MATEMATICKI FAKULTET Beogradski Univerzitet

SEMINARSKI RAD Iz predmeta Metodika nastave matematike II TEMA:

TEORIJA IGARA

Beograd ,15.5.2008.

Milena Lazovic 32/04

Uvod Sta su to igre? Kad igramo neku igru, kljucna je cinjenica da odluke pojedinih igraca afektiraju ostale igrace. Iako naizgled jednostavna pretpostavka, iz nje proizlaze mnoga pitanja na koja igraci pokusavaju odgovoriti igrajuci igru, odnosno trazeci strategije. Neka od pitanja su: Koje pretpostavke o protivnickim potezima igraci imaju? Kako ce koji protivnik igrati? Koje su posledice nekog poteza? Kako one afektiraju celu grupu? Teorija igara se bavi ovim i srodnim pitanjima. Pogledajmo neke primere medjuzavisnosti u stvarnom zivotu: Aukcije, Glasanja/izbori, Sukobi zivotinja Upotreba prirodnih izvora (onih koji se obnavljaju, poput suma, i onih koji se ne obnavljaju, poput nafte), Bankroti kompanija, Ulaganja u istrazivanja i razvoj, Priprema nastave. Teorija igara je teorija koja analizira nacine kako dva ili vise igraca, medju kojima postoji strateska interakcija trebaju voditi svoju poslovnu politiku. Nju je razvio John von Neumann u svom radu The Theory of Games and Economic Behavior. Teorija igara se moze definisati ili kao grana primenjene matematike koja se sluzi modelima za proucavanje medjusobnog uticaja i dejstva formalnih impulsivnih struktura igre ili kao grana ekonomske teorije koja se bavi analizom procesa odlucivanja manjeg broja aktera. Ona se koristi za analizu i resavanje konfliktnih i delimicno konfliktnih situacija u kojima ucesnici imaju suprotstavljene interese. Razmatranje situacija u kojima dva ili vise subjekata donose odluke u uslovima sukoba interesa nazvano je teorijom igara zato sto tipicne primere ovakvih situacija predstavljaju razlicite drustvene igre, poput recimo sportskih utakmica.

Istorija teorije igara Dzon fon Nojman i Oskar Morgenstern prvi su se bavili ovim predmetom u svojoj knjizi "Teorija igara i ekonomsko ponasanje" iz 1944. godine. U tom radu pokazano je da se mnogi ekonomski problemi mogu veoma uspesno modelirati koriscenjem teorije igara i predstavljene su igre u ekstenzivnoj i normalnoj formi. U posleratnom periodu razvoj i usavrsavanje teorije igara predstavlja predmet interesovanja mnogih istaknutih matematicara i ekonomista. Moze se slobodno kazati da u posleratnom periodu skoro da nijedno podrucje ekonomske analize i matematikog modeliranja ekonomskih pojava nije ostvarilo toliku ekspanziju i razvoj kao sto je to slucaj sa teorijom igara. Sledeci fundamentalan doprinos dao je Dzon Nes definisuci optimalne strategije za igre sa vise igraca i pojam ravnoteze. Njena najtesnija veza sa ekonomijom je na polju istrazivanja i pronalazenja racionalnih strategija u situacijama kada rezultat zavisi ne samo od sopstvene strategije i "uslova na trzistu", vec i od strategije koju su odabrali i drugi ucesnici sa istim ciljevi Blistavi um John F. Nash, Jr.

Jedan od svakako blistavih umova Dzon Ne, roen je 13. juna 1928. godine u mestu Blufild, u amerikoj dravi Zapadna Virdzinija. Dobio je ime po ocu, koji je bio elektroinenjer. Njegova majka, Margaret radila je kao profesor engleskog i (povremeno) latinskog jezika, ali je zbog gubitka sluha (posledica infekcije jo za vreme studija) ubrzo prestala da predaje. Jo u najranijem detinjstvu Dzon je mnogo itao. Od roditelja je dobio Komptonovu ilustrovanu enciklopediju, a takoe je itao sve knjige koje je mogao da nae u svojoj i bake, a koje su, kako on kae, imale edukativnu

kui njegove vrednost.

Dok je pohaao srednju kolu, proitao je klasik Men of Mathematics, E.T. Bell-a. Ta kniga je jedan od glavnih krivaca to je zavoleo matematiku. U to

