NAJBOLJE SVETSKE SF PRIE 1984.

KENTAUR 1984.

Vonda Mek Intajer: O MAGLICI, TRAVI I PESKU Maleni deak bio je sav prepadnut. Zmijarica je neno dotakla njegovo vrue elo. Iza nje, troje odraslih stajahu u zbijenoj grupici; posmatrali su, ispunjeni sumnjom, ali su se plaili da svoju zabrinutost ispolje ma im sem suenim linijama oko oiju. Bojali su se same Zmijarice isto koliko su se bojali da im ne umre ovo dete, njihovo jedino. U mranom atoru, svetlo treperavih lampi nije donosilo mnogo ohrabrenja. Dete je gledalo oima tako tamnim da se zenice nisu videle i tako tupim da se Zmijarica bojala da e dete umreti. Pogladila je njegovu kosu. Kosa je bila dugaka i vrlo bleda i zato je svojom bojom upadljivo odskakala od deakove tamne koe, koe koja je ispod i nekoliko centimetara uokolo kosmatog dela glave bila suva i neravna. Da je Zmijarica posetila ove ljude pre nekoliko meseci, mogla je jo tada videti da je ovo dete obolelo. "Donesite moju torbu, molim", ree Zmijarica. Roditelji deaka trgoe se od njenog blagog glasa. Moda su oekivali da uju kretanje svrake ili itanje zmije? Sad je Zmijarica po prvi put progovorila u njihovom prisustvu. Ranije, samo ih je posmatrala, kad su njih troje doli da je izdaleka gledaju i da apuu o njenoj profesiji i njenoj mladosti; i samo je klimnula, kad su joj konano prili i zamolili je za pomo. Moda su od tada pa sve do sada mislili da ne moe da govori. Mlai od dvojice mukaraca, ovek svetle kose, podie njenu konu torbu. Drao je torbu daleko od svog tela i nagnuo se daleko napred da je doda Zmijarici; disao je plitko, nozdrva rairenih kao da hoe da uhvati jedva osetni miris mousa u suvom pustinjskom vazduhu. Zmijarica se ve manje-vie navikla na takvu nelagodnost kod ljudi koji su joj prilazili. esto je to viala. U trenutku kad je Zmijarica pruila ruku, mladi se trgao unazad i ispustio torbu. Zmijarica se bacila i jedva uhvatila torbu, koju je zatim blago spustila na pod, a mladoga oveka je pogledala prekorno. Njegov mu i njegova ena prioe mu i dodirnue ga, da ublae njegov strah. "Jednom su ga ujele zmije", ree ena, koja bee crnokosa i zgodna. "Tad je umalo umro." Govorila je tako kao da eli da ga opravda, ali ne i da se izvinjava. "Izvinjavam se", ree mladi ovek. "Ali video sam..." Nainio je pokret kao da pokazuje ka njoj. Drhtao je i vidljivo se trudio da obuzda strah. Zmijarica je bacila pogled dole, na svoje rame; ve neko vreme podsvesno je znala da se tu neto nalazi i kree. Majuna zmija, tanka kao prst na ruci novoroeneta, skliznula je oko njenog vrata i svojom uzanom glavicom izvirila ispod njenih kratkih kovrda. Zmija je njuila vazduh laganim, smirenim palacanjem trokrakog jezika, koji bi prvo isplazila, mahnula njime gore-dole, pa ga uvukla, da oseti ukus raznih mirisa. "A, pa to je samo Trava", ree Zmijarica. "Ne moe vam on nita." Da je bio vei, Trava bi mogao nekoga i uplaiti: bio je bledozelen, ali su krljuti oko njegovih usta bile crvene, kao da se upravo naderao na nain sisara, komadajui plen. No on je, u stvari, jeo na mnogo uredniji nain.

Dete je zajecalo. Ali tek to je zajecao, deai je i zautao; moda su mu rekli da e se Zmijarica uvrediti ako uje plakanje. Bilo joj je krivo to ovaj narod sebi uskrauje taj jednostavni nain da srcu olaka. Okrenula je lea odraslima, alei to se oni toliko plae zmija, ali svesna da bi isuvie vremena bilo potrebno da ih ubedi da promene stav. "Dobro je", rekla je deku. "Trava je dobar, suv i mekan, a ako ga ostavim da te uva, ni sama smrt nee moi da prie tvom krevetu." Trava je skliznuo, ulio se u njenu uzanu, prljavu aku i ona prui zmiju deaku. "Samo polako", ree. Deak je ispruio ruku i dotakao glatke krljuti vrhom prsta. Zmijarica je osetila da je i za takav jednostavan pokret bio potreban veliki napor; ipak on se nasmeio. "Kako se zove?" Pogledao je ka roditeljima i kad su oni posle malo oklevanja klimnuli, proaputao: "Stavin." Nije imao ni snage ni daha da progovori glasno. "A ja se zovem Zmijarica, Stavine, i vrlo skoro, ve ujutru, morau neto da ti uradim to e da boli. U poetku e da zaboli, a zatim e oseati bolove u telu nekoliko dana, ali posle e ti biti bolje." Gledao ju je ozbiljno. Zmijarica je shvatila da deko sve razume i da se boji, ali da se ovako ipak boji manje nego da je pokuala da lae. Mora biti da je trpeo sve vee bolove to se bolest vie pogoravala, ali izgleda da su ga svi u njegovoj okolini samo teili, nadajui se da e bolest ili da prode, ili da ga brzo usmrti. Zmijarica je stavila Travu na deakov jastuk. Privukla je torbu blie. Na njen dodir, brava se otvori. Odrasli su jo zazirali od nje; mogli su samo da je se plae zato to nije bilo ni vremena ni razloga da osete poverenje. ena je bila u takvim godinama da se lako moglo desiti da vie ne raa. Po njihovim oima i tajnim dodirima, po njihovoj zabrinutosti, znala je da ovo jedno dete veoma vole. Da ga nisu voleli izuzetno mnogo, ne bi ni pozvali Zmijaricu, u ovoj zemlji. Bila je no i ve je bilo prohladno. Zato je Pesak izaao iz torbe tromo, klatei glavom, palacajui, tragajui za mirisima, ukusima, toplotom tela. "Jel' to...", poe stariji mu, glasom tihim i mudrim, ali i uplaenim. Pesak je osetio strah, pa je zabacio glavu u poloaj za napad i tiho zazveao repom. Zmijarica je progovorila, pokrenula aku, zatim celu ruku ka Pesku. Na to se ova jamska zmija-otrovnica opustila i potekla ukrug i ukrug oko njenog runog zgloba, formirajui niz crnosmeih narukvica. "Ne", ree Zmijarica, "ne moe Pesak da pomogne vaem sinu, bolest je predaleko odmakla. Znam da vam nije lako, ali, molim vas, smirite se. Ovo je za vas strano, ali ja inim to mogu." Maglica nije htela da izae dok je neko ne uznemiri. Zato je njena vlasnica morala da kuca po torbi i konano da dvaput gurne Maglicu. Zmijarica je prvo osetila vibraciju krljuti koje klizaju, a onda, iznenada, albino kobra polete uvis. Izlazila je iz torbe vrlo brzo, pa ipak nikako da

sasvim izae, kao da joj kraja nema. Uzdigla se, zabacila glavu, izbacila vazduh iz plua uz glasno itanje. Rairila je plat iza glave. Iza Zmijariinih lea troje ljudi jeknue od straha, kao da ih je neko ve napao, im videe na poleini Magliinog plata aru u obliku naoara, karakteristinu za kobre. Zmijarica na ljude uopte nije obraala panju, nego se obratila velikoj kobri, ija se glava sad uzdizala od poda ve vie od metar. Svojim reima fokusirala je panju zmije. "A, ti. Besno stvorenje. Lezi. Vreme je da zaradi za veeru. Razgovaraj sa ovim detetom. i dodirni ga. Zove se Stavin." Postepeno je Maglica opustila svoj plat i onda dopustila Zmijarici da je dodirne. Zmijarica ju je vrsto uhvatila iza glave, i drala ju je tako da je zmija morala gledati u deaka. Svetlost lampi odraavala se u srebrnim oima kobre. "Stavine", ree Zmijarica, "Maglica e sad samo da se upozna sa tobom. Obeavam da e te ovog puta samo blago dodirnuti." Ipak je Stavin zadrhtao kad je Maglica dotakla njegova uzana prsa. Zmijarica nije putala glavu zmije, ali je omoguila da zmija svojim telom klizi po deakovom telu. Duina ove kobre bila je etvorostruko vea od deakove visine. Obmotala se sada oko deakovog nateenog trbuha, obujmila ga kolutima svog belog tela, istegla se i pritiskala glavom ka deakovom licu, vrei pritisak na Zmijariinu ruku. Maglica je na deakov prestraen pogled uzvraala netreminim zurenjem svojih oiju, koje nisu ni imale kapke. Zmijarica je dopustila Maglici da se jo malo primakne. A zmijurina zapalaca jezikom, da oseti ukus ovog deteta. Mlai suprug tiho uzviknu od straha. Zato se Stavin tre i zato se sad Maglica zabaci unazad, zinu, otkrivi svoje otrovne zube, itei. Zmijarica je pola malo unazad i unula. Uzdahnula je. Ponekad, u drugim zemljama, bilo je mogue pustiti srodnike da prisustvuju leenju, ali ovde ne. "Morate izai", rekla je blago. "Opasno je uplaiti Maglicu." "Neu..." "ao mi je. Morate saekati napolju." Mlai mu, ili moda ena, mogli su sad da ponu da se raspravljaju i da pri tom upotrebljavaju neodrive argumente, da postavljaju pitanja na koja se ne moe odgovoriti, ali ih je stariji mu okrenuo, uzeo za ruke i izveo napolje. U trenutku kad je on podizao platno na vratima atora, Zmijarica ree: "Potrebna mi je jedna mala ivotinja, bilo koja, samo da ima krzno i da je iva." "Nai emo", ree stariji mu. Troje roditelja izidoe u svetlu no. Zmijarica je ula njihove korake u pesku izvan atora. Uzela je Maglicu u krilo i stala da je umiruje. Kobra se obmotala, da bi se zagrejala, oko Zmijariinog vitkog struka. Kobra je od gladi postajala nervoznija nego obino, a sad je bila gladna, ba kao i Zmijarica. Putujui preko pustinje od crnog peska, nali su dovoljno vode, ali u Zmijariine zamke nita se nije ulovilo. Bilo je leto, vreme je bilo toplo i mnoga krznata stvorenja koja bi Maglici i Zmijarici bila prava poslastica provodila su

vreme u obamrlosti, u letnjem snu. A kad god su zmije ostajale bez redovnih obroka i Zmijarica je poinjala gladovanje. Bilo joj je ao kad je videla da se Stavin sad jo vie plai. "ao mi je to sam rekla tvojima da izau. Uskoro e moi da se vrate", ree mu. Oi su mu bile sjajne. Bio je na ivici suza. "Rekli su mi da vas sluam." "Bilo bi najbolje da plae, ako moe", ree Zmijarica. "Nije pla neka strana stvar." Ali Stavin ovo kao da nije razumeo, pa je odluila da ne navaljuje. Znala je da narod ovog surovog kraja izdrava tako to nikad ne plae, nikad ne oplakuje, nikad se ne smeje. Ovde narod nije sebi dozvoljavao aljenje, a radosti samo malo; ali je opstajao. Maglica se smirila do mrzovoljnosti. Sad ju je Zmijarica odmotala sa sebe i stavila na leaj uz deaka. Dok se kobra kretala, Zmijarica je vodila njenu glavu, oseajui pod prstima napetost onih miia koji slue za napad i ujed. "Ona e te dodirivati jezikom", rekla je Stavinu. "To moe da golica, ali ne boli. Ona jezikom mirie kao ti nosem." "Mirie jezikom?" Zmijarica je klimnula i nasmeila se, a Maglica je palacavim jezikom blago pomazila Stavinov obraz. Stavin se nije trgao; paljivo ju je posmatrao. Deje oduevljenje saznanjem privremeno je potisnulo bolove. Leao je savreno mirno dok je Magliin dugaki jezik prelazio preko njegovih obraza, oiju, usta. "Ona proba ukus bolesti", ree Zmijarica. Maglica prestade da navaljuje glavom napred, povue se, a Zmijarica se vrati u uei poloaj i pusti je. Kobra se spiralno pope uz njenu ruku i lee joj na plea. "Spavaj, Stavine", ree Zmijarica. "Imaj poverenja u mene, i ne boj se jutra." Stavin je nekoliko trenutaka zurio u nju, traei istinu u njenim plavim oima. "'Oe Trava da me uva?" Iznenadilo ju je to pitanje, zapravo onaj stepen prihvatanja koji se tim pitanjem ispoljio. Sklonila mu je kosu sa ela i nasmeila se osmehom ispod koga samo to nisu navrle suze. "Naravno." Dohvatila je Travu sa jastuka. "Mora ovo dete da uva noas i da pazi na njega." Zmija leae mirno u njenoj aci, svetlucajui oima. Poloila je zmiju blago nazad na jastuk. "Sad spavaj." Stavin je sklopio oi i odjednom kao da je ivot iziao iz njega. Promena je bila tako velika da se Zmijarica nae napred da ga pipne, da se uveri da nije umro; onda vide da deko die, mada plitko i polako. Zaukala je ebe oko njega i ustala. Ta nagla promena poloaja tela donela joj je vrtoglavicu; zateturala se, pa uvrstila na nogama. Na njenim pleima Maglica se zategla. Zmijaricu su oi pekle, a stvari oko sebe videla je previe otro, sa onom vrstom jasnoe koja se doivljava u groznici. Skupila je snagu da se odupre gladi i iscrpljenosti. Sagla se polako i podigla konu torbu. Maglica vrhom jezika dotae njen obraz. Zmijarici je i dalje smetalo zujanje u uima.

Odgurnula je platno na ulazu u ator i osetila olakanje zbog injenice da je jo no. Mogla je Zmijarica da izdri toplotu dana, ali bi se blistavost sunca kovitlala u njoj, prei je. Sigurno je pun mesec; iako su oblaci zaklonili celo nebo, kroz njih se difuzno irilo toliko svetlosti da se nebo inilo sivim od horizonta do horizonta. Uokolo nje bejahu atori, a iza njih grupe bezoblinih senki uzdignutih od tla. Ovde, na ivici pustinje, vode je bilo toliko da je bunje, u grupicama, pa i malenim gustiima, moglo da opstaje i tako obezbeuje hranu i zaklon za svakovrsna iva bia. Crni pesak, koji se preko dana iskrio i time zaslepljivao putnike, u noi je izgledao kao sloj mekane ai. Ali im je Zmijarica iskoraila iz atora, ta iluzija mekoe nestade; njene izme se zarie, krckajui, u otre, tvrde estice. Stavinova porodica je ekala, sedei izmeu atora u zbijenoj grupi. atori ovoga naselja bili su pobodeni na prostoru sa kog je bunje uklonjeno upanjem i spaljivanjem. Ljudi su sedeli na pesku. Gledali su je utke, nadajui se samo kroz poglede, ne pokazujui izrazima lica nita. Uz njih je sedela jedna ena neto mlaa od Stavinove majke. Bila je obuena kao i ostali, u dugu oputenu odedu, ali je na sebi imala jedan ukras, jedini ukras koji je Zmijarica kod ovog naroda ikada videla: krunu ploicu koja oznaava vou, okaenu oko vrata konim kaiem. Da je ona starijem muu neki rod, videlo se po mnogim detaljima: po visokim jagodicama, po ravnim, otro ogranienim povrinama na licu, po tome to je njegova kosa ve bila sasvim seda, a njena rano prela iz potpuno crne u prosedu, kao i po tome to su im oboma oi imale onu tamnu nijansu najpogodniju za opstanak u pustinji, pod jakim suncem. Na zemlji do njihovih nogu neka mala crna ivotinja uhvaena u mreu trzala se, ne bi li se oslobodila, i povremeno je slabano ciala. "Stavin je zaspao", ree Zrnijarica. "Ne uznemiravajte ga, ali idite kod njega ako se probudi." ena i mlai mu ustadoe i odoe unutra, ali stariji mu stade pred nju. "Da li e moi da mu pomogne?" "Nadam se da emo moi. Tumor je u odmakloj fazi, ali izgleda da se sastoji iz samo jednog komada." Sopstveni glas zvuao joj je udaljeno i uplje, kao da lae. "Maglica e biti spremna ujutru." Oseala je da treba jo nekim reima da ga umiri, ali te rei nije nalazila. "Moja sestra je htela da razgovara s tobom", ree on i ode ostavivi njih dve nasamo. Nije se potrudio ni da jednu drugoj predstavi, pa ak ni da sebe malo uzdigne tako to bi rekao da je ta visoka ena predvodnik ove naseobine. Zmijarica pogleda za njim, ali samo vide kako se ulaz u ator zatvara. Jo dublje je osetila svoju iscrpljenost, a Maglica polegla po njenim leima i ramenima bila joj je, po prvi put, teak teret. "Je li ti dobro?" Zmijarica se okrete. Ova je ena prilazila sa prirodnom elegancijom, ali u isti mah i pomalo nezgrapno, jer je bila u odmakloj trudnoi. Zmijarica je

morala da pogleda uvis da bi joj videla oi. Ova ena je imala majune bore u uglovima oiju, kao da se ponekad smejala u tajnosti. Sad se nasmeila, ali zabrinuto. "Izgleda veoma umorna. Da odredim nekoga da ti pripremi postelju?" "Ne sad", ree Zmijarica. "Ne jo. Spavau tek posle." Zapovednica je ispitivaki gledala u nju i Zmijarica oseti da im je zajedniko to to obe nose teret odgovornosti. "Razumem. Valjda. Moemo li neto da ti obezbedimo? Treba li neko da ti pomogne oko tvojih preparata?" Zmijarici su ova pitanja izgledala komplikovana. Kao da su to nekakvi sloeni problemi, okretala ih je u svome zamorenom mozgu, pregledala ih je, rastavljala na delove i konano shvatila ta znae. "Mom poniju je potrebno hrane i vode..." "Za to smo se ve pobrinuli." "I potreban mi je neko ko e pomoi oko Maglice. Neko jak. Ali vanije je da se ne plai." Zapovednica je klimnula. "Pomogla bih ja", ree, "ali u poslednje vreme sam neto nezgrapna. Nai u nekog." "Hvala ti." Ponovo se uozbiljivi, ena je krenula, glave malo pognute, ka jednoj manjoj grupi atora. Zmijarica ju je ispratila pogledom i divila se njenoj gracioznosti. inilo joj se da je u poreenju sa ovom enom mala, mlada i gruba. Pesak, koji joj je dotle bio kao narukvica, poe da se odmotava sa njenog runog zgloba. Po nainu kako su njegove krljuti klizile preko njene koe osetila je na ta se sprema i uhvatila ga je pre nego to je mogao da padne na zemlju. Pesak je iz njenih ruku izvio i uzdigao gornji deo tela. Palacao je i zurio prema maloj ivotinji, oseajui njenu telesnu toplotu, oseajui miris njenog straha. "Ma znam da si gladan", ree Zmijarica, "ali to stvorenje nije za tebe." Stavila je Peska u torbu, zatim je digla i Maglicu sa ramena i pustila je da se svije unutar mrane pregrade u istoj torbi. ivotinjica je ciknula i ponovo poela da se bacaka im Zmijariina mutna senka pree preko nje. Zmijarica se sae i uze zvericu. Brzi niz prestraenih krikova postepeno se smirivao i konano je prestao, jer ju je Zmijarica blago milovala. Konano je ivotinjica leala mirno, teko diui, iscrpljena, i zurila u Zmijaricu utim oima. Imala je dugake zadnje noge i iroke, iljate ui, a nos joj se trzao od mirisa zmija. Meko crno krzno bilo je izdeljeno na nepravilne rombove tamo gde su se konopci mree urezali. "alosti me da ti oduzmem ivot", ree Zmijarica ivotinjici. "Ali bar nee vie biti straha, a nee te ni boleti." Sklopila je aku neno oko nje, gladei je i dalje, i stisnula kimu odmah ispod lobanje. Zatim je povukla, samo jednom, brzo. ivotinja kao da se neto malo borila, ali bila je u stvari ve mrtva. Zgrila se: privukla je noge uz telo i skupila drhtave prste sve etiri noge u male pesnice. Izgledalo je kao da jo zuri u Zmijaricu. Ova je sad oslobodila telo ivotinjice od mree. Zmijarica je iz fieklije na svom opasau

izdvojila, izmeu staklenih boica, tako majunih da su to pre bile cevice sa zatvaraima, jednu; razdvojila je stisnute vilice ivotinjice i pustila da meu njih padne samo jedna kap mutne supstance iz boice. Zatim je brzo prila torbi, otvorila je i pozvala Maglicu. Kobra izae polako, klizei preko ivice, sputenog plata iza glave, vukui se preko otrog peska. Mlenobele krljuti odbijale su tanku svetlost. Osetila je miris ivotinjice, potekla ka njoj, pecnula je jezikom. Za trenutak se Zmijarica pobojala da e kobra odbiti mrtvo meso, ali telo je bilo jo toplo, jo se refleksno grilo, a kobra je bila veoma gladna. "Zalogaji za tebe", progovori Zmijarica kobri; navika, steena u dugoj samoi. "Da ti otvori apetit." Maglica onjui ivotinjicu, uzmae glavom unazad i napade, zarivajui svoje kratke otrovne zube u maleno telo, ujedajui ponovo i ponovo, ispumpavajui svoj rezervoar otrova. Pustila je plen samo da bi ga odmah jo bolje zahvatila, a onda poe da namie svoje vilice sa svih strana na plen, koji e joj jedva malice rairiti grlo. Kad je to zavreno i kad je Maglica mirno leala na pesku, varei svoj mali obrok, Zmijarica je sela pokraj svoje kobre, drala ju je i ekala. ula je korake na otrome pesku. "Poslae me da ti pomognem." ovek je bio mlad, mada je u svojoj crnoj kosi imao i po koju belu vlas. Bio je vii od Zmijarice i prilino zgodan. Oi su mu bile crne, lice otro, a kosa povuena unazad i vezana iza potiljka. Izrazom lica nita nije otkrivao. "Boji li se?" "Radiu kako mi kae." Iako mu se telo nije razaznavalo ispod dugake odede, snaga mu se poznavala po dugakim, lepim rukama. "Onda dri telo zmije i ne daj da te iznenadi." Maglica je poela da se trza od efekta hemikalije koju je Zmijarica usula u mrtvu ivotinjicu. Kobrine oi sad su buljile ne videi nita. "Ako ugrize..." "Dr' brzo!" Mladi je posegnuo oberuke, ali je njegovo oklevanje bilo predugo. Maglica se izvila i oinula repom, zahvativi ga posred lica. Zateturao se unazad, bar isto toliko zbog iznenaenja koliko i zbog bola. Zmijarica nije poputala svoj vrsti zahvat iza vilica zmije, a ujedno se borila da zmiju savlada itavom duinom. Maglica nije spadala u zmije daviteljke, ali svejedno je bila glatka, jaka i brza. ibala je na sve strane, a dah joj je izlazio iz plua u dugim itavim mlazevima. Sad bi ugrizla sve to bi dohvatila. Borei se, Zmijarica je uspela da stisne otrovne lezde kobre i istisne joj i poslednju kap otrova. Kapi otrova jedan su tren visile sa kobrinih onjaka, hvatajui svetlost kao kakvi dragulji; zatim ih silina kobrinih greva odbaci daleko u tamu. Zmijarici je u daljem rvanju pomogao, bar u ovoj prilici, bar jednom u ivotu sam pustinjski pesak: nije ruao kobri dobar oslonac. Osetila je kako iza nje mladi ovek mlatara rukama, grabei telo i rep zmije. Maglicin napad greva odjednom prestade i u rukama im ostade oputena zmija. "Izvinjavam se..." "Samo ti nju dri", ree Zmijarica. "Tek e biti noas posla za nas." Kad su Maglicu ponovo obuzeli grevi, mladi ju je drao vrsto i stvarno donekle pomogao. im je taj drugi napad greva proao, Zmijarica mu odgovori na ranije postavljeno pitanje. "Ako bi ona spremila otrov, pa te ugrizla, ti bi verovatno umro. ak i sad bi od njenog ujeda

bolovao. Ali ako ne uini neto glupo, ona nikog nee ujesti, ili e u najgorem sluaju ujesti mene." "Ti bi mome roaku slabo pomogla, mrtva, ili na samrti." "Ne razume. Maglica mene ne moe ubiti." Ispruila je ruku tako da on vidi belinu oiljaka od zmijskih ujeda. Zurio je u oiljke, zatim je opet jedan dugi trenutak gledao pravo u oi, pa sklonio pogled. Ono mesto na nebu iz kog se irila svetlost pomicalo se polako ka zapadu. Drali su kobru kao dete. Zmijarica poe da pada u dreme, ali Maglica pomae glavu, tupo nastojei da se oslobodi stiska, i Zmijarica se odmah razbudi. "Ne smem da zaspim", ree mladiu. "Priaj mi. Kako te zovu?" Kao Stavin ranije, tako je sad ovaj mladi oklevao. Kao da se neeg bojao, nje moda. "Moj narod", ree, "smatra da nije mudro rei svoje ime strancu." "Ako me smatrate za veticu, nije trebalo da traite moju pomo. Ne znam nikakve maije i ne tvrdim da znam." "Nije to sujeverje", ree on. "Nije onako kako bi se moglo pomisliti. Ne bojimo se da e neko baciti ini na nas." "Ne mogu da upoznam obiaje svih ljudi na Zemlji, pa se zato drim svojih obiaja. A moj je obiaj da se onome s kim saraujem obraam po imenu." Gledala ga je pokuavajui da u mutnoj svetlosti odgonetne njegov izraz lica. "Nae porodice znaju naa imena, a kad se troje odlue da sklope brak, jedno drugom otkriju imena." Zmijarica je razmislila o tom obiaju i zakljuila da njoj nikako ne bi odgovarao. "Nikom drugom? Nikad?" "Pa... prijatelj moda moe da sazna ime oveka." "Aha", ree Zmijarica. "Vidim. Ja sam jo nepoznata osoba ili ak neprijatelj." "Pa prijatelj bi mogao saznati moje ime", ponovio je mladi. "Ne mislim da te uvredim, ali ne razume. Poznanik nije prijatelj. Mi prijateljstvo visoko cenimo." "U ovakvoj zemlji ovek bi trebalo da bude u stanju brzo da oceni da li neko zasluuje da bude nazvan prijateljem." "Retko sklapamo prijateljstvo. To je velika obaveza." "Zvui kao neto ega se treba plaiti." Razmotrio je tu mogunost. "Ono ega se bojimo jeste izneveravanje prijateljstva. To je vrlo bolno." "Da li je tebe iko ikad izneverio?" Pogledao ju je otro, kao da je sad prela granicu pristojnosti. "Ne", ree glasom tvrdim kao to mu je i lice bilo tvrdo. "Nikad prijatelj. Ne postoji niko koga bih ja nazvao svojim prijateljem." Takvo njegovo reagovanje navelo je Zmijaricu da se trgne. "To je vrlo alosno", rekla je i zautala, pokuavajui da shvati kakve su to duboke nevolje naterale ljude da se toliko zatvore; uporeivala je svoju usamljenost,

koju nije mogla izbei, sa njihovom, koju su sami izabrali. "Mene moe zvati 'Zmijarica'", ree ona konano, "ako moe da prisili sebe da to izgovori. Upotreba mog imena ne obavezuje te ni na ta." inilo se da mladi namerava neto da kae; moda je opet pomislio da ju je uvredio, a moda je nameravao da dalje brani obiaje svog naroda; ali Maglica poe da se uvija u njihovim rukama, pa su morali da je dre da se ne povredi. Ova je kobra za svoju duinu bila mrava, no ipak je bila snana, a njeni su grevi ovog puta bili jai nego ikad pre. Zamalo da se svojim bacakanjem otrgne iz Zmijariinog zahvata. Pokuala je da rairi plat iza svoje glave, ali to nije mogla od Zmijariinih ruku. Zinula je i poela da iti, ali nita nije kapalo iz onjaka. Obmotala se repom mladiu oko struka. On poe da je vue i da se okree ukrug da bi se oslobodio namotaja. "Nije ona davitelj", ree Zmijarica. "Pusti je da se..." Prekasno; zmija se iznenada opustila i mladi izgubi ravnoteu. Maglica kao bi ibnu u stranu, arajui telom po pesku. Zmijarica se s njom rvala sama dok je momak pokuavao opet da je uhvati, ali kobra se obmota oko Zmijarice i tako doe do oslonca, koji je koristila za dalje trzanje. Zmija poe da se izmie devojci iz aka. Zmijarica se baci zajedno sa kobrom u pesak i Maglica se nadnese nad nju, otvorenih eljusti, razbenjena, itei. Mladi se bacio i zahvatio je vrsto, tik ispod plata. Zato je sad Maglica pokuala svoj napad da prenese na njega, ali ju je Zmijarica spreila. Zajednikim snagama oduzeli su zmiji oslonac i pokorili je. I dok se Zmijarica trudila da ustane, zmija-naoarka iznenada se ukruti, tako da je leala izmeu njih gotovo kao kakva motka. Oboje su bili oznojeni; momku se, ispod koe dobro potamnele od sunca, videlo bledilo, a Zmijarica je drhtala. "Sad emo moi malo da se odmorimo", ree Zmijarica. Pogledala ga je i videla tamnu prugu na njegovom obrazu, tamo gde ga je dokaio kobrin rep. Posegla je rukom i dotakla to mesto. "Ima masnicu", ree. "Ali nee biti oiljka." "Kad bi bilo istina ono da zmije ubadaju repom, onda bi ti drala i za glavu i za rep, pa za mene ne bi bilo posla." "Noas mi je potreban neko da mi pomogne da ne zaspim; bez obzira na to da li pomae i oko zmije ili ne." Borba sa zmijom stvorila je plimu adrenalina, ali njega je sad nestalo, pa se iscrpljenost i glad vratie jo jae. "Zmijarice..." "Da?" Nasmeio se za trenutak, na takav nain kao da mu je napola neprijatno. "Samo probam izgovor." "Nije loe ispalo." "Koliko ti je bilo potrebno da pree pustinju?" "Ne dugo. Ali predugo. est dana." "Od ega si ivela?"

"Ima vode. Putovali smo nou, sem jue kad nisam mogla da naem zaklon." "Nosila si svu hranu?" Slegla je ramenima. "Malo." I poelela je da nije pomenuo hranu. "ta ima s druge strane?" "Jo peska, jo bunja, ali malo vie vode. Nekoliko grupa ljudi tamo stanuje, tamo su trgovci i tamo je stanica na kojoj sam odrasla i izuila zanat. A jo dalje je planina sa gradom u svojoj unutranjosti." "Voleo bih da vidim grad. Jednog dana." "Pustinja se moe prei." Nije vie nita rekao, ali Zmijarica je imala svoje uspomene na naputanje doma, uspomene tako svee da je mogla da nasluti njegove misli. Odjednom otpoe novi napad greva, mnogo pre nego to ga je Zmijarica oekivala. Po otrini ovih greva, videla je da se deak Stavin nalazi u doista odmakloj fazi bolesti i poelela je da je ve jutro. Ako treba da izgubi deaka, onda neka ga izgubi, neka ga oali i neka pokua sve da zaboravi, to pre. Zmija se tako bacala da bi svakako razmrskala sopstvenu glavu o pesak da je njih dvoje nisu drali. Odjednom se potpuno ukoila, eljusti vrsto stisnutih, klonulog jezika. Prestade da die. "Dri je", ree Zmijarica. "Dri je za glavu, brzo, hvataj, a ako ti isklizne, bei. Ma, grabi je! Nee te sad napasti, ali moe sluajno da ti zapara kou." Oklevao je samo tren, a onda epao kobru tik ispod glave. Zmijarica je potrala, klizajui se u dubokom pesku, iz kruga atora, prema prostoru gde je bunje jo raslo. Odlamala je suve trnovite granice koje su je ubadale po rukama punim oiljaka. Krajikom oka zapazila je klupko zmija otrovnica sa roiima na glavama, zmija tako runih da su izgledale izobliene; imale su svoje leglo ispod jednog gustog izrataja sasuenog rastinja. itale su na nju, a ona ih je ignorisala. Nala je uzanu uplju stabljiku i ponela je nazad. Ruke su joj krvarile od dubokih ureza. Klekla je pored Magliine glave, silom otvorila kobrina usta, zabila joj cevicu duboko u grlo, i to kroz prolaz za vazduh koji se nalazio kod korena kobrinog jezika. Primakla se licem u neposrednu blizinu, uzela cevicu u usta i poela blago da duva u Magliina plua. Zapaala je: ruke mladia, koje kobru dre onako kako je od njega traila; disanje mladia, koji je prvo hripnuo od iznenaenja, a zatim dalje disao isprekidano; pesak koji joj je grebao laktove na koje se oslanjala; zaguljiv miris tenosti koja je kapala iz onjaka zmije; i sopstvenu vrtoglavicu, za koju je jo uvek mislila da je samo od iscrpljenosti. Tu vrtoglavicu je odagnala od sebe snagom volje, zato to je morala. Zmijarica je duvala, pravila pauzu, opet duvala, aljui vazduh u plua zmije, sve dok Maglica taj ritam nije uhvatila i sama, i bez pomoi, produila.

Zmijarica se uzdie u uei poloaj. "Mislim da e joj biti dobro", ree. "Nadam se da e joj biti dobro." Prela je nadlanicom preko ela. Taj dodir bacio je iskru bola; trgla je ruku nanie, sad ve u agoniji bola, koji se naglo proirio kroz celu ruku, kroz kosti, kroz rame, kroz prsa, i obujmio srce. U njenom oseaju ravnotee neto se izvrte. Padala je, pokuavala da se zadri, ali su joj pokreti bili usporeni, borila se protiv muke u stomaku i protiv vrtoglavice i zamalo da uspe, ali gravitacija kao da se izgubila u bolu i ona osta u tami, izgubljena, bez ikakve orijentacije. Oseala je pesak na onim mestima gde joj je grebao obraze i dlanove, ali tako kao da je postao neto mekano. "Zmijarice, mogu li sad da pustim?" Mislila je da to pitanje svakako mora biti upueno nekom drugom, a u isti mah dobro je znala da nema ko drugi na njega da odgovori, nema ko drugi da se odazove na to ime. Osetila je neke ruke na sebi, i to blage; elela je da reaguje; ali ju je umor savladavao. San joj je bio potrebniji, pa je odgurnula te ruke. Ali one su pridravale njenu glavu, prinele neki predmet od suve tavljene koe njenim ustima, i sipale joj vodu u grlo. Zakaljala se, poela da se gui i ispljunula tu vodu. Izdigla se na jedan lakat. Pred oima joj se razbistrilo, i shvatila je da se trese. Oseala se isto onako kao kad ju je zmija prvi put ugrizla, pre nego to je zavrila proces sticanja imuniteta. Mladi se naginjao nad nju, sa uturicom u ruci. Iza njega, Maglica je polako puzila u tamu. Zmijarica zaboravi bol koji je u njoj pulsirao. "Maglice!" Udarila je akom po tlu. Mladi se okrenuo, uplaen; zmija se uzvi u vazduh, gotovo do visine Zmijariinih oiju kad Zmijarica stoji. Rairila je svoj plat njihala se, posmatrala besno, spremna da napadne. Izgledala je kao bela linija koja se talasa naspram crnog. Zmijarica je prinudila sebe da ustane; oseala se kao da se upire da kontrolie neko nepoznato telo. Zamalo da opet padne, ali je ostala na nogama. "Ne sme sad u lov", ree zmiji. "Ima ovde posla za tebe." Digla je desnu ruku i drala je malo po strani, kao mamac, da bi se Maglica, ako napadne, bacila na tu stranu. Ta ruka, meutim, sva joj je oteala od bola. Zmijarica se nije toliko plaila kobrinog ujeda koliko gubitka one tenosti koja se sad nalazila u kobrinim kesicama za otrov. "Doi", ree. "Doi i ne srdi se." Videla je da joj niz prste curi krv i jo vie se uplaila za Stavinovu sudbinu. "Jesi li me ovo ti ujela, stvore jedan?" Ali nije to bila ta vrsta bola; pravi kobrin otrov bi je umrtvio, a ovaj novi serum bi je samo peckao... "Ne", proaputa mladi iza Zmijarice. Naoarka napade. Refleksi steeni dugim vebanjem aktivirae se. Zmijarica je munjevito izmakla desnu ruku, a levom zgrabila Maglicu pre nego to je ova mogla da se vrati u poetni poloaj. Kobra se malo grila, pa se umirila. "Podli stvore", ree Zmijarica. "Sram te bilo." Okrenula se i dopustila zmiji da joj se preko ruke uspuza na ramena. Tu se Maglica smestila kao obris nekog nevidljivog ogrtaa, a rep joj se vukao kao svadbeni veo. "Nije me ona ujela?"

"Ne", ree mladi. Glas mu je bio uzdran, ali je sadravao trag strahopotovanja. "Trebalo bi da ve umire. Trebalo bi da bude zgrena na zemlji, a cela ruka da ti bude nateena i tamnomodra. Jer kad si se vratila..." Pokazao je na njenu desnu ruku. "Izgleda da je to ujed bunske otrovnice." Zmijarica se setila onog klupka zmija ispod granica i pipnula okrvavljeno mesto na nadlanici. Kad je obrisala krv, meu ogrebotinama od trnja ukazao se dvojni ubod zmijskih zuba. Rana je bila pomalo nateena. "Ovo treba oistiti", ree ona. "Sramota je to sam to propustila." Bol od ujeda razlivao se u blagim talasima kroz njenu aku i ruku, nije vie palio. Stajala je gledajui mladia i pokuavajui svojim umornim oima, u slaboj svetlosti meseca koji je zalazio i zore koja jo nije stvarno poela, da uhvati obrise pejzaa; inilo joj se da se pejza talasa i menja. "Drao si Maglicu dobro i hrabro. Ja ti se zahvaljujem." Oborio je pogled, gotovo joj se poklonio. Ustao je i priao joj. Devojka je stavila ruku Maglici blago na vrat, da se zmija ne uznemiri. "Bie mi ast", ree mladi, "ako me odsad zove imenom Arevin." "Bie mi drago." Zmijarica je klekla i pridravala bele namotaje koji su klizili, dok je Maglica polako ulazila u svoju pregradu u torbi. Vrlo skoro, kad se Maglica sasvim uspokoji, a to e biti u zoru, oni e poi Stavinu. Vrh Magliinog belog repa nestade u torbi. Htela je sad da ustane, ali nije mogla. Jo se nije sasvim oslobodila dejstva novog otrova. Koa oko mesta ujeda bila je osetljiva i crvena, ali krvarenje se nije pojaalo. Ostala je u kleeem poloaju, sva klonula. Zurila je u svoju ruku. Njene misli su polako puzale ka zakljuku da treba neto da uini i to ovoga puta za sebe. "Da ti pomognem, molim te." Uzeo ju je za rame i pomogao joj da ustane. "Izvini", ree ona. "Toliko mi je potreban odmor..." "Da ti operem ruku", ree Arevin. "Onda moe da spava. Reci mi kad da te probudim..." "Ne mogu jo da spavam." Pribrala se, uspravila, zabacila sa ela u stranu svoje kratke kovrde ovlaene od znoja. "Sad mi je dobro. Ima li vode?" Arevin raskopa svoj iroki ogrta. Ispod njega nosio je samo jedno platno oko bedara, i koni opasa sa nekoliko konih uturica i kesa. Bio je vitak i dobro graen, imao je dugake i miiave noge. Boja njegovog tela bejae neto svetlija od lica, mnogo ee izloenog suncu. Izvadio je ispod ogrtaa uturicu sa vodom i posegnuo ka njenoj ruci. "Ne, Arevine. Ako otrov ue u neku malu ogrebotinu na tvojoj koi, moe da izazove infekciju." Sela je i pljusnula malo mlake vode preko desne nadlanice. Voda je do tla stizala crvenkasta, a zatim je u pesku iezavala ne ostavljajui ni trag, ni vlano mesto koje bi se moglo primetiti. Rana je jo malice krvarila, ali bol

je gotovo sasvim prestao. Otrov je ve bio bezmalo u celosti neutralisan. "Ne razumem", ree Arevin, "kako je mogue da ti nije nita. Moju mlau sestru je ujela bunska otrovnica." Nije vie govorio onako smireno kao to je moda hteo. "Nita nismo mogli da uinimo da je spasemo, nita od naih sredstava nije moglo ak ni da joj ublai bolove." Zmijarica mu je vratila uturicu. Iz jedne od boica koje je uvala u fiekliji sipala je malo melema na dvostruki ubod koji se ve zatvarao. "To je deo naih priprema", ree. "Radimo sa mnogim vrstama zmija, pa moramo da steknemo to iri imunitet." Slegla je ramenima. "Taj proces je mukotrpan i malice bolan." Stisla je desnu aku u pesnicu; film na rani je izdrao. Oseala se vrstom. Nagla se ka Arevinu i opet dotakla masnicu na njegovom obrazu. Namazala je tanak sloj melema preko masnice. "Da... Od ovoga e bre da proe." "Ako ne sme da zaspi", ree Arevin, "sme li bar da se odmara?" "Da", ree ona. "Ali ne dugo." Sela je uz Arevina i naslonila se na njega. Posmatrali su kako sunce pretvara oblake u zlato, u plamen i ilibar. Jednostavni fiziki dodir ljudskog bia priinjavao je Zmijarici zadovoljstvo, ali ne dovoljno zadovoljstva. U neko drugo vreme, na nekom drugom mestu, uinila bi i neto vie, ali ne ovde, ne sada. Kad se i donja ivica svetle mrlje sunca odlepila od horizonta, Zmijarica je ustala i izmamila Maglicu iz torbe. Kobra je izala polako, bez mnogo snage, i uspuzala se na ramena svoje gospodarice. Devojka uze torbu i poe sa Arevinom prema maloj grupi atora. Sve troje Stavinovih roditelja ekalo ju je ispred ulaza u svoj ator. Bili su zbijena, odbrambena, utljiva grupa. U jednom trenutku Zmijarica je pomislila da su odluili da odbiju njene dalje usluge. Zatim ih je pitala, oseajui aljenje i strah kao vrue gvoe u ustima, da li je Stavin moda umro. Odmahnuli su glavom i pustili je da ue. Stavin je leao onako kako ga je i ostavila i jo spavao. Odrasli su joj zurili u lea; oseala je miris straha. Maglica poe da palaca, jer je postajala nervozna, mislei da gde ima straha, ima i opasnosti. "Znam da biste rado ostali", ree Zmijarica, "da biste pomogli, kad biste mogli. Ali niko sem mene ne treba nita da uini. Molim vas, ekajte napolju." Pogledali su se izmeu sebe, pogledali Arevina pomislila je da e odbiti da izau. elela je da utone u utanje i da zaspi. "Hajdemo, roaci", ree Arevin. "U njenim smo rukama." Odgurnuo je vrata atora i pokretom ruke ih pozvao da iziu. Zmijarica mu je zahvalila samo kratkim pogledom, a on je njoj uzvratio neim to je zamalo moglo da postane osmeh. Okrenula se Stavinu, klekla pored njega. "Stavine..." Dotakla mu je elo; bilo je vrlo vrue. Primetila je da joj je ruka manje sigurna nego pre. Ve prvi dodir probudio je dete. "Vreme je", ree Zmijarica. Trepnuo je, izlazei iz nekog dejeg sna, primetio ju je, i polako ju je prepoznao. Nije izgledao uplaen. Zmijarica je zbog toga bila zadovoljna, ali

je zbog neeg drugog, to nije mogla da odredi, bila uznemirena. "Da li e boleti?" "Da li boli sada?" Oklevao je, pogledao na drugu stranu, pa opet u Zmijaricu. "Da." "Moda e malo jae da boli. Nadam se da nee. Jesi li spreman?" "Je l' moe i Trava da ostane?" "Sigurno", rekla je. I shvatila ta nije u redu. "Odmah se vraam", ree. Glas joj se toliko izmenio, stegao, da se deko uplaio. Izala je iz atora polako, smireno, suzdravajui se. Napolju, lica troje roditelja jasno su joj kazala ega se oni plae. "Gde je Trava?" Arevin, koji joj je bio okrenut leima, od njenog tona se trgao. Mlai mu je ispustio jedan mali glas oajanja i oborio pogled; nije vie mogao da gleda pravo. "Uplaili smo se", ree stariji mu. "Mislili smo da e ugristi dete." "Ja sam to mislila. Ja sam to uradila. Zmija mu je ila preko lica, videla sam onjake..." ena je stavila ruke na ramena mlaeg mua i vie nita nije rekla. "Gde je on?" Htela je da vriti, ali to ipak nije uinila. Donee joj malu, otvorenu kutiju. Zmijarica je uze i zaviri unutra. Trava je leao takorei prepolovljen, a creva su mu se rasula na sve strane. Leao je postrance i dok je ona gledala, tresui se, on jedanput izbaci jezik, pa ga uvue. Zmijarica je u svome grlu nainila neki glas, ali tako duboko da to nije moglo biti plakanje. Nadala se da su njegovi pokreti samo refleks, ali ga je ipak blago podigla, sagla se, poljubila nene zelene krljuti iza njegove glave, a zatim zagrizla, samo jednom, otro, iza same lobanje. Zmijska krv, hladna i slana, potekla joj je po ustima. Ako Trava dosad i nije bio mrtav, sad ga je trenutno usmrtila. Pogledala je roditelje i Arevina; svi su bili bledi, ali ona nije ni najmanje saoseala sa njihovim strahom, nije nimalo marila to je i njima ao. "Tako malo bie", rekla je. "Tako malo bie, koje je samo moglo da prui zadovoljstvo i snove." Gledala ih je jo jedan trenutak, pa se okrenula da opet ue u ator. "ekaj." ula je kako joj se stariji mu pribliava. Stavio joj je ruku na rame, ali se ona izmakla. "Daemo ti sve to eli", ree on, "samo se vie ne pribliavaj detetu." Okrenula se ka njemu kiptei od besa. "Zar zbog vae gluposti da ubijem Stavina?" On kao da se spremao da je fiziki zadri. Gurnula ga je ramenom estoko u stomak, bacila se u ator, i ritnula torbu. Naglo probuen, i ljut, Pesak iskliznu iz torbe i namota se u viestruki kolut na zemlji. Kad su mlai mu i ena pokuali da uu, Pesak je zaitao i poeo da zvekee repom silovitije nego to je ikad u Zmijariinom prisustvu uinio. Nije se ni osvrnula. Sagla je glavu i obrisala suze pre nego to je Stavin mogao da ih spazi. Klekla je kraj njega.

"ta je bilo?" ree Stavin. uo je, kao to je i morao uti, glasove i tranje pred atorom. "Nita, Stavine. Da li si znao da smo mi doli preko pustinje?" "Ne", ree on zadivljeno. "Bilo je mnogo toplo, a nismo imali nita za jelo. Trava je otiao da lovi, noas. Bio je veoma gladan. Hoe li mu oprostiti, pa da ja ponem? Ja u ovde ostati sve vreme." Izgledao je vrlo umoran; bio je obuzet razoaranjem, ali nije imao snage da se raspravlja. "Dobro." Glas mu je zvuao kao pesak koji istie kroz prste. Zmijarica je sad podigla Maglicu sa ramena i skinula ebe sa Stavinovog malog tela. Tumor se bio raskrupnjao ispod deakovog grudnog koa, izobliujui telo, potiskujui vitalne organe, isisavajui hranu koja je bila potrebna organizmu i koristei je da bi jo vie rastao i istovremeno trujui telo svojim otpadnim materijama. Zmijarica je drala Maglicu iza glave, ali ju je pustila da klizi po deakovom telu, da tee po njemu, da ga dodiruje, proba ukus. Morala je da zadrava kobru, da ova ne bi odmah napala; jer opte uzbuenje prenelo se i na Maglicu. Kad god bi Pesak zazveao, Maglica se trzala. Zmijarica ju je gladila, smirivala. Postepeno preovladae oni naini ponaanja koji su kobri bili usaeni vebanjem i odgajanjem kroz mnogo pokolenja, ime su se jedino mogli suzbiti neki prirodni nagoni. Kad je svojim ravastim jezikom dodirnula kou neposredno iznad tumora, Maglica zastade, a Zmijarica je pusti. Kobra se povukla unazad, pa napala, ujela onako kao to kobre obino ujedaju: zarila je svoje kratke onjake, pa se za tren povukla, pa ugrizla ponovo, nastojei da svoj plen i dri, i ujeda. Stavin je jauknuo, ali nije pokuao da se istrgne iz Zmijaricinih ruku, koje su ga drale. Maglica je sasula u dete ceo sadraj svojih vreica za otrov, a onda ga je pustila. Uzdigla se, virnula unaokolo, svila svoj plat iza glave i krenula u savreno pravoj liniji preko asura prema svom tamnom skrovitu u torbi. "Zavrili smo posao, Stavine." "Hou li sad umreti?" "Ne", ree Zmijarica. "Ne sada i ne jo mnogo godina, nadam se." Iz svoje fieklije izvadila je cevicu sa nekim prahom. "Otvori usta." Deai je zinuo, a ona mu posu jezik tim prahom. "Od ovoga manje boli." Rairila je komad platna preko mnogobrojnih plitkih uboda, ali nije brisala krv. Okrenula mu je lea. "Zmijarice? Jel' ide?" "Neu otii dok ti ne kaem zbogom. Obeavam." Dete se zavali nazad na leaj, zatvori oi i prepusti se dejstvu seruma. Smirivi se, Pesak se udobno smestio na tamne asure blizu ulaza. Zmijarica je tapnula po podu da ga dozove. Pesak joj prie i trpeljivo dopusti da ga stavi u torbu. Zmijarica je zatvorila torbu, podigla je i jo joj se inilo da je torba prazna. ula je zvuke ispred atora. Stavinovi roditelji i ljudi koji su doli da im pomognu pomakli su platno na ulazu, zavirili

unutra. Gurali su tapove ispred sebe jo pre nego to su bacili prvi pogled u ator. Zmijarica je spustila svoju torbu na tle. "Posao je obavljen." Uli su. I Arevin je bio sa njima; jedini on nije imao tap u rukama. "Zmijarice...", ree on. U njegovom glasu bilo je oajanja, saaljenja, zabune; nije bila sigurna u ta on stvarno veruje. Osvrnuo se. Stavinova majka stajala je tano iza njega. Dohvatio je tu enu za rame. "Bez nje bi on umro", ree. "ta god da se sad desi, ionako bi umro." ena je sklonila njegovu ruku otrim pokretom. "Moda bi preiveo. Rak je mogao da se povue. Mi..." Zautala je, da joj ne bi grunule suze. Zmijarica je osetila kako se gomila pokree, opkoljava je. Arevin joj se primakao jo jedan korak i stao. Videla je da on prieljkuje da se ona nekako brani. "Moe li iko od vas da plae?" ree ona. "Ume li iko da zaplae za mene i za moje oajanje, ili za njih troje i njihovu krivicu, ili za male stvari i njihov bol?" Osetila je kako joj suze klize niz obraze. Nisu je razumeli; uvredilo ih je njeno plakanje. Jo su se drali na odstojanju, jo su je se bojali, ali postepeno su se sabirali. Nije joj vie bila potrebna ona poza smirenosti kojom je varala dete. "Budale jedne", ree. "Stavin je..." Svetlost sa ulaza pade preko njih. "Sklanjajte se da proem." I ljudi se pred Zmijaricom pomakoe u stranu, da proe njihova predvodnica. Ona stade pred Zmijaricu, ne obraajui panju na torbu koju je gotovo dodirivala nogom. "Hoe li Stavin preiveti?" Pitala je to blagim, nenim glasom. "Ne mogu da budem sigurna", ree Zmijarica, "ali imam oseanje da hoe." "Hajde, svi napolje." Ljudi su se prvo potrudili da shvate Zmijariine rei, pa zatim rei svoje predvodnice; osvrnuli su se, spustili svoje oruje i konano, jedan po jedan, izili iz atora. Arevin je ostao. Zmijarica je osetila kako iz nje istie ona snaga koju opasnost daje. Kolena joj popustie. Presamitila se preko torbe, sa licem u akama. Predsednica je klekla pred nju, pre nego to je to Zmijarica mogla da primeti ili sprei. "Hvala ti", ree ona Zmijarici. "Hvala ti. Toliko mi je ao..." Zagrlila je Zmijaricu i privukla je k sebi. Arevin je klekao pored njih i takoe zagrlio Zmijaricu. Ona opet poe da drhti. Drali su je dok je plakala. Kasnije je spavala, iscrpljena, sama u atoru sa Stavinom. Drala ga je za ruku. Narod ovog naselja nahvatao je mnogo malih ivotinja za Peska i Maglicu. Zmijarici su doneli hranu, itavu zalihu hrane i vode, koju im je bilo najtee obezbediti, u tolikoj koliini da je u njoj mogla, da je htela, i da se okupa. Kad se probudila, Arevin je spavao nedaleko od nje. Zbog vruine je razgrnuo ogrta. Prsa i stomak su mu se sjajili od znoja. Strogost lica iezavala je kad spava; izgledao je iscrpljen i ranjiv. Poelela je da ga probudi, ali se zadrala, otresla glavom i okrenula se Stavinu.

