka vetaka, usled njegovog odbijanja da vetai, ili proputanja da podnese pismeni nalaz i miljenje nastali trokovi u postupku, moe se odrediti da te trokove snosi vetak. (2) Zakljuak o novanoj kazni, odnosno o plaanju trokova donosi slubeno lice koje vodi postupak, u saglasnosti sa slubenim licem ovlaenim za reavanje u upravnoj stvari, a pred zamoljenim organom - u saglasnosti sa stareinom tog organa, odnosno sa slubenim licem ovlaenim za reavanje u slinim stvarima. (3) Ako vetak naknadno opravda svoj izostanak, ili naknadno opravda to svoj pismeni nalaz i miljenje nije podneo na vreme, slubeno lice koje vodi postupak ponitie zakljuak o novanoj kazni, odnosno o trokovima, a ako vetak naknadno pristane da vetai, slubeno lice moe ponititi zakljuak o novanoj kazni. (4) Protiv zakljuka o trokovima, odnosno o novanoj kazni donesenog na osnovu stava 1. ili stava 2. ovog lana doputena je posebna alba. 6. Tumai lan 183. Na tumae se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na vetake. 7. Uviaj lan 184. Uviaj se vri kad je za utvrivanje neke injenice ili za razjanjenje bitnih okolnosti potrebno neposredno opaanje slubenog lica koje vodi postupak. lan 185. (1) Stranke imaju pravo da prisustvuju uviaju. Slubeno lice koje vodi postupak odreuje koja e lica, pored stranaka, prisustvovati uviaju. (2) Uviaj se moe izvriti i uz uee vetaka. lan 186. Uviaj stvari koja se bez tekoa moe doneti na mesto gde se postupak vodi izvrie se na tom mestu, a ako se stvar ne moe doneti - na mestu gde se stvar nalazi. lan 187. (1) Vlasnik ili dralac stvari, prostorija ili zemljita koje treba razgledati ili u kojima, odnosno na kojima

se nalaze stvari uviaja, ili preko kojih je potrebno prei duan je da dopusti da se uviaj izvri. (2) Ako vlasnik ili dralac ne dopusti da se uviaj izvri, shodno e se primeniti odredbe ovog zakona o uskraivanju svedoenja. (3) Prema vlasniku ili draocu koji bez opravdanog razloga ne dopusti da se uviaj izvri, mogu se primeniti mere koje se primenjuju prema svedoku koji odbije da svedoi (lan 171. stav 2. do 4). Protiv zakljuka kojim je izreena mera doputena je posebna alba. (4) teta nanesena prilikom vrenja uviaja spada u trokove postupka i naknadie se vlasniku ili draocu. Zakljuak o tome donosi organ koji vodi postupak. Protiv tog zakljuka doputena je posebna alba. Protiv reenja donesenog po albi ne moe se voditi upravni spor, a nezadovoljna stranka moe pokrenuti spor za naknadu tete pred nadlenim sudom. lan 188. Slubeno lice koje rukovodi uviajem pazie da uviaj ne bude zloupotrebljen i da ne bude povreena neija poslovna, profesionalna, nauna ili umetnika tajna. 8. Obezbeenje dokaza lan 189. (1) Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi docnije izvesti ili da e njegovo izvoenje biti oteano, moe se, radi obezbeenja dokaza, u svakom stanju postupka, pa i pre nego to je postupak pokrenut, taj dokaz izvesti. (2) Obezbeenje dokaza vri se po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke, odnosno lica koje ima pravni interes. lan 190. (1) Za obezbeenje dokaza u toku postupka nadlean je organ koji vodi postupak. (2) Za obezbeenje dokaza pre pokretanja postupka nadlean je organ na ijem se podruju nalaze stvari koje treba razgledati, odnosno na ijem podruju borave lica koja treba sasluati. lan 191. (1) O obezbeenju dokaza donosi se poseban zakljuak. (2) Protiv zakljuka kojim se odbija predlog za obezbeenje dokaza doputena je posebna alba koja ne prekida tok postupka. Glava XII REENJE 1. Organ koji donosi reenje

lan 192. (1) Na osnovu odlunih injenica utvrenih u postupku, organ nadlean za reavanje donosi reenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. (2) Kad o upravnoj stvari reava kolegijalni organ, on moe reavati kad je prisutno vie od polovine njegovih lanova, a reenje donosi veinom glasova prisutnih lanova, ako zakonom ili drugim propisima nije predviena kvalifikovana veina. lan 193. Kad je zakonom ili drugim propisima odreeno da o jednoj stvari reavaju dva ili vie organa, svaki od njih duan je da rei o toj stvari. Ti organi e se sporazumeti koji e od njih izdati reenje, a u reenju mora biti naveden akt drugog organa. lan 194. (1) Kad je u zakonu ili drugom propisu odreeno da reenje donosi jedan organ uz prethodnu saglasnost drugog organa, reenje se donosi poto je drugi organ dao saglasnost. Organ koji donosi reenje duan je da u svom reenju navede akt kojim je drugi organ dao saglasnost. (2) Kad je u zakonu ili drugom propisu odreeno da reenje donosi jedan organ u saglasnosti sa drugim organom, organ koji donosi reenje sastavlja ga i dostavlja, sa spisima predmeta, na saglasnost drugom organu, koji moe dati saglasnost potvrdom na samom reenju ili posebnim aktom. U tom sluaju reenje je doneseno kad je drugi organ dao saglasnost, a smatra se kao akt organa koji ga je doneo, odnosno izdao. (3) Odredba stava 2. ovog lana vai i kad je u zakonu ili drugom propisu odreeno da reenje donosi jedan organ uz potvrdu ili odobrenje drugog organa. (4) Kad je zakonom ili drugim propisom odreeno da je nadleni organ duan da pre donoenja reenja pribavi miljenje drugog organa, reenje se donosi po pribavljenom miljenju. (5) Organ ija je saglasnost ili miljenje potrebno za donoenje reenja, duan je da saglasnost, odnosno miljenje da u roku od jednog meseca od dana kad mu je zatraeno, ako posebnim propisima nije odreen drugi rok. Ako taj organ u tom roku ne obavesti organ koji donosi reenje da daje ili odbija saglasnost, smatra se da je dao saglasnost, a ako ne da nikakvo miljenje, nadleni organ moe doneti reenje i bez pribavljenog miljenja, ako posebnim propisima nije drukije odreeno. lan 195. Ako slubeno lice koje je vodilo postupak nije ovlaeno da donese reenje, duno je da podnese nacrt reenja organu koji donosi reenje. To slubeno lice parafira nacrt reenja. 2. Oblik i sastavni delovi reenja lan 196.

(1) Svako reenje mora se kao takvo oznaiti. Izuzetno, posebnim propisima moe se predvideti da se reenju moe dati i drugi naziv. (2) Reenje se donosi pismeno. Izuzetno, u sluajevima predvienim ovim zakonom, reenje se moe doneti i usmeno. (3) Pismeno reenje sadri: uvod, dispozitiv (izreku), obrazloenje, uputstvo o pravnom sredstvu, naziv organa sa brojem i datumom reenja, potpis slubenog lica i peat organa. U sluajevima predvienim zakonom ili drugim propisom, reenje ne mora sadravati pojedine od tih delova. Ako se reenje obrauje mehanografski, umesto potpisa i peata moe da sadri faksimil. (4) Kad se reenje objavi usmeno, mora se izdati u pismenom obliku, osim ako zakonom ili drugim propisom nije drukije odreeno. Pismeno izraeno reenje mora potpuno da odgovara reenju koje je usmeno objavljeno. (5) Reenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. lan 197. (1) Uvod reenja sadri: naziv organa koji donosi reenje, propis o nadlenosti tog organa, ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomonika, ako ga ima, i kratko oznaenje predmeta postupka. (2) Ako su reenje donela dva ili vie organa, ili je ono doneseno uz saglasnost dva ili vie organa, to se mora navesti u uvodu, a ako je stvar reio kolegijalni organ, u uvodu se oznaava dan sednice na kojoj je stvar reena. lan 198. (1) Dispozitivom se reava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reeno. (2) Dispozitiv mora biti kratak i odreen, a ako je potrebno, moe se podeliti i na vie taaka. (3) Dispozitivom se moe reiti i o trokovima postupka, ako ih je bilo, odreujui njihov iznos, ko je duan da ih plati, kome i u kom roku. Ako se u dispozitivu ne reava o trokovima, navee se da e se o njima doneti poseban zakljuak. (4) Ako se reenjem nalae izvrenje neke radnje, u dispozitivu e se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvriti. (5) Kad je propisano da alba ne odlae izvrenje reenja, to mora biti navedeno u dispozitivu. lan 199. (1) U jednostavnim upravnim stvarima u kojima uestvuje samo jedna stranka, kao i u jednostavnim upravnim stvarima u kojima u postupku uestvuju dve stranke ili vie stranaka, ali ni jedna ne prigovara postavljenom zahtevu, a zahtev se uvaava, obrazloenje reenja moe sadravati samo kratko izlaganje zahteva stranke i pozivanje na pravne propise na osnovu kojih je upravna stvar reena. U takvim stvarima reenje se moe izdati i na propisanom obrascu.