vreme se bavio i eksperimentima iz oblasti elektronike i hemije i eleo je da bude elektro-inenjer kao i njegov otac. Zatim na Karnegiju, u Pitsburgu Ne je studirao hemijski inenjering. Posle samo jednog semestra, preao je da studira matematiku, iako mu je mantor objasnio da je gotovo namogue imati dobru karijeru matematiara u Americi tog vremena. Nakon sto je doplomirao, dobio je ponude za doktorske studije na Harvardu i Prinstonu, dva velika i prestina univerziteta. Odluio se za Prinston, jer je, kako sam kae, oseao da su oni vie zainteresovani da on doe ba tamo. Zanimljivo je napomenuti da je u preporuci, njegov profesor sa Karnegija napisao samo jednu jedinu reenicu: Ovaj ovek je genije! Jo na Karnegiju sluao je kurs Meunarodna ekonomija, o ekonomskim idejama i problamima. Kasnije, na doktorskim studijama na Prinstonu privukli su mu panju radovi o teoriji igara, dva velika autora, von Neumann-a i Morgenstern-a. Poeo je da razvija svoje ideje iz ove oblasti koje su, kako se kasnije ispostavilo, vodile ka teoriji nekooperativnih igara. Konaan oblik ta teorija je dobila u knjizi Nash Equilibrium, koja je objavljena 1950. godine. Iste godine, objavljena je i knjiga Nash Bargaining Solution (NBS) (u kojoj je predstavljeno reenje kooperativne igre dva igraa). U nekoliko narednih godina doao je do niza izvanrednih rezultata, kako iz oblasi teorije igara i ekonomije, tako i matematike, i postao istinska zvezda, u strunim krugovima pre svega. Godine 1956-1957. dobio je posao predavaa na M.I.T-u (New York), gde je upoznao svoju buduu enu, Alisiju (koja je u to vreme zavravala studije na M.I.T).Ve 1958., sa nepunih trideset godina, Nea je na vrhuncu blistave karijere, sputala bolest. Dijagnoza je zastraujua, paranoidna izofrenija (bio je opsednut tajnim slubama). Bolest je bila naroito intenzivna poetkom 1959. godine, u vreme kada je Alisija bila u drugom stanju.1 To su bili veoma teki trenuci u ivotu mlade ene koja se maksimalno trudila da mu pomogne. Meutim, Ne je dugo krivio Alisiju, smatrajui da je zbog nje poslat na leenje, to je bio glavni razlog raspada njihovog braka. Naravno, izgubio je posao na M.I.T. Naredne dve decenije, prole su u (uglavom neuspenoj) borbi sa boleu. Posle besciljnih putovanja po Evropi i Americi, najzad se vratio na Prinston, gde je uglavnom izgledao tuan, poput duha, i dobio nadimak the Phantom of the Fine Hall. Poetkom osamdesetih, bolest je poela da jenjava i Ne se vratio radu. Takoe, ubrzo je ponovo uspostavio najpre prijateljski odnos sa Alisijom, a neto kasnije su i obnovili brane zavete. Ustvari, Ne je uspeo da spoji svoje ludilo sa svojim ivotom (da ivi sa njim) na jednom ultraloginom nivou.

Godine 1994. (44 godine nakon objave rezultata do kojih je doao u oblasti teorije nekooperativnih igara, i koji su zauvek promenili svetsku ekonomiju), Ne je postao laureat Nobelove nagrade i to tek poto ga je predstavnik komiteta za dodelu nagrada posetio, da bi se uverio u njegovo zdravstveno stanje i psihiku stabilnost (to se moe smatrati nekorektnim gestom). Amerika spisateljica Silvija Nazar, napisala je po Neovom ivotu roman Blistavi um, koji je kasnije adaptiran i posluio je kao scenario za istoimeni holivudski film. Obzirom da je film doiveo veliki uspeh ( kod publike i kritike), Ne je postao poznat i van strunih krugova i njegov ivot i rad ne prestaju da fasciniraju ljude irom planete. Osnovni pojmovi i principi teorije igara Igra je svaka situacija u kojoj igraci, tj. ucesnici u igri donose strateske odluke uzimajuci u obzir akcije i reakcije drugih. Strategija je pravilo ili plan akcija za igranje igre. Npr. za preduzece koje treba da odredi cenu svojih proizvoda, moguca strategija je odrzavacu visoku cenu sve dok tako postupaju i moji konkurenti, ali cu, kad neki od konkurenata snizi cenu, svoju cenu spustiti jo nize. Glavni cilj teorije igara je odredjivanje optimalne strategije za svakog igraca. Optimlna strategija se definise kao strategija koja maksimizira ocekivani povrat igraca. Aparatura teorije igara omogucava izucavanje velikog broja mogucih strategija, od potpune saglasnosti do konflikta interesa. Isto tako, i ekonomska igra u kojoj ucestvuju preduzeca moze biti kooperativna, kada ucesnici u igri mogu sklapati obavezujuce ugovore koji im omogucavaju planiranje zajednickih strategija i ostvarivanje veceg profita i nekooperativna u kojima nije moguce pregovaranje ni sprovodjenje obavezujucih ugovora zmedju igraca. Teorija igara pocinje opisom igre. U igri mogu da ucestvuju dva ili vise igraca. Postoje igre sa beskonacno mnogo igraca, prostorne igre, itd. Najvaznije u opisu igre je dobit" (payoff) koju svaki igrac stekne na zavrsetku igre, i ta dobit zavisi od strategije koju je primenio igrac i koju su primenili drugi igraci. Ovo poslednje je kljucni i centralni motiv TI: dobit zavisi ne samo od toga sta igrac radi, vec i od strategije dugih ucesnika u igri. (U tom smislu je TI neredukcionisticka teorija). Matematicki, igra se izrazava preko matrice isplatljivosti (payoff matrix) za definisane strategije.

Primene teorije igara Teorija je primenljiva u mnogim oblastima, poput ekonomije, medjunarodnih odnosa, evolucionoj biologiji, politickim naukama i vojnoj strategiji. Teorija ima primenu i u operacionim istrazivanjima, kolektivnom ponasanju, psihologiji.

Cime se bavi teorija igara? Teorija igara proucava sledece entitete: grupa u svakoj igri postoji nekoliko donositelja odluke koje cemo zvati igraci, interakcija svaka akcija koju napravi jedan igrac , nuzno mora afektirati barem jedog od ostalih igraca, strategija igraci racunaju s interakcijom prilikom donosenja odluka, stvarajuci plan igranja, tj. strategiju, razum svaki igrac bira najbolju mogucu akciju.