Opipala je tumor i utvrdila da je poeo da se rastvara i smanjuje, da umire, jer ga je Magliin izmenjeni otrov usmrtio. Kroz svoj jad osetila je i neto radosti. Sklonila je deakovu svetlu kosu sa ela. "Neu vie da te laem, mali, a moram i da poem uskoro. Ne mogu ovde da ostanem." Raunala je da e joj biti potrebno da spava jo cela tri dana da bi dala svom organizmu mogunost da u potpunosti poniti dejstva otrova one otrovnice iz bunja, ali je odluila da spava negde drugde. "Stavine?" Malian se napola probudio, pa i to polako. "Vie ne boli", ree. "Lepo." "Hvala ti." "Zbogom, Stavine. Da li e se setiti kasnije da si se probudio i da sam zaista ekala da ti kaem zbogom?" "Zbogom", ree on, ponovo tonui u san. "Zbogom, Zmijarice. Zbogom, Travo." Zaklopio je oi i zaspao. Zmijarica uze svoju torbu i ustade. Gledala je dole na Arevina. Taj se nije micao. Donekle zadovoljna to je tako, a donekle i alei, napustila je ator. Pribliavao se suton, sa svojim dugakim, mutnim senkama; naselje atora bejae vrelo i tiho. Nala je svog ponija sa tigrastim prugama, vezanog uz hranu i vodu. Nove i pune meine vode leale su na tlu pokraj sedla, preko ijeg je oblija bila prebaena nova pustinjska odea, iako je Zmijarica rekla da ne trai da joj se plati. Poni je zarzao videi je. Poeala ga je po uima, koje su takoe imale tigraste pruge. Osedlala ga je i privezala svu svoju opremu za njegova lea. Vodei tigar-ponija, krenula je peice ka zapadu, odakle je i dola. "Zmijarice..." Udahnula je duboko i okrenula se Arevinu. On je stajao okrenut ka zalazeem suncu, koje je davalo njegovom licu smeu boju, a njegovom ogrtau skerletnu. Kosa mu je slobodno padala do ramena, dajui licu blai izgled. "Mora da ode?" "Da." "Nadao sam se da nee otii pre nego to... Nadao sam se da e neko vreme da ostane." "Da su stvari drukije, mogla sam i da ostanem." "Pa bili su uplaeni..." "Rekla sam im da Trava ne moe nikoga da ozledi, a oni su videli njegove onjake i nisu znali da on moe samo da daje snove i da olakava patnje onima koji umiru." "Zar ne moe da im oprosti?" "Ne mogu da se suoim sa njihovom krivicom. Ono to su oni uinili moja je greka, Arevine. Nisam ih razumela sve dok nije bilo prekasno." "Pa sama si rekla da ne moe da poznaje obiaje i strahove svih naroda." "Osakatili su me", ree Zmijarica. "Sad kad je Trava ubijen, ja bez njega ba nikog ne mogu da leim, ne mogu nikome uopte da pomognem. Moram

da se vratim kui i pogledam u oi svojim uiteljima; nadam se da e mi oprostiti moju glupost. Retko kome dodeljuju ime koje su meni dali, ime 'Zmijarica', ali u mene su, eto, imali poverenja, a sad e biti razoarani." "Dopusti da poem sa tobom." To je i elela; oklevala je i proklinjala sebe to okleva. "Oni mogu da mi oduzmu Peska i Maglicu i da me izbace, a onda bi izbacili i tebe. Ostani gde si, Arevine." "Ne bi mi to bilo vano." "Bilo bi. Posle nekog vremena omrzli bismo jedno drugo. Ne poznajem te, ne poznaje me. Potrebni su nam mir, tiina i vreme da bismo jedno drugo dobro shvatili." Priao joj je, zagrlio je. Stajali su tako jedan tren zagrljeni. Kad je podigao glavu, na njegovim obrazima bile su suze. "Molim te, vrati se", rekao je. "to god da se dogodi, vrati se." "Pokuau", ree Zmijarica. "Idueg prolea, kad vetrovi prestanu, potrai me. A onog prolea posle toga, ako ne doem, zaboravi me. Gde god da budem, ako budem iva, zaboraviu te." "Potraiu te", ree Arevin. Nita vie nije hteo da obea. Zmijarica povede svoga ponija za uzde i poe preko pustinje. (Preveo Aleksandar B. Nedeljkovi)

Filip Hoze Farmer: SENKA SVEMIRA Klakson proisti svoje plastino grlo i poe da klie. uto i crveno stade naizmenino da pulsira na konzolama obavijenim poput narukvica oko zglavaka kapetana i navigatora. Na ogromnim pomonim ekranima smetenim na pregradama mosta takoe poe da bleti uto i crveno. Kapetan Gretir, trgnut iz sanjarenja, kao i iz stolice, skoi na noge. Slova i brojke 20-G-DZ-R jarko zasijae u odreenom sektoru svakog ekrana i zablistae sa konzole na zglavku, privukoe mu panju, zatim nestadoe, ali se onda ponovo pojavie na konzoli zglavka, uveae se, pa se istanjie do nitavila. Zatim je ciklus stao da se ponavlja. 20-G-DZ-R. Kodirani znaci ukazivali su na to da je uzbuna potekla iz hodnika koji je vodio u strojarnicu. On okrenu zglavak i podie ruku tako da smesti donju polovinu konzole na odgovarajuu udaljenost za vienje i govorenje. "20-G-DZ-R, izvetaj!" Plamena, irea, levitirajua slova zgasnue i na istom delu konzole pojavi se siuna slika izduenog lica koatih jagodica Mak Kula, glavnog inenjera. Isti prizor stajao je i na ekranima pregrada na mostu. A onda ono

stade da raste i da se poveava, hrlei prema Gretiru, da bi potom skliznulo u stranu, a iza njega se pojavilo novo krupno lice. Na ekranu konzole zglavka iza Mak Kula stajao je Komas, oficir sitnog rasta, a ubrzo se pojavio i Grinker, mainski podoficir. Lica im nisu plutala zato to se nisu nalazila u sredinjem delu ekrana. Iza njih je stajala i grupa marinaca, a tu je bio i jedan top kalibra 88 na lebdeem lafetu. "Imamo problem sa Velingtonovom", ree Mak Kul. "Upotrebila je foter sa niskim nabojem i oamutila dvojicu straara koji su stajali pred ulazom u strojarnicu. Zatim je nas trojicu, mene, Komasa i Grinkera, isterala napolje. Kazala nam je da e pucati ako pruimo otpor. Onda je zavarila reetku otvora, tako da se jedino moe otvoriti ako se razvali." "Ne znam zato sve ovo ini. Ali povezala je pogonske vodove sa jednim pomonim mostom tako da sama moe da kontrolie ubrzanje. Ne moemo preduzeti nita da je spreimo ako ne uemo za njom." On zastade, proguta pljuvaku, pa nastavi: "Mogao bih da poaljem ljude napolje da pokuaju da se probiju kroz vazdunu komoru strojarnice ili da proseku oklop broda i tako je se domognu. Dok bi joj to odvraalo panju, mi bismo odavde mogli da preduzmemo eoni napad niz hodnik. Ali ona tvrdi da e pucati na svakoga ko joj se suvie priblii. Mogli bismo da izgubimo nekoliko ljudi. Krajnje je ozbiljno mislila to to je kazala." "Ako proseete rupu u oklopu broda, ostae bez vazduha i umree za jedan minut", ree Gretir. "Ima skafander", uzvrati Mak Kul. "Ba zato i nisam hermetiki zatvorio ovo podruje i ispustio svu atmosferu iz njega." Gretir se nadao da mu se na licu ne primeuje ok koji ga je obuzeo. uvi uzvik koji je ispustio Vang sa mesta pokraj njegovog, Gretir okrenu glavu i ree: "Kako je, do vraga, izala iz bolnikog odeljenja?" Istog asa je shvatio da Vang nije u stanju da na to odgovori. Mak Kul ree: "Ne znam, ser. Pitajte doktora Vilsa." "Dobro, pustimo to sada!" Gretir baci pogled na niz vrednosti koji je tekao navigatorovim pomonim ekranom. Oznaka 0,5 brzine svetlosti ve se pretvorila u 0,96. Brojka je nastavila da se menja svake etiri sekunde. Oznaka 0,96 pretvorila se u 0,97, pa u 0,98... 0,99, a onda u l,0. Zatim je usledilo 1,1 i 1,2. Gretir se prisili da ponovo sedne. Da je bilo ta trebalo da se dogodi, ve bi se dogodilo: TSN-X krstarica Sleipnir, teka 280 miliona tona, u trenu bi se pretvorila u istu energiju. Jedna nova, blistava ali veoma kratkotrajna, zasijala bi na nebu. A teleskopi na orbiti oko Zemlje videli bi taj blesak tek poto njegova svetlost prevali put od 20,8 svetlosnih godina. "Kako stoji sa emc sponom i ublaivaima ubrzanja?" upita Gretir. "Nisu preoptereeni... bar ne jo", uzvrati Vang. "Ali energija otie... ako nastavi ovako... pet megakilovata svakih dve sekunde, a tek smo poeli." "Mislim", ree Gretir polako, "da emo ustanoviti ono to smo ionako

nameravali da ustanovimo. Ali stvar nee biti sprovedena pod briljivo kontrolisanim uslovima, kao to je bilo planirano." 1. Eksperimentalna krstarica Zemaljske svemirske mornarice, Sleipnir, krenula je sa baze na Asgardu, osmoj planeti Altera (alfe Orla) pre dvadeset osam dana brodskog vremena. Imala je nareenja da preduzme prvi pokuaj premaenja brzine svetlosti letelicom u kojoj se nalazi ljudska posada. Ukoliko bi misija bila uspena, ljudi bi postali kadri da putuju izmeu Zemlje i kalonizovanih planeta u vremenskim razmacima koji bi se merili nedeljama, a ne godinama. Svekolika Galaksija postala bi dostupna Zemlji. Tokom protekle dve nedelje Sleipnir je izvrio nekoliko testova na 0,8 jedinica brzine svetlosti, koji su trajali do dva asa. Sleipnir je bio opremljen ogromnim motorima i masivnim sponama, ublaivaima ubrzanja i proirivaima prostornovremenskog ustrojstva ('otvaraima rupa') - neophodnim za kretanja brzinama bliskim svetlosnoj, kao i onim iznad nje. Nijedan brod u istoriji Zemlje nije posedovao takvu mo; niti sredstva da tu mo dri pod kontrolom. Sam pogon - kubni pojaiva energije kontrolisanim meanjem materije, antimaterije i polumaterije obezbeivao je takvu energiju koja je bila kadra da prokri sebi put kroz gvozdeno jezgro neke planete. Ali deo ove energije morao je da se troi za napajanje 'spona'koje su vrile pretvaranje energije u masu i tako spreavale da se sam brod ne transformie u energiju. 'Otvarai rupa' takoe su zahtevali veliku energiju. Ove naprave, iji je zvanini naziv bio 'proirivai prostornovremenskog ustrojstva' ili 'neutralizatori', 'ispravljale' su lokalnu zakrivljenost vasione i tako stvarale 'rupu' kroz koju je Sleipnir putovao. Ova rupa neutralisala je 99,3 odsto otpora sa kojim bi se Sleipnir suoio pod normalnim okolnostima. Sve je to omoguavalo preinaenje, pa ak i potpuno otklanjanje posledica kretanja brzinama koje su se sasvim pribliavale svetlosnoj, pa je ak i nadmaale. Sleipnir se ne bi saeo po svojoj duini do nulte vrednosti, niti bi dostigao beskrajnu masu kada bi dosegao brzinu svetlosti. Saimanje i ukrupnjenje je, dodue, postojalo, ali samo u vrednosti od 1/777.777 onoga to bi se dogodilo da nije bilo ovih naroitih naprava. Brod bi na kraju stekao oblik diska ali znatno sporije nego to bi to bilo bez otvaraa, spona i ublaivaa. Sa one strane granice brzine svetlosti ko zna ta e se tamo dogoditi? Upravo je Sleipnirov zadatak bio da to ustanovi. Ali, pomisli Gretir, ne pod ovakvim uslovima. Ne, hteli-ne hteli. "Ser!" ree Mak Kul. "Velingtonova preti da e pucati na svakoga ko se priblii strojarnici." On zastade za trenutak, a onda dodade: "Vi ste jedini izuzetak. eli da razgovara sa vama. Ali nee preko interkoma. Zahteva da doete dole i popriate u etiri oka." Gretir se ugrize za donju usnu i ispusti zvuk kao da

neto sisa. "ta u joj ja?" upita on, ali dobro je znao odgovor, a po Mak Kulovom izrazu lica video je da i ovaj zna. "Sii u dole za minut. Nego, kai mi, postoji li bilo koji nain da je zaobiemo i ponovo uspostavimo kontrolu nad pogonom?" "Ne postoji, ser!" "To znai da je uspela da se doepa i rezervnih vodova u strojarnici?" Mak Kul ree: "aknuta jeste, ali je i dovoljno bistra da preduzme sve mere predostronosti. Nita nije previdela." Gretir ree: "Vang! Kolika je brzina sada?" "2,3 bs/pm, ser!" Gretir baci pogled na veliki zvezdani ekran na 'prednjoj' pregradi mosta. Bio je crn, sa izuzetkom nekoliko plavih, belih, crvenih i zelenih treptaja kao i galaksije XD-2, koja je nepomino leala pravo pred njima. Galaksija je bila veliine pomorande i te razmere nisu joj se menjale. On se netremice upilji u ekran moda itav minut, a onda ree: "Vidim li ja ovo dobro, Vang? Crvena svetlost sa XD-2 ima crveni pomak, zar ne?" "Tako je, ser!" "Pa zato... zato se onda XD-s ne poveava? Mi jurimo za njom kao lisica za zecom." Vang ree: "Mislim da nam se stvarno pribliava, ser. Ali stvar je u tome to mi postajemo vei." 2. Gretir ustade iz stolice. "Preuzmi komandu dok sam ja odsutan. Iskljui alarm, naloi posadi da nastavi sa uobiajenim obavljanjem dunosti. Ukoliko se ma ta dogodi dok sam u strojarnici, smesta me izvesti." Zamenik mu otpozdravi po vojniki. "Razumem, ser!" ree on odseno. Gretir sie sa mosta. Bio je svestan da ga oficiri i lanovi posade, koji su sedeli u prstenu stolica na mostu, prodorno posmatraju. Zastao je za trenutak da bi pripalio cigaretu. Bilo mu je milo kada je ustanovio da mu ruke ne drhte, a nadao se da mu je izraz lica pribran. Lagano, priguujui poriv da potri, nastavi prema skonom kanalu. Natrake je zakoraio u kanal i nonalantno odbijao kolutove dima dok je tonuo sa vidika ljudi na mostu. Ubacio se na odsek za brzo sputanje i podesio nivo usporenja. Zatim je programirao zaustavljanje na Palubu 14; kada je stigao, vrata se glatko otvorie i on izie u hodnik gde su ga ekala G-kola sa vozaem. Gretir se pope u njih, sede i ree vozau gde da ga prebaci. Dva minuta kasnije stigao je do Mak Kula. Glavni inenjer pokaza niz hodnik. Blizu njegovog kraja na podu su i dalje leala dva onesveena marinca. Vrata strojarnice bila su otvorena. Ali zato su druga vrata, takozvana reetka, stajala zatvorena. Rasveta u strojarnici bila je iskljuena. Sa druge strane reetke micalo se neto belo. Bilo je to lice Done Velington, koje se videlo kroz vizir skafandra.

"Ne moemo izdrati ovakvo ubrzanje", ree Gretir. "Ve se kreemo bre nego to je ak i eksperimentalnim brodovima bez ljudske posade bilo doputeno. Postoji mnotvo teorija o tome ta se moe dogoditi brodu pri ovakvim brzinama, ali izgleda da su sve pogrene." "Ve smo opovrgli nekoliko", uzvrati Mak Kul. Glas mu je bio pribran, ali na elu su mu izbile grake znoja, a pod oima su mu stajale senke. Mak Kul nastavi: "Milo mi je to ste doli, ser. Upravo je zapretila da e presei vodove emc spona ukoliko se ne pojavite u naredna dva minuta." On podie obe ruke da bi pokazao prema velikoj ireoj lopti svetlosti. "Razgovarau sa njom", ree Gretir. "Iako mogu da zamislim ta hoe." Mak Kul ga pogleda sumnjiavo. Gretir poele da ga upita ta je, do vraga, pomislio, ali se predomisli u poslednji as i samo ree: "Zadrite ljude ovde. Ne smete ak ni da izgledate kao da ete poi za mnom." "A ta da radimo, ser, ako bude pucala na vas?" Gretir zamirka. "Upotrebite top. I ne oklevajte ni asa ako vam se ja sluajno naem na liniji vatre. Raznesite je! Ali pazite dobro da vam snop bude kratak, kako ne biste sluajno otetili motore." "Smem li da vas upitam zato to ne uinimo pre no to stavite ivot na kocku?" ree Mak Kul. Gretir je oklevao za trenutak, a onda odvrati: "Moja glavna odgovornost su brod i njegova posada. Ali ona ena je veoma bolesna, uopte ne shvata posledice onoga to ini. Ili bar ne u potpunosti. Pokuao bih da je odgovorim od toga, ako mogu." On otkai komunikator sa pojasa i krenu hodnikom prema reeci i tami iza nje, u kojoj se micala belina. Oseao je marce po leima. Ljudi su ga netremice posmatrali. Sam bog zna ta su sada govorili, ili bar mislili o njemu. Celu posadu ve je izvesno vreme zabavljala strast Dane Velington prema njemu i njegova nesposobnost da izie s njom na kraj. Govorili su da je ona luda za njim, ne shvatajui pri tom da je stvarno luda. Smejali su se. Ali sada im sigurno vie nije do smeha. ak i tako, znajui da je ona istinski luda, neki su sigurno njega okrivljavali za ovu opasnost. Nesumnjivo su smatrali da sada ne bi bili toliko blizu smrti da je on prema njoj postupao drugaije. Zaustavio se na samo korak od reetke. Sada je mogao da vidi lice Velingtonove - ahovsku plou belih i crnih kvadrata. Pustio je nju da mu se prva obrati. Protekao je itav minut pre no to se oglasila. "Roberte!" Glas koji je normalno bio visok i prijatan sada je zazvuao tanak i napet. "Ne Robert, ve Erik", ree on u komunikator. Kapetan Erik Gretir, gospoo Velington. Usledila je tiina. Ona se primae blie reetki. Svetlost joj obasja jedno oko, koje se plavkasto zacakli. "Zato me toliko mrzi, Roberte?" upita ona tuno. "Nekada si me voleo. ta sam to uinila da si se promenio prema meni?" "Ja nisam va mu", ree Gretir. "Pogledajte me. Zar ne vidite da ja nisam Robert Velington? Ja sam kapetan broda Sleipnir, Erik Gretir.

Siguran sam da vidite ko sam, zapravo, ja, gospoo Velington. Veoma je vano." "Ti me ne voli!" kriknu ona. "Pokuava da me se otarasi, pretvarajui se da si neki drugi ovek! Ali nee ti upaliti! Uvek bih te i svuda prepoznala ivotinjo! ivotinjo! Mrzim te, Roberte!" Gretir nesvesno ustuknu pred estinom njenog besa. A onda joj ugleda ruku kako izranja iz senke i u magnovenju spazi odblesak svetlosti na revolveru. Ali bilo je kasno; ona opali; snop zaslepljujue beline sevnu prema njemu. Iza svetlosti usledi tama. Ispod ili iznad stajao je neki disk sivila u tami. Gretir se kretao lagano i u cimajima prema njemu, kao da ga je progutao neki kit, ali ga je sada izbacivao prema otvorenim ustima; miii Levijatanovog grla potiskivali su ga napolje. Daleko iza njega, duboko u utrobi kita, oglasi se Dona Velington. "Roberte?" "Erik!" viknu on, "Ja sam Erik!" Tek to se otisnuo sa Asgarda, milei brzinom od est hiljada dvesta kilometara u sekundi, Sleipnir je registrovao poziv za pomo. Poticao je sa jednog svemirskog broda na pola puta izmeu dvanaeste i trinaeste planete Altera. Iako je Gretir mogao da se oglui o ovaj poziv, a da ga zato stareine ne pozovu na odgovornost, on je ipak promenio kurs i ubrzo pronaao ostatke broda razorenog meteoritom. Unutra se nalazilo pola tela jednog mukarca. I jedna cela ena u dubokom oku. Robert i Dona Velington spadali su u drugo pokolenje Asgardijanaca; bili su doktori iz biotatologije, a upravo su spremali i disertaciju iz astrogacije. Tragali su za primercima 'svemirskih planktona' i 'svemirskih hidri', oblika ivota roenih u podruju izmeu spoljnih planeta Altera. Sudar sa meteoritom, smrt mua i razorno oseanje izolovanosti, naputenosti i beznaa tokom osamdeset etiri asa pre no to je pomo stigla sasvim su slomili gospou Velington. Moda je slomiti pogrean izraz. Bolje je rei rasparali. Od poetka onoga to je u prvi mah izgledalo kao oporavak ona je povrnu slinost Gretira i svog supruga shvatila kao istovetnost. Gretir je bio blag i ljubazan prema njoj i u poetku ju je esto poseivao u bolnikom odeljenju. Kasnije, po savetu doktora Vilsa, postao je strog. to je i dovelo do nepredvienog ishoda. Dona Velington kriknu iza njega i najednom krug sutona pred njim postade svetao; nita ga vie nije sputavalo. On otvori oi i ugleda lica nad sobom. Doktor Vils i Mak Kul. Nalazio se u bolnikom odeljenju. Mak Kul se osmehnu i ree: "Za trenutak smo pomislili..." "ta se dogodilo?" upita Gretir. A onda dodade: "Znam ta je ona uinila. Mislim..." "Ispalila je snop pod punim nabojem u vas", ree Mak Kul. "Ali ipke

reetke apsorbovale su pretean deo energije. Do vas je stiglo taman toliko da vam oprlji kou na licu i oamuti vas. Srena okolnost je to ste zatvorili oi na vreme." Gretir se podie u sedei poloaj i opipa lice; bilo je prekriveno nekom mau, ublaivaem bola i preparatom za regeneraciju koe. "Vraki me boli glava." Doktor Vils ree: "Prestae za koji as." "Kakva je situacija?" upita Gretir. "Kako ste me izbavili od nje?" Mak Kul ree: "Morao sam to da uradim, kapetane. Ona bi inae i drugi put pucala u vas. Top je razneo ono to je ostalo od reetke. Gospoa Velington..." "Je li mrtva?" "Jeste. Ali ne od topa. udno. Skinula je skafander i potpuno se svukla. Zatim je kroz vazdunu komoru izila iz strojarnice. Naga, kao da je naumila da bude nevesta Smrti. Gotovo nas je sve omelo estoko strujanje vazduha, budui da je tako podesila kontrole da unutranja vrata ostanu otvorena. Malo je nedostajalo da ih ne zatvorimo na vreme." Gretir ree: "Ja... ovaj... nije vano. Ima li teta u strojarnici?" "Nema. Ve smo povezali vodove za normalan rad. Jedino..." "ta jedino?" Mak Kulovo lice se tako izduilo da je liilo na zastraenog psa-tragaa. "Upravo pre no to sam prikopao vodove dogodila se jedna udna... neobina... stvar. Ceo brod i sve na njemu proli su kroz svojevrsno izoblienje. Talasasto, kao da smo svi postali vosak koji se topi. Ili zastave koje lepraju na vetru. Sa mosta izvetavaju da se prednji deo broda najpre rairio poput balona, da bi potom postao namrekan; a onda je celo to dejstvo prolo itavim brodom. Sve nas je obuzela munina dok je to talasanje trajalo." Usledila je tiina, ali izrazi lica su im pokazivali da jo nisu sve rekli. "Da ujem, onda?" Mak Kul i Vils se pogledae. A onda Mak Kul proguta pljuvaku i ree: "Kapetane, nemamo blagog pojma gde se nalazimo!" 3. Doavi na most, Gretir najpre preduze ispitivanje prednjeg spoljnjeg ekrana. Nije bilo zvezda. Na sve strane svemir je bio ispunjen svetlou, sivom i priguenom poput lane zore na Zemlji. U tom sivom sjaju, na jo neutvrenoj udaljenosti, nalazio se izvestan broj kugli. Izgledale su male, ali ako su po razmerama bile ravne onoj koja se nalazila tik uz krmu Sleipnir-a, onda su bile ogromne. Kugla iza njih, za koju su procenili da se nalazi na udaljenosti od pedeset kilometara, bila je u odnosu na brod velika kao Mesec u odnosu na Zemlju. Povrina joj je bila glatka i siva kao da je posredi kakva olovna lopta. Darl ree jedan binarni kod u konzolu na svom zglavku i kugla na

zvezdanom ekranu kao da odjednom pohrli ka njima. Stala je da ispunjava ekran, sve dok Darl nije promenila ugao gledanja. Posmatrali su pod uglom od otprilike dvadeset lunih stepeni od ivice kugle. "Evo je!" ree Darl. Neki mali objekat pojavio se iza ruba kugle i krenuo ka njima. Ona ga uvea i telo se pretvori u malu, sivu kuglu. "Orbitira oko velike", ree ona. Darl zastade za trenutak, a onda dodade, "Mi... brod... izili smo iz te male kugle. Iz nje. Kroz njenu opnu." "Hoe da kae da smo se nalazili u njoj?" upita Gretir. "A sad smo izvan nje?" "Da, ser! Tano tako!" Ona duboko uzdahnu i izusti: "Oh, oh... ser!" Oko velike kugle, malo iznad ravni orbite male kugle, ali u njenom domaaju u okviru jedne unutranje orbite, kretao se jo jedan objekat. Bar pedeset puta vei od male kugle, on je dostie i oba tela zaoe za prevoj svoje matice. "Telo Velingtonove!" ree Gretir. On se okrenu od ekrana, naini jedan korak, a onda se ponovo okrenu. "Neto nije u redu! Trebalo bi da se kree iza nas, ili bar uporedo sa nama, moda pod nekim uglom, ali i dalje u naem pravcu." "Ali ugrabila ju je velika kugla! Ula je na orbitu oko nje! A kakva joj je samo veliina, gargantuanska! Nema nikakvog smisla! Ne bi smelo da bude ovako!" "Nita ne bi smelo da bude ovako", ree Vang. "Vrati nas natrag", ree Gretir. "Postavi nas na orbitu oko matice, na istoj ravni kao i sekundarno telo, ali neto dalje, priblino na kilometar i po od njega." Darlin izraz lica bio je veoma reit. "A onda ta?" Gretir se upita da li ona misli isto to i on. Lica ostalih na mostu bila su sumnjiava. Strah je bio prikriven, ali se ipak probijao na povrinu. Oseao je njegov miris. Jesu li oni pogodili? "Kolikim privlaenjem matica deluje na brod?" upita on Vanga. "Nema nikakvog uticaja koji bi se mogao registrovati, ser. Sleipnir kao da poseduje neutralan naboj, ni pozitivan ni negativan u odnosu na bilo koju od kugli. Ili na telo... Velingtonove." Gretir malo odahnu. Misli su mu tako nesputano bludile da je on odbijao da ih prihvati kao bilo ta ozbiljnije od histerinih matarija. Ali Vangov odgovor pokazao je da i on deli Gretirove slutnje. Umesto da odgovori u smislu dejstva gravitacione sile, on je uzvratio kao da je brod subatomska estica. Ali ako matica nije delovala na brod, zato je onda delovala na telo Velingtonove? "Kolika nam je brzina u odnosu na maticu?" upita Gretir. "Iskljuili smo ubrzanje im su vodovi bili ponovo povezani", uzvrati

Vang. "To se dogodilo neposredno poto smo izili u ovu... ovaj prostor. Nismo stavili u dejstvo retropogon. Ako je suditi po utroku energije, brzina nam iznosi deset megaparseka u minutu. To bar", dodade on posle krae pauze, "pokazuju instrumenti. Ali na radar, koji uopte ne bi smeo da bude upotrebljiv pri ovoj brzini, ukazuje na pedeset kilometara u sekundi u odnosu na veliku kuglu." Vang se zguri u stolici, kao da je oekivao da e Gretir prasnuti zbog neverice. Ali ovaj samo zapali novu cigaru. Ovoga puta ruke su mu drhtale. On odbi veliki oblak dima i ree: "Ovde oigledno dejstvuju neki drugi nazovi zakoni." Vang blago uzdahnu. "I vi, dakle, to mislite, kapetane? Da, razliiti zakoni. A to znai da svaki put kada krenemo kroz ovaj prostor, neemo moi da znamo kakav e biti ishod. Smem li vas upitati kakav nam je plan delanja, ser?" Gretir je znao da navigator deli njegovu brinost ovim pitanjem, koje se inae nikada ne bi odvaio ranije da glasno izrekne, iako mu je ono nesumnjivo esto padalo na pamet. Pupana vrpca bila je prekinuta; Vang je krvario iznutra i to ga je bolelo. Je li to i on poeo da lebdi u nekoj sivoj praznini? Naputen kao nijedan ovek pre njega? Potreban je naroiti tip mukarca ili ene da se otisne sa Zemlje ili neke druge matine planete i krene na put meu zvezde, toliko daleko da rodno sunce vie ne predstavlja ni iskricu na nebu. Takoe su potrebni naroiti uslovi za naroitu vrstu oveka. On je morao da veruje, u najdubljem delu svoje podsvesti, da je ovaj brod deo Majke Zemlje. Morao je u to da veruje; u protivnom, otiao bi u paramparad. Stvar je mogua. Stotinama njih to je polo za rukom. Ali nita nije pripravilo ak ni te koji se najvie udaljuju od matinih svetova na potpuno odvajanje od same Vasione. Uas od praznine poeo je da boli Gretira. Praznina je stala da se namotava u njemu, siva zmijurina, gmizavac nitavila. Da se namotava. A ta e se dogoditi kad se odmota? A ta e biti sa posadom kada bude obavetena - to se ne moe izbei - o potpunom razdvajanju? Postojao je samo jedan nain da im se umovi zadre vezani za sidrite. Moraju verovati da se mogu vratiti u Svet. Ba kao to i on u to mora da veruje. "Postupau po instinktu", ree Gretir. "Molim, ser?" "Postupau po instinktu!" uzvrati Gretir otrije nego to je nameravao. "Samo sam ti odgovorio na pitanje. Zar si zaboravio da si me pitao ta nameravam da uinim?" "Oh, nisam, ser", uzvrati Vang. "Samo sam pomislio..."

"Bolje ti je da misli na ono to ti je posao", ree Gretir. Zatim je kazao Darli da on preuzima stvar, pa izgovorio kod kojim aktivira sve prijemnike; priguen zvuk koji je rastao i opadao oglasio se u svim prostorijama Sleipnera, a na svim ekranima stalo je da bleti crno i zeleno ahovsko ustrojstvo. A onda su upozorenja, vizuelna i akustika, prestala i oglasio se kapetan. Govorio je dva minuta. Ljudi na mostu izgledali su kao da su im svetiljke pogaene u mozgovima. Bilo je gotovo nemogue pojmiti zamisao da su izvan Vasione. Teka je bila predstava o njihovom nezamislivo velikom matinom kosmosu koji predstavlja samo jedan 'elektron' to orbitira oko jezgra jednog 'atoma'. Ako je ono to je kazao kapetan istina (ali kako bi moglo biti?), brod se sada nalazio u prostoru izmeu superatoma jednog supermolekula jedne supervasione. Iako su znali da je Sleipnir bio naduven pod dejstvom brzine koja je priblino tri stotine hiljada puta premaala svetlosnu, nikako nisu bili kadri da obaviju prste svojih umova oko te zamisli. Ona se pretvorila u dim i rasplinula. Bilo je potrebno deset minuta brodskog vremena da se okrenu i izvedu manevar koji je doveo Sleipnir na orbitu uporednu sa drugim lanom sistema, ili, kako ga je Gretir zamiljao, 'naim svemirom'. Ponovo je ustupio stolicu Darli i stao da koraa gore-dole po mostu, posmatrajui pri tom zvezdani ekran. Ako uh je i morilo odvajanje, otcepljenost, stvar su ipak drali pod kontrolom. Kapetan im je kazao da se vraaju natrag, a ne samo da e to pokuati. Mnogo toga su preturili preko glave sa njim i on ih nikada nije izneverio. Uz to poverenje mogli su da izdre i agoniju raskidanja. Kada se Sleipnir postavio uporedo sa drugim lanom sistema, telo Velingtonove ponovo se pojavilo iza ruba velike kugle i stalo da prolazi mimo male kugle i broda. Ruke dinovskog tela bile su kruto ispruene sa obe strane, dok su joj noge stajale rairene. Pri sivoj svetlosti koa je izgledala plavkastocrna od rasprslih vena i arterija pod koom. Njena ria kosa, svezana u konjski rep, inila se crna. Oi, od kojih je svako bilo vee od mosta Sleipnir-a, bile su otvorene, iskolaene grudve crne krvi. Usne su joj bile povijene u grimasu, a zubi liili na aavu reetku. Obrui se, ona proe pokraj kugle i broda. Vang izvesti da se na povrini matinog tela nalaze tri 'senke'. Kretale su se u skladu sa malom kuglom, leom i brodom. Uveliane na ekranu mosta, svaka senka ocrtavala je jedno od tri orbitirajua tela. Senke su bile tek za nijansu tamnije od povrine i uzrokovalo ih je pokretno nabiranje na omotau matice. Povrina je bila izboena du rubova senki, obrazujui tako jedno plitko udubljenje unutar ovih formacija. Ukoliko je senka Sleipnir-a predstavljala verodostojnu oznaku broda, onda je Sleipnir izgubio svoje iglasto oblije, postavi vreteno, zadebljano sa

oba kraja, a u sredini sueno. Kada je le Velingtonove proao pored male kugle i broda njegova senka ili 'otisak' najednom se izokrenu. Tamo gde je trebalo da se nalazi glava senke, bila su stopala, i obrnuto. Ona nestade iza prevoja matice, a u asu kad se ponovo pojavila sa druge strane, senka joj je ponovo postala 'pravi' odraz. Ostala je takva sve dok nije prola pored male kugle, a onda se opet izokrenula. Gretir je bio obaveten da, kako izgleda, u prostoru izvan kugli nije bilo apsolutno nikakve materije. Nije se mogao otkriti nijedan jedini atom ili neka subatomska estica. Pored toga, nije bilo nikakvog zraenja, a temperatura oklopa broda, kao i prostora do deset metara oko njega iznosila je u proseku sedamdeset stepeni Farenhajta, odstupajui najvie do dvadeset stepeni gore i dole. 4. Tri orbite kasnije Gretir je pouzdano znao da se veliina broda veoma smanjila. Ili se mala kugla poveala. A moda su se odigrale obe promene. tavie, na optikom ekranu drugi lan sistema izgubio je svoj loptasti oblik i postao pljosnat disk jo tokom prvog kruenja broda dok je ulazio na orbitu. Zbunjen ovom pojavom, Gretir je upravo pomiljao da pozove Van Vordena, glavnog fiziara, kada se le Velingtonove ponovo pojavi iza prevoja matice. Telo stie drugi satelit i za trenutak, matica, njen pratilac i brod naoe se u liniji, nanizani na nevidljivoj niti. Najednom, mala kugla i le pohrlie jedno prema drugom. Prestali su da se kreu kada ih je razdvajalo jo etvrt kilometra. Satelit povrati svoj globularni oblik istog asa kad se naao na novoj orbiti. Ruke i noge Velingtonove pripie se uz telo za vreme te promene poloaja, kao da je naprasno oivela. Ruke joj se prekrstie preko grudi, a noge skupie, tako da su joj butine dole u visinu stomaka. Gretir pozva Van Vordena. Fiziarev glas imao je nesiguran prizvuk. "Nemam pojma ta se dogaa, niti ta da oekujemo. Podaci kojima raspolaemo odve su neprimereni, zbunjujui. Jedino mogu da pretpostavim da je dolo do razmene energije izmeu Velingtonove i male kugle." "Kvantni skok?" upita Gretir. "Ako je tako, zato onda brod nije iskusio neki gubitak ili sticanje?" Umea se Darl. "Oprostite, ser. Ali iskusio je. Zabeleen je gubitak od 50 megakilovata. za 0,8 sekundi." Ponovo se oglasi Van Vorden. "Moda se relativna veliina Sleipnir-a smanjila zbog smanjenja brzine. Ili moda brzina nema nikakve veze s tim, odnosno ima samo delimino. Moda izmena prostornih odnosa izmeu tela uzrokuje ostale promene. U pogledu oblika, veliine, prenosa energije i tako dalje. Ne znam. Recite mi, koliko je velika ena... njen le... u odnosu na brod u ovom trenutku?"

"Radarska merenja pokazuju da je vea osamdeset tri puta. Nastavlja da se poveava. Ili mi da se smanjujemo." Van Vordenove oi se rairie. Gretir mu se zahvali i prekide vezu. Zatim naredi da se Sleipnir postavi tano na istu orbitu kao i mala kugla, ali na deset dekametara ispred nje. Ponovo se oglasi Van Vorden. "Skok se odigrao kada smo bili u liniji sa ostala tri tela. Moda je Sleipnir svojevrstan geometrijski katalizator pod odreenim uslovima. Razume se, ovo je samo analogija." Vang izdade verbalno nareenje u kompjuterski ulaz na konzoli zglavka, i Sleipnir je uskoro hitao ispred male kugle. Radar je izvestio da su brod i telo koje ga je pratilo sada priblino iste veliine. Ponovo se pojavivi iza ruba matice, le je i dalje bio istih relativnih razmera kao i ranije. Gretir naredi da se brod okrene kako bi mu prednji deo bio okrenut prema kugli. Kada je ovo izvedeno, izdao je nalog da se smanji brzina. Retropogon je poeo da ih koi, dok su boni potisnici vrili podeavanja kako bi zadrali brod na istoj orbiti. Budui da matica nije privlaila Sleipnir, brod je mogao da ostane uz stalni nivo dejstva potisnika. Kugla, koja se sada nadimala, stala je da se primie brodu. "Radar pokazuje da se kreemo brzinom od 26,6 dekametara u odnosu na maticu", izvesti Vang. "Ali ako je suditi po utroku energije, kreemo se dvadeset pet hiljada puta bre od svetlosti. Uzgred budi reeno, to nije srazmerno vrednostima koje su zabeleene kada smo naputali na svet." "Nastavite sa koenjem", ree Gretir. "Smanjite brzinu na 15 dekametara." Kugla se jo vie nadu, ispuni ekran, a Gretir se nehotice nape da predupredi sudar, iako mu je takva mogunost bila toliko daleko ak i od pomisli da se uopte nije vezao u stolici. I sudara odista nije bilo u trenutku kad se brod probio kroz 'kou' vasione. Gretiru su skrenuli panju na izoblienje broda u asu kada su izili iz vasione, tako da nije bio sasvim zateen. Pa ipak, obuzeo ga je strah i zaprepaenje kada se prednji deo mosta najednom nadu, a onda namreka. Ekran, pregrade, pult i posada zatalasae se poput zastava na snanom vetru. Gretir se oseti kao da je bio nabran u hiljadu razliitih uglova u isto vreme. A onda Vang kriknu, a ostali prihvatie njegov krik. Vang skoi iz sedita i isprui ruke preda se. Stojei postrance iza njega, Gretir se skameni kada je video na desetine malih objekata, veliine svitaca, koji su jarko plamteli, kako prolaze kroz zvezdani ekran i pregradu i hrle ka njemu. Trgao se iz ukoenosti ba na vreme da izbegne jednu siunu, beliastu, jarku loptu. Ali naredna ga pogodi u elo, nagnavi ga da uzvikne. Nekoliko telaaca promae pokraj njega. Neka su bila bela, druga plava, trea zelena, a postojala su i topazna. Nalazila su se na svim nivoima: iznad njegove glave, u visini struka, a jedno je gotovo dodirnulo pult. On se pognu

da bi propustio dva da ga prelete, primetivi pri tom Naija, oficira za vezu, kako presamien povraa. Sadraj koji mu je kuljao iz usta dohvati jednu sjajnu kuglicu i ugasi je u oblaku dima. A onda prednji deo mosta ponovo uspostavi vrstinu i stalnost oblika. Vie nije bilo plamenih objekata koji su proletali unaokolo. Gretir se okrenu i spazi stranje pregrade mosta kako podrhtavaju u prugi talasa. I one ubrzo postae normalne. Gretir uzviknu kodni signal i preuze kontrole od Vanga, koji je vritao od bola. Naloio je promenu kursa broda: "Okomito nagore." No, nije se javio oseaj kretanja nagore, zato to se vetako gravitaciono polje u brodu trenutno prilagodilo. Najednom, prednji deo mosta ponovo se izoblii, a talasi zastrujae kroz tvar broda i posadu. Zvezdani ekran, na kome nije bilo niega do tame svemira, proarane retkim zvezdama, sada poe da pokazuje veliku sivu kuglu u jednom uglu i svetlost sutona. Potiskujui bol na elu i muninu, Gretir izdade novo nareenje. Usledio je razmak od tridesetak sekundi, a onda Sleipnir otpoe manevar koji je trebalo da ga vrati na uporednu orbitu sa malom kuglom. Shvativi ta se dogaa neposredno poto je bio oprljen, Gretir je ponovo izveo Sleipnir-a iz vasione. Uputio je poziv bolniarima i doktoru Vilsu, a zatim pomogao Vangu da se pridigne iz stolice. Na mostu se oseao zadah sprenog mesa i kose, zato to ga sistem za klimatizaciju jo nije uklonio. Vangovo lice i ruke bili su oprljeni na pet ili est mesta, a i pramen dugake, guste, crne kose sa desne strane glave bio je spaljen. Tri bolniara i Vils dotrae na most. Vils odmah stade da premazuje Gretirovo elo pseudoproteinskom mau, ali mu Gretir naloi da se najpre pobrine oko Vanga. Vils je brzo radio; poto je premazao Vangove opekotine i postavio zavoje od lane koe preko njih, ponovo je priao kapetanu. im mu se mast malo upila u kou na elu, Gretir oseti kako bol poputa. "Trei stepen", ree Vils. "Prava je srea to ove stvari... ma ta da su... nisu bile vee." Gretir podie cigaru, koja mu je ispala na pult kada je prvi put spazio objekte kako hrle prema njemu. Cigara je i dalje gorela. Pored nje je leao komad ugljena, koji je brzo crneo. On ga oprezno uze. Bio je vru, ali se ipak mogao drati u aci. Gretir isprui ruku, sa dlanom okrenutom nagore, tako da je doktor mogao da vidi komad crne materije na njemu. Sada je bio jo manji nego kada je prodro na most kroz trenutno 'otvorene' meuprostore molekula koji sainjavaju oplatu i pregrade. "Ovo je jedna galaksija", proaputa on. Doktor Vils nije razumeo. "Galaksija iz nae vasione", dodade Gretir. Doktor Vils poblede i glasno proguta knedlu. "Mislite?" Gretir klimnu. Vils ree: "Nadam se... ne naa... Zemljina... Galaksija!" "Sumnjam", uzvrati Gretir. "Nalazili smo se na rubu najspoljanjijih

zvezdanih polja, odnosno najblie... opni?... vasione. Ali da smo nastavili napred..." Vils odmahnu glavom. Milijarde zvezda, sa verovatno milionima nastanjivih, pa, dakle, i nastanjenih planeta, nalazilo se u toj maloj plamenoj lopti, koja je sada bila hladna i saeta. Bilioni bia kadrih da oseaju i nezamisliv broj ivotinja izgubio je ivot kada se njihov svet sudario sa Gretirovim elom. Kada su ga obavestili o pravom uzroniku njegovih opekotina, Vanga opet spopade munina. Gretir naredi da ga odvedu u bolniko odeljenje, a na njegovo mesto postavi Gomeza. Ubrzo potom na most doe Van Vorden i ree: "Pretpostavljam da nam je glavni cilj povratak. Ali zato ne bismo pokuali da uemo u maticu? Shvatate li kakvo zapanjujue..." Gretir ga prekide. "Shvatam. Ali zalihe goriva su nam tanke, veoma tanke. Ako se... ovaj, hou da kaem kada se vratimo kroz opnu, ekae nas jo dugi put pre no to se vratimo u bazu. Moda odve dug. Ne usuujem se da prekoraim odreenu brzinu prilikom povratka, zbog veliine. Bilo bi suvie opasno... Ne elim vie da unitim nijednu galaksiju. Sam bog zna kakvi nas sve psiholoki problemi ekaju kada istinski pojmimo razmere krivice. Za sada ne mrdamo odavde. Ne! Nee biti vie nikakvih istraivanja!" "Ali moda e zvanino zabraniti nove misije ovoga tipa!" ree Van Vorden. "Cela vasiona odve je izloena opasnosti ukoliko bi se nastavilo sa eksperimentisanjem ovakvim brodovima!" "Tano", uzvrati Gretir. "Imam uviavnosti prema tvojoj elji za obavljanjem naunih ispitivanja. Ali od toga je prea bezbednost broda i posade. Osim toga, mislim da bi dolo do pobune, ukoliko bih naloio istraivanja. Ne bih zbog toga nita mogao da prebacim ljudima. Reci mi, Van Vordene, zar tebe ne opseda izvesno oseanje... razdvojenosti?" Van Vorden klimnu i ree: "Ali spreman sam da mu se oduprem. Ima toliko..." "Toliko toga to treba pronai", ree Gretir. "Slaem se. Ali vlasti tek treba da odrede da li emo se upustiti u to." Gretir ga otpusti i Van Vorden se udalji. Nije ostavio utisak oveka koji je silno rasren. U stvari, pomisli Gretir, potajno mu je bilo milo zbog kapetanove odluke. Van Vorden je uloio svoj protest u ime Nauke. Ali kao ljudsko bie sigurno veoma udi da se vrati 'kui'. 5. Na kraju naloenog manevra Sleipnir se naao na istoj orbiti kao i vasiona, ali dvadeset kilometara ispred nje i ponovo okrenut prema njoj. Budui da nije bilo privlaenja izmeu broda i matice, Sleipnir je morao da koristi energiju da bi se zadrao na orbiti; bilo je potrebno i neprekidno tanano podeavanje bonim potisnicima. Gretir naredi da se otpone sa koenjem. Kugla stade da se iri

zvezdanim ekranom, sve dok ga na kraju sasvim ne ispuni, obojivi mu povrinu u jednolino sivilo. Posmatraima nije izgledalo da se povrina okree, ali radar je ustanovio da je globus pravio krug oko polarne ose jednom u svake trideset tri sekunde. Gretiru se nije dopala pomisao na ono to sledi iz ove okolnosti. Van Vorden je nesumnjivo primio izvetaj, ali nita nije preduzeo da obavesti kapetana. Moda je, kao i Gretir, smatrao da to manje misli o tome, to bolje. Maketni ekran prikazivao je, u vidu obrisa, relativne veliine kugle koja se pribliavala i broda. Vasiona je bila kao lopta za koarku, a Sleipnir kao akalica. Gretir se nadao da je ovo dovoljno smanjenje da vie ne razore mnoge galaksije. im letelica bude probila 'opnu', Sleipnir e ponovo poeti da koi, to e izazvati njegovo dalje smanjivanje. Trebalo bi da postoji prilino velika udaljenost izmeu opne i ruba najbliih zvezdanih polja. "Idemo", ree Gretir, netremice posmatrajui ekran koji je pokazivao udaljenost u metrima izmeu broda i kugle. Ponovo se nehotice ukopao u mestu. Usledila su tutnjava i gruvanje. Pult poskoi nagore, pa skrenu nalevo. Gretir polete za pultom, prevrte se nekoliko puta i uz tup udarac zaustavi se o jednu pregradu. Za trenutak je bio oamuen, a kada se povratio, brod se ve vratio u normalno stanje. Gomez je uspeo da ga vrati u 'ravnoteu'. Imao je obiaj da se vee kaievima za navigatorovo sedite, iako pravila to nisu izriita nalagala, osim ako kapetan ne bi naredio. Gretir zatrai da mu se podnese izvetaj o oteenjima i dok je ekao na njih pozva Van Vordena. Fiziar je krvario iz posekotine na elu. "Oigledno", ree on, "potrebna je odreena sila da bi se probio spoljni omota energetskog tita ili ta je ve to to obavija vasionu. Mi je nismo imali u ovom pokuaju. Prema tome..." "Suoeni smo sa problemom", ree Gretir. "Ukoliko se kreemo dovoljno brzo da se probijemo, preveliki smo i unitiemo mnogo galaksija. Ako, pak, idemo odve polako, ne moemo se probiti." On zastade za trenutak, a onda nastavi. "Na um mi pada samo jedan metod. Ali nisam u stanju da predvidim posledice, a one mogu biti katastrofalne. Ne po nas, ve po vasionu. Uopte nisam siguran da smem preduzeti takav rizik." Usledilo je dugotrajno utanje, tako da Van Vorden na kraju nije izdrao. "Dakle?" "Da li misli da bi dolo do nekakvog kolapsa ili poremeaja na kosmikom nivou ako bismo napravili rupu u opni?" "Hoete da probuite rupu u opni?" upita Van Vorden lagano. Lice mu je bilo bledo, ali takvo je izgledalo i pre nego to mu je Gretir postavio pitanje. Gretiru pade na um da Van Vorden poinje da se slama pod dejstvom razdvojenosti. "Zaboravi na sve", ree Gretir. "Nije trebalo da te pitam. Ni ti, ba kao

ni bilo ko drugi, ne moe znati kakve bi bile posledice. Izvinjavam se. Mora da sam pokuao da prebacim na tebe deo krivice ukoliko bi neto krenulo naopako. Zaboravi na stvar." Van Vorden se netremice upiljio i jo je tako zurio kada ga Gretir iskljui. Stao je da koraa gore-dole, nagazivi u jednom trenutku na siuan crni predmet na podu, a onda napravivi grimasu kada je shvatio da je odve kasno da bi mario zbog toga. Milioni zvezda, milijarde planeta, bilioni stvorenja. Svi hladni i mrtvi. A ako bude i dalje eksperimentisao u nastojanju da se vrati u matini kosmos, ta e onda biti? Kolapsirajua vasiona? Gretir prestade da koraa i ree glasno: "Dva puta smo proli kroz opnu, ne nanevi joj nikakvu tetu. Probaemo da je probijemo snopom!" Niko mu nita nije odgovorio, ali izrazi njihovih lica pokazivali su da im je kamen pao sa srca. Petnaest minuta kasnije Sleipnir se nalazio tik uz kuglu, licem okrenut ka njoj. Poto je vie minuta odravana nepromenjiva brzina i udaljenost u odnosu na kuglu, laserski snopovi izmerie tanu duinu izmeu vrha topa i povrine globusa. Zapovednik topdija, Abdul Vajt Igel, podesi jedan od prednjih topova. Gretir je zakasnio nekoliko sekundi u izdavanju narednog nareenja. Tako je snano stisnuo zube da je gotovo pregrizao cigaru napola, prigueno zabrundavi pri tom. Trenutak potom ree: "Pali!" Darl prenese zapovest. Snop suknu, dodirnu opnu i nestade. Zvezdani ekran prikaza crnu rupu na sivoj povrini na polutaru kugle. Rupa se bono kretala i ubrzo je nestade iza ruba kugle. Tano trideset tri sekunde kasnije vratila se u svoj prvobitni poloaj. Bila je manja. Kada se navrila etvrta rotacija, sasvim se zatvorila. Gretir uzdahnu i obrisa znoj sa ela. Darl izvesti da e rupa biti dovoljno velika da brod proe kroz nju prilikom druge rotacije. Posle toga, postae premala. "Proi emo prilikom druge rotacije", ree Gretir "Podesite kompigator za automatski ulazak; poveite top sa kompigatorom. Ne bi trebalo da bude problema. Ukoliko se rupa prebrzo suzi, proiriemo je novim hicem iz topa." "Operacija poela, ser!" prenese Darl Gomezov izvetaj. Beli snop blesnu u obliku kupe, udari u 'omota' ili 'opnu' i ieznu. Istog trena stvori se krug tame, trostruko vei od prenika broda, i skliznu ka bonoj strani ekrana. Pod kontrolom kompigatora, retropogon Sleipnir-a munjevito stupi u dejstvo. Kugla se mono uznosila, poput kakvog sivog zida koji prekriva ceo zvezdani ekran. A onda se ivica rupe pojavi na vidiku i tama se rairi ekranom. Uspeemo, pomisli Gretir. Kompigator ne moe da pogrei. On se osvrnu oko sebe. Ljudi na mostu bili su vezani kaievima za sedita. Veina lica izgledala je pribrano; bila je to disciplinovana i hrabra posada.

Ali ako su oseali isto to i on... a druge nije bilo... onda su negde duboko u sebi priguivali krik. Nisu jo dugo mogli da podnesu ovu vrstu nostalgije. A kada se probiju, kada se vrate u matericu, morae da im dopusti krajnje nevojniko ponaanje. Smejae se, plakae, vikae. Ba kao i on. Nosni deo Sleipnir-a proe kroz rupu. Ako bi sada neto krenulo naopako, top na prednjoj strani se vie ne bi mogao upotrebiti. Ali bilo je nemogue da... Klakson pisnu, a Darl kriknu: "Oh, moj boe! Neto ne valja! Rupa se prebrzo smanjuje!" Gretir zabrunda: "Udvostruite brzinu! Ne! Prepolovite je!" Poveanje brzine kretanja napred znailo je nadimanje veliine Sleipnira, ali i saimanje po duinskoj osi, a izduenje bone. Sleipnir bi se u tom sluaju bre kretao kroz rupu, ali bi se u isti mah smanjio prostor izmeu njegove spoljnje oplate i ivice rupe. Sa druge strane, prepolovljenjem brzine brod bi postao srazmerno manji u odnosu na rupu, ali bi zato postala vea udaljenost koju treba savladati. Ovo bi moda znailo da bi brod ipak dodirnuo rubove. U stvari, Gretir nije znao koje nareenje da izda, kao ni to da li bi ma koje nareenje povealo njihove izglede da uteknu. Jedino je mogao da preduzme ono to mu se u datom trenutku uini najprikladnije. Sivilo stade da se iri iz perimetara zvezdanog ekrana. A onda se razlee kripa pokidane plastike, od ega se zatresoe pregrade i pultovi, pa cela posada pohrli napred pod dejstvom inercije, koja, meutim, odmah prestade, jer se u trenutku uspostavilo unutranje gravitaciono polje, koje je potrlo sva spoljna dejstva. Na mostu su svi zapomagali. Gretir je morao da uloi silan napor kako bi obuzdao vlastiti krik. Ponovo su bili u sivilu. Velika kugla rairila se ekranom. U uglu se nalazila mala kugla, a najednom se pojavi i dinovsko plavo-crno stopalo. Zatim ponovo sivilo. Kovitlac drugih velikih kugli u daljini. Opet matica. Pa manja kugla. Ruka Velingtonove, slina kakvoj izoblienoj lignji praznine. Kada je Gretir ponovo ugledao le, znao je da je brod bio odbaen od kugle i da se kretao prema Velingtonovoj. Nije, meutim, oekivao da e doi do sudara. Orbitalna brzina mrtve ene bila je vea od orbitalnih brzina i male kugle i Sleipnir-a. Naloivi da mu podnesu izvetaj, Gretir je doznao ono to je podozrevao. Nos broda bio je otkinut. Ponevi sa sobom i etrdeset pet lanova posade, on je sada bio unutar 'vasione', hrlei ka domu do koga nikada nee stii. Prolazi koji su vodili do odseenog dela bili su, razume se, automatski zaptiveni, tako da nije postojala opasnost da e izgubiti vazduh. Ali, na nesreu, stradao je i retropogon. Sleipnir je mogao i dalje da se kree napred, ali nije vie bio u stanju da koi, izuzev ako se ne bi okrenuo za sto osamdeset stepeni i tako upravio krmeni deo u smeru kretanja.