(2) U ostalim upravnim stvarima, obrazloenje reenja sadri: kratko izlaganje zahteva stranaka, utvreno injenino stanje, po potrebi i razloge koji su bili odluni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvaen koji od zahteva stranaka, pravne propise i razloge koji s obzirom na utvreno injenino stanje upuuju na reenje kakvo je dato u dispozitivu. Ako alba ne odlae izvrenje reenja, obrazloenje sadri i pozivanje na propis koji to predvia. U obrazloenju reenja moraju se obrazloiti i zakljuci protiv kojih nije doputena posebna alba. (3) Kad je nadleni organ zakonom ili drugim propisom ovlaen da rei upravnu stvar po slobodnoj oceni, duan je da u obrazloenju, pored podataka iz stava 2. ovog lana, navede taj propis i da izloi razloge kojima se pri donoenju reenja rukovodio. Ti razlozi se ne moraju navesti u reenju kad je to u javnom interesu zakonom izriito predvieno. (4) Ako je zakonom posebno predvieno da se u reenju donesenom po slobodnoj oceni ne moraju navesti razlozi kojima se organ pri donoenju reenja rukovodio, u obrazloenju reenja navode se podaci iz stava 2. ovog lana, odredba zakona kojom je organ ovlaen da rei upravnu stvar po slobodnoj oceni i odredba zakona kojom je ovlaen da ne mora navesti razloge kojima se pri donoenju reenja rukovodio. lan 200. (1) Uputstvom o pravnom sredstvu stranka se obavetava da li protiv reenja moe izjaviti albu ili pokrenuti upravni spor ili drugi postupak pred sudom. (2) Kad se protiv reenja moe izjaviti alba, u uputstvu se navodi kome se izjavljuje, u kom roku, u koliko primeraka i s kolikom taksom se predaje, kao i da se moe izjaviti i u zapisnik. (3) Kad se protiv reenja moe pokrenuti upravni spor, u uputstvu se navodi kome se sudu tuba podnosi, u koliko primeraka i u kom roku, a kad se moe pokrenuti drugi postupak pred sudom, navodi se sud kome se moe obratiti i u kom roku. (4) Kad je u reenju dato pogreno uputstvo, stranka moe postupiti po vaeim propisima ili po uputstvu. Stranka koja postupi po pogrenom uputstvu, ne moe zbog toga trpeti tetne posledice. (5) Kad u reenju nije dato nikakvo uputstvo ili je uputstvo nepotpuno, stranka moe postupiti po vaeim propisima, a moe, u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja, traiti od organa koji je reenje doneo da ga dopuni. (6) Kad je protiv reenja mogue izjaviti albu, a stranka je pogreno upuena da protiv tog reenja nema mesta albi ili da se protiv njega moe pokrenuti upravni spor, rok za albu tee od dana dostavljanja reenja suda kojim je tuba odbaena kao nedoputena, ako stranka nije pre toga podnela albu nadlenom organu. (7) Kad protiv reenja nije mogue izjaviti albu, a stranka je pogreno upuena da se protiv tog reenja moe aliti, pa je izjavila albu i zbog toga propustila rok za pokretanje upravnog spora, taj rok joj tee od dana dostavljanja reenja kojim je alba odbaena, ako stranka nije pre toga pokrenula upravni spor. (8) Uputstvo o pravnom sredstvu, kao poseban sastavni deo reenja, stavlja se posle obrazloenja, s leve strane.

lan 201. (1) Reenje potpisuje slubeno lice koje ga donosi. (2) Reenje koje je doneo kolegijalni organ potpisuje predsedavajui, ako zakonom ili drugim propisom nije drukije odreeno. (3) Kad je kolegijalni organ doneo potpuno reenje, strankama se izdaje overen prepis reenja, a kad je upravnu stvar reio zakljukom, reenje se izrauje u skladu s tim zakljukom. Overen prepis tog reenja dostavlja se strankama. lan 202. (1) Kad se radi o upravnoj stvari koja se tie veeg broja odreenih lica, moe se za sva ta lica doneti jedno reenje, ali ona moraju biti imenovana u dispozitivu, a u obrazloenju reenja moraju biti izloeni razlozi koji se na svako od njih odnose. Takvo reenje mora se dostaviti svakome od tih lica, osim u sluaju predvienom u lanu 80. ovog zakona. (2) Ako se radi o upravnoj stvari koja se tie veeg broja lica koja organu nisu poznata, moe se za sve njih doneti jedno reenje ali ono mora sadravati takve podatke da se iz njih moe lako utvrditi na koja se lica reenje odnosi (na primer, stanovnici ili vlasnici nepokretnosti u odreenoj ulici i slino). lan 203. (1) U upravnim stvarima manjeg znaaja u kojima se udovoljava zahtevu stranke, a ne dira se u javni interes niti interes treih lica, reenje se moe sastojati samo od dispozitiva u vidu zabeleke na spisu, ako su razlozi za takvo reenje oigledni i ako nije drukije propisano. (2) Reenje iz stava 1. ovog lana, po pravilu, saoptava se stranci usmeno, a pismeno joj se mora izdati ako ona to trai. (3) Reenje iz stava 1. ovog lana, po pravilu, ne sadri obrazloenje, osim ako je, po prirodi, ono potrebno. Takvo reenje moe se izdati na propisanom obrascu. lan 204. (1) Kad se radi o preduzimanju izuzetno hitnih mera radi obezbeenja javnog mira i bezbednosti ili radi otklanjanja neposredne opasnosti za ivot i zdravlje ljudi ili imovinu, organ moe doneti reenje i usmeno. (2) Organ koji je doneo usmeno reenje po stavu 1. ovog lana moe narediti njegovo izvrenje bez odlaganja. (3) Po zahtevu stranke, organ koji je doneo usmeno reenje duan je da ga izda stranci u pismenom obliku najdocnije u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva. Taj zahtev se moe podneti u roku od dva meseca od dana donoenja usmenog reenja. 3. Delimino, dopunsko i privremeno reenje

lan 205. (1) Kad se u jednoj upravnoj stvari reava o vie pitanja, a samo su neka od njih sazrela za reavanje, i kad se pokae kao celishodno da se o tim pitanjima odlui posebnim reenjem, organ moe doneti reenje samo o tim pitanjima (delimino reenje). (2) Delimino reenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvrenja kao samostalno reenje. lan 206. (1) Ako organ nije reenjem odluio o svim pitanjima koja su bila predmet postupka, on moe, po predlogu stranke ili po slubenoj dunosti, doneti posebno reenje o pitanjima koja donesenim reenjem nisu obuhvaena (dopunsko reenje). Ako predlog stranke za donoenje dopunskog reenja bude odbijen, protiv zakljuka o tome doputena je posebna alba. (2) Ako je predmet ve dovoljno raspravljen, dopunsko reenje moe se doneti bez ponovnog sprovoenja posebnog ispitnog postupka. (3) Dopunsko reenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvrenja kao samostalno reenje. lan 207. (1) Ako je prema okolnostima sluaja neophodno pre zavretka postupka doneti reenje kojim se privremeno ureuju sporna pitanja ili odnosi, takvo se reenje donosi na osnovu podataka koji postoje u asu njegovog donoenja. U takvom reenju mora biti izriito naznaeno da je privremeno. (2) Donoenje privremenog reenja po predlogu stranke organ moe usloviti davanjem obezbeenja za tetu koja bi mogla usled izvrenja tog reenja nastati za suprotnu stranku ako osnovni zahtev predlagaa ne bude usvojen. (3) Reenjem o glavnoj stvari koje se donosi po okonanju postupka ukida se privremeno reenje doneseno u toku postupka. (4) Privremeno reenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvrenja kao samostalno reenje. 4. Rok za izdavanje reenja lan 208. (1) Kad se postupak pokree povodom zahteva stranke, odnosno po slubenoj dunosti ako je to u interesu stranke, a pre donoenja reenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne moe doneti reenje bez odlaganja (reavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je duan da donese reenje i dostavi ga stranci to pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po slubenoj dunosti, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok. U ostalim sluajevima, kad se postupak pokree povodom zahteva stranke, odnosno po slubenoj dunosti, ako je to u interesu stranke, organ je duan da donese reenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok.