Faze analize zasnovane na teoriji igara

Identifikacija igraca utvrdjuje se broj igraca (minimalno 2) kao i identiteti igraca, Definiranje razlicitih akcija i strategija koju ce primjeniti igraci svaki igrac mora odrediti svoje ciljeve uz pretpostavku da se suparnicki igrac ponasa strategijski i u svom najboljem interesu, Popunjavanje matrice igraca.

Igre mogu biti:

kooperativne, kada akteri saradjuju u zajednickom interesu, i nekooperativne, oponentske, kada akteri pokusavaju da nadigraju jedni druge i zanemaruju ukupnu dobit igre; na igre sa fiksnom sumom, koja se deli medju igracima, i sa promenljivom sumom, cija visina zavisi od odabranih strategija, na staticke igre, kada se sve odluke donose istovremeno, i na dinamicke, ili sekvencijalne, kada se odluke donose tokom vremena, na igre sa potpunim i nepotpunim informacijama itd.

Teorija igara ima sve veci uticaj i sve vazniju ulogu u logici i kompjuterskim naukama. Nekoliko logickih teorija zasnovane su na semantici igara. U kompjuterskim naukama koriste se igre kao interaktivni modeli iznalazenja resenja. Ova teorija moze se primeniti kako na najpopularnije drustvene i zabavne igre tako i na znacajne oblike drustvene interakcije. Zatvorenikova nedoumica (The prisoner's dilemma), koju je popularisao matematicar Albert Taker, predstavlja primer primene teorije u stvarnom zivotu; obuhvatajuci prirodu ljudske saradnje, cak je postala osnova i za TV igru "Friend or Foe?".

Biolozi koriste teoriju igara u procesu razumevanja i predvidjanja odredjenih ishoda evolucije, poput koncepta o evoluciono stabilnoj strategiji koji su postavili Dzon Mejnerd Smit i Dzordz Prajs u casopisu Nejcer. Analiticari igara cesto koriste druge grane matematike, posebno verovatnocu, statistiku i linearno programiranje, u sadejstvu sa teorijom igara. Primeri iz ekonomije i finansija Primer 1: Istrazivanje i razvoj kod farmaceutskih kompanija Prema nekim procenama, americke farmaceutske kompanije trose oko 20% profita na istrazivanja i razvoj. Cena razvoja prosecnog leka se procenjuje na 350 miliona dolara. Ocito, kompanije su jako zainteresovane u odlucivanju u koje linije proizvoda treba ulagati, kolike cene zadati za pojedine lekove, kako smanjiti razne rizike vezane uz nove lekove i sl. Grupa je ovde skup farmaceutskih kompanija, interakcija proizlazi iz cinjenice da najbolju zaradu na nekom leku ima kompanija koja ga prva proizvede (i patentira), a razumna strategija je potrebna da bi se maksimizirali profiti, uzevsi u obzir angazman suparnika prilikom izrade istog leka. Primer 2: Aukcije S vremena na vrijeme, United States Treasury stavlja na aukciju obveznice americke vlade. U aukciji se takmice velike banke koje zatim preprodaju obveznice svojim klijentima. S obzirom da se ulagaci retko menjaju, grupu cine zainteresovane banke, dok interakcija, ocito, proizlazi iz cinjenice da se bore za iste obveznice, te jedni drugima smanjuju profite podizanjem ponudjene cene. Razumna strategija je ona koja pronalazi balans izmedju preskupog kupovanja obveznica i neuspeha pri njihovoj kupovini. 3. Pregovarake igre Pre nego to preemo na analizu i reavanje igara, zadrimo se za trenutak na pretpostavkama koje se odnose na njene uesnike. Najpre, igrai su savreno racionalni pojedinci koji nastoje da maksimizuju svoju dobrobit, odnosno, da postignu to bolji rezultat po njihovim vlastitim kriterijumima. Ali, ovde racionalno ponaanje podrazumeva da se odluka donosi i na osnovu predvianja (anticipacije) moguih poteza protivnika. Zato e igrai esto zamiljati da se nalaze na mestu svog konkurenta, kako bi mogli da predvide njegove poteze i u skladu sa tim prognozama izaberu strategiju. Da bi to bilo mogue, pretpostavlja se da ne postoje intelektualne, iskustvene i druge razlike

izmeu igraa, ognosno, igrai se smatraju ravnopravnim protivnicima. Takoe, pretpostavlja se da oni raspolau potpunom informacijom (o moguim strategijama i rezultatima koje svako od njih ostvaruje).

3.1 Neov ekvilibrijum Jedno od najznaajnijih reenja pregovarake igre, a svakako najpoznatije, predloio je ameriki nobelovac Don Ne (John Nash), 1950. godine. Problem pregovaranja autor opisuje na sledei nain. Dva racionalna pojedinca, 1 i 2, dobrovoljno stupaju u pregovore. Oni znaju sve mogue ishode pregovora, kojima su (na osnovu svojih preferencija) pripisali razliite korisnosti. Pregovori mogu da se zavre razliitim ishodima, a skup svih rezultata koje pojedinci mogu da ostvare predstavlja tzv. dostupnu oblast, D (slika).