6. Gretir je naloio da se najpre stabilizuje brod, a onda da se okrene. Mak Kul je, meutim, uzvratio iz strojarnice da nijedan od ova dva manevra nije u ovom trenutku izvodljiv. Sudar i kidanje prouzrokovali su kvar kontrolnih vodova. On jo nije znao u emu je stvar, ali elektronski traga za kvarovima upravo je ispitivao sva kola. Nekoliko trenutaka kasnije Mak Kul pozva kapetana da mu kae da ni sama ova naprava ne radi kako treba, odnosno da e on i njegovi ljudi sami morati nastaviti da tragaju za kvarom, dok se ova naprava ne opravi. Mak Kul je izgledao pometen. Nije nikako umeo da objasni ovaj krah sistema, jer tako neto je, teorijski, bilo nemogue. ak ni sudar i gubitak prednjeg dela nisu smeli za posledicu da imaju osujeenje rada glavnih vodova. Gretir mu ree da uini ono to bude mogao. U meuvremenu, brod se kretao bez kontrole i oigledno iao u susret dinovskom leu. Usledila je jo jedna neobjanjiva razmena energije, poloaja i momenta, a onda je sudar izmeu Sleipnir-a u gospode Velington postao neumitan. Gretir otkai kaieve i poe da koraa gore-dole po mostu. Iako se brod okretao, unutranje gravitaciono polje neutralisalo je ovo dejstvo za posadu. Letelica je izgledala ravna i stabilna, ukoliko se nije posmatrao zvezdani ekran. Gretir zatrai da mu se izrauna kad e doi do sudara, kao i u koji e deo tela Sleipnir udariti. Nije bilo svejedno da li e to biti meki ili tvri deo. Sudar, dodue, nee prouzrokovati dalje oteenje broda, ali e zato odrediti ugao odbojne putanje i brzinu udaljavanja. Ukoliko vodovi budu opravljeni pre, ili neposredno posle konvergencije, Gretir bi znao koje korake da preduzme. Vang uzvrati da je ve zatraio od kompigatora procenu podruja sudara, pod uslovom da prilike ostanu kakve su sada. Jo dok je govorio, jedna kodirana kartica izie iz proreza na pregradi. Vang je proita, a onda je prui Gretiru. Gretir ree: "U bilo kom drugom trenutku od srca bih se nasmejao. Vratiemo se, dakle, u doslovnom smislu, u matericu." Kartica je takoe pokazivala da to je brod blii Velingtanovoj to mu je brzina manja. Osim toga, relativna veliina broda, prema izvetaju radara, opadala je upravno srazmerno sa pribliavanjem tela. Gomez ree: "Mislim da dolazimo pod uticaj ove... ene, kao da je postala planeta koja je zarobila satelit. Nas. Ne dejstvuje, dodue, nikakvim gravitacionim privlaenjem ili elektrinim nabojem na nas, ali..." "Ali postoje i drugi inioci", dovri Gretir misao. Moda su posredi prostorni odnosi koji u 'svemiru' predstavljaju ekvivalent gravitaciji. Sleipnir se sada nalazio toliko blizu da je telo u potpunosti ispunjavalo zvezdani ekran kada bi se brod naao okrenut prema njemu. U vidno polje najpre je ula ogromna glava. Zakrvavljene i izbuljene oi netremice su

zurile u njih. Zatim je promakao nos poput brobdingnagianovske giljotine: usta su im se iscerila, kao da bi uivala u tome da ih progutaju. Potom vrat, poput dioritnog stuba koje je meka stena ostavila izloenog zubu vremena, rascep pocrnelih himalajskih dojki; pupak, oko uragana. Onda je nestala iz vidnog polja, a ekranom su stale da promiu velika kugla, mala kugla, kao i one druge, udaljenije, optoene sivilom. Gretir ukljui prijem na svim stanicama da bi saoptio i osoblju koje nije radilo na mostu ta se dogaa. "im Mak Kul pronae kvar, odmah kreemo napolje. Preostalo nam je jo mnogo energije, sasvim dovoljno da prokrimo sebi put i kroz stotinu leeva. Budite spokojni i ne brinite. Sada je samo pitanje vremena." Glas mu je odzvanjao vedrinom koju on nije oseao, iako ih nije lagao. Nije oekivao nikakvu reakciju, bilo pozitivnu ili negativnu. Mora da su bili na iglama kao i on. Njihovi umovi, itav nervni sistem, bili su jamano uzavreli. Jo jedna kartica iskliznu iz proreza na pregradi, ispravka predvienog mesta sudara. Zbog nastavljenog smanjivanja veliine brod e pogoditi le tano u pupak. Minut kasnije, nova kartica je predvidela da e do sudara doi blizu trtice. Trea kartica preinaila je to u vrh glave. etvrta je tvrdila da e mesto sudara biti donji deo prednje strane desne noge. Gretir ponovo pozva Van Vordena. Fiziarevo lice stade da poskakuje na povrini konzole koju je Gretir drao oko runog zglavka, ali zato je bilo stabilno na pomonom ekranu pregrade. Slika je tu bila znatno vea i prikazivala je Van Vordena kako gleda preko svoje rune konzole na ekran u svojoj kabini. Na ekranu su stajala krupna, jarka slova, koja su izricala poslednje prognoze o mestu sudara. "Kao rukopisi na zidu u danima kralja Belazara", ree Van Vorden. "A ja sam jedan Danijel koji je izaao pred strani sud. Udariemo je, dakle, u nogu, heh, ala e da je zagolica golenjaa. Hi, hi!" Nita ne shvatajui, Gretir se zabulji u njega, a onda prekide vezu. Nekoliko sekundi kasnije sinu mu ta je Van Vorden hteo da kae. Nije ga zaudila ta lakomislenost u ovako kritinom trenutku. Bio je to nain da se malo ublae duboka brinost i pometenost. Ali takoe je moglo da znai da se ve slama, budui da takvo ponaanje nije bilo nimalo tipino za njega. Ali Gretir mu u ovom asu nikako nije mogao pomoi. Pribliavajui se leu, Sleipnir je nastavio da se smanjuje. No, ovo smanjivanje nije se odvijalo postojanim ritmom, niti je bilo mogue predvideti njegovu tanu stopu. Ono je dejstvovalo u impulsima koji su trajali od dve sekunde do trideset sekundi, sa nepravilnim meurazmacima. A onda, kad je iz proreza izila tristota kartica, postalo je sasvim izvesno da e, ukoliko se ne pojavi neki novi inilac, Sleipnir ui, okreui se, u otvorena usta. Dok glava bude rotirala nanie, brod e proi kroz veliki prostor izmeu usana. Tako je i bilo. Na zvezdanom ekranu pojavi se donja usna, masivni venac

pun naboranih planina i izdubljen dolinama. Mrlje rua stadoe da promiu, crno-crveni Havaji. Sa vidnog polja iskliznu jedan zub, slian kakvom reckavom neboderu. Sleipnir je polako uranjao u tamu. Zidovi su odlazili u stranu i nagore. Spoljna tmina se zgusnu. Mogao se videti samo deli sivog neba u trenutku kada bi se zvezdani ekran naao okrenut nagore u toku stalnog okretanja broda. Potom taj otvor postade samo pramen sivila, pa pruga i na kraju ga sasvim nestade. udno - ili moda nije bilo udno? - ali oficiri i posada najednom izgubie oseanje razdvojenosti. Gretirov stomak rairi se od olakanja; zastraujue rasparavanje je minulo. Sada mu se javio utisak da mu je neto zakaeno ili ponovo zakaeno za stomak. Rab, glavni psiholog, izvestio ga je da je preduzeo ispitivanje sa svakim pedesetim lanom posade i da su svi opisali slina uvstva. No, uprkos tome, osoblje je skinulo sa vrata tek jednu brigu i bilo je jo daleko od toga da se potpuno nae izvan opasnosti. Temperatura se polako pela jo od onog asa kad je brod bio odbaen od male kugle i stao da hita prema leu. Energetski sistem i klimatizacija neko vreme su se stabilizovali na 800F. Ali temperatura brodske oplate rasla je geometrijskom progresijom, tako da je njena unutranja temperatura sada dostigla 25000K. Jo, meutim, nije postojala opasnost od topljenja; oplata je bila u stanju da izdri ak 56.0000K. No, sistem za klimatizaciju zahtevao je sve vie i vie energije i posle trideset minuta brodskog vremena Gretir je morao da dopusti da se unutranja temperatura popne na 98,20F, kako bi se na taj nain smanjilo optereenje. Gretir je naredio da svi obuku skafandre, kako bi ljudi mogli da rade na podnoljivoj temperaturi. Upravo dok je nareenje izvravano, Mak Kul izvesti da je otkrio uzrok kvara. "Velingtonova je za sve kriva!" uzviknu on. "Ba nas je sredila! Postavila je monolitski subestiki prekida u vodove; prekida je imao satni mehanizam koji ga je stavio u dejstvo posle odreenog razdoblja. ista je podudarnost to su vodovi zakazali ba u asu kad nismo uspeli da se vratimo u na svet!" 7. "Htela je, dakle, da se obezbedi, ukoliko je osujetimo u strojarnici i da nas na svaki nain uniti", ree Gretir. "Kreni odmah u potragu za drugim mikroprekidaima ili drugim napravama za sabotau." Mak Kulovo lice se izdui. "Spremni smo da odmah stupimo u dejstvo, samo... do vraga! Ne moemo da odvojimo nimalo energije zato to su nam potrebne sve zalihe da odravamo nivo temperature. Ne mogu da odvojim nita za zaustavljanje okretanja. Ali to je sve." "Zaboravi sad na to", ree Gretir. Ponovo je stupio u vezu sa Van Vordenom, koji se, izgleda, oporavio. Ovaj je potvrdio kapetanovu teoriju o

porastu temperature. Posredi je bilo saimanje broda, koje je uzrokovalo emitovanje toplote. "Kako je to saimanje mogue?" upita Gretir. "Da li se to atomi broda i naih tela meusobno pribliavaju? Ako je tako, ta e se dogoditi kada ponu da se dodiruju?" "Ve smo proli tu taku smanjivanja", ree Van Vorden. "Rekao bih da se i nai atomi smanjuju?" "Ali to je nemogue", uzvrati Gretir. A onda, posle kratke pauze, ispravi se. "Zaboravi na ovo to sam rekao. ta je mogue? Mogue je ono to se dogaa." Gretir prekide vezu i stade da koraa gore-dole, alei to ne moe da popui cigaru. Nameravao je da pria o tome ta e Sleipnir zatei ako uspe da se probije u matinu vasionu. Gretir je imao utisak da e kosmos izgledati toliko izmenjen da ga niko na brodu nee vie prepoznati. Svaki put kada mala kugla vasiona napravi krug oko svoje ose, proteknu bilioni, moda trilioni zemaljskih godina. Zemaljsko sunce moda je postalo najsvetlija taka u svemiru, ili je moda potpuno nestalo. ovek, koji je moda opstao na drugim planetama, vie ne bi bio homo sapiens. Osim toga, kada je Sleipnir stekao superkosmiku masu na svom putu iz vasione, to je moda imalo katastrofalno dejstvo na druge mase u svemiru. Sa druge, pak, strane, nita se od svega ovoga nije moralo dogoditi. Sasvim je bilo mogue da je vreme unutar kugle potpuno nezavisno od vremena izvan nje. Ova pomisao nije bila tako fantastina. Svemoni boe! Pre samo sedamdeset minuta Dona Velington nalazila se u ovom brodu. Sada je brod bio u njoj. A kada elektroni i jezgra atoma koji ulaze u sastav broda i posade dou u vezu, ta e biti onda? Eksplozija? Ili su moda elementi sainjeni od deljivih podelemenata, tako da e se saimanje nastaviti do unutranje beskonanosti? Na um mu padoe dvadesetovekovne prie o oveku koji se smanjuje sve dok molekuli ne postanu jata sunaca, jezgra pojedinana sunca, a elektroni planete. Konano, junak se naao na jednom elektronu-planeti sa atmosferom, morima, rekama, ravnicama, planinama, drveem, ivotinjama i domorodakim ivljem. Prie su predstavljale samo puki plod mate. Atomska materija sazdana je od talastica, grae koja se u isti mah opisivala i kao talasi i kao estice. Parahomunkuluski junak naao bi se u kosmosu koji bi bio podjednako zbunjujui kao i ovaj u kome se obrela posada Sleipnira poto se probila u ovaj vasionski prostor. No, ova matarija koja mu je galopirala nebom uma, brza poput prvobitnog Sleipnir-a, osmonogog konja Sveoca Odina iz religije njegovih predaka, morala je da bude odbaena. Dona Velington nije bila enski Imir, praiskonski din iz ijeg je lea stvoren svet, lobanja nebo, krv more, meso zemlja, kosti planine.

Ne, toplota saimanja neumitno e se pojaavati sve dok se ljudi ne budu skuvali u skafanderima. Ono to se posle toga bude dogodilo, posada nee moi da dozna, pa tako i nije bilo vano. "Kapetane!" Na pomonom ekranu, koji je stalno bio otvoren za strojarnicu, pojavi se Mak Kulovo lice. "Biemo spremni za pokret kroz jedan minut." Znoj koji se meao sa suzama zamuti sliku inenjerovog lica. "Znai, uspeemo", ree Gretir. etiri minuta kasnije okretanje je bilo zaustavljeno, brod je bio okrenut nagore i upravljen ka izlazu. Temperatura je poela da opada u unutranjosti broda stopom od l0F na trideset sekundi. Tamu je naruila najpre siva pruga; pruga se zatim proirila u traku; traka se potom pretvorila u rubove planinskih lanaca, od kojih se jedan pruao ispod, a drugi iznad, dok su oba bila izokrenuta. "Ovoga puta", ree Gretir, "napraviemo rupu koja e biti vie nego dovoljno iroka" Van Vorden ue na most u asu kad je Sleipnir prolazio kroz otvor. Gretir ree: "Rupa se zatvara jo bre nego proli put. To je i razlog to je nosni deo bio odseen. Nismo znali da to je rupa vea, bra joj je i stopa zatvaranja." Von Vorden ree: "Tri hiljade est stotina milijardi godina, pa ak i vie! Zato bismo morali da se vratimo kui kada dom vie ne postoji?" "Moda nije toliko vremena proteklo", ree Gretir. "Sea li se klasine izreke Minkovskog? Od sad sam prostor i samo vreme postaju tek puke seni, a jedino svojesvrstan spoj ove dve veliine moe da ouva nezavisno postojanje. To vai za svet unutar kugle, na svet. Ali moda je ovde napolju taj spoj na neki nain razgraen, vreme i prostor razdvojeni. Moda u naem svemiru nije proteklo nimalo vremena, ili sasvim malo." "Mogue je", ree Van Vorden. "Ali prevideli ste jednu stvar, kapetane. Ako na svet i nije bio obeleen vremenom dok smo mi bili odsutni, mi jesmo bili obeleeni. Stekli smo oiljke neprostora i nevremena. Nikada vie neu verovati u uzrok i posledicu i poredak u kosmosu. Postau krajnje podozriv i sumnjiav. Ja sam ruevina od oveka." Gretir zausti da odgovori, ali ni sam sebe nije uspeo da uje. Mukarci i ene na mostu plakali su, jecali i zvonko se smejali u isto vreme. Kasnije, na ovo napolje pomiljae kao na komar i trudie se da ga potpuno izbace iz svesti. A ako ih i neki drugi komari budu pohodili ovde, to e bar biti none more koje poznaju. (Prevela Mirjana ivkovi)

Bob o: MRANI IKAR Mrtvi policajac pribliavao se plovei kroz vazduh noen strujama na visini od oko tri hiljade metara, kontrolnoj zoni Birmingema. Bila je zimska no i temperature ispod nule koje su vladale na toj visini skamenile su njegove ruke i noge, pokrile itavo telo korom crnog inja. Krv koja je iscurila kroz smrskani oklop sledila se u neto nalik na krabu koja je svojim hvataljkama policajca obuhvatila oko prsa. Telo je ostajalo u uspravnom poloaju, ali se blago ljuljalo na vazdunim strujama, kao da izvodi neki neobini vazduni ples. A na njegovom pasu palilo se i gasilo grimizno svetlo ne vee od zrna graka, palilo i gasilo; njegov se sjaj postepeno gubio pod sve debljim ledenim pokrivaem. Vodnik vazdune milicije Robert Hason oseao se umornijim i bliim nervozi nego da je osam sati leteo u patroli protiv vetra. Jo od pauze za ruak provodio je vreme u zgradurini gradskog sekretarijata unutranjih poslova, diktirajui i potpisujui izvetaje, popunjavajui formulare, nastojei da iupa od blagajnika pare za materijalne trokove koji su mu morali biti nadoknaeni jo pre dva meseca. A tad, tek to se spremio, sav zgaen, da ode kui, pozvae ga u kancelariju kapetana Nuna, radi jo jednog raspravljanja o sluaju 'Anela' iz Velvina. etvorica ovoga puta uhvaenih, Do Saliven, Flik Bugati, Deni Donston i Todi Tomas, sedeli su zajedno na jednoj strani kancelarije, i dalje u svojoj letakoj opremi. "Rei u vam ta me najvie uznemirava u itavoj ovoj stvari", govorio je Bani Ormerod, advokat, uvebanim tonom zabrinutosti. "Najvie uznemirava potpuna nezainteresovanost policije. Neosetljivost sa kojom policajci koji hapse ovu decu primaju traginu smrt jednog deteta." Ormerod se primakao etvorici anela kao da eli da ih zatiti i da se sa njima izjednai. "ovek bi pomislio da je takva pogibija svakidanja stvar." Hason slee ramenima. "Pa manje-vie i jeste." Ormerod je dopustio sebi da zine od zaprepaenja i ujedno se okrenuo tako da je bro-videorikorder privren za njegovu bluzu gledao pravo u Hasona. "Da li biste ponovili tu izjavu?" Hason je gledao pravo u blendu rikordera, a blenda pomno u njega. "Praktino svakog dana ili noi neki moron pritegne na sebe AG opasa i uprtae i poleti unaokolo brzinom od jedno petsto-esto kilometara na sat, mislei da je Supermen, pa onda tresne u neki stub ili soliter. I, bogami, u pravu ste, nije me ba nimalo briga kad se takvi razmau po zidu neke zgrade." Hason je video da ove rei uznemiravaju kapetana Nuna koji je sedeo sa druge strane prostranog stola, ali je tvrdoglavo nastavio. "Ali kad nalete na druge ljude, tad se iznerviram. I onda ih pojurim." "Poete u lov na ljude." "Tano tako." "Kao to ste ulovili ovu decu." Hason ledeno osmotri anele. "Ne vidim nikakvu decu. Najmlai u ovoj

bandi ima esnaest." Ormerod je uputio osmejak pun saoseanja etvorici anela odevenih u crno. "ivimo u sloenom i tekom svetu, vodnie. esnaest godina je odvie kratko vreme da bi se jedno mlado bie snalo u takvom svetu." "avola", ree Hason i ostade na tom komentaru. Osmotrio je opet anele i uperio prst na jednoga, na bradatog tekaa koji je sedeo iza ostalih. "Ti, Todi, doi ovamo." Todijev pogled polete hitro tamo-amo. "Zato?" "Hou da pokaem gospodinu Ormerodu tvoje bedeve." "A, jok", ree Todi samozadovoljno. "Lepe mi, bre, ovde." Hason je uzdahnuo, priao grupi anela, uhvatio Todija za rever od jakne i vratio se Ormerodu kao da ne dri nita sem komada lane koe. Iza sebe je uo estoko psovanje i preturanje stolica dok je Todi bio vuen kroz zatitni red svojih drugara. Prilika da svoja oseanja izrazi akcijom, pa makar i ovako ogranienom, dola je Hasonu kao lek. Nun napola ustade. "ta vi to radite, vodnie?" Hason se nije osvrnuo na svoga kapetana, ve se obratio Ormerodu. "Vidite ovaj bed? Veliko slovo 'F' sa krilcima? Je l' znate ta to znai?" "Vie me zanima ta vae neobino ponaanje znai." Advokat je jednom rukom, namerno, ali glumei da je sluajno, zaklanjao objektiv svog rikordera. Hason je znao da advokat to radi zbog nedavno izglasanog zakona prema kojem sud odbija da uzme u obzir dokaze snimljene na traci, ako se ne prikae cela traka, od poetka do kraja. Ormerod nije eleo da se na snimku pojavi taj bed. "Vidite", ree Hason ponavljajui opis beda da bi to ostalo na zvunom snimku. "Ovo znai da je to navodno 'dete' imalo seksualni odnos u slobodnom padu. I da se on time ponosi. Je l' tako, Todi?" "Gos'n Ormerod?" ree Todi oiju moleivo uprtih u advokatovo lice. "Za vae sopstveno dobro, vodnie, preporuujem da pustite mog klijenta", ree Ormerod. Njegova tanka ruka jo je lebdela ispred rikordera. "Svakako", ree Hason i zgrabi bro sa rikorderom, pa ga otre, pri emu u advokatovoj bluzi ostade rupa. Zatim je Hason pridrao taj aparat pred anelove zbirke bedeva. Trenutak kasnije gurnuo je Todija od sebe i vratio rikorder Ormerodu uz naklon podsmeljive ljubaznosti. "To vam je bila greka, Hason." Ormeradove aristokratske crte poele su da pokazuju istinski gnev. "Jasno ste ispoljili da se bavite linom osvetom protiv mog klijenta." Hason se nasmejao. "Todi vam nije klijent. Tebe je, bao, platio Doe Selivenov stari da mu izvue sina koji je optuen za ubistvo iz nehata, a veliki, glupi Todi se samo sluajno naao u istoj vrei." Preostala tri anela su sedela, Doe Seliven u sredini. Taj je sad otvorio usta da uzvrati, ali se predomislio. inilo se da ga je neko bolje pouio nego ostale.

"Dobro je", ree mu Hason. "Imaj na umu ta su ti rekli, Doe: pusti da samo plaena usta govore." Mladi Seliven se zlovoljno vrpoljio, zurei u svoju pesnicu na ijim su zglavcima bile modrice, i nita nije rekao. "Oigledno je da nita ovim ne postiemo", ree advokat Ormerod Nunu. "Ja u se posavetovati nasamo sa mojim klijentima." "E, to uradite", ubaci Hason. "Kaite im da o'lade malo sa tim bedevima, a? Idui put moda izaberemo neki jo bolji." ekao je ne inei nita dok su Ormerod i dvojica policajaca izvodili anele iz sobe. "Ne razumem te", ree Nun im ostadoe sami. "ta misli da si konkretno postigao ovim maloas? Mali samo treba da posvedoi da si primenio silu protiv njega..." "Taj mali, kako ga vi zovete, tano zna gde bi mogli da naemo Vatrenjaka. Svi oni to znaju." "Previe si strog prema njima." "Ti nisi dovoljno." Hason je istog trenutka znao da je preterao, ali je bio suvie tvrdoglav da sad povlai re. "ta ovo znai?" Nun je skupio usta, to mu je davalo enski, ali svejedno opasan izraz. "Zato moram da razgovaram sa tom gomilom govana ovde gore u tvojoj kancelariji? ta nedostaje sobama za razgovor u prizemlju? Da nisu one moda samo za mangupe iza kojih ne stoji Selivenov novac?" "Je l' ti kae da sam ja uzeo pare od Selivena?" Hason je jedan trenutak razmiljao. "Ne verujem da bi ti to uradio, ali doputa da to to je bogat ipak predstavlja neku razliku. Kaem ti da su ova etvorica leteli sa Vatrenjakom. Kad bih mogao da ostanem nasamo sa jednim od njih, ja bih..." "Ti bi bio izbaen iz slube. ini se da ne razume kako stvari stoje, Hasone. Ti si nebeski pandur, a to znai da narod ne eli mnogo da te gleda. Pre sto godina vozai automobila mrzeli su saobraajnu policiju koja ih je prisiljavala da potuju nekoliko prostih i razumnih pravila. Danas svako moe da leti, i to bolje od ptice, ali narod sad u vazduhu sree opet istu vrstu policije, saobraajnu. To ljudima kvari zadovoljstvo. Zato vas mrze." "To me ne brine." "Samo, bojim se da te ne brinu ni policijske dunosti, Hasone. Ne stvarno. Ti si zaluen vitlanjem po oblacima isto koliko i taj Vatrenjak iz legende, samo igra drugaiju igru." Hason se sada zabrinuo, svestan da kapetan priprema teren za neto vano. "Vatrenjak stvarno postoji, ja sam ga video." "Postojao on ili ne, rasporeujem te na zemlju." "Ne moete to uiniti", izbrblja Hason instinktivno. Nun je izgledao kao neko ko se ba zainteresovao. "A zato ne?" "Jer...", Hason se borio da nae re, pravu re, bilo koju re, kad se loptica komunikatora na Nunovom stolu zaarila crvenom svetlou, nagovetavajui poruku vrhunskog prioriteta.

"Sluam", ree Nun loptici. "Gospodine, primamo automatski S.O.S.", odgovori loptica mukim glasom. "Neko pluta bez kontrole na tri hiljade metara. Mislimo du je sigurno Inglis." "Mrtav?" "Upuivali smo pozive njegovom kompaku, gospodine. Odziva nema." "Vidim. Saekajte da prou asovi guve, pa poaljite nekoga gore po njega. Zahtevam smesta izvetaj." "Da, gospodine." "Idem gore po njega odmah sad", ree Hason, polazei prema vratima. "Nee uspeti da se probije kroz mlazeve saobraaja u ovo doba." Nun ustade i obie oko stola. "Sem toga, ti si odsad na zemlji. Ozbiljno mislim, Hasone." Hason je zastao, znajui da je ve iskoristio do krajnje granice onu posebnu popustljivost koju stareine imaju prema lanovima vazdunih patrola. "Ipak je to gore Lojd Inglis, idem po njega ovog trenutka. A ako je mrtav, i sam u eleti da ostanem na zemlji zauvek. O-kej?" Nun je odmahnuo glavom u znak da nije ubeen. "Hoe da se ubije?" "Moda." Hason zatvori vrata za sobom i potra prema sobi za opremanje. Poleteo je sa krova policijske zgrade u nebo na kome su plamtele reke vatre i ulivale se jedna u drugu. Sada, u picu, zaposleni ljudi koji su se umorni vraali sa posla inili su glavninu saobraaja, ali manje pritoke ulivale su se sa mnogih strana sveta u dinovski vazduni vrtlog iznad grada Birmingema. Sav taj prostor spadao je u birmingemsku patrolnu zonu. Svetla privrena za ramena i none lanke hiljada i hiljada letaa premetala su se, treperila, a promene u paralaksi izazivale su primicanje i odmicanje prividnih talasa du sjajnih tokova. Vertikalni stubovi briljantne svetlosti razdvajali su suprotne smerove kretanja, dajui utisak strogog reda. Hason je, meutim, znao da je taj utisak u izvesnoj meri laan. Ljudi kojima se urilo esto su iskljuivali svoja svetla i leteli direktno do svog odredita bez ikakvog obaziranja na propisane vazdune koridore. Izgledi za sudar sa nekim drugim prekriocem bili su zanemarljivo mali, mislili su takvi ljudi; ali nije samo poneki usamljeni trgovaki putnik kome preti zakanjenje na sastanak leteo 'na divljaka'. Leteli su tako i pijandure, narkosi, razni antisocijalni tipovi, neoprezni, samoubilaki nastrojeni, pa oni koji trae uzbuenja i kriminalci, itav spektar ljudi koji nisu imali dovoljno oseanja odgovornosti za individualni let i u ijim je rukama antigravitacioni opasa postajao smrtonosni instrument. Hadson je pojaao svoje policijsko svetlo do maksimalnog intenziteta. Uspinjao se obazrivo, a trcaljka sa bojom bila je spremna u njegovoj ruci. Uskoro se svetla grada rairie pod njim u beskrajnim blistavim geometrijama. Kad je informativni displej projektovan na unutranjost

njegovog vizira pokazao visinu od dvesta metara, Hason je posvetio posebnu panju svom radaru. Jer na ovoj visini su nepropisni letai bili najei. Nastavio je svoj uzlet postojano, suzbijajui u sebi onu nelagodnost koja normalno nastaje kad visite u mraku iz koga u svakom trenutku mogu izleteti ka vama druge osobe, smrtonosnom brzinom. Vazduna reka putnika sad je dobila laminaran izgled, pokazala se kao skup paralelnih zasebnih slojeva, pri emu su najvii nivoi ili najbre, a svi skupa klizili jedni preko drugih kao svetlea gaza. Jo osamsto metara uvis i Hason poe polako da se oputa. Ve je poeo da razmilja kako da pronae Inglisa, kad njegov blizinski alarm pisnu; radar iz lema odmah je pruio potrebni podatak. Hason se izvio i okrenuo u naznaenom pravcu. U svetlosti Hasonovih policijskih farova materijalizovalo se telo oveka koji je leteo bez ikakvog svetla, nagnut napred pod uglom koji je omoguavao maksimalnu brzinu. Veteran hiljadu takvih suoenja, Hason je stigao da izrauna rastojanje tako da ga taj leta promai za nekih desetak metara. U preostalom deliu sekunde nanianio je i svojim kolor-pitoljem trcnuo oblai neizbrisive boje. ovek prolete kroz to (bledo, zaneseno lice, tamne oi koje ne vide) i nestade u bunom lepranju i turbulenciji. Hason je odmah posle toga pozvao gradski sekretarijat i detaljno prijavio ceo incident, dodajui svoje miljenje da je prekrilac verovatno kriv i za upotrebu droge. Poto se u ovom sektoru sada nalazilo u vazduhu preko milion osoba, bili su slabi izgledi da e taj jedan prekrilac ikad biti uhvaen ali njegova letaka odea i oprema ostali su zauvek obeleeni tako da e on morati da kupi novu, po znatnoj ceni. Na tri hiljade metara Hason je ukljuio automatsko odravanje visine, zatim je pomou nalazaa pravca odredio gde se nalazi Inglisov signalizator i poeo polagano horizontalno krstarenje, pretraujui oima tamu ispred sebe. Njegovi su farovi obasjavali sve guu izmaglicu, stvarajui oko njega sferu sjaja iza koje se nije moglo mnogo videti. Bila je blizu granica iznad koje se ne sme pojedinano leteti bez specijalnih grejaa i Hadson je postao svestan hladnoe koja se okomila na njega traei slabu taku u njegovoj odbrani. Tokovi saobraaja duboko dole izgledali su topli i bezbedni. Nekoliko minuta kasnije Hasonov radar otkrio je neki objekt pravo napred. Hason se primicao sve dok nije u svetlu farova ugledao figuru Lojda Inglisa koja se ljuljala na strujama izvodei svoj groteskni vazduni ples. Hason je istog asa znao da je njegov prijatelj mrtav, ali je ipak obleteo oko tela i to izbliza, pazei samo da ne prie toliko blizu da se pojavi interferencija dvaju antigravitacionih polja. Najzad je ugledao zjapeu rupu na Inglisovoj grudnoj oklopnoj ploi. Rana kao da je bila od koplja... Nedelju dana ranije Inglis i Hason bili su u rutinskoj patroli iznad Bedforda, kad su ugledali opor od moda osam letaa bez ikakvih svetala. Inglis je ispalio mini-granatu za osvetljavanje koja je eksplodirala neto iza te grupe, ocrtavi za trenutak obrise letaa. Obojica su uoili vitki oblik koplja. Prenoenje bilo kakvog vrstog predmeta za vreme letenja sa AG

opasaem bilo je zakonom zabranjeno, jer je predstavljalo opasnost po druge letae, a i po ljude na tlu. Ali noenje oruja bilo je velika retkost, ak i meu nepropisnim letaima. inilo se da su nabasali ba na Vatrenjaka. irei svoje mree i klopke, Hason i Inglis poleteli su u poteru. Usledila je jurnjava na maloj visini i dvoje ljudi je to platilo glavom: jedna mlada ena koja je takoe letela bez svetla, i koja se sudarila sa jednim lanom bande, i voa bande koji je naleteo na radio-toranj i gotovo se prepolovio. Na kraju, sve to su policajci ulovili bila su etiri beznaajna lana bande velvinskih 'Anela'. Vatrenjak, kopljonosac, pobegao je i stekao mogunost da o ovom dogaaju natenane razmilja, bezbedan u svojoj anonimnosti. Sada, prouavajui sleeno telo svog dojueranjeg kolege, Hason je shvatio da je Vatrenjak izabrao put osvete. tampa, koja je opirno pisala o ovom dogaaju zato to je uhapen i mladi Doe Selivan, omoguila je Vatrenjaku da tano utvrdi koga treba da uzme na nian. Psujui od ogorenja i jada, Hason se nagnuo na jednu stranu, tako da je uzlazna sila njegovog AG opasaa dobila i horizontalnu komponentu. Obruio se na ukrueni le, obuhvatio ga vrsto rukama, i oba tela, ivo i mrtvo, poee istog asa da padaju, zato to su se dva antigravitaciona polja meusobno ponitila. Za Hasona je slobodni pad bio stari znanac. Hason je efikasno prikopao jednu sajlu za prsten na Inglisovom opasau, i odgurnuo mrtvaca od sebe. im je rastojanje postalo toliko da je interferencija dvaju AG polja prestala, hujanje vazduha koji je proletao uvis kraj Hasona postepeno oslabi, a zatim i prestade. Hason je bacio pogled na svoj displej i video da je izgubio jedva stotinu metara visine. Odmotao je jo sajle sa namotaja na svome struku dok se Inglisovo telo nije nalo na udaljenosti pogodnoj za tegljenje, a onda je poleteo na zapad, prema jednoj oblasti gde e biti mogue spustiti se bezbedno kroz guste saobraajne nivoe. U dubinama ispod njega saobraaj birmingemske kontrolne zone kruio je kao zlatna galaksija, ali je Hason, u centru svoje sopstvene sferine vasione magliastog belog svetla, ostajao od te zlatne galaksije izolovan, zamotan u ahuru svojih misli. Lojd Inglis, pivopija, veliki ita knjiga, mrtav. A pre njega poginuli su Singlton, Larmor i Mak Mekin. Polovina onog odreda sa kojim je Hason stupio na dunost pre sedam godina izgubila je ivote na dunosti, a radi ega? Nije se vie mogao nadzirati ljudski rod koji je dobio trodimenzionu slobodu pronalaskom AG opasaa i uprtaa. Pokazalo se da je jedini pravi nain letenja primena dudo-tehnike protiv gravitacije, upotreba zemljine sopstvene privlane sile da bi se ta ista sila porazila. Upotreba AG opasaa bila je laka, jeftina, oduevljavajua, ali je bilo nemogue kontrolisati je. Samo u Britaniji bilo je osamdeset miliona graana-letaa, svaki od njih supermen sposoban da obleti oko sveta pratei zalazak sunca i nijedan voljan da mu se ta sposobnost ograniava. Putniki avioni nestali su sa neba gotovo preko noi, ne zbog nepotrebnosti, jer jo je trebalo prenositi terete, ve zato to je sad bilo suvie opasno leteti avionima kroz prostor zakren prekriocima vazdunih pravila kretanja. A noni divlji leta, mrani Ikar,

postao je junak narodnih legendi ovog doba. Kakav smisao, pitao se Hason, ima zanimanje nebeskog policajca? Moda itava ideja odravanja javnog reda, preuzimanja odgovornosti za bezbednost drugih, vie ne vredi. Moda e neizbena cena slobode biti spora kia slomljenih tela koja se polako sputaju ka tlu zato to njihovi ureaji za letenje ostaju bez energije i... Napad je Hasona potpuno iznenadio. Bio je tako munjevit da se blizinski alarm zauo skoro istovremeno sa hujanjem napadaevog tela kroz vazduh. Hason se okrenuo, ugledao crno koplje, presavio se u struku da ga izbegne, zadobio teak udarac kad se koplje postrance oealo o njega i odletelo tumbajui se kroz vazduh, sve to za jednu celu sekundu. Gubitak visine izazvan interferencijom izmeu napadaevog i njegovog AG polja bio je neznatan, jer je interferencija trajala samo deli sekunde. Postupajui refleksno, Hason je ugasio svoje farove i obeleavajua svetla. Borio se da oslobodi ruke od namotaja sajle, koja se oko njega omotavala zbog njegove sopstvene rotacije. Kad je uspeo da se stabilizuje, ostao je savreno nepomian i pokuao da proceni situaciju. Desni kuk je bolno pulsirao od udarca, ali, koliko je mogao da oseti, nijedna kost nije bila slomljena. Pitao se hoe li se napada zadovoljiti ovim jednim silovitim naletom, ili je u pitanju tek poetak dvoboja. "Bio si brz, Hasone", ree jedan glas iz tame. "Bri od tvog drugara iz eskadrona. Samo, to ti nita ne vredi." "Koj' si, bre, ti?" povikao je Hason, istovremeno traei protivnika radarom. "Zna ti ko sam ja. Ja sam Vatrenjak." "To je samo pesma", ree Hason ujednaenim glasom, poinjui da iri svoje zamke i mree. "Kako ti je stvarno ime? Ono koje psihijatar u tvom kraju ima na spisku?" Mrak se nasmejao. "Mnogo dobro, vodnie Hason. Dobija na vremenu, provocira me i gleda da mi sazna ime, sve to odjednom." "Nemam ja ta da dobijam na vremenu, ve sam poslao signal za pomo." "Dok bilo ko stigne ovamo ti e biti mrtav, Hasone." "Zbog ega? Zato ti ovo radi?" "Zato ti lovi moje prijatelje i oduzima im pravo letenja?" "Predstavljaju opasnost za sebe same i za svakog drugog." "Samo kad ih ti natera da jurcaju. Sam sebe lae, Hasone. Ti si letei pandur i voli da juri ljude dok se ne razbiju. Ja u te vratiti na zemlju zauvek, a te mree ti nee pomoi." Hason je uzalud buljio u pravcu odakle je dolazio glas. "Koje mree?" Opet se zauo smeh, i Vatrenjak poe da peva. "Ja te dobro vidim i u mraku, vidim i u mraku;

ne zna da si blizu Vatrenjaku, blizu Vatrenjaku..." Ove dobro poznate rei pojaavale su se jer se njihov izvor pribliavao i odjednom Hason ugleda obrise krupnog oveka ocrtane svetlostima saobraaja u dubini zvezdanog neba. Izgledao je, u letakoj opremi, stravino neljudski. Hason je poeleo da ima vatreno oruje, koje, meutim, nije imao zbog britanske policijske tradicije. Tad primeti neto. "Gde ti je koplje?" "ta e mi? Pustio sam ga da padne." Vatrenjak je rairio ruke. ak i pri sasvim slabom svetlu i u odsustvu orijentira koji bi ukazali na razdaljinu, bilo je oevidno da je Vatrenjak momak ogromnog rasta, din, kome i ne treba nikakvo oruje sem onoga koje mu je priroda dala. Hason je pomislio na teko koplje koje se sad obruavalo sa visine od tri kilometra u gusto naseljeno predgrae pod njima i klica ledene, kriogenske mrnje proe kroz njega, tako da se pomirio sa predstojeom bitkom bez obzira na ishod. Dok se Vatrenjak pribliavao, Hason je vitlao mreom u sporim krugovima, naginjui se tako da poniti obrtni momenat koji je mrea vraala na njega. Podigao je noge da bi mogao njima da udara, a istovremeno je sasvim ispravio sajlu koja je drala Inglisovo telo u poloaju jezivog posmatraa. Bio je nervozan i napet, ali ne osobito uplaen, sad kad je Vatrenjak ostao bez koplja. Borba u vazduhu nije stvar instinkta; ona se mora uiti i vebati i zato je profesionalac bio uvek u prednosti u odnosu na amatera, ak i najtalentovanijeg i najjae motivisanog. Na primer, Vatrenjak je ozbiljno pogreio to je dopustio Hasonu da postavi noge u poloaj iz koga e moi da oslobodi svu snagu svojih butina u jednom eksplozivnom trzaju. Nesvestan svoje greke, Vatrenjak se polako primicao, pretvarajui uzlaznu silu svog opasaa u horizontalnu, jedva primetnim naginjanjem napred. Dobar leta, pomisli Hason, samo ne zna teoriju borbe ba tako dobro i... Vatrenjakov juri bio je brz, ali ni priblino toliko brz koliko je bilo potrebno. Hason je ak imao oseanje luksuza: imao je vremena da naniani i ritne tano tamo gde je hteo. Izabrao je ranjivu taku direktno ispod vizira, kompenzirao pad do kog e doi kad se dva AG polja budu meusobno ponitila i udario snagom dovoljnom da oveku slomi vrat. Meutim, Vatrenjak je nekako uspeo da izmakne glavu i zgrabi Hasonovu nogu, sada ispruenu. Obojica poee da padaju, ali ne jednakom brzinom, jer je Hason teglio Inglisov le ije je polje bilo predaleko da bi se ponitilo. U onaj sekundi pre nego to se razdvojie, Vatrenjak nalee svojim silnim rukama i prelomi Hasonovu nogu u kolenu, i to postrance. Bol i ok izbrisae Hasonov um. Nestalo je sve njegove snage i odlunosti. Plovio je kroz tamu neodreeno vreme, miui rukama bez neke svrhe, lica

zgrenog u neujni krik. Velika spiralna maglina ispod njega nastavila je da se okree, ali se preko nje sada kretala jedna mrana silueta; Hasonu neki deo svesti ree da nema vremena za preputanje prirodnim reakcijama na povredu. Fiziki je beznadeno slabiji i njegov se ivot moe nastaviti samo ako upotrebi inteligenciju. Ali kako da misli, kad je bol osvojio njegovo telo kao kakva armija i neprekidno ispaljivao minobacake granate iste agonije pravo u njegov mozak? Za poetak, ree Hason sebi, oslobodi se Lojda Inglisa. Poeo je da namotava sajlu sa namerom da privue telo svoga druga i otkai ga, ali takorei istog trenutka Vatrenjak je progovorio iza njega, gotovo iz neposredne blizine. "Kako ti se ovo svidelo, Hasone?" Glas mu je zvuao trijumfalno. "To je bilo samo da ti pokaem da mogu da te pobedim u tvojoj sopstvenoj igri. Sad emo da igramo moju igru." Hason je pokuao bre da namotava sajlu. Inglisov le ljuljukao se blie i blie, i konano uao u podruje interferencije. Hason i Inglis poee da padaju. Istog trenutka Vatrenjak je preao u poniranje ka njima, s lea je zahvatio Hasona rukama oko tela i sva trojica nastavie padanje. Vatreni vrtlog ispod njih poe da se iri. "Ovo je moja igra!" povika Vatrenjak i poe da peva kroz sve jai huk vazduha oko njih. "Jahau te dole do betona, dole do betona, Vatrenjak sam i nemam pardona, i nemam pardona..." Hason, koji je dobro znao pravila vazdune igre 'ko je kukavica', iskljuio je iz svesti bol iz noge koja je bespomono visila i posegnuo rukom ka svom glavnom prekidau, ali je tad zastao. U igri kukavica gaenje jednog AG polja omoguavalo je da se uspostavi puna efikasnost drugog, to je stvaralo estoku razliku u silama iz ega bi moglo da proistekne vertikalno otrzanje jednog oveka od drugog. Standardni protivpotez sastojao se u tome da i onaj drugi odmah iskljui svoje AG polje tako da obojica zajedno propadaju sve dok neko ne izgubi ivce i ukljui svoj opasa. U sadanjoj igri smrti, meutim, situacija je komplikovana prisustvom Inglisa, nemog uesnika koji je ve izgubio. Njegovo e polje nastaviti da ponitava polja ostale dvojice, ma ta oni radili, sem ako... Vatrenjakov zahvat bio je posprdna imitacija seksualnog zagrljaja. Hason oslobodi jednu ruku i privue Inglisa sasvim blizu. Pokuao je da napipa glavni prekida na mrtvaevom opasau, ali je prstima naiao na glatku plou smrznute krvi. Dijamantni horizonti sad su se ve brzo uzdizali

sa svih strana. Saobraajne struje u svome kruenju otvarale su se kao cvet biljke-mesodera. Vazduh je zagluno hujao kraj njih, najveom moguom brzinom pri ovakvom slobodnom padu, konanom brzinom. Hason se borio da odlomi led sa Inglisovog glavnog prekidaa, ali u tom trenutku Vatrenjakova ruka skliznu mu oko vrata i Vatrenjak zabaci Hasonovu glavu unazad. "Ne pokuavaj da mi pobegne," povika Vatrenjak Hasonu u uvo. "Nemoj si kukavica, ou da vidim kolko es da odskoi od zemlje." Njihov pad se nastavio. Hason, kome su smetale sopstvene mree, potraio je na svom opasau kopu kojom bi odbacio ceo namotaj sajle. Petljao je odrvenelim prstima i samo je jo malo nedostajalo da otkai Inglisovo telo, kad mu pade ma pamet da e time vrlo malo postii. Iskusan igra 'kukavica' odlagao je trenutak izlaska iz podruja interferencije uvek to je vie mogao, a posle toga sa opasaem podeenim na najvei mogui uzgon ipak udarao o zemlju najveom brzinom koju je mogao da podnese, a da se ne povredi. Vatrenjak je ovog puta nameravao da ide do same granice i da ostavi Hasona u trenutku kada ovaj, delimino onesposobljen, vie nee moi da izbegne razmrskavanje. Tu se otkainjanjem Inglisovog lea nita nee promeniti. Pali su ve gotovo dva kilometra i za koji sekund zarie se u guvu unutar gradskog saobraaja. Vatrenjak poe da podvriskuje od uzbuenja, trljajui se o Hasona kao seksualno uzbueni pas. Drei Inglisa levom rukom, Hason je iskoristio desnu da obmota sajlu od plastielika oko Vatrenjakove uzdignute butine i da je stegne u jak vor. Jo je pritezao taj vor, kad sva trojica upadoe kao bomba u struje saobraaja. Svetla sevnue mimo njih, iznenada se itava polagano rotirajua galaksija nala iznad njih. Pravilni nizovi ulinih lampi procvetae ispod njih. Automobili u pokretu ve su se mogli jasno raspoznati. Hason je znao da se sad sasvim primakao trenutak kad Vatrenjak mora da se oslobodi da bi mogao dovoljno da uspori pre udara u tle. "Hvala na vonji", povika Vatrenjak. Mlazevi vazduha cepali su njegove rei. "Dolo vreme da se rastajemo." Hason je ukljuio svoje farove i silovito trgao sajlu da bi je Vatrenjak primetio. Vatrenjak je bacio pogled na vor oko svoje butine. itavo mu se telo zatreslo od oka kad je shvatio da je on, a ne Hason, vezan za mrtvog i smrtonosnog policajca. Odgurnuo je Hasona a zagrabio vor rukama, oajniki. Hason je zaplivao slobodno kroz vetar, znajui da e sajla odoleti ak i Vatrenjakovoj ogromnoj snazi. Kad je osetio kako njegovo AG polje iri svoja nevidljiva krila, okrenuo se i pogledao iza sebe. Video je kako dva tela, od kojih se jedno mahnito trzalo, izlaze iz domaaja njegovih farova i hitaju ka smrtonosnom sudaru sa tlom. Hason nije imao vremena za razmiljanja, jer je uskoro moralo doi i do njegovog, nimalo blagog prizemljenja; da bi ostao iv, bie mu potrebno sve iskustvo i sva vetina; pa ipak, osetio je olakanje to u sebi nije naao radost

zbog Vatrenjakove smrti. Nun i ostali nisu bili u pravu. Svejedno, pomislio je tokom poslednjih sekundi sve sporijeg srljanja ka zemlji, predugo sam lovio kao jastreb. Ovo je moj poslednji let. Pripremao se, bez straha, za slepi zagrljaj zemlje. (Preveo Aleksandar B. Nedeljkovi)

Frenk Herbert: TVORCI NEBESA Publika se komeala poput jedinstvenog organizma u bezimenoj tami empateatra priabroda. Kelekisel, koji je sedeo u sreditu ogromne prostorije, oseti taj udno pretei pokret u mraku. Nalazili su se svuda oko njega: osoblje prie i posada kaja nije bila na dunosti, svi zainteresovani za Frafinovu novu postavku. Ve su desetak puta videli dva kalema dok su im elementi doterivani. Sada su ekali na novu probu uvodne scene, a Keleksel je ipak oseao pretei oreol koji je obavijao ovo mesto. Bilo je to neto lino i neposredno, neto u vezi sa priom, ali on nije bio u stanju da odgonetne njegov smisao. Do nozdrva mu je dopiralo slabo peckanje ozona iz ulomree, koja je proistekla iz Tigivogovog otkria, ije je nevidljivo polje vezivalo publiku za projekciju prie. Stolica mu je izgledala udno. Bilo je to profesionalno sedite, deo opreme sa vrstim dorujem i komandama uz ivicu za obeleavanje montae. Samo mu je prostrana, kupolasta tavanica, sa svojim nitima pantoive snage fokusiranim nadole, prema pozornici daleko ispod njega (pa ak i ispod pozornice) - bila poznata, jer je bila ista kao i u svakom normalnom empateatru. Ali zvuci, tipkanje po dirkama za montau, profesionalne primedbe, "Skratite raspored i dajte krupan plan... Jae obasjajte olfaktor im se ukljui rasveta... Ublaite prvi nalet povetarca... Pojaajte poetno oseanje rtve, a zatim ga naglo presecite..." Sve to i dalje nije bilo usaglaeno kako treba. Keleksal je ovde proveo dva radna dana, sa doputenjem da posmatra posadu kako obavlja poslove. Ali zvuci i glasovi publike nikako da se usklade. Njegovo prethodno iskustvo sa empateatrima uvek se odnosilo na zavrene prie i ushiene gledaoce. Malo dalje, s leve strane, zau se glas uz tame, "Kreei." Linije pantoive snage iezoe. Prostorijom ovlada potpuna tama. Neko proisti grlo. Proiavanje grla predstavljalo je znak nervoze koja se probijala kroz tamu. Sredite pozornice odjednom obasja svetlost. Keleksel se promekolji i

zauze udobniji poloaj. Uvek isti udni poetak, pomisli on. Svetlost je predstavljala usamljenu, bezoblinu stvar koja se lagano pretakala u sjaj uline svetiljke. Osvetljavala je kosinu travnjaka, jedan deo krivine prilazne staze, i, u pozadini, avetinjski sivi zid domorodake kue. Tamni prozori od primitivnog stakla sijali su poput nekih udnih oiju. Negde na pozornici zau se dahtanje, a potom nekoliko tupih udaraca u mahnitom ritmu. Insekt zacvra. Keleksel primeti da pantoiva kola veoma verno reprodukuju zvuke. Sedeti obavijen mreom i povezan sa empatikim projektorima, bilo je isto tako stvarno kao i posmatranje neobraene scene sa poloaja koji se nalazi iznad nje i malo postrance. Na svoj nain, to je odgovaralo jedinstvu Hema. Miris praine koju je podigao vetar iz suve trave ree Kelekselovu svest. Povetarac mu dodirnu lice svojim hladnim prstom. A onda, Keleksela obuze uas. Ponikao je sa scene obavijene senkama i neumoljivo se razlio kroz projektore mree. Keleksel je morao da se opomene da je posredi umenost izlaganja prie, da nije u pitanju nita stvarno... bar ne za njega. Doivljavao je strah nekog drugog bia, uhvaen i sauvan na osetljivim trakama. Jedno uurbano bie, domorodaka ena obuena u iroki, zeleni ogrta koji joj se zaplitao oko butina, nahrupi u iu pozornice. Dahtala je i borila se za vazduh dok je trala. Bosa stopala topotala su joj po travnjaku, a zatim po poploanoj prilaznoj stazi. Za njom se pojavi gonilac, zdepast ovek, lica okruglog kao mesec, drei u ruci ma ija je otrica sijala poput srebrnastog traga zmije pri svetlosti uline svetiljke. ena je zraila uasom. Dahtala je, "Ne! Molim vas, blagi boe, ne!" Keleksel zadra dah. Bez obzira na to to je ovu scenu video mnogo puta, in nasilja je svaki put doivljavao kao neto novo. Poinjao je da shvata ta je Frafin eleo ovom priom. Ma je bio podignut visoko iznad glave... "Seci!" Mrea se zamrai, nestade oseanja, nieg vie nije bilo. Kao da vas je neko bacio sa litice. Pozornica utonu u tamu. Keleksel shvati da je to bio Frafinov glas. Zauo se iz pozadine, negde na desnoj strani. Keleksela za trenutak obuze bes zbog Frafinovog ina. Isledniku je bio potreban samo as da se preusmeri, ali se ipak oseao osujeenim. Svetla se upalie otkrivi stepenasti raspored sedita u obliku klina koji se na jednom kraju pretvarao u krunu pozornicu. Keleksel zamirka i osvrnu se oko sebe na posadu prie. Jo je oseao pretnju koja je zraila iz njih i sa prazne pozornice. Kakva ga to opasnost ovde vreba, upita se on. Imao je poverenja u svoje instinkte kada je neto slino bilo u pitanju: u ovoj prostoriji vrebala je neka opasnost. Ali kakva? U nizu redova oko njega sedela je posada, uenici i lanovi posade van dunosti pozadi, pripravnici i specijalni posmatrai u sredini, pomono

osoblje dole, blizu pozornice. Uzeto pojedinano, predstavljali su sasvim obian Hem, ali Keleksel se priseti onoga to je osetio u tami - tog jedinstvenog organizma reenog da mu nanese neko zlo, uverenog u svoju sposobnost da mu naudi. Mogao je to da oseti u Hem empatiji, u jedinstvenom ivotu koji su delili. U prostoriji je sada vladao udan mir. ekali su neto. Tamo daleko dole, blizu pozornice, nekoliko glava se primakoe jedna drugoj u neujnom razgovoru. Keleksela ponovo obuze razoaranost zbog naina na koji je Frafin prekinuo scenu. Bez obzira na to to je znao razvoj dogaaja to ga je liavalo vizije... Keleksel zatrese glavom. Bio je zbunjen i uzbuen. Jo jednom prelete pogledom preko posade. Predstavljali su raznobojnu kockarsku tablu u ogromnoj prostoriji; boja svake uniforme oznaavala je dunosti onoga koji ju je nosio - crvena polja sainjavali su flaterski piloti, narandasto sa crnim nosili su strelci, zeleno stalna posada prie, uto upravljai i serviseri, ljubiasto glumci, a belo garderoberi. Tu i tamo bilo je crnih takica koje su predstavljale manipulante, zamenike reisera, jednom rei Frafinov ui krug. Grupa blizu pozornice se razila, a umesto nje pojavio se Frafin koji se hitro popeo na pozornicu i doao do samog sredita, praznog kruga ie slike. Bio je to promiljen korak koji ga je izjednaio sa akcijom to se u tom prostoru odvijala pre samo nekoliko trenutaka. Keleksel se nae napred da bi bolje video reisera. Tamo dole, Frafin je izgledao kao neki suvonjav oveuljak u crnom ogrtau; pramen ebanosne kose prekrivao mu je srebrnastu kou ela, dok su mu usta bila duboko useena, sa veoma uvuenom gornjom usnom. Odjednom mu se uinio slian neem iz senkovitih mea dalekog carstva punog opasnosti koga nijedan Hem nikada nije ugledao. Bilo je neeg upadljivo individualnog u njemu. On podie svoje upale oi i pogledom potrai Keleksela. Empateatar utonu u tiinu slinu zadranom dahu. Napregnuta lica posade usredsredie se na pozornicu slike. "Jo jednom u vam ponoviti", ree Frafin, milujui vazduh glasom. "Cilj nam je da postignemo tananost." Frafin ponovo podie pogled prema Kelekselu. "Ne mislite dovoljno na gledaoce", ree. Glas mu odjednom postade hladan. Empateatrom prostruja uzbueni amor. "Ne smemo dozvoliti da na gledalac prejako oseti uas", ree Frafin. "Treba mu dati do znanja da je uas prisutan. Ne potencirajte to iskustvo. Dopustite mu da uiva u zabavnom nasilju, smenoj smrti. Gledalac ne sme da pomisli da se njime manipulie. Ima ovde mnogo vanijih stvari od ustrojstva zapleta u kojima moemo da uivamo." Keleksel razabra neizgovorene poruke u Frafinovim reima. Bila je to nesumnjiva pretnja, da. On oseti oko sebe igru oseanja koja ga zaudi.

Moram doi do jednog od tih domorodaca kako bih mogao da ga poblie prouim u slobodnim asovima, pomisli Keleksel. Uini mu se da je ova misao pravi klju za zabravljena vrata iskuenja. U Kelekselove misli odjednom se naseli ena iz Frafinove prie. Ime joj je tako egzotino zvualo - Rut. Crvenokosa Rut. Bilo je u njoj neto od Subistvorenja, a Subiji su bili poznati po svojoj sposobnosti da Hemima prue velika erotska zadovoljstva. Keleksel se seti jedne Subi koju je nekada posedovao. Ona je, tako mu se bar inilo, veoma brzo iskopnela. Tako je to sa smrtnim biima kada im se ivot uporedi sa besmrtnou Hema. Moda bih mogao da ispitam tu Rut, pomisli Keleksel. Za Frafinove ljude predstavljae sitnicu da mi je ovamo dovedu. "Tananost", ree Frafin. "Publika mora stalno da bude ravnoduno svesna. Razmiljajte o prii kao o obliku plesa, ne kao o neem stvarnom, kao to je to sluaj sa naim ivotima, ve kao o zanimljivom odblesku bajki Hema. Do sada ste svi morali ve da shvatite cilj prie. Gledajte da se pridravate tog cilja sa odgovarajuom tananou." Frafin teatralnim pokretom ruke obavi crni ogrta oko tela, zadovoljan to mu je gest tako maestralno uspeo. Okrenu lea publici i sie sa pozornice. Bila je to dobra posada, podseti se Frafin. Oni bi svoje zadatke izvrili sa uvebanom tanou. Ovu zabavnu priu treba preneti na kalemove. Moda bismo je ak mogli prodati kao meuigru, kao primer umetnike spretnosti. Ali nije vano; posluila bi svrsi ak i kada bi samo zavela Keleksela - tu i tamo pomalo straha i pokoja elja svaki njegov pokret pomno prate snimatelji. Svaki pokret. On proe kroz slubenu cev u dnu scene i obre se meu plavim zidovima hodnika iza pozornice, koji se zakrivljeno sputao pored magacina do njegovih odaja. Frafin pusti da ga zahvati usisno polje i ponese u blagoj zamuenosti pored beavnih projekcija stepenica. Gotovo da mi je bilo ao Keleksela, pomisli on. Oigledno je osetio odbojnost pri prvom suoenju sa idejom pojedinanog nasilja. Ali kako se samo izgubio za vreme scene sukoba meu domorocima. Tako lako se poistoveujemo sa pojedinanim nasiljem, pomisli Frafin. Neko bi mogao ak pomisliti da smo u prolosti stvarno doiveli slina iskustva. On oseti da mu se oklop, odnosno koa, refleksno skupio pri iznenadnom nemiru nestalnog oseanja. Frafin proguta knedlu i zaustavi usisiva na stepenici ispred svog salona. Beskonanost njegove vlastite line prie odjednom ga uasnu. Oseti da se nalazi na ivici zastraujuih otkria i uplai se udovita svesti koja su ga vrebala iz venosti pred njim. Tamo su se nalazile stvari koje nije eleo da vidi. Frafina obuze nemoni bes. Zaele da pesnicom nasrne na venost, da utia skrivene glasove koji ga zapljuskuju brbljanjem. A onda oseti da ga

bes prolazi i pomisli: Biti besmrtan zahteva esto dobijanje moralne anestezije. Bila je to tako udna pomisao, da je odagnala strah iz njega. On ue u srebrnastu toplinu salona, pitajui se odakle mu ta misao. Iznenadni nalet vetra stresao je kine kapi s lia i rasprio ih. Rut se oslobodi njegovog zagrljaja. "Hajde da se proetamo." "Po mraku?" "Poznajem put. Sem toga, jahaki klub je sada osvetljen. Svetla iz bolnice vide se svake veeri preko doline. Automatska su." "Verovatno e da pone kia." "Onda u moi i da plaem. Obrazi e mi ve biti vlani." "Rut... draga... ja..." "Povedi me u etnju... kao nekada." Jo je oklevao. Proeo bi ga strah pri pomisli na umarak... pritisak, gotovo zvuk. On doe do kola, isprui ruku i pronae naoari. Zatim ih stavi, pogleda unaokolo - nita. Ni muice, ni znaka od neeg udnog... osim prisustva izvesnog pritiska. "Nee ti biti potrebne naoari", ree Rut, i uze ga za ruku. Furlou oseti da u trenutku nije mogao da progovori usled iznenadnog bola u grlu. Pokua da razmotri svoj strah, ali zebnja nije bila vezana za njega. Plaio se za Rut. "Hajde", ree ona. On je pusti da ga povede preko trave put jahake staze. Tama iskrsnu poput otre demarkacione linije im su napustili umarak eukaliptusa, na prvoj uzviici, kroz borove i nisko rastinje koje se protezalo du jahake staze kluba. Posvuda rasporeene svetiljke za nono jahanje bile su privrene za drvee i mokro su svetlucale kroz nakvaeno lie. Uprkos popodnevnoj kii, utabana staza pod njihovim nogama bila je vrsta. "Noas je staza samo naa", ree Rut. "Niko nee doi zbog kie." Ona ga stee za ruku. Nije samo naa, pomisli Furlou. Mogao je da oseti neije prisustvo u blizini to je lebdelo u vazduhu... pomno i opasno. On spusti pogled na Rut. Crvena kosa joj je vlano svetlucala pri slaboj svetlosti iznad njihovih glava. Okruivalo ga je oseanje obeshrabrujue tiine a nekog udnog pritiska. Utabana staza gotovo je potpuno priguivala korake. Ludo oseanje, pomisli on. Kada bi mi ga opisao neki pacijent, smesta bih poeo da tragam za izvorom samoobmane. "esto sam ovuda etala kao dete", ree Rut. "Bilo je to pre nego to su postavili svetiljke za none zabave. Zamrzela sam ovo mesto od kada su postavili svetiljke za..." "etala si ovde po mraku?" upita on. "Da. Nikad ti to nisam rekla, zar ne?" "Nisi."