(2) Ako organ protiv ijeg je reenja doputena alba ne donese reenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na albu kao da je njen zahtev odbijen. Ako alba nije doputena, stranka moe neposredno pokrenuti upravni spor pred nadlenim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuju upravni sporovi. 5. Ispravljanje greaka u reenju lan 209. (1) Organ koji je doneo reenje, odnosno slubeno lice koje je potpisalo ili izdalo reenje, moe u svako vreme ispraviti greke u imenima ili brojevima, pisanju ili raunanju, kao i druge oigledne netanosti u reenju ili njegovim overenim prepisima. Ispravka greke proizvodi pravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno dejstvo reenje koje se ispravlja. (2) O ispravci se donosi poseban zakljuak. Beleka o ispravci upisuje se u izvornik reenja, a ako je to mogue, i u sve overene prepise dostavljene strankama. Beleku potpisuje slubeno lice koje je potpisalo zakljuak o ispravci. (3) Protiv zakljuka kojim se ve doneseno reenje ispravlja ili kojim se odbija predlog za ispravljanje, doputena je posebna alba. Glava XIII ZAKLJUAK lan 210. (1) Zakljukom se odluuje o pitanjima koja se tiu postupka. (2) Zakljukom se odluuje i o pitanjima koja se kao sporedna pojave u vezi sa sprovoenjem postupka, a kojima se ne odluuje reenjem. lan 211. (1) Zakljuak donosi slubeno lice koje vri onu radnju postupka pri kojoj se pojavilo pitanje koje je predmet zakljuka, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno. (2) Ako se zakljukom nalae izvrenje neke radnje, odredie se i rok u kome se ta radnja mora izvriti. (3) Zakljuak se saoptava zainteresovanim licima usmeno, a u pismenom obliku se izdaje na zahtev lica koje moe protiv zakljuka izjaviti posebnu albu, ili kad se moe odmah traiti izvrenje zakljuka. lan 212. (1) Protiv zakljuka moe se izjaviti posebna alba samo kad je to zakonom izriito predvieno. Takav zakljuak mora biti obrazloen i sadravati i upustvo o albi. (2) alba se izjavljuje u istom roku, na isti nain i istom organu kao i alba protiv reenja.

(3) Zakljuke protiv kojih nije doputena posebna alba mogu stranke i druga lica koja imaju pravni interes pobijati albom protiv reenja, osim ako je alba protiv zakljuka ovim zakonom iskljuena. (4) alba ne odlae izvrenje zakljuka, osim ako je zakonom ili samim zakljukom drukije odreeno. TREI DEO PRAVNA SREDSTVA Glava XIV ALBA 1. Pravo na albu lan 213. (1) Protiv reenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. (2) Dravni, odnosno javni tuilac, javni pravobranilac i drugi dravni organi, kad su zakonom ovlaeni, mogu izjaviti albu protiv reenja kojim je povreen zakon u korist fizikog ili pravnog lica, a na tetu javnog interesa. lan 214. (1) Protiv prvostepenog reenja saveznog ili republikog ministarstva ili drugog samostalnog saveznog ili republikog organa uprave, odnosno upravne organizacije moe se izjaviti alba samo kad je to zakonom predvieno, kao i u sluaju kad se radi o upravnoj stvari u kojoj je iskljuen upravni spor. (2) Protiv reenja vlade ne moe se izjaviti alba. 2. Nadlenost organa za reavanje po albi lan 215. Za reavanje u drugom stepenu nadlean je organ odreen zakonom. lan 216. Za reavanje u drugom stepenu ne moe se utvrivati nadlenost u okviru organa koji je u upravnoj stvari reavao u prvom stepenu. lan 217. Po albi protiv prvostepenih reenja podrunih organa i organizacionih jedinica koji su obrazovani sa zadatkom da vre odreene upravne poslove iz nadlenosti odreenog dravnog organa, izuzetno od odredbe lana 216. ovog zakona, reava taj organ.

lan 218. (1) Po albi protiv reenja donesenog na osnovu lana 193. ili lana 194. ovog zakona reava organ koji je nadlean za reavanje po albi protiv reenja organa koji je izdao (lan 193), odnosno doneo (lan 194) pobijano reenje, ako posebnim propisom nije odreeno da po albi reava drugi organ. (2) U sluajevima iz stava 1. ovog lana drugostepeni organ moe samo ponititi pobijano reenje, a ne moe ga izmeniti. (3) Ako je organ koji je po stavu 1. ovog lana trebalo da reava po albi dao saglasnost, odobrenje ili potvrdu na prvostepeno reenje, po albi reava organ odreen zakonom, a ako takav organ nije odreen, to prvostepeno reenje je konano. lan 219. Ako za reavanje po albi na reenje koje je donelo preduzee ili druga organizacija, kojima je zakonom povereno vrenje javnog ovlaenja, nije odreen drugostepeni organ, po albi reava dravni organ nadlean za odgovarajuu upravnu oblast. 3. Rok za albu lan 220. alba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja, ako zakonom nije drukije odreeno. lan 221. (1) U toku roka za albu reenje se ne moe izvriti. Kad je alba propisano izjavljena, reenje se ne moe izvriti sve dok se reenje koje je doneseno po albi ne dostavi stranci. (2) Izuzetno, reenje se moe izvriti u albenom roku, kao i poto je alba izjavljena, ako je to zakonom predvieno, ako se radi o preduzimanju hitnih mera (lan 131. stav 1. taka 4), ili ako bi usled odlaganja izvrenja bila nanesena nekoj stranci teta koja se ne bi mogla popraviti. U poslednjem sluaju moe se traiti odgovarajue obezbeenje od stranke u ijem se interesu sprovodi izvrenje i ovim obezbeenjem usloviti izvrenje. 4. Sadraj albe lan 222. (1) U albi se mora navesti reenje koje se pobija i oznaiti naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum reenja. Dovoljno je da alilac u albi izloi u kom je pogledu nezadovoljan reenjem, ali albu ne mora posebno obrazloiti. (2) U albi se mogu iznositi nove injenice i novi dokazi, ali je alilac duan da obrazloi zbog ega ih nije izneo u prvostepenom postupku. (3) Ako su u albi iznesene nove injenice i novi dokazi, a u postupku uestvuju dve stranke ili vie stranaka sa suprotnim interesima, albi se prilae jo i onoliko primeraka albe koliko ima takvih

stranaka. U tom sluaju, organ dostavlja svakoj stranci primerak prepisa albe i ostavlja joj rok da se o novim injenicama i dokazima izjasni. Taj rok ne moe biti krai od osam ni dui od 15 dana od dana dostavljanja. 5. Predavanje albe lan 223. (1) alba se neposredno predaje ili alje potom organu koji je doneo prvostepeno reenje. (2) Ako je alba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, on je odmah alje prvostepenom organu. (3) alba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu u pogledu roka, smatra se kao da je predata prvostepenom organu. 6. Rad prvostepenog organa po albi lan 224. (1) Prvostepeni organ ispituje da li je alba doputena, blagovremena i izjavljena od ovlaenog lica. (2) Nedoputenu, neblagovremenu ili od neovlaenog lica izjavljenu albu prvostepeni organ odbacie svojim zakljukom. (3) Blagovremenost albe koja je predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata, odnosno poslata drugostepenom organu. (4) Protiv zakljuka kojim je alba odbaena na osnovu stava 2. ovog lana stranka ima pravo na posebnu albu. Ako organ koji odluuje po albi nae da je alba opravdana, odluie ujedno i po albi koja je bila odbaena. lan 225. (1) Ako organ koji je doneo prvostepeno reenje nae da je alba osnovana, a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak, moe stvar reiti drukije i novim reenjem zameniti reenje koje se albom pobija. (2) Protiv novog reenja stranka ima pravo albe. lan 226. (1) Ako organ koji je doneo prvostepeno reenje nae povodom albe da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a da je to moglo biti od uticaja na reavanje upravne stvari, on moe postupak dopuniti saglasno odredbama ovog zakona. (2) Organ koji je doneo prvostepeno reenje dopunie postupak i onda kad alilac iznese u albi injenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukije reenje upravne stvari, ako je aliocu morala biti data mogunost da uestvuje u postupku koji je prethodio donoenju reenja, a ta mu