u2

pregovaraki skup, P

N D D

u1 slika 1 Dostupna oblast sadri i taku neuspeha (status quo, taku nesporazuma), koja prikazuje propast dogovora. Korisnosti pregovaraa u taki neuspeha obeleavamo sa N=(n 1 , n 2 ). Ostale take u dostupnoj oblasti predstavljaju mogue dogovore koji su razliito prihvatljivi za oba pojedinca.Obzirom da su savreno racionalni, pregovarai nee posmatrati sva mogua reenja, ve samo ona koja su Pareto optimalna (u kojima obojica postiu bolje ishode u odnosu na ne-efikasna reenja). Skup svih Pareto optimalnih taaka ini tzv. pregovaraki skup, P (prikazan je na slici podskupom graninih taaka dostupne oblasti). Take pregovarakog skupa prikazujemo parovima korisnosti, (u 1 , u 2 ). Jasno je da pojedinci preferiraju bilo koju taku u skupu P u odnosu na taku neuspeha,

pa postoji obostrana elja da se dogovor postigne. U sluaju dogovora oni ostvaruju dobitke koji su jednaki: (u 1 - n 1 ) za prvog i (u 2 - n 2 ) za drugog pojedinca. Ako skup P sadri samo jednu taku, problem postaje trivijalan i dogovor e odmah biti zakljuen. Zato pretpostavljamo da se u skupu P nalaze najmanje dve take koje pojedinci razliito preferiraju, pa se postavlja problem kako da predvidimo taku njihovog dogovora, (u 1 *, u 2 * ). Ne je postavio sledee uslove koje bi svako reenje pregovora trebalo da zadovolji:

1. 2.

Pareto-optimum (PO): Prihvaeno reenje mora biti jedinstveno Pareto optimalno reenje. Simetrinost (S): Ako je dostupna oblast simetrina (to znai, ako sadri taku (a, b), onda ona mora da sadri i taku (b, a) i obrnuto), i ako je taka neuspeha simetrina (n 1 = n 2 ), onda je i taka dogovora takoe simetrina, odnosno u 1 * = u 2 *. Nezavisnost od ekvivalentnih prezentacija (EP): Pretpostavimo da su funkcije korisnosti dva pojedinca: u 1 (.) i u 2 (.), na osnovu kojih je odreena taka dogovora: (u 1 *, u 2 *). Ako primenom pozitivne linearne transformacije, njihove funkcije korisnosti transformiemo u nove funkcije:
u1 ' (.) = a1 u1 (.) + b1 , u 2 ' (.) = a 2 u 2 (.) + b2,

3.

pri emu su a 1 >0, a 2 >0, b 1 i b 2 proizvoljne konstante, onda nova taka dogovora predstavlja linearnu transformaciju prethodne , odnosno , * * (a1u1 + b1 , a 2 u 2 + b2 ) . Drugim reima, taka dogovora ostaje ista, ali je sada izraena u korisnostima merenim na novim skalama.

4.

Nezavisnost od irelevantnih alternativa (IA): Posmatrajmo dva problema pregovaranja, A i B, ije su take nesporazuma meu sobom jednake (N a pregovaraki skup problema B, P B , je sadran u A =N B ), pregovarakom skupu problema A, P B P A . Tada, ako se taka dogovora problema A , (u 1 *, u 2 *) A , nalazi unutar pregovarakog skupa problema B, (u 1 *,u 2 *) A P B , onda ona predstavlja i taku dogovora problema B, tj. (u 1 *,u 2 *) A = (u 1 *,u 2 *) B (videti sliku 6).

Polazei od navedene etiri pretpostavke, Ne je dokazao sledeu teoremu:

Ako su zadovoljeni uslovi PO, S, EP i IA, onda taka dogovora (u 1 *,u 2 *) predstavlja reenje funkcije max (u 1 -n 1 )(u 2 -n 2 ) u pregovarakom skupu, pod uslovom da u njemu postoje take takve da vai u 1 >n 1 i u 2 >n 2 . Dobijeno reenje se naziva Neovim ekvilibrijumom i ono jedino zadovoljava sva etiri uslova. Sadraj navedenih uslova kao i razlog popularnosti Neovog rezultata objasniemo na nekoliko primera. 3.2 Simetrine igre Primer 1: Posmatrajmo prvo situaciju u kojoj dva igraa, R i K, pregovaraju kako da meu sobom podele sumu od T=1000 dinara. U sluaju da dogovor ne uspe obojica ostaju bez novca, pa je taka nesporazuma N= (n 1 , n 2 ) =(0, 0). Pregovori se odvijaju tako to igrai daju svoje nezavisne predloge: R trai sumu r, a K sumu k, pri emu traeni iznosi u zbiru ne smeju da preu raspoloivu sumu T, tj. r+k 1000; u protivnom, pregovori se zavravaju neuspehom, pa e se igrai nai u taki N=(0, 0). Sa druge strane, ako je suma pojedinanih zahteva manja od raspoloivog novanog iznosa, tj. r+k < T, deo novca e ostati neraspodeljen, ime e pojedinci ostvariti rezultate koji su slabiji od objektivno moguih. Zato efikasna podela podrazumeva da zbir traenih suma bude jednak raspoloivoj koliini novca, odnosno, r+k = T. S obzirom da brojne raspodele zadovoljavaju ovaj uslov, potrebno je da naemo onu raspodelu koja e biti reenje igre. Pretpostavimo da su igrai neutralni prema riziku, to znai da se njihove korisnosti poklapaju sa novanim dobicima: u 1 = r i u 2 = k. Tada, na osnovu jednakosti r+k = T vai jednakost u 1 + u 2 = T. Za prikazivanje pregovarakih problema koristimo grafiki prikaz (slika). Taka nesporazuma i linija efikasne podele ine tzv. oblik funkcije koalicije pregovarake igre, koji nam prua informaciju o isplatama, ali ne i o strategijama. u2 T (u 1 *, u 2 *)=(T/2,T/2) u1= u2