"Vazduh je tako sve posle kie." Ona duboko uzdahnu. "Zar ti roditelji nisu branili? Koliko ti je bilo godina?" "Oko jedanaest, ini mi se. Roditelji nisu znali. Uvek su bili toliko zaposleni oko zabava i slinih stvari." Jahaka staza ukrtala se kod malog proplanka sa tamnom stazom koja je vodila nalevo preko brisanog prostora do potpornog zida. Prooe kroz rupu u zidu, spustie se niz nekoliko stepenika, a zatim popee na katranisani vrh nadzemnog rezervoara za vodu. Ispod njih su gradska svetla irila vlaan somot dragulja preko noi. Svetla su izlivala narandasti sjaj naspram niskih oblaka. Furlou je sada jo jae oseao udan pritisak. Pogledao je navie i okolo, nije bilo nieg. Zatim baci pogled nadole, prema Rutinom bledosivom licu. "Kada smo dolazili ovamo obino bi rekao 'Smem li da te poljubim?'" ree ona. "A ja bih odgovarala: 'Nadala sam se da e me to pitati'." Rut se okrenu, pribi uz njega i podie pogled. Kada se sagnuo da je poljubi, zaboravio je na sva strahovanja i na nejasan pritisak. Za trenutak je izgledalo da se vreme vratilo unazad, da se ono sa Denverom i Nevom nikad nije dogodilo. Ali toplina poljupca, nain na koji se njeno telo privilo uz njegovo, ispunie ga sve jaim uenjem. On se odmaknu. "Rut, ja..." Ona mu poloi prst na usta. "Ne govori." A zatim: "Endi, zar nikada nisi poeleo da ode u motel sa mnom?" "Do vraga ! Mnogo puta, ali..." "Nikada mi nisi priao na pravi nain." Oseti da ga ismejava, te stoga ljutito ree: "Voleo sam te!" "Znam", proaputa ona. "Nisam eleo da se valjamo po senu. eleo sam... do avola, eleo sam da vodim ljubav s tobom, da imamo decu, itavu gomilu." "Kako sam bila glupa", proaputa ona. "Draga, ta e uraditi? Hoe... li... se..." Oklevao je. "Razvesti?" upita ona. "Naravno, posle." "Posle... suenja." "Da." "Tako je to u malom gradu", ree on. "Svako se mea u tue stvari, koje ga se uopte ne tiu." "Za jednog psihologa, to je ve veoma zamrena reenica", ree ona, a zatim se priljubi uz njega; ostali su tako tiho da stoje, dok se Furlou ne priseti nejasnog pritiska i poe da ga trai u svesti kao da je u pitanju bolestan zub. Da, jo je bio tamo. im se opustio, ispuni ga duboka uznemirenost. "Stalno mislim na majku", ree Rut. "Oh?" "I ona je volela mog oca." U stomaku mu se nastani hladnoa. On zausti da neto kae, ali ne ree

nita, budui da je iznenada opazio neku kretnju naspram narandastog sjaja oblaka pravo pred njima. Izmeu oblaka pomolio se neki predmet i ostao da lebdi na razdaljini od oko stotinu jardi, gotovo okomito iznad rezervoara i na veoma povoljnom poloaju. Furlou je uspeo da razabere oblik predmeta naspram sjaja u pozadini; etiri svetlucave cevaste noge ispod fluorescentne zelene kupole. Oko podnoja svake noge okretao se krug svetiljki duginih boja. "Endi! Boli me." On shvati da ju je u trenutku oka stegao u naruje i lagano olabavi stisak. "Okreni se", proaputa on. "Reci mi ta vidi tamo, naspram oblaka." Ona se zbunjeno namrgodi, okrenu se i zagleda prema gradu. "Gde?" "Malo iznad nas - pravo napred naspram oblaka." "Nita ne vidim." Predmet poe da se pribliava. Furlou je sada mogao da razazna oblija iza zelene kupole. A onda se ona pomeae sa maglovitom, fluorescentnom svetlou. Dugin sjaj ispod cevastih nogu poe da bledi. "U ta to gleda?" upita Rut. "ta je to?" Ruka mu je bila prebaena preko njenog ramena i on oseti da Rut drhti. "Eno tamo", ree on pokazujui. "Pogledaj pravo tamo." Ona se pognu napred i zagleda u pravcu koji joj je rukom oznaavao. "Nita ne vidim - samo oblake." On skide naoari. "Evo ti. Pogledaj kroz njih. ak i bez naoara Furlou je mogao da vidi obrise predmeta. I dalje se kretao du obronka brda dolazei sve blie... i blie." Rut stavi naoale i pogleda u pravcu mesta na koje je on pokazivao. "Ja... neto tamno i nejasno", ree ona. "Lii na... dim ili oblak... ili... insekte. Je li to roj insekata?" Furlou oseti da su mu usta suva. Grlo mu se bolno stezalo. On zatrai da mu vrati naoari i pogleda u predmet koji se kretao. Prilike unutar kupole bile su sada dosta razgovetne. On ih izbroja pet: pet pari oiju buljilo je u njega. "Endi! Sta ti to vidi?." "Mislie da sam poludeo." "ta je to?" On duboko uzdahnu i opisa joj predmet. "Unutra je petoro ljudi?" "Moda su ljudi, ali veoma su mali. Kao da su visoki samo oko tri stope." "Endi plai me. Zato me plai?" "I sam se plaim." Ona se ponovo privi uz njega. "Jesi li siguran da vidi to... to... Ja nita ne vidim." "Vidim ih jasno kao to tebe vidim. Ako je to opsena, onda je izuzetno savrena."

Dugina svetlost ispod cevastih nogu postala je tamnoplava. Predmet se spustio jo nie i ostao da lebdi na udaljenosti od oko petnaest jardi, u istom nivou sa njima. "Moda je to neka vrsta helikoptera", ree Rut. "Ili... Endi, i dalje ga ne vidim." "Opii mi ta vidi..." On uperi prst u... "eno tamo." "Malu izmaglicu. Izgleda kao da e ponovo poeti kia." "Petljaju oko neke etvrtaste maine", ree on. "Vidim i neto slino kratkoj anteni. Antena svetluca. Pokazuju na nas." "Endi, plaim se." Drhtala je u njegovom naruju. "Mislim... da e biti bolje da se izgubimo odavde", ree on. Napregnu se da korakne, ali shvati da ne moe ni da se pomakne. "Ja... ne mogu... da se pomerim", proaputa Rut. Mogao je da uje kako joj zubi cvokou, ali sopstveno telo kao da mu je bilo sleeno i zacementirano. "Endi, ne mogu da se pomerim!" U glasu joj se oseala histerija. "Jesu li jo tu?" "Uperuju neki aparat prema nama", promrmlja on. Glas kao da mu je dopirao sa velike udaljenosti, iz neke druge sobe. "Oni su nas prikovali. Jesi li sigurna da nita ne vidi?" "Nita! Mali izmagliasti oblak, nita vie." Furlou odjednom pomisli da je devojka jednostavno jogunasta. Svako je mogao da vidi tu stvar pravo ispred njih! Obuze ga, jak bes. Zato nee da prizna ta vidi? Eno tamo! Mrzeo ju je to je toliko jogunasta. Obuze ga iracionalna osornost, to ga nagna da preispita vlastito ponaanje. Kako mogu da oseam mrnju prema Rut? Ja je volim. Kao da ga je ta misao oslobodila, Furlou shvati da moe da pokree noge. On poe da se povlai, vukui Rut za sobom. Predstavljala je teak, nepokretan teret. Stopala su joj otro kripala na ljunku posutom po povrini rezervoara. Njegovo kretanje izazvalo je uurbanu aktivnost meu biima ispod zelene kupole. agorili su i komeali se nad etvrtastom alatkom. Furlou oseti bolan gr u grudima. Svako udisanje i izdisanje zahtevalo je jaku koncentraciju. Ipak je nastavio da se povlai i vue Rut za sobom. Opustila mu se u naruju. On naie na stepenik i umalo ne pade, a zatim poe polako da se uspinje uz stepenice. Rut je bila veoma teka. "Endi", zadahta ona. "Ne mogu da diem." "Izdri jo... malo", odvrati on. Ve su se nalazili na vrhu stepenica, a onda se brzo provukoe kroz rupu u kamenom zidu. Kretanje im je postalo nekako lake, mada je jo mogao da vidi taj prokleti predmet kako lebdi s druge strane rezervoara. Svetlucava antena i dalje je bila uperena u njega. Rut poe da pokree noge, a zatim se okrenu i zajedno othramae do

jahake staze. Svaki korak im je bivao sve laki. Furlou ju je uo kako udie vazduh punim pluima. Iznenada, kao da ih je neko oslobodio velikog tereta, mogli su ponovo normalno da vladaju miiima. Okrenue se. "Nestao je", ree Furlou. Uzvratila mu je ljutito, to ga je zapanjilo. "ta si to pokuao da uini, Endi Furlou? Na smrt si me isprepadao." "Video sam ono to sam ti opisao", ree on. "Ti to moda nisi videla, ali si ga sigurno osetila." "Histerina paraliza", ree ona. "epalo nas je oboje u istom trenutku, a takoe istovremeno i oslobodilo", ree on. "Ma nemoj!" "Rut, video sam upravo ono to sam i opisao." "Letee tanjire!" prosikta ona. "Ne... pa, moda. Ali bio je tamo!" Bio je ljut, jer se branio. Racionalni deo njega uviao je besmislenost upravo proteklih minuta. Da to ipak nije bila prikaza? Ne! On zatrese glavom. "Draga, video sam..." "Ne nazivaj me dragom!" On je zgrabi za ramena i potrese. "Rut! Pre dva minuta si govorila da me voli. Zar si u stanju tako lako da se menja?" "Ja..." "Trai li neko od tebe da me mrzi?" "ta?" Ona se zagleda u njega, lica pobledelog od svetlosti koja je dopirala kroz drvee tamo pozadi. On pokaza glavom prema cisterni. "Naljutio sam se na tebe... mrzeo sam te. Rekao sam sebi da je tako neto nemogue. Da te ja volim. U tom trenutku sam opet mogao da se pokrenem. Mrnju sam osetio... upravo u asu kada su uperili svoju mainu u nas." "Kakvu mainu?" "Neku kutiju sa svetlucavim ipkama ili antenama koje su virile iz nje." "Pokuava li ti to da mi kae kako su ti aknuti... koznata u stanju da izazovu mrnju... ili...?" "Izgleda da je tako." "To je najlua stvar koju sam ikad ula!" Ona mu okrenu lea. "Znam da je ludo, ali na to ispada." On posegnu za njenom rukom. "Hajde da se vratimo u kola." Rut izvue ruku. "Neu ni koraka napraviti dok mi ne objasni ta se dogodilo tamo napolju." "Ne umem da objasnim." "Kako si ti mogao da vidi, a ja ne?" "Moda sluajno... moje oi, polarizovane naoari." "Da li si siguran da pri nesrei u radlaboratoriji nisi pretrpeo i neku drugu povredu, sem one na oima?" On obuzda bes. Tako je lako bilo naljutiti se. Uz odreeni napor, uspe mu

da ne povisi glas. "Drali su me na vetakom bubregu itavu nedelju i izvrili su sve mogue testove. Eksplozija je izazvala promenu u sistemu za razmenu jona u kupama mojih mrenjaa. I to je sve. Oteenje nije stalno. Mislim da je ono to se dogodilo sa mojim oima, bez obzira na to ta to bilo, uzrok to sam u stanju da vidim ovakve stvari. Ne bi trebalo da ih vidim, ali mogu." On joj se ponovo priblii i uhvati je za ruku. Napola je vukui za sobom, uputi se stazom. Malo kasnije ona uhvati korak uporedo sa njim. "Ali ta bi oni mogli biti?" "Ne znam, ali postoje." Molio ju je, mrzei sebe zbog toga, ali Rut prie blie i zavue svoju ruku pod njegovu. "U redu, dragi, verujem ti. Video si ono to si video. ta e preduzeti u vezi s tim?" Odvojie se od staze i stigoe do umarka eukaliptusa. Kola su predstavljala tamno oblije meu senkama. Furlou se zaustavi pored njih. "Je li mi teko poverovati?" upita on. utala je trenutak, a zatim ree, "Veoma je... teko." "U redu", ree on. "Poljubi me." "Molim?" "Poljubi me. Da vidimo da li me stvarno mrzi." "Endi, ti si..." "Boji li se da me poljubi?" "Naravno da ne!" "U redu, onda." On je privue k sebi. Usne im se sretoe. Za trenutak, oseti da mu se opire, a zatim se opusti u njegovom zagrljaju, rukama ga obgrlivi oko vrata. "elim da ova mrnja potraje, ako se to moe tim imenom nazvati", ree on. "I ja." Ona se ponovo priljubi uz njega. Furlou oseti da mu je krv uzavrela. On se odmaknu jednim iznenadnim, odbrambenim pokretom. "Ponekad poelim da nisi tako zatucani viktorijanac", ree ona. "Ali, moda te onda ne bih volela." Ona skloni pramen crvene kose sa obraza. Kao joj je lice samo prozrano svetlucalo pri svetlosti lampi postavljenih du staze za jahanje koja im je ostala za leima. "Mislim da je bolje da te odvedem kui... k Sari." "Ne elim da me vodi kui." "Ni ja ne elim da poe kui." "Ali bolje da ipak poem?" "Bolje." Ona mu poloi ruke na grudi, a zatim ga blago odgurnu. Oni uoe u kola, nagnani iznenadnom, prijatnom nelagodnou. Furlou

upali motor, usredsredivi se na vonju unazad do okretita. Prednja svetla obasjae konture korastog, smeeg drvea. Svetla se odjednom ugasie. Motor zakrklja i prestade da radi. Istog asa epa ga teko oseanje guenja. "Endi!" ree Rut. "ta se deava?" Furlou primora sebe da se okrene na levu stranu, zapitavi se pri tom otkud zna kuda treba da pogleda. Spazio je etiri dugina snopa veoma blizu zemlje, cevaste noge i zelenu kupolu malo iznad umarka. Brod je lebdeo tiho i pretei. "Vratili su se", proaputa on. "Eno tamo." Pokaza. "Endi... Endi, bojim se." Ona se privi uz njega. "Ma ta se dogodilo, ti me ne mrzi", ree on. "Voli me. Upamti to. Voli me. Nemoj da zaboravi." "Volim te." Glas joj je bio slab. Bezrazlona ljutnja poe da obuzima Furloua. U prvi mah nije se odnosila ni na koga. Bio je to samo bes. Zatim je gotovo mogao da oseti kako pokuava da je usmeri na Rut. "elim da... te... mrzim", proaputa ona. "Ti me voli", ree on. "Ne zaboravi to." "Volim te. Oh, Endi, volim te. Ne elim da te mrzim... volim te." Furlou podie pesnicu i zamahnu njome prema zelenoj kupoli. "Mrzim njih", prosikta on. "Mrzim kopilad koja pokuavaju na ovaj nain da raspolau nama." Oseao je kako se devojka trese i drhti na njegovom ramenu. "Ja... ih... mrzim", ree ona. "Veruje li mi, sada?" "Da! Verujem ti!" "Mogu li kola doiveti histerinu paralizu?" "Ne. Oh, Endi. Nisam mogla odjednom da ponem da te mrzim. Nisam mogla." On oseti bol u ruci od njenog stiska. "ta su oni? Boe! ta je to?" "Mislim da nisu ljudska bia", ree Furlou. "ta emo sad?" "Sve ta budemo mogli." Krugovi duginih preliva ispod kupole promenie se u plavo, ljubiasto i na kraju u crveno. Predmet poe da se penje uvis, udaljujui se od umarka. Zatim se izgubi u tami. S njim nestade i oseanje pritiska. "Otilo je, je li tako?" proaputa Rut. "Otilo je." "Svetla su ti se upalila", ree ona. On baci pogled prema kratkim svetlima. Kupasti snopovi farova stajali su zariveni u oblinji umarak. Tada se priseti oblika predmeta: kao dinovski pauk koji se okomio na njih. Najei se. Kakva li su bila stvorenja iz pretee maine? Na povrinu seanja izbi mu jedna slika iz detinjstva: kao dinovski

pauk. Zidovi Oberonove palate napravljeni su od nogu pauka. Da nisu bili vilenjaci, zlodusi. Odakle potiu mitovi, zapita se on. Oseti kako u mislima istrauje stare staze i priseti se jedne strofe iz tih dana nevinosti... Zar ne vidi onaj lepi put to vijuga oko krasnog gaja taj drum je za patuljka kut gde srea e noas da nas spaja. "Zar ne bi bilo bolje da krenemo?" upita Rut. On upali motor. Kretnje su mu bile automatske. "Ugasili su nam motor i iskljuili svetla", ree Rut. "Zato su to uinili?" Oni! pomisli on. Ne sumnja vie. On upravi kola prema izlasku iz umarka, zatim niz padinu brda prema Moreno Drajvu. "ta emo da radimo?" upita Rut. "A ta bismo mogli da radimo?" "Ako budemo priali o ovome, ljudi e rei da smo ludi. Pored toga... nas dvoje... tamo gore..." U pravoj smo klopci, pomisli on. Na um mu takoe pade ta bi Vetaj rekao da mu ispria noanje iskustvo. Kae da si bio sa tuom enom? Da li vas je oseanje krivice moglo dovesti do toga da vam se priviaju iste stvari? A ako bi odreno na to odgovorio i izloio svoju pretpostavku: Vilenjaci? Dragi moj Furlou, da li se dobro osea? Rut se osloni na njega. "Endi, ako su u stanju da nas nateraju da mrzimo, mogu li nas naterati i da volimo?" On skrenu kola s puta, iskljui motor, povue runu konicu i ugasi svetla. "Sada nisu ovde." "Otkud da to znamo?" On pogleda napolje u no - tmina, nijedna zvezda nije se videla ispod ovih oblaka... ni traga od udnog predmeta - ali iza drvea koje je oiviavalo put... ta? Mogu li nas naterati da volimo? Neka je prokleta to postavlja takva pitanja! Ne! Ne smem je proklinjati, moram je voleti... moram... "Endi? ta radi?" "Razmiljam." "Endi, bez obzira na nas... jo mi se cela ova stvar ini tako nestvarnom. Zar ne bi moglo postojati neko drugo objanjenje? Hou da kaem, prestanak rada motora... Motori ponekad zataje; svetla se gase. Zar ne?"

"ta hoe od mene?" upita on. "Da kaem da, ja sam lud, obmanut, ja..." Ona mu akom prekri usne. "elim samo da vodimo ljubav i nikada da ne prestanemo." On poe da je uzima u zagrljaj, ali ga ona odgurnu. "Ne. Kada do toga doe, hou da budem sigurna da to elimo, a ne da nas neko primorava na to." Do avola i njena praktinost! pomisli on. A zatim: ne! Volim je... ali da li je to ja volim? Je li to moj izbor? "Endi? Hoe neto da uini za mene?" "ta?" "Zna kuu na Manester aveniji... gde smo Nev i ja iveli... otac ga je, zna, postavio za pomonika direktora. Zar ti jo niko nije rekao da se zbog toga oenio sa mnom? Da bi dobio to mesto." Furlou joj poloi ruku na miicu. "eli da on sazna... o nama?" "ta tu ima da se sazna?" On vrati ruku na volan. "U redu, draga. Kako ti kae." Ponovo upali motor i vrati kola na put. Vozili su se u tiini. Gume su kripale po mokrom kolovozu. Druga kola su u prolazu svetlucala farovima. Furlou podesi polarizujua soiva. Bilo je to veoma teko uraditi omoguiti mu da dobro vidi i istovremeno spreiti bol od iznenadne svetlosti. Rut uskoro ree: "Ne elim neprilike ili guvu. Saekaj me u kolima. Ako mi bude potrebna pomo, pozvau te." "Sigurno ne eli da poem s tobom?" "Nee on nita pokuati ako zna da eka napolju." On slegnu ramenima. Verovatno je bila u pravu. Do sada je ve morala da upozna karakter Neva Hadsona. Ali Furloua je jo nagrizalo oseanje potisnute osude. Podozrevao je da dogaaji koji su se zbili u poslednjih nekoliko dana, pa ak i noanji zloslutni susret, imaju nekog udnog smisla. "Zato sam se udala za njega?" upita Rut. "Stalno se pitam. Sam bog zna, ja ne znam. Jednostavno se ini kao da se stiglo do take u kojoj..." Ona slegnu ramenima. "Posle ovog noas sumnjam da iko od nas zna zato ini ono to ini." Ona podie pogled prema Furlou. "Zato se sve ovo dogaa, dragi?" U tome je problem, pomisli Furlou. Evo kljunog pitanja. Nije stvar u tome ko su ta stvorenja. Ve... ta ele? Zato se meaju u nae ivote? Frafin pogleda sliku projektovanu iznad stola. Bio je to Lut, nadzornik broda, Hem irokog lica, eline koe, grub i nagao u donoenju odluka, bez imalo uglaenosti. Posedovao je sve najbolje osobine potrebne onome ko vodi rauna o mehanikom vidu upravljanja, ali upravo ta svojstva sada su dola u sukob sa postavljenim mu zadatkom. Oigledno je izjednaavao uglaenost sa oprezom.

Jedan trenutak tiine bio je dovoljan da Lut shvati kako je reiser nezadovoljan. Frafin oseti pritisak oblija stolice i baci pogled na srebrnastu pauinu pantoive na drugom kraju salona. Da, Lut je bio kao taj instrument. Trebalo ga je tano aktivirati. Frafin pree prstom preko Brode, pa ree, "Nisam ti naloio da potedi imunog. Nareeno ti je da dovede enku smesta!" "Ako sam pogreio, kajem se", ree Lut. "Ali postupio sam prema poslednjim uputstvima koja se odnose na imunog. Nain na koji ste vi njegovu enku dali drugome, nain na..." "On je samo bio zabavni izuzetak", ree Frafin. "Nju smesta treba dovesti ovamo i to neozleenu. Taj uslov ne odnosi se ni na kog drugog domoroca koji pokua da se umea ili da vas omete u izvrenju ovog nareenja. Da li sam bio jasan?" "Reiser je bio jasan." "Bez odlaganja", ree Frafin. Lutova slika izblede i nestade. Frafin se uvali u stolicu. Operacija je prilino dobro napredovala... uprkos ovom zakanjenju. On zamisli Luta kako pokuava da razdvoji ljubavnike, manipuliui njihovim oseanjima. Taj klipan je trebalo da bude svestan opasnosti takvog jednog poteza kada ima posla sa imunim. Frafin se zakikota. Rut iznenadi injenica da uiva u besu koji je zgunjavao sobu oko nje. Potisnuto oseanje, nastalo kao posledica dogaaja koje je malopre doivela sa Endijem, konano je provalilo. Posmatrala je kako Nev nervozno lomi svoje ruiaste prste sa koom naboranom na zglavcima kao u bebe. Znala je dobro u kojoj meri njegove ruke otkrivaju oseanja bez obzira na to kakvu masku navukao. Osam meseci koje je proivela s njim bili su dovoljni da ga sasvim dobro upozna. Bujica rei potee sa njenih punih usana poput iverja bambusa, uperena da gane Nevovu odnegovanu duu. "Vriti ako hoe o svom pravu kao mua", ree ona.. "Te stvari se sad tiu samo mene i ne elim da te vidim u blizini. Ohhh, znam zato si se oenio mnome. Nisi me dugo obmanjivao, Neve. Ne dugo." "Rut, ti..." "Dosta! Napolju me eka Endi. Pokupiu nekoliko stvari koje elim odavde i odlazim." Nevovo iroko i visoko elo pokri se borama. Svojim okruglim oima buljio je prazno u nju. Opet ju je uhvatio bes i to je sve. Uiva u tome, nek je prokleta! Znam to po nainu na koji klima glavom poput omice... bludnice... omice... bludnice - omica-bludnica iz visokog drutva. Rut odvrati pogled od njega. Plaila se Neva kada tako bulji. Osvrnu se po sobi, pitajui se da li uopte postoji neto to bi elela da ponese. Bila je to soba Neva Hadsona u prepletenim, prigueno crvenim i smeim tonovima. Orijentalna starudija, veliki pijanino u jednom uglu, zatvorena kutija za violinu koja bi, kada bi se otvorila, otkrivala tri flae pia i komplet aa.

Nevu se to dopadalo. "Hajde da se napijemo i pustimo neku lepu muziku, duo." Na prozorima iza pijana nije bilo zavesa, tako da su unutra prodirali tama noi i svetlost batenske svetiljke, video se travnjak, jama za rotilj, a batenska garnitura od kovanog gvoa belasala se u mraku, dok su se sa nje cedile kapi kie. "U Kaliforniji se rauna zajednika imovina", ree Nev. "Bolje bi ti bilo da ponovo zaviri u zakon", ree ona. "Poslovi su moje nasledstvo." "Nasledstvo?" upita on. "Ali otac ti je jo iv." Stajala je zagledana u no, ne pruajui mu priliku da je isprovocira. Do vraga s njom! pomisli on. Bolje da sam je prevario nego to sada moram da se cenkam oko poslova. Misli na ono kopile Endija Furloua. eli ga, ali joj je potreban moj mozak za voenje poslova. Ta runa motka, taj deak-mukarac u njenom krevetu! Nee ga dobiti; pobrinuu se za to. "Ako ode sa tim doktorom Furlouom, unitiu ga profesionalno, a unitiu i tebe", ree on. Ona okrenu glavu u strahu, tako da joj je doao do izraaja grki profil; crvena kosa bila joj je pokupljena pozadi u rep. Jedva primetan osmeh, koji joj je zaas zaigrao na usnama, odmah je nestao. "Neve, ti si ljubomoran?" "Upozorio sam te." "Oenio si se mnome zbog poslova", ree ona. "ta te briga kako provodim slobodno vreme?" Zatim se okrenu prema njemu. Mekolji se samo ti svinjo od oveka! Gde mi je pamet bila? Gde mi je pamet bila kada sam mogla tebe da pretpostavim Endiju? Da li mi je neto sputalo oseanja, nateralo me da to uradim? Ona odjednom oseti slabost i stranu mrnju. Da li je ijedan izbor ikada onaj pravi, pravi, pravi? Endijevo opredeljenje za stipendiju umesto za mene, njegove oi pune nevinosti, oh kako je to mrsko! Gde sam ja proerdala svoju nevinost? Nepromiljenost kada je u pitanju animalnost tela i mo. Da li sam u Nevu izabrala mo? Ali dopustio je da mu oduzmem mo, i sada zbog toga mogu da ga mrzim. "Keri ubice!" prosikta on. Ona ga pogleda. Jesam li ja ovo izabrala? Zato, zato, zato? Zbog usamljenosti, eto zato. Bila sam sasvim sama, kada me je Endi napustio zbog stipendije, i tu se naao Nev. Nev, Nev uporno ljubazan poput lisice. Pijana, bila sam pijana i puna mrnje. Nev je iskoristio moju mrnju i u tome je bila sva njegova mo - mrnja, moja mrnja, moja mrnja, da onda nisam mrzela, bio bi bespomoan. Ipak ga neu mrzeti ni ako stavi ruku na moje koleno, oh tako je ljubazan i malo vie i eto nas ve u krevetu, venani, a Endi daleko u Denveru, a ja sam jo usamljena. "Idem", ree ona, "Endi e me odvesti kad Sare. Ako pokua da me zaustavi, pozvau ga i sasvim sam uverena da e te srediti." Nevove uske, tanke usne jo vie se stegnue. Okrugle oi se izdadoe kratkotrajnim bleskom, ali odmah potom maska se nae na svom mestu.

Unitiu ih oboje! Kuka trtlja o Endiju dobro pokazao sam ja ve dragom starom potenom Endiju deaku sa usaenim kodeksom asti a ta bi rekla da sazna kako sam se ja zaloio da dobije stipendiju? "Zna li ta e grad o tome misliti", ree on. "Kakav otac, takva ki. Bie na mojoj strani. Zna i sama." Ona lupi nagom. "Svinjo!" Naravno, Rut draga. Razljuti se i lupaj nogama poput divne ivotinje oh boe kako bih eleo da je odnesem u krevet upravo sada kad je ljuta i kada se bolno bacaka uvija i rastre oh boe divna si kada si ljuta. Bolje ti odgovaram od Endija i ti bi to trebalo da zna iste smo fele uzimamo ono to elimo i pljujemo na ast nema asti nema asti na nju na nju na nju kakva je samo ivotinja kada se naljuti ali zato i ivimo da uzimamo dok se ne zasitimo i ne pone da se ushiuje Endijem vrati mu se ali Endi nee uzeti od mene naslednika oslobodiu ga se lako kao i proli put i Rut e se puzei vratiti svom uvek voljenom Nevu koji je skroz naskroz poznaje kada bih samo imao hrabrosti da te sada uvuem u spavau sobu... pa oslobodiu se Endija na isti nain kao i prvi put. "Da se nagodimo", ree on. "Idi slobodno sa svojim ljubavnikom, ali ne meaj se u to kako vodim poslove. Sama si rekla: ta se mene tie kako provodi slobodno vreme?" Samo napred, kompromituj se, pomisli on. Imau te. Ona se okrenu, uputi se hodnikom, jednim naglim pokretom otvori vrata spavae sobe i upali svetlo. Nev ju je pratio u stopu. On zastade na vratima, posmatrajui je kako izvlai odeu iz ladice i ormana i kako je baca na krevet. "Pa, ta misli o tome?" upita on. Ona s mukom istisnu nekoliko reenica, svesna da time otkriva i vie nego to je elela. "U redu! Zadri poslove... ili ta ve hoe. Znamo ta ti je najdragocenije." Ona se okrete i pogleda ga u lice, spremna da zaplae, ali trudei se da to sakrije. "Ti si najomraenija osoba koju sam ikad srela! Ti nisi ovek." Ona rukom prekri usta. "Ne, nipoto nisi ovek." "ta to treba da..." On zausti, i zagleda se mimo nje prema francuskim vratima koja su vodila u otvoreno dvorite. "Rut..." Izgovorio je njeno ime kao u hropcu. Ona se okrenu. Kroz otvorena francuska vrata u sobu su ulazile tri zdepaste prilike odevene u zeleno. Njoj se njihove glave uinie nekako udno velike, oi nejasno osvetljene i zastraujue. Nosili su sa sobom kratke cevi od srebrnastog metala. Nain na koji su se rasporedili i neoekivano uperili metalne cevi u one koji su se zatekli u sobi nosio je u sebi oholo oseanje moi. Rut uhvati samu sebe kako razmilja, dok ju je proimalo udno oseanje iznenaenja, o tome kako su otvorili francuska vrata, a da ih ona nije ula. Iza nje, Nev ree bez daha: "Pogledaj ovamo! Ko..." Glas mu se

prometnu u uplaeno siktanje, u zvuk koji isputa probueni balon. Teno urlikanje potee iz usta spodobe sa Rutine desne strane. Ovo ne moe biti, pomisli ona. Zatim: To su bia koja su nas uplaila u umarku. ta ele? ta to rade? Ona odjednom shvati da ne moe da se pokrene. Glava joj je bila na mestu, svest jasna, ali nikakvi impulsi je nisu povezivali sa telom. Jedno stvorenje se pokrenu i stade pravo ispred nje udan oveuljak u zelenim hulahopkama; torzo mu je bio sakriven u vazduastoj, ispupenoj okruglini koja je pulsirala. Ona se seti Endijevog opisa onoga to je video: svetlucave oi... Endi! elela je da ga pozove, ali glas je nije sluao. Kako je zanosan i nean izgledao svet! Neto promaknu pored nje i ona vide Neva kako hoda poput lutke na ici. Pogled joj se usredsredi na mrlju od nekog praka na njegovom ramenu i pulsirajuoj veni na slepoonici. On se iznenada nagnu napred, isto onako udno i marionetski, banuvi kruto kroz otvorena francuska vrata. Zau se tresak i lomljava stakla. Pod oko njega postade svetao i crveno mokar. On se zgri i umiri. Patuljasto bie ispred nje progovori na sasvim tenom engleskom, "Nesrean sluaj, zar ne?" Nije smogla glasa da mu odgovori; oseti samo udaljeni uas, negde ispod pranjavog talasanja, u samoj sebi. Rut zatvori oi, razmiljajui: Endi! Oh, Endi, pomozi mi! Ponovo zau kako jedno od stvorenja govori onim uboravim urlikanjem. Pokua da otvori oi, ali ne uspe. Talasi tame prekrie i poslednje ostatke njene svesti. Kada je postala nesvesna svega to se dogaalo oko nje, um joj se usredsredi na jednu udnu i vanu misao: Nemogue je da se ovo dogaa, jer niko ne bi poverovao. Ovo je samo komar. Rut se probudi na neem mekanom - ublaavajua plavosiva svetlost. Oseti da se nalazi na krevetu, meu svilenim i toplim prekrivaima. Shvati da je naga na postelji... ali da joj je toplo... toplo. Iznad nje nalazio se predmet ovalnog oblika prepun svetlucavih kristalnih faceta. Naoigled su menjale boju u zeleno, srebrno, uto, plavo... Delovale su tako ospokojavajue. Tu negde, znala je to, nalazilo se neto to je eljno oekivalo da obrati panju na njega, ali to je bio paradoks. Celim biem je oseala da ta vana stvar moe da prieka. Okrenu glavu udesno. Odnekud je dopirala svetlost, ali nije mogla da odredi odakle svetlost odjednom postade uta poput seanja na sunevu svetlost. Osvetljavala je udnu odaju, zid postavljen neim to se pokazalo da su knjige, niski ovalni sto pretrpan udnim, zlatnim oblicima: kupe, pravougaoni rezervoari, pola ljuske jajeta. Bio je tu i prozor kroz koji je

dopiralo tamno plavetnilo noi. Dok je gledala u njega, prozor postade metalno beo i na njemu se pojavi lice koje je gledalo u nju. Bilo je krupno, sa udnom srebrnastom koom, veoma uglasto i mestimino ravno, sa upalim, prodornim oima. Rut oseti da bi trebalo da se uplai toga lica, ali nije mogla da pronae odgovarajui emocionalni odgovor. Lica nestade i ona kroz prozor ugleda morsku obalu, stene koje je zapljuskivalo more, strme stene i svetlost sunca. Zatim sve opet prekri tama i ona shvati da to nije bio okvir za prozor. Ispred te stvari nalazio se pokretni stalak koji je pridravao ukoso postavljeni, mnogoredni predmet poput neke nadrealistike pisae maine. Strujanje vazduha pomilova joj levu stranu tela. Bila je to prva hladna stvar s kojom se susrela od kada se probudila. Ona se okrete prema tom strujanju i ugleda ovalna vrata. Bila su otvorena, ali lie irisa prianjalo je da ih zatvori. Na vratima je stajala jedna zdepasta prilika u zelenim hulahopkama, lice koje je kroz prozor buljilo u nju. Negde u njoj javi se reakcija koja je govorila: Ovo je gnusan, krivonog oveuljak. Reakcija je odbila da izbije na povrinu. iroka, debelousna usta stvorenja se otvorie. On ree, "Ja sam Keleksel." Glas mu je bio jednolian. Proe je golicanjem. Oi mu skliznue preko njenog tela i ona prepoznade u njima silnu zlou i iznenadi se to je to nije nimalo odbilo. Ova soba je bila tako topla, a kristalni faceti iznad njene glave pokretali su se tako neno i lepo. "Smatram da ste veoma privlani", ree Keleksel. "Ne seam se da sam ikada bio privuen ovako snano, ovakvim magnetizmom." On obie oko mesta na kome je leala. Rut ga je pratila pogledom, posmatrajui ga kako barata po tastaturi na maini postavljenoj na pokretnom stalku. Proe je prijatno drhtanje i ona poe da se pita na ta bi liilo imati ovo udno stvorenje, ovog Keleksela, za ljubavnika. Negde duboko u njoj, neki glas poe da vie: Ne! Ne! Ne! Lagano je postajao sve tii dok nije zamukao. Keleksel se nadvi nad nju. "Ja sam Hem", ree on. "Znai li ti to neto?" Ona odmahnu glavom. "Ne." Glas joj je bio slabaan. "Nikada ranije nisi videla nikog slinog meni?" upita Keleksel. "Pa..." Tog asa se seti nekoliko poslednjih minuta provedenih sa Nevom i stvorenja na vratima. I Endija. Znala je da neto treba da osea za Endija Furloua, neko duboko i trajno oseanje, ali ne bee nieg do sestrinske naklonosti. Dragi Endi... tako je mio i sladak. "Mora mi odgovoriti", ree Keleksel. U glasu mu se oseala velika mo. "Videla sam... tri... u mojoj kui... trojicu koji su..." "Ah, ona trojica koja su te dovela ovamo", ree Keleksel. "Ali pre toga, da li si videla nekog od nas pre toga?"

Na um joj pade umarak i Endijev opis (ljubazan, prijatan Endi), ali ona, u stvari, nije videla tamo takva bia. "Ne", ree ona. Keleksel je oklevao, zatim baci pogled na znake na manipulatoru koji je vodio rauna o oseanjima enke-domoroca. Govorila je istinu. Ipak, vredi biti oprezan. "Znai ne govori ti nita to to sam Hem?" upita on. "ta je... to Hem?" upita ona. Jedan njen deo ispolji jaku znatielju. Znatielja se probi kroz blatnjave talase smetnji da bi se nastanila u njenoj svesti i ona se zagleda u Keleksela. Kakva patuljasta spodoba! Kakav sladak patuljak. "Znaie ti ve neto", ree Keleksel. "Veoma me privlai. Mi Hemi smo ljubazni prema onima koji nam ugaaju. Ti se, naravno, ne moe vratiti svojim prijateljima, niti e to ikada moi. No, postoje kompenzacije. Smatra se au sluiti jednom Hemu." Gde je Endi? pitala se Rut. Dragi, slatki Endi. "Vrlo privlana", mrmljao je Keleksel. udei se snazi koja ga je pokretala, Keleksel isprui vornovati prst i dotae njenu desnu dojku. Kako joj je koa bila elastina i divna. Njegov prst stade neno da se kree preko bradavice, do vrata, brade, usana, do kose. "Ima zelene oi", ree Keleksel. "Mi Hemi jako volimo zelenu boju." Rut proguta knedlu. Milovanje Kelekselovog prsta ispuni je uzbuenjem. Njegovo lice zaklanjalo joj je sve ostalo. Ona podie ruku i dodirnu njegovu. Kako je samo tvrda i muka bila. Ona srete prodoran pogled njegovih smeih oiju. Rut oseti kako uranja u zlatnu oamuenost. Panju su joj prikovale kristalne facete iznad kreveta. Kelekselova ruka istog asa zamrai kaleidoskopsko kretanje, i ona zatim oseti da je lice uronio u njena nedra. Njome ovlada zlatasta oamuenost ispunjena uborenjem i talasanjem zastraujue ekstaze. "Oh, boe", proaputa ona. "Oh, boe. Oh, boe." Kako je prijatno kada te neko oboava u jednom ovakvom trenutku, pomisli Keleksel. Bilo je to najvee zadovoljstvo koje mu je pruila jedna ena. (Prevela Mirjana ivkovi)

Kris Nevil: BELINDEROV NAROD Svako na svetu istie da je kod njega demokratija; svi se u nj zaklinju;

glasanje svih o svemu uvek je dobro, opravdano i pozitivno. Znai, uvek. Sa tihim 'klik' radio-aparati ugraeni u zid se ukljuie i trenutak potom kroz spavau sobu se razlee melodian zvuk afrikih bubnjeva. Bert Belinder se u trenutku probudio. Sproveo je glasanje i svi su se saglasili da je etvrtak. Digao se, otiao do prozora i duboko udahnuo. etvrtak, to je dan kad treba da preisti raune sa jednim advokatom na bulevaru Vilajer. Vazduh i sunce govorili su da je prolee. Demokratskim postupkom dolo se do zakljuka da jeste prolee. Belinder je obavio uobiajene jutarnje stvari, praen zvukom muzike. Kretao se po svom apartmanu sa dve spavae sobe i proveravao. Sve je bilo kao sino. Niko nije upao u toku noi. Manja spavaa soba bila je potpuno spremna da primi goste koji nikad nisu dolazili. Seo je za alter koji spaja dnevnu sobu i kuhinju da pojede jaja i popije kafu. Radio-aparati oko njega, svi ukljueni, svirali su istu muziku kao i oni u spavaoj sobi. Klimao je u ritmu, zamiljajui grupu 'Star Vokers'. Bio je zaljubljen u njihovu srednju bubnjaricu, devojku po imenu Anelik Raust. Belinder je video Anelik na TV i istog asa se zaljubio u nju. Ona je zamenila njegovu raniju ljubav, gospoicu Teri Pol, flautistkinju, osobu koja, gledano iz sadanje perspektive, stvarno i nije imala neke osobite grudi. Sada, preko jaja i kafe, u prirodnom jutarnjem sjaju, inilo se fantastino da je takva zajednica kao to je gospoica Teri Pol mogla da privue njegovu panju makar i trenutno, a kamoli da ga dri ceo jedan minut, a da i ne pominjemo pet celih meseci. Zakleo se venosti da nikad, nikad, nikad nee gledati TV kasete Teri Pol, a ako je uje na radiju, nee hteti da slua. To e biti dokaz njegove ljubavi za Anelik. Zavrio je svoju kafu. Poele su vesti, nadjaavajui svojom drekom zvuke izvrsnog deza. U svetu postoje narodi skloni zloinu i narodi skloni redu i zakonu; Belinder je narod ove druge vrste. Svi su demokratije, znajui to ili ne, samo su neki ludi. To ne treba da iznenauje ako se ima u vidu evolucija. Izvadio je pismo. 'Poslednja opomena!' Ukupna suma, ukljuujui potarinu, iznosila je dvadeset tri dolara i etrdeset sedam centi. "Belinderu", poinjalo je pismo, bez uobiajenog pozdrava, "vai postupci nagovetavaju da nemate nameru da platite priloeni raun. Ako se ovaj raun ne plati smesta, biu prinuen da preduzmem zakonske korake, to moe znaiti i obraanje vaem poslodavcu. Snosiete sve trokove naplate. Da bismo izbegli neprijatnosti i dodatne trokove, poaljite mi odmah danas va ek na iznos od dvadeset tri dolara i etrdeset sedam centi. Ne alim se. Ovo je poslednja opomena, a onda aljem raun kalifornijskom sudu na naplatu. F. Teres Votson, advokat."

Taj raun je bio oigledno nezakonit. Votson je dobio priliku da zastupa svoju stvar i bedno je podbacio. Prvo: zasedala je porota. Drugo: vii sud je razmotrio sluaj. Tree: vrhovni sud Belinderovog naroda doneo je presudu. Sve ove instance dale su Belinderu za pravo. Votson se nije potrudio da uloi albu, ali je Belinder, iz oseanja pravednosti, po sopstvenoj inicijativi nastavio sa zakonskim postupkom. Meutim, sada je ovaj ovek, Votson, zapretio itavom narodu kao celini. Belinder je presavio pismo i vratio ga u unutranji dep sakoa. Poto je zavrio doruak, stavio je sudove u mainu za pranje posua. Sedam i dvadeset. Normalno bi sad krenuo na posao. Centrala se otvara tano kroz trideset pet minuta. Razvukao je vreme kao gumenu traku. Izvadio je bankovne izvode sa svog tekueg rauna. Pregledaemo raune jutros. Trezveno finansijsko poslovanje je temelj nacije. Pozvan je ministar finansija. Dva dolara i pedeset devet centi plus porez, za est konzervi piva. Pet od njih jo je u friideru. Ta zaliha e potrajati jo mesec dana. Ministar finansija nije iskoristio pravo albe, ve se saglasio da je taj utroak razuman. Tri dolara i osamdeset devet centi za hemijsko ienje odee: eto troka koji je bio neizbean. Deset dolara i trinaest centi: podmazivanje, ulje, pun rezervoar goriva i podeavanje rotora. To je prolo bez rasprave. etrdeset sedam centi za veliku okoladu. Pozvan je ministar narodnog zdravlja. Na kupatilsku vagu, Belinder se, sudei po vagi, ugojio sto pedeset grama. Moraemo da pripazimo odsad na te slatkie. Belinder se sloio. etiri dolara i deset centi, zajedno sa napojnicom, za veeru u restoranu prole noi. Opravdano, jer je ovakvo troenje sredom bilo tradicija, a i nedavne ankete su pokazale da ga osamdeset tri odsto graana odobrava. Od ukupno dvadeset pet dolara koliko je sebi odredio za ovaj period, jo je imao nepotroeno tri dolara i sitninu. Prilino dobro. Ministar finansija bio je zadovoljan. Pljus! Gumena traka se odapela. Pet do osam. Belinder je telefonirao svom preduzeu. "Hvala to zovete firmu Merit i Fin", ree magnetofonski snimak. "Istraivanje svemira je naa specijalnost." Rekao je: "Belinder iz knjigovodstva. Imam da sredim neke line obaveze jutros. Dolazim posle ruka." "Hvala za vau poruku, gospodine Belinder", ree maina. Saobraaj iznad Los Anelesa poee da se razreuje kroz petnaestak minuta. Let do kancelarije F. Teresa Votsona, advokata, trajae dvadeset minuta. Poimo u osam i petnaest da bismo stigli u dvadeset pet do devet. Belinder je proverio radnike u svojoj dnevnoj, prepodnevnoj, smeni. Svaki je radio svoj posao. Puls dobar, srani rad postojan, disanje normalno.

Meusmena treba da ode na spavanje kroz jedan sat. Veina none smene verovatno nije ni otila na spavanje posle onog glasanja o danu u sedmici. Verovatno su budni i neto petljaju. Treba obaviti sve dananje vanije poslove do devet, moda devet i trideset, pa da meusmena ode na poinak. Stvarno treba doneti neke privremene propise o ovim stvarima, ako se to moe demokratskim putem postii. Moramo nacrt zakona o tome da uputimo na razmatranje sledeem zasedanju kongresa. Zabelei: na sednici vlade u nedelju ovo da se ukljui u dnevni red. A do tada, jedan od problema ostae i preveliki broj odluka koje se moraju donositi. Tu bi ef drave mogao neto da uini. Broj pitanja za usaglaavanje treba smanjiti na apsolutni minimum, da bi se sve obavilo do devet. Neopravdano je da se proces odluivanja protee sve do podneva. Dobro organizovana nacija sve stigne i bez urbe. A mane diktature toliko su dobro poznate da ih ne treba ni nabrajati: ukratko, takav organizam je evolucioni promaaj. udno da tako malo ljudi sagledava ovu injenicu onako jasno kao Belinder. Tano u osam i dvanaest pozvao je garau i iziao iz stana, proverivi pri tom da li su vrata dobro zabravljena. Dva minuta posle toga bio je na krovu. Poto je jutarnja guva prola, mehaniki pomaga stigao je ve da sklopi rotor. Uao je. Radio-aparati su se ukljuili im je upalio motor. Pevuio je u sebi, a prstima je po ruici za pilotiranje kuckao u istom ritmu. Snage bezbednosti mogle su sada, posle poletanja da predahnu. I ovoga puta je ostavio za sobom dobro zakljuana vrata. Tehniari iz prepodnevne smene, jo sasvim odmorni, preuzeli su na sebe da nadgledaju komplikovanu miinu aktivnost povezanu sa pilotiranjem. Glavni pilot bio je na komandnom mostu, pazio, prouavao pristiue signale i reagovao potrebnim pokretima. Belinder je opet pomislio kako bi dobro bilo kad bi mogao da uvede vie automatizacije. Moda bi to trebalo pokrenuti kod Saveta za nauna pitanja. Ali ako SNP nae reenje, onda ta sa nezaposlenima? Taj problem su narodi kao celine izmeu sebe odavno reili, ali je u svakom narodu izbijanje unutranje nezaposlenosti bilo veita opasnost. Ne! Bolje da svi rade, nego da imamo brige zbog hronine nezaposlenosti. Vano je izbei prekovremeni rad. Sindikati su vrlo nezgodni po pitanju prekovremenog rada. Trae etiri sata odmora za svaki sat prekovremenog. Jednom, posle vrlo naporne sedmice u kancelariji, proveo je itav petak u krevetu da bi se svi odmorili. Pridruio se ostalim letelicama. U osam i trideset, izmeu ekonomsko-propagandnih poruka, opet vesti. To je najvie zamerao ovoj radio-stanici. Namrtio se. Narodi skloni zloinu kao da su peovladavali: agresija u Floridi, rat na ulicama Los Anelesa. Neshvatljivo. Besmisleno. Ponovo je razgovarao sa svojom pravnom slubom. Votsonov zahtev bio

je sasvim sigurno nezakonit. Nikakvim zakonskim putem nije on mogao naterati Belindera da plati. Ipak, poto je ovo bilo meudravno pitanje, a ne unutranja stvar, nije bilo sigurno kako stvari mogu ispasti. Belinder je svojevremeno pokuavao da dokae drugim narodima neke stvari, na primer o teritorijalnom integritetu. Stvari tela reavati telom, stvari duha duhom. Izgleda da je naiao na zid utanja, jer nijedan narod mu se nije odazvao u vezi sa ovim. Sad je Belinder pozvao ministra spoljnih poslova. Zasnovaemo svoju argumentaciju, rekao je ovaj ministar, na meunarodnim pravnim normama. Pregovaraemo, ali bez posrednika. Evo opet muzike. Poeleo je da puste neku od Anelikinih ploa. Bilo bi ugodno znati da ga ona u ovoj stvari podrava. Ali naravno da ga podrava. Anelika je bila narod slian njemu, mrzela je nepravdu bilo gde. Zar to nije i dokazala mnogo puta? Zar mu nije to apnula na TV? Naravno da ga podrava. Svim silama svoga tela. Belinder pomisli na svoje radno mesto kod Merita i Fina. Njegovi graani su mudro odluili: kad si kod Merita i Fina, nikad se ne obraaj nikome sem ako je apsolutno neophodno. Ako ne razgovara sa ljudima, ni mi ne moramo stalno da donosimo odluke. Ne mora da maltretira graane sve vreme, da budi zaspale smene samo radi hitnih glasanja. I tako je Belinder radio svoj posao sa buenim karticama, formularima i nizovima cifara. Unosio je u kompjuter koji se sastojao od gotovo bezbrojnih majunih stvari koje su samo inile 'da' ili 'ne'. Pravo je udo to je ta sprava, sa tako prostim sastavnim delovima, umela ita da uradi. I Belinder se smeio, odgovarao na pitanja i nikad nije izaao na ruak ni sa kim. Dvadeset do devet: opet reklame. Saobraaj se neobino zgusnuo. Dobrih pet minuta je Belinder lebdeo u vazduhu, a da nije napredovao takorei ni metra. Sad se otvorila jedna staza. Do zgrade ima manje od etiri stotine metara i on poe da smanjuje visinu, motrei unaokolo. Prepao se: neki idiot mu je presekao put, sputajui se prebrzo. Verovatno neki mladi narod. emu ta urba? Sekundama kasnije bio je bezbedno parkiran. Prepustio je letelicu jednom slubeniku garae i u zamenu dobio potvrdu. Potvrda je izgledala ispravna. Hitro je priao liftu i osmotrio spisak istaknut na zidu. Tu je pisalo da se neprijatelj nalazi na treem spratu: soba 315. Dole. F. Teres Votson sedeo je iza svog radnog stola u unutranjoj kancelariji, a oko njega: ormani sa fasciklama, adresograf, vaga za izraunavanje potarine, pisaa maina sa mikrofonom umesto tipki i kompjuter sa znatnim kapacitetom pamenja. Kad je uo da se vrata predsoblja otvaraju, podigao je pogled. Ko bi to mogao biti u ovo doba? Njegova sekretarica sa pola radnog vremena (skup

luksuz, ali je prijao njegovom ego-u) doi e tek posle ruka da uzme potu i zato on ustade i ode da u predsoblju lino pozdravi gosta, verovatno nekog trgovakog putnika. Ali pored praznog mesta sekretarice stajao je nervozni Belinder. Nosio je konzervativno odelo, onog stila koji se ve ezdeset godina znatnije ne menja, za razliku od prevrtljive enske mode; bio je mali, proelav i teio je jedva ezdeset kila. Votson bejae visok, mnogo tei od Belindera, sa licem raskrupnjalim od bogate hrane i oima diktatora. Treba pomisliti i na ono nezamislivo, proaputa Belinderov ef tajnih operacija. Uzmi u obzir svaku mogunost, pa i onu najudaljeniju. Jedan narod mora biti spreman na sve eventualnosti. Merit i Fin bi traili objanjenje zato ovaj nezakoniti raun nije plaen. "Jeste li vi F. Teres Votson?" pitao je. "Zovem se Bert Belinder." A ako Belinder, kao ef drave, dopusti da narod izgubi radno mesto kod Merita i Fina, graani e se sasvim sigurno pobuniti i zbaciti ga sa vlasti. Tada bi narod, poto njime vie niko ne bi upravljao, zapao u teku bolest. "Da?" ree Votson. "ta mogu da uinim za vas? Ako traite posao..." "Vi mene ne znate?" zapita Belinder zaprepaeno. "Vi ste F. Teres Votson, advokat?" Ovakav razvoj dogaaja uznemirio je Belindera. Kako je mogue da advokat, koji mu je napisao toliko pisama i svako potpisao svojim stravino razmahanim potpisom, ne zna za ime Bert Belinder? To je tajanstveno. ta kae ministar narodne odbrane? Votson je prebirao po mislima. Moda ovog alje neka od Votsonovih bivih ena? Ili Erni zbog onih sitnih para koje jo duguje posle susreta u Santa Aniti? Ili je novi sudski sluaj? Belinder je izvadio pismo. Belinder kod Merita i Fina dri to radno mesto ve jedanaest godina, a drugo tako dobro ne bi nikad mogao nai. Prema tome, Votson mora po svaku cenu biti spreen da im se obrati. Kako bi mogao Belinder da urui gospodinu Hererasu zakonski akt kojim odbija plaanje tog rauna? Pa gospodin Hereras ak i ne zna, za sebe samoga, da je narod, sainjen od mnogo graana, od kojih svaki ima svoje sklonosti. Nije bezbedno razgovarati sa siledijama koji ak ni tu elementarnu injenicu ne znaju. Evolucija ljudskog roda takvima nosi poraz, ali prirodna selekcija je spor proces. "O ovome je re", ree Belinder. Istog sekunda Votsonovo dranje i izraz lica postadoe strogi, kako odgovara njegovoj profesiji. "Da vidimo, gospodine Belinder. Ako se ne varam, eleli ste da me vidite u vezi sa neplaenim raunom?" Uzeo je pismo i bacio pogled na cifru. "Dvadeset tri dolara i etrdeset sedam centi." "elim da razgovaram s vama o tome." "Pa, da uemo u kancelariju, izvolite, gospodine Belinder. Drago mi je

to shvatate svu ozbiljnost situacije. Dobro je to ste lino doli da razreimo ovu stvar. Izvolite sesti." Dok je Votson obilazio svoj radni sto da bi i sam seo, u njegovim mislima otvorila se majuna pukotina i kroz nju je procurela nelagodnost. U celoj njegovoj karijeri, koja je bila duga i asna, da li je iko ikad doao lino? Nijednog takvog sluaja nije se seao. Ovo je bio najpotanskiji od svih poslova, sastojao se od bestelesnih imena, od potanskih maraka, belog papira, crnog mastila, otrih rei za tee dunike. ivi ljudski dah sve je to remetio i Votson se oseao nezgodno usred svoje kancelarije. Da ispitamo ovu situaciju, koja moe biti delikatna ili neprijatna stranci. "Dakle", ree Votson kad je seo, "gospodine Belinder, ako mi jednostavno date ek na dvadeset tri dolara i etrdeset sedam centi, moemo odmah ovo da okonamo i vi ete time izbei svaku nezgodu ili neprijatnost. Ako nemate toliko para ba u ovom trenutku, siguran sam da moemo da razradimo zadovoljavajui plan isplate. Mnogi dunici mi plaaju samo po pet dolara nedeljno. Shvatam da se ljudima deava da se malo zalete sa troenjem i nastojau da postupim koliko god mogu umereno." "Nije stvar u novcu, znate", ree Belinder sastavljajui rei. I dalje je stajao. Votson se strogo namrtio. Imao je naviku da uopte i ne ita pisma dunika ako nisu sadravala novac. Da li je ovaj Belinder pisao i bunio se zbog neega? "Da li hoete rei da je posredi neka greka? Gledajui ovaj raun, zakljuujem da ste kupili neke trake sa muzikim emisijama, je l' te? Zar vam trake nisu stigle? Ili je slab snimak, mutna slika? Ako je to, ja moram da se obratim kompaniji od koje ste kupili, ali ako su njihovi podaci u redu i ako niste uloili albu u zakonskom roku..." Nije izrekao nikakvu direktnu pretnju. Belinder je zapazio da advokat uvodi irelevantan materijal. Odgovorio je: "Primio sam trake i dobrog su kvaliteta." Diplomatska sluba poslala je svoje osoblje sa pripremljenim savetima i dokumentima. Ministar spoljnih poslova proisti grlo i ree: "Mislim da ete se sloiti, kao advokat i specijalista, da ako zatraite od nas da platimo ove trake na kojima je gospoica Teri Pol, to je kao da traite od nas da platimo alimentaciju. Nemate ba nikakvog dokaza da smo ikada bili u braku s njom." Votson je vrteo izmeu palca i kaiprsta kljui od pisae maine sa mikrofonom. Dunici, od kojih je ovaj ovek jedan, 'kupovani' su od kompanija u blokovima od po hiljadu, s tim da od nominalne sume koju kompanija potrauje advokat kompaniji uplati etvrtinu, a posle, sve to uspe da naplati od dunika, ostaje njemu. Neki su rauni uvek ostajali nenaplativi iz zakonskih razloga: vraena roba, neispravna roba, pogrena roba, nenaruena roba... dvadesetak takvih na hiljadu. Od tih dvadesetak svaki put bi se nalo dvoje ili troje koji bi zapretili protivtubom. Advokatska je praksa da se takvima ne odgovara, ve da ih se jednostavno zaboravi zauvek. Ako bi neko i tuio, nita ne bi postigao, jer pismo duniku

je uvek sastavljeno tano u skladu sa vaeim zakonima drave Kalifornije. Svejedno, takvi pojedinci su bili neprijatni i Votson je deli sekunde razmiljao da li je Belinder moda izuzetno agresivni primerak te sojte. Ali svaka pomisao da je Belinderu do tuenja ubrzo je isparila i Votson je shvatio da ima posla sa manijakom. Nove forme ludila svuda se pojavljuju, tragina posledica opteg mira. Jedini razuman postupak, to je Votson sada shvatio, bio je: ustati, ispratiti ovog oveka mirno napolje, zakljuati vrata i nadati se da Belinder vie nikad nee doi. "Sasvim ste u pravu, gospodine Belinder. Nema razloga da platite ovaj raun. Pobrinuu se da vas vie niko ne uznemirava po tom pitanju. alostan nesporazum za koji se ja izvinjavam." Votson je ustao. Obiao je oko stola. Treba li jo umirivanja? Ko bi to znao. "Siguran sam da ete vi to sa alimentacijom takoe srediti", dodade. Belinder je bio laki od neprijatelja oko etrdeset pet kila i nii dobrih petnaest centimetara. Neravnopravnu borbu ovek mora da uini ravnopravnom. ta, sada mu prete alimentacijom. ta stoji iza te pretnje? I bez toga bilo je dovoljno nevolje. Pitamo ministra unutranjih poslova: da li je tebi poznato da smo ikad podlegali plaanju neke alimentacije? Odrean odgovor. Jo ne sasvim zadovoljan, on ree, ovo je vrlo ozbiljno pitanje; da li smo moda zapali u obavezu i bez svoga znanja? Njegov nauni savetnik je istupio sa uveravanjima da je to sasvim nemogue. "Ne znam ja nita za alimentaciju", ree Belinder Votsonu. "Jednostavno nemojte nita brinuti", ree Votson smirujuim glasom. Belinder je sad sagledao da stvari stoje loije nego to je oekivao. ta bi gospodin Hereras rekao na ovo? Optuba sustie optubu. Svojim besprekorno loginim razmiljanjem on iznae jo neto. Moda ovaj Votson poznaje gospoicu Teri Pol i njene bezvredne graane? Postoji li zavera, da li su sklopljeni sporazumi protiv njega, da li se pomilja na agresiju? Votson je govorio kao detetu. "Samo sve to lepo zaboravite. Idite kui i odmorite se. Nije vam ba dobro jutros." Belinder je osetio paniku. Ministar narodnog zdravlja ree, bojim se da imamo pred sobom jo jednog ludaka, ovde. Svet je pun takvih naroda i oni stvaraju sve probleme. Ovaj ovde, ree komandant snaga bezbednosti, jeste advokat. Advokati su najopasniji. Oni umeju da iskopaju povelje iz vremena kralja Dona i da ih upotrebe protiv nekoga. Votson, gledajui odozgo na oveka toliko slabijeg od sebe, oseti za trenutak saaljenje. Belinder je bolestan; treba mu pomoi. Votson je odluio da ispita dubinu ove postfrojdovske psihoze, da utvrdi kako bi se moglo pomoi ovom sirotom, uznemirenom oveku. "Imate li nekih roaka ovde?" "To pitanje", ree Belinder, "je uvreda nacionalnom dostojanstvu! Ja

sam savreno sposoban da vodim svoje sopstvene ratove!" Jedna klica straha zae se u Votsonu. Snaga ludaka mogla bi prevagnuti u odnosu na njegovu fiziku nadmo. Belinder bi mogao da ga povredi, a, pored toga, mogao bi da bude opasan i za druge ljude. Ideja, napola formirana, da bi bilo mogue ubediti Belindera da sam trai lekarsku pomo, nestala je. On kao advokat nikako drukije nije mogao da pomogne: jer ako bolesnik ne ini krivina dela, samo roak moe da zatrai lekarski pregled i dalji postupak. Dodue, Votson bi mogao da tui i zbog uznemiravanja; ali ako je ludilo privremeno, ili ako Belinder uspe da se sabere dovoljno da pred sudijom izgleda normalan, onda bi se sam Votson mogao nai u neprijatnoj i pravno ravoj poziciji: lano je optuio oveka, neosnovano traio da se ovaj lii slobode, i tako dalje. Samo jedno treba stvarno uiniti, treba ovoga izvesti iz kancelarije to je pre mogue. "Pa, hajdemo", ree Votson, pruajui ruku. "Idemo polako u hodnik." A kad ga jednom izvede u hodnik, moe da se baci nazad u predsoblje, zalupi vrata i zakljua ih. Ako tada Belinder ostane pred vratima, anonimni telefonski poziv policiji imae za rezultat to da e Belindera zadrati na razgovoru u policijskoj stanici, a zatim e ga sud poslati u ustanovu gde drava lei takve poremeene ljude. Belinder je zbacio tu ruku sa ramena. Proverio je da li je sav njegov narod, do poslednjeg graanina, budan. Pribliavala se krizna situacija. im ga ovaj ovek, Votson, izvede u hodnik, doi e do napada. Svi drugi narodi u zgradi e to videti, naravno, ali nijedan mu nee priskoiti u pomo. Belinder ovde nije imao saveznitva, alijanse. Njegovi saveznici su bili u industriji zabave, u Holivudu, Njujorku, na TV. Oni su bili previe daleko da bi mu sad pomogli! Da li bi mogli ak i da uju njegove povike? Kakve e mahnite optube Votson da naini! A da li e narod, i sa svim najboljim poznavaocima zakona koje ima, moi da te optube odbije? Votson je spadao meu one lude-blesave: bio je zarobljenik prolosti. Nije izbegao slepu ulicu evolucije: specijalizaciju. U odnosu na sve organske komponente u sebi, Votson je postupao sa totalnim prezirom za njihova graanska prava. Sa njim se ne moe logino raspravljati. Belinder je bio suoen sa jednim primitivnim organizmom. Znai, Votson je pretio da internacionalizuje ovaj sukob, da sprei svaki razuman kompromis? Belinder je doao pripremljen i za to. Zar sva diplomatija, uvek, mora ostati uzaludna? Da nainimo jo jedan pokuaj bilateralnog sporazumevanja. "Nikad nas neete izvesti pred Ujedinjene nacije", ree Belinder. "Znate da su tamo stvari udeene protiv nas; znate da ne bismo imali potenu mogunost da se branimo; preglasali bi nas." Belinder je objavio uzbunu. Svi su upoznati sa situacijom. Da li stojite iza mene, graani? povikao je. Gromkih devedeset sedam odsto: da! Crvena uzbuna! povikao je Belinderov ministar narodne odbrane. Na

oruje! Na oruje! Diite barikade! Spremni za suzbijanje invazije! Votsonova ruka je krenula jo jednom. Uvrstila se na Belinderovom ramenu. "Hajdete. Mislim da je vreme da idete!" Ministar odbrane ree Belinderu: ovaj se sprema na muki napad! Pourimo! Belinder je tada stupio u akciju. Objavio je stanje opasnosti po narod. Vojnici krenue napred, u talasima. Naunici su pripremili ureaj za ispaljivanje projektila i preuzeli kontrolu nad panelima sa svetlima koja su se palila i gasila. Skloni mi se s puta! zareao je ministar odbrane na ministra spoljnih poslova. Ovo je sad isto vojna stvar! Belinder potee ispaljiva olovnih projektila iz skrivenog silosa i izvi se ulevo, pucajui jednom, bang! Tiina. Zvuk Votsonovog tela koje se susree sa podom. Tiina. Morali smo da se branimo, rekao je graanima. Bilo je: mi ili oni. Osamdeset osam postotaka se saglaava sa preduzetom akcijom. Pacifisti, manje od deset odsto populacije, koji su sve vreme nastavljali da rade na nevojnim zadacima, sada su se vraali punom ueu u ivotu drutva. Belinder je estitao ministru odbrane na neprekidnoj spremnosti i stavio sredstvo za lansiranje projektila nazad u svoj dep. Sluba bezbednosti je preuzela stvari u svoje ruke. Nita u kancelariji nije dodirnuo. Ne postoji problem otisaka prstiju. Dva i po minuta kasnije bio je u garai na krovu. Predao je potvrdu za letelicu. Posle jo devedeset sekundi, sluba bezbednosti se povukla, a tehniari su stupili u akciju. Pilotirao je. Muzika, gudaki instrumenti i oboe, ula se iz svih radio-aparata. Pogledao je na sat. Tek je prolo devet. Meusmene treba da idu na spavanje. Ukinuo je vanredno stanje. Zapitao je ministra finansija, je li ovo dobro? Ovakav rat vi volite, zar ne? Ovog puta nas je kotalo samo sedamdeset sedam centi, sedamdeset pet centi za parking, dva centa za metak. Moja vlada je tedljiva vlada. Nekih dva sata kasnije, kad se spremao da poe na posao, sluba bezbednosti setila se pisma koje je ostalo na stolu advokata Votsona, ali tada se vie nita nije moglo uiniti sem da se otpusti ef slube bezbednosti. (Preveo Aleksandar B. Nedeljkovi)