mogunost nije bila data, ili mu je bila data a on je propustio da je koristi, ali je u albi opravdao to proputanje. (3) Prema rezultatu dopunjenog postupka, organ koji je doneo prvostepeno reenje moe u granicama zahteva stranke upravnu stvar reiti drukije i novim reenjem zameniti reenje koje se albom pobija. (4) Protiv novog reenja stranka ima pravo na albu. lan 227. Kad je reenje doneseno bez prethodno sprovedenog posebnog ispitnog postupka koji je bio obavezan, ili kad je doneseno po lanu 131. stav 1. taka 1, 2. ili 3. ovog zakona, ali stranci nije bila data mogunost da se izjasni o injenicama i okolnostima koje su od znaaja za donoenje reenja, a stranka u albi trai da se posebni ispitni postupak sprovede, odnosno da joj se prui mogunost da se izjasni o tim injenicama i okolnostima, prvostepeni organ je duan da sprovede taj postupak. Po sprovoenju postupka, prvostepeni organ moe uvaiti zahtev iz albe i doneti novo reenje. lan 228. (1) Kad organ koji je doneo prvostepeno reenje nae da je podneta alba doputena, blagovremena i izjavljena od ovlaenog lica, a nije novim reenjem zamenio reenje koje se albom pobija, duan je, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema albe, dostaviti albu organu nadlenom za reavanje po albi. (2) Uz albu iz stava 1. ovog lana prvostepeni organ je duan da priloi sve spise koji se odnose na predmet. (3) Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta drugostepenom organu u roku iz stava 1. ovog lana, drugostepeni organ zatraie od prvostepenog organa da mu dostavi spise predmeta i odredie mu rok za to. Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta u ostavljenom roku, drugostepeni organ moe reiti upravnu stvar i bez spisa predmeta. 7. Reavanje drugostepenog organa po albi lan 229. (1) Ako je alba nedoputena, neblagovremena ili izjavljena od neovlaenog lica, a prvostepeni organ je propustio da je zbog toga odbaci, odbacie je organ koji je nadlean za reavanje po albi. (2) Ako albu ne odbaci, drugostepeni organ uzima predmet u reavanje. (3) Drugostepeni organ moe odbiti albu, ponititi reenje u celini ili delimino, ili ga izmeniti. lan 230. (1) Drugostepeni organ e odbiti albu kad utvrdi da je postupak koji je reenju prethodio pravilno sproveden i da je reenje pravilno i na zakonu zasnovano, a alba neosnovana.

(2) Drugostepeni organ e odbiti albu i kad nae da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali da oni nisu mogli imati uticaja na reenje upravne stvari. (3) Kad drugostepeni organ nae da je prvostepeno reenje zasnovano na zakonu, ali zbog drugih razloga a ne zbog onih koji su u reenju navedeni, on e u svom reenju izloiti te razloge, a albu odbiti. lan 231. (1) Ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom postupku uinjena nepravilnost koja ini reenje nitavim oglasie takvo reenje nitavim, kao i onaj deo postupka koji je sproveden posle te nepravilnosti. (2) Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno reenje doneo nenadlean organ, ponitie to reenje po slubenoj dunosti i dostaviti predmet nadlenom organu na reavanje. lan 232. (1) Kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlune injenice nepotpuno ili pogreno utvrene, da se u postupku nije vodilo rauna o pravilima postupka koja su od uticaja na reenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog reenja nejasan ili je u protivrenosti sa obrazloenjem, on e dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa. Ako drugostepeni organ nae da se na osnovu injenica utvrenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora reiti drukije nego to je reena prvostepenim reenjem, on e svojim reenjem ponititi prvostepeno reenje i sam reiti upravnu stvar. (2) Ako drugostepeni organ nae da e nedostatke prvostepenog postupka bre i ekonominije otkloniti prvostepeni organ, on e svojim reenjem ponititi prvostepeno reenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom sluaju, drugostepeni organ je duan svojim reenjem da ukae prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je duan u svemu da postupi po drugostepenom reenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo reenje. Protiv novog reenja stranka ima pravo na albu. lan 233. (1) Ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom reenju pogreno ocenjeni dokazi, da je iz utvrenih injenica izveden pogrean zakljuak u pogledu injeninog stanja, da je pogreno primenjen pravni propis na osnovu koga se reava upravna stvar, ili ako nae da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukije reenje, on e svojim reenjem ponititi prvostepeno reenje i sam reiti upravnu stvar. (2) Ako drugostepeni organ utvrdi da je reenje pravilno u pogledu utvrenih injenica i u pogledu primene zakona, ali da se cilj zbog koga je doneseno moe postii i drugim sredstvima povoljnijim za stranku, izmenie prvostepeno reenje u tom smislu. lan 234. (1) Drugostepeni organ moe povodom albe izmeniti prvostepeno reenje u korist alioca i mimo zahteva postavljenog u albi, a u okviru zahteva postavljenog u prvostepenom postupku ako se time

ne vrea pravo treih lica. (2) Drugostepeni organ moe povodom albe izmeniti prvostepeno reenje na tetu alioca, ali samo iz nekog od razloga predvienih u l. 253, 256. i 257. ovog zakona. lan 235. (1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na prvostepeno reenje shodno se primenjuju i na reenja koja se donose po albi. (2) U obrazloenju drugostepenog reenja moraju se oceniti i svi navodi albe. Ako je prvostepeni organ u obrazloenju svog reenja pravilno ocenio navode koji se u albi iznose, drugostepeni organ moe se pozvati na razloge prvostepenog reenja. 8. alba kad prvostepeno reenje nije doneseno lan 236. (1) Ako je albu izjavila stranka zato to prvostepeni organ nije doneo reenje u propisanom roku (lan 208. stav 2), drugostepeni organ e traiti da mu prvostepeni organ saopti razloge zbog kojih reenje nije doneseno u roku. Ako nae da reenje nije doneseno u roku iz opravdanih razloga, ili zbog krivice stranke, odredie prvostepenom organu rok za donoenje reenja, koji ne moe biti dui od jednog meseca. Ako razlozi zbog kojih reenje nije doneseno u roku nisu opravdani, drugostepeni organ e traiti da mu prvostepeni organ dostavi spise predmeta. (2) Ako drugostepeni organ moe reiti upravnu stvar prema spisima predmeta, donee svoje reenje, a ako ne moe, sam e sprovesti postupak i svojim reenjem reiti upravnu stvar. Izuzetno, ako drugostepeni organ nae da e postupak bre i ekonominije sprovesti prvostepeni organ, naloie da to uini i da mu prikupljene podatke dostavi u odreenom roku, posle ega e sam reiti upravnu stvar. Takvo reenje je konano. 9. Rok za donoenje reenja po albi lan 237. (1) Reenje po albi mora se doneti i dostaviti stranci to pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje albe, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok. (2) Ako stranka odustane od albe, postupak po albi obustavlja se zakljukom, protiv koga nije doputena alba. Protiv tog zakljuka moe se neposredno pokrenuti upravni spor pred nadlenim sudom. 10. Dostavljanje drugostepenog reenja lan 238. Organ koji je doneo drugostepeno reenje alje, po pravilu, svoje reenje, sa spisima predmeta, prvostepenom organu, koji je duan da ga dostavi strankama u roku od osam dana od dana prijema spisa.

Glava XV PONAVLJANJE POSTUPKA 1. Pokretanje ponavljanja postupka lan 239. Postupak okonan reenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku (konano reenje) ponovie se: 1) ako se sazna za nove injenice, ili se nae ili stekne mogunost da se upotrebe novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ve izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukijeg reenja da su te injenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku; 2) ako je reenje doneseno na osnovu lane isprave ili lanog iskaza svedoka ili vetaka, ili ako je dolo kao posledica dela kanjivog po krivinom zakonu; 3) ako se reenje zasniva na presudi donesenoj u krivinom postupku ili u postupku za privredni prestup, a ta presuda je pravnosnano ukinuta; 4) ako je reenje povoljno za stranku doneseno na osnovu neistinitih navoda stranke kojima je organ koji je vodio postupak bio doveden u zabludu; 5) ako se reenje organa koji je vodio postupak zasniva na nekom prethodnom pitanju, a nadleni organ je to pitanje docnije reio bitno drukije; 6) ako je u donoenju reenja uestvovalo slubeno lice koje je po zakonu moralo biti izuzeto; 7) ako je reenje donelo slubeno lice koje nije bilo ovlaeno za njegovo donoenje; 8) ako kolegijalni organ koji je doneo reenje nije reavao u sastavu predvienom vaeim propisima ili ako za reenje nije glasala propisana veina; 9) ako licu koje je trebalo da uestvuje u svojstvu stranke nije bila data mogunost da uestvuje u postupku; 10) ako stranku nije zastupao zakonski zastupnik, a po zakonu je trebalo da je zastupa; 11) ako licu koje je uestvovalo u postupku nije bila data mogunost da se pod uslovima iz lana 16. ovog zakona slui svojim jezikom i pismom. lan 240. (1) Ponavljanje postupka moe traiti stranka, a organ koji je doneo reenje kojim je postupak zavren moe pokrenuti ponavljanje postupka po slubenoj dunosti. (2) Zbog okolnosti navedenih u lanu 239. ta. 1, 6, 7, 8. i 11. ovog zakona stranka moe traiti ponavljanje postupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stanju da u ranijem postupku iznese