10

u1+u2=T N=(0,0) T u1

Povrina trougla NTT predstavlja dostupnu oblast D, linija TT prikazuje sva Pareto-efikasna reenjapregovora (odnosno, pregovaraki skup), dok se na liniji koja pod uglom od 45 0 polazi od koordinatnog poetka nalaze sva simetrina reenja, kojima igrai postiu jednake rezultate. Na osnovu uslova S, reenje simetrinog pregovarakog problema mora da bude simetrino, odnosno, taka dogovora se mora nalaziti na ovoj pravoj. Kao savreno racionalni, igrai posmatraju samo Pareto efikasne take (du TT), pa je reenje pregovarakog problema taka preseka, tj. simetrian ekvilibrijum (u 1 *, u 2 *) = (T/2,T/2) = (500, 500). Drugim reima, igrai koji su neutralni prema riziku e se dogovoriti da podele novac. Isti rezultat dobijamo izraunavanjem maksimuma funkcije (u 1 - n 1 )(u 2 - n 2 ). Kako je u 1 = r i u 2 = k, n 1 = n 2 =0 i r+k=T, sledi da je u 2 = T-r = 1000-r, pa odgovarajuim zamenama dobijamo: max (u 1 - n 1 )(u 2 - n 2 ) max (r-0)[(1000-r)-0] max (1000 r - r 2 ). Reavanjem ove funkcije izraunavamo r = 500 i k = 1000 r = 1000 500 = 500. Tako smo na osnovu uslova PO i S reili simetrian pregovaraki problem. Ovde emo ukratko objasniti sadraj ovih uslova. Uslov PO garantuje racionalne izbore, odnosno izbor Pareto-efikasnog reenja. Budui da u teoriji posmatramo samo savreno racionalne pojedince (koji uvek biraju iz skupa optimalnih reenja), uslov PO moemo prihvatiti kao veoma blag. Ali, ako posmatramo realne pregovarake situacije, ovaj uslov racionalnosti je esto naruen, odnosno, konani ishodi brojnih pregovora ne predstavljaju Pareto-efikasna reenja. Razlozi su dvojake prirode: prvo, donosioci odluka esto naruavaju pretpostavke savreno racionalnog odluivanja, i drugo, pregovarake situacije su veoma sloene i nemogue je precizno odrediti skup Pareto-optimalnih reenja. Ali, injenica da je u praksi uslov PO retko zadovoljen ne moe se tretirati kao nedostatak teorije. Naime, Neova teorija je normativna, a ne deskriptivna, pa je naruenost polazne pretpostavke u praksi ne ugroava. Uslov S treba da obezbedi da pregovori budu fer. Ako se pregovarai nalaze na suprotnim, potpuno simetrinim pozicijama, onda je fer dogovor onaj u kojem oboje ostvaruju jednake korisnosti. Ovde treba naglasiti da uslov podrazumeva simetrinost rezultata izraenih u korisnostima, to ne znai uvek jednakost 11

ishoda u novanom ili nekom drugom izrazu. Jednakost novanih ishoda u prethodnom primeru je posledica pretpostavke da su pregovarai neutralni prema riziku, zbog ega su njihove korisnosti jednake novanim iznosima. 3.3 Asimatrine igre Na osnovu uslova PO i S moemo efikasno reiti simetrine pregovarake probleme. Ali, u praksi su veoma brojne i asimetrine pregovarake igre, koje razmatramo u narednim primerima. Razliite startne pozicije (asimetrina taka nesporazuma) Primer 2: Najpre razmatramo asimetriju koja se tie startnih pozicija pregovaraa. Pretpostavimo, naime, da taka nesporazuma N nije, kao do sada (0, 0), ve da jedan od igraa moe da rauna na neki siguran prihod sa strane (u sluaju da pregovori propadnu). Ako, na primer, prvi igra ve ima zagarantovan iznos od 250 dinara, a prihod u2 1000 u 1 +u 2 =1000 (u 1 *, u 2 *)=(625, 375) N=(250,0) 1000 Slika 3 u1

drugog igraa zavisi iskljuivo od ishoda posmatranog pregovora, taka nesporazuma N je (250, 0) i ona utie na konaan ishod. Drugim reima, u ovom sluaju ne moemo oekivati da e pregovarai podeliti novac na jednake delove (slika). Pretpostavimo da su igrai i dalje neutralni prema riziku, zbog ega je linija efikasne podele u 1 + u 2 = 1000. Reenje pregovora bie: max (u 1 - n 1 )(u 2 - n 2 )