Robert ekli: STRUNJAK Fototonska oluja udarila je bez upozorenja, sruivi se na Brod iza skupine dinovskih crvenih zvezda. Oko je imalo taman toliko vremena da

uputi opomenu u poslednjem trenutku preko Govornika, kada ih je ona zahvatila. Bilo je to tree Govornikovo putovanje u duboki svemir, a prva oluja svetlosnog pritiska. Proela ga je iznenadna plima straha u asu kada se brod estoko trgao, prihvativi silinu udarnog talasa, i zaljuljao sa strane na stranu. A onda je straha nestalo, da bi njegovo mesto zauzeo snaan talas uzbuenja. Zato bi se bojao, upitao se on - zar nije bilo valjano obuen ba za ovu vrstu neprilika. Upravo je razgovarao sa Hraniteljem kada je oluja udarila, to ga je nagnalo da razgovor naglo prekine. Nadao se da je sa Hraniteljem sve u redu. Bilo je to malianovo prvo putovanje u duboki svemir. icolike niti koje su sainjavale pretean deo govornikovog tela pruale su se kroz ceo brod. On je brzo povukao sve izuzev onih koje su ga spajale sa Okom, Motorom i Zidovima. Sada je sve bilo iskljuivo u njihovim rukama. Ostali lanovi posade morae sami da se staraju o sebi sve dok oluja ne proe. Oko je priljubilo svoje diskoliko telo uza zid, isturivi jedan organ za gledanje izvan broda. Da bi usredsreenost bila vea, ostali organi za gledanje sabrali su se i sklupali oko njegovog tela. Posredstvom organa za gledanje, Oka, Govornik je posmatrao oluju. Prevodio je Okovu optiku sliku na jezik razumljiv Motoru, koji je provodio Brod kroz talase, drei se saoptenog mu pravca. U meuvremenu, Govornik je ovaj pravac prevodio u brzinu za Zidove, koji su se ukruivali kada je trebalo da prime udare. Koordinacija je bila brza i sigurna: Oko je merilo talase, Govornik je prenosio poruku Motoru i Zidovima, Motor je drao eoni deo Broda napred da bi najlake savlaivao talase, a Zidovi su se ravnali prema udarima. Govornik je smetnuo s uma i poslednje primese straha, udubljen u besprekorno funkcionalan timski rad. Nije imao vremena da razmilja. Kao Brodov komunikacioni sistem, morao je da prevodi i prenosi poruke najveom brzinom, da koordinira obavetenja i upravlja delanje. Oluja je prestala posle svega nekoliko minuta. "Dobro", ree Govornik. "Da vidimo ima li neke tete." Niti su mu se umrsile za vreme oluje, ali on ih je brzo otpetljao i pruio kroz Brod, uspostavivi vezu sa svim jedinicama. "Motor?" "Sa mnom je sve u redu", ree motor. Zastraujue star, on je nakvasio svoje ploe za vreme oluje, priguivi atomske eksplozije u stomaku. Nije bilo takve oluje koja je mogla iznenaditi jednog iskusnog svemirca kakav je bio Motor. "Zidovi?" Zidovi stadoe da se javljaju jedan za drugim, to je potrajalo prilino dugo. Bilo ih je gotovo hiljadu, tankih i pravougaonih, koji su sainjavali

celokupnu oplatu Broda. Razume se, ojaali su ivice tokom oluje, od ega je ceo brod stekao elastinost. Jedan ili dva, meutim, bili su prilino gadno ulubljeni. Doktor je saoptio da je dobro. Iskopao je iz glave vezu sa Govornikom, iskljuivi se tako iz veze, i uputio se da opravi ulubljene Zidove. Sazdan poglavito od ruku, Doktor se drao za jedan Akumulator tokom oluje. "Pourimo malo", ree Govornik, prisetivi se da su i dalje suoeni sa problemom odreenja trenutnog poloaja. Uspostavio je vezu sa etiri Akumulatora. "Kako ste?" upita on. Nije bilo odgovora. Akumulatori su spavali. Drali su otvorene prijemnike tokom oluje i nabokali su se energije. Govornik cimnu svoje niti oko njih, ali oni nisu reagovali. "Pusti mene", ree Hranitelj. Prilino se namuio pre no to je uspeo da privrsti svoje usisnice za jedan Zid, ali samouverenost mu je bila nepoljuljana. On je bio jedini lan Posade kome nikad nije bila potrebna Doktorova panja; telo mu je posedovalo sposobnost da se bez po muke samo opravlja. Stao je da hitro gamie po podu sa desetak pipaka, a onda je ritnuo najblii Akumulator. Velika, kupasta, skladina jedinica otvori jedno oko, a zatim ga ponovo zatvori. Hranitelj ga ponovo utnu, ali opet ne dobi odgovor. Onda posegnu prema Akumulatorovom sigurnosnom ventilu i ispusti malo energije. "Prekini", ree mu Akumulator. "Probudi se i podnesi izvetaj", ree mu Govornik. Akumulatori redom potvrdie da je sa njima sve u redu, to je i svaka budala mogla da vidi. Bili su privreni za pod tokom oluje. Ostatak inspekcije iao je brzo. Sa Misliteljem je bilo sve kako treba, a Oko je bilo jo pod utiskom lepota minule oluje. Postojao je samo jedan nesreni sluaj. Gura je bio mrtav. Budui dvonoac, nije posedovao stabilnost ostalih lanova Posade. Oluja ga je zahvatila nasred poda, bacila ga o jedan ukrueni Zid i slomila mu nekoliko vanih kostiju. Doktor tu vie nita nije mogao da uini. Neko vreme vladala je tiina. Situacija je uvek bivala ozbiljna kada bi nastradao neki deo Broda. Broj je predstavljao saradniku jedinicu i sastojao se iskljuivo od Posade. Gubitak bilo kog lana znaio je gubitak za sve ostale. Stanje je sada bilo naroito ozbiljno. Upravo su isporuili teret u jednu luku nekoliko hiljada svetlosnih godina od galaktikog sredita. Nikako se nije moglo ustanoviti gde se trenutno nalaze. Oko je dopuzalo do jednog Zida i isturilo napolje organ za gledanje. Zid ga je propustio, a onda se vrsto zatvorio oko njega. Okov organ dovoljno se odmakao od Broda, tako da je mogao da vidi itavu kuglu zvezda. Slika je prola kroz Govornika i stigla do Mislitelja.

Mislitelj je leao u jednom uglu prostorije, slian kakvom velikom, bezoblinom mehuru protoplazme. Tu su se nalazila zapretana sva seanja na njegove pretke koji su takoe putovali svemirom. Razmotrio je sliku, brzo je uporedio sa ostalima koje su mu se nalazile uskladitene u elijama i rekao: "Nema galaktikih planeta u dosegu." Govornik je to automatski preveo svima. Toga su se i bojali. Uz pomo Mislitelja Oko je izraunalo da su za nekoliko stotina svetlosnih godina skrenuli sa kursa ka galaktikoj periferiji. Svaki lan posade znao je ta to znai. Bez Guraa koji bi ubrzao Brod do brzine viestruko vee od svetlosne, nikada nee uspeti da se vrate na polazite. Povratak bi, bez Guraa, potrajao due nego to iznosi ivotni vek veine njih. "ta predlae?" upita Govornik Mislitelja. Pitanje je, meutim, bilo odve neodreeno za Mislitelja, koji je najbolje poimao konkretne stvari. Zatraio je da se pitanje preformulie. "ta bi najbolje bilo da sada uinimo", upita Govornik, "kako bismo se vratili na neku galaktiku planetu?" Mislitelju je bilo potrebno nekoliko minuta da razmotri sve mogunosti koje su mu bile uskladitene u elijama. U meuvremenu, Doktor je zakrpio zidove i sada je traio da mu se da neto da pojede. "Uskoro emo svi jesti", ree Govornik, nervozno uvijajui pipke. Iako je u ovoj Posadi od njega bio mlai samo Hranitelj, na Govornikovim pleima leala je velika odgovornost. I dalje su se nalazili u stanju uzbune; on je morao da koordinira informacije i da rukovodi akcijama. Jedan Zid je predloio da udare brigu na veselje i da se poteno napiju. No, ovo nerealistino reenje bilo je smesta odbaeno. Ovakve misli bile su, meutim, tipine za Zidove. Oni su bili dobri radnici i pouzdani oslonci, ali su se esto drali onoga 'lako emo'. Kada se budu vratili na matini svet, po svoj prilici da e svu zaradu straiti na pijankama. "Gubitak Guraa onemoguava Brodu da razvije brzine vee od svetlosne", poe Mislitelj bez najave. "Od najblie galaktike planete razdvaja nas etiri stotine pet svetlosnih godina." Govornik je to smesta preveo kroz svoje talasasto telo. "Postoje dve mogunosti za akciju. Prvo, Brod moe da se uputi prema najblioj galaktikoj planeti na automatski pogon iz Motora. Za to bi nam bilo potrebno priblino dve stotine godina. Motor bi u to vreme moda jo bio iv, ali to ne bi bio sluaj ni sa kim vie. Drugo, treba locirati neku primitivnu planetu u ovom podruju na kojoj se nalaze latentni Gurai. Zatim valja odabrati jednog i uvebati ga, a onda bi on odgurao Brod do galaktike teritorije." Mislitelj zauta, izloivi sve mogunosti koje je mogao da pronae u seanju predaka. Usledilo je brzo glasanje i bila je izabrana druga mogunost koju je predloio Mislitelj. U stvari, pravog izbora i nije bilo. Ovo je bilo jedino

reenje koje im je prualo kakvu-takvu nadu da se vrate na matine svetove. "U redu", ree Govornik. "Hajde sad da jedemo. Mislim da smo svi to zasluili." Telo mrtvog Guraa ubaeno je u usta Motora, koji ga je smesta progutao, poevi odmah da pretvara atome u energiju. Motor je predstavljao jedinog lana posade koji je iveo od atomske energije. Sa ostalima je bilo drugaije. Hranitelj se odmah dao na posao, napojivi se energijom iz najbliih Akumulatora. Zatim je u sebi pretvorio hranu u supstance koje jede svaki lan. Telesna hemija mu se menjala, preinaavala, prilagoavala, pripravljajui razliitu hranu za Posadu. Oko je ivelo iskljuivo na jednom, sloenom hlorofilnom lancu. Hranitelj mu ga je pripremio, a zatim je posluio Govornika njegovim sledovanjem ugljovodonika, pa Zidove jedinjenjem hlora. Za Doktora je napravio faksimil jedne vrste silikatnog voa koje je raslo na Doktorovoj rodnoj planeti. Konano, hranjenje je zavreno i Brod se vratio u normalno stanje. Akumulatori su stajali naslagani u jednom uglu, ponovo blaeno utonuli u san. Oko je bacilo pogled to je dalje moglo, podesivi organ vida za visoko razluen teleskopski prijem. ak ni u stanju uzbune ono nije moglo obuzdati pesniko nadahnue. Objavilo je svima da radi na novoj narativnoj poemi, pod naslovom Periferni sjaj. Kako, meutim niko nije hteo da je uje, Oko ju je saoptilo Mislitelju, koji je uskladitavao sve odreda, bilo dobro ili ravo, tano ili pogreno. Motor nikada nije spavao. Napunjen Guraem do vrha, potiskivao je Brod brzinom nekolika puta veom od svetlosne. Zidovi su raspravljali meu sobom o tome ko se najvie nacvrcao na poslednjem dopustu. Govornik je reio da sebi malo ugodi. Otkaio se od Zidova i stao da se njie u vazduhu, dok mu je malo, okruglo telo visilo na izukrtanoj mrei niti. Zakratko je pomislio na Guraa. Bilo je to udno. Gura je bio prijatelj svih ostalih lanova Posade, a sada su ga svi zaboravili. Ali uzrok tome nije bila ravnodunost, ve injenica da je Brod predstavljao jedinicu. Gubitak jednog lana se alio, ali najvanija stvar je bila da jedinica nije ugroena. Brod je jurio kroz sunca na periferiji. Mislitelj je ispruio tragalaku spiralu, izraunavi da verovatnoa pronalaenja planete sa Guraima iznosi etiri prema jedan. Nedelju dana kasnije otkrili su planetu sa primitivnim Zidovima. Spustivi se nisko, uspeli su da razaberu smeurane, pravougaone drukane kako se vare na suncu, gamiu preko stena i istanjuju da se prepuste lebdenju na lahoru. Sve zidove na brodu preplavila je plima nostalgije. Ovo ih je tako podsetilo na matini svet. Sa Zidovima na ovoj planeti jo nije stupio u vezu nijedan galaktiki tim,

to znai da su oni i dalje bili nesvesni svoje velike sudbine prikljuenja velikoj galaktikoj Zajednici. Postojalo je mnotvo mrtvih svetova u spirali, kao i onih koji su bili premladi da bi sadrali ivot. Pronali su jednu planetu Govornika. Govornici su rasprostrli svoje pauinaste komunikacione veze preko dobre polovine jednog kontinenta. Govornik ih setno pogleda, posredstvom Oka, na ta ga obuze plima samosaaljenja. Prisetio se doma, porodice, prijatelja. Na um mu pade drvo koje e kupiti kada se vrati. Za trenutak, Govornik se upita ta radi ovde, kao deo jednog Broda u zabitom uglu Galaksije. Ali odmah odbaci crne misli. Trebalo je da pronau planetu Guraa, samo ako budu istrajni. Bar se nadao da je tako. Dok je Brod jurio neistraenom periferijom, naili su na mnogo jalovih svetova. Zatim su u jednom radioaktivnom okeanu otkrili mnotvo primitivnih Motora koji su zaludno plivali. "Ovo je bogata teritorija", ree Hranitelj Govorniku. "Galaktika bi trebalo da poalje ovamo ekipu za Kontakt." "Verovatno e to uiniti kada se vratimo", uzvrati Govornik. Bili su dobri prijatelji, iznad i preko uobiajenog prijateljstva koje je vladalo meu lanovima Posade. Uzrok tome nije bila samo injenica da su bili najmlai na Brodu, premda je i ta okolnost imala uticaja. Obojica su vrila isti tip funkcija, to ih je neizbeno zbliilo. Govornik je prevodio jezike; Hranitelj je pretvarao hranu. Osim toga, donekle su i liili jedan na drugoga. Govornik se sastojao iz jezgra iz koga su se zrano pruale niti, dok je Hranitelj predstavljao takoe jezgro iz koga su nicali pipci. Govornik je smatrao da je Hranitelj najsvesnije bie na Brodu, odmah iza njega samog. Nikako mu nije uspevalo da dokui kako su se kod nekih lanova posade uopte odvijali procesi svesti. Nova sunca, nove planete. Motor je poinjao da se pregrejava. On se obino koristio samo za uzletanje i sletanje, kao i za fino manevrisanje unutar nekog planetskog sistema. Sada je, meutim, radio neprekidno ve nedeljama, kako iznad tako i ispod brzine svetlosti. Napor je poeo da ga ophrvava. Uz Doktorovu pomo Hranitelj mu je montirao sistem za hlaenje. Bio je grub, ali morao se njime zadovoljiti. Hranitelj je na naroiti nain ustrojio azotove, kiseonikove i vodonikove atome kako bi dobio hladnik sistema. Doktor je naloio dug odmor za Motor. Galantni stari prijako ne bi mogao da izdri ove napore jo ni punih nedelju dana. Traganje se nastavilo, dok je polet Posade polako kopnio. Svima je bilo jasno da su Gurai prilino retki u Galaksiji, u poreenju sa plodnim Zidovima i Matorima. Zidovi su postajali ospiavi od meuzvezdane praine. Poeli su da

kukaju kako e im biti potrebna celokupna estetska obrada kada se vrate na matini svet. Govornik ih je uverio da e sve trokove snositi kompanija. ak je i Oko postalo zakrvavljeno od neprekidnog buljenja u svemir. Naili su na novu planetu. Njene osobenosti dostavljene su Mislitelju, koji se zamislio nad dobijenim podacima. Blie i moi e da razaberu oblija: Gurai! Primitivni Gurai! Povukli su Zum natrag u svemir da bi skovali planove. Hranitelj je napravio dvadeset tri razliita opojna sredstva da proslave srean dogaaj. Naredna tri dana Brod je bio potpuno neupotrebljiv. "Jesmo li svi najzad spremni?" upita Govornik, pomalo zapliui jezikom. Mamurluk mu je jo optereivao sve nervne zavretke. Koliko je samo pia polokao! Mutno se seao kako je grlio Motor i pozvao ga da podele njegovo drvo kada se vrate natrag. Sada je uzdrhtao na tu pomisao. Ni ostalim lanovima Posade nije bilo ba najbolje. Zidovi su doputali da vazduh iscuri u svemir; bili su odve klimavi da bi valjano zaptili procepe oko rubova. Doktor se onesvestio. Ali najgore je proao Hranitelj. Budui da se njegov sistem mogao prilagoditi svakoj vrsti goriva osim atomskog, probao je pomalo od svega to je zgotovio, bez obzira na to da li je posredi bio neuravnoteni jodin, isti kiseonik ili supernaelektrisani ester. Stvarno je bio u jadnom stanju. Njegovi pipci, koji su se obino odlikovali zdravom bojom vode, sada su bili proarani narandastim prugama. Sistem mu je radio mahnito, istei se od svega, a Hranitelj je i te kako teko podnosio ovo ienje. Jedini trezni bili su Mislitelj i Motor. Mislitelj uopte nije pio, to nije bilo tipino za svemirce, ali jeste za Mislitelja; Motor nije mogao da pije. Paljivo su sluali dok je Mislitelj izlagao neke neobine injenice. Na osnovu slike povrine planete, koja je dobijena posredstvom Oka, Mislitelj je ustanovio prisustvo metalnih konstrukcija, to ga je navelo na uznemirujuu pretpostavku da su ovi Gurai osnovali mehaniku civilizaciju. "To je nemogue", rekoe glatko tri Zida, sa im je pretean deo Posade bio pripravan da se sloi. Sav metal koji su ikada videli nalazio se ili zakopan u tlu ili je leao razbacan u vidu bezvrednih, oksidisanih komada. "Hoe da kae da prave predmete od metala?" upita Govornik. "Od obinog, mrtvog metala? Pa ta od toga prave?" "Nita im ne bi uspelo", ree Hranitelj samouvereno. "Stvari bi se stalno raspadale. To je zato to metal ne zna kada slabi." Ali ipak je izgledalo tano. Oko je uvealo slike i svi su mogli da vide da su Gurai uspeli da naine velike zaklone, vozila i druge stvari od neivog materijala. Razlog ovome nije bio neposredno oigledan, ali prizor je bio prilino nelagodan. No, ono najtee je obavljeno. Pronaena je planeta Guraa. Preostaje jo srazmerno lak posao da se ubedi neki lokalni itelj. To ne bi trebalo da bude odve teko. Govornik je znao da je saradnja

kamen-temeljac Galaksije, ak i meu primitivnim narodima. Posada je odluila da se spusti na neko nenastanjeno podruje. Razume se, nije bilo razloga da se oekuju neprijateljstva, ali za uspostavljanje kantakta sa Rasom bio je zaduen naroiti tim, dok je njima bio potreban samo jedan pojedinac. Izabrali su jedno retko nastanjeno kopneno podruje i spustili se na njega dok se ta strana planete nalazila u tami. Gotovo odmah su uspeli da lociraju jednog usamljenog Guraa. Oko se prilagodilo za gledanje u tami i oni poee da prate Guraeve pokrete. Posle izvesnog vremena on je leao pored male vatre. Mislitelj je objasnio da je to dobro poznata navika Guraa kada se odmaraju. Neposredno pred svanue Zidovi se otvorie i napolje izioe Hranitelj, Govornik i Doktor. Hranitelj se isprui i potapa stvorenje po ramenu. Govornik ga je pratio pipkom za komunikaciju. Gura otvori svoje organe za gledanje, zatrepta njima, a onda naini kretnju organom za hranjenje. Zatim skoi na noge i poe da tri. Tri lana Posade naoe se u udu. Gura ak nije ni saekao da vidi ta su hteli od njega! Govornik hitro suknu jedan pipak i uhvati za nogu Guraa, koji je odmakao pedesetak stopa. Gura pade. "Postupaj blago prema njemu", ree Hranitelj. "Moda ga je uplaio na izgled." Pipci mu se zgrie pri pomisli da bi Guraa jedno od najneobinijih stvorenja u Galaksiji, sa svojim umnoenim organima mogao da zaplai izgled nekog drugog bia. Hranitelj i Doktor nadvie se nad palog Guraa; podigoe ga i ponee u Brod. Zidovi se zatvorie za njima. Oni pustie Guraa i stadoe da se pripremaju za razgovor. Istog asa, meutim, kada je postao slobodan, Gura skoi na udove i pojuri prema mestu gde su se Zidovi zaptili. Stao je mahnito da udara po njima, dok mu je organ za jedenje bio otvoren, vibrirajui. "Prekini s tim", ree Zid. Ispupio se i Gura pade na pod. Istog asa se, meutim, pridigao i opet jurnuo napred. "Zaustavite ga", ree Govornik. "Moe da se povredi." Jedan od Akumulatora probudio se ba u dobar as da se otkotrlja Gurau meu noge. Gura se spotae i pade, ali ponovo ustade i pojuri dalje. Govornik je imao niti svuda po Brodu i on ih na jednom mestu isprui, uhvativi Guraa ako pasa. Gura stade da mu kida pipke i Govornik ga urno pusti. "Ukljui ga u komunikacioni sistem!" viknu Hranitelj. "Moda se moemo sporazumeti sa njim!" Govornik prui jedan pipak prema Guraevoj glavi, mahnuvi njime univerzalnom znakom komuniciranja. Ali Gura nije prestajao neobino da

se ponaa, trzajui se i skaui u stranu. U ruci je drao komad metala i njime je mahnito uzmahivao. "ta misli da e time da uradi?" upita Hranitelj. Gura je poeo da kidie na bok Broda, udarajui po jednom Zidu. Zid se nagonski ukruti i metal pue. "Ostavite ga", ree Govornik. "Dajte mu priliku da se smiri." Govornik razmotri situaciju sa Misliteljem, ali nisu mogli da odlue ta da preduzmu oko Guraa. On nije prihvatao komunikaciju. Svaki put kada bi Govornik pruio jednu od svojih niti, Gura bi ispoljio sve mogue znake estoke panike. Tu za sada nije bilo puta. Mislitelj je odbacio plan da se na planeti pronae novi Gura. Smatrao je da je ponaanje ve uhvaenog sasvim tipino; nita se ne bi desilo ako bi se srea okuala sa novim. Osim toga, tako bi se ve umeali u posao tima za uspostavljanje kontakta: ako ne budu kadri da komuniciraju sa ovim Guraem, nee to biti ni sa jednim drugim na celoj planeti. "Mislim da znam u emu je nevolja", ree Oko. Ono uspuza na jedan Akumulator: "Ovi Gurai su razvili mehaniku civilizaciju. Razmotrimo samo neke stvari. Koriste se prstima, kao i Doktor, da oblikuju metal. Koriste organe za gledanje, kao i ja. A verovatno i mnotvo drugih organa." Ono zastade da bi napravio efekat. "Ovdanji Gurai postali su nespecijalizovani!" Nekoliko asova razmiljali su o tome. Zidovi su bili miljenja da nijedno inteligentno bie ne moe da bude nespecijalizavano. Tako neto bilo je nepoznato u Galaksiji. Pa ipak, dokaz se nalazio pred njima: gradovi i vozila Guraa... Kao egzemplar svih ostalih, ovaj Gura je bio kadar za mnotvo stvari. Bio je kadar za sve ostalo osim za Guranje! Mislitelj je pruio delimino objanjenje. "Ovo nije primitivna planeta. Srazmerno je stara i trebalo bi da je ukljuena u Saradnju ve mnogo hiljada godina. Budui da to nije sluaj, Gurai na njoj lieni su svog prava po roenju. Njihova specijalnost jeste Guranje, ali nije postojalo nita to bi Gurali. I tako, prirodno, razvili su devijantnu kulturu." "Moemo samo da nagaamo ta je tano ova kultura. Ali na osnovu raspoloivih injenica postoje razlozi za verovanje da ovi Gurai nisu skloni... saradnji." Mislitelj se odlikovao navikom da najuznemirujuije iskaze izgovori na najmirniji nain. "Sasvim je mogue", nastavi Mislitelj neumoljivo, "da ovi Gurai nee hteti da imaju nikakva posla sa nama. U tom sluaju, nai izgledi da pronaemo neku drugu planetu Guraa iznose jedan prema priblino dvesta osamdeset tri." "Ne moemo biti sigurni da oni nisu voljni da sarauju", uzvrati Govornik, "sve dok sa ovim ne uspostavimo kontakt." Izgledalo mu je gotovo nemogue da poveruje kako neko inteligentno bie moe odbiti da dobrovoljno sarauje. "Ali kako to da uinimo?" upita Hranitelj. A onda je

doneta odluka. Doktor lagano krenu prema Gurau, koji stade da uzmie pred njim. U meuvremenu, Govornik je proturio jednu nit izvan Broda, produio je do izvesne duine, a zatim je ponovo vratio unutra, iza Guraa. Gura se pripio leima uz jedan Zid a Govornik gurnu nit kroz Guraev um, prema odeljku za komunikaciju u sreditu njegovog mozga. Gura se srui. Kada je doao k sebi, Hranitelj i Doktor morali su da ga dre za udove, inae bi se otrgao iz komunikacione veze. Govornik je bio u svom elementu, uei Guraev jezik. To nije bilo odve teko. Svi jezici Guraa pripadali su istoj porodici. Ni ovaj nije bio izuzetak. Govornik je srazmerno lako registrovao dovoljno povrinskih misli da bi odgonetnuo optu shemu. Pokuao je da uspostavi komunikaciju sa Guraem. Gura je utao. "Mislim da mu je potrebna hrana", ree Hranitelj. Smetnuli su s uma da su protekla ve dva dana od kako su doveli Guraa na Brod. Hranitelj brzo zgotovi nekoliko standardnih uzoraka hrane Guraa i ponudi mu ih. "Blagi boe! Odrezak!" ree Gura. lanovi Posade uskliknue du Govornikovih komunikacionih vodova. Gura je izgovorio prve rei! Govornik ispita rei i stade da prebira po seanju. Znao je oko dve stotine jezika Guraa i znatno vie jednostavnih varijacija. Ustanovio je da ovaj Gura govori svojevrsnu meavinu dva druga jezika Guraa. Kada se Gura najeo, on se osvrnu oko sebe. Govornik mu uhvati misli i saopti ih Posadi. Gura je na udan nain posmatrao Brod. Video ga je kao rasko boja. Zidovi su mu izgledali talasasto. Pred njim se nalazilo neto to je podsealo na dinovskog pauka, crno i zeleno, sa pauinom koja se vukla po celom Brodu, ulazei u glave svih bia. Oko je video kao neobinu, bezdlaku ivotinju, negde izmeu odranog zeca i umanca ma ta ove stvari predstavljale. Govornik je bio oaran novim perspektivama koje mu je otvarao Guraev um. Jo nikada nije video stvari na taj nain. I odista, kada mu je Gura pomogao da malo promeni optiku, Oko je odista predstavljalo stvorenje prilino smenog izgleda. I konano, dolo je do uspostavljanja komunikacije. "ta ste vi, do vraga?" upita Gura, znatno mirniji sada nego prethodna dva dana. "Zato ste me uhvatili? Jesam li ja to enuo, a?" "Nisi", uzvrati Govornik, "nisi psihotian. Mi smo galaktiki trgovaki brod. Oluja nas je oduvala sa kursa i pri tom je poginuo na Gura." "Dobro, ali kakve sve to veze ima sa mnom?" "Voleli bismo da se pridrui naoj Posadi", ree Govornik, "da postane na novi Gura." Gura se zamisli nad ovim objanjenjem situacije. Govornik je uspevao

da razabere protivurena oseanja u Guraevim mislima. Nije bio naisto da li da prihvati ovo kao stvarno stanje stvari ili ne. Konano, Gura zakljui da ipak nije siao s uma. "Sluajte, momci", ree on. "Ne znam ko ste vi, niti ta je smisleno u svemu ovome. Jedino znam da moram napolje odavde. Nalazim se na odsustvu i ako se uskoro ne vratim, vojska e postati veoma ljubopitljiva." Govornik zatrai od Guraa da mu podrobnije objasni ta znai 'vojska' a onda to prenese Mislitelju. "Ovi Gurai preduzimaju meusobne okraje", zakljui Mislitelj. "Ali zato?" upita Govornik, pomislivi tuno kako ima osnove da se poveruje u tanost Misliteljevih rei; ovaj Gura nije ba ispoljio veliku volju za saradnjom. "Voleo bih da vam pomognem da se izbavite, momci", ree Gura, "ali ne znam odakle vam pomisao da bih mogao da guram neto ovako veliko. Bila bi potrebna itava tenkovska divizija samo da vas pomerimo." "Odobrava li ti ratove?" upita Govornik, podstaknut Misliteljevom opaskom. "Niko ne voli ratove bar ne oni koji ginu u njima." "Pa zato ih onda vodite?" Gura naini pokret organom za jedenje, koji uoi Oko i odmah o tome obavesti Mislitelja. "Pa, u pitanju je ubiti ili biti ubijen. Pa i vi, momci, znate ta je rat, zar ne?" "Mi nemamo ratove", ree Govornik. "Ba ste sreni", uzvrati Gura smrknuto. "Mi ih imamo. I to koliko ti dua hoe." "Razume se", ree Govornik. Sada je imao puno objanjenje od Mislitelja. "Da li bi voleo da ih okona?" "Naravno da bih." "Onda poi sa nama. Budi na Gura." Gura se pridie i prie jednom Akumulatoru. Seo je na njega i udvostruio krajeve svojih gornjih udova. "Kako bih ja to, do vraga, mogao da okonam ratove?" upita on. "ak i kada bih otiao do glaveina i kazao im..." "Nee to morati da uradi", ree Govornik. "Dovoljno je samo da poe sa nama. Odguraj nas do baze. Galaktika e poslati tim za uspostavljanje Kontakta i tako e vai ratovi biti okonani." "Hoe, vraga", uzvrati Gura. "Nasukali ste se ovde, a? Ba fino. Nee nikakva udovita da osvoje Zemlju." Zbunjen, Govornik pokua da dokui znaenje poslednjeg iskaza. Da li je on moda kazao neto pogreno? Da li je mogue da ga Gura nije razumeo? "Mislio sam da eli da okona ratove", ree Govornik. "Sigurno da elim. Ali ne elim da nas niko nagna na to. Ja nisam izdajnik. Ako treba, boriu se."

"Niko vas nee primoravati. Prestaete zato to vie nee biti potrebe za borbom." "Znate li vi zato se mi borimo?" "Pa to je oigledno." "Ma nemoj! E ba bih voleo la ujem tvoje objanjenje." "Vi, Gurai, bili ste odvojeni od matice Galaksije", ree Govornik. "Odlikovali ste se vlastitom posebnou, guranjem, ali niste imali nita da Gurate. Bili ste, u stvari, lieni pravog posla. Igrali ste se stvarima... metalima, neivim predmetima... ali u tome niste nalazili pravo zadovoljstvo. Onemogueni da se posvetite pravom zvanju, borili ste se meusobno iz iste osujeenosti. No, kada jednom budete nali svoje mesto a sklopu galaktike Saradnje... a uveravam te da je to vano mesto... vae e borbe prestati. Zato biste se borili, to predstavlja neprirodno zanimanje, kada moete da Gurate? Isto tako, okonae se vaa mehanika civilizacija, zato to ni za njom vie nee biti potrebe." Gura zavrte glavom na nain koji je Govornik protumaio kao izraz zbunjenosti. "ta je to guranje?" Govornik mu objasni to je bolje umeo. No, budui da taj zadatak nije ulazio u njegov delokrug, imao je samo optu predstavu o tome ta radi Gura. "Hoe da kae da je to ono to bi svaki Zemljanin trebalo da radi?" "Razume se", ree Govornik. "To je vaa velika specijalnost." Gura se zamisli nekoliko minuta. "Mislim da vi traite psihiara, mentalistu ili tako neto. Nikada ne bih mogao to da radim. Ja sam mlai arhitekta. Osim toga... pa, ovaj, teko je objasniti." Ali Govornik je ve dokuio Guraevu misao. Video je Guraevu enku u njegovoj svesti. Ne, dve, tri. Takoe je razabrao oseanje usamljenosti, otuenosti. Guraa su ispunjavale sumnje. Plaio se. "Kada stignemo do Galaktike", ree Govornik, nadajui se da je na pravom putu, "sree se sa drugim Guraima. I enskim. Svi vi Gurai meusobno nalikujete, tako da e se sprijateljiti sa njima. to se tie usamljenosti na Brodu, nje naprosto nema. Jo ne shvata ta je to Saradnja. Niko nije usamljen u okviru Saradnje." Gura je i dalje razmiljao o tvrdnji da ima i drugih Guraa. Govornik nije mogao da razume zato ga to toliko zbunjuje. Pa Galaksija je puna Guraa, Hranitelja, Govornika i mnogih drugih vrsta, beskrajno dupliciranih. "Ne verujem da bilo ko moe okonati sve ratove", ree Gura. "Otkud mogu da znam da ne lae?" Govornik se oseti kao da je primio udarac u jezgro. Mislitelj je nesumnjivo bio u pravu kada je kazao da ovi Gurai nee biti skloni saradnji. Hoe li ovo biti kraj Govornikove karijere? Hoe li on i ostali lanovi Posade provesti ostatak ivota u svemiru zbog gluposti bulumente

Guraa? Ne, ak i pri pomisli na to, Govorniku je i dalje bilo ao ovog Guraa. To mora da je strano, pomisli on. Sumnjiav, nesiguran, nepoverljiv prema svakome. Ako ovi Gurai ne budu pronali svoje mesto u Galaksiji, oni e se meusobno istrebiti. Dobrano su ve kasnili sa zauzimanjem mesta u sklopu Saradnje. "ta da uinim da te ubedim?" upita Govornik. U oajanju, on otvori sve vodove prema Gurau. Dopustio mu je da vidi dobroudnu nabusitost Motora, nehajni humor Zidova; pokazao mu je pesnike oglede Oka i Hraniteljevu samouverenu prijaznost. Otvorio mu je i vlastiti um i prikazao Gurau sliku svog matinog sveta, svoje porodice, drveta koje je nameravao da kupi kada se vrati. Slike su ispriale priu o svima njima, sa razliitih planeta; odlikovali su se razliitim etikama, ali spajala ih je ista veza: galaktika Saradnja. Gura je gledao u tiini. Posle izvesnog vremena, on zatrese glavom. Misao koja je pratila ovu kretnju bila je nesigurna, slaba ali negativna. Govornik ree Zidovima da se otvore. Oni to uinie, a Gura se zbunjeno upilji. "Moe da ode," ree Govornik. "Samo otkai komunikacionu vezu i slobodno poi." "A ta ete vi uiniti?" "Krenuemo u potragu za novom planetom Guraa." "Gde? Na Mars? Na Veneru?" "Ne znamo. Preostaje nam samo da se nadamo da postoji jo neka u ovom podruju." Gura pogleda prema otvoru, a zatim ponovo upravi panju na Posadu. Oklevao je, a na licu mu je stajala grimasa neodlunosti. "Je li istinito sve ono to ste mi pokazali?" Nikakav odgovor nije bio potreban. "U redu", ree Gura iznenada. "Poi u. Moda sam vraja budala, ali poi u. Ako je tano ono to vi tvrdite, onda mora biti tako!" Govornik razabra agoniju Guraeve odluke i prekide mu vezu sa stvarnou. Sada je verovao da je u snu, gde su odluke lake i nevane. "Postoji samo jedna mala potekoa", ree Gura sa primesom histerinosti u glasu. "Momci, vrag me odneo ako znam kako se Gura. Kazali ste neto o brzinama veim od svetlosti? Pa ja ak ne mogu da pretrim nijednu milju za jedan sat." "Razume se da moe da Gura", ospokoji ga Govornik, nadajui se da je u pravu. Znao je kakve su sposobnosti Guraa, premda, dodue, u ovom sluaju... "Samo ti probaj." "Vai", sloi se Gura. "Verovatno u se tako probuditi iz svega ovoga."

Brod je bio zaptiven za uzletanje, dok je Gura razgovarao sam sa sobom. "Ba smeno", ree on, "mislio sam da e mali izlet u prirodu biti ba zgodan da se provede odsustvo, kad ono, samo none more!" Motor podie Brod u vazduh. Zidovi su bili zaptiveni, a Oko ih je vodilo sa planete. "Nalazimo se u svemiru sada", ree Govornik. Oslukujui Guraa, nadao se da mu um nije o otkazao. "Oko i Mislitelj dae pravac, ja u to preneti tebi, a ti e Gurati." "Potpuno ste ludi", promrmlja Gura. "Mora da ste naili na pogrenu planetu. Hajde, komari, raziite se ve jednom!" "Sada si u Saradnji", ree Govornik oajno. "Evo ti pravac. Guraj!" Gura za trenutak nita nije uinio. Lagano je izranjao iz matarije, shvatajui da, ipak, ne sanja. Osetio je Saradnju. Oko Mislitelju, Mislitelj Govorniku, Govornik Gurau, a sve to u saglasnosti sa Zidovima i ostalim elementima. "ta je ovo?" upita Gura. Iskusio je jedinstvo sa Brodom, veliku toplotu, bliskost koja se stie jedino u Saradnji. On Gurnu. Nita se nije dogodilo. "Pokuaj ponovo", zamoli ga Govornik. Gura stade da prebira po vlastitom umu. Pronaao je dubok zdenac sumnje i straha. Zurei u njega, ugledao je svoje iznureno lice. Govornik mu ga osvetli. Gurai su iveli sa svojim sumnjama i strahovima stoleima. Ubijali su se zbog sumnje, borili zbog straha. Upravo se tu nalazio organ za Guranje! ovek - strunjak - Gura potpuno se stopio sa Posadom, postao jedno sa njom, pruio mentalne ruke oko ramena Mislitelja i Govornika. Najednom, Brod suknu napred osmostrukom brzinom svetlosti, nastavivi neprekidno da ubrzava. (Prevela Mirjana ivkovi)

Hari Harison: PORTRET UMETNIKA "U JEDANAEST UJUTRO!" dreavo je oglaavala cedulja prikaena za gornji desni ugao njegove crtae table. "MARTINOVA KANCELARIJA!" On sam je ta slova jue ispisao etkicom broj sedam, pogrebnom indigoplavom bojom na gruboj utoj hartiji. Velika slova, velike rei. Veliki kraj svega. Paks je prvobitno pokuao da ubedi sebe da je to samo jo jedna od Martinovih kraljevskih zapovesti, poziv na pridikovanje,

gnjavau. To je mislio sve dok nije saznao i ostatak, dok sekretarica, gospoica Fink, nije mirnula na njega svojim velikim vodenastim oima i promuklo mu apnula; "Naruen je, gospodine Paks, danas ga isporuuju, videla sam fakturu na urednikovom stolu. Kompjuter Mark IX." Opet je vlano mirnula, prevrnula oima u pravcu zatvorenih vrata Martinove kancelarije i urno se udaljila. Znai, Mark IX. Znao je da e se to jednog dana dogoditi, samo je oklevao da sebi to prizna i zavaravao se da oni bez njega ne mogu. Rairio je ake po crtaoj tabli, ostarele ruke, sa mreom bora i starakih pega, uvek malo umazane mastilom i sa trajnim uljem na unutranjoj strani kaiprsta. Koliko je godina na tom mestu drao olovku ili etkicu? Nije eleo da se tano priseti. Previe godina, moda... Skrstio je prste i vrsto ih stegao, pravei se da ne primeuje njihovo drhtanje. Jo je imao oko jedan sat do odlaska kod urednika, dovoljno vremena da zavri strip na kome je radio. Uzeo je prazan list sa odtampanim okvirom sa gomile istih takvih listova, pronaao i scenario. Trea strana neega to se zvalo 'Prerijska ljubav' za julski broj asopisa Romanse rana. Te ljubavne sveske uvek su se ludo prodavale. Ali teksta je bilo toliko da polovina svake sliice bude njime popunjena; kad ga gospoica Fink ukuca na onoj svojoj ogromnoj vario-maini. Scenario, sliica prva: "U kui, Dudi K/P plae i Robert POZ vrlo ljut." Za Dudi, dakle, glava broj tri u krupnom planu; brzo je izvukao oval odgovarajue veliine plavom olovkom. Zatim figuru Roberta u pozadini, figuru kao od ibica, jedna ruka podignuta, sa stisnutom pesnicom. Robotcrta stripova Mark VIII uradie sve ostalo. Paks je brzo gurnuo list u mainu i jo bre ga izvukao: zaboravio je balone za tekst. Aljkavo, aljkavo. Oas je nacrtao plavom olovkom njihove obrise i slova 'V' za repie balona. Kad je pritisnuo dugme, maina je zazujala, elektronske cevi u tamnoj kutiji su zasvetlucale. Otkucao je uputstvo za glavu devojke: "Devojka, glava, anfas, broj tri, tuno, junakinja." U stripovima su sve devojke naravno imale isto lice, ali napomena 'junakinja' bila je potrebna da maina ne bi popunila kosu crnim tuem. Da je otkucao 'negativka' ispala bi kosa crna, sve negativke imaju crnu kosu, ba kao to svi negativci imaju ne samo crnu kosu nego i crne brie, da bi se razlikovali od pozitivnih likova. Maina je u sebi zujala i tandrkala, traei meu peatima onaj pravi. Zatim je uinila 'klik!' i tresnula izabrani gumeni peat preko plavog ovala koji je on nacrtao. Instrukcija "Mukarac, glava, anfas, broj est, tuno, junak" dovela je do toga da jedan manji peat raspali po manjem ovalu kojeg je Paks bio zacrtao povrh figure od ibica. Naravno u scenariju je pisalo 'ljut', ali zato je tu podignuta pesnica. to se lica tie, u stripovima postoje samo vesela i tuna. ivot nije tako jednostavan, rekao je sebi; vrlo neoriginalna pomisao na koju je dolazio bar jednom dnevno, sedei za kompjuterom. "Mukarac, telo, poslovno odelo", otkucao je, i zabio prst u dugme CRTANJE. Istog

asa, mehanika ruka sa perom se spustila iz svog leita i poela brzo da iscrtava figuru oveka u sakou, preko plavih usmerivakih linija koje je on bio nacrtao. Paks je trepnuo, gledajui kako maina vredno iscrtava nabor na odei koji se nije ba nimalo izmenio ve pedeset godina, pa okovratnik, kravatu i dve munjevite vratne linije radi povezivanja glave sa telom. Pero je poletelo da napravi manetnu na tek zavrenom rukavu i tu zadrhtalo. Neki relej se aktivirao i ispod pranjave crvene ploe sa natpisom INSTRUKCIJE MOLIM poela je da se pali i gasi lampica. Nemilosrdno je udario po dugmetu sa naznakom PESNICA. Svetlo se ugasilo a pero je munjevito nainilo urednu pesnicu na kraj ruke. Paks je osmotrio gotovu sliicu i uzdahnuo. Devojka nije izgledala dovoljno nesrena; zamoio je svoje pero u mastionicu i ucrtao dve suze, po jednu u ugao svakog oka. Sad je bolje. Ali je pozadina nekako prazna uprkos itavim esejima koje su njih dvoje imali da ispripovedaju u ovoj sliici. "Baloni", otkucao je automatski dok je razmiljao o pozadini. Kompjuterovo pero je poletelo i nacrtalo balone za tekst, zavravajui svaki repi balona na ovom pravom rastojanju od govornikovih usta. Neto pozadine; treba imati za to oseaja. Otkucao je ifru 473 za koju je iz dugog iskustva znao da stoji za 'kuni prozor sa ipkanim zavesama'. Maina je automatski uskladila veliinu sa figurom oveka i ubrzo se na hartiji pojavio i prozor, u pozadini. Sad je Paks dohvatio scenario i potraio sadraj druge sliice. "Robert pokuava da je utei Dudi pada na kau njena majka utrava ljutito nosei kecelju." Ali donji deo ove sliice bio je odrezan i ve popunjen sa etiri reda teksta, a unutar preostalog prostora bio je ukucan na tri mesta tekst njihovih rei, pa kad se oko toga nacrtaju baloni, ostae samo malo mesta u sredini za ilustraciju. Paks se nije trudio oko ove sliice, a mogao je da se potrudi da je hteo, ve je upotrebio standardno reenje. Neki ga je umor ophrvao danas, teak umor. "Kua mala, porodina", otkucao je, i eto vile ka kojoj su se obruavali repovi tri balona, pa neka prokleti italac sam pogodi ko ta kae. Zavrio je ovaj strip neto pre jedanaest i uredno sloio stranice, ugurao je scenario u arhivu i oistio mastilo iz pera kompjutera Mark VIII; kad god bi to propustio, pero bi se zapuilo. I onda je bilo jedanaest, vreme da ode kod Martina. Paks uze neto da petlja, da sputa i zakopava rukave, popravlja svetlo iznad crtae table, ali pristigli as se nije mogao izbei. Ispravio se i krenuo. Proao je pored gospoice Fink koja je vredno kucala na vario-maini i uao kod Martina. "Ama, u reee-du, Lui", govorio je Martin u slualicu telefona svojim najljigavijim, najulizikijim glasom. "Ako je stvar u tome da se veruje na re ili nekom tamo trte-mrte distributeru u Kanzas Sitiju, ili meni, meni da se veruje na re, u koga e da posumnja? Pa dabome... o-kej... dobro Lui. Pozvau te opet ujutro... vai, tebi takoe... pozdravi Helenu." Tresnuo je

slualicu nazad na aparat i krvavo pogledao Praksa svojim tvrdim pelastim oima. "Sta vi elite?" "Kazali ste da treba da doem, gospodine Martin." "Aaa, da, daaa", promrmlja Martin, vie sam za sebe. Izgrizenim krajem olovke poeao se po potiljku oslobaajui mnogobrojne estice peruti, a onda poeo malo da se klati levo-desno u svojoj stolici. "Vi znate, Paks, biznis je biznis, a trokovi stalno rastu pa rastu. Hartija za crtanje, znate li poto je sad tona? Zato moramo da kreemo trokove..." "Ako mislite opet da mi smanjujete platu, gospodine Martin, to ovog puta ne bih mogao da prihva... eventualno samo malice..." "Morau da vas pustim da idete, Paks. Kupio sam kompjuter Mark IX u cilju smanjenja trokova i ve sam zaposlio jedno derite koje e njime da rukuje." "Pa ne biste morali ba tako, gospodine Martin", ree Paks urno, svestan da mu se rei tumbaju jedna preko druge i da preklinje, ali ne marei. "Mog'o bi da rukujem i ja tom mainom, siguran sam, samo mi dajte neki dan da se snaem..." "Ne dolaz' u ooobzir. Prvo i prvo ova mala radi za kikiriki jer je klinka i jer joj je to prva plata, a drugo ona je ila u neku kolu za to i prosto rastura. Vi znate da ja nisam neki zao tip, Paks, ali biznis je biznis. I ev' da vam kaem, danas je tek utorak, a ja e vam dam platu sve do kraja nedelje. A? ta kate? A mo' da idete odma' sad." "Vrlo irokogrudo, naroito posle osam godina", ree Paks, silei se da mu glas ostane miran. "Ne zahvaljujte mi, pa mor'o sam bar neto da uinim za vas." Martin je imao uroeni imunitet na sarkazam. Oseanje izgubljenosti zahvatilo je Paksa tada, neto kao da mu stomak pada u provaliju, neki oseaj da je svemu kraj. Martin je ponovo nalegao na telefon i sad stvarno nije bilo nieg to bi Paks mogao rei. Iziao je iz kancelarije, hodajui veoma uspravno, i uo iza sebe kako se lupanje maine gospoice Fink za trenutak zaustavilo. Nije eleo da je vidi, da se suoi sa tim nenim i vlanim oima, ne sad. Umesto da se okrene i vrati u svoj studio, pri emu bi morao da proe pored njenog stola, otvorio je vrata hodnika i koraknuo napolje. Zatvorio ih je polako za sobom i jedan trenutak stajao tu, leima okrenut ka vratima, dok nije shvatio da su od mat-stakla i da ona iznutra moe videti njegovu figuru; onda se urno udaljio. Iza ugla je postojao jedan jeftini bar gde je Paks obino na dan primitka plate pio po jedno pivo. Tamo je sad poao. "Dobro jutro, bilo vam najbolje jutro... gospodine Paks", pozdravio ga je robot-barmen svojim na traku snimljenim keltskim armom, oklevajui samo malo izmeu nasnimljene standardne fraze i pronalaenja, na trakama o muterijama, njegovog imena. "Hoete kao obino?" "Ne, neu kao obino, ti plastina i hidraulina imitacijo jeftinog

pozorinog Irca, hou dupli viski." "Sigurno, i nema da nema samo ima da fali, gospodine", ree elektronski veseljak, klimajui svojom rabotskom glavom tako da mu se klatila jedna kovrda od konjske dlake, dok je vadio bocu i au i sipao savreno odmereno pie. Paks je to iskapio jednim gutljajem. Nenaviknuta toplina progorela je kroz ono jezgro hladne ravnodunosti na koje se on do ovog trenutka oslanjao. Gospode boe, bilo je sve gotovo, sve gotovo. Sad nee pobei od 'Doma za starije graane' i svega ostalog, bio je, znai, praktino ve mrtav. Ima nekih stvari o kojima je neizdrljivo razmiljati. Ovo je bila takva stvar. Jo jedan dupli viski poao je tragom prvog, novac vie nije bio vaan jer ve sledee nedelje Paks nee nita zaraivati, a neuobiajena doza alkohola zamutila je donekle bol. Ne, pre nego to pone suvie da misli o tome, treba prvo da se vrati u kancelariju. Da pokupi svoje prnje iz ladica i uzme poslednji ek sa platom od gospoice Fink. ek e biti spreman, to je znao; Martin, kad vas izbacuje, voli da vas skloni s puta, brzo. "Sprat molim!" zatraio je glas sa vrha kabine lifta. "Teraj pravo u pakao!" izbrblja Paks. Do ovog dana nije shvatao koliko zapravo ima tih robota na sve strane: o kako ih je sada mrzeo! "ao mi je, ta firma nije u ovoj zgradi, jeste li proverila registar?" "Dvadeset trei", ree Paks. Glas mu je jako zadrhtao i on se oseti sretnim to u liftu nema nikog da to uje. Vrata se zatvorie. Postojao je i ulaz direktno iz hodnika u njegov studio; ta su vrata sad stajala irom otvorena; Paks je shvatio ta se deava tek kad je uveliko zakoraio unutra. Tad je ve bilo kasno da se vrati. Njegov Mark VIII, pomou kojeg je predano radio i o kojem se brinuo toliko godina, leao je izvrnut, iupan iz korena, u jednom uglu, silno pranjav na onoj strani koja je bila okrenuta zidu. E ba dobro, pomisli Paks, svestan da je glupo mrzeti mainu, ali ipak ispunjen uivanjem to i nju izbacuju. Na njenom mestu stajao je sada aparat nalik na ogromni stub, u sjajnom sivom oklopu, visok gotovo do plafona i masivan kao sef. "Evo, sve je ukljueno, gospodine Martin, spremno za rad sa garancijom, kao to znate, stopostotnom i doivotnom. Ipak, napraviu vam jedan hoemo li kazati probni let, samo da vidite koliko je svestrana ova svestrana maina." ovek koji je to govorio bio je obuen u radni kombinezon sive boje, iste nijanse kao oklop maine prema kojoj je sada upirao sjajnim odvrtaem. Gazda Martin je gledao, mrtei se, a gospoica Fink je leprala u pozadini. I jo je neko bio tu, jedna mlada mrulja u ruiastom demperu koja je kao govedo vakala komad vake. "Dajmo Marku IX koji je pred nama neki istinski posao, gospodine Martin. Recimo naslovnu stranu nekog vaeg asopisa, neto to nikad ne biste pomislili da maina moe i to normalne maine ne mogu..."