okolnosti zbog kojih trai ponavljanje. (3) Iz razloga navedenih u lanu 239. ta. 6. do 11. ovog zakona stranka ne moe traiti ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznesen u ranijem postupku. (4) Dravni, odnosno javni tuilac moe traiti ponavljanje postupka pod istim uslovima kao i stranka. lan 241. Ako je reenje po kome se trai ponavljanje postupka bilo predmet upravnog spora, ponavljanje se moe dozvoliti samo zbog injenica koje je organ utvrdio u ranijem postupku, a ne i zbog onih koje je utvrdio sud u svom postupku. lan 242. (1) Stranka moe traiti ponavljanje postupka u roku od jednog meseca, i to: 1) u sluaju iz lana 239. taka 1 - od dana kad je mogla izneti nove injenice, odnosno upotrebiti nove dokaze; 2) u sluaju iz lana 239. ta. 2. i 3. - od dana kad je saznala za pravnosnanu presudu u krivinom postupku, ili u postupku za privredni prestup, a ako se postupak ne moe sprovesti - od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne moe pokrenuti, odnosno za okolnosti zbog kojih nema mogunosti za krivino gonjenje, odnosno za gonjenje za privredni prestup; 3) u sluaju iz lana 239. taka 5 - od dana kad je mogla upotrebiti novi akt (presudu, reenje); 4) u sluaju iz lana 239. ta. 4, 6, 7. i 8. - od dana kad je saznala razlog za ponavljanje; 5) u sluaju iz lana 239. ta. 9. do 11 - od dana kad joj je dostavljeno reenje. (2) Ako bi rok odreen u stavu 1. ovog lana poeo da tee pre nego to je reenje postalo konano, taj e se rok raunati od dana kad reenje postane konano, odnosno od dostavljanja konanog reenja nadlenog organa. (3) Po proteku roka od pet godina od dostavljanja reenja stranci, ponavljanje upravnog postupka se ne moe traiti niti se moe pokrenuti po slubenoj dunosti. (4) Ponavljanje se izuzetno moe traiti, odnosno pokrenuti i posle roka od pet godina samo iz razloga navedenih u lanu 239. ta. 2, 3. i 5. ovog zakona. lan 243. (1) Postupak se moe ponoviti iz razloga navedenih u lanu 239. taka 2. ovog zakona i ako se krivini postupak ne moe sprovesti, ili ako postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne moe pokrenuti. (2) Pre donoenja zakljuka o ponavljanju postupka iz razloga navedenih u lanu 239. taka 2. ovog zakona, slubeno lice e od organa nadlenog za krivino gonjenje zatraiti obavetenje o tome da li

je krivini postupak obustavljen, odnosno da li postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne moe pokrenuti. Slubeno lice ne mora zatraiti takvo obavetenje ako je nastupila zastarelost krivinog gonjenja, ili ako je nastupila smrt lica na iju se krivinu odgovornost ukazuje u zahtevu za ponavljanje, odnosno ako okolnosti zbog kojih se krivini postupak ne moe pokrenuti samo slubeno lice moe sa sigurnou utvrditi. lan 244. Stranka je duna da u predlogu za ponavljanje postupka uini verovatnim okolnosti na kojima zasniva predlog, kao i okolnost da je predlog stavljen u zakonskom roku. 2. Reavanje o ponavljanju postupka lan 245. (1) Predlog za ponavljanje postupka stranka predaje ili alje organu koji je o predmetu reavao u prvom stepenu ili organu koji je doneo konano reenje. (2) O predlogu za ponavljanje postupka reava organ koji je doneo konano reenje. (3) Kad se ponavljanje postupka trai po reenju koje je doneseno u drugom stepenu, prvostepeni organ koji primi predlog za ponavljanje postupka prikljuie spise predmeta predlogu i dostavie ih organu koji je reavao u drugom stepenu. lan 246. (1) Kad organ koji je nadlean za reavanje o predlogu za ponavljanje postupka primi predlog, duan je da ispita da li je predlog blagovremen, da li ga je podnelo ovlaeno lice i da li je okolnost na kojoj se predlog zasniva uinjena verovatnom. (2) Ako uslovi iz stava 1. ovog lana nisu ispunjeni, organ e svojim zakljukom odbaciti predlog za ponavljanje postupka. (3) Ako su uslovi iz stava 1. ovog lana ispunjeni, organ e ispitati da li su okolnosti, odnosno dokazi koji se iznose kao razlog za ponavljanje postupka takvi da bi mogli dovesti do drukijeg reenja, pa ako utvrdi da nisu, odbie predlog svojim reenjem. lan 247. (1) Ako organ ne odbaci niti odbije predlog za ponavljanje postupka na osnovu lana 246. ovog zakona, donee zakljuak da se ponavljanje postupka dozvoli i odredie u kome e se obimu postupak ponoviti. U ponavljanju postupka po slubenoj dunosti, organ e doneti zakljuak kojim se ponavljanje dozvoljava ako prethodno utvrdi da su za ponavljanje ispunjeni zakonski uslovi. Ranije radnje u postupku na koje ne utiu razlozi ponavljanja postupka nee se ponavljati. (2) Kad je to prema okolnostima sluaja mogue, a u interesu je ubrzanja postupka, nadleni organ moe, im utvrdi postojanje uslova za ponavljanje, prei na one radnje postupka koje treba ponoviti, ne donosei poseban zakljuak kojim se ponavljanje dozvoljava. (3) Kad o predlogu za ponavljanje postupka odluuje drugostepeni organ, on e sam izvriti potrebne

radnje u ponovljenom postupku, a izuzetno, ako nae da e te radnje bre i ekonominije izvriti prvostepeni organ, naloie mu da to uini i da mu materijal o tome dostavi u odreenom roku. lan 248. Na osnovu podataka pribavljenih u ranijem i u ponovljenom postupku, organ donosi reenje o upravnoj stvari koja je bila predmet postupka, i njime moe reenje, koje je bilo predmet ponavljanja postupka, ostaviti na snazi ili ga zameniti novim. U sluaju zamene reenja s obzirom na sve injenice i okolnosti, organ moe ranije reenje ponititi ili ukinuti. lan 249. Protiv zakljuka, odnosno reenja donesenog po predlogu za ponavljanje postupka, ili o odbijanju predloga za ponavljanje postupka, kao i protiv reenja donesenog u ponovljenom postupku, moe se izjaviti alba samo kad je taj zakljuak, odnosno reenje doneo prvostepeni organ. Ako je zakljuak ili reenje doneo drugostepeni organ, moe se neposredno pokrenuti upravni spor. lan 250. (1) Predlog za ponavljanje postupka, po pravilu, ne odlae izvrenje reenja po kome se ponavljanje trai, ali organ koji je nadlean za odluivanje o predlogu za ponavljanje postupka, ako ima dovoljno razloga za ocenu da bi taj predlog bio uvaen, moe reiti da se odloi izvrenje dok se ne odlui o ponavljanju postupka. (2) Zakljuak kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlae izvrenje reenja protiv koga je ponavljanje dozvoljeno. Glava XVI NAROITI SLUAJEVI PONITAVANJA, UKIDANJA I MENJANJA REENJA 1. Menjanje i ponitavanje reenja u vezi sa upravnim sporom lan 251. Organ protiv ijeg je reenja blagovremeno pokrenut upravni spor moe do zavretka spora, ako uvaava sve zahteve tube, ponititi ili izmeniti svoje reenje iz onih razloga iz kojih bi sud mogao ponititi takvo reenje, ako se time ne vrea pravo stranke u upravnom postupku ili pravo treeg lica. 2. Zahtev za zatitu zakonitosti lan 252. (1) Protiv reenje donesenog u upravnoj stvari u kojoj nije dozvoljeno voenje upravnog spora (pravnosnano reenje), a sudska zatita nije obezbeena ni van upravnog spora, dravni, odnosno javni tuilac ima pravo da podnese zahtev za zatitu zakonitosti ako smatra da je reenjem povreen zakon. (2) Zahtev za zatitu zakonitosti po odredbi stava 1. ovog lana moe se podneti u roku od jednog