12

max (u 1 - 250)(u 2 - 0) = max (u 1 u 2 - 250 u 2 ). Zamenom u 2 = 1000 - u 1 u gornju jednainu dobijamo: max (1250 u 1 - u 1 2 - 250 000), i njenim reavanjem izraunavamo ishode pregovora, koji iznose u 1 =625 i u 2 =375. Rezultat (625, 375) pokazuje da je postignuti dogovor asimetrian u korist pregovaraa koji u pregovore ulazi sa povoljnijom startnom pozicijom. Korisnosti merene na razliitim skalama Primer 3: Vratimo se pregovorima u primeru 1, u kojima je taka nesporazuma N ponovo simetrina i iznosi (0, 0). Pretpostavimo da su igrai i dalje neutralni prema riziku, ali da oni izraavaju svoje predloge u razliitim valutama u kojima e, u sluaju dogovora, biti i isplaeni. Na primer, igra R izraava ishode u dinarima, dok ih K izraava u dolarima (pri emu je, na primer, 1 dinar = 0,01 dolara). Budui da se deli suma od 1000 dinara, uporedivost predloga emo postii ako predloge igraa K, koji su izraeni u dolarima, konvertujemo u dinare. Linija efikasne podele sada glasi: r + (k/0,01) = 1000. Igrai su neutralni prema riziku, zbog ega su njihove korisnosti jednake novanim iznosima, iz ega sledi: u 1 + ( u 2 /0,01) = 1000. Slika prkazuje pregovaraki problem iz primera 1 u kojem su nepromenjene korisnosti igraa sada izraene u razliitim jedinicama (odnosno, u razliitim valutama). u2 u 1 +(u 2 /0,01)=1000

10

(u 1 *, u 2 *)=(500,5) 1000 Slika 4 u1

Ako bismo u sluaju asimetrine igre primenili simetriju, dobili bismo u 1 = u 2 = 9,9 to znai da bi igra R dobio 9,9 dinara, dok bi K dobio 9,9 dolara, odnosno 990 dinara. Lako je zakljuiti da rezultat nije simetrino, fer reenje, pa bi igra R odbacio ovaj predlog kao ekstremno nekorektan i dogovor bi propao. Reenje pregovarake igre bie: 13

max (u 1 - n 1 )(u 2 - n 2 ), max u 1 ( u 2 /0,01), na pravoj efikasne podele, u 1 +(u 2 /0,01)=1000. Zamenom u 2 =(1000 - u 1 )0,01=10 - 0,01u 1 u gornju jednainu dobijamo: max u 1 (10 0,01 u 1 ), max (10 u 1 - 0,01 u 1 2 ), ijim reavanjem izraunavamo ishode za oba igraa, u 1 =500 i u 2 =5. Reenje pregovarake igre jeste dakle (500, 5) i ono pokazuje da e raspoloiva suma biti podeljena na jednake delove, jer je 500 dinara jednako 5 dolara. Isto reenje moemo dobiti kraim postupkom, na osnovu ve izraunatog rezultata u primeru 1 i uslova EP. Rekli smo da se ove dve pregovarake igre razlikuju samo po novanim jedinicama u kojima smo izrazili korisnost igraa K. U primeru 1 njegova korisnost je merena na skali ija je jedinica mere dinar, a u primeru 3 na skali ija je jedinica mere dolar. Ove dve skale su povezane linearnom transformacijom: 1 dinar = 0,01 dolara Korisnostigraa R smo u oba sluaja izrazili u dinarima, odnosno: u 1 ' (.) = u 1 (.), dok je korisnost igraa K sada jednaka: u 2 ' (.) = u 2 (.), na osnovu ega je nova taka sporazuma jednaka linearnoj transformaciji prethodne, (u 1 *, u 2 *) = (500, 500), odnosno: (u 1 *, 0,01u 2 *) = (500, 5). Uslov EP tako doputa da pregovarai slobodno izaberu skalu na kojoj e meriti svoje kardinalne korisnosti, ali istovremeno spreava da ovi proizvoljni izbori utiu na konaan rezultat. Zato je, pored uslova PO i S, uslov EP takoe opte prihvaen kao poeljna karakteristika reenja pregovarakih problema.

14

Odnos pregovaraa prema riziku Primer 4: Do sada smo pretpostavljali da su pregovarai neutralni prema riziku, zbog ega su u sluaju simetrine take nesporazuma, N = (0, 0), oni delili raspoloivu sumu na jednake delove. Ali, na rezultat pregovora utie i odnos pregovaraa prema riziku, jer on oblikuje njihove funkcije korisnosti. Da bismo to pokazali pretpostaviemo da je igra R i dalje neutralan prema riziku, tj. da je u 1 = r, dok K pokazuje blagu odbojnost prema riziku, tako da novanim iznosima k on pridruzuje korisnosti koje su jednake u 2 = k u1 + u2
5 4 4 5

. Zamenom ovih korisnosti u liniju

efikasne podele, r + k =1000, umesto prave dobijamo krivu (slika): = 1000.

u2 u 1 +u 2
5 4

0 Slika 5 Zamenom u 2 = ( 1000 - u 1 )

5 4

u1

u max (u 1 - n 1 )(u 2 - n 2 ), dobijamo:

5 4

max u 1 ( 1000 - u 1 ) ( 1000 - u 1 )

5 4

.
5) 1

Zatim traimo ekstrem (maksimum) funkcije, kao nulu prvog izvoda: +(4/5) u 1 ( 1000 - u 1 ) ( 4 (-1) = 0.