"Fink!" grmnuo je Martin, a ona pritra sa jednim uokvirenim listom crtae hartije i malom skicom u boji. "U kui je preostala samo jedna naslovna strana da se uradi, gospodine Martin", ree ona slabim glasom. "Bili ste odobrili da je gospodin Paks nacrta..." "U vraga sa svim tim", ree Martin zlovoljno, izvlaei skicu iz njenih ruku i gledajui je izbliza. "Ovo je za nau najbolju svesku, razumete li vi to, i ne moe bilo ko tek tako da brlja po njoj sa nekakvim gumenim peatima. Ne kada je u pitanju naslovna strana izdanja 'Asovi pravih bitaka u istinskom ratu'." "Nemajte ni najmaleckije brige, kad vam kaem", ree ovek u sivom radnom kombinezonu, blago preuzimajui skicu iz Martinovih ruku. "Prikazau vam svestranost Marka IX, neto u ta se ne moe poverovati dok se lino ne vidi. Uvebani operator ree na Marku IX traku na osnovu skice ili opisa, a rezultati su, da se najblae izrazim, uvek dramatini." Seo je za konzolu nalik na pisau mainu koja je bila sastavni deo kompjutera, ugraena u jednu kompjuterovu stranu, i poeo da kuca. Duga perforirana traka poela je da izlazi iz maine, da se izvija i slae u jednu korpu. "Vaa nova saradnica zna kod maine i rastavlja svaku likovnu ideju na standardne simbole, koji se ubuuju u ovu traku. Traka se moe pregledati, popravljati, uvati neizmenjena ili ako bude potrebno koristiti sa modifikacijama. E, zabeleio sam sutinu vae skice, i sad samo jo jedno da vas pitam: u kom stilu elite sliku?" Martin je na to ispustio jedan prasei upitni zvuk. "Iznenaeni ste, zar ne, gospodine, a to sam i oekivao. Mark IX sadri programe sa stilom svih velikih majstora Zlatnog doba. Imate na raspolaganju Kuberta, Kanifa, Djuntu, Barija. Za figure moete da uzmete Rejmonda, za romanse da upotrebite stil Drejka." "Je l' moe Paksa?" "Bojim se da nisam uo za..." "alio sam se. Da preemo na posao. Kanifov stil, e to bi' teo da vidim." Paks je osetio kako mu se celim telom razliva vrelina, pa iznenada hladnoa. Gospoica Fink je pogledala u njegovom pravcu, uhvatila njegov pogled, pa oborila oi i prenela pogled u stranu. Stisnuo je pesnice, pomakao noge kao da e poi, ali je ipak ostao da slua. Nije mogao da ode, jo ne. "...i stavite perforiranu traku u mainu, svoju crtau hartiju stavite na sredinu table, pritisnite dugme. Kad ve postoji gotova traka, onda je to dalje tako jednostavno da bi i dete od tri godine to moglo. Pritisnete dugme i prosto ekate. Ova genijalna maina u sebi analizira vaa nareenja i sastavlja sliku. U njenoj memoriji su pohranjeni oblici svih moguih stvari koje je ovek ikad video ili zamislio, pa nacrtao; svi u delovima, komadiima. Ti oblici se sakupe na pravi nain i u pravim razmerama i sve se to pojavi na kolacionom ekranu. Kad je konana slika gotova i upali se

zeleno svetlo, evo ga, onda moemo da pogledamo pripremljenu sliku, kroz ovaj otvor ovde." Martin se sae, prisloni oi na gumom okrueni otvor optikog ureaja i ispusti vazduh kroz nos. "Upravo savreno, zar ne? A ako je operator iz bilo kog razloga nezadovoljan, slika se sad jo moe promeniti u bilo kom smislu, korienjem ovih komandi za korigovanje. Kad je zadovoljan, operator pritiska dugme za otiskivanje, elektrostatiki naboj prenese estice suvog mastila na plastinu plou za viekratnu upotrebu i onda se itava slika jednim potezom otisne na hartiju." Teatralno pneumatsko stenjanje razleglo se iz utrobe maine i jedna velika etvrtasta kutija snano je nalegla na crtau tablu gde se nalazila hartija. ulo se itanje, izvio se pramiak pare. Kutija se podigla u prvobitni poloaj i ovek u sivom radnom kombinezonu sa osmehom je podigao hartiju. "Dakle, zar ovo nije divno umetniko delo?" "Hm", ree Martin. Paks je gledao i nije mogao da odvoji pogled; bojao se da e mu pripasti muka. Ilustracija ne samo to je bila dobra, ve je bila dobar Kanif, kao da ju je veliki umetnik svojeruno nacrtao. I da bi uas bio jo vei, to bejae Paksova naslovna strana, Paksova skica. Poboljana. Paks nikad nije bio ono to bi se moglo nazvati velikim umetnikom, ali nije bio ni lo umetnik. Dobro je radio stripove i u svojim najboljim godinama bio je negde pri vrhu te profesije. Meutim, potranja za takvim crtaima postepeno se smanjivala i sa dolaskom kompjutera konano prestala. Nije vie bilo, gotovo nigde, posla za umetnike, ve samo za sastavljae skica i rukovaoce kompjuterima. Prihvatio je i takav posao (ve koliko godina?), znajui da i ovako star moe da doprinese vie nego ma kakva maina snabdevena gumenim peatima za ljudska lica. Ali i tome je, evo, doao kraj. Nije vie mogao ni samoga sebe da lae da je potreban, da je iole koristan. Maina je bila bolja. Shvatio je da su mu pesnice toliko vrsto stegnute da se nokti zabijaju u dlanove. Protrljao je ruke i bilo mu je jasno da drhte. Iskljuie Marka IX i otidoe, svi. uo je kako u susednoj prostoriji gospoica Fink nastavlja da kuca na svojoj maini. uo je kako devojka govori Martinu o specijalnom materijalu koji e morati da se nabavi da bi maina mogla da radi i zatvorio je vrata da ne bi sluao kako Martin odgovara gunanjem da, navodno, u ugovoru nisu pomenuti nikakvi dodatni trokovi. Paks ja zavukao prste ispod mike i zagrevao ih dok drhtanje nije gotovo sasvim prestalo. Zatim je paljivo privrstio list crtae hartije na svoju staru tablu i podesio svetlo da mu ne ide u oi. Odmerenim potezima iscrtao je standardnu stranicu za stripove i podelio je u est slika, ostavljajui da esta slika bude vrlo velika, po celoj irini strane. Mirno je radio olovkom, zastajui samo jednom da ispravi lea i proeta do prozora, kroz koji je

bacio pogled. Vratio se tabli i dok je popodnevno sunce bledelo zavrio je rad crnim tuem. Vrlo paljivo oprao je svoju olinjalu, ali jo najdrau etkicu 'Vindzor i Njutn' i gurnuo je nazad u dralju. Nekakvo se komeanje ulo iz sobe gospoice Fink, moda se ona spremala da ode kui, ili se nova devojka vraala sa materijalima. U svakom sluaju vreme je ve poodmaklo i Paks je morao da ide. Brzo, pre no to se mogao predomisliti, pojurio je celom snagom ka prozoru, svojim zamahom rasprtao je staklo i poleteo dvadeset tri sprata nadole, ka ploniku. Gospoica Fink je ula krenje stakla i vrisnula, a zatim vrisnula jo glasnije kada je ula u sobu. Martin je, protestujui zbog galame, uao za njom, ali je zautao kad je video ta se dogodilo. Komadi stakla razmrvio se pod njegovom nogom kad je priao prozoru i pogledao dole. U sreditu sve vee gomile sveta moglo se videti Paksovo telo nalik na lutku, prueno delimino po trotoaru a delimino po kolovozu, savijeno pod uasnim uglom preko ivinjaka. "Oh, gospode boe, gos'in Martin... o, boe, pogledajte ovo..." zajecala je gospoica Fink. Martin je priao i pogledao hartiju na crtaoj tabli. Na prvoj slici videlo se kako Paks crta, nagnut nad ovu istu crtau tablu. Na drugoj, kako se zavalio unazad i pere etkicu, na treoj kako ustaje. Na etvrtoj umetnik pred prozorom, lepo dat u nekim senkama i protivsvetlu. Peta slika bila je iz ptije perspektive, prikazivala je telo u padu du okomitog proelja zgrade. Na poslednjoj slici, sa jasnim i uasnim detaljima, videlo se starevo slomljeno i krvavo telo na braniku jednog od parkiranih automobila. Videla se i gomila uasnutih posmatraa. "Vidite ovo, molim vas", ree Martin zgaeno, kuckajui palcem po toj slici. "Kad je iskoio kroz prozor, promaio je ta kola za dobrih dva metra. Zar vam nisam oduvek govorio da on nema smisla za detalj?" (Preveo Aleksandar B. Nedeljkovi)

Pol Anderson: KIRIE Na jednom visokom vrhu lunarnih Karpata stoji samostan Sv. Marte Vitanske. Zidovi su mu od ive stene; diu se, tamni i vrletni put samog obronka planine, u nebo koje je uvek crno. Kao se pribliavate od severnog pola Platonovim putem, najpre vam u oi upada krst koji se uzdie nad zdanjem, ocrtavajui se spram plavog diska Zemlje. Ali do vas ne dopire zvonjava zvona jer u bezvazdunosti nema zvuka. Moete ih uti unutra, u kanonskim satima, kroz kripte, gde bruje maine

to stvaraju privid zemaljske ivotne sredine. Ukoliko se malo zadrite, uete ih kako sazivaju na rekvijemsku misu. Postala je, naime, tradicija da se u samostanu Sv. Marte upuuju molitve za one koji su nestali u svemiru; a njih je sve vie sa svakom proteklom godinom. To nije glavni posao sestara. One su tu da se nau bolesnima, siromanima, bogaljima, osobama silim s uma, svima koje je svemir skrhao i odbacio. A Mesec je pun takvih, izgnanika koji vie nisu kadri da izdre Zemljinu silu tee ili za koje postaji bojazan da bi mogli da prenesu zarazu sa neke nepoznate planete; a moda glavni razlog njihovog izgnanstva lei u tome to su ljudi postali odve zauzeti svojim granicama, tako da nemaju kad da se baku posrnulima. Sestre podjednako esto nose skafandre i svoju odoru, a u ravnopravne delove opreme spadaju im tana sa prvom pomoi i brojanice. Ali ipak im ostaje malo vremena za kontemplaciju. Nou, kada se Sunev sjaj ne javlja pola meseca, kapci na kapeli nisu navueni i svetlost zvezda sliva se kroz zastakljenu kupolu do sveca. Zvezde ne trepere, a svetlost im je zimski studena. Jedna redovnica navraa tu to ee moe, molei se za pokoj due svojih najbliih. A upraviteljica samostana vodi rauna o tome da nikako ne izostane kada se peva godinja misa, koju je zavetala pre nego to se zaredila. Requiem aeternam dona eis, Domine, et lux perpetua luceat eis. Kyrie eleison, Christe eleison, Kyrie eleison. Ekspedicija do supernove u Strelcu sastojala se iz pedeset ljudskih bia i jednog plamena. Otisnuvi se sa Zemljine orbite, uputila se okolinim putem da bi se nakratko zaustavila kad Epsilona Lire i ukrcala poslednjeg lana. Zatim je u etapama stala da se pribliava odreditu. Posredi je bio paradoks: vreme i prostor predstavljaju meusobne vidove. Od eksplozije je proteklo vie od stotinu godina kada su je primetili ljudi sa Poslednje Nade. Oni su sainjavali deo istraivake ekipe koja je ve itavo pokolenje ulagala napore da dokui domorodaku civilizaciju stvorenja potpuno razliitih od nas; ali jedne noi podigla su pogled prema nebu i ugledali svetlost koja je bila tako blistava da je pravila senke. Udarni front stigao bi do Zemlje nekoliko stolea kasnije. No, tada e ve biti toliko slabaan da e se njegov jedini uinak ispoljiti u vidu nove sjajne take koja e se pojaviti na nebu. U meuvremenu, meutim, Brod koji hrli svemirom, kroz koji svetlost mora da puzi, bio bi u stanju da prati kroz vreme smrt velike zvezde. Na pristojnijoj udaljenosti instrumenti su registrovali ono to je bilo pre eksplozije: usijanje koje je kolapsiralo u samo sebe, poto su utroene poslednje zalihe nuklearnog goriva. Jedan skok i ugledali su ta se zbilo pre jednog stolea: konvulzija, oluja kvanta i neutrina, zraenje ravno onome koje stvara stotinu milijardi sunaca Galaksije. Zgaslo je, ostavivi za sobom prazninu na nebesima, a Gavran se pribliio. Pedeset svetlosnih godina pedest godina unutar sfere stao je da

izuava sve manje jezgro ognja usred magle koja je blistala poput rasvete. Dvadeset pet godina kasnije sredinji globus jo se vie smanjio, a maglina se rairila i zatamnila. Ali s obzirom na to da je udaljenost sada bila znatno manja, sve je izgledalo vee i sjajnije: za golo oko bio je to prejak blesak da bi se neposredno moglo gledati u njega; spram njega, sazvea su se doimala utvarno bledo. Teleskopi su pokazivali plavo-belu iskru u srcu opalescentnog oblaka, tanano ipkastog po rubovima. Gavran se pripravio za zavrni skok, u neposredno susedstvo supernove. Kapetan Teodor Scili krenuo je da izvri poslednji pregled. Brod je mrmljao oko njega, hitajui ubrzanjem od jedne gravitacije ka eljenom nivou brzine. Pogon je huao, regulatori su brujali, a ventilacioni sistem je zujao. Oseao je kako mu kosti proima energetski napon. Ali okruivao ga je metal, go i nelagodan. Osmatranice su prikazivale mnotvo zvezda, sablasni luk Mlenog Puta: ovaj vakuum, ispunjen samo kosmikim zracima, tek koji podeok iznad apsolutne nule, stajao je nepojamno daleko od najblieg ljudskog ognjita. Kapetan se spremao da povede svoju posadu tamo gde jo niko pre njih nije bio, u uslove o ijim svojstvima niko nita pouzdano nije mogao da kae, a to je bilo i te kako teko breme za njegova plea. Naao je Eloizu Vaganer za njenim mestom, u skuenom odeljku koji je interkomskim vezama direktno bio povezan sa komandnim mostom. Privukla ga je muzika, iju likujuu vedrinu nije upeo da prepozna. Zastavi na ulazu, ugledao ju je kako sedi za stolom na kome je stajao mali registrator. "Sta je to?" upita on. "Oh", zausti ena. (Nikako nije mogao da je vidi kao devojku, premda jedva ako je prevalila dvadesetu.) "Ja... ovaj... ekala sam skok." "Trebalo je da ekate u punoj pripravnosti." "Ali ta mi je valjalo initi?" uzvrati ona manje skrueno nego to je nameravala. "Hou da kaem ja nisam ni lan posade ni naunik." "Spadate u posadu. Vi ste specijalni tehniar za komunikacije." "Sa Luciferom. A on voli muziku. Kae da smo mu po njoj blii nego po bilo emu drugom to zna o nama." Scili nabra vee. "Blii?" Eloizine mrave obraze obli rumenilo. Ona se zagleda u sto, a ake joj se vrsto stisnue jedna u drugoj. "Moda to nije prava re. Moda je to spokoj, sklad, jedinstvo... bog? Oseam ta je hteo da kae, ali mi nemamo odgovarajuu re." "Hm. Dobro, u svakom sluaju njegova dobrobit spada u vau nadlenost." Kapetan je osmotri sa izvesnim prisenkom odvratnosti na licu, koji je pokuao da izbegne. Ve je i njeno nezgrapno i smeteno dranje bilo dovoljno neprijatno a kad se tome doda i izgled! Koata, sa velikim stopalima i krupnim nosem, buljavih oiju i vrpaste, prainaste kose a osim toga i telepata, to ga je uvek nagonilo da se osea nelagodno. Tvrdi da moe

da ita samo Luciferov um, ali da li je odista tako? Ne. Ne treba misliti o tome. Samoa i prisustvo drugih bia mogu samo da skrhaju oveka, ak i bez podozrenja ostalih ljudskih stvorenja... Ako je Eloiza Vagoner odista ljudsko bie. Mora da je u najmanju ruku nekakav mutant. Svako ko je u stanju da misaono opti sa jednim ivim vrtlogom ne mae to da ne bude. "Dobro, kakvi su vam planovi?" upita Scili. "Bah. Trei brandenburki koncert. On, Lucifer, i ne mari mnogo za moderne stvari. Ba kao ni ja." Ko bi rekao, pomisli Scili, a onda naglas ree: "Sluajte, skoiemo za pola sata. Niko ne zna gde emo se obreti. Ovo je prvi put da e se neko toliko pribliiti jednoj skoranjoj supernovi. Jedino je izvesno da e unaokolo biti toliko snanog zraenja da nas zaas sve potre ukoliko bi se dogodilo da zatitna polja otkau. U svakom drugom pogledu raspolaemo samo teorijama. A jedno kolapsirajue zvezdano jezgro toliko se razlikuje od svega ostalog u Vasioni da sam prilino skeptian u pogledu valjanosti bilo koje teorije. Zbog toga sad nipoto ne smemo da se prepustimo sanjarenjima. Moramo da budemo sasvim spremni." "Razumem, ser", proaputa ona glasom koji ja namah izgubio uobiajenu oporost. On pogleda mimo nje, mimo ofidijantnih oiju mernih i kontrolnih ureaja, kao da je tim pogledom mogao da prodre kroz elik brodskog oklopa, pravo u svemir, gde je, znao je to, lebdeo Lucifer. Slika stade da se obrazuje u njemu: plamena kugla promera dvadeset metara, svetlucavo bela, crvena, zlatna, kraljevski plava, plamenovi koji poigravaju poput Meduzinih pramenova, kometni rep koji bukti stotinu metara unazad, blistavost, sjaj, tvar iz samog pakla. Nimalo mu nije godila pomisao kako ta stvar hodi po njegovom Brodu. Oduvek je drao do naunih objanjenja, iako su ona u ovom sluaju bila tek neto bolja od pukih nagaanja. U vielanom zvezdanom sistemu Epsilon Bika, u gasu i energiji koji su ispunjavali okolni prostor, zbivale su se stvari koje se ni u jednoj laboratoriji nisu mogle oponaati. Kuglasta munja na jednoj planeti moda je bila analogna, kao ta je i obrazovanje jednostavnih organskih jedinjenja u praiskonskom okeanu analogno ivotu koji se konano razvio. U Epsilonu Bika magnetohidrodinamika je uinila ono ta je hemija uradila na Zemlji. Pojavili su se stabilni vrtlozi plazme, stali da rastu, da postaju sve sloeniji, sve dok posle mnogo miliona godina nisu postali neto to se naprosto mora nazvati organizmom. Bilo je to svojevrsno oblije sazdano od jona, jezgara i polja sile. Metabolisalo je elektrone, nukleone, rendgenske zrake; odravalo je svoju konfiguraciju tokom veoma dugog ivotnog veka; razmnoavalo se; mislilo je. Ali ta je mislilo? Ono malo telepata koji su bili kadri da komuniciraju sa Bianima, koji su i omoguili da ljudska rasa stekne svest o postojanju Biana, nikada to nisu jasno rastumaili. I sami su predstavljali udnu sojtu.

Kapetan Scili ree: "elim da mu neto saoptite." "Da, ser." Eloiza smanji jainu tona na kasetofonu. Oi joj izioe iz ie. Kroz ui stadoe da joj ulaze rei, ije je znaenje njen mozak (koliko li je samo delotvoran prenosilac bio?) dostavljao stvorenju koje je hitalo kroz svemir uporedo sa Gavranom na vlastiti reakcioni pogon. "Sluaj, Lucifere. Znam da si ovo esto ranije sluao, ali elim da se uverim da si stvar potpuno razumeo. Tvoja psihologija nama je sigurno veoma strana. Zato si pristao da poe sa nama? Ne znam. Tehniar Vagoner kae da su te na to nagnale ljubopitljivost i sklonost ka pustolovinama. Je li to stvarno istina? Uostalom, sad je to svejedno. Kroz pola sata izveemo skok. Pribliiemo se supernovi na samo pet stotina miliona kilometara. Tu ti stupa na scenu. U stanju si da ide tamo gde se mi ne usuujemo, da osmatra ono to mi ne smemo, da nam kae vie nego to bi nai instrumenti bili kadri i da nam nagoveste. Ali najpre se moramo uveriti da moemo ostati na orbiti oko zvezde. To je i tvoja briga. Mrtvi ljudi ne mogu te vie vratiti kui. Dobro. Da bismo te ukljuili u polje skoka, bez opasnosti da ti se telo razori, moram iskljuiti titnike. Obreemo se u zoni pogubnog zraenja. Morae se hitro odvojiti od broda, jer emo ukljuiti generator titnika ezdeset sekundi posle prelaza. Tada mora da ispita okolinu. Vrebaju te razne opasnosti, kao to su...", i Scili poe da nabraja. "To je samo ono to moemo da predvidimo. Moda emo se susresti sa neim to uopte nismo mogli ni da naslutimo. U svakom sluaju, koliko ti se neto uini kao pretnja, smesta se vrati, upozori nas i spremi se za skok natrag. Jesi li shvatio? Ponovi." Rei stadoe da naviru iz Eloize. Lekcija je bila tano izdeklamovana; ali koliko je ona izostavila od stvarnog odgovora? "Vrlo dobro", ree Scili. "A sad nastavite sa koncertom ako elite. Ali prekinite deset minuta pre skoka i budite u stanju pripravnosti." "Da, ser." Nije ga pogledala. U stvari, izgledalo je kao da uopte nigde ne gleda. Bat njegovih koraka stade da odzvanja hodnikom, sve dok se nije izgubio u daljini. "...Zato je ponovio iste stvari?" upita Lucifer. "Boji se", ree Eloiza. "Pretpostavljam da ne zna ta je to strah", ree ona. "...Moe li da mi pokae? Ne, nemoj! Ve oseam da je bolno. Ne sme nita da te boli." "Ja se vie ne mogu bojati, sve dok tvoj um dri moj." (Ispuni je toplina. Radost poe da poigrava u njoj poput plamiaka na povrini neega to se najpriblinije moglo opisati kao 'Otac je vodi za ruku kao sasvim malu jednog letnjeg dana da beru divlje cvee'; po snazi i blagosti Baha i boga.) Lucifer se izvi oko broda u likujuoj spirali. Iskrice zaigrae njegovim tragom.

"...Misli ponovo na cvee. Molim te." Ona pokua. "...Oni su poput (slike, na samoj granici onoga to je ljudski mozak bio u stanju da pojmi, vodoskoka procvalih bojama gama-zraka usred svetlosti, sveproimajue svetlosti). Ali tako tanuna. Tako kratkotrajna prijatnost." "Ne shvatam kako moe da razume", proaputa ona. "...Ti razume za mene. Nisam imao tu vrstu stvari da volim pre nego to si ti dola." "Ali ti ima toliko toga drugog. Pokuavam da to delim s tobom, ali naprosto nisam sazdana da pojmim ta je to jedna zvezda." "...Ba kao ni ja ta je to jedna planeta. Pa ipak, mi se moemo dodirivati." Obrazi joj se ponovo oblie rumenilom. Ta pomisao stade da se kotrlja, utkivajui svoj kontrapunkt u taktove muzike. "...Zato sam i poao, zna. Zbog tebe. Ja sam vatra i vazduh. Nisam kuao sveinu vode, strpljenje zemlje, sve dok mi ti to nisi pokazala. Ti si meseina na okeanu." "Ne, nemoj", ree ona. "Molim te." Iznenaenost. "...Zato? Da li te to boli? Zar nisi navikla na to?" "Ja, ovaj, mislim da je to posredi." Ona zabaci glavu unazad. "Ne! Nek me vrag odnese ako ponem sebe da saaljevam!" "...A zato bi? Zar nam na raspolaganju ne stoji svekolika stvarnost i nije li ona puna sunaca i pesama?" "Jeste. Za tebe. Naui me." "Ako ti mene zauzvrat bude nauila..." Misao se prekide. Kontakt je ostao, nemuti, onakav kakav je ona oduvek zamiljala da mora preovlaivati meu ljubavnicima. Ona se mrko zagleda u okoladno lice fiziara Mazundara, koji se nenadano pojavio na vratima. "ta elite?" Fiziar je bio iznenaen. "Samo sam eleo da se uverim da je sa vama sve u redu, gospoice Vagoner." Ona se ujede za usnu. On je vie od svih ostalih na brodu uloio napora da bude ljubazan prema njoj. "Izvinite", ree ona. "Nisam nameravala da se izderem na vas. ivci." "Svi smo na rubu ivaca." On se osmehnu. "Iako je ova pustolovina vie nego uzbudljiva, bie ba lepo vratiti se kui, zar ne?" Kui, pomisli ona; etiri zida jednog stana iznad neke prebune gradske ulice. Knjige i televizija. Mogla je da proita referat na narednom naunom skupu, ali niko je ne bi pozvao na prijem posle toga. Jesam li toliko uasna? upita se ona. Znam da mi izgled nije nikakav, ali nastojim da budem ljubazna i zanimljiva. Moda, u stvari, previe nastojim. "...Ne kad sam ja u pitanju...", ree Lucifer. "Ti si neto drugo", uzvrati mu ona. Mazundar zamirka. "Molim?"

"Nita", uzvrati ona urno. "Razmiljao sam o jednoj stvari", ree Mazundar, tek da bi nastavio razgovor. "Lucifer e se po svoj prilici sasvim pribliiti supernovi. Da li ete i dalje moi da odrite kontakt sa njim? Zar dejstvo vremenske dilatacije nee u prevelikoj meri promeniti frekvenciju njegovih misli?" "Kakva vremenska dilatacija?" Ona se usiljeno zakikota. "Ja nisam fiziar. Samo sitan bibliotekar za koga se ispostavilo da se odlikuje neobinom nadarenou." "Nisu vam kazali? Tja, smatrao sam da to svi znaju. Stvar je, naime, u ovome: snano gravitaciono polje vri podjednak uticaj na vreme kao i velika brzina. Grubo govorei, procesi se tu odvijaju sporije nego u obinom svemiru. To je razlog to je svetlost sa masivne zvezde crvenija. A u jezgru nae supernove zapretane su gotovo tri solarne mase... Osim toga, ono je steklo takvu gustinu da mu je snaga privlaenja na povrini, ovaj, neverovatno velika. Prema naim asovnicima bie mu potrebno beskonano dugo vremena da se smanji do varcildovog prenika; ali neki posmatra na samoj zvezdi iskusio bi celo to smanjivanje u znatno kraem intervalu." "varcildov prenik? Molim te objasni." Eloiza shvati da to Lucifer govori kroz nju. "Ukoliko budem mogao bez pozivanja na matematiku. Vidite, masa koju treba da izuavamo tako je velika i tako koncentrisana da gravitacija nadmaa sve druge sile. Nita ne moe da uspostavi ravnoteu sa njom. Proces se nastavlja sve do nivoa na kome nikakva energija vie ne moe da se otisne. Zvezda tada praktino iezava iz vasione. U stvari, teorijski govorei, saimanje se odvija do nulte zapremine. No, kao to rekoh, iz nae perspektive to e trajati zauvek. Osim toga teorija ne uzima u obzir neke inioce kvantno-mehanike prirode koji poinju da dejstvuju tek pred kraj. Oni jo nisu u potpunosti proueni. Nadam se da e upravo ova ekspedicija uneti tu vie svetlosti." Mazundar slegnu ramenima. "U svakom sluaju, gospoice Vagoner, samo sam se pitao da li e moda frekvencioni pomak onemoguiti vaeg prijatelja da komunicira sa nama kada se nae sasvim blizu zvezde." "Sumnjam." Bio je to i dalje Lucifer; ona je predstavljala njegovo orue, ali sve do sada uopte nije shvatala koliko je to prijatno da te koristi neko kome je stalo do tebe. "Telepatija ne predstavlja talasnu pojavu. To i ne moe biti, budui da se prenosi trenutno. Njoj ni udaljenost nije granica, ve znatno pre rezonanca. Kad se jednom naemo na vezi, bili bismo kadri da je odravamo makar nas razdvajao i ceo svemir; ne znam ni za jednu materijalnu pojavu koja bi u ovom pogledu mogla da nas osujeti." "Shvatam." Mazundar uputi devojci dug pogled. "Hvala", ree on najzad, nelagodno. "Ah... moram da poem do svog poloaja. Sreno." On krenu odmah, ne saekavi odgovor. Eloiza to nije primetila. Um joj je postao baklja i pesma. "Lucifere!" viknu ona glasno. "Je li to istina?" "...Mislim da jeste. Svi pripadnici moje rase su telepate, tako da o ovim

stvarima raspolaemo veim znanjima nego vi. Iskustvo nas navodi na zakljuak da tu nema granica." "Uvek e moi da bude sa mnom? Uvek e to hteti?" "...Ako ti to eli, meni e biti milo." Kometno telo se izvi i zaigra, a plameni mozak se tiho nasmeja. "...Da, Eloizo, veoma bih voleo da ostanem s tobom. Niko jo nije." Radost. Radost. Radost. Nisu ti mogli nadenuti bolje ime, Lucifere, htede ona da kae, a moda je i stvarno rekla. "Mislili su da je posredi dobra ala. Smatrali su da, ako te budu prozvali po avolu, moi e da te uine bezbedno sitnim kao to su i oni. Ali Lucifer nije pravo avolovo ime. Jedna molitva na latinskom ak se i Hristu obraa kao Luciferu. Oprosti mi, boe, ne mogu da se toga ne prisetim. Zamera li mi? On nije hrianin, ali mislim da mu to i nije potrebno; mislim da nikada ne sme da iskusi greh, Lucifer, Lucifer." Ona oseti kako muzika odjekuje, neumorno i bez prestanka. Brod izvede skok. U jednom pomaku parametarskih linija sveta on prevali rastojanje od dvadeset pet svetlosnih godina do unitenja. Svi su to shvatili na svoj nain, izuzev Eloize koja je to takoe doivela sa Luciferom. Osetila je udar i zaula besan krik metala; nosnice joj je ispunio miris ozona i paljevine i otpoeo je beskrajni pad u besteinskom stanju. Oamuena, teturavo je posegla prema interkomu. Rei zapucketae u vazduhu. "...jedinica se rasprsla... natrag EMF talas... otkud znam na koliko da podesim tu avolju stvar?... Panja, panja..." A sve su to nadjaavali zvuci sirena za uzbunu. Uas prokljua u njoj, sve dok nije zgrabila raspee oko vrata i dok se nije domogla Luciferovog uma. A onda stade da se smeje, ispunjena ponosom zbog njegove moi. On se odvojio od broda istog asa kad su stigli. Sada je lebdeo na istoj orbiti. Svuda unaokolo, maglina je ispunjavala svemir nestalnim dugama. Gavran mu nije izgledao kao metalni cilindar, kakav bi se prikazao ljudskim oima, ve kao treperenje, budui da su titnici odraavali ceo spektar. Ispred je stajalo jezgro supernove, siuno na ovoj razdaljini, ali blistavo, blistavo. "...Ne boj se (on je pomilova). Shvatam. Turbulencija je prostrana, ovde blizu mesta eksplozije. Obreli smo se na podruju gde je plazma naroito gusta. Nezaklonjen za trenutak pre no to se zatitno polje ukljuilo, glavni generator izvan broda pretrpeo je kratki spoj. Ali bezbedni ste. Moi ete da izvrite opravke. A ja, ja sam u okeanu energije. Nikada se ivlje nisam oseao. Hodi, plivaj po ovim talasima sa mnom." Glas kapetana Scilija tre je u stvarnost. "Vagoner! Kaite tom Bianinu da se da na posao. Otkrili smo izvor zraenja na orbiti koju presecamo i moda je on prejak za nae titnike." On izloi koordinate. "ta je to?" Po prvi put Eloiza oseti uznemirenost u Luciferu. On se izvi i odvoji od broda.

A onda do nje dopree njegove misli, podjednako ive kao i pre. Nedostajale su joj rei za strani sjaj koji je videla u njemu: lopta jonizovanog gasa promera milion kilometara, u kojoj je svetlost blistala, a elektrina pranjenja sevala, pojavi se iz magle oko nezapretenog srca zvezde. Stvar nije mogla izazvati nikakav zvuk, jer svemir je ovde mereno Zemljinim parohijskim arinima predstavljao gotovo potpuni vakuum; ali ona je ipak ula grmljavinu i oseala je nepojamnu silinu koja je izbijala iz formacije. Lucifer ree kroz nju: "Masa izbaenog materijala. Mora da je izgubila radijalnu brzinu usled trenja i statikih gradijenata i bila odvuena na kometnu orbitu, dok su je u kompaktnom stanju drali unutranji potencijali. Kao da ovo sunce pokuava da izrodi planete..." "Naletee na nas pre nego to stignemo da ubrzamo", ree Scili, "i blokirae nam titnike. Ako znate neku molitvu, sad je prilika za nju." "Lucifere!" uzviknu ona, jer nije elela da umre i ostavi njega samog. "...Mislim da je mogu skrenuti", ree joj on smrknutim nainom kojim joj se jo nikada nije obratio. "...Izmeau svoja polja sa njenim i oslobodiu energiju da pijem; i nestabilnu konfiguraciju; da, moda vam mogu pomoi. Ali pomozi mi, Eloizo. Budi na mojoj strani." Njegova sjajnost ustremi se prema neodoljivom obliju. Ona oseti kako se haotini elektromagnetizam hvata ukotac sa njegovim. Osetila je kako je bio odbaen i rastrgan. Sama je iskusila taj bol. Borio se da sauva vlastitu koheziju, a borba je bila i njena. vrsto su se prepleli, Bianin i gasni oblak. Sile koje su ga uobliavale stiskale su poput ruku; izlivao je silu iz svog jezgra, odvlaei ogromnu, retku masu sa sobom niz magnetsku bujicu koja je kuljala sa sunca; gutao je atome i odbacivao ih natrag, sve dok se preko nebesa nije obrazovao mlaz. Ona je sedela u svom odeljenju, upirui se da mu prui potporu i snagu; okrvavljenim pesnicama neprekidno je udarala po stolu. Sati su lagano prolazili. Konano, do nje je jedva doprla poruka koju je on iscrpljeno procedio. "...Pobeda." "Tvoja", procedi ona kroz pla. "...Naa." Posredstvom ureaja, ljudi ugledae kako blistava smrt promie mimo njih. Razlee se veselje. "Vrati se", ree mu Eloiza. "...Ne mogu. Odve sam istroen. Izmeani smo, oblak i ja, i sunovraamo se ka zvezdi. (A onda, poput ranjene ruke koja se prua da donese utehu.) Ne boj se za mene. Kako se budemo pribliavali crpiu sveu snagu iz njenog sjaja, svee tvari iz njene magline. Bie mi potrebno neko vreme da se zavojito iskobeljam iz njenog privlanog stiska. Ali kako bih mogao da ti se ne vratim, Eloizo? ekaj me. Odmori se. Spavaj."

Odneli su je u brodsku bolnicu. Lucifer joj je poslao snove o plamenom cveu, o radosti, o suncima koja su njegov dom. Ali ona se konano probudila, uz vrisak. Lekar je morao da joj da jake sedative. On nije stvarno shvatio ta znai uhvatiti se ukotac sa neim tako estokim da je kadro da izoblii sam prostor i vreme. Brzina mu se zapanjujue poveavala. To je bilo prema njegovim merilima; sa Gavrana su, pak, videli kako danima pada. Svojstva materije su se promenila. Vie nije mogao da se dovoljno snano i brzo otisne u svemir. Zraenje, ogoljena jezgra, estice roene, unitene, pa ponovo roene sve se to slivalo i promicalo kroz njega. Tvar od koje je bio sazdan stala je da otpada, sloj po sloj. Jezgro supernove predstavljalo je beli delirijum pred njim, smanjivalo se kako se on pribliavao, postajalo sve sitnije i gue, toliko sjajno da je pojam sjajnosti prestao da ima bilo kakav smisao. Konano, gravitacione sile uspostavie punu vlast nad njim. "...Eloizo!...", viknu on u agoniji rastakanja. "...Oh, Eloizo, pomozi mi!" Zvezda ga proguta. Bio je izduen beskrajno dugo, zgusnut beskrajno gusto i tako minuo iz postojanja. Brod je krstario na bezbednoj udaljenosti. Mnogo se jo moglo nauiti. Kapetan Scili doao je u posetu Eloizi u brodsku bolnicu. Devojka se u fizikom pogledu oporavljala. "Nazvao bih ga ovekom", ree on kroz brujanje maina, "ali bojim se da mu time ne odajem dovoljno poasti. Mi nismo bili istog soja, a on je ipak dao ivot da spase nas." Posmatrala ga je oima koje su izgledale neprirodno suve. Jedva je uspeo da razabere njen odgovor. "On jeste ovek. Zar takoe nema besmrtnu duu?" "Pa, ovaj, da, ako verujete u duu, da, onda se slaem." Ona odmahnu glavom. "Ali zato ne moe da se upokoji?" On potrai pogledom medicinsko osoblje i ustanovi da su sami u skuenoj metalnoj prostoriji. "Ne razumem vas", ree, potapavi je po ruci. "Znam da vam je dobar prijatelj. Pa ipak, otiao je milostivom smru. Brzom, lakom; i ja bih voleo da me zadesi takav kraj." "Za njega... da, pretpostavljam. Sigurno je tako. Ali..." Nije mogla da nastavi. Najednom stavi dlanove preko uiju. "Prekini! Molim te!" Scili promrmlja neto u znak utehe i izie. U hodniku je sreo Mazundara. "Kako joj je?" upita ga fiziar. Kapetan se namrgodi. "Ne valja. Nadam se da nee sasvim da otkae pre no to stignemo da je odvezemo do psihijatra."

"ta nije u redu?" "Misli da moe da ga uje." Mazundar otvori stisnute pesnice. "Nadao sam se da do ovoga nee doi", prodrhta on. Scili se osloni na zid i saeka. "uje ga", ree Mazundar. "Odista ga uje." "Ali to je nemogue! On je mrtav!" "Setite se vremenske dilatacije", uzvrati Mazundar. "Sunovratio se sa neba i u asu iezao, da. Ali po vremenu supernove. A ono se razlikuje od naeg. Za nas, zavrni kolaps zvezde traje beskonaan broj godina. A telepatija nije ograniena udaljenou." Fiziar stade urno da hoda, brzo se udaljujui od kabine. "Zauvek e ostati sa njom..." (Prevela Mirjana ivkovi)

Roder Zelazni: VELIKI SPORI KRALJEVI Draks i Dran sedeli su u velikoj prestonoj dvorani Glana i razgovarali o ivotu. Zbog svoje nadmone inteligencije i psihe, kao i zbog toga to su bili jedini preiveli pripadnici rase Glan, njih dvojica zajedno vladala su planetom i svojim jedinim podanikom, Zindromom, dvorskim robotom. Poslednja etiri stolea (vreme je za njih teklo sasvim sporo) Draks je razmiljao o mogunosti postojanja ivota na drugim planetama galaksije. "Drane", rekao je on svom suvladaru (koga je ve muila radoznalost o emu ovaj drugi razmilja). "Drane, neto mi se mota po glavi. Moda postoji ivot na drugim planetama galaksije." Njihov mali svet napravio je nekoliko krugova oko svog sunca pre nego to je Dran smislio odgovor. "Slaem se", rekao je najzad. "Moda postoji." Posle nekoliko meseci Draks je nastavio. "Ako je tako, onda bi trebalo da ga potraimo." "Zato?" upitao je Dran istom hitrinom, to je Draksa navelo na pomisao da je i sam sve vreme razmiljao o tome. Paljivo je odmerio sledeu misao, ispitujui je re po re u ploastim upljinama svoje reptilske lobanje. "Nae kraljevstvo sasvim je opustelo", primetio je Draks. "Bilo bi lepo da ponovo imamo mnogo podanika." Dran ga je pogledao upitno, a zatim lagano okrenuo glavu. Jedno oko je sasvim zatvorio, dok mu je drugo ostalo poluotvoreno. Znatieljno je zurio u svog suvladara, iji se izgled, kao to je i oekivao, nije promenio od kako ga

je poslednji put pogledao. "I s tim se slaem", rekao je, klimnuvi glavom. "ta predlae da preduzmemo?" Ovog puta Draksov pogled bio je podozriv. "Mislim da treba da ispitamo ima li ivota na drugim planetama u galaksiji." "Hmm." Dve brze mene godinjih doba prole su neopaeno pre no to je Dran dodao: "Moram malo da razmislim o tome." Pasle odreenog razdoblja, koje se Dranu inilo pristojnim za razmiljanje, on se nakaljao. "Jesi li dovoljno razmiljao?" "Nisam." Draks je s naporom uspevao da ga gleda u oi na raskonom vodoskoku plaviaste svetlosti koja se nekoliko puta utulila i ponovo rasula po dvorani dok je on ekao. "Zindrome!" konano je pozvao Dran. Robot je usporio svoje pokrete gotovo do nepominosti kamene statue da bi se prilagodio svojim gospodarima. Iz leve ruke virila mu je peruka. "Zvao si me, veliki gospodaru Glana?" "Da, Zindrome, verni podanie. Da li i dalje funkcionie neki od onih starih svemirskih brodova koje smo sagradili u srenim vremenima, ali ih nikada nismo upotrebili?" "Proveriu, veliki gospodaru." Za trenutak je izgledalo da je robot neznatno promenio poloaj. "Postoje ukupno tri stotine osamdeset i dva broda", izvestio je Zindrom, "od kojih su etiri u dobrom stanju, veliki gospodaru. Proverio sam sve operacione veze." "Drakse", umea se Dran, "ponovo si samovoljno pripisao sebi moi na koje nema prava. Trebalo je da se prethodno o tome dogovori sa mnom." "Izvini", ree drugi kratko. "eleo sam samo da ispitam stvar, ukoliko se ti odlui za ovako neto." "Pravilno si ocenio moju odluku", klimnuo je glavom Dran, "ali tvoja nestrpljivost krije i neki posebni naum." "Moj jedini naum bila je dobrobit kraljevstva", osmehnu se Draks. "Moda je tako, ali poslednji put kad si se pozvao na 'dobrobit kraljevstva', sukob koji je posle toga usledio stajao nas je jednog od preostala dva robota." "Bio je to dobar nauk za mene i iz njega sam izvukao valjanu pouku. Sledei put postupiu promiljenije." "Nadam se. A sada, vratimo se na ekspediciju. Koji deo galaksije namerava najpre da ispita?" Usledila je pauza od nekoliko brzih godina punih napetosti. "Mislio sam", promrmlja Draks, "da ti vodi ekspediciju. Budui da si

znatno zreliji vladar, umeo bi mnogo bolje od mene da odlui da li je neto dobro ili nije za nae kraljevstvo." "Da, ali tvoja mladost ini te znatno pogodnijim za ovaj posao nego to sam ja. Ti e prilino umenije da upravlja ekspedicijom." Dran je blago naglasio re 'umenije'. "Mogli bismo obojica da krenemo u odvojenim brodovima", predloio je Draks. "To bi bilo najumenije..." Njihovu unu raspravu prekinuo je za trenutak zvonak, metalni glas. "Gospodari", rekao je Zindrom, "poluvreme trajanja radioaktivnog materijala ve je na izmaku. Jo samo jedan brod moe da funkcionie." "Okonajmo raspravu, Drane. Poi ti. Samo si ti u stanju da upravlja tim brodom." "A tebe da ostavim da pravi neprilike i uzurpira moi na koje nema pravo? Ne, idi ti!" "to ne bismo poli obojica", predloio je ponovo Draks. "Ba lepo. Pa da ostavimo kraljevstvo bez vladara. Takva mudrovanja dovode samo do politikih pometnji." "Gospodari", umea se ponovo Zindrom, "ako neko ne bude ubrzo poao, i poslednji brod postae neupotrebljiv." Obojica su paljivo pogledala svog slugu, zadivljeni brzim lancem logike u njegovoj jednostavnoj izjavi. "U redu", osmehnula su se obojica u isti mah, "poi ti!" Zindrom se pokorno poklonio i iziao iz velike prestone dvorane Glana. "Moda bi trebalo da naloimo Zindromu da konstruie nekoliko svojih kopija", predloio je oprezno Dran. "Kada bismo imali vie podanika, mogli bismo daleko vie stvari da uradimo." "Zar si zaboravio na nedavni dogovor?" upitao je Draks. "Previe robota dovelo je proli put do nereda u kraljevstvu... a tada neko postaje odve ambiciozan..." Poslednji slogovi njegove misli otreperili su svoju naglaenost nekoliko kratkih godina. "Nisam siguran da li tvoja poslednja aluzija krije u sebi i jednu preutnu optubu", poeo je paljivo Dran. "Ako je tako, onda moram da ti skrenem panju na prenagljenost takvog suda, kao i da te podsetim na to ko je doao na pomisao o zatitnom paktu sa Mono-Robotima." "Zar misli da bi bilo drugaije da smo nastavili sa umnoavanjem organskih podanika?" upita Draks. "Nipoto", odluno je odmahnuo glavom Dran. "Postoji izvestan iracionalni element u rasulu organskih bia, to ih ini manje pouzdanim pri izvravanju nareenja nego to su to maine. Konano, nai roboti nam nisu otkazali poslunost kada smo im naredili da se meusobno unite. Neodgovorni organski podanici ili urade to kada im niko ne kae, to je prilino primitivno, ili odbiju da te posluaju kada im to naredi, to predstavlja nedopustivu nepokornost."

"Tako je", osmehnu se Draks jednim od svojih naroitih osmeha, koji je paljivo uvao milenijumima za ovakvu priliku. "to se organskog ivota tie, jedina pouzdana stvar jeste da je to nepouzdan ivot..." "Hmm." Dran je sasvim suzio zenice. "Moram da razmislim o tome. Kao i veina tvojih zamisli, i ova krije u sebi neku lukavu zakoljicu." "Uveravam te da nisam imao nikakvih zadnjih misli. To je jednostavno plod dugog iskustva sa tim stvarima." "Hmm." Dranovo razmiljanje prekinuo je Zindromov dolazak. Robot je drao dve smee mrlje u metalnim akama. "Ve si se vratio, Zindrome? ta ima to? Uspori da moemo da vidimo." "Za sada su pod narkozom, veliki gospodari. Te brze pokrete izaziva njihovo povremeno disanje, koje na vaoj mrenjai izaziva neprijatne vibracije. Ako im dam jo neki sedativ, to bi moglo da ih uniti." "Nipoto", usprotivio se Dran. "Pa ipak, moramo paljivo da osmotrimo nae nove podanike. Uspori ih, dakle, jo malo, ali budi paljiv." "Opet izdaje nareenja bez...", pobunio se Draks, ali iznenada ga je prekinula pojava dva kosmata dvonoca. "Toplokrvni?" upitao je kratko. "Da, gospodaru." "To znai da im je vek veoma kratak." "Tako je", potvrdi Dran. "Ali ne zaboravi da se ova vrsta veoma brzo razmnoava." "ini mi se da si u pravu", klimnu Draks. "Reci mi, Zindrome, da li oni predstavljaju plodove neophodne za razmnoavanje?" "Da, gospodaru. Postoje dva pola kod ovih antropoida, tako da sam morao da ih ponesem dvoje." "Bilo je to veoma mudro. Gde si ih naao?" "Nekoliko milijardi svetlosnih godina odavde." "Pusti ih napolje i poi po jo nekoliko primeraka njihove vrste." Bia iezoe u trenu. Izgledalo je da se Zindrom uopte nije pomerio s mesta. "Ima li neophodno gorivo za novi put?" "Da, gospodaru, ima ga ponovo u izobilju." Robot je neujno nestao. "O kakvim emo dravnim poslovima sada da razgovaramo?" upita Draks. "Predlaem da najpre razmotrimo nekoliko razliitih mogunosti, a onda da se opredelimo za jednu." "Dobra zamisao." Razmiljanje je bilo u punom jeku, kada se Zindrom vratio. Ponovo je morao da se pretvori u nepominu statuu kako bi bio primeen. "ta ima novo, Zindrome? Jesi li zaboravio neto?" "Ne, veliki gospodari. Kada sam se vratio na svet odakle sam prvi put

doneo uzorke, ustanovio sam da je njihova rasa u meuvremenu uznapredovala sve do one take kada su nauili da upravljaju procesima fuzije. Onda je otpoeo atomski rat i svi su se meusobno unitili." "Bio je to krajnje nerazuman postupak. Tipino za... kako bih rekao... za toplokrvnu nepostojanost." Zindrom se blago pokrenuo. "Ima li jo neto da izvesti?" "Da, veliki gospodari. Dva primerka te udne vrste, koja sam ostavio ovde, u meuvremenu su se toliko namnoila da su zaposela itavu planetu Glan." "Trebalo je da nas obavesti na vreme o tome." "Svakako, veliki gospodari. Ali ja sam bio odsutan i..." "Onda su oni sami morali da nas izveste ta rade!" "Gospodari, bojim se da oni uopte nisu svesni vaeg postojanja." "Kako je to moglo da se dogodi?" upita Dran. "Mi se nalazimo ispod nekoliko slojeva razliitih kompaktnih stena. Geoloka razdoblja..." "Tvoja osnovna dunost je da odrava palatu i isti pod", prekinu ga Dran. "Da nisi opet traio vreme na neke besmislice?" "Nisam, veliki gospodari! Sve se to dogodilo za vreme mog odsustva. Odmah u se pozabaviti ienjem." "Najpre nam reci", naredi Draks, "ta su jo uradili nai podanici. Izgleda mi da oni imaju nepristojan obiaj da kriju stvari od nas." "Nedavno su otkrili", nastavio je da izvetava robot, "kako da kuju i tope metale. Pre sputanja na Glan primetio sam da su usavrili razna orua za seenje. Na alost, odmah su ih upotrebili u meusobnim razraunavanjima." "Hoe da kae", zagrme Dran, "da su u kraljevstvu izbili neredi?" "Ovaj... bojim se da je tako, gospodaru." "Meu mojim podanicima nedopustivo je samovoljno nasilje?" "Naim podanicima", ponovi Dran. "Moramo odmah neto da preduzmemo." "Slaem se." "Izdao bih nareenje u kome bih zabranio sve aktivnosti koje vode do krvoprolia." "Pretpostavljam da si imao na umu zajedniko nareenje", rekao je Draks. "Svakako. Nisam zaboravio na tebe; samo me je pomeo ovaj toplokrvni graanski rat. Moramo da sastavimo zvanini proglas. Neka nam Zindrom donese instrumente za pisanje." "Zindrome, donesi..." "Ve su tu, gospodari." "Vrlo dobro. A sada da vidimo kako emo..." "Moda bih mogao da oistim dvor dok vaa visoanstva..."

"Ne! Ostani ovde! Zaas smo gotovi." "Hmm. Ovim proglaavamo..." "Ne zaboravi nae titule." "Tako je. Mi, dolepotpisana carska velianstva Glana, ovim..." Tanuan snop gama-zraka neopazice je proao kroz dva vladara. Verni Zindrom registrovao je impuls i bezuspeno pokuao da skrene panju svojih gospodara na njega. Konano, odustao je od daljih nastojanja sa stoikom ravnodunou. "Gotovo!" rekoe obojica uglas, pompezno maui dokumentom. "A sada nam reci ta ima novo, Zindrome. Ali budi kratak, mora ovo to pre da razglasi." "Ve je kasno, veliki gospodari. I ova rasa je uznapredovala do civilizovanog stanja, nauila da upravlja nuklearnom energijom i unitila samu sebe dok ste vi pisali." "Varvari!" "Toplokrvna neodgovornost!" "Mogu li sada da ponem sa ienjem dvora, veliki gospodari?" "Samo jo trenutak, Zindrome. Najpre moramo da odloimo proglas u arhivu za buduu upotrebu, u sluaju da se neka slina situacija ponovi." Dran klimnu. "Slaem se. Uini to, Zindrome." Robot je uzeo proglas zavijen u svitak i u trenutku nestao sa vidika. "Mislim", ree polako Draks, "da unaokolo sada ima prilino radioaktivnog materijala..." "Verovatno je tako." "Mogli bismo da ga upotrebimo kao gorivo za novu ekspediciju." "Moda." "Ovog puta treba rei Zindromu da donese dugovenija bia sa otmenijim osobinama... neto to bi bilo slino nama!" "To nije sasvim bezopasno. Ali zato bismo mogli da raskinemo zatitni pakt sa Mono-Robotima i da naloimo Zindromu da proizvodi vlastite kopije. Pod strogim nadzorom, razume se." "To bi takoe bilo opasno." "U svakom sluaju, morau paljivo da razmotrim tvoj predlog." "I ja tvoj." "Imali smo veoma naporan dan", ree tromo Dran. "Hajde da malo odspavamo." "Dobra zamisao." Zvuci potmulog hrkanja stali su lagano da se razleu kroz neizmerne eone vremena velike prestone dvorane Glana. (Prevela Mirjana ivkovi)

Fric Lajber: OVEK KOJI NIKADA NIJE POSTAO MLAD Maot obuzima nemir. U Predveerja, ona se esto zapuuje ka mestu gde crna zemlja dodiruje uti pesak i ostaje tu da stoji, gledajui preko pustinje, sve dok se ne podigne vetar. Ali ja sedim sa leima oslonjenim o zastor od trske i posmatram Nil. Nije stvar u tome to ona postaje mlada. Polja su ta koja je zamaraju. Zato preputa meni oranice na njima i potpuno se posveuje stadu. Svakoga dana sve dalje vodi ovce i koze na ispau. Ve odavno sam zapazio ta se dogaa. Iz pokolenja u pokolenje polja postaju sve oskudnija i sve slabije navodnjavana. Izgleda da su kie obilnije. Kue su postale jednostavnije puki zazidani atori. I svake godine poneka porodica pokupi svoja stada i kree ka zapadu. Zato se ja tako pomno drim ovih ubogih ostataka civilizacije - ja koji sam video kako ljudi kralja Keopsa razgrauju Veliku Piramidu blok po blok, da bi potom ove blokove vratili u brda? esto se pitam zato nikada ne postanem mlad. Za mene je to i dalje u podjednakoj meri tajanstveno kao i za smeolike ratare koji niice padaju na kolena, ispunjeni strahopotovanjem, kada ja prolazim. Zavidim onima koji postaju mladi. udim da se oslobodim mudrosti i odgovornosti, da uronim u razdoblje voenja ljubavi i neumornih uzbuenja, u bezbrine godine pre kraja. Ali ostajem samo Bradati starac od trideset i kusur godina, odeven u kozju kou, kao to sam svojevremeno bio odeven u dublet ili togu, stalno na rubu tog zaranjanja, ali nikada i preko ruba. ini mi se da sam oduvek bio ovakav. ak ne mogu da se setim ni kako sam izvaen iz groba, to svi ostali dobro pamte. Maot je tanana. Ne trai ono to eli, ali kada se s veeri vraa kui, seda okrenutih lea podalje od vatre i mrmlja uznemirujue odlomke pesama, trljajui pri tom one kapke sa zelenim pigmentima, kako bi postala poeljna za mene; na svaki nain nastoji da me zarazi svojim nespokojem. Odvlai me od vrelog posla u podne, da bi mi pokazala kako su nam postale izdrljive ovce i koze. Meu nama vie nema mladog sveta. Sa pribliavanjem mladosti, ili jo ranije, svi se oni zapuuju u pustinju. ak i bezubi, smeurani patrijarsi diu se iz svojih grobova-rupa, gotovo ne zastavi pri tom da se malo okrepe hranom i piem zakopanim s njima, sakupljaju svoja stada i ene i otiskuju se put zapada. Seam se prvog vaenja iz groba kome sam prisustvovao. Bilo je to u jednoj zemlji dima, maina i neprekidnih vesti. Ali dogaaj iji sam oevidac bio zbio se u jednom umalom kraju, gde su jo postojala mala ratarska dobra, uski putevi i jednostavan nain ivota. Tu su bile dve starice po imenu Flora i Helena. Jedva da je tada bilo proteklo dve godine od njihovog iskopavanja iz grobova, ali tih dogaaja se ne seam. Mislim da sam im bio nekakav neak, ali nisam siguran.