meseca od dana kad je reenje dostavljeno tuiocu, a ako mu nije dostavljeno - u roku od est meseci od dana dostavljanja stranci. (3) Zahtev za zatitu zakonitosti podnosi savezni dravni tuilac - kad o zahtevu reava savezni organ, a republiki tuilac kad o zahtevu reava republiki organ. (4) O zahtevu za zatitu zakonitosti protiv reenja koje je u postupku doneo savezni organ ili preduzee, odnosno druga organizacija kojima je saveznim zakonom povereno vrenje javnih ovlaenja reava savezni organ koji je nadlean za reavanje po albi protiv pobijanog reenja, a ako takvog organa uprave nema - Savezna vlada. U ostalim sluajevima, po zahtevu za zatitu zakonitosti reava nadleni organ u republici lanici. (5) Povodom zahteva za zatitu zakonitosti organ moe prihvatiti zahtev i ukinuti pobijano reenje ili odbiti zahtev. Protiv reenja donesenog po zahtevu za zatitu zakonitosti alba nije doputena. 3. Ponitavanje i ukidanje po osnovu slubenog nadzora lan 253. (1) Konano reenje nadleni organ e ponititi po osnovu slubenog nadzora: 1) ako ga je doneo stvarno nenadleni organ, a ne radi se o sluaju predvienom u lanu 257. taka 1. ovog zakona; 2) ako je u istoj upravnoj stvari ranije doneseno pravnosnano reenje kojim je ta upravna stvar drukije reena; 3) ako ga je doneo jedan organ bez saglasnosti, potvrde, odobrenja ili miljenja drugog organa, a to je potrebno po zakonu ili drugom propisu; 4) ako ga je doneo mesno nenadleni organ; 5) ako je reenje doneseno kao posledica prinude, iznude, ucene, pritiska ili druge nedozvoljene radnje. (2) Konano reenje moe se ukinuti po osnovu slubenog nadzora ako je njime oigledno povreen materijalni zakon. U upravnim stvarima u kojima uestvuju dve stranke ili vie stranaka sa suprotnim interesima reenje se moe ukinuti samo po pristanku zainteresovanih stranaka. (3) Ako je za donoenje reenja nadlean savezni ili republiki organ ili organizacija, a reenje je donela savezna ili republika vlada, takvo reenje se ne moe ponititi na osnovu odredbe take 1. stava 1. ovog lana. lan 254. (1) Reenje moe ponititi ili ukinuti po osnovu slubenog nadzora drugostepeni organ. Ako nema drugostepenog organa, reenje moe ponititi ili ukinuti organ koji je ovlaen da vri nadzor nad radom organa koji je doneo reenje. (2) Nadleni organ donosi reenje o ponitenju reenja po slubenoj dunosti, po zahtevu stranke ili

dravnog, odnosno javnog tuioca, a reenje o ukidanju - po slubenoj dunosti ili po zahtevu dravnog, odnosno javnog tuioca. (3) Reenje o ponitenju na osnovu lana 253. stav 1. ta. 1. do 3. ovog zakona moe se doneti u roku od pet godina, a na osnovu take 4. stava 1. tog lana - u roku od jedne godine od dana kad je reenje postalo konano. Reenje o ukidanju na osnovu lana 253. stav 2. ovog zakona moe se doneti u roku od jedne godine od dana kad je reenje postalo konano. (4) Reenje o ponitenju reenja na osnovu lana 253. stav 1. taka 5. ovog zakona moe se doneti bez obzira na rokove utvrene u stavu 3. ovog lana. (5) Protiv reenja donesenog na osnovu lana 253. ovog zakona nije doputena alba, ve se protiv njega moe neposredno pokrenuti upravni spor. 4. Ukidanje i menjanje pravnosnanog reenja uz pristanak ili po zahtevu stranke lan 255. (1) Ako je pravnosnanim reenjem stranka stekla neko pravo, a organ koji je doneo to reenje smatra da je u tom reenju nepravilno primenjen materijalni zakon, moe reenje ukinuti ili izmeniti radi njegovog usklaivanja sa zakonom samo ako stranka koja je, na osnovu tog reenja, stekla pravo pristane na to i ako se time ne vrea pravo treeg lica. Pristanak stranke je obavezan i za izmenu na tetu stranke pravnosnanog reenja kojim je stranci odreena obaveza. (2) Pod uslovima iz stava 1. ovog lana, a po zahtevu stranke, moe se ukinuti ili izmeniti i pravnosnano reenje koje je nepovoljno po stranku. Ako organ nae da nema potrebe da se reenje ukine ili izmeni, duan je da o tome obavesti stranku. (3) Reenje iz stava 1. i 2. ovog lana ima pravno dejstvo samo ubudue. (4) Reenje iz stava 1. i 2. ovog lana donosi prvostepeni organ koji je doneo reenje, a drugostepeni organ samo kad je svojim reenjem odluio o upravnoj stvari. Ako je taj organ ukinut ili je prestao biti nadlean u upravnoj stvari o kojoj se radi, reenje donosi organ koji je za tu upravnu stvar nadlean u vreme donoenja reenja. (5) alba protiv novog reenja donesenog na osnovu ovog lana doputena je samo ako je to reenje doneo prvostepeni organ. Ako je reenje doneo drugostepeni organ, odnosno ako je reenje prvostepenog organa konano, protiv tog reenja moe se pokrenuti upravni spor. 5. Vanredno ukidanje lan 256. (1) Izvrno reenje moe se ukinuti ako je to potrebno radi otklanjanja teke i neposredne opasnosti za ivot i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, javni mir i javni poredak ili javni moral, ili radi otklanjanja poremeaja u privredi, ako se to ne bi moglo uspeno otkloniti drugim sredstvima kojima bi se manje diralo u steena prava. Reenje se moe ukinuti i samo delimino, u obimu neophodnom da se opasnost otkloni ili zatite navedeni javni interesi. (2) Ako je reenje doneo prvostepeni organ, to reenje moe, u smislu stava 1. ovog lana, ukinuti taj

organ, a moe ga ukinuti i drugostepeni organ. Ako drugostepenog organa nema, reenje moe ukinuti organ koji je ovlaen da vri nadzor nad radom organa koji je doneo reenje. (3) Protiv reenja kojim se ranije reenje ukida doputena je alba samo kad je to reenje doneo prvostepeni organ. Kad je to reenje doneo drugostepeni organ ili organ koji vri nadzor, protiv takvog reenja moe se neposredno pokrenuti upravni spor. (4) Stranka koja usled ukidanja reenja trpi tetu ima pravo na naknadu pretrpljene tete. O zahtevu za naknadu pretrpljene tete reava u parninom postupku nadleni sud. 6. Oglaavanje reenja nitavim lan 257. Nitavim se oglaava reenje: 1) koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadlenosti ili u stvari o kojoj se uopte ne moe reavati u upravnom postupku; 2) koje bi svojim izvrenjem moglo prouzrokovati neko delo kanjivo po krivinom zakonu; 3) ije izvrenje nije mogue; 4) koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke (lan 116), a na to stranka nije naknadno izriito ili preutno pristala; 5) koje sadri nepravilnost koja je po nekoj izriitoj zakonskoj odredbi predviena kao razlog nitavosti. lan 258. (1) Reenje se moe u svako doba oglasiti nitavim po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke ili dravnog, odnosno javnog tuioca. (2) Reenje se moe oglasiti nitavim u celini ili delimino. (3) Protiv reenja kojim se neko reenje oglaava nitavim ili se odbija predlog stranke ili dravnog, odnosno javnog tuioca za oglaavanje reenja nitavim doputena je alba. Ako nema organa koji reava po albi, protiv tog reenja moe se neposredno pokrenuti upravni spor. 7. Pravne posledice ponitavanja i ukidanja lan 259. (1) Ponitavanjem reenja i oglaavanjem reenja nitavim ponitavaju se i pravne posledice koje je to reenje proizvelo. (2) Ukidanjem reenja ne ponitavaju se pravne posledice koje je reenje ve proizvelo, ali se onemoguava dalje proizvoenje pravnih posledica ukinutog reenja.