Mnoenjem sa obe strane sa ( 1000 - u 1 )

1 5

i sreivanjem izraza dobijamo:

1000 - u 1 = (4/5) u 1 ijim reavanjem izraunavamo rezultat pregovora za pojedinca koji je neutralan prema riziku: u 1 = r = 555,5 , odakle sledi da je k = 444,5 dinara. Reenje pregovarake igre, (555,5, 444,5), pokazuje da razliit odnos pregovaraa prema riziku utie na rezultat pregovora i uslovljava nejednaku raspodelu. to je pregovara odbojniji prema riziku, on vie strahuje da do

15

dogovora nee doi, pa je spreman da na svoju tetu odstupi od ravnopravne deobe novca. Ovo odustajanje e se poveavati sa porastom odbojnosti prema riziku jednog od igraa. Na primer, ako je prvi igra neutralan, u 1 = r, a drugi izrazito odbojan prema riziku, tako da je njegova funkcija korisnosti jednaka u 2 = k 1 2 , reenje pregovora e biti (666,6, 333,3)(to se lako proveri na prethodno opisani nain). Nejednakost u raspodeli e biti jo izraenija ako je pregovara R sklon riziku, a K odbojan prema riziku; tada e konaan rezultat biti znaajno asimetrian u korist pregovaraa R. Mada se moemo sloiti da je rezultat logian, recimo da on izaziva brojne kritike pa i osporavanja Neovog reenja. Na osnovu prethodnog primera vidimo da reenje favorizuje pojedince koji su skloni riziku, zbog ega naki autori konstatuju da ono podstie igrae na neiskrenost, odnosno na lano prikazivanje individualnih preferencija. Naime, pojedincima koji su neutralni ili odbojni prema riziku je u interesu da prikriju svoje prave preferencije, to e oni kao racionalni pojedinci i uiniti, i stupati u pregovore kao igrai naklonjeni riziku. Ali, Neovo reenje ima smisla samo pod pretpostavkom da se ono bazira na stvarnim, a ne lanim funkcijama korisnosti oba pregovaraa. 3.4 Igre bankrotstva i uslov nezavisnosti od irelevantnih alternativa Za razliku od do sada posmatranih uslova (PO, S i EP), koji su opte prihvaeni kao poeljne osobine reenja pregovora, uslov IA izaziva kontroverze. Posmatrajmo tri pregovarake igre, prikazane na sledeim grafikonima (slika). Taka nesporazuma N je u sva tri sluaja jednaka (0, 0) a pregovarai su neutralni prema riziku. u2 T u2 T A u2 T A (u 1 *,u 2 *)

u 1 + u 2 =T (u 1 *,u 2 *)

B (u 1 *,u 2 D

*) N
1

T (a)

u1

T (b) Slika 6

u1

C T (c)

U sluaju (a), gde posmatramo simetrinu pregovaraku igru, dostupna oblast je prikazana povrinom trougla NTT, du TT predstavlja pregovaraki skup, pa je

16

na osnovu uslova PO i S reenje igre (u 1 *, u 2 *). Uvedimosada neka ogranienja kojima se dostupna oblast asimetrino smanjuje; u sluaju (b) ona je prikazana povrinom trapeza NTBA, ija stranica BT predstavlja pregovaraki skup, dok je u sluaju (c) dostupna oblast prikazana povrinom NCDBA, a pregovaraki skup je du BD. Pregovaraki skupovi problema (b) i (c) su sadrani u pregovarakom skupu problema (a), odnosno, dui BT i BD predstavljaju segmente dui TT. Takoe, dui BT i BD sadre prethodno utvrenu taku dogovora, (u 1 *, u 2 *). Na osnovu uslova IA sledi da je taka (u 1 *, u 2 *) takoe reenje i pregovarakih problema (b) i (c). Drugim reima, izostavljena mogua reenja (koja su u primeru (b) prikazana povrinom trougla ABT, a u primeru (c) povrinama trouglova CDT i ABT) su potpuno irelevantna, sve dok se ranije utvrena taka sporazuma nalazi u skupu moguih reenja. Da bismo objasnili prigovore koji se upuuju uslovu IA posmatraemo specifine pregovarake igre, tzv. igre bankrotstva. Primer 5: Pretpostavimo da je firmi koja je bankrotirala preostalo ukupno 10 000 $ koje ptraioci, R i K, treba meu sobom da raspodele, pri emu su njihova zajednika potraivanja vea od raspoloive sume, r + k > 10 000. Pretpostavimo, takoe, da su potraioci neutralni prema riziku i da je taka nesporazuma N = (0, 0). Ako R i K potrauju isti novani iznos, na primer ako je r = k = 6 000 $, onda je re o simetrinoj igri (slika). u2 10 000 6 000 (u 1 *, u 2 *)=(5 000,5 000) u 1 +u 2 =10 000 N=(0,0) 6 000 10 000 Slika 7 u1 u1= u2

Budui da ni jedan potrailac ne moe da trai vie novca od onog koji je uloio, na liniji efikasne podele sredstava: u 1 + u 2 = 10 000, reenje e biti taka na segmentu ogranienom takama (6 000, 4 000) i (4 000, 6 000), pa e simetrino reenje biti (u 1 *, u 2 *) = (5 000, 5 000).

17

Ali, ako R i K imaju razliita potraivanja, onda se sreemo sa asimetrinom igrom bankrotstva, o emu govori sledei primer. Primer 6: Pretpostavimo prvo da R potrauje 12000$, a K 6000$ (12000 + 6000 = 18000 > 10000). Igrai su neutralni prema riziku, a taka nesporazuma je N = (0, 0) (slika (a)). u2 10 000 6 000 (5 000, 5 000) 5 000 (5 000, 5 000) u2 10 000