Poele su da poseuju jedan stari grob na groblju udaljenom oko kilometar od grada. Seam se malih buketa cvea koje su vraale sa sobom. Njihova ukoena, bleda lica poela su da odraavaju zabrinutost. Videlo se da im tuga preplavljuje ivote. Godine su prolazile. Posete groblju postale su sve ee. Poavi jednom sa njima, zapazio sam da je natpis na nadgrobnom spomeniku postao jasniji i otriji, ba kao to je bio sluaj i sa njihovim crtama lica. "Don, voljeni suprug Flore..." Flora bi esto provela pola noi u jecanju, a Helena bi imala ukoen izraz lica. Roaci su dolazili i govorili utene rei, ali to samo kao da je pojaavalo bol. Konano, nadgrobni spomenik postao je sasvim nov, a vlati trave pretvorile su se u nene, zelene izdanke koji su nestajali u sirovoj, smeoj zemlji. Kao da su to bili znaci na koje su njihovi mrani instinkti ekali, Flora i Helena obuzdale su tugu i posetile svetenika, grobara i lekara, sa kojima su se o neemu dogovorile. Jednog hladnog jesenjeg dana, kada se smee, uvelo lie zavojito uspinjalo ka granama drvea, krenula je povorka: prazna mrtvaka kola, utihli automobili. Na groblju smo zatekli dva oveka sa aovima, koji su se nenametljivo udaljili od tek otkopanog groba. A onda, dok su Flora i Helena gorko plakale, a svetenik izgovarao sveane rei, jedan dugaki, uski sanduk bio je podignut iz groba i postavljen u mrtvaka kola. Kad kue su skinuti vijci sa poklopca sanduka, zatim je poklopac uklonjen i mi smo ugledali Dona, votanog starca pred kojim je stajao ceo ivot. Narednog dana, saglasno drevnom obredu, izvadili su ga iz sanduka, posle ega ga je pogrebnik svukao, izvukao mu iz vena neku tenost oporog mirisa i ubrizgao crvenu krv. Potom su ga digli i poloili u postelju. Posle nekoliko asova netreminog ekanja, krv je poela da radi. On se stresao, a prvi dah mu je zakrkljao grlom. Flora je sela na postelju pokraj njega i privila ga u svoje prestraeno naruje. Ali on je bio veoma bolestan i bio mu je potreban poinak, tako da joj je doktor kazao da izie iz sobe. Trebalo je da i ja budem srean, ali seam se da sam imao utisak da u celoj epizodi postoji neto neprijatno. Moda prva iskustva sa velikim kricima ivota uvek deluju na nas na takav nain. Volim Maot. Stotine drugih koje sam voleo pre nje tokom mojih lutanja svetom nimalo ne umanjuju iskrenost mojih oseanja. Nisam ulazio u njen, odnosno u njihov ivot kao to to ljubavnici obino ine iz groba ili u strasti neke uasne razmirice. Uvek sam bio skitnica. Maot zna da sa mnom neto nije u redu. Ali ne doputa da je to osujeti u nastojanjima da me navodi da inim ono to eli. Moja prva seanja uvek su najtea i silno se upirem da ih rastumaim. Imam utisak da bih doao do uasnog saznanja, ukoliko bih uspeo da se

otisnem malo iza njih, ali to mi nikako ne polazi za rukom. Ona poinju bez ikakve najave, u oblaku i uskomeanosti, tami i strahu. Ja sam graanin jedne velike, daleke drave, nemam bradu i nosim udnu odeu koja me sputava, ali u pogledu godina i izgleda isti sam kao i danas. Zemlja je stotinu puta vea od Egipta, ali je ipak jedna meu mnogima. Svi ljudi sveta meusobno se znaju, a svet je okrugao, ne ravan, i plovi beskrajnom ogromnou proaranom ostrvima sunaca, umesto da bude ogranien ispod zdele poprskane zvezdama. Maine su posvuda, a vesti se prostiru svetom poput krika, dok elja ima mnogo. Postoji neslueno obilje, pruaju se izvanredne prilike. Pa ipak, ljudi nisu sreni. Oni ive u strahu. Taj strah je, ako se dobro seam, od rata koji e obuhvatiti, a moda i unititi, neki neprijateljski grad. Od drugih koji hrle odnekud, sa one strane samog vazduha, obruujui se u napade sa zvezda. Od otrovnih oblaka. Od pogubnih zrnaca sjajne praine. Ali najgora od svih su oruja o kojima se samo pronose glasine. Mesecima dugim poput venosti ekali smo na rubu rata. Znali smo da su greke poinjene, da su preduzeti neopozivi koraci, da su prokockane poslednje prilike. Jo smo samo ekali usud. Kako izgleda, morao je postojati neki naroiti razlog za neizmernost naeg beznaa i oaja. Kao da je bilo preanjih svetskih ratova, od kojih se svaki okonavao naim oajnikim obeanjima da e to ujedno biti i poslednji. Ali ne seam se nijednog takvog rata. Ja i ceo svet lako smo mogli biti stvoreni u senci te katastrofe, u sveoptem iskopavanju iz groba. Meseci su prolazili. A onda, na neki udesan i neverovatan nain, rat je poeo da jenjava. Napetost je popustila. Oblaci su se razili. Usledile su silne delatnosti, konferencije, planiranja. Nade u dugotrajni mir bile su na vrhuncu. No, mir ipak nije potrajao. U sreditu iznenadne kataklizme pojavio se izvestan mranjak po imenu Hitler. udno kako mi se to ime vratilo posle toliko milenijuma. Njegove vojske razmilele su se globusom. Uspeh im je, meutim, bio kratkovean. Potisnute su i Hitler je utonuo u zaborav. Na kraju je od njega ostao samo mrani, gotovo zaboravljeni agitator. Ponovo je usledio mir, ali ni on nije dugo potrajao. Opet je buknuo rat, manje estok od preanjeg, da bi se takoe pretoio u mirnije razdoblje. I tako dalje. Ponekad mi se uini (moram o tome razmisliti podrobnije) da je vreme nekada teklo u suprotnom smeru i da je, ustuknuvi pred poslednjim ratom, preokrenulo vlastiti tok, poevi da se vraa ve preenim putem. Da nai sadanji ivoti predstavljaju samo povratak i odmotavanje. Veliko povlaenje. Ako je to odista posredi, onda se vreme ponovo moe preokrenuti. Moda e nam se ukazati jo jedna prilika da preemo preko prepreke. Ali ne...

Ta pomisao nestala je u ustalasanom Nilu. Dolinu danas naputa jo jedna porodica. Celo jutro su se probijali kroz peanu klisuru. A sada, vrativi se moda da bace poslednji pogled, stoje postrojeni na rubu utih grebena, ocrtavajui se spram jutarnjeg neba uspravne mrlje ljudi, poloene mrlje ivotinja. Maot posmatra kraj mene. Ali ne govori nita. Sigurna je u mene. Greben je ponovo pust. Ubrzo e zaboraviti Nil i njegove uznemirujue aveti seanja. Ceo na ivot predstavlja zaboravljanje i okonavanje. Kao to majka apsorbuje u sebe dete, tako i velike misli bivaju usisane u um genija. U prvi mah su posvuda. Optau nas poput vazduha. Zatim dolazi do suavanja. Ne znaju svi ljudi za njih. A onda se pojavljuje jedan veliki ovek, uzima ih k sebi i one predstavljaju tajnu. Preostaje samo uznemirujui utisak da je iezlo u nepovrat neto vredno. Video sam ekspira kako otpisuje velike drame. Gledao sam Sokrata kako odmiljava velike misli. uo sam Isusa kako otkazuje velike rei. Postoji zapis u kamenu koji izgleda vean. Vrativi se vekovima kasnije zatekao sam ga istog, samo neto manje pohabanog; ini mi se da bar taj zapis moe da potraje. Ali jednoga dana pojavljuje se pisar, mukotrpno ispunjava lebove i na kraju ostaje samo go kamen. Tada jedino on zna ta je tu bilo, zapisano. Ali kako pisar postaje sve mlai, to znanje nestaje zauvek. Isto je sa svim ostalim to inimo. Kue nam postaju nove, mi ih razgraujemo i neupadljivo odlaemo gradivni materijal u rudnike i kamenolome, ume i polja. Odea nam takoe postaje nova i u asu kada je najnovija mi je svlaimo. I mi postajemo mlai, zaboravljamo i slepo traimo majku. Svi ljudi su sada nestali. Zadrali smo se samo ja i Maot. Nisam shvatio da e se to dogoditi tako brzo. Sada kada smo blizu kraja izgleda da se priroda uri. Pretpostavljam da tu i tamo ima jo lutalica du Nila, ali prija mi pomisao da smo mi poslednji oevici nestajanja polja, poslednji koji posmatraju reku sa sveu o onome to je ona nekada simbolisala, pre no to sve proguta zaborav. Na je svet u kome propale stvari odnose prevagu. Posle drugog rata o kome sam priao usledilo je dugotrajno razdoblje mira u mojoj rodnoj zemlji preko mora. U to vreme je meu nama iveo jedan narod zvan Indijanci, koji smo mi zanemarivali, tlaili i primoravali da ivi tamo gde nije eleo. Uopte nismo marili za njega. Nasmejali bismo se u lice onome ko bi nam kazao da nam oni mogu nauditi. Ali odnekud je meu njima buknula iskra pobune. Obrazovali su ete, naoruali se strelama i neuglednim vatrenim orujem, krenuli ratnom stazom protiv nas. Borili smo se protiv njih u malim, nevanim ratovima koji nikada nisu

bili odluujui. Oni su odolevali, uvek se vraajui borbi, postavljajui zamke naim ljudima i kolima, pljakajui nas neprestano i konano preduzimajui obimnije pohode. Mi smo ih, meutim, i dalje smatrali krajnje beznaajnim, tako da smo, umesto da vojujemo protiv njih, zapodeli graanski rat meu samim sobom. Ishod tog rata bio je tuan. Tamnoputi deo naih sunarodnika bio je baen u roblje i nagnan da dirini za nas u kui i na polju. Indijanci su postajali sve silniji. Malo-pomalo potiskivali su nas preko irokih srednjozapadnih reka i planina, kroz umovite planine prema istoku. Na istonoj obali smo se malo drali, poglavito zahvaljujui stupanju u savez sa jednim prekookeanskim ostrvskim narodom, kome smo predali nau nezavisnost. A onda je dolo do jednog ohrabrujueg dogaaja. Porobljeni crnci su sakupljani, nabijani u brodove i upuivani na june obale ovog kontinenta, gde su bili oslobaani ili predavani ratnikim plemenima, koja su ih na kraju i sama oslobaala. Ali pritisak Indijanaca, koje su povremeno pomagali strani saveznici, stalno se pojaavao. Ustupali smo im grad po grad, varo po varo, naselje po naselje, ukrcavali se u brodove i kretali preko mora. Pred kraj te seobe Indijanci su postali neuobiajeno miroljubivi, tako da su se poslednje lae otisnule na put ne toliko u fizikom strahu, koliko u natprirodnom uasu od zelenih utihlih uma koje su im progutale domove. Na jugu su Acteci uzeli svoje staklene noeve i kamene maeve i potisnuli... mislim da su se zvali panci. Jedno stolee kasnije ceo zapadni kontinent bio je zaboravljen, izuzev neprijatnih i nejasnih prisenaka seanja koji su jo negde postojali. Porast tiranije i neznanja, neprekidno suavanje granica, pobune i podjarmljivanja, pretvaranje podjarmljenih u tlaitelje eto, to su odlija narednog istorijskog razdoblja. U jedan mah se uinilo da se plima ponovo die. Snaan i disciplinovan narod, Rimljani, digao se i zaposeo pretean deo tada ve prilino smanjenog sveta. Ali ispostavilo se da je ova stabilnost samo privremena. Jo jednom su se potlaeni digli protiv tlaitelja. Rimljani su bili potisnuti iz Engleske, iz Egipta, iz Galije, iz Azije, iz Grke. Nikavi iz ogoljenih polja pojavila se Kartagina i uspeno ugrozila prvenstvo Rima. Rimljani su nali utoite u Rimu, postali su nevani, stali su da se osipaju i konano su nestali u lavirintu migracija. Njihove ponesene misli plamtele su jedno slavno stolee u Atini, a onda su izgubile na snazi. Posle toga, pad se nastavio postojanim ritmom. Nikada mi vie nije palo na um da e se ovaj tok promeniti.

Izuzev ovaj poslednji put. Zato to je bio kamenit, suncem opaljen i sparuen, pun hramova i grobova, ogrezao u obiaje i spokojstvo, pomislio sam da e Egipat potrajati. Protok gotovo nepromenjivih stolea ojaao me je u tom uverenju. Zakljuio sam da smo, ako ve nismo doli do prekretnice, onda bar stigli do stanja nepromenjivosti. Ali usledile su kie, hramovi i grobovi ispunili su oiljke u grebenovima, a obiaji i spokojstvo ustupili su mesto nemirnim porivima nomada. Ako odista postoji prekretnica, onda je ne treba oekivati sve dok se ovek ne izjednai sa ivotinjama. I Egipat, dakle, mora ieznuti kao i sve ostalo. Maot i ja sutra kreemo. Stado nam je sakupljeno. ator nam je savijen. Maot je u cvetu mladosti. Veoma je ljupka. Bie neobino u pustinji. Prerano emo izmenjati poslednji i najslai poljubac, ona e detinje poeti da mi brblja, i ja u se starati o njoj sve dok ne pronae majku. Ili u je moda jednoga dana ostaviti u pustinji, a onda e majka pronai nju. Ja u, u meuvremenu, ve poi dalje... (Prevela Mirjana ivkovi)

Dord R. R. Martin: BEGUNAC Postojali su trenuci, u zatijima izmeu dva sluaja, kad je Kolmera obuzimao neobian nespokoj. Nikako nije uspevao da dokui razlog ovog nemira. Uglavnom je to pripisivao dosadi, ali negde u dubini uma znao je da je posredi neto sloenije. No, Kolmer nije bio ovek koji se lako predavao. Imao je on naina da se izbavi kada bi ga zlovolja obuzela. Najbolji od njih, kako je ustanovio, bio je da se ponovo upusti u akciju. Postojala je stalna potranja za njegovim uslugama. Imao je status Vrhunskog poniraa, jednog od manje od stotinu u itavom poznatom svemiru. Ponekad, ukoliko muterije ne bi bile u stanju da plate njegov uobiajeni honorar, on bi prihvatao i manji. Ukoliko bi sluaj bio dovoljno zanimljiv, a on se ba u to vreme dosaivao... Kolmer se zabavljao drugim stvarima u trenutku kada nije bilo sluajeva. esto se posveivao igrama, prijateljima, sportovima i seksu. I hrani, naroito hrani. Spadao je u onie, mirne tipove i voleo je da jede, naroito onda kada bi ga obuzela zlovolja i kada nije imao nita drugo da radi. No, prema Kolmerovom uverenju, sve je to bilo deo jednog celovitog ivota. Sedeo je upravo u krmi 'Stara gospa', ekajui na obed u zatiju izmeu

sluajeva, kada ga je Bril pronaao. 'Stara gospa' nekada je bila kuna. Sada je stajala ukotvljena malo podalje od Salivenovog pristanita u srcu ribarske zone Starog Posejdona. Tu su svakodnevno dolazili i odlazili ljupki, srebrni brodii, anjui blaga Velikog Posejdonovog mora. Izvlaili su velike mree pune plemenite plave ribe. Drugi su se punili raznim vrstama rakova. Zanimljivo je bilo da su najmanji meu brodovima po pravilu bivali natovareni dinovskim sabljarkama i vampirskim jeguljama, ije je meso bilo crno i kao od maslaca... Ceo kraj mirisao je na ribu, so i more i Kolmer ga je ba zbog toga voleo. Kad god bi ga obuzela mrzovolja, on bi uzimao slobodan dan i provodio ga u etnji krivudavim, daanim sokacima pristanita. Posmatrao bi ribarske brodie kako se otiskuju ka puini u svitanje, zatim bi pijuckao do podne u nekoj lukoj krmi, da bi potom kretao u traganje za neobinim stvaricama u najmemljivijim duanima koji su se tu mogli nai. U pozno popodne obino bi mu se budio silan apetit. Tada bi se zapuivao ka 'Staroj gospi'. Postojalo je desetak krmi u tom kraju u kojima se sluila morska hrana, ali 'Stara gospa' je bila ubedljivo najbolja. Upravo je zavrio sa predjelom toga dana, kada je Bril privukao stolicu i seo za njegov sto. "Potrebna mi je vaa pomo", ree on brzo a jednostavno. Kolmer je eleo veeru, a ne drutvo. Malo je nabrao vee. "Imam kancelariju za to", ree. "Vodite arhivu o svakoj muteriji?" "Razume se", ree Kolmer. "Ne elim da ita bude zabeleeno o meni. Zato sam vas i ekao ovde. Kazali su mi da Adrijan Kolmer uvek obeduje u 'Staroj gospi' i da u vas tu zacelo nai pre ili kasnije, ako budem strpljivo ekao. No, nisam bio siguran da imam mnogo vremena za ekanje. Ali bio sam srene ruke. Molim vas, pomozite mi." Kolmer najednom postade zainteresovan; pobudila mu se radoznalost. Stao je da prouava stranca koji je sedeo naspram njega. Bio je to visok, mrav ovek, ije je tamno lice uokviravala crna kosa dugaka do ramena; licem je preovlaivao orlovski nos. ovek je bio odeven u krajnje neupadljivo odelo, koje je moglo nositi i hiljadu drugih bezlinih ljudi. Ali na licu se nikako nije mogla proitati starost; ovek se silno vrpoljio, neprekidno arajui oima. To je bilo sve to je Kolmer zapazio na prvi pogled. Razume se, mogao je da preduzme poniranje. Neki nadareni bi to uinili, uprkos profesionalnoj etici. Ali Kolmer se laao toga samo za honorar. Nalio je Brilu au vina iz boce na stolu. "U redu", ree on. "Pojedite neto, ako elite, a onda mi recite zato vam je potrebna moja pomo." Bril uze au sa vinom i iskapi je. Oi nisu prestajale da mu araju unaokolo. "Zovem se Ted Bril. elim da preduzmete poniranje u mene. Neki ljudi me progone. ine to ve godinama. Siguran sam da ele da me ubiju,

ali ne znam uzrok tome. Od kad pamtim, oni su mi bili za petama, a ja sam beao." Kolmer preplete prste i postavi bradu na njih. "To mi zvui paranoino", ree on. Nije verovao u traenje rei. Bril se nasmeja. "Znam da tako izgleda. Ali ipak nije to posredi. Bio sam, znate, u policiji. Tu su preduzeli poniranje u mene i ustanovili da je stvar istinita. ak su i uhapsili neke od onih koji me gone. Ali su ih uvek ubrzo putali na slobodu. Naprosto ne ele da mi pomognu." "Vrlo paranoidno." "Policija je preduzela poniranje u mene, kaem vam." Kolmer se popustljivo osmehnu. "Policijska poniranja", ree on glasom kojim bi neki lekar kazao 'nadrilekar'. "U redu", ree Bril. "Preduzmite sami poniranje u mene. Uverite se lino." "Ne uzbuujte se. Ako ste paranoiar, moda mogu da vam pomognem. Vrhunski ponira je kvalifikovani psipsiholog, izmeu ostalog. Niste, meutim, jo pomenuli nikakav honorar." "Ne nogu da vam ponudim nikakav honorar. Nemam mnogo novca. Dobijam, dodue, poslove, ali ih ne zadravam dugo. Moram stalno da beim. Uvek su mi za petama." "Shvatam." Kolmer ga je prouavao neko vreme. "Dobro, ionako niim drugim nisam zauzet u ovom trenutku. Mogao bih da vidim u emu je va problem. Ali ako bilo kome budete kazali da sam radio besplatno, ja u to porei. Razume se." "Razume se", saglasi se Bril. Kolmer preduze poniranje u njega. Sve je bilo gotovo za manje od jednog minuta; brzo otvaranje Brilovog uma, ispijanje, izvlaenje. Nekome sa strane izgledalo bi samo kao dug, prazan pogled. Kolmer se ponovo zavali u stolicu, protrlja bradu i uze au sa vinom. "Istina je", ree on. "Veoma udno." Bril se osmehnu. "To su rekli i policijski ponirai. Ali zato? Zato me progone?" "Vi to ne znate. Ni ja, dakle, ne mogu da znam, osim ako ne preduzmem poniranje u nekog od njih. Uzgred budi reeno, imate barijeru." "Barijeru?" "Barijeru u umu. Seanje vam see u prolost pet godina i nekoliko meseci, a zatim skae u doba mladosti. A od nje vas deli ve prilino vremena. Postoji velika rupa u vaoj glavi. Neko vas je, iz nekog razloga, dobro ogradio." Na Brilovom licu najednom se pojavi uplaen izraz. "Znam", ree on. "Mislim da su to oni uinili. Mora da znam neto. Neto vano. Zato su mi i uzeli pamenje. Ali boje se da e mi se ono povratiti. To je i razlog to ele da me ubiju. U tome je stvar, zar ne?"

"Nije", uzvrati Kolmer, "ne moe da bude tako jednostavno. Da su posredi obini kriminalci, policija ih ne bi stalno oslobaala. A to se uvek dogaa, ne zaboravite. Bilo je tako u Njuholmu, pa u Balduru, pa u Silverskaju. Ba ste se naputovali. Zavidim vam zbog toga." On se osmehnu. Bril nije uzvratio osmeh. "Mislite na moja beanja. Siguran sam da mi ne biste zavideli da ste to iskusili na vlastitoj koi. ujte, Kolmere, ja ivim u stalnom strahu. Svaki put kada se osvrnem, pomislim da u ih ugledati iza lea. Ponekad se to i dogodi." "Tako je, video sam te trenutke. Onda kada je debela devojka sedela u vaem stanu kada ste uli. ovek koji je ekao na kosmodromu, kada ste se vratili sa rada na orbitalnim dokovima. Plavua koja vas je pratila na karnevalu. Seanja su vam veoma iva. I veoma uzbudljiva, jeziva." Bril se upiljio u njega, a na licu mu je stajao izraz neverice. "Blagi boe! Kako moete tako govoriti? Ba ste vi udan tip, Kolmere!" "Moram da budem takav. Ja sam Ponira." "ta mi jo moete rei?" "Njih troje rade zajedno. Ali vi to ve znate, zar ne? Plavua je telepata. Tako vas i prati. Mukarac jo slui kao zatita. A to se tie debele devojke... tu ne znam. Veoma je neobina. Osmehuje se kao neki idiot. Ne shvatam njenu funkciju. Ali izgleda da vas uasava." Bril zadrhta. "Tako je. Shvatili biste, ako biste je videli. Veoma je krupna. Ogromna i bleda, poput kakve krupne larve. I uvek se osmehuje, vrag je odneo, uvek mi se osmehuje. Nikada ne znam odakle e iskrsnuti. Onda, u Njuholmu, kada sam otvorio vrata i ugledao je kako sedi i osmehuje mi se... imao sam utisak kao da sam naao gutera u porciji jela koju sam ve dopola pojeo. Blagi boe!" "Uvereni ste da e vas ona ubiti", ree Kolmer "Ne znam zato. Ukoliko uopte doe do ubistva, logino je oekivati da poinilac bude mukarac. On je vei i izgleda veoma snaan. Osim toga, videli ste revolver koji nosi." Bril klimnu. "Znam. Ali to nee biti on. Ona e to uiniti. Znam to. Zato se uvek osmehuje." "Mogli biste da kupite revolver i da ih sve pobijete", ree Kolmer. Bril se upilji u njega. "Ja... ovaj... nikada mi to nije palo na pamet." "Tano. Pa ipak, udno da se to nije dogodilo. Ne mislite li tako?" "Da. Ali zbog neeg ne bih mogao to da uradim. Ja se ne sluim nasiljem." "Vi ste veoma nasilni", uzvrati Kolmer. "Ali slaem se. Ne elite da upotrebite silu protiv njih iz nekog razloga koga ak ni sami niste svesni." Bril se uzvrpolji. "Moete li mi pomoi? Pre no to me ponovo pronau?" "Moda vam mogu pomoi. No, oni su vas ve pronali ponovo. Plavua je upravo ula u restoran. Sada joj ba daju sto." Bril zadahta i okrenu se u stolici. Sa druge strane golog drvenog poda ef

sale upravo je pratio do stola jednu zgodnu, dugokosu plavuu. Bril se zaas upilji u nju, a usta mu se irom otvorie. "Blagi boe!" ote mu se sa usana. "Zato me malo ne ostave?" A onda, iznenada, poskoi i izjuri, doslovce izjuri, iz 'Stare gospe'. Plavua se ak nije ni osvrnula prema njemu. Kolmer ga isprati pogledom, a onda se upilji kroz prozor. Bril e biti jo uasnutiji kada stigne do pristanita. Dole, na rubu mola, sedela je jedna krupna, debela devojka sa idiotskim osmehom na usnama i posmatrala kako se iz ribarskih brodia izruuje ulov. "Veoma dramatino", ree Kolmer. U tom asu stigao mu je obed: porcija bele ribe kuvane u siru. Ali on ustade od stola. "Pridruiu se onoj mladoj gospoi", ree on kelneru, pokazavi glavom. "Prenesite jelo tamo." On pree preko restorana i sede. Kelner ga je pratio i stavio porciju pred njega. Plavua podie pogled. "Adrijan Kolmer", ree ona. "ula sam o vama." Kolmer ispusti jedno otegnuto, "C-c-c-c. Preduzeli ste poniranje bez dozvole. Krajnje neprofesionalno, mlada damo. Ali oprostiu vam. Siguran sam da niste mnogo saznali. Odbrana mi je veoma dobra." Ona se osmehnu. "Tano. Bilo je neizbeno da on konano potrai pomo jednog privatnog Poniraa. Koliko znate?" "Sve to i on zna. Dovoljno da vas uhapsim, osim ako mi ne pruite valjana objanjenja." "On dovodi do naeg hapenja, s vremena na vreme. Ali policija nas uvek puta. No, samo napred, preduzmite poniranje. Sve je u redu." "Neete pruiti otpor?" "Nipoto. Biu poastvovana." Kolmer preduze poniranje. Nije iao odve duboko. Uostalom, i ona je bila Nadareni. Samo letimino, ali i to je bilo dovoljno. Kada je okonao stvar, zavali se u stolicu, pometeno mirkajui. "Sve neobinije i neobinije. On vas je, znai, iznajmio?" "Razume se, toga se ne sea. To je deo dogovora. Ali imamo sva dokumenta. Sasvim dovoljno da ubedimo policiju svaki put kada nas uorkiraju. Njemu nita ne govore posle toga. I to je zapisano. To bi sruilo barijeru i dolo bi do neverovatne parnice." "Edvard Brilanti", promrmlja Kolmer. "Da, ime mi zvui poznato. Veoma je imuan. On bi to mogao uiniti. Ali zato? Zato bi to eleo? ivot ispunjen stalnim strahom, stalnim beanjem..." "Ideja je njegova", ree ena. "Sam je odabrao Fredu. Ona je debil, razume se. Maloumnica. Moramo da je vodamo unaokolo za ruku i da je postavljamo tamo gde je on moe videti. Ali neto u vezi sa njom ga uasava. Zato je i eleo da se i ona ukljui. Da ga nagoni na neprestano beanje." Kolmer poe da obeduje. vakao je polako, udubljen u misli "Ne shvatam", priznade konano, izmeu zalogaja. ena se osmehnu. "Niste ili dovoljno duboko. Razumem. Zar niste uvideli? Recite mi, da li ste ikada imali trenutke kada ste se pitali da li je sve

uopte vredno truda? Kada bi vas iznenada pogodila misao da je sve besmisleno, prazno?" Kolmer se upilji, vaui. "Kod Brilantija su ti trenuci postali veoma uestali. Poeo je da obilazi psipsihologe i Ponirae, ali mu to nije pomoglo. Konano je preduzeo ovo. Sada ga vie ne ispunjavaju crne misli. U potpunosti proivljava svaki dan, zato to misli da bi mu to ujedno mogao biti i poslednji. Ima stalna uzbuenja, stalni strah, tako da nikako ne stie da se zapita da li je ivot vredan ivljenja. Odve je zaokupljen pukim preivljavanjem. Shvatate li?" Kolmer je i dalje buljio, osetivi najednom kako ga obuzima neka hladnoa. Riba u ustima dobila je ukus suvog peska. "Ali on bei", ree konano. "ivot mu je prazan. Samo beanje, besmisleno beanje, vrenje u krug." ema uzdahnu. "Razoarali ste me. Oekivala sam vie od jednog Vrhunskog Poniraa. Kako vam nije jasno? Svi mi beimo." Posle toga, Kolmer je smanjio honorare kako bi dobio to vie sluajeva. Ali zlovolje su ga i dalje pohodile... (Prevela Mirjana ivkovi)

Robert Silverberg: SEZONA MUTANATA Jue je sneg napadao desetak centimetara. Danas se sa okeana podigao estok vetar i stao da kovitla snena vrtloja. Zima je na vrhuncu, najnia taka godine. Upravo u ovo doba kada stiu mutanti. Pojavili su se pre deset dana, istih est porodica kao i uvek, zakupivi sve obalne kue na severnoj strani druma Kresta dine. Dopada im se da dolaze ovde zimi, kada vie nema turista i kada plae opuste. Mislim da im se ne dopada da se unaokolo vrzma mnotvo normalnih. Zimi ovde ostaje samo najui krug nas koji tu obitavamo preko cele godine. A nama mutanti ne smetaju, pod uslovom da nam ne dosauju, to se nikada ne dogaa. Mogu da vidim sada kako se vesele na obali, i deca i odrasli. Izgleda da na njih hladnoa uopte ne deluje. Ja bih se naisto smrzao da sam kojim sluajem napolju po ovom vremenu, ali oni ne mare ak ni da obuku kapute. Jedino nose lake vetrovke i pulovere. Raspolau debljom koom od nas, pretpostavljam - slina je tavljenoj, blistava, zelena poput jabuka - a po svoj prilici i razliitim metabolizmom. Gotovo bi mogli da predstavljaju itelje neke druge planete - ali ne, oni su itelji Sjedinjenih Drava, ba kao i ja. Jedina je razlika u tome to su mutanti. Ili nakaze, kako smo ih nekada nazivali. Ali, razume se, sada to vie ne smemo.

Stalno prave svoje mutantske smicalice. Mogu da lete, znate. Oh, nije, zapravo, posredi pravo letenje; vie je u pitanju skakanje i lebdenje, ali uspevaju da se otisnu osamdeset metara u vazduh i da se tu zadre tri ili etiri minuta. Nazivaju to levitacijom. Grupa njih upravo sada levitira povrh okeana, lebdei visoko iznad talasa. Ba bi mi bilo milo da se sunovrate dole i dobro nakvase. Ali nema od toga nita: vrsto dre kontrolu u svojim rukama. Pazi, sad ovo! Dvojica njih upravo su poela da se grudvaju, ne koristei pri tom uopte ruke; naprosto umovima sakupljaju sneg, sabijaju ga u grudve, a potom ih bacaju unaokolo. To nazivaju telekinezom. Nauio sam ove izraze od moje starije keri, Elene. Njoj je sedamnaest godina. Provodi mnogo vremena zamlaujui se sa jednim malianom mutanata. Vie bih voleo da sadri podalje od njega. Levitacija. Telekineza. Mutanti koji iznajmljuju obalne kue. Ba je ovaj svet poludeo... Pogledajte ih samo kako poskakuju unaokolo. Izgledaju sreni zar ne? Proteklo je tri nedelje od kada su doli. Sindi, moja mlaa ker njoj je devet godina stala je danas da se raspituje o mutantima. ta su oni? Zato postoje? Odgovorio sam joj: "Postoje razliite vrste ljudskih bia. Neki imaju tamnu kou i kovrdavu kosu, dok se drugi odlikuju utom koom i iskoenim oima, a trei..." "To su rase", uzvratila je ona. "Znam sve o rasama. Rase izgledaju razliito spolja, ali iznutra su sve prilino iste. Mutanti su, meutim, stvarno drugaiji. Oni poseduju naroite moi, a neki imaju i krajnje udna tela. Znatno su razliitiji od nas nego druge rase i ba to ne razumem." "Oni su naroita vrsta ljudi", odgovorio sam joj. "Rodili su se razliiti od svih ostalih." "Zato?" "Zna li ta su geni, Sindi?" "Otprilike", uzvratila je ona. "Upravo smo poeli da uimo o njima." "Geni su ono to odreuje kako e nam deca izgledati. Ti ima smee oi zato to ja imam gen za smee oi, shvata? Ali povremeno dolazi do iznenadnih promena u genima neke porodice. Dogaa se neto neobino. Javljaju se ute oi, moda. To je onda mutacija. Mutanti su ljudi ijim se genima dogodilo neto neobino pre pedeset, sto, tri stotine godina i ta promena gena postaje stalna, prenosei se sa roditelja na decu. To je sluaj sa genom za lebdenje, koji oni poseduju. Ili sa genom za onu njihovu blistavu kou. Postoji itavo mnotvo razliitih mutantnih gena." "Odakle su mutanti doli?" "Oduvek su bili tu", kazao sam. "Ali zato nam niko nikada nije priao o njima? Zato u mojim udbenicima nema nita o mutantima?" "Potrebno je vreme da bi stvari ule u udbenike, Sindi. Te knjige su

pisane pre deset ili petnaest godina. A ljudi tada nisu mnogo znali o mutantima, tako da nije moglo ni biti mnogo rei o njima, a naroito ne upuenih deci tvog uzrasta. Mutanti su se onda jo skrivali. iveli su po zabitim mestima, preruavali su se i prikrivali svoje moi." "Zato se sada vie ne kriju?" "Zato to to vie ne moraju", kazao sam."Stvari su se promenile. Normalni ljudi ih prihvataju. Uspelo nam je da se oslobodimo itavog balasta predrasuda tokom poslednjih sto godina. Nekada davno, svako ko je makar i malo bio neobian izazivao je podozrenje drugih ljudi. Ma kakva bila razliitost u boji koe, religiji, jeziku - stvarala je neprilike, Sindi. Konano smo nauili da prihvatamo ljude koji nisu kao mi. ak smo poeli da prihvatamo i ljude koji, u stvari, vie i nisu sasvim ljudi. Mutante." "Ako ih prihvata," kazala je ona, "zato se onda ljuti kada se Elena eta obalom sa onim... kako se zvae?" Elenin prijatelj vratio se na koled odmah posle boinih praznika. Ime mu je Tim. Sada je na treoj godini na Kornelu. Mislim da ona provodi predugo vremena piui mu duga pisma, ali ta ja tu mogu? Moja supruga smatra da treba da budemo drueljubiviji prema njima. Nalaze se ovde ve mesec i po, a mi samo razmenjujemo utive pozdrave s njima - prijateljske naklone, osmehe i nita vie. ak im ne znamo ni imena. "to se mene tie, ne moram ni da ih saznam", kazao sam ja. "Ali, u redu. Hajde da ih pozovemo da svrate kod nas veeras na aicu i razgovor." Otili smo do kue koju je iznajmila Timova porodica. ovek ije su godine bile izmeu trideset pet i pedeset pet otvorio nam je vrata. Bilo je to prvi put da sam nekoga od njih video tako izbliza. Imao je ravne crte lica, a oi su mu bile nekako udno razmaknute; koa mu je izgledala tako sjajna da se inilo kao da je premazana voskom. Nije nas pozvao da uemo. Primetio sam kako se u kui iza njega zbivaju udne stvari - ljudi koji lebde blizu tavanice i sline pojave. Stojei tamo na vratima i oseajui se veoma nelagodno i zaplaeno, stali smo da zamuckujemo, da se nakaljavamo, i konano smo kazali ono to smo imali da kaemo. On nije bio zainteresovan. Lako se ustanovi kada ljudi nisu spremni na druenje. Veoma hladno nam je kazao da su trenutno zauzeti, da oekuju goste, tako da ne mogu da navrate do nas. Ali ostaemo u vezi. Kladim se da je to poslednje to smo uli od njih. Nepristupani tipovi, koji se dre samih sebe, zatvoreni u vlastiti geto. Ali nema veze. Nije mi stalo do druenja s njima. I tako e otii kroz koju nedelju. Kako brzo prolaze ciklusi meseci. Danas se podigla prva vejavica, ali to jo nije prava zima. Uveren sam da e se nai neobini prijatelji uskoro vratiti na obalu... Tri porodice doselile su se u petak, a jo tri su dole danas. Sindi im je ve bila u poseti. Kae da je ove godine Timova porodica dovela i jednog kunog ljubimca, psa-mutanta, ni manje ni vie, nekakvu pudlicu, ali sa krljunom

koom i jarko--crvenim oima, slinim mramoru. Od tog dukca podilazi me jeza. Nisam znao da ima pasa-mutanata. Nadao sam se da e Tim otii u vojsku ili negde drugde. Ali, nisam ja te sree. Provee ovde dve nedelje za boine praznike. Elena ve broji dane. Video sam psa-mutanta na obali. Ako pitate mene, to uopte nije pas, ve svojevrstan dinovski guter. Ali ipak laje. I te kako laje. I mae repom. Video sam kako ga Sindi grli. Ona se igra sa decom mutanata kao da su sasvim normalna. Prihvata ih, a i ona prihvataju nju. ini mi se da je to zdravo. Mislim da su njihovi stavovi ispravni, dok su moji pogreni. Ali ta mogu kad sam tako uslovljen, zar ne? Ne elim da na mene utiu predrasude. Ali neke stvari bivaju usaene u nas jo dok smo sasvim mladi. Elen je noas ostala sa Timom do posle ponoi. Tim je veeras doao kod nas na veeru. Ba fin momak, moram da priznam. Ali tako udno izgleda. Elen ga je nagovorila da nam malo pokae levitaciju. On se u prvi mah malo namrgodio, a onda se otisnu sa poda. Nakaza, cirkuska nakaza. A moja ki, je zaljubljena u njega. Njegov zimski raspust zavrava se sutra. Ba u pravi as, kaem ja. Jo jedna zima blii se kraju. Mutanti danas odlaze. U subotu su imali pravu bulumentu gostiju: mutante neke druge vrste, ni vie ni manje! Razliito pleme. Posetioci su bili visoki i mravi, poput kostura koji hodaju, veoma bledi, veoma sveani. Nisu razgovarali reima: Sindi kae da su priali umovima, telepate. Izgledaju prilino bezazleno, ali mene sve to ipak grdno plai. ini mi se da u okviru oveanstva, odnosno uporedo sa njim, postoji na desetine neobinih sojeva, mnotvo grotesknih mutantskih tipova koji se pare i razmnoavaju. Sada kada su konano izili u javnost, kada smo najzad ustanovili koliko ih stvarno ima, poinjem da se pitam kakva li jo iznenaenja ekaju nas takozvane 'normalne'. Da li emo se, moda, kroz koju generaciju nai u manjini? Da li e oni meu nama koji oskudevaju u supermoima postati graani treeg reda? Istinski sam zabrinut. Leto. Jesen. Zima. I evo ih ponovo. Moda bismo mogli da budemo prijateljskiji prema njima ove godine. Prole godine, sedam kua. Ove godine, iznajmili su devet. Dobro je, pretpostavljam, imati toliko ljudi u susedstvu. Pre no to su poeli da dolaze, ovde je zimi bilo prilino samotno. Izgleda da e da pada sneg. Uskoro e biti ovde. Stiglo je pismo od Elene; kae da je dobila svoju staru sobu. Vreme prolazi. Tako je oduvek. Stanari se menjaju. (Oduvek je tako. Zima stie kada za nju doe doba, a sa njom prispevaju i nai neobini prijatelji. Ovo im je ve deveta godina kako obitavaju ovde. Jedva ekam da vidim Elenu. Elena i Tim stigli su jue. Vidite ih dole na obali? Da, ba izgledaju kao pristali par. Ono sa njima je moj unuk. Onaj u plavom kombinezonu za sneg. Gledajte ga samo kako lebdi - kladim se da je najmanje tri metra iznad

tla! Sazreva pre vremena. Jo nije odrastao dovoljno da hoda, a ve sasvim dobro levitira, kad vam kaem... (Prevela Mirjana ivkovi)

Artur Klark: NAPEVI DALEKE ZEMLJE Lora je ekala pod stablima palmi, posmatrajui more. Klajdov amac ve se mogao razabrati kao majuna izboina na dalekom obzorju, jedina nepravilnost na savrenom spoju mora i neba. Razmere su mu se poveavale iz minuta u minut, sve dok se nije odvojio od jednoline plave kugle koja je opasivala svet. Sada je mogla da vidi Klajda kako stoji na pramcu, sa rukom preko ivraga, nepomian poput kakvog kipa dok pokuava da je uoi meu senkama obale. "Gde si, Lora?" zau se njegov aloban glas iz dio-narukvice koju joj je poklonio kada su se verili. "Doi da mi pomogne, ulov je povei i ne mogu ga sam odneti kui." Tako, dakle! - pomisli Lora. Zbog toga si me, znai, pozvao da pohitam na obalu. Da bi kaznila Klajda prikladnom merom zabrinutosti, pustila ga je da je uzaludno zove ak est puta, pa ak ni onda nije pritisnula predivan zlatni biser kojim se ukljuivao odailja, ve je lagano izila iz senke velikih stabala i krenula iskoenom obalom. Klajd ju je prekorno odmerio pogledom, ali ju je ipak pomirljivo poljubio im se iskrcao i privezao amac. Onda su zajedno poeli da istovaruju ulov, zahvatajui velike i male ribe iz oba korita katamarana. Lora je i dalje bila nadurena, ali je vredno pomagala, sve dok peane saonice koje su ekale na obali nisu do vrha bile pune rtava Klajdovog ribarskog umea. Ulov je uistinu bio dobar; kada se budem udala za Klajda, ree Lora u sebi, bar neu skapati od gladi. Nezgrapna, oklopljena stvorenja iz mora ove lae planete nisu, zapravo, bila ribe; protei e jo najmanje sto miliona godina pre no to priroda ovde izumi krljuti. Ali bila su sasvim dobra za jelo, a prvi kolonisti dali su im imena koja su doneli sa sobom, sa jo toliko drugih tradicija, sa nezaboravljene Zemlje. "Al ih ima!" zabrunda Klajd, bacivi na blistavu gomilu poslednji komad ulova, koji je prilino nalikovao na lososa. "Pobrinuu se za mree kasnije hajdemo sad!" Pronaavi ne bez potekoa oslonac za nogu, Lora uskoi na sanke iza njega. Gipki valjci zakratko su se okretali u prazno na pesku, a onda vrsto zahvatie. Klajd, Lora i sto funti odabrane ribe stadoe da hitaju ustalasanom obalom. Prevalili su polovinu kratkog puta kada jednostavan, bezbrian svet koji su poznavali ceo svoj mladi ivot najednom prestade da postoji. Znamenje njegovog prolaska stajalo je ispisano gore na nebu, kao da je

kakva dinovska aka prevukla komadom krede preko plavog nebeskog svoda. Jo dok su Klajd i Lora gledali, blistavi trag pare stao je da se osipa po ivicama, rastaui se u pramenove oblaka. A onda zaue jedan zvuk za koji njihov svet nije znao ve pokolenjima zvuk koji je ponirao sa visine od mnogo milja povrh njihovih glava. Nagonski se uhvatie za ruke dok su gledali u tu brazdu preko neba, belu poput snega, i sluali slabaan krik koji je dopirao sa samih mea svemira. Brod koji se sputao ve je zaao za obzorje pre no to su se njih dvoje okrenuli jedno prema drugom i prodahtali, gotovo skrueno, istu maginu re: "Zemlja!" Posle tri stotine godina utanja matini svet je jo jednom posegao u pravcu Talase... Zato? - upita se Lora, poto je minuo dugi trenutak otkrovenja, a krik rasparanog vazduha prestao da odjekuje sa neba. ta se dogodilo, posle svih ovih godina, to je dovelo jedan brod sa mone Zemlje na ovaj miran i zadovoljan svet? Nije bilo prostora za nove koloniste ovde na ovom jedinom ostrvu vodene planete i Zemlja je to vrlo dobro znala. Njeni robotski izviaki brodovi kartografisali su i ispitali Talasu iz svemira pre pet stolea, u ranim danima meuzvezdanih istraivanja. Znatno pre no to se sam ovek otisnuo u bezdane izmeu zvezda, njegove elektronske sluge otile su u prethodnicu, kruei oko svetova tuih sunaca, da bi se potom vratile natrag sa riznicama znanja, kao to se pele vraaju sa medom u matinu konicu. Takav jedan izvia pronaao je Talasu, neugledan svet sa jednim velikim ostrvom u moru bez obala. Jednoga dana e i ovde biti roeni kontinenti, ali ovo je jo nova planeta ija istorija tek treba da bude napisana. Robotu je bilo potrebno stotinu godina da prevali povratni put, a onda je jo narednih stotinu njegovo sakupljeno znanje poivalo u elektronskim pamenjima velikih raunara koji su uvali uskladitenu mudrost Zemlje. Prvi talasi kolonizacija nisu dosegli do Talase; postojali su unosniji svetovi koji su imali prvenstvo, svetovi na kojima devet desetina povrine nije bilo prekriveno vodom. No, konano, pioniri su stigli i ovde; samo desetak milja od mesta gde je Lora sada stajala njeni preci su prvi put kroili na ovu planetu i proglasili je svojinom oveanstva. Izravnali su brda, zasadili itarice, pokrenuli reke, sagradili gradove i fabrike i umnoavali se sve dok nisu domaili prirodne granice svog kopna. Sa svojim plodnim tlom, izobilnim morima i blagom, potpuno predvidljivom klimom Talasa nije bila svet koji je postavljao prevelike zahteve svojoj usvojenoj deci. Pionirski duh potrajao je moda dva pokoljenja; posle toga kolonisti su se zadovoljavali da rade onoliko koliko je neophodno (ali ne i vie od toga), da nostalgino snevaju o Zemlji i da preputaju budunost da se sama stara o sebi. Selom su kolale razne pretpostavke kada su Klajd i Lora stigli. Vesti su ve stigle sa severnog kraja ostrva da je brod obuzdao svoju mahnitu brzinu i da se vraa natrag na maloj visini, oigledno u potrazi za mestom na koje bi se

spustio. "Jamano jo imaju stare karte", primetio je neko. "Kladim se u deset prema jedan da e se prizemiti na istom mestu gde se spustila i prva ekspedicija, gore u brdima." Bila je to razlona pretpostavka i samo nekoliko minuta kasnije sva raspoloiva prevozna sredstva ve su naputala selo retko korienim putem koji je iao na zapad. Kako je to priliilo gradonaelniku jednog tako vanog kulturnog sredita kao to je Zaliv palmi (itelja: 572; privreda: ribarenje, hidroponici; industrija: nepostojea), Lorin otac nalazio se na elu u svojim zvaninim kolima. Okolnost da je premaz boje na automobilu ve bio zreo za uobiajenu godinju obnovu nije izgledala ba najsrenija; moglo se samo nadati da e posetiocima promai mestimine mrlje golog metala. Uostalom, sama kola bila su potpuno nova; Lora se jo ivo seala uzbuenja koje je izazvao njihov dolazak pre ciglih trinaest godina. Mali karavan sainjen od odabranih kola, kamiona, pa ak i dvoje peanih sanki, koje su se s naporom kretale, pree preko kreste brda i zaustavi se pored jednog znaka izjedenog vremenom na kome su stajale ispisane jednostavne, ali upeatljive rei: MESTO SPUTANJA PRVE EKSPEDICIJE NA TALASU 1. JANUAR, NULTA GODINA (28 maj 1. g. 2626.) Prva ekspedicija - ponovi Lora u sebi beumno. Druga nikada nije usledila sve do sada... Brod je prispeo na tako maloj visini i tako tiho da je ve gotovo bio povrh njih pre no to su ga uopte postali svesni. Nije se uo nikakav zvuk motora samo kratkotrajno umenje lia dok se uznemireni vazduh irio meu kronjama. A onda je ponovo sve utihlo, ali Lori se inilo da je blistavi ovoid koji je poivao na utrini veliko srebrno jaje koje e se svakog asa izlei i doneti neto novo i neobino na spokojan svet Talase. "Tako je mali", proaputa neko pokraj nje. "Nisu mogli stii sa Zemlje u ovoj stvarici!" "Razume se da nisu", uzvrati odmah neizbeni samozvani strunjak. "Ovo je samo amac za spasavanje pravi brod je gore u svemiru. Zar se ne seate da je i prva ekspedicija..." "Pssst", prekide ga neko trei. "Izlaze!" Zbilo se to tokom samo jednog otkucaja srca. Trenutak ranije beavan trup izgledao je tako gladak i celovit da je oko uzalud trailo neki znak otvora. A onda, ve narednog trena, pojavio se ovalni ulaz iz koga je kratka rampa vodila do tla. Nita se nije pokrenulo, ali neto se dogodilo. Lora nije imala nikakvu predstavu kako je to bilo mogue, ali prihvatila je to udo bez iznenaenja. Sline stvari naprosto je valjalo oekivati od jednog broda koji dolazi sa Zemlje. U senovitom ulazu stadoe da se kreu neke prilike; gomila koja je ekala nije se oglasila ni najmanjim zvukom dok su posetioci lagano izlazili i odmah

poeli da mirkaju zbog snane svetlosti nepoznatog sunca. Bilo ih je sedmorica svi mukarci i uopte nisu delovali kao superbia koja je ona oekivala. Istina je bila, dodue, da je visina svih neto iznad proseka, kao i da im je koa gotovo bela. Osim toga, izgledali su zabrinuto i neodluno, to je Loru prilino zbunilo. Tog asa joj je prvi put palo na um da ovo sputanje na Talasu nije bilo hotimino, odnosno da su posetioci u podjednakoj meri iznenaeni to su se obreli ovde kao i itelji to im se ukazala prilika da ih pozdrave. Gradonaelnik Zaliva palmi, suoen sa vrhunskim trenutkom svoje karijere, istupi napred da zapone govor koji je mahnito pripremao jo od asa kada je krenuo iz sela. Samo sekundu pre no to e zaustiti prvu reenicu proe ga iznenadna sumnja koja mu u asu potpuno obrisa pamenje. Svi su automatski pretpostavili da brod dolazi sa Zemlje ali to je bilo samo puko nagaanje. Sasvim je bilo mogue da je upuen ovamo i sa neke druge kolonije, od kojih im je najmanje desetak bilo blie nego matini svet. Sve to je Lorin otac uspeo da prozbori, obuzet panikom zbog protokola, bilo je: "elimo vam dobrodolicu na Talasi. Vi ste sa Zemlje pretpostavljam?" Ovo 'pretpostavljam' uini gradonaelnika Fordajka besmrtnim; protei e itavo stolee pre no to se otkrije da ta fraza nije sasvim originalna. Meu svim ljudima koji su ekali Lora je bila jedina koja nije ula potvrdan odgovor, izgovoren na engleskom koji tokom stolea razdvojenosti kao da je postao malice bri. Jer u tom trenutku ona je prvi put ugledala Leona. Iziao je iz broda i, nastojei da se kree to nenametljivije, uputio se sadruzima u podnoju rampe. Moda se zadrao da bi izvrio neka podeavanja na kontrolnim ureajima; moda je, to je izgledalo verovatnije, izvetavao o toku susreta veliki matini brod, koji mora da poiva negde gore u svemiru, daleko iznad i poslednjih traaka atmosfere. Ma ta bio razlog, Lorine oi od tog asa nisu se zaustavljale ni na kom drugom. Jo tog prvog trena postalo joj je jasno da njen ivot vie nikada nee moi da bude isti. Bilo je to neto novo i izvan svekolikog iskustva, neto to ju je ispunjavalo uenjem i strahom istovremeno. Pobojala se za ljubav koju je oseala prema Klajdu; a udila se novoj i nepoznatoj stvari koja joj je ula u ivot. Leon nije bio visok kao ostali sadruzi, ali je zato bio znatno stamenije graen, odajui utisak moi i vinosti. Njegove oi, veoma tamne i pune ivosti, bile su duboko usaene u lice grubih crta koje niko ne bi mogao nazvati lepim, ali za koje je Lora nala da je uznemirujue privlano. Bio je to mukarac koji je imao prilike da vidi prizore to ih ona nije mogla ni da zamisli - mukarac koji je, moda, hodio ulicama Zemlje i video njene znamenite gradove. ta je sada radio ovde, na samotnoj Talasi, i otkuda one crte napetosti i zabrinutosti oko njegovih oiju koje su neprekidno neto traile? Jednom ju je ve osmotrio, ali pogled mu je tada bez zadravanja skliznuo dalje. Sada se vratio, kao da ga je seanje na to nagnalo, i on je prvi put postao

svestan Lore, kao to je i ona od samog poetka bila svesna njega. Pogledi im se ukrstie, premoujui bezdane vremena, prostora i iskustva. Brina napetost popusti u Leonovim veama, napete crte lagano se opustie; i on se konano osmehnu. Bio je ve sumrak kada su se govori, banketi, prijemi i razgovori okonali. Leon je bio veoma umoran, ali mu je um delovao odve ivo da bi mu dopustio da zaspi. Posle napetosti koja je vladala poslednjih nekoliko nedelja, poto su ga probudili prodorni i buni zvuci signala za uzbunu i poto se sa kolegama upirao da izbavi oteeni brod, teko je mogao da pojmi da su najzad stigli na bezbedno. Kakvu su samo neverovatnu sreu imali to se ova nastanjena planeta nalazila tako blizu! ak i kada ne bi mogli da oprave brod i nastave putovanje do ijeg su ih okonanja ekala jo dva stolea, ovde su bar mogli da ostanu meu prijateljima. Nikakvi mornari, bilo mora ili svemira, u oteenom brodu nisu se mogli niem boljem nadati. No je bila prohladna i mirna, bletei nepoznatim zvezdama. No, ipak su se mogli razabrati neki stari prijatelji, iako su drevna ustrojstva sazvea bila beznadeno izgubljena. Video se moni Rigel, nimalo slabiji uprkos dodatnim svetlosnim godinama koje su njegovi zraci morali prevaliti pre no to stignu do njegovih oiju. A ono mora da je dinovski Kanopus, gotovo u liniji sa njihovim odreditem, ali na toliko veoj razdaljini da ak i kada budu stigli do svog novog doma on nee izgledati nimalo sjajniji nego na nebu Zemlje. Leon zatrese glavom, kao da je eleo da odagna iz uma taj oamuujui, hipnotiui prizor beskraja. Zaboravi zvezde, ree on u sebi ionako e se ponovo suoiti sa njima. Dri se ovog malog sveta dok si na njenu, iako on moe biti tek zrnce praine na putu izmeu Zemlje koju vie nikada nee videti i cilja koji te eka na kraju puta, kroz stotine godina. Njegovi prijatelji ve su spavali, umorni i zadovoljni, kao to je i bilo pravo. On e im se uskoro pridruiti kada mu to bude dopustio njegov nespokojan duh. Ali najpre e se malo upoznati sa ovim svetom na koji ga je sluaj doveo, ovom oazom nastanjenom pripadnicima njegove vrste u pustinjama svemira. Iziao je iz dugake, jednospratne gostinske kue, koja je bila pripremljena za njih oigledno u velikoj hitnji i zaputio se jedinom ulicom Zaliva palmi. Nikoga nije bilo napolju, ali je iz nekoliko kua dopirala dremljiva muzika. Izgledalo je da metani imaju obiaj da rano idu na poinak - ili su moda i oni bili iscrpljeni uzbuenjem i gostoljubivou tog dana. To je odgovaralo Leonu koji je eleo da bude sam dok mu se uskomeane misli ne uspokoje. Iz mirne noi koja ga je optakala postao je svestan mrmljanja mora i taj zvuk ga je odmamio sa prazne ulice. Bilo je mrano meu palmama, kada su se svetla sela pritulila iza njega, ali manji od Talasina dva meseca nalazio se visoko na jugu, a njegov neobian uti sjaj sasvim mu je dovoljno obasjavao put. Proao je kroz uzan pojas stabala i na kraju obale koja se strmo sputala ugledao okean koji je prekrivao gotovo ceo ovaj svet. Niz ribarskih amaca bio je privuen uz rub vode i Leon lagano krenu ka njima, radoznao da vidi kako su zanatlije Talase reili jedan od ovekovih