8. Dunost obavetavanja nadlenog organa u sluaju postojanja razloga za ponavljanje postupka, odnosno za ponitavanje, ukidanje ili menjanje reenja lan 260. Organ koji sazna za reenje kojim je povreen zakon, a povreda moe biti razlog za ponavljanje postupka, odnosno za ponitavanje, ukidanje ili menjanje reenja, duan je da o tome bez odlaganja obavesti organ nadlean za pokretanje postupka i donoenje reenja, odnosno dravnog, odnosno javnog tuioca. ETVRTI DEO IZVRENJE Glava XVII 1. Zajednike odredbe lan 261. (1) Izvrenje reenja donesenog u postupku sprovodi se radi ostvarivanja novanih ili nenovanih obaveza. (2) Reenje doneseno u postupku izvrava se kad postane izvrno. (3) Prvostepeno reenje postaje izvrno: 1) istekom roka za albu, ako alba nije izjavljena; 2) dostavljanjem stranci, ako alba nije doputena; 3) dostavljanjem stranci, ako alba ne odlae izvrenje; 4) dostavljanjem stranci reenja kojim se alba odbacuje ili odbija. (4) Drugostepeno reenje kojim je izmenjeno prvostepeno reenje postaje izvrno kad se dostavi stranci. (5) Ako je u reenju odreeno da se radnja koja je predmet izvrenja moe izvriti u ostavljenom roku, reenje postaje izvrno istekom tog roka. Ako reenjem nije odreen rok za izvrenje radnje, reenje postaje izvrno u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Reenjem ostavljeni rok za izvrenje reenja, odnosno propisani rok od 15 dana poinje da tee od dana kad reenje, u smislu stava 3. i 4. ovog lana, postane izvrno. (6) Izvrenje se moe sprovesti i na osnovu poravnanja, ali samo protiv lica koje je uestvovalo u poravnanju. (7) Ako alba odlae izvrenje reenja, a reenje se odnosi na dve stranke ili vie stranaka koje u postupku uestvuju sa istovetnim zahtevima, alba makar i jedne stranke spreava izvrnost reenja.

lan 262. (1) Zakljuak donesen u postupku izvrava se kad postane izvran. (2) Zakljuak protiv koga se ne moe izjaviti posebna alba, kao i zakljuak protiv koga se moe izjaviti posebna alba koja ne odlae njegovo izvrenje postaje izvran saoptavanjem, a ako nije saopteno dostavljanjem stranci. (3) Kad je zakonom ili samim zakljukom odreeno da alba odlae izvrenje zakljuka, zakljuak postaje izvran istekom roka za albu ako alba nije izjavljena, a ako je izjavljena - dostavljanjem stranci reenja kojim se alba odbacuje ili odbija. (4) U ostalim sluajevima, zakljuak postaje izvran pod uslovima propisanim za izvrnost reenja u lanu 261. stav 4, 5. i 7. ovog zakona. (5) Odredbe ovog zakona o izvrenju reenja vae i za izvrenje zakljuka. lan 263. (1) Kad postoji mogunost da se izvrenje sprovede na vie naina i primenom raznih sredstava, izvrenje e se sprovesti na onaj nain i primenom onog sredstva koji dovode do cilja, a koji su po izvrenika najblai. (2) Nedeljom, u dane dravnih praznika i nou, radnje izvrenja mogu se sprovesti samo ako postoji opasnost od odlaganja i ako je organ koji sprovodi izvrenje izdao za to pismeni nalog. lan 264. (1) Izvrenje se sprovodi protiv lica koje je obavezno da ispuni obavezu (izvrenik). (2) Izvrenje se sprovodi po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke. (3) Po slubenoj dunosti izvrenje se sprovodi kad to nalae javni interes. Izvrenje koje je u interesu stranke sprovodi se po predlogu stranke (trailac izvrenja). lan 265. Izvrenje reenja sprovodi se administrativnim putem (administrativno izvrenje), a u sluajevima predvienim ovim zakonom - sudskim putem (sudsko izvrenje). lan 266. (1) Izvrenje radi ispunjenja nenovanih obaveza izvrenika sprovodi se administrativnim putem. (2) Izvrenje radi ispunjenja novanih obaveza sprovodi se sudskim putem. Izuzetno, izvrenje radi ispunjenja novanih obaveza iz primanja na osnovu radnog odnosa moe se sprovesti administrativnim putem po pristanku izvrenika (administrativna zabrana).

lan 267. (1) Administrativno izvrenje sprovodi organ koji je stvar reavao u prvom stepenu, ako posebnim propisom nije drukije odreeno. (2) Ako je propisano da administrativno izvrenje ne moe sprovesti organ koji je upravnu stvar reavao u prvom stepenu, a posebnim propisom nije odreen organ koji je za to ovlaen, izvrenje sprovodi nadleni dravni organ na ijem se podruju nalazi prebivalite, odnosno boravite ili sedite izvrenika, ako zakonom nije drukije odreeno. (3) Organ nadlean za unutranje poslove duan je da organu nadlenom za sprovoenje izvrenja, na njegov zahtev, prui pomo u sprovoenju izvrenja. lan 268. (1) Organ nadlean za sprovoenje administrativnog izvrenja donosi, po slubenoj dunosti ili po predlogu traioca izvrenja, zakljuak o dozvoli izvrenja. Zakljukom se konstatuje da je reenje koje treba izvriti postalo izvrno i odreuje nain i sredstva izvrenja. Protiv ovog zakljuka doputena je alba nadlenom drugostepenom organu. (2) Zakljuak o dozvoli izvrenja reenja koje je doneseno u upravnoj stvari po slubenoj dunosti, organ nadlean za sprovoenje administrativnog izvrenja duan je da donese bez odlaganja kad je to reenje postalo izvrno, a najdocnije u roku od 30 dana od dana kad je reenje postalo izvrno, ako posebnim propisom nije drukije odreeno. Nedonoenje zakljuka do tog roka ne iskljuuje obavezu njegovog donoenja. (3) Kad administrativno izvrenje ne sprovodi organ koji je reavao u prvom stepenu, trailac izvrenja podnosi predlog za dozvolu izvrenja organu koji je doneo reenje koje treba izvriti. Ako je reenje postalo izvrno, taj organ stavlja na reenje potvrdu da je postalo izvrno (potvrda izvrnosti) i dostavlja ga radi izvrenja organu nadlenom za izvrenje, s tim to e istovremeno predloiti i nain i sredstva izvrenja. Organ nadlean za izvrenje e doneti zakljuak o dozvoli izvrenja. (4) Kad po slubenoj dunosti treba sprovesti izvrenje reenja organa koji nije ovlaen za sprovoenje izvrenja, taj organ se radi izvrenja obraa predlogom za dozvolu izvrenja organu nadlenom za izvrenje nakon sprovedenog postupka propisanog u stavu 3. ovog lana. lan 269. (1) Administrativno izvrenje koje sprovodi organ koji je upravnu stvar reavao u prvom stepenu sprovodi se na osnovu reenja koje je postalo izvrno i zakljuka o dozvoli izvrenja. (2) Administrativno izvrenje koje ne sprovodi organ koji je upravnu stvar reavao u prvom stepenu sprovodi se na osnovu reenja na kom je stavljena potvrda izvrnosti i zakljuka o dozvoli izvrenja. lan 270. (1) U postupku administrativnog izvrenja moe se izjaviti alba koja se odnosi samo na izvrenje, a njome se ne moe pobijati pravilnost reenja koje se izvrava. (2) alba se izjavljuje nadlenom drugostepenom organu. alba ne odlae zapoeto izvrenje. U pogledu

roka za albu i organa nadlenog za reavanje po albi primenjuju se odredbe lana 215. do 221. ovog zakona. lan 271. (1) Administrativno izvrenje e se obustaviti po slubenoj dunosti i sprovedene radnje ponititi ako se utvrdi da je obaveza u celini izvrena, da izvrenje nije bilo uopte doputeno, da je bilo sprovedeno prema licu koje nije u obavezi, ako trailac izvrenja odustane od svog zahteva, odnosno ako je izvrna isprava ponitena ili ukinuta. (2) Administrativno izvrenje e se odloiti ako se utvrdi da je u pogledu izvrenja obaveze dozvoljen poek, ili je umesto privremenog reenja koje se izvrava doneseno reenje o glavnoj stvari koje se razlikuje od privremenog reenja. Odlaganje izvrenja odobrava organ koji je doneo zakljuak o dozvoli izvrenja. lan 272. (1) Novane kazne izreene po ovom zakonu izvravaju organi nadleni za izvrenje novanih kazni izreenih za prekraje. (2) Novana kazna naplauje se u korist budeta iz koga se finansira organ koji je izrekao kaznu. lan 273. (1) Kad treba da se sprovede sudsko izvrenje reenja donesenog u postupku, organ ije reenje treba izvriti stavlja na reenje potvrdu izvrnosti (lan 268. stav 3) i dostavlja ga radi izvrenja sudu nadlenom za izvrenje. (2) Reenje doneseno u postupku koji sadri potvrdu izvrnosti jeste osnov za sudsko izvrenje. To izvrenje sprovodi se po odredbama saveznog zakona kojim se ureuje izvrni postupak i odredbama drugih zakona koji vae za sudsko izvrenje. 2. Izvrenje nenovanih obaveza lan 274. Izvrenje radi ostvarivanja nenovanih obaveza izvrenika sprovodi se preko drugih lica, odnosno prinudom. a) Izvrenje preko drugih lica lan 275. (1) Ako se izvrenikova obaveza sastoji u izvrenju radnje koju moe izvriti i drugo lice, a izvrenik je ne izvri uopte ili je ne izvri u celini, ta radnja e se izvriti preko drugog lica, na troak izvrenika. Izvrenik mora biti na to prethodno opomenut. (2) U sluaju iz stava 1. ovog lana, organ koji sprovodi izvrenje moe zakljukom naloiti izvreniku da unapred poloi iznos koji je potreban za podmirenje trokova izvrenja, a da se obraun naknadno