0 12 000 (a) u1 (b) Slika 8 Na osnovu uslova IA reenje pregovora e i u ovom sluaju biti (5000, 5000). Nezavisno od razliitih, asimetrinih potraivanja, Neovo reenje sugerie da se raspoloiva sredstva ponovo ravnomerno raspodele izmeu R i K. Rezultat je jo udniji ako R potrauje 12 000$, a K potrauje iznos koji je jednak polovini raspoloivih sredstava, tj. k = 5000$ (slika (b)). Budui da se (5000, 5000) i dalje nalazi u pregovarakom skupu (sada kao granina taka), Neovo reenje pregovarakog problema na osnovu uslova IA ponovo je (5000, 5000). U ovom sluaju prvi potrailac bi dobio samo 42% traenih sredstava, dok bi drugi bio isplaen u celini. Predloena reenja znaajno odstupaju od naih oekivanja, jer pod fer podelom u ovom sluaju podrazumevamo onu koja je proporcionalna pojedinanim potraivanjima. Tako bismo u prvom sluaju oekivali da taka pregovora bude (6 666,7, 3 333,3), a u drugom sluaju (7059, 2941). Nasuprot tome, Neovo reenje favorizuje pojedinca sa manjim potraivanjima i daje mu prioritet u raspodeli sredstava. Pristalice Neove teorije nastoje da odbrane ovaj rezultat injenicom da bi u sluaju nesporazuma potraioci ostali bez novca, tj. da bi se nali u taki N = (0, 0), to je svakako nepovoljniji ishod od postignutog. Ipak, brojniji su autori koji rezultat smatraju neprihvatljivim, zbog ega se u literaturi sreu pokuaji da se nae drugaije reenje pregovarakih igara, i posebno igara bankrotstva. Ovi pokuaji se najee svode na zamenu uslova IA nekim drugim uslovima, dok su 12 000 u1

18

uslovi PO, S i EP opte prihvaeni kao veoma poeljne osobine reenja pregovarake igre. Navedeni primeri ilustruju specifine situacije u kojima Neov ekvilibrijum nije prihvatljivi reenje. I pored toga, ovaj rezultat je svakako najpopularniji i u literaturi najvie analiziran predlog reavanja pregovarake igre. Zakljucak 1. Teorija igara se bavi proucavanjem medjuzavisnosti, preciznije interakcije unutar grupe igraca koji donose racionalne odluke bazirane na strateskoj analizi poteza koje bi mogli odigrati ostali clanovi grupe. 2. Primena Teorije igara je siroka: od raspodele resursa, do glasanja; od ponasanja zivotinja, do strategije razvoja raznih kompanija . Teorija igara se koristi u svim onim situacijama u kojima postoje delimicno ili potpuno sukobljeni strategijski interesi izmedju ucesnika u igri, odnosno u svim onim situacijama gde konacan rezultat ne zavisi samo od postupaka i odluka jednog ucesnika, nego i od akcija koje preduzimaju svi ostali ucesnici u igri. Upravo jedno od fundamentalnih pitanja sa kojima se susrela ekonomska nauka bilo je pitanje kako tretirati neizvesnost? Izazovi koje je postavio sam privredni zivot (ekonomska stvarnost ),, doveli su do izgradnje jednog novog analitickog aparata, aparata teorije igara. Naime, analiticki aparat teorije igara razvijen je upravo u nastojanju da se pronadje adekvatan metodoloski odgovor, tj. da se ponudi upotrebljivo orudje analize racionalnog odlucivanja u situacijama rizika, neizvesnosti i sukobljenih strategijskih interesa ucesnika. Teorija igara omogucuje ekonomistima da privredne procese posmatraju kao slozenu i dinamicku igru, koja je u velikoj meri nepredvidiva za brojne trzistne subjekte, a ne kao masinu cije je ponasanje relativno jednostavno obrazloziti, koje se ponavlja i koje je kao takvo predvidivo. Postavlja se pitanje: u kakvoj je vezi zatvorenikova dilema a trzistima I konkurencijom? Igra koju oligopolisti igraju u pokusaju da postignu monopolski profit, slicna je igri koju zatvorenici igraju u zatvorenikovoj dilemi. Naime, oligopoli maksimiziraju svoj ukupan profit formiranjem kartela i ponaanjem koje je slicno monopolistima. Ipak, ako oligopolisti pojedinacno donose odluke o obimu proizvodnje I cenama, to rezultira u vecoj kolicini i nizoj ceni nego kada je rec o monopolskom ishodu. Sto je broj preduzeca u oligopolu veci, kolicina i cene su blize nivou koji bi preovladao u uslovima konkurencije. Oligopoli bi zeleli da se ponasaju kao monopoli, ali, rukovodjeni samo licnim interesom, priblizavaju se konkurenciji. Osvrcuci se na stanje u ekonomskoj nauci, mozemo zakljuciti da su brojni problemi I procesi unutar ekonomske nauke bolje objasnjenje

19

koriscenjem analitickog aparata teorije igara, nego nekim drugim klasicnim postupcima. Zbog toga se teorija igara moe svrstati u mocna analiticka sredstva bez kojih bi ekonomska nauka bila znatno siromasnija.

Sadrzaj

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Uvod Istorija teorije igara Dzon Nes Osnovni pomovi i principi teorije igara Primene teorije igara Cime se bavi teorija igara? Faze analize zasnovane na teoriji igara Primeri iz ekonomije i finansija Pregovaracke igre Nesov ekvilibrijum Simetricne igre Asimetricne igre Igre bankrotstva I uslov nezavisnosti od irelevantnih alternativa Zakljucak

20

Literatura

1. Bozo Stojanovic - Teorija igara: elementi i primena (Sluzbeni glasnik i Institut za evropske studije, 2005) 2. http://hr.wikipedia.org/wiki/Mikroekonomija 3.M.BACKOVI, Matematiki modeli i metodi u ekonomiji, Ekomomski fakultet, Beograd, 2000

21