najstarijih problema. S odobravanjem je osmotrio uredna plastina korita, uske uporedne plovke izvan amca, elektrine ekrke za izvlaenje mrea, kompaktan mali motor, radio sa antenom za odreivanje pravca. Ova gotovo primitivna, ali potpuno primerena jednostavnost duboko je delovala na njega; teko se mogao zamisliti vei kontrast pravom lavirintu sloenosti monog broda koji je poivao negde iznad njegove glave. Za trenutak ga je ponela jedna matarija; kako bi bilo prijatno odbaciti sve godine obuke i uenja i zameniti ivot pogonskog inenjera na zvezdanom Brodu za spokojan, neprohtevan ivot jednog ribara! Jamano im je potreban neko ko e im odravati amce, a moda je mogao da smisli i neka poboljanja... On odbaci te ruiaste snove, uopte ne hajui zbog njihovih oiglednih manjkavosti, i zaputi se du pokretnog fronta pene gde su talasi gubili svoju poslednju snagu u okraju sa tlom. Pod nogama su mu leali ostaci novoroenog ivota ovog mladog okeana prazne koljke i oklopi raia koji su zacelo prekrivali i obale Zemlje pre milijardu godina. Evo, na primer, jedne zbijeno upletene zavojnice od krenjaka koju je zacelo ve ranije video u nekom muzeju. Sasvim je mogla to biti; svako ustrojstvo koje je jednom posluilo svrsi Priroda beskrajno ponavlja sa sveta na svet. Slabaan uti sjaj brzo se irio preko istonog neba; pred Leonovim oima Selena, unutranji mesec, die se povrh obzorja. Neverovatnom brzinom itav mesec, koji je bio u poslednjoj etvrti, izroni iz mora, obasjavi obalu iznenadnom svetlou. I u toj plimi blistavosti Leon najednom vide da nije sam. Devojka je sedela na jednom amcu, pedesetak jardi dalje niz obalu. Bila mu je okrenuta leima i gledala negde ka moru, naizgled nesvesna njegovog prisustva. Leon zastade, ne elei da remeti njenu samotnost, ali i nesiguran kako stoji sa lokalnim obiajima u ovim stvarima. Izgledalo je veoma verovatno, s obzirom na ovo vreme i mesto, da ona nekoga eka; bilo bi najbezbednije i najtaktinije okrenuti se i tiho vratiti u selo. No, prekasno je doneo tu odluku. Kao da ju je plima nove svetlosti na obali naas uplaila, devojka podie pogled i istog trenutka ga primeti. Ustala je bez urbe i skladno, ne pokazavi nikakve znake uznemirenosti ili nelagodnosti. Stavie, da je Leon mogao da joj jasno vidi lice na meseini, bio bi iznenaen izrazom tihog zadovoljstva. Pre samo dvanaest asova Lora bi srdito odbacila pomisao da e ovde, na ovoj samotnoj obali, sresti jednog potpunog stranca u asu kada ostatak njenog sveta ve uveliko spava. ak i sada, mogla je da prui razlono objanjenje za svoje ponaanje, da ustvrdi kako je osetila neki nemir i nije mogla da zaspi, tako da je izila da se malo proeta. Ali duboko u svom srcu znala je da to nije istina; celog dana nije prestajala da je progoni slika tog mladog inenjera, ije je ime i poloaj uspela da otkrije, ne izazvavi pri tom, kako se nadala, previe znatielje meu prijateljima. ak nije u pitanju bila ni srena okolnost to ga je videla kako izlazi iz gostinske kue; posmatrala je pretean deo veeri sa verande oeve kue, sa naspramne strane ulice. A sasvim izvesno nije bila srea, ve promiljeno i

paljivo planiranje to to se uputila na ovaj deo obale im se uverila kojim je putem Leon krenuo. Zaustavio se na desetak stopa od nje. (Da li ju je prepoznao? Da li podozreva da ovo nije sluajan susret? Za trenutak, hrabrost ju je gotovo izdala, ali sada je bilo prekasno za uzmak.) A onda se on iskrivljeno osmehnu, od ega kao da mu je celo lice zasijalo, tako da se naas uinio jo mlaim nego to je bio. "Zdravo", ree on. "Uopte nisam oekivao da u nekoga sresti u ovo doba noi. Nadam se da vas nisam uznemirio." "Razume se da niste", uzvrati Lora, nastojei da joj glas bude to postojaniji i neuzbueniji. "Ja sam sa broda, znate. Uinilo mi se da bi bilo zgodno malo razgledati Talasu dok sam na njoj." Na ove poslednje rei na Lorinom licu iznenada se promeni izraz; tuga koju je razabrao na njemu zbunila je Leona, jer joj nije video uzrok. A onda, uz trenutan ok koji prati prepoznavanje, on shvati da je ovu devojku video ve ranije i bi mu jasno ta ona radi ovde. Bila je to ista ona devojka koja mu se osmehnula kada je iziao iz broda - ne nije tano: onje bio taj koji se osmehnuo... Nije se imalo ta rei. Oni su se nemo posmatrali preko talasastog peska, oboje opinjeni udom koje ih je spojilo u bezmerju vremena i prostora. A tada, kao u nesvesnom saglasju, oni sedoe jedno naspram drugog na ivicu amca, i dalje bez rei. Ovo je ludost, ree Leon u sebi. ta ja ovde radim? Kakva prava imam ja, lutalica koja prolazi kroz ovaj svet, da poseem u ivote ovdanjih itelja? Treba da se izvinimo i da prepustim ovu devojku obali i moru koji su njen zaviaj, a ne moj. Pa ipak, nije otiao. Sjajan disk Selene podigao se za itavu irinu ake povrh mora kada je on konano kazao: "Kako se zove?" "Lora", odgovori ona blagim, napevnim naglaskom ostrvljana, koji je zvuao veoma prijatno, ali ga nije uvek bilo lako razumeti. "A ja sam Leon Karel, pomoni pogonski inenjer na zvezdanom brodu Magelan." Ona se blago osmehnula kada se predstavio i tog asa shvati da je ona ve zacelo znala njegovo ime. Istog trenutka sinu mu jedna potpuno nebitna i hirovita pomisao; do pre samo nekoliko minuta bio je mrtav umoran, spreman da se svakoga asa okrene i poe na poinak na kome je ve odavno trebalo da bude. No, sada je bio potpuno razbuen a bodar - na poetku, kako je ispalo, jedne nove i nepredvidljive pustolovine. Ali zato je Lorina naredna opaska bila sasvim predvidljiva: "Kako ti se dopada Talasa?" "Daj mi malo vremena", uzvrati Leon. "Imao sam priliku da vidim samo Zaliv palmi, pa i njega tek povrno." "Hoete li se dugo zadrati ovde?" Pauza je bila jedva primetna, ali ju je njegovo uho razabralo. Tek je ovo

bilo pitanje koje je uistinu bilo vano. "Nisam siguran", odgovori on iskreno. "Sve zavisi od toga koliko e opravke potrajati." "ta se pokvarilo?" "Oh, naleteli smo na neto to je bilo preveliko da bi ga na meteorski titnik apsorbovao. I tras! - da ostali smo bez titnika. Nema nam druge do da napravimo novi." "I mislite da to moete ovde da uradite?" "Nadamo se. Glavni problem bie podizanje oko milion tona vode do Magelana. Sreom, mislim da e Talasa bezbolno moi da se lii tolike koliine." "Vode? Ne razumem." "Pa, poznato ti je da zvezdani brod putuje gotovo brzinom svetlosti; no, ak i tako, potrebno je mnogo godina da bi se stiglo na odredite, tako da ulazimo u stanje odloenog oivljavanja, a za to vreme brod je pod automatskim kontrolama." Lora klimnu. "Razume se tako su i nai preci stigli ovamo." "Sama brzina ne bi predstavljala problem da je svemir uistinu prazan ali on to nije. Jedan svemirski brod susree se sa hiljadama atoma vodonika, esticama praine, a ponekad i krupnijim esticama svake sekunde leta. Pri brzini koja je gotovo ravna svetlosnoj ti komadii kosmikog otpada imaju ogromnu energiju i zaas bi spalili brod. Stoga nosimo tit na otprilike milju ispred letelice i putamo da umesto nas on sagori. Imate li kiobrane na ovom svetu?" "Ovaj... da", uzvrati Lora, oigledno pometena nesuvislou pitanja. "Onda moe da uporedi svemirski brod sa ovekom koji ide nasuprot pljusku iza zaklona kiobrana. Kia je u naem sluaju kosmika praina izmeu zvezda, a brod nam je imao peh da ostane bez kiobrana." "A novi moete nainiti od vode?" "Da, to je najjeftiniji gradivni materijal u vaseljeni. Smrznemo je u ledeni breg koji putuje ispred nas. Zar ima neto jednostavnije od toga?" Lora nita nije odgovorila; misli kao da su joj odlutale novim smerom. A onda progovori ponovo, glasom koji je bio tako priguen i enjiv da se on morao nagnuti kako bi je razumeo spram uma talasa: "A sa Zemlje ste krenuli pre stotinu godina?" "Pre sto etiri. Razume se, nama izgleda kao tek nekoliko nedelja, budui da smo bili u dubokom snu, sve dok nas autopilot nije probudio. Svi kolonisti su jo u stanju odloenog oivljavanja; oni uopte ne znaju da se neto dogaa." "A vi ete im se na kraju ponovo pridruiti i takoe prespavati put do zvezda." Leon klimnu, izbegavajui njen pogled. "Tako je. Dolazak na planetu bie odloen za nekoliko meseci, ali ta to mari na putovanju koje traje tri stotine godina?" Lora pokaza ka ostrvu iza njih, a onda prema moru bez obala na ijem su

rubu stajali. "Neobina je pomisao da tvoji usnuli prijatelji tamo gore nikada nee upoznati sve ovo. alim ih zbog toga." "Da, samo e nas pedesetak inenjera sauvati spomen na Talasu. Za sve ostale na Brodu nae zaustavljanje ovde bie tek puka stavka u brodskom dnevniku stara stotinu godina." On osmotri Lorino lice i ponovo razabra tugu u njenim oima. "Zato si zbog toga nesrena?" Ona odmahnu glavom, nesposobna da odgovori. Kako se moe izraziti oseanje samotnosti koje su u njoj izazvale Leonove rei? ivoti ljudi, sve njihove nade i strahovanja, izgledali su tako majuni spram nepojamnih ogromnosti kojima su se oni odvaili da prkose. Pomisao na to tristogodinje putovanje, do ije jo ni polovine nisu stigli, predstavljalo je neto pred im je njen um ustuknuo od uasa. Pa ipak - u njenim vlastitim ilama tekla je krv onih ranih pionira koji su prevalili isti put do Talase, pre mnogo stolea. No vie nije bila prijateljska; najednom ju je ispunila udnja za domom i porodicom, za malom sobom u kojoj se nalazilo sve to je posedovala i koja je bila ceo svet za koji je znala i koji je elela. Hladnoa svemira smrzla joj je srce; zaalila je sada to se uopte upustila u ovu ludu pustolovinu. Bilo je vreme - i te kako - da poe. Dok se pridizala, primetila je da su sedeli na Klajdovom amcu i zapitala se kakav ju je to nesvesni podsticaj uma nagnao ba na ovo plovilo meu svim ostalim malim amcima koji su stajali postrojeni du obale. Pri pomisli na Klajda proe je gr nesigurnosti, ak i krivice. Nikada ranije u ivotu, izuzev u magnovenjima, nije pomislila ni na jednog drugog mukarca do na njega. Sada se vie nije mogla pretvarati da je to tano. "ta ti je?" upita Leon. "Je li ti hladno?" On isprui ruku i prsti im se prvi put dodirnue, jer je ona automatski uzvratila na isti nain. Ali u trenutku dodira ona se trgla poput uplaene ivotinje i ustuknula. "Sve je u redu", uzvrati ona, gotovo ljutito. "Kasno je - moram kui. Do vienja." Reakcija joj je bila tako nagla da je Leon ostao iznenaen. Je li rekao neto to ju je uvredilo? - upita se on. Ona se ve urno udaljavala kada je on doviknuo za njom: "Hou li te ponovo videti?" Ako je i odgovorila, um talasa nadjaao joj je glas. Posmatrao ju je kako odlazi, pometen i pomalo pogoen, razmiljajui ne po prvi put u ivotu kako je teko dokuiti um ene. Za trenutak se kolebao da li da krene za njom i ponovi pitanje, ali negde u srcu znao je da to nije potrebno. Sree se ponovo - to je bilo podjednako izvesno kao i sutranje raanje sunca. ivot ostrva potpuno je postao zaokupljen osakaenim dinom koji je poivao u svemiru na udaljenosti od hiljadu milja. Pre svitanja i posle zalaska sunca, kada je svet bio u tami, ali se svetlost sunca jo opaala u visinama, Magelan se mogao razabrati kao blistava zvezda, najsjajnije telo na celom

nebu izuzev dva meseca. Ali ak i kada se nije mogao videti - kada bi bio izgubljen u jarkosti dana ili pomraen senkom Talase - brod nikada nije izbivao daleko od misli ljudi. Teko je bilo poverovati da je samo pedeset lanova posade zvezdanog broda probueno, kao i da se ak ni polovina njih nijednom nije spustila na Talasu. Izgledalo je da se nalaze posvuda, obino u malim grupama od po dvojice ili trojice; hitro su hodali, obavljajui tajanstvene poslove, ili se vozili na malim, antigravitacionim skuterima koji su lebdeli nekoliko stopa iznad tla i kretali se tako beumno da je ivot u selu najednom postao prilino opasan. Iako su im upueni ozbiljni pozivi, posetioci jo nisu uzeli udela u kulturnim i drutvenim delatnostima ostrva. Objasnili su, utivo ali odluno, da sve dok se ne budu postarali oko bezbednosti svog broda nee imati vremena ni za ta drugo. Kasnije, svakako, ali ne sada... I tako, Talasi nije preostalo nita drugo do da se naorua strpljenjem dok su Zemljani postavljali svoje ureaje, vrili izvianja, duboko buili u stene ostrva i preduzimali nizove opita koji kao da nisu stajali ni u kakvoj vezi sa njihovim problemom. Ponekad bi se nakratko posavetovali sa naunicima Talase, ali su uglavnom radili na svoju ruku. Nije bila stvar u tome to su se drali neprijateljski ili po strani; radili su tako pomno i predano da gotovo da nisu bili svesni nikoga i niega pokraj sebe. Protekla su dva dana posle prvog susreta pre no to je Lora ponovo razgovarala sa Leonom. Viala ga je s vremena na vreme kako hita selom, obino sa punom tanom i odsutnim izrazom na licu, ali tada su imali prilike da izmene samo kratke osmehe. No, i to je bilo dovoljno da joj se oseanja uskomeaju, da izgubi spokoj i da zatruje vezu sa Klajdom. Koliko joj je pamenje dosezalo, on je bio deo njenog ivota; znali su za razmirice i neslaganja, ali jo niko nije ugrozio njegovo mesto u njenom srcu. Kroz nekoliko meseci e se venati - premda vie nije bila sigurna u to, kao ni u bilo ta drugo. 'Zaluenost' je bila runa re koja se primenjuje samo na druge ljude. Ali kako drugaije objasniti tu udnju da bude sa jednim mukarcem koji se najednom obreo u njenom ivotu ni od kuda i koji e morati da ode kroz nekoliko dana ili nedelja? Nema sumnje da su sjaj i romantinost njegovog porekla bili delimino odgovori ali to nije bilo dovoljno objanjenje. Postojali su i drugi Zemljani zgodniji od Leona, ali je ona videla samo njega i ivot joj je sada izgledao prazan ako ne bi bla u njegovom drutvu. Krajem prvoga dana samo su lanovi njene porodice znali za njena oseanja; krajem drugoga svi pored kojih bi prola s razumevanjem bi se osmehivali. Bilo je nemogue sauvati tajnu u jednoj ovako zbijenoj i brbljivoj zajednici kao to je Zaliv palmi i ona je dobro znala da nema nikakve svrhe da se trudi oko toga. Do njenog drugog susreta sa Leonom dolo je sluajno u meri u kojoj takve stvari uopte mogu biti plod sluaja. Pomagala je ocu oko neke prepiske i zahteva koji su prosto preplavili sela po dolasku Zemljana i nastojala je da se malo razabere u vlastitim belekama kada se vrata kancelarije otvorie.

Otvarala su se, dodue, tako esto poslednjih nekoliko dana da ona vie nije dizala pogled; njena mlaa sestra primala je stranke i u njenoj nadlenosti bili su svi posetioci. A onda je zaula Leonov glas; a papiri joj se zamutie pred oima, a beleke joj se najednom uinie kao da su ispisane na nekom nepoznatom jeziku. "Mogu li da vidim gradonaelnika, molim vas?" "Razume se. Vi ste...?" "Pomoni inenjer Karel." "Odmah u ga pozvati. Sedite, molim vas." Leon se umorno srui u jednu starinsku naslonjau koja je predstavljala najbolji komad nametaja to ga je soba za prijem stranaka mogla ponuditi svojim retkim posetiocima i tek tada spazi da ga Lora bez rei posmatra sa drugog kraja prostorije. Umora mu namah nestade i on skoi na noge. "Zdravo - nisam znao da radi ovde." "ivim ovde; moj otac je gradonaelnik." Ova pompezna vest nije na Leona ostavila naroiti utisak. On prie do radnog stola i podie debeli tom koji je Lora itala u pauzama izmeu sekretarskih obaveza. "Saeta istorija Zemlje", proita on, "od osvita civilizacije do poetka meuzvezdanog letenja. I sve to na hiljadu strana! teta to se zavrava pre tri hiljade godina." "Nadamo se da ete nam aurirati stvari. Da li se mnogo toga zbilo od kada je napisana?" "Dovoljno da se ispuni pedeset biblioteka, pretpostavljam. Ali pre no to poemo ostaviemo vam kopije nae celokupne dokumentacije, tako da e vam istorijske knjige kasniti samo stotinu godina." Kruili su jedno oko drugog, izbegavajui jedinu stvar koja je bila vana. Kada se ponovo moemo sresti? Lorine misli beumno su bubnjale, nesposobne da probiju barijeru govora. Da li mu se stvarno dopadam ili on samo vodi ljubazan razgovor? Unutranja vrata se otvorie i gradonaelnik se uz izvinjavanja pojavi iz svoje kancelarije. "Oprostite to ste me ekali, gospodine Karel, ali na vezi sam imao predsednika - dolazi ovamo po podne. ta mogu da uinim za vas?" Lora se pretvarala da radi, ali kucala je jednu istu reenicu osam puta dok je Leon saoptavao poruku kapetana broda Magelan. Nije bila nimalo pametnija kada je zavrio; izgledalo je da inenjeri sa zvezdane letelice ele da postave nekakve ureaje na rtu udaljenom milju od sela i da se uvere da s tim u vezi nee biti nikakvih protivljenja. "Razume se!" ree gradonaelnik Fordajs velikoduno, svojim naroitim tonom kojim je jasno stavljao do znanja da za goste nita nije dovoljno dobro. "Samo napred taj teren ne pripada nikome i tamo niko ne ivi. ta elite da uradite?" "Postaviemo gravitacioni inverter, a generator za njega valja usidriti u

vrstu kamenu osnovu. Moe biti malo buno kada pone da radi, ali mislim da vam ovde u selu nee smetati. Razume se, im budemo zavrili razmontiraemo i pokupiti opremu." Lora je osetila divljenje prema ocu. Savreno je dobro znala da je Leonov zahtev njemu zvuao potpuno besmisleno ba kao i njoj, ali to se ni po emu nije moglo videti. "Savreno je u redu - drago nam je to vam moemo biti od neke pomoi. Da li biste kazali kapetanu Goldu da predsednik dolazi u pet po podne? Poslau moja kola po njega; prijem je u pola est u sveanoj dvorani sela." Poto se Leon zahvalio i otiao, gradonaelnik Fordajs priao je keri i uzeo malu hrpu pisama koja je ona prekucavala ne odve briljivo. "Ba prijatan mladi", ree on, "ali je li odve mudro mnogo se zagrejati za njega?" "Ne znam o emu govori." "Ma hajde, Lora! Uostalom, otac sam ti, a i oi me jo dobro slue." "On se", mrk, "ni najmanje ne zanima za mene." "A ti za njega?" "Ne znam. Oh, tata, tako sam nesrena!" Gradonaelnik Fordajs nije bio hrabar ovek, tako da je postojala samo jedna stvar koju je mogao uiniti. Pruio joj je svoju maramicu i bre-bolje se povukao u kancelariju. Bio je to najtei problem sa kojim se Klajd suoio u ivotu, a nije bilo nikakvih presedana po kojima bi se ravnao. Lora je pripadala njemu - svi su to znali. Da mu je takmac bio neki drugi metanin ili neko sa nekog drugog kraja Talase, tano bi znao ta mu valja initi. Ali zakoni gostoprimstva, a ponajpre njegovo uroeno zaziranje od svega sa Zemlje, spreavali su ga da ljubazno zamoli Leona da se okrene na drugu stranu. To ne bi bilo prvi put da se ovo dogodilo, a u ranijim navratima nije se suoio ni sa kakvim potekoama. Ponajpre stoga to je Klajd bio visok preko est stopa, skladno razvijen i nije imao nimalo suvinog sala, iako je bio teak itavih sto devedeset funti. Tokom dugih sati na moru, kada nije imao nita drugo da radi do da se nosi sa vlastitim mislima, Klajd se zabavljao idejom o kratkom, otrom okraju sa Leonom. Sukob bi bio veoma kratak; iako Leon nije bio mrav kao veina Zemljana, odlikovao se njihovim bledim, isposnikim izgledom i oigledno nije bio ravnopravan protivnik nekome ko je vodio ivot pun fizikih aktivnosti. U tome je i bila nevolja - dvoboj ne bi bio poten. Klajd je dobro znao da bi izazvao gnev javnosti ako bi se uhvatio ukotac sa Leonom, ma koliko razlozi tog sukoba bili opravdani. A koliko su, zapravo, bili opravdani? Bio je to veliki problem koji je muio Klajda, ba kao to je morio i mnogo milijardi mukaraca pre njega. Izgledalo je da je Leon sada praktino lan porodice; svaki put kada bi pozvao gradonaelnikovu kuu, Zemljanin kao da se nalazio tamo pod ovim ili onim izgovorom. Ljubomora je bila oseanje koje ranije nije zadavalo glavobolja Klajdu, a njemu se nimalo nisu dopadali njeni simptomi.

Jo je bio silno besan zbog plesa. Bio je to najznaajniji drutveni dogaaj godinama unazad; tavie, malo je verovatno da e se Zalivu palmi ikada u budunosti ponovo ukazati jedna takva prilika. Imati predsednika Talase, polovinu vea i pedeset posetilaca sa Zemlje u selu u istom trenutku bilo je neto to se teko moglo ponovo zbiti sa ove strane venosti. I pored krupnoe i nezgrapnosti Klajd je bio dobar igra, naroito kada mu je partnerka bila Lora. Ali te noi malo je imao prilike da to pokae, Leon je bio odve zauzet pokazivanjem najnovijih plesova sa Zemlje najnovijih, naime, ukoliko preete preko injenice da su tamo ve stotinu godina bili izvan mode - osim ako se nisu vratili u meuvremenu i ponovo postali modni hit. Prema Klajdovom miljenju, Leonova tehnika bila je sasvim skromna, a i igre rune; zanimanje koje je Lora pokazala za njih izgledalo mu je krajnje smeno. Postupio je dovoljno budalasto da joj to kae kada mu se ukazala prilika; i to je bio poslednji ples koji je odigrao sa Lorom te veeri. to se nje tie posle toga njega kao da uopte i nije bilo tamo. Klajd je izdrao bojkot koliko je mogao, a onda je otiao do bara sa jednom pomilju u glavi. Brzo je prionuo na nju a tek kada je nevoljno doao k sebi narednog jutra shvatio je ta je propustio. Ples se rano zavrio; usledio je kratak predsednikov govor trei te veeri u kome je on predstavio zapovednika zvezdanog broda i obeao jedno malo iznenaenje. Kapetan Gold takoe je bio kratak; bio je to ovek koji se oigledno bolje snalazio u izdavanju nareenja nego u dranju govora: "Prijatelji", poe on, "poznato vam je zbog ega smo ovde i mislim da ne moram da kaem koliko cenimo vae gostoprimstvo i vau ljubaznost. Nikada vas neemo zaboraviti i jedino nam je ao to neemo imati dovoljno vremena da se bolje upoznamo sa ovim prelepim ostrvom i njegovim iteljima. Nadam se da ete nam oprostiti svaku prividnu neuljudnost, ali opravka broda i bezbednost naih sadruga stalno su nam najprei na pameti. Posmatrano na duge staze, nevolja koja nas je dovela ovamo moe se za obe zajednice pokazati kao srena okolnost. Boravak ovde ostae nam u najlepem seanju i predstavljae pravo nadahnue za nas. Ono to smo videli ovde za nas je dobar nauk. Kada bismo sama uspeli da svet to nas eka na kraju naeg putovanja uinimo podjednako pogodnim domom za oveka kao to je to Talasa. Pre no to nastavimo putovanje bie nam i dunost i zadovoljstvo da vas opskrbimo svim raspoloivim arhivskim materijalom koji e vam pomoi da premostite bezdan koji zjapi od vaeg poslednjeg kontakta sa Zemljom. Sutra emo pozvati vae naunike i istoriare na na brod kako bi mogli da prekopiraju sve trake sa informacijama koje poele. Uzdamo se da emo vam na taj nain ostaviti legat koji e obogatiti va svet tokom mnogo potonjih pokolenja. To je najmanje to moemo da uinimo. Ali veeras nauka i storija mogu da ekaju, jer imamo i druga blaga. Zemlja nije dokoliila tokom stolea od kada su vai preci otili. Posluajte

sada jedan deo naeg zajednikog naslea koji emo ostaviti na Talasi kada krenemo." Svetla se pritulie; muzika poe. Niko ko je bio prisutan nikada nee zaboraviti taj trenutak; u transu uenja Lora je sluala ono to su ljudi napisali u zvucima tokom stolea razdvojenosti. Vreme nije nita znailo; nije bila ak ni svesna Leona koji je stajao pored nje, drei je za ruku, dok je muzika proticala kraj njih. Bile su to stvari koje ona nikada nije upoznala, stvari koje su pripadale Zemlji i jedino Zemlji. Sporo odzvanjanje monih zvona koje se dizalo poput nevidljivog dima sa tornjeva stare katedrale; poj strpljivih brodara, na hiljadu jezika sada zauvek izgubljenih, dok veslaju kui spram nadolazee plime u sam smiraj dana; pesme vojski to mariraju u bitke koje su u meuvremenu postale liene svakog bola i zla; izmeani amor deset miliona glasova dok se ovekovi najvei gradovi bude u susret zori; hladan ples polarne svetlosti povrh beskrajnih mora leda; grmljavina monih motora koji se uspinju drumovima za zvezde. Sve je to ula u muzici i pesmama koji su izronili iz noi u napevima daleke Zemlje koji su do nje stigli preko mnogih svetlosnih godina... Kristalno bistar sopran, koji je ponirao i uzletao poput kakve ptice na samom rubu ujnosti, pevao je tugovanku bez rei koja je dirala pravo u srce. Bila je to naricaljka za sve ljubavi izgubljene u samotnosti svemira, za prijatelje i domove koji vie ne mogu biti vieni i konano moraju da iile iz seanja. Bila je to pesma za sve izgnanike i ona je podjednako jasno govorila kako onima koje je od Zemlje razdvajalo deset pokolenja tako i putnicima kojima su njena polja i gradovi izgledali udaljeni tek nekoliko nedelja. Muzika je zamrla u tami; vlanih oiju, izbegavajui rei, itelji Talase polako su se razili kuama. Ali Lora to nije uinila; postojala je samo jedna odbrana od samoe koja je stala da joj titi duu. I ona ju je ubrzo nala, u toploj noi ume, dok su se Leonove ruke obavijale oko nje, a due i tela im se spajali poput putnika izgubljenih u negostoljubivoj divljini, potraili su toplinu i spokoj pokraj vatre ljubavi. Dok ta vatra bude gorela, oni e biti bezbedni od senki koje su gamizale kroz no; a svekolika vaseljena zvezda i planeta smanjila se do razmera obine igrake koja im je mogla stati u ake. Za Leona to nikada nije bilo u potpunosti stvarno. I pored sve hitnje i opasnosti koje su ih dovele ovamo, ponekad mu se inilo da e na kraju putovanja teko moi da uveri samoga sebe da Talasa nije predstavljala samo san koji mu je doao nakon dugotrajnog spavanja. Ova vatrena i ukleta ljubav, na primer; on je nije traio naprosto mu se dogodila. Bilo je malo mukaraca, ree on u sebi, koji je ne bi prihvatili da su se, kao i on, spustili posle nedelja neizvesnosti i brinosti na ovaj opojan, prijatan svet. Kada ne bi bio vezan poslom upuivao se u duge etnje sa Lorom daleko od sela, gde su ljudi retko odlazili i gde su jedino robotski kultivatori remetili samou. Lora bi ga satima ispitivala o Zemlji ali nikada nije pominjala planetu koja je predstavljala Magelanovo odredite. On je odlino razumeo razloge za to i dao je sve od sobe da utai njenu neizmernu radoznalost o svetu

koji je ve predstavljao 'dom' veem broju ljudi nego to ga je videlo vlastitim oima. Veoma se razoarala kada je ula da je prolo doba gradova. Uprkos svemu to joj je Leon ispriao o potpuno decentralizovanoj kulturi koja je sada prekrivala planetu od pola do pola, ona je i dalje razmiljala o Zemlji u svetlosti takvih iezlih dinova kao to su andrigar, London, Astrograd ili Njujork; bila joj je teko da pojmi da su oni zauvek nestali, a sa njima i nain ivota koji su oliavali. "Kada smo krenuli sa Zemlje", objasnio joj je Leon, "najvea populaciona sredita bili su univerzitetski gradovi poput Oksforda, En Arbora ili Kanbere; u nekima od njih nalazilo se i do pedeset hiljada studenata i profesora. Nijedan od preivelih gradova nema ak ni upola toliki broj itelja." "Ali ta se dogodilo sa njima?" "Oh, nije postajao samo jedan uzrok, ali je celu stvar zapoeo razvoj komunikacija. im je na Zemlji postalo mogue da svako sa svakim bude u vezi samo na pritisak dugmeta, nestale su gotovo sve potrebe za gradovima. A onda je izumljena antigravitacija, tako da su se stvari, kue i sve ostalo mogli prevoziti preko neba bez obzira na geografske osobenosti. To je okonalo posao brisanja razdaljina koji su avioni poeli pre nekoliko stolea. Posle toga ljudi su poeli da ive gde im se ushte i gradovi su izumrli." Za trenutak Lora nita nije odgovorila; leala je na travi, posmatrajui ponaanje jedne pele, iji su preci, ba kao i njeni, bili itelji Zemlje. Uzaludno se upirala da se domogne nektara iz jedne domorodake vrste cvea; insektni ivot jo nije nikao na ovome svetu, tako da retko lokalno cvee nije izmislilo mamce za vazdune posetioce. Osujeena pela odustala je od beznadenog zadatka i ljutito odzujala; Lora se ponadala da e insekt pokazati dovoljno razboritosti i otii u vonjak gde ga je ekalo predusretljivije cvee. Kada je ponovo progovorila, pretoila je u rei jedan san koji je pohodio oveanstvo ve skoro hiljadu godina. "Smatra li", ree ona enjivo, "da emo ikada probiti brzinu svetlosti?" Leon se osmehnu, shvativi u kom joj pravcu idu misli. Putovati bre od svetlosti, otii na Zemlju, ali se i vratiti na matini svet dok su ti prijatelji jo ivi svaki kolonista mora da je, pre ili kasnije, snevao o ovome. Nije postojao nijedan drugi problem, u svekolikoj istoriji ljudske rase, u ije je reavanje uloeno toliko napora, ali koji je i dalje ostajao potpuno nereiv. "Mislim da neemo", ree on. "Da je stvar izvodljiva, neko bi do sada jamano ustanovio kako se moe izvesti. Ne, preostaje nam samo spori nain; jer drugoga jednostavno nema. Vaseljena je naprosto tako sazdana." "Ali svakako i dalje moemo ostati u vezi!" Leon klimnu. "Tako je", uzvrati on, "i mi to pokuavamo. Ne znam gde je zapelo, ali trebalo je da ve poodavno uspostavite vezu sa Zemljom. Slali smo nae robotske glasnike na sve kolonije, koji su podnosili potpun izvetaj o svemu to se dogodilo do trenutka polaska; glasnici je takoe trebalo da odgovarajue izvetaje dostave Zemlji. Ove vesti su sakupljane, obraivane i ponovo upuivane u svemir sledeim nizom glasnika. Tako smo razvili

svojevrsnu meuzvezdanu novinsku agenciju, pri emu je Zemlja bila centrala. Razume se, dejstvo ove slube je sporo, ali nema drugog naina da se ta stvar obavlja. Ako je poslednji glasnik za Talasu izgubljen, drugi mora da je ve na putu moda i vie njih, na meusobnom razmaku od dvadeset ili trideset godina." Lora pokua da predoi sebi ogromnu, zvezdanu mreu glasnika, koji hitaju izmeu Zemlje i njene ratrkane dece, zapitavi se pri tom zato je Talasa zaobiena. No, sve dok je Leon bio uz nju to nije izgledalo vano. On se nalazio ovde, a Zemlja i zvezde bile su daleko. Ba kao to je daleko bilo i sutra, ma kakve nesree donosilo... Do kraja nedelje posetioci su podigli zdepastu, teko poduprtu piramidu od metalnih traverzi u kojoj je bio smeten neki mraan mehanizam, na stenovitom rtu uz obalu mora. Zajedno sa preostalih pet stotina sedamdeset jednim iteljem Zaliva palmi i nekoliko hiljada posmatraa koji su se iskupili u selu, Lora je posmatrala izvoenje prvog testa. Nikome nije doputeno da prie blie od etvrt milje od maine - mera predostronosti koja je prilino uznemirila ostrvljane slabijih ivaca. Znaju li Zemljani ta rade? ta ako neto poe kako ne valja? Uostalom, ta uopte rade? Leon se sa kolegama nalazio u metalnoj piramidi, vrei poslednja podeavanja 'grubo dovoenje u iu', kako je objasnio Lori, premda joj to ba nita nije kazivalo. Posmatrala je uz isto brino nerazumevanje kao i svi ostali ostrvljani kako udaljene prilike izlaze iz maine i udaljuju se do ivice zaravnjene stene na kojoj je naprava podignuta. Ostali su tu da stoje, mala grupa prilika koja se ocrtavala spram okeana, gledajui prema moru. Na milju od obale neto neobino poelo je da se zbiva sa vodom. Izgledalo je da se podie bura - ali takva koja je bila ograniena na podruje koje je u preniku imalo svega nekoliko stotina jardi. Uzdizali su se talasi veliki poput planina, udarajui jedni u druge, a onda brzo padajui. Kroz nekoliko minuta odjeci ovog poremeaja stigli su do obale, ali sredite male bure kao da se uopte nije micalo. Izgleda, pomisli Lora, kao da se neki nevidljivi prst spustio sa neba da bi uskovitlao more. Najednom, svekoliko ustrojstvo se promeni. Talasi se vie nisu razbijali jedni o druge; poeli su skladno da se kreu, hitajui sve bre u zbijenom krugu. Iz mora je nicala kupa vode, postajui iz sekunde u sekundu sve via i tanja. Ve je dostigla visinu od sto stopa, a zvuk njenog roenja predstavljao je srditu grmljavinu koja je ispunjavala vazduh i izazivala uas u srcima svih koji su je uli. Svih, naime, osim male grupe ljudi koji su prizvali ovo udovite iz dubina i koji su i dalje spokojno i samouvereno posmatrali prizor, ne obazirui se na talase koji su im se razbijali gotovo o noge. Uzvrtela kula vode sada se brzo uspinjala u nebo, prodirui kroz oblake poput strele na putu prema svemiru. Njen zapenuani vrh ve se izgubio sa vidika i sa neba je poeo da se sliva postojani pljusak, nenormalno krupnih kapi, poput onih koje nagovetavaju olujnu nepogodu. Nije sva voda koja je podizana iz jedinstvenog okeana Talase stizala do svog dalekog odredita; jedan deo uspevao je da umakne sili koja ju je zauzdavala i vraao se natrag

sa ruba svemira. Gomila koja je posmatrala stala je polako da se razilazi; zbunjenost i strah ve su ustupili mesto mirnom prihvatanju. ovek je kadar da kontrolie silu tee ve pet stotina godina i ovaj trik - ma koliko delovao spektakularno nije se mogao porediti sa udom leta svemirskog broda od sunca do sunca brzinom koja je tek neto malo manja od svetlosne. Zemljani su se sada vraali ka svojoj maini, oigledno zadovoljni onim to su postigli. ak i sa ove daljine moglo se videti da su sreni i oputeni moda prvi put od kako su doli na Talasu. Voda za ponovno stvaranje Magelanovog titnika nalazila se na putu ka svemiru, gde e je uobliiti i zamrznuti druge neobine sile koje su ti ljudi uinili svojim slugama. Za nekoliko dana bie spremni za polazak, a njihov veliki meuzvezdani koveg izgledae kao nov. Sve do ovih trenutaka Lora se nadala da moda nee uspeti. Sada od te nade nije preostalo nita: pred oima joj je stajao vetaki odliv vode koji je nosio svoj tovar iz mora. Ponekad bi se blago zanjihao, a osnova bi se pomerila napred-nazad, kao da se saobraava ravnotei izmeu ogromnih, nevidljivih sila. Ali nalazila se potpuno pod kontrolom i izvrie zadatak koji joj je namenjen. To je, meutim, Lori znailo samo jednu stvar: uskoro e morati da se oprosti od Leona. Lagano je krenula prema udaljenoj grupi Zemljana, prebirajui po mislima i pokuavajui da primiri oseanja. A onda se Leon odvoji od svojih kolega i poe joj u susret: olakanje i srea stajali su mu ispisani na licu, ali oni brzo iilee im je spazio Lorin izraz. "Pa", ree on skrueno, gotovo kao ak koga su uhvatili u nekom prekraju, "uspeli smo." "I? Koliko e jo ostati ovde?" On nervozno poe da ara nogama po pesku, nesposoban da je pogleda u oi. "Oh, oko tri dana - moda etiri." Pokuala je da ovo primi mirno; uostalom, to je i oekivala - nije posredi bilo nita novo. Ali nije joj polo za rukom i sva je srea bila to se oko njih nije niko nalazio. "Nemoj otii!" uzviknu ona oajno. "Ostani ovde na Talasi!" Leon je blago uze za ruke, a onda promrmlja: "Ne, Lora ovo nije moj svet; nikada se ne bih uklopio u njega. Pola ivota proveo sam u obuavanju za posao koji sada radim; nikada ne bih mogao da budem srean ovde gde vie nema novih granica. Za mesec dana umro bih od dosade." "Onda me povedi sa sobom!" "Ne misli valjda ozbiljno?" "Sigurno da mislim." "Samo ti se tako ini; ti jo manje pripada mom svetu nego ja tvom." "Magla bih da uim, postoji mnotvo stvari koje bih mogla da radim. Samo da ostanemo zajedno!" Drao ju je na duini ruku, gledajui je u oi. U njima se ogledala tuga, kao

i iskrenost. Uistinu veruje u ono to kae, ree Leon u sebi. Prvi put je osetio griu savesti. Smetnuo je s uma - ili hotimice nije upamtio koliko samo ove stvari mogu izgledati ozbiljnije jednoj eni nego jednom mukarcu. Nijednog trenutka nije imao nameru da nanese bol Lori; veoma mu je bila draga i s naklonou e je se seati ceo ivot. Upravo je otkrivao, kao i toliki mukarci pre njega, da nije uvek lako rei zbogom. Preostala mu je samo jedna stvar. Bolje kratak, otar bol nego dugotrajna gorina. "Poi sa mnom, Lora", ree on. "elim neto da ti pokaem." Nisu razgovarali dok ju je Leon vodio ka istini koju su Zemljani koristili kao uzletite. Posvuda su se nalazili razbacani delovi zagonetne opreme; pojedini ureaji ponovo su bivali zapakivani, dok su drugi ostavljani ostrvljanima da ih koriste po svom nahoenju. Nekoliko antigravitacionih skutera stajalo je parkirano u senci pod palmama; ak i kad nisu bili u upotrebi, uzdravali su se od dodira sa tlom, lebdei stopu-dve povrh trave. Ali Leona to nije zanimalo; on se svrhovito zaputio ka blistavom ovalu koji je preovlaivao istinom, izmenivi nekoliko reenica sa inenjerima koji su stajali pokraj letelice. Bila je to kratka rasprava, a onda su ona dvojica poloila oruje, prilino rado. "Jo nije potpuno natovarena", objasni Leon, dok je pomagao Lori da se popne uz rampu. "Ali ipak emo poi. Drugi atl e ionako biti dole za pola sata." Lora se najednom obrela u svetu koji nikada ranije nije upoznala - svetu tehnologije u kome bi i najblistaviji inenjer ili naunik sa Talase bili izgubljeni. Ostrvo je raspolagalo svim mainama koje su mu bile potrebne za ivot i sreu; ovo je, meutim, bilo neto to je stajalo sasvim izvan njegovih domaaja. Lora je jednom videla veliki kompjuter koji je bio doslovni vladalac nad njenim sunarodnicima; sa njegovim odlukama oni se nisu slagali ne jednom u pokolenju. Taj dinovski mozak bio je ogroman i sloen, ali ova maina odlikovala se zastraujuom jednostavnou koja je delovala upeatljivo ak i njenom netehnikom umu. Kada je Leon seo za apsurdno malu kontrolnu tablu, izgledalo je da mu ake ne rade nita drugo do lako poivaju na njoj. No, zidovi su najednom postali providni i kroz njih se ukazala Talasa, koja se ve smanjivala ispod. Nije postajao nikakav oseaj kretanja, nikakav apat zvuka, ali ostrvo se na njihove oi udaljavalo. Magloviti rub sveta, veliki luk koji je razdvajao morsku plavet od somotnog crnila svemira, postajao je sve zakrivljeniji sa svakom sekundom koja bi minula. "Pogledaj", ree Leon, pokazujui ka zvezdama. Brod se ve mogao videti i Loru najednom obuze oseanje razoaranosti zbog njegovih malih razmera. Uspela je da razabere mnotvo ulaza oko sredinjeg dela, ali je zato izgledalo da nema nikakvih drugih otvora na zdepastom, ugaonom trupu letelice. Privid je potrajao samo sekundu. A onda, uz ok neverice koji joj je potpuno poremetio sva ula i doveo je na rub vrtoglavice, ona shvati koliko su

je samo beznadeno vlastite oi obmanule. Ono nisu bili ulazi; brod se i dalje nalazio miljama daleko. Ono to je ugledala bile su otvorene kapije kroz koje su ulazili i izlazili atlovi na liniji izmeu zvezdanog Broda i Talase. U svemiru ne postoji oseanje perspektive, budui da su tamo sva tela jasna i otra bez obzira na razdaljinu. Ipak i kada se trup Broda uznosio tik uz njih, poput dinovskog, zakrivljenog, metalnog zida koji pomrauje zvezde, nije bilo pravog naina da se proceni njegova veliina. Jedino je uspela da pretpostavi da mu duina iznosi najmanje dve milje. atl se ukotvio, koliko je Lora uspela da prosudi, bez ikakvog Leonovog upliva. Krenula je za njim iz male kontrolne prostorije, a kada se vazduna komora otvorila, ona je sa iznenaenjem ustanovila da mogu pravo da iziu na jednu od peakih traka svemirskog broda. Obreli su se u dugakom, cevastom hodniku koji se u oba smera pruao dokle je pogled dopirao. Pod im se kretao pod stopalima, nosei ih brzo i lako iako Lora, to joj je bilo neobino, nije iskusila iznenadan trzaj kada je zakoraila na pokretnu traku koja ju je sada prevozila kroz brod. Jo jedna u nizu tajni koje e za nju zauvek ostati nerazjanjene: bie ih jo mnotvo pre no to Leon bude zavrio sa pokazivanjem Magelana. Proao je itav as pre no to su sreli neko ljudsko bie. Za to vreme mora da su prevalili mnogo milja: ponekad su bili noeni pokretnim hodnicima, dok su u drugim prilikama bili dizani kroz dugake cevi u kojima je ukinuta sila tee. Bilo je oigledno ta Leon pokuava da uini; nastojao je da joj doara izvestan utisak o veliini i sloenosti ovog vetakog sveta koji je bio sazdan da bi preneo seme nove civilizacije na zvezde. Sama strojarnica, sa svojim usnulim, prekrivenim udovitima od metala i kristala, mora da je bila dugaka itavih pola milje. Dok su stajali na jednoj terasi visoko iznad tog ogromnog poprita pritajenih sila, Leon joj ree ponosno, premda moda ne sasvim tano: "Oni su moji." Lora osmotri dinovska, nedokuiva oblija koja su joj donela Leona preko mnogih svetlosnih godina i nije znala da li da ih blagosilja zbog onoga to su uinili ili da ih proklinje zbog onoga to e uskoro uiniti. Brzo su proli kroz peinasta spremita, prenatrpana mainama, ureajima i zalihama neophodnim da se jedna devianska planeta preobrati u pogodno stanite ljudskog roda. Postojale su milje i milje skladinih rafova, na kojima su bile spremljene trake, mikrofilmovi ili jo saetiji vidovi uskladitenog kulturnog naslea oveanstva. Tu su zatekli grupu strunjaka sa Talase, koji su izgledali prilino oamueno, nastojei da ustanove koliki deo tog svekolikog blaga mogu da preberu za nekoliko sati koje su imali na raspolaganju. Da li su i moji preci, zapita se Lora, bili isto ovako izvrsno opremljeni kada su se otisnuli kroz svemir? Sumnjala je u to; njihova letelica bila je znatno manja, a i Zemlja mora da je mnogo dokuila o tehnikama meuzvezdane kolonizacije tokom stolea posle pohoda na Talasu. Kada usnuli putnici Magelana budu stigli na svoj novi dom, uspeh e im biti zajamen ako im polet duha bude saobrazan materijalnom blagu.

Sada su stigli do jednih velikih, belih vrata koja su se beumno otvorila u stranu kada su im pristupili, otkrivi neto to je izgledalo krajnje neprimereno atmosferi jednog svemirskog broda: garderobu u kojoj su nizovi tekih krznenih kabanica visili sa kuka. Leon je pomogao Lori da obue jednu od njih, a zatim odabrao jednu i za sebe. Nita ne shvatajui, krenula je za njim ka jednom krugu zamrznutih stakala postavljenih u padu; on se tu okrenu ka njoj i ree joj: "Tamo gde idemo nema sile tee, tako da se dri uz mene i radi tano ono to ti kaem." Kristalni kapak podie se nagore poput staklenog poklopca depnog sata i iz dubine ih zapahnu dah studeni kakav Lora ne samo da ranije u ivotu nije iskusila, nego ak nije ni slutila da je tako neto mogue. Tanuni pramenovi vlage kondenzovae se u smrznutom vazduhu, zaigravi pored nje poput kakvih utvara. Ona osmotri Leona pogledom koji kao da je rekao: "Svakako ne oekuje od mene da poem tamo dole!" On joj umirujue uze ruku i ree: "Ne brini kroz nekoliko minuta uopte nee primeivati hladnou. Ja u poi prvi." Trenutak potom nestalo ga je u otvoru; Lora je oklevala za trenutak, a onda krenu za njim dole. Dole? Ne; bila je to pogrena re; 'gore' i 'dole' tu vie nisu postojali. Sila tee bila je ukinuta i ona je lebdela bez teine u toj studenoj, snenobeloj vaseljeni. Svuda oko nje pruale su se blistave staklene sae, tvorei na hiljade i desetine hiljada heksagonalnih elija. Meusobno su bile spojene snopovima cevi i mnotvom ica, a svaka elija bila je dovoljno velika da u nju stane jedno ljudsko bie. I u svakoj se ono uistinu i nalazilo. Svuda oko nje spavalo je na hiljade kolonista kojima je Zemlja jo bila, u doslovnom smislu, jueranji spomen. ta li su samo sanjali, negde na nepunoj polovini svog spavanja od tri stotine godina. Da li je mozak uopte sanjao na toj mranoj niijoj zemlji izmeu ivota i smrti? Uski, beskrajni pojasevi, opremljeni rukama svakih nekoliko stopa, klizili su proeljem saa. Leon se uhvati za jedan od tih pokretnih rukohvata i on ih brzo povue preko velikog mozaika heksagona. Dva puta su promenili pravac, preavi sa jednog pojasa na drugi, sve dok na kraju nisu stigli na itavih etvrt milje od take gde su se otisnuli. Leon pusti rukohvat i oni se posle kratkotrajnog lutanja zaustavie pokraj jedne elije koja se ni po emu nije razlikovala od mnotva drugih. Ali je Lora primetila izraz Leonovog lica, shvatila je zato ju je doveo ovamo i tog asa joj je postalo jasno da je konano izgubila bitku. Devojka koja je lebdela u svom kristalnom sagu nije imala lepo lice, ali ono se odlikovalo izraajnou i produhovljenou. ak i u ovom poinku koji je trajao stoleima na njemu su se videle radost i reenost. Bilo je to lice pravog pionira, graniarke koja je mogla da stoji uza svog izabranika i da mu pomae u baratanju svakom vrstom fantastinih naprava nauke u graenju nove Zemlje meu zvezdama. Veoma dugo, nesvesna studeni, Lora je netremice posmatrala svog usnulog takmaca koji nikada nee doznati za njeno postojanje. Da li se ijedna ljubav,

zapita se konano ona, u svekolikoj istoriji sveta ikada okonala na jednom tako neobinom mestu? Najzad je progovorila, priguenim glasom kao da se bojala da ne probudi te usnule legije. "Je li to tvoja ena?" Leon klimnu. "Oprosti mi, Lora. Uopte nisam eleo da ti nanesem bol..." "Sada je svejedno. Bila je to i moja krivica." Zastala je za trenutak, pomnije osmotrivi zaspalu enu. "A i tvoje dete?" "Da, rodie se tri meseca poto stignemo." Kako je neobino pomisliti na trudnou koja traje devet meseci i tri stotine godina! Pa ipak, bio je to deo istog ustrojstva stvari; a u tom ustrojstvu, znala je, nije bilo mesta za nju. To strpljivo mnotvo ako nje pohodie je u snovima do kraja ivota; kada se kristalni poklopac zatvorio iza nje, a toplota joj ponovo ispunila telo, poelela je da joj i studen to joj se uvukla u srce podjednako lako iili. Moda e se jednog dana to dogoditi; ali mnogi dani i mnoge samotne noi moraju proi pre no to do toga doe. Uopte nije upamtila povratni put kroz lavirinte hodnika i komore pune odjeka; iznenadila se kada se ponovo obrela u kabini malog atla kojim se dovezla sa Talase. Leon je priao kontrolnim ureajima, podesio neto na njima, ali nije seo za komandno mesto. "Zbogom, Lora", ree on. "Moj posao je obavljen. Najbolje e biti da ostanem ovde." Uzeo ju je za ruke; i tada, u poslednjem trenutku koji e imati zajedno, ona naprosto nije znala ta bi kazala. ak nije mogla da vidi ni njegovo lice od suza koje su joj zamaglile vid. ake mu se jo jednom stisnue, a onda opustie. Oteo mu se mukli jecaj, a kada joj se vid izbistrio kabina je ve bila prazna. Dugo potom jedan ravnomerni, sintetiki glas zau se sa kontrolne table: "Spustili smo se; molimo vas, iziite kroz prednju vazdunu komoru." Ustrojstvo otvorenih vrata posluilo joj je kao putokaz i ona uskoro izie na istinu punu ivosti sa koje kao da je krenula pre itav ljudski vek. Mala skupina posmatrala je brod uz panju i zanimanje, kao da ga ve stotinu puta nisu videli kako slee. Za trenutak nije shvatila razlog tome; a onda Klajdov glas zabrunda: "Gde je? Ve mi je dosta ovoga." U nekoliko koraaja stigao je do rampe i grubo uhvatio Loru za miicu. "Kai mu da izie napolje kao mukarac!" Lora odmahnu malko glavom. "Nije ovde", uzvrati ona. "Oprostila sam se od njega. Nikada ga vie neu videti." Klajd se sa nevericom zagleda u nju, a onda shvati da devojka govori istinu. Istog trenutka ona mu poe u naruje, jecajui kao da joj se srce para. Kada se privila uz njega, srdba mu istog asa minu i sve to je nameravao da joj kae iile mu iz uma. Ponovo je pripadala njemu; vie nita nije bilo vano.

Skoro pedeset asova gejzir je tutnjio uz obalu Talase, sve dok posao koji je obavljao nije bio okonan. Celo ostrvo je posmatralo, kroz soiva televizijskih kamera, uoblienje ledenog brega koji e ii kao prethodnica Magelana na njegovom putu ka zvezdama. Neka ga novi titnik bolje poslui, molili su se svi koji su posmatrali, od onoga koji je poneo sa Zemlje. Velika kupa leda bila je zatiena, tokom nekoliko asova dok bude stajala blizu Talasinog sunca, kao hartija tankom opnom od metala koja ju je stalno drala u senci. Ovaj suncobran bie povuen im putovanje bude poelo; nee biti potrebe za njim u meuzvezdanoj pustoi. Poslednji dan doao je i proao; Lorino srce nije bilo jedino koje je osealo tugu sada kada je sunce zalo, a ljudi sa Zemlje oprostili se od sveta koji nikada nee zaboraviti a koji njihovi usnuli prijatelji uopte nee upamtiti. U istoj brzoj tiini u kojoj se prvobitno spustilo blistavo jaje sada se vinulo sa istine, za trenutak zastalo u znak pozdrava povrh sela, a onda se podiglo put svog prirodnog elementa. Talasa je ostala da eka. No je bila raznesena beumnim rasprskavanjem svetlosti. Jedna taka pulsirajue blistavosti, ne vea od obine zvezde, odagnala je sve starosedeoce neba i sada je preovlaivala njime, daleko nadmaajui bledi disk Selene i stvarajui senke otrih ivica na tlu - senke koje su se kretale na oi posmatraa. Visoko gore na meama svemira ognjevi koji su napajali sama sunca mono su plamteli, pripravljajui se da upute zvezdani brod u ogromnost, na poslednju deonicu prekinutog putovanja. Suvih oiju, Lora je posmatrala utihlu veliajnost kojom je polovina njenog srca odlazila put zvezda. Iz nje su bila iilela sva oseanja; ako je i imala suze, one e doi tek kasnije. Da li je Leon ve spavao ili je gledao ka Talasi, razmiljajui o onome to je moglo biti? U snu ili budan ta je sada marilo...? Osetila je Klajdovu ruku kako se obavija oko nje i sa zahvalnou je prihvatila ovu utehu spram samotnosti svemira. Ovo je bilo mesto gde je pripadala; srce joj vie nee zabludeti. Zbogom, Leone, elim ti sreu na onom dalekom svetu koji ete ti i tvoja deca osvojiti za oveanstvo. Ali pomisli ponekad na mene, koja sam ostala dve stotine godina za tobom na putu ka Zemlji. Okrenula je lea blistavom nebu i zagnjurila lice u okrilje Klajdovih ruku. On je stao da je miluje po kosi nezgrapno ali blago, elei da ima rei kojima bi je teio, ali i znajui da je utanje najbolje. Nije ga ispunjavalo oseanje pobede; iako je Lora sada ponovo bila njegova, njihovo dugo i bezazleno druenje vie nije postojalo. Seanje na Leona e izbledeti, ali nikada mee potpuno nestati. Svih dana njegovog ivota, Klajd je znao, Leon e stajati izmeu njega i Lore - duh jednog oveka koji nee biti ni dan stariji onog asa kada oni bud u poloeni u grobove. Svetlost je kopnela sa neba kako se pomama zvezdanog pogona prituljivala na samotnom putu bez povratka velike letelice. Samo se jednom Lora okrenula od Klajda da bi ponovo pogledala prema brodu koji se udaljavao.

Njegovo putovanje jedva da je i poelo, ali se on ipak ve kretao preko nebeskog svoda bre od svakog meteora; kroz nekoliko trenutaka zai e za rub obzorja, odvojivi se od orbite oko Talase i zaputivi se ka golim spoljnim planetama, na put beskraja. Ona se vrsto pripila uz snane miice koje su je drale, osetivi na obrazima otkucaje Klajdovog srca - srca koje je pripadalo njoj i koje vie nikada nee izneveriti. U tiini noi razlee se iznenadan, otegnut uzdah iz grla mnogo hiljada posmatraa i ona po tome shvati da je Magelan nestao sa vidika ispod ruba sveta. Sve je bilo gotovo. Podigla je pogled ka praznom nebu koje se ponovo osipalo zvezdama, zvezdama koje vie nikada nee moi da pogleda, ne prisetivi se pri tom Leona. Ali on je bio u pravu; taj put nije bio za nju. Znala je sada, mudrou koja je znatno premaala njen uzrast, da je zvezdani brod Magelan odlazio u istoriju; a Talasa u tome vie nije imala udela. Pria njenog sveta poela je i okonala se sa pionirima pre tri stotine godina, ali kolonisti na Magelanu otiskivali su se ka pobedama i poduhvatima veim od svih to su do sada zabeleeni u sagama oveanstva. Leon i njegovi sadruzi pokretae mora, izravnjavati planine i suoavati se sa neznanim opasnostima dok njeni potomci kroz osam pokolenja i dalje budu sanjali pod palmama obasjanim suncem. A ta je od ovoga dvoga bilo bolje ko je mogao da prosudi? (Prevela Mirjana ivkovi)