izvri. Zakljuak o polaganju tog iznosa je izvran. b) Izvrenje prinudom lan 276. (1) Ako je izvrenik duan da neto dopusti ili trpi, pa postupa protivno toj obavezi, ili ako je predmet izvrenja izvrenikova radnja koju ne moe umesto njega da izvri drugo lice, organ koji sprovodi izvrenje prinudie izvrenika na ispunjenje obaveze prinudnom merom, odnosno novanom kaznom. (2) Organ koji sprovodi izvrenje najpre e zapretiti izvreniku primenom prinudnog sredstva ako svoju obavezu ne izvri u ostavljenom roku. Ako izvrenik u toku tog roka preduzme neku radnju protivno svojoj obavezi, ili ako ostavljeni rok bezuspeno protekne, zapreeno prinudno sredstvo e se odmah izvriti, a ujedno e se odrediti novi rok za izvrenje radnje i zapretiti novom, stroom, prinudnom merom. (3) Novana kazna koja se na osnovu stava 1. ovog lana izrie prvi put ne moe biti manja od 5.000 niti vea od 20.000 dinara. Novana kazna moe biti izreena vie puta, s tim da zbir izreenih novanih kazni ne moe iznositi vie od desetostrukog iznosa prvi put izreene novane kazne. (4) Naplaena novana kazna se ne vraa. lan 277. Ako se izvrenje nenovane obaveze uopte ili blagovremeno ne moe sprovesti primenom sredstava predvienih u lanu 275. i 276. ovog zakona, izvrenje se, prema prirodi obaveze, moe sprovesti i neposrednom prinudom, ako propisom nije drukije odreeno. lan 278. (1) Kad je na osnovu reenje sprovedeno izvrenje, a reenje je docnije poniteno ili izmenjeno, izvrenik ima pravo da zahteva da mu se vrati ono to mu je oduzeto, odnosno da se stvar vrati u stanje koje proizlazi iz novog reenja. (2) O zahtevu izvrenika reava organ koji je doneo zakljuak o dozvoli izvrenja. Glava XVIII IZVRENJE RADI OBEZBEENJA I PRIVREMENI ZAKLJUAK 1. Izvrenje radi obezbeenja lan 279. (1) Radi obezbeenja izvrenja moe se zakljukom dozvoliti izvrenje reenja i pre nego to je ono postalo izvrno ako bi bez toga moglo biti osujeeno ili znatno oteano izvrenje posle izvrnosti reenja.

(2) Ako se radi o obavezama koje se prinudno izvravaju samo po predlogu stranke, predlaga mora opasnost od osujeenja ili oteavanja izvrenja uiniti verovatnom, a organ moe izvrenje iz stava 1. ovog lana usloviti davanjem obezbeenja shodno lanu 207. stav 2. ovog zakona. (3) Protiv zakljuka donesenog na predlog stranke za izvrenje radi obezbeenja, kao i protiv zakljuka donesenog po slubenoj dunosti, doputena je posebna alba. alba protiv zakljuka kojim je odreeno izvrenje radi obezbeenja ne odlae sprovoenje izvrenja. lan 280. (1) Izvrenje radi obezbeenja moe se sprovesti administrativnim ili sudskim putem. (2) Kad se izvrenje radi obezbeenja sprovodi sudskim putem, sud postupa po odredbama saveznog zakona kojim se ureuje izvrni postupak i odredbama drugih zakona koji vae za sudsko izvrenje. lan 281. Izvrenje privremenog reenja (lan 207) moe se sprovesti samo u onom obimu i u onim sluajevima u kojima je doputeno izvrenje radi obezbeenja (lan 279. i 280). 2. Privremeni zakljuak o obezbeenju lan 282. (1) Ako postoji ili je bar uinjena verovatnom obaveza stranke, a postoji opasnost da e obavezana stranka na drugi nain osujetiti ili znatno oteati izvrenje obaveze, organ nadlean za donoenje reenja o obavezi stranke moe pre donoenja reenja o toj obavezi doneti privremeni zakljuak radi obezbeenja izvrenja obaveze. Prilikom donoenja privremenog zakljuka organ je duan da vodi rauna o odredbi lana 263. stav 1. ovog zakona i da obrazloi zakljuak. (2) Donoenje privremenog zakljuka moe se usloviti davanjem obezbeenja predvienog u lanu 207. stav 2. ovog zakona. (3) U pogledu privremenog zakljuka donesenog na osnovu stava 1. ovog lana primenjivae se odredbe lana 279. stav 3. i lana 280. ovog zakona. lan 283. (1) Ako je pravnosnanim reenjem utvreno da pravno ne postoji obaveza stranke za ije je obezbeenje bio donesen privremeni zakljuak, ili je na drugi nain utvreno da je zahtev za donoenje privremenog zakljuka bio neosnovan, predlaga u iju je korist privremeni zakljuak donesen duan je da naknadi suprotnoj stranci tetu koja joj je prouzrokovana donesenim zakljukom. (2) O naknadi tete iz stava 1. ovog lana reava organ koji je doneo privremeni zakljuak ako je predlaga saglasan da tetu naknadi. Ako predlaga nije saglasan da tetu naknadi, suprotna strana moe zahtev za naknadu tete ostvarivati pred nadlenim sudom u parninom postupku. PETI DEO

SPROVOENJE ZAKONA I PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE Glava XIX SPROVOENJE ZAKONA lan 284. (1) Preduzee, odnosno druga organizacija kojoj je zakonom povereno izvrenje javnog ovlaenja moe u postupku koji vodi za povrede procesne discipline sama izricati kazne i primenjivati druge mere predviene u odredbama lana 63. st. 3. i 4, lana 101, lana 159. stav 3, lana 171. st. 1. i 2, lana 182. stav 1. i lana 187. st. 2. i 3. ovog zakona. (2) Iznosi naplaeni od izreenih novanih kazni iz stava 1. ovog lana, uplauju se u savezni ili republiki budet. lan 285. (1) Ovlaenje za preduzimanje radnje i reavanje u postupku moe se dati zaposlenom koji ima propisanu strunu spremu. (2) Organ je duan da na pogodan nain objavi koja su slubena lica ovlaena za reavanje u upravnim stvarima, a koja za preduzimanje radnji u postupku pre donoenja reenja. lan 286. (1) Slubeno lice u organu koji vodi postupak odgovorno je ako njegovom krivicom doe do neizvrenja odreenih procesnih radnji. (2) Savezni organ koji se stara o sprovoenju ovog zakona moe da zahteva pokretanje disciplinskog postupka protiv slubenog, odnosno odgovornog lica koje propusti vrenje dunosti iz stava 1. ovog lana, kao i odgovornog lica koje, protivno lanu 285. ovog zakona, odredi nestruno lice za preduzimanje radnji u postupku ili za reavanje u upravnoj stvari. lan 287. (1) Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vri nadleni savezni organ. (2) Nadleni savezni organ duan je da ostvaruje uvid u reavanje u upravnim stvarima naroito u pogledu reavanja u propisanim rokovima i u pogledu strune spreme zaposlenih koji rade na upravnim stvarima kod organa, kao i da daje objanjenja i prua strunu pomo u stvarima koje se odnose na primenjivanje odredaba ovog zakona. Organi su duni da nadlenom organu omogue ostvarivanje uvida u rad koji se odnosi na reavanje upravnih stvari, a naroito da mu daju, odnosno dostavljaju odreene podatke, odnosno obavetenja. lan 288. (1) O reavanju u upravnim stvarima vodi se slubena evidencija.

(2) Evidencija iz stava 1. ovog lana sadri podatke o: broju podnesenih zahteva; broju pokrenutih postupaka po slubenoj dunosti; nainu i rokovima reavanja upravnih stvari u prvostepenom i drugostepenom postupku; broju ponitenih, odnosno ukinutih upravnih akata i broju odbaenih zahteva, odnosno obustavljenih postupaka. (3) Podaci iz stava 2. ovog lana vode se i iskazuju po upravnim oblastima. lan 289. Pozivi, dostavnice, nareenja za dovoenje, zapisnici, zapisnici u vidu knjiga, reenja iz lana 199. stav 1. i lana 203. ovog zakona, uverenja iz lana 110. stav 1. ovog zakona, kao i drugi akti koji se koriste u postupku sainjavaju se po propisanim obrascima. Glava XX PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 290. Na predmete ije je reavanje zapoeto pre stupanja na snagu ovog zakona primenjivae se odredbe ovog zakona, ako postupak nije konano zavren. lan 291. Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o optem upravnom postupku ("Slubeni list FNRJ", br. 52/56, "Slubeni list SFRJ", br. 10/65, 18/65, 4/77, 11/78, 32/78, 9/86 i 47/86 i "Slubeni list SRJ", br. 24/